Tematski broj 02 by "ISTINA" SERBIAN ORTHODOX DIOCESE OF DALMATIA

ЧАСОПИС ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ Година IV. – Број 2.

Тематски број – Православна веронаука

Цијена 25 kn

Господ Исус Христос Створитељ света – мозаик 12. век

Уводна реч епископа далматинског г. г. Фотија Драга браћо и сестре, Пред вама се налази други тематски број нашега часописа „Крка” посвећен православној веронауци. Има више разлога што смо одлучили да други тематски број посветимо управо веронауци, јер смо као Црква одговорни за своју будућност, а ту првенствено мислимо на бригу о младима, о њиховом васпитању и упознавању са основним истинама православне вере. Када Господ Христос у Светом Јеванђељу говори „Пустите децу нека долазе к мени, јер је таквих Царство Небеско”, из тога примера видимо да децу од најранијег узраста треба приближавати Христу, тј. учити их истинама Светога Јеванђеља и свему оном што проповеда и учи наша Света Црква. Идеалан пример и образац веронауке за нашу православну децу је

живот св. оца нашега Саве, који је као младић од 17 година отишао на Свету Гору, напустивши земаљско царство и сво благо овога света да би се приближио Христу. Својим животом св. Сава је и данас путеводитељ нашој богољубивој деци, која желе и траже вечне и истинске вредности и све оно што је добро и Богом благословено. Ми се надамо да ће и ова православна веронаука помоћи нашој деци

и омладини, а посебно ученицима православне веронауке, да боље упознају своју веру, а кроз то и да открију прави смисао овога живота, а то је припрема за будући вечни живот и Царство Небеско, које је сада и овде присутно кроз живот Цркве. Нека Господ благослови ово наше дело на корист и духовну радост свих малих боготражитеља.

Садржај О православној вери ...................................................................... 4 Црква је тело Христово ................................................................. 5 Свети Николај Чудотворац ........................................................... 7 Христово рођење ............................................................................. 9 Радосна вест! ..................................................................................... 9 Треба знати ...................................................................................... 9 Крштење Исуса Христа ................................................................. 13 Учимо кроз игру ............................................................................. 14 Треба знати ...................................................................................... 15 Учимо кроз игру ............................................................................. 18 Треба знати ...................................................................................... 19 Седам светих тајни ....................................................................... 22 Издавач: Епархија Далматинска – Шибеник Уређивачки одбор: Архимандрит Герман Богојевић, јереј Милорад Станојевић, јереј Борис Милинковић, јереј Славољуб Кнежевић, монах Доситеј Јовић и Светозар Борак Адреса уредништва: Manastir Krka Nikole Tesle bb, 22305 Kistanje

Свето писмо ..................................................................................... 29 1. Књиге Старог Завјета ............................................................... 29 2. Књиге Новог Завјета ................................................................ 32 Учимо кроз игру ............................................................................. 33 Свето писмо и Свето предање ................................................. 35 Свето предање ................................................................................ 35 Храм .................................................................................................... 35 Молитва помоћу бројаница ....................................................... 39 Црквени празници и постови ................................................... 41 О крсној слави ................................................................................. 45 Слава или крсно име .................................................................... 45 Учимо кроз игру .............................................................................48 Излази сa благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Господина Фотија

Технички уредник: протојереј ставрофор Никола Шкорић e-mail: sp-manastir-krka@si.htnet.hr Графичко обликовање: Miodrag Raos

Kunski račun: 2484008-1500122164 Devizni račun: 7001-(978)-405257 s naznakom „za časopis”. Raiffeisenbank Austria d.d. Zagreb Swift RZBHHR2X Matični broj: 1557840 Тираж: 2.000 примјерака Излази четири (4) пута годишње ISSN 1334-4293

О православној вери Шта је хришћанска вера? – Хришћанска вера је Христово знање о најважнијим тајнама бића и живота, које знање људи могу примити само веровањем у Њега, а не својим сопственим напорима.

Шта је то хришћанско православно исповедање? – То су најкраће изложене истине хришћанске вере у вероисповедању Источне православне цркве. Ово вероисповедање се такође зове и СИМВОЛ ВЕРЕ. Из чега је састављен тај символ? – Он се састоји од следећих дванаест чланова: 1. Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог; 2. И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова. Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносушног са Оцем, кроз Кога је све постало; 3. Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;

4. И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен; 5. И Који је васкрсао у трећи дан по Писму; 6. И Који се вазнео на небеса и седи с десне стране Оца; 7. И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом Царству неће бити краја; 8. И у Духа Светога, Господа животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и слави, Који је говорио кроз пророке. 9. У једну, свету, саборну и апостолску Цркву. 10. Исповедам једно крштење за опроштење грехова. 11. Чекам васкрсење мртвих. 12. И живот будућег века. Амин. Зашто нашу веру зовемо живом вером? – Стога што су ВЕРА и ЖИВОТ неодвојиво спојени као узрок и последица. Господ Исус је рекао: „Ко вјерује у Сина, има живот вјечни; а ако је непослушан Сину, неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему.” (Јн. 3, 36) Такође је речено: „А праведник ће од вјере живјети.” (Јевр. 10, 38) Где је порекло наше православне вере? – У Божијем откривењу. Из којих извора можемо доћи до сазнања о вери или о Божијем откривењу? – Из два извора: Светог Писма и Светог Предања.

ШТА ЈЕ ЦРКВА?

Црква је тело Христово Исус Христос је Син Божији и Њега Бог много воли. Исус такође много воли Бога Оца и као израз те љубави даровао му је све што има: биљке, животиње, птице. Упознао је и људе, Своје пријатеље, са Богом Оцем и замолио Га да их прими и воли као Своје синове, то јесте онако као што воли Њега – Христа. Од тог тренутка, Бог Отац воли све људе, Христове пријатеље, и сву природу коју Му је Христос даровао, као Христа, Свог Сина, не одвајајући их једно од другога. Уз ту заједницу љубави Бога Оца и Исуса Христа, у коју је Христос увео природу и у коју су ушли сви они који су заволели Христа, а која се другачије зове Црква, позвани смо да уђемо и ми. У њу треба да унесемо и све оно што ми волимо, да бисмо били синови Божији и да бисмо заједно са осталом природом вечно живели као драга и непоновљива бића за Бога.

Поуке о вери Сви људи и сва природа која уђе у заједницу љубави Христа са Богом Оцем постају део Христа, тј. Тело Христово. Слично стварима, које постају део нас када нам их неко из љубави поклони. Зато кад изгубимо једну од њих, осећамо бол као да се нешто откинуло од нас – од нашег тела.

О Цркви Црква је заједница људи сједињених једном вером у Исуса Христа, као Бога Искупитеља, једним богослужењем, црквеном управом и светим тајнама. Лица која те људе воде спасењу

и моралном савршенству сачињавају црквену јерархију. На овај начин у појам Цркве улазе следећи елементи: 1. заједница верних, 2. вероучење, 3. богослужење и тајне, 4. црквена јерархија и 5. морално усавршавање Христове Цркве.

ПИТАЊА: 1. 2. 3. 4. 5.

Шта је то Црква? Ко су чланови Цркве? Шта они раде у Цркви? Ко је први међу њима? Коју би ти службу волео да имаш у Цркви?

Како почиње историја Цркве? Историја Цркве Божије почиње проповедањем и страдањем апостола. Њене прве свете странице су описане у „Делима апостолским”, коју је написао свети Лука. Књига почиње описом ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ и избором апостола Матије, уместо отпалог Јуде, затим силаском Светог Духа на апостоле. У „Делима апостолским” је приказан живот првобитне хришћанске заједнице у Јерусалиму, како је народ крштаван и био постојан „у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хљеба и у молитвама” (Дап. 2, 42). Ту је описано и мучеништво за Христа св. архиђакона Стефана и апостола Јакова, брата апостола Јована Богослова. Од тада па до краја света и века, мученичка крв је била и остала семе за нове хришћане. Започета силаском Духа Светога и делима апостола, историја Цркве се наставља и забележена је у безбројним житијима о подвизима светих и мученика кроз векове.

БОЈАНКА

Тропар Светом Николају Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, сиромаштвом богатства; оче свештеноначалниче (архијереју) Николаје, моли Христа Бога да се спасу душе наше.

Свети Николај Чудотворац Свети Николај Чудотворац је био архиепископ мирликијски у Ликији. Био је син јединац врло богатих родитеља, који су га посветили Богу. Никола се замонашио у манастиру који је основао његов стриц. Када су му умрли родитељи, он је разделио сав свој новац и имање сиромашнима. Као свештеник, Никола је био познат по свом милосрђу и био је срећан ако је могао помагати другима и молити се за њих. Али, Бог је имао друге планове за Николу, тако да је Никола постао архиепископ мирликијски у Ликији. Био је и у тамници у време прогона хришћана. Када је цар Константин сазвао Први васељенски сабор у Никеји 325. године после Христа, на њему је био присутан и епископ Николај. И јеретик Арије, који је тврдио да Христос није потпуни Бог, био је на том сабору. Епископ Николај је био узнемирен његовим излагањем толико да га је ошамарио и због тога је био избачен са сабора. Али, Бог се појавио у сну цару и другим епископима и ре-

као им је да је епископ Николај био у праву, па су га ослободили затвора. Постоји много прича о добрим делима и чудима које је чинио свети Николај за време свога живота, али и после смрти. Тако постоји прича да је дао своје злато једном сиромашном оцу како би овај могао удати своје три кћери. Ослобађао је затворенике и лечио је болесне. Молио се Богу да спаси морепловце који су се суочавали са смрћу у разбеснелим водама мора. Кроз своје учење и одбарну истинске вере, свети Николај је доносио светлост Христову многим људима. Својим човекољубљем, љубављу и љубазношћу је постао пример свим епископима. Био је добар пастир своме стаду. Када је умро, миришљаво миро које је потекло из његовог гроба, излечило је многе људе. Црква га прославља 19. децембра по новом календару, као и сваког четвртка када га спомињемо са свим апостолима, јерарсима и чудотворцима Цркве.

БОЈАНКА

Празник Христовог рођења – Божић Како се поздрављамо на тај празник? Кажемо: „ХРИСТОС СЕ РОДИ!”

А онај коме смо упутили овај радосни поздрав, одговара: „ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!”

О БОЖИЋУ

Христово рођење Римски цар је послао гласнике по свим народима над којима је владао. Заповедио је својим управитељима да спроведу попис становништва због наплате пореза. Сви су морали отићи у свој родни град или село да се пријаве. Тако су Јосиф и Марија отишли из Назарета у Галилеји у Витлејем у Јудеји. Када су тамо стигли, већ је било време да се дете роди. Јосиф је пожурио да пронађе собу у некој крчми, али све је било заузето. Нигде није било места! На крају су пронашли пећину у којој су пастири склањали животиње од невремена и ту су се сместили.

Радосна вест! Те ноћи пастири су чували своја стада у пољима витлејемским. И изненада појави се Анђео Господњи и слава Божија обасја их. Пастири се уплашише, а Анђео им рече: „Не бојте се, јер вам јављам радосну вест која ће бити свим народима; Данас нам се роди Спас, који је Христос Господ. Наћи ћете дете повијено где лежи у јаслама.” И одједанпут, појави се велики број небеских анђела певајући: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!” А када анђели отидоше, пастири рекоше: „Хајдемо до Витлејема да видимо шта се тамо догодило, што нам објави Господ.” Похитали су до Витлејема и тамо су на-

шли Марију и Јосифа. У јаслама је била прекрасна беба! И када су то видели сетили су се свега што им је речено. Вратили су се кући славећи Бога и захваљујући му јер је дошао обећани Спаситељ. Мало касније, три мудраца из Персије дођоше у Јерусалим и упиташе: „Где је онај који се роди а који је цар јудејски? Видели смо његову звезду на Истоку и дошли смо да му се поклонимо.” Пошли су за звездом која се зауставила изнад Витлејема, где се Христос родио. Када су то видели, обрадовали су се и пали су на колена да му се поклоне. Даровали су га златом, смирном, тамјаном, а после су се вратили у своју земљу.

