www.eparhija-dalmatinska.hr Година IХ. – Број 51
Божићни број – 2011. г.
ЧАСОПИС ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ Цијена 10 kn
Чудотворна лоза Светог Симеона – Хиландар 1. стр. – Божић - детаљ
Децембар 2011.
РОЂЕЊЕ ГОСПОДА И БОГА И СПАСА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА
А кад се наврши време посла Бог Сина Свог Јединородног (Гал. 4, 4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Дјеви у Назарету говорећи: Радуј се, благодатна! ... ево зачећеш и родићеш Сина (Лк. 1, 28. 31) – у то време изиђе заповест од ћесара Августа, да се попише сав народ у царевини римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Дјевом у Витлејем, град Давидов, јер
обоје беху од царског колена Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчар ску, где пастири овце своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље, 25. децембра роди Пресвета Дјева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши Га без бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога а не од човека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу, и по-
Рођење Господа и Бога и спаса нашега Исуса Христа ...................................... 3 Сабор Пресвете Богородице ........................................ 4 Поуке свештенослужитељима .................................... 5 Нема живе парохије без мисије ................................. 6 Мале приче великих духовника ................................. 8 Исус изгони из храма трговце .................................. 10 Лик среброљупца .........................................................11 О праведности ............................................................. 12 ИНТЕРВЈУ: Не диктирамо ми другима пут – него они нама .................................. 14 Капетан Ђорђе ............................................................ 16 Савремена психологија и Православна вера ................................................... 19 Вијести из епархије ................................................... 21
ложи Га у јасле. Потом приђе и праведни Јосиф, и он Му се поклони као божанском плоду дјевичанске утробе. Тада дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег, и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела Божјих где поју: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк. 2, 14). У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом, с даровима својим: златом, ливаном и измирном, и поклонише Му се, као Цару над царевима, и Излази сa благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Господина Фотија Издавач: Епархија Далматинска – Шибеник
Уређивачки одбор: Архимандрит Герман (Богојевић), игуман Гаврило (Стевановић), протонамесник Милорад Ђурђевић, протонамесник Саша Дрча, протонамесник Славољуб Кнежевић, протонамесник Саво Мајсторовић, монах Доситеј (Јовић) Адреса уредништва: Manastir Krka Nikole Tesle bb, 22305 Kistanje Технички уредник: протојереј ставрофор Никола Шкорић e-mail: sp-manastir-krka@si.htnet.hr Графичко обликовање: Miodrag Raos Kunski račun: 2484008-1500122164 Devizni račun: 7001-(978)-405257 s naznakom „za časopis” Raiffeisenbank Austria d.d. Zagreb Swift RZBHHR2X Matični broj: 1557840 Тираж: 2.000 примјерака Излази шест (6) пута годишње ISSN 1334-4293
3
4
БОГОСЛОВЉЕ
наставак са стр. 3
Децембар 2011.
дариваше Га даровима својим (Мт. 2, 11). Тако дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако како би проречено: од Пречисте Дјеве, у граду Витлејему, од колена Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цара од рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих Својих праобраза и наговештења, изасланика и весника, пророка и праведника, мудраца и царева, најзад се јави Он, Господар свега и Цар над царевима, да изврши дело спасења људског, које не могаху извршити слуге Његове: ни ангели, ни људи, нити ма које друго створење. Јер је требало спасти људе од греха, смрти и ђавола. А само је Бог јачи од ђавола и његових главних злотворних сила: греха и смрти. То спасење је извршио оваплоћени Бог – Богочовек Исус Христос, Који у Богочовечанском телу Свом – Цркви и спасава људе од греха, смрти и ђавола, спасава их светим божанским Тајнама и светим еванђелским врлинама. Зато Њему нека је вечна слава и хвала и поклоњење од свих бића људских у свима световима. Амин.
Сабор Пресвете Богородице Други дан Божића Црква хришћанска одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато што се тога дана сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богородицу и што се свечано, саборно, служи у част Њену.
Пресвета Богородица Марија је рађањем Господа Исуса Христа највише послужила нашем спасењу и спасењу целога света и све твари. Зато и приличи, и доликује, и достојно је изузетно празновати Њу увек, а поготову одмах сутрадан по Рођењу Христову, као Мајку Богородитељку Христа Бога и Спаса нашег.
БОГОСЛОВЉЕ
Децембар 2011.
ПАТРИЈАРХ РУСКИ КИРИЛО
Поуке свештенослужитељима Благодарим Господа за тридесет три године архипастирског служења. Оне нису биле једноставне. Могу чак рећи да је више било брига, него радости. Али и данас и заувек, благодарим Господу и за радости и за невоље. Благодарим за тај животни пут, који ми је Господ дао. Пролазећи кроз ове тридесет три године архипастирског служења, извукао сам за себе неке поуке. Никада не треба жалити себе, служећи Господу. Никада не треба мислити о томе, да ћеш служећи Богу, изгубити своје здравље. Никада није потребно говорити: „Нећу урадити ово или оно, да би сачувао своје здравље“, јер ћеш га тада и изгубити. Бог нас никада не оставља у невољи. И што ми себе све више предајемо Господу, то нам Он више даје. Он обнавља нашу снагу. Он нам даје енергију. Када нам се чини да нам је понестало сваке снаге, Господ својом благодати те снаге обнавља и умножава. Зато, када се свештенослужитељ брине о свом здрављу, он осуђује себе на болест, старост и брзу смрт. Још једна важна поука: Никада, служећи на нижем степену, не треба мислити о томе да на некакав начин треба обезбедити свој успон у служењу. Колико пута су ми говорили: „Владико, зашто ви то говорите јавно? Зашто се тако храбро обраћате људима? Почувајте себе, помислите на своју будућност“. По милости Божијој, био сам ђакон, свештеник, епископ, архиепископ и митрополит, трудио сам се да се понашам тако, као да у датом тренутку вршим најважније дело у животу. И никада нисам мислио о томе, у ком правцу ће се окренути моја каријера. Чак уочи Помесних сабора, говорили су ми: „Будите пажљиви шта говорите, то вам може засметати.“ Никада нисам слушао такве савете.
Зато што је служење свештеника да врши сваки дан са пуном преданошћу то, ради чега је обукао мантију и ступио у ред Христових војника. Таленат служења Цркви открива се на сваком степену служења, и служити треба тако, као да вршиш најважнији и најглавнији посао у свом животу. Имам право да данас тако говорим о томе, зато што се пред вама данас налази Патријарх московски и целе Русије. И то је одговор свима који се колебају, свим малодушним, свима који се брину о будућности свог здравља, и свима који се надају да ће направити црквену каријеру, чувајући своју снагу, и чувајући себе од могућих непријатности. Господ нам даје тачно толико, колико ми дајемо Њему, чак и више. И ако данас не дајемо све од себе, онда нам Господ неће дати снаге и сутра. Не води нас наша животна дипломатија, него нас Бог води. Пред Богом морамо бити честити, отворени, одлучни у свом служењу, али наравно, треба бити разуман, да би правилно изградили своје односе са људима. Треба гајити у свом срцу љубав, да чак не би ни непријатељима желели зло. Треба се старати да унутрашња кротост и смирење увек пребива у нама, ма какве величанствене црквене одежде на нас стављали. Зато што само сазнање о сопственој грешности и слабости пред Богом, помаже да се буде снисходљив према грешности и слабости других људи. Само сазнање да Господ на тебе пројављује милост, помаже да и ти своју љубав и милост изливаш на друге људе. Само схватање да је Бог праведан, и кажњава те и воли, помаже и теби да будеш праведан у односима са ближњима и другима. Благодарим Господу за ових 33 година свог архипастирског служења.
5
БОГОСЛОВЉЕ
6
Децембар 2011.
