Svet oko nas za prvi razred osnovne {kole
Uputstvo Da bi se boqe sna{ao u ovoj kwizi, potrebno je da upozna{ i prati{ ove znake:
zadatak crtamo i bojimo seti se {ta smo nau~ili glumimo pi{emo razgovaramo istra`ujemo ogled pravi imo re{avamo doma}i zadatak smisli, ispri~aj i napi{i re~nik
2
Svet
ZDRAVO! JA SAM MAJA. U PESMI SE GOVORI O TOME KAKO JE SVET LEP. OVAJ PREDMET ]E NAM POMO]I DA BOQE UPOZNAMO TE LEPOTE.
Ala j’ lep Ovaj svet, Onde potok, Ovde cvet: Tamo wiva, Ovde sad, Eno sunce, Evo hlad!
Tamo Dunav Zlata pun, Onde trava, Ovde xbun. Slavuj pesmom Quqa lug. Ja ga slu{am I moj drug. Jovan Jovanovi} Zmaj
ZDRAVO! JA SAM IVAN. MO@DA ]E OVO BITI MOJ OMIQENI PREDMET!
Saslu{aj ovu pesmu. Objasni {ta je sve lepo u svetu.
3
Teme 1. Ja i drugi 2. @iva priroda 3. Ne`iva priroda 4. Veza izme|u `ive i ne`ive prirode 5. Orijentacijja u prostoru i vremenu 6. Kultura `ivqewa
• Na kraju kwige nalazi se detaqni sadr`aj. • Na kraju kwige nalazi se i popis va`nih re~i o kojima se govori u kwizi.
4
PRVI DEO
JA I DRUGI U^I]EMO O TOME: – {ta je dom – {ta je porodica – {ta je rodbina – za{to idemo u {kolu – o vrstama naseqa TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da ispuni{ svoju stranu – da nacrta{ ono {to voli{ da radi{ – da nacrta{ svoj dom – da nacrta{ svoju {kolu
5
6
[ta zna~i tvoje ime? Kako bi voleo da te zovu? Koje je boje tvoja kosa? Kako bi nekome opisao kako izgleda{? Kako voli{ da se obla~i{?
Kako se zovu tvoji roditeqi? Kako bi nekome objasnio gde stanuje{ i koja je tvoja adresa?
7
[ta volim da radim
8
Svako od nas ne{to voli da radi, a ne{to ne voli. [ta Ivan voli da radi? [ta voli Maja? Opi{i kako se Maja igra lutkama. Kako se Ivan igra loptom?
Ovde nacrtaj {ta ti voli{ da radi{.
Objasni kako to radi{. [ta ne voli{, a mora{ da radi{?
9
Moja i tvoja ose}awa Svako od nas je ponekad qut, upla{en ili radostan. Tako izra`avamo svoja ose}awa. Na osnovu ~ega mo o`e{ da zakqu~i{ kako se neko ose}a?
ose}awe – do`ivqavawe radosti, straha, tuge, qubavi, brige, qutwe, besa i sl.
10
Pogledaj ove slike. Razmisli pa nacrtaj {ta se to Maji i Ivanu dogodilo.
Kako su se ose}ali kad su to do`iveli? Po ~emu prepoznaje{ wihova ose}awa? [ta im savetuje{?
11
Moj dom MOJ DOM SU MOJA KU]A I ONI SA KOJIMA @IVIM.
JA STANUJEM U OVOJ ZGRADI. TU JE MOJ DOM.
12
Kako izgleda Majin dom? Kako izgleda weno dvori{te? Kakva je razlika izme|u Majinog i Ivanovog doma a? Po ~emu su sli~ni? Po ~emu se razlikuju?
Svako od nas ima dom. Neko `ivi u maloj ku}i, a neko u velikoj zgradi. Neko `ivi sa vi{e uku}ana, a neko s mawe.
dom – ku}a ili stan u kojem `ivimo zajedno sa svojim uku}anima Ovde nacrtaj svoj dom.
Kako se u tvom domu brinete jedni o drugima?
13
Porodice su razli~ite
Ovo je Maji ina porodica.
Ovo je Ivanova porodica.
Milo{ `ivi sa roditeqima, bra}om, babom mi dedom. To je wegova {ira porodica.
Ovo je Na|ina porodica.
14
Pogledaj slike pa objasni kakve porodice postoje. Koliko je odraslih, a koliko dece u svakoj od ovih h porodica? Ko ~ini tvoju porodicu? Po ~emu se tvoja porodica razlikuje od ovih sa slika?
porodica
dece
Majina porodica
2
ukupno odraslih ~lanova 1
3
Ivanova
Na|ina
Milo{eva
Tvoja porodica Porodica tvog druga ili drugarice Nacrtaj omiqenog ro|aka ili ro|aku.
Upi{i u tabelu koliko odraslih, a koliko dece ima u ovim porodicama.
porodica – to su roditeqi, wihova deca i bliski srodnici koji s wima `ive rodbina – to su sva lica s kojima se nalazimo u srodstvu, kao {to su: stri~evi, strine, tetke, te~e, ujaci, ujne i drugi ro|ak – onaj koji je s nekim u srodstvu [ta sve rade ~lanovi tvoje porodice tokom dana? Kako se u porodici dogovarate o tome {ta }e ko da ra adi? Za{to je potrebno da se poslovi podele?
15
Za{to idemo u {kolu
Pogledaj ovu sliku. [ta se na woj doga|a? Na svetu postoji mnogo zanimqivih kwiga. U wima su qudi pisali o biqkama, `ivotiwama, putovawima... Pisali su o tome kako se prave automobili i brodovi, kako se le~e qudi i o jo{ mnogo ~emu. Da bismo o svemu tome ne{to saznali, mi idemo u {kolu. U {koli nam u~iteq poma`e da saznajemo.
^itawe kod ku}e
16
^itawe u {koli
Istra`ivawe u prirodi
Istra`ivawe u laboratoriji
Pogledaj slike i ispri~aj kako sve mo`e da se u~i. Kako u~i{ sam? Kako u~i{ u {koli? Zamisli da `eli i{ da postane{ lekar. Koje {kole bi trebalo da zavr{i{ da bi postao lekar?
Mali vodi~ kroz {kolu
Pogledaj ovu sliku. Objasni {ta sve postoji u ovoj {koli. Kako ova deca u~e? Zamisli da si vodi~ i da treba da provede{ kroz svoju {kolu nekog svog druga. [ta bi mu pokazao? S kim bi ga upoznao?
17
Moja {kola
Ovo je {kolsko dvori{te Ivanove {kole. [ta misli{, {ta deca ovde mogu da nau~e?
18
Ovo je Majina u~ionica. [ta sve Maja u woj mo`e da nau~i? Po ~emu se tvoja {kola razlikuje od ove?
da
ne
biblioteka sala za fizi~ko igrali{te {kolska kuhiwa radionica sve~ana sala ambulanta Ovde nacrtaj svoju {kolu.
Obele`i u tabeli {ta se od navedenog nalazi u tvojoj {koli.
[ta radi{ kada si gladan u {koli? Gde se u {koli jede? [ta radi{ kada ti se u {koli pi{ki? [ta radi{ { ako je u u~ionici zagu{qivo? [ta radi{ ako izgubi{ olovku? [ta radi{ ako ti ne{to nije jasno?
19
Od ku}e do {kole
IZ OVOG DVORI[TA LAJE PAS.
TU ME ^EKA MOJA DRUGARICA ANA. OVDE ZASTANEM I POGLEDAM LEVO I DESNO.
OVDE JE LE@E]I POLICAJAC.
NA OVOM MESTU MORAM DA PAZIM NA SEMAFOR.
20
OVDE PONEKAD SVRATIM KAD DECA IGRAJU KO[ARKU.
Posmatraj Majin i Ivanov put do {kole. Na kom mestu prelaze ulicu? Na {ta moraju da paze? Kako se zo ove mesto na kojem prelaze ulicu?
U HLADU OVOG DRVETA VOLIM DA IGRAM KLIKERE S DRUGOVIMA.
BLIZU [UME ^ESTO SRE]EM VEVERICU.
ISPOD OVOG MOSTA PROTI^E RE^ICA KOJA IZVIRE U PLANINI.
NA OVOJ LIVADI MOJ SUSED ^UVA STADO OVACA.
Posmatraj put od ku}e do {kole ovog de~aka sa sela. Objasni po ~emu se wegov put razlikuje od puta kojim do {kole idu Ivan i Maja.
Ovde nacrtaj svoj put od ku}e do {kole. Ozna~i va`na mesta. Ispri~aj kako ide{ od ku}e do {kole. Da li postoji vi{e puteva kojim se mo`e sti}i do tvoje {kole? Kojim putem naj~e{}e ide{? Za{to? Uporedi svoj put do {kole s putevima kojima deca sa slika idu u {kolu. Koji put ti se vi{e svi|a? Za{to?
21
Vrste naseqa Svako od nas `ivi u nekom nasequ. Naseqa se razlikuju – neka su seoska, neka su gradska, neka su vellika, a neka mala. Naseqa mogu biti i sli~na. U svakom nasequ su sazidane ku}e ili zgrade i napravqen ni su putevi i ulice. U naseqima `ive stanovnici. Stanovnike koji `ive blizu jedni drugima nazivamo suusedima.
Selo
Posmatraj ovu sliku. Gde se nalazi brdo, gde se nalazi ravnica, a gde reka? Opi{i kako izgleda seoskko dvori{te. Kako izgledaju seoske ku}e? Gde `ive `ivotiwe? [ta je vo}wak? [ta je ba{ta? [ta je wiva?? [ta je vinograd? Za{to qudi podi`u sela blizu reka ili potoka?
22
Lepo pona{awe u nasequ Objasni pravila lepog pona{awa u nasequ. [ta zna~i biti pa`qiv prema drugima? Kako pozdravqamo qude koje sre}emo? Kako poma`emo jedni drugima?
Grad
Posmatraj sliku grada. [ta sve vidi{ na woj? Po ~emu su sli~ni grad i selo? Po ~emu se razlikuju? [ta ti se dopada u gradu? [ta u selu? [ta ti se ne dopada?
23
Imam pravo na‌ JA IMAM PRAVO DA @IVIM U ZDRAVOJ OKOLINI,
Ja imam pravo da slobodno pitam i slobodno ka@em ono {to mislim, JA IMAM PRAVO DA @IVIM SA ONIMA KOJE VOLIM,
24
Odgovoran sam za... ALI SAM ODGOVORNA, PA OKOLINU ^UVAM.
ali sam du`na da ~ujem {ta drugi misle, ka@u i predla@u. ALI SAM OBAVEZNA DA PO[TUJEM I VOLIM ONE KOJI MENE VOLE.
Pravo je ono {to nekome pripada po nekom pravilu ili dogovoru. Kada ka`emo da smo odgovorni, to zna~i da imamo du`nost, obavezu, da treba da uradimo ne{to. Na primer, tvoje obaveze su: da sredi{ svoje igra~ke, da pi{e{ doma}e zadatke, da govori{ istinu itd.
Imam pravo na‌
Odgovoran sam za...
ali sam odgovorna, pa ne ometam druge dok se igraju.
Ja imam pravo da se igram,
Ja imam pravo da zahtevam da me niko ne tu~e,
Ja imam pravo na to da me niko ne vre;a,
ali ni ja ne smem...
ali sam obavezna da...
Pogledaj ove slike i pro~itaj koja su prava i odgovornosti dece. Ispri~aj {ta ti o tome misli{.
Napi{i ispod slika ono {to misli{ da treba da pi{e.
25
[ta smo nau~ili UPI[I IMENA ^LANOVA SVOJE PORODICE!
DRU[TVO QUDI @IVE U ZAJEDNICAMA PORODICA
RODBINA
UPI[I IME SELA ILI GRADA U KOJEM @IVI[!
RODITEQI
DECA
BLISKI SRODNICI
LICA S KOJIMA SI U SRODSTVU
QUDI GRADE KU]E I @IVE U NASEQIMA SELO GRAD
U [KOLI U^IMO O TOME [TA SU SVE QUDI PRE NAS SAZNALI O SVETU U KOJEM @IVIMO.