Крсни знак Крстимо се десном руком, користећи три састављена прста у Име Свете Тројице. Прво их стављамо на чело, говорећи: „У Име Оца”, потом на груди, изговарајући: „и Сина”, затим њима додирнемо десно раме и кажемо: „и Светога”, те лево раме уз казивање речи: „Духа”.

наставак на стр. 11.

БОЈАНКА

Растко Немањић, Свети Сава Св. Сава је био син Стефана Немање, великог српског жупана, и рођен је 1174. године. Док је био сасвим млад, тежио је духовном животу, због чега је одбегао на Свету Гору и замонашио се. Следећи пример свога сина, Стефан Немања је такође отишао на Свету Гору, ту се замонашио и умро као монах Симеон. Св. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске Цркве и постао први српски архиепископ. Заједно са својим оцем, подигао је манастир Хиландар на Светој Гори, а потом и друге манастире, цркве и школе по целој Србији. Путовао је два пута на поклоњење у Свету

Земљу, мирио своју браћу, завађену око власти, и Србе са њиховим суседима. Стварајући Српску Цркву, стварао је и српску државу и културу. Уносио је мир међу балканске народе, због чега су га сви волели и поштовали, а српском народу је дао неуништиви хришћански дух. Св. Сава је умро у Трнову на Богојављење 1236. године. Краљ Владислав је пренео његово тело у манастир Милешеву. После 359 година, силни Синан-паша је спалио светитељеве мошти на Врачару, али је светосавски дух тада још јаче заживео у народу.

наставак са стр. 9.

Поздрав и ословљавање

Како се целивају иконе?

Поздрављамо се поздравом: „Помаже Бог!”, а одговарамо: „Бог ти помогао!” Епископа ословљавамо изразом: „Ваше Преосвештенство”, а свештеника речју: „оче”. Њима се уз поздрав целива (пољуби) рука.

На средини храма се налази икона онога светитеља коме је храм посвећен или дотичног празника, мало напред удесно је икона Исуса Христа, док је улево икона Мајке Божије. Побожно се стане пред икону на средини храма, два пута се прекрсти и поклони, затим се целива икона и још једном прекрсти и поклони. По целивању се одлази на неко слободно место у храму.

Одевање Потребно је овде рећи да када се иде у цркву, и одевање мора бити пристојно. Мушкарци у храм улазе гологлави, а жене покривене главе. Одело мора бити свечано и прикладно. Неприкладно је у храм долазити у фармеркама, папучама, патикама, мајицама, шорцевима, кратких сукања или сувише откривеног тела. Не доликује женама да у храм долазе у панталонама, упадљиво нашминкане и са ружом на уснама, нарочито када хоће да се причесте.

Понашање у храму Храм је свето место, и када човек улази у њега мора улазити тихо, лагано и са дубоким страхопоштовањем. Кад се дође до црквених врата, мало се застане, прекрсти се и лагано поклони. Затим се, ако то желиш, купе свеће. Кад се купе свеће, одлази се на место где се пале свеће, водећи рачуна да се леђа не окрећу олтару или свештенику у току кађења. Прекрсти се, целива се свећа и намени се за кога се пали (на пример: „Ову свећу за здравље моме брату Јовану, нека га Господ помилује и спасе.” или „Ову свећу за покој душе мога деде Николе, Бог да му души прости.”). Кад се запале свеће, онда се тихо, а поготову ако је богослужење у току, целивају иконе. Зато је најбоље доћи на службу десетак минута пре почетка богослужења, јер се каснијим ходањем кроз храм омета богослужење и пажња верника. НАРАВНО, О СВЕМУ ОВОМ МОЖЕТЕ ПОПРИЧАТИ СА СВОЈИМ СВЕШТЕНИКОМ И ТРАЖИТИ ДОДАТНА ОБЈАШЊЕЊА

БОЈАНКА

Крштење Господа Исуса Христа Крштење Господа Исуса Христа још називамо Богојављење.

КРШТЕЊЕ ИСУСА ХРИСТА да исповеде. Говорио им је да морају бити искрени, пуни Јован, Захаријев љубави, и да помажу другима и деле са другима све што и Јелисаветин син имају, и да опросте другима за њихове грехе.

Пре него што се Исус Христос родио у Витлејему, један други дечак се родио у истој земљи. Његово име је било Јован, а његова мајка Јелисавета је била рођака Богородице. Још пре Јовановог рођења, анђео Гаврило се јавио Јовановом оцу Захарији, рекавши му да Господ има посебан план са њим. После Гаврилове посете Захарија није могао говорити све док се није родио његов син. Када су требали дати име детету, Захарије је затражио једну дашчицу на којој је написао: „Јован му је име.” Тада се Захарији повратио говор и он је пророковао говорећи: „И ти, дете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да му припремиш пут; да дадеш познање спасења народу његову за опроштење греха њихових... да управи ноге наше на пут мира.”

Живот са Богом у пустињи Када је стасао у младића, Јован је прешао на другу страну реке Јордана. Тамо је живео сам у непрегледној дивљини где није било ничега осим камења и песка. Носио је грубу, једноставну одећу, направљену од камиље длаке и хранио се само биљем и дивљим медом, једином храном коју је могао наћи у дивљини. Тамо се молио и слушао глас Господњи.

Јован почиње да проповеда реч Божију Знао је да је дошло време да почне са својим делом које је Бог очекивао од њега. Оставио је пустињу и почео је ширити реч Божију међу људима који су живели дуж обале реке Јордан. Многи су долазили да га виде и да га слушају. Говорио им је да се морају припремити за долазак Исуса Христа, Спаситеља о којем су предсказивали старозаветни пророци. Када су га питали шта треба да ураде, рекао им је да се покају за све своје грехе које треба

Исповеди своје грехе и крсти се! Да би показали да се заиста кају и да желе да се поправе, да живе праведно, Јован им је рекао: „Покајте се и крстите се за опроштење својих грехова.” Људи су исповедали своје грехе и улазили су у реку Јордан где су крштавани. Јован се молио да се њихова срца и душе очисте. Неки људи, који су дошли да се крсте, мислили су да је Јован обећани Спаситељ, или пророк Илија, али им је Јован одговарао да није. А затим би га питали: „Ко си ти? Реци нам да бисмо могли другима казати.” „Ја сам глас вапијућег у пустињи, Припремите пут Господњи, као што рече пророк Исаија. Ја вас крштавам водом, али Онај Који је већи од мене, крстиће вас Духом Светим. Ја му нисам достојан одвезати ремена на обући његовој.” Јован је, дакле, говорио о Господу Исусу Христу.

Исус Христос долази да се крсти Једнога дана, док је Јован крштавао на реци Јордану, угледао је Исуса Христа како долази на реку. Христос приђе Јовану и упита га да га крсти. Јован рече Христу: „Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени!” Али, Исус рече: „Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду.”

Бог открива свога Сина Христос уђе у воду и Јован га крсти. А када Христос изађе из воде, небеса се отворише и Дух Свети у облику голуба сиђе на њега. Тог тренутка се зачу глас са неба: „Ово је син мој љубљени који је по мојој вољи.” Јован се тада сетио Божијих речи: „Онај на кога силази Дух и остаје на њему, то је онај који крштава Духом Светим.” Тада Јован рече народу: „И ја сам видио и посведочио да је Он Син Божији!”

Јован шаље своје ученике Христу Сутрадан, Јован је стајао са двојицом својих ученика кад је видио Христа. Рекао им је: „Гле, Јагње Божије.” Јован им указа на њега као на Богом обећаног Месију, тако да Јованови ученици пођоше са Христом.

уЧиМо кРоЗ иГрУ 11 8

2 3

5 4 7

1. Најрадоснији празник, коме је посвећена свака недеља је ......... 2. Мајку Божију зовемо ........... 3. Један од чинова у светој тајни свештенства је ......... 4. Православна вера исповеда Бога Који је ..... ....... 5. Други назив за Свето Писмо је ....... 6. На Божић празнујемо ...... Господа нашега Исуса Христа 7. Како се зове заједница људи сједињених једном вером у Исуса Христа, као Бога Искупитеља ..... 8. Један од најважнијих свештених предмета је .... 9. Најбитније богослужење је ........ 10. Како се зову Христови ученици 11. Период уздржавања од мрсне хране, рђавих мисли, жеља, дела и умножавања молитава и добричинстава зовемо .... 12. Наш разговор са Богом зовемо ...... 13. Сваку молитву завршавамо речима .... 14. Који је дан у седмици посвећен Васкрсењу Господа Исуса Христа

Понашање на Богослужењу Мушкарци обично стоје на десној страни, а жене на левој страни храма. На одабраном месту се стоји мирно, без окретања, шетања или разговора са неким. Уколико неко из одређених разлога не може да стоји целу службу, може у одређеним моментима богослужења и сести. Нипошто не треба седети за време Малог и Великог Входа, читања Јеванђеља или кађења. Ако се осети умор и жеља да се изађе напоље, молитву треба појачати, јер се ђаво труди да човека спречи у молитви. За време молитве, ноге су састављене, а руке спуштене низ тело. Руке се не стављају за леђа или у џепове. Молитве се изговарају у себи. Пази се на свештеникове радње, и када се он прекрсти, и кад се у молитви или песми помињу Имена Оца и Сина и Светога Духа, и кад свештеник кади, сви се у цркви крсте и благо поклањају. За време читања Јеванђеља, Великог и Малог Входа, проповеди, где се ко затекао ту и стоји док се та радња не заврши. Уколико неко зна да пева, он пева тихо и полако да не омета појце. Још је боље да се прикључи хору или појцима. Све у свему, треба се трудити да понашати ненаметљиво. Надмено понашање фарисеја у храму, осудио је Сам Господ, а похвалио је скромно држање и скрушену молитву цариника. НАРАВНО, О СВЕМУ ОВОМ МОЖЕТЕ ПОПРИЧАТИ СА СВОЈИМ СВЕШТЕНИКОМ И ТРАЖИТИ ДОДАТНА ОБЈАШЊЕЊА

О свештеним предметима Све што је освећено и посвећено служењу Богу сматрамо светим стварима. То су: храмови, олтарски сасуди, барјаци, свештеничка одјејанија, богослужбене књиге. Међу њима најзначајнијим сматрамо: крст, иконе и свете мошти.

1. Свети крст Зашто крст сматрамо светим предметом? – Зато што је Христос умро на Крсту ради нашег спасења. Одувек је крст поштован као заједничка застава хришћанства, као застава победе над сатаном и над свим Христовим непријатељима.

Откада хришћани употребљавају знак крста? – Од апостолског времена. У чему нам помаже знак крста? – Даје нам охрабрење у страху, смирење у болу, слободу од насиља, наду у очајању. Да ли све ове помоћи долазе од материјала од кога је крст направљен? – Не, већ од Христа кроз крст. Зашто баш кроз крст? – Да нас подсети на чињеницу да су људи примили вечно спасење кроз страдање нашег Спаситеља на Крсту. Зашто Бога зовемо – Оцем? – Зато што је Он Отац Исуса Христа, Свог Јединородног Сина, а тако исто и свих оних који, препорођени кроз Исуса Христа, постају Његова деца. Зашто Бога називамо – Творцем? – Зато што је Он створио све видљиво и невидљиво Својом силом и премудрошћу, и ништа није постало, нити постоји без Њега. Он је Творац и Сведржитељ. Шта се подразумева под небом? – Анђели, који су невидљиви духови и којих има безброј. Да ли су анђели слични људима? – Да. Као и људи, анђели су личности с разумом, осећањем, снагом и личним именом. Као и људи, они налазе своје блаженство у Богу. По чему се анђели разликују од људи? – Анђели су бестелесни и бесмртни. Ко су анђели чувари? – То су они анђели који су задужени да чувају и штите поједине људе. Сам Христос је ово потврдио речима: „Гледајте да не презрете једнога од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца мога небескога.” (Мт. 18, 10) Да ли су сви анђели једнаки? – Сви анђели су исте природе, али се разликују у слави, сили и делатности. Постоји девет анђелских чинова: Престоли, Херувими и Серафими, Господства, Силе, Власти, Начела, Арханђели и Анђели. Зашто верујемо у једнога Бога? – Зато што је само један Бог, истинити Бог. Која су битна Божија својства? – Бог је савршено свет, савршено добар, савршено праведан, савршено истинит, савршено слободан, премудар, свемогућ, премилостив, свудаприсутан, свезнајући и сам себи довољан. наставак на стр. 17.

БОЈАНКА

Свети Јован Крститељ Свети Јован Крститељ се прославља неколико пута у години, али највише 20. јануара. Међу јеванђељским личностима које окружују Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима посебно место, како по свом чудесном доласку на свет и начину живота, тако и по улози у крштавању људи и крштењу Месије, као и по свом трагичном скончању овога живота. Он је био такве моралне чистоте да се пре могао назвати анђелом, него смртним човеком, а једини је од свих пророка који је свету могао и руком показати Онога Кога је пророковао. наставак са стр. 15.

Свете иконе Шта представљају иконе? – Пре свега, оне изображавају лик Спаситеља нашег Исуса Христа и догађаје из Његовог драматичног живота. Оно што је записано у Јеванђељу, то је представљено нашим очима и у боји, насликано на зидовима храма, или на дрвету или у облицима неке друге материје. Оно што се читањем приказује нашим ушима, то се исто приказује гледањем нашим очима. Кога још изображавају иконе? – Пресвету Дјеву Богородицу, анђеле и светитеље. Зашто не указујемо поштовање другим стварним бићима или стварима, већ само анђелима и светитељима? – Зато што су они везани за божанску личност нашег Спаситеља Исуса Христа и што анђели и људска бића представљају јединствену вечну вредност личности. Свако друго створење је помоћна и привремена вредност. Иконе Сина Божијег Господа Исуса Христа, Богородице, анђела, свих светих и празника Цркве, помажу нам у нашој молитви. Иконе нас подсећају на то ко је Бог и шта је учинио за нас. Подсећају нас на светитеље који су живели такав живот какав Бог жели да живимо и ми. Подсећају и на анђеле који окружују Престо Бога и непрекидно Га величају и славе.

Јованова улога у животу Исуса Христа испунила се на дан Богојављења, па је Црква од давнина, дан после Богојављења посветила његовом спомену. За овај дан се везује и догађај са руком Претечином. Јеванђелиста Лука је хтео да пренесе Јованово тело из Севастије где је великог пророка посекао цар Ирод. Успео је да пренесе само једну руку у Антиохију, своје родно место, где је чувана до десетог века. После је пренета у Цариград, одакле је нестала за време Турака.

Светитељи Цркве Светитељи су врло важни чланови Цркве. То су људи који су много волели Господа и који су живели по Његовим заповестима. Неки су живели дуго по Закону Божијем са својим породицама, тако што су волели и помагали својим родитељима, браћи и сестрама. Многи су постали светитељи тако што су јавно исповедали своју хришћанску веру, ризикујући да их убију они који нису исповедали Христа. Многи светитељи су били велики мисионари тако што су ширили хришћанство у далеким земљама. Други су проповедали реч Божију своме народу у градовима и селима. Неки су, пак, посветили свој живот бризи за сиромашне, болесне, бескућнике, оне који су у затворима и друге невољнике. Ма ко да су светитељи били или ма шта да су радили, било као апостоли или јеванђелисти, монаси, испосници, мудри и послушни цареви и владари; добротовори болесних и сиромашних; добри епископи, свештеници, мисионари или учитељи; храбри сведоци вере и мученици; као и многи непознати верници који су се трудили да живе по вољи Божијој – сви су они волели Бога изнад свега! Светитељи нам показују дарове Духа Божијега: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброту, веру, кротост и уздржање. Својим животима они нам дају пример на који начин треба да користимо дарове које нам Бог даје. Бог нас све позива да будемо светитељи и да мудро искористимо Његове дарове. наставак на стр. 18.

наставак са стр. 17.

Имена светитеља У Православној Цркви (нарочито у Грчкој и Руској Цркви) је честа традиција да се новорођенима дају имена светитеља. Светитељ чије име носимо јесте наш заштитник. Требало би да знамо на који начин је наш светац служио Богу и како је следио Христа својим животом. Ми молимо нашег заштитника да се моли Богу за нас. Икону свога светитеља држимо у својој соби, како би нас она подсећала на његов свети живот и његово све-

дочење Бога. Светитеље молимо за њихову помоћ у данима невоље. Они нас опомињу да наши животи морају бити окренути Богу. Сви светитељи су „облак сведока” о Исусу Христу, нашем Спаситељу.

ПИТАЊА: Које је посебне дарове (таланте) Бог дао теби? На који начин их можеш искористити на славу Божију?

уЧиМо кРоЗ иГрУ ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ? Шта је теби најлепше што је Бог створио? Нацртај овде оно што је теби најлепше и објасни зашто је то твој омиљени део Божије творевине!

уЧиМо кРоЗ иГрУ

Како гласе Десет Божијих заповести? 1. Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим Мене. 2. Не прави идола, нити каква лика од онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод земље. Немој им се клањати, нити им служити. 3. Не узимај узалуд имена Господа Бога свог. 4. Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и свршуј све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твоме.

5. Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи. 6. Не убиј. 7. Не чини прељубе. 8. Не кради. 9. Не сведочи лажно на ближњега свога. 10. Не пожели куће ближњега свога, не пожели жене ближњега свога, ни слуге његовог, ни слушкиње његове, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што је ближњега твога. Како треба да поштујемо своје родитеље? – Треба да их ценимо, да слушамо њихове савете, да будемо пажљиви према њиховим искуствима, да им будемо захвални и да их волимо као што они нас воле; да их помажемо у старости, а после њихове смрти да их се сећамо у молитвама и да чинимо доброчинства за њихов помен. Зашто треба толико да поштујемо своје родитеље? наставак на стр. 21.

БОЈАНКА

Свети великомученик цар Лазар Свети великомученик цар Лазар је један од српских великаша који су владали српским царством после цара Душана Силног. После смрти цара Уроша, патријарх Јефрем је тадашњег кнеза Лазара крунисао за српског цара. Лазар је слао изасланство у Цариград са монахом Исаијом и молио да се скине анатема са српског народа. Саградио је многе цркве, а најпознатије су Раваница и Лазарица. Обновио је манастир Хиландар и Горњак, а био је ктитор руског манастира Пантелејмона на Светој Гори. Лазар је стално ратовао са тадашњом

моћном турском силом, али је 28. јуна на Косову српска војска изгубила битку, а свети мученик Лазар је погинуо. Тело му је сахрањено у његовој задужбини Раваници код Ђуприје. Када је почела сеоба Срба, народ је носио са собом и његове свете мошти и склонио их у манастир Раваницу на Фрушкој гори. За време Другог светског рата, 1942. године, његово тело је пренето у Београд, где је почивало у миру Саборне цркве све до 1989. године, када је враћено у манастир Раваницу.

наставак са стр. 19.

– Прво, из јасних разлога: преко њих Бог нам је дао живот и биће, њиховом бригом и великим старањем и жртвама, ми смо одрасли и васпитани. – Друго, јер наши родитељи као једно тело символишу Бога Оца, као што ми символишемо Бога Сина. Тако су наши односи према нашим родитељима символ наших односа према Богу, Светој Тројици. – Треће, како ми поштујемо или не поштујемо своје родитеље, тако ће и наша деца да нас поштују или не поштују, као што доказује дуго искуство рода људског.

– Друга је ова заповест: „Љуби ближњега свога као самога себе.” Шта је рекао Христос о величини ових двеју заповести? – Он је рекао: „О овим двема заповестима виси цео закон и пророци.” Он је такође рекао: „Од ових нема веће заповести.” Да ли то значи да је стари закон од десет Божијих заповести постао безначајан и поништен, пошто су проглашене ове две заповести? – Не. То само значи да љубав према Богу и према ближњем усавршава цео стари закон, као што апостол каже: „Љубав је испуњење закона.” (Рим. 13, 10) Другим речима, љубав је изнад свих заповести и забра-

Две највеће заповести Новог закона Које су две највеће Христове заповести? – Прва је ова заповест: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свом мисли својом и свом снагом својом.” наставак на стр. 22.

наставак са стр. 21.

на, јер она обуздава више него што се тражи и чини више него што се очекује. Шта то значи љубити Бога? – То значи волети Га више од свега, више него себе, или породицу, или свет, или ма шта у свету. Шта значи љубити Бога свим срцем својим? – То значи пренети сва осећања свога срца у једно осећање љубави према Богу. Шта значи љубити Бога свом душом својом? – То значи расветлити и загрејати сву своју душу љубављу према Богу.

Шта значи љубити Бога свом мишљу својом? – То значи управити све своје мисли на мисао љубави према Богу. Шта значи љубити Бога свом снагом својом? – То значи усмерити све снаге своје воље на дело које је угодно Богу. Шта значи друга заповест: „Љуби ближњега свога као самога себе”? – Пре свега, то значи да је потребно да љубимо Господа Исуса Христа, савршеног Човека, као нама најмилијег ближњега, а кроз Њега и све друге наше ближње.

ПЕСМА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ Достојно је заиста блаженом звати Тебе Богородицу, увек блажену и пренепорочну и Матер Бога нашега. Часнију од херувима, и неупоредиво славнију од серафима: Тебе што Бога Реч непорочно роди, ваистину Богородицу ми Те величамо. Да ли знаш који су празници посвећени Пресветој Богородици? – Повежи имена празника посвећених Пресветој Богородици на левој страни са описом празника на десној страни 1. Успење Пресвете Богородице

а) анђео јавља Дјеви Марији да ће бити Богородица

2. Рођење Пресвете Богородице

б) родитељи су довели Марију у храм

3. Благовести

в) Бог је благословио Јоакима и Ану рођењем Дјеве Марије

4. Покров Пресвете Богородице

г) апостоли долазе у Јерусалим да погребу Богородицу, али је Христос Њу примио на небо

5. Увођење Пресвете Богородице у храм (Ваведење) д) виђење Богородице како се моли Богу у цркви у Влахерни

Седам Светих тајни Шта називамо светом тајном? – Света тајна је видљива свештена радња, кроз коју невидљива спасавајућа сила, која се зове Божија благодат, преноси чудотворне дарове на оне који је примају. Шта је Божија благодат? – Божија благодат, то су они Божији

дарови, које Бог Отац даје кроз Светога Духа, а по заслугама Бога Сина. Који су то дарови? – Сви могући дарови који су неопходни за наше освећење и спасење. Да ли се спасавамо само Божијом благодаћу? – Да, ако слободном вољом усвајамо

Божију благодат вером, која се изражава кроз добра дела. Колико светих тајни има у Православној Цркви? – Има их седам: крштење, мирпомазање, причешће, покајање, свештенство, брак и јелеосвећење. Које се свете тајне могу поновити, а које не могу? – Не могу се поновити: крштење, миропомазање и свештенство. Остале могу.

Света тајна крштења Шта је света тајна крштења? – То је света тајна којом се лице које се крштава чисти од свих грехова, и наслеђених и личних и постаје члан Цркве Христове. Која је најважнија радња у овој светој тајни? – Трикратно погружавање у воду у Име Свете Тројице: Оца и Сина и Светога Духа са одговарајућим молитвама свештеника. Какво значење има трикратно погружавање и излажење из воде лица које се крсти? – Трикратно погружавање означава смрт у гресима ван

Свете Тројице, а трикратно излажење из воде означава живот у Светој Тројици. Које три ствари свештеник захтева од лица које се крсти? – Одрицање од сатане, покајање и право вероисповедање (Символ вере). Када се деца крсте, ко у њихово име изговара одрицање, кајање и вероисповедање? – Кум. Која је дужност кума? – Да поучава, или да помаже у поучавању у свим хришћанским истинама и васпитавању детета које је крштено. Какво се поштовање указује куму? – Међу православнима, куму се указује велико поштовање као духовном оцу. Зашто је потребно да се деца крштавају? – Прво, из бојазни да дете, ако умре некрштено, буде искључено из хришћанске породице и да се тако на Последњем суду појави међу незнабошцима. – Друго, зато што су апостоли крштавали децу (Дап. 10, 44; 1. Кор. 1, 16). – Треће, Господ Исус је много волео децу. Он је заповедио: „Пустите дјецу нека долазе мени” (Мк. 10, 14).

Света тајна миропомазања Шта је света тајна миропомазања? – То је света тајна кроз коју крштено лице добија дарове Светога Духа у снази, мудрости и другим даровима који му помажу да чува праву веру и да живи светим животом. Како се врши ова тајна над крштеним лицима? – Свештеник помазује поједине делове тела крштеног лица светим миром, изговарајући речи: „Печат дара Духа Светога. Амин.” Одакле су узете ове речи? – Од светог апостола Павла који је рекао: „А Бог је онај који нас утврђује с вама у Христу, и који нас помаза, који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша” (1. Кор. 1, 21-22). наставак на стр. 24.

наставак са стр. 23.

Света тајна причешћа Шта је света тајна причешћа? – То је света тајна у којој побожни хришћани под видом хлеба и вина примају истинито Тело и Крв Господа нашега Исуса Христа. Ко је установио свету тајну причешћа? – Господ наш Исус Христос пред својим ученицима на последњој вечери, уочи Свога страдања и смрти. Како је Он установио ову свету тајну? – То је описано у св. Јеванђељу: „И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова” (Мт. 26, 26-28). За време кога богослужења се у цркви припрема и прима света тајна причешћа? – За време најважнијег црквеног богослужења, које се зове Света Литургија. Зашто је Света Литургија најважнија од свих црквених богослужења? – Зато што она приказује читаву драму Христова живота од Његовог Рођења до Његовог Вазнесења на небо. Који је најважнији моменат на Светој Литургији? – Освећење хлеба и вина које врши епископ или свештеник.

Зашто се ова света тајна врши непрестано у цркви? – Зато што је Христос заповедио: „Ово чините у мој спомен” (Лк. 22, 19). Зашто је потребно да се причешћујемо? – Зато што од тога зависи наш вечни живот. Христос је рекао: „Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан” (Јн. 6, 54). Какве су последице непримања причешћа? – У том случају смо у смртној опасности, јер је Господ рекао сасвим јасно: „Ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи” (Јн. 6, 53). Како треба да се припремамо за свету тајну причешћа? – Постом и молитвом, исповедањем својих грехова и опраштањем онима који су се о нас огрешили. Шта примамо кроз свету тајну причешћа? – Примамо Самога Живога Христа у себе, и тако сједињени с Њим, имамо живот вечни, према Његовим речима: „Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему” (Јн. 6, 56). „И онај који једе мене и он ће живјети због мене” (Јн. 6, 57).

Света тајна покајања Шта је света тајна покајања? – То је света тајна кроз коју се опраштају наши греси, ако се исповеде, и кроз коју добијамо измирење са Богом. Који се греси опраштају кроз свету тајну покајања, а који не? – Сви греси које смо учинили после крштења и које смо исповедили свештенику и за које смо се покајали. Ипак, само покајањем, без крштења не може бити опроштен наследни грех. Такође, неки смртни греси не могу бити опроштени, према Христовим речима, „ни у овоме вијеку ни у будућем” (Мт. 12, 32). Шта је потребно за ову свету тајну?

– Исповедање грехова пред свештеником, после кога свештеник чита молитве у Име Свете Тројице и тиме грехова разрешава лице које се каје. Како знамо да су лицу које се каје греси опроштени? – Знамо из Светога Писма и Светога Предања. Христос је опростио грехе покајнику, а исто су то чинили и апостоли. Из Светог Предања знамо за многе примере грешника, који су се покајали за своје грехе, поправили се у животу и постали светитељи. Ко је дао власт епископима и свештеницима да опраштају грехе? – Сам Господ Исус Христос, Који је рекао Својим апостолима: „Примите Дух Свети! Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су” (Јн. 20, 22-23).

Света тајна свештенства Шта је света тајна свештенства? – То је света тајна у којој Дух Свети кроз полагање руку епископа даје благодат и право ономе који се рукополаже за епископа или свештеника да савршава остале свете тајне и да руководи верским животом људи. Колико има степена у светој тајни свештенства? – Три степена: епископ, свештеник и ђакон.

Каква је ралика у ова три степена свештенства? – Епископ може да савршава свих седам тајни, свештеник све осим свете тајне свештенства, а ђакон помаже епископу и свештенику, али сам не може савршавати ниједну свету тајну. Који су нижи чинови у Православној Цркви? – Чтеци, ипођакони и ђаконисе. Ко рукополаже епископа? – Два или више епископа. Ко рукополаже свештеника? – Епископ. Чији су наследници епископи? – Епископи су наследници светих апостола. Ко је у Цркви установио јерархију? – Сам Господ Христос као први Првосвештеник. Он, као

извор сваке власти и права у Његовој Цркви, дао је апостолима власт да уче, исцељују и опраштају грехе. Шта онда представља целину јерархије? – Најпре Христос као вечни Првосвештеник и Глава Цркве, онда од Њега апостоли, па од апостола епископи, и од епископа свештеници и ђакони. Зашто је неопходно полагање руку у овој светој тајни? – То су најпре чинили апостоли. Полагањем руку на лице које се рукополаже преноси се духовна сила и тако се постиже законита веза црквене власти и свештенослужења. Да ли може постојати црквена заједница, а да не признаје и да се не покорава епископу? – Не може постојати, јер се таква црквена заједница одељује од тела Васељенске Православне цркве и лишава себе благодати Божије. Зашто свештеника зовемо „оцем”? – Зато што смо преко свештеника у светој тајни крштења препорођени у децу Божију; преко њих у светој тајни причешћа добијамо небеску храну (Христово Тело и Крв); у светој тајни покајања преко њих добијамо опроштење од својих грехова, а у осталим светим тајнама нарочите дарове Светог Духа. Поред тога, свештеници се за нас непрестано моле, уче нас, саветују, опомињу нас и нама руководе. Према томе, они су заиста наши духовни оци. Свакако они морају бити достојни тога имена и те велике службе.

Света тајна брака Шта је света тајна брака? – Света тајна брака или венчање је света тајна кроз коју Свети Дух сједињује у једно биће хришћана и хришћанку који пред свештеником непоколебљиво изјаве да ће се цео свој живот узајамно волети и једно другоме бити верни, и који примају благослов за рађање и васпитање деце. наставак на стр. 27.

БОЈАНКА

Силазак Светога Духа на апостоле – Педесетница Научите ову молитву Светоме Духу: Царе небески, Утешитељу, Душе истине, Који си свуда присутан и све испуњаваш, ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси, Благи, душе наше. На Педесетницу прослављамо дан који пада педесет дана после Васкрса. У тај дан, Господ Исус Христос је послао Светога Духа Којег је обећао апостолима, и рекао да ће бити стално са нама. Апостоли и Марија, мајка нашег Господа, чекали су као што им је Господ Исус Христос рекао, у горњој соби у Јерусалиму. Свети Дух је сишао на њих у блику огњених језика. Од те недеље, апостоли су следили заповест Господа Исуса Христа: „Идите и научите све народе”. Они су учили да је Господ Исус Христос васкрсао и на дан Педесетнице су крстили 3.000 људи. Ми називамо дан када је Дух Свети сишао на

апостоле још и „рођенданом” Цркве. Црква је рођена онда када су први људи крштени у нови живот у Име Господа Исуса Христа. Постоји још једно име за празник Педесетнице. То име је Дан Свете Тројице. То је зато што је трећи члан Свете Тројице, Свети Дух, дошао к нама. Свети Дух нас теши када смо усамљени, води нас када смо изгубљени, помаже нам када не знамо шта би Господ Исус Христос желео да урадимо. Свети Дух нам помаже да изаберемо да следимо Бога и да не грешимо. Свети Дух нам помаже да будемо срећни целог живота, учећи уз помоћ оних који брину о нама, и учећи себе да бринемо о другима. Да ли се сећаш св. Симеона и св. Ане који су били у храму када је Господ Исус Христос донет? Свети Дух их је подстакао да оду у храм и поздраве Господа Исуса Христа. Свети Дух води и нас кроз живот! Преко Светога Духа сви хришћани могу да сусретну Господа Исуса Христа у Цркви.

наставак са стр. 25.

Света тајна јелеосвећења Шта је света тајна јелеосвеће- – Света тајна јелеосвећења састоји ња? се из молитава свештеника и помазивања болесника освећеним уљем, кроз које делује Божија благодат за оздрављење болесника. Шта овде значи болест? – Оболење душе или тела. Како делује Божија благодат у овој светој тајни? – Она лечи тело од његових немоћи и душу чисти од њених грехова. Од ког се времена ова тајна вршила у Цркви? – Од Христовог времена. По запо-

вести Христовој, апостоли су ишли да проповедају Јеванђеље, и, међу другим људима, и „помазиваху уљем многе болеснике, и исцјељиваху” (Мк. 6, 13).

