02 citanka 1 by Milica Tojagic

^ITANKA za prvi razred osnovne {kole

Uputstvo U ~itanci ovoj ima divnih pri~a i pesama, one nude radost tebi, uzbu|ewa svima nama. Moè da ti neko ~ita ‡ tada slu{aj i uìvaj; kad ti ~ita{, tada kazuj kao da je tvoj doìvqaj.

Vodi~

zadatak crtamo i bojimo seti se {ta smo nau~ili

Vaqa da ih obja{wava{ kako si ih razumeo, da navede{ ose}awa koja tad si doìveo. Moè{ da ih prepri~ava{ ‡ od po~etka, naduga~ko, moè{ nekad i od kraja, telegrafski, vrlo kratko.

glumimo pi{emo gramatika

^ini mi se da }e biti ipak ovo najva`nije ‡ da prona|e{ tajne koje pesma ili pri~a krije: lepe re~i, lepe slike i likove zanimqive, va`ne misli i poruke, doga|aje uzbudqive. Neki draguq vaqalo bi i napamet da nau~i{ i pone{to da nacrta{, da otpeva{ il’ odglumi{. Izmisli im drugi naslov, po~etak il’ drugi kraj, pro{iri ih, dodaj strofu, lik il’ neki doga|aj. Od pesmice gradi pri~u il’, recimo, tekst za glumu, biraj re~i kao biser ‡ imaj uvek to na umu.

kwi`evnost govorna ve`ba re{avamo istra`ujemo smisli, ispri~aj i napi{i re~nik

SVAKO IMA GOVOR SVOJ Za{to }uran pu}puri~e, Za{to vo~i} ri~e, Za{to guska ga~e, A magarac wa~e? Za{to maca ka`e ‡ mau, Za{to kuca veli ‡ vau? Svako ima govor svoj, Kao i ti, mili moj. Milica Bingulac

Simeon Marinkovi}

MI[IN PAS Evo kako Mi{a ume pse}i govor da razume: Kad pas sedne, glavu digne, tad zavija: „Au, au, usamqen sam, to ne prija“. Kad uz mene ska~e, laje, onda cvili: „Radujem se {to te vidim, druè mili!“ Nekad preti o{trim zubom i zareì: „Ne diraj me, glo|em kosku, daqe beì!“ Kad skaku}e, to je poziv, to je pozdrav: „Hajde da se poigramo, av-av, av-av!“ A ~arapu kad odnese ‡ ne bi smeo ‡ tada ne znam {ta je moj pas re}i hteo.

Prona|i i podvuci plavom bojom re~i koje pokazuju {ta radi Mi{in pas kad je usamqen.

Prona|i i podvuci zelenom bojom re~i koje pokazuju kako Mi{in pas preti.

Napi{i kako Mi{in pas iskazuje radost.

Napi{i kako si uspeo da po glasu i pokretu razume{ {ta ti je htela re}i neka `ivotiwa.

GOVORIMO POKRETIMA Prona|i i upi{i ispod svake slike re~i koje govore isto {to i pokret. Odglumi govor pokreta sa ovih slika. Neka drugi poga|aju {ta govori{.

Do vi|ewa!

Dosadno mi je.

Bravo!

Ne}u vi{e da se igram.

Do|i ovamo!

Ne mo`e!

Ne znam.

Tu`i}u te u~iteqici!

Ba{ me briga!

Slobodan Lazi}

Dobar dan, pa~e!

TRI SUSRETA Kraj vode susretoh pa~e i pa~e pozdravih ja. Rekoh mu: „Dobar dan, pa~e!“ A pa~e meni: „Kva-kva!“

Kva-kva!

Na mostu susretoh pile, `uto kô pili}i svi. Rekoh mu: „Dobar dan, pile!“ A pile meni: „Pi-pi!“ Pred ku}om susretoh {tene, na wemu `aketi} plav. Rekoh mu: „Dobar dan, {tene!“ A {tene meni: „Av-av!“

Dobar dan, {tene! Dobar dan, pile! Av-av! Pi-pi!

Potra`i u re~niku {ta zna~i re~ `aketi}.

Koga je sve de~ak pozdravio?

Upi{i re~ koja nedostaje u re~enici:

Ma~ka

mau, mau.

Krava

mu, mu.

@aba

kre, kre.

Magarac

ia, ia.

Guska

ga, ga.

Ovca

be, be.

KOLIKO JE SATI? Zamisli da ho}e{ da pita{ nekoga koliko je sati ili gde se nalazi neka ulica. Kako }e{ se obratiti odrasloj osobi? Kako }e{ pitati vr{waka?

Ti: Odrasla osoba: Ti: Odrasla osoba: Ti: Odrasla osoba: Ti: Odrasla osoba:

Ti: Tvoj vr{wak: Ti: Tvoj vr{wak: Ti: Tvoj vr{wak: Ti: Tvoj vr{wak:

Vlada Stojiqkovi}

SA MNOM IMA NEKA GRE[KA Sa mnom ima neka gre{ka lice mi se stalno sme{ka he-he

Prona|i u pesmi i prepi{i re~i koje govore kako sve mo`e da se smeje.

Sme{ka se,

Bez razloga i bez veze usta mi se sama keze ho-ho

, ,

I kad ne}em i kad ho}em moram da se zakiko}em hi-hi

, .

Nestrpqiv sam, jedva ~ekam da se malo zacerekam hu-hu

Prona|i i podvuci u pesmi dve re~i koje nisu pravilno napisane.

Postalo je zbiqa stra{no: smejem se k么 lud na bra{no ha-ha.

Izgovori ovu re~enicu na vi{e na~ina:

veselo

Eno ga pas.

tu`no

Eno ga pas.

upla{eno

Eno ga pas.

Zna~ewe re~i keziti se, kikotati se, cerekati se potra`i u re~niku.

Semjon Kogan

KAKO SE KO ZOVE Upitala deca `drebe: „Za{to tebe zovu Vetri}?“ „Ja brzo tr~im. Kao vetar.“ „A za{to se ti zove{ Nosiqa?“, obratila se deca koko{ki. „Ja nosim jaja.“ „A za{to su tebe nazvali Pevac?“, pitala deca petla. „Ja glasno pevam i svojim kukurikawem vas budim u zoru.“ „A tebe, magar~e, za{to Tvrdoglavi?“ „Ne}u da ka`em!“, odgovori magarac i udari kopitima o zemqu. Za{to magarac nije hteo da odgovori na pitawe?

Podvuci u tekstu one re~enice kojima se postavqa pitawe. Postavi po jedno pitawe svakoj `ivotiwi sa slike. Pazi na

[aqiva narodna pesma

JA SAM ÛDO VIDEO Pu` se s bikom tu~e, Koza kola vu~e, Mrav brkove su~e, Kow na grani spava, Zec put preorava, Muva tovar nosi, Vuk na putu prosi, Roda àbu sluì, Mi{ se s ma~kom druì.

U re~niku prona|i {ta zna~e re~i ~udo, sukati i tovar.

Koje bi ~udo ti najvi{e voleo da vidi{?

JO[ NEKA ^UDA Napi{i kakva se ~uda vide na ovim slikama.

PRIJATEQI Zamisli da se `aba naqutila na svog prijateqa, nilskog kowa. Zatim su razgovarali, pa su se pomirili. Smisli i napi{i o ~emu su razgovarali.

@aba:

Nilski kow:

@aba:

Nilski kow:

@aba:

Nilski kow:

@aba:

Vlada Stojiqkovi}

MNOGO ZVUKOVA Kad sko~i pas na tas ~uje se

Kad padne zvrk na {mrk ~uje se

Kad padne kum na drum ~uje se

Kad lupi kup u }up ~uje se

Kad stigne xip u [tip ~uje se

Kad padne brus u |us ~uje se

U re~niku prona|i zna~ewe re~i tas, zvrk, {mrk, kup i brus.

Napi{i koji se zvuci ~uju u ovoj pesmi.

Izgovaraj vi{e puta glasno. Nastavi niz.

[

Miroslav Anti}

ZAVRZLAMA Zamislite, deco, jao! Rep u mleko mi{u pao. A on jadan nije znao, pa ga skoro progutao. Sve misle}i za svoj rep: â&#x20AC;&#x17E;Gle rezanac, {to je lep!â&#x20AC;&#x153; U re~niku }e{ na}i {ta zna~i re~ zavrzlama. Smisli i napi{i druga~iji naslov za ovu pesmu.

[ta to mi{ nije znao?

Napi{i koje se re~i iz pesme kriju iza sira.

REZ

ANA

MI[ C

MLEKO

REP

RAZGOVOR NA SANKAWU

Upi{i u obla~i}e o ~emu ove devoj~ice razgovaraju na sankawu. Pazi da se razgovor slo`i sa slikom.

SETI SE {ta smo nau~ili... • Pokaì SLOVO. • Pokaì RE^. • Pokaì REÊNICU.

Na kraju re~enice mo`e da stoji:

ta~ka . upitnik ? uzvi~nik ! 16

ZIMA Bele koke s neba pale, na{a vrata zatrpale. (sneg)

Petar Stoki}

PADA SNEG

Ovo je pesma!

Ura, deco, pada sneg! Bela {uma, beo breg, bela staza, bela reka, bela vrana, beo zeka, beo ~ovek, beo brk... Hajdâ&#x20AC;&#x2122; u igru, br`e, trk! Ovo je stih!

Ovo je pesma koja se zove Pada sneg. Jedan red u pesmi zove se stih.

Re{i rebuse.

Napi{i re~ koja se najvi{e pomiwe u ovoj pesmi.

(acivakur)

Napi{i {ta je jo{ belo kad padne sneg.

Izbroj koliko stihova ima pesma â&#x20AC;&#x17E;Pada snegâ&#x20AC;&#x153;.

Ova pesma ima 18

stihova.

(eknas)

Narodna pri~a Ovo je pasus!

PAS I KU]A Pripovedaju kako je pas, skupiv{i se u klupko na mrazu, rekao da druge zime ne}e ~ekati bez ku}e, nego da }e je odmah graditi ~im leto do|e. Dodao je jo{ da mu velika ku}a ne treba i da }e je lako na~initi. A kad se leti na vru}ini izvalio i razbacao sve ~etiri noge i rep i glavu na sve strane, onda je rekao: „Ko }e meni ovoliku ku}u na~initi?“ I tako je opet ostao ~ekati zimu bez ku}e.

U re~niku pi{e {ta je klupko.

Ovo je pri~a!

Ovo je pri~a koja se zove Pas i ku}a. Ona je pisana u prozi. Re{i zagonetke. Za{to pas nije napravio ku}u? Lonac ima ‡ kuvar nije, metlu ima ‡ ~ista~ nije.

(ok{ens)

Ispri~aj kako je pas leào na mrazu. Kako je leào na vru}ini? Objasni za{to je tako leào. Zube nema, ruke nema, a opet ujeda. Napi{i naslov jo{ neke pri~e o ìvotiwama koju zna{. (zarm)

PRVI SNEG Cele no}i padao je sneg. Ujutru je sve bilo belo. Deca su se radovala: „Ura! Pravi}emo sne{ka!“, rekao je Marko. „Hajde da se sankamo“, kazala je Lena. Iz `buna je virio zec. Bio je zabrinut: „Te{ko mi je da ska~em po dubokom snegu. Kako da na|em hranu?“

Za{to su se deca radovala?

Za{to je zec bio zabrinut?

Da li je ovo pri~a ili pesma? Po ~emu to zakqu~uje{?

VO]NA SALATA Recept za dve osobe Za ovu salatu potrebno je:

1. Uzmi jednu ve}u ~iniju. Uz pomo} odrasle osobe iseci banane na koluti}e.

2. Operi jabuke. Zajedno sa odraslom osobom oqu{ti jabuke i iseci ih na komadi}e.

3. Neka ti ta osoba pomogne da oqu{ti{ pomoranxu i ise~e{ je na komadi}e.

4. Preko komadi}a vo}a pospi suvo gro`|e.

5. Sve malo prome{aj.

6. Salatu poslu`i u {irokim ~a{ama. Ne zaboravi ka{i~ice!

Wam, wam! Da li ti se vo}na salata dopala? Zaokru`i odgovor.

1. DA

2. NE

3. ONAKO

4. BQAK! 21

Ovo je pesma!

Gvido Tartaqa

SANKE Lete, lete sanke, lete kao strele, uzane i tanke na{e sanke bele.

Ovo je stih!

Sanke jure, jure. Ima snega, ima. Ako se preture i mi }emo s wima. Ovo je strofa! Dva stiha ili vi{e wih ~ine strofu. Prona|i i podvuci re~i koje pokazuju kako izgledaju sanke. Za{to se ka`e da sanke lete?

Prebroj stihove i strofe u ovoj pesmi.

Ova pesma ima

stihova.

Ova pesma ima

strofe.

U re~ima koje slede, slova su ispreme{tana. Napi{i ih tako da dobije{ imena `ivotiwa.

`je

cze

calisi

{mi

kuv

vedmed

p`u

val

rivecave

OD SLOVA DO RE^ENICE

z i m a zi ma

SLOVO SLOG

zima

RE^

Zima je hladna.

RE^ENICA Od slova sastavi re~i.

Z A M I

G S N E

G R E

Od slogova sastavi re~i.

JE SKI

KE SAN

[KO SNE

SU PREVRNULE SANKE SE

GLAVI LONAC SNE[KO

A IM

SMRZAO ZEC SE

Od re~i sastavi re~enice. Pazi na veliko slovo i ta~ku.

Narodna pri~a

PETAO I BOJE Jedno popodne nacrtao Voja petla, ali je zaboravio da ga oboji. Po|e taj petao u {etwu po dvori{tu. Sretne ga kuca i pita: „Za{to ti {eta{ tako neobojen?“ Pogleda petao u vodu. I zaista ‡ kuca istinu govori. „Ne `alosti se“, kazala je kuca. „Idi kod bojica, one }e ti pomo}i.“ Ode petao bojicama i zamoli ih: „Bojice, bojice, pomozite mi!“ „Dobro“, re~e Crvena Boja i oboji mu ~etkicom krestu i podbradak. A Plava Boja ‡ velika pera na repu. Zelena ‡ krila. A @uta grudi. Obojeni petao pope se na tarabu. „E, sad si pravi petao“, re~e kuca. Petao radosno zapeva: „Kukuriku!“ Zna~ewe re~i kresta potra`i u re~niku.

Oboj petla onako kako je re~eno u pri~i.

[ta je Voja zaboravio?

Dopuni odgovore na pitawa o pri~i:

Glavni lik ove pri~e je: U pri~i se pomiwu i ovi likovi: Podvuci odgovor za koji misli{ da je ta~an.

dvori{te ‡ {uma ‡ reka Kada se de{ava ova pri~a? Vreme radwe je: jedno popodne ‡ nekada davno ‡ jedne no}i Na kom mestu se odvija radwa ove pri~e? Mesto radwe je:

ZIMSKE TV VESTI Napi{i tekst vesti.

Na Kopaoniku celog dana pada sneg. Putevi su zavejani.

vejavica

e aqk kliz

pah uqa a st la

suncobran

ir pt le

led

lube nica

m e} av a

Ovde napi{i jo{ neke re~i koje imaju veze sa zimom.

ko e{ sn

sa nk

e u~ p pa

mr az

Zaokru`i sve re~i koje imaju veze sa zimom. (Ima ih osam.)

Desanka Maksimovi}

BAJKA O LABUDU @ivela je na vrhu planine mala Sneàna, kraqica zime. Na noìcama je imala cipelice od srebra, bila je ogrnuta belim pla{tom poprskanim sne`nim zvezdicama, a na glavi nosila ledenu kapu koja se prelivala u bezbroj boja kad Sun~ev zrak na wu padne. Kraqici zime nije bilo hladno ni na vrhu planine. Spavala je u sne`nom gnezdu, goli{ava se vaqala po smetovima, loptala se po ceo dan sa pahuqicama, vozila se po jezeru na jednoj crnoj ptici tu`no oborene glave. Kako je Sneàna bila vrlo mala, mogla je sasvim udobno da joj sedne na krilo. Sletele su na to jezero i druge ptice, divqe patke i guske, ali one su bile isuvi{e male da bi maloj kraqici zime mogle sluìti umesto ~am~i}a. êsto je Sneàna mislila za{to li je crna pti~ica tu`na, za{to uvek obara glavu, pa je jednom upita: ‡ Moj crni ~am~i}u, za{to si uvek toliko tuàn? ‡ Mala kraqice, odve} sam sad uzbu|ena i ne mogu ti re}i {ta me ti{ti ‡ prozbori najzad ptica ‡ ali dove~e do|i opet na obalu pa }e{ ~uti. Celoga dana Sneàna je bila nemirna, jedva ~ekaju}i da padne no}. Kad se smrklo oti{la je na obalu jezera gde je crna ptica ve} ~ekala. Skrivena u no}i, ispovedala se tiho kraqici zime. ‡ Sve je oko mene belo: i drve}e, i nebo, i zveri, i ti, mala kraqice, samo sam ja od no}i crwa. Zato me mori tuga.

ûv{i to, Sneàna radosno re~e: ‡ Kad ti je to jedina nevoqa, ~am~i}u, ne brini! U~ini}u da postane{ i ti beo. Zaplovi no}as na sredinu jezera i ~ekaj. Posle ovoga, kraqica je oti{la do ledene kule me|u stewem, gde je ìvela Srebrna zvezda, majka svih pahuqica. Mogla joj je zapovediti, ali Srebrna zvezda je bila vrlo stara, pa je Sneàna zbog toga umiqato zamoli: ‡ Dobra Srebrna zvezdo, ti koja si jo{ mojoj majci ode}u tkala, po{aqi no}as na pticu {to stoji sred jezera jato pahuqica i pokri wima zauvek weno crno perje. U~ini da se sutra probudi sva bela kao sneg moga prestola. Tako je molila Sneàna, a crna ptica je uzdrhtalo ~ekala nasred jezera. Kad bi oko pono}i, san savlada pticu, ona poloì glavu na krilo, i ostade tako nepomi~na. A istoga ~asa pade jato pahuqica i svu je zaveja, te u trenu postade bela kao sneg na prestolu kraqice zime. Ujutru Sneàna opazi da vodom plovi beli labud, prvi na svetu. Drugi su se posle toga ra|ali i umirali, ali taj prvi jo{ i sad ìvi i po istom jezeru vozi Sneànu, kraqicu zime.

Drugom bojom podvuci re~enice koje govore o tome kako se Sne`ana zabavqala.

Tre}om bojom podvuci re~enice kojima je Sne`ana molila Srebrnu zvezdu da pomoge ptici.

Prepri~aj ovu bajku po slede}em podsetniku: • • • • •

Sneàna, kraqica zime, se igra crna ptica govori Sneàni za{to je tu`na Sneànino obe}awe Sneàna moli Srebrnu zvezdu za pomo} crna ptica postaje beli labud

Koji je glavni lik u ovoj bajci?

Drugi likovi su:

Zna~ewe re~i pla{t, smet, loptati se, ti{tati, prozboriti, ispovedati se i tkati potra`i u re~niku.

Prona|i i podvuci re~enice kojima se opisuje kako je izgledala Sne`ana, kraqica zime.

Ovo je bajka. Objasni po ~emu se bajke razlikuju od drugih pri~a. Koje bajke jo{ zna{?

SETI SE {ta smo nau~ili... Ovo je na strani 23.

SLOVO SLOG RE^ RE^ENICA

vetar ve tar vetar Vetar je jak.

PESMA I STIHOVI Ovo je na strani 18.

Ovo je na strani 24.

GLAVNI LIK U PRI^I

MESTO RADWE U PRI^I

VREME RADWE U PRI^I

PRI^A I PROZA Ovo je na strani 19.

DRUGARSTVO PESMA DRUGARSTVA ûdna neka druìna Pod jasenom uìna. Dele zrno proje Na dvoje, na troje. To mravi ru~aju U svome carstvu I pevaju pesmu O drugarstvu. Dragomir Brajkovi}

Dragan Luki}

[APUTAWE Od ku}e do {kole, od {kole do ku}e, uvek se pone{to {apu}e, {apu}e. Tiho, ti{e, tiho, ti{e, tiho ‡ kô padawe ki{e. [apu}u se pisma i {apu}u tajne, {apu}u se zakletve velike i trajne. Tiho, ti{e, tiho, ti{e, tiho ‡ kô padawe ki{e.

[ta se {apu}e od ku}e do {kole?

Upi{i slova koja nedostaju.

D_U_AR_TVO PR_J__EQS_VO Pro~itaj nekoliko puta ovu pesmu. Podvuci crvenom bojom stihove koje }e{ ~itati glasnije. Objasni za{to se neki stihovi izgovaraju glasno. Plavom bojom podvuci stihove koje }e{ ~itati ti{e. Objasni za{to se neki stihovi izgovaraju tiho.

TELEFONSKI RAZGOVOR Pro~itaj o ~emu su razgovarale Sara i Maja. Prepi{i wihov razgovor u obla~i}e. Pazi na redosled!

Zdravo, Majo. Ovde je Sara.

Saro, ho}e{ li da se na|emo u parku?

Za{to? Dobar dan. Ovde je Maja. Mogu li dobiti Saru?

Dolazim odmah! ]ao!

Imam ne{to va`no da ti ispri~am.

Vladimir Sutejev

BRODI]

Po{li da {etaju @abica, Pile, Mi{i}, Mrav i Bubamara. I{li, i{li ‡ i do{li do bare. „Hajde da se kupamo!“, re~e @abica i sko~i u vodu. „Mi ne umemo da plivamo“, reko{e Pile, Mi{i}, Mrav i Bubamara. „Kreke-he-he! Kreke-he-he!“, nasmeja se @abica. „A {ta onda umete?“ Uvredili se Pile, Mi{i}, Mrav i Bubamara, pa su se zamislili. Mislili ‡ mislili, pa smislili. Ode Pile i donese listi}. Mi{i} ‡ orahovu qusku. Mrav dovu~e slamku. A Bubamara ‡ kon~i}.

I otpo~e rad: u qusku udenu{e slamku, kon~i}em priveza{e listi} â&#x20AC;Ą i napravi{e brodi}! Gurnu{e brodi} u vodu. U{li svi u brodi} i otplovili! @abica virnu iz vode da se opet nasmeje, ali je brodi} ve} daleko otplovio ... nije mogla da ga stigne! Prevod s ruskog: Vera Kusicki i Petar Antonovi}

U re~niku }e{ na}i {ta zna~i re~ udenuti. Prona|i i podvuci re~enicu u kojoj se govori kako se ose}ala dru`ina kad im se `aba podsmevala.

U ovoj pri~i re~i: àbica, pile, mi{i}, mrav i bubamara napisane su velikim slovom zato {to su to li~na imena tih ìvotiwa. Ispri~aj {ta je druìna smislila da bi pokazala {ta ume. U ~emu je àba pogre{ila?

Da li je ovo pri~a ili pesma?

Qubivoje R{umovi}

AU [TO JE [KOLA ZGODNA Au {to je {kola zgodna Le~i lewost i samo}u Ko da mi je ku}a rodna [teta {to ne radi no}u

Kad nisam u svojoj {koli Mene moja du{a boli Nema one dru`ine Da delimo u`ine

Au {to je {kola sjajna U klupama par do para Svaki {apat svaka tajna Jednu novu qubav stvara Kad nisam u svojoj {koli Mene moja du{a boli Nema one s kikom Koju ne dam nikom

Re{i rebuse. [ta radi ova dru`ina u {koli?

Podvuci stih u pesmi u kojem se govori o tome kako deca sede u klupama.

(alok{)

Napi{i imena dece iz tvoje dru`ine.

(gurd)

IZABERI DRU[TVO Pro~itaj {ta govore ova deca.

Na snegu je dosadno. Pitaj nekog drugog da ti pozajmi!

Hajde da pu/tamo zmaja!

Lena Ho]e/ li pola uyineĂ?

Marko Mi{a Mrzi me da iza;em napoqe.

Volim da se smejem.

Dejan Luka Maja Izaberi i napi{i s kim od wih bi voleo da se dru`i{.

Razmisli i napi{i za{to nekoga mo`e mrzeti da iza|e napoqe.

Za{to bi voleo s wima da se dru`i{?

EN DEN DORE En, den, dore, duboko je more, jo{ je dubqa Mitrovica, gde se kisi kiselica. Kiselica kisi, ti za mene nisi! Prona|i u re~niku zna~ewe re~i kiselica i kisiti.

Razbrajalice su kratke pesmice koje deca govore dok se igraju. Re{i zagonetke. Napi{i kada koristi{ razbrajalice.

^etiri brata pod jednim {e{irom.

(ots)

Napi{i slede}u razbrajalicu pravilno u stihovima.

Jedan,dva,volimteja.Jedan,dva,tri,voli{meti. Ku}ica u gorici na jednoj no`ici.

(akru~ep)

RE^ENICE Obave{tajna

Ja imam druga.

Upitna

Kako se on zove?

Zapovedna

Marko, sa~ekaj me!

Na kraju svake re~enice stavi . ? ili ! . Pro~itaj naglas. Obrati pa`wu na znak koji treba da stoji na kraju re~enice.

Ptica je sletela u gnezdo

Ne gazi po ledu

Posle {kole idemo na sankawe

U parku ima snega

Gde mi je torba

Mama, daj mi rukavice

Za{to se smeje{

Dolazi odmah

Da li je to mogu}e

Prepi{i re~enice iz tabele. Ne zaboravi znak na kraju.

Obave{tajne re~enice:

Zapovedne re~enice:

Upitne re~enice:

Narodna pri~a

GOLUB I P^ELA Jednog letweg dana po{la je p~ela na potok da se napije vode. Sletela je na jedan kamen i po~ela da pije. Omakla se s kamena, pala u vodu i po~ela da se davi. To je video golub s grane. Otkinuo je kqunom jedan list s drveta i bacio ga p~eli. P~ela se popela na list, krila su joj se osu{ila i ona je odletela. Drugog dana do{ao je lovac u {umu. Opazio je goluba na grani, pa nani{anio pu{kom na wega. Videla to p~ela i sletela lovcu na ruku. Boje}i se da ga p~ela ne ujede, lovac je mahnuo rukom i golub je odleteo.

Pogledaj slike. Razmisli o tome kako treba da budu pore|ane. Upi{i u kru`i}e brojeve (1,2,3,4) po redosledu doga|aja. Kako je golub pomogao p~eli?

Glavni likovi u ovoj pri~i su: Mesto radwe u pri~i je: Vreme radwe u pri~i je: 38

Kako je p~ela pomogla golubu?

MALA ANKETA Pitaj svoje drugove i drugarice koji je wihov omiqeni crtani film. Upi{i odgovore u tabelu. Pazi na veliko slovo.

Ime i prezime druga (drugarice)

Tvoje ime i prezime

Naziv omiqenog crtanog filma

Tvoj omiqeni crtani film

Po Ezopu

LAV I MI[ Dok je lav spavao, pretr~i preko wega mi{. Lav se probudi, uhvati mi{a i htede da ga pojede. Mi{ zacvile i re~e lavu: â&#x20AC;Ą Molim te, po{tedi me, a ja }u ti se kad-tad oduìti. Lav se nasmeja i pusti mi{a. I zaista, posle nekog vremena lav se na|e u nevoqi. Lovci, koji su ga dugo progawali, uhvate ga u veliku mreù. Za~uje mi{ lava koji je bespomo}no rikao, do|e i pregrize mreù. Lav se ponovo na|e na slobodi, a mi{ mu re~e: â&#x20AC;Ą Ti si mi se onda smejao i nisi verovao da i slabi mogu pomo}i jakima.

Po ~emu vidi{ da je lav bio milostiv prema mi{u?

Ovo je basna. Basne su pri~e u kojima `ivotiwe govore i pona{aju se kao qudi. Kako je mi{ pomogao lavu? Koje osobine ima mi{?

Koje su osobine lava iz ove basne?

Podvuci re~enicu za koju misli{ da je najva`nija u ovoj basni.

Lav Tolstoj

DVA DRUGA I{la {umom dva druga, a pred wih isko~i medved. Jedan se dade u bekstvo, uspuza se uz drvo i sakri, a drugi ostade na putu. Ni{ta mu drugo ne ostade ‡ baci se na zemqu i pretvara{e se da je mrtav. Medved pri|e i po~e da ga wu{i, a ovaj prestade da di{e. Medved mu owu{i lice, pomisli da je mrtav pa ode. Kad se medved udaqio, onaj drug si|e s drveta i stade se smejati: „Deder, reci mi {ta ti je medved {aputao na uho?“ „Rekao mi je da su lo{i oni qudi koji u opasnosti napu{taju svoje drugove.“

[ta su u~inila dva druga kada je pred wih isko~io medved?

Kako se pona{ao medved kada je pri{ao ~oveku koji je le`ao? Za{to je ~ovek rekao to svome drugu?

[ta zna~i poruka: „Lo{i su oni qudi koji u opasnosti napu{taju svoje drugove“?

SETI SE {ta smo nau~ili... Ovo je na strani 37.

RE^ENICE

ZAPOVEDNE

OBAVE[TAJNE

UPITNE

PROLE]E Sunce nam se smeje i lasta dole}e, visibaba cveta â&#x20AC;Ą do{lo je prole}e.

Stanko Rakita

QUBI^ICA Qubi~ice, lepotice, digni glavu iz travice! Lepa ti je boja plava i krunica mirisava. Podigni se, ne stidi se!

U re~niku prona|i zna~ewe re~i krunica.

Kako u pesmi izgleda qubi~ica?

Iz ~ega se vidi da se qubi~ica stidi?

Koliko strofa ima ova pesma?

Prepi{i jednu re~enicu iz pesme.

Napi{i re~i iz pesme koje ti se dopadaju.

Napi{i {ta bi poru~io drugima da rade kada se na|u u prirodi. [ta da posmatraju? U ~emu da u`ivaju?

MOJ RO\ENDAN Napravi plan za proslavu svog ro|endana.

Koga }u pozvati:

[ta }emo raditi:

[ta }emo jesti i piti:

Koje poklone `elim:

Napi{i ro|endansku pozivnicu.

Na torti docrtaj sve}ice.

Pozivam te da do|e{ na proslavu mog .............. ro|endana. Gde slavim ........................................................... Kog dana ........................................................... U koliko sati ........................................................... Pozdrav od ........................................................... 45

Voja Cari}

PROLE]E Opet kre}e prole}e s pesmom kroz moj kraj. Do|e lasta, do|e roda, za`ubori bistra voda i polete zmaj. Topli dani, sun~ani, izmenili svet. I gle, svuda naokolo, gde je bilo grawe golo, osuo se cvet. Vredne p~ele po~ele da skupqaju med. Snega nema, zima nije, bacili smo bundu, skije ‡ loptin sad je red!

Kakvo je drve}e iz ove pesme?

Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ osuti se.

Re{i rebus.

Podvuci stihove koji ti se najvi{e dopadaju u ovoj pesmi.

Prepi{i iz pesme neke re~i koje se rimuju.

kre}e

‡ prole}e

‡

kraj

‡

(abab)

VELIKO SLOVO Pogledaj sliku. Otkrij {ta govore likovi na slici.

jasamtawarodi}i zvaqeva.

jasammilansimi}izs elakupinova.

jasam ar~i.

jasamm egi.

Napi{i pravilno re~enice sa ove slike. Pazi na veliko slovo.

Navedi kada se pi{e velikim slovom. (Vidi u Bukvaru na strani 65).

Devoj~ica:

1. 2.

De~ak:

Pudlica:

Napi{i nadimke svojih drugova i drugarica.

Vu~jak:

Dragomir \or|evi}

KI[A Kad se oblak nebom stu{ti, ki{a pqu{ti, samo pqu{ti.

I na rode i na ~apqe, ki{a kapqe, samo kapqe.

Iznad sela, iznad grada, ki{a pada, samo pada.

I na snaje, i na prije, ki{a lije, samo lije.

Preko breza, preko lipa, ki{a sipa, samo sipa.

Bile tre{we ilâ&#x20AC;&#x2122; orasi, ki{a kvasi, samo kvasi.

Bila trava, bila trska, ki{a prska, samo prska.

U re~niku je obja{weno {ta zna~e re~i stu{titi se, snaja i prija.

^itaj pesmu i nastavi da pi{e{:

Ki{a pada na: selo, grad, brezu,

Kada re|am i nabrajam, zarezima re~ odvajam. Ispred toga stavqam zna~ke â&#x20AC;Ą dve ta~ke.

i na

Ki{a mo`e i da: pqu{ti, pada, Napi{i jednu razbrajalicu.

i 48

, .

[AQIVA STRANA Pro~itaj ove viceve. Ispri~aj ih drugu ili drugarici.

Perici se nije i{lo u {kolu, te je pozvao direktora {kole i rekao mu: „Hteo sam da Vam javim da je moj sin Perica bolestan i da ne}e danas do}i u {kolu“. „Dobro, nego s kim razgovaram?“ „S mojim tatom.“

„Hajde da se igramo!“ „Va`i.“ „Pitaj me da li sam zec.“ „Da li si zec?“ „Jesam. A sad me pitaj da li sam slon.“ „Da li si slon?“ „Uh, ba{ si glup! Pa jesam li ti ve} rekao da sam zec?“

Ova dva vica mogu i da se glume. Odglumi ih s nekim drugom ili drugaricom.

Ovde napi{i jedan vic koji ti se dopada.

Mom~ilo Te{i}

PRVI LEPTIR Poleteo kroz zrak prvi leptiri}, leptiri}. Plavi cvet mu ponudio {e{iri}, {e{iri}. A on re~e: â&#x20AC;&#x17E;Ba{ ti hvala, cvete plav, cvete plav. Vi{e volim lepr{ati gologlav, gologlav...â&#x20AC;&#x153;

[ta je cvet ponudio leptiru? Re{i prole}nu ukr{tenicu.

Napi{i kako je izgledao ovaj leptiri}.

k u k u r e k

POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE Ovo su odri~ne re~enice.

Ovo su potvrdne re~enice.

Cvet ima {e{ir.

Leptir nema {e{ir.

Cvet voli ki{u.

Leptir ne voli ki{u.

Leptir je leteo.

Cvet nije leteo.

Zavr{i zapo~ete re~enice.

Potvrdne re~enice

Odri~ne re~enice

Ja znam da

Ja ne znam da

Ja ne volim

Ja mogu

Ja ho}u

Ja 51

Narodna pri~a

KOZA I SEDAM JARI]A Bila jedna koza, pa imala u {umi ku}icu i nekoliko jari}a. Kad god je polazila od ku}e, zatvarala je jari}e u ku}u. Savetovala im je da nikome ne otvaraju vrata, jer mo`e do}i vuk, pa }e ih pojesti. A kad se vra}ala ku}i, pevala je pred vratima: Jari}i, kozli}i, otvorite sami svojoj miloj mami! U gori sam bila, hladne vode pila, napasla se travice i zelene {umice.

Nosi vama mama puno vime mleka, pa te~e kô reka, niz no`icu u travicu!

Jari}i bi poznali maj~in glas i odmah otvorili vrata. Slu{ao to vuk iz {ume. Kad je jednog jutra koza oti{la, on do|e pred vrata i po~ne dubokim glasom pevati: Jari}i, kozli}i, otvorite sami svojoj miloj mami! U gori sam bila, hladne vode pila, napasla se travice i zelene {umice.

Nosi vama mama puno vime mleka, pa te~e kô reka, niz no`icu u travicu!

„Ne mo`e{ nas prevariti, ne mo`e{! Ne peva na{a mama tako!“, povika{e jari}i iz ku}e i ne htedo{e otvoriti vrata.

Vuk utawi glas da bi bio {to sli~niji kozinom glasu, pa po~e ponovo pevati. Jari}i opet poznado{e da to nije wihova majka i ne otvori{e vrata. Dugo je vuk ~ekao. Kad vide da ih ne mo`e prevariti, ode qut i gladan u {umu. Posle je do{la koza. Jari}i joj ispri~a{e kako je neko dolazio i pevao druk~ijim glasom, pa mu oni nisu hteli otvoriti vrata. â&#x20AC;&#x17E;Pametni mamini! To je bio vuk. Da ste mu otvorili, sve bi vas pojeo!â&#x20AC;&#x153;, re~e koza i dade im da se nasisaju slatkog mleka.

U re~niku potra`i zna~ewe re~i kozli} i gora.

Prona|i i podvuci u pri~i {ta je mama savetovala svojim jari}ima.

Da li ti se dopada vuk iz pri~e?

Za{to?

Da li ti se dopada koza?

Za{to?

Vuk je poku{avao da jo{ nekim lukavstvima do|e do jari}a. Smisli i napi{i kako je to bilo.

Smisli i napi{i imena za kozu, vuka i sedam jari}a.

Koza: Vuk: Jare 1: Jare 2: Jare 3: Jare 4: Jare 5: Jare 6: Jare 7:

Opi{i omiqeno drvo. Neka ti u tome pomognu pitawa.

• Koje je to drvo? • Gde se ono nalazi?

• Kako to drvo izgleda? • Opi{i wegovo stablo, grane, li{}e. • Kakvi su mu cvetovi? • Ima li plodova? • [ta si zanimqivo primetio na wemu?

• Za{to voli{ ovo drvo? • Kada odlazi{ do wega? • [ta tamo radi{? • Kako se brine{ o wemu?

Mom~ilo Te{i}

SLIKOVNICA Na livadi na{oj kada do|u laste, od cve}a i trava slikovnica raste. Slikovnica divna od zvon~i}a plava, ogwice, masla~ka i vi`qastih trava. U wenome krilu prepelica spava, praporcima rose no} je ulep{ava. Svakoga je jutra vetri} prelistava... Potra`i u re~niku {ta zna~e re~i: ogwica, vi`qast i praporac. Re~ vetri} ozna~ava mali vetar. To je re~ sa umawenim zna~ewem. Za veliki vetar rekli bismo vetrina ili vetru{tina. To su re~i sa uve}anim zna~ewem.

Podvuci u pesmi one re~i koje pokazuju {ta se u slikovnici nalazi.

Ispri~aj kako to vetri} prelistava slikovnicu.

Dopuni slede}e re~enice:

Mala glava je

a velika

Mala torba je

a velika

Mali kow je

a veliki

Mali lonac je

a veliki

Bo`idar Timotijevi}

KAD PROLE]E DO\E Kad prole}e do|e, Sunce svima ne{to lepo pokloni. [umi i livadi nove zelene haqine. Pticama vedro nebo i radosni cvrkut. Leptirima cvetne livade i nova krila. @ivotiwama ‡ {iroka poqa i {ume, i mnogo hrane. A ~oveku pokloni sve to i mnogo, mnogo radosti. Za{to? Zato {to onda sve `ivo na zemqi po~ne da: gugu~e, zuji, kvoca, klik}e, kukuri~e, kokoda~e, laje, piju~e, pi{ti, }u}ori, cvr~i, ~avrqa, cvrku}e, {i{ti, peva, {apu}e i tepa... Sunce tada, kao u~iteq, svakome zada neki zadatak. ‡ Ko spava ‡ da se probudi. ‡ [to je tmurno ‡ da se razvedri. ‡ Ko je zimovao u rupi ‡ da proviri. ‡ Ko je gladovao ‡ da se najede. ‡ [to je posa|eno ‡ da proklija. ‡ [to je na drvetu ‡ da prolista. ‡ [to je u jajetu ‡ da prokquvi. Kad prole}e do|e, sve naboqe po|e.

Napi{i koje je zadatke Sunce zadalo svetu?

U re~niku je obja{weno zna~ewe re~i: }u}oriti, cvr~ati, ~avrqati, tepati. Kakvu radost Sunce poklawa ~oveku u prole}e?

Smisli i napi{i jo{ neki zadatak sli~an zadacima koje je zadalo Sunce.

SETI SE {ta smo nau~ili... Velikim slovom se pi{e Ovo je na strani 47.

NA PO^ETKU RE^ENICE

Kada re|am i nabrajam, zarezima re~ odvajam. Ispred toga stavqam zna~ke â&#x20AC;Ą dve ta~ke.

LI^NO IME

PREZIME

U prole}e dole}u: laste, rode, slavuji, ~vorci, kukavice i druge ptice.

IME NASEQA

Ovo je na strani 48.

POTVRDNA re~enica

ODRI^NA re~enica

Ovo je na strani 51.

LEPO PONA[AWE Lep je onaj koji se lepo pona{a.

JI S ^ I D E OP S ^A

Ovo je jedna strana iz de~jeg ~asopisa â&#x20AC;&#x17E;Poletaracâ&#x20AC;&#x153;, koji je izlazio u vreme kada su tvoji roditeqi bili deca. [ta misli{, po ~emu se vidi da se Ana lepo pona{a?

Napisao: Qubivoje R{umovi} Ilustrovao: Du{an Petri~i}

Na osnovu ~ega zakqu~uje{ da se Milovan pona{a ru`no?

SLIKA IZ PARKA

Prvo ja! Prvo ja!

Gledaj sliku i napi{i: Ko se pona{a lepo

Ko se ne pona{a lepo

Miroslav Anti}

GOZBA Bio kozi ro|endan, pa je goste zvala, ma~ku, psa i kvo~ku i dva prasca mala, i u tawir svakom mladog li{}a dala. Gosti rekli jadni: Hvala, nismo gladni. Potra`i u re~niku {ta zna~i re~ kvo~ka.

BRZALICE

Za{to su gosti rekli da nisu gladni?

Na vrh brda vrba mrda. Mi{ uz pu{ku, mi{ niz pu{ku. Riba ribi grize rep. Ode |a~i} u du}an~i}. Brzalice su skup re~i te{kih za izgovor pri brzom izgovarawu.

Kako su se gosti ose}ali?

Re{i rebuse.

(afari`)

Pazi da se ne zapetqa{.

(~alok)

PISMO KOZI Zamisli da su posle ovog doga|aja gosti re{ili da napi{u pismo kozi. Pomozi im da ga sastave.

Du{an Radovi}

NAMERNO I SLUÂJNO NAMERNO je tukao sestru, a SLUÂJNO je udario. NAMERNO je bacio kamen, a SLUÂJNO je razbio prozor. NAMERNO se popeo, a SLUÂJNO je pao. NAMERNO je ne{to dirao, a SLUÂJNO je pokvario. Nije krivo NAMERNO. Krivo je SLUÂJNO.

Potra`i u re~niku {ta zna~i namerno, a {ta slu~ajno.

Objasni kako je to de~ak NAMERNO bacio kamen, a SLU^AJNO razbio prozor.

Zavr{i zapo~ete re~enice kako ti `eli{.

Ja volim da

Opi{i ne{to {to si uradio namerno.

Ja se bojim kad

Ja ne volim Opi{i ne{to {to si uradio slu~ajno.

Ja se radujem kad

RE^I SA SLI^NIM ZNA^EWEM

Bila je tama, bio je mrak, a on je bio sna`an i jak, tako je bio hrabar i smeo, celu pitu je smazao, pojeo! Podvuci u pesmi istom bojom re~i sa sli~nim zna~ewem.

Prona|i u ~iniji i napi{i re~i koje imaju sli~no zna~ewe. Re{i rebuse.

ogaw vatra rekao

radostan

idem

hodam

galama lep

|ak druga~ije kazao

divan

u~enik

razli~ito

(tup)

buka veseo

vatra ‡ ogaw ‡

‡

(murd)

Narodna pri~a

RADOZNALI SUSED Pisao neki ~ovek pismo svome prijatequ. Pored wega je sedeo drugi ~ovek. Sve vreme mu je zavirivao preko ramena. ^itao je {ta ovaj pi{e. To je dosadilo ~oveku. On se doseti, pa napisa i ovo: „Oprosti, ne mogu ti daqe pisati. Pored mene sedi nekakav prostak. On stalno zaviruje u ovo {to ti pi{em”. Kad je sused to pro~itao, uvredio se i qutito rekao: „Ti si prostak! Niko ne gleda u to {to pi{e{!” U re~niku }e{ na}i zna~ewe re~i radoznao i prostak.

[ta ti misli{, ko je ovde prostak?

Smisli i napi{i druga~iji naslov za ovu pri~u.

Objasni {ta zna~i re~ prostak.

Prona|i u pri~i i prepi{i jednu obave{tajnu re~enicu.

Objasni {ta zna~i re~ radoznao.

Objasni zna~ewe re~i sused.

Dositej Obradovi}

DVE KOZE Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze be{e stena uspravna kao zid. Ispod wih duboka provalija. Zamisli{e se koze: {ta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se vratile odakle su krenule. Zato jedna koza leè i opruì se po zemqi, a druga pa`qivo pre|e preko we. Tako obe odo{e ìve i zdrave svojim putem. Objasni u kakvoj su se nevoqi na{le dve koze. Kakvo su re{ewe na{le? Prona|i i zaokruì ove re~i: neuredan, drzak, pa`qiv, qubazan, pristojan, bezobrazan, dobra, lo{, fin.

Uporedi ovu pri~u s pri~om â&#x20AC;&#x17E;Dva jarcaâ&#x20AC;&#x153; iz Bukvara. [ta zakqu~uje{? Smisli i napi{i kako su razgovarale koze u ovoj pri~i:

Prva koza:

]

[

Druga koza:

Prva koza:

Druga koza:

Du{an Radovi}

TU@IBABA TU@IBABA:

Molim, u~iteqice, on mi je uzeo gumu!

U^ITEQICA:

Dobro, dobro, vrati}e ti je... Sedi.

DE^AK (ismeva tu`ibabu {apatom): Molim, u~iteqice, molim u~iteqice... TU@IBABA:

Molim, u~iteqice, on me ismeva...

U^ITEQICA:

Nemoj, Popovi}u, da ga ismeva{...

TU@IBABA (kezi se): Eeee! DE^AK:

Tu`ibabo!

TU@IBABA:

Molim, u~iteqice, on mi ka`e da sam ja tu`ibaba!

U^ITEQICA:

Nisi ti tu`ibaba, sedi samo...

TU@IBABA (obra}a se de~aku): E, eto vidi{ da nisam!

DE^AK:

Nisi ti tu`ibaba ‡ ti si tu`ideda!

TU@IBABA:

Molim, u~iteqice, on mi ka`e da sam ja tu`ideda!

U^ITEQICA:

Nije mogu}e!... Popovi}u, Popovi}u, budi miran!

TU@IBABA:

Eeee... U~iteqica ti je rekla da bude{ miran!

DE^AK:

Nisi ti tu`ibaba, ni tu`ideda ‡ ti si ni{ta!

TU@IBABA:

Molim, u~iteqice, on mi ka`e da sam ja ni{ta!

U^ITEQICA:

A {ta ti wemu ka`e{?

TU@IBABA:

I on je ni{ta!...

U^ITEQICA:

E, pa u redu... Sedite sada i budite mirni.

TU@IBABA (Seda na svoje mesto i radoznalo gleda {ta }e de~ak da u~ini; de~ak ne reaguje, {to tu`ibabu nervira. Odjednom sko~i.): Molim, u~iteqice, on me gleda! U^ITEQICA:

[ta ka`e{?

Ovaj tekst je napisan tako da se po wemu glumi. Re~i u zagradi pokazuju kako glumci treba da se pona{aju. Podvuci te re~i.

TU@IBABA (pla~no): Molim, on me stalno ovako â&#x20AC;Ą gleda! (Okre}e se prema de~aku i kezi se.) Bee! Zna~ewe re~i tuìbaba i reagovati potraì u re~niku. Objasni za koga se kaè da je tuìbaba.

Prepri~aj ovaj tekst u tri re~enice. 1.

Kako se ose}a de~ak koga tu`ibaba tu`i? 2.

Kako se ose}a u~iteqica iz ove pri~e? 3.

Predlog: napravite malo pozori{te u odeqewu i odglumite ovu pri~u. Probajte da je nastavite.

SETI SE {ta smo nau~ili... RE^I SA SLI^NIM ZNA^EWEM Ovo je na strani 65.

tama ‡ mrak sna`an ‡ jak rekao ‡ kazao pojeo ‡ smazao Tekst koji je napisan da se po wemu glumi Ovo je na strani 68.

PROVERI ZNAWE Pro~itaj zadatke i zaokru`i sve odgovore za koje misli{ da su ta~ni: • Velikim slovom se pi{e:

a. li~no ime

• Na kraju obave{tajne re~enice pi{e se: a. upitnik

b. delovi name{taja v. ime naseqa b. ta~ka

v. uzvi~nik

• Zarez se pi{e:

a. u nabrajawu b. na kraju re~enice

v. posle ta~ke

• Re~enica: „Ja znam da ~itam“ je:

a. potvrdna

v. zapovedna

b. odri~na

MOJA KU]ICA ‡ MOJA SLOBODICA Narodna izreka

Dragan Luki}

SRCE U srcu moje mame i moje srce kuca. Kad weno kucne ‡ tak moje se ~uje ‡ tik. Weno je oko toplo kô oko `utog Sunca i u tom toplom oku stanuje i moj lik.

[ta zna~e ovi stihovi: U srcu moje mame / i moje srce kuca?

Upi{i ove re~i u ukr{tenicu: ujna, baba, strina, deda, ro|ak, ujak, stric.

R O D Objasni {ta zna~i: ... i u tom toplom oku / stanuje i moj lik.

B I N A

Opi{i jednog ~lana svoje porodice. Neka ti pitawa koja slede pomognu u pisawu. • Podnaslov (Moja mama ili Moj mla|i brat ili ne{to drugo). • Kako se zove? • Koliko ima godina?

• Kako izgleda? • Da li je visok ili nizak? • Kakva mu je kosa? • Koje boje su mu o~i? • Kako se pona{a? • [ta je jo{ zanimqivo kod wega? • Kako se vi dru`ite?

• [ta kod wega ne voli{? • [ta kod wega voli{? • Za{to?

Desanka Maksimovi}

BAKA Neko voli da ima lutke i pajace, dobo{e i trube; neko voli `ive ku~i}e i mace, koke i golube. A ja bih volela od svega najvi{e da imam tri bake. Prva bi mi pri~ala pri~e svakojake i napamet pesme u~ila me lake. Za{to je devoj~ica po`elela da ima tri bake?

Druga bi me branila kad me majka kara i ~itala umesto mene iz bukvara. I vazdan bi sa mnom igrala se tre}a igara {to ih se iz detiwstva se}a. U re~niku }e{ na}i {ta zna~e re~i dobo{, pajac i karati. Napi{i koliko ova pesma ima strofa. Koliko ima stihova?

Pogledaj sadràj ~itanke. Potraì ko je napisao koju pesmu. Poveì ime pisca i naziv pesme.

Stanko Rakita Miroslav Anti} Gvido Tartaqa Dragan Luki} Voja Cari}

Srce Sanke Prvi leptir Prole}e Qubi~ica Gozba

RE^I SA SUPROTNIM ZNA^EWEM

Ne{to je gorko, ne{to je slatko!

Ne{to je hrapavo, ne{to je glatko!

Pove`i re~i koje imaju suprotno zna~ewe.

veseo

ru`an

vru}

hladan

sit

svetao

mra~an

mr{av

lep

gladan

debeo

tu`an

Ne{to je slabo, ne{to je jako!

Ne{to je te{ko, ne{to je lako!

Napi{i re~i sa suprotnim zna~ewem.

zdrav suv kratak pun spor vredan

‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡

Podseti se re~i koje imaju sli~no zna~ewe.

u~enik ‡ tama

‡

|ak

veseo

‡

prijateq ‡

divan

‡

kora~ati ‡ 75

Dragomir \or|evi}

NIGDE REDA NIGDE MIRA Kad se ~astim Teglom meda Osvrnem se Gleda deda

Kada bijem Mla|eg brata Osvrnem se Gleda tata

Kada ska~em Sa taraba Osvrnem se Gleda baba

Nigde reda Nigde mira Svako gleda Da sekira

Kad se igram [ibicama Osvrnem se Gleda mama

Pobe}i }u Bar do Qiga Moj `ivot je Moja briga

Prona|i u re~niku zna~ewe re~i taraba.

Zamisli da je ovaj de~ak pobegao u Qig. Kakvu je poruku ostavio svojim uku}anima?

Za{to je ovaj de~ak nezadovoqan?

[ta bi bilo s wegovima kod ku}e posle wegovog bega? Objasni kako razume{ stihove: Nigde reda / Nigde mira / Svako gleda / Da sekira.

E IJE J E^ PED D IZ KLO CI N E

LEDENI SEVER

Pre vi{e hiqada godina Eskimi su do{li iz Azije u Kanadu. Na po~etku su koristili saonice koje su vukli psi, a ku}e su pravili od ledenih santi i ko`a. Po{to na severu nije bilo obradivog zemqi{ta, lovili su irvase i foke za hranu i ode}u. Danas love samo neki Eskimi, a ve}ina ih radi u kancelarijama i fabrikama.

Potra`i u re~niku zna~ewe re~i santa.

Trqawe noseva je kod Eskima znak qubavi, kao poqubac.

Eskimi love ribu za hranu. Ovaj ~ovek kopqem lovi ribu kroz rupu u ledu.

Prona|i u nekoj enciklopediji kako izgleda iglo (ku}a Eskima) i nacrtaj ga.

U dana{we vreme mnogi Eskimi `ive u drvenim ku}ama i voze motorne sanke i automobile, a namirnice i lekove dopremaju avionima.

(Iz â&#x20AC;&#x17E;Velike enciklopedije za decuâ&#x20AC;?, Zmajâ&#x20AC;ĄAtlantis, Novi Sad, 1997, str. 452)

Qubivoje R{umovi}

ZA[TO A@DAJA PLA^E A`daja gorko pla~e, jer vre|aju weno a`daj~e. Rekli mu da je ru`no, pa majci do{lo tu`no. Nek je i gluvo i slepo, ono je majci lepo. U re~niku pi{e {ta zna~e re~i a`daja i vre|ati. Potra`i ih. [ta misli{, kako se a`daj~e ose}alo kada su ga vre|ali?

Napi{i kako zami{qa{ a`daj~e.

Napi{i kako si se ose}ao kada je tebe neko uvredio.

Napi{i re~i koje se rimuju u pesmi.

‡

lep ‡ divan ‡ dobar ‡ krasan

‡

spasti ‡ osloboditi ‡ izbaviti ‡ pobe}i

‡ 78

Podvuci samo one re~i ~ije je zna~ewe sli~no zna~ewu prve re~i u nizu.

MALO SLOVO U~iteqica pita Nikolu: „Za{to si ime Milica napisao malim slovom? Zar ne zna{ da imena qudi pi{emo velikim slovom?” „Znam”, odgovori Nikola, „ali to je ime moje sestre, a ona je sasvim mala.”

[ta se sve pi{e velikim slovom? (vidi stranu 47) 1.

Pored svakog slova imena Duwa napi{i re~i koje po~iwu tim slovom.

D U W A U kvadrati}e upi{i svoje ime. Pored svakog slova napi{i re~i koje po~iwu tim slovom.

2. 3.

Napi{i pravilno ove re~enice: NA[A DUWA VOLI KOMPOT OD DUWA.

U BA[TI TETKA RU@E CVETAJU RU@E.

Kornej ^ukovski

PILE @ivelo na svetu pile. Bilo je maju{no. Ba{ ovakvo.

Jedanput je na [arenperku naleteo ma~ak i poterao je prema jezeru.

Ali, ono je mislilo da je veliko, pravilo se va`no i visoko je diglo glavu. Ba{ ovako. A ma~ak je bio ba{ ovakav.

Pile je imalo mamu, [arenperku. Mama je bila ba{ ovakva. Pile je ostalo samo pored plota. Odjednom ono vide ‡ uzleteo na plot petao, protegao {iju ‡ ba{ ovako: „Ku-ku-riku! Zar nisam delija, zar nisam sila?” Ona je mnogo volela pile i hranila ga crvi}ima. A crvi}i su bili ba{ ovakvi.

Piletu se to mnogo dopalo. I ono je protegnulo {iju ‡ ba{ ovako ‡ i iz sve snage zapi{talo: „Pi-pi-pi-pi! I ja sam delija! I ja sam sila!” Ali, saplelo se i tresnulo u baru, ba{ ovako.

U bari je sedela `aba. Ugledala je pile i nasmejala se: „Ha-ha-ha! Ha-ha-ha!” A `aba je bila ba{ ovakva.

Tada je piletu pritr~ala mama. Sa`alila se i pomilovala ga. Ba{ ovako.

O ~emu je pile razmi{qalo dok je gledalo petla?

Kako se ose}ala mama kada je pritr~ala piletu?

Napi{i {ta misli{ da je mama rekla piletu na kraju.

Prevod s ruskog: Qubomir Kqaki} U re~niku prona|i {ta zna~i re~ {ija.

Jovan Jovanovi} Zmaj

MATI Labudi}i mali Jo{ ne mogu znati Koliko im vredi Wina dobra mati. Ona brigu brine. Bdi o wima svima. Kraj sebe ih vodi, Na le|a ih prima. No}u ih pokriva Perjem svojih krila Da joj ne ozebe Porodica mila. Kad ih kogod dirne, Ne zna {ta je {ala, Ta za wih bi mati Glavu svoju dala.

Potra`i u re~niku {ta zna~i izraz dati glavu i re~ premi{qati.

Objasni {ta zna~e stihovi:

Materina qubav Nije prazna bajka â&#x20AC;Ą Vi bar, deco, premi{qajte [ta vam vredi majka.

No}u ih pokriva Perjem svojih krila

Izaberi strofu iz pesme koja ti se najvi{e svi|a. Objasni za{to. Materina qubav Nije prazna bajka

Narodna pesma

SLAVUJAK Lepo peva slavujak u zelenoj {umici, na tananoj gran~ici. Otud idu tri lovca da streqaju slavuja. On se wima molio: „Nemojte me streqati, ja }u vama pevati u zelenoj ba{tici, na rumenoj ru`ici!“ Uhvati{e tri lovca i odne{e slavuja, metnu{e ga u dvore da im drage veseli. Ne}e slavuj da peva, nego ho}e da jada. Odne{e ga tri lovca i pusti{e u luge. Stade slavuj pevati: „Te{ko drugu bez druga i slavuju bez luga!“

Re~i sa umawenim zna~ewem

Re~i sa uve}anim zna~ewem

ku}a ‡

ptica ‡ ‡ ru~ica

‡ ku}etina

pile ‡

glava ‡

cvet ‡

junak ‡ ‡ kwi`ica

‡ ru~etina

Kako se ose}ao slavuj u lugu? Podvuci u pesmi sve re~i sa umawenim zna~ewem.

Kako se ose}ao slavuj u dvorima? Kakva je bila wegova pesma u lugu? Objasni {ta zna~e stihovi: Te{ko drugu bez druga i slavuju bez luga!

RE^NIK O KU]I Evo nekih re~i koje ozna~avaju delove ku}e (nastavi daqe):

vrata, prozor, krov, dimwak, stepenice,

, ,

Evo nekih re~i koje imenuju stvari iz kuhiwe (nastavi daqe):

sudopera, ka{ike, tawiri, ,

Napi{i re~i koje ozna~avaju stvari iz kupatila.

Napi{i re~i koje imenuju stvari iz dnevne sobe.

Opi{i svoju ku}u. Neka ti pitawa koja slede pomognu u pisawu.

• Naslov (Moja ku}a)

• Gde se nalazi tvoja ku}a? • Kako izgleda kraj u kojem se ona nalazi?

• Kako izgleda tvoja ku}a? • Koliko u woj ima prostorija? • Koje su to prostorije? • [ta se nalazi u sobama? • Ko `ivi u tvojoj ku}i?

• Opi{i kako izgleda tvoje omiqeno mesto? • [ta tamo radi{? • Za{to je to tvoje omiqeno mesto?

SETI SE {ta smo nau~ili... REÎ SA SUPROTNIM ZNAÊWEM vru}e ‡ hladno lepo ‡ ru`no sito ‡ gladno veselo ‡ tu`no duga~ko ‡ kratko o{tro ‡ tupo slano ‡ slatko jeftino ‡ skupo REÎ SA UMAWENIM ZNAÊWEM nos ‡ nosi} noga ‡ noìca REÎ SA UVE]ANIM ZNAÊWEM ma~ka ‡ ma~ketina kamen ‡ kamen~ina

Ovo je na stranama 75 i 83. Ovo je na strani 47.

Ovo je na strani 79.

KADA SE PI[E

VELIKIM SLOVOM?

MALIM SLOVOM?

[TA KO RADI

Budimir Ne{i}

^UDO Uzmem kredu ‡ ona pi{e; taknem cveti} ‡ zamiri{e; ja za`murim ‡ no} se stvori; pri|em vodi ‡ za`ubori; ja zapevam ‡ cvr~ak cvr~i; ja potr~im ‡ Sunce tr~i. Mora da sam li~nost slavna, jer po meni ‡ sve se ravna. Za{to junak ove pesme misli da je slavna li~nost?

Smisli jo{ neki stih sli~an ovima iz pesme.

Slede}e re~enice su pome{ane. U kru`i}e stavi brojeve da bi re~enice pore|ao pravilnim redom.

Ispr`ila je pala~inke. Mama je zamesila testo. Vlada je prvi probao i rekao: „Mmmm!“ Zagrejala je tigaw. Tawa ih je namazala xemom.

Du{an Radovi}

DVE RUKE UÎTEQICA: Deco, stavite ruke na klupe... Svi... Petrovi}u, Qubice, Neboj{a... DRAGAN: Molim, u~iteqice, a za{to treba da stavimo ruke na klupe? UÎTEQICA: Ho}u da pogledam da li su ~iste, da li ste isekli nokte... DRAGAN: A da li da pokaèmo obe ruke, ili...? UÎTEQICA: [ta ‡ ili?... Koliko ima{ ruku? DRAGAN: Dve. UÎTEQICA: Pa {to onda pita{? Podvuci u tekstu upitne re~enice. DRAGAN: Pitam zato {to ja imam samo Kako }e{ ih pro~itati? jednu {kolsku ruku... UÎTEQICA: Samo jednu? DRAGAN: Jeste... Tom {kolskom rukom ja Prona|i i prepi{i iz teksta po jednu pi{em, crtam, okre}em listove... re~enicu: UÎTEQICA: A ona druga? DRAGAN: Ona druga je moja privatna ruka... Za klikere, za blato i uop{te ‡ obave{tajnu: za moje li~no igrawe! upitnu: Re~i privatni i li~ni imaju vi{e zna~ewa, a {ta ovde zna~e potraì u re~niku.

zapovednu: Napi{i re~i sa uve}anim zna~ewem.

Za{to Dragan nije hteo da poka`e u~iteqici drugu ruku?

ta{na ‡ ki{a ‡ Ovaj tekst je napisan tako da mo`e{ da ga odglumi{, kao i tekst „Tu`ibaba“ sa strana 68-69. Odglumi ga s nekim.

Bogdan Popovi}

APOTEKA Mali Sima nagovara Olgu, svoju seku, da otvore zajedno novu apoteku.

Nije dugo ~ekala, evo ide Sima, za tu robu kupaca uvek dosta ima.

Olga ima kola~a i raznih bombona. Bolesnik }e biti Sima, apotekar ona.

Prvo zub ga boleo, pa bolovi razni i sve malo-pomalo apoteku prazni.

Apoteku smestili na sandu~i} mali: „Po`urite kupci“, Olga robu hvali.

Al' se Olga doseti kud Sima navija, pa mu re~e: „Izvinite, bolesna sam i ja“.

Za{to je Olga re{ila da se razboli?

Prona|i i napi{i re~i koje se rimuju u pesmi.

seka

‡ ‡

Napi{i re~i sa suprotnim zna~ewem.

‡

mali

‡

nov

‡

dug

‡

bolestan ‡

‡

apoteka

Pesmu „Apoteka“ napi{i tako da mo`e da se glumi.

• Smisli druga~iji naslov. • ^itaj pesmu i zami{qaj {ta }e ko da govori.

Sima: Seko, hajde da se igramo apoteke! Olga: Va`i! Moji kola~i bi}e nam lekovi. Sima: Olga: Sima: Olga: Sima: Olga: Sima: Olga:

Pogledaj crte`e i smisli {ta govore Olga i Sima.

Svoju pri~u odglumi s nekim.

Narodna pri~a

LISICA I MI[ Jednog prole}nog dana razgovarali mi{ i lisica preko potoka: „Mi{i}u, mi{i}u, za{to ti je tako prqav nosi}?“ „Kopao sam zemqu“, ka`e mi{. „A za{to si kopao zemqu?“ „Pravio sam rupu.“ „A za{to si pravio rupu?“, pita lisica. „Da se sakrijem od tebe“, odgovara mi{. Lisica se po~e{a iza uva, pa re~e: „Neka, neka, mi{i}u, ja }u te sa~ekati na ulazu i uhvati}u te“. „A ja u rupi imam sobu sa krevetom, pa }u tu i spavati.“ „Kad ogladni{, mora}e{ da izi|e{“, re~e lisica. „Jest, da ja nemam u rupi magacin sa hranom.“ Podvuci u pri~i crvenom bojom sve re~i sa „Onda }u ja raskopati tvoju rupu i izvadi}u umawenim zna~ewem. te napoqe“, naquti se lisica. „A ja }u“, re~e mi{i}, „na drugi izlaz i ‡ tu-tu-u i odoh!...“ Nastavi pri~u. Prona|i u re~niku {ta zna~i re~ magacin. Kakva je lisica u pri~i?

lukava Kakav je mi{?

Pro~itaj jo{ jednom pri~u â&#x20AC;&#x17E;Lisica i mi{â&#x20AC;&#x153; i odgovori na pitawa: Kada se de{ava ova pri~a? Vreme radwe je: Na kom mestu se odvija radwa ove pri~e? Mesto radwe je: Koji su glavni likovi?

Seti se potvrdnih i odri~nih re~enica (sa strane 51) i ispuni tabelu:

Potvrdne re~enice

Odri~ne re~enice

Mi{i} ima prqav nosi}. Ja nisam pravio rupu. Lisica se po~e{ala iza uva. Mi{i} ne mora da iza|e iz rupe. Lisica ga nije uhvatila. 93

Bo`idar Timotijevi}

[TA KO RADI U DOSADI Trepavica trep}e: trep, trep, trep, ptica krilom lepe}e: lep, lep, lep. S krova ki{a kapqe: kap, kap, kap, barom gaze ~apqe: {qap, {qap, {qap. Zec po poqu tr~ka: trk, trk, trk, kow u {tali frk}e: frk, frk, frk. Samo mali Vice nema maramice, pa mora da {mrk}e: {mrk, {mrk, {mrk.

Potra`i u re~niku {ta zna~i lepetati, a {ta frktati.

[ta ti je u ovoj pesmi zanimqivo? Re{i rebus:

Smisli i napi{i stihove sli~ne ovima iz pesme:

Tata tepih treska Dete rukom pqeska 94

, ,

. ,

(rabir)

MALA ANKETA Pitaj svoje dru{tvo {ta ko radi kad mu je dosadno. Neka svako izabere jedan od ponu|enih odgovora. Pored wihovih imena upi{i slovo koje su izabrali.

?ta radim kad mi je dosadno

Ime i prezime

A) Idem napoqe B) ^itam V) Gledam TV G) Gledam kroz prozor D) Ni{ta

Ime i prezime

?ta radim kad mi je dosadno

Rezultati ankete: A

odgovora

Iz ankete zakqu~ujem da najve}i broj

odgovora

mojih drugova i drugarica (ukupno

odgovora

im je dosadno

odgovora

Najmawi broj (ukupno

odgovora

) kad .

) kad im je dosadno . 95

Vladimir Andri}

HLEB Mnogo qudi treba da se trudi pre nego {to hleb zamiri{e i zarudi. Koji qudi? Ora~, ratar, seja~, `etelac, kombajner, mlinar, pekar, prodavac. Kako se trude? Oru, drqaju, seju, `awu, vrhu, mequ, mese i peku, prodaju.

Objasni kako dolazi do toga da hleb zamiri{e i zarudi.

Napi{i pri~u pod naslovom „Kako nastaje hleb“. Upotrebi re~i iz teksta „Hleb“ koje ozna~avaju zanimawa i vr{ewe radwe. Pomeni jo{ neke poslove koji su va`ni za dobijawe hleba.

Ko sve treba da se potrudi da bi hleb stigao u prodavnice?

Stevan Rai~kovi}

CRTANKA Daj mi dve-tri ~iste hartije alâ&#x20AC;&#x2122; iste

ona }e da doda vodu radi broda.

Daj mi boju belu zbog cveta za p~elu

i jednu olovku da nacrtam plovku.

Daj mi posle plave zelenu zbog trave

a i posle wega zbog dve grudve snega.

Daj mi `utu boju da obojim proju

i zbog skoro trista na drvetu lista.

Daj mi boju crnu da nacrtam srnu

pa }u wome zatim Sunce da pozlatim.

Sad crvenu novu zbog crepa na krovu

da obojim ma~ku da udarim ta~ku.

I plava mi treba za komadi} neba

i zbog jednog lica i zbog lubenica.

îtaj pesmu i podvuci one re~i koje èli{ da ilustruje{. Sve crteè oboj onim bojama koje su zadate u pesmi.

SETI SE {ta smo nau~ili... PESMA

^udo ‡ Budimir Ne{i}, strana 88 Apoteka ‡ Bogdan Popovi}, strana 90 [ta ko radi u dosadi ‡ Bo`idar Timotijevi}, strana 94 Crtanka ‡ Stevan Rai~kovi}, strana 97

PRI^A

Lisica i mi{ ‡ narodna pri~a, strana 92

TEKST ZA GLUMU Dve ruke ‡ Du{an Radovi}, strana 89

naslov tvog teksta

‡

tvoje ime

, strana 91

LETO STOJI, STOJI JER SE BOJI Ukraj vode Mi{a stoji, plivao bi, al' se boji. I roniti on bi hteo, kad bi znao, kad bi smeo. Jovanka Hrva}anin

Desanka Maksimovi}

HVALISAVI ZE^EVI Hvalili se ze~i}i u zelenoj travici. Jedan rekô: „Tako mi ne otpala ruka, ne bojim se vuka“. Drugi rekô: „Majka da me `iva ne gleda, ne bojim se medveda“.

Tre}i rekô: „Tako mi kupusova struka, ne bojim se lisice, kopca ni bauka“. Uto ne{to {u{nulo negde ispod grana, razbegli se ze~evi na stotinu strana.

Koliko stihova ima ova pesma? U re~niku }e{ na}i zna~ewe re~i hvalisav, struk, kobac i bauk. Objasni {ta zna~i kad je neko hvalisav.

[ta misli{, {ta je to {u{nulo negde ispod grana?

100

Prona|i i zaokru`i re~i: letovawe, kupawe, pewawe, sladoled, deca, hlad, more, reka, ~amac, plivawe, leto.

]

[

MOJA BIBLIOTEKA Napravi ovde spisak nekih kwiga iz tvoje biblioteke. Spisak sredi po azbu~nom redu, prema prezimenu pisca. U re~niku }e{ na}i da re~ biblioteka ozna~ava zbirku kwiga. Bibliotekom zovemo i zgradu u kojoj je sme{tena velika zbirka kwiga i u kojoj se kwige ~itaju.

REDNI BROJ

PREZIME I IME PISCA

NAZIV KWIGE

101

Branko ]opi}

PRVI DAN U [KOLI Re~e meni u~iteqica: „Ustani, mali!“ Meni noge klecaju i ja buqim u wu, a ceo razred mi se okre}e. „Kako se zove{?“ „Branko!“ „A prezime?“ ûdim se ja {ta to ona mene pita, {ta je to prezime. „Kako se preziva{?“, pita ona glasnije, misli, vaqda, da sam gluv. Ja }utim, ni da beknem. „Pa kako te zovu?“, re~e u~iteqica sad nekako umilno. „Baja!“, kaèm ja. „A kako jo{?“ „Kad se na mene naqute, zovu me Bjelov.“ „A ~iji si?“ „Mamin!“, odvalim ja na op{ti smijeh cijelog razreda. „îji si jo{?“ „Djedov!“, opet }u ja, a jedan dje~ak ustade i re~e: „Molim, u~iteqice, on se zove ]opi}!“ Kako se ose}ao Branko prvog dana u {koli?

102

Branko ]opi} je na{ veliki pisac. Napisao je mnogo lepih kwiga za decu i odrasle. Poznate su: „Je`eva ku}ica“, „Pri~e ispod zmajevih krila“, „Do`ivqaji ma~ka To{e“ i druge.

„Zna~i, zove{ se ]opi}?!“, pita u~iteqica i ~eka da ja potvrdim. „Jok!“, ka`em ja. „Ne zovem se ja ]opi}, na{a ku}a se zove ku}a ]opi}a, i ceo zaselak.“ „Idi bestraga!“, na to }e u~iteqica. „Kako si bistar, svaki razred }e{ dvije godine u~iti. Ajd', sjedi drvo na drvo!“ To je bio prvi razgovor i moj prvi dan u {koli. Ali u~iteqi~ino proro~anstvo, na moju sre}u, nije se ba{ ispunilo. Zna~ewe re~i klecati, beknuti, umilno, zaselak i proro~anstvo potra`i u re~niku.

Branko ]opi}

PJESMA \AKA PRVAKA Zbogom, bako, mili rode, u {kolu me jutros vode, tamo }e me vazda tu}i, `iv ti ne}u do}i ku}i. Zbogom, jawe, sviloruno, ~oban ti je poginuo. Zbogom, kravo, mlije~na spravo, odnio je {alu |avo, pozdravi mi drago tele, poginu}u danas, vele, posledwe ti {aqem zbogom, osveti me tvrdim rogom. Zbogom, kowu, ritaju}i, nastrada}u ~itaju}i, unaprijed mi du{a zebe, vi{e jahat ne}u tebe, daj pomozi stradalniku, bje`a}emo ~ak u Liku.

Kako je ovaj |ak prvak zami{qao {kolu?

[ta misli{ da zna~e re~i du{a mi zebe?

Uporedi ovu pesmu sa pesmom â&#x20AC;&#x17E;Au {to je {kola zgodnaâ&#x20AC;&#x153; sa strane 34. Ispri~aj {ta si zapazio.

Potra`i u re~niku {ta zna~e re~i vazda i stradalnik. Lika je kraj u kojem je ro|ena Brankova majka.

103

Branko ]opi}

SUNÊV PJEVA^ U topli letwi dan sjedi cvr~ak na ulazu svoje tamne rupe, svoje drage ku}ice, i pjeva svoju beskrajnu sun~anu pjesmu. Pjeva cvr~ak o tome kako se u rano svitawe, puno jutarwe rumeni, bude ptice i cvrkutawem do~ekuju sunce, pjeva o podnevu kad zlatna p{enica {umi i vrapci se sva|aju u zelenim kro{wama, o svjeèm ve~eru kad cvjetovi {ire krunice i o~ekuju rosu. Pri~a cvr~ak u pjesmi i to kako se mrav znoji vuku}i slamku mnogo puta ve}u od sebe, i to kako je ju~e jedna stra{no velika gove|a noga stala upravo ispred wegove rupe, a on je pobjegao duboko pod zemqu i srce mu je bilo mawe od makova zrna. Pored cvr~kove rupe wegov susjed, zlovoqni srditi hr~ak, nezadovoqan gun|a: ‡ Pjevaj samo, pjevaj, lakomislena glavo, presje{}e ti brzo tvoja pjesma. Zar ne vidi{ kako se crni oblaci diù iznad planine. ‡ Hej, hej, cvrk-cvrk, oblaci }e se razi}i i opet }e biti sunca ‡ pjevaju}i mu odgovara cvr~ak. ‡ Zbiqa, zbiqa, je li to istina? ‡ pripita{e ga sa grane vrapci upla{eni od nepogode. ‡ Hm, kakva istina! ‡ qutito im odgovori hr~ak. ‡ Naletje}e takva oluja koja }e bestraga odnijeti sve ìto s poqa i ja }u onda ~itavu zimu gladovati. A i vi ne}ete boqe pro}i, prokleti kradqivci. Pokupiste svu p{enicu, pa meni ba{ ni{ta ne}e ostati. ‡ Hej, hej, poslije oluje sunce uvijek veselije sija i nebo postaje qep{e od modrih razli~aka u poqu ‡ pjeva cvr~ak. ‡ Gle, modrih razli~aka! Kakva mi je to qepota u tim tvojim razli~cima, kad se oni ne jedu. Zar je lijepo ono {to se ne moè pojesti? ‡ gun|a hr~ak. ‡ Hvala ti, mali moj prijatequ ‡ slete do cvr~kove rupe jedna bri`na grlica ‡ hvala ti {to me hrabri{ lijepim vremenom, jer djeca su mi jo{ mlada, pa se bojim da ne nastradaju u oluji.

104

Dok su oni tako razgovarali, oblak ve} bije{e zaklonio sunce. Sijevnu prva zelenkasta stra{na muwa. ‡ Eto, kaèm ti ja ‡ zakuka hr~ak ‡ udari}e takve bujice i poplave, koje }e uni{titi sve {to se nalazi u poqu. A voda }e prodrijeti u moju rupu, ovlaì}e ìto koje sam qetos ukra... hm, ovaj ... skupio, i ono }e jo{ prije zime istrunuti... Jao, jao, propa{}e onda cio svijet. ‡ Kakve bujice, kakve poplave ‡ nasmija se raspjevani cvr~ak. ‡ I poslije najbujnije ki{e {eve }e se opet dizati u plavo nebo, wihova pjesma ispuni}e cijeli svijet, a zlatni masla~ak opet }e se radovati suncu, pijan od svoje qepote. ‡ Oh, oh, sun~ani pjeva~u, kako je veselo srce moje od tih tvojih rije~i ‡ zadihano uskliknu jedan mrav ùrno silaze}i niz vitku vlat p{enice. ‡ Znate, moja su bra}a daleko na putu, pa se sve bojim kakve nesre}e. Oh, oh, bude li tako kao {to ti kaè{, pokloni}u ti najzrelije i najve}e p{eni~no zrno. Planina se zamra~i, muwe u~esta{e i prve te{ke kapqe udari{e o zemqu. Jato ~voraka ùrno preletje nisko nad samim klasjem. ‡ Po~iwe smak svijeta ‡ zlurado progun|a hr~ak gledaju}i upla{eno vrapce {}u}urene u kro{wi stare kru{ke, usred poqa. ‡ Kad se ja ponovo vratim iz svoje rupe, vas vi{e ne}e biti u ìvotu i onda su sva ìta svijeta moja. To re~e i nestade ga pod zemqom. ‡ Oho-ho, oho-ho, ali }e nas osvijeìti ovaj pqusak ‡ zapjeva cvr~ak. ‡ Do vi|ewa, svi koji me poznajete i ~ujete, moram malko da sklonim glavu. I on se uvu~e u svoju rupu tek toliko da ga ki{na kap ne bi udarila u glavu, pa je ushi}en gledao kako blistave muwe paraju oblake. Uop{te, to je bila wegova slaba strana da je uìvao gledaju}i muwe. ‡ Sve }e se opet na dobro svr{iti kad to cvr~ak veli ‡ pomisli{e i vrapci, i mravi, i jedna {arena bubamara, skrivena pod listom ma}uhice.

105

Plaha qetwa ki{a za~as pro|e poqem, oblaci se razi|o{e, a sunce se razli poqima kao zlatna rijeka. Ugledav{i ponovo sunce, koje je ra|alo radost u wegovu srcu, cvr~ak prvi izi|e iz skloni{ta i zapjeva svoju najqep{u pjesmu u po~ast suncu. I svi osjeti{e da je to zanosna pjesma dobrom suncu, koje se ujutru diè iznad drve}a na brijegu. Za{umi p{enica talasaju}i se kao more, vrapci se radosno razlijeti{e na sve strane, osmijehnu se modri razli~ak, uvjeren da je wegov cvijet dio samog neba, pa ~ak i vje~ito zlovoqni hr~ak osjeti kako mu se po licu razlijeva blaènstvo i hitro pobjeè u rupu da to ne bi ko vidio. Na vlatu p{enice, iznad samog cvr~ka-pjeva~a, zadivqen je slu{ao jedan mrav zaboraviv{i trenutno kud ono bija{e po{ao.

Opi{i kako izgleda slika: Sunce se razli poqima kao zlatna rijeka.

Koji se likovi pojavquju u ovoj pri~i?

Koji su likovi glavni?

Potra`i u re~niku {ta zna~e re~i: rumen, srdit, lakomislen, presesti, razli~ak, vlat, ~vorak, zlurado, parati, slaba strana, ma}uhica i plah. Prona|i i podvuci jednom bojom ono {to govori cvr~ak.

Smisli i napi{i koje osobine ima cvr~ak.

Drugom bojom podvuci re~i hr~ka. Uporedi hr~kove re~i sa cvr~kovim. [ta zakqu~uje{?

106

Napi{i koje su osobine hr~ka.

USPAVANKE I PRAZNI^NE PESME Uspavanke su narodne pesme koje se pevaju deci pred spavawe da bi lak{e zaspala. Evo jedne uspavanke.

Drugu uspavanku sam prona|i i prepi{i.

Nuna, nuna, nuna~a, slatka s medom poga~a, mesila je teta~a, pa svom ~edu davala, da bi ga uspavala.

Prazni~ne pesme su narodne pesme koje se pevaju u vreme nekih va`nih praznika â&#x20AC;Ą Bo`i}a, Uskrsa i drugih. Evo jedne bo`i}ne pesme.

Drugu prazni~nu pesmu sam prona|i i prepi{i.

Bo`i} {tapom bata: nosi suva zlata, od vrata do vrata. Na ~ija }e vrata dat blagoslov, zlata? Na na{a }e vrata prosut {aku zlata!

Prona|i u re~niku zna~ewe re~i batati, suvo zlato i blagoslov.

107

Petar Stoki}

SENICA I DRVO U mome dvori{tu ìvi drvo. Wegova kapa je zelena i ogromna, a struk mu je uzan i hrapav. Na drvo slete senica. Ona je {arena i vesela i ima malo rumeno oko. Naro~ito se ponosi zlatnim percima koja se kao dukat ùte na wenim krilcima. „[ta ho}e{?“, upita drvo. „Ho}u da se nastanim u tvom hladu“, re~e senica pomirqivo. „Ne moè!“, namrgodi se drvo. Senica odlete. Sutradan je padala ki{a. Zatim je sinulo sunce. Posle su odnekud dopuzale gusenice. One su halapqive. Drvo ne moè da ih se oslobodi. Jedu gusenice. Grickaju. Kvare kapu drveta. „Upomo}! Senice, upomo}!“, povika drvo. Senica je dobra. ûla je drvo, pa je doletela i odmah se dala na posao. Kquc! Kquc! Sve je mawe gusenica. [arena senica je o~istila zelenu kapu, posle je o~istila kquni} i {arena perca. Drvo je tada upita: „[to se ne nastani{ kod mene?“ Senica se malo ne}kala se}aju}i se kako je nekada bila odbijena. Ali je ipak svila gnezdo na drvetu. Od toga dana ìve slo`no u mome dvori{tu drvo sa zelenom kapom i senica sa zlatnim percima.

108

U re~niku je obja{weno {ta zna~e re~i rumen2 i dukat. Potra`i ih. Napi{i kako poma`e senica drvetu.

Kako poma`e drvo senici?

IZABERI SLIKU I NAPI[I PRI^U

109

Jevrejska narodna pesma

DIVNO ÛDO Imam jedno me~e, me~e, Svu mi zimu kesten pe~e. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako me~e Kesten pe~e. Imam jedno prase, prase, Crvene ga ~izme krase. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako prase îzme krase, Kako me~e Kesten pe~e. Pravo, divno ~udo! Imam jedno ma~e, ma~e, [to mi krpi stare hla~e. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako ma~e Krpi hla~e, Kako prase îzme krase, Kako me~e Kesten pe~e. Pravo, divno ~udo!

110

Imam pa{~e Xeni, Xeni, îm prst dignem, ono {eni. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako {eni pa{~e Xeni, Kako ma~e Krpi hla~e, Kako prase îzme krase, Kako me~e Kesten pe~e. Pravo, divno ~udo! Imam jedno lu~e, lu~e, Za kosu me stalno vu~e. Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako lu~e Kosu vu~e, Kako {eni Pa{~e Xeni, Kako ma~e Krpi hla~e, Kako prase îzme krase, Kako me~e Kesten pe~e. Pravo, divno ~udo!

Koje ti se od ~uda iz ove pesme najvi{e dopada?

Nastavi ovu pesmu tako {to }e{ da smisli{ jo{ jedno ~udo.

Imam jedno Pravo ~udo, Divno ~udo, Kako

Prona|i u re~niku {ta zna~e re~i hla~e i {eniti.

Pravo, divno ~udo! 111

Hans Kristijan Andersen

PRINCEZA NA ZRNU GRA[KA Bio jednom jedan princ koji je hteo da se oèni princezom, ali pravom pravcatom princezom. Tako je obi{ao ceo svet da bi je na{ao, ali mu se svud ispre~ilo ne{to na putu. Princeza je bilo mnogo, ali da li su to bile prave pravcate princeze, nije mogao nikako da doku~i, jer je uvek bilo ne~eg {to mu je smetalo. Vratio se ku}i sav poti{ten, jer je èleo da se oèni pravom princezom. Jedne ve~eri bilo je strahovito nevreme: sevalo je i grmelo, ki{a je pqu{tala, jednom re~ju bilo je uàsno. Tada neko zakuca na kapiju dvorca, a stari kraq po|e da otvori. A napoqu je stajala jedna princeza. Ali kako je izgledala od ki{e i ru`nog vremena! Voda joj je curela s kose i odela i slivala se u vrhove cipela, pa na pete opet izlazila ‡ a ona je tvrdila da je prava pravcata princeza! „To }emo ve} doznati“, pomisli stara kraqica, ali ne re~e ni{ta, ve} ode u spava}u sobu i stavi zrno gra{ka na dno posteqe; zatim uze dvadeset du{eka i stavi ih preko zrna gra{ka, a odozgo jo{ dvadeset perina od gu{~jeg perja. Tu je trebalo da preno}i princeza. Ujutru je zapita{e kako je spavala. „O, vrlo r|avo“, re~e princeza. „Gotovo cele no}i nisam ni trenula. Ko zna {ta je bilo u toj posteqi? Leàla sam na ne~em tvrdom, tako da sam po celom telu modra i zelena. To je stra{no.“ Tako su se uverili da je ona prava princeza, jer je kroz dvadeset du{eka i dvadeset perina od paperja osetila zrno gra{ka. Toliko neàn nije mogao biti niko osim prave pravcate princeze! Kraqevi} je uze za ènu, jer je sad znao da uzima pravu pravcatu princezu, a zrno odne{e u muzej, gde se i sada moè videti, ako ga neko nije uzeo.

112

Prona|i u re~niku zna~ewe re~i doku~iti, poti{ten i perina.

Objasni kako je kraqica proverila da li je princeza prava.

Koji je tvoj omiqeni lik iz bajke?

Za{to?

Smisli neki drugi na~in za proveru da li je princeza prava.

Re{i ukr{tenicu tako {to }e{ da upi{e{ re~i: posteqa, perina, kruna, zrno, princ, gra{ak, kraqica.

R A

V A

R Ovo je bajka. Po ~emu se bajke razlikuju od drugih pri~a?

I N C E Z A

113

Jovan Jovanovi} Zmaj

ZMAJEVO DETIWSTVO Wegova ku}a je bila u ulici Zlatna greda. Imala je veliko ogwi{te sa gomilom drva. Pored ogwi{ta ìvela je i ma~ka sa ma~i}ima, a tu je i kuja Bela o{tenila svoje psi}e. Mali Jova je mnogo maèn i paèn od roditeqa koji su bili plemi}kog porekla. Morao je da iza|e na ulicu obu~en kao gospodi~i}, u rukavicama i sa slamnim {e{irom. Ali, on je vi{e voleo gacawe po barama bosih nogu, tr~awe, rvawe, pesme i igre sa decom iz ulice. Zato se ~esto vra}ao ku}i kaqav. U~ili su ga da ~ita jo{ pre polaska u {kolu. Bogati deda iz Sentoma{a donosio mu je poklone, a tetka Mika mu je pri~ala zanimqive pri~e. U ku}i je imao biblioteku izabranih kwiga. Wegov otac bio je gradski senator i pretplatnik na nova izdawa kwiga. U osmoj godini otac mu je kupio svesku u kojoj je trebalo da mali Jova pi{e svoje zabele{ke i pesmice. Na svesci mu je zapisao naslov: Stare pesme mladog stihotvorca. Svi su èleli da Jova postane pesnik. To se i ostvarilo.

Pro~itaj ovaj tekst. Prona|i i podvuci re~enice iz kojih se vidi kako se pesnik Zmaj u detiwstvu igrao s decom.

Napi{i nazive pesama ~ika Jove Zmaja koje si ~itao.

114

Jovan Jovanovi} Zmaj je ro|en u Novom Sadu 1833. godine. Bio je lekar. Napisao je mnogo lepih pesama za decu i izdavao je de~ji ~asopis â&#x20AC;&#x17E;Nevenâ&#x20AC;&#x153;. Zbog toga danas neke ulice i {kole nose wegovo ime. Svake godine u Novom Sadu se odr`avaju Zmajeve de~je igre. U re~niku }e{ na}i {ta zna~i biti kaqav. Potra`i i zna~ewe re~i stihotvorac.

Jovan Jovanovi} Zmaj

GLEDAO SAM SVET KROZ RUMENO STAKLO Jednoga dana po podne krasno je vreme bilo. Otac mi je oti{ao svojim poslom. Mati mi samo na ~asak ode da pohodi neku bolesnu prijateqicu. Ja i Kata ostali smo doma. Ona je sedila na kujinskome pragu kqukaju}i guske. Ja sam ba{ na{ao par~ence rumenog stakleta. Stajao sam iza weni le|i i kroz to staklo prema svetlosti gledao. Kako je to divno, kad je sve na svetu rumeno â&#x20AC;Ą i nebo, i oblaci, i golubovi na krovu i ona bela guska u Katinoj ruci i ona bela marama na wenoj glavi â&#x20AC;Ą sve je to bilo rumeno. A ja sam se tome vanredno radovao, jer do onda jo{ nikada nisam svet kroz takove nao~are gledao.

U re~niku potra`i {ta zna~e re~i pohoditi i vanredno. Jo{ jednom pa`qivo pro~itaj pri~u i podvuci re~enice koje opisuju kakav je svet kada se posmatra kroz rumeno staklo. Kada bi mogao da bira{, koje bi boje po tvojoj `eqi bio svet?

Nacrtaj malog Jovu kako gleda kroz rumeno staklo.

115

Jovan Jovanovi} Zmaj

[TA VOLIM Volim zvezdu kad zablista. Volim reku kad je ~ista. Volim nebo kad se plavi. Volim cvetak mirisavi. Volim {umu. Volim goru. Volim blagu rujnu zoru. Volim ba{tu. Volim poqe. Volim qude dobre voqe. I slavuja kad izvija. I pupoqak kad izbija. Volim zumbul, |ur|ic, lale. Volim one ptice male. Volim oca, majku, strinu, bra}u, sestre, svu rodbinu. Volim svoju domovinu. Pogledaj u re~niku {ta zna~e re~i rujan i izvijati.

Podvuci u pesmi re~i koje govore o onome {to i ti voli{.

Nastavi ovu pesmu tako {to }e{ napisati {ta jo{ ti voli{.

Volim

116

Jovan Jovanovi} Zmaj

PA^JA [KOLA „Jeste l' ~uli, kumo ‡ Verujte, bez {ale ‡ Otvara se {kola Za pa~i}e male.“ Svi pa~i}i do{li, Na skamijam' stoje; Stari patak metnô Nao~are svoje. U~io ih, u~io Od srede do petka, Al' se nisu odmakli Daqe od po~etka. Ni{ta vi{e ne nau~i Pa~urlija ta, Nego {to je i pre znala Ga, ga, ga, ga, ga! U re~niku na|i zna~ewe re~i skamija. Na osnovu ove pesme napi{i pri~u koja }e se tako|e zvati „Pa~ja {kola“.

117

Qubivoje R{umovi}

DESET QUTIH GUSARA Deset qutih gusara Do{lo u moj krevet Jedan pao s kreveta Ostalo ih

Gle ~etiri gusara Bes u wima vri Jedan puk么 od muke Ostalo ih

Devet qutih gusara Jo{ ne znaju ko sam Jednog sam uspavao Ostalo ih

Tri quta gusara A protiv wih ja Jednoga sam zviznuo Ostala su

Osam qutih gusara Ja ih o{tro gledam Jedan pao u nesvest Ostalo ih

Dva quta gusara A pogled im ledan Jedan se okliznuo Jo{ ostao

Sedam qutih gusara Pobeglo na brest Jedan pao na glavu Ostalo ih

Jedan quti gusar Postao je medan Prosto se istopio Ostao

[est qutih gusara Zbrisalo u svet Jedan se izgubio Ostalo ih

U svakom pogledu Pro{la me je strava Sad je sve u redu Mo`e da se

Pet qutih gusara Lete k么 leptiri Jedan pao u bunar Ostalo ih

118

Potra`i zna~ewe re~i brest i medan u re~niku.

Upi{i re~i koje nedostaju u pesmi.

Opi{i jednog od ovih qutih gusara.

Koji je od ovih gusara najqu}i?

MOJ ADRESAR Dolazi leto i raspust. Sigurno }e{ po`eleti da se ~uje{ i vidi{ sa svojim dru{tvom. Zato je dobro da ima{ wihove adrese i telefonske brojeve. Ovde napravi mali adresar. Sredi ga po azbu~nom redu po~etnog slova prezimena.

Prezime i ime

Adresa

Broj telefona

119

SETI SE {ta smo nau~ili tokom ove godine...

vetar ve tar vetar Vetar je jak.

SLOVO SLOG RE^ RE^ENICA

V BA

UPITNA

RE^ENICE NA J A

RE^ENICE

POTVRDNA

120

ODRI^NA

VELIKIM SLOVOM SE PI[E

NA PO^ETKU RE^ENICE

LI^NO PREZIME IME

IME NASEQA

DVE TA^KE I ZAREZ UPOTREBQAVAMO KAD NABRAJAMO.

PESMA ‡ PRI^A ‡ TEKST ZA GLUMU u pri~i postoje:

GLAVNI LIK MESTO RADWE VREME RADWE

RE^I SA SLI^NIM ZNA^EWEM

RE^I SA UMAWENIM ZNA^EWEM

RE^I SA SUPROTNIM ZNA^EWEM

RE^I SA UVE]ANIM ZNA^EWEM

121

RE^NIK A a`daja ‡ velika neman, obi~no vodena, sa vi{e glava i krilima, koja u bajkama pro`dire qude i ìvotiwe anketa ‡ istraìvawe, ispitivawe, prikupqawe raznih mi{qewa B batati ‡ lupati, udarati bauk ‡ zami{qeno zlo bi}e koje uliva strah beknuti ‡ izustiti re~, progovoriti biblioteka ‡ zbirka kwiga i zgrada u kojoj se kwige ~uvaju blagoslov ‡ izraàvawe èqe za ne~ijim uspehom i sre}om; ovde zna~i: blagostawe, sre}a brest ‡ granato listopadno drvo brus ‡ kamena alatka za bru{ewe, o{trewe i gla~awe V vazda(n) ‡ uvek, stalno vanredno ‡ izuzetno, posebno, mnogo vi`qast ‡ visok, tanak i vitak; gibak vlat ‡ {upqa stabqika trave vre|ati (nekoga) ‡ nanositi nekome uvredu i izazivati u wemu neprijatno ose}awe G gora ‡ {uma D dati glavu (izr.) ‡ ovde zna~i: dati ìvot, `rtvovati se dobo{ ‡ muzi~ki instrument po kojem se udara palicama, mali bubaw doku~iti ‡ razumeti, shvatiti dukat ‡ zlatan novac koji se nekada upotrebqavao i kao ènski nakit

122

@ `aketi} ‡ kratki kaput, obi~no de~ji, jakna Z zavrzlama ‡ zbrka, zabuna zaselak ‡ izdvojeno naseqe u sastavu sela zvrk ‡ ~igra, de~ja igra~ka koja se obr}e, vrti zlurado ‡ pakosno, zlobno, zlonamerno I izvijati ‡ pevati neku melodiju prelivaju}i glasom ispovedati se ‡ ovde zna~i: otvoreno govoriti ne{to o sebi, saop{tavati svoje misli i ose}awa K kaqav ‡ isprqan, ubrqan blatom karati ‡ grditi, prekorevati kvo~ka ‡ koko{ka koja le`i na jajima ili je izlegla pili}e keziti se ‡ ceriti se, kreveqiti se, obi~no pokazuju}i zube kikotati se ‡ smejati se glasno i neobuzdano, zvonko kiselica ‡ kisela ~orba, boza, ali i vino lo{eg kvaliteta kisiti ‡ postajati pomalo kiseo, dobijati nakiseo ukus klecati ‡ popu{tati, savijati se u kolenu pri hodu ili stajawu klupko ‡ konac, pre|a ili vuna namotana u loptasti smotuqak kobac ‡ ptica grabqivica koja hvata koko{ke i mi{eve kozli} ‡ mladun~e koze, jare kresta ‡ mesnata, crvena zup~asta izraslina na glavi petla

krunica ‡ deo cveta koji ~ine cvetni listi}i, latice kup ‡ velika metalna ~a{a, pehar L lakomislen ‡ koji o va`nim, ozbiqnim problemima olako odlu~uje, lakouman, nepromi{qen, neozbiqan, nerazborit, nerazuman lepetati ‡ sna`no mahati, udarati krilima li~ni ‡ koji pripada odre|enom licu, sopstveni, vlastiti loptati se ‡ igrati se s nekim, dobacivati se loptom ili predmetom u obliku lopte M magacin ‡ skladi{te za sme{taj hrane i druge robe ma}uhica ‡ ukrasna biqka iz familije qubi~ica, dan-i-no} medan ‡ pun slasti, mio, drag N namerno ‡ sa odre|enom namerom, svesno O ogwica ‡ vrsta {umske i livadske biqke osuti se ‡ posuti se, pokriti se, obasuti se ne~im (ovde: cvetovima) P pajac ‡ sme{na lutka, lutak parati oblake (o muwama) ‡ u prenosnom zna~ewu: rezati, se}i oblake, praviti linije po nebu perina ‡ deo posteqine napuwen perjem na kojem se le`i ili se wim pokriva plah ‡ koji se pojavquje, de{ava iznenada, neo~ekivano, nagao, `estok, bujan

pla{t ‡ vrsta ogrta~a bez rukava koji se ogr}e preko ramena i le|a poti{ten ‡ utu~en, snu`den, neraspoloèn pohoditi ‡ posetiti, oti}i nekome u posetu, obi}i nekoga praporac (obi~no u mnoìni) ‡ {upqa metalna loptica s kuglicom unutra koja zvecka pri protresawu; ovde ozna~ava kuglicu rose nalik na praporac premi{qati ‡ bri`qivo, temeqno razmi{qati, dobro razmatrati, smi{qati presesti ‡ imati nepriliku zbog svog postupka, lo{e pro}i, prisesti privatni ‡ ovde zna~i: li~ni, osobni, koji se odnosi na odre|enu osobu prija ‡ majka mlade ili mladoèwe prema roditeqima drugog bra~nog druga prozboriti ‡ progovoriti, re}i, kazati proro~anstvo ‡ predskazawe, ono {to je unapred re~eno da }e se dogoditi prostak ‡ prost, nevaspitan ~ovek koji ne ume lepo da se pona{a pu}purikati ‡ ispu{tati glas pu}-puru}, sli~an glasu prepelice R radoznao ‡ qubopitqiv, znatièqan, koji èli da saznaje i istraùje razli~ak ‡ korovska biqka plavih cvetnih glavica, ~esta na ìtnim poqima reagovati ‡ odgovoriti, odazvati se na utiske primqene spoqa rujan ‡ rumenkast, crvenkast rumen1 ‡ rumenilo, crvenilo rumen2 ‡ crvenkast, u tonovima crvene ili ruì~aste boje

123

S santa ‡ velika gromada ili plo~a leda koja plovi po vodi, a ve}i deo joj se nalazi ispod morske povr{ine skamija ‡ {kolska klupa iz starih vremena slaba strana (izr.) ‡ ono u ~emu je neko vrlo osetqiv, na {ta je slab, {to mu je strast slu~ajno ‡ neo~ekivano, nepredvi|eno, bez namere smet ‡ velika hrpa snega nanesena vetrom snaja ‡ sinovqeva, bratova ili unukova èna srdit ‡ koji se quti, srdi, qutit, gnevan stihotvorac ‡ pesnik, onaj koji stvara stihove stradalnik ‡ onaj koji strada i pati struk ‡ deo biqke iznad zemqe koji nosi na sebi list, cvet i plod; stabqika niske biqke stu{titi se ‡ natu{titi se, pokriti se crnim oblacima suvo zlato ‡ zlato bez primesa, ~isto zlato sukati ‡ doterivati, uvijati brkove T taraba ‡ ograda od letava ili dasaka, plot tas ‡ metalni predmet u obliku tawira, deo vage na kojem stoji roba koja se meri ili tegovi tepati ‡ 1. govoriti sli~no detetu koje tek po~iwe da izgovara prve re~i 2. ne`no se obra}ati nekome ti{tati ‡ izazivati bol, muku, te{ko}u, mu~iti tkati ‡ izra|ivati tkaninu na razboju ukr{tawem i sabijawem konaca, niti tovar ‡ teret koji se nosi tuìbaba ‡ onaj koji voli da tuàka, optuùje, prijavquje nekoga

124

] }u}oriti ‡ 1. cvrkutati 2. ~avrqati, }askati 3. {aputati U udenuti ‡ uvu}i, proturiti kroz ne{to uzano umilno ‡ umiqato, blago F frktati ‡ sna`no duvati kroz nos uz glasan {um H hvalisav ‡ koji se mnogo hvali{e, neopravdano di~i sobom hla~e ‡ pantalone C cvr~ati ‡ a. pu{tati glas „cvr“ (o cvr~ku) b. javqati se glasom sli~nim cvr~awu cvr~ka cerekati se ‡ smejati se glasno i nepristojno ^ ~avrqati ‡ govoriti, pri~ati, }askati, brbqati, }eretati; uporedi: }u}oriti (2) ~vorak ‡ vrsta ptice peva~ice koja imitira glasove i uni{tava insekte po wivama i vinogradima ~udo ‡ ~udna, neobi~na pojava koja izaziva op{te ~u|ewe [ {eniti ‡ stajati na stra`wim nogama (obi~no o psu) {ija ‡ vrat {mrk ‡ gumeno crevo kojim se pod pritiskom izbacuje voda u mlazevima

SADR@AJ UPUTSTVO SVAKO IMA GOVOR SVOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 SVAKO IMA GOVOR SVOJ, Milica Bingulac . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 MI[IN PAS, Simeon Marinkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 GOVORIMO POKRETIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 TRI SUSRETA, Slobodan Lazi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 KOLIKO JE SATI? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7 SA MNOM IMA NEKA GRE[KA, Vlada Stojiqkovi} . . . . . . . . . . . . .8 KAKO SE KO ZOVE, Semjon Kogan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 JA SAM ÛDO VIDEO, {aqiva narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . .10 JO[ NEKA ÛDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 PRIJATEQI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 MNOGO ZVUKOVA, Vlada Stojiqkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 ZAVRZLAMA, Miroslav Anti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 RAZGOVOR NA SANKAWU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 SETI SE [TA SMO NAUÎLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

ZIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 PADA SNEG, Petar Stoki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 PAS I KU]A, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 PRVI SNEG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 VO]NA SALATA (recept za dve osobe) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 SANKE, Gvido Tartaqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22 OD SLOVA DO RE^ENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23 PETAO I BOJE, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 ZIMSKE TV VESTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25 BAJKA O LABUDU, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26‡27 SETI SE [TA SMO NAU^ILI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28

125

DRUGARSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29 PESMA DRUGARSTVA, Dragomir Brajkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29 [APUTAWE, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 TELEFONSKI RAZGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31 BRODI], Vladimir Sutejev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32‡33 AU [TO JE [KOLA ZGODNA, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . .34 IZABERI DRU[TVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35 EN DEN DORE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36 REÊNICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37 GOLUB I PÊLA, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38 MALA ANKETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 LAV I MI[, po Ezopu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 DVA DRUGA, Lav Tolstoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 SETI SE [TA SMO NAUÎLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42

PROLE]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 QUBIÎCA, Stanko Rakita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 MOJ RO\ENDAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45 PROLE]E, Voja Cari} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 VELIKO SLOVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47 KI[A, Dragomir \or|evi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 [AQIVA STRANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 PRVI LEPTIR, Mom~ilo Te{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 POTVRDNE I ODRI^NE REÊNICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 KOZA I SEDAM JARI]A, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . .52‡54 PI[EMO SASTAV: MOJE OMIQENO DRVO . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 SLIKOVNICA, Mom~ilo Te{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56 KAD PROLE]E DO\E, Boìdar Timotijevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 SETI SE [TA SMO NAUÎLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58

LEPO PONA[AWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59 LEPO‡RU@NO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 SLIKA IZ PARKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 GOZBA, Miroslav Anti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62

126

PISMO KOZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63 NAMERNO I SLUÂJNO, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 REÎ SA SLI^NIM ZNAÊWEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 RADOZNALI SUSED, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66 DVE KOZE, Dositej Obradovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 TU@IBABA, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68‡69 SETI SE [TA SMO NAUÎLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70

MOJA KU]ICA ‡ MOJA SLOBODICA . . . . . . . . . . . . .71 SRCE, Dragan Luki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 PI[EMO SASTAV: ^LAN MOJE PORODICE . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 BAKA, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 REÎ SA SUPROTNIM ZNAÊWEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 NIGDE REDA NIGDE MIRA, Dragomir \or|evi} . . . . . . . . . . . . . . .76 IZ DE^JE ENCIKLOPEDIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77 ZA[TO A@DAJA PLAÊ, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . .78 MALO SLOVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79 PILE, Kornej ûkovski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80‡81 MATI, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 SLAVUJAK, narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83 RE^NIK O KU]I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84 PI[EMO SASTAV: MOJA KU]A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 SETI SE [TA SMO NAUÎLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86

[TA KO RADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 ÛDO, Budimir Ne{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 DVE RUKE, Du{an Radovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89 APOTEKA, Bogdan Popovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90‡91 LISICA I MI[, narodna pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92‡93 [TA KO RADI U DOSADI, Boìdar Timotijevi} . . . . . . . . . . . . . .94 MALA ANKETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 HLEB, Vladimir Andri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96 CRTANKA, Stevan Rai~kovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97 SETI SE [TA SMO NAUÎLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98

127

LETO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99 STOJI, STOJI JER SE BOJI, Jovanka Hrva}anin . . . . . . . . . . . . . .99 HVALISAVI ZEÊVI, Desanka Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . .100 MOJA BIBLIOTEKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101 PRVI DAN U [KOLI, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102 PJESMA \AKA PRVAKA, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 SUNÊV PJEVA^, Branko ]opi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104‡106 USPAVANKE I PRAZNI^NE PESME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107 SENICA I DRVO, Petar Stoki} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108 IZABERI SLIKU I NAPI[I PRIÛ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109 DIVNO ÛDO, jevrejska narodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . .110‡111 PRINCEZA NA ZRNU GRA[KA, Hans Kristijan Andersen . .112‡113 ZMAJEVO DETIWSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114 GLEDAO SAM SVET KROZ RUMENO STAKLO, Jovan Jovanovi} Zmaj .115 [TA VOLIM, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116 PA^JA [KOLA, Jovan Jovanovi} Zmaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117 DESET QUTIH GUSARA, Qubivoje R{umovi} . . . . . . . . . . . . . . . . .118 MOJ ADRESAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119 SETI SE [TA SMO NAUÎLI TOKOM OVE GODINE . . . . . . . . .120‡121 RE^NIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122‡124 SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125‡128 TEMATSKI SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129‡131

128

TEMATSKI SADR@AJ U^IMO I VE@BAMO KWI@EVNOST pesma, stih 18, 100 pri~a, proza 19 stih, strofa 22, 74 glavni i sporedni likovi, vreme i mesto radwe 24, 27, 38, 93 razbrajalice 36, 48 tok pri~e, redosled doga|aja 38, 88 basna 40 rima 46, 78, 90 brzalice 62 tekst po kojem se glumi 69, 70 bajka 26â&#x20AC;Ą27, 113, 133 uspavanke 107 prazni~ne pesme 107 U^IMO I VE@BAMO GRAMATIKU postavqawe pitawa 9 slovo, slog, re~, re~enica 23 obave{tajne, upitne, zapovedne re~enice 37, 66, 89 veliko slovo i malo slovo 47, 79 zarez i dve ta~ke 48 potvrdne i odri~ne re~enice 51, 93 re~i sa sli~nim zna~ewem 65, 70, 75, 78 re~i sa suprotnim zna~ewem 75, 90 re~i sa umawenim zna~ewem 56, 83, 92 re~i sa uve}anim zna~ewem 56, 83, 89 objasni zna~ewe re~i 66 PI[EMO koliko je sati? 7 jo{ neka ~uda 11 prijateqi 12 razgovor na sankawu 15 re~nik o zimi 25 prepi{i re~enice 37, 44 poruke 44, 76 ro|endanska pozivnica 45 vic 49 vukova lukavstva 54 moje omiqeno drvo 55 slika iz parka 61 pismo kozi 63

129

razgovor dve koze 67 tu`ibaba 69 ~lan moje porodice 73 a`daj~e 78 re~nik o ku}i 84 moja ku}a 85 apoteka 91 nastavqamo pri~u 92 kako nastaje hleb 96 moja biblioteka 101 uspavanke i prazni~ne pesme 107 pri~a po slici 109 nastavqamo pesmu 111 {ta volim 116 pa~ja {kola 117 moj adresar 119 GLUMIMO govorimo pokretima 5 vicevi 49 tu`ibaba 68â&#x20AC;Ą69 dve ruke 89 apoteka 91 GOVORNA VE@BA izgovori na vi{e na~ina 8 izgovaraj glasno 13 pas i ku}a 19 bajka o labudu 26â&#x20AC;Ą27 brodi} 33 slikovnica 56 dve koze 67 nigde reda, nigde mira 76 hleb 96 pjesma |aka prvaka 103 CRTAMO I BOJIMO oboj petla 24 sve}ice na torti 45 iglo 77 crtanka 97 ilustruj pri~u 115

130

RE[AVAMO {ta se krije iza sira 14 zagonetke 19, 36 rebuse 18, 34, 46, 62, 65, 94 premetaqke 22, 23 slova koja nedostaju 30 ukr{tenice 50, 72, 113 osmosmerke 67, 100 re|amo re~enice 88 ISTRA@UJEMO mala anketa ‡ omiqeni crtani film 39 mala anketa ‡ o dosadi 95 de~ja enciklopedija 77 SMISLI, ISPRI^AJ, NAPI[I govor pokreta 5 druga~iji naslov 14 zimske TV vesti 25 telefonski razgovor 31 imena za kozu, vuka i jari}e 54 kad prole}e do|e 57 radoznali sused 66 dve koze 67 cvr~ak i hr~ak 106 pa~ja {kola 117 SETI SE [TA SMO NAU^ILI slovo, re~, re~enica, ta~ka, upitnik, uzvi~nik 16 slovo, slog, re~, re~enica 28 pesma i stih, pri~a i proza 28 glavni lik u pri~i, mesto radwe, vreme radwe 28 re~enice: obave{tajne, upitne, zapovedne 42 veliko slovo 58, 70, 86 malo slovo 86 re~i sa suprotnim zna~ewem 86 re~i sa umawenim zna~ewem 86 re~i sa uve}anim zna~ewem 86 zarez i dve ta~ke 58, 70 potvrdna i odri~na re~enica 58, 70 re~i sa sli~nim zna~ewem 70 seti se {ta smo ~itali 98 seti se {ta smo nau~ili tokom ove godine 120‡121

131

^ITANKA za prvi razred osnovne {kole drugo izdawe autori

ilustrovao re~nik izradila recenzenti

Dr Simeon Marinkovi} Slavica Markovi} Tihomir ^elanovi} Violeta Babi} Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Jelena Gojak, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu Sla|ana Ili}, profesor

lektor

Violeta Babi}

grafi~ko oblikovawe

Du{an Pavli} Neda Doki}

tipografsko oblikovawe priprema za {tampu izdava~

Slobodan Miladinov Neboj{a Miti}

CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

Kreativni centar

37.016:821.163.41+821(075.2)

Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

urednik za izdava~a

Violeta Babi} Mr Qiqana Marinkovi}

^ITANKA : za prvi razred osnovne {kole / [autori Simeon Marinkovi}, Slavica Markovi} ; ilustrovao Tihomir ^elanovi} ; re~nik izradila Violeta Babi}]. - 2. izd. Beograd : Kreativni centar, 2005 (Beograd : Publikum). - 131 str. : ilustr. ; 22 h 24 cm Tira` 20.000. - Re~nik: str. 122-124.

{tampa tira` copyright

Publikum 20.000 Ÿ Kreativni centar, 2005

ISBN 86-7781-352-7 1. Marinkovi}, Simeon COBISS.SR-ID 121907724

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u prvom razredu osnovne {kole za {kolsku 2005/06. godinu re{ewem broj 6-00-28/2005-06/03 od 21. januara 2005. godine.