Klinička patofiziologija, etiopatogenetski čvorovi by Marko Habuš

MANUALIA UNIVERSITATIS STUDIORUM ZAGRABIENSIS UDŽBENICI SVEUČILIŠTA U ZAGREBU Zdenko Kovač i suradnici / KLINIČKA PATOFIZIOLOGIJA – ETIOPATOGENETSKI ČVOROVI

MEDICINSKA NAKLADA– ZAGREB BIBLIOTEKA SVEUČILIŠNI UDŽBENICI Zdenko Kovač i suradnici / KLINIČKA PATOFIZIOLOGIJA – ETIOPATOGENETSKI ČVOROVI Stručni urednik: prof. dr. Zdenko Kovač

Recenzenti: akademik Zvonko Kusić akademik Davor Miličić akademik Daniel Rukavina

CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 824527. ISBN 978-953-176-600-5 978-953-176-601-2

Odlukom Senata Sveučilišta u Zagrebu klasa: 032-01/12-01/50, ur. broj: 380-061-117-12-2 na sjednici održanoj 21. studenoga 2012. godine odobreno je korištenje naziva sveučilišni udžbenik (Manualia universitatis studiorum Zagrabiensis). © Sva su prava zaštićena. Ni jedan dio knjige ne smije se reproducirati ili se koristiti u bilo kojem obliku ili na bilo koji način, elektronički ili mehanički, uključujući kopiranje, osim za kratke citate, bez pismenoga dopuštenja izdavača.

Zdenko Kovač i suradnici

KLINIČKA PATOFIZIOLOGIJA – ETIOPATOGENETSKI ČVOROVI Knjiga treća PRVI DIO

MEDICINSKA NAKLADA ZAGREB, 2013.

Ovu knjigu posvećujemo –– svim bolesnicima i njihovim liječnicima sa željom da im ovaj pristup pomogne, osobito u plemenitom nastojanju oko sprječavanja i liječenja bolesti te poboljšavaju kakvoće života –– svojim učiteljima za vizije, znanja i vještine kojima su nadahnjivali naše naraštaje i otvarali horizonte razumijevanja patobiologije poremećaja zdravlja –– svim znanstvenicima (kliničkim i bazičnim) sa željom da ih poznavanje integrativne etiopatogeneze nadahne u iznalaženju novih metodičkih i koncepcijskih pristupa za prevladavanje ograničenja spoznajnoga redukcionizma u proučavanju složenoga sustava čovjekova reagiranja u bolesti i zdravlju –– svojim bivšim, sadašnjim i budućim studentima te svim novacima i suradnicima u po dručju s nadom da će u promatranju cjelovite etiopatogeneze pri obradbi bolesnika naći pouzdani oslonac za razumijevanje stanja –– svojim obiteljima i bližnjima za strpljivost, potporu i razumijevanje za našu izočnost i sebični izbor drugoga prioriteta u vrijeme pisanja i rada na ovoj knjizi Autori i urednik

Autori

Ana Kulić, dr. sc., biokemičar, specijalist medicinske biokemije i laboratorijske dijagnostike Kliničkog bolničkog centra Zagreb Anteo Bradarić, dr. med., mr. sc., internist, kardiolog Kliničkog bolničkog centra Split Arnela Redžović, dr. med., dr. sc., specijalizant radioterapije i onkologije Kliničkog bolničkog centra Rijeka Biserka Mulac-Jeričević, dr. sc., fiziolog i patofiziolog, profesor, Medicinski fakultet Sveučilišta u Rijeci Biserka Radošević-Stašić, dr. med., dr. sc., fiziolog i patofiziolog, professor emeritus, Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci Borislav Belev, dr. med., dr. sc., internist, onkolog, viši asistent Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Kliničkog bolničkog centra Zagreb Božo Krušlin, dr. med., dr. sc., patolog, redoviti profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Kliničkog bolničkog centra »Sestre milosrdnice« u Zagrebu Damir Grebić, dr. med., dr. sc., asistent Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, specijalizant kirurgije Kliničkog bolničkog centra Rijeka Darko Duplančić, dr. med., dr. sc., internist, kardiolog, izvanredni profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Splitu i Kliničkog bolničkog centra Split Davor Puljević, dr. med., dr. sc., internist, kardiolog, docent Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Kliničkog bolničkog centra Zagreb Davorin Herceg, dr. med., internist, onkolog Kliničkog bolničkog centra Zagreb Dražen Belina, dr. med., dječji kirurg, kardiokirurg Kliničkog bolničkog centra Zagreb Dražen Pulanić, dr. med., dr. sc., internist, hematolog, docent Medicinskog fakulteta Sveučilišta Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku i Kliničkog bolničkog centra Zagreb Filip Sedlić, dr. med., dr. sc., viši asistent Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu Fran Borovečki, dr. med., dr. sc., neurolog, docent Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Kliničkog bolnič kog centra Zagreb Gordana Laskarin, dr. med., dr. sc., fiziolog i patofiziolog, specijalizant interne medicine redoviti profesor Medi cinskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci i Bolnice Thalassotherapia Opatija Hrvoje Jakovac, dr. med., dr. sc., fiziolog i patofiziolog, docent Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci Ines Mrakovčić-Šutić, dr. med., dr. sc., fiziolog i patofiziolog, redoviti profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci VII