26
DRUGI DEO
@IVA PRIRODA U^I]EMO O TOME: – {ta sve ~ini prirodu – koje su biqke i `ivotiwe na{ih {uma – koje su biqke i `ivotiwe seoskog doma}instva – koje su biqke i `ivotiwe na{ih livada – koje su biqke i `ivotiwe na{ih voda – koje `ivotiwe `ive u zoolo{kom vrtu – koji su delovi biqaka – koji su delovi tvog tela – {ta su ~ula TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da ispri~a{ kako si se mewao od ro|ewa do danas – da ispri~a{ za{to gajimo biqke – da objasni{ pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu – da dodirom i mirisawem utvrdi{ o kom se predmetu radi
27
[ta ~ini prirodu SUNCE
VAZDUH
QUDI
BIQKE
VODA JA! ZEMQI[TE
@IVOTIWE
I JA!
28
PRIRODA ne`iva priroda
`iva priroda (`iva bi}a) qudi
vazduh
voda
me|usobno su povezani biqke
zemqi{te
`ivotiwe
Sunce
Priroda je sve ono {to nas okru`uje, a {to ~ovek nije napravio. Prirodu ~ine:
i
priroda.
U `ivu prirodu svrstavamo: U ne`ivu prirodu spadaju:
, ,
, ,
. ,
. @iva i ne`iva priroda su me|usobno po ovezane. Kojoj grupi `ivih bi}a pripada masla~ak? Kom delu prirode pripada voda? Kojoj grupi `ivih bi}a pri ipada zec?
29
[ta je `iva, {ta ne`iva priroda [ta je napravio ~ovek
Posmatraj ove slike. Oboj poqa ispod slike onim bojama koje su nazna~ene u ovoj legendi: raste di{e kre}e se spava hrani se razmno`ava se
@ivo je ono {to raste, hrani se, kre}e i spava, `ivo je ono {to di{e i {to se razmno`ava.
A sada zakq qu~i {ta je `iva, {ta ne`iva priroda, a {ta je napravio ~ovek. Oboj crte`e slede}im bojama: `iva priroda ne`iva priroda ono {to je napravio ~ovek
30
Dobro je da zapamti{ da su `iva i ne`iva priroda povezane. @ivoj prirodi (~oveku, biqkama i `ivotiwa ama) za `ivot je neophodna ne`iva priroda: Sunce, voda, vazduh i zemqi{te.
Oko nas sve se mewa
Posmatraj slike i objasni kako se mewa i ono {to je `ivo i ono {to je ne`ivo.
Nacrtaj ono {to nedosstaje. Ispri~aj kako si se mewao od ro|ewa do danas.
31
Biqke na{ih {uma
Plod leske je le{nik. Plod hrasta je `ir. Na kestenu raste kesten. Plod bukve je bukov `ir. Na jeli i boru rastu {i{arke. Saznaj i objasni koje `ivotiwe se hrane tim delovima biqaka. JA! KO VOLI DA JEDE PE^URKE? I JA!
Pe~urke rastu u {umi, ali ne pripadaju biqkama. U prazne ku}ice upi{i naziv biqke.
32
Objasni {ta je sve biqkama potrebno za `ivot. Za{to su biqke va` `ne? Kako treba da se odnosimo prema biqkama?
@ivotiwe na{ih {uma Prepoznaj `ivotiwe iz ove {ume i napi{i koje su to `ivotiwe. Kako su prilago|ene `ivotu u {umi? Za{to sova mo`e da `ivi na drvetu, a krtica ne mo`e? Za{to zec mo`e da `ivi na zemqi, a ne mo`e na drvetu?
Objasni koje `ivotiwe `ive na drve}u, a koje na zemqi. Koje `ive ispod povr{ine zemqe?
33
@ivotiwe i biqke seoskog doma}instva
TA^NO NETA^NO
Krava daje mleko i meso. Od prole}a do jeseni rado pase travu na pa{wacima. Mu`jak kra ave je bik. Kravino mladun~e je jagwe. Krava je krupna i mirna `ivotiwa. Krava zimi `ivi u {tali i na ajvi{e se hrani senom.
34
Upi{i nazive `ivotiwa. Kako se nazivaju wihovi mladunci? Koje doma}e `ivotiwe zna{, a nema ih na ovo oj slici? Ozna~i {ta je ta~no, a {ta neta~no o kravi. Postavi i ti pitawe o nekoj od ovih `ivotiwa.
U ba{ti i se gaji povr}e.
U vo}waku se gaji vo}e.
Na wivi se gaje `itarice.
Napi{i koje se biqke gaje u seoskom doma}instvu. Povr}e: Vo}e: @itarice: Za{to qudi gaje `ivotiwe? Za{to gaje biqke? Na koji na~in ih gaje?
35
Biqke i `ivotiwe na{ih livada
BUMBAR ZVON^I]
DETELINA
JAGOR^EVINA JAREBICA
36
Razmisli pa objasni za{to su biqkama i `ivotiwama za `ivot va`ni: Sunce, voda, vazduh i zemqi{te. Ka ako `iva bi}a uzimaju vodu, a kako vazduh? Da li bi mogli da `ive bez Sun~eve svetlosti i toplote?
OSA
^I^AK
HO]U-NE]U
JELENAK Prona|i na slici slede}e biqke i upi{i wihove nazive. BELA RADA MASLA^AK QUBI^ICA
Opi{i biqke sa ovih slika. Opi{i `ivotiwe sa ovih slika.
Prona|i na slici `ivotiwe i upi{i nazive koji nedostaju: ZEC P^ELA PU@ PAUK SKAKAVAC BUBAMARA LEPTIR MRA AV GUSENICA GLISTA KRTICA
37
Biqke i `ivotiwe na{ih voda VILIN KOWIC
ROGOZ
@ABA
LOKVAW
PIJAVICA PU@
Posmatraj sliku i napi{i: Koje `ivotiwe `ive u vodi? Koje biqke `ive u vodi? [ta o ovome jo{ `eli{ da sazna{? Postavi pitawe.
Objasni kako izgledaju `ivotiwe sa ovih slika. [ta im je zajedni~ko? Po ~emu se razlikuju?
38
TRSKA
^APQA
[ARAN
SOM
TA^NO
NIJE TA^NO Ribe se hrane ~apqama.
@aba se hrani komarcima, mu{icama i leptirima.
Pu` se hrani vodenim biqkama.
@aba pola`e jaja u muqu.
Lokvaw je livadska biqka.
^apqa se hrani ribama i `abama.
Som ima brkove.
@abino mladun~e zove se punoglavac.
@iva bi}a ne mogu da `ive bez vode.
Objasni kako izgledaju biqke sa ovih slika. [ta im je zajedni~ko? Po ~emu se razlikuju?
39
Zoolo{ki vrt
LEOPARD
Posmatraj plan zoolo{kog vrta u Beogradu. Napi{i u ku}icama nazive `ivotiwa koje prepoznaje{.
40
Pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu PRAVILO
ZA[TO
1. Zabraweno je hraniti `ivotiwe.
2. Molimo vas da ne uznemiravate `ivotiwe.
3. Ne dirajte ni one `ivotiwe koje se slobodno kre}u.
4. Nije dozvoqeno prela`ewe za{titne ograde i provla~ewe ruku i nogu kroz ogradu.
5. Otpatke bacajte u kante za sme}e.
Ovo su neka pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu. Napi{i za svako pravilo za{to misli{ da je va`no.
41
Delovi biqaka SEME LIST
PLOD
CVET STABLO
KOREN
Posmatraj drvo jabuke. Koji su wegovi delovi? Kako oni izgledaju?
42
[ARGAREPA
PARADAJZ
JAGODA
PAPRIKA
Prona|i i upi{i delove ovih biqaka. Koji su delovi ovih biqaka jestivi? Koji nisu? Po ~emu su ove bi iqke sli~ne? Po ~emu su razli~ite?
43
Moje telo
44
Upi{i nazive delova tela. Objasni za{to ti je va`an nos. Za{to o~i? Za{to usta? Za{to u{i? Za{to suu ti va`ne ruke? Za{to noge? Po ~emu su qudi sli~ni? Po ~emu su razli~iti?
Moja ~ula vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira @UTO [APAT DUGA QUTO MIRIS HRAPAVO MUZIKA TAMA
HLADNO KISELO GLATKO
GORKO LAVE@ SLATKO BUKA
VRU]E
SVETLOST SMRAD
~ulo – deo tela kojim primamo utiske o spoqa{wem svetu Da li zna{ kojim ~ulom ~ovek ose}a miris? ^ime ose}a ukus? ^ime raspoznaje boje? Pored svakog ~ula napi{i re~i koje mu odgovaraju. Igrajte se u odeqewu igre poga|awa tako {to }ete dodirivawem ili miri isawem prepoznavati predmete.
45
^emu mi slu`e delovi tela JA SE
REP MI POMA@E
REPOM DR@IM
DA PLIVAM.
ZA GRANU.
MENI REP REPOM SE
SLU@I KAO
BRANIM
PADOBRAN.
OD MUVA.
Ja imam noge...
46
Posmatraj slike. Pro~itaj kako ove `ivotiwe koriste svoje repove. Zna{ li jo{ neki primer? Napi{i ~eemu slu`e noge ~oveku i `ivotiwama sa slike.
Ja imam ruke...
Imam usta...
Objasni {ta ume{ da uradi{ rukama. [ta radi{ nogama? [ta radi{ ustima? [ta bi jo{ voleo da ume{ da uradi{? Kako `ivotiwe koriste svoje delove tela? Upi{i u obla~i}e.
47
Pratim promene u prirodi – jesen u {umi [UMA JE PUNA ZRELIH LE[NIKA, ORAHA I @IROVA. PRENE]U IH U SVOJE GNEZDO NA DRVETU.
Medved planinu obigrava, pe}inu tra`i jer mu se spava. Oraha zrelih puna dupqa, to veverica zimnicu skupqa. SVUDA TRA@IM Iz ~asopisa „Poletarac“
HRANU. MORAM DA SE UGOJIM I DA MOJE KRZNO POSTANE DEBELO I TOPLO. ZIMA JE DUGA, A JA ]U SPAVATI U PE]INI.
BODQAMA ]U PRIKUPITI LI[]E I ODNETI GA U SVOJU JAMU. PONE]U I NEKU ZRELU KRU[KU DA SE ZASLADIM.
48
Maja i Ivan su ove jeseni obi{li {umu. Pogledaj sliku i objasni {ta si zapazio: 1. o `ivotiwama 2. o biqkama 3. o vremenu 4. o qudima
POGLEDAJ! KOLIKO IMA PE^URAKA! WIH VOLE DA JEDU KORWA^E.
JA SE NE SELIM U TOPLIJE KRAJEVE. ZIMU ]U PROVESTI U OVOJ [UMI.
TUP-TUP! ISPOD KORE DRVETA PRONA[AO SAM BUBICE I CRVI]E. MQAC! MQAC!
EVO DETLI]A!
MORAM DA BUDEM OPREZAN. ZATO OSLU[KUJEM I WU[IM IMA LI U BLIZINI LISICE ILI VUKA.
U JAMU ]U ODNETI OPALO LI[]E. BI]E MI UDOBNO I TOPLO DOK SPAVAM PREKO ZIME.
ON JE OSTAO, A LASTE I RODE SE U JATIMA SELE.
Obi|i sa nekim odraslim obli`wu {umu ili ve}i park. Po ~emu je {uma koju si obi{ao sli~na {umi sa sllike, a po ~emu se razlikuje od we?
49
Ptice selice CI-KI, TI, TI, TI, FI, FIJ! Ove ptice se u jesen sele u toplije krajeve. U prole}e se opet vra}aju u na{ kraj. KUKU, KUKU!
cvi-cvi! RODA SLAVUJ GAK, GAK! KLEP, KLEP, KLEP!
KUKAVICA LASTA DIVQA GUSKA
Ptice stanarice Ove ptice se ne sele. One stalno `ive u na{im krajevima.
XIV, XIV, XIV!
TOK, TOK, TOK... KLI-KLIK, KLI-KLIK! TIP, TIP, }OK, }OK! VRABAC
KRA, KRA, KRA!
CI, CI, DO!
DETLI] SVRAKA
50
SENICA
KOS
Pogledaj sliku pa ka`i koje ptice su selice. Koje ptice su stanarice? Opona{aj ogla{avawe nekih ptic ca. Gledaj slike i ispri~aj kako ove ptice izgledaju: koje boje im je perje, kakav im je kqun? Koje su velike, a koje male? Za{to su ptice va`ne za prirodu?
Iz leksikona
VEVERICA
PU@
Veverica `ivi na drve}u u {umama, a sre}e se i u ve}im parkovima. Hitro se vere i skaku}e po granama. Dug i kosmat rep poma`e joj da odr`ava ravnote`u. Telo joj je pokriveno gustom sme|om dlakom, na trbuhu belom. Hrani se semewem, `irom, orasima i le{nicima. Hranu za zimu sakupqa i krije u gnezdu ili u {upqinama drve}a. Mama veverica u gnezdu okoti nekoliko mladih. U po~etku oni sisaju weno mleko. Posle ih u~i da se veru po drve}u i jedu plodove.
Pu` `ivi na vla`nim livadama, oko potoka i {umaraka. Rado jede mlado li{}e, kupus i salatu. Na glavi ima ~etiri pipka (roga). Dva kra}a pipka su napred i oni mu slu`e za dodirivawe. Na vrhu dva du`a pipka nalaze se pu`eve o~i. U malim ustima je jezik, a na jeziku na hiqade sitnih zubi}a kojima gricka li{}e. Preko zime pu` se ukopa u zemqu i prespava do prole}a. Rado se pojavquje posle ki{e. On nema noge, ve} puzi po tlu. Da se ne bi povredio, izlu~uje sluz koja mu olak{ava kretawe. Mama pu` pola`e jaja u rupu u zemqi. Iz wih se izle`u pu`i}i, koji ve} imaju ku}icu.
Ako si nekada video vevericu, opi{i svoj susret s wom. Podvuci u tekstu re~enicu u kojoj se govori o tome ~ime se veverica hrani.
[ta uradi pu` kad se upla{i? Podvuci deo teksta u kojem pi{e kako se pu` kre}e.
51
[ta smo nau~ili PRIRODA
NE@IVA PRIRODA
@IVA PRIRODA QUDI
VAZDUH
BIQKE
VODA
@IVOTIWE
ZEMQI[TE SUNCE
@IVA P R I R O D A
QUDI
~ula ~ulo vida ~ulo sluha ~ulo mirisa ~ulo ukusa ~ulo dodira
52
delovi tela glava vrat trup ruke udovi noge
BIQKE
delovi biqke koren stablo list cvet plod seme
@IVOTIWE
delovi tela glava trup udovi
~ula ^ula `ivotiwa su ~esto izo{trenija nego ~ula qudi.
TRE]I DEO
NE@IVA PRIRODA U^I]EMO O: – osobinama vode – osobinama vazduha – osobinama i vrstama zemqi{ta – oblicima reqefa – osobinama materijala – o tome kako oblikujemo materijale TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da opi{e{ led, sneg, rosu, maglu – da izvede{ ogled s vodom – da ispita{ osobine vazduha – da ispita{ osobine i vrste zemqi{ta – da ispita{ kako se oblikuju materijali
53
Gde se voda nalazi u prirodi IZVOR
REKA
54
POTOK
BARA
Pogledaj ove slike. O svakoj napi{i {ta zapa`a{. VA@NO JE ZNATI: Svim `ivim bi}ima potrebna je voda.. Bez vode nema `ivota. Zato je potrebno da vode ima dovoqno i da bude ~ista.
JEZERO
MORE
OKEAN
Gde se jo{ voda nalazi u prirodi? Opi{i led, sneg, rosu, maglu.
55
Osobine vode Uzmi ~a{u vode. Proveri, a onda zaokru`i ta~an odgovor. Kakvog ukusa je voda? a) slana je
b) slatka je
v) bez ukusa je
Kakvog mirisa je voda? a) lepo miri{e
b) bez mirisa je
v) neprijatno miri{e
Da li je voda providna? a) providna je
b) nije providna
U pola ~a{e vode dodaj malo vo}nog sirupa i prome{aj. Da li se sirup rastvorio u vodi? a) DA b) NE v) DELIMI^NO
U pola ~a{e vode sipaj malo uqa. Prome{aj i sa~ekaj. Da li se uqe rastvorilo u vodi? a) DA b) NE v) DELIMI^NO
Probaj i ovo: Da li se rastvara? Prome{aj! da ne delimi~no so pesak zemqa
56
Voda je potrebna svakom `ivom bi}u. Zato je dragocena i treba je ~uvati. Istra`i u tvojoj ku}i ili stanu da li neka slavina curi. Povedi akciju da se slavina popravi.
U jednu ~a{u sipaj hladnu vodu, a u drugu sipaj toplu vodu. U obe ~a{e dodaj po ka{i~icu {e}era. Prome{aj vodu u obe ~a{e. U kojoj ~a{i }e se {e}er br`e rastvoriti?
Na po~etku ~asa stavi ~a{u, do polovine napuwenu vodom, na radijator ili na neku drugu zagrejanu povr{inu. Obele`i na ~a{i dokle dopire voda. Na kraju ~asa pogledaj koliko vode ima u ~a{i. Napi{i {ta se dogodilo s vodom.
a) u hladnoj vodi br`e b) u toploj vodi br`e v) podjednako brzo u obe ~a{e
U posudu za pravqewe leda u fri`ideru sipaj vodu. U svaku pregradu dodaj pomalo od sokova raznih boja. Komad debqeg konca stavi preko pregrada s vodom i rukom ga svuda utopi u vodu. Stavi posudu u zamrziva~. Kroz nekoliko sati izvadi posudu. Napi{i i nacrtaj {ta se dogodilo.
PROBAJ I OVO: Ubaci nekoliko kockica leda u praznu ~a{u. Posmatraj {ta se doga|a s ledom. U {ta }e se led pretvoriti? Za{to se desila ova promena?
57
Osobine vazduha Ima li vazduha u praznoj fla{i? Da proverimo. Grli} prazne fla{e zatvori palcem, a onda fla{u potopi u ve}i sud s vodom. Skloni prst sa grli}a. [ta se doga|a? Da li je fla{a bila prazna ili je unutra bilo ne~eg? Mehuri}i koji izlaze iz fla{e pokazuju da je ona bila puna vazduha. Na mesto vaduha u{la je voda. Za{to se vazduh nije video? Vazduh je providan, bez boje.
Uzmi svoju svesku. Ma{i wom pored lica. [ta }e{ osetiti? Oseti}e{ vazduh koji se kre}e.
58
Napravi vetrewa~u od papira. Uzmi vetrewa~u i dr`i je ispred sebe. Kre}i se br`e, pa sporije. [ta zapa`a{? [ta pokre}e vetrewa~u? Vazduh je svuda oko nas.
vetrewa~a je sprava koju pokre}e vetar. To mo`e biti mlin na vetar koji meqe bra{no, motor koji snagu vetra pretvara u struju, ali i de~ja igra~ka koja se vrti kada je pokre}e vetar.
Posmatraj drvo koje se povija. Razmisli pa ka`i za{to se povija. [ta nosi li{}e s grana i sa zemqe? Kako nazivamo vazduh koji se brzo kre}e?
Pogledaj sli~ice i napi{i {ta sve mo`e da se dogodi kada duva vetar.
Da li vazduh ima miris? Kako i ~ime bi to proverio? Smisli i napi{i od ~ega poti~e miris koji je prikazan na slikama.
Objasni – mo`e li ~ovek da `ivi bez vazduha? VA@NO JE ZNATI: Svim `ivim bi}ima potreban je vazduh. ^ovek, biqke i `ivotiwe di{u, pa je zato neophodno da vazduh bude ~ist.
59
Osobine i vrste zemqi{ta [ta ti je potrebno: lopatica sveska olovka Iza|i u prirodu. Lopaticom zahvati zemqu. Odbaci travu i gran~ice. Grumen zemqe protrqaj rukama. Da li se zemqa mrvi ili se lepi za ruke? Da li je tvrda ili zgrudvana? Zapi{i {ta si zapazio o osobinama zemqi{ta: boja zemqe vla`nost rastresitost
Jo{ neka zapa`awa o zemqi{tu:
Postavi jedno pitawe o zemqi{tu na koje bi voleo da dobije{ odgovor.
60
Objasni za{to je zemqi{te va`no za `ivot ~oveka. Za{to je va`no za `ivot biqaka, na primer jabuke? Za{to je va`no za `ivot `ivotiwa, na primer zeca?
Biqke `ive i rastu na razli~itim tipovima zemqi{ta. Evo primera za to kako nekim biqkama odgovara jedna vrsta zemqi{ta, a drugim druga. P[ENICA VINOVA LOZA JA RASTEM, JA SAM SITA, GDE JE ZEMQA RASTRESITA I POMALO PESKOVITA. VEOMA JE DOBRO ZA MOJA ZRNA KADA JE ZEMQA CRNICA - CRNA!
BOROVNICA PAPRIKA
SVAKOJ PAPRICI NAJVI[E GODE ZEMQA HUMU[A I DOSTA VODE.
Obi|i obli`wu {umu ili park. Ispitaj na kakvom zemqi{tu rastu biqke. Napi{i {ta si zapazio.
STALNO SE BORIM DA BUDEM SITA I GDE JE ZEMQA KAMENITA.
humus (zemqa humu{a) – vrsta veoma plodnog zemqi{ta od mrke do crne boje
61
Oblici reqefa Planina je najvi{e uzvi{ewe.
Brdo je vi{e od bre`uqka. Malo uzvi{ewe nazivamo bre`uqak.
Prostrano ravno zemqi{te je ravnica.
Ovo je reka.
62
Ovo je potok. On se uliva u reku.
Posmatraj s nekog uzvi{ewa svoje mesto i wegovu okolinu. Odgovori na slede}a pitawa i odgovore unesi u tabelu. Koji oblici reqefa postoje u mom mestu i wegovoj okolini?
Kako oni izgledaju?
ravnica
bre`uqak
brdo
planina
potok
reka
63
Od kakvih materijala su napravqeni predmeti
O DRV
AL MET
A NIN A K T
KLO STA
64
Pogledaj slike i razmisli o tome od ~ega su napravqeni ovi predmeti. Spoj svaki predmet sa odgovarajju}om fiokom. Od kojih materijala mo`e da se napravi ~a{a?
Nacrtaj jo{ neki predmet i spoj ga sa fiokom kojoj pripada.
Osobine materijala Meko
Tvrdo
Providno
Neprovidno
Posmatraj ove predmete. Koji od wih su meki, a koji su tvrdi? Koji od wih su providni, a koji neprovvidni? Zaokru`i svaki predmet odgovaraju}im bojama, kao {to je zapo~eto.
65
Kako oblikujemo materijale Oblikujemo papir Posmatraj slike i napi{i ispod wih kako sve mo`e da se oblikuje papir. Papir je materijal koji se lako oblikuje. Mo`emo ga oblikovati rukama ili pomo}u makaza, lepka i dr. Napi{i {ta sve ume{ da napravi{ od papira.
Oblikujemo `icu Uzmi komad tanke, mekane `ice. Savijawem napravi od we neki oblik. Nacrtaj oblik koji si ti napravio.
Namotaj `icu oko olovke. Izvuci olovku. Dobi}e{ jedan novi oblik. To je opruga. Gde se ona koristi? Probaj da je iste`e{ i sabija{. Napi{i koji su na~ini oblikovawa `ice.
66
Oblikujemo testo Napravi testo od vode i bra{na. Neka ti pomogne neka odrasla osoba. Posmatraj naredne slike i poku{aj da isto izvede{ sam.
Testo je materijal koji mo`e{ da oblikuje{ na razne na~ine: rukama ili nekim predmetima, kao {to su oklagija, modlice, no` itd. Testo mo`e da se na toploti pe~e, pr`i ili kuva. Napi{i {ta sve mo`e da se napravi od testa.
Pogledaj slike i napi{i koji su na~ini oblikovawa testa.
modlica – mali kalup pomo}u kojeg se oblikuje ~vrsto ume{eno testo u vidu zvezde, srca, kruga i sl. (obi~no za kola~e i suve poslastice)
67
[ta smo nau~ili NE@IVA PRIRODA
VODA
VAZDUH osobine providan bez mirisa
ZEMQI[TE
osobine providna bez mirisa bez ukusa
SUNCE
razlikuje se po boji vla`nosti rastresitosti svetlost toplota
nalazi se svuda oko nas
nalazi se u barama rekama jezerima morima okeanima
Upi{i oblike reqefa koji nedostaju. REQEF oblik zemqine povr{ine
potok
Napi{i od kojih materijala mo`e da se napravi tawir.
68
ravnica
bre`uqak
Napi{i {ta sve mo`e da se napravi od stakla.
planina
^ETVRTI DEO
VEZA IZME\U @IVE I NE@IVE PRIRODE U^I]EMO O: – Sun~evoj svetlosti i toploti – vezi izme|u `ive i ne`ive prirode – o tome kako se Sunce kre}e – o tome kako se pravi hleb TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da izvede{ ogled s japanskom qubi~icom – da izvede{ ogled s p{enicom i pasuqem – da prati{ vremenske prilike tokom jedne sedmice – da re{i{ zimsku ukr{tenicu
69
Sun~eva svetlost i toplota VA@NO JE ZNATI: Bez Sun~eve svetlosti i toplote ne bi bilo `ivota na Zemqi. BEZ SUN^EVE SVETLOSTI I TOPLOTE MOJE BOJE NE BI BILE OVAKO JARKE.
U prole}e, leto i ranu jesen biqke SUNCE rastu, listaju, cvetaju i donose plod. ZAGREVA Zimi se pritaje i ~ekaju prole}e da VAZDUH, VODU ja~e sine sunce. I ZEMQU.
SVE RASTE, SVE KLIJA, KAD SUNCE SIJA! KADA SUNCE GREJE, HRANE SVUDA IMA I NIJE MI ZIMA!
Posmatraj ovu sliku. Napi{i za{to se svi raduju suncu.
[ta se de{ava s vodom kada sunce jako greje?
Dok si leti hodao bos, koje tlo je bilo najmawe toplo: zemqa, pesak, trava ili kamen?
Napi{i kako mo`e{ da za{titi{ ko`u da ti ne izgori na jakom letwem suncu.
70
Objasni za{to je tebi potrebno sunce. Za{to je potrebno zecu i drugim `ivotiwama? Za{to je neophodno o biqkama?
SUNCE ZAGREVA VAZDUH, VODU I ZEMQU.
Svetlost i senke
pre podne
podne
posle podne
Oboj Ivanovu senku. Ako je Ivanovo odelo u boji, koje }e boje biti wegova senka? Opi{i kako se Ivanova senka mewa tokom m dana. Kakva je pre podne, a kakva u podne? Razmisli pa ka`i kako se po izgledu senke mo`e otprilikke odrediti koliko je sati.
sun~ani sat – naprava koja meri vreme po sun~anom danu prema polo`aju sunca; senka koju baca {tap zaboden u zemqu pomera se, pa pokazuje vreme na broj~aniku koji je nacrtan na tlu Pove`i svaku ruku s wenom senkom. Uve~e, uz svetlost lampe, pravi ovakve senke na zidu svoje sobe.
Za{to nastaje senka? Zato {to zraci sunca ne mogu da pro|u kroz predmete i bi}a koji nisu providni..
71
Kako se Sunce kre}e jutro
pre podne
podne
posle podne
ve~e
72
Posmatraj ove slike. Kakav je polo`aj Sunca na nebu u toku dana? Kako se mewaju senke? Opi{i gde je Sunce u podne. Posmatraj zalazak Sunca. Kakve su tada boje na nebu? [ta si jo{ zapazio?
Kakvo je vreme Prati vremenske prilike u toku jedne sedmice. Upi{i za svaki dan odgovaraju}i znak.
sun~ano
promenqivo
obla~no
ki{a
sneg
jak vetar
slab vetar
vreme dani
pre podne
posle podne
prognoza za sutra
ponedeqak utorak sreda ~etvrtak petak subota nedeqa Kakvo }e vreme biti sutra? Evo nekih znakova koji }e ti pomo}i: Dim iz dimwaka se di`e pravo uvis – lepo vreme.
Mesec jasan na nebu – lep dan.
Dim se spu{ta ka zemqi – lo{e vreme.
Mesec sa prstenom okolo – ki{a.
O ovome mo`e{ pro~itati ne{to vi{e u kwizi "[kola u prirodi" (Kreativni centar, str. 14)
73
Ogled s japanskom qubi~icom Napi{i {ta se dogodilo posle nedequ dana sa listom u ~a{i. [ta se dogodilo sa listom koji je ostao pored ~a{e? Otkini dva lista japanske qubi~ice. Jedan list stavi u ~a{u s vodom, a drugi stavi pored ~a{e. Narednih dana zapi{i i nacrtaj {ta se doga|a.
Kada list pusti dovoqno `ilica, presadi ga u saksiju sa zemqom. Pazi da saksija bude okrenuta ka suncu! [ta je jo{ potrebno da bi biqka rasla?
Ovde napi{i {ta je sve potrebno biqci da bi rasla.
74
Saksiju sa cve}em poklopi praznom kutijom. Biqka }e ostati bez svetlosti, vode, a ne}e imati ni dovoqno vazduha. Posle nedequ dana napi{i {ta se dogodilo:
Zasadimo p{enicu
U posudu sa zemqom posej zrna p{enice. Okreni ih ka suncu i zalij ih vodom.
Posle nekoliko dana iz zrna }e izbiti koren~i}i nadole, a stabaoca nagore.
Uz pomo} sunca i vla`ne zemqe p{enica brzo raste.
Zasadimo pasuq
U posudu sa zemqom zasadi zrno pasuqa. Okreni posudu ka suncu i zalij. Narednih dana neguj biqku. Napi{i i nacrtaj {ta se doga|a.
75
Pri~a o hlebu 1. U jesen se poseje `ito. Zemqa pokrije zrna. 2. U vla`noj zemqi klijaju zrna: nadole raste koren~i}, a nagore ni~u stabqike.
6. Kad `ito sazri, dolazi kombajn da ga ovr{e i po`awe. Zrnevqe `ita se pakuje u xakove.
7. Xakovi sa zrnevqem `ita nose se u mlin. Mlinsko kamewe meqe zrna i pravi bra{no.
3. Preko zime je dobro da biqke pokrije sneg. On ih {titi od mraza. 8. Od bra{na, vode, malo soli i kvasca zamesi se testo. 4. U prole}e sunce zagreje zemqu. Stabqike rastu i klasaju.
5. Jako letwe sunce poma`e da zrna u klasu sazru.
76
9. Testo onda narasta, pa se uobli~i u vekne.
MQAC, MQAC! KAKO JE UKUSNA KORICA HLEBA!
10. Zatim se testo stavi u pe}nicu da se pe~e.
`ito – biqka od ~ijeg se zrnastog ploda mlevewem dobija bra{no za hleb (p{enica, je~am, ra`, ovas i sl.) `eti – poqoprivrednom ma{inom ili srpom kositi `ito vre}i (vr{em) – odvajati zrelo zrnevqe `ita iz klasja
Recept za hleb (Hleb mesimo uz pomo} odrasle osobe) [ta ti je potrebno: 2 {oqe bra{na 1 ka{i~ica suvog kvasca 1 ka{i~ica {e}era 1 {oqa tople vode 1 ka{i~ica soli bra{no
kvasac
{e}er
voda so
1. U dubqi sud sipaj dve {oqe bra{na. U sredini napravi rupu. U wu sipaj kvasac, {e}er i malo tople vode. Sa~ekaj dok kvasac ne naraste i postane mehurast. 2. U ostatku tople vode rastvori so. Sve sipaj u sud. Malo prome{aj varja~om, a zatim mesi rukama. Kada testo dobro zamesi{, pokrij sud ~istom krpom. 3. Kad testo naraste, sipaj ga na dasku posutu bra{nom. Jo{ jednom ga rukama dobro umesi. 4. Ponovo stavi testo u sud i pokrij ga krpom. Ostavi ga da stoji pola sata. 5. Podma`i uqem pleh za pe~ewe. Od testa napravi okrugle hlep~i}e. Stavi ih u pleh i peci u rerni. Kad se ispeku, izvadi ih iz pleha i prekrij krpom. A posle... PRIJATNO! Razmisli pa napi{i za{to narod za nekog ~oveka ka`e: On je dobar kao hleb.
77
Pratim promene u prirodi – zima u {umi OTKAKO JE DO[LA ZIMA HRANE MAWE IMA.
MMM. BA[ MI SE SPAVA... ZEC, VEVERICA I LISICA GALAME I NE DAJU MI MIRA.
NEMOJTE
UH, UH!
DA ME BUDITE
SNEG JE DUBOK,
DO PROLE]A!
78
Pogledaj ovu sliku i objasni {ta zapa`a{: 1. o `ivotiwama 2. o biqkama 3. o vremenu Uporedi sa slikom {ume u jesen sa strana 48-49.
A ZEKA BRZ.
4. o qudima.
IMAM PUNO GNEZDO LE[NIKA I ORAHA.
WAM, WAM!
NAPOQU JE HLADNO, ZATO SAM SE SKLONIO U DUPQU. IZA]I ]U KASNIJE DA POTRA@IM HRANU. JURI ME GLADNA LISICA. KA@ITE GDE DA SE SAKRIJEM!
hranilica ovde ozna~ava napravu na koju se stavqa hrana za `ivotiwe
ZIMA JE DUGA I NEKE @IVOTIWE SU GLADNE. HAJDE DA NAPRAVIMO HRANILICE!
Obi|i obli`wu {umu ili park. [ta zapa`a{ na drve}u? Da li si video neke `ivotiwe? Napi{i i nacrtaj u svesci {ta si zapazio.
79
Poma`emo pticama Pravimo hranilicu od da{~ica [ta nam je sve potrebno: - nekoliko da{~ica: (3 komada) (2 komada) ZAMOLI]U DEDU DA MI POMOGNE!
- jedan drveni stub - kra}i stubi}i (4 komada) - testera - ekseri - pomo} odraslog
Pravimo hranilicu od {i{arke [ta nam je sve potrebno: - {i{arka bora - semenke (suncokreta, p{enice...) - mrvice hleba - maslac ili margarin - par~e kanapa
80
OVO MO@EMO SAMI DA NAPRAVIMO!
Izme{aj semenke, mrvice hleba i maslac. Ovim napuni {i{arku bora, pa je ve`i kanapom i oka~i o granu. Neka se ptice slade!
Prona|i u enciklopediji ili leksikonu zanimqivosti o pticama selicama. Ispri~aj u odeqewu {ta si pro ona{ao.
Medin zimski san Medved je velika spavalica. U jesen po~iwe da se sprema za zimski san. Trudi se da pojede {to vi{e hrane. Na sve strane tra`i pe}inu, udubqewe ili gust grm. Ako ga ne na|e, onda iskopa rupu pored oborenog stabla. Svoje skloni{te oblo`i li{}em i travom, da bi bilo mek{e i toplije. U wega se uvu~e pre nego {to padne sneg. Za{to? Da tragovima u snegu ne bi odao gde se nalazi. U skloni{tu ostaje budan jo{ mesec dana. Kad bude siguran da ga niko nije otkrio, tone u dubok san. Probudi}e se tek u prole}e. Mama medvedica prekida zimski san da bi okotila mlade. Do kraja zime ona ih u skloni{tu doji svojim mlekom. U prole}e mama s wima izlazi u prirodu i u~i ih da se pewu po drve}u, da love ribu i tra`e drugu hranu. Re{i zimsku ukr{tenicu. 1. Sport na ledu... 2. Pada iz sne`nog oblaka... 3. Mesec u kojem po~iwe zima. 4. [ta ti je potrebno kad padne sneg? Napi{i koje sve `ivotiwe imaju obi~aj da spavaju zimi.
1) 2)
P 3) 4)
Z I M A
Podvuci u tekstu re~enicu u kojoj se govori o tome za{to se medved uvla~i u pe}inu pre nego {to padn ne sneg.
81
Iz leksikona
DETLI]
SENICA
Detli} je {arena lepa ptica ~ije se kqucawe tup-tup-tup ~esto ~uje sa drve}a. @ivi u {umama i vo}wacima. Ima {iqat i ~vrst kqun kojim lomi koru drveta. Tu pronalazi bubice, crvi}e i mrave. Voli da jede i razne semenke. Dok kquca, detli} se oslawa na ~vrst rep, pa izgleda kao da sedi na klupi. On je ptica stanarica. U stablu nekog natrulog drveta sam bu{i rupu i gradi gnezdo. Mama detli} pola`e jaja iz kojih se izlegu golu`dravi mladi. Mama i tata ih hrane i greju svojim telima sve dok ne porastu i ne nau~e da lete.
Senica je mala {umska ptica peva~ica. Ima lepo {areno perje. @ivi po {umama, vo}wacima i u blizini ku}a. Hrani se mu{icama, bubama, gusenicama i crvi}ima koje nalazi u kori drveta. Korisna je, jer {titi vo}ke od {teto~ina. Gnezdo obi~no pravi u {upqinama drve}a. Obla`e ga travom i perjem da bi bilo mek{e i tu snese jaja. Kada se mladi izlegu, mnogo su gladni. Mama i tata im vi{e puta u toku dana stavqaju u kqun raznu hranu. Kad porastu, pti}i u~e da lete. Senica je ptica stanarica, preko zime se ne seli. Zimi je te{ko na}i hranu, pa je dobro pomo}i senici i staviti mrvice u hranilice.
Podvuci u tekstu re~enice u kojima se govori o mladuncima detli}a i mladuncima senice.
82
Kako se ogla{ava senica? Pro~itaj pri~u „Senica i drvo“ u ^itanci na 108. strani.
Sne`ne pahuqe ^arobne sne`ne zvezdice Oblaci su sa~iweni od mno{tva vodenih kapqica. Kada je zimi veoma hladno, kapqice se pretvaraju u ledene zvezdice koje padaju iz sne`nih oblaka na zemqu. To su pahuqe. Kako one izgledaju? To }emo saznati pomo}u ogleda. Potrebno ti je: - da napoqu pada sneg - da ima{ lupu Pusti pahuqu da ti padne na rukavicu ili na rukav. Posmatraj je kroz lupu. Vide}e{ kako je lepa. Ako pogleda{ jo{ neku, zakqu~i}e{ da je svaka razli~ita. Poku{aj da ih ovde nacrta{.
Ovde zapi{i {ta se dogodilo po{to ti je pahuuqa pala na dlan.
Pahuqe od papira Potrebno ti je: - beli papir - makaze Savijaj papir kao na slikama. Seckaj ga po obodu na razne na~ine. Onda ga rasklopi.
83
[ta smo nau~ili PRIRODA `iva priroda
ne`iva priroda
QUDI
VAZDUH me|usobno su povezani VODA
BIQKE ZEMQI[TE
@IVOTIWE
SUNCE
KAKO SE SUNCE KRE]E KADA JE SUNCE U TOKU DANA NA NAJVI{OJ TA~KI NA NEBU?
UJUTRU
ZAOKRU@I. U PODNE PREDVE^E
84
PETI DEO
ORIJENTACIJA U PROSTORU I VREMENU U^I]EMO O: – kretawu, o tome kako se ko kre}e, za{to se pokre}e – danima u nedeqi – kalendaru – praznicima – vesnicima prole}a TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da objasni{ kako nastaju talasi na vodi – da ispri~a{ {ta radi{ od ku}nih poslova – da objasni{ kako treba do~ekati goste – da na kalendaru zaokru`i{ za tebe va`ne datume – da smisli{ i napi{e{ razgovor izme|u visibabe i detli}a
85
Kako se ko kre}e
Objasni i napi{i ispod sli~ica kako se ko kre}e.
86
[ta se br`e kre}e: drvena kugla ili drvena kocka? Za{to? Proveri koja fla{a }e prva da se spusti: on na koja se kotrqa niz mokru ili ona koja se spu{ta niz suvu povr{inu. Za{to?
Za{to se pokre}e Kamion se pokre}e zato {to ga...
GURAM
VU^EM
PODI@EM
Razmisli pa zaokru`i: kada je lak{e (L), a kada te`e (T) ne{to pokrenuti? Za{to?
T
L
T
L
T
L
T
L
T
L
T
L
Objasni na koja tri na~ina mo`e{ da primakne{ stolicu do nekog stola. Kako nastaju talasi na vodi?
87
Dani u nedeqi Nabroj dane u nedeqi. Za{to je va`no da ih zna{? Ovde upi{i {kolski raspored ~asova. Za svaki dan up pi{i jo{ ne{to {to voli{ da radi{. ponedeqak
utorak
sreda
~etvrtak
petak
subota
nedeqa
Za stolom sede: mama, tata, Na|a i wena sestra. Svakoga dana mewaju mesto za stolom u smeru strelice.. Na slici se vidi kako su sedeli u ponedeqak. Ti napi{i na tawirima kako }e sedeti u ~etvrtak.
PONEDEQAK
^ETVRTAK
TATA
NA\A
MAMA
SESTRA
Ako je danas sreda, koji je dan bio ju~e?
Ako je ju~e bila subota, koji }e dan biti sutra?
Objasni {ta uvek radi{ u ku}i. [ta nikada ne radi{? [ta ponekad radi{?
88
Jedan moj dan PODNE E DN O EP PR
PO SL EP OD NE
JUTR O
E VE^
NO] PO^IWE KADA SUNCE ZA\E, A ZAVR[AVA SE KAD SUNCE ————————. Seti se {ta radi{ u toku dana. Koje je sada doba dana? Koje je doba dana pro{lo? Koje doba dana sled di? Prona|i i upi{i re~i koje odgovaraju odre|enom dobu dana. doru~ak prawe zuba u~ewe gledawe televizije Laku no}! obla~ewe Dobro jutro! igrawe umivawe ru~ak ve~era u`ina ustajawe {kola Dobar dan! kupawe spavawe gimnastika Re~ dan ima vi{e zna~~ewa: 1. dan je period od izlaska do zalaska sunca, vreme dok je svetlo 2. dan je vreme od pono}i do o slede}e pono}i 3. dan je odre|eni deo nedeqe koji ima posebno ime 4. dan je odre|eni datum u mesecuu
89
Moj kalendar
90
Zaokru`i na kalendaru za tebe va`ne datume: tvoj ro|endan, ro|endan tvoje mame, zavr{etak {kolske godine i drugo.
Praznujemo JA ]U MAJI POKLONITI KWIGU. POMOZI MI DA NAPI[EM POSVETU.
Danas je Majin ro|endan.
DRU[TVO, HVALA VAM NA Moj ro|endan je
POKLONIMA.
.
BA[ SAM SRE]NA! Tada }u napuniti
godina.
Najvi{e bih `eleo da mi poklone: . Na ro|endan }u pozvati:
. Objasni kako treba do~ekati goste. Kada govorimo ove qubazne re~i: dobro do{ao, izvoli, molim te, hvvala, prijatno, izvini?
91
Moj plan parka
U SREDINI nacrtaj fontanu. GORE LEVO nacrtaj jezerce. MORA]U DA SMISLIM GDE ]U QUQA[KU, TOBOGAN, PEWALICU...!
DOLE LEVO je klupa. NA klupi sedi{ ti. ISPOD klupe je tvoja lopta. GORE DESNO nacrtaj drvo. DOLE DESNO zasadi cve}e.
92
Zamisli da treba da se uredi park u tvom mestu. Kako ga zami{qa{? Nacrtaj plan wegovog ure|ewa. Ne{tto ti je ve} zadato. Ne{to smisli sam, pa napi{i i nacrtaj. Prati uputstvo!
[ta sve mogu da napravim Kapa od papira
ZA KAPU SU MI POTREBNE...
NAPRAVI]U JEDNU I ZA MAJU!
Napravi plan svega onoga {to `eli{ sam da napravi{. Ho}u da napravim
[ta mi je sve potrebno
Da li mi je uspelo (moji utisci)
1. Pticu od krompira
• 1 krompir • 4 ~a~kalice • no@
Obojio sam pticu. Izgleda kao paun.
2.
3.
93
Pratim promene u prirodi – prole}e u {umi I JA PRAVIM GNEZDO ZA MOJE MLADUNCE.
TUP, TUP. OVDE PRAVIM RUPU ZA GNEZDO.
AL’ SAM GLADAN!
OGLADNEO SAM! RIJEM PO
GDE LI JE ONAJ ZEC?
94
ZEMQI DA NA\EM NEKU BUBICU ILI GLISTU.
Pogledaj ovu sliku i objasni {ta zapa`a{: 1. o `ivotiwama 2. o biqkama 3. o vremenu 4. o qudima. Uporedi sa slikom {ume u jesen sa strana 48-49 i sa slikom {ume tokom zime sa strana 78-79 9.
PRAVIMO GNEZDO ZA NA[E MLADE.
HEJ, MAJO, VRATIO SE
EVO VESNIKA PROLE]A!
JUHUUU! STI@U DETELINA I MLADO ZEQE!
SLAVUJ!
BA[ MI PRIJA SUNCE!
Poseti obli`wu {umu. [ta se u woj promenilo u prole}e? Napi{i po ~emu si prepoznao da je prole}e sti iglo u {umu.
95
Vesnici prole}a Sunce ja~e greje. Sneg se polako topi. Ispod wega proviruju prvi cvetovi visibabe, kukureka i jagor~evine. Oni najavquju radosnu vest: STIGLO JE PROLE]E! Obi|i okolinu i prona|i vesnike prole}a. VISIBABA
Iz zemqe izrasta malo stablo i dugi zeleni listovi. Na kraju stabla visi beli mirisni cvet.
KUKUREK
JAGOR^EVINA
[iroki zeleni listovi rastu nisko pri zemqi. Na tankim stabqikama cvetaju `uti cvetovi. Oni imaju po pet srcastih latica.
Zima jo{ nije pro{la, a nestrpqivi kukurek se rascvetao. Biqka je lepa i ne`na, ali i otrovna!
Re{i prole}nu ukr{tenicu: 1. drugi prole}ni mesec 2. prvi prole}ni mesec 3. ptica selica koja voli da gradi gnezdo na dimwacima ku}a 4. jedna ptica selica 5. prole}ni beli, miri{qavi cveti}i koji podse}aju na zvon~i}e 6. livadski cvet `ute boje 7. ptice koje se zimi sele u toplije krajeve
96
1. 2. 3. 4. 5.
:
6. 7.
Objasni kako kod nacrtanih biqaka izgledaju: 1. stablo 2. listovi 3. cvet. Uporedi biqke po izglledu. O svemu {to se nedovoqno vidi na crte`ima saznaj ne{to vi{e.
Prole}ni ka}un Na
se rascvetao veliki prole}ni
Iz
su ga posmatrali
.
,
i
.
re~e: „Verovatno se sme{i mom kosmatom
„Ne“, re~e
. „Sme{i se mojim dugim
„Ma, ne!“, naquti se
, jer stalno gleda u wega“.
.“
. „Zar ne vidite kako buqi u moje
„Nemojte se prepirati“, zacvrkuta
. „
je bila u pravu.
,
i
je povila rep,
je savio u{i, a
se sme{i
i osmehuje mi se?“
i sun~anom prole}u!“
su se postideli.
se brzo sakrio u svoju ku}icu. Preveo sa slovena~kog: S.M.
Ispri~aj kako zami{qa{ ka}un koji se sme{i prole}nom suncu.
Smisli i napi{i prole}ni razgovor izme|u visibabe i detli}a. Umesto nekih re~i neka budu tvoji crte` `i.
97
Iz leksikona
QUBI^ICA Cvet qubi~ice najavquje dolazak prole}a. On je tamnoqubi~aste boje i opojno miri{e. Qubi~ica raste u {umama, na obalama reka i potoka, na livadama, u parkovima i ba{tama. Listovi su joj zeleni, srcastog oblika. Qubi~ica je lekovita biqka.
MASLA^AK Masla~ak je biqka koja raste svuda po livadama i parkovima. Ima svetlo`uti cvet koji se uve~e zatvara, a ujutru, kad grane sunce, otvara. Na wega rado sle}u p~ele i skupqaju slatki prah. Od mladog li{}a masla~ka pravi se ukusna salata. Kada cvet masla~ka uvene, ostaje seme koje raznosi vetar.
Da li zna{ da razlikuje{ miris qubi~ice od mirisa zumbula? Da li si nekada duvao u masla~ak i od sem mena pravio avion~i}e? Predlo`i dru{tvu da se u prirodi igrate poga|awa mirisa raznih biqaka.
98
Podvuci u tekstu re~enice u kojima se govori o tome gde rastu qubi~ica i masla~ak.
Laste su se vratile Laste su ~itave zime bile u Africi. Tamo im je bilo toplo i imale su dovoqno hrane. Sada su se vratile. Do{le su u svoja stara gnezda ispod krovova ku}a. Videle su da gnezda treba popraviti. Brzo su se dale na posao. Donosile su blato, suve vlati trave, paperje. Radile su vredno i radosno su cvrkutale. Uskoro }e mama lasta da snese jaja. Iz wih }e se izle}i pti}i. Roditeqi }e stalno donositi mu{ice, bubice i crvi}e, jer mladunci treba da porastu. Jednoga dana po~e}e da u~e kako se leti. Na jesen }e i oni u toplije krajeve.
Upi{i nazive ptica u ukr{tenice. Neka ti slike pomognu. kukavica, slavuj, {eva, grlica, lasta, crvenda}
sova, {tiglic, jarebica, detli}, svraka, kos, kobac, vrana, vrabac
Podvuci u tekstu re~enice koje govore o tome kako laste prave gnezdo. Drugom bojom podvuci re~enice koje govore o mladuncima laste.
99
[ta smo nau~ili 1 MESEC 1 GODINA IMA 12 MESECI.
I
V
IX
1 DAN - JUTRO - PRE PODNE - PODNE -POPODNE -VE^E
100
U 1 GODINI SU 4 GODI[WA DOBA.
IMA 30 DANA ILI 31 DAN, OSIM FEBRUARA KOJI IMA MAWE DANA.
II
III
IV
VI
VII
VIII
X
XI
XII
1 NEDEQA IMA 7 DANA
PONEDEQAK, UTORAK, SREDA, ^ETVRTAK, PETAK, SUBOTA, NEDEQA
[ESTI DEO
KULTURA @IVQEWA U^I]EMO: – o tome za{to qudi prave ku}e – o tome {ta sve qudi rade – o opasnostima – o lepom pona{awu – o saobra}ajnim znacima – o saobra}aju – o primawu i slawu poruka – o planu akcije TVOJ ZADATAK ]E BITI: – da re{i{ test i utvrdi{ da li `ivi{ zdravo – da re{i{ zadatke sa zabavne strane – da napravi{ telefon od plasti~nih ~a{a – da odgovori{ na pitawa iz livadskog kviza – da proveri{ znawe o godi{wim dobima
101
Za{to qudi prave ku}e [ta bi bilo kad qudi ne bi imali ku}e? Da bi se za{titili od ki{e, snega, vetra i divqih zveri, qudi su po~eli da prave skloni{ta. Prvo su to bile pe}ine, a onda su po~eli da grade kolibe od grana i li{}a. Kasnije su gradili boqe ku}e: od drveta, zemqe, kamena ili nekog drugog materijala.
Da li znate bajku „Tri praseta“? Kakve su ku}e pravili prasi}i? Nacrtaj ovde tri wihove ku}e.
102
Ku}e su razli~ite Ovako su u Srbiji izgledale ku}e na{ih pradedova. Da li ovakve ku}e jo{ uvek postoje?
indijanski {ator
eskimski iglo
koliba od blata afri~kih plemena
kineska ku}a na vodi
Pogledaj ove slike. Na svetu postoje razli~iti narodi i oni grade razli~ite ku}e. Spoj svaku ku}u sa a odgovaraju}im likom. Za{to Indijanci prave {atore? Za{to Eskimi prave ku}e od leda? Za{to je qudima a u Africi dovoqna ku}a od pru}a? Za{to se prave ku}e na vodi?
103
Zanimawa qudi - {ta sve qudi rade
Ispri~aj koja su zanimawa tvojih roditeqa. Posmatraj {ta ko radi na ovim slikama. Ka`i koji su nazivvi zanimawa ovih qudi. Po ~emu ih prepoznaje{? Zamisli da radi{ jedan od ovih poslova. Za{to bi ti ta aj posao bio zanimqiv? Napi{i {ta bi `eleo da bude{ kad poraste{.
104
Za{to postoje razna zanimawa 1.
2.
3.
4.
5.
Ispri~aj {ta ko radi na ovim slikama. ^ime se bave qudi sa ovih slika? Kako su wihova zanimawa povezzana? Da li bi jedan ~ovek mogao da obavi sve ove poslove? Zakqu~i za{to postoje razna zanimawa. Dopi{i: Zanimawa sa slika u vezi su sa
KW
M 105
^uvam svoje zdravqe Doru~kujem.
106
Igram se i {etam u prir rodi.
Posle jela perem zube.
Kad u|em u ku}u uvek operem ruke.
Popijem {oqu mleka.
Spavam najmawe 9 sati.
Da li se trudi{ da zdravo `ivi{? Proveri u ovom testu {ta od ovoga radi{ svakoga dana. U svaki kvadr rati} upi{i DA ili NE.
Kupam se.
Jedem vo}e.
Jedem povr}e.
Popijem 4 ~a{e vode.
Smejem se i dobro sam raspolo`ena.
Izbroj na koliko si pitawa od dgovorio sa DA. • 7 ili vi{e DA – `ivi{ zdravo. • mawe od 7 DA – razmisli o tome {ta bi mogao da u~ini{ da bi zdravije `iveo.
107
Opasnosti VRELA VODA Igrao si se napoqu i isprqao ruke. Odlazi{ da ih opere{. Kada si okrenuo slavinu, video si da se voda pu{i.
[ta da uradi{?
• Ne stavqaj ruke pod slavinu pre nego {to proveri{ koliko je voda topla! • Kada se voda pu{i – zna~i da je vrela. Budi obazriv – ne dodiruj je, jer bi mogao da dobije{ bolne opekotine! • Zatvori slavinu. • Odvrni najpre slavinu s hladnom vodom i pusti da voda neko vreme te~e. Tek onda polako pode{avaj toplotu vode odvrtawem i druge slavine.
SLOMQENO STAKLO Sam si u kuhiwi. Ho}e{ da pije{ mleko. Sipao si ga u staklenu ~a{u. ^a{a ti je iskliznula iz ruke, pala na pod i razbila se u sitne komade.
[ta da uradi{?
PAZI, STRUJA! Gleda{ televiziju i odjednom vidi{ mla|eg brata kako puzi ka uti~nici. Dr`i tatine kqu~eve i poku{ava da ih gurne u uti~nicu.
[ta da uradi{?
108
• Ne diraj slomqeno staklo rukama. Mogao bi da se pose~e{! • Odmah pozovi mamu, tatu ili nekog odraslog u pomo}. • Ako si bos, ne pomeraj se sve dok ne do|e neko od odraslih. • Ako si u cipelama, pa`qivo obi|i staklo. • Brzo od brata uzmi kqu~eve ili drugi predmet koji bi mogao da gurne u uti~nicu! • Pomeri brata daqe od uti~nice. • Pozovi mamu, tatu ili nekog starijeg i obavesti ih o tome. Ne ~ekaj da se zavr{i emisija! • Ako mora{ da iza|e{ iz sobe da bi pozvao pomo}, povedi sa sobom i mla|eg brata.
Da bi izbegao opasnost, treba da zna{ jo{ neka pravila pona{awa. Na primer – da li je dobro prilazitti nepoznatom psu? Da li je dobro tr~ati pored wega?
Opasnosti NEKOME JE POZLILO Nekome u ku}i je pozlilo. Ti si sam sa wim.
[ta da uradi{?
• Ako je neko od odraslih u blizini, odmah ga pozovi! • Ako u blizini nema odraslih osoba, pozovi telefonom slu`bu hitne pomo}i na broj 94.
PO@AR Neko je zaboravio da iskqu~i peglu. Ti si sam u ku}i, ispod pegle je ve} po~elo da gori.
• Odmah pozovi nekog odraslog! • Seti se da pozove{ telefonom vatrogasnu slu`bu. Wihov broj je 93. • Ako si sam, brzo iza|i iz stana!
[ta da uradi{?
POPLAVA Zapazio si da je umivaonik pun vode i da se ona preliva i lije po podu. Smisli i napi{i {ta }e{ tada uraditi.
[ta da uradi{? Va`ni brojevi telefona: Policija 92 Vatrogasci 93
Hitna pomo} 94
109
Lepo pona{awe Za{to je va`no da se lepo pona{amo? – Zato {to se tada lepo ose}amo. – Zato {to se tada i drugi oko nas lep{e ose}aju.
ZDRAVO! Kako se pozdravqamo Ba{ je lepo kad se javi{, sa osmehom kad pozdravi{: – Dobro jutro! – starijima. – Zdravo! – svojim drugarima.
Kako se predstavqamo – Zdravo, ja sam Bole! – Drago mi je, ja sam \ole. Tvoj osmeh i naklon blag, svakome je tada drag.
110
ZDRAVO, JA SAM BOLE!
DRAGO MI JE, JA SAM \OLE!
• Za{to se ka`e da je lep onaj koji se lepo pona{a? • Za koga ka`emo da se ru`no pona{a?
Kako se nekome obra}amo
HVALA!
– Izvinite, gospo|o, gde je Cvetna ulica? – Molim Vas, gospodine, da l’ je tamo pijaca? Pomo} ve}a ili mala – na kraju se ka`e: – Hvala!
MISLIM D A SI IPAK TI U PRAVU! Kako razgovaramo s nekim • Sagovornika gledamo i pa`qivo slu{amo. • Sagovornika ne prekidamo dok govori. • Govorimo svoje mi{qewe. • Nekada je va`no da doka`emo da smo u pravu. • Nekada je va`no da prihvatimo da nismo u pravu.
Ve`bajte pravila lepog pona{awa.
111
Poma`em u ku}i Posmatraj ove slike. Razmisli o tome {ta ti radi{ u ku}i. Ako neki od ovih poslova redovno obavqa{, kru`i} oboj zelenom bojom. Ako neki posao ne radi{, a mogao bi, kru`i} oboj plavom bojom. Kod poslova koje ne bi trebalo da radi{ sam, kru`i} oboj crvenom bojom.
Izbroj zelene kru`i}e. Ako ih ima 5 ili vi{e od 5, to zna~i da dosta poma`e{ u ku}i. Bravo! Ako ima{ 4 ili mawe od 4 zelena kru`i}a, razmisli i o tome kako bi mogao vi{e da poma`e{.
112
Saobra}ajni znaci
Posmatraj ove saobra}ajne znake i objasni {ta oni zna~e. Zaokru`i one znake koje sre}e{ na putu do {kole.
Pogledaj kako treba da se kre}u pe{aci kada nema trotoara. Sigurno si zapazio da oni treba da se kree}u pored kolovoza tako da im vozila dolaze u susret. Za{to je dobro da se tako kre}u?
113
Saobra}aj SEMAFOR STOJ!
SRE]AN PUT!
^as je crven, ~as je `ut, ^as je vedar, ~as je qut.
Drugo oko zna~i: PAZI! Mo`e ne{to da te zgazi.
STOJ!
Prvo oko zna~i: STOJ! Da ne bude posle joj!
Tre}e zna~i: SRE]AN PUT! Ne zameri {to sam qut.
PAZI!
Ivica Vawa Rori} SRE]AN PUT!
kolovoz je deo ulice ili puta kojim se kre}u kola, vozila trotoar je malo izdignut i poplo~an ili asfaltiran put za pe{ake s obe strane ulice Ovo je raskrsnica. Na jednom semaforu su ozna~ene boje. Razmisli, a zatim pravilno oboj ostale semaf fore.
114
Kako prelazim ulicu 1. KAD ULICU JA PRELAZIM, PRVO STANEM, DOBRO PAZIM.
2.
3. POGLEDAM LEVO : DA LI NEKO IDE?
4.
POGLEDAM DESNO : DA LI NEKO IDE?
5. PONOVO GLEDAM LEVO.
POSLE GLEDAM DESNO.
6.
URAAA! PRE[LA SAM!
Posmatraj kako Maja prelazi ulicu. Ova pravila su veoma va`na. Koristi ih! Prema ovim slikama ve`bajj u odeqewu prela`ewe ulice.
115
Saobra}aj nekad i sad VAZDU[NI
VODENI
NEKAD
SAD
116
Posmatraj slike i zakqu~i kakav je saobra}aj bio nekada, a kakav je danas. Napi{i ispod svake slike {ta zapa`a{.
DRUMSKI
@ELEZNI^KI
PO[TANSKI
NEKAD HEJ, IVANE! POGLEDAJ GDE SAM!
KAD ZAVR[IM DRUGI RAZRED I JA ]U VOZITI AVION!
SAD
Raspitaj se kod starijih kako su oni nekada putovali. Objasni {ta si o tome saznao.
117
[aqemo i primamo poruke HALO, OVDE JE MAJA. ZDRAVO, IVANE! [TA IMA NOVO?
ZDRAVO, MAJO! POGLEDAJ KROZ PROZOR! PADA PRVI SNEG!
Zamisli da si prodavac zimskog sladoleda. Smisli i napi{i reklamu za zimski sladoled.
Zamisli da si na zimovawu. Napi{i razglednicu nekome koga voli{. Ne zaboravi adresu!
118
Recimo da si kod druga i da `eli{ da ostane{ du`e nego {to si se dogovorio s roditeqima. [ta }e{ tad da uraditi?
Smisli i napi{i vest koju je objavila televizija o prvom snegu i dolasku zime.
Dragi gledaoci,
Napi{i kako sve mogu da se po{aqu poruke.
vest na radiju
Napravi telefon od plasti~nih ~a{a 1. Uzmi dve plasti~ne ~a{e i ~iodom im po sredini probu{i dno. 2. Provuci kanap kroz rupe i na svakom kraju ve`i ~vor. 3. Zajedno sa drugom zategni kanap. Prisloni uvo na ~a{u. 4. Neka tvoj drug po~ne razgovor, koriste}i svoju ~a{u kao mikrofon. Iz ~a{e }e{ za~uti glas svog druga. Ako zna{, objasni kako se ukqu~uje ra~unar i kako zapo~iwe s radom neki program.
119
Recept NEOBI^NI NAPITAK OD RAZNOG VO]A (recept za 4 osobe) Pravi se uz pomo} roditeqa! 2 pomoranxe EVO [TA TI JE SVE POTREBNO ZA PRIPREMU OVOG NAPITKA :
2 {oqe jagoda 2 banane 1 litar soka od pomoranxe 1 ~a{a soka od ananasa 6 ka{ika {e}era
1.
Prvo pripremi jednu dubqu staklenu ~iniju. 2.
Oqu{ti pomoranxe, a zatim ih iseci na koluti}e. Neka ti u tome pomogne neka odrasla osoba! 3.
Jagode dobro operi i o~isti od peteqki. 4.
Banane oqu{ti i uz pomo} nekog starijeg iseci na kolutove. 5.
U staklenu posudu pore|aj prvo kolutove pomoranxe. Zatim malo {e}era, jagode, ponovo malo {e}era, pa onda kolutove banana i malo {e}era na kraju.
120
6.
Slo`eno i po{e}ereno vo}e prelij sokom od pomoranxe i sokom od ananasa. 7.
^iniju stavi u fri`ider da odstoji pola sata. 8.
Na kraju napitak sipaj u {iroke ~a{e i u wih stavi ka{i~ice. U svaku ~a{u mo`e{ dodati po 1 kockicu leda. Ovaj napitak mo`e biti zanimqivo poslu`ewe gostima. Prijatno!
Koje praznike slavi tvoja porodica? Kako se pripremate za slavqe? Kako do~ekujete goste? ^ime ih posslu`ujete?
Zabavna strana Re{i zagonetku. Belo je kao guska, ga~e kao guska, a nije guska.
Re{i ukr{tenicu. Nekada su po prugama i{li mali vozovi koje je pokretala vodena para. Narod ih je ponegde zvao ]IRA. (nasug)
Krava ima tele, patka ima pa~i}e, a ma~ke su vesele kad imaju
S 2) A
1)
Re{i dopuwalku.
O 4) B R 5) A 6) 3)
.
@. Kari}
Re{i ukr{tenicu. 7)
9)
7) ] A 8) J
1) 2)
1) wime se prevoze putnici putevima 3)
2) prevozi putnike i robu vazdu{nim putem
4) 3) prevozi putnike i robu prugom 5) 6)
4) plovno sredstvo za prevoz putnika po vodi 5) pokre}e ga struja; prevozi putnike po gradu
1) Kada do|e zima, tada pada... 2) Posle prole}a dolazi... 3) Posle subote dolazi... 4) [kolski raspust po~iwe u mesecu koji se zove... 5) Prvi mesec u godini je... 6) Mesec koji ima najmawe dana je... 7) Kada pro|e 12 meseci, to zna~i da je pro{la jedna...
6) ide po {inama; prevozi putnike po gradu 7) narodno ime za mali parni voz 8) malo plovno prevozno sredstvo 9) prevozno sredstvo koje vuku kowi
121
Kako ~uvamo okolinu
Napi{i {ta se doga|a na ovim slikama. Oboj zelenom bojom kru`i} pored one slike koja pokazuje {ta je dobro za okolinu. Crvenom bojom oboj kru`i} pored slike na kojoj se prikazuje ono {to nije dobro.
122
Napravimo plan akcije [to mawe plasti~nih kesa 1. [TA JE PROBLEM? Zaga|ivawe okoline plasti~nim kesama. Neki qudi ih bacaju van kanti za sme}e ili ih vetar izvla~i iz kontejnera i raznosi. Otpaci od plastike sporo se raspadaju i zaga|uju prirodu. 2. KAKO DA RE[IMO PROBLEM? Napravimo dogovor u odeqewu. Neka svako od nas predlo`i ~lanovima svoje porodice da se pri kupovini u prodavnici ne uzimaju plasti~ne kese. Po|imo u prodavnicu sa platnenom torbom ili korpom. Onda nam kese ne}e biti potrebne. 3. [TA JE CIQ NA[E AKCIJE? Da iz prodavnica ne uzimamo plasti~ne kese. Tako }e ih svuda biti mawe. 4. KO ]E [TA DA RADI? Ja }u to predlo`iti drugovima iz odeqewa. Izabra}emo tri u~enika koji }e o tome da brinu. 5. KADA ]EMO TO DA URADIMO? To }emo uraditi u mesecu maju. 6. ^IJU PODR[KU TRA@IMO? Tra`imo podr{ku u~iteqa i roditeqa. REZULTAT Koliko je porodica prihvatilo ovaj predlog? Za koliko je smawen broj uzetih kesa tokom nedeqe? [ta misli{ o uspehu ove akcije? akcija – organizovani i zajedni~ki rad na ne~emu problem – te{ko}a koju treba re{iti plan – zamisao o svemu {to treba uraditi da bi se ne{to postiglo
123
Pratim promene u prirodi – leto u {umi P^ELE SU ME IZUJEDALE, AL’ SAM SE DOBRO NASLADIO MEDOM.
U^IM MOJE KOSI]E DA SKUPQAJU CRVI]E.
URA! IMA HRANE NA SVE STRANE!
U [UMI JE BA[ PRIJATNO. IMA HLADOVINE. MOJI MLADI SU VE] NAU^ILI DA SAMI TRA@E HRANU.
124
Pogledaj sliku. Ispri~aj kako izgleda {uma leti. [ta se promenilo od prole}a? [ta si zapazio: 1. o `ivotiwama 2. o biqkama 3. o vremenu 4. o qudima?
NE[TO [U[KA! MORA DA JE JE@.
EVO SLATKE HRANE. STIGLE KRU[KE RANE!
Obi|i s nekom odraslom osobom obli`wu {umu ili ve}i park. Uo~i {ta se promenilo u odnosu na jesen, zimu i prole}e. Uporedi svoja zapa`awa o {umi sa onim {to se de{ava na ovoj slici. Napi{i {ta si zakq qu~io.
125
Iz leksikona
126
HRAST
JELA
Hrast je veliko listopadno drvo. Mo`e da `ivi i do hiqadu godina. Raste sporo, pa mu je drvo tvrdo. Plod hrasta je `ir. Wime se rado hrane divqe sviwe, je`evi, veverice i druge {umske `ivotiwe. Od hrastovog drveta pravi se name{taj i parket.
Jela je zimzeleno {umsko drvo. Dosti`e veliku visinu i mo`e da `ivi veoma dugo – do hiqadu godina. Listovi su joj u obliku iglica. Umesto cvetova i plodova jela ima {i{arke, koje stoje uspravno, kao sve}a. Semenkama iz {i{arki rado se hrane ptice i veverice. Od drveta jele pravi se name{taj, a od iglica i {i{arki prave se lekoviti ~ajevi i uqa.
^ime je pokriven hrastov `ir? Za Novu godinu boqe je okititi ve{ta~ku nego pravu jelku. Za{to?
Podvuci u tekstu re~enice koje govore o tome {ta sve mo`e da se napravi od hrastovog drveta, a {ta od drveta jele.
[umski plodovi BOROVNICA
[UMSKA JAGODA
Raste na {umskim proplancima. Niski grmi}i borovnice imaju ukusne tamnoplave plodove od kojih se prave kola~i, xemovi, kompoti i sokovi.
U prole}noj travi mogu se videti beli cvetovi {umske jagode. Od wih }e postati crveni mirisni plodovi. Zasladi se!
KUPINA
[IPAK ili [IPURAK
Crni plod kupine raste na bodqikavom grmqu. Vredi se malo i ogrebati. Kupina je slatka, ukusna i zdrava.
Krajem leta grmovi {ipka kite se crvenim duguqastim plodovima. Od wih se sprema ukusan xem, a su{e se da bi se od wih kasnije spremao ~aj. VRGAW
LISI^ARKA
Ova pe~urka se dobro skriva u li{}u ili travi. Najboqe raste posle ki{e. Od vrgawa se mogu spremati razna jela.
Pe~urku lisi~arku lako }e{ prona}i u {umi zbog wene upadqive naranxaste boje. Raste u grupi. Kada se pripremi za jelo, divnog je ukusa.
Obi|i {umu sa odraslima. Raspitaj se i saznaj koji jo{ {umski plodovi postoje. BUDI VEOMA OPREZAN S PE^URKAMA! NEKE SU OTROVNE! Pe~urke sme{ da bere{ samo u prisustvu odrasle osobe.
127
[ta je ta~no o senici i o veverici Pro~itaj slede}e re~enice. Zaokru`i odgovor DA pored re~enice za koju misli{ da je ta~na ili NE ako o misli{ da nije ta~na.
DA
Ja imam lepo {areno perje. Ve}a sam od svrake.
DA
NE
NE
Hranim se crvi}ima i gusenicama koje {tete drve}u. Zimi se ne selim u toplije krajeve.
DA
NE
Pravim gnezdo na dimwacima ku}a.
DA
NE
Ja pevam: ci-ci-do, ci-ci-do!
DA
DA
NE
NE
Rado jedem `irove, le{nike i orahe. @ivim u jazbini koju iskopam u zemqi.
DA DA
NE NE
Imam {irok, kosmat rep koji mi poma`e da ska~em. Celu zimu prespavam. Sporo se kre}em.
DA
DA
Na drve}u pravim gnezdo.
NE
NE DA
NE
Moji mladunci sisaju mleko dok ne porastu.
128
DA
DA
NE
NE
[ta zna{ o pticama Sigurno si nau~io dosta o pticama. U svaki obla~i} upi{i zanimqivost koju zna{ o wima. Mi smo zapo~~eli, a ti nastavi. NEKE PTICE, KAO [TO JE SOJKA, UMEJU DA IMITIRAJU GLASOVE QUDI I @IVOTIWA.
129
Livadski kviz Odgovori na ova pitawa. Ako nisi siguran, obi|i livadu i potrudi se da sazna{ odgovor. ^emu pu`u slu`i ku}ica?
Za{to je skakavac zelene boje?
^ime se hrani pauk?
[ta rade p~ele na cvetu?
Za{to se jelenak tako zove?
130
Pu` voli da gricka mlado li{}e. Da li ima zubi}e?
Ko ja~e zuji – bumbar ili p~ela?
Gde krtice spavaju?
Opi{i kako se kre}e skakavac.
Koje livadsko cve}e za tebe ima najlep{i miris?
Re{i ukr{tenicu.
131
Proveri znawe o godi{wim dobima prole}e
leto
vreme
qudi
biqke
`ivotiwe
Deca se sankaju. Nose se kape i rukavice. Ki{a ~esto pada. Obla~no je i duva vetar. Je` spava dubokim snom. Zec je mnogo gladan i hladno mu je. Dozrelo je gro`|e. Li{}e `uti i opada. Qudi spremaju zimnicu. Nose ki{obrane. Sunce ja~e greje. Sneg se topi. Drve}e je po~elo da lista. Procvetao je ka}un. Stigle su prve jagode. Kos u~i svoje mlade da lete. Me~i}i se kupaju u potoku.
132
Prona|i re~enice koje odgovaraju svakom godi{wem dobu. Upi{i ih u tabelu na odgovaraju}em mestu.
jesen
zima
vreme
qudi
biqke
`ivotiwe
Pada sneg. Hladno je. Veverica sakupqa orahe za zimu. Sre|uju se ba{te i parkovi. Sadi se novo cve}e. Grane drve}a su ogolele. Samo se jelka zeleni. Vru}ina je. Voda u rekama se zagrejala. P{enica je sazrela. Na sve strane – zrele lubenice. Vratile su se ptice selice. Medved se probudio. Neki se kupaju u reci, a neki u moru.
133
Proveri kako raste tvoje znawe Oboj kvadrati}e uz pitawe odgovaraju}om bojom: Da li zna{... • koje su osobine `ivih bi}a? • koliko ~ula ima ~ovek? • koji su glavni delovi biqaka? • koji su delovi tela `ivotiwa? • koje su osobine vode? • koje su osobine vazduha? • koje su osobine zemqi{ta? • koji su najva`niji uslovi za `ivot? • koja su tvoja prava i odgovornosti? Da li ume{... • da napi{e{ poruku, razglednicu ili pismo? • da pravilno pre|e{ ulicu? • da tra`i{ odgovore na neka pitawa u drugim kwigama? • da koristi{ ra~unar u igri? • da se sna|e{ kada si u opasnosti? • da tra`i{ re~ na ~asu i postavi{ pitawe? • da prepozna{ svoja i tu|a ose}awa? • da izvede{ neki ogled?
134
da
onako
ne
Kako se pona{a{? • Da li u~estvuje{ na priredbama koje organizujete u {koli ili u odeqewu? • Da li tra`i{ pomo} ako ti je ne{to te{ko za u~ewe? • Da li u~estvuje{ u planirawu i izvo|ewu akcija u odeqewu? • Da li redovno poma`e{ u ku}i? • Da li koristi{ re~i: hvala, izvoli, molim, dobar dan, izvini, dobro jutro, dobro ve~e? • Da li dovoqno vodi{ ra~una o pravilnoj ishrani i svom zdravqu? • Da li vodi{ ra~una o prostoru u kojem `ivi{ i o svojoj okolini? • Da li se bri`qivo odnosi{ prema qudima, `ivotiwama i biqkama?
Pogledaj koliko toga novog si saznao o sebi i svetu koji te okru`uje!
Upi{i: • Koliko si porastao ove godine (tvoja visina sada je ) • Koliko je poraslo tvoje znawe ove godine (broj zelenih kvadrati}a osvojenih na ovom testu je • [ta najboqe zna{ iz predmeta SVET OKO NAS?
)
• O ~emu iz ovog predmeta bi `eleo da vi{e nau~i{?
• Da li ti se dopao predmet SVET OKO NAS?
da
onako
ne
135
Va`ne re~i A
D
akcija 123
dan 41, 88, 117 delovi biqke 42 detelina 36 detli} 33, 49, 50, 79, 82 divqa guska 50 divqa sviwa 33 dom 12-13 drve}e 32, 126 drumski saobra}aj 116
B bara 54 barska trska 38 bela rada 36 bizon 40 biqke 32, 34, 36-39, bor 32 borovnica 127 brdo 62 bre`uqak 62 bubamara 36 bumbar 36, 131
V vazduh 58-59 vazdu{ni saobra}aj 116 veverica 33, 48, 51, 79, 97, 128 vesnici prole}a 96 vest 119 vetar 59 vilin kowic 38 vinova loza 61 visibaba 96 voda 38-39, 54-57 vodeni saobra}aj 116 vo}e 35 vrabac 50 vrgaw 127 vreme 73 vuk 32,40
G glista 36-37 godi{wa doba 132-133 grad 23 gusenica 36 guska 34
136
@ `aba 38 `elezni~ki saobra}aj 117 `iva priroda 29, 30 `ivotiwe 33, 34 `ir 32 `itarice 35
Z zanimawa qudi 104-105 zvon~i} 36 zdravqe 106-107 zebra 40 zemqi{te 60-61 zec 33, 36, 49, 79, 95, 97, 124 zima 78-79, 133 zoolo{ki vrt 40-41
I iglo 103 izvor 54
J jabuka 42 jagoda 43 jagor~evina 36, 96 japanska qubi~ica 74 jarebica 36, 96 je` 48, 78, 94, 125
jezero 55 jela 32, 126 jelenak 37, 130 jesen 48, 133
K kalendar 90 ka}un 97 kesten 32 kleka 61 koza 34 koko{ka 34 koliba 103 kolovoz 114 koren 42 korwa~a 49, 79, 95, 124 kos 50, 78, 95, 125 krava 34 kretawe 86-87 krtica 33, 36, 131 0 kukavica 50 kukurek 96 kupina 127 ku}a 102-103
L lasta 50, 99 leopard 40 leptir 37, 97 leska 32 leto 124-125, 132 livada 130-131 lisica 33, 78, 94 lisi~arka 127 list 42 lokvaw 38
Na ove dve strane nalaze se va`ne re~i iz kwige. Uz svaku od wih dat je broj koji ozna~ava stranicu na kojoj se nalaze navedene re~i.
Q qubi~ica 37, 98
M majmun 40 masla~ak 37, 98 materijali 64-67 medved 40, 48, 81, 94, 124 mi{ 33 modlica 67 more 55 mrav 37
N ne`iva priroda 29, 30 noge 44 noj 40
potok 54, 62 po{tanski saobra}aj 117 25 pravo 24-2 praznici 91 predmeti 64 priroda 28-30 prole}e 94-97, 132 ptice 129 ptice selice 50 ptice stanarice 50 pu` 33, 37, 38, 51, 97, 130, 131 p~ela 37, 130 p{enica 61, 75
R
ovca 34 odgovornost 24-25 okean 55 opasnost 108-109 orao 33 osa 37 ose}awa 10-11
ravnica 62 reka 54, 62 reqef 62 rep 42 recept 77, 120 rogoz 38 roda 50 rodbina 15 ro|ak 15 ruke 107
P
S
paprika 43, 61 paradajz 61 pas 34 pasuq 75 pauk 37, 130 pahuqa 83 petao 34 pijavica 38 pile 34 plan 92, 123 planina 62 plod 42 povr}e 35 poni 40 porodica 14-15 poruke 118
saobra}aj 114, 116-117 saobra}ajni znaci 113 svetlost 70-71 sviwa 34 svraka 50 selo 22 semafor 114 seme 42 senica 50, 82, 97, 128 senke 71 skakavac 37, 130, 131 slavuj 50 slon 40 sova 33 som 39 srna 33
O
Ovaj popis va`nih re~i }e ti pomo}i da ih lako na|e{ u kwizi. Za neke re~i obja{wewa se na alaze pri dnu stranice.
stablo 42 sunce 70, 72 sun~ani sat 71
T tele 34 telo 44 testo 67 tigar 40 toplota 70 trotoar 114
] }urka 34
U ulica 115 usta 44
H hleb 76-77 ho}u-ne}u 37 hranilica 79, 80 hrast 126 humus 61
C cvet 42
^ ~apqa 39 ~i~ak 37 ~ula 45
[ {aran 39 {argarepa 43 {ator 103 {ipak ili {ipurak 127 {i{arka 32 {kola 16-21 {uma 48-49, 78-79, 94-95, 124-125 {umska jagoda 127 {umski plodovi 127
137
Sadr`aj Uputstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 Svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 Teme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 JA I DRUGI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 Moja strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6-7 [ta volim da radim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8-9 Moja i tvoja ose}awa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10-11 Moj dom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12-13 Porodice su razli~ite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14-15 Za{to idemo u {kolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 Mali vodi~ kroz {kolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 Moja {kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18-19 Od ku}e do {kole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20-21 Vrste naseqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22-23 Imam pravo na . . . Odgovoran sam za . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24-25 [ta smo nau~i ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26 @IVA PRIRODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27 [ta ~ini prirodu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28-29 [ta je `iva, {ta ne`iva priroda, {ta je napravio ~ovek . . . . . . . . . .30 Oko nas sve se mewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31 Biqke na{ih {uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32 @ivotiwe na{ih {uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 @ivotiwe i biqke seoskog doma}instva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34-35 Biqke i `ivotiwe na{ih livada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36-37 Biqke i `ivotiwe na{ih voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38-39 Zoolo{ki vrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 Pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 Delovi biqaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42-43
138
Moje telo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 Moja ~ula vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45 ^emu mi slu`e delovi tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46-47 Pratim promene u prirodi – jesen u {umi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48-49 Ptice selice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 Ptice stanarice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 [ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 NE@IVA PRIRODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 Gde se voda nalazi u prirodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54-55 Osobine vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56-57 Osobine vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58-59 Osobine i vrste zemqi{ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60-61 Oblici reqefa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62-63 Od kakvih materijala su napravqeni predmeti . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 Osobine materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 Kako oblikujemo materijale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66-67 [ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 VEZA IZME\U @IVE I NE@IVE PRIRODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69 Sun~eva svetlost i toplota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 Svetlost i senke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71 Kako se Sunce kre}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 Kakvo je vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 Ogled s japanskom qubi~icom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 Zasadimo p{enicu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 Zasadimo pasuq . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 Pri~a o hlebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76 Recept za hleb . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77 Pratim promene u prirodi – zima u {umi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78-79 Poma`emo pticama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80 Medin zimski san . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81
139
Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 Sne`ne pahuqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83 [ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84 ORIJENTACIJA U PROSTORU I VREMENU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 Kako se ko kre}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86 Za{to se pokre}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 Dani u nedeqi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 Jedan moj dan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89 Moj kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 Praznujemo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91 Moj plan parka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92 [ta sve mogu da napravim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93 5 Pratim promene u prirodi – prole}e u {umi . . . . . . . . . . . . . . . . .94-95 Vesnici prole}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96 Prole}ni ka}un . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97 Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98 Laste su se vratile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99 [ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100 KULTURA @IVQEWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101 Za{to qudi prave ku}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102 Ku}e su razli~ite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 Zanimawa qudi – {ta sve qudi rade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104 Za{to postoje razna zanimawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105 ^uvam svoje zdravqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106-107 Opasnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108-109 0-111 Lepo pona{awe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110 Poma`em u ku}i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112 Saobra}ajni znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113 Saobra}aj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114 Kako prelazim ulicu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115 Saobra}aj nekad i sad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116-117
140
[aqemo i primamo poruke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118-119 Recept . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120 Zabavna strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121 Kako ~uvamo okolinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122 Napravimo plan akcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123 Pratim promene u prirodi – leto u {umi . . . . . . . . . . . . . . . . . . .124-125 Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126 [umski plodovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127 [ta je ta~no o senici i o veverici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .128 [ta zna{ o pticama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129 Livadski kviz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .130-131 Proveri znawe o godi{wim dobima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132-133 Proveri kako raste tvoje znawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134-135 VA@NE RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136 6-137 SADR@AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138-141
141
SVET OKO NAS za prvi razred osnovne {kole tre}e izdawe autori
ilustrovao re~nik izradila recenzenti
Dr Simeon Marinkovi} Slavica Markovi} Sa{a Mihajlovi} Violeta Babi} Dr Kristina Gop~evi}, docent za hemiju Medicinskog fakulteta u Beogradu Ana Milosavqevi}, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu An|elka Ru`i}, profesor iz Beograda
lektor
Violeta Babi}
grafi~ko oblikovawe
Du{an Pavli} Neda Doki}
priprema za {tampu izdava~
Neboj{a Miti} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
urednik za izdava~a {tampa tira` copyright
Violeta Babi}
CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:3/5-028.31(075.2)
25.000
MARINKOVI], Simeon Svet oko nas : za prvi razred osnovne {kole / [autori Simeon Marinkovi}, Slavica Markovi} ; ilustrovao Sa{a Mihajlovi} ; re~nik izradila Violeta Babi}]. - 3. izd. Beograd : Kreativni centar, 2006 (Beograd : Publikum). - 141 str. : ilustr. ; 22 h 24 cm
Ÿ Kreativni centar, 2006
Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. Tira` 25.000. - Registar.
Mr Qiqana Marinkovi} Publikum
ISBN 86-7781-355-1 ISBN 978-86-7781-355-0 1. Gl. stv. nasl. 2. Markovi}, Slavica COBISS.SR-ID 130315276
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u prvom razredu osnovne {kole re{ewem broj 6-00-28/2005-06/05 i produ`io va`ewe re{ewa za {kolsku 2006/07. re{ewem broj 6-00-2/2006-06 od 4. januara 2006. godine.