www.eparhija-dalmatinska.hr Година IХ. – Број 47
ЧАСОПИС ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ Васкршњи број – 2011. г. Цијена 10 kn
Цвети, рад Сестринства Тројеручице – Шибеник 1. стр. – Васкрсење Христово, рад Сестринства Тројеручице – Шибеник
Април 2011.
ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ 2011. ГОДИНЕ
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
Христос воскресе! Смрт однесе! Вечни живот донесе! Поздрављајући Вас, браћо и сестре, овим поздравом вечне радости, у његовој светлости и бесмртном значењу откривамо велику и свету истину. Наиме, обасјани светлошћу Христовог васкрсења сазнајемо да на овој земљи постоје само две врсте људи, две врсте верника: они који верују у живот вечни, који њиме и за њега живе, и они који су поклоници смрти и ништавила. Сваки од нас, сваки дан, сваки тренутак нашег земног живота, треба да се упита: у коју врсту од ове две спадам, којој врсти људи припадам? Припадам ли
онима који су познали да су вечна и бесмртна бића, који већ овде на земљи живе вечним животом и за вечни живот, или онима којима господари смрт: који верују и признају да је смрт и ништавило њихов и свих постојећих створења – почетак и крај – да смрт прождире коначно сва бића и све твари? Зато се такви грчевито држе само за пролазни живот, клањајући се јавно или тајно смрти и пролазности... Ми Хришћани, по томе смо Хришћани што верујемо и клањамо се непролазном животу и вечној светлости, управо зато што верујемо у Христа Господа који је победио смрт, а тиме верујемо и у опште ва-
Христос воскресе! ......................................................... 3 Крст свој и крст Христов ............................................. 6 Сеобе као психолошки и антрополошки проблем ........................................... 8 Диана Будисављевић ..................................................11
скрсење свих људи и вечни живот свих створења. Ево нас поново обасјава вечна светлост из Христовог живоносног гроба. Зато, радујмо се, браћо, што смо створени и што постојимо не за смрт и ништавило већ за вечни живот и непролазност. Радујмо се, јер је васкрсли Христос победио грех, смрт и сваку човекоубилачку демонску силу, разагнао мрак смрти из људског бића и таму незнања из људског ума и са човекових очију: Радујмо се што Његовим васкрсењем у дубинама бића и твари није више мрак и смрт него непролазна светлост и вечни живот. Радујмо се и веселимо, што историја света и историја роИзлази сa благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Господина Фотија Издавач: Епархија Далматинска – Шибеник
Уређивачки одбор: Архимандрит Герман (Богојевић), игуман Гаврило (Стевановић), протонамесник Милорад Ђурђевић, протонамесник Саша Дрча, протонамесник Борис Милинковић, протонамесник Славољуб Кнежевић, протонамесник Саво Мајсторовић, монах Доситеј (Јовић)
Најстарије цркве у Далматинском Косову .............. 13
Адреса уредништва: Manastir Krka Nikole Tesle bb, 22305 Kistanje
Немаштина кочи повратак ........................................ 15
Технички уредник: протојереј ставрофор Никола Шкорић e-mail: sp-manastir-krka@si.htnet.hr
Упутство вернима поводом пописа становништва у априлу 2011. године ...................... 17 Свето училиште на обали Крке ................................ 18 Вијести из епархије ................................................... 20
Графичко обликовање: Miodrag Raos Kunski račun: 2484008-1500122164 Devizni račun: 7001-(978)-405257 s naznakom „za časopis” Raiffeisenbank Austria d.d. Zagreb Swift RZBHHR2X Matični broj: 1557840 Тираж: 2.000 примјерака Излази шест (6) пута годишње ISSN 1334-4293
3
4
наставак са стр. 3
да људског није бесповратно умирање и ишчезавање, већ стварност заквашена квасцем вечног живота! Можда више него икада у историји, данас је код људи поколобана вера и нада у непролазни смисао људског живота. Верујући у васкрсење Христово, у опште васкрсење мртвих и живот вечни, ми верујемо у неуништивост вере и људске наде, у непобедивост смисла живота, постајемо сигурни да, ипак, „над свом овом грдном мјешавином, опет умна сила торжествује” (Његош). Верујући у васкрсење Христово и исповедајући васкрслога Христа, ми верујемо у непрекидно васкрсавање и обнављање неуништивог људског достојанства. Данас је унижен и згажен људски морал, стид и доброта, управо зато што је људска свест опхрвана смрћу и бесмислом. Верујући у васкрслога Христа, у Њега као Пута, Истине и Живота, ми верујемо у обнављање и васкрсење људског морала, стида и доброте. У наше дане се љуљају темељи људске културе и помрачују циљеви људског делања и стваралаштва. Само они који верују
БОГОСЛОВЉЕ и који виде срцем Христово Васкрсење, опште васкрсење мртвих и вечни смисао свих створења, препознају неуништиво корење човековог делања и културе и непресушне изворе људског стваралаштва. Данас саможивост, тугомора, властољубље и празнословље прете да униште цвет несебичне љубави, уграђене у људску природу, на чијем пламену се грију сва бића и сва створења; да убију радост живота, рађану из слободе, узајамности и делатне саможртвености. Само васкрсли Христос Који се уселио у нас и дошао међу нас – да служи а не да влада, да се дарује и жртвује а не да жртвује себи друге, обнавља и може обновити у нама огањ несебичне љубави, братске узајамности, служења и саможртвености. Само вера у бесмртност, засијала из Христовог гроба, спаљује својим огњем саможивост и самољубље као лажно начело и начин живљења, открива нам вечну истину да је у саможртвеној љубави према Богу и ближњима, према свима створењима, излаз и свих људских обмана и лажи, ослобођење од лажног живљења и телесног мудровања, спас од свих мракова и безизлаза! Себичност и непоштење, и данас, као и јуче, као и сутра, уништавају свако право заједништво, заједничко добро и имовину. Неповерење и грамзивост, властољубље, насиље и отимање туђег, угрожавају личност и њену богодану слободу. Та себичност, грамзивост и насиље утолико су већи уколико човек није прогледао за своје вечно достојанство и отворио очи за вечна пространства и видике свога бића – уколико је везанији за земаљска и пролазна блага. Само душе обасјане и обновљене светлошћу ва-
Април 2011.
скрсења Христовог и надом у опште васкрсење мртвих; вером у добра која мољац не нагриза и рђа не квари, ослобађају се себичности, биолошке угрожености и страха, грамзивости, отимања од других и насиља над њима. Очарани вечношћу, богатством и преизобиљем вечнога живота, они налазе праву меру свега и равнотежу између онога што је пролазно и што је непролазно; између онога чему треба служити и за шта се вреди жртвовати, и онога што је недостојно човека и човековог достојанства, живљења и делања. Таквима постаје јасна велика Христова истина живота: „Каква је корист човјеку, ако задобије сав свијет, а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?” (Мк. 8, 36-37). Заиста, васкрсењем Христовим, вером у опште васкрсење мртвих и живот вечни, учимо се освајању не пролазних и ограничених земних, већ вечних и бесконачних простора божанске љубави и доброте; васкрслим Христом изгубљени задобијају наду да ће се наћи; болесни да ће оздравити; безутешни да ће се утешити; умирући да ће васкрснути; мајке остале без деце – да ће своје наручје поново испунити и вечно се загрлити са својом децом! У ово наше време угрожени су људски односи, односи међу народима и појединцима – себичношћу, међусобним презиром, насиљем и мржњом. Страшни и апокалиптични земљотрес у Јапану и њему слична природна знамења нашег времена у свету, подсећају нас на људску немоћ, смртност и ништавило људских дела. Очевидно, духовни и морални цунамији и поремећаји у људском друштву, као одвјакада, праћени су и сада природним поре-
БОГОСЛОВЉЕ
мећајима и цунамијима. Нису ли то нови подсетници нама људима и свему човечанству, да заиста постоји узајамност међу моралним и духовним стањем и природним феноменима и збивањима? Подсетник да од нашег људског начина живљења и понашања зависи природни поредак ствари; да је човек одговоран не само за себе и свој народ него и за све људе и све народе, као и за свеукупну Божју творевину. Управо на ту и такву одговорност подсећа нас светлост Христовог васкрсења која обасјава све и сва, откривајући смисао свим догађањима и збивањима у времену и вечности. Васкрсли Христос, Који
је раширеним рукама на Крсту све и сва вечно загрлио и све обасјао светлошћу Свог васкрсења, позива Својом богочовечанском љубављу све људе и народе на саможртвену љубав, на узајамно мирење и братско праштање. Његов позив свима на вечни живот, на праштање свима за све, Његово опраштање свима са Крста и давање вечног смисла свему постојећем, свима збивањима и догађањима, грије нам и васкрсава душу, обнавља срце и испуњује живот миром и радошћу. Васкрсење Христово враћа и даје свеукупној творевини њен богодани поредак и смисао; враћа Бога људима и људе Богу, враћа људе једне
Април 2011.
другима и дарује им прави начин постојања и вечни смисао живљења. Зато, опростивши све једни другима Васкрсењем Христовим, и загрливши се вечним загрљајем, запевајмо једним срцем и једним устима и научимо све људе и све народе да певају песму вечне љубави и живота: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима који су у гробовима живот дарова. Појмо, о појмо и ми и сви људи ову вечну песму, и сверадосно се поздрављајмо, сада и свагда и вавек: Христос васкрсе! Васитину васкрсе!
5
6
БОГОСЛОВЉЕ
Април 2011.
Крст свој постаје за Христовог ученика крст Христов зато што Христов истински ученик сматра испуњавање Христових заповести јединим циљем свог живота. Те свесвете заповести постају за њега крст на коме он стално распиње свог старог човека, са његовим страстима и жељама. Из овога је јасно зашто је за примање крста претходно потребно одрећи се себе чак до уништења своје душе. Грех је постао тако снажно и обилно својствен нашој палој природи да реч Божија не престаје да га назива душом палог човека. Да бисмо узели крст на рамена, морамо се пре тога одрећи тела и његових хировитих
СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ
КРСТ СВОЈ Господ је рекао својим ученицима: Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде. Шта значи крст свој? Зашто се тај крст свој, то јест засебни крст сваког човека, уједно назива и крстом Христовим? Крст свој: то су невоље и страдања земаљског живота, код сваког човека своја. Крст свој: то су пост, бдење и други благочестиви подвизи којима се тело смирује и покорава духу. Ти подвизи морају бити саобразни снагама сваког човека, и код свакога они су своји. Крст свој: то су грешне слабости, или страсти, код сваког човека своје! Са једнима се рађамо, другима се заразимо на путу земаљског живота. Крст Христов је учење Христово. Сујетан је и бесплодан крст свој, колико год он био тежак, ако се кроз угледање на Христа не преобрази у крст Христов. Крст свој постаје за Христовог ученика крст Христов зато што је Христов ученик чврсто убеђен да над њим будно бди Христос, да Христос допушта на њега невоље, те неопходне и неминовне услове хришћанства, да се никаква невоља не би приближила њему да је Христос није допустио, те да кроз невоље хришћанин усваја Христа, постаје причасник Његове судбине на земљи, а стога и на небу.