Ivan Bilić, dr. med., mr. sc., internist, onkolog, asistent Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Kliničkog bol ničkog centra Zagreb Ivan Gornik, dr. med., dr. sc., internist, intenzivist, docent Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Kliničkog bolničkog centra Zagreb �� med., dr. sc., patofiziolog, internist, endokrinolog, specijalist nuklearne medicine, redoviti profe Ivan Karner, dr. sor Medicinskog fakulteta Sveučilišta Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku i Kliničkog bolničkog centra Osijek Ivica Horvatić, dr. med., dr. sc., internist, nefrolog Kliničke bolnice Dubrava u Zagrebu Jagoda Ravlić-Gulan, dr. med., dr. sc., fiziolog i patofiziolog, professor Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci Jasminka Milas-Ahić, dr. med., dr. sc., patofiziolog, internist, nefrolog, izvanredni profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku i Kliničkog bolničkog centra Osijek Jerko Barbić, dr. med., dr. sc., patofiziolog, internist, nefrolog, izvanredni profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku i Kliničkog bolničkog centra Osijek Jozo Jelčić, dr. med., dr. sc., internist, endokrinolog i dijabetolog Kliničkog bolničkog centra Zagreb Krešimir Galešić, dr. med., dr. sc., internist, nefrolog, profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Kli ničke bolnice Dubrava u Zagrebu Lada Bradić, dr. med., specijalizant interne medicine Kliničkog bolničkog centra Zagreb Lada Zibar, dr. med., dr. sc., patofiziolog, internist, nefrolog, izvanredni profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku i Kliničkog bolničkog centra Osijek Maja Sirotković Skerlev, dr. med., dr. sc., patofiziolog, internist, docent Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu Marija Šandrk, dr. med, pedijatar, asistent Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Mostaru i Sveučilišne kliničke bol nice u Mostaru Marko Kralik, dr. med., radiolog Kliničkog bolničkog centra Zagreb Milivoj Boranić, dr. med., dr. sc., pedijatar, hematolog i onkolog, redoviti profesor Medicinskih fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, Osijeku i Mostaru (u mirovini) Miroslav Harjaček, dr. med., dr. sc., pedijatar, reumatolog, izvanredni profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Dječje bolnice Srebrnjak Natalija Dedić Plavetić, dr. med., dr. sc., internist, onkolog, viši asistent Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Kliničkog bolničkog centra Zagreb Natalija Kučić, dr. med., dr. sc., fiziolog i patofiziolog, izvanredni profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci Nataša Kovač, dr. med., anesteziolog i reanimatolog Kliničkog bolničkog centra »Sestre milosrdnice« u Zagrebu Nina Barišić, dr. med., dr. sc., pedijatar, redoviti profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Kliničkog bolničkog centra Zagreb Richard Matasić, dr. med., internist, kardiolog Kliničkog bolničkog centra Zagreb Sanda Jelisavac Ćosić, dr. sc., biokemičar, specijalizant medicinske biokemije i laboratorijske medicine Kliničkog bolničkog centra Zagreb �� hematolog, docent Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagreba i kli Silva Župančić Šalek, dr. med., dr. sc., internist, ničkog bolničkog centra Zagreb te izvanredni profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku Stjepan Gamulin, akademik Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, patofiziolog, professor emeritus Medicinskog Fakulteta Sveučilišta u Zagrebu VIII

Sven Seiwerth, dr. med., dr. sc., patolog, redoviti profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Kliničkog bolničkog centra Zagreb �� docent Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Splitu i Kliničkog bol Tina Tičinović Kurir, dr. med., dr. sc., internist, ničkog centra Split Tomislav Letilović, dr. med., internist, kardiolog, asistent Medicinkog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Kliničke bolnice Merkur u Zagrebu Tomislav Luetić, dr. med., dr. sc., kirurg, dječji kirurg, izvanredni profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zag rebu i Kliničkog bolničkog centra Zagreb Vesna Kušec, dr. med., dr. sc., izvanredni profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Kliničkog bolničkog centra Zagreb Zdenko Kovač, dr. med., dr. sc., patofiziolog, internist, redoviti profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Kliničkog bolničkog centra Zagreb Zdravko Mitrović, dr. med., dr. sc., internist Kliničke bolnice Dubrava u Zagrebu Zlatko Trobonjača, dr. med., dr. sc., fiziolog i patofiziolog, redoviti profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci Željko Krznarić, dr. med., dr. sc., internist, gastroenterolog i hepatolog, izvanredni profesor Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Kliničkog bolničkog centra Zagreb

Autorski prinosi

Autor

Vježbe

Ana Kulić

5.6; 5.8; 5.9; 5.10; 5.11; 6.4; 6.6; 6.7; 7.14; 16.3; 47.1; 47.2; 47.3; 47.4; 47.6; 47.11; 48.1; 48.2

Anteo Bradarić

2.1; 3.1; 3.2; 13.1; 17.1; 17.2; 33.8; 33.15; 58.1; 58.13; 63.2; 63.3; 64.2; 64.3; 68.1; 68.4; 69.1; 69.3; 76.1; 76.9; 82.4; 82.5; 83.8; 83.10; 85.9

Arnela Redžović

7.10; 7.12; 17.3; 17.4; 19.1; 19.2; 25.2; 25.3; 27.5; 27.10; 32.5; 32.7; 33.4; 33.7; 33.9; 33.21; 36.1; 36.6; 40.1; 40.3; 45.8; 45.12; 49.1; 49.2; 59.4; 59.10; 66.1; 66.8; 67.1; 67.6; 68.2; 68.3; 73.1; 73.4; 83.1; 83.14; 91.9; 91.12

Biserka Mulac-Jeričević

1.1; 2.2; 2.3; 2.4; 8.10; 8.11; 26.6; 26.7; 26.12; 26.13; 45.2; 45.7; 60.3; 60.5

Biserka Radošević-Stašić

3.3; 3.4; 3.5; 3.6; 10.11; 10.12; 10.15; 10.16; 10.17; 15.1; 15.2; 15.9; 21.1; 21.2; 22.1; 23.1; 33.12; 33.16; 39.1; 39.4; 40.2; 40.4; 55.1; 55.5; 60.1; 60.4; 60.6; 60.12; 61.10; 74.5; 74.13; 75.4; 75.8; 75.9; 75.14; 79.5; 79.7

