Our Past 10

NA[A PRO[LOST

Srpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

1

SADR@AJ / CONTENTS

STUDIJE STUDIES

Mihailo Vojvodi}

Stojan Novakovi}

9

Stojan Novakovi}

Du{an Mihailovi} Vera Bogosavqevi}-Petrovi}

Radivoj Radi}

Dragan Vojvodi}

Bojana Miqkovi}-Kati}

Marina Luki}-Cveti}

Samaila ñ Vla{ka glava Paleolitsko nalazi{te na otvorenom prostoru Samaila ñ Vla{ka Glava, The Palaeolithic Open Air Site

21

Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIñXIV vek) From a Byzantine Medical Treatise (XIñXIV Century)

45

Novi pogled na ktitorski natpis iz Bogorodi~ine crkve u Docu kod Studenice A New View of the Founder’s Inscription from the Church of the Mother of God in Dolac near Studenica

59

Zemqoradwa u Karanova~kom srezu (1834ñ1867) Agriculture in the Karanovac District (1834ñ1867)

69

Crkva brvnara u selu Vuku{ici The Wooden Church in the Village of Vuku{ica

85

Nacionalni rad u Staroj Srbiji i uloga Ra{ke carinarnice (1878ñ1885) National Work in Old Serbia and the Role of the Customs Office in Ra{ka (1878-1885)

101

Dragan Dra{kovi}

Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba Kraqeva~ki oktobar 1941. godine The German army again passes over us, the Serbs Kraljevo October 1941

111

Silvija Krejakovi}

Slovenci izbeglice u Kraqevu u vreme okupacije (1941ñ1944) Slovenian Refugees in Kraljevo during the Occupation

139

Slavi{a Nedeqkovi}

5

Kosta Nikoli} Bojan Dimitrijevi}

Ozna protiv Ñnarodnih neprijateqaî u Srbiji 1944.

Dva dokumenta Ozna against “National Enemies” in Serbia in 1944, two documents

155

PRILOZI CONTRIBUTIONS Sla|ana Spasi}

Srpski sredwovekovni novac u Numizmati~koj zbirci Narodnog muzeja Kraqevo Serbian Mediaeval Coins in the Numismatic Collection of the National Museum in Kraljevo

169

Marija Aleksi}-^evrqakovi}

Rezultati za{titnih arheolo{kih istra`ivawa na lokalitetu Seli{te, selo Rudno The Results of Protective Archaeological Investigations of the Locality Seli{te, the Village of Rudno

183

Rekvizicija u Kraqevu 1945. godine Requistion in Kraljevo in 1945

193

Draga Milovanovi}

ARHIVISTIKA I MUZEOLOGIJA ARCHIVAL SCIENCE AND MUSEOLOGY Milan Jak{i}

Digitalizacija arhivske gra|e i neka iskustva sa digitalizacijom u Istorijskom arhivu u Pan~evu Digitalization of Archive Material and Some Experiences in Digitalization in the Historical Archive in Pan~evo

203

Uro{ Tati}

Razvoj arhivske delatnosti u Francuskoj Le développement de l’activité des archives en France

209

PRIKAZI BOOK REVIEWS Biqana \or|evi}

Amber in Archaeology Proceedings of the Fifth International Conference on Amber in Archaeology, Belgrade 2006 Urednici: Aleksandar Palavestra, Kurt Bek i Xoan Tod Izdawe Narodnog muzeja u Beogradu, Beograd 2009 352 strane sa ilustracijama

219

Milan Koqanin

Prilozi istra`ivawu zlo~ina genocida i ratnih zlo~ina Zbornik radova, Muzej `rtava genocida, Beograd 2009, 292 strane Contributions to Genocide and War Crimes Research, Collection of papers, The Museum of Genocide Victims, Belgrade 2009, 292 pages

225

Oleg Romanov

Jamal, hiqadugodi{we tradicije u savremenoj kulturi Autor izlo`be: Qudmila Lipatova, Muzejski kompleks [emanovski, Salehard, Rusija The Guest Exhibition Jamal, A Thousand-Year Tradition in Modern Culture in the National Museum in Kraljevo

229

6

MIHAILO VOJVODI]

UDK: 32:929 Novakovi} S. ID: 180054028

Srpska akademija nauka Beograd

STOJAN NOVAKOVI] Apstrakt: U tekstu je dat pregled nau~ne i politi~ke delatnosti Stojana Novakovi}a. Novakovi} je napisao veliki broj nau~nih radova iz istorije, jezika i kwi`evnosti. Bio je i istaknuti politi~ar, dr`avnik i diplomata koji se najvi{e bavio pitawem oslobo|ewa i ujediwewa srpskog naroda. Tekst je zasnovan na arhivskim podacima prete`no iz fondova Ministarstva inostranih dela Srbije i li~nog Novakovi}evog fonda koji se ~uvaju u Arhivu Srbije, zatim fondova Arhiva SANU, kao i wegovih radova memoarskog karaktera i literature koja mu je posve}ena.

Kqu~ne re~i: Istori~ar, filolog, politi~ar, dr`avnik, diplomata Stojan Novakovi} je jedan od najzna~ajnijih predstavnika prosve}enih krugova Srbije XIX i po~etka XX veka. Rezultati wegovog pedesetogodi{weg rada toliko su zna~ajni i raznovrsni da se bez wih te{ko mo`e zamisliti domet koji je Srbija u to vreme postigla na poqu nauke i politike. Ovaj veliki filolog, istori~ar, politi~ar, dr`avnik i diplomata bio je pravi predstavnik kriti~kog duha koji se razvijao u Srbiji, jedan od najve}ih pobornika ustavnog i parlamentarnog dru{tva, pristalica pragmati~ne spoqne politike, a iznad svega nepokolebqivi zastupnik oslobo|ewa i ujediwewa srpskog naroda.

Ro|en je 1842. godine u siroma{noj i ~estitoj porodici stolara Jovana Novakovi}a. [kolovawe je zapo~eo u [apcu a nastavio u Beogradu, gde je zavr{io gimnaziju a potom Pravni fakultet na beogradskom Liceju. Kao profesor na Liceju predavao je tada \ura Dani~i}, koji je izvr{io veliki uticaj na Novakovi}a, probudio kod wega interesovawe za filologiju i u~inio ga je svojim saradnikom. Novakovi} se tako, iako pravnik, okrenuo filologiji i kwi`evnosti i opredelio se za prosvetni poziv. Postavqen je 1865. godine za profesora Beogradske gimnazije, zatim 1869. za bibliotekara Narodne biblioteke i kustosa Narodnog muzeja, a 1871. godine izabran je za honorarnog profesora filologije na Velikoj {koli.

Nau~ni rad Novakovi}a bio je veoma plodan. Na`alost, potpuna bibliografije wegovih radova nije ura|ena ni do danas. Prvi popis bibliografskih jedinica wegovih radova objavio je Svetislav Vulovi} u Godi{waku Srpske kraqevske akademije I za 1887. god. (str. 204単214). Drugi popis koji je sa~inio sam Novakovi} objavqen je 1911. godine u Godi{waku Srpske kraqevske akademije XXIV za 1910. god. (str. 316単409). Docnije se pojavilo nekoliko dopuna ali ni to nije dovoqno da se ima uvid u celokupno wegovo stvarala{tvo. Novakovi} je jedan broj radova publikovao pod raznim pseudonimima, neki radovi nemaju ni potpis niti oznaku autora, pa bi se tek po sadr`ini moglo odrediti da li ih je on pisao. To se posebno odnosi na tekstove koji su objavqeni u {tampi.

Prvi Novakovi}evi nau~ni radovi bili su iz jezika i kwi`evnosti. Po~eo je da ih objavquje u listu Vidovdan po~etkom {ezdesetih godina XIX veka.

Kao glavni urednik kwi`evnog lista Vila, koji je pokrenuo 1865. godine, trudio se da u wemu najvi{e budu zastupqeni prilozi iz kwi`evnosti, u zna~ajnoj meri i wegovi. Godine 1867. napisao je {kolski uxbenik Istorija srpske kwi`evnosti (drugo izd. 1871), u ~ijem je dodatku dao primere staroslovenske, dubrova~ke i srpske kwi`evnosti. Potom je 1869. godine objavio Srpsku bibliografiju, u kojoj je naveo popis svih kwiga od 1741. do 1867. godine. Za {kolsku upotrebu napisao je, 1870. godine, srpsku ~itanku za ni`e gimnazije, koja je doSrpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

9

Stojan Novakovi}, Arhiv Srbije, fond Stojan Novakovi} 単 2439

Stojan Novakovi}, AS, SN 単 2439

`ivela vi{e izdawa. Re|ali su se potom i drugi Novakovi}evi radovi iz jezika i kwi`evnosti. Naj~e{}e su to bili prilozi objavqivani u ~asopisima u kojima je sara|ivao. Veliku pa`wu posve}ivao je i uticajima na srpski jezik, kwi`evnost i obrazovawe. Bio je zainteresovan i za sredwovekovnu kwi`evnost i spomenike, a pored ostalog i za sredwovekovne apokrife. Isticao je zna~ajnu ulogu: Vuka Karaxi}a, Dositeja Obradovi}a, Lukijana Mu{ickog, Sime Milutinovi}a, \ure Dani~i}a i Jovana Sterije Popovi}a, zbog wihovog doprinosa stvarawu srpskog jezika na osnovama narodnog jezika i pobedi narodnog pravca u kwi`evnosti.

Kao istori~ar, Novakovi} se pre svega bavio propa{}u srpskih sredwovekovnih dr`ava u XIV i XV veku i stvarawem srpske novovekovne dr`ave u XIX veku. Svoj nau~ni rad u oblasti istorije, otpo~eo je 1866. godine izdavawem izvora za srpsku istoriju sredweg veka. Najva`niji spomenik, Zakonik Stefana Du{ana, objavio je 1870 (drugo izd. 1888). [tavi{e, i jedno od svojih posledwih nau~nih izdawa posvetio je izvorima, o ~emu svedo~i wegovo delo Zakonski spomenici srpskih dr`ava, koje je objavio 1912. godine. Me|utim, prve rasprave iz istorije, koje je po~eo objavqivati sedamdesetih godina, odnosile su se na istorijsku geografiju. To su, izme|u ostalog, Zemqi{te radwe Nemawine (1877), Novo Brdo i Vrawsko pomoravqe u srpskoj istoriji u XIV i XV veka (1879), Srpske oblasti u X i XII veku (1880). Nameravao je da napi{e i delo Narod i zemqa u staroj srpskoj dr`avi, u kojem bi obradio pitawa dru{tva i privrede u srpskim sredwovekovnim dr`avama. To nije ostvario, ali je iz te oblasti napisao vi{e rasprava: Pronijari i ba{tinici (1887), Selo (1891), Stara srpska vojska (1893). Bavio se i biografijama srpskih svetaca, crkvenom istorijom i topografijom, zatim srpskim manastirima, pomenicima srpskih vladara itd. Ostalo je zapa`eno wegovo delo iz srpske sredwovekovne istorije posve}eno tragi~nom porazu srpske vojske u XIV veku, iz koga se rodio kosovski mit, kao i pojavama iz XV veka koje su pomogle da srpski narod o~uva svoju snagu i veru u budu}nost. To je na prvom mestu delo Srbi i Turci XIV i XV veka (1893), kao i studije Posledwi Brankovi}i u istoriji i narodnom pevawu (1886), Despot \ura| Brankovi} i opravka carigradskog grada 1448 (1890) i druge. Novakovi} je napisao i zna~ajne rasprave o stvarawu srpske novovekovne dr`ave. Borave}i nekoliko godina u Petrogradu po~etkom XX veka, imao je priliku da se poslu`i ruskom arhivskom gra|om i literaturom i da na taj na~in u~ini ogroman korak u nauci u prou~avawu Prvog srpskog ustanka.

Najpre je istra`ivao diplomatsku stranu ustanka, jer je u woj video pravi put za nastanak srpske novovekovne dr`ave, kao i mogu}nost da objasni mesto i ulogu tzv. spoqnog faktora odnosno velikih sila. Godine 1901. napisao je raspravu o Bukure{kom miru, ali je nije publikovao nego ju je ukqu~io u svoje kasnije radove o ustanku. Slede}a wegova rasprava o toj problematici nosi naslov I~kov mir, poku{aj neposrednog izmirewa Srbije i Turske 1806単1807 (1903).

Napisao je i raspravu Ustanak na dahije 1804, ocena izvora, karakter ustanka, vojevawe (1904), u kojoj je prikazao sve ustani~ke bojeve u Beogradskom pa{aluku i ispravio neke pogre{ne datume navedene u zaostav{tini savremenika ustanka. Na poziv Matice srpske napisao je i Vaskrs dr`ave srpske (1904), svoj najzna~ajniji rad o Prvom srpskom ustanku, koji je u narednim godinama do`iveo vi{e dopuwenih i pro{irenih izdawa. Prou~avao je i predistoriju ustanka, pa je 1906. objavio delo Tursko carstvo pred prvi srpski ustanak 1780単1804. Zatim je napisao raspravu Ustavno pitawe i zakoni Kara|or|evog vremena, studija o postanku i razvi}u vrhovne i sredi{ne vlasti u Srbiji 1805単1811 (1907), u kojoj je govorio o unutra{wim prilikama Kara|or|evog vremena i izneo ocene o pojedinim tada{wim li~nostima.

Novakovi} se kao istori~ar i politi~ar interesovao i za probleme u evropskoj Turskoj, pre svega u vezi sa polo`ajem tamo{weg srpskog naroda. O tome je objavio vi{e tekstova u periodu od 1886. do 1901. godine. Posebno je 10

Mihailo Vojvodi}

Stojan Novakovi}, AS, SN ñ 2439

zna~ajan wegov rad Gr~ke misli o etnografiji Balkanskog poluostrva (1890), koji sadr`i wegove poglede na odnose me|u balkanskim dr`avama u vezi sa stawem u evropskoj Turskoj (drugi put je {tampan 1906. pod naslovom Balkansko poluostrvo i etnografski sporovi srpski, gr~ki, bugarski). Godine 1895. objavio je tekst Carigradska patrijar{ija i pravoslavqe, u kojem je govorio o autokefalnim crkvama naroda u Turskoj i izneo zahtev za dobijawe srpskih vladi~anskih mesta. Napisao je i tekst Crkve i {kole u nacionalnoj propagandi na Balkanskom poluostrvu (1899), Srpske i bugarske rasprave povodom jednog spisa o Hilandaru (1900), kao i vi{e drugih koji se odnose na tada{we vreme. Sve ove tekstove, ukqu~uju}i i dve putopisne bele{ke vezane za obilazak Skopqa 1886. i 1905, i neke priloge nastale tokom slu`bovawa u Carigradu krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina, Novakovi} je sakupio u kwizi Balkanska pitawa i mawe istorijsko-politi~ke bele{ke o Balkanskom poluostrvu 1886ñ1905, koju je objavio 1906. godine.