жеља тако што ћемо му дати само оно неопходно за постојање; морамо сматрати своју истину најокрутнијом неистином пред Богом, свој разум потпуним неразумом, морамо се након свега тога са свом силом вере предати Богу, затим непрестаном изучавању Јеванђеља, и тако се одрећи своје воље. Ко се тако одрекне себе, тај је способан да прими свој крст. Покоран пред Богом, призивајући Божију помоћ ради укрепљења своје немоћи, он гледа без бојазни и збуњености на невољу која долази, припрема се да је великодушно и храбро поднесе, нада се да ће посредством ње постати причасник Христових страдања, да ће достићи тајанствено исповедање Христа не само умом и срцем него и самим делом, самим животом. Крст је тежак дотле док остаје крст свој. Када се он преобрази у крст Христов, тада добија необичну лакоћу: Јарам је мој благ, и бреме је моје лако, рекао је Господ. Христов ученик ставља крст на рамена онда када увиди да је достојан невоља које мује послао Божији промисао. Христов ученик правилно носи крст свој онда када увиди да су управо ове, а не друге њему послане невоље неопходне ради његовог просвећења у Христу и спасења. Стрпљиво ношење крста свог је истинско гледање и сазнање свога греха. У том сазнању нема никакве самообмане. Човек који не увиђа
БОГОСЛОВЉЕ да је грешник, и уједно ропће и виче са свог крста, доказује тиме да површним сазнањем греха само лаже себе, обмањује себе. Стрпљиво ношење крста свог је истинско покајање. Распети на крсту, исповедај се Господу у праведности Његових судова. Окривљивањем себе оправдај суд Божији, и добићеш отпуштење својих грехова. Распети на крсту! Познај Христа: и отвориће ти се врата раја. Са крста свог славослови Господа и одбацуј од себе сваку помисао јадања и роптања, одбацуј је као злочин и хулу на Бога. Са крста свог благодари Господу за бесце-
Април 2011.
шити када видим страшне муке и гневног намесника, да ћу клонути у трпљењу.” Мученик јој је одговарао: „Уздај се у Господа нашег Исуса Христа, и муке ће за тебе бити јелеј који Он излива на твоје тело и дух росе у твојим костима који олакшава све твоје болести.” Крст је одувек сила и слава свих светитеља. Крст је исцелитељ страсти, погубитељ демона. Смртоносан је крст за оне који крст свој нису претворили у крст Христов, који са крста свог ропћу на Божији промисао, хуле на Њега, препуштају се безнађу и очају. Грешници који не сазнају свој грех и не кају се на крсту
БРЈАНЧАНИНОВ – АСКЕТСКИ ОГЛЕДИ
И КРСТ ХРИСТОВ ни дар, за крст свој – за драгоцену судбину, за судбину да својим страдањима подражаваш Христа. Са крста благослови зато што је крст истинска и једина школа, ризница и престо истинског богословља. Изван крста нема живог познања Христа. Не тражи хришћанско савршенство у људским врлинама. Тамо њега нема: сакривено је у крсту Христовом. Крст свој мења се у крст Христов када га Христов ученик носи са делотворном свешћу о својој грешнојсти којој је потребна казна – када га носи и при том благодари Христу, и славослови Христа. Од славословљења и благодарења појављује се у страдалнику духовна утеха; благодарење и славословљење постају најизобилнији извори несазнајне, непропадљиве радости која благодатно ври у срцу, излива се на душу, излива се на само тело. Крст Христов је само по својој спољашњости сурово поприште за телесне очи. За Христовог ученика и следбеника он је поприште највишег духовног наслађивања. То наслађивање је тако велико да управо оно потпуно заглушује невољу, па Христов следбеник и у најжешћим мукама осећа једино насладу. Млада Мавра је говорила свом младом супругу Тимотеју, који је трпео страшне муке и позивао је да учествује у мучеништву: „Бојим се, брате мој, да ћу се, због моје младости, упла-
свом умиру вечном смрћу: нетрпљење их лишава истинског живота, живота у Богу. Њих скидају са крста њиховог само зато да њихове душе сиђу у вечни гроб, у тамнице пакла. Крст Христов узноси од земље Христовог ученика распетог на њему. Христов ученик, распет на крсту свом, мисли о небеском, умом и срцем живи на небу и созерцава тајне Духа у Христу Исусу, Господу нашем. Ако хоће ко за мном ићи говори Господ – нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде. Амин.
7
БОГОСЛОВЉЕ
8
Април 2011.
ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ
СЕОБЕ КАО ПСИХОЛОШ И АНТРОПОЛОШКИ ПРО На нашој етичкој територији двеста, триста година уназад, готово нико није остао на свом старом седишту. Јован Цвијић (...) Када је реч о Србима и њиховим сеобама, којима, у оквиру наше главне теме, нисмо у могућности да посветимо онај део излагања који оне заслужују, треба рећи да од када су ове сеобе започеле, негде у првим вековима после Христа, када су се словенска племена и међу њима, вероватно, већ и посебна српска, почела лагано померати из прапостојбине (област данашњег Ирана и Кавказа?) према северу и према западу, као да до данас нису престале. Процес амалгамисања и асимилације српског племена међу бројним другим народима са којима су Срби долазили у ближи и тешњи додир (већ смо раније спомињали Аваре, Илире, Трачане, Аромуне, Келте, затим Турке, Угре, а од времена прве и друге сеобе Срба, под Арсенијем III и Арсенијем IV, треба споменути и Германе) није, срећом, довео до нестајања српског народа, већ, напротив, као да је ојачао његове виталне снаге, захваљујући којима је српски народ створио своју државу и у пресудним временима, кроз историју, сигурно потврђивао свој идентитет. Управо биолошка експанзија Срба, у поједи-
ним критичним периодима у време турског ропства, била је услов опстанка српског народа и његовог даљег трајања. Ово не значи да управо због бројних сеоба, као и сваковрсних мешања са разноврсним народима, чак и различите расе, није било трајних негативних последица, које су се одразиле највише на природан процес сазревања српског народа, на његов карактер, његову самосвест и вољу. И међу народима данашње Европе било је у прошлости сеоба које су доводиле ове народе до мешања са другим народима, највише путем завојевачких ратова, а на почетку новог века и верских ратова (нарочито жестоких у XVI и XVII веку). Али, док се са већом материјалном и духовном стабилизацијом европских народа између XVII и XIX века умањивала потреба за сеобама ових народа, овај процес смиривања сеоба није се, нажалост, одвијао и код јужнословенских народа, међу њима и српског. Тек би требало извлачити антрополошко-психолошке закључке из тврдње Јована Цвијића да као резултат његових испитивања, као и његових сарадника излази да
је, почевши од краја XIV века, па кроз турско време до наших дана, «испремештано скоро све становништво на простору од Велешке клисуре на Вардару па до Загребачке горе... Скоро у сваком селу Шумадије сељаци су разноврсног порекла, досељени из разних крајева, једни од Сјенице и Пештери, други од црногорских Брда, трећи из Херцеговине, четврти с Косова и Метохије или из Вардарског слива, итд.» Да ли овај податак треба да значи да су се Срби више селили, чак и од других јужнословенских племена досељених у VI и VII веку на Балкан? Јован Цвијић управо тако мисли, поредећи српска сељења са онима код Хрвата, Словенаца и Бугара, па сматра да се због тога управо у српском народу најбоље могу проучити последице пресађивања становништва из једне области у другу. Динамика односа између «старинаца» и «досељеника» Срба била је увек жива и разноврсна. Процес прилагођвања зависио је и зависи како од асимилационе способности старинаца, тако и од способности за прилагођавањем разних досељеничких група. Слично као што се у психологији индивидуе говори о претераној или недовољној способности за прилагођавање, као и оној са мером и позитивним резултатима, тако бисмо могли говорити и о прилагођавању
БОГОСЛОВЉЕ
Април 2011.
ШКИ ОБЛЕМ народа, конкретно, о прилагођавању српских досељеника у нове крајеве. Позивајући се поново на Арнолда Тојнбија, морали бисмо се сада упитати и брижљивије истражити када су изазови у сеобама српског народа били прејаки, или, ређе, преслаби, па подесног одговора није ни могло бити, а када су ови изазови били управо по мери снаге српског народа, па су онда и одговори били плодни и подстицајни за раст и јачање Срба као народа. Вредно је истаћи да Јован Цвијић међу узроцима метанастазичких кретања, осим историјских, економских, психолошких узрока, наводи још и «навику за исељавање; развије се у неком крају склоност или хук за исељавање, нарочито у областима где су она три узрока дуго дејствовала». Склон сам да овај «хук за исељавањем» не објашњавам само притиском завојевача или економским разлозима (привлачност Војне границе за Србе, на пример), већ и психолошким, чешће ирационалним психолошким разлозима. То би био онај, до краја необјашњив и немерљив психолошки чинилац који избија из несвесних дубина људског бића, вечно склоног променама и мењању, како би се, кроз те промене, успоставила некаква равнотежа, са вечно конзервативном, инертном и стерео-
типном страном бића. Поред свих спомињаних узрока сеобе српског народа кроз векове, не треба заборавити ни мање значајне и сталне разлоге сеоба, као што су: сеобе због буна, климатских чинилаца (смењивање низа влажних и сушних година), сезонске сеобе, затим сеобе због страха од крвне освете, због епидемија болести, чак и због сујеверја. Сеобе Срба, као што смо нагласили, настављају се и у новије и у најновије време. Принудно исељавање Срба испред усташког терора у току II светског рата, политичка и економска емиграција Срба после тог рата, као и постепено, али про-
гресивно исељавање Срба из Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније и нарочито са Косова, ствара нову и сложену историјску, психолошку, па и верску ситуацију у животу Срба, не само у Србији, мада највише у њој. Ако смо до сада и могли да говоримо потврдно или некад упитно о последицама вишевековних сеоба Срба, стигао је час када смо уверени да је даље расељавање Срба по свету, али и миграција Срба унутар данашње Југославије, погубна и опасна за даљи опстанак Срба, као историјски потврђеног народа. Комунистичка страховлада у Југославији, која је трајала преко четрдесет
9
10
наставак са стр. 9
година, оштетила је биолошки, економски, психолошки и религиозно све наше народе, српски народ највише. Без непотребног драматизовања садашњег тренутка Срба у Југославији и у свету, можемо мирно рећи да је стигао последњи час српског окупљања и јединства, што значи престанка сваког даљег исељавања, учвршћивања Срба у Србији и Срба ван Србије, најпре у косовским, хрватским и босанско-херцеговачким крајевима, а онда и оних Срба свуда у свету који свесно не желе да подлегну процесу асимилације. Овај процес окрепљења свих Срба мора почети од његове духовне елите, православне српске или српске православне Цркве, која данас има историјску мисију у српском народу, са надом у Бога да ће нам Он и данас, као и пре осам стотина година, послати још једног светог Саву. Духовном, дакле, религиозном каљењу српског народа, уколико оно буде успешно, свакако ће уследити и сваки други, материјални процес стабилизовања, пре свега економско-привредни и културни, и то у свакој области културе, у прошлости, али и у садашњости, нимало сиромашној у српском народу. Приказујући, у току овог излагања, унутарњу и спољашњу потребу човека и народа за сеобом – потребе за променом снажне попут нагона и у исто време неопходности да се остане исти, у идентитету и аутономији свога бића – као ритмично смењивање систоле и дијастоле, рекао бих да се после једне релативно дуге и болне дијастоле срчаног мишића српског народа, највећим делом изазване принудом неповољних спољних околности, наступио последњи час, да би
БОГОСЛОВЉЕ срце наставило са нормалним радом, смењивањем дијастоле, што је могуће дужом систолом. Дуга дијастола српског народа, у негативном смислу, значила је расељавање, растезање, често бесплодно ширење и расплињавање српског народа, понекад бесмислено трошење његових ипак ограничених потенцијала и енергије; дијастола је значила и одржавање вековне племенске поцепаности српског народа и анахронично истрајавање племенског, чак и родовског, архајског духа тога народа. Садашње време систоле треба да означи преовладавање рационалног над деструктивно ирационалним у бићу српског народа, скупљање и концентрисање свих преосталих снага на јачању историјске самосвести, што значи и идентитета и аутономије српског бића. Једном речи, систола српског срца данас мора бити испуњена вољом за смислом, препознавањем и потврђивањем његове, од Бога му додељене улоге, према надахнутим речима Александра Солжењицина: «Сваки, па и онај најмањи народ – непоновљив је траг Божије замисли». Може да изгледа у први мах чудно када приметимо да слична, местимично идентична размишљања о потреби скупљања и окупљања српског народа око једног стожера, који по моме мишљењу мора бити духовног порекла, чујемо и читамо од људи из културе Словеније, Хрватске, Македоније или од Шиптара са Косова. Већина ових културних посленика свуда у Југославији истиче оправдане захтеве јачања и учвршћивања нације; ови захтеви природна су последица принудног надметања лажног братства и јединства, лажног социјализма и лажног интернационализма у току последњих четрде-
Април 2011.