Borislav Belev

29.6; 29.11; 88.9; 88.12; 90.2; 90.3; 90.4; 90.10; 91.10; 91.17

Božo Krušlin

66.2; 66.3; 66.6; 66.7; 66.9; 66.10; 66.11; 66.12; 66.13; 81.2

Damir Grebić

2.17; 2.18; 3.7; 3.8; 3.9; 3.10; 7.7; 7.11; 8.7; 8.8; 8.9; 8.12; 13.2; 13.3; 15.3; 15.4; 16.4; 16.5; 18.3; 18.4; 19.3; 19.4; 31.2; 31.5; 35.1; 35.10; 39.6; 39.7; 39.8; 39.9; 43.5; 43.7; 43.8; 43.13; 53.1; 53.2; 58.3; 58.7; 62.1; 62.4; 63.4; 63.9; 68.5; 68.11; 70.3, 70.5; 72.5; 72.7; 72.8; 72.11; 76.2; 76.8; 78.1; 78.7; 87.1; 87.2; 91.1; 91.13

Darko Duplančić

suautor: 12.12; 12.13; 20.5; 20.7; 20.8; 20.9; 24.13; 24.14; 27.9; 27.11; 32.8

Davor Puljević

18.5; 18.10; 37.1; 37.3; 37.4; 37.5; 37.6; 37.10; 41.5; 41.9; 56.5; 56.7; 57.3; 57.4; 57. 6; 57.7; 57.8; 57.11; 58.5; 58.8; 58.10; 58.16; 59.2; 59.9

Davorin Herceg

8.3; 8.4; 20.1; 20.4; 24.1; 24.2; 27.1; 27.2; 48.10; 48.11; 61.2; 61.9; 86.6; 86.8; 91.5; 91.14

Dražen Belina

2.5; 2.6; 6.9; 6.10; 18.1; 18.2; 39.3; 39.5; 54.1; 54.7; 54.9; 57.1; 72.1; 72.3

Dražen Pulanić

33.1; 33.2; 33.13; 33.14; 54.5; 54.6; 54.12; 79.2; 79.4; 79.8; 79.9

Filip Sedlić

17.13; 20.6; 20.10; 47.5; 47.7; 47.8; 47.10; 47.12; 47.13; 47.14; 47.17

Fran Borovečki

24.3; 24.4; 24.5; 24.6; 80.3; 80.4; 80.6; 80.7; 82.11; 82.12

Gordana Laskarin

2.15; 2.16; 28.2; 28.5; 46.8; 46.10; 52.2; 52.6; 52.7; 55.3; 55.6; 55.7; 55.11; 55.15; 55.16; 61.1; 61.6; 65.1; 65.3; 65.4; 80.1; 80.2; 81.4; 81.5; 86.9; 86.13

Hrvoje Jakovac

2.7; 2.8; 2.9; 2.10; 2.11; 2.12; 4.1; 4.2; 5.1; 5.5; 7.3; 8.5; 8.6; 8.13; 13.4; 13.5; 13.6; 16.6; 18.6; 18.7; 21.5; 22.2; 23.2; 23.3; 25.1; 25.4; 25.5; 25.12; 28.3; 28.8; 29.3; 29.9; 31.3; 31.4; 31.9; 31.10; 34.6; 34.14; 38.13; 38.18; 42.1; 42.4; 44.1; 44.3; 44.4; 44.6; 44.9; 44.12; 57.2; 57.10; 60.2; 60.8; 74.1; 74.3; 74.4; 74.6; 74.12; 74.14; 77.2; 77.6; 89.1; 89.10; 89.12; 89.13; 90.7; 90.12

Ines Mrakovčić-Šutić

4.5; 4.6; 4.7; 4.8; 4.9; 4.22; 17.5; 17.6; 36.5; 36.11; 55.2; 55.13

Ivan Bilić

4.3; 4.4; 14.1; 14.2; 14.11; 23.4; 60.9; 60.10; 86.2; 86.5

Ivan Gornik

14.3; 14.4; 18.11; 18.12; 23.5; 23.6; 28.1; 28.6; 32.4; 32.9; 38.1;38.3; 44.2; 44.5; 44.7; 44.10; 48.6; 48.15; 55.8; 55.9; 62.2; 62.10; 76.5; 76.7; 82.1; 82.9; 83.2; 83.3; 83.4; 83.13; 83.16; 83.17; 89.2; 89.5; 89.6; 89.8; 90.5; 90.9

Ivan Karner

11.1; 11.2; 16.1; 16.11; 21.3; 21.7; 21.9; 21.10; 44.8; 44.11

Ivica Horvatić

26.5; 26.8; 32.1; 32.6; 45.3; 45.5; 48.8; 48.9; 49.3; 49.10; 64.6; 64.7; 67.7; 67.10; 68.7; 68.9; 83.5; 83.11; 84.1; 84.2; 84.5; 84.8; 85.3; 85.5; 85.6; 85.10; 86.1; 86.4; 86.10; 86.11; 87.3; 87.6; 87.7; 87.10; 89.3; 89.11

Jagoda Ravlić-Gulan

4.14; 4.15; 4.16; 4.17; 34.1; 34.7; 34.8; 34.17; 45.13; 45.14; 70.2; 70.7; 70.9; 70.14

Jasminka Milas-Ahić

33.11; 33.17; 41.3; 41.6; 43.2; 43.6; 46.1; 46.5; 49.4; 49.8; 55.4; 55.14; 61.3; 61.5; 63.1; 63.6