Objavio je i vi{e radova memoarskog karaktera u kojima je govorio o doga|ajima u kojima je li~no u~estvovao ili je bio wihov neposredni svedok. Ti radovi su naro~ito zna~ajni jer je Novakovi} bio ugledna politi~ka li~nost svog vremena. U nekima od wih pisao je o sebi u tre}em licu, dok je u drugima iznosio podatke koje je samo on znao ili je saop{tavao svoja li~na mi{qewa. Treba ista}i da je u nekim od tih radova osvetqavao krupne pojave ili pak ~itava razdobqa u onda{woj Srbiji. Tako je, na primer, u raspravi Katoli~na crkva u Srbiji. Pisma vladike J. J. [trosmajera 1881ñ85 (1907) pisao o svom dr`awu prema nastojawu |akova~kog biskupa [trosmajera da zakqu~i konkordat izme|u Srbije i Svete stolice. U svom najzna~ajnijem delu o savremenom dobu Dvadeset godina ustavne politike u Srbiji 1888ñ1903 (1907), koje je napisao na osnovu se}awa i li~nih zabele`aka, prikazao je ustavnu borbu u Srbiji koja je predstavqala glavno pitawe wene unutra{we politike. U raspravi Bugarskosrpski rat i onovremene krize 1885ñ1886 (1908) obradio je jednu od najte`ih kriza koje su potresle Srbiju posle priznawa wene nezavisnosti. Aneksiona kriza 1908ñ1909. podstakla je Novakovi}a da objavi delo Najnovija balkanska kriza i srpsko pitawe (1910), u kojem se nalazi vi{e wegovih politi~kih ~la11 Stojan Novakovi}

Dekret o postavqewu Stojana Novakovi}a za bibliotekara Narodne biblioteke i ~uvara Narodnog muzeja, 31. oktobar 1873, Beograd. AS, SN 単 7.

12

Mihailo Vojvodi}

Dekret o postavqewu Stojana Novakovi}a, izvanrednog poslanika i punomo}nog ministra u Carigradu za izvanrednog poslanika i punomo}nog ministra u Parizu, 14. februar 1900, Beograd. AS, SN 単 15.

naka. Tu je ukazao na svoje tada{we aktivnosti, kao politi~ara i dr`avnika, predsednika koncentracione vlade 1909, izneo svoj program nacionalnog uzdizawa srpskog naroda i javno predo~io da se srpsko pitawe kao najdramati~niji deo Isto~nog pitawa, mora pravedno re{iti.

Nau~nim radovima, koje je po~eo da objavquje jo{ u mladosti, Novakovi} je rano privukao pa`wu, pa su zato usledila i priznawa. Redovni ~lan Srpskog u~enog dru{tva postao je 1865, godine a zatim 1867. godine i wegov sekretar.

Prilikom osnivawa Srpske kraqevske akademije 1887. godine bio je me|u prvim izabranim akademicima. U Akademijinim izdawima objavio je veliki broj nau~nih priloga, a zalagao se i za izdavawe izvora iz srpske istorije i za priStojan Novakovi}

13

Diploma St. Novakovi}a, profesora Beogradske gimnazije o wegovom izboru za redovnog ~lana Srpskog u~enog dru{tva, 30. april 1866, Beograd.

AS, SN 単 18.

kupqawe gra|e za Akademijin re~nik kwi`evnog jezika. Za predsednika Srpske kraqevske akademije izabran je 1906. godine i na wenom ~elu ostao je sve do smrti. Bio je i prvi predsednik Srpske kwi`evne zadruge, osnovane 1892. godine, ~ija je du`nost prvenstveno bila {irewe prosve}enosti me|u srpskim narodom. Bio je i ~lan uglednih stranih ustanova. Izabran je, na primer, za dopisnog ~lana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti (1870), ~lana korespondenta Imeperatorsko-ruske akademije u Sankt Peterburgu (1877), inostranog ~lana ^e{ke akademije nauka (1901), dopisnog ~lana Francuske akademije nauka (1913). Bio je i saradnik vi{e nau~nih dru{tava i prijateq mnogih istaknutih nau~nika u zemqi i inostranstvu.

Nau~ni rad nije, me|utim, bio jedino trajno Novakovi}evo opredeqewe.

Pedeset godina bio je neraskidivo vezan i za politiku, dr`avne poslove i diplomatiju. Kao omladinac, u~estvovao je 1866. godine u osnivawu patriotske organizacije Ujediwena omladina srpska, ~iji je glavni zadatak bio bu|ewe nacionalne svesti kod srpskog naroda. Posle dono{ewa ustava u Srbiji 1869. godine, i ustanovqewa podele na liberale i konzervativce, opredelio se za liberale, ~iji je vo|a bio Jovan Risti}. Kada je Risti} obrazovao Vladu 1873, Novakovi} je dobio resor ministra prosvete. Posle pada Vlade, u novembru te godine, opredelio se za konzervativne i 1874. godine ponovo postao ministar prosvete u Vladi A}ima ^umi}a. Tre}i put je zauzeo ministarski polo`aj u februaru 1875. godine u Vladi Danila Stefanovi}a. Sa grupom mla|ih konzervativaca u~estvovao je, 1879. godine, u dono{ewu programa Napredne stranke, a 1881. godine bio je i me|u wenim osniva~ima. U{ao je u napredwa~ku vladu Milana Piro}anca 1880. godine, opet kao ministar prosvete, da bi 1884単1885, u Vladi Milutina Gara{anina, bio ministar unutra{wih poslova. Svih tih godina Novakovi} se, pre svega kao ministar prosvete, zauzimao za dono{ewe zakona u prvom redu onih koji su uneli zna~ajne reforme u {kolstvo. Sprovode}i u ime vlade Zakon o ure|ewu sve{teni~kih zvawa, koji je objavqen 1881. godine, sukobio se sa zvani~nom crkvenom jerarhijom, sa mitropolitom Mihailom na ~elu. U Piro}an~evoj i Gara{aninovoj vladi podsticao je povezivawe neoslobo|enih Sr14

Mihailo Vojvodi}

Pismo Institute de France Stojanu Novakovi}u kojim ga obave{tva da je izabran za dopisnog ~lana Akademije nauka i morala i politike, 26. april 1913, Pariz.

AS, SN 単 29.

ba sa svojom maticom. Zalagao se za unapre|ewe kulturno-prosvetnog rada me|u Srbima u Staroj Srbiji i Makedoniji otvarawem {kola i slawem u~iteqa i sve{tenika. Godine 1885. iza{ao je iz Gara{aninove vlade jer je smatrao da bi trebalo promeniti dotada{wu austrofilsku politiku zvani~ne Srbije i uspostaviti bli`e odnose sa Rusijom. Sa nekoliko istaknutih javnih radnika, 1886. godine, u~estvovao je u osnivawu patriotskog udru`ewa Dru{tvo svetog Save, koje je imalo zadatak da preko prosvete ja~a srpsku misao me|u srpskim narodom u evropskoj Turskoj. Kada su se posle nesre}nog rata sa Bugarskom i potpisivawa mirovnog ugovora, u martu 1886. godine, kraq Milan i srpski dr`avni vrh opredelili za ofanzivnu politiku prema Turskoj, zapravo okrenuli se nacionalnim zadacima kako bi za{titili srpske interese u Staroj Srbiji i Makedoniji, te u tom ciqu preduzeli korake za otvarawe srpskih konzulata u tim oblastima, pokazalo se neophodnim da mesto srpskog poslanika u Carigradu zauzme Stojan Novakovi}, kao jedan od najboqih poznavalaca tamo{wih prilika.

Tako je u Carigradu, 1886. godine, otpo~elo vi{egodi{we Novakovi}evo u~e{}e u diplomatiji, wegovo neposredno delovawe u spoqnoj politici i rad na najva`nijim nacionalnim zadacima. U svom prvom mandatu poslanika u Turskoj, koji je trajao do 1891. godine, koriste}i legalna sredstva, organizovao je sna`nu akciju za za{titu srpskih interesa u Staroj Srbiji i Makedoniji.

Otvarawem srpskih konzulata u Skopqu i Solunu 1887. godine, a zatim u Bitoqu i Pri{tini 1889. godine, stvorio je centre koji su imali da sprovode jedan sveobuhvatni program kulturnog, prosvetnog i politi~kog rada. Ulo`io je dosta napora da podstakne otvarawe srpskih {kola i podizawe crkava na tim prostorima i da se tamo {aqu u~iteqi, {kolske kwige i sve{tenici. Nije mu nedostajalo upornosti i istrajnosti da savlada sve prepreke, a one nisu bile male. Nisu ga u wegovom radu ko~ile samo turske vlasti nego i gr~ka pravoslavna crkva, u ~ijim rukama se nalazila Vaseqenska patrijar{ija, kao i Bugari sa svojom propagandom uz pomo} Egzarhije. Radi odbrane od suparni~kih propagandi Novakovi} se naro~ito borio za dobijawe srpkih vladi~anskih mesta. Zavr{avaju}i svoju misiju u Carigradu 1891. godine, bio je zadovoqan ukupnim reStojan Novakovi}

15

zultatima. Pre svega postavio je temeqe srpske nacionalne politike u evropskoj Turskoj i okupio srpski narod oko srpskih ustanova koje su tamo osnovane.

Radikalska vlada je 1891. godine penzionisala Novakovi}a. Iako se nekoliko narednih godina posvetio nauci, nastavio je da se interesuje za spoqnu politiku. Posebno je pa`qivo pratio srpsko-gr~ke pregovore o razgrani~ewu interesnih sfera uticaja, koji su vo|eni 1892単1893. godine. Postao je predsednik Dr`avnog saveta 1894. godine, a iste godine, na predlog ministra Sime Lozani}a, izabran je za ~lana Prosvetnog saveta, savetodavnog organa Ministarstva inostranih poslova. Wegov puni ulazak u svet dr`avne politike usledio je 1895. godine, kada je, po `eqi kraqa Aleksandra Obrenovi}a, obrazovao srpsku vladu i uzeo, pored predsedni~kog, i resor ministra spoqnih poslova. Kao predsednik Vlade 1895単1896. u~inio je zna~ajne korake u unutra{woj i spoqnoj politici zemqe. Na prvom mestu ubla`io je te{ku ekonomsku situaciju konverzijom dr`avnih dugova. Puno vremena posvetio je re{avawu ustavnog pitawa, u `eqi da napravi ustav kojim bi bio u~vr{}en parlamentarni sistem i umawen autoritet vladara. U spoqnoj politici raskinuo je sa vi{egodi{wom austrofilskom orijentacijom zemqe i potra`io oslonac u Rusiji na najva`nijim pravcima spoqnopoliti~kog anga`ovawa. U~inio je ozbiqan napor da se pribli`i ostalim balkanskim dr`avama, pre svega Bugarskoj i Crnoj Gori. U zvani~nim razgovorima vo|enim sa vladarima tih dr`ava bilo je dosta re~i o potrebi zna~ajnog poboq{awa me|usobnih odnosa. Nastavio je i sa raznovrsnim vidovima propagande u Staroj Srbiji i Makedoniji. Pridobio je sultana i Vaseqensku patrijar{iju da se saglase sa izborom Dionisija Petrovi}a za mitropolita ra{ko-prizrenskog. Posledwi napor u spoqnoj politici, koji je u~inio u ime svoje vlade, bio je poku{aj da Srbiju naoru`a modernim oru`jem iz Rusije. U decembru 1896. godine kraq Aleksandar, pod pritiskom Austrougarske, oborio je wegovu vladu. Svoje ogor~ewe Novakovi} je izrazio raspu{tawem Napredne stranke, koja je do tada u`ivala podr{ku Dvora. Me|utim, izvan politike ostao je kratko. Iako nije odobravao ponovno zvani~no vra}awe zemqe austrofilskoj orijentaciji, prihvatio je, 1897. godine, ponudu Vlade Vladana \or|evi}a da opet ide u Carigrad na mesto srpskog poslanika.

Novi Novakovi}ev mandat u Carigradu odvijao se u nepovoqnijim okolnostima nego prethodni. S obzirom na zvani~nu austrofilsku orijentaciju srpskog dr`avnog vrha, ruska podr{ka Srbiji bila je mnogo uzdr`anija. Osim toga, Bugari su uo~i wegovog dolaska dobili nekoliko vladi~anskih mesta u onim delovima evropske Turske koji su pripadali srpskoj interesnoj sferi. Glavni Novakovi}ev zadatak bio je tada da se izbori za nova srpska vladi~anska mesta.

Wegov li~ni uspeh predstavqala je odluka Vaseqenske patrijar{ije, iz 1899. godine, da se Srbin Firmilijan izabere za skopskog mitropolita. Me|utim, Novakovi} nije do~ekao da se za vreme wegovog mandata izvr{i Firmilijanovo posve}ewe za vladiku. Velike napore u~inio je i na suzbijawu albanske samovoqe u Staroj Srbiji. Uz pomo} srpskih konzula sakupio je ogromnu dokumentaciju koja je svedo~ila o albanskim nasiqima nad Srbima i predo~io je turskim zvani~nim organima i predstavnicima sila u Carigradu. Nije stigao da vidi rezultate svog rada, jer je po~etkom 1900. godine preme{ten u Pariz, na mesto poslanika. U Parizu je ostao samo nekoliko meseci bave}i se uglavnom finansijskim pitawima. U novembru 1900. godine ve} je bio na mestu poslanika u Petrogradu. U Rusiju je upu}en na zahtev kraqa Aleksandra, koji se u leto te godine o`enio nepopularnom Dragom Ma{in, pa mu je Novakovi}, koji je u`ivao veliki ugled u ruskim dr`avnim krugovima, bio potreban da obezbedi podr{ku zemqi i dinastiji kako bi se ubla`ila tada{wa kriza u Srbiji. Novakovi} je u Petrogradu ostao sve do novembra 1905. godine. Wegova diplomatska aktivnost bila je usmerena na sudbinu evropske Turske. U to vreme dosta se govorilo o autonomiji Makedonije i reformama u centralnim vilajetima evropske Turske, koje bi se sprovele na inicijativu velikih sila. Novakovi} je savetima i 16

Mihailo Vojvodi}

upozorewima nastojao da uti~e na ruske zvani~ne i nezvani~ne krugove u za{titi srpskih interesa. Upozoravao je i srpsku vladu da nekim nepromi{qenim korakom, odnosno vojnom akcijom, ne izazove revolt velikih sila. Opredeliv{i se za oslawawe na velike sile, nastojao je da se zaustavi i aktivnost bugarske propagande, koja je uticala na izbijawe ustanka u Makedoniji 1903. godine.