сет пет година постојања Југославије. Утврђивање свога народа на коренима чије се дубине рачунају на више од хиљаду година уназад, не може да буде успешно ако се остварује негирањем потцењивањем, поништавањем, чак и мржњом према другим народима. У комунизму у Југославији није било привилегованих народа, сви смо били жртве интернационалног и нашег локалног безумља, зато је јалов, безизгледан и опасан посао тражити данас «жртвеног јарца» међу југословенским народима и на њега свалити све своје грехе, слабости, пропусте, као и данашњу немоћ. Српски народ никако не сме да подлегне деструктивној потреби за проливањем нове крви. Хришћански дух српског народа треба да буде још једном посведочен у најкритичнијем часу. Хришћанску заповест нашег великог Искупитеља: «Љуби ближњег свога као самог себе», велики руски философ и истински екуменски хришћанин, још на крају прошлог века, Владимир Соловјев, дивно је парафразирао рекавши: «Љуби све друге народе, као свој сопствени». Ово треба да учини и данас и хришћански православни српски народ.
БОГОСЛОВЉЕ
Април 2011.
ДИАНА БУДИСАВЉЕВИЋ Диана Будисављевић је у потпуности заборављена. Заборављена је била од стране Југославије, заборављена је од стране Хрватске, Србије, Аустрије, заборавили су је Хрвати, Срби, њено име не стоји ни у једном уџбенику историје, ниједна улица не носи њено име, никада није добила никакво признање. То је жена која је лично организовала спашавање православне/српске деце из усташких логора смрти. Рачуна се да је спасила 12.000 деце. Тако нешто нико никада и нигде није урадио. Није радила сама: с њом је радило око стотинак људи, хуманиста са срцем и храброшћу, Хрвата, Срба, Немаца, Аустријанаца. Ова плeменита жена окупила је сестре Црвеног крижа Хрватске, лекаре и друго здравствено особље, као и већи број угледних појединаца из разних области живота. Међу њима су били и Камило Бреслер, Јана Кох, Татјана Маринић, Мајка Драгица Хабазин, Владимир Броз, Велимир Дежелић, Анте Думбовић, супруга проф. Бецића академског сликара, Бајо Омичкус трговац, Бојанић трговац, Д. Видаковић архитект. Жене су шиле кошуљице, зарубљивале пелене, помагале дању и ноћу у неговању деце. Не треба заборавити да се ради о Загребу током 1941., 1942. и 1943. године. Акцију спасавања малих логораша животом је платило ЈЕДАНАЕСТ Дианиних сарадника. Убили су их исти они који су убијали и децу у колевкама. „Тијеком вожње нисам се у вагону могла макнути, како не бих на неког нагазила. Већа су дјеца стално сједила на ноћним посудама, а мала су се прљала. Под је био пун блата и дјечјих глиста. Настојала сам колико сам могла дјецу премјештати како би их извадила из блата. Пред јутро, на станицама су долазили људи, видјели јад, додавали нам воде. Приликом дуљих заустављања здрава дјеца су излазила из вагона. Сестре су се исцрпиле спуштајући дјецу из вагона и дижући их опет натраг. Многи ваго-
ни нису имали степеницу. Код слабих у задња два вагона, није се могло ни помишљати да их се вади из вагона. Успјела сам добити грабље, тако да сам барем могла избацити глисте. Чинило се да прије него што неко дијете умре глисте напуштају тијело, јер према јутру, како су ми нека дјеца бивала слабија, читава су клупка глиста напуштала тијело.” Ово је завршетак 388 дневничких белешки Диане Будисављевић у којима је детаљно описивала све ужасе дечије болнице у логору Стара Градишка. Дневник је водила на немачком језику од 23. октобра 1941. до 13. августа 1945. године. Описивала је сва вређања, препреке, одбијене молбе, пожртвовани рад неких часних сестара. У белешкама су и описи деце за коју је знала да ће за који сат умрети, бол мајки које су се одвајале од деце да би их некако спасле. Страшни су описи ове мале православне деце којима висе дебела црева, који су пуни глиста и инсеката. Највећи део њих је већ био изгубио родитеље, очеви су одведени у Јасеновац где су их сачекали маљеви и каме, а мајке или директно убијене или депортоване у Немачку на рад. Тако су нестајали и последњи становници Козаре. Диана Будисављевић, рођена Обексер, родила се и завршила школу у Инсбруку у Аустрији. Удала се за Јулија Будисављевића који је био професор хирургије. Јулије је 1919. године по доласку у Загреб основао Завод за хирургију при Медицинском факултету. И Диана и Јулије су припадали високим загребачким круговима. Одмах на почетку рата, по оснивању НДХа и логора у Лоборграду Диана почиње да помаже жене и децу. Заједно са др инж. Марком Видаковићем и инж. Ђуром Вукосављевићем организује помоћ у храни, лековима, одећи и обући православној деци и њиховим мајкама. Међу њима се налазило и много сирочади којима су непосредно пре тога оба родитеља била
11
12
наставак са стр. 11
БОГОСЛОВЉЕ
убијена. Многа деца била су једноставно одузета. Захваљујући свом аустријском пореклу, везама и познанству са немачким официром вон Коцијаном, који се залагао за заточене православце, успела је да ослободи огроман број малишана. И не само то, много је било важно и то што су она и њени помагачи све време водили списак правих имена и презимена деце – да се порекло не би заборавило ако деца преживе. Била је свесна да ће многа од ове деце бити заборављена и изгубљена. Трудила се како год је могуће да створи картотеку са подацима – и створила је списак 12.000 деце. Овако каже Диана: „За неке од преосталих сам успјела добити неке податке, али мала умирућа створења нису могла ништа казати. Умрла су дјеломично тамо, а дјеломично од нас преузета касније, као и толико малих мученика, као непозната, безимена дјеца. А свако је имало мајку која је за њим горко плакала, имало је свој дом, своју одјећу, а сад је трпано голо у масовну гробницу. Ношено девет мјесеци, у болу рођено, с одушевљењем поздрављено, с љубављу његовано и одгајано, а онда – Хитлер треба раднике, доведите жене, одузмите им дјецу, пустите их да пропадну; каква неизмјерна туга, каква бол.” Диана се скоро пет година борила даноноћно за спас деце. Желела је и покушала да спашава и јеврејску децу али није успела ниједно дете да спаси јер судбина јеврејске деце била у потпуности запечаћена. Ниједно дете није смело преживети. И ниједно није – ако није било сакривено код добродушних и храбрих Хрвата или босанских муслимана. У прво време највећи број заточеника Лоборграда су биле Јеврејке са децом, а на другом месту су биле православке. Јеврејска општина Загреба је имала дозволу да помаже заточенике храном, а Српкињама и њиховој деци није имао ко да помогне. У Јасеновачким логорима и сабиралиштима, крајем јуна 1942. године, било је заточено око 23.000 српске деце, која су истргнута из наручја мајки била изложена уништењу на најсуровији начин. Овако каже у дневнику: „23. листопада 1941. Моја шогорица, гђа Мира Кушевић сазнала је да постоји велики концентрацијски логор у којем се осим Жидовки налазе и православке с дјецом ... Одлучиле смо се о томе поближе информирати у Жидовској опћини ... У то вријеме смо само намјеравале мјесечно давати
Април 2011.
новчане прилоге. 6. вељаче 1942. Увијек се нашао нетко да помогне Жидовкама и комунисткињама, док се за православне није нитко бринуо.” Покренула је Акцију и после већ неколико месеци почело је транспортима жена и деце за Србију или у Загреб у Завод за глухонијеме на Јосиповцу. Тиме је сигурне смрти спасила много српске деце. Касније почињу прогони на Кордуну, Банији, логор Стара Градишка, расформирање женског логора у Ђакову – одакле су све Јеврејке и Српкиње одведене у Јасеновац, ту је и Млака, Горња Река... У својим белешкама пише о свему ономе што се дешавало у Јасеновцу, у логорима Млака, Јабланац, у канцеларијама Кватерника, надбискупа Степинца, Артуковића, као и адвоката, службеника, лекара, у канцеларијама Црвеног Крижа Хрватске, Каритаса. Оснивају се дечији домови у Сиску, Јастребарском и прихватна станица у Јеронимској дворани. У лето 1942. Спашава 5000 православне деце. Током јесени исте године долази хиљаде деце из Босне због глади. Како су основани и како су радили домови за дјецу у Сиску, Јастребарском и Загребу, прихватна станица у Јеронимској дворани. На њезину иницијативу покренута је дјелатност колонизације коју је у цијелости преузео Каритас, па је тако у љето 1942. колонизирано 5.000 православне дјеце, на јесен велик број дјеце која су због глади дошла из Босне и Херцеговине, те избјеглице из цијеле земље, све до повратника из логора у Италији. У немогућности да набави млеко у Хрватској, допрема велике количине из Швајцарске. Заједно са Иванком Џакулом и даље ради на картотеци православне деце. Одмах по ослобођењу картотеку је преузела ОЗНА у Загребу. Ево шта каже Диана: „Предајем картотеку, биљежнице за налажење непознате дјеце, регистар за фотографије и биљежницу с пописом посебних ознака за дјецу. Зовем гђицу Когој и предлажем г. Мадјеру да им она у Министарству помаже тако дуго док се нетко не увјежба у раду с картотеком. Осим абецедног распореда имали смо још и посебан распоред, како бисмо по могућности покушали идентифицирати што је могуће већи број непознате дјеце (...) Но, жељели смо што је могуће више мале дјеце вратити њиховим родитељима. И била је то сада велика бол, моја
БОГОСЛОВЉЕ и гђе Ђакуле, да нам се тако нагло наш рад на нашој картотеци одузео (...) Знали смо да ће сада многе мајке узалуд тражити своју дјецу. Страшно растајање у логорима, дугогодишња чежња за њима на раду у Њемачкој, а сада неће наћи своје најдраже.” Тако је и било. Рад на сређивању Дианиних дневника је трајао 10 година. У исто време (и још увек) траје рад на трагању за документацијом о страдању деце у усташким логорима и сабирним центрима
Април 2011.