Jerko Barbić

4.10; 4.11; 12.1; 12.2; 20.2; 20.3; 22.3; 22.4; 23.12; 23.13; 23.14; 23.15; 41.7; 41.10; 42.7; 42.9; 46.4; 46.9; 62.3; 62.8; 72.6; 72.10

Jozo Jelčić

4.12; 4.13; 28.4; 28.7; 29.7; 29.8; 29.12; 29.13; 81.8; 81.9

Krešimir Galešić

45.1; 45.4; 75.7; 75.13; 76.3; 76.4; 83.6; 83.15; 84.3; 84.4; 84.6; 84.7; 84.9; 84.10; 85.1; 85.2; 85.4; 85.7; 85.8; 85.11; 87.4; 87.5; 87.8; 87,9

Lada Bradić

1.2; 1.3; 1.4; 1.5; 1.6; 1.7; 1.8; 1.9; 1.10; 2.13; 2.14; 7.6; 7.8; 12.3; 12.4; 13.7; 13.8; 13.9; 13.10; 15.5; 15.6; 15.10; 17.7; 17.8; 18.8; 18.9; 25.6; 25.7; 25.8; 25.9; 28.9; 28.10; 29.10; 30.2; 30.12; 34.11; 34.13; 38.15; 38.16; 41.1; 41.2; 53.4; 53.13; 53.15; 53.16; 59.1; 59.5; 68.6; 68.12; 74.8; 74.9; 74.10; 74.11; 77.1; 77.10; 80.5; 80.8; 81.10; 81.11; 81,12; 81.13; 81.14

Lada Zibar

11.3; 11.4; 23.7; 23.16; 42.6; 42.8; 46.2; 46.6; 49.6; 49.7; 56.1.; 56.11; 71.2; 71.3; 71.5; 71.11; 91.6; 91.11

Maja Sirotković Skerlev

3.11; 23.8; 23.9; 30.8; 30.10; 38.6; 38.14; 40.6; 40.7; 40.10; 40.11; 52.1; 52.3; 52.9; 51.10; 65.2; 65.11

Marija Šandrk

5.2; 5.4; 19.5; 19.6; 22.10; 25.10; 25.11; 30.3; 30.6; 30.7; 30.9; 49.5; 49.9; 62.6; 62.9; 82.3; 82.10; 88.7; 88.11; 91.16; 91.18

Marko Kralik

9.3; 9.4; 11.5; 11.6; 21.4; 24.7; 24.8; 30.5; 30.11; 31.1; 31.6; 36.3; 36.9; 43.4; 43.9; 43.11; 43.14; 64.1; 64.9; 76.10; 76.11; 81.1; 81.3; 81.6; 81.7

Milivoj Boranić

9.1; 9.2; 10.7; 10.8; 10.9; 10.10; 10.13; 10.14; 26.3; 26.11; 33.3; 33.5; 33.18; 33.19; 36.2; 36.7; 38.2; 38.11; 43.1; 43.3; 48.3; 48.12; 48.13; 48.18; 50.1; 50.3; 50.4; 50.7; 50.8; 50.12; 51.1; 51.2; 51.5; 51.9; 51.10; 51.11; 53.5; 53.6; 58.4; 58.6; 64.8; 64.10; 66.4; 66.5; 69.5; 69.6; 70.10; 70.11; 72.2; 72.4; 74.7; 74.15; 75.1; 75.3; 79.1; 79.10; 89.7; 89.14; 90.6; 90.11 XI

Miroslav Harjaček

14.5; 14.6; 53.3; 53.7; 53.8; 53.11; 53.12; 53.14; 77.5; 77.7; 79.3; 79.6; 80.10; 80.11

Natalija Dedić Plavetić

3.12; 3.13; 3.14; 3.15; 3.16; 3.19; 29.2; 29.4; 60.7; 60.11; 70.1; 70.6; 73.2; 73.3

Natalija Kučić

7.9; 7.13; 9.10; 9.11; 9.12; 9.13; 27.3; 27.7; 55.10; 56.6; 56.9; 56.12; 62.5; 62.7

Nataša Kovač

6.1; 6.3; 22.5; 22.6; 51.12; 51.19; 72.9; 72.12; 82.6; 82.7

Nina Barišić

2.19; 13.13; 14.7; 14.8; 23.10; 23.11; 27.6; 27.8; 45.9; 45.11; 80.9; 80.12; 82.2; 82.8

Richard Matasić

54.2; 54.4; 54.8; 54.10; 58.11; 58.12, 58.14; 58.15; 58.17; 58.18

Sanda Jelisavac Ćosić

5.3; 5.7; 6.2; 6.5; 6.8; 8.1; 8.2; 8.14; 9.8; 32.2; 32.10; 43.15; 48.4; 48.7

Silva Župančić Šalek

50.2; 50.5; 50.6; 50.10; 50.13; 51.3; 51.4; 51.13; 51.14; 51.17

Stjepan Gamulin

10.1; 10.2; 10.3; 10.4; 10.5; 10.6; 17.9; 17.10; 53.9; 64.4; 83.7; 83.18

Sven Seiwerth

91.4; 91.7; 91.8; 91.15; 91,19; 91,20

Tina Tičinović

3.17; 3.18; 7.4; 7.5; 11.7; 11.8; 12.5; 12.6; 12.7; 12.8; 16.7; 16.8; 16.9; 16.10; 22.7; 22.8; 24.9; 24.10; 24.11; 24.12; 30.1; 30.4; 33.6; 33.20; 34.2; 34.12; 34.5; 34.16; 40.8; 40.9; 45.6; 45.10; 57.5; 57.9; 70.4; 70.8; 70.12, 70.13; 75.6; 75.15; 77.8; 77.9; 90.1; 90.8