БОЈАНКА

ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ Једнога дана, треће године Своје проповеди на земљи, Исус поведе апостоле Петра, Јакова и Јована и изађе с њима на гору Тавор да се моли Богу. Док се молио, Његово се лице измени и засија као сунце, а хаљине Његове постадоше сјајне и беле као снег. Тако се Он преобрази пред њима и показа део Своје божанске славе. Поред Христа указаше се Мојсије и Илија и разговараху с Њим о смрти која Га чека у Јерусалиму. Затим се спусти један сјајан облак и заклони их: „и гле, глас из облака који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте” (Мт. 17, 5). Када апостоли чуше глас Божији, уплашише се и падоше лицем на земљу. Исус им приђе, додирну их и рече: „устаните и не бојте се!” (Мт. 17, 7). Кад подигоше очи, облака више није било. Видеше Самога Исуса Који је опет имао Свој обичан изглед. И сиђоше са горе. На гори Тавору, као и на реци Јордану три године раније, Бог Отац потврђује да је Исус Син Божији. Такође, појављивање двојице старозаветних пророка, Мојсија и Илије, као Исусових слугу, разбија јеврејску заблуду да је

Исус неки од пророка (Илија, Јеремија...), већ се Он овим представља као Цар над пророцима. Овим је Господ хтео да ојача веру својих ученика како у наступајућим данима Његовог страдања не би отпали од Њега. Он није повео све апостоле, већ само тројицу најљубљенијих, зато што је знао да ће Га Јуда издати, те зато није био достојан да види Божанску славу Христову, а опет није хтео да га остави самог под гором да не би касније тиме правдао своје издајство.

СВЕТО ПИСМО И СВЕТО ПРЕДАЊЕ

Свето Писмо Шта је Свето Писмо? – Збирка светих књига Старог и Новог Завјета зове се Свето Писмо или Библија. Зашто се зове Свето Писмо? – Зато што је најсветији Бог наш надахнуо и руководио светим људима у писању ових књига, а с циљем да нас научи светоме животу. Шта значи реч Библија? – То је грчка реч и значи: књиге. Али, ова реч није овде употребљена у смислу скупа, већ у смислу квалитета, тј. значење се не односи на много књига, већ на књиге над књигама, на врхунац пирамиде свих књига у свету.

1. Књиге Старог Завјета Како се деле књиге Старог Завјета? – На четири групе: законске, историјске, поучне или моралне и пророчке. Које су законске књиге Старог Завјета? – То су пет књига Мојсијевих, тј. 1.

Постање – књига о стварању; 2. Излазак – књига о исељењу; 3. Левитска – књига о свештенству и приношењу жртава; 4. Бројеви – књига о бројевима, и 5. Поновљени закони – књига поновљених закона. Чему нас учи књига Постања?

– У првом реду, учи нас о Божијој свемоћи и премудрости у стварању света Његовом стваралачком Речи; друго, о Његовој величанственој љубави у стварању човека по својој слици; треће, о наставак на стр. 31.

БОЈАНКА

ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА

ВАЗНЕСЕЊЕ Сваке године Црква обележава овај догађај четрдесетог дана после Васкрса. Тако Вазнесење увек пада на четвртак. Овај празник се још назива и Спасовдан, јер се тог дана завршила Христова мисија спасења људи, која је била везана за Његов боравак на земљи. На дан вазнесења, пође Христос са Својом Мајком, Пресветом Богородицом, и свим Својим апостолима на Маслинску гору (Јелеонска гора) близу Јерусалима. Када стигоше на Маслинску гору, Исус подиже руке и све их благослови. Тада им рече да се не удаљавају из Јерусалима, него да чекају силазак Духа Светога, јер „је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго послије овијех дана” (Дап. 1, 5), и да ће их Дух Свети утврдити у свакој истини, духовно наоружати и охрабрити да поднесу сва искушења овога света. Док је још разговарао са њима, ишчезе у светлом облаку. Тако Исус Христос заврши Своје дело спасења и врати се Богу Оцу

на небесима. Док су окупљени гледали ка небу како Он одлази, појавише се два човека у белим хаљинама и рекоше: „Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видјесте да одлази на небо” (Дап. 1, 11).

наставак са стр. 29.

Божијој савршеној правди приликом изгнања из Раја наших прародитеља Адама и Еве, који се, наведени од сатане, незахвално окренуше од свог Творца своме упропаститељу. Због тога је и тада је дошло до трагедије људског рода. Чему нас уче законске књиге Старог Завјета? – Уче нас како је Бог учио људе помоћу неминовног закона Правде да се припреме за усвајање закона Љубави кроз Христа Спаситеља. Које су историјске књиге Старог Завјета?

– Књига Исуса Навина, Књига о судијама, Четири књиге о царевима, Две књиге дневника, Књига Јездрина, Књига Немијина и Књига о Јестири. Чему се учимо из ових историјских књига? – Учимо о активном учешћу Божијем у свим значајнијим догађајима с добронамерним циљем да помоћу закона лечи изопачену људску природу, да одврати људе од сатанских сплетки идолопоклонства и да их врати к Себи, једином истинитом и човекољубивом Богу. Које су поучне или моралне књиге Старог Завјета? – Књига о Јову, Књига псалама, Књига прича Соломонових, Књига Проповедникова, Књига Песма над песмама. Чему се учимо из ових поучних или моралних књига? – Учимо како да сретако свакидашње догађаје и како да се понашамо у свим животним променама, а да не изгубимо из вида Господа Бога нашега и Његов закон. Које су пророчке књиге Старог Завјета? – То су: Књиге четворице великих Пророка: Исаије, Јеремије, Језекиља и Данила;

Књиге дванаесторице малих пророка: Осије, Јоила, Амоса, Авдије, Јоне, Михеја, Наума, Авакума, Софоније, Агеја, Захарије и Малахије; Друге књиге које се употребљавају у Цркви су: Мудрости Соломонове и Мудрости Сирахове.

Да ли је ова подела библијских књига Старог Завјета строго одређена? – Не. Има добар део историје у законским и пророчким књигама, као и пророштава у прве две. Псалми имају посебно место међу свим осталим књигама. Иако се они обично стављају у ред поучних или моралних књига, они су пуни пророштава која се односе на Христа. Изнад свега, Псалтир је највећи молитвеник у целој Библији. наставак на стр. 32.

наставак са стр. 31.

2. Књиге Новог Завјета Колико има књига у Новом Завјету? – Нови Завјет је практично једна књига, јер се односи на један централни предмет од прве до последње стране. Који је то централни предмет? – То је једна изузетна личност, тј. наш Господ и Спаситељ Исус Христос. Од колико се мањих књига састоји велика књига Новога Завјета? – Од двадесет и седам књига. Да ли се свака од њих може назвати књигом? – Може, према важности, а не према обиму. Међу њима су и неке посланице апостола које садрже само једну штампану страницу. Које су књиге Новога Завјета? – То су: 1. четири Јеванђеља: од св. ап. Матеја, од св. ап. Марка, од св. ап.

Луке и од св. ап. Јована; 2. Дела апостолска; 3. седам Саборних посланица: од св. ап. Јакова (1), од св. ап. Петра (2), од св. ап. Јована (3) и од св. ап. Јуде (1); 4. четрнаест посебних посланица св. ап. Павла и 5. Откровење св. ап. Јована Богослова. Шта значи реч Јеванђеље? – Јеванђеље је превод грчке речи „евангелион”. „Евангелион” значи „добра вест” или „блага вест”. Зашто је названо тако? – По личности Исуса Христа, Који је савршена доброта и савршена новина у људској историји. Ко је први употребио ову реч у Новом Завјету? – Сам Господ Исус, Који је рекао људима у првој Својој беседи: „Покајте се и верујте у јеванђеље” (Мк. 1, 15). Шта сазнајемо из четверојеванђеља? – Сазнајемо да су се испунила сва обећања која је Бог дао људима у Старом Завјету и да су се сва пророштва од Адама па надаље испунила у лицу Исуса Христа. Чему нас још учи? – Учи нас, с једне стране, о савршеном карактеру Исуса Христа, далеко савршенијем него што ико од нас може да замисли, о Његовој племенитости и савршеној љубави према људима, о Његовој готовости

да опрости и помогне, о Његовој понизности и спољном сиромаштву, о Његовом жртвовању и страдању ради људи; и, с друге стране, о Његовом савршеном Божанству, о Његовом

натприродном рођењу, натприродним делима, натприродној премудрости, сили и љубави, о Његовом натприродном васкрсењу и натприродном вазнесењу. Чему још? – Укратко, из Јеванђеља се учимо сазнању свих основних истина о нашем Спаситељу и спасењу. Како бисмо могли онда назвати Јеванђеља у поређењу са осталим књигама Новога Завјета? – Могли бисмо их назвати: Књиге основних истина. Чему се учимо из Дела апостолских и посланица? – Учимо се о силаску Светога Духа на апостоле, о непрестаној делатности апостола у проповедању Јеванђеља о Христу, организовању Цркве, чињењу чуда у Име Исуса Христа, и, такође, учимо се о животу првих хришћана и хришћанских општина.

уЧиМо кРоЗ иГрУ У манастиру Хиландару се налази једна чувена икона Богородице. Погледај икону и реци шта је необично на њој. (По томе је и добила име.)

Задатак: Ова икона после смрти св. Саве, када наста немир због борбе око престола, сама дође на магарету на Свету Гору. Помози магарету да нађе пут до манастира Хиландара.

Да ли се сећаш још једног празника када је неко ишао у једно место јашући на магарету? (ИЕВТЦ; само смо измешали слова)

Име празника:

БОЈАНКА

СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ Празник Сретења Господњег се слави 2/15. фебруара. Када Исус напуни четрдесет дана, света Дјева Марија и Јосиф Га одведоше у храм, да би Га, по Закону, посветили Богу. Утом уђе у храм један седи свештеник. Био је то старац Симеон, праведан и побожан човек, коме је Свети Дух казао да неће умрети док не види Христа Спаситеља. Иако због старости није више служио, он тога дана дође у храм, јер му Свети Дух, који му се јавио раније тога дана, рече да ће у храму наћи Христа, Симеон

приђе, узе дете и рече: „Сада отпушташ с миром свога служитеља, Господе, по речи својој; јер су моје очи виделе спасење твоје”. У то време цар Ирод, страхујући за свој престо, посла да убију Исуса, јер је веровао да је то Нови Цар о коме је чуо од мудраца са истока. Али је божанска породица већ избегла из града и упутила се у Мисир (Египат). У Мисиру су остали све до Иродове смрти, а затим су се вратили у Назарет.

СВЕТО ПИСМО И СВЕТО ПРЕДАЊЕ Како бисмо онда могли назвати књигу Дела апостолских у поређењу са јеванђељима? – Могли бисмо је назвати ПРИМЕНА основних истина садржаних у Јеванђељима. Шта учимо из апостолских посланица? – Учимо се објашњењу основних истина садржаних у Јеванђељима. Како би онда требало назвати ове посланице у поређењу са Јеванђељима? – Требало би их назвати: Књиге ОБЈАШЊЕЊА основних Христових истина.

Шта учимо из књиге Откровења св. ап. Јована Богослова? – Учимо о тешкој борби Цркве против свих звери света и пакла и о крајњем тријумфу Христа, Јагњета Божијег, над свим тим зверским силама таме. Како би онда требало назвати књигу Откровења у поређењу са Јеванђељима? – Требало би је назвати: Књига о крајњој ПОБЕДИ основних истина садржаних у Јеванђељима на крају светске драме у којој је главни јунак од почетка био Исус Христос, наш Господ и Спаситељ.

СВЕТО ПРЕДАЊЕ Шта је Свето Предање? – То су сва она духовна блага која смо наследили од наших светих предака, а која су у савршеној хармонији са Светим Писмом и која нам помажу да правилно разумемо Свето Писмо. Шта је старије: Свето Писмо или Свето Предање?

– Свето Предање. Шта је обимније? – Свето Предање. Свети ап. Јован Јеванђелист потврђује ово говорећи: „А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане књиге” (Јн. 21, 25).

ХРАМ Када уђемо у храм, знамо да је то посебно место. Иконе на којима су Исус Христос, Његова Мајка Марија, светитељи и анђели свуда су око нас. Мирише тамјан и кандила горе треперавим пламеном. Видимо епископа или свештеника и друге служитеље обучене у дивне одежде; за сваки литургијски период боје њихових одежди се мењају. Затим чујемо како се певају песме благодарности Богу.

Као и скинија – Мојсијев шатор састанка, и унутрашњост православног храма је посебно уређена. Постоје три главна дела храма: 1. припрата или улаз у храм; 2. наос или лађа храма, где стоји верни народ на служби; 3. олтар са Часном Трпезом у средини; 4. иконостас, зид од икона, који раздваја лађу храма од олтара и ту до њега се налазе и певнице за појце.

ПИТАЊА: – Где се налази Часна Трпеза? – Где свештеник проповеда, где причешћује и дели нафору? – Где стоји верни народ? – Где су иконе? – Знаш ли како се зове зид/преграда на којој су иконе? – Где свештеник кади?

које се зову Царске двери. Улаз кроз ова врата јесте као улаз са земље у небо, где сусрећемо Христа Цара. На Царским дверима су иконе јеванђелиста, писаца четири Јеванђеља. Изнад њих је икона Благовести из два дела. Она показује како архангел Гаврило казује Марији да ће родити Сина Божијега. Десно од Царских двери видимо икону нашега Господа Исуса Христа, а на левој страни је икона Пресвете Богородице са Христом. Такође, на овоме делу иконостаса налази се икона светитеља или празника коме је храм посвећен (може бити и на даљем десном или левом делу иконостаса). Изнад Царских двери се углавном налази икона Тајне вечере.

ЂАКОНСКЕ ДВЕРИ

ИКОНОСТАС Храм или црква је нарочито место сусрета са Богом. Али, Божији храм је више од грађевине. Храм су и људи. Свети апостоли Петар и Павле кажу да смо ми храм Божији. Заједно, као живо камење, ми помажемо у изградњи духовног дома – живога храма – где се сви окупљамо око нашега Господа Исуса Христа. Он је темељни камен овога храма. Када се крштавамо ми примамо Духа Светога у светој тајни миропомазања, ми постајемо свети храм Господњи, јер Бог обитава у нама. Црква као грађевина је испуњена светим народом који је део Божијег храма. Светитељи су свуда око нас. Када се окренемо према олтару, видимо светитеље на иконостасу. Иконостас одваја лађу храма од олтара. На иконостасу може бити много икона или само неколико, што зависи од зона (редова). Свака зона има посебан редослед.

ЦАРСКЕ ДВЕРИ На средини прве зоне на иконостасу су велике двокрилне двери

Десно од иконе Исуса Христа и лево од иконе Пресвете Богородице са Христом, налазе се двоја мања врата (двери). Најчешће се називају ђаконске двери, јер ђакони и служитељи улазе у олтар кроз ове двери. На овим дверима су иконе архангела Михаила и Гаврила или двојице светих ђакона, на пример Стефана или Филипа. Други важни домаћи светитељи се могу налазити на иконама на овој првој зони.

ОЛТАР Када уђемо у храм, прво улазимо у припрату (предворје). Када идемо даље, улазимо у наос – лађу храма, где постајемо део верујућег народа који се окупља да заједно, као Црква, слави Бога. Када епископ и свештеници прођу кроз Царске двери у олтар, они улазе на место које представља Царство Божије.

ЧАСНА ТРАПЕЗА Часна трапеза се налази у средини олтара. Трапеза је Престо Господњи и Сто Господњи. То је место где свештеник узноси наше дарове Господу. Бог их освећује и даје их нама као Своје Тело и Своју Крв у светом причешћу. Часна трапеза је у облику правилне коцке, често је изрезбарена од дрвета или камена. На трапези се налазе:

ДРУГЕ ЗОНЕ Друга и трећа зона истиче Деизис: Христос на престолу у средини, са леве стране је Пресвета Богородица, а са десне св. Јован Крститељ, који се моли Богу за све. Други свеци и апостоли могу да испуњавају овај ниво. Друге зоне садрже иконе главних празника и других посебних дана из црквеног календара. На четвртој и петој зони (ако их има) су старозавјетни пророци са њиховим пророштвима написаним на свитку. Старозавјетни патријарси и прародитељи треба да су на самом врху. Неки иконостаси имају више зона, док су други једноставнији и имају прву зону са Тајном вечером и Деизисом на врху, такође са иконама празника Цркве.

1. антиминс – платно са потписом епископа које садржи део моштију неког светитеља. У првим вековима хришћанства Литургија се често служила над гробовима светитеља;

2. дарохранилница – изгледа као мала црква. У њој се чува свето причешће за оне који су болесни или су на умору, како би се могли причестити у свако доба;

које се донесу и метална звезда која се поставља на дискос, преко које се ставља покров који помаже да се хлеб не помера и свећа. Иза Часне трапезе у самој позадини олтара се налази мало постоље, некада са неколико степеника. Назива се горње место. Епископ или свештеник стоји овде и благосиља Божијим благословом мира.

О МОЛИТВИ

3. ручни крст – којим се благосиља. Иза Часне трапезе се налази седмокраки свећњак, сличан ономе из старозаветнога храма.

ПРОСКОМИДИЈА Лево од Часне трапезе се налази проскомидија. Овде свештеник припрема дарове хлеба, вина које народ приноси Господу. На овоме столу се

држе: 1. путир – у којем се налази вино; 2. дискос – раван тањирић на постољу на којем се држи хлеб; 3. мало копље – којим се сече хлеб и 4. литургијска кашичица – којом се причешћују верни. Ту се налазе и убруси, као и спужва (губа) којом се скидају мрве, здела за просфоре

Шта је хришћанска молитва? – Молитва је начин разговора са Богом. Ми знамо да не можемо видети Бога, али Бог све време види нас и чује нас. Богу се можемо молити на више начина: 1. доласком на заједничке молитве и певањем духовних песама у цркви; 2. заједничком молитвом са својим укућанима код куће, за време оброка ујутро и увече; 3. молитвом насамо када год осетимо потребу да се молимо и када год мислимо о Богу, можемо се помолити или прекрстити; 4. молитвом Богородици и другим светитељима да се моле Богу за нас; 5. крстећи се и молећи се испред иконе или док палимо свећу; 6. молитвом Богу да помогне онима којима је помоћ Божија неопходна. Какве врсте молитве имамо? – Четири врсте: унутрашња, спољна, лична и заједничка молитва. Шта је унутарња, а шта спољна молитва? – Унутарња молитва се још зове и умна молитва и врши се у ћутању, а спољна се говори гласно. Како често треба да се молимо? – То зависи од тога колико љубимо Бога. Што више волимо Бога, ми смо у чешћем додиру са Њим. Најдостојнији су они који се непрестано моле Богу, према Христовој речи: „Молите се непрестано” (Лк. 18, 1). Како је могуће молити се непрестано? – Молити се непрестано могуће је умно или на унутарњи начин. Можемо упућивати Богу своје нечујне молитве чак и када путујемо или када радимо: хвалећи Га, славећи Га или признавајући Његову помоћ. Која је најкраћа нечујна молитва?

– Господе Исусе Христе помилуј ме! Шта је лична, а шта заједничка молитва? – Када се човек моли насамо, у себи или нечуно, то је лична молитва. Када се он придружује молитви других људи у цркви, или на неком другом месту, таква се молитва зове јавна молитва. – Јавну молитву називамо још и богослужењем. Постоје три основне врсте богослужења: 1. јутарње; 2. Света Литургија; 3. вечерње богослужење. Сва ова богослужења се врше у храму посведневно, а централно и најбитније богослужење је Света Литургија. – Када се недељом саберемо сви у Цркви – епископ, свештеници, ђакони, појци и народ – почиње Божија служба. Сви ми ту имамо своје задужење и своју службу која нас сједињује са другим учесницима у Литургији. Службама у Цркви руководи епископ. Другим речима, сви ми који смо присутни на Литургији, служимо једни другима и сви заједно преко епископа служимо Богу Оцу остварујући са Њим и међу собом

заједницу љубави. Зато се Литургија и назива службом. – То наше заједништво у љубави завршава се тако што сви једемо од Дарова – једног Хлеба и пијемо из једне Чаше. Тако сви постајемо као једно тело. Слично нашем телу, на коме сви његови удови имају различите службе, али служе један другоме и само на тај начин може да постоји наше тело. Свим удовима на нашем телу руководимо ми зато што је оно наше тело.

БОЈАНКА

БЛАГОВЕСТИ Једнога дана анђео Господњи јавио се Марији рекавши: „Радуј се, благодатна! Господ је с тобом!” Марија је била изненађена и мало уплашена. Тада анђео рече: „Не бој се, јер си нашла благодат у Бога. И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега. И даће му Бог пријесто

МОЛИТВА ПОМОЋУ БРОЈАНИЦА Молитва помоћу бројаница један је од најстаријих начина молитве који су нарочито неговали православни монаси. Саме бројанице имају символички карактер. Обично су црне боје и тиме нас упућују да водимо трезвен и озбиљан живот у непрестаном покајању. Бројанице су исплетене од чисте овчије вуне, што нас подсећа да смо ми словесне овце Доброга Пастира Господа Исуса Христа Који је Сам као Јагањац Господњи пострадао за нас и избавио нас од вечне смрти. Мале бројанице имају 33 чворића.

КАКО СЕ МОЛИМО ПОМОЋУ БРОЈАНИЦА? Поред молитава које се налазе у молитвенику и редовно се читају у одређено доба дана, Црква Христова благосиља својим верницима да све своје молитве могу надопунити или заменити кратким молитвама које се више пута учестало и сабрано понављају. Оне нам омогућавају и помажу да се лакше саберемо умом на саме речи молитве како нам ум не би лутао. Како дакле да започнемо молитву? Сабравши мисли, узмемо левом руком куглицу (или крстић) бројанице држећи је лагано између палца и кажипрста. Осенимо се знаком часног крста десном руком и тихо почнемо одбројавајући сваку поједину молитву једним чворићем. Најчешћа молитва којом се молимо „на бројанице” је тзв. ИСУСОВА МОЛИТВА која гласи: ГОСПОДЕ, ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖИЈИ ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГА! или у краћем облику: Господе, Исусе Христе, помилуј ме! Исусова молитва је најважнија молитва сваког хришћанина. Она по црквеним правилима може да замени све друге. Будући освећена самим именом Христа Бога, она у наше срце низводи божанску благодат

Давида, оца Његова. И цароваће над домом Јаковљевим вавијек и царству Његовом неће бити краја.” Марија је била збуњена и питала је како ће то бити кад она не зна за мужа. А анђео је одговорио: „Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те.” и уноси неисказани душевни мир када се учестало понавља. Највећа сила ове молитве лежи у самоме Имену Исуса Христа, које изгони из нашега срца сваку сметњу и немир и уноси божански мир. Поред Исусове молитве уобичајено је да се хришћани моле и Пресветој Богородици и светитељима и то на следећи начин: Пресвета Богородице, спаси ме грешнога! Свети (име светитеља), моли Бога за мене грешнога! Када смо сами најбоље је да изаберемо неко тихо место и да речи молитве говоримо шапатом. Хришћани се најчешће моле стојећи пред иконама и упаљеним кандилом, али могу да се моле и седећи или лежећи када смо телесно исцрпљени или болесни. Корисно је да се после сваке изговорене молитве прекрстимо. На тај начин се наша пажња лакше веже за речи молитве. Међутим, молитва на бројанице може да се практикује у свакој ситуацији: у аутобусу, возу, чекаоници, приликом шетње или чак разговора у коме не учествујемо. Апостол Павле учи нас да се „молимо непрестано”. Свакако, када смо у друштву не можемо се молити на исти начин као када смо сами. У том случају не треба привлачити пажњу никаквим „чудноватим” понашањем, већ напросто чутећи, у себи изговарати молитву пратећи је неприметно окретањем бројанице. Укратко, можемо се молити увек и свугде, а да то нико други не зна осим Бога коме се молимо и нас самих. Свако намерно привлачење пажње других људи страно је духу истинске молитве коју вршимо у покајању и смирењу, скромно и тихо у „тајној одаји срца свога”. Бројаница се може у тренуцима када је не користимо држати у џепу или око руке. Ипак, није лепо привлачити пажњу својим бројаницама, а поготово играти се њима прстима у тренуцима доколице. Оне служе искључиво за молитву, а не за игру или украс. Према бројаницама смо дужни да имамо долично поштовање.

БОЈАНКА

СВЕЧАНИ ХРИСТОВ УЛАЗАК У ЈЕРУСАЛИМ – ЦВЕТИ Пошто је у селу Витанија, надомак Јерусалима, васкрсао Лазара (познат као четверодневни Лазар, јер је био мртав четири дана пре него га је Господ Исус Христос васкрсао), Христос креће у Јерусалим, јер се приближавао јеврејски празник Пасха. Када стигоше надомак Јерусалима, рече Исус двојици ученика „идите у село што је, према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одвежите и доведите ми”. Како се међу народом већ пронео глас о Његовом доласку, то изађе много људи да Га дочека и поздрави. Многи су

бацали своје хаљине пред Њега на пут којим је пролазио, други су пак секли палмине гранчице и бацали. Сви су били пуни радости и усхићени, и просто су се утркивали у томе ко ће боље да Га дочека. Узвикивали су: „Осана, нека је благословен који долази у име Господње”. Христовом доласку су се посебно обрадовала деца, која осташе уз Њега и када су родитељи почели да се разилазе. Овај празник се слави недељу дана пре Васкрса и у народу се зове Цвети.

ЦРКВЕНИ ПРАЗНИЦИ И ПОСТОВИ храброг исповедања вере и мучеништва ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ГОДИНА самодисциплине, за Православну Веру.

Господ Исус Христос је осветио простор и време, јер је Он Господ и једног и другог. Где год је Његово име призивано, било на земљи, или у води, или у ваздуху, где год је мученичка крв проливена или мошти Његових светитеља сачуване од пропадања, или где је храм или каква друга зграда посвећена Његовој слави, свако такво место је освећено. Тако је исто и са временом. Њему се служи и Он се слави светом тајном Евхаристије и другим црквеним богослужењима широм целога света: исто тако, страдањем нових мученика и гоњењем праведних људи Њега ради. Стога је сваки дан преко године Њему посвећен, било директно, или индиректно преко Његових светитеља.

ПРАЗНИЦИ Који су празници Христови? – Свака недеља је посвећена успомени на Његово славно Васкрсење или Његовој победи над смрћу. Које друге велике свечане дане празнујемо у част Господа нашег Исуса Христа? – То су: Божић, Богојављење, Сретење Господње, Цветна недеља, Велики петак, Васкрс, Вазнесење, Духови, Преображење и Воздвижење Часног Крста. Који су свечани дани посвећени Пресветој Богородици? – То су: Рођење Пресвете Дјеве, Ваведење, Благовести и Успење. Који се дани славе у част светитеља? – Дан св. архангела Михаила и Гаврила и свих анђелских сила, дани св. Јована Крститеља, дани светих апостола, пророка, светих Отаца, светитеља и мученика. Да ли су сви хришћани светитељи записани у црквени календар? – Ни из далека. Само мали број, тј. неколико стотина нарочитих примера праведног живота, велике мудрости,

Да ли су седмични дани посвећени појединим светитељима? – Јесу: понедељак – светим анђелима; уторак – св. Јовану Крститељу, среда - Часном Крсту; четвртак – св. апостолима и св. Николају; петак – Часном Крсту; субота – свим светима и недеља – Васкрсењу Христовом.

ПОСТОВИ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ Ко је установио пост као потребу за спасење? – Господ наш Исус Христос, Својим примером (Мт. 4, 2) и Својим учењем (Мт. 6, 16; 12, 21). Који је циљ поста? – Очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, изнад свега, прослављање Бога и поштовање Његових светитеља. У чему се састоји пост? – 1. у уздржавању од мрсне хране; 2. у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела; 3. у умножавању молитава, доброчинстава, а исто тако у ревности упражњавања свих хришћанских врлина. Како делимо постове? – У две групе: вишедневне и једнодневне постове. Који су вишедневни постови? – Постоје четири вишедневна поста различите дужине: 1. Божићни пост (траје шест недеља); 2. Васкршњи пост (траје седам недеља); 3. Петровски пост (различите дужине и трајања) и 4. Великогоспојински пост (траје две недеље). – Датуми свих ових вишедневних постова су забележени у православном календару. Који су једнодневни постови? – Свака среда и петак преко године, осим Божићне седмице, седмице иза недеље митара и фарисеја пре Васкршњег поста, Васкршње седмице и седмице Духова. – Други посни дани су: 1. Крстовдан уочи Богојављења, 2. Усековање главе св. Јована Крститеља, 3. Воздвижење Часнога Крста.

БОЈАНКА

Васкрсење Господа Исуса Христа Како се поздрављамо на празник Васкресења Господа Исуса Христа? Кажемо: „Христос васкрсе!” А онај коме смо упутили овај радосни поздрав, одговара: „Ваистину васкрсе!”

ВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА – ВАСКРС „А пошто мину субота, на освитку првог дана недјеље, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да осмотре гроб. И гле, земља се затресе веома; јер анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и сјеђаше на њему. А лице његово бијаше као муња, и одијело његово бијело као снијег.” (Мт. 28, 1-3) Стражари око гроба када видеше овај призор јако се уплашише и „постадоше као мртви”. Анђео тада рече женама да је Исус васкрсао и да то што пре јаве ученицима. Жене похиташе апостолима да би им јавиле радосну вест. На путу их срете Исус и поздрави. Оне Му приђоше, ухватише ноге Његове и поклонише Му се: „Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети” (Мт. 28, 10). Када су жене мироносице отишле, неки од стражара отрчаше првосвештеницима, те им рекоше шта се догодило. Првосвештеници им даваше много новца да би около говорили како су, док су они спавали, Исусови ученици украли Његово Тело из гроба. Првосвештеници су стражарима, такође обећали своју заштиту у случају да Пилат сазна како су ови наводно заспали на дужности. Стражари прихватише новац и учинише како су им првосвештеници рекли. „И разгласи се ова ријеч међу Јудејцима до данас” (Мт. 28, 15). Свети апостоли Петар и Јован чим су сазнали да је Христос васкрсао отрчаше на Голготу. Када су видели празан гроб повероваше да је та прича истинита. Истог дана Исус се јавио и двојици апостола који су били на путу за село Емаус. Они Га не препознаше, те су Му причали о последњим догађајима који су се десили у Јерусалиму. Саслушавши њихову причу, Он им рече: „О безумни и спорога срца за веровање у све што говорише пророци! Није ли требало да Христос то претрпи и да уђе у славу своју?” (Лк. 24, 25-26). Затим им је објашњавао све што је о Њему написано у Светом Писму, почевши од Мојсија, па све до пророка. Када су стигли у Емаус, они га позваше да вечера са њима. И тек за вечером, када

је Он благословио и изломио хлеб „а њима се отворише очи и познаше га. И он поста невидљив за њих” (Лк. 24, 31). Истог часа они се вратише у Јерусалим где затекоше остале апостоле и још неке од ученика на окупу, где говоре о томе како је Христос стварно васкрсао и како се јавио Симону. Тада и ова двојица испричаше шта им се догодило на путу за Емаус. Док су они још говорили, уђе Исус кроз затворена врата (пошто су се плашили Јевреја, апостоли су закључали врата) и стаде међу њих „и рече им: Мир вам!” (Лк. 24, 36). Они се уплашише јер су мислили да је дух. Тада им Он показа ране на рукама и ногама, као и ребро које је било прободено копљем. Да би их у потпуности уверио да није дух, упита их имају ли нешто за јело. Они Му дадоше рибе и меда. Када је то појео „рече им: Ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да се мора све испунити што је о мени написано у Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима” (Лк. 24, 44). Тек после ових речи схватише апостоли сва древна пророчанства о Христу Страдалнику, Који је као Јагње Божије требало да принесе Себе на жртву ради очишћења читавог рода људског од греха, успостави Својом Крвљу Нови Завјет и затим васкрсне у лепоти божанској. Васкрс или Ускрс је највећи хришћански празник, славље над слављима, радост над радостима. На тај дан Црква доживљава централни догађај Христове победе над смрћу. Овај празник је круна свих празника. То је дан када се испунило очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Јована Крститеља. На Васкрс се пева следећи тропар: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима који су у гробовима живот дарова!” Васкрс увек пада у недељу (само се датум мења) и тога дана се одлази у храм још пре свитања. Држе се упаљене свеће као символ победе светлости над тамом, правде над неправдом, живота над смрћу. За Васкрс се припремају фарбана јаја као символ живота и васкрсења.

БОЈАНКА

СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ГЕОРГИЈЕ – ЂУРЂЕВДАН Овај славни светитељ се родио у кући богатих и часних родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао и већ у двадесетој години доспео до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео велики прогон хришћана, али је млади Ђорђе ступио пред цара и одважно рекао да је он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру. Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића. Он се непрестано, усрдно и искрено молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти, што је изазивало

велико дивљење. Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили Христову веру, а међу њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин. Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт одесцањем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а свети Ђорђе је посечен 303. године. Многа чуда су се дешавала од тада на његовом гробу. Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере, учинио моћним да помаже свима који су у невољи.

О крсној слави ПРВО КРШТАВАЊЕ СРБА У ВРЕМЕ ЦАРА ИРАКЛИЈА Примање хришћанства, тј. крштавање Срба био је дуг и сложен процес, који није у потпуности познат. Прво масовно крштавање Срба, према казивању историчара Константина Порфирогенита, било је у време византијског цара Ираклија (610-641.). Цар Ираклије је замолио папу да пошаље свештенике, који су ово српско становништво превели у хришћанство. Осим латинских свештеника долазили су Србима и грчки свештеници – мисионари из Византије, нарочито после 732. године, када су све српске области дошле под управу цариградског патријарха.

Било је међу Србима доста присталица нове вјере, али је још већина српског становништва фанатично бранило веру својих предака, јер су сматрали хришћанство као средство византијске политике за потчињавање Срба својој власти. Пошто је Византија, због тешке спољне политичке ситуације и унутрашњих раздора, ослабила, први покушаји да Срби масовно приме хришћанство завршили су формалним неуспехом. Треба, међутим, имати у виду да је ово „прво крштавање Срба”, у ствари, представљало процес дуг двеста година. Зато није чудо што трагови двестогодишњег рада да Срби приме хришћанство нису могли бити сасвим уништени. Срби ће још у току деветог века доживети своје „друго крштавање” у време кнеза Мутимира.

Слава или крсно име ГДЕ ЈЕ СРБИН – ТУ ЈЕ СЛАВА У великој породици православних хришћанских народа, српски народ се најлакше може препознати по слављењу домаћег, породичног годишњег празника званог слава, у неким крајевима крсно име, а другде, опет, служба. С правом се говори и пише да су Срби препознатљиви управо

по свом свеопштем обичају слављења славе, ма где да живе или ма када да су живели откако су крштени народ, а нарочито од времена св. Саве па надаље. Специфичност славе, по речима Његове Светости Патријарха српскога Павла, састоји се у томе што „овај наш лепи обичај није свечаност појединца, као што је, на пример, имендан или рођендан”, него представља „славље шире заједнице: једне породице, или више њих, чак племена”. Овде је потребно напоменути да се, по угледу на породичну славу, у нашем народу усталила, нарочито у новијим временима, и пракса да славу славе и поједина еснафска, трговачка и професионална удружења, школе и други просветни заводи, културне, добротворне установе или организације и сл.

ШТА ЈЕ СЛАВА ИЛИ КРСНО ИМЕ? Тешко је срочити извесну „дефиницију” славе или крсног имена и сажето, у једној реченици, изнети њен садржај и смисао. Ипак, покушаћемо, наводећи одредбу дату у наставак на стр. 49.

БОЈАНКА

СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ Ова два брата рођена су у Солуну, у кући знаменитих родитеља. Старији брат Методије провео је, као официр, десет година међу Словенима и тако научио словенски језик. По повратку у Грчку замонашио се, а мало после тога придружио му се и млађи брат Кирило. По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова, и почели да преводе црквене књиге са грчком на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру Христову, а умножене црквене књиге давали су свештеницима који су настављали рад на просвећивању. На папин наставак на стр. 47. поуци Епархије врањске о слави (1996.): „То је молитвено прослављање једног светитеља као заштитника једне породице и њеног молитвеног заступника пред Богом.” На дан своје славе, дакле, породица још ревносније него иначе прославља и молитвено велича свога светога покровитеља, а самим тим прославља и велича Господа славе. На тај дан породица се још усрдније него иначе моли своме светом заступнику да молитвено посредује пред Свемилостивим Господом за милост и благодат Његову, за спасење и вечни живот. Исто тако и свака месна Црква – једна епархија, на челу са епископом, или само једна парохија, коју духовно води свештеник – прославља све свете, а посебно једног од њих као свога заштитника. Слава је, значи, саборни духовни догађај, славље заједнице. Она је, најпре, молитвено сабирање чланова уже и шире породице (укућана, сродника, кумова, суседа, пријатеља), као и путника намерника, сиромаха, невољника и свакога ко наиђе тога дана у кућу свечара да честита славу. Слава је, затим, молитвени сусрет и заједница љубави свечара са свим православним хришћанима у своме месту, са којима тога дана учествују на заједничким јавним богослужењима, а пре свега на светој Литургији. Слава је, најзад, и доживљај јединства са свим осталим свечарима који славе исту славу, као и са целом Црквом Божијом. Јер, свете угоднике Божије истовремено славе и сви други хришћани мада нису свечари тога дана. Сваки дан у црквеном календару јесте празник неба и земље, слава свеопште Цркве. За тај дан се, у знак благодарења Богу, припремају славски колач и жито (кољиво).

Како је кољиво установљено? Цар Јулијан, звани Апостат (отпадник), беше примио Хришћанство у младости, а кад је постао цар, одрекао се Христа и постао поново идолопоклоник и велики прогонитељ Хришћана. Знајући да Хришћани посте Велики пост, а нарочито прву недељу овога да би се причестили, хтео је да наруши прописе Хришћанске Цркве. Зато тајно нареди управнику Цариграда да све што се на тржници налази

позив стигли су у Рим где се Кирило разболео и умро 14. фебруара 869. године. Методије се вратио у Моравију и наставио ширење вере међу Словенима све до смрти 6. априла 885. године. Његово дело наставили су његови ученици на челу са светим Климентом као епископом. Прешли су Дунав и спустили се на југ, у Македонију (Охрид). Ту су продужили дело браће Ћирила и Методија, ширећи веру и писменост међу Словенима.

СЛАВА ИЛИ КРСНО ИМЕ за јело покропе крвљу жртава које се приносе идолима, како би се Хришћани оскрнавили. Али Свети Тихон, преко патријарха цариградског, Евдоксија, јави Хришћанима да ништа не купују на тржници за јело, већ да кувају кољиво - пшеницу са медом - и то једу. Они тако и учине - целу прву недељу Великог поста јели су само кољиво. Доцније је уведено у употребу и при прослављању крсног имена славе. Пшенично зрно је символ смрти и васкрсења: зрно бачено у земљу проклија и распадне се - умире, али из њега ниче клас који доноси много више зрна.

Коме се кољиво спрема? Кољиво се спрема као жртва захвалности Богу за дате земаљске плодове и у спомен светитеља кога славимо, као и за успомену на оне наше претке који су у вери живели и на оне који су за веру дали своје животе. Ову чињеницу потврђује и молитва која се чита приликом благосиљања кољива: ... Ти сам, сведобри Царе благослови и семење ово са разним плодовима, и освети верне који буду јели од њега, јер слуге Твоје принесоше ово Теби у славу Твоју и у част Светога ... и у спомен оних који премииуше у благочестивој вери. Славски обреди и обичаји врше се за живе - за њихово здравље, напредак и благостање, али сасвим је природно да се Хришћанин сети својих умрлих предака и сродника и да се помоли Богу за њих приликом прославе светитеља њиховог заједничког заштитника, кога су и они славили и коме су се и они у молитви обраћали. Треба нарочито нагласити: кољиво се о слави не спрема за покој душе оног светитеља који се слави, као што неки погрешно мисле. Нико, никада у цркви није служио парастос неком светитељу и спремао му кољиво за покој душе, те тако исто и за славу не би смело да буде. Јер сви светитељи су живи у Господу и налазе се пред Њим као наши заступници и молитвеници, а жито се спрема искључиво у њихову част, а никако за покој душе. Зато се славско кољиво обавезно спрема за све славске дане, па и за Светог Архангела Михаила, Светог Илију, као и за Богородичине и Христове празнике.

уЧиМо кРоЗ иГрУ СПАЈАЈ ТАЧКЕ И НАЦРТАЋЕШ СЛИКЕ КОЈЕ ИДУ УЗ ОВЕ БИБЛИЈСКЕ ПРИЧЕ

ВАША СВЕТЛОСТ Прочитај прво Матеј, глава 5, стихови 13-16

НАЈЛЕПШЕ ОДЕЛО Прочитај прво Матеј, глава 6, стихови 25-33

ДОБАР ТЕМЕЉ Прочитај прво: Матеј, глава 7, стихови 24-28

СВЕТИ САВА: ПРИМЕР ЉУБАВИ И МОЛИТВЕ У месецу јануару време је врло хладно у нашим крајевима. Али, у јануару су посебни дани који греју наша срца. Тада прослављамо много празника, међутим један је посебан за Српску Православну Цркву. Двадесет седмог јануара по новом календару, прослављамо светог Саву, првог српског архиепископа. Свети Сава је рођен 1169. године као најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање. На крштењу је добио име Растко (Немањић). Као младић, Растко је волео да чита и да слуша приче које су проповедали монаси, драги и чести гости на двору његовог оца Стефана Немање. Посебно су му биле омиљене приче о Светој Гори где је живело много монаха и где су се дани и ноћи проводили у молитви. Када је Растко довољно стасао, отац му је поверио на управу Хумску област, данашња Херцеговина. Али Растко је чезнуо за манастиром и испосничким животом и власт и високи пложај на двору нису га занимали.

колико је потребан своме роду, па је цели свој живот провео непрекидно мисионарећи и помажући своју отаџбину. Оснивао је школе, болнице и сиротишта и радио много на писању и преписивању књига. Просвећивао је српски народ постајући тако први српски просветитељ. Зато српске школе славе светог Саву као крсну славу.

МАНАСТИР ХИЛАНДАР Заједно са својим оцем основао је манастир Хиландар на Светој Гори, који је добио звање царске лавре. И Савини родитељи су се замонашили. Стефан Немања је добио име Симеон и придружио се светом Сави на Хиландару. Мајка Ана је на монашењу добила име Анастасија. Хиландар је постао средиште православне духовности и међу осталим манастирима стекао је велики углед који је задржао до данас, 800 година после оснивања.

ОДЛАЗАК У МАНАСТИР И тако једне ноћи, Растко је са монасима који су дошли у посету, напустио очев двор и кренуо пут Свете Горе. Сво монашко братство је било изненађено и усхићено. Владарски син је напустио све да би својим примером сведочио веру православну. Растко је чврсто одлучио да се замонаши и родитељи су благословили његову жељу, мада су се потајно надали да ће он прихватити управу која му је рођењем, по племићким правилима, припадала. Но, Растко се замонашио 1191. године и на монашењу је добио име Сава. Његов живот и рад ће бити од пресудног значаја за Српску Православну Цркву. Свети Сава је схватао

Свети Сава је био омиљен, како међу монасима, тако и међу народом, међу који је често ишао. И данас постоје бројна места која се зову по њему, као на пример: Савина, Савин до, Савин извор, Савине стопе...

ПРВИ АРХИЕПИСКОП Свети Сава је много путовао иако је у то време било тешко путовати. Чак је два пута ишао у Свету Земљу да се поклони Христовом Гробу и посети остала наставак на стр. 50.

наставак са стр. 49.

света места. И тамо је мисионарио и учинио много на угледу Српске Цркве која је његовом заслугом 1219. године добила самосталност од васељенског патријарха. Тако је св. Сава постао први српски архиепископ. Након смрти оца, браћа Савина су се посвађали око престола, па је св. Сава ишао да их мири. На повратку са свога другог поклоничког путовања из Свете Земље, преставио се у Господу 1236. године у Великом Трнову (Бугарска), где је сахрањен у храму Светих четрдесет мученика, одакле је пренесен у Србију и сахрањен у манастиру Милешеви, задужбини краља Владислава. Манастир Милешева је постао духовно средиште, а св. Сава је остао велика снага у српскоме народу. Срби су се молили његовом гробу и призивали га у помоћ. У време турске окупације, Синан–паша је, да би казнио Србе због устанка, наредио да се мошти св. Саве пренесу из Милешеве у Београд, где су их Турци спалили на брду Врачар 10. маја (по новом календару) 1594. године. Била је то велика жалост за све православне. Данас, на Врачару, месту где су спаљене мошти св. Саве, ниче велелепни храм посвећен св. Сави. То је највећи православни храм на Балкану. Свети Сава је остао у нашим срцима и молитвама да га прослављамо и 800 година после његове смрти. И тако био једном један принц... Оставио је сво богатство овога света и отишао у манастир. Зато ускликнимо с љубављу светитељу Сави...

Свети Сава Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореног светогорског манастира? „Већ је прошло вече и нема се поноћ хвата седи оци, калуђери, отвор’те ми тешка врата. Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, Клонуло је тело моје, уморне су моје ноге. Ал’ је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру. Отвор’те ми часни оци манастирска тешка врата, И примите царског сина ко најмлађег свога брата.” Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прхну,

И с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну. А на прагу храма светог, где се Божје име слави, С буктињом упаљеном настојник се отац јави. Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете, И угледа чудећи се безазлено, босо дете. Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено, божанствена мудрост краси. За руку га старац узе, пољуби му чело бледо, А кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо.” Векови су прохујали од чудесне оне ноћи. Векови су прохујали и многи ће јоште проћи. Ал’ то дете јоште живи, јер његова живи слава, Јер то дете беше Растко, син Немањин Свети Сава.

Фотографија на корицама – Свети Сава (1174 – 1236) – фреска у манастиру Милешева