као и рад на трагању за пописима деце који су урађени од стране Антифашистичког фронта жена који је садржавао како пописе деце тако и пописе породица које су усвојиле ту децу. После рата неуморно је радила на стварању социјалне службе у Хрватској. Радила је у потпуности у смислу Конвенције о правима детета коју су Уједињене нације донеле много година касније. Диана Будисављевић преминула 1978. год. у Инсбруку потпуно заборављена.
Најстарије цркве у Далматинском Косову По народном предању у Марковцу (десетак километара југоисточно од Книна) на извору Косовчице подигнута је прва црква брвнара у првој половини шеснаестог вијека.
Ова црква је била и прво народно збориште. Ту су се Косовљани скупљали на договарања по свим питањима које су наметале дате историјске прилике. Прича се да су их једном
код те цркве Турци изненадили са Козјака и поубијали све мушкарце које су ту затекли, а цркву запалили. Звона са цркве су бацили у оближњи извор «Мочило». То је било прво
13
14
наставак са стр. 13
крваво крштење далматинских Косовљана. Касније је било још таквих крштења велики број. Историјски подаци свједоче да је ово подручје било једно од најважнијих одакле су покретана сва најзначајнија народна и црквена прегнућа нашег народа у Далмацији. Народна прича говори да се Марковчанима стално причињавало у глуво ноћно доба као да звоне звона из «Мочила», докле нису подигли нову цркву Светог Илије. Над вратима ове цркве пише да је подигнута 1590. године. Те је године дошао у Далмацију дабробосански митрополит Аксентије, који је тада у име пећких патријараха управљао српском црквом у Далмацији. Вјероватно је тада и осветио ову цркву Светог Илије у Марковцу. Симеон Кончаревић у свом «Љетопису» каже да је тада највише боравио у Косову, мада претпоставља да је био «можда и у другим мјестима гдје су српске цркве постојале». Црква Светог Илије у Марковцу је велика светиња. Украшена је драгоцјеним иконама и свештеним сасудима. Снабдјевена је вриједним књигама. У наше вријеме је обновљена и споља и изнутра. Године 1968. подигнут је нови звоник при овом храму, пошто је стари био дотрајао. Код ове цркве 1750. године, одржан је на Ваведење тзв. «Косовски збор». То је био догађај од ванредног значаја. У ствари ово је био црквенонародни сабор организован у борби против притиска унијатске акције и политичке стеге Млетачке републике, која је тада ријешила да збрише православље и српство у Далмацији. На овом сабору је изабран за епископа далматинског прото бенковачки Симеон Кон-
БОГОСЛОВЉЕ чаревић. Он је хиротонисан за епископа благословом пећког патријарха Атанасија II. Епископ Симеон Кончаревић је био један од најсвијетлијих ликова историје Српске православне Цркве у Далмацији и историје далматинских Срба. Најчешће се потписивао «косовски владика». Друга стара црква у овом крају је храм Свете Тројице у Бискупији (око пет километара југоисточно од Книна). Немамо података када је ова црква подигнута. Зна се да је 1577. године била обновљена.
Април 2011.
Сазидана је од камена. Звоник је касније дозидан. Ова црква је такође снабдјевена вриједним иконама. По неким написима на гробовима около храма може се доћи до интересантних података о историји овог села. У Бискупији је рођен 1872. године Онисим Поповић, народни јунак и мученик, који је био и предсједник црквене општине у Бискупији. Далматинска Лазарица и православни Косовљани, Шибеник, 1974. године
БОГОСЛОВЉЕ
ВЈУ И НТ ЕР
Април 2011.
ЕПИСКОП ДАЛМАТИНСКИ ФОТИЈЕ:
Немаштина кочи повратак Епископ далматински Фотије рођен је као Раде Сладојевић у околини Бањалуке, али је одрастао у Војводини. Његов је отац Стојан почетком шездесетих са петоро деце дошао у Чуруг, где је купио кућу и обрађивао земљу. Но, убрзо је отишао у печалбу у Немачку, а деца су остала с мајком Стајом. Основну школу је Раде завршио у Чуругу, средњу у Новом Саду, а на Теолошком факултету у Београду дипломирао је 1988. На постдипломским теолошким студијама био је две године у старој баварској универзитетској престоници Ерланген и планирао је да настави школовање у Грчкој, али се враћа у Србију на позив свог духовника и професора, владике бачког Иринеја, који ће га у ковиљском манастиру најпре замонашити, а потом и рукоположити у чин јерођакона. Неко време је потом службовао у манастиру Бођани, а од 1993. био је професор у богословији „Светог Арсенија” у Сремским Карловцима. – За епископа далматинског изабран сам 1999. и када сам дошао на ове просторе, затекао сам страшно стање. Многе наше цркве су биле девастиране, пуне шута и смећа, опогањене... И питао сам се како је могуће да се у хришћанском свету тако нешто деси. Али људско безумље је на сваком кораку показивало за шта је све способно – присећа се епископ Фотије у интервјуу „Дневнику”. На подручју које покрива Далматинска епархија, дакле од Сплитске до Задарске жупаније и све горе до Книна, било је у то време свега неколико свештеника и монаха. Епископ Фотије и садашњи епископ горњокарловачки Герасим, који је тада био игуман манастира Крка, почели су полако да обнављају духовни живот на овим просторима, па 2001. поново почиње да ради и богословија „Света три јерарха” у Крки, иначе најстарија у Срба, која је од 1995. била у принудном егзилу – најпре на Дивчибарама а потом у Фочи. – За протеклих десет година нешто смо учинили, не много, не довољно, али помак је ипак направљен. Обнављамо централне цркве по парохијама, како би људи могли да се окупљају, а важно је било и што је оживео рад Богословије, јер се показало да је веома значајна за останак
нашег народа: кажу људи, „ако свештеници и деца могу да буду овде, можемо и ми”... Чинимо доста и да се поправи положај наших цркава, манастира и црквених општина. Нажалост, и црквену имовину је задесила слична судбина као и имовину наших људи који су морали да напусте своје домове. Пуно је зато правних спорова, па чак имамо и апсурдан случај да нам се неко уселио у једну капелу. Доста је, дакле, још увек проблема, али се трудимо да наступамо јеванђеоски, да говоримо својим православним језиком и да истовремено не одступамо од наших светиња, према којима имамо обавезу да их чувамо и обнављамо – наводи епископ Фотије. Има ли ипак позитивних помака на политичком плану? – Не довољних. Недавно су у манастиру Крупа били председници Тадић и Јосиповић и тај курс којим су они кренули, курс измирења, враћања поверења, дијалога... веома је позитиван. Но, тек ћемо бити сведоци тога да ли ће тај курс остати само декларативан, или ће заживети и на терену. Јер, и законски оквир је такође у основи добар, европски, али се он веома често не спроводи. Рецимо, јасно је прописано да ако у некој средини Срба има више од трећине, они би морали у том паритету бити застипљени у свим институцијама и јавним службама, али то није случај. Као што се не поштује ни право на двојезичне натписе... Нажалост, још постоје многе снаге и овде, али и у Србији, којима тренд нормализовања стања не одговара. Снаге су то које су највише и допринеле овој трагедији, које се хране сукобима, деобама, непријатељствима, антагонизмима... и тиме прикривају своје зле трагове. Каква је сада безбедносна ситуација у Далматинској епархији? – Боља је него што је била. Провокација и даље има, као и напада на наше објекте, попут недавне провале у дрнишку цркву, али је њихов број ипак мањи. И углавном до инцидената долази када се у медијима отворе нека осетљива питања, заоштри ситуација, или када острашћене навијачке групе пожеле да мало дивљају. Али, генерално говорећи, кли-
15
16
наставак са стр. 15
БОГОСЛОВЉЕ
ма је ипак боља. Наравно, не и добра, јер биће потребно још времена да се превладају остаци ратног наслеђа. Да ли сте задовољни динамиком повратка? – Логично је и нормално очекивати да се људи врате својим кућама. Невини су највише пострадали, а најмање су криви за све. Заиста би било неправедно да им се не омогући нормалан живот у својим кућама и на земљи на којој су вековима живели. И повратак је какотако ишао негде до 2003, давао је наду. Међутим, онда је уследила стагнација, а последњих неколико година се чак поново суочавамо са одливом становништва. Напросто, људи су покушали овде да живе али нису успели и поново су напустили своја огњишта. Многе српске куће су обновљене и сада тако стоје, празне. Али то је и разумљиво, јер не може се само од те куће живети, мора бити и посла. Нужно је економски оживети ове крајеве, јер само тако можемо очекивати повратак и останак нашег рода. Повратници су сада углавном пензионери, који од те пензије и нешто мало земље око куће могу овде да живе. Али да се, рецимо, врати млади економиста или правник, прво би се суочио са проблемом запошљавања, не само зато што је Србин, већ зато што је економска ситуација на овом простору веома тешка. И шта онда потенцијални повратници могу да очекују? – У овом тренутку можда није лоше то што су се многи наши људи одлучили за то да буду „и тамо и овде”. Али, у перспективи ће ипак морати да се определе где ће живети. Наравно, за све нас би било боље да се врате на ове просторе, али им се, понављам, за то морају створити економски услови. А то не може да се деси само од себе. Потребно је да се у решавање тог проблема укључе државне институције Републике Хрватске, као што је потребно преданије ангажовање наше матичне државе Србије. Нужно је да сви дају пуни допринос, јер ако се овако скрштених руку буде чекало, неће бити добро. Колико је значајан предстојећи попис становништва? – Изузетно. Према претходном попису из 2001, на територији Далматинске епархије живело је око 25.000 Срба, а пре рата их је било преко 100.000, вероватно и знатно више јер су се многи Срби, поготово у градовима, изјашњавали као Југословени. У сваком случају, на темељу тога колико нас има, односно колико ће
Април 2011.