Bezuspe{no je poku{avao da se u reformni plan, koji su napravile Rusija i Austrougarska, unese odredba o priznavawu srpske narodnosti u Turskoj. ^inio je i velike napore da se suzbiju albanska nasiqa nad Srbima u Staroj Srbiji i da se sprovedu reforme u svim delovima Kosovskog vilajeta, {to je Austrougarska ko~ila u `eqi da Albance dr`i pod svojom kontrolom. Wega nije zabrinuo dinasti~ki prevrat u Srbiji 1903. godine. Prihvatio je promenu dinastije, iako nije odobravao drasti~an obra~un sa kraqevskim parom. Trudio se da Rusija i velike sile {to pre prihvate novostvoreno stawe i priznaju kraqa Petra I Kara|or|evi}a. Duboko ga je pogodila te{ka situacija u kojoj se na{la Rusija usled poraza od Japana i revolucije koja je izbila 1905. godine. Wegovom zahtevu da bude penzionisan udovoqila je Vlada Nikole Pa{i}a i on se u novembru 1905. godine kona~no vratio u Beograd.

Posle penzionisawa Novakovi} se posvetio nau~nom radu, ali nije odustao od bavqewa politikom. Na napredwa~koj skup{tini odr`anoj u februaru 1906. godine izglasan je za {efa obnovqene Napredne stranke. U vi{e tekstova koje je 1906. godine objavio u napredwa~kom listu Videlo upozoravao je na opasne pretwe Austrougarske upu}ivane Srbiji, kao i na wen ekonomski pritisak iz koga se izrodio carinski rat. Nastavio je da se bavi reformnom akcijom sila u evropskoj Turskoj. Kada je sa napredwa~ke liste izabran za poslanika u Narodnoj skup{tini, pokazao je posebno interesovawe za spoqnopoliti~ke i nacionalne te`we. U svojim govorima i interpelacijama upozoravao je da te{ko stawe u kojem su se nalazili hri{}ani u Turskoj mo`e da dovede balkanske dr`ave u Ñsudbonosne opasnostiî. Me|utim, izjalovile su se wegove nade da }e se sa mladoturskom revolucijom 1908. godine bitnije popraviti polo`aj potla~enih naroda u evropskoj Turskoj. Aneksija Bosne i Hercegovine, u oktobru 1908. godine, odvratila je pa`wu i velikih sila i Turske od reformnih planova. Novakovi} je prvi i najja~e sa skup{tinske govornice digao glas protiv aneksije i upozorio na opasnost koja od Autrougarske preti Srbiji. Krajem 1908. godine bio je u specijalnoj misiji u Carigradu da od Sultana i Porte zatra`i podr{ku Srbiji u wenim zahtevima za nadoknadu na bosanskohercegova~kom zemqi{tu, ali je i ta akcija okon~ana neuspehom jer su se Austrougarska i Turska me|usobno sporazumele. Kao li~nost od kompromisa, Novakovi} je u februaru 1909. godine izabran za {efa koncentracione vlade, s ciqem da na|e izlaz iz aneksione krize. Wegova vlada, me|utim, povinovala se voqi velikih sila i priznala aneksiju. Nakon zavr{etka krize Novakovi} se ponovo vratio situaciji u Staroj Srbiji i Makedoniji. Odlu~no se zalagao za slogu me|u balkanskim dr`avama. Ukazivao je na potrebu da se Ñenergi~noî razgovara sa Turskom. Pozdravio je izbijawe Balkanskog rata u oktobru 1912. godine smatraju}i da je time ostvarena misao kneza Mihaila o ustanovqewu balkanskog saveza za re{ewe sudbine hri{}ana u evropskoj Turskoj. Na predlog predsednika Vlade Nikole Pa{i}a predvodio je srpsku delegaciju na mirovnoj konferenciji u Londonu. Wegova velika zasluga je bila ta {to su granice novostvorene albanske dr`ave povu~ene mawe na {tetu Srbije nego {to se moglo desiti. Iz Londona je uputio i savet Pa{i}u da Srbija poni{ti srpsko-bugarski ugovor o savezu iz 1912. godine, kao prevazi|en doga|ajima, i da Srbija zadr`i u Makedoniji sve teritorije koje je u ratu oslobodila. Novakovi} je uo~i Prvog svetskog rata ponovo upozoravao na opasnosti od Austrougarske. Kada je do{lo do rata, zalagao se da se u Srbiji prestane sa partijskim trvewima i da se Ñudru`e snage u ciqu spasewa zemqeî. Na sednici Narodne skup{tine u Ni{u 1914. godine obratio se poslanicima porukom da se, s obzirom na razne pretenzije drugih dru`ava na pojediStojan Novakovi}

17

ne delove Balkana, treba blagovremeno pripremiti za mir, {to zna~i da bi bilo nu`no po~eti sa prikupqawem dokumenata koji }e srpskim opunomo}enicima biti neophodni na budu}oj mirovnoj konferenciji. Umro je u Ni{u, u februaru 1915. godine. * Arhivski dokumenti o `ivotu i politi~koj i diplomatskoj delatnosti Stojana Novakovi}a ~uvaju se u Arhivu Srbije (fondovi Stojana Novakovi}a, Ministarstva inostranih dela i Ministarstva prosvete), u fondovima Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti, u fondovima Arhiva spoqne politike Rusije u Moskvi.

O politi~koj delatnosti Stojana Novakovi}a detaqnije u: Novakovi}, Stojan, Enciklopedija srpske istoriografije, priredili Sima ]irkovi} i Rade Mihaq~i}, Beograd 1997, 540ñ542.

Bibliografija spisa Stojana Novakovi}a, Godi{wak SKA XXIV 1910/1911/, 316ñ409.

Spomenica St. Novakovi}a, Beograd SKZ, 1921.

Stojan Novakovi}. Li~nost i delo. Nau~ni skup povodom 150-godi{wice ro|ewa (1842ñ1992), Beograd, SANU, 1995.

Stojanu Novakovi}u u spomen: o osamdesetogodi{wici smrti. Uredio Andrej Mitrovi}, Beograd 1996.

Stojan Novakovi}, Balkanska pitawa, priredio Mihailo Vojvodi}, Izabrana dela Stojana Novakovi}a, Kwiga {esta, Beograd 2000.

Stojan Novakovi}, Radovi memoarskog karaktera, priredio Mihailo Vojvodi}, Izabrana dela Stojana Novakovi}a, Kwiga sedma, Beograd 2007.

Stojan Novakovi}, Spisi iz istorijske geografije, priredio Sima M. ]irkovi}, Izabrana dela Stojana Novakovi}a, Kwiga druga, Beograd 2003.

Prepiska Stojana Novakovi}a i Valtazara Bogi{i}a, priredio Branislav M. Nedeqkovi}, Beograd 1968.

Mihailo Vojvodi}, Stojan Novakovi} i Vladimir Kari}, Beograd 2003.

Mihailo Vojvodi}, Izazovi srpske spoqne politike (1791ñ1918), Beograd 2007.

Mihailo Vojvodi}, Petrogradske godine Stojana Novakovi}a (1900ñ1905), Beograd 2009.

Mihailo Vojvodi}, Putevi srpske diplomatije. Ogledi o spoqnoj politici Srbije u XIX i XX veku, Beograd 1999.

Mihailo Vojvodi}, Srbija i balkansko pitawe (1875ñ1914), Novi Sad 2000.

18

Mihailo Vojvodi}

Mihajlo Vojvodi} STOJAN NOVAKOVI] Summary Stojan Novakovi} was one of the most important Serbian historians, politicians and diplomats in the 19th century. He wrote a lot of scientific and publicistic texts although their number has not been established until today. As a historian, he dealt, before all, with Serbian mediaeval states in the 14th and 15th centuries. He also wrote significant treatises on the establishment of the modern Serbian state. He dedicated several texts to the problems in European Turkey and position of the Serbian population living in it, but he also presented his own views of the relations among the Balkan states. His memoirs spoke about the events in which he was a participant or a direct witness. More than fifty years his name was connected with politics, state affairs and diplomacy. He was one of the most important persons in the Serbian Progressive Party since it had been established. He was the Minister of Education three times, for a short time the Minister of Internal Affairs and he was twice at the head of the Government. As a diplomat, he represented Serbia in Constantinople, Paris and St. Petersburg, and from that position he raised the question of the Serbian national policy in European Turkey and gathered the Serbian people around the Serbian institutions which he founded there. At the time of annexation of Bosnia and Herzegovina, he openly and strongly, from the parliament rostrum, warned of the dangers coming from Austria-Hungary as a threat to Serbia. At the time of the Balkan wars, he led the Serbian delegation at the London Peace Conference where he considerably contributed to drawing new frontiers of Serbia, less disadvantageous to the state. When the First World War broke out, he supported the idea that the party clashes should stop in Serbia and that the forces should be joined in the defence of the country.

Stojan Novakovi}

19

20

Mihailo Vojvodi}

DU[AN MIHAILOVI] Filozofski fakultet Beograd VERA BOGOSAVQEVI]-PETROVI] Narodni muzej u Beogradu

UDK: 902.2(497.11)î2008/2009î ; 903.2î632î(497.11) ID: 180055052

SAMAILA ñ VLA[KA GLAVA, PALEOLITSKO NALAZI[TE NA OTVORENOM PROSTORU Apstrakt: Prilikom rekognoscirawa 2008. i 2009. godine na lokalitetu Vla{ka glava u selu Samaila kod Kraqeva prikupqeno je 250 okresanih artefakata. Artefakti su na|eni u izoranom zemqi{tu, na povr{ini tla, a wihova pozicija je dokumentovana GPS-om i na situacionom planu. Ve}ina jezgara, odbitaka i oru|a izra|ena je od silikatne stene sme|e i be` boje ali su zastupqeni i nalazi od mnogih drugih vrsta sirovina. Me|u nalazima se javqaju upro{}ena levalua jezgra, levalua odbici i jezgra tipa kombeva, ali preovla|uju artefakti od nekvalitetnih sirovina. Od alatki preovla|uju nazup~ani i retu{irani odbici, dok su postru{ke mawe zastupqene. Na osnovu na~ina iskori{}avawa mineralnih resursa, tehnologije okresivawa i stila izrade oru|a izneta je pretpostavka da nalazi sa Vla{ke glave pripadaju kraju doweg ili po~etku sredweg paleolita.

Kqu~ne re~i: paleolit, okresani artefakti, kremen, tehnologija, levalua tehnika, mineralne sirovine Uvod Do pre nekoliko godina o paleolitu Srbije znalo se veoma malo. Bile su poznate pe}ine Risova~a i pe}ina pod Jerininim brdom, koje je pedesetih godina pro{log veka istra`ivao Branko Gavela (Gavela 1988), nekoliko kolekcija sa nalazima prikupqenim van stratigrafskog konteksta i ~itav niz lokaliteta sa malobrojnim nalazima iz sredweg i gorweg paleolita (Kalu|erovi} 1991).

Ova situacija se dramati~no promenila 2003. i 2004. godine. U Haxi Prodanovoj pe}ini kod Ivawice ispitano je vi{e sredwopaleolitskih i gorwopaleolitskih horizonata (Mihailovi}, Mihailovi} 2006), na Petrovaradinskoj tvr|avi otkriveno je bogato nalazi{te iz sredweg paleolita (Mihailovi} 2009 a), u [alitrenoj pe}ini kod Mionice na|eni su brojni ostaci iz musterijena, oriwasijena i gravetijena (Mihailovi} 2008), dok su u pe}ini Balanica u Si}evu konstatovani ne samo brojni musterijenski artefakti ve} i ostaci hominida (Mihailovi} 2009 b). I kada se pomislilo da do novih otkri}a mo`e do}i samo u okviru teku}ih projekata, na lokalitetu Vla{ka glava u selu Samaila kod Kraqeva na|en je veliki broj okresanih kamenih artefakata. Ubrzo se pokazalo da ovo nalazi{te predstavqa ne samo jedan od retkih paleolitskih lokaliteta na otvorenom prostoru ve} mo`da i jedno od najstarijih nalazi{ta iz ovog perioda na centralnom Balkanu.

Do otkri}a Vla{ke glave do{lo je kada je studentkiwa arheologije Marijana Stojani} u jesen 2008. godine sakupila u okolini svog imawa u selu Samaila artefakte od okresanog kamena i potom se obratila Narodnom muzeju u Kraqevu radi evidentirawa novog lokaliteta. Posmatraju}i ovaj doga|aj od trenutka slu~ajnog otkri}a do etape preliminarnih rezultata zakqu~ili smo da se dogodio u pravo vreme. Pre petnaestak godina definisana je regija sela 21 Srpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

1

Na predlog kustosa Arheolo{kog odeqewa Narodnog muzeja u Kraqevu, Tatjane Mihailovi}, materijal je donet na tuma~ewe Veri Bogosavqevi}-Petrovi} iz Narodnog muzeja u Beogradu. Ovom prilikom autori teksta se zahvaquju Tatjani Mihailovi} na ustupqenom arheolo{kom materijalu za publikovawe. Tako|e se zahvaqujemo koleginici Mihailovi} na tehni~koj podr{ci prilikom izrade rada. Fotografije terena i artefakata in situ ñ Sr|an Vulovi}, fotografije sirovina i artefakata ñ Vera Bogosavqevi}-Petrovi}, crte`i ñ Du{an Mihailovi}, Situacioni plan ñ Dragan Jemuovi} iz Direkcije za planirawe i izgradwu Kraqevo i Tatjana Mihailovi} iz Narodnog muzeja u Kraqevu.

Tabla I Paleolitsko nalazi{te na Vla{koj glavi 単 polo`aj grobqa na blagom uzvi{ewu, s juga

Lazac putem sonda`nih zahvata i detaqnih rekognoscirawa (Bogosavqevi} Petrovi}, Mihailovi} 1996) kao uvod u pripremu za sistematska istra`ivawa.

Pred arheolozima se ocrtala teritorija sa potencijalom bogatih izvora sirovina i hrane, abrijima, pe}inskim skloni{tima i neolitskim naseqima radioni~kog karaktera (Bogosavqevi} Petrovi} 1999: karta 1; t. I i II). Tada je izneta hipoteza o pogodnosti teritorije za razvoj paleolitskih zajednica budu}i da se pe}ine i potkapine nalaze na pristupa~nim mestima, okrenute jugu, uz izvore pitke vode i obli`we fluvijalne depozite mineralnih sirovina (Bogosavqevi} Petrovi}, Mihailovi} 1996: 89). Upravo iz tih razloga, ve} u aprilu 2009. godine ekipa Narodnog muzeja u Kraqevu preduzela je detaqna rekognoscirawa poteza na kome su na|eni artefakti.