Блаженопочивши Владика Данило Будимски
НЕМА ЖИВЕ ПАРОХИЈЕ БЕЗ МИСИЈЕ
Нема живе парохије без мисије. А њена мисија је да сведочи о Царству Небеском и да својим одушевљењем за Христово Евангелије буде и привлачна учионица за нове ученике Распетог и Васкрслог Богочовека. Успех заокружене катихезе видеће се у животу целе парохије. Добар вероучитељ имаће око себе и одрасле сараднике, одборнике, чланове Верског добротворног
старатељства, хорове, растураче штампе, женске секције – не само много деце на часовима веронауке. Природно, да катихеза и аскеза иду заједно. Педагошки најлакше је пренети тајну вере на предшколску децу. Већ је теже са омладином и са одраслим атеистима, а најтеже је пренети пламен вере на антитеисту, који је сав смрзнут од
мржње на Бога. Наше је да лечимо све оне који добровољно хоће да у нама виде исцелитеље душе. Као пастир и педагог, парох мора да обрати велику пажњу на „Домаћу цркву” – породицу. Нико не може бити против тога да се родитељи старају да што боље материјално обезбеде своју кућу, али, пак, парох као духовник мора стално да им напомиње оно најглавније, умножавање врлина и талената за добијање Царства небеског. Треба их учити да не раде недељом и празником, него да долазе на богослужења. Треба им саветовати да се моле пред малом децом, да пале кандило и каде кућу, тако да се од колевке улије у душу детета атмосфера светости дома. Исто тако да се деца често причешћују. И да се постепено навикавају на постове. Најважнији и најтежи рад пароха као вероучитеља – то је рад са сваким појединим верником, јер свака личност је свет за себе и очекује посебну пажњу од свога духовног оца. Најглавније ствари, често, могу се рећи само у четири ока. То значи, да би пастир могао да буде ефикасан у неговању свих душа понаособ, парохија не би смела да буде велика и многољудна. У великим парохијама, свештеник само протрчи кроз парохију за време водица и физички не може да стигне у сваки дом, а камоли да разговара са сваким парохијанином. Велике парохије, у којима се верници
БОГОСЛОВЉЕ једва познају, хладне су. И због те хладноће многи отпадају у секте, јер тамо налазе барем људску топлину и присност. Али, за једнога протојереја типа Јована Кронштатског, и велика градска парохија пламтела је Божанском љубављу, јер је свети прота имао тај пламен у себи и знао га преносити на све душе у храму. Треба рећи сваком појединцу да је он члан Народа Божјег и да се наше Богослужење започето у храму наставља у свакодневном животу, и да је добро дело учињено Христа ради продужетак Литургије, али да сваки мирјанин постаје активни члан царскога свештенства само када учествује у храмовном богослужењу, у којем начелствује његов парох или његов Епископ. По речима протојереја Павла Флоренског, храм је „синтеза свих уметности”. Добар катихета је онај који уме да уведе сваког појединог парохијанина у богатство мистичког живота целе васеленске Цркве православне кроз живот своје парохије. Као што се јединство Свете Тројице одражава у јединству аутокефалних цркава, тако се та иста тајна јединства у Богу одражава и у појединцу, у добро васпитаном вернику, јер и његова душа блиста „тројическим јединством, свештенотајно”. Као што се у капи росе одсијава цело сунце, тако се и у добро васпитаној православној души одсијава цело Божанство Свете Тројице. То је наш идеални циљ. А то се не може постићи силом. Наш минимални циљ је да сејемо семе „здраве науке”, па куд падне, да падне. Наше је макар да кажемо истину, а ко ће нас послушати, то је тајна слободе. Главно је да ми непрестано растемо духовно, да се богатимо у Богу, јер не може-
мо другом дати оно што сами немамо. А наше недостатке надопуниће Бог, који преко ангела Својих стиже тамо где ми, пастири, не можемо. Сав овај наш катихетски рад ми не радимо никоме упркос, него из
Децембар 2011.
пастирске љубави према свакој души. Ми дајемо „цару царево”, али такође знамо и да у Делима апостолским пише и ово: „треба се више покоравати Богу, него људима”.
7
БОГОСЛОВЉЕ
8
Децембар 2011.
Мале приче је благодат и сила велике схиме да је демон не може ни изговорити. Немој се плашити. Ако ти се поново јави, ти му одговори: „Добро, пошто сам постао великопас, одсада нећу само лајати на тебе, већ ћу те и уједати.” Тако је и било.
ТРИ ЕПИСКОПА
ТРПЉЕЊЕ МАЈКЕ БОЖЈЕ
Бележимо и ову мисао једног светогорца: „Мајка Божја свакоме даје прилику да остане на Св. Гори. Она може и по неколико година да трпи, али, ако је неко непоправљив и не показује добру вољу да напредује у смирењу, послушности и неосуђивању, Она му, на крају, ускраћује гостпримство у Њеном перивоју, и он мора да оде.”
О ОСУЂИВАЊУ
За Старца Јањија, у скиту Св. Ане, кажу да је прозорљив старац. Једном приликом је неколицину посетилаца дочекао на вратима своје келије следећим речима: „Зашто долазите код мене? Ајде, бежите! Зашто ми сметате! Само грешите: ти си учинио то, ти згрешио ово, ти оно! Ајде, идите кућама и кајте се!” Постиђеним посетиоцима није преостало ништа друго до да се врате својим домовима и да због својих сагрешења моле опроштај од Бога – Онога који је њихове грехе открио прозорљивом Старцу Јањију.
ВЕЛИКОСХИМНИК
Једном приликом је с. Јефрем Филотејски у велику схиму замонашио двојицу своје братије. Једном од њих се у сну јавио неки од већих чинова палих анђела и рекао му следеће речи: „Пошто си сада постао великопас (Демон је уместо мегалосхимник (великосхимник) рекао мегалоскилос (великопас) – прим. аут), ја ћу те излудети. „Уплашен, монах-великосхимник је отишао до старца и од њега чуо ову поуку: „Видиш колика
Дошао је старац Фанурије до суседа, старца Јована, и почео да му прича о посети коју је имао: „Куца неко на врата од моје келије, ја дођем, отворим, кад оно три епископа у сјајним, златним одеждама, читави у светлости. Један са дугом брадом ми каже: „Фанурије, за три дана доћи ћемо по тебе.” С. Јован се дивио простоти старца Фанурија, који није схватио да је имао посету Св. три јерарха, и да му је Св. Василије Велики рекао о дану његовог представљења, што се и догодило: након три дана с. Фанурије се упокојио.
СВЕТЛОСТ ПРЕОБРАЖЕЊА
За Преображење Господње, у ман. Ватопед, на крају празничне трпезе уследило је слово поуке игумана о. Јефрема. Између осталог, игуман је рекао да је преображењска светлост, којом је објављена божанска природа Господа Исуса Христа, иста светлост којом су светогорски монаси и јеромонаси просијали. Они су служећи Свету Литургију светлели као сунца, одежде су им сијале, из уста им је избијала светлосна ватра. Исто тако, једном је монаху у неком од светогорских манастира глава сијала и обасјавала келију, тако да уопште није палио свећу или лампу. А био је тако прост да то није сматрао за нешто велико, мислећи да се са свим монасима дешава тако нешто. Таворска светлост треба да буде циљ сваког монаха, да за њом чезне и изгара, а не да буде мрзовољан и чамотан, рекао је још отац Јефрем, игуман Царске лавре Ватопеда.
БОГОСЛОВЉЕ
Децембар 2011.
великих духовника СВЕТА ГОРА У СРЦУ
Ево и једног сведочанства које је посредно везано за Св. Гору. Питали су блаженопочившег о. Серафима Роуза, чији је сабрат о. Герман долазио на Св. Гору, зашто не би ишао у врт Пресвете Богородице? Он је кратко одговорио: „Ми Св. Гору треба да изградимо у свом срцу.” Иначе, познато је да је о. Серафим као монах предузео само један дужи пут, ван ближе околине његовог манастира.
СВАКОДНЕВНО ПРИЧЕШЋИВАЊЕ
Благослов Мајке Божије се у њеној монашкој градини осећа нарочито у време поста уочи празника Њеног Св. Успења. Он је по строгости раван Часном посту, читав се пости на води, наравно, осим субота и недеља, као и празника Преображења Господњег. У току двонедељног поста, у већини светогорских манастира, скитова и келија, у којима се монаси, иначе, уобичајено причешћују четири пута недељно – уторком, четвртком, суботом и недељом – благослов је игумана да се братија може свакога дана причешћивати, зато јер је основна припрема за Св. причешће – пост на води – свакодневно испуњен. Свакако да то није и обавеза, јер свако од монаха испитује своје унутрашње настројење и саветује се са духовником, и потом приступа Св. Чаши.
СУЗЕ БОГОРОДИЦЕ
Неки од хиландарских монаха као своју рукодељу праве од бобица неке биљке бројанице, које се зову „сузе Богородице”. Уз бројанице
се добија папирић на коме је написано следеће предање о томе како су оне настале: „По предању ова биљка „Богородичине сузе” израсла је код распећа Христовог од суза Богородичиних које падаху на земљу. Давно беше монах који туговаше много јер не могаше научити плести бројанице. Тада му се престави Пресвета и питаше га: „Зашто тугујеш чадо?”, а он узврати: „Не могу научити плести бројанице.” Тада му дарова Богомати ове семенчице говорећи: „Узми ове сузе моје и узгајај их на рукодељ, те прави бројанице молитве говорећи: „Господе Исусе Христе, помилуј ме” и „Пресвета Богородице, спаси нас.”
9
БОГОСЛОВЉЕ
10
Децембар 2011.
Преподобни ЈУСТИН Ћелијски (Поповић)
Исус изгони из храма трговце ТУМАЧЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ „Потом сиђе у Капернаум, Он и Мати Његова и ученици Његови, и ондје остадоше не много дана. И близу бјеше Пасха јудејска, и отиде Исус у Јерусалим. И нађе у храму оне што продају говеда и овце и голубове, и мјењаче новца гдје седе. И начинивши бич од узица, изагна све из храма, и овце и говеда; а мјењачима просу новац и столове испретура. И рече онима што продају голубове: Носите то одавде! Не правите од дома Оца Мога дом трговине.” (2:12-16) Храм? – Дом Божји: дом Божји: „дом Оца Мога”, изјављује Господ Исус. У дому Божјем живе деца Божја, породица Божја; они – „домаћи Богу” (Еф. 2,19). Живећи трговци, са свима својим „воловима”, „овцама”, „голубовима”, тезгама, новцима, они дом Божји претварају у дом трговачки. А то – у дом хајдучки. За све њих кротки Господ Исус има само бич. Ни за кога, само за њих. „Изгна све из храма” (ст. 15), мењачима просу новце и столове испретура” (ст. 15). Сигурно, никада Господ није био гневнији него овом приликом. „Јагње Божје” се разгневило. Такав гњев је најстрашнији, јер је најоправданији. Да се јагње изазове на гњев, и то „Јагње Божје”, треба учинити изузетно богомрско дело. А таква су дела и по среди. „Дом
Божји” је тиме Божји што у њему живи Бог и Његови домаћи; а домаћи опште са Оцем: молитвом, љубављу, вером, смерношћу, кротошћу, послушношћу. А трговци у дому Божјем све то замењују својим хајдучким среброљубљем, самољубљем, сластољубљем, блатољубљем. Зато за те ниске душегубне страсти Господ има бич. У духовном смислу: душа је – храм Божји, дом Божји. Не живи ли се у њој молитвом, вером, љубављу, смиреношћу, гле, она се претвара у дом трговачки у коме страст страсти продаје и предаје човека, и грех греху, и смрт смрти, и ђаво ђаволу. „А ученици се Његови сјетише да је написано: Ревност
за дом Твој изједе Ме.” (2:17) Онда у такву душу Господ обично улази са бичем болести, страдања, карања, искушења. Јер је Господ увек пун ревности за дом Божји: „ревност за дом твој изједе ме”. А дом је твој: и човек, и храм, и љубичица и крин, и свет, и васиона, и сва сазвежђа. Јер у свима њима: оно што је логосно сачињава твој престо: у логосном је и обиталиште Логоса. А то: у сваком цвету, у свакој звезди, у свакој твари, у сваком сунцу, у сваком атому. Зато, у свету се непрекидно врши богослужење, христослужење.
БОГОСЛОВЉЕ
Децембар 2011.
Свети Нектарије Егински
ЛИК СРЕБРОЉУПЦА Среброљубац је најнесрећнији човек, јер неисцеливо страда душом и трпи страшне муке. Жедан је злата, док река злата тече из његових ризница, а он умире од жеђи. Он страда слично Танталу који не може да пијући из реке што тече око њега угаси жеђ и да окваси усне што горе. Среброљупцу страх од губитка богатства потреса душу, док му срце страда од смутње. Он никога не љуби, јер је заволео своју ризницу. Где му је благо његово, тамо је и срце његово. Он је себи самоме Бог и у срцу своме уздигао је златнога идола, којем приноси обожавање и жртву. Њему је једино поверовао и наде своје на њега положио. Сву је своју срећу устројио на обожавању богатства свога и зато сматра насладом и уживањем да га чува и стара се о њему. Ум му се помрачио, срце сагњило, а душа опустошила. Свако добро које је стекао у души пропало је или сасвим
нестало. Он је неблагоутробан, неосетљив на туђи бол, несастрадалан, немилостив, страдања ближњега не дирају његово неосетљиво срце, несрећа браће његове не може да гане његову утробу, он ни за ким не жали, ни на ког се не смилује, ни са ким не страда. Ако човек гине од глади, његова складишта неће се отворити. Он туђу несрећу сматра приликом за увећање сопственог богатства. Лаком и незасит, среброљубац се окоришћује туђом несрећом и њој се радује више него плодности земље и благостању свога ближњег. Диже кућу до куће и њиву са њивом спаја, не би ли шта одузео од ближњега све док га сасвим не отера. Среброљубац постаје опседнут, јер му је заљубљеност у новац помела ум, те оно што је стекао презире и за то не мари, а за оним што још није његово чезне и жуди.
11
12
наставак са стр. 11
БОГОСЛОВЉЕ
Василије Велики каже о среброљупцу: «Ништа му није довољно и то је погубније од ватре што гута све око себе. Среброљубац не уме да ужива у ономе што је сабрао, него себе самога сатире да још више стекне. То доноси несаницу, бриге и немир. И што се благо више увећа, то му се више умноже и животне бриге.» Среброљубац нема пријатеље, нема сроднике, нема састрадавање људско и сви га презиру. Среброљубац је неслободан, јер је среброљубље покорило његову душу. Среброљубац и када има све разлоге за радост, проводи живот без радости, јер нема никога ко ће му се обрадовати. О среброљубљу и среброљупцима Јован златнога језика вели: «Бежимо од среброљубља,
Децембар 2011.
корена греха, и од свега ћемо побећи. Павле, или боље рећи Христос кроз Павла, говорио је: «Које зло није од новца или, тачније, од злог произвољења оних који не знају како да се користе њиме? Остави се, зато, љубави према новцу, па ће стати рат, престаће борба, нестаће мржња, нестати раздор и жеља за спорењем. Као крвнике и вукове треба такве гонити из света, јер као што када се стуште побеснели ветрови у мирно море, па га преокрену и песак из дубине покрену таласима нагоре, тако и они који воле новац све окрену наопачке. Ни за шта драго не зна среброљубац. И зашто кажем драго? Та ни самога Бога он не зна, јер Га је обузет оном жељом заборавио.» Несрећник и страдалник!
Старац Пајсије Светогорац
О ПРАВЕДНОСТИ Према Светом Писму, праведан је онај ко држи све заповести и ко угађа Богу, дакле – светитељ. Праведност је заједничка одлика свих светих. У данашњој употреби израза, праведан је онај ко је беспрекоран у односу према људима. Старац је у реченом смислу користио израз. Он је разликовао праведност човечанску (тј. када човек не наноси неправду своме ближњем) и божанствену (тј. када свесно и са благодарењем подноси неправде). Према старцу „божанствена праведност је да чиниш оно што успокојава другога”, тј. да жртвујеш прохтеве, одмор и своју правду да би успокојио и помогао другог. Он је нарочито говорио: „Духовна правда је да човек туђе терете осећа као своје. Уколико је човек духовно напреднији, утолико мање права даје себи. Рецимо да са неким идемо узбрдо са торбом на рамену. Духован човек узима и торбу од другог да би му
олакшао, али по својој осетљивости каже да му речено помаже. Читава ствар је у напору да дођемо у положај другог, да га схватимо, чиме постајемо сродни Христу”. Старац је препоручивао: „Одбаците човечанску смисленост и човечанску правду. Уђите у божанствену правду. Поједини, па и духовни људи, стварају ново јеванђеље, другачије, желећи да хришћанин не буде исмејан. Напротив, монах треба да се радује када му наносе неправду. Он нема никакво право, будући да иде трагом онеправдованог Христа. Светован човек има и незнање и многа права. Уколико га грди онај који је над њим, он ће ићи на суд. Међутим, ма колико му неправде наносили, монах нема никакво право. Чак ни ако га вређају. Бог речено устројава да бисмо искупили неки грех или да бисмо зарадили неку пару. Када нам се наноси неправда, а ми хоћемо да исте-
рамо своју правду, ми ништа не стављамо у трезор”. Међутим, он је веровао да онај ко свесно подноси неправде добија од праведног Бога плату и у овом животу кроз духовне дарове (па чак и кроз вештаствене) сходно свом стању. Старац је писао у својој посланици (25. 2. 1971. године): „У једном догађају сам видео велику правду Божију, која нема граница. Једној души је учињена неправда док је узалудно служила људе грешнике. За месец дана испитивања достигла је до духовног умозрења и доживела тајне Божије”.
БОГОСЛОВЉЕ Старац је монаха, који се расправљао са својим сабратом на послушању, саветовао: „Реци му да има право. Знаш ли колико их има што су са својим правом отишли у пакао? Правда монаху наноси неправду (тј. наноси му »духовну« штету, када покушава да се оправда)”. Међутим, појединим почетницима је саветовао: „Уколико човек у почетку не доспе до стања да може да прима неправде, у неспоразумима много помажу разјашњавања”. Он је описно говорио о неправди: „За сирочад, за болесне, за старе – за све постоје установе. За јадног онеправдованог, није основана ниједна установа. Свако га узима и наба-
цује на туђа леђа, јер се свакоме чини тежак и ружан. Али, трпљење неправде је слатко, као ништа друго. Најлепши тренуци које сам доживео беху тренуци трпљења неправде. Ко прихвата трпљење неправде, прихвата онеправдованог Христа у своје срце. Кавга се заподева стога што свако присваја више права него што му припада. Само човек са много љубави, уколико се нађе, скупља неправду, а правду оставља другима. Само је Христос примио сву неправду, подижући Крст за нас”. Старац је у свом животу применио поменуту божанствену правду – не само да је са задовољством трпео неправде, не-
Децембар 2011.
го је имао и обзира да се на танан начин опходи са намером да не обрука и не повреди оне који су му наносили неправду. Сматрао их је доброчинитељима, молећи се за њих и шаљући им дарове. Говорио је: „Много пута мислимо да нам други наносе неправду. Неправде су у суштини доброчинства. Нико не може да нам нанесе неправду, уколико ми сами себи не наносимо неправду. Себи наносимо неправду уколико не живимо духовно. Духовно, пак, живимо када држимо заповести”. Старцу није била довољна само божанствена Правда, него је брижно пазио и да не „учествује у туђим гресима” (1. Тим. 5, 22). Није, дакле, прихватао ништа супротно божанственој правди. У периоду боравка у Стомију нека богата жена је била дала кућу под закуп некој сиромашној породици, која није имала да га плати. Она је хтела да их да на суд и да новац који би узела за станарину подари манастиру. Отац Пајсије је, премда су постојале потребе, одбио. Рекао јој је: „Не желим новац, који ћеш да узмеш из једног манастира (од сиромашне породице), па да га даш другом”. Он је узимао раднике не договарајући се о плати. И нико се није жалио. Давао им је праведно, уз још понеки благослов. Он је потпуно заволео и примењивао божанствену правду, више волећи да њему буде нанесена неправда и да сам буде кажњен, неголи да сам учини неправду човеку. Он у посланици (4. 4. 1966. године) наводи да му се догодио један натприродни случај: „Једном сам молио Бога да идем у пакао; прво, што нисам био и нисам достојан да видим
13
14
наставак са стр. 13
Његово пресвето Лице, и друго, да би удостојио Свог Царства све које сам ожалостио, онеправдовао, осудио као човек у целом свом животу. И Добри Бог је допустио да недељу дана унеколико окусим пакао, што заправо нисам могао да издржим. Сећам се речених дана и дрхтим. Стога боље да се није родио човек који ће да иде у пакао”. И другом приликом он се молио Богу за [његове] могуће неправде учињене у незнању: „Боже мој, помилуј оне које сам осудио и којима сам нанео неправду. И уколико сам учинио неко милосрђе, дај га њима”. Међутим, и у јеванђелском смислу старац се показао праведним, будући да се од детињства ревносно и доследно предао вршењу заповести. Праведност коју је примењивао била му је покров и штит у искушењима и опасностима.
БОГОСЛОВЉЕ
Децембар 2011.
Она га је чувала више од Часног Крста, нарочито када је био војник и ишао у опасна посланства, јер, „Господ подржава праведнике” (Пс. 36, 17) и „узвраћа по правди” (Пс. 17, 21). Она га је чувала неповређеним и неухватљивим пред безбројним демонским нападима и замкама. Неко је видео ђавола како са канапом иде по дворишту старчеве келије и како прича сам са собом: „Зар га нећу једном ухватити”. Уколико не применимо божанствену правду, неће бити напретка у духовном животу, нити ће наша молитва бити услишена. „Многе молитве се узносе. Већ би требало цео свет да се промени. Међутим, пошто нема праведности, оне не бивају услишене”. Међутим, довољна је само молитва једног праведника да би умилостивила Бога за читав народ (Јер. 5, 1; Јез. 14, 14).
Интервју престолонаследника Александра II Карађорђевића листу „Данас”
Не диктирамо ми другима пут – него они нама
Шта за Вас значе ове гоСтарешина Краљевског Престолонаследник Александар дома Карађорђевић престолодишњице везане за Ваш поКарађорђевић о односу политичнаследник Александар 17. јуврaтак у Србију и како виког врха према Краље-вском дола је на свој 66 рођендан обедите своју улогу у јавном и му, уставној монархији, инцилежио и десету годишњицу политичком животу током денту на Газиместану... од како се за стално вратио ових протеклих година? – То су значајне, рекао бих у Србију. Ове године навршавају се и две деценије од његовог првог до- историјске годишњице. Не само за мене. Мноласка у отаџбину. У разговору за Данас пре- го се издогађало за то време, променио се наш столонаследник Александар говори о овим ли- живот, али и живот народа у нашој земљи и чним јубилејима, односу политичког врха пре- изван ње. О својим активностима могу да кама Краљевском дому Карађођевић, уставној жем само следеће: радио сам оно што сам момонархији, реаговањима на његову честитку гао и колико год сам могао да помогнем свом државним властима поводом хапшења хашког народу и својој земљи. У чему сам успео, а у оптуженика генерала Ратка Младића, инци- чему нисам, сведочиће историја. Моја супруденту на Газиместану… га и ја смо са великим задовољством урадили
БОГОСЛОВЉЕ доста тога и на хуманитарном и образовном пољу у Србији и поносни смо на то. Било је много активности како у Србији тако и у иностранству. Уз велике напоре смо одржавали Дворски комплекс, што представља огромну одговорност, али се надамо да ћемо успети да очувамо овај српски Версај. Шта сматрате Вашим највећим доприносом напретку Србије и да ли постоји нешто што бисте сада, са садашњим искуством, другачије урадили током протекле две деценије? – Поред хуманитарног рада и рада на пољу образовања, изузетно сам поносан на свој допринос у довођењу страних инвеститора у Србију. Такође, моја супруга и ја се увек трудимо да поправимо имиџ Србије у иностранству и у ту сврху користимо и своја међународна пријатељства. Наравно, могли смо постићи и више да је било добре воље међу неким нашим политичарима да боље сарађујемо за добробит Србије. Моја супруга, моја деца и моја фамилија нису конкуренција, него особе које су увек спремне да помогну за добробит грађана Србије. Пре годину и по изјавили сте да се Ваше „амбиције“ не завршавају на хуманитарном раду и промоцији Србије у иностранству. Колико Ваше залагање за концепт уставне монархије наилази на одзив међу српским политичким странкама? – Занимљиво је да чланство многих политичких партија са симпатијама гледа на уставну монархију, док је партијски врх види као конкуренцију и претњу, што је у суштини потпуно погрешно. Ја бих свим политичким партијама био од велике помоћи, а то би било корисно и за промоцију Србије и наш имиџ. Треба истаћи да би у уставној монархији политичари имали исту улогу коју имају и данас, с том разликом што би шеф државе био непристрасан. Колико су уставне парламентарне монархије економски развијена и демократски напредна друштва, најбоље говоре примери Уједињеног Краљевства, Краљевине Шпаније, Краљевине Холандије, Краљевине Белгије, Краљевине Норвешке, Краљевине Данске, Краљевине Шведске, да се задржимо само на европским државама. Да ли се и како Ваш прворођени син принц наследник Петар припрема за евентуално обављање владарске дужности? Због чега сте својевремено одбили предлоге Вашег стрица покојног краљевића Томислава и поједних српских владика да синове доведете у Ср-
Децембар 2011.
бију да се овде школују? – Јако сам ценио мога покојног стрица и с њим размењивао мишљења и сукобљавао ставове. Ипак, нити сам ја саветовао њега како да подиже своју децу, нити је он о томе саветовао мене. Моји су синови озбиљни млади људи, који воле своју отаџбину, свој народ и који настоје да створе сопствену каријеру како би могли да доносе одлуке и управљају онако како треба и доликује, а не онако како им други говоре и налажу. Они долазе у Србију, неки чешће, неки ређе, у зависности од тога где тренутно живе и чиме се баве. Волео бих да су овде чешће и верујем да ће се то и остварити. Како коментаришете Предлог закона о заштити Дворског комплекса на Дедињу, који већ дуже време чека да се о њему расправља у Скупштини Србије, а према којем би бригу о Дворовима уместо Фондације Краљевски дворови требало да воде надлежне државне службе? – Док год се не донесе закон о реституцији који би укључивао сва добра која су одузета мојој породици и мени, од изузетне је важности да се Краљевски комплекс одржава на одговарајући начин јер две палате захтевају велике поправке. Имали смо велике проблеме како бисмо одржали палате отвореним за јавност и плаћали особље које на томе ради. Да ли сте се заиста одрекли власништва над Дворовима у корист државе, како тврде у Комисији за припрему овог закона? – Ничега се ни ја ни моја породица нисмо одрекли, нити имамо разлога за то. Ми желимо и подржавамо да се једна тешко одржива ситуација на неки начин системски реши, како се не бисмо расправљали над рушевинама нечега што јесте историјски споменик, национално културно и историјско благо. Колико су у садашњим политичким околностима реална Ваша очекивања да би власт у Србији после доношења закона о реституцији, што је једна од њених обавеза за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ, могла законски да регулише статус Краљевског дома Карађорђевић? – Зашто да не? Па те европске вредности о којима се прича и којима сви теже нису роба на полицама у самопослузи, па да узмете оно што вам треба, а рачун испоставите другом. У разним земљама то је питање различито наставак на стр. 18
15
БОГОСЛОВЉЕ
16
КАПЕТА
СИМО МАТАВУЉ Најзнатнији мој сусјед бјеше неки капетан Ђорђе, омален, жилав старац од седамдесет и њеколико година, који је самохран живио у својој великој кући. Већ првијех дана дознах од „тетака” цијело житије капетана Ђорђе. Он је – причаху – био један од најчувенијих поморских капетана бокељскијех. На мору је – причаху – одрастао и старост дочекао. У пословима је био срећне руке, али је несрећан био у породичном животу. Оженио се око четрдесете године и остао код куће три или четири године, те видећи да се кућа пуни дјецом, Ђорђе отиде опет у течевину. Али је са „злом срећом” отишао, јер кад бјеше далеко негдје, далеко, далеко, гдје није могао чути за своје, умрије жена, па помријеше дјеца, ама сви за њеколико дана, баш као да је морија вребала капетанов одлазак, па узела власт у ојађелој кући. Ђорђе се од јада није хтио вратити, премда је имао чим живјети, но је лутао по невјерноме мору докле га године не сахрваше, па дође дома да чека смрт... И још црњих прича наслушах се прве недјеље. Та теткама утопише се два млада брата на једному броду, а готово свака трећа кућа у варошици имадијаше по један неопојени гроб у пучини! Па тако је по цијелој Боци. У тому рају земаљском највише је ојађених срдаца!... Ништа једноличније не може бити но што бјеше живљење старога капетана, кад га ја затекох. Готово од зоре до мрака сједија-
Децембар 2011.
ше он на балкону, или на пристанићу пред својом кућом, пушећи из дугачкога чибука, гледајући море и свијет који пролажаше. Сваки му се пролазник јави веома учтиво: помози бог, капетан-Ђорђе! Сељанке и дјеца љубе га у руку. Он ће запитати за кога поморца: гдје се налази, с кијем „навига”, пише ли и тако што још, па одмах преметнути говор на вјетар. Кадгод по два-
десет пута за један час чуо бих од њега исте ријечи: „А шта ти мислиш, који је ово вјетар, а? Ово је грего леванте, али ја ти кажем да ће домало ударити „лебићада”. Само запамти, молим те, да сам ти каз‘о, па ћеш видјети јесам ли погодио!” Дође други, а капетан опет: „А шта мислиш који је ово вјетар” итд. Стари морски вук имадијаше орлујске очи. Ја сам се чудио
БОГОСЛОВЉЕ
Децембар 2011.
ТАН АН ЂОРЂЕ како би он угледао какву лађу на великој даљини, гдје мени изгледаше као тачкица. Тада би се капетан примакао к обали, па, заклонив очи од сунца, гледао поњекад читав час. Наше се познанство овако започело: Једнога јутра, излазећи ја из куће, задржах се дуже пред вратима. Стари одбија димове, па ме гледа, гледа, па ће одједном:
– Добра ви срећа, млади господине! – Добра ви срећа, капетане! – А чуо сам да сте Далматинац? – Јесам, господине. – А чуо сам да сте дошли у Боку да се опоравите? – И то је истина, господине. – Ако ви није досадно чеврљање једнога старца, који је доста свијета видио, који је до-
ста добра и зла пребродио, а ви дођите да пошједимо. – Драге воље, капетане. Баш ми је мило да се упознам са једнијем честитијем Србином, којим се поноси наша лијепа Бока. Старцу се сузе завртјеше, јер то изговорих са истинскијем осјећајем. Он ми се загледа у лице, стискајући ми руку. Образи му бјеху протегљасти, препланули, пуни бора; танки, сиједи брк зачињаше крезубе десни, али модре, бистре очи бијаху као у младића. Он започе говор о моме здрављу. Испитивао ме је онако очински, па онда ста питати за знатније људе по Далмацији, па онда поче свој живот – и кад је првом пребродио океан, и кад је првом заребрио кроза Мисисип, и гдје је страдао, и гдје се добро помогао итд. Најзанимљивије ми бјеше његово причање из грчкога устанка, у ком је он са мноштвом бокељскијех помораца участвовао. Затијем се дохватисмо и политике. Старцу су шиљали из читаонице београдске новине и „Глас Црногорца”, из којих би он утувио све, све од аз до ижице. Ја сам се зачудио и његовом памћењу и свјежини његове осјећајности. Та говорио је заносно о лијепој српској будућности, тако да се ја стиђах сама себе. Сиромах стари Србин! Наш је први састанак трајао, чини ми се, три или четири часа, а старац је завршио проричући какав ће вјетар ударити.
17
18
наставак са стр. 18
БОГОСЛОВЉЕ
решавано, али је готово свуда разрешено! Која би то српска влада имала образа да сматра својим претком Карађорђа, а Карађорђеве потомке својим непријатељима? Недавно се навршило пола века од упокојења Ваше баке краљице Марије. Постоје ли шансе да јој се испуни жеља да почива на Опленцу и да ли је садашња српска власт спремна да допусти пренос посмртних остатака и сахрану Вашег оца, стрица и бабе – краља, краљице и једног краљевића с државним почастима? – Не само краљица Марија, него и краљ Петар, краљица Александра, краљевић Андреј, сви они почивају у посмртном изгнанству. Од када сам се вратио у Србију, разговарао сам и писао и председницима и премијерима и патријарсима. Црква је дала сваку подршку, остали су били љубазни и рекли да су сагласни, али нико ни прстом није мрднуо. Пре 22 године црногорска власт је пренела и достојно сахранила краља Николу, краљицу Милену, кнегињице Ксенију и Вјеру. У Адис Абеби је сахрањен зверски убијени Хаиле Селасије, у Француској су сахранили срце Луја XVII, у Бечу су сахранили царицу Зиту, а ево сада и њеног сина Ота Хабзбурга. Овде, изгледа, имамо преча посла. И то није нетачно, само је поражавајуће! Српска јавност подељена је у вези са процесом рехабилитације генерала Драгољуба Михаиловића, команданта Краљевске војске у отаџбини и вође Равногорског покрета, чије је место убиства недавно и званично утврђено. Како Ви на то гледате? – Свако заслужује поштовање, а то се посебно односи на генерала Михаиловића. Веома је важно да се с поштовањем сетимо свих који су на разним странама изгубили живот током страшног грађанског рата који је беснео Србијом током Другог светског рата. Морамо поштовати све своје мртве и опет се ујединити као нација. Ко су „заведени десничари” који би, како сте недавно упозорили, „могли да угрозе будућност Србије као члана ЕУ“? – Употребио сам, заиста, термин „десничари”, иако је то само термин који у данашњем времену, а посебно у Србији, ништа не значи. Зашто бих, заиста, ја говорио о левици и десници, па ова је земља пуна оних који су на томе докторирали. Говорећи о угрожавању српског пута у ЕУ, хтео сам да подсетим да не диктирамо ми другима пут којим се крећемо, него они нама. То није ни лепо, ни елегантно,
Децембар 2011.
ни достојанствено, ни демократски. Али то је тако. Можемо причати до судњег дана о томе ко је за то крив. Ја не чујем на политичкој сцени Србије никога ко јасно и отворено каже да Србија не треба да иде у ЕУ. Чак и међу онима који су жестоко протестовали на Газиместану, слутим, постоји много њих који се томе надају или стреме. Шта мислите о ставу да „ЕУ нема алтернативу”? – Чини се да би у овом тренутку за Србију најбоље било, у смислу економског напретка и развоја државе и политичке стабилности, да постане пуноправни члан Европске уније. Уосталом то покушавају или су урадиле и све друге земље у нашем региону. Ваша честитка председнику и Влади Србије на хапшењу хашког оптуженика генерала Ратка Младића изазвала је опречна реаговања, а ни поједним монархистичким круговима, најблаже речено, није се допала. Постављено је и питање да ли сте Ви то као „британски официр честитали хапшење хапшење једног српског генерала”. Шта Ви кажете на то? – Био сам свестан да ће моја порука бити схваћена и овако и онако, и због тога жалим. Њен повод је био једноставан: Србија, у лику своје владе, председника, Народне скупштине, донела је одлуку која је тешка, непопуларна, потенцијално политички самоубилачка. Не верујем да су је донели лако и несвесно, али су проценили да је то једини пут. Сматрао сам да се у таквом часу народ не сме делити. То и даље мислим. У свакој војсци, укључујући и нашу, постоји правило да је официр одговоран за дела свих оних који су под његовом командом, као и за своја лична дела. Мој прадеда краљ Петар Први био је официр у егзилу у француској војсци, као што сам и ја био официр у егзилу у војсци Велике Британије. Хоћу да истакнем да сам на хапшењу честитао нашој влади и председнику као забринут Србин. Наравно да постоје многе неправилности у раду међународних судова, али оно што се догодило у Босни није урађено са знањем или по одобрењу српског народа. Рекао бих да није било анђелчића у бившој Југославији током деведесетих година. Сећам се да сам на нашој телевизији видео снимак који је приказивао војника како пуца у везане заробљенике и остао сам згрожен. По мени, и једна убијена особа је исувише. Монархисти који се не слажу с мојом изјавом сасвим јасно нису за уставну парла-
БОГОСЛОВЉЕ
Децембар 2011.
речи. Ту говоре мртви! Ми живи, који смо присвојили, узурпирали или освојили право да говоримо на том месту, говоримо тим мртвим, а бесмртним душама. Можда не знамо да говоримо, али покушавамо да им се не ругамо. Можда неуспешно, нека нам је Бог на помоћи.
Подбадање медија
ментарну монархију, већ пре за неку екстремну диктатуру. Ја сам за демократију и владавину права. Знам да је један број људи монархистичког опредељења био разочаран, повређен, иритиран мојом поруком. То је њихово право и ја их разумем. Како сте доживели инцидент на Газиместану, где су Вас Срби до сада дочекивали повицима „Хоћемо краља”? Они коју су узвикивали Младићево име тврде да су били изазвани том Вашом честитком за хапшење. – Оно што не разумем то је да се за изражавање незадовољства и протеста користи Газиместан. То не може. То је свето место на којем се сведочи срцем, умом, вером и љубављу. Када одете са Газиместана, радите шта мислите да треба. Када сте на Газиместану, то није ваш дом, то је дом душе једног народа, дом славе и части, дом мученика, ту се тихо гази и штеде
Како објашњавате стални медијски страх да држава даје новац за породицу Карађорђевић који се, наводно, неконтролисано троши? – У овом тренутку држава има надлежност над Краљевским комплексом и сасвим је логично да мора бити одговорна за одржавање и поправке док се не донесе одговарајући закон о реституцији. Постоји потпуна контрола трошкова и наша породица не добија никакав новац из тих фондова. Ја не видим да је у питању страх медија, више ми личи да неко стално подбада медије да праве питање од нечега што не постоји.
Краљевска венчања – Лето није период само за одмарање. Много се ствари дешава током лета и ја настојим да будем у току. Моја супруга и ја овог лета били смо гости на два краљевска венчања – у Монаку и Јордану. Били смо гости Његовог величанства јорданског краља Абдулаха, с којим се дуго познајемо, такође смо искористили прилику да се сретнемо са неким драгим и значајним личностима. Свакако, планирамо да се ускоро вратимо у Београд – каже престолонаследник Александар о својим плановима за ово лето. Аутор: Јелена Тасић
Из рецензије академика Владете Јеротића
НОВО ИЗДАЊЕ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ
Савремена психологија и Православна вера
У релативно згуснутим поглављима уџбеника за III разред Богословија Српске Православне Цркве под насловом „Савремена психологија и Православна вера” који је приредила монахиња Матрона (Брдар) из манастара Тројеручи-
це у Шибенику, обухваћени су сви битни хришћански појмови: Божија суштина и Божија Енергија, разум и ум, дух, душа и срце, кајање, покајање и молитва, искушења и човеков одговор на њих, гордост и смиреноумље, човекова слобода и
Милост Божија. Уџбеник мати Матроне „Савремена психологија и Православна вера” састоји се из четири поглавља са насловима: „Горе имајмо срце”, „Демонологија”, „Савремена психологија и Православна вера” (дру-
19
20
наставак са стр. 19
гачији приступ) и „На уском путу”. Било је значајно да је мати Матрона већ у првом поглављу нагласила потребу човека за „истинским самопознањем”. Човек се никад до краја не може самоспознати, јер „само Свети Дух може очистити ум” (отуд и оно врхунско постигнуће: Благо теби ако ти ум у срцу почива!). У другом поглављу, под насловом „Демонологија” (који је нешто опширнији и са понављањима), најзначајније је по моме мишљењу, упозорење аутора да „ђаво није крив за све”. Познато нам је да је наш народ (нажалост, слабо духовно просвећен) склон да готово у свакој неприлици, па и несрећи „окриви Бога и ђавола”. А шта ћемо онда са слободом коју је Бог подарио човеку?! Зато мати Матрона добро пише: „Сами смо одговорни за своје падове и искушења”. Неки Свети оци, из раних хришћанских векова, говорили су да ће доћи време „када ђаволи неће имати шта да раде, јер ће их човек у својим злим мислима и делима надмашити”. Да ли је такво време близу нашем? Зар није већ свети Јован Златоуст говорио: „Није ђаво, већ сопствена нехатност човека узрок свим вашим затајивањима и невољама на које се жалите”! О демонима је данас теже писати, и као правоверни хришћани, из простог разлога што је у дугој хришћанској прошлости (све три вероисповести) преовлађивало грубо застрашивање верника ђаволом и паклом. Зато је посебно данас потребан опрез при размишљању и писању о односу Бога и ђавола; мати Матрона је свесна овог опреза када добро пише: „Начином живота веома често ми себи самима постајемо демони
БОГОСЛОВЉЕ и сами себе искушавамо”. У трећем поглављу „Савремена психологија и Православна вера”, мати Матрона испољава ваљано познавање и разумевање разних саопштавања савремене психологије и психотерапије о човеку, при чему примећује да овој психологији недостаје трећа димензија или трећи слој у човековој сложеној личности – то је појам надсвесног, појам „духовне интелигенције” (осим обичне и емотивне интелигенције). Отуд наш аутор тачно примећује: „Целовитост се никад не губи, само се заборавља”. Посебно ваља похвалити четврто поглавље „На уском путу”, у коме наш аутор даје мудре савете младима на њиховом путу индивидуације и/или обожења. Ови хришћански савети нарочито се односе на однос младих према родитељима (и родитеља према својој деци), о болним догађајима у животу за које оптужујемо друге уместо, већим делом себе, о тешкој промени карактерних црта које смо стекли у раном детињству, о заљубљености и љубави, о браку, о рђавим „пророчанствима” који се испуњавају јер смо их ми произвели („оно чега се на претеран, неуротичан начин плашиш – десиће ти се”). Закључак из свих ових корисних савета мати Матроне јесте да је и тешко, али дивно и одговорно бити „на уском путу Христовом”. Истинске комуникације нема без дијалога; управо за дијалог људи су најмање свуда спремни. Један од најважнијих услова, не само за успешно вођење дијалога, већ и за корисну свакодневну комуникацију међу људима јесте владање својим емоцијама. Зато опет с правом мати Матрона објашњава шта је то емо-
Децембар 2011.
ционална писменост (емоционална интелигенција) која је неопходан услов за развијање треће врсте интелигенције – оне духовне. На крају сваког пута (пре свега оног „узаног”) индивидуације и/или обожења, никад не заборавити речи светог Силуана Атонског (XX век) – које с правом спомиње и наш аутор, да је „циљ хришћанског живо-
та стећи Духа Светога”. Без стицања овог најдрагоценијег дара – али пазимо, и када га благодаћу Божијом добијамо, никако не значи да га нашом непажњом и погрешним корацима, не можемо изгубити! – нашим лутањима и скретањима са Пута, неће бити краја. Сматрам да је аутор уџбеника „Савремена психологија и Православна вера” мати Матрона (Брдар) из далматинске Епархије, у потпуности испунила свој задатак. Довољно је заступљена и коришћена литература, светоотачка и савремена, нарочито савремена теолошка (православно теолошка) литература. Овакав савремен уџбеник из психологије за православне Богословије у Србији у православним крајевима ван
БОГОСЛОВЉЕ
Децембар 2011.
Србије, требало би да задовољи и најстроже критерије из области психологије и теологије, па сам зато мишљења да овај уџбеник треба примити и увести га у праксу у Богословијама. Можда је нешто више пажње могло бити посвећено у уџбенику мати Матроне, психосоматској медицини, данас у чи-
тавој медицини, као и у психологији и психотерапији, све актуалнијој. Дошло је, срећом, време, да и мање духовни лекари и психолози почињу да схватају да су готово све болести, од грипа до рака, психосоматске болести. Сви данас с правом говоре о имунолошком систему, али он се званично зове психонеуроендо-
крино-имунолошки систем, из које дефиниције произлази да је управо наш психички, односно душевно-духовни живот најодговорнији у очувању, али и настанку и лечењу сваке болести. Аутор уџбеника је зато с правом посветила доста пажње човековим помислима од којих и добро и зло почиње.
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
СВЕТА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРУПИ
У недељу (23. 10. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи. У својој беседи Епископ Фотије је тумачио одељак из Светог Јеванђеља о савршеној љубави Христовој која надилази сваку земаљску љубав а то је је љубав из интереса. Божија
Љубав је љубав савршена и њу је посведочио сам Христос својим распећем на Крсту, али још више својим Васкрсењем из мртвих. После Свете Литургије Епископ Фотије је са игуманом крупским Гаврилом обишао радове на крупској цркви, као и припремне радове за обнову манастирске хидроцентрале.
21
22
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
Децембар 2011.
ПРОСЛАВА СВЕТЕ ПЕТКЕ У БЈЕЛИНИ
На празник преподобне матере Параскеве (27. 10. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештентва и монаштва Епархије далматинске у цркви свете Петке у Бјелини. У својој беседи Епископ Фотије је говорио о животу преподобне матере Параскеве, једне од најпоштованијих светитељки у православној Цркви, која је читав живот провела у јорданској пустињи подвизавајући се слично светом пророку Илији и светом Јовану Крститељу. Њене свете мошти се данас налазе у граду Јашију у Румунији. После Свете Литургије пререзан је славски колач и приређена је трпеза љубави код г. Драге Марунића из Бјелине. За трпезом љубави било је речи о обнови цр-
кве свете Петке у Бјелини, па је у том циљу формиран грађевински одбор за обнову овога светога храма на челу са надлежним свештеником протонамесником Ђорђем Веселиновићем који сачињавају: Предраг Марунић, проф. Ђуро Медић, Бранко Калањ, Невен Чотра и Младен Калањ. Молимо све људе добре воље из Бјелине и бенковачког краја да се укључе у обнову ове дивне светиње цркве свете Петке у Бјелини. Ваше добровољне прилоге можете уплатити на рачун: кунски 2402006-1100579043 IBAN: HR8424020061100579043 SWIFT CODE: ESBSHR22 kod Erste & Steiermärkische Bank
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
Децембар 2011.
ПРОВАЉЕН ХРАМ ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У КНИНУ Дана 28. 10. 2011. г. у 07.50 часова пронађен је проваљен храм Покрова Пресвете Богородице у Книну. Приликом провале оштећена је целивајућа икона у храму. О провали је обавјештена полиција која је изашла на терен и направила записник о том немилом догађају.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У КРКИ У понедјељак 31. 10. 2011. г. на празник светог евангелисте и апостола Луке и светог Петра Цетињског Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење свештеномонаштва далматинске и бихаћко-
петровачке Епархије. Говорећи о данашњем празнику у својој бесједи Епископ Фотије је рекао да је свети Лука у Јерусалиму видио Спаситеља, чуо његову спасоносну науку и повјеровао у њу. Убрзо је уврштен међу седамдесет апостола и послан на проповијед, а на путу за Емаус је
видио васкрслог Господа. Свети Петар Цетињски је живио у 18. вијеку и мирио завађена српска племена у Црној Гори. На данашњи дан Епископ Фотије прославља и јубилеј – 12 година од устоличења у трон Епископа далматинских.
23
24
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ШИБЕНИКУ У недељу (06. 11. 2011.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. У својој беседи Епископ Фотије је тумачио причу о сејачу и семену (Мт.13, 3-13) нагласивши да по тој причи људи прихватају Јеванђелску реч сходно свом духовном стању. После Свете Литургије Епископ Фотије је са свештенством и народом обишао зграду Радио Шибеника, која је недавно враћена у власништво СПЦ.
Децембар 2011.
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
Децембар 2011.
ПРОСЛАВА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ДИМИТРИЈА У КОЊЕВРАТИМА На празник Светог великомученика Димитрија (08. 11. 2011) Његово Преосвештенство Епископ далматински Господин Г. Фотије је служио Свету Архијерејску литургију у храму посвећеном овом светитељу у Коњевратима уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије далматинске. Светој Литургији је присуствовао велики број вјерника шибенске парохије, а нарочито села Коњеврате који овог великог светитеља поштују као својег заштитника. По завршетку Свете Литургије пререзан је славски колач и благословено славско жито и извршен трократни опход око храма, након чега је Епископ Фотије бесједио о данашњем празнику и о животу светог великомученика Димитрија. Трпеза љубави је приређена у просторијама Ц. О. Шибеник и ту је покренута иницијатива о наставку обнове братске куће у Коњевратима.
25
26
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
Децембар 2011.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У КРКИ
У двадесет и другу недјељу по Духовима (13. 11. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење братства манастира Крке. У својој бесједи Преосвећени владика је тумачио јеванђелску причу о богаташу и убогом Лазару. Епископ Фотије је нагласио да данас савремени човјек сам себе неоправдано доживљава као убогог Лазара, а његово живљење и даље је у духу онога богаташа као што јеванђелиста описује у својој причи.
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
Децембар 2011.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ПАЂЕНИМА На празник Обновљења храма светог великомученика Георгија (16. 11. 2011.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму светог великомученика Георгија у Пађенима. Окупљеном народу Епископ Фотије се обратио ријечима подршке рекавши, да је свети Георгије заштитник свих православних хришћана, па тако и мјештана овога села. Он је ово мјесто сачувао од многих недаћа у последња времена, а нарочито приликом пожара који се недавно десио и који је могао имати катастрофалне посљедице. Епископ је позвао окупљене вјернике да редовно долазе у свој храм, да се причешћују и да своју дјецу дају на вјеронауку. Затим је упутио апел да се сви укључе у обнову храма светог Георгија, како они који живе у Пађенима, тако и пађе-
нци широм свијета. Сви они који желе да уплате добровољни прилог за црквену општину Пађене мо-
гу уплатити на следећи жиро рачун: IBAN-HR4324110061100112300 SWIFT CODE-JADRHR2X
27
28
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
СВЕТА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ
У недељу (20. 11. 2011.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки, а потом извршио освећење новога живописа у цркви светог Саве. У својој беседи Епископ Фотије је позвао да чувамо чистоту светога Православља и да се чувамо свих искушења и греха који када пороби човека уподобљава га у духовном смислу свињама, у које се по данашњој јеванђелској причи могу настанити демонске силе. Свето православље нас учи да се увек уподобљавамо само Христу Господу, ангелским силама и светитељима, јер је њихова будућност Царство Небеско. Онима на жалост који не иду тим путем прети судбина вечне погибли.
Децембар 2011.
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
Децембар 2011.
СЛАВА МАНАСТИРА КРКЕ
На дан светог архангела Михаила (21. 11. 2011.) манастир Крка прославио је своју крсну славу. Прослава је почела свечаним вечерњим богослужењем у част војводе вој-
ске Господње светог архангела Михаила. Свету Архијерејску Литургију на сабор светог архангела Михаила служили су Његово Преосвештенство Епи-
скоп горњокарловачки Г.Г. Герасим и Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије уз саслужење свештеномонаштва и свештенства Епархија горњокарловачке,
29
30
наставак са стр. 29
захумско-херцеговачке, бихаћко-петровачке и далматинске. По завршетку Свете Литургије Епископ Герасим је пре-
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ резао славски колач и осветио славско жито. Епископ Фотије је истакао значај данашњега празника, рекавши да наше служење треба бити
Децембар 2011.
савршено по угледу на анђеле Божије. По завршетку Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све присутне вјернике.
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
Децембар 2011.
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ КРКИ У недељу 27. 11. 2011. г. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење братства манастира Крке. У својој беседи Епископ Фотије је истакао значај и историјску важност поста за наш духовни живот у Христу. У посту човек треба да иде уским путем, јер је то једини пут који нас
обожује и охристовљује и припрема за Царство Небеско. Владика је поучио верни народ о животу и раду светог Григорија Паламе, кога данас прослављамо. Он је разобличио западну схоластику и рационализам показавши темељ наше православне вере да је обожење могуће овде на земљи кроз Свету Литургију. Једино кроз пребивање у Христу човеку се омогућава испуњење икономије његовог спасења.
31
ВИЈЕСТИ ИЗ ЕПАРХИЈЕ
32
Децембар 2011.
ЛИТУРГИЈА У ЛАЗАРИЦИ
На празник Ваведења (04. 12. 2011. г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је Свету Литургију у манастиру Лазарици на Далматинском Косову. У својој проповиједи Епископ Фотије је између осталог говорио о духовном стању
у нашем народу, које нажалост није добро. Наш народ се не угледа на Милостивог Самарјанина, тј. Христа који је спреман увијек да помогне ближњем у невољи – већ се окренуо егоизму и потрошачком менталитету. Послије Свете Литургије приређена је трпеза љубави
у манастиру Лазарици, гдје је било ријечи о обнови цркве светог Јована у Миочићу, као и обнови крова цркве у Дрнишу.
Децембар 2011.
АПЕЛ ЗА ОБНОВУ ХРАМА У ЦЕТИНИ По благослову Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г.Г. Фотија почела је обнова храма Светога Спаса у Цетини. Храм је оштећен током ратних збивања и потребна му је потпуна санација. Тренутно је у току обнова кровне конструкције и санација унутрашњости самога храма. Ово изискује много средстава, па молимо све људе који желе и имају могућности помоћи да се обрате надлежном пароху јереју Борису Медаку на тел: 098/914 9115 или на маил: boris_medak87@yahoo.com, а добровољне прилоге могу уплатити на следећи рачун: ERSTE BANK: 2402006-1100461518
АПЕЛ ЗА ОБНОВУ ХРАМА СВЕТЕ ПЕТКЕ У КАЊАНИМА Благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г.Г. Фотија наставља се обнова храма Свете Петке у Кањанима из 1888. г. У садашњој фази обнове планирано је да се обнови кров храма. Молимо све добронамерне људе да се укључе и својим прилогом помогну обнову ове велике светиње.
Ваше добровољне прилоге можете уплатити на рачун код: Splitska banka Societe Generale Group Кунски: 2330003-1100162865 Девизни: 2330003-01008618734 EUR IBAN: HR7423300031100162865 SWIFT CODE: SOGEHR22 с обавезном назнаком: „за обнову храма свете Петке у Кањанима”
33
34
Епархија Далматинска Епархијски Управни Одбор Епархије Далматинске Његово Преосвештенство Епископ Г.Г. Фотије 22000 Шибеник, Тежачка 8 Тел.: 022/216-701; Факс: 022/200-170 http://www.eparhija-dalmatinska.hr e-mail: euodаlm@hi.t-com.hr Архијерејски намесник сплитски протојереј–ставрофор Никола Шкорић СПЦО и Управа парохије у Сплиту Тел./факс: 021/343-493 e-mail: crkva.srpska.pravoslavna.opc@st.t-com.hr – I парохија: протонамјесник Славољуб Кнежевић 21000 Сплит, Обров 6 Тел.: 021/348-197; Моб.: 098/947-56-93 – II парохија: протојереј–ставрофор Никола Шкорић 21000 Сплит, Обров 6, П.П. 403 Тел./факс: 021/343-493; Mоб.: 098/197-44-66 СПЦО и Управа парохије у Задру протојереј–ставрофор Петар Јовановић 23000 Задар, Блажа Јурјева 1 Тел. стан: 023/313-493; при храму: 023/251-014 Mоб.: 098/332-784 СПЦО и Управа парохије у Шибенику – I парохија: протонамјесник Милорад Ђурђевић 22000 Шибеник, Рогозничка 1а Тел.: 022/214-745; Факс: 022/212-872; Моб.:091/594-38-24 e-mail: djurdevicm@hotmail.com протођакон Дајан Трифуновић 22000 Шибеник, Рогозничка 1а Тел.: 022/215-415; Моб.:099/7911-283 СПЦО и Управа парохије у Книну – I парохија: протонамјесник Саво Мајсторовић 22300 Книн, Сисачка 16 Тел.: 022/662-545; Моб.:098/993-82-03 e-mail: sv.georgije.knin@gmail.com – II парохија: протонамјесник Владимир Вукосављевић 22300 Книн, Звонимирова 62, П.П. 61 Тел.: 022/661-312; Mоб.: 091/539-83-67 – III парохија: протонамјесник Милорад Ђекановић 22300 Книн, Звонимирова 60, П.П. 61 Тел.: 022/661-254; Mоб.: 091/891-00-95 e-mail: srpskapravcrkva@optinet.hr СПЦО и Управа парохије у Дрнишу опслужује протојереј-ставрофор Здравко Тепић 22320 Дрниш, Домовинског рата 28, П.П. 53 СПЦО и Управа парохије у Бенковцу протонамјесник Љубомир Црнокрак 23420 Бенковац, Звонимирова 42 б Тел.: 023/681-356; Mоб.: 091/522-28-26 e-mail: ljubomir.crnokrak@inet.hr СПЦО и Управа парохије Равни Котари протонамјесник Миле Савичић 23424 Смилчић, Смилчић 49 Тел.: 023/279-605; Моб.: 091/914-28-01 e-mail: savicic-m@hotmail.com СПЦО и Управа парохије у Скрадину протонамјесник Саво Миланковић
22222 Скрадин, Фрање Туђмана 16 Тел.: 022/771-663; Моб.: 098/994-15-62 СПЦО и Управа парохије у Имотском протонамјесник Драган Михајловић 21260 Имотски, Главина Доња Тел.: 021/841-902; Mоб.: 091/762-38-97 е-mail: draganm.mihajlovic@st.t-com.hr СПЦО и Управа парохије у Биочићу протојереј–ставрофор Здравко Тепић 22321 Сиверић, Биочић Тел.: 022/880-205 СПЦО и Управа I парохије у Кистањама СПЦО и Управа парохије у Ђеврскама протонамјесник Ђорђе Веселиновић 22305 Кистање, Штрпци – Греција б.б. Mоб.: 091/592-55-35 СПЦО и Управа II парохије у Кистањама јереј Слађан Тубић 22305 Кистање, Николе Тесле б.б. Mоб.: 097/773-98-38 СПЦО и Управа парохије у Марковцу јереј Станко Антић 22312 Марковац, Марковац б.б. Mоб.: 092/131-08-70 е-mail: stankoantic@hotmail.com СПЦО и Управа парохије у Пађенима јереј Александар Вујко 22318 Пађени, Пађени 12 Mоб.: 091/881-09-43 е-mail: aleksandarvujko@hotmail.com СПЦО и Управа парохије у Обровцу протонамјесник Саша Дрча 23450 Обровац, Стјепана Радића 10 Тел./Факс: 023/689-159; Mоб.: 095/569-78-28 e-mail: sasa.drca@zd.t-com.hr СПЦО и Управа парохије у Врлици јереј Борис Медак 21236 Врлика, 30. свибањ бр. 24 Тел: 021/827-061; Mоб.: 098/914-91-15 Манастир Крка 22305 Кистање, Николе Тесле б.б. Тел.: 022/763-230; 763-235; Факс: 022/763-631 e-mail: sp-manastir-krka@si.t-com.hr Богословија „Св. Три Јерарха” у манастиру Крки 22305 Кистање, Николе Тесле б.б. Тел.: 022/763-240; Факс: 022/763-233 e-mail: srpska-pravoslavna-bogoslovija@si.t-com.hr Манастир Лазарица 22312 Косово, Звјеринац Тел: 022/688-022 е-mail: lazarica.manastir@gmail.com Манастир Крупа 23450 Обровац Тел.: 023/644-142; Mоб.: 098/178-06-67 е-mail: manastir.krupa@gmail.com Манастир Драговић 21236 Врлика Кољани Тел.: 021/584-395; Моб.: 095/88-06-991 е-mail: man.dragovic@gmail.com
Ктитори манастира Крке – живопис у црквици Светога Саве
Ктитор црквице Светог Саве – живопис у црквици Светога Саве Фотографија на корицама – Манастир Хиландар на Светој Гори – 12. век
www.eparhija-dalmatinska.hr