нас према попису бити, црпеће се и сва наша даља права, од броја саборских заступника, до тога колики ће бити наш утицај на жупанијске и локалне власти, а то значи и колики ће бити наш утицај на динамику развоја ових крајева. Питање је, међутим, да ли ће наших људи, који живе „и тамо и овде”, препознати важност пописа, односно колико ће их доћи и отворено се изјаснити да су Срби, да им је вера православна, и да још нису дигли руке од дедовине коју су морали да напусте. Шта на том плану Црква може да учини? – Ми ћемо учинити све што можемо, у првом реду да информишемо народ о значају пописа. Свештеници и монаси ће разговарати са својим парохијанима, како не би било збуњивања и подела приликом изјашњавања. Важно је пренети им и поруку да не треба да се пописа плаше, јер он није плод некаквог политикантства и партијашења, већ се ради о важном демократском чину који на известан начин опредељује и нашу будућност у наредних десет година. У којој мери је за саму српску заједницу у Хрватској додатни проблем када се дешавају потреси у СПЦ, попут „случаја Артемије”. – Ако је за утеху, тај случај није имао нарочитог одјека код верника у нашим епархијама, али у Србији јесте, јер то што се догодило са некада владиком а сада монахом Артемијем многи, нажалост, нису добро разумели. А разлог за то је што не знају како Црква функционише и навијачки су се опредељивали: као, Артемије је жртва, сам против свих, бранилац Косова и слично. Све то није тачно. Црква је потпуно човекољубиво поступала према њему, и то до крајњих граница. Е, када се даље више није могло, Црква је морала да реагује на начин на који то чини у оваквим случајевима. И не из мржње, већ напротив, да би се помогло и Артемију и његовим присталицама. Нажалост, сада поново чујемо да он без икаквих овлашћења наставља да рукополаже и постоји опасност да дође до раскола. Управо на то су и Сабор и Синод упозоравали, али Артемије је све време тврдио да није заговорник раскола, иако сада, у пракси, све то оповргава. Ми се, наравно, молимо Богу да до раскола ипак не дође. У Хрватској се СПЦ суочила с проблемом агресивног наступа тзв. „хрватске православне заједнице”? – Такве појаве, које су потпуно анахроне и вуку корене из вампирских дана усташке НДХ, потпуно су невероватне. При томе, ту иницијативу заговарају људи који су не само лаи-
БОГОСЛОВЉЕ ци, него нису ни православни, ни Срби, а своје идеје насађују на темеље које је поставио Анте Павелић. Као црква ми смо реаговали, ја сам писао и председнику Јосиповићу и премијерки Јадранки Косор, указујући на погубност таквог покрета. Јер, то је философија „тла и крви”, негирања једног народа, његове историје, његовог постојања уопште. Она је током Другог светског рата оставила трагичне последице и не можемо да верујемо да тако нешто поново може да оживи. И надамо се да неће, а у то нас уверава и председник Јосиповић, од кога смо добили одговор у којем нам отворено каже да држава Хрватска никада неће подржавати такве екстремистичке покрете и идеје из времена фашизма.
Април 2011.
За Хрватску што пре у ЕУ Какав је Ваш став према уласку Хрватске у ЕУ? – Било би добро да Хрватска колико сутра уђе у Европску унију, већ и због тога што би се европски закони онда сигурно морали и примењивати. Тада не би нека решења, који постоје и начелно су демократска и позитивна, могла тек тако да остану „у ваздуху” и да зависе од неког шалтерског службеника који данас још увек може да спроводи нека своја правила. Уз то, чини нам се да, са уласком Хрватске у ЕУ, не бисмо као Срби више били толико стигматизовани. За нас би то било добро и због решавања питања нашег статуса, наших права, Мирослав Стајић повратка имовине...
Упутство вернима поводом пописа становништва у априлу 2011. године Поводом предстојећег пописа становништва у Региону, који је заказан за месец април текуће године Господње 2011., обраћамо се свим нашим верницима, припадницима српског народа и српске заједнице, да се слободно и без страха одазову предстојећем попису становништва, изјашњавајући се на њему као Срби православне вере. Попис становништва се спомиње и у Светом Писму, управо у време Рођења Господа Исуса Христа, показујући да смо ми људи са земље и земаљски, а да је једино Господ Христос са неба (Јевр. 12, 25), Који је из љубави дошао на земљу да спасе свет (Јн. 12, 47). Одазивајући се на овај попис становништва, ми верујући извршавамо заповест Христову да цару дајемо царево, а Божије Богу (Мт. 22, 21). Тиме показујемо да поштујемо законе државе у којој живимо, али да првенствено бринемо о спасењу своје душе, живећи у љубави према Богу и ближњима. У том смислу, још једном вас све позивамо, да се одазовете предстојећем попису становништва, чиме ћете остварити своја основна људска права и слободе, и на тај начин очувати свој верски, културни и национални идентитет, који је загарантован и члановима 9. и 14. Европске конвенције о људским правима и основним слободама. Са благословом, Председник Светог Архијерејског Синода АЕМ и Патријарх српски
Иринеј
17
БОГОСЛОВЉЕ
18
Април 2011.
ДНЕВНИК НА ЛИЦУ МЕСТА: СЛАВА СВЕТА ТРИ ЈЕ
СВЕТО УЧИЛИШТЕ Слава Света три јерарха у истоименој Богословији у манастиру Крка била је јуче истински празник за целу Далматинску епархију. У госте су дошли и некадашњи игуман манастира и професор овог светог училишта, а данас епископ горњокарловачки Герасим, па потпредседник Владе Хрватске проф. др Слободан Узелац, бројни архимандрити, монаси и свештеници, бивши питомци а данас професори, попут оца Радована Биговића, учитељи веронауке, пароси, студенти теологије... Јер, слава у „школи за спремање свештеничког подмлатка”, како записна традиција описује ову најстарију богословију у Срба, прерасла је у сабор који далеко надилази манастирске зидове. Богословија, чији се заштитници – свети Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти – у црквеним химнама називају и учитељима васељене, основана је 1615. године, на темељу залагања тадашњег пећког патријарха Пајсија „да се у народу подигне просвета, негује национална култура и традиција”, које су предано усвојили дабробосански митрополит Теодор, који је тада столовао у Рмњу, и ондашњи крчки игуман Јоаким. Изашло је из ње током протекла четири века на хиљаде свештеника и делатника Цркве Христове, па и велики број српских владика. Али, како каза епископ далматински Фотије, који је данашњи њен ректор, Богословија је „одувек пролазила и кроз страдања и распећа као и српски православни народ у Далмацији”. Ера егзодуса почела је већ 1647, када су Турци опљачкали и запалили манастир, а калуђери и 17 ђака с народом из околних села уточиште морали да потраже у Задру. Неколико пута је школа мењала и локацију, али је увек била везана за Крку, јер је манастир био и остао центар ду-
ховности православне Далмације. И не само то, већ „када год је оживљавала Богословија, оживљавала је и Епархија; и обрнуто”. Тако је и за време олујне 1995. била принуђена на сеобу најпре на Дивчибаре, потом у Фочу, да би се пре десет година ипак вратила кући. Одлуком Светог архијерејског сабора, доне-
том у мају 2001, Српска православна богословија „Света три јерарха” поново је отворила своја врата у манастиру Крка. Те је године школа имала само 12 ученика, а данас их има 40 редовних и двадесетак ванредних, којима Христову науку, али и црквенословенски, латински, руски, енглески и српски језик,
БОГОСЛОВЉЕ
Април 2011.
ЕРАРХА У НАЈСТАРИЈОЈ СРПСКОЈ БОГОСЛОВИЈИ
Е НА ОБАЛИ КРКЕ историју националну, СПЦ, хришћанства као и предмете који су карактеристични за класичну гимназију, попут информатике, предаје 11 професора. При томе млади богослови долазе са простора далматинске епархије, бањалучке регије, Лике, али и из Србије, Немачке, Словеније...
Радни дан им почиње у пола седам, од 7 је јутарње богослужење, а потом до један имају наставу; после ручка их до четири „чека” одмор, након којег следи обавезно двочасовно учење, односно „занимање”, како то кажу у „Света три јерарха”. Након вечерњег богослужења и вечере поново на ред долази обаве-
зан блок учења, све до повечерја, које је по распореду у пола десет. Иначе, када заврше школовање у манастиру Крка, богослови уколико желе да буду свештеници или да предају веронауку морају да заврше теолошки факултет, али су им отворена и врата других високих школа, јер се Богословија признаје као свака друга гимназија. Архимандрит Герман, игуман Крке, каже нам да није лако младим богословима да се навикну на услове живота у манастиру, разбокореном на обали прелепе реке, окруженом високим шумовитим горјем, али неколико километара хода удаљеном од цивилизације, без ваљаног сигнала мобилног телефона, поште, и без конфора уобичајеног за 21. век. Треба се изборити и с повременим провокацијама, изазовима, нарочито појачаним када су и политичке турбуленције веће. Али, додаје игуман, све проблеме ти млади људи превладавају захваљујући љубави према вери, светињи, школи... И многи наши богослови се након студија враћају и постају свештеници диљем Далмације или монаси у неком од овдашњих манастира. Има их и који нам се враћају као професори, да у срца младих богослова усаде љубав хришћанску, љубав према Богу и љубав према ближњем прича игуман Герман. И српски живаљ овдашњи у потпуности схвата значај Богословије и за Цркву и за сам народ. То се на самој слави најбоље види, јер она је права радост за све са ових простора. Школа и манастир су истинско уточиште за православну веру и српски народ у Далмацији. Баш као што и тај род наш у Богословији види наду и веру у свој останак и опстанак, и у њу има велико поверење јер у потпуности, с пуно труда, испуњава своју мисију која јој је већ Мирослав Стајић вековима одређена.
19
20
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
Април 2011.
ЧАСНЕ ВЕРИГЕ СВ. АПОСТОЛА ПЕТРА На празник Часних верига светога апостола Петра (29. 01. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. После Свете Литургије архимандрит Герман, игуман манастира Крке пререзао је славски колач пошто су Часне вериге крсна слава Епископа далматинског Г. Г. Фотија. Епископ Фотије у својој беседи за трпезом љубави је говорио о празнику Часних верига и о мјесту и значају првоврховног апостола Петра у раној Цркви, поучивши присутне како треба да се угледају на светог апостола Петра да би пошли путем спасења, уским путем који води ка Царству Небеском.
СВ. АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ У недељу по Светом Сави (30. 01. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у шибенском Саборном храму. По завршетку Литургије дјеца, полазници православне вјеронауке, као и дјеца предшколског узраста су припремили пригодан програм у којем су рецитовали пјесмице у част Светог Саве. Светосавски програм у Шибенику је припремљен у недељу по Светом Сави из разлога што је сам дан Светог Саве ове године био радни дан па су дјеца морала присуствовати редовној школској настави. Обраћајући се сабраном народу као и дјеци, малим светосавцима, Епископ Фотије је истакао значај и рад Светог Саве.
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
Април 2011.
ВАНДАЛИЗАМ У ДРНИШУ Дана 31. 01. 2011. године, парох дрнишки протојереј ставрофор Здравко Тепић затекао је проваљен храм Успенија Пресвете Богородице у Дрнишу. Улазна врата су обијена, а на унутрашњим зидовима храма су написани графити националистичког садржаја слово „У” и псовке. Овај случај је пријављен полицији у Дрнишу која је обавила увиђај.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ Тридесет и седме недјеље по Духовима (06. 02. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење братства манастира Крке и ђакона Дајана Трифуновића. У својој бесједи Преосвећени владика је истакао значај покајања и да се по примјеру цариника Закхеја уздигнемо ка Господу да би наше срце постало Дом Божији.
21
22
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
Април 2011.
СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТА ТРИ ТР На празник великих васељенских учитеља и светитеља Света Три Јерарха: светог Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог (12. 02. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Г. Герасим и Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служили су Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење свештентва и монаштва Архиепископије београ-
дско-карловачке, Митрополија загребачко-љубљанске и дабробосанске; Епархије захумско-херцеговачке, зворничко-тузланске, браничевске, бихаћко-петровачке, сремске и аустралијско-новозеландске. Епископ Фотије је у својој бесједи истакао значај и улогу коју су кроз историју имали ови јерарси и учитељи Цркве, јер су својим учењем сачували православну вјеру у њеном исконском
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
И ЈЕРАРХА У МАНАСТИРУ КРКИ облику нaслеђеном од светих апостола. Након Свете Литургије пререзан је славски колач и освећено славско жито, а потом је приређена славска академија у част школске славе. Овај дан је значајан јер богословија прославља јубилеј десет година од своје послијератне обнове. Програм су приредили ученици богословије уз помоћ КУД-а „Крајина” из Београда и КУД-а „Ђоко Патковић” из Бо-
боте. Светој Литургији и академији су уз остале многобројне госте присуствовали и подпредсједник Владe РХ г. Слободан Узелац, саборски заступник г. Ратко Гајица, предсједник „Просвјете” из Загреба г. Чедомир Вишњић, начелник општине Кистање г. Слободан Рончевић и начелник општине Бискупија г. Дане Берић. По завршетку свечане академије за присутне госте приређена је трпеза љубави.
Април 2011.
23
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
24
Април 2011.
НЕДЈЕЉА МИТАРА И ФАРИСЕЈА У прву припремну недјељу Васкршњег поста – Недјељу Митара и Фарисеја (13. 02. 2011. г.) у манастиру Крки служена је Света Литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор др Радован Биговић, профeсор на Богословском факултету у Београду уз саслужење игумана Германа (Богојевића), јеромонаха Илије (Бухе), јеромонаха Херувима (Ђермановића), ђакона Дарка Кончаревића и ђакона Далибора Бринзеја. Гостима КУД-а „Крајина” из Београда и КУД-а „Ђоко Патковић” из Боботе, као и студентима и ученицима обратили су се Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије, протојереј-ставрофор др Радован Биговић и игуман манастира Крке архимандрит Герман захваливши им се на посјети и подршци уз ријечи пастирске поуке.
СВЕТИ МУЧЕНИК ТРИФУН – СЛАВА ЕПИСКОПА ГЕРАСИМА
Поводом крсне славе Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког Господина Герасима, на навечерије празника светог мученика Трифуна, служено је вечерње богослужење а затим одржано предавање на тему „Вера данас” на којој је говорио професор Богословског Факултета у Београду протојереј-ставрофор др. Радован Биговић. На сам празник служена је света aрхијерејска Литургија у манастиру Пресвете Богородице у Доњем Будачком, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Фотије уз саслужење Eпископа домаћина, свештенства и монаштва епархија: далматинске, београдско-карловачке, бихаћко-петровачке, шумадијске и осјечкопољске и барањске. Након свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Господин Герасим је одржао беседу и позвао присутни народ на трпезу љубави. На трпези љубави окупљеном народу и свечару су се обратили Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије и Његово Преосвештенство Епископ далматински Фотије уз пригодне беседе и честитке.
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
Април 2011.
ПРОСЛАВА СРЕТЕЊА У МАНАСТИРУ КРКИ На дан Сретења Господњег (15. 02. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење игумана манастира Крке архимандрита Германа, јереја Немање Клајића из Епархије осјечкопољске и барањске, јеромонаха Херувима сабрата манастира Крке и ђакона Дајана Трифуновића.
Овај празник символизује сусрет старозавјетног човјека са новозавјетним. Сретење Господње је празник икономијског предања старозавјетног човјека који своје испуњење има у оваплоћеном Христу, то јест новом Адаму. То потврђују рјечи праведног Симеона када је примио у наручје Христа и рекао: „Сад отпушташ слугу свога Господе по ријечи твојој у миру, јер видјеше очи моје спасење Твоје...”
25
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
26
Април 2011.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ЛАЗАРИЦИ
На дан када наша Црква прославља успомену на светога Симеона Богопримца (17. 02. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Лазарици на далматинском Косову. Епископу су
саслуживали свештеномонаси и свештеници Епархије далматинске који су дошли да заједно са Епископом прославе крсну славу настојатеља манастира Лазарице јеромонаха Симона (Кузмановића). По завршетку Литургије преломљен је славски колач и
освећено славско жито, а потом се прослава овог светитеља наставила за агапом љубави у манастирском конаку. Поред многобројних гостију у прослави овог светитеља узео је учешће и начелник општине Бискупија г. Дамјан Берић са сарадницима.
ВАНДАЛИЗАМ У ЗАДРУ Дана 18. фебруара 2011. г. на зиду цркве Светог пророка Илије у Задру освануо је графит са словом „У”. Надлежни свештеник протојереј-ставрофор Петар
Јовановић је о овом догађају обавијестио полицију, која је направила увиђај и започела истрагу о немилом инциденту.
СВЕТИ ФОТИЈЕ ПАТРИЈАРХ ЦАРИГРАДСКИ На празник светога Фотија патријарха цариградскога (19. 02. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. Свети Фотије цариградски је један од највећих отаца православне Цркве који је живио у деветом веку када се Црква борила за очување поштовања
икона, као и за очување православнога Предања светих седам васељенских сабора и светих отаца Цркве. Светога Фотија патријарха цариградског са правом називају оцем јединства Цркве јер се управо он борио за очување тога јединства не одступајући од вере „једном предане светима”.
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
Април 2011.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ДРАГОВИЋУ У Недјељу о блудном сину (20. 02. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Драговићу. У бесједи пред мањим бројем вјерника владика је подсјетио на јеванђељску причу која нас позива на покајање тј. припрему за предстојећи велики пост. Литургији су присуствовали Никола и Стана Винчић, који су први повратници у село Лактац које се налази недалеко од манастира.
ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ У недељу 06. 03. 2011. г. пред почетак Светог и великог поста Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки. У својој беседи Епископ Фотије је говорио о значају Великог поста упоређујући овај пост са изласком јеврејског народа из египатског ропства. Поред тога Епископ је говорио о потреби да оживи пост у нашем народу који је нажалост у новије време заборављен због чега се народ данас све више враћа у египатско ропство, то јест ропство телесне философије и греха.
27
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
28
Април 2011.
У СРИЈЕДУ ПРВЕ СЕДМИЦЕ ПОСТА ЕПИСКОП ФОТИЈЕ СЛУЖИО У КРКИ У прву сриједу Великог поста (09. 03. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених дарова у манастиру Крки. Епископу су саслуживали свештеномонаси манастира Крке и епархијски ђакон Дајан Трифуновић. Литургија Пређеосвећених дарова је у историји Цркве на-
стала са циљем да се хришћани што чешће причешћују Тијелом и Крвљу Господа нашег Исуса
Христа, да би што достојније дочекали велики празник Христова Васкрсења.
ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА У КНИНУ
Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је у петак прве седмице Часнога поста (11. марта 2011. г.) Литургију Пређеосвећених дарова у
храму Покрова Пресвете Богородице у Книну. Епископ се након Свете Литургије бесједом обратио сабраном народу и пожелио благословен почетак поста иста-
кнувши да је период поста вријеме када се припремамо да Празник Христовог Васкрсења дочекамо што достојанственије.
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
Април 2011.
ТЕОДОРОВА СУБОТА На Теодорову суботу (12. 03. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење свештеномонаштва и свештенства Епархије далматинске. У току Свете Литургије Епископ Фотије је рукоположио у чин ђакона професора Богословије Света Три Јерарха г. Станка Антића. Поред тога, Епископ Фотије одликовао је чином протођакона Дајана Трифуновића, досадашњег епархијског ђакона, а сабрата манастира Крке, Херувима (Ђермановића) поставио за в. д. настојатеља манастира Свете Недеље у Оћестову. У својој беседи Епископ Фотије је нагласио да је данас света обитељ крчка и Епархија далматинска доживела троструку радост због рукоположења новог ђакона, те одликовања протођакона Дајана и постављења настојатеља манастира Свете Недеље јеромонаха Херувима. Њих тројица су поникли из Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки и тиме се показују видни духовни плодови и потврђује мисија коју наша богословија има у Епархији далматинској.
29
30
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
Април 2011.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ЗАДРУ У прву недјељу Часног поста која се назива Недјеља православља (13. 03. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму светога пророка Илије у Задру. У току Литургије Епископ Фотије је рукоположио ђакона Станка Антића у чин презвитера. Обраћајући се вјерном народу Епископ је истакао значај свештеничке службе у Цркви Божијој и улогу свештеника међу народом Божијим. Владика је нагласио да је свештеник пастир који љубављу напаса своје стадо. Благословивши све присутне владика је пожелио да у посту и подвигу сви православни дочекају свијетло Васкрсење Христово.
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
Април 2011.
ИСПОВИЈЕСТ СВЕШТЕНСТВА ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ
У сриједу друге недјеље Часног Поста (16. 03. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је у манастиру Крки Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених дарова. Епископу су саслуживали игуман манастира Крке архимандрит Герман
( (Богојевић), ћ) игуман манастира Крупе Гаврило (Стевановић), игуман манастира Драговића Варсонуфије (Рашковић), протојереј-ставрофор Петар Јовановић и протојереј-ставрофор Здравко Тепић. Свештенство Епархије далматинске је приступило Светој Тајни Исповијести коју
је извршио архимандрит манастира Гомирја Михаило (Вучковић). У својој бесједи Преосвећени владика је истакао значај живота у Христу који се не манифестује као у старозаветноме предању изабраног Јеврејског народа. Њихова вјера је заснована на причама у оквирима овоземаљскога царства и такав вид вјере старозавјетни пророци су изобличавали. Новозавјетна вјера треба да буде живот наш, вјера која охристовљује и оприсутњује Христа у нама. Епископ Фотије је нагласио важност међусобне љубави код пастира словесног стада Христовог, јер је њихов циљ да чувају повјерено стадо. Оно ће се очувати једино угледајући се на Христову љубав којом Он воли човјека, а та љубав је нетрулежна, непропадљива и вјечна.
31
32
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ У другу недјељу Часног поста (20. 03. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крка уз саслужење свештеномонаштва и свештенства Епархије далматинске. На Светој Литургији Преосвештени владика је рукоположио у чин презвитера ђакона Александра Вујка, који је у суботу (19. 03. 2011. г.) био рукоположен у чин ђакона. У својој бесједи Епископ Фотије је нагласио важност свештеничке службе, јер је свештеник свједок Јеванђеља Христовог. Такође, истакао је значај литургијског живота, који треба да се саображава са нашим животом. Светој Литургији присуствовао је велики број вјерника, који су приступили Светој Тајни Причешћа.
Април 2011.
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
ПАРАСТОС У МАНАСТИРУ КРУПИ
Дана 26. марта 2011. г., у параклису Ваведења Пресвете Богородице, служена је заупокојена Литургија и годишњи парастос блаженопочившој монахињи Параскеви (Саркић), која је и ктитор овог параклиса. Монахиња Параскева се представила пред Господом 30. марта 2009. године. Овом молитвеном скупу присуствовали су вјерници из даље и ближе околине манастира, који су познавали ову несебичну и врлинску монахињу. Сви присутни православни вјерници у храму узелу су учешћа у Светој Тајни Причешћа. Нека Свемилосрдни Господ упокоји душу уснуле слушкиње Своје монахиње Параскеве, тамо гдје душе праведних почивају. Амин.
Април 2011.
33
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
34
ЕПИСКОП ФОТИЈЕ ПОСЈЕТИО РАВНОКОТАРСКУ ПАРОХИЈУ Дана 26. 03. 2011. г. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије у пратњи игумана манастира Крке архимандрита Германа и надлежног пароха протонамјеника Миле Савичића посјетио је
повратнике у Равним Котарима. Преосвећени владика се упознао са животом православних Срба у овом дијелу Далмације. У разговору са вјерним народом владика је напоменуо значај предстојећег пописа стано-
Април 2011.
вништва истакнувши да треба да се изјасне као Срби православне вјере. Том приликом Епископ Фотије је подијелио хумантитарну помоћ најугроженијим повратничким породицама. Послије тога Епископ Фотије је обишао храм светог архангела Михаила у Смиљчићу и упознао се са обновом ове парохије.
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
Април 2011.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ НЕДЕЉЕ У ОЋЕСТОВУ У трећу (Крстопоклону) недјељу Часног поста (27. 03. 2011. г.), Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете великомученице Недјеље у Оћестову. Владики Фотију саслуживали су свештеномонаси манастира Крке: архимандрит Герман, јеромонах Симон, настојатељ манастира Свете Лазарице и јеромонах Херувим новопостављени настојатељ манастира Оћестово. Светој Литургији је присуствовао велики број верног народа и сви присутни су приступили Светој Тајни Причешћа.
У својој бесједи Епископ Фотије је поучио вјерни народ говорећи о култу свете Недјеље у Епархији далматинској. Вјернике је и упознао са новим настојатељем о. Херувимом истакнувши да треба почети обнова ове далматинске светиње. Након Свете Литургије у порти манастира било је послужење за све присутне вјернике. У послијеподневним часовима Епископ Фотије је у манастиру Крки примио представнике Српског народног вијећа Шибенско-книнске жупаније. Преосвећени владика се упознао са активностима овога вијећа, као и плановима у вези предстојећег пописа становништва.
35
АПЕЛ
36
Април 2011.
ОБНОВА МАНАСТИРА СВ. НЕДЈЕЉЕ У ОЋЕСТОВУ
По благослову Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г.Г. Фотија започела је обнова манастира свете Недјеље у Оћестову. У првој фази обнове предвиђена је замјена дотрајалих прозора и прикључење воде и уређење кухиње у конаку. Молимо све људе добре воље да помогну обнову ове светиње. Ваше прилоге можете уплатити на жиро рачун манастира Крке: Kunski žiro račun: 2484008-1101074296 Devizni: 2100021298 IBAN: HR35 2484 0082 1000 2129 8 Raiffeisenbank Austria d.d. Zagreb - Swift RZBHHR2X С обавезном назнаком „за обнову манастира свете Недјеље”
ПРИЛОЗИ ЗА ЧАСОПИС КРКУ Списак приложника од последњег броја часописа Крка (у канадским доларима): Слободан Јацовић 50 $, Томо Сајић 5, Огњен Кошћа 10, Ален Ћосић 6, Даница Баришић 4, Џаклина Јаношевић 20, Славенко Паркеничанин 11, Мила и Војо Радмиловић 20, Десанка Ракочевић 5, Мирослав Томић 10, Ђорђе Лукић 5, Споменка Жикић 10, Александар Драча 40, Јелена Марић 10, Радослав Романић 10, Драган Блешић 5, Мирко Цветичанин 10, Миле Перић 20, Милан Деспинић 5, Драган Миковић 5, Жељко Ресановић 10, Александар Грмуша 20, Рајко Шановић 10, Јовица Драгичевић 20, Петар Скочић 20, Слободан Грмуша 20, Душан Преочанин 20, Протојереј отац Стево Стојисављевић 20, Коста Кнежевић 5, Милан Аврамов 20, Славко Ждеро 10, Томислава и Јово Анђелић 20, Марина Тромишљенин 10, Павле Јачић 10, Александар Драча 20, Данијел Гагић 10, Миле Радујковић 20, Стефан Малић 15, Новица Клисурић 20, Радислав Павић 20, Стево Вујичић 20, Горан Болић 20, Предраг Вукољевић 10, Добринко Јосиповић 10, Зоран Предојевић 20, Горан Силић 10 (евра), Миодраг Новаковић 20, Бојан Јокиц и Сузана Медић 20, Го-
ран Гачић 10, Јавор Николић 5, Александар и Бранислав Стојановић 20, Војо Станков 20, Дако Косић 5, Ђуро Кунац 10, Миле Берић 50, Владо Јурчев 6, Саво Милишић 10, Душко Арсеновић 5, Небојша Вергос 20, Александра Баљак 20, Предраг Брујић 10, Синиша Тепшић 20, Гојко Петковић 10, Слободан Јаполак 20, Владо Шобал, 20, Милан Марић 3, Алекс Маричић 5, Мирослав Живковић 10, Миле Ченић 10, Владимир Радовић 10, Велимир Гавриловић 10, Драго Рачуница 5, Воислав Вуковић 10, Бранко и Љиљана Шормаз 10, Ђурђина Грујић 10, Предраг Радивоша 10, Горјана Симеун 10, Миле Гојковић 20, Јацо Милојевић 20, Југослав Марковић 5, Душан Винчић 10, Владо Вукобратовић 5, Крстина и Милан Марић 20, Бранко Винчић 20, Душан Поповиц 20, Раде Џакула 5, Остоје Малов 5, Милош Остојић 20, Биља и Тоде Јовановић 20, ипођакон Тоде Манојловић 30.
Прилози од ЦД касета за манастир Драговић (канадски долари): Вуковић Воислав 10, Жељко Драгичевић 10, Коса Млађен 10, Томислава и Јово Анђелић 20, Јован Ђурђевић 10, Перица М. Манојловић 10, Мирослав Томић 10, Рајко Ђурђевић 10, Александар
Стошић 15, Петар Прочанин 10, Ђуро Мијековац 10, Мићо Куруц 10, Миле Бабић 15, Бранко Винчић 10, Мила и Воја Радмиловић 10, Александар Павлица 20, Славка Радић 20, Петар Манојловић Динарац 20, Коса и Мирко Манојловић 20, Јела и Вујо Јурковић 20, Драгиња Жарач 10, Чедо Кучинар 10, Лазо Љубомир 10, Ален Ђелић 10, Предраг Говедарица 10, Миладин Милодраг 10, Драган Калајчић 5, Ружица Чанунек 10, Вељко Бралад 10, Душан Аксић 10, Ацо Лакић 15.
Прилози из Едмонтона од календара (канадски долари): Милица Самарџић 20, Радомир Алексић 20, Миливоје Влаховић 20, Божо Дуововић 20, Славица Гавлић 20, Драган Ракић 20, Владан Митровић 20, Манојло Ненадић 20, Миладин Гајић 20, Александра Николић 20, Дарко Ђуришић 20, Горан Милетић 20, Љубиша Лукић 20, Гордана Грачанин 20, Ђурђе Петровић 20, Љубиша Лукић 20, Гордана Гочанин 20, Ђурђе Петровић 20, Мане Војводић 20, Сузана Опшеница 20, Жељко Дрча 20, Гојко Дрча 20, Ненад и Мирјана Војводић 200, Радомир Алексић 20, Милица Самарџић 20, Миливоје Влаховић 20, Божо Дуововић 20, Славица Гаврић 20, Будимир Туба 20, Драган Ракић 20, Владан Митровић 20, Манојло Ненаџић 20, Миладин Гајић 20, Александра Николић 20, Дарко Ђуришић 20, Горан Милетић 20.
Списак приложника од часописа Крка (канадски долари): Нена Злокапа 10, Арон Манлика 10, Миле Бабић 15, Мила и Војо Радмиловић 20, Владо Орељ 20, Љиља Шегрт 10, Роса Илиц 20, Данијела и Бранко Јовић 20, Градимир Јаналија 10, Владо Јовановић 5, Митар Нови 20, Слободан Миљеновић 20, Зорица и Зоран Тасак 5, Радован Гајић 10, Драго Николић 20, Неђо Петковић 5, Цвико Видаковић 20, Душанка Петровић 10, Боса Суботић 20, Синиша Штетић 20, Душан Винчић 10, Радослав Добрић 5, Жељко Драгичевић 10, Бошко Југовић 3, Драган Милкић 10, Милорад Чаночевић 5, Остоје Маглов 10, Петар Врањешевић 10, Миле Станековић 40, Марко Санековић 20, ђакон Дамјан Радојчић 40, Ђоро Симеуновић 20, Никола Алеxицхенко (торонто претплата) 40, Славко Кецман 5, Барица и Бранко Крндија 10, Ђуро Симић 10, Недељко Мијатовић 10, Живко Дончић 3, Бојана и Љубица Стоисављевић 20, Горан и Мирослав Перак 20, Перица и М. Манојловић 10, Андрија Ђелетовић 10, Јелена и Маринко Марић 20, Коса и Мирко Мањловић 10, Томислава и Јова Анђелић, Недо Петковић 5, Мицо Драговић 10, Борка Стамболија 20, Милан Кајганић 20, Анка Живковић 5, Босиљка Поштић 5, Александар Новакови 20, Мирко Дроњак 5, Марко Сандаљ 10, Жарко Матовић, отац Живорад Суботић 20, отац Воја Павловић 5, Драган Марјановић 5, др Милица Квајић 20, отац Василије Томић 20, Тома Сајић 5, Зоран Тодоровић 20, Радослав Добрић 70, Ратко Лукић 5, Душан Манојловић 20, Љубиша Суљесковић 2, Милан Цветичанин 5, Љубица Боснић 70, прот. отац Љубо Рајић 40, Алекса Стошић (претплата) 100, Бранко Радовић 20, Радован Блешић 5, Зорица и Зоран Гајић 5 $, Сава Манојловић за манастир Лазарицу на Косову 50, Ненад и Мирјана Војводић 100, Јована Лукић 20, Миленко Равић 10, Милан Латиновић 10, Жарко Баљак 20, Горан и Милица Опачић 20, Жељко Поповић 70, Душко Блануша 20, Даница Војводић 25, Јовица Рушић 40, Милорад Оклобџија 30, Ненад Јовић 45, Ђорђе Опсеница 20, Александар Војводић 70, Стеванија Дрча 25, Саша Вуковић 20.
Зидни календари: (канадски долари): Јован Аврамов 20, Ђурица Павковић 20, Ђуро Шарац 20, Раде Билбија 20, Зоран Симић 70, Бошко Матић 20, Предраг Тодоровић 20, Миодраг Савић 20, протиница Милица Вукојев 20, Роса
Илић 20, Горан Власенко 20, Миодраг Бијелић, Мира Клисурић 10, Рајко Ђурђевић 20, Остоја Маглов 20, Миле Вучковић 20, Мишо Мравовић 20, Саво Радовановић 20, Вељко Обрадовић 20, Воислав Вуковић 20, Перица Манојловић 20, Тоде Берић 20, Мира и Драган Вујичић 20, Александар Грмуша 20, Никола Бодрић 20, Миле Бабић 20, Милена Красуља 20, Бранко Винчић 20, Јово Радиновић 20, Божо Петровић 20, Радмило Тодоровић 20, Жељко Драгичевић 20, Александар Драча 200, Коса и Мирко Манојловић 90, Милорад Кобилски 10, Бранко Винчић 20, Томислава и Јова Анђелић 20, Маринко Ждеро 20, Петар Вулетић 20, Бранко Ловрић 20, Милоје Занић 20, Слободан Пејин 20, Ђорђе Иванишевић 20, Драгиша Маџар 20, Зоран Шеховац 20, Љубиша и Анђела Спасић 20, Виолета Матић 20, Јово Вранковиц 20, Благоје Новаковић 20, пр. Милојко Дмитрић 20, Зоран Писић 20, Србољуб Димић 20, Горан Кнежевић 20, Мира Куљанин 20, Бранко Мириловић 20, Милан Кукољ 20, Кузман Грмуша 20, Ђуро Грмуша 20, Рајко Шановић 20, Биља и Тоде Јовановић 20, Милан Филиповић 20, Бора Живковић 20, Миленко Зец 20, Ђорђе Костелић 20, Жељко Зорић 20, Миле Станковић 100, Даринка Грубач 20, Јовица Карановић 20, Маница Арон 10, Драган Лешић 20, Кузман Русић 20, Анте Остојић 100, Мишо Алепијевић 20, Јасенка Глигорић 20, Неђо Крајисник 60, Борис Мандић 20, Стево Ћукело 20, Милан Кесић 20, Нена Илић 20, браћа Самарџија 20, Дејан Пејић 20, Драган Бакос 20, Ољег Мајкић 20, Бранко Воиновић 20, Н. Н. 20, Жељко Комљеновић 20, Мајк Перкучин 20, Роса Бановић 20, прот. отац Љубо Рајић 50, Радован Гајић 20, отац Душан Гајић 20, Милан Димитријевић 20, Евица Чавић 20, Слободан Пеин 100, Михајло Миличевић 50, отац Десимир Видовић 50, Мирослав Деанов 50, Божо Стевановић 30, Дејан Јокановић 40, отац Василије Томић 20, Окука Радоњић 20, Петар Антанасковић 20, Горан Станимировић 20, отац Радован Марић 20, Љиљан Гаврић 20, Цвико Видаковић 20, Слободан Мисљеновић 20, отац Ђорђе Цимерша 20, Даниел Гаврановић 20, Срећко Ратковић 20, Бранислав Зубац 20, Светозар Кесер 20, Миладин Шукнић 20, Јово Андрић 20, Богдан Карађорђев 20, Десимир Видовић 20, Јован Крстић 20, Арсић Франсоаз 20, Илија Ракановић 20, Зоран Ћурчић 20, Мара Грубнић 50 $, Ика Шаре 50 за ман. Драговић, Ика Шаре 55 и Миле Мирковић 30 за ман. Крка.
Прилоге сакупио ипођакон Тоде Манојловић са благословом Епископа канадског г.г. Георгија Прилози из Енглеске за часопис Крку (у енглеским фунтама): Миленко Торбица 6, Душан Челебићанин 44, Никола Крнета 5, Мирко Бачко 11, Петар Зарач 7, Бошко Зечевић 19, Петар С. Зарач 5, Стево Цупаћ 7, Бане Новак 9, Отац Видо Вуковић 10, Томислав Петровић 2, Петар Крнета 10, Никола Стојсављевић 1, Младен Галић 3, Павле Дрча 1, Душан Ковачевић 1, Милан Добријевић 8, Драгољуб Циковац 1, Драган Вујасин 10, Раде Шарић 6, Душан Преочанин 1, Бранко Мане Шарић 11, Симо Докић 10. Укупно: 200.00
Прилоге сакупио: Душан Челебићанин
СВИМ ПРИЛОЖНИЦИМА БЛАГОДАРИМО И ЖЕЛИМО СВАКО ДОБРО ОД ГОСПОДА Редакција часописа
37
38
Епархија Далматинска Епархијски Управни Одбор Епархије Далматинске Његово Преосвештенство Епископ Г.Г. Фотије 22000 Шибеник, Тежачка 8 Тел.: 022/216-701; Факс: 022/200-170 http://www.eparhija-dalmatinska.hr e-mail: euodаlm@hi.t-com.hr Архијерејски намесник сплитски протојереј–ставрофор Никола Шкорић СПЦО и Управа парохије у Сплиту Тел./факс: 021/343-493 e-mail: crkva.srpska.pravoslavna.opc@st.t-com.hr – I парохија: протонамјесник Славољуб Кнежевић 21000 Сплит, Обров 6 Тел.: 021/348-197; Моб.: 098/947-56-93 – II парохија: протојереј–ставрофор Никола Шкорић 21000 Сплит, Обров 6, П.П. 403 Тел./факс: 021/343-493; Mоб.: 098/197-44-66 СПЦО и Управа парохије у Задру протојереј–ставрофор Петар Јовановић 23000 Задар, Блажа Јурјева 1 Тел. стан: 023/313-493; при храму: 023/251-014 Mоб.: 098/332-784 СПЦО и Управа парохије у Шибенику – I парохија: протонамјесник Милорад Ђурђевић 22000 Шибеник, Рогозничка 1а Тел.: 022/214-745; Факс: 022/212-872; Моб.:091/594-38-24 e-mail: djurdevicm@hotmail.com Ђакон Дајан Трифуновић 22000 Шибеник, Рогозничка 1а Тел.: 022/215-415; Моб.:099/7911-283 СПЦО и Управа парохије у Книну – I парохија: протонамјесник Борис Милинковић 22300 Книн, Сисачка 16 Тел.: 022/662-545; Mоб.: 098/196-93-96 e-mail: milinkovic_b@vodatel.net – II парохија: протонамјесник Владимир Вукосављевић 22300 Книн, Звонимирова 62, П.П. 61 Тел.: 022/661-312; Mоб.: 091/539-83-67 – III парохија: протонамјесник Саво Мајсторовић 22300 Книн, Звонимирова 60, П.П. 61 Тел.: 022/661-254; Mоб.: 098/993-82-03 e-mail: III.parohija.kninska@gmail.com СПЦО и Управа парохије у Дрнишу опслужује протојереј-ставрофор Здравко Тепић 22320 Дрниш, Домовинског рата 28, П.П. 53 СПЦО и Управа парохије у Бенковцу протонамјесник Љубомир Црнокрак 23420 Бенковац, Звонимирова 42 б Тел.: 023/681-356; Mоб.: 091/522-28-26 e-mail: ljubomir.crnokrak@inet.hr СПЦО и Управа парохије Равни Котари протонамјесник Миле Савичић Смилчић, Смилчић 49 Тел.: 023/279-605; Моб.: 091/914-28-01 e-mail: savicic-m@hotmail.com
СПЦО и Управа парохије у Скрадину протонамјесник Саво Миланковић 22222 Скрадин, Фрање Туђмана 16 Тел.: 022/771-663; Моб.: 098/994-15-62 СПЦО и Управа парохије у Имотском јереј Драган Михајловић 21260 Имотски, Главина Доња Тел.: 021/841-902; Mоб.: 091/762-38-97 е-mail: draganm.mihajlovic@st.t-com.hr СПЦО и Управа парохије у Биочићу протојереј–ставрофор Здравко Тепић 22321 Сиверић, Биочић Тел.: 022/880-205 СПЦО и Управа парохије у Кистањама опслужује протонамјесник Ђорђе Веселиновић СПЦО и Управа парохије у Ђеврскама протонамјесник Ђорђе Веселиновић 22305 Кистање, Штрпци - Греција б.б. Mоб.: 091/592-55-35 СПЦО и Управа парохије у Марковцу протонамјесник Милорад Ђекановић 22312 Марковац, Марковац б.б. Тел.: 022/642-014; Mоб.: 091/891-00-95 е-mail: dejk@vodatel.net СПЦО и Управа парохије у Пађенима опслужује протонамјесник Саво Мајсторовић Книн СПЦО и Управа парохије у Обровцу протонамјесник Саша Дрча 23450 Обровац, Стјепана Радића 10 Тел./Факс: 023/689-159; Mоб.: 091/538-48-63 e-mail: sasa.drca@zd.t-com.hr СПЦО и Управа парохије у Врлици јереј Борис Медак 21236 Врлика, 30. свибањ бр. 24 Тел: 021/827-061; Mоб.: 098/914-91-15 Манастир Крка 22305 Кистање, Николе Тесле б.б. Тел.: 022/763-230; 763-235; Факс: 022/763-631 e-mail: sp-manastir-krka@si.t-com.hr Богословија „Св. Три Јерарха” у манастиру Крки 22305 Кистање, Николе Тесле б.б. Тел.: 022/763-240; Факс: 022/763-233 e-mail: srpska-pravoslavna-bogoslovija@si.t-com.hr Манастир Лазарица 22312 Косово, Звјеринац Тел: 022/688-022 е-mail: lazarica.manastir@gmail.com Манастир Крупа 23450 Обровац Тел.: 023/644-142; Mоб.: 098/178-06-67 е-mail: manastir.krupa@gmail.com Манастир Драговић 21236 Врлика Кољани Тел.: 021/584-395; Моб.: 095/88-06-991 е-mail: man.dragovic@gmail.com
Иконостас манастира Крке
Почетак обнове манастира Оћестово Фотографија на корицама – црква Светог Јоакима и Ане, Радљевац (1905 г.)
www.eparhija-dalmatinska.hr