Polo`aj i na~in prikupqawa kamenih artefakata

Tabla II Artefakt u trenutku evidentirawa, in situ

Selo Samaila se nalazi 15 km zapadno od Kraqeva, pru`aju}i se du` desne obale Zapadne Morave prema prvim bre`uqcima planine Jelice (sl. 1). Po svom polo`aju selo je tipi~no ravni~arsko, a nalazi se na tre}oj terasi iznad obale reke (t3 単 na relativnoj visini 50単60 m), koja je usekla svoje korito u centralnu jezersku ravan pliocenske starosti (Raki} 1977). Breg Vla{ka glava danas je zaravwen i nalazi se u funkciji aktivnog grobqa. Osim u pravcu severa (pod omawom {umom), na okolnim parcelama oko Vla{ke glave nailazi se na artefakte od razli~itih vrsta kamenih sirovina (t. II). Marijana Stojani} je u prvi mah 22

Du{an Mihailovi}, Vera Bogosavqevi}-Petrovi}

nasumi~no sakupila 81 primerak tehnolo{ki i tipolo{ki prepoznatqivog arheolo{kog materijala. Ekipa Narodnog muzeja u Kraqevu je posle toga obavila kratak obilazak uz locirawe artefakata na situacionom planu sistemom GPS pozicija i fotografisawem uslova nalaza in situ nailaze}i na artefakta na parcelama broj 995 i 912.2 (sl. 2 i t. I) Iako je re~ o izoranom materijalu, ~iji polo`aj nije originalan, pristupilo se ovom na~inu rada s pretpostavkom da }e se uo~iti potencijalne koncentracije i wihova struktura. U pitawu je {iroki pojas wiva od vrha grobqa ka putu Kraqevo単^a~ak i ispod puta, gde intenzitet nalaza opada. Uz zapadnu stranu grobqa proti~e potok Grabovac, koji je na po~etku istra`ivawa identifikovan kao jedan od primarnih nosilaca sirovinskog materijala koji je prikupqen tih dana. Iz nekoliko narednih obilazaka sakupqeno je ukupno 169 nalaza od kamena. Od toga je GPS pozicijama identifikovano 97 primeraka, dok je ostatak materijala sa grubom lokacijom katastarskog broja wive ili blizine potoka Grabovac. Najve}i deo (107) primeraka poti~e sa parcele 995, dok je broj nalaza sa ostalih parcela u padu i wihova koncentracija je prikazana na tabeli 1 i situacionom planu (sl. 2).

Tabela 1

Rezultati preliminarne analize materijala Sirovine Posmatrawem arheolo{kog materijala sa Vla{ke glave proistekla je ideja da je uz osnovne mineralo{ko-petrolo{ke analize neophodno i locirawe potencijalnih izvora sirovina. Preliminarni pregled obuhvatio je odre|ivawe sumarne strukture prikupqene kolekcije i makroskopski pregled kamenih sirovina. Uo~ena je {iroka skala kamenih materijala na navedenim parcelama 単 od ro`naca bele, oker, sme|e, crvene i crne boje, od sjajnih, poluprovidnih do mat neprozirnih, od izrazito homogenih do izrazito heterogenih tekstura stena razli~itog porekla, od magmatskih do metamorfnih i termi~ki izmewenih stena (t. III). Sirovine uzete za ilustraciju samo su deo uo~enih i ukazuju na {iroki i raznovrsni spektar upotrebqenih materijala i mogu}nosti koje je okolina pru`ala.

Prikupqena kolekcija razvrstana je na osnovu makroskopskog pregleda boje, providnosti, teksture, kao i prisustva tipa korteksa koji eventualno ukazuje na poreklo sirovina na slede}e grupe: Samaila 単 Vla{ka glava, paleolitsko nalazi{te na otvorenom prostoru

23

2

U martu 2009. ekipa u sastavu V. Bogosavqevi}-Petrovi}, T. Mihailovi}, M. Stojani} i S. Vulovi} organizovala je rekognoscirawe terena i bele`ewe nalaza radi pripreme prve tehni~ke dokumentacije.

Slika 1. Polo`aj brega Vla{ka glava u odnosu na centar sela Samila

Slika 2. Koncentracija artefakata na parcelama oko aktivnog grobqa

1. Najbrojniju kategoriju ~ine stene i minerali sme|e boje i homogene teksture u raznim nijansama od svetlosme|ih poluprovidnih (t. IV/1), materijali oker boje heterogene teksture (t. IV/2), do sme|ih neprovidnih sedefastog ili staklastog sjaja. Podgrupu prve kategorije izdvojenih sirovina ~ine artefakati od be` i oker boje razli~itog kvaliteta 単 od homogenih, sa izrazitom zaobqeno{}u materijala vo{tanog sjaja (t. IV/3), preko vi{ebojnih varijanti do materijala u ~ijem sastavu su se o~uvali fosilni organizmi (t. IV/4).

24

Du{an Mihailovi}, Vera Bogosavqevi}-Petrovi}

1

2 5

3 4

9

8

7

6

13 12 11 10 17

16 14

18 15

19

20

21 Tabla III Sirovine i artefakta od razli~itih stena i minerala na Vla{koj glavi

Samaila 単 Vla{ka glava, paleolitsko nalazi{te na otvorenom prostoru

25

1

2

3

4

Tabla IV Sirovine iz grupe 1 (1, 2) sa podgrupom (3, 4)

2. Grupa sivih homogenih materijala, sa svetlim belim mrqama i drugim primesama (t. V/1). U formi odbitaka na|eno je nekoliko primeraka tamnosivih sjajnih materijala dobro izra`ene cepqivosti (t. III/5). Kao deo po~etnog procesa redukcije, ili samo kao probne cepane sirovine, nala`eni su i masivni odbici krem ili be` boje ispod sloja korteksa, sa slojem sivog materijala homogene teksture ispod (t. V/3).

3. Beli homogeni materijali (t. V/2) koji podse}aju na bele opale i ro`nace sa neolitskih lokaliteta kao {to su Divqe Poqe kod Kraqeva i Trsine kod ^a~ka (Bogosavqevi} Petrovi} 2001). U istu {iroku grupu beli~astih sirovina spadaju i primeri sa raznobojnim primesama, staklastog ili masnog sjaja (t.

V/4) ili mat izgleda na prelomu (t. V/5). Deo materijala ove grupe ~ine stene beli~asto`ute osnove sa belim mrqama, ta~kama ili proslojcima drugih materijala. Korteks je naj~e{}e glatka skrama razli~itih boja.

4. Sme|ecrvene stene koje su neobra|eni komadi ili su probno cepani komadi (t. III/16). ^esto su nepogodne za obradu, bez konhoidalnog preloma. Kako pokazuju ranija istra`ivawa sirovina sa terena kraqeva~ko-~a~anskog basena i makroskopski pregledi uzoraka na Institutu za vatrostalne materijale preduze}a 26

Du{an Mihailovi}, Vera Bogosavqevi}-Petrovi}

1

2

3

Tavla V Sivi ro`naci i opali (1, 2); grupa beli~astih ro`naca razli~itog porekla (3, 4, 5) 4

5

ÑMagnohromî, crvene stene sitnozrnaste strukture sadr`e i ve}e koli~ine minerala gvo`|a. Kod stanovni{tva u dolini Ibra nazivaju se ~esto Ñubojni kamenî jer, po verovawu, le~e povrede i rane. Pojavquju se kao ekstrakovane sirovine i kao valuci, ~esto sa tragovima prethodne obrade koji su naknadno zaobqeni.

5. Metamorfne stene sa uklopcima, krupnozrnaste strukture, kao {to je izdvojen primer dugog odbitka na t. VI/1. Uklopci su kontrastnih boja i stvaraju utisak atraktivnog vizuelnog do`ivqaja. Pored odbitaka i komada sirovina, ostali primerci metamorfnih stena su bez tragova obrade, dimenzija do 5 cm. Sakupqani su iskqu~ivo zbog toga {to su na|eni u neposrednoj blizini paleolitskih artefakata.

6. Kvarc se na Vla{koj glavi pojavquje kao valutak odbijen iz mati~ne mase koji je kotrqawem niz padine dospeo u podno`je ili kao re~ni oblutak.

Navedeni primer je masivni komad iz procesa cepawa ve}eg volumena sa skramom boje r|e (t. VI/3).

7. Kremen crne boje staklastog sjaja, izrazito konhoidalne frakture sa rova{enom povr{inom tanke kore sme|e boje. Zasada je registrovan jedan primerak na specifi~nom tipu oru|a, o ~emu }e kasnije biti vi{e re~i (t. VI/4).

Samaila ñ Vla{ka glava, paleolitsko nalazi{te na otvorenom prostoru

27

1

Tabla VI Metamorfne stene (1), materijal termi~kog porekla (2), kvarc (3), crni kremen (4)

2

3

4

8. Grupa heterogenih materijala razli~itog porekla nastanka i raznih boja, izrazito konhoidalnog preloma, koji podse}aju na poludrage materijale (t.

III/17). Boje su od krvavocrvene do tamnoplavih, zelenih i `utih tonova. Prvi sakupqeni nalazi su delom iz ove grupe.

9. Makroskopski su zanimqive grupe materijala koje podse}aju kvalitetom na prve dve, 1 i 2, ali po svojoj maslinastozelenoj boji pro{aranoj mnogobrojnim kon~astim ili mrqastim be` intruzijama podse}aju na sirovinu koja se ~esto ozna~ava kao Balkan Flint (Bogosavqevi} Petrovi} 2009). Ovoj grupi su prikqu~eni materijali koji nisu weni tipi~ni predstavnici, ali demonstriraju i vremenski i kulturolo{ki dugu upotrebu vizuelno atraktivnih sirovina.

10. Materijali nastali pod velikim prirodnim termi~kim akcijama ili sekundarno, u toku obrade u oru|a. [iroka grupa raznovrsnih stena koja je tendeciozno formirana iskqu~ivo radi pra}ewa termi~kih aktivnosti.

Izdvajamo primerak sa specifi~nim izgledom korteksa koji indicira termi~ko geolo{ko poreklo 単 prejezgro tabularnog tipa (t. VI/2).

11. Stene razli~itih makroskopskih osobina i na~ina postanka, odvojene za petrografsku identifikaciju, po makroskopskim osobinama delom pripadaju grupi magmatskih stena. Stene iz ove grupe su delom ~iste sirovine, bez probne intervencije cepawa i grupa valutaka sa tragovima obrade.

28

Du{an Mihailovi}, Vera Bogosavqevi}-Petrovi}

t. VII ^oper sa Vla{ke glave

Izdvojene grupe sirovina na osnovu boje i providnosti danas posmatramo kao jedan od mogu}ih na~ina da se uo~e i odrede tada{wi vizuelno jaki utisci i afiniteti onih koji su ih koristili za izradu alatki. Proba kvaliteta na ovim sirovina je drugi odlu~uju}i faktor preliminarne selekcije materijala iz prirode u tom periodu. Opisi ove vrste, kao u tekstu napred, uobi~ajeni su prilikom obrade materijala kremene industrije, a posebno su neophodni ukoliko nisu obavqene sistematske petrografsko-mineralo{ke analize (Pawlikowski 1989; Pawlikowski 2008). Neposredno posle prvih artefakata donetih u Narodni muzej u Beogradu, izdvojeno je pet uzoraka stena koji su predati na petrogafsku analizu.3 Kada se uporede rezultati analize sa deskriptivnom podelom, uzorci pripadaju grupi sirovina 1 sa podgrupom i grupama 2 i 3. Preliminarni rezultati za stene sme|e, mrke i mrkocrvene boje, masivne homogene teksture, pokazali su da je re~ o radiolaritskim ro`nacima. Ispitivani uzorci sli~ni grupi 2 i 3 su silifikovani magnezit, kriptokristalni ro`nac i ro`nac organogene strukture sa agregatima fosilnih ostataka. Me|u sirovinama se pored navedenih izdvajaju metamorfne i magmatske stene. Bez obzira na to {to se nalazimo na po~etku istra`ivawa, rezultati prvih petrolo{kih analiza su pokazali da su oru|a izra|ivana od vi{e vrsta i varijeteta ro`naca i stena razli~itog porekla. Na osnovu prethodnih informacija jasno je da treba ustanoviti preciznu terminologiju za ovu vrstu problematike koja ne}e stvarati nedoumice u Samaila Ăą Vla{ka glava, paleolitsko nalazi{te na otvorenom prostoru

29

3

Analize i identifikaciju uzoraka uradili su Vladica Cvetkovi} i Kristina [ari} sa Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Beogradu, Departman za petrologiju i geohemiju. Ive{taj Ă‘Petrografska analiza uzoraka sa lokaliteta Samaila Ăą Vla{ka glavaĂŽ iz marta 2009. ~uva se u Narodnom muzeju u Beogradu i Narodnom muzeju u Kraqevu.

Slika 3. Vla{ka glava 単 jezgra

stru~noj literaturi. U tom smislu u tekstu }e nadaqe biti kori{}en naziv kremen za vrste silicijskih sedimentnih stena izgra|enih od kriptokristalastog kvarca, kalcedona i opala, kao op{te usvojen termin me|u arheolozima i za arheolo{ke potrebe kao takav prihva}en od geologa (Jovi} 1997).

Pored grupe nalaza koja ne poseduje tragove korteksa i gde je nemogu}e utvrditi poreklo materijala, izdvajaju se primerci koji poti~u iz procesa fluvijalne erozije, zatim valuci koji su kotrqawem niz obronke dospeli daleko od mesta gde su se odvojili od svoje mati~ne mase i sirovine ekstrakovane iz le`i{ta. Procentualna zastupqenost svake grupe u fazi preliminarnog publikovawa nije relevantni rezultat koji bi mogao da defini{e sistem nabavqawa onih sirovina koje ne poti~u iz obli`weg potoka. Okvirno je ~etvrtina zastupqenih iz fluvijalnih depozita, ~etvrtina su valuci sa padina, dok je ~etvrtina posledica ekstrakcije i isto toliko bez mogu}nosti odre|ivawa porekla.

U zapadnom delu ~a~ansko-kraqeva~kog basena, na prostoru planine Jelice, u mezozojskim stenama javqaju se dijabaz-ro`na~ke formacije iz doba jure (Pavlovi}, Stevanovi}, Eremija 1977). Eruptivne stene, uz pojave nikla, koje prate limonitske mase, silifikovan materijal, redak nalaz minerala milo{ina u bre~astim kalcedonima, pojave serpentinisanog peridotita, kao i 30

Du{an Mihailovi}, Vera Bogosavqevi}-Petrovi}

Slika 4. Vla{ka glava 単 jezgra

orudwewa bakarnih ruda na potezu Brezovica i u atarima sela Petnica i Lazac samo su mali deo rudnih i mineralnih sirovina ~ija le`i{ta su poznata na severnim padinama planine Jelice (Krsti} 1971). Da bi se identifikovane sirovine sa poteza Vla{ke glave povezale sa svojim izvori{tem, planirana su detaqna rekognoscirawa terena sa uzimawem uzoraka.

Proizvodi okresivawa U ovom momentu }emo se uzdr`ati od predstavqawa op{te strukture zbirke artefakata sa lokaliteta Vla{ka glava. Re~ je o tome da se me|u nalazima javqa veliki broj oblutaka i fragmenata oblutaka za koje zasada nije jasno da li pripadaju zbirci, tj. da li su ih qudi doneli na ovu lokaciju ili pak predstavqaju deo fluvijalne akumulacije potoka Grabovac. Ta~an uvid u strukturu zbirke i poku{aj da se struktura objasni iz aspekta qudskih aktivnosti bi}e mogu} tek nakon sonda`nih istra`ivawa. Tada }e, na primer, biti mogu}e da se utvrdi koje oblutke s jednim ili dva negativa okresanih odbitaka treba svrstati u jezgra, a koje u materijal koji predstavqa deo prirodne akumulacije. Isti je slu~aj i sa nepravilnim odbicima od nekvalitetnih sirovina: neki od wih su Samaila 単 Vla{ka glava, paleolitsko nalazi{te na otvorenom prostoru

31

1

2

5

6

Tabla VIII Artefakta od okresanog kamena sa Vla{ke glave, izbor

3

7

4

8

nesumwivo kori{}eni u proizvodwi oru|a, ali za mnoge to nije sigurno. Da bi bili okarakterisani kao artefakti, bilo bi potrebno da se na|u u kontekstu koji mo`e pouzdano da se ve`e za qudske aktivnosti.

Dobar uvid u tehnolo{ki postupak dobijen je analizom jezgara. Me|u wima su izdvojena: a) jezgra na oblucima tipa chopper (u daqem tekstu ~oper), b) jezgra koja upu}uju na primenu levalua tehnike, v) jezgra koja se mogu vezati za kombeva metod u okresivawu, g) jezgra koja pripadaju cobble wedge, odnosno salami slice tehnici i d) nasumi~no okresani obluci, bilo da su iscrpqeni do kraja ili da se na wima javqa samo nekoliko negativa od okresivawa upotrebqivih odbitaka.

Na|en je jedan klasi~an ~oper, tj. oblutak koji na jednoj strani sadr`i nekoliko negativa koji poti~u od okresivawa odbitaka (sl. 3:1, t. VI/4, t. VII).

Zanimqiv je i primerak ~ija je platforma pripremqena facetirawem (sl. 3:2), koji svedo~i o tome da postoji logi~na veza izme|u tehnike okresivawa ~opera, kombeva tehnike i levaloa metoda. Dva jezgra na oblucima oblikovana su po sli~nom principu kao i ~operi. Prvo je oblutak prepolovqen na dva dela, a onda je i ta polovina polomqena na dva dela, da bi se dobio segment u obliku kri{ke limuna. Zatim je sa kortikalne povr{ine ili sa preloma okresana serija odbitaka. Na jednom od ovih artefakata je naknadno, polustrmim retu{em obra|en vrh, ~ime je dobijena alatka nalik na debele {iqke trougaonog preseka tipa Kvinson (Quinson).

32

Du{an Mihailovi}, Vera Bogosavqevi}-Petrovi}

Slika 5. Vla{ka glava Ăą retu{irano oru|e

Konstatovano je samo jedno tipi~no levalua jezgro (sl. 4:3), iznena|uju}e malih dimenzija (s obzirom na prose~nu du`inu prikupqenih artefakata), koje je o~igledno iscrpqeno do kraja. Jezgro je preferencijalnog tipa, sa velikim sredi{wim negativom i tragovima lateralne preparacije. Drugi primerci koji bi mogli da se ve`u za ovu tehnologiju nisu posebno karakteristi~ni i pre bi mogli da se ve`u za upro{}enu (ili Ă‘primitivnuĂŽ) levalua tehniku, koju odlikuje odsustvo kontinuiranih tragova preparacije. Na|eni su: jedno preferencijalno jezgro formirano na pqosnatom oblutku (sl. 4:2), dva preferencijalna jezgra bez pripremqene platforme, centripetalno levalua jezgro, izdu`eno jezgro na plo~astom odbitku bez ikakvih tragova pripreme bo~nih strana i primerak na kome je pripremqena samo platforma.

Kombeva tehnika je dokumentovana na jezgrima ali ne i na odbicima. Na dva kortikalna primerka prvo je pomo}u facetirawa pripremqena platforma a potom je s proksimalnog kraja odbitka, s ventralne strane okresan jedan ve}i odbitak (sl. 4:1). Okresivawe jednog maweg odbitka obavqeno je sa strane, a Samaila Ăą Vla{ka glava, paleolitsko nalazi{te na otvorenom prostoru

33

Slika 6. Vla{ka glava 単 retu{irano oru|e

na|en je i jedan ve}i odbitak na kome je pripremqena samo platforma. Ovaj odbitak bi mogao da se svrsta u prejezgra, tj. u fazu preparacije koja je prethodila eksploataciji jezgra.

O okresivawu obitaka sa izdu`enih oblutaka, kod kojih se na ivici i na platformi sa~uvao korteks (cobble wedge tehnika) najboqe svedo~i oblutak sa ~ijeg u`eg kraja je okresan jedan mawi odbitak. Ova tehnika je sigurno bila dosta kori{}ena ali oblutke koji su slu`ili za ovu namenu ~esto nije mogu}e razlikovati od slu~ajno polomqenih komada (naro~ito kada su u pitawu lo{ije sirovine). Obluci sa dva ili tri negativa su brojni, ali je intencionalno okresivawe potvr|eno samo u dva slu~aja. Nepravilnih i iscrpqenih jezgara ima vi{e. Na|eni su: jedno jezgro koje tipolo{ki odgovara protobifasima (mada je zapravo re~ o asimetri~nom diskoidnom jezgru), jedno nepravilno jezgro sa raznosmernim negativima, dva mala globularna jezgra (mawa od 4 cm), jedno nepravilno i prili~no staweno diskoidno jezgro, i jedno jastu~asto jezgro na veoma malom oblutku, okresanom samo s jedne strane. Potvr|en je i jedan mali fragment diskoidnog ili levalua jezgra.

34

Du{an Mihailovi}, Vera Bogosavqevi}-Petrovi}

Me|u odbicima preovla|uju nepravilni primerci razli~itih dimenzija koji sadr`e raznosmerne negative i tragove korteksa. Levalua odbici su zastupqeni, naro~ito me|u retu{iranim artefaktima, a na|eni su i izdu`eni i ne{to debqi odbici sa paralelnim i istosmernim negativima. Ovi odbici su mogli da budu okresani samo sa, zasada neidentifikovanih, jednoplatformnih jezgara. Konstatovani su i rejuvenacioni odbici tipa ĂŠclat debordant, koji upu}uju na okresivawe centripetalnih ili diskoidnih jezgara, kao i nekoliko pseudolevalua {iqaka.

Retu{irano oru|e U strukturi oru|a sa lokaliteta Samaila preovla|uju nazup~asto i jami~asto oru|e i retu{irani odbici. Postru{ke su slabije zastupqene, a ostale kategorije alatki javqaju se u znatno mawem broju (tabla VIII). [iqaka u zbirci gotovo da i nema. Na|en je samo jedan kratak primerak, lateralno retu{iran uzdignutim retu{em, koji je na proksimalnom kraju ventralne strane retu{iran plitkim povr{inskim retu{em. Za razliku od wih, postru{ki ima dosta, ali su heterogene kako po stilu izrade tako i po podlozi na kojoj su izra|ene. Na|ene su dve bilateralne postru{ke, od kojih je jedna formirana na levalua odbitku (sl. 5:1, t. VIII/5) i tri lateralne postru{ke Ăą dve blago konveksne i jedna prava, i dve transverzalne postru{ke (sl. 5:3). Dva primerka su izra|ena od metamorfnih stena: jedna je bilateralno retu{irana i formirana na masivnom i debelom odbitku, dok je druga konkavna, na velikom odbitku i ima veoma slabo vidqive negative retu{a. Na|ene su dve parcijalno retu{irane postru{ke na ve}im odbicima (sl. 5:2), kao i jedna inverzno, a delimi~no i bifacijalno retu{irana postru{ka na izdu`enom debelom odbitku (sl. 5:4).

Prikupqeno je pet struga~a. Dva su wu{kasta: jedan je formiran na kratkom odbitku a drugi na masivnom lateralno retu{iranom odbitku koji je na drugoj ivici stawen plitkim povr{inskim retu{em (sl. 6:1). Jedan atipi~an struga~ je izra|en na nepravilnom, izdu`enom, kortikalnom odbitku od metamorfne stene, a na|eni su i jedan nepravilni struga~ na kortikalnom odbitku, kao i jedan wu{kasti struga~ u kombinaciji sa ubada~em (sl. 5:6). Dva su napravqena na sekundarno iskori{}enim kombeva jezgrima, tj. na odbicima koji na ventralnoj strani sadr`e negativ okresivawa drugog odbitka. Stawivawe alatki je verovatno vr{eno zbog usa|ivawa, a ne zbog toga da bi se dobio proizvod okresivawa.

Blisko struga~ima je oru|e sa retu{iranim prelomom. Jedan primerak je izra|en na diskontinuirano retu{iranom, blago nazup~anom odbitku, drugi je formiran na asimetri~nom odbitku, dok je u tre}em slu~aju re~ o levalua odbitku koji je na distalnom kraju parcijalno retu{iran strmim i dubokim retu{em. Konstatovan je i jedan ve}i odbitak ~iji je blago za{iqeni vrh naizmeni~no retu{iran polustrmim retu{em.

Samo jedan artefakt bi mogao da se svrsta u strugalice, a re~ je o odbitku koji je bilateralno (na jednoj ivici direktno a na drugoj inverzno) retu{iran polustrmim dubokim retu{em. Sli~an retu{ potvr|en je i na zadebqaloj ivici jednog ve}eg odbitka.

Nazup~ane alatke su izra|ene na razli~itoj podlozi. Na|ena su dva primerka na makrolitskim odbicima: prvi na levalua odbitku (sl. 6:3, t. VIII/1) a drugi na debelom odbitku od metamorfne stene. Dva tipi~na primerka imaju formu nazup~anih struga~a (sl. 6:2), dok dimenzije i na~in retu{irawa ostalih deset primeraka variraju. Kod jami~astog oru|a (9 kom.) tako|e se javqaju primerci na levalua odbicima, a dokumentovana su i udubqewa klaktonskog tipa. Ve}ina primeraka sadr`i retu{irano udubqewe na jednoj od ivica.

Zanimqiva je situacija sa dletima i wima sli~nim alatkama. Dva primerka koja imaju plitke negative koji polaze od distalnog kraja ventralne strane mogu se svrstati u oru|a sa retu{iranim prelomom tipa kostjenki (sl. 6:4), a Samaila Ăą Vla{ka glava, paleolitsko nalazi{te na otvorenom prostoru

35

dva sadr`e transverzalno orijentisane negative, locirane uz ivicu, na distalnom kraju alatke. Na|eni su i jedno lateralno dleto na odbitku (sl. 6:5), jedno lateralno i jedno transverzalno dleto sa plitkim i kratkim negativima (koji verovatno predstavqaju o{te}ewa od upotrebe) i jedno diedarsko dleto formirano na debelom odbitku.

Me|u retu{iranim odbicima treba izdvojiti dva masivna odbitka od metamorfnih stena, stawena bifacijalno, okresivawem ivice pqosnatog oblutka. Ove alatke i jo{ dva odbitka retu{irane su diskontinuiranim, polustrmim, uglavnom naizmeni~nim retu{em. Osim wih, na|ena su i dva odbitka retu{irana parcijalno, povr{inskim retu{em, kao i ~ak devetnaest odbitaka koji su retu{irani plitkim ili polustrmim, parcijalnim ili diskontinuiranim retu{em.

Posebnu kategoriju artefakata ~ine tzv. no`evi sa hrptom koji je formiran ili jednim udarom ili sa vi{e wih (sl. 6:6). Primerci su tipi~ni (u smislu Bordove tipologije) utoliko {to ~ak tri od ~etiri na|ena primerka na suprotnoj ivici imaju retu{ ili upotrebna o{te}ewa.

Na kraju, treba pomenuti i masivne alatke na oblucima ili fragmentima oblutaka od metamorfnih stena koje sadr`e zaobqene i slabo vidqive negative retu{a. Na|eni su: jedan fragment oblutka koji na distalnom kraju ima tragove bifacijalnog retu{a (ograni~enog na samu ivicu alatke), fragment izdu`enog debelog oblutka sa tragovima uzdignutog retu{a na jednoj od ivica i jedan masivni odbitak, inverzno retu{iran na distalnom kraju.

Kulturno i relativno hronolo{ko opredeqewe Kada smo dobili na uvid prve artefakte, u~inilo se da zbirka sa Vla{ke glave odgovara tipi~nom musterijenu sa levalua artefaktima, postru{kama i drugim tipovima oru|a. Nakon rekognoscirawa 2009. godine i kompletnog uvida u materijal, op{ta slika o karakteru industrije se donekle promenila.

Pokazalo se da su postru{ke relativno slabo zastupqene i da se ne javqaju tipi~na levalua jezgra (izuzetak je samo jedan, potpuno iscrpqen komad) ve} da preovla|uju primerci koji bi mogli da se ve`u za tzv. protolevalua tehnologiju. O pojednostavqenom principu okresivawa, bar kada je lokalitet Samaila u pitawu, svedo~i i jezgro nalik ~operu, kod koga je pre okresivawa pripremqena samo platforma, a na sli~an na~in iskori{}avana su i jezgra tipa kombeva.

Ovi tehnolo{ki fenomeni su detaqno prou~eni na materijalu iz razli~itih delova Evrope, Azije i Afrike, ali do sada nisu potvr|eni (bar ne sa ovako tipi~nim primercima) u sredwem paleolitu Balkanskog poluostrva.

Sistematskim rekognoscirawem Vla{ke glave 2009. godine utvr|ene su jo{ neke, moglo bi se re}i, iznena|uju}e ~iwenice. Paleolitske zajednice koje su naseqavale lokalitet koristile su {irok spektar metamorfnih i magmatskih stena nepogodnih za okresivawe. Okresivani su nepravilni odbici od kojih je dobijano nestardizovano oru|e. Na|eni su pravi ~operi i artefakti sa klaktonskim udubqewima i platformom koja zaklapa tup ugao u odnosu na ventralnu stranu. Ova rekognoscirawa su pokazala da zbirka bar delimi~no, ima dowopaleolitski karakter.

U ovom momentu nije jasno da li je zbirka prikupqenog materijala homogena. Postoji mogu}nost da nalazi koji su prikupqeni na povr{ini tla poti~u iz razli~itih slojeva ili da razli~iti delovi lokaliteta sadr`e materijal razli~ite starosti. U tom slu~aju za kraj doweg i po~etak sredweg paleolita mogli bi da se ve`u levalua artefakti, postru{ke i ostali tipovi nalaza, naro~ito oni koji su prikupqeni 2008. godine, dok bi u dowi paleolit, mo`da ~ak i ve}e starosti, mogla da se opredeli ve}ina nepravilnih artefakata izra|enih od nekvalitetnih sirovina (prikupqenih uglavnom 2009. godine). To nije iskqu~eno budu}i da je 2008. godine materijal selektivno sakupqan i da bi 36

Du{an Mihailovi}, Vera Bogosavqevi}-Petrovi}

polo`aj parcele 995, sa koje je prikupqen najve}i broj Ñarhai~nihî nalaza, mogao da ukazuje na to da su se stariji slojevi i krupniji nalazi sa~uvali na vrhu platoa, a da je sediment sa materijalom iz poznijeg perioda skliznuo ka podno`ju uzvi{ewa.

Sasvim je mogu}e, me|utim, i da nalazi pripadaju istom periodu. Levalua tehnika se javqa sredinom sredweg pleistocena, kombeva tehnika jo{ i ranije, a nazup~ane alatke i alatke ve}ih dimenzija predstavqaju ~estu pojavu na mnogim dowopaleolitskim nalazi{tima. Iako su na dimenzije artefakata i strukturu industrije zna~ajno mogli da uti~u i funkcionalni razlozi (priroda naseqavawa, raspolo`ivost resursa itd.), specifi~na kombinacija jezgara i oru|a na oblucima (tzv. ~opera), levalua i kombeva elemenata, i nazup~anih i makrolitskih artefakata upu}uje na to da Vla{ka glava hronolo{ki odgovara poznim dowopaleolitskim ili ranim sredwopaleolitskim industrijama isto~ne Evrope i jugozapadne Azije (Golovanova 2000; Doronichev 2008; Golovanova, Doronichev 2010). U slu~aju da je zbirka homogena, mo`e se pretpostaviti da nalazi sa lokaliteta Samaila nisu stariji od 330 000 godina (po~etak izotopskog stadijuma 9), kada se javqa levalua tehnologija (White, Ashton 2003; Sandgathe 2005) ni pozniji od 90 000 godina (po~etak izotopskog stadijuma 5), kada se na ovom prostoru ve} javqaju izdiferencirane sredwopaleolitske industrije.

Ne postoji mnogo nalazi{ta sa kojima bi zbirka sa lokaliteta Samaila mogla da se uporedi po{to je u jugoisto~noj Evropi do sada konstatovano samo nekoliko lokaliteta iz sredweg pleistocena. Najbogatija industrija dokumentovana je u pe}ini Kozarnika u Bugarskoj, gde su dowopaleolitski nalazi konstatovani u dva kompleksa (Guadelli et al. 2005; Sirakov et al. 2010). U gorwem kompleksu (slojevi 11b i 11a) datiranom u period izme|u 800 000 i 400 000 godina, osim ovih nazup~anih alatki, ~opera i oru|a na nepravilnim odbicima, na|ene su i definisane postru{ke (transverzalne, konvergentne, asimetri~ne itd.), dok se levalua artefakti javqaju tek u sredwopaleolitskim horizontima ñ 10cñ9a, opredeqenim u period nakon 200 000 godina.

Mo`e se re}i da je dowi paleolit Gr~ke slabo ispitan, utoliko {to je uglavnom re~ o siroma{nim kolekcijama i pojedina~nim nalazima prikupqenim van stratigrafskog konteksta (Darlas, A. 1994; Gowlett 1999; KourtessiPhilippakis 1999). U Turskoj je dowi paleolit klaktonskog tipa, bez a{elskih bifasa, dokumentovan na lokalitetima Jarimburgaz, Karain i Dursunlu, dok su malobrojni bifasi, uz raznovrsno i nestandardizovano oru|e na odbicima, konstatovani na nalazi{tu Kaletepe Dere{i 3 u centralnoj Anadoliji (Kuhn 2002; Slimak et al. 2008). Na centralnom i zapadnom Balkanu dowi paleolit nije sa sigurno{}u dokumentovan: bifasi su u Punikvama i Dowem Pazari{tu u Hrvatskoj na|eni na povr{ini tla, van stratigrafskog konteksta, dok je u [andaqi I na|en samo jedan ~oper (Malez 1979).

Na mnogim poznatim nalazi{tima, kao {to su Krapina, Betalov spodmol, Crvena stijena, Kozarnika sredwopaleolitska sekvenca zapo~iwe sa izotopskim stadijumom 6 ili 5e (Basler 1975; Osole 1991; Simek, Smith 1997). Levalua elementi se javqaju veoma rano, a elaborirana levalua tehnologija potvr|ena je na nalazi{tu Zobi{te u severnoj Bosni datovanom u period od pre 90 000 godina (Montet-White et al. 1986; Baumler 1988). Na ranu pojavu levalua tehnologije upu}uju i nalazi iz Haxi Prodanove pe}ine u blizini Ivawice, kao i sa Petrovaradinske tvr|ave kod Novog Sada. U Haxi Prodanovoj pe}ini levalua artefakti se javqaju u dowim slojevima (koji verovatno pripadaju periodu pre izotopskog stadijuma 3), dok u gorwim slojevima nisu prisutni (Mihailovi}, Mihailovi} 2006). Na Petrovaradinskoj tvr|avi upro{}ena levalua tehnika se javqa u slojevima ~ija je starost verovatno ve}a od izotopskog stadijuma 3, a sasvim mogu}e i od izotopskog stadijuma 4, tj. vremena od pre 80 000 godina (Mihailovi} 2009a).

Samaila ñ Vla{ka glava, paleolitsko nalazi{te na otvorenom prostoru

37

Na prostoru od sredwe Evrope do Anadolije gotovo da i nema bogatih i sistematski istra`ivanih nalazi{ta iz doweg i ranog sredweg paleolita. Zbog toga su istra`ivawa lokaliteta Samaila, koji o~igledno sadr`i dosta nalaza, veoma va`na. Ona su zna~ajna i zbog toga {to je u pe}ini Balanica u Si}evu, ispod sloja sa sredwopaleolitskim nalazima, nedavno na|en fragment mandibule hominida (Roksandi} et al. in prep.). Predstoje}im istra`ivawima lokaliteta Samaila mora se pristupiti izuzetno pa`qivo. Neophodno je da se nalazi{te datuje ({to je mogu}e, budu}i da su konstatovani brojni artefakti od izgorelog kremena) i da se utvrdi da li levalua artefakti poti~u iz istog sloja kao i ostali nalazi. Ukoliko se tokom iskopavawa nai|e na sloj sa paleolitskim nalazima, otvori}e se sasvim nova perspektiva u prou~avawu najranije faze naseqavawa centralnog Balkana u paleolitu.

38

Du{an Mihailovi}, Vera Bogosavqevi}-Petrovi}

Bibliografija: Basler, \.

1975 Stariji liti~ki periodi u Crvenoj Stijeni. Str. 11ñ120 u Crvena Stijena ñ Zbornik radova, ur. \. Basler. Nik{i}: Zajednica kulturnih ustanova.

Baumler, M. 1988 Core reduction, fake production, and the Middle Paleolithic industry of Zobi{te (Yugoslavia).

Pp. 255ñ274 in Upper Pleistocene Prehistory of Western Eurasia, eds. H. Dibble and P. Mellars.

Philadelphia: University of Pennsylvania Press.

Bogosavqevi} Petrovi}, V. 1999 Ka problemu identifikacije rudni~kih i radioni~kih nalazi{ta kamenih sirovina u periodu neolita i eneolita, Starinar 49/1998: 155ñ166.

Bogosavljevi} Petrovi}, V. 2001 New Results of the Study of Chipped Stone Industry of the Vin~a Culture, Viminacium 12 (Po`arevac): 35ñ50.

Bogosavqevi} Petrovi}, V. 2009 Razvoj tehnokompleksa okresanog kamena u ranom neolitu Srbije, Zbornik Narodnog muzeja 19ñ1 (Beograd): 37ñ60.

Bogosavqevi} Petrovi} V., Mihailovi} T. 1996 Uvod u sistematska istra`ivawa regije Lazac kod Kraqeva (Rezultati prospekcije i sonda`nih iskopavawa), Glasnik Srpskog arheolo{kog dru{tva 12: 89ñ98.

Darlas, A. 1994 Le Paléolithique inférieur et moyen de Gréce L’Anthropologie 98/2ñ3: 305ñ328.

Doronichev, V. B. 2008 The Lower Paleolithic in Eastern Europe and the Caucasus: a reappraisal of the data and new approaches. Paleo Anthropology 2008: 107ñ157.

Doronichev, V. B., Golovanova, L. V. 2010 Beyond the Acheulean: A view on the Lower Paleolithic occupation of Western Eurasia.

Quaternary International (2010): doi:10. 1016/j. quaint. 2009. 12. 003.

Gavela, B. 1988 Paleolit Srbije. Aran|elovacñBeograd: Muzej u Aran|elovcu i Centar za arheolo{ka istra`ivawa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Golovanova, L. V. 2000 Late Acheulean of the Northern Caucasus and the Problem of Transition to the Middle Paleolithic.

Pp. 49ñ65 in Early humans at the gates of Europe, eds. D. Lordkipanidze, O. Bar-Yosef, M. Otte, Études et recherches archéologiques de Université de Liège (ERAUL) 92. Liège: Université de Liège.

Gowlett, J. A. J. 1999 The Lower and Middle Palaeolithic, transition problems and hominid species: Greece in broader perspective. Pp. 43ñ58 in The Palaeolithic Archaeology of Greece and Adjacent Areas, eds. G. N. Bailey, E. Adam, C Perlès, E. Panagopoulou and K. Zachos. London: British School at Athens.

Guadelli, J.-L. et al.

2005 Une séquence du paléolithique inférieur au paléolithique récent dans les Balkans: la grotte Kozarnika à Orechets (nord-ouest de la Bulgarie). Pp. 87ñ104 in Colloque international: Données récentes sur les modalités de peuplement et sur le cadre chronostratigraphique, géologique et paléogéographique des industries du paléolithique ancien et moyen en Europe (Rennes, 22ñ25 septembre 2003), in Les premiers peuplements en Europe, eds. N. Molines, M.-H. Moncell, J.-L. Monnier. BAR International Series S1364. Oxford: John and Erica Hedges Ltd.

Samaila ñ Vla{ka glava, paleolitsko nalazi{te na otvorenom prostoru

39

Jovi}, V. 1997 Kremen, str. 524 u: Arheolo{ki leksikon, preistorija Evrope, Afrike i Bliskog istoka, gr~ka, etrurska i rimska civilizacija, ur. D. Srejovi}. Beograd: Savremena administracija.

Kalu|erovi}, Z. 1991 Palaeolithic in Serbia in the light of the recent research. Starinar N.S. XLII: 1ñ8.

Kourtessi-Philippakis, G. 1999 The Lower and Middle Palaeolithic in the Ionian islands: new finds. Pp. 282ñ287 in The Palaeolithic Archaeology of Greece and Adjacent Areas, eds. G. N. Bailey, E. Adam, C Perlès, E. Panagopoulou and K. Zachos. London: British School at Athens.

Krsti}, S. 1971 Rudna nalazi{ta na teritoriji osnovne privredne komore Kraqevo i stepen wihovog poznavawa sa kartom rudnih pojava i le`i{ta R = 1 : 100 000, Kraqevo.

Kuhn, S. 2002 Paleolithic Archaeology in Turkey. Evolutionary Anthropology 11: 198ñ210.

Malez, M. 1979 Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Hrvatskoj. Str. 277ñ295 u Praistorija jugoslavenskih zemalja, tom I., ur. \. Basler, Sarajevo: Centar za balkanolo{ka ispitivanja ANUBiH. Mihailovi}, B. 2008 The Gravettian Site [alitrena Pe}ina near Mionica (Western Serbia). Pp. 101ñ106 in The Palaeolithic of the Balkans, eds. A. Darlas, D. Mihailovi}. BAR International series 1819, Oxford: Archaeopress.

Mihailovi}, D. 2009a Sredwopaleolitsko naseqe na Petrovaradinskoj tvr|avi. Edicija Petrovaradin, sveska II. Novi Sad: Muzej grada Novog Sada.

Mihailovi}, D. 2009b Pe}inski kompleks Balanica i paleolit Ni{ke kotline u regionalnom kontekstu.

Arhaika 2/2008: 3ñ26.

Mihailovi}, D. i Mihailovi}, B. 2006 Paleolitsko nalazi{te Haxi Prodanova pe}ina kod Ivawice. Arheolo{ki pregled 1: 13ñ16.

Montet-White, A., Laville, H., Lezine A. M. 1986 Le Paléolithique du Bosnie du Nord. Chronologie, environment et préhistoire. L’Anthropologie 90/1: 29ñ88.

Osole, F. 1991 Betalov spodmol, rezultati paleolitskih iskopavanj S. Brodarja ñ II del. Poro~ilo o raziskovanju paleolita, neolita in eneolita v Sloveniji XIX: 7ñ129.

Pavlovi}, M. B., Stevanovi}, M., Eremija, M. 1977 ^a~ansko-kraqeva~ki basen (ili zapadnomoravski) basen. Str. 270ñ275 u: Geologija Srbije, IIñ3, Stratigrafija ñ Kenozoik, Zavod za regionalnu geologiju i paleontologiju Rudarsko-geolo{kog fakulteta. Beograd: Univerzitet u Beogradu.

Pawlikowski, M. 1989 On the Necessity of Standardization of Petrological Investigations in Archaeology. Pp. 7ñ15 in Northern (Erratic and Jurassic) flint of South Polish Origin in the Upper Palaeolithic of Central Europe, ed. J. K. Kozłowski. Institute of Archaeology Jagellonian University ñ Cracow, Department of Anthropology University of Kansas ñ Lawrence.

40

Du{an Mihailovi}, Vera Bogosavqevi}-Petrovi}

Pawlikowski, M. 2008 Stone Raw Materials as Indicators of Human Contact During the Stone Age. Pp. 18ñ21 in Geoarchaeology and Archaeomineralogy, eds. R. I. Kostov, B. Gaydarska, M. Gurova.

Proceedings of the International Conference, 29ñ30 October 2008 Sofia.

Publishing House “St. Ivan Rilski”.

Raki}, M. O. 1977 Geneza i stratigrafija kvartarnih sedimenata u slivu Ju`ne i Zapadne Morave. Rasprave Zavoda za geolo{ka i geofizi~ka istra`ivanja, Rasprava 18. Beograd: Zavod za geolo{ka i geofizi~ka istra`ivanja.

Roksandi}, M. et al. in prep. A human mandible (BH-1) from the Pleistocene deposits of the Mala Balanica cave (Si}evo Gorge, Ni{, Serbia).

Sandgathe, D. 2005 An Analysis of Levallois reduction strategy using a design theory. Unpublished PhD Thesis, Vancouver: Simon Frazer University.

Simek, J. F. and Smith, F. H. 1997 Chronological Changes in Stone Tool Assemblages from Krapina (Croatia).

Journal of Human Evolution 32: 561ñ575.

Sirakov, N. et al.

2010 An ancient continuous human presence in the Balkans and the beginnings of human settlement in western Eurasia: A Lower Pleistocene example of the Lower Palaeolithic levels in Kozarnika cave (North-western Bulgaria). Quaternary International (2010), doi: 10. 1016/ j. quaint. 2010. 02. 023.

Slimak, L. et al.

2008 Kaletepe Deresi (Turkey): Archaeological evidence for early human settlement in Central Anatolia.

Journal of Human Evolution 54: 99ñ111.

White, M and Ashton, N. 2003 Lower Palaeolithic Core Technology and the Origins of the Levallois Method in North-Western Europe. Current Anthropology 44/4: 598ñ609.

Samaila ñ Vla{ka glava, paleolitsko nalazi{te na otvorenom prostoru

41

Dušan Mihailović, Vera Bogosavljević-Petrović SAMAILA – VLAŠKA GLAVA, OPEN-AIR PALEOLITHIC SITE Summary Couple of years ago it has been known very little about the Paleolithic in Serbia but situation changed considerably in 2003 and 2004. Many Middle and Upper Paleolithic horizons have been investigated in Hadži Prodanova cave near Ivanjica (Михаиловић, Михаиловић 2006), rich site from the Middle Paleolithic was discovered at the Petrovaradin fortress (Mihailović 2009a), many Mousterian, Aurignacian and Gravettian artifacts were found in Šalitrena cave near Mionica (Mihailović 2008), while in Balanica cave in Sićevo have been found not only numerous Mousterian artifacts but also the remains of the hominids (Mihailović 2009b). And when it has been assumed that new finds should be expected only as the results of the ongoing projects large quantity of chipped stone artifacts have been found at the site Vlaška glava in the village Samaila near Kraljevo. Soon, it turned out that this site is not only one of few open-air Paleolithic sites but also possibly one of the earliest sites from this period in the central Balkans.

The site Vlaška glava was discovered when in the autumn of 2008 archaeology student Marijana Stojanić discovered and collected 81 chipped stone artifacts in the vicinity of her estate in the Samaila village and then she addressed the National Museum in Kraljevo to report the newly discovered site.

Already in April 2009 the team from the National Museum in Kraljevo carried out detailed survey of the area where the artifacts had been found.

The village Samaila is situated 15 km to the west of Kraljevo and it spreads along the right bank of the Zapadna (Western) Morava River towards the first slopes of the Jelica Mt. (Fig. 1). The village is (considering its position) of distinctively lowland type and it is located on the third terrace above the river (t3 – at relative height of 50-60 m), which cut its bed in central lake plain of the Pliocene age (Rakić 1977).

The Vlaška glava hill is nowadays leveled and used as the burial ground. The Grabovac brook flowing along the west border of the cemetery was identified at the beginning of investigations as one of the primary sources of the raw material.

The artifacts made of various kinds of stone have been encountered in the fields surrounding Vlaška glava except to the north where there is a small forest. So far 250 artifacts have been gathered. The position of 97 specimens was located by the GPS in the course of site survey in 2009. The greatest quantity of artifacts (107 specimens) was found within lot 995 while smaller quantity was recorded within other lots (Table 1, Fig. 2).

It has been established on the basis of preliminary mineralogical and petrological analyses that there are various kinds of raw material at the site, from variegated cherts of white, ochre, red-brown and black color and glossy, semi-translucent to matt opaque raw materials to the eruptive and metamorphic rocks of the heterogeneous texture (Pl. III). In addition to the group of specimens without traces of cortex and where the origin of material is impossible to determine there are specimens resulting from the process of fluvial erosion, the pebbles, which rolling down the slopes reached far from the place where they broken off their original mass and the raw material extracted from deposit. Approximately quarter of the specimens is from fluvial deposits, quarter are the pebbles from slopes, while quarter is resulting from the extraction and final quarter are specimens, which origin is impossible to determine.

Immediately after first artifacts were brought to the National Museum in Belgrade five samples have been selected and subjected to the petrographic analysis. If we compare them with the descriptive classification the samples belong to the group of raw material 1 with subgroups and to groups 2 and 3. The preliminary results for the rocks of light brown, brown and brown-red color and of massive homogeneous texture revealed them to be the radiolarian cherts. The investigated samples similar to groups 2 and 3 are silicified magnesite, cryptocrystalline chert and chert of organogenic structure with aggregates of fossil remains (honey yellow on the surface and light ochre inside). There were also identified metamorphic as well as volcanic rocks among the raw materials. Although it is just the beginning of investigations, the first samples revealed that besides previously mentioned group of rocks of heterogeneous texture the tools had been also made of few kinds of chert. The diabase-chert formations from the Jurassic period were identified in the Mesozoic rocks in the western part of the Čačak-Kraljevo basin, in the region of the Jelica Mt. (Павловић, Стевановић, Еремија 1977: 270). The surveying is being planed in order to link the specific sources of raw materials to the raw materials used in the settlements.

Among the cores are identified: a) cores on pebbles of the ‘chopper’ type, b) cores indicating the use of Levallois technique, c) cores, which could be related to the Kombewa knapping method, d) cores characteristic of the ‘cobble wedge’, i.e. ‘salami slice’ technique and e) randomly knapped pebbles either completely exhausted or with just couple of scars resulting from striking usable flakes.

The denticulated and notched tools and retouched flakes prevail in the tool structure. The sidescrapers are not so frequent and other tool categories appear in considerably smaller quantity. Among the

42

Du{an Mihailovi}, Vera Bogosavqevi}-Petrovi}

sidescrapers were identified classic lateral and transversal sidescrapers, microlithic specimens made on the Levallois flakes and specimens with the traces of bifacial knapping and traces of thinning the backside of the tool. The endscrapers are generally atypical and one composite tool (endscraper combined with perforator) has also been found. Among the denticulated tools were identified also massive tools and among the retouched truncations there are specimens, which could be classified as the tools of Kostjenki type. There were also encountered the so-called backed blades created by one or more blows, massive tools made of pebbles and many asymmetrical flakes retouched with discontinuous, shallow and semi-abrupt retouch.

Although it seemed at first that assemblage from Vlaška glava corresponds to the typical Mousterian it turned out that sidescrapers are not very frequent and that there are no typical Levallois cores (except one completely exhausted piece) but the prevailing specimens could be related to the socalled Proto-Levallois technology. The simplified system of knapping, at least when Samaila is concerned, is indicated by the core resembling chopper with only platform prepared before knapping and the cores of Kombewa type had been used in the similar way. These technological phenomena have been studied in detail in the material from various parts of Europe, Asia and Africa but they have not been confirmed so far (at least not with such typical specimens) in the Middle Paleolithic of the Balkan Peninsula.

The systematic site survey of Vlaška glava in 2009 brought to light some more, you could say, surprising facts. The Paleolithic communities, which inhabited this site had been using broad spectrum of metamorphic and magmatic rocks unsuitable for knapping. So, the non-standardized tools were produced from the asymmetrical flakes, which have been obtained. There were found genuine choppers and artifacts with Clactonian notches and platform creating an obtuse angle with the ventral side. This site survey revealed that the assemblage is at least partially if not entirely of the Lower Paleolithic character.

It is not clear at the moment whether the assemblage of collected material is stratigraphically homogeneous. There is a possibility that finds collected from the surface originate from different layers or that material of different date comes from different sections of the site. In that case the Levallois artifacts, sidescrapers and other tool types especially those collected in 2008 could be dated in the end of Lower and the beginning of Upper Paleolithic, while most of the asymmetrical artifacts made of low quality raw materials (collected mostly in 2009) could be dated to the Lower Paleolithic and possibly to the even earlier period. It could not be ruled out considering that just selection of material was collected in 2008 and the position of lot 995 from which most of the ‘archaic’ finds come from might indicate that earlier layers and larger specimens stayed on top of the plateau while the sediment with the material from the later period rolled down towards the bottom of the hill.

It is, however, quite possible that the finds date from the same period. Although the dimensions of the artifacts and structure of industry could have been considerably influenced by functional reasons (settlement pattern, availability of the resources etc.) the distinct combination of cores and pebble tools (socalled choppers), Levallois and Kombewa elements and denticulated and microlithic artifacts indicate that Vlaška glava corresponds chronologically to the late Lower Paleolithic or early Middle Paleolithic industries of eastern Europe and southwestern Asia (Golovanova 2000; Doronichev 2008; Golovanova, Doronichev 2010). If the assemblage is homogeneous it could be assumed that finds from Samaila are not older than 330,000 years (beginning of the isotopic stadium 9) when the Levallois technology had appeared (White, Ashton 2003; Sandgathe 2005) nor later than 130,000 years (beginning of the isotopic stadium 5e) when differentiated Middle Paleolithic cultures appear in this area.

In the area from the central Europe to Anatolia there are almost no rich and systematically investigated sites from the Lower and early Middle Paleolithic. Because of that the investigations of Samaila, which obviously contains considerable quantity of artifacts are very important and they are also noteworthy because the fragment of the hominid mandible has been recently found under the layer with Middle Paleolithic finds at the nearby site Balanica in Sićevo (Roksandić et al. in prep.). The future investigations at Samaila should be undertaken with exceptional care. It is necessary to date the site (and it is possible as there were found many artifacts of burnt flint) and to resolve whether the Levallois artifacts originate from the same layer as the other finds. If the layer with Paleolithic finds is to be encountered in the course of future excavations the entirely new perspective will open in the study of the earliest phase of settling in the Paleolithic of the central Balkans.

Samaila ñ Vla{ka glava, paleolitsko nalazi{te na otvorenom prostoru

43

RADIVOJ RADI]

UDK: 613(495.02)î04/14î ; 091(495.02) î04/14î ID: 180055820

Filozofski fakultet, Beograd

IZ VIZANTIJSKOG MEDICINSKOG TRAKTATA (XIñXIV VEK) Apstrakt: Vizantijski medicinski traktat iz bogatog fonda Biblioteke ÑLorenco Medi~iî u Firenci (Cod. Plut. VII, 19) poti~e iz poznovizantijske epohe (XIñXIV vek). Sastavio ga je nepoznati autor i slu`io je za prakti~nu upotrebu. Re~ je o nekoj vrsti enciklopedije koja je delom kompilacija, a delom originalni tekst u koji su ukqu~ena i vlastita saznawa o~igledno iskusnog lekara.

Traktat je vi{e okrenut prakti~nim savetima nego napomenama od {ireg teorijskog zna~aja.

Kqu~ne re~i: medicina, lekari, Vizantija, traktat, lekovi, recepti Zdravqe nadma{uje sva spoqa{wa dobra u tolikoj meri da je zdrav prosjak zaista sre}niji od bolesnog kraqa.

Artur [openhauer (1788ñ1860) Prema jednom mi{qewu ñ izre~enom, dodu{e, u pomalo {aqivom kontekstu ñ zdravim se u Vizantiji smatrao onaj ko je mogao da ja{e kowa i ko je bio u stawu da svakodnevno pojede koko{ku.1 Oni, pak, koji nisu ispuwavali taj uslov, to jest oni koji se nisu odlikovali dobrim zdravqem ili oni koji su poboqevali, bili su prinu|eni da se za savet okre}u vizantijskim lekarima, tj. morali su da lek za svoju boqku na|u u {irokom prostoru koji je pokrivala vizantijska medicina.

Medicina je u Vizantijskom carstvu shvatana kao deo filozofije, ali filozofije u {irem poimawu tog zna~ewa, dakle discipline koja je u sebe ukqu~ivala i nauku o prirodi i nauku o ~oveku. Jovan Aktuarije, jedan od najzna~ajnijih lekara epohe Paleologa, posledwe vizantijske dinastije, obja{wavao je pobude da se zanima za medicinu, oslawaju}i se na svoju prastaru sklonost ka Ñprirodnom delu filozofijeî.2 Poznati lekari po pravilu su imali veoma {iroko obrazovawe, pa je tako Jovan Aktuarije pripadao krugu u~enika ~uvenog Maksima Planuda.3 Uprkos ~iwenici da je u odnosu na anti~ku medicinu ñ koja je pak mnogo dugovala medicini drevnog Egipta ñ vizantijsko lekarstvo do`ivelo odre|enu oseku, ne mo`e se pore}i da su romejski lekari na izvesnim poqima unapredili postoje}a znawa.4 Vizantinci su iskazivali posebnu pa`wu medicini, ali ih je pre svega interesovala wena prakti~na strana.5 Otuda ne treba da iznena|uje ~iwenica da vizantijska medicina nije znatnije unapredila teorijsku osnovu ove discipline jer se slabo bavila fiziologijom i patologijom. S druge strane, ona je u velikoj meri usavr{ila ve{tinu dijagnostike i terapije, kao i hirur{ku operativnu tehniku, farmakopeju i farmaciju. Bez obzira {to su na bolesti mahom gledali kao na bo`ju kaznu za po~iwene grehe, kaznu koju treba strpqivo podnositi, Vizantinci su tako|e smatrali da se bolesti mogu suzbijati le~ewem.6 Medicina je bila ukqu~ena u {kolski program, pa su je tako uporedo sa takozvanim kvadrivijumom izu~avali znameniti crkveni otac IV veka Vasilije Veliki i Cezarije, brat ~uvenog kapadokijskog teologa Grigorija Nazijanskog, odnosno Grigorija Bogoslova.7 Da se podsetimo, u sredwem veku su sedam sloSrpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

45

1

Tako zakqu~uje G. G. Litavrin, Kak `˚li Vizantйci, Moskva 1974, 16 oslawaju}i se na jedan podatak iz Timariona, anonimnog vizantijskog satiri~nog traktata iz prve polovine XII stole}a. Up. Timarion ili Kako se doti~ni napatio. Vizantijski roman nepoznatog autora, prev. S. Milinkovi}, Novi Sad 2002, 130, 131.

A. Hohlweg, Johannes Aktuarios. Leben – Bildung und Ausbildung – „De Methodo medendi“, Bizantinische Zeitschrift 76 (1983) 305.

2

Kul¸tura Vizantii, III (XIII ñ pervaˇ polovina XV v.), Moskva 1991, 370 (S. N. Gukova) / u daqem tekstu: Kul¸tura Vizantii, III. 3

4

Za osnovne podatke o vizantijskoj medicini v. O. Temkin, Byzantine Medicine, Tradition and Empiricism, Dumbarton Oaks Papers 16 (1962) 95ñ115; Simposium on Byzantine Medicine, Dumbarton Oaks Papers 38 (1984) 1ñ259; Kul¸tura Vizantii, I (IV ñ pervaˇ polovina VII v.), Moskva 1984, 425 sl. (Z. G. Samodurova) / u daqem tekstu: Kul¸tura Vizantii, I/ ; Kul¸tura Vizantii, II (vtoraˇ polovina VII ñ XII v.), Moskva 1989, 322 sl. (Z. G. Samodurova) / u daqem tekstu: Kul¸tura Vizantii, II /; The Oxford Dictionary of Byzantium, ed. A. P. Kazhdan, II, New York ñ Oxford 1991, 1327ñ1328 (J. Scarborough) / u daqem tekstu: ODB /; Kul¸tura Vizantii, III, 370 sl. (S. N. Gukova).

Mladi} poku{ava da otera zmiju (rukopis X veka dela Sredstva protiv ujeda otrovnih `ivotiwa i sredstva protiv trovawa jelima koje je u II stole}u sastavio Nikandar) Ubirawe plodova sa lekovitog biqa (rukopis XII veka medicinskog spisa lekara Dioskoridisa iz I stole}a u svetogorskom manastiru Velika Lavra)

5

I. D. Ro`anskiй, Anti~naˇ nauka, Moskva 1980, 194ñ195 (nedostupno); Kul¸tura Vizantii, I, 425ñ426 (Z. G. Samodurova). Tako|e v. A. Hohlweg, Praktische Medizin in Byzanz, Jahrbuch der Österreichischen Byzantinistik 31 / Beiheft (=XVI. Internazionaler Byzantinistenkongress, Akten I. Beiheft), Wien 1981. 2. 2.

Kul¸tura Vizantii, II, 322 (Z. G. Samodurova).

6

Kul¸tura Vizantii, I, 426 (Z. G. Samodurova).

7

O trivijumu v. Dictionary of the Middle Ages, ed. J. R. Strayer, vol.

12, New York 1989, 205ñ207 (M. Storm).

8

bodnih ve{tina (septem artes liberales), odnosno sedam nauka, bile grupisane u dve skupine, ni`i trivijum,8 koji su sa~iwavale gramatika, retorika i dijalektika, i vi{i kvadrivijum,9 u koji su ulazile geometrija, astronomija, muzika i aritmetika.10 Mora se naglasiti da u najve}em broju slu~ajeva vizantijski medicinski radovi, pogotovo oni iz ranih stole}a postojawa Carstva, nose kompilativni karakter i sadr`e eklekti~na, neretko veoma povr{na, mada ponekad i ta~na zapa`awa, koja se odnose na dijagnostiku bolesti i wihovo le~ewe. Ali, ekscerpiraju}i materijal iz traktata uglednih nau~nika antike, Vizantinci su ih spasli od zaborava i predali budu}im generacijama, mada i u pone{to skra}enom obliku.

Koriste}i u praksi dostignu}a anti~ke medicine, oni su dokazali ispravnost wenih osnovnih postavki. Me|utim, vlastito iskustvo im je dozvolilo da unesu korekcije u izu~avawe ~itavog niza pitawa, kao {to su, na primer, simptomatika bolesti ili farmakologija.11 U pitawa medicine razumevali su se ne samo profesionalni lekari nego i pojedini predstavnici vizantijske intelektualne elite, kao {to su, na primer, bili Mihailo Psel i Ana Komnina.12 Vizantijski lekari su nasledili tradiciju gr~ko-rimske medicine, a autoriteti kakvi su bili Hipokrat i Galen uvek su predstavqali osnovne isto~nike lekarskog znawa u carstvu Romeja. Dopu{teno je napraviti i jednu komparaciju: ono {to su zna~ili Platon i Aristotel u anti~koj filozofiji to su bili Hipokrat i Galen u anti~koj medicini. Vode}i medicinski centar u ranoj Vizantiji, umesno je re}i i ~itavog Sredozemqa, bila je Aleksandrija a naj~uveniji lekari Orivasije, lekar cara Julijana Otpadnika (361ñ363), Aetije iz Amide i Pavle sa Egine.13 S druge strane, uzajamni uticaji vizantijske i arabqanske civilizacije ñ interakcija koja je bila plodotvorna za obe strane14 ñ dobro su poznati, kao i ~iwenica da je medicina u arabqanskom svetu, delom oslowena na anti~ku gr~ko-rimsku tradiciju, dostigla veoma visok nivo.15 Savremeni nau~nici, ne bez izvesnog ~u|ewa, nagla{avaju da su Galenovi tekstovi, odnosno wihovi prevodi na arapski, veoma brzo na{li svoj put u arabqanskom svetu.16 [tavi{e, pouzdano se zna da su arapski prevodi Galena u XI i XII veku prevedeni na latinski i preko Italije i [panije postali dostupni nau~noj javnosti zapadne Evrope. Na taj na~in je bio zatvoren svojevrstan krug ñ ~ije su glavne ta~ke bile drevni Egipat, Stara Gr~ka, Rim, Vizantija, arabqanski svet, latinski svet ñ koji je u ve}oj ili mawoj meri gravitirao Sredozemqu.17 46

Radivoj Radi}

Treba upozoriti da je istorija vizantijske medicine, pogotovo one koja pripada posledwim stole}ima postojawa Carstva, veoma malo prou~ena. Rukopisi iz razdobqa XIV i XV veka sadr`e bogat materijal, ali je on do na{eg vremena ostao nedovoqno poznat. Prili~nu te{ko}u predstavqa i izu~avawe tekstolo{ke tradicije sa~uvanih manuskripata. Za razliku od ranovizantijskih kompilacija, neposredno oslowenih na anti~ke medicinske izvornike, koje su umnogome sa~uvale bogatstvo i tradiciju originala, u poznom periodu to se nasle|e pojavquje u veoma deformisanom obliku jer se tada{wi autori okre}u vizantijskim, a ne direktno starovekovnim spisima. Mnogi tekstovi, koji su ukqu~eni u medicinske zbornike, anonimni su i vrlo te{ki za datovawe. Uprkos svemu, ~ak i relativno mali broj publikovanih tekstova govori o visokom nivou medicinskih znawa u poznoj Vizantiji.18 Upravo jedan takav tekst, nastao u poznovizantijskom razdobqu, na najboqi na~in potvr|uje iznetu ocenu. Re~ je o medicinskom traktatu koji pokazuje istinitost drevne izreke da sve kwige imaju svoju sudbinu. Za ovaj rukopis vezana je i zanimqiva nau~na diskusija u kojoj je bilo dosta neslagawa, a o kojoj }e biti re~i u nastavku. Osim toga, manuskript je do`iveo i zlu kob: pre`iveo je tolika stole}a da bi stradao u drugoj polovini XX veka.

U bogatom rukopisnom fondu Biblioteke ÑLorenco Medi~iî u Firenci ñ pod oznakom Cod. Plut. VII, 19 ñ nalazi se gr~ki tekst jednog medicinskog traktata koji poti~e iz poznovizantijske epohe. Nau~no zanimawe za ovaj traktat po~elo je na samom po~etku XX veka u vidu male raspre izme|u ruskog vizantologa H. Lopareva i wegovih oponenata. Ruski istra`iva~ se posebno bavio li~no{}u Evpraksije Mstislavne, unuke kijevskog kneza Vladimira Monomaha (1113ñ1125) ñ ina~e unuka vizantijskog cara Konstantina IX Monomaha (1042ñ1055) ñ koja se dvadesetih godina XII stole}a udala za jednog predstavnika dinastije Komnina. Loparev je posle boravka u Firenci i rada u tamo{woj biblioteci 1902. godine objavio rad u kojem je poku{ao da doka`e da je medicinski tekst koji je otkrio tokom svog boravka u Italiji potekao iz pera Evpraksije Mstislavne.19 Wegova rasprava, potkrepqena odre|enom argumentacijom, u ono vreme imala je obele`ja nau~ne senzacije, pa je nai{la na veliki odjek. Odmah su se u raznim glasilima pojavili ~lanci u kojima se proslavqala ruska `ena lekar XII veka.20 Me|utim, oglasili su se i oprezniji nau~nici, E. Kurc i S. Papadimitriu, koji su izneli izvesne rezerve prema smeloj Loparevqevoj pretpostavci.21 Bez obIz vizantijskog medicinskog traktata (XIñXIV vek)

47

Lekovite biqke iz arapskog medicinskog rukopisa IX veka.

9

G. Ostrogorski, Istorija Vizantije, Beograd 1959 (reprint 1998) 312.

O kvadrivijumu v. Dictionary of the Middle Ages, ed. J. R. Strayer, vol. 10, New York 1989, 237ñ238 (C. M. Bower).

10

Kul¸tura Vizantii, I, 426 (Z. G. Samodurova).

11

12

R. Radi}, Kostoboqa u istorijskim delima Mihaila Psela i Ane Komnine, Poveqa 2 (Kraqevo 2003) 140ñ151.

S. Vryonis, The Medical Unity of the Mediterraneam World in Antiquity and Middle Ages, Herakleion ñ Rethymnon 1991, 25 (u daqem tekstu: Vryonis, Medical Unity).

13

ODB, I, 150ñ151 (I. A. Shahid ñ A. Kazhdan ñ A. Cutler); ODB, II, 1018ñ1019 (O. Grabar).

14

15

Vryonis, Medical Unity, 27ñ28.

16

Isto, 28.

17

Isto, 30.

Kul¸tura Vizantii, III, 371 (S. N. Gukova).

18

19

H. Loparev, Brak Mstislavn˚, Vizantiйskiй vremennik 9 (1902) 418ñ445.

20 Na primer, u ~asopisu Novo vreme br. 9895 za 1903. godinu pojavila se rasprava ”Russkaˇ `en˘ina-vra~ XII veka”, dok je M. N. Ditrih u Sankt Peterburgu 1904. godine objavio bro{uru pod naslovom Russkaˇ `en˘ina velikoknˇ`eskogo vremeni.

21

S. Papadimitriu, Brak russkoй knˇ`n˚ Dobrodei Mstislavn˚ s gre~eskim carevi~em Alekseem Komninom, Vizantiйskiй vremennik 11 (1904) 73ñ98. Vidi i bele{ku koju je objavio E. Kurtz u ~asopisu Byzantinische Zeitschrift 14 (1905) 351.

22

H. Loparev, Russkaˇ knˇ`na Evpraksiˇ Mstislavna (XII v.) kak veroˇtn˚й avtor medicinskogo so~ineniˇ, Sbornik v ~est¸ A. I. Sobolevskogo, Sankt-Peterburg ñ Moskva 1905, 1ñ14.

23

V. A. R˚bakov, Pervaˇ russkaˇ `en˘ina-medik, Fel¸d{er i aku{erka π 1, 1951.

24

Genadij Litavrin je preminuo u novembru 2009. godine.

25

N. Grigor¸eva, Kievskaˇ Dobrodeˇ, Rabotnica 7 (1967) 22; M. P. Mul¸tanovskiй, Istoriˇ medicin˚, Moskva 1961, 100; A. I. [reter, Vokrug sveta 12 (1969) 73 (navedeno prema Litavrinovom radu iz slede}e napomene).

Detaq iz engleskog medicinskog rukopisa (oko 1200. godine)

zira na veoma razlo`nu argumentaciju svojih oponenata, H. Loparev je sa me{avinom povre|ene nau~ne sujete, s jedne, i svojevrsnim gorqivim rodoqubqem, s druge strane, nastavio polemiku poku{av{i da donese i neke nove dokaze za svoju tvrdwu.22 Premda nije bio u pravu, posle wegovog teksta sukob mi{qewa nije bio nastavqen, pa je zapo~eta polemika naglo utihnula. Tek 1951. godine, dakle posle skoro pet decenija, u jednom popularnom tekstu sovjetskog istra`iva~a V. A. Ribakova,23 ponovqene su stare teze Lopareva, ali bez nove argumentacije.

Godine 1954. na XIV me|unarodnom kongresu iz istorije medicine, odr`anom u Rimu i Salernu, sovjetska delegacija je iskoristila boravak u Italiji i dobila je mikrofilm koji sadr`i re~eni medicinski traktat. Slede}e, 1955. godine, dostavila je fotografije listova od 226 do 268 tada mladom sovjetskom vizantologu Genadiju Litavrinu, donedavno doajenu ruske vizantologije.24 Usledio je predlog da se gr~ki tekst prevede na ruski i snabde odgovaraju}im medicinskim komentarom. Priqe`ni Litavrin je tekst preveo ve} u leto iste 1955. godine, ali je wegov prevod dugo ostao neobjavqen.

Do objavqivawa ruskog prevoda medicinskog traktata ipak je do{lo na razme|u sedme i osme decenije XX veka. Najmawe dva razloga su dovela do obnovqenog zanimawa za prevod koji je bezmalo dvadeset godina le`ao u Litavrinovoj fioci. Jedan se ticao ~iwenice da je krajem {ezdesetih godina u pojedinim medicinskim glasilima iznova o`ivqena teza o ruskoj `eni lekaru iz XII stole}a.25 Jo{ jedan doga|aj, s druge strane, motivisao je Litavrina da se postara kako bi wegov prevod medicinskog vizantijskog traktata ugledao svetlost dana. U 48

Radivoj Radi}

me|uvremenu je Biblioteka ÑLorenco Medi~iî u Firenci te{ko stradala u poplavi. Tom prilikom nisu bili po{te|eni ni pojedini va`ni rukopisi, me|u wima i neki koji su pripadali gr~kom rukopisnom odeqewu. Stoga je Genadij Litavrin ruski prevod medicinskog traktata objavio u Vizantijskom vremeniku br. 31 za 1971. godinu.26 Na izmaku XX stole}a, 1997. godine, prevod je kao posebna kwiga u okviru serije Vizantijska biblioteka ugledne izdava~ke ku}e Aleteja iz Sankt Peterburga ponovo publikovan.27 Opis rukopisa medicinskog traktata koji se ~uva u Firenci dao je jo{ u XVIII stole}u italijanski nau~nik A. M. Bandini. On nagla{ava da se radi o zborniku napisanom na pergamentu XIV veka koji sadr`i 268 listova ispisanih na obema stranama (izuzev posledweg lista).28 Kako to obi~no biva kod vizantijskih rukopisnih kwiga, sadr`aj kodeksa je raznolik: tu su Pitawa i odgovori na sve{tene teme, zatim dela Nikite, monaha Studitskog manastira, anonimni spis o du{evnom i telesnom blagu, dijalog jeromonaha Jeroteja protiv Latina, dogmati~ki tekstovi svetog Maksima, Hipokratova pisma kraqu Ptolomeju itd.29 Zatim sledi spis poznatog lekara XI veka Simeona Seta O svojstvima razli~itih vidova hrane, kao i neki drugi wegovi spisi, tako|e i delo znamenitog lekara Galