Ivo Andrić Nesanica
Nesanica AMEN.indd 1
26.05.2022. 07:32
Biblioteka Cicero Fragmenti preuzeti iz: Ivo ANDRIĆ, ZNAKOVI PORED PUTA, Sarajevo: Svjetlost; Beograd: Prosveta; Zagreb: Mladost; Ljubljana: Državna založba Slovenije; Skopje: Misla; Titograd: Pobjeda, 1981 (Sabrana dela Ive Andrića / priredili Vera Stojić, Petar Džadžić, Muharem Pervić i Radovan Vučković; knj. 16), © ZADUŽBINA IVE ANDRIĆA, BEOGRAD, SRBIJA © za hrvatsko izdanje Naklada Ljevak, 2022.
Nesanica AMEN.indd 2
26.05.2022. 07:32
Ivo Andrić
Nesanica Priredio Michael Martens
Zagreb, lipanj 2022.
Nesanica AMEN.indd 3
26.05.2022. 07:32
Nesanica AMEN.indd 4
26.05.2022. 07:32
I.
I kad bi u ovakvim noćima čovek mogao bar za trenu tak ostati sam, nemih usta, sklopljenih očiju; zapeča ćenih ušiju, opuštenih mišića, u tami. Ali ne. Nikakav vašar, nijedna crkva; nijedno pozorište nisu tako živi i mnogoljudni kao ti mračni sati u kojima bi trebalo spavati. Tu vrvi i gamiže ceo jedan narod, pod oštrom svet lošću savesti i sećanja. Jedni prolaze, neumoljivo po lagano, i ja se sećam da sam davno primetio kako se nesrećnim ljudima ne žuri. Ide, ali ne odmiče beskraj na povorka onih koje sam uvredio; prezreo, kojima sam bez prava i potrebe učinio nažao ili kojima nisam učinio dobro kad sam mogao i morao: Neki još nose u ruci pismo na koje im nisam odgovorio. Oni koje sam obmanuo i izneverio od straha, iz nižih obzira ili zbog svoje gordosti ili udobnosti ne kazuju ništa ni rečima ni pokretom, ali im sa lica ne slazi jedan osmejak; tih i lelujav, kao maska od svetlosti, strašni osmejak od kojeg njima nije lakše, a moja muka biva veća. 5
Nesanica AMEN.indd 5
01.06.2022. 14:17
Oni na čiju ljubav sam odgovorio sebičnim ćuta njem, porugom ili zaboravom; kreću se mnogo brže, jer je ljubav strašna snaga koja nikad i nigde ne gubi svoju moć, kruže kao planete i, kad prođu ispred mene, obasjani, zadrhte još jednom od udarca koji sam im ne kad zadao, i izgube se opet u tami, a ostavljeno mesto ustupe drugom. I u dalekoj daljini, dokle pogled seže, u dnu vidika, na samim ivicama obzorja, polovinom lika na zemlji a polovinom na nebu, sede prosjaci ko jima nisam udelio. Da li stoga što je nebo sumračno ili što je moj pogled mutan, ali mi se čini da ih ima toliko da ih nikad ne bih mogao sve darivati i skinuti sa moga vidika, pa da se sav rasprodam ili da deset života živim, radim i zarađujem. Prisećam se i znam da je bilo i takvih koje sam u životu dobrim zadužio, koje sam pomogao, pridigao i utešio, znam, ali njih nigde ne mogu da vidim i uzalud se naprežem da im se setim lica i imena. I tako, bez snage da se pravdam i branim i bez mo gućnosti da ma šta popravim, gledam bez prestanka i olakšanja groznu pozornicu pred sobom, čekajući da je dan prekrije belim sjajem kao zavesom.
6
Nesanica AMEN.indd 6
26.05.2022. 07:32
Teškoća nije u tome kako da čovek zaspi, nego kako da se ne budi. To zna mnogi od nas. Retke su srećne noći kad spavaš pet sati bez prekida i buđenja. Redov no se dešava da se oko tri sata po ponoći preneš iz pr vog sna. Probudi te zaptiven dah, i to obično u vezi sa neprijatnim snom. Malo-po malo se pribiraš dok se potpuno ne rasaniš. I tada otpočne vreme ponoćnog bdenja u trajanju od dva do tri sata. Ranije si palio sve tlost i pokušavao da čitaš i tako, možda, svedeš san na oči. Sad to već odavno ne činiš. Sa poslednjim napori ma strpljenja, menjajući položaj, ležiš u postelji sklup čan, bez odbrane, kao čovek kojeg kamenuju. U tim časovima vladaju zakoni noći i merila tame pred kojima niko nije nevin ni pravedan, niko ne može biti čist, miran ni priseban, i ništa nije dobro ni bezo pasno. U čoveku se otvaraju mračne dvorane i pale teskobne ili nedogledne pozornice; na njima nalaze svoj rasplet i vrhunac drame koje su nekad u našim mislima i slutnjama nagoveštavale svoj dolazak, ali nisu stigle da se pojave ni ostvare; a javljaju se i nove, nepoznate, o kojima nismo nikad do sada mislili. 7
Nesanica AMEN.indd 7
26.05.2022. 07:32
Tek u neko doba noći polazi nam za rukom da smi rimo krvotok, pogasimo priviđenja i ućutkamo na opake misli. Ostane samo toplina postelje, koja nas polako obavija i greje kao rukavica ruku, i zanosi u san. A ponekad izneveri i to, i mi ne sklopimo oka sve do jutra, kad se dižemo i, tako izmučeni i umorni, ula zimo pravo u novi dan našeg stvarnog života. To je najgore.
8
Nesanica AMEN.indd 8
26.05.2022. 07:32
Šta ti koristi saznanje da postoje beskrajna vazduš na prostranstva kad je tvoj dušnik zapaljen i tako te san da ne možeš da udahneš koliko ti treba i kad ti svi napori da to učiniš zadaju bol, donose vrtoglavicu i užasan strah, a nikad ne daju dovoljno vazduha. Tako živiš i umireš gušeći se.
9
Nesanica AMEN.indd 9
26.05.2022. 07:32
Da li sam to osećanje očekivanja poneo iz snova – iz mojih neverovatno zamršenih a često strašnih snova – ili se ono razvilo pod uticajem svega što sam u životu doživeo, video, čuo? Ne znam, tek to osećanje tesko bnog očekivanja razvijeno je u meni do najveće mere. Ima trenutaka kad potisne sva druga osećanja u meni. Tada je tako jako da mi se čini da se mora ispuniti, da će zaista neko doći, neko miran, moćan i pouzdan, i ja viti da ništa od svega nije istina, da su sva strahovanja neosnovana, da to nije, kao što izgleda, velika i teška nesreća nego slučajni i prolazni nesporazum. I tada se sav prepuštam, kao trenutku odmora, sa znanju da je sve zlo ne samo objašnjeno i otklonjeno nego i zauvek zbrisano i predano zaboravu.
10
Nesanica AMEN.indd 10
26.05.2022. 07:32
U noći ima uvek straha, kao vlage, nekad više nekad manje. Njegov uticaj na nas sasvim je nejednak. Pone kad imamo snage da mu se potpuno otmemo, pone kad nas samo trenutno prođe, kao jeza, a ponekad mu otvorimo sami dušu i puštamo ga da gazi i hara kako hoće.
11
Nesanica AMEN.indd 11
26.05.2022. 07:32
Strah je u čoveku kao oduvek pritajen, i samo traži i nalazi pravi zgodan povod da ispliva na površinu i da se objavi i razvije u svoj svojoj strahoti.
12
Nesanica AMEN.indd 12
26.05.2022. 07:32
Strah je u službi nepoznate sile koja ide za njim kao lovac za hrtom. Posmatram strah pod raznim vidovi ma, u sebi i oko sebe, i sve mi se čini da se ljudi i ne boje zbog onoga zbog čega kažu i misle da se boje, nego zbog svoga rođenog straha. Strah leži u njima i vreba i čeka, kao gladan pauk, da ma šta zatrese mrežu čovekovih živaca. U tom trenutku, on se diže i slepo baca na svaki i najneznatniji povod, jer njemu je svaki dobrodošao. Strah tada ispuni celog čoveka, pomuti mu misli, zamagli vid, podseče noge, načini od njega slepu i nemoćnu žrtvu za nepoznatu silu koja treba da ga proždre. Ako čovek toga puta ne podlegne, strah se opet uvuče u njega, napravi se malen i nevidljiv, i čeka novi povod.
13
Nesanica AMEN.indd 13
26.05.2022. 07:32
Moglo mi je biti sedam godina. Odmah posle večere hvatao me san, od jela, od dnevne igre i umora. Ali čim bi mi pomenuli postelju i spavanje, ja bih dizao glavu i širio oči, i branio se uporno i od same pomisli na leganje. Umor me je fizički boleo. Strah me mučio. Strah od onog što stariji govore, a što ja ne razumem i iza čega naslućujem nepoznate teškoće i nerešena i nerešljiva pitanja. Strah od senke koju petroleumska lampa ostavlja na plafonu, strah od silnog mraka i ne moćne svetlosti. I taj isti strah me je nagonio da se oti mam snu i postelji, da bdim, da strahujem, ali da živim u nadi da ću mom strahu naći rešenje i sagledati kraj, kao što zalutao i umoran čovek ne sme da sedne, nego juri kroz mračnu šumu i studenu noć u nadi da će naći put i izlaz. Da me ne bi savladao san za stolom, ustajao sam i odlazio na doksat koji je tonuo u tami i sa kojeg su se videle samo dve daleke slabe svetlosti, dva fenjera na mostu, kao dve nemoćne žiške na neprelaznom moru tame pod kojom leži varošica među brdima. Iz daleka 14
Nesanica AMEN.indd 14
26.05.2022. 07:32
je dopirao isprekidan lavež pasa. Tada se obično javlja la i vojnička truba iz nevidljive kasarne sa brega. Nikad nisam uspeo da zaboravim tu melodiju, niti sam ikad docnije u životu čuo – tužniju. Ona je bila za uho isto ono što tama za oko. Držeći se za drvenu ogradu, sa licem pripijenim do bola izmedu dva drve na stupca, premro i izgubljen, ja sam bio prožet tim mrakom i tim zvukom i tugom koju oni nose. Neuko dete, ja sam nejasno slutio da mi ta tama pokriva sav svet, sve što čovek može da vidi, ima i po stigne, i da su pod tim zvucima koji se kidaju od rida nja, pokopani raznorodni i divni glasovi zemlje i sve reči i sva imena i sve poruke sveta. Naslućivao sam po nečem da je taj svet, koji mi zaklanjaju ova tama i ova truba, pun lepote, žara i snage, bogatstva i – opasnosti, i da su lepote prolazne i bogatstva nesigurna, a opa snosti stvarne i velike. Osećao sam da se za svakog od nas, u samom trenutku našeg rođenja, počinje da plete zamka, malena i tanka, ali koja raste s nama uporedo i jača sa našim godinama, pomera se za nama kao naša senka i čeka nas svuda, izvesnija od groba. Znao sam, iako ne znam otkud ni kako, da se najvećim delom ži vota kroz tamu putuje, a da nam je strepnja poputnina i u tami i na suncu. Sve što sam docnije u životu saznao i što, zbunjivan i nošen igrom rođenih čula i nasleđenih nagona, nikad nisam mogao pravo ni potpuno sagledati, sve sam to 15
Nesanica AMEN.indd 15
26.05.2022. 07:32
naslućivao u tim noćima, pripijen uz ogradu na doksa tu, umoran, bežeći od sna i od svega oko sebe, slušaju ći jauk austrijske vojne trube koja je pozivala tužnog vojnika na počinak.
16
Nesanica AMEN.indd 16
26.05.2022. 07:32
Svečana predstava u pozorištu. Balet. Žene sa osmejkom kao u snu, lake u lakom belom tilu. Mu zika, čas tiha i svečana, čas šumna i raskošna. Pozadi mene sede neki bogati Jevreji, dve žene i dva čoveka. Gledao sam ih i slušao pre početka predstave. Sveča ni, dobro hranjeni i raskošno odeveni. Muškarci teški i ozbiljni, žene fine i negovane, sa skupim nakitom. U jednom trenutku, kad je u muzici vladao pianissimo i kad je ceo balet igrao samo talasastim pokre tima ruku i glave, zakašlja se jedna od onih otmenih Jevrejki iza mene, kratko i krto, tužnim sirotinjskim kašljem. I taj jevrejski kašalj, kao zaboravljena melo dija koje se čovek odjednom živo i jasno seti, otvori preda mnom jednu sasvim drugu pozornicu. U mom detinjstvu živeo je u našoj varoši, pored ka sarne, kao kantiner i bakalin, poljski Jevrejin po imenu Jankil Gutenplan. Krupan čovek sa širokom bradom, opterećen velikom porodicom. On je jedini u našoj varošici držao pomorandže i nemačke bombone. I kad god sam ušao u njegov dućan, uzbuđen, sa nekoliko 17
Nesanica AMEN.indd 17
26.05.2022. 07:32
krajcara stisnutih u dečijoj šaci, birajući pomorandže, čuo sam iz malog sobička pored radnje isti ovakav krt i kratak kašalj koji je kvario zlatnu, raskošnu viziju koju su preda mnom otvarale pomorandže iz korpe. U tom sobičku ležala je u bedi i prnjama majka starog Jankila i tu umirala godinama. Iz tog davnašnjeg sećanja trgnuli su me poslednji akordi orkestra i aplauz svuda oko mene.
18
Nesanica AMEN.indd 18
26.05.2022. 07:32
Često mi pred unutrašnjim pogledom iskrsnu lica odraslih onakva kakva su ostala u mom sećanju iz ranog detinjstva. To su ponajviše brkata i teška lica ozbiljnih ljudi kojima sam tada toliko zavideo na nji hovim godinama, zvanjima i poslovima, a najviše na tome što su odrasli i zreli, što igraju neku ulogu u ži votu i što od svakog od njih ponešto ili poneko zavisi, što ih svi uzimaju ozbiljno, pripitkuju ih ili mole za nešto, što njihova imena niko ne izgovara bez neke titule: gazda, gospodin, ili doktor. Njihovi pokreti i postupci izgledali su mi značajni, važni i puni smisla,. a sav naš dečački život samo nevešta petljavina, pra ćena željom da porastemo i postanemo „veliki“. Danas, kad smo moji vršnjaci i ja odavno odrasli, pa i ostareli, zauzeli položaje i osnovali porodicu, ja u nama ne mogu nikako da vidim te važne i ozbiljne ljude kakvi su bili naši očevi i dedovi. Sve mi se čini da smo ostareli i poružnjali doduše, ali ostali ipak neu ki i nevešti dečaci, da u našim radovima i postupcima nema ni onog smisla ni one samosvesti ni sigurnosti. 19
Nesanica AMEN.indd 19
26.05.2022. 07:32
Često mislim da su to isto osećanje, možda, imali u svoje vreme i naši očevi, i da taj ozbiljni i dostojanstve ni život i postoji samo u očima dečaka koji ga gledaju i priželjkuju.
20
Nesanica AMEN.indd 20
26.05.2022. 07:32
Moglo mi je biti pet ili šest godina kad sam čuo kako stariji razgovaraju o nekom čoveku. Neko je rekao: „On je sumnjiv.“ – Čini mi se da nikad više nisam smetnuo s uma tu reč. Kao da sam stekao naročit sluh za nju. Svuda sam je sretao. Što dalje, sve više i češće sam nailazio na ljude koji su sumnjičili druge, ili na takve koji su nekom i zbog nečeg bili – sumnjivi. Ni sam ni primetio kad sam postao i sam sumnjiv, sebi i drugima.
21
Nesanica AMEN.indd 21
26.05.2022. 07:32
Somnus imago mortis. (San je slika smrti.) Tako je glasila jedna od rečenica-primera u našem udžbeniku latinskog jezika, u sarajevskoj gimnaziji. Ne znam za što, ali mi kao dečaku nikad to nije bilo potpuno jasno. Uostalom, kao ni većina latinskih sentencija iz udžbe nika. Zašto i po čemu je san slika smrti, pitao sam se. Smrt i san stajali su za mene daleko jedno od drugog. Smrt – nešto crno i potresno, kao udarac ili zemljo tres; a san – nešto mirno i prijatno, sastavni deo našeg života, praćen lepim vizijama ili slatkom nesvešću. A sada se kod mene na svoj način potvrđuje tačnost poređenja u onoj latinskoj rečenici. Kad legnem i poč nem da čitam neku knjigu, na primer roman, ja pratim jedno vreme tok radnje i ponekad se oduševljavam i hteo bih da podvučem neko mesto u tekstu, a pone kad opet osećam prazninu i dosadu, ali i u jednom i u drugom slučaju počinje, posle izvesnog vremena, vid da mi se zamara, pažnja da slabi, i oči da se sklapaju. Borim se, trzam i činim napore da produžim čitanje, ali sve češće mi izmiče nit radnje i same od sebe na 22
Nesanica AMEN.indd 22
26.05.2022. 07:32
ilaze neke druge slike koje nemaju veze sa onim što u knjizi piše i koje sve tonu u magli sna. Stranice se okreću same. Odupirem se svemoćnoj plimi sna koja preti da poplavi sve ono što se preda mnom događalo na stranicama knjige, odupirem se, ali sve slabije, i naj posle ispuštam knjigu iz ruke, i sa njom život svih lica iz knjige, kao i moj rođeni, mirim se sa činjenicom da će sve potonuti u moru zaborava i nesvesti. I činim to bez mnogo žaljenja, gotovo srećan što mogu da popu stim svemoćnom pritisku meke bele stihije sna. A san je kao smrt. I – sad mi se čini da bolje shvatam primer iz latinske čitanke moga detinjstva.
23
Nesanica AMEN.indd 23
26.05.2022. 07:32
San. Idem preko neke vode, ispod gustih i niskih krošanja drveta. Idem i osećam se nelagodno kao u životu. Iza mene ide jedan čovek koga znam. I znam da ga znam. Ne mogu da ga vidim, jer neću da se okrenem, ali znam da glavom dopire do prvog lišća na krošnjama drveta. Ne govori ništa, ali predviđam šta će kazati kad progovori. A progovoriti može svakog trenutka.
24
Nesanica AMEN.indd 24
26.05.2022. 07:32
Naklada Ljevak Kopačevski put 1c, 10 000 Zagreb www.ljevak.hr Za nakladnika: Ivana Ljevak Lebeda Urednik: Nenad Rizvanović Korektura: Naklada Ljevak Dizajn naslovnice: Vanja Šok Horvat Oblikovanje i prijelom: Ana Pojatina Tisak: Feroproms Naklada: 1000 primjeraka CIP zapis je dostupan u računalnome katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 001138617. ISBN 978-953-355-592-8
Nesanica AMEN.indd 328
26.05.2022. 07:32