Tomislav Letilović

7.1; 7.2; 9.5; 9.6; 9.7; 9.9; 13.11; 13.12; 37.2; 37.7; 37.8; 37.9; 41.4; 41.8; 43.10; 43.12; 50.9; 50.11; 54.3; 54.11; 59.3; 59.6

Tomislav Luetić

38.5; 38.17; 39.2; 39.10; 40.5; 52.5; 59.7; 59.8; 71.7; 71.10; 88.1; 88.8; 91.2; 91.3

Vesna Kušec

19.7; 19.8; 21.6; 21.8; 36.4; 36.8; 36.10; 36.12; 38.4; 38.12; 42.2; 42.3; 42.5; 42.10; 48.5; 48.14; 48.16; 48.17; 56.1; 56.13; 58.2; 58.9; 61.4; 61.7; 63.5; 63.7; 63.8; 63.10; 65.5; 65.6; 65.7; 65.8; 65.9; 65.10; 67.4; 67.5; 67.8, 67.9; 68.10; 68.14; 69.4; 69.7; 69.9; 69.10; 77.3; 77.4; 78.6; 78.8; 86.3; 86.7; 86.12, 86.14; 88.2; 88.3; 88.4; 88.5; 88.6; 88.10

Zdenko Kovač

4.18; 4.19; 4.20; 4.21; 4.24; 11.9; 11.10; 16.2; 17.11; 17.12; 17.14; 22.9; 26.1; 26.2; 26.4; 29.5; 31.7; 31.8; 32.3; 33.10; 33.22; 33.23; 34.3; 34.4; 34.5; 34.9; 34.10; 34.18; 35.2; 35.3; 35.4; 35.5; 35.6; 35.7; 35.8; 35.9; 35.11; 35.12; 46.3; 46.7; 47.9; 47.16; 51.8; 51.16; 53.10; 55.12; 56.3; 56.8; 61.8; 64.5; 68.8; 68.13; 73.5; 73.6; 73.9; 73.10; 73.11; 74.2; 75.2; 75.5; 75.10; 75.11; 75.12; 76.6; 78.2; 78.3; 78.4; 78.5; 78.9; 78.10; 83.9; 83.12; 90.13 suautor: 12.12; 12.13; 20.5; 20.7; 20.8; 20.9; 24.13; 24.14; 27.9; 27.11; 32.8

Zdravko Mitrović

27.4; 27.12; 38.7; 38.8; 38.9; 38.10; 51.6; 51.7; 51.15; 51.18; 67.2; 67.3; 73.7; 73.8; 89.4; 89.9

Zlatko Trobonjača

4.23; 12.9; 12.10; 12.11; 14.9; 14.10; 15.7; 15.8; 19.9; 19.10; 26.9; 26.10; 52.4; 52.8; 56.2; 56.4

Željko Krznarić

47.15; 69.2; 69.8; 69.11; 71.1; 71.4; 71.6; 71.8; 71.9; 71.12

XII

Predgovor

Postgenomsko razdoblje biomedicine je pred izazovom cjelovitoga sagledavanja i razumijevanja fizioloških i pato fizioloških tokova. Izazov je velik i nezaobilazan, a uključuje novospoznajne, metodologijske, kadšto paradigmatske i, u stanovitoj mjeri, vrijednosne pomake. Pokret translacijske medicine nameće aplikativno usmjerenje u istraživa njima, a medicina utemeljena na dokazima traži racionalnije korištenje postojećih znanja na dobrobit bolesnika. I jedan i drugi pristup pokušavaju povećati učinkovitost liječničke profesije. Produbljivanje biomedicinskih znanja povećava lječidbenu moć medicine i podiže kakvoću liječnikove intervencije. Molekularna metodologija , genomika, proteomika, transkriptomika, metabolomika, (itd) zajedno s bioinformatikom omogućava bolju kvantitativnu i kvalitativnu raščlambu biološkoga reagiranja. Otvaraju se korjenito nova viđenja i otkrivaju elementi za tumačenje i provjeru procesa. Klasični obrasci reagiranja su obogaćeni teško sagledivom količinom točkastih podataka, te no vim regulacijskim odnosima (primjerice, epigenetika, nonlinearnost reagiranja, samoobnavljanje tkiva, korelacije DNA-polimorfizama s klinički definiranim stanjima (GWAS-korelacije), homeoboksna regulacija, redundantnost biološke samoregulacije, itd). U sustavnom proučavanju biologije sve više se kristaliziraju funkcijske mreže kao os nova plastičnosti, varijabilnosti, kompetitivnosti i količine reakcije biološkog sustava. Funkcijske mreže uključuju hijerarhijsku subsidijarnost i interaktivnost međuovisnih temeljnih elemenata, koje su u izgradnji složenoga sustava nadzirani brojnim homeostatičkim regulacijama. Istovjetni se obrazac funkcijskoga mreženja pojavljuje u proučavanju patobiologije čovjeka. I u istraživačkom smislu te u dijagnostičkom i terapijskom smislu nozologijski tokovi postaju složeniji i raznolikiji. Sve jasnije se oblikuje potreba personalizirane medicine (dijagnostika, prognostika, liječenje i prevencija). Unutar varijabilnosti reagiranja, naslijeđenoga genoma i kronobioloških promjena reaktivnost pojedinca određuje etiopatogenezu pokrenutu pojedinim noksama. Stoga u istoj nozološkoj skupini pojedinci pokazuju široku varijabilnost kliničkoga toka i odgovora na terapiju. Personaliziranim pristupom se načelno osigurava optimalniji ishod. S druge strane, medicinska potreba pojedinca i pučanstva nije nužno saturabilna pojava, već je u velikoj mjeri definirana sustavom općih životnih vrijednosti. Stoga je pred medicinu i pred društvo u cjelini stavljena zahtjevna agenda pravodobne primjene i racionalnoga korištenja spoznaja i sredstava. Epidemiološki i pojedinačno, učinko vito sprječavanje, dijagnostika i liječenje bolesti zahtijeva razumijevanje etiopatogeneze, kao stožerno uporište. U tom su uvjerenju autori ove knjige pretočili suvremenu spoznaju u jedinstven prikaz etiopatogenetskih čvorišta. Proučavanjem čvorišnih međuodnosa i funkcijskoga mreženja procesa autori upućuju na novi pogled na kaskade, skrivene sveze i uzročno-posljedične odnose, te na pokretanje novih putova reagiranja i regulacijskih odnosa unutar patofizioloških tokova koji određuju jačinu i stupanj disfunkcije te klinički simptome i znakove pojedinog stanja. Načelno gledajući, zdravlje i bolest čine biološki kontinuum. U čovjekovu se tijelu ostvaruju životni procesi kroz regulirani genomski izražaj, složenu interakciju s okolišnim čimbenicima, izgradnju i razgradnju struktura, održavanjem gradijenata, brojnim samopopravnim mehanizmima, neprestanim energijskim obrtajem (itd). U svojoj naravi ti su životni procesi kvalitativno i kvantitativno promjenljivi, što je osnova promjena reaktivnosti. Reaktivna se varijabilnost može promatrati na različitim razinama: od organizmične, preko funkcijskih sustava, pojedinačnih XIII

organa i makromolekula do nanomolekularnoga svijeta elektrolita, protona i molekula vode (itd). Tijelo kao biološki sustav, pokazuje stanoviti stupanj robustnosti, dakle sposobnosti samoodržanja i reagiranja u širem zahvatu izvanj skih i vlastitih nutarnjih promjena. Održavanja strukturne cjelovitosti tjelesnih i staničnih prostora te funkcijskih gradijenata troši velik dio biološke energije. Cjelovita reaktivnost se zasniva na međuovisnim funkcijama. Primjerice, sve stanice u tijelu su izravno ovisne o euglikemiji i normoksiji u svrhu održavanja vlastitog energijskog metabolizma. Prolazna ili trajnija odstupanja glikemije i dostupnosti kisika pokreću nove kompenzacijske mehanizme i modifi cirajuci temeljne obrasce reagiranja, s općim trendom homeostatičke re-uspostave normoglikemije i normoksije. Arndt-Schulzova opća zakonitost o utjecaju kvantitativnih odstupanja stanovitog čimbenika na biološku narav reagiranja je kroz etiopatogenetske čvorove jasno i konkretno istaknuta. Manjak stanovitog fiziološkog čimbenika uzrokuje jednu skupinu etiopatogentskih procesa, a suvišak tog istog čimbenika uzrokuje neku drugu skupinu etio patogenetskih procesa. Primjerice, hiperglikemija uzrokuje hiperosmolalnost, poliuriju i hiperglikaciju bjelančevina (itd), a hipoglikemija uzrokuje hipoenergozu i poremećaj svijesti (itd). Autori su u ovoj knjizi obradili 36 takvih »simetriziranih« čvorišnih odstupanja. Edukacija studenata medicine i osuvremenjivanje znanja i vještina liječnika su pred izazovom smislenoga korište nja i primjene novih znanja. Integrativno razumijevanje i razmatranje bolesnikova stanja postaje imperativ vremena. Ovom knjigom autori nude etiopatogenetski pristup kao okosnicu za raščlambu i objedinjavanje razumijevanja bolesti te dijagnostičkog i terapijskoga procesa. Etiopatogenetski čvorovi (EPČ) predstavljaju zajedničke točke, čvorišta, na kojima se često heterogeni putovi umrežavaju. U njih se brojni putovi slijevaju te iz njih izviru novi procesi. Može se reći da su ta čvorišta prirodni integratori etiopatogenetskih zbivanja. Preko njih se ostvaruju opći obrasci patofiziološkoga reagiranja. Kroz EPČ-ove autori prikazuju modularnost patofiziološkoga odgovora. Čovjekovo tijelo, kao biološki sustav, u odgovoru na različite etiološke čimbenike oblikuju stanovite obrasce patogenetskih tokova, module reagiranja, koji uključuju EPČ-ove. Ti su EPČ-ovi svojevrstna funkcijska mrežišta i važni regulatori ponašanja sustava. Stoga su EPČ-ovi važne točke za proučavanja patofiziologije, a može se reći da se time i pojed nostavnjuje studij i način proučavanja bolesti. Što više, liječnički zahvati su često usmjereni izravno na ispravljanje odstupanja pojedinoga etiopatogenetskoga čvora, što dovodi do kliničkoga poboljšanja stanja. Primjerice, terapija hipoksemije ili metaboličke acidoze udisanjem povišenje količine kisika odnosno terapija bikarbonatima, izravno se postižu korektivni učinci s vidljivim kliničkim poboljšanjem. To se poboljšanje uspostavlja i bez kauzalnoga rješavanja osnovnoga stanja kod bolesnika. U knjizi je obrađen 91 EPČ, uvijek kroz 10 ili više (u prosjeku 12,8) stvarnih stanja kod bolesnika. Svaki se opis stanja sastoji od dijelova: Povijesti bolesti, Napomene s ciljanim tumačenjima specifičnih detalja, Etipopatogenetskoga algoritma, Razvrstavanja te Rješenja. Često isticani problem redundancije i preoptereće nosti pletorom podataka u EPČ-ima je sveden na minimum. Zahtjev integrativnoga razumijevanja bolesnikova stanja stavljena u prvi plan liječnikove obradbe problema. Autori i urednik vjeruju da ova knjiga na jedinstven i učinkovit način nudi i potiče aktivno cjelovitu konceptualizaciju problema. Knjiga donosi etiopatogenetsko viđenje kliničkih stanja u bolesnika prema objavljenim opisima (engl. case reports) kroz EPČ. Prema podatcima čitatelj je navođen da konstruira etiopatogenetske algoritme i sistematizira informaciju, a u matrici teksta su taksativno navedeni potrebni detalji. Knjiga je pisana u obliku priručnika pogodnoga za rad i kao prateće pomagalo u radu liječnika i studenata. Obrađeno je 1165 stanja bolesnika, čime je sačinjena jedinstvena zbirka pogodna za studij medicine kroz stvarne probleme. Pri tome knjiga je i samorješavač problema jer sadrži rješenja svih algoritama i razvrstavanja (engl. problem solver). Stoga može biti pogodna za samoedukaciju studenata i liječnika. U rješavanju problema pozornost čitatelja usmjerena je na razradbu međuodnosa, ostale relevantne informacije osigurane su u matrici vježbe. Primjerice, svim brojčanim podatcima u povijesti bolesti pridodani su pripadni normalni rasponi u svrhu fokusiranja pozornosti čitatelja. Podržavanju pozornosti na problem doprinosi sažetost prikaza i kratkoća teksta vježbe (prosječno vježba je napisana na 1,3 stranice teksta). Knjiga je treći nastavak niza patofizioloških udžbenika (Patofiziologija, Knjiga prva i Patofiziologija – Zadatci za problemske seminare, Knjiga druga) kojom se zakonitosti patofiziološkoga reagiranja dovode do pojedinačnoga stanja bolesnika. Time upotpunjuje i komplementira prva dva dijela svojim dosljednim usmjerenjem tumačenja procesa na bolesniku. Po svojem pristupu svako stanje se promatra kao klinička vježba (engl. case study), a etiopatogeneze XIV

raznovrsnih bolesti imaju zajedničku točku – pripadni EPČ. Svaki EPČ ima uvodni orijentacijski dijagram i popis pripadnih vježbi. Svakom EPČ-u su pridodani i naslovi vježbi u nekim drugim dijelovima knjige u kojima se dotični EPČ susreće kao usputna, paralelna, sekundarna ili kontekstualna spona etiopatogeneze. Studiranje kroz vježbe koje pripadaju pojedinome EPČ-u matrično se nudi i provodi cjelovita obradba problema. U ovoj knjizi, koja se objavljuje u četiri dijela, 51 autor su usuglašeno dorađivali probleme prema zadanome obrascu nastojeći ugraditi suvremeni presjek razumijevanja etiopatogeneze. To su činili s entuzijazmom i uvjerenjem da takvo aktivno moduliranje znanja zapravo slijedi prirodnu fiziologiju i mentalne procese učenja i način neposrednoga rješavanja praktičnih liječničkih problema. Koliko smo bili u pravu, pokazat će život knjige, njezini korisnici i vrijeme. Ispravno dijagnosticiranje etiopatogenetskih odnosa i tokova čvrsto je liječnikovo uporište i pouzdan vodič u rješavanju praktičnih problema. Budući da knjiga sadržajem i pristupom nije granski usmjerena, već je vođena etiopatogenezom, vjerujemo da može biti od interesa mnogim granama medicine i na mnogim razinama profesionalnoga razvoja. Pokusno korištenje dijelova ovih materijala u nastavi patofiziologije (u obliku pratećih tekstova nekim vježbama i kao matrica radne bilježnice iz kliničke patofiziologije) pokazalo je stanovitu induktivnu snagu pristupa te povećan interes i aktivnost studenata. EPČ-pristup je također dobro prihvaćen na poslijediplomskoj edukaciji. Stoga, vjerujemo da će studenti, specijalizanti, subspecijalizanti, doktorandi, praktični liječnici i druge zdravstvene struke biti najbolji ocjenjivači stvarne vrijednosti knjige. Autori i urednik pozivaju sve buduće korisnike knjige da svojim povratnim prosudbama, kritikama i prijedlozima procijene moguću važnost ove knjige za pojedinu granu medicine. Njihovi osvrti, primjedbe, polemike, te specifične i načelne ocjene (itd) autorima će biti poruka i orijentir u doradbama i sljedećim izdanjima. Pisanjem udžbenika kliničke patofiziologije koji ne slijedi tradicionalni granski ustroj medicine izbjegnut je pro blem kompartmentalizacije struka, jalovoga ponavljanja i uklonjene su nevidljive »ograde« među granama medicine. Autorima i uredniku je ovo samo po sebi bio istinski izazov. Naime, tradicionalno liječničke profesije su ustrojene u pojedine grane (primjerice, grane prema funkcijskim sustavima, kirurške i konzervativne grane, grane prema dobi bolesnika, itd), a to gransko načelo je preslikano u strukturu bolnica (odjeli, specijalizacije, nadležnosti), fakulteta (katedre, predmeti) i u studijske programe (katalozi znanja, izvedbeni protokoli). Takvu tradicijsku strukturu studen ti medicine i liječnici kadšto uzimaju kao referentni okvir i za etiopatogenetske procese i dijelom promatraju bolesti kroz gransku fragmentaciju. Nasuprot tomu, integrativna etiopatogeneza kroz EPČ-ove upućuje na modularnu patobiologiju reagiranja koja se pojavljuje u kliničkome očitovanju bolesti. Time ova knjiga skreće pozornost i vraća proučavanje temeljnih procesa u osnovi bolesti. Čitatelj može lako utvrditi da pojedine vježbe i EPČ-ovi »pripada ju« nekoj grani medicine, a često »pripadaju« i većem broju grana istodobno. Jednostavnim prebrojavanjem bi se moglo utvrditi da zbirno oko 22% vježbi obrađuje pedijatrijsku problematiku, 18% kiruršku, 34% internističku, 13 kardiološku 12%, onkološku, 8% nefrološku, 11% neurološku problematiku, itd. Čini se da bi ciljani etiopatogenetski pristup kroz vježbe u EPČ-ovima mogao pojačati klasičnu edukaciju, promišljanje i učinkovitost pojedinih grana. Autori i urednik u tom uvjerenju predaju ovaj udžbenik profesionalnoj javnosti na uporabu i prosudbu. U Zagrebu, rujna 2012. godine

Zdenko Kovač

Sadržaj

Posveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V Autori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VII Autorski prinosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . X Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIII Sadržaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XVII Naputak za korištenje ove knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XXI Kratice i simboli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XXIII PRVI DIO

Čvor 1 Čvor 2 Čvor 3 Čvor 4 Čvor 5 Čvor 6 Čvor 7 Čvor 8 Čvor 9 Čvor 10 Čvor 11 Čvor 12 Čvor 13 Čvor 14 Čvor 15 Čvor 16 Čvor 17 Čvor 18 Čvor 19 Čvor 20 Čvor 21

Hipernatrijemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 Hiponatrijemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Hiperkalijemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Hipokalijemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Hiperkloremija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Hipokloremija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Hiperfosfatemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Hipofosfatemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 Hiperkalcijemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 Hipokalcijemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 Hipermagnezijemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 Hipomagnezijemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239 Hiperhidracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 Hipohidracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 Hiperosmolalnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 Hipoosmolalnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313 Edem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 Ascites . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351 Hipovolemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 Hiperkapnija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385 Hipokapnija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401

XVII

Čvor 22 Čvor 23

Respiracijska alkaloza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 419 Metabolička alkaloza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 435 Obilježja etiopatogenetske naravi i kliničkoga tijeka bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 461 Rješenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 463 Kazalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XXV DRUGI DIO

Čvor 24 Čvor 25 Čvor 26 Čvor 27 Čvor 28 Čvor 29 Čvor 30 Čvor 31 Čvor 32 Čvor 33 Čvor 34 Čvor 35 Čvor 36 Čvor 37 Čvor 38 Čvor 39 Čvor 40 Čvor 41 Čvor 42 Čvor 43 Čvor 44 Čvor 45 Čvor 46

Metabolička acidoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 571 Respiracijska acidoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 595 Hipotermija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 615 Hipertermija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 635 Kaheksija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 657 Pretilost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 673 Pothranjenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 695 Metabolički sindrom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 715 Hipermetabolizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 735 Anemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 753 Hiperglikemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 789 Hipoglikemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 815 Ishemija mozga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 831 Ishemija srca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 851 Ishemija crijeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 865 Ishemija nogu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 891 Bol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 907 Ateroskleroza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 925 Dislipidemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 941 Amiloidoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 957 Hipoproteinemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 979 Fibroza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 999 Eozinofilija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1025 Obilježja etiopatogenetske naravi i kliničkoga tijeka bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1043 Rješenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1045 Kazalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XXV TREĆI DIO

Čvor 47 Čvor 48 Čvor 49 Čvor 50 Čvor 51 Čvor 52 Čvor 53 Čvor 54 Čvor 55 Čvor 56

XVIII

Leukocitoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1151 Neutropenija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1177 Trombocitopenija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1205 Sklonost zgrušavanju krvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1221 Sklonost krvarenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1243 Hipovolemijski urušaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1275 Vazohipotonični urušaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1291 Kardiogeni urušaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1315 Arterijska hipotenzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1333 Arterijska hipertenzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1359

Čvor 57 Čvor 58 Čvor 59 Čvor 60 Čvor 61 Čvor 62 Čvor 63 Čvor 64 Čvor 65 Čvor 66 Čvor 67 Čvor 68 Čvor 69

Srčana dekompenzacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1379 Aritmija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1397 Tamponada srca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1423 Hiperviskoznost krvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1439 Hiperventilacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1459 Hipoventilacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1475 Hipoksemijska respiracijska nedostatnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1491 Hiperkapnijska respiracijska nedostatnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1507 Akutno jetreno zatajenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1525 Kronično jetreno zatajenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1543 Kolelitijaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1565 Žutica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1581 Povraćanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1603 Obilježja etiopatogenetske naravi i kliničkoga tijeka bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1621 Rješenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1623 Kazalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XXV ČETVRTI DIO

Čvor 70 Čvor 71 Čvor 72 Čvor 73 Čvor 74 Čvor 75 Čvor 76 Čvor 77 Čvor 78 Čvor 79 Čvor 80 Čvor 81 Čvor 82 Čvor 83 Čvor 84 Čvor 85 Čvor 86 Čvor 87 Čvor 88 Čvor 89 Čvor 90 Čvor 91

Proljev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1725 Ileus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1745 Trbušni kompartmentni sindrom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1763 Imunosna preosjetljivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1781 Imunonedostatnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1797 Autoimunost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1821 Odbacivanje presatka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1847 Reakcija presatka protiv domaćina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1863 Transfuzijska reakcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1879 Hipersplenizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1895 Epilepsija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1911 Poremećaj svijesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1931 Intrakranijalna hipertonija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1953 Akutno bubrežno zatajenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1973 Kronično bubrežno zatajenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2003 Nefrotički sindrom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2019 Urolitijaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2039 Opstrukcijska uropatija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2059 Patološki prijelom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2075 Sepsa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2093 Višeorgansko zatajenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2115 Cijeljenje tkiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2137 Obilježja etiopatogenetske naravi i kliničkoga tijeka bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2165 Rješenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2167 Kazalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XXV

XIX