ЧАСОПИС ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ Година III. – Број 11.
Божићни број – 2005. г.
Цијена 10 kn
Рођење Христово – рад сестринства Тројеручице Шибеник
Икона на 1. стр. – Исус Христос – синајска икона (6. век)
Децембар 2005.
Беседа на Бадњи дан О. Јустин (Поповић) Ништа важније од Божића! Зашто? Зато што је Бог сишао у овај свет. А дотле, где је био? Ми смо Га отерали својим гресима са земље, не треба нам Бог. То сваки грех говори, хтео ти или не, јер сваким својим грехом ми одгонимо Бога са земље. Прво одгонимо из своје душе, а онда из целе историје рода људског. Што важи за тебе, то важи за све нас. Ми, ми изгонимо из душе своје, из срца свог, из савести своје све што је Божије, ако живимо у непокајаним гресима. Чули сте данас Свето Јеванђеље. Господ је назван у њему Емануил, што значи „С нама је Бог” (Мт. 1,23). Дотле,
ко је био с нама? Ђаво! Ђаво кроз грехе, кроз сваки грех, и мој и твој, и кроз свачији грех у роду људском. Никад не треба варати себе: ми сами или прогонимо Бога из себе, или Га уводимо у себе. Зато је Господ и постао човек, зато је Он на Божић ушао у овај свет и јавио се као човек, да нам покаже шта треба да буде од човека на овоме свету и какав треба да буде човек. Није узалуд Господ постао човек. Није постао птица, није постао цвет, што је далеко лакше и пријатније и лепше за Њега, него је постао човек – човек који је био сав у гресима, сав смрдљив, сав у ђаволизму и
демонизму. Његово име Исус, значи Спаситељ. Спаситељ од чега? Од грехова, од грехова људских, а кроз грех у овај свет ушла је и смрт, и ушао сваки ђаво. Зато без Господа Христа, без Божића Његовог, заиста род људски може стално за себе да каже: с нама је не Бог, но ђаво. С нама је Бог – то је начело небеско, то је начело вере наше, начело Јеванђеља. С нама је Бог у овоме свету. А досад Њега као да није било уопште. Није Га било у пуном смислу те речи. Чиме ми хришћани доказујемо заиста да је с нама Бог? Ето, Господ је оставио Цркву у овом свету. Шта је Црква? Свети апостол Павле вели да је Црква духовно тело Његово, Он је Глава тога тела, а ми смо чланови тог Светог Тела, и разуме се органски сјеИзлази сa благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Господина Фотија
Беседа на Бадњи дан .......................................................... 3 Издавач: Епархија Далматинска – Шибеник
Кога можемо назвати богословом? ................................... 6 Дубина и смисао знања и вере ......................................... 8 Шематизам ............................................................................ 9 Дубина и смисао знања и вере (наставак) .....................11 Живот Николе Тесле ...........................................................12
Уређивачки одбор: Архимандрит Герман Богојевић, јереј Милорад Станојевић, јереј Борис Милинковић, јереј Славољуб Кнежевић, монах Доситеј Јовић и Светозар Борак Адреса уредништва: Manastir Krka Nikole Tesle bb, 22305 Kistanje Технички уредник: протојереј–ставрофор Никола Шкорић e-mail: sp-manastir-krka@si.htnet.hr
Рукоположење у манастиру Крки ....................................15
Графичко обликовање: Miodrag Raos
Свети Димитрије у Коњевратима ....................................15
Kunski račun: 2484008-1500122164 Devizni račun: 7001-(978)-405257 s naznakom „za časopis”. Raiffeisenbank Austria d.d. Zagreb Swift RZBHHR2X Matični broj: 1557840
Каменована српска православна црква у Дрнишу .......16 Приложници часописа Крка ..............................................16 Храмовна слава манастира Крке .....................................17
Тираж: 2.000 примјерака Излази четири (4) пута годишње ISSN 1334-4293
3
4
Децембар 2005.
БЕСЕДА НА
наставак са стр. 3.
дињени са Господом Христом. И тако, сваки хришћанин који испуњује свете заповести Господа Христа, испуњује заповести еванђелске, увек може рећи са мном је Бог. Али, ако се хришћанин ода гресима, ако се не буде борио са њима, ако их не буде одгонио од себе, он је у сталном загрљају – кога? Ђавола. Тешко је било веровати људима да Бог може постати човек, ето, ради нашег спасења. Бог је заиста постао човек, и што је најважније, дао нам је сва средства да свако од нас када хоће сједињује себе са Њим, са чудесним Господом Христом, Који по смирењу Свом, по доброти Својој, ето, постаје човек губавац, смртник, сав опкољен људским гресима. Он узима грехе на себе да би нас спасао од њих. Зато је постао човек! Зато је добио име Исус Спаситељ! У Цркви Христовој ми имамо сва средства потребна за наше духовно сједињење са Господом Христом. Ту су Свете Тајне и свете врлине. Свето Крштење – кад се крштавамо ми се облачимо у Господа Христа, ми изгонимо све што је сатанско и демонско, одричемо се тога и предајемо себе Господу Христу. Шта је тек Свето Причешће? То је потпуно сједињење твоје са Њим, потпуно сједињење човека са Господом Христом. А вера, а љубав, а молитва, а пост? Све су то врлине помоћу којих се ми сједињујемо са Господом Христом. Апостол Павле саветује хришћанима и вели и моли: Нека се Господ Христос вером усели у срца ваша (Еф. 3,17), ве-
ром. Не можемо ми све схватити. Оно што је Господ радио и што јесте; у ствари, Бог је увек шири и већи и дубљи од сваког људског ума, од сваке људске мисли. Зато је Господ као сигуран пут ка Њему и дао веру, веру у Њега. А за веру није потребна велика школа, ни велика трговина, ни богатство, ништа. Само добра воља. Само добра воља да се верује у Спаситеља света Господа Христа. И онда свака врлина, и љубав, и молитва, и пост, све те врлине уносе у нас Господа Христа,
уносе силе Његове Божанске, уносе животворне речи Његове, и ми заиста осећамо да је с нама Бог, и не бојимо се никаквог ђавола, не бојимо се никаквог греха. Али, ако, не дај Боже, ми хришћани волимо грех и живимо у греху и не боримо се против њега, тешко нама! Јер, како ћеш себе одбранити на дан суда, када изађеш из овога тела са душом вечном у онај свет? Како ћеш одбранити себе и рећи Господу Христу: Па ето, ја нисам могао да верујем у Тебе. А Он ће рећи: Зашто? Јер сам Сам Бог дошао на земљу, постао ради тебе човек, да би ти примио мене оно што теби треба за сав живот, и за живот у овоме свету, и за Живот Вечни у оном свету. А ти, шта си урадио са мном у овом свету? Шта си урадио са мојим Еванђељем, шта си урадио са Светим Причешћем, шта си урадио са молитвом, са вером, где је све то? Изговора и одговора неће бити! Али, ако нема изговора и одговора, чији смо у овом свету? Коме припадамо? Ономе коме служимо! Сваки грех у ствари јесте служба, мрачна служба црноме ђаволу. Гњев, завист, пакост, немој мислити да су то ситне ствари и мале. Не, то су тако огромне страшне ствари да могу да те потопе у пакао и у смрт вечну. Ниједан грех није мали, ниједан грех не води Богу, напротив, сваки грех води ђаволу. И као што хришћанин може да реши да испуњује заповести Божије, тада Емануил: с нама је Бог; тако ми назови хришћани када грешимо и не кајемо се, не исповедамо се, не причешћујемо се, не молимо се
Децембар 2005.
БАДЊИ ДАН Богу, не живимо по заповестима Еванђелским, ми у ствари стално тврдимо једно: с нама је ђаво. Не дај, Господе! Господ је дошао у овај свет, дао нам силе и снаге да заиста победимо сваки грех, и не само сваки грех, него сваку смрт, сваког ђавола, дао нам је Живот Вечни. Дошао је у овај свет, узео на Себе тело људско, прошао кроз смрт и васкрсао телом из мртвих, узнео се на Небо и показао шта ће бити са твојим и мојим телом. Ништа мање од тога! И моје и твоје тело мора ући у смрт. Али као хришћани ми ћемо васкрснути по вери нашој у Господа Христа. На дан Страшнога Суда Господ ће нас васкрснути из мртвих и дати нам Живот Вечни! Који верује у Мене, има Живот Вечни (Јн. 5,24), објавио је Спаситељ. Још овде на земљи има Живот Вечни. То јест: Господ је јачи од сваке смрти, од сваког ђавола, јачи од свакога греха, јачи за тебе и за мене. И кад смо са Њим, заиста када смо са Њим, ми јуначки побеђујемо. Ми смо наоружани непобедивим оружјем Божијим. Тако је безброј Божијих светитеља у овоме свету, који су победили сваки грех, сваког ђавола, сваку смрт и служили Господу Христу и вршили Његове свете заповести, свете врлине. Немамо изговора. И светитељи су људи као и ми, и светитељи имају пет чула као и ми: имају очи, уши, имају тело, па су ипак испунили Еванђеље Господа Исуса Христа; и показали и доказали да људско биће, да човек може испунити Еванђеље Господа Исуса у
овоме свету, ако се труди, ако приморава себе. Велики светитељи Божији веле: „Хришћанин је онај који приморава себе на свако добро дело”. Који приморава себе на свако добро дело, приморава цео живот свој. Нама се не иде да чинимо добро дело, нама се не иде да испуњавамо заповести еванђелске, то неке греховне силе у нама раде и одвајају нас од Господа. Зато морамо приморавати себе на молитву, ако немамо молитве. Морамо приморавати себе на милосрђе, ако смо немилосрдни. Приморавај себе. Када будеш приморавао себе, Господ ће ти дати у срце силу која ће заиста учинити да ти заволиш милосрђе, и заволиш молитву и пост, и сваку еванђелску врлину. Безброј примера тога – сваки светитељ. Сваки светитељ, неисказан див и јунак. Приморава себе на свако добро и израђује себе у боголику личност. Сви су светитељи у Цркви Божијој дати да нам помажу увек, сваког дана. Црква сваки дан слави многе светитеље. Ево, и данас славимо све старозаветне Праведнике и Оце. Велики и огромни скуп људи пуни животворне вере. Још пре Христа били хришћани. Какав стид и срам за нас када на дан Страшнога Суда Господ буде рекао: Ево, ви хришћани, погледајте, ово су хришћани били пре мене, пре него што сам ја дошао у овај земаљски свет. Колико вас хришћана, који сте живели после доласка мене у земаљски свет? Зато сваки од нас нека научи и приморава себе на оно што је еванђелско, на оно што је добро, еда бисмо,
браћо моја и сестре, зарадили Царство Небеско за овај мали пролазни земаљски живот. Какво велико благо, какав велики дар, какво велико богатство Господ нуди свима нама! За парче земаљског, ако искористиш еванђелски, ако иско-
ристиш по вери Христовој, за свако то мало парче живота добијеш Живот Вечни. Нека нам свети старозаветни Оци и Праоци и света преподобна мученица Евгенија, коју такође данас славимо, која је радосно пострадала за Христа, била узорна и света монахиња, нека би они сви помагали свима нама да и ми приморавамо себе на свако еванђелско добро, приморавамо себе ма сваку еванђелску врлину, и тако заслужимо Царство Небеско у коме, дај Боже, да са свима светима, и данашњим светитељима, славимо Чудесног и Јединог Христа, Коме нека је слава и част, сада и увек и кроза све векове. Амин.
5
6
Децембар 2005.
МИТРОПОЛИТ ПАВЛЕ (Јазиги) Желео бих да вам, као одговор на ово изазовно и тешко питање, испричам следећу причу. Три ученика солунске Богословије су посетила Свету Гору, желећи да сретну неког монаха. Пожелевши им добродошлицу, један монах их је упитао: „Ко сте ви?” Они одговорише: „Ми смо богослови.” Запањени монах их је поново упитао: „Знам да у Цркви постоје три богослова. Сада их има шест?” Почињући наше излагање овом причом, питамо се ко су богослови? Каква је данас њихова улога? Због чега су они Цркви уопште потребни? Првобитно значење речи теологија подразумева говор о Богу. Постоје две врсте тог говора. Први је спољашњи, који обухвата све што се речима може исказати. Други је унутрашњи говор, односно човеково унутрашње искуство. Значи, богословље нам омогућава богопознање на два начина. Први је прикупљање знања, а други је, који је циљ првог, властито искуство божанске силе и благодати. Управо то представља савршено познање божанске истине. Ова реч (теологија) се користила још у пре хришћанском периоду. За Платона, теологија је означавала свако знање, које даје јасну слику о Богу у Његовом великом граду. По његовом мишљењу, овај термин се највише употребљавао у философији, али су се чак и неки песници, попут Хомера, називали богословима, јер су писали песме о Богу. Добро је познато да је до периода појаве великих апологета хришћанске вере, Црква при-
Кога можемо
лично суздржано и па жљиво користила речи „теологија” и „философија”. За св. Јустина Философа и Атинагору, ова реч је углавном имала посебно значење само у контексту хришћанске вере. Касније, појавом александријаца, обе наведене речи су се у хришћанству много више користиле. Дакле, реч „теологија” није ограничена извесном научном методолигијом богопознања, иако је некада то била. Теологија, међутим, има много шире значење. Може се дефинисати као начин прилажења и сједињења са Богом. Због тога многи Свети Оци теологију одређују као духовни опит (искуство). То нас, на пример, подсећа на св. Григорија Ниског, који је рекао да је „богослов човек од молитве”. Св. Евагрије Понтијски дефинише хришћанство као „учење и веру у Господу нашем Исусу Христу, подељену на три дела. Први је делатни део; други, природни, а трећи богословски.” Под делатним, он подразумева аскезу која очишћује душу; под природним, начин очишћења ума; а под богословским, истинско знање или истину. Другим речима, делатни део
се односи на етички живот; природни на научно, верско и методолошко знање; а богословски на унутрашње духовно искуство. Јединственост и величина богословља лежи у томе да је оно једина опитна наука о нествореном бићу и нествореној благодати. То је наука која испитује оно што сама творевина не може. Стога, тајна богословског опита и истинског богословског знања утемељена је на тајни божанске благодати, јер се богословље развија управо као резултат заједнице између мене (човека) и Њега (Бога). Тропар преподобнима јасно говори о божанској науци и созерцању: „...постом, бденијем и молитвом, небеске дарове си примио.” Ово је делатни, аскетски пут задобијања благодати, који омогућава човеку да види, позна Бога и созерцава Га, како се већ каже: „својим богоугодним делањем си созерцавао Бога (теорија)...” Пост не подразумева само спољашње лишавање и одрицање од хране, већ првенствено подвиг очишћења тела и његовог преображења у сасуд Духа Светога. Бденија воде созерцању Божанске Речи и сабирању ума (нус). Коначно, смисао молитве и јесте да у срцу пробуди чежњу за Богом. Ако је то теологија, шта онда ми, „богослови”, треба да будемо? Ако кажемо да је теологија само покушај сједињења са Богом, онда је богослов онај ко је сједињен са Њим или пре неко ко је искусан у таквој науци. Када говоримо о сједињењу
Децембар 2005.
назвати богословом? са Богом, у ствари мислимо на обожење, које је и циљ човековог живота. Обожење је природни резултат и плод делања човека, створеног по подобију Божијем. Обожење је његова чежња да увек буде подобан Богу. Након пада и човековог неуспеха да се окрене Богу, Сам Бог се окренуо човеку, те се уместо Адамовог обожења догодило Христово оваплоћење. Богочовек Христос није само пример, већ и почетак. Његов живот, васкрсење, вазнесење, итд, нису само Његова лична дела, већ дела која објављују нови свет и творевину. Богочовек Христос чини Цркву „небом” света или новим светом. Па ко је онда богослов? Он је свештеник који преображава свет у Цркву. Другим речима, он је уметник уметности охристовљења света. Богослов је мудрац, који ствара хришћане Божије. Богослови су људи који достојно прослављају оваплоћење Христа, Сина Божијег. То значи сведочити Бога у свету који Га се понекад сети, а понекад Га заборавља. Богослов није учитељ вере, иако поучава друге. Узор идеалног богослова је Пресвета Богородица, а после Ње, светитељи. Св. Дамаскин је био божанствена лира Духа Светога, која је у човеку оваплоћавала Реч Божију, подстичући га да у нашем свету живи као хришћанин. Као богослови, треба да извршимо овај узвишени задатак у свету који изопачава човека, одвраћајући га од Бога, а не охристовљујући га. Можда човеков предак и јесте
мајмун, а можда и није. То ништа не мења. За нас је важно да смисао човековог живота није да постане мајмун. Прошлост остављамо науци. На нама је да се трудимо за будућност. Иако је та одговорност велика, стално се сећамо речи нашег Пастира Не плаши се, мало стадо. У то име ћемо сутра изнети Свети Путир, као несагориву купину. У то име ћемо стајати и молити се пред Светим Жртвеником, суочени са божанском светлошћу и славом, обучени у хаљине кротости, надајући се да ће благодат доћи и заоденути нас. Ми смо пријатељи анђела и свих небеских војинстава. Ми смо служитељи храма, читаоци Књиге и књига, приврженици божанским мелодијама, тражитељи истинског знања и пажљиви слушаоци Речи Божије. Немарност богослова пред истином се сматра великим непријатељством према овом призиву и позиву на пријатељство са Богом и јеванђељску проповед. Равнодушност значи расипање; оклевање – велики губитак, приврженост неваљалим стварима овога света – идолослужење, а неосетљивост за овај призив – тихо самоубиство. За ношење ове одговорности, неопходна је духовна борба бдења, поста и молитве и то кроз напоран рад и богочежњу. То је начин задобијања божанске благодати и божанске мане која нас обожује и преображава. На крају, задатак богослова је „преображење”, подражавање Богочовеку, благодатно обожење. Богослови, свакога тренут-
ка вапимо за Христом и благодаћу која нам помаже. Куцајмо, а Онај Ко стоји иза врата ће нам отворити. Богослов је други Крститељ и Претеча Христов, који је светлост и јутарња звезда сваке људске душе. Уствари, богослов је огледало божанске светлости. Ако он не прими ту светлост, не може је ни имати у себи. Богослов је онај ко из речи и са листова књига испија воду коју је испио Самарјанин, тако да реке воде живе теку од њега до његове браће и сестара у Христу. Богослов је син храма и вечног богослужења. У својим славословљима, он постаје део вечне Литургије у којој почива Сам Бог. Богослов је рођен осмога дана. Он не жели да побегне од овога живота, већ чезне да у ово земаљско доба открије време Царства небеског. „Ово је време ревновања за Бога.” Овај благословени стих има још један облик: „Ово је време Божијег делања” у нама и кроз нас. Ово је време борбе. Ово је благословено време. Благословен је онај који долази у Име Господње. Амин. превод с енглеског језика сестринство Тројеручице
7
8
Децембар 2005.
митрополит Павле (Јазиги) У трећем поглављу Јеванђеља по Јовану приказан је живи дијалог између Господа нашег Исуса Христа и Никодима, учитеља Израиљевог. Главна идеја овог одломка, да Христос познаје истину и разуме Никодима веома добро, док Никодим не разуме Христа, откривена је већ на самом почетку. Никодим почиње дијалог речима знамо, а Христос за-
питања, већ говори о потпуно другим стварима. Верујемо да Христос свесно користи овај метод како би указао на суштинске разлике ова два начина размишљања – Христовог и Никодимовог. Пре него наставимо са даљим објашњењем, желео бих да споменем још једну једнако важну и значајну идеју, која ће нам помоћи да боље разумемо овај дијалог. Оно што је не-
Дубина и смисао знања и вере вршава дијалог доказавши да он не зна. Ако је Никодим веровао да је пронашао истину, Христос говори да ће му он рећи истину, показујући на тај начин да је Никодим уствари био у заблуди. На први поглед се чини да се овај дијалог води између два учитеља, Никодима и Христа, али Господ на крају овог разговора показује да се он води између једног јединог учитеља – Господа и једног бедног неверника. Тако су почетак и крај овога дијалога потпуно супротни. Међутим, постоји још један неочекиван тренутак који привлачи нашу пажњу. Сваки пут када Христос треба да одговори на Никодимово питање, Он само питање ставља у други план и развија сложенији приступ уместо једноставног одговора на његова питања. Уствари, запажамо да Он не одговара на
обично у овоме тексту јесте да он садржи много речи и глагола који означавају процес мишљења. Никодим је учитељ, који почиње дијалог тако што Христа назива Рави (учитељем) и наставља речима знамо, рационално анализирајући и поткрепљујући своје мишљење речима јер нико не може ова знамења творити. Као што сваки истраживач ради, Никодим најпре износи своје мишљење да би га истога тренутка и оправдао. Текст, као што смо већ рекли, има много сличних израза, те ћемо навести неке од речи као што су: истина, и глаголи: знамо, рече, одговори... Очигледно је да Христос размишља потпуно другачије од Никодима. Христово знање је истина: заиста, заиста ти кажем; док Никодима васцело његово знање није могло
Тумачење Јн. 3 Рави, знамо да си учитељ...
одвести истини. Христос зна много, а Никодим не може да досегне истину. Овај дијалог усмерава нашу пажњу на суштинску разлику између знања и истине, или трагања и проналажења, или труда и жетве, или науке и стварности, или небеског и земаљског. Сам Господ и каже: Кад вам казах оно што је земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем оно што је небеско? Ове Христове речи још више истичу дубоку разлику између претходно наведене две методе. Штавише, чини се као да је Христос разочаран, јер није могао да пронађе ниједну додирну тачку са Никодимом, која би послужила као основа њиховог међусобног разумевања. наставак на стр. 29.
2
ШЕМАТИЗАМ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ 2005. ГОДИНЕ Српска Православна Црква – Епархија далматинска
Његово Преосвештенство Епископ далматински г.г. Фотије Тежачка 8, 22000 Шибеник тел.: 022/216-701 факс: 022/200-170 Е-mail: eparhijski-upravni-odbor@si.htnet.hr Veb sajt: www.eparhija-dalmatinska.hr
Епископски двор у Шибенику (1925. године
Архијерејско намјесништво шибенско ПАРОХИЈА I И II ШИБЕНИК
Парохија I и II Шибенска обухвата:
Шибеник – Саборна црква Успења Пресвете Богородице из 1810. године
Шибеник – црква Вазнесења Господњег (Светог Спаса) из 1778. године
Шибеник – црква Св. Јулијана из 1569. године (бомбардована од стране немаца у Другом светском рату)
Коњеврате – црква Св. Димитрија из 1864. године
Парох I парохије Шибеник Протојереј–ставрофор Илија Карајовић 22000 Шибеник Рогозничка 1a Тел.: 022/214-745 Моб.: 091/501-6126
Парох II парохије Шибеник Јереј Владимир Вукосављевић 22000 Шибеник Божидара Петрановића 5 Тел.: 022/215-415 Моб.: 091/539-8367
ПАРОХИЈА БИОЧИЋ Биочић – храм Св. апостола Петра и Павла из 1887. године
Парохија Биочић обухвата:
Кањани – филијална црква Св. Параскеве из 1888. године
3
4 Миочић – црква Св. Јована Крститеља из 1934. године
Штиково – филијална црква Светог апостола Луке из 1816. године
Биочић – парохијски дом
Парох парохије Биочић Протојереј–ставрофор Здравко Тепић 22321 Сиверић, Биочић Тел.: 022/880-205
ПАРОХИЈА ЂЕВРСКЕ
Парохија Ђеврске обухвата:
Ђеврске – црква Св. пророка Илије iz 1537. године
Брибир – црква Св. Јоакима и Ане из 1574. године
Добропољци – црква Обновљења храма Св. Георгија из 1524. године
Островица – храм Св. апостола Луке из 1524. године
5 Ђеврске – парохијски дом, запаљен у последњем рату
ПАРОХИЈА ДРНИШ
Парох парохије Ђеврске Јереј Ђорђе Веселиновић 22319 Ђеврске Моб.: 091/592-5535
Парохија Дрниш обухвата:
Дрниш – храм Успења Пресвете Богородице, саграђен 1905. године на темељима цркве из 1618. године, опљачкан 1995. године
Дрниш – Храм Св. Архангела Михаила, на градском гробљу, саграђен 1852. године дјелимично обновљен 1989. године
Баљци – храм Св. Јована Крститеља покрај Дрниша, саграђен 1730. године, опљачкан и девастиран 1995. године
Кричке – Храм Св. великомученика Георгија покрај Дрниша, саграђен 1744. године, обновљен након пожара 1931. године, генерално обновљен 1987. године
Развође – храм Св. мученице Недеље покрај Дрниша, саграђен 1969. године, опљачкан и девастиран 1995. године
Велушић – храм Св. великомученика Георгија покрај Дрниша, саграђен 1885. године, опљачкан и девастиран 1995. године
6 Житнић – храм Св. Јована Крститеља из 1982. године, опљачкан и девастиран 1995. године
ПАРОХИЈА КИСТАЊЕ
Привремени парох парохије Дрниш Јереј Борис Милинковић 22320 Дрниш п.п. 53 Домовинског рата 28 Тел.: 022/886-109 Моб.: 098/196-9396
Парохија Кистање обухвата:
Кистање – храм Преноса моштију Св. Николаја из 1537. године
Кистање – храм Св. Ћирила и Методија из 1888. године
Биовичино село – храм Св. апостола Петра и Павла из 1524. године
Бјелина – храм Св. Петке из 1815. године
Ивошевци – храм рођења Св. Јована Крститеља из 1929. године
Радучић – храм Св. великомученика Георгија из 1524. године
7 Кистање – парохијски дом
ПАРОХИЈА СКРАДИН
Парох парохије Кистање Јереј Милорад Ђекановић 22305 Кистање ул. Николе Тесле б.б. Тел.: 022/763-165 Моб.: 091/891-0095
Парохија Скрадин обухвата:
Скрадин – старији храм Св. Спиридона из 1878. године
Братишковци – храм Св. Николе из 1592. године
Чиста Мала – храм Св. Николе из 1873. године
Скрадин – храм Св. Петке, саграђен између два рата, тридесетих година
Скрадин – стари парохијски дом из 17. вијека
Перох парохије Скрадин Јереј Саво Миланковић 22222 Скрадин Скрадинско поље б.б. Моб.: 098/994-1562
Архијерејско намјесништво сплитско 8
ПАРОХИЈА СПЛИТ
Парохија Сплит обухвата:
Сплит – нови храм Св. Саве (отпочета изградња 1934. године и није довршен)
Сплит – капела Св. Саве из 1992. године
Парох I парохије Јереј Славољуб Кнежевић 21000 Сплит Обров 6 Тел.: 021/348-197 Моб.: 098/947-5693
Парох II парохије Протојереј–ставрофор Никола Шкорић 21000 Сплит Обров 6, П.П. 403 Тел. канцел.: 021/343-493 Стан: 021/348-793 Моб.: 098/197-4466
ПАРОХИЈА КАШТЕЛА
Парохија Каштеланска обухвата:
Броћанац – храм Св. апостола Петра и Павла из 1805. године
Зелово – храм Св. Пророка Илије из 1884. године
Шушци 21232 Дицмо – храм Успенија Пресвете Богородице 1784. године
Убли – храм Св. Великомученика Георгија из 1770. године
9 Парох парохије Каштела Јереј Милорад Станојевић Каштел Нови Пут гробља 10 21216 Каштел Стари Тел.: 021/232-235 Моб.: 098/914-5480
ПАРОХИЈА ВРЛИКА
Парохија Врличка обухвата:
Врлика – храм Преноса моштију Св. Оца Николаја из 1618. године
Сињ – филијални храм Св. Петра и Павла из 1936. године
Полача – филијални храм Св. апостола Петра и Павла из 1458. године
Маовице – филијални храм Св. Великомученице Недеље из 1912. год.
Цетина – стари храм вазнесења Господњег (Светог Спаса) из 1391. године
Цетина – филијални храм вазнесења Господњег ( Светог Спаса) из 1940. године – задужбина Марка Четника
10 Отишић – филијални храм Св. Арх. Михаила из 1889. године
Бителић – филијални храм Покрова Пресвете Богородице из 1814. године
Даб а р – ф ил и ј а л н и храм рођења Св. Јована Крститеља (Храм је у посљедњем рату миниран до темеља)
Привремени парох парохије Врлика Јереј Драган Михајловић 21236 Врлика 30. свибањ 24 Тел.: 021/827-276
ПАРОХИЈА ИМОТСКИ
Парохија Имотски обухвата:
Имотски – храм Успења Пресвете Богородице из 1822. године
Хвар – православни манастир Св. Петке из 15. вијека, сада претворен у ноћни клуб „Венеранда”
Имотски – парохијски дом
Парох Имотски Протојереј Ђорђе Кнежевић 21260 Имотски Главина Доња Тел.: 021/843-247 Факс: 021 670 605 Моб.: 098/911-4923
Архијерејско намјесништво книнско ПАРОХИЈА I КНИН
Парохија I Книнска обухвата:
Книн – храм Св. Великомученика Георгија из 1468. године, у вријеме Зетског Митрополита Јосифа
Дреновац – Храм Св. архангела Михаила из 1875. године
Голубић – храм Св. aрхиђакона Стефана из 1462. године
Стрмица – храм Св. Јована Крститеља из 1618. године
Стрмица – храм рођења Пресвете Богородице из 1913. године
Парох I парохије Книн Јереј Жељко Лубарда 22300 Книн Сисачка 16 Тел.: 022/662-545 Моб.: 091/565-5360
ПАРОХИЈА II КНИН Книн – храм Покрова Пресвете Богородице. Првобитни храм је подигнут 1866. године, а садашњи 1971. године
Парохија II Книнска обухвата:
Бискупија – храм Св. Tројице из 1460. године, два пута је обнављан: 1585. и 1989. године
11
12 Врбник – филијални храм Преноса моштију Св. Николаја из 1619. год.
Привремени парох II парохије Книн Јереј Радослав Милановић Старјешина Саборног храма Покрова Пресвете Богородице у Книну 22300 Книн Звонимирова 62, П.П. 61 Тел.: 022/661-312 Моб.: 091/788-6366
ПАРОХИЈА III КНИН
Парохија III Книнска обухвата:
Книн – храм Покрова Пресвете Богородице. Првобитни храм је подигнут 1866. године, а садашњи 1971. године
Плавно – филијални храм Св. великомученика Георгија из 1618. године
Радљевац – филијални храм Св. Јоакима и Ане из 1905. године
Жагровић – филијални храм Преноса моштију Св. Оца Николаја из 1537. године
Книн – парохијски дом, задужбина покојног Андрије Вујатовића
Привремени парох III парохије Книн Јереј Радослав Радмановић 22300 Книн Звонимирова 60, П.П. 61 Тел.: 022/661-254 Моб.: 091/550-5526
ПАРОХИЈА МАРКОВАЦ Марковац – храм Св. пророка Илије из 1590. године, обновљен 1790., звоник храма обновљен 1890. године. У последњем рату 1995. год. однијето неколико икона са иконостаса од велике вриједности старих преко 200 година
Парохија Марковац обухвата:
Марковац – парохијски дом, обновљен 2004. године
Привремени парох парохије Марковац Јереј Милорад Ђурђевић 22300 Книн, П.П. 61 Моб.: 091/594-3824
ПАРОХИЈА ПАЂЕНИ
Парохија Пађени обухвата:
Пађени – црква Св. Георгија из 1456. године
Ервеник – црква Св. Николаја из 1669. године
Мокро Поље – Црква Св. Апостола Луке из 1537. године
Отон – црква Св. пророка Илије из 1702. године
13
14 Пађени – парохијски дом
Парох парохије Пађени Јереј Давор Стојановић 22300 Книн, Пађени Моб.: 091/729-4619
Архијерејско намјесништво бенковачко ПАРОХИЈА БЕНКОВАЦ
Парохија Бенковац обухвата:
Бенковац – саборни храм посвећен Рожд. Св. Јована Крститеља из 1885. године
Бргуд – храм Св. Лазара око 1682. године
Церање Горње – филијални храм Св. Пророка Илије из 1712. године
Коларина – филијални храм Св. Петке 1682. године
Кожловац – храм Св. Недеље почета с градњом почетком 19. стољећа, а завршена 1966. године
Кула Атлагић – Пренос мошти Св. Николе стара црква из 1440. године
15 Мирање Горње – филијални храм Св. Архристратига Михајла 1497. године
ПАРОХИЈА ОБРОВАЦ
Парох парохије Бенковац Јереј Љубомир Црнокрак 23420 Бенковац Звонимирова 42 б Тел.: 023/681-356 Моб.: 091/522-2826
Парохија Обровац обухвата:
Обровац – храм Св. Тројице из 1860. године
Билишани – храм Рођења Пресвете Богородице из 1734. године
Билишани Доњи – храм Св. Јована Крститеља из 1860. године
Карин Горњи – храм Св. Недеље из 1985. године, срушен до темеља 1995. године
Карин Доњи – храм Св. Кирика и Јулите из 1537. године
Медвиђа – храм Мале Госпојине
16 Зеленград – храм Св. ап. Петра и Павла из 1856. године
Жегар – храм Св. великомученика Георгија из 1681. године
Обровац – парохијски дом
Парох парохије Обровац Јереј Саша Дрча 23450 Обровац Стјепана Радића 10 Моб.: 091/538-4863
ПАРОХИЈА ЗАДАР
Парохија Задар обухвата:
Задар – храм Св. пророка Илије из 1773. године
Задар – гробљанска капела посвећена Св. архангелу Михаилу подигнута 1886. године
Биљание – храм Св. Георгија из 1537. године
Црно – храм Св. апостола Петра, срушен до темеља 1993. године
17 Ислам Грчки – храм Св. великомученика Георгија из 1675. године
Јагодња – храм Св. Симона монаха из 1868. године
Кашић – храм Св. Илије из 1872. године, срушен 1993. године
Лишани Тињски – храм посвећен Св. Тројици из 1854. године
Пољице – храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице из 1868. године
Смилчић – црква Св. архангела Михаила из 1984. године, девастирана 1992. године
Смоковић – храм Св. великомученика Георгија из 1567. године, срушена до темеља 1993. године
Трибањ–Шибуљина – црква Св. архангела Михаила из 1865. године
18 Трибањ–Шибуљина – црква Св. Тројице (капела на гробљу) из 1830. године
Земуник – храм Св. Саве (19. вијек) срушен до темеља 1993. године
Задар – парохијски дом (око 1860. год.)
Парох парохије Задар Протојереј–ставрофор Петар Јовановић 23000 Задар Блажа Јурјева 1 Тел. стан: 023/313-493 При храму:023/251-014
Архијерејско намјесништво сплитско Тренутно у Епархији далматинској активно је само сплитско архијерејско намјесништво, док су шибенско, бенковачко и книнско у стању мировања. Архијерејски намјесник сплитски у Сплиту протојереј–ставрофор Никола Шкорић 21000 Сплит, Обров 6, Тел.: 021/343-493
Протојереј–ставрофор Никола Шкорић Стан: 021/348-793 Моб.: 098/197-4466
МАНАСТИРИ Манастир Крупа Налази се подно Велебита, близу извора истоимене ријеке. Саграђен је у време краља Милутина, 1317. Предање каже да су му темеље поставили монаси из манастира код данашње Босанске Крупе. И овај манастир, као и Крка и Драговић, увијек је дијелио судбину са српским православним народом из тих крајева, коме је и припадао. Често је страдао у разним најездама. Ипак је иза тога увијек и обнављан.
23450 Обровац, Тел.: 098/178-06-67
Манастир Крка Смјештен је три и по километра источно од Кистања, у кањону ријеке Крке, по којој је назван. Овај древни манастир, подигла је српска принцеза Јелена, сестра цара Душана, удата за хрватског кнеза Младена II Шубића, посветивши га Св. архангелу Михаилу. Било је то 1350. год. Предање каже да су манастир на данашњем мјесту основали монаси приспјели из Свете Земље и то из манастира Св. архистратига Михаила, којег је тамо подигао краљ Милутин. 22305 Кистање, Николе Тесле б.б., Тел.: 022/763-230, 763-235
Манастир Драговић Подигнут је крајем 14. вијека, неколико година послије Косовске битке, 1395. Смјештен уз ријеку Цетину, недалеко Врлике, у лијепом предјелу, у више је наврата доживљавао ружна и тешка времена. Са првобитног мјеста премјештан је још два пута. Године 1480. турска навала га је опустошила и разагнала монахе којекуда. Након тога стајао је пуст двадесет година, а онда је обновљен.
21236 Врлика Кољани, Тел.: 098/979-66-86
19
Манастир Св. Лазарица Залагањем и иницијативом великог градитеља и заслужног владике Стефана Кнежевића (1853–1890) почело је 1874. год. зидање нове цркве у селу Звјеринцу, на главици, у Косову (десетак километара јужно од Книна). Те исте године је владика Стефан осветио темеље ове цркве и посветио их Св. Јоакиму и Ани. Мећутим, када је храм био завршен Владика је промјенио патрона, и ову цркву посветио Св. Великомученику Српском Кнезу Лазару.
22300 Книн, Моб.: 091/594-3824
Манастир Св. Василија Острошког По благослову Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г.Г. Фотија основан је нови манастир у Епархији далматинској и то манастир Св. Василија Острошког у селу Црногорци поред Имотског. Овај манастир је пети манастир у Епархији далматинкој и биће духовни центар Имотске крајине.
21236 Врлика Кољани, манастир Драговић (За манастир Св. Василија Острошког–Црногорци), Моб.: 098/979-6686
Манастир Св. великомуч. Недеље Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је 17. јула 2005. г. Свету Архијерејску Литургију у завјетном храму Св. великомученице Недеље у Оћестову. Том приликом је овај храм проглашен женским манастиром. Тако је манастир Св. великомученице Недеље постао шести манастир и први женски манастир у Епархији далматинској.
22300 Книн, Моб.: 091/729-4619
Децембар 2005.
наставак са стр. 8. Заиста, то је веома потресно! Може ли овај побожни човек или овај теолог истински разумети Христа? Да ли заиста постоји велики јаз између Христа и Никодима? Представљају ли они два начина мишљења, или пре, два начина живота? Ако је тако, како онда треба да размишљамо? Који од ова два начина да прихватимо? Анализирајмо, корак по корак, овај дијалог. Прво, Никодим је дошао и разговарао са Христом, лицем у лице, као што учитељ разговара са својим цењеним колегом, признајући да Христос заиста долази од Бога, будући да је то сам схватио на основу дела која је Он учинио. Христов одговор на ово љубазно и племенито Никодимово прихватање је запањујући. Он говори како Он има оно што је Никодим изгубио. Он не говори ништа друго, до саму истину. У ствари, постоји још један пут о којем Никодим никада није размишљао, а који му Господ сада открива. То је крштење – друго рођење, пут у Царство Божије. Никодимов начин мишље ња добијамо природним рођењем. То је, да кажемо, „наш ум”, насупрот другом рођењу, односно крштењу. Христос говори Никодиму да он не може ништа разумети ако буквално схвата речи Господње, те поставља питање: Како се може човјек родити кад је стар? Како би решио овај проблем, Господ наставља са објашњењем: ако се ко не роди водом и
ДУБИНА И СМИСАО ЗНАЊА И ВЕРЕ Духом. То је ново и друго рођење, које пред човеком отвара нови пут. То је пут којим ходимо Духом Светим, а не по телесним жељама; или како ап. Павле каже: ми Христов ум имамо, а добијамо га само Духом Светим након другог рођења. То нам омогућава да
се издигнемо изнад земаљских ствари, појмљивих нашим физичким чулима и умом. На тај начин слушамо не само оно што телесним ушима можемо чути у нашој околини (нпр. предавања, догађаји, теорије и научна открића), већ и реч која долази из Божијих уста. То је животни пут на којем и Дух и невјеста говоре (Отк. 22, 17). То је истинско стање човека који не користи само своје умне способности, већ поред њих, и своје духовне могућности. Продуховљен човек, који је рођен водом и Духом, може да разуме божанске речи. Христос затим пореди ду-
ховног са телесним човеком, речима: Ветар дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде. Земаљским знањем и телесним способностима, можемо запазити да ветар постоји. Али, пошто су наше опажајне способности слабије од ветра, не можемо схватити њего ве покрете, јер је он осетљивији од наших телесних чула. Тако је сваки који је рођен од Духа, закључује Христос. Духовним рођењем човек почиње да живи у присуству Божијем. На тај начин он увек сарађује са духом у радости, љубави и страху Божијем, што умни или телесни човек никада не може. Коначно, када Никодим, који је такође рационални верник, није могао разумети Христа, Он почиње да се жали и прекорева: Кад вам казах оно што је земаљско, тј. наведох пример са ветром, па не разуместе и не поверовасте; како ћете онда веровати ако кажем оно што је небеско, тј. духовно? Заиста је немогуће исправно разумети Христа, ако човек није рођен и Духом, и ако не живи Духом, који у нама подстиче сваку добру мисао и омогућава нам да сведочимо о духовним стварима и да говоримо: Дођи, Господе, и удостојава нас да чујемо благословене и чудесне Христове речи: Да, доћи ћу скоро (Отк. 22,20). Амин. превод с енглеског језика сестринство Тројеручице
11
12
Децембар 2005.
инж. Никола Трбојевић
Рођен 1856. године у селу Смиљан у Лици, брдовитој покрајини, недалеко од источне обале Јадранског мора. Отац му је био свештеник, а мајка свештеничка кћерка (Источна православна црква). Првобитно име Теслине породице (пре више стотина година) било је Драганић. Реч „Тесла” значи и „секира” и изгледа да је то био надимак за ону грану породице чији су чланови имали крупне, широке и истурене предње горње зубе, налик на секиру. Тесла је са четири године остао једини син у породици, када је његов старији брат Дане погинуо несрећним случајем. Теслина мајка је сву своју љубав усмерила према сада једином сину, и Тесла јој је ту љубав узвраћао. Тесла је имао и три сестре, Милку, Ангелину и Марицу, од којих је друга по реду пишчева мајка. Цела Теслина породица имала је тамну косу и смеђе очи. Теслине очи биле су плаве, а коса гараво црна. Због овога је био необичан и прилично леп. Тесла је као дете био превише зрео за своје године и волео је да експериментише са свим и свачим, укључујући и властити живот. Са четири године скочио је са крова амбара држећи кишобран у руци. На срећу, није поломио ни једну кост. Са пет година направио је себи конопац и удицу. Удица није имала мамац, па је могао уловити само жабе. Уловио је 12 жаба. 1861. – 5 год. Ухватио је младог орла; направио праћку; направио пуцаљку; кренуо у школу.
Живот Николе 1863. – 7 год. Породица се преселила из села у град. На једној изложби, открио је узрок због чега ватрогасна пумпа не ради и отклонио квар. У цркви је поцепао сукњу једној богатој госпођи. Направио је свој први „мотор” којег је покретало 16 гундеља залепљених за кракове точка и остварио свој први „пренос” покрећући котур уз помоћ кончаног каиша. 1866. – 10 год. Уписао реалну гимназију. Као дете био леворук, али је касније научио да се служи обема рукама. Мрзео је слободно цртање. Имао је добро памћење и развијену машту. Могао је решавати аритметичке задатке једнаком брзином усмено као и на папиру. Могао је брзо читати. Био је добар лингвиста. У слободно време учио је немачки, француски и италијански језик. Ноћу је тајно читао очеве књиге. Крао је свеће, а када су га открили, почео је сам да их израђује. 1867. – 11 год. Направио је лук и стрелу. Направио је арба-
лет или „самострел”, који је био довољно јак да пробије чамову даску дебелу читав палац. 1868. – 12 год. Почео правити перпетуум мобиле. Направио вакуумску пумпу. Покренуо лавину снега у планинама која је оборила неколико стабала. 1869. – 13 год. Мислио је да муња производи кишу. 1870. – 14 год. Завршио реалну гимназију. Добио лоше оцене из математике. Замолио директора школе да га опет испитају. Добио оцену коју је желео. Прочитао књигу Марка Твена. Касније у животу, Тесла и Марк Твен су постали блиски пријатељи. Продужио је школовање у вишој реалној гимназији, која се налазила 100 миља далеко од куће, па је морао становати код тетке. 1873. – 17 год. Течај од четири године завршио је за три. Оболео од маларије и лежао у кревету девет месеци. Следећу годину провео у планини кријући се да би избегао војну обавезу.
Децембар 2005.
„И сунце слази, дан је легао, онамо хита нов да живот буди, О, да ме крила дигну лако, за њиме бих се лету предао...”
Тесле 1874. – 18 год. Планирао конструкцију подморске цеви преко Атланског океана, помоћу које би се могла преносити пошта са једне стране на другу. 1875. – 19 год. Уписао се на Универзитет у Грацу. 1876. – 20 год. Открио недостатак Грам–динамове машине. Пала му на ум мисао о индукционом мотору. О овом је Тесла рекао: „Тада нисам могао доказати своје уверење, али оно ми је долазило на ум преко нечега што бих, у недостатку бољег израза, могао назвати инстинктом. Али, инстинкт је нешто што превазилази знање. Ми свакако имамо у мозгу финија влакна која нам помажу да опажамо истине до којих не бисмо могли доћи логичком дедукцијом и које бисмо узалуд покушавали сазнати хотимичним напором мишљења.” 1876.-1877. – 20-21 год. Почео размишљати о обртном магнетном пољу, свом главном проналаску. 1878. – 22 год. Ја сам у позицији да исправим бројне Теслине биографије на основу онога што су ми отац, мајка и ујак Петар испричали. Након две године, Тесла је био избачен са Универзитета у Грацу, а полиција га је протерала из града због картања и неуредног живота. Пошто отац није хтео да говори са њим, мајка је сама набавила новац којим је Тесла отишао у Праг. У Прагу, где је провео две године, можда је необавезно ишао на предавања на Универзитету, али су истра живања која је чешко– словачка влада спровела показала да није био уписан ни на
(Прев. М. Савића)
један од четири чешко–словачка универзитета. У опису живота великих људи као што је Тесла, пожељно је разјаснити све податке. На основу овога произилази да је Тесла, у ствари, био самоук човек, што ни у ком случају не умањује његову величину. И Фарадеј је био самоук човек. 1880. – 24 год. Преселио се у Будимпешту. Најпре је постао цртач, а затим телефонски инжињер. Изумео је звучник, али је заборавио да га патентира. Оболео је од чудне нервне болести. Тело му је постало осетљиво на било какав звук, и снажно би се потресао. Неколико месеци био је на оваквим мукама. Тесла ми је једном рекао: „Сви проналасци су рођени у борби.” Изгледа да је управо болест створила у његовом уму прву јасну визију обртног магнетног поља. Шетао је једним будимпештанским парком са својим пријатељем Сигетијем. Изненада се окренуо према Сигетију и рекао (Теслине речи): „Зар не видиш да је он овде преда мном, ради готово бешумно? То је обртно магнетно поље. Видиш ли? Зар то није дивно?” Сунце је управо залазило, а заласци су дивни у Будимпешти. Тесла се усхићено окренуо залазећем сунцу и почео рецитовати из Гетеовог Фауста:
1882. – 26 год. Важна година. Познати мађарски проналазач Пушкаш преселио се из Будимпеште у Париз и повео Теслу са собом. У Паризу, Тесла је добио посао у Едисоновом континенталном друштву. 1883. – 27 год. У Стразбуру, Тесла је сам конструисао индукциони мотор и динамо, јачине око 1/4 коњске снаге. Мотор ради! Едисоново континетално друштво је изиграло Теслу и одбило да му исплати обећану награду. Одлучује да се одсели за Сједињене Државе и запосли код Едисона. Добио је препоруку од једног Едисоновог пријатеља, Чарлса Бачелора (Цхарлес Бацхеллор). 1884. – 28 год. Стиже у Њујорк са 4 цента у ђепу. Првог дана поправља динамо и изарађује $20. Следећег дана запошљава се код Едисона. Тесла је волео Едисона, али Едисон није волео Теслу. Изгледа да Едисон није волео никога ко је радио са наизменичним струјама. Едисон није видео предност у примени наизменичне струје. На руку му је ишло што је Синг–Синг затвор, држава Њујорк, по Едисоновој препоруци, прихватио нови метод за егзекуцију криминалаца уз помоћ наизменичне струје. Наравно, у то време, нико није увиђао значај трансформатора, и његову способност да повећава и смањује напон без коришћења покретних делова, што наизменичну струју чини изузетно значајном. Поврх тога, и способност да истовремено произведе неколико струја и створи „обртно” поље. Тесла је, као и Пупин, дао енглеском језику нову реч, „вишефазна струја”. Ово је
13
14
Децембар 2005.
наставак са стр. 11. сложен појам да би га обичан човек разумео, али га можемо грубо приказати на следећи начин: Када електрична струја тече кроз намоте који су обмотани око комада гвожђа, гвожђе постаје магнет. Ако променимо смер струје, магнет ће променити свој поларитет, односно, оно што је био северни пол постаће јужни и обрнуто. Тесла је дошао на идеју да неколико наизменичних струја делује на неколико намота (електромагнета) који су кружно постављени, и да се струје тако подесе (ово је битно) да се „северни” поларитети окрећу у одређеном смеру по кругу, и да их „јужни” поларитети следе, опет у истом смеру, ово је такође веома битно. Ако сада ставимо обртни електромагнет, природни магнет или обичан комад гвожђа унутар датог ма гнетног круга (који представља обртно магнетно поље), ротор ће се окретати заједно са пољем. Важно је приметити да нема видљиве везе између вањских и унутрашњих намота, нема варничења, и да се могу употребљавати много већи напони него код мотора једносмерне струје, код којих се мора користити посебан механизам зван комутатор да би се добило обртање. Употребом већих напона, мотори (и динама) су једноставнији, мањи и јефтинији за производњу, за исте вредности коњских снага или киловата. Новчана вредност овог проналаска била је огромна и невиђена до тада. Процењено је да, да је Тесла добио све приходе наведене у уговору, а који никада нису били исплаћени, остваривао би 12 милиона долара годишње до краја свог живота. Међутим, све што је добио било је милион долара
ЖИВОТ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ у готовом. Након што је испла1888. – Добија још шест патио партнере и покрио све тро- тената. шкове, сумњам да је сам Тесла 1889. – Добија још осамнаикада добио више од једне де- ест патената. сетине милиона. 16. маја 1888. – Држи пре1885. – 29 год. Тесла напушта давање на Америчком инстиЕдисона након препирке у ве- туту електроинжењера. Ово зи са новцем који му је Едисон предавање је класика електронаводно обећао, али није испла- технике. Постао је „отац целотио. О овом непријатном до- купног система наизменичних гађају Тесла је рекао: „Едисон струја”. ми је рекао, г. Тесла, Ви не Јун 1888. – Тесла чини разумете наш америнепоправљиву грешчки хумор.” ку. Продаје патенте 1885.–1886. – компанији ВестинТеслу је опљагхаус (Westinghouse чка ла г ру п а Co.). Од тада је уцењивача коТеслин живот ји су основали немиран, му„Tesla Arc Light чан и несигуЈедан од ориCo”. Примио је ран. Наизглед само неке бе- гиналних Теслиних велика сума гозвредне деони- електромотора из 1888. год. товине брзо се истроце за свој рад и патенте, али не шила и Тесла је остављен без и новац. икаквог права на свој истори1886. – до пролећа 1887. Де- јски проналазак, који је створио пресија. Ово је најтежи период практично ни из чега. СпомеТеслиног живота о којем није нућу још једног проналазача много причао. Очигледно је који је уништио своју каријеру, био у толикој мери „без пара” додуше много мањих размера. да је повремено морао копати на сличан начин, тј. продајом јарке и обављати неке друге основних патената, а та осонеквалификоване послове за ба је искрено Ваш, писац овог $2 дневно. текста. Април 1887. – 31 год. Тес1889. – Тесла губи посао у колу је опет послужила срећа. мпанији Вестингхаус. КомпаДиректор велике компаније нија је реорганизована и Тесли (Western Union), Х. К. Браун су отказане све привилегије. (H. K. Brown) улаже новац и 1889.–1890. – Тесла напуопрема лабораторију за Теслу. шта поље полифазних струја Основана је Теслина електрич- и окреће се високофрекве-нтна компанија (The Tesla Electric ним струјама, тзв. Теслиним Co). Од тог тренутка, Теслина струјама. бриљантна каријера и ланац 1891. – Открива високофрепроналазака се остварују вр- квентне трансформаторе, тзв. тоглавом брзином, без премца „Теслин калем”, који се и данас у аналима открића и пронала- користи у лабораторијама. зака. У кратким цртама, то из1892. – Тесла се окреће радију гледа овако: и бежичном преносу енергије. 12. октобар 1887. – Произ- Те исте године умире Тесливоди три посебна полифазна на мајка. Стигао је до мајчине система до шест фаза и при- постеље само неколико сати јављује седам патената. пре њене смрти.
Децембар 2005.
1893. – Сајам у Чикагу. Тесла на врхунцу славе и популарности. Знају за њега и диве му се широм света. Председник „Краљевског института” у Лондону позвано га је да седи у Фарадејевој столици и сипао му виски из оригиналне Фарадејеве флаше, исти виски и иста флаша из које је Фарадеј пио. 1893.–1896. – Произведена електрична енергија на Нијагариним водопадима на основу Теслиних патената. Вестингхаус дели право на Теслине патенте (40 патената) са компани-
јом Ђенерал Електрик (General Electric Co). 1891. – Занимљиво је да је први Теслин тип преноса био изграђен у Немачкој, а не у Сједињеним Државама. То је био 30 киловолтни далековод између Лауфена и Франкфурта, Немачка. 1893. – Кола за подешавање, резонанца, антена, намоти, итд. Изгледа да је Тесла први открио све елементе данашњег радија, укључујући и електронску цев. Тако је 1890. године Тесла
већ имао све ове елементе: 1. антена; 2. спој са земљом; 3. електрично коло које спаја ваздух и земљу и садржи потребну индуктивност и потребан капацитет; 4. променљива индуктивност и капацитет (ради усклађивања); 5. предајни и пријемни апарати усклађени за узајамну резонанцу; 6. електронска детекторска цев; 7. звучник. Ово је све што је било потребно за израду данашњег радија, а то је било пре 61 годину! 7. јануар 1943. Тесла је умро у Њујорку у 87 години.
РУКОПОЛОЖЕЊЕ У МАНАСТИРУ КРКИ У недељу (13. 11. 2005.) Његово Преосвештенство Епископ далматински г.г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки и том приликом рукоположио у чин свештеника Владу Благојевића, апсолвента Богословског факултета у Београду. На Светој Архијерејској Литургији учествовала је и група од преко 20 студената Богословског факултета из Београда, који су дошли у манастир Крку да одрже своја предавања у богословији Света Три Јерарха, као практични део испита из предмета Катихетике. У име Богословског факултета, студенте су предводили протојереј др Драгомир Сандо и асистент Србољуб Убипариповић. Епископ Фотије је у својој беседи поздравио госте из Београда и изразио велику радост што
су студенти Богословског факултета са својим професорима дошли да виде и да се упознају како у ово време живи Српска Православна Црква и српски народ у распетој Далмацији.
СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ У КОЊЕВРАТИМА Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије је поводом храмовне славе, на празник Светог Димтрија (08. 11. 2005. г.) служио Свету Архијерејску Литургију у Коњевратима и пререзао славски колач. На празник Светог Димтрија у Коњеврате се окопља велики број православних хришћана из Шибеника и Коњеврата, а овај пут је било и људи из далеке Аустралије, који су дошли да прекаде горбове својих упокојених, код цркве у Коњевратима.
15
16
Децембар 2005.
КАМЕНОВАНА СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У ДРНИШУ Данас (12. 11. 2005.) у 16,30 часова група непознатих нападача каменовала је православну цркву Успења Пресвете Богородице у Дрнишу. За време овог напада и светогрђа пра-
вославни свештеник дрнишки, отац Борис Милинковић налазио се у цркви. Када је почело каменовање улазних врата, свештеник се склонио на звоник и чуо је гласове провалника који су говорили: Не звони, није ти ово Србија! Уз ове повике псовали су му српску и четничку мајку. Отац Борис је из цркве позвао полицију која је стигла након 10 минута, када су се нападачи на свети храм већ били удаљили. Полицијска истрага је још увек у току. Пошто су у последње време све учесталији напади на православне Србе, на њихове културне објекте као и на објекте Српске Православне
Удружење за помоћ манастиру Крка из Америчког града Милвокија Мирко Лакић $220.00, Дрча Константин $120.00, Безбрадица Душан $120.00, Прото Ћутило Раде $100.00, Рајновић Мирјан и Нада $100.00, Кресовић Бошко $100.00, Његован Невен $100.00, Стојсављевић Божо $100.00, Рашић Јово $100.00, Поздер Марко $80.00, Годић Ненад $70.00, Стеван Лазић $60.00, Вигњевић Дане $60.00, Маркош Марко $60.00, Арчаба Слободан $55.00, Његован Стојан $52.00, Пуповац Сергеј $50.00, Станчевић Славко са фамилијом $50.00, Лазић Лазар и Стана $50.00, Вигњевић Слободан и Мара $50.00, Рајновић Небојша $50.00, Станчевић Драгица $50.00, Еремија Марко и Мира $50.00, Васић Милан и Милица $50.00, Јелача Борис $50.00, Терзић Ратко $50.00, Гагић Жељко $50.00, Поздер Ратко $40.00, Александар Рашић $40.00, Вујанић Славко $40.00, Чикара Никола $40.00, Кесић Др. Петар $40.00, Ђилас Никола $30.00, Станић Миле $30.00, Чикара Зоран $30.00, Ненадић Ненад $30.00, Куриџа Петар $30.00, Марковић Душан $30.00, Биџма Џек $30.00, Драгићевић Васо $25.00, Малиновић Милан $20.00, Манојловић Ђуро $20.00, Торбица Бошко $20.00, Бурсаћ Јанко $20.00, Бруић Дмитар $20.00, Грбић Ђуро $20.00, Кабић Стево $20.00, Јоцовић Милорад и Мили $20.00, Поткоњак Јово $20.00, Радета Веселин $20.00, Роквић Мирко $20.00, Рашић Слободан $20.00, Бура
Цркве, српска заједница у Далмацији очекује адекватну заштиту од институција Републике Хрватске која сходно европским стандардима и законима мора омогућити и гарантовати безбедан живот и рад Срба на овим просторима. Из канцеларије Епархије далматинске
Драган $20.00, Јовић Мирослав $20.00, Јовић Борислав $20.00, Плавшић Милан $20.00, Павловић Миливоје $20.00, Штрбац Милорад $20.00, Тубић Јово $20.00, Савија Раде $20.00, Вучетић Душко $20.00, Воркапић Марко $20.00, Стојсављевић Милан $20.00, Милеуснић Милан $20.00, Сучевић Илија $20.00, Кесић Мирослав $20.00, Станчевић Симо $20.00, Вигњевић Лука $20.00, Вигњевић Мићо $20.00, Анђелић Ђорђе $20.00, Девић Јован $20.00, Рашић Милош $20.00, Тодоровић Ненад $20.00, Бесовић Горан $20.00, Клисурић Момчило $20.00, Малић Павле $20.00, Медић Тихомир $20.00, Ромић Драган $20.00, Андрић Слободан $20.00, Кречак Зоран $20.00, Ераковић Љубо $20.00, Ђого Богдан $20.00, Ђого Леонардо $20.00, Матијаш Слободан $20.00, Жежељ Тодор $20.00, Аћамовић Милорад $20.00, Томић Петар $20.00, Вукичевић Петар $10.00, Фариаз Марио $10.00, Шевар Никола $10.00, Вранић Драган $10.00, Рајак Гојко $10.00, Матијевић Ђорђе $10.00, Богдановић Зорка $10.00, Колунџија Ненад $10.00, Грчић Милан $10.00, Стојсављевић Милош $10.00, Ђукић Симо $10.00, Михајловић Раде $10.00, Мицић Драго $10.00, Дукић Младен $10.00, Ајдер Предраг $10.00, Поповић Деспот 10.00, Станчевић Ђорђе $10.00, Лончар Бранко $10.00, Ристић Душан $5.00, Јеремић Дијана $5.00, Рађеновић Драган $5.00. Прилоге је прикупио г. Јово Рашић. СВИМ ПРИЛОЖНИЦИМА БЛАГОДАРИМО И ЖЕЛИМО СВАКО ДОБРО ОД ГОСПОДА Редакција
На празник Светог архангела Михаила (21. новембра 2005. г.), храмовну славу манастира Крке Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ бихаћко-петровачки Г.Г. Хризостом уз саслужење надлежног Епископа далматинскога Г.Г. Фотија и великог броја монаштва и свештенства из Епархије далматинске, Цариградске патријаршије као и других епархија СПЦ: захумско–херцеговачке, горњокарловачке и бихаћко–петровачке. На празничној Светој Литургији Епископ далматински Г.Г. Фотије је одликовао чином архимандрита досадашњег крчког игумана Германа (Богојевића) пожелевши му у својој беседи да му чин архимандрита буде радни а
не парадни и да примајући архимандритски жезал прима на себе одговорност пастирскога служења, које подразумева да буде у свему углед повереном му стаду. На истој Светој Литургији Епископ бихаћко–петровачки Г.Г. Хризостом рукоположио је у чин свештеника ђакона Александра Рељића родом из Кистања. И ове године манастир Крка је доживео велику духовну радост на храмовној слави. Ту радост су доживели и многобројни православни Срби из Далмације сабрани на ово духовно славље, чиме се манастир Крка и овом приликом показао и доказао као духовни центар и расадник православља у Далмацији.
Одликовање чином архимандрита игумана Германа
Архимандрит Герман Фотографија на корицама – Црква Св. Спаса у Цетини (13. век)
Резање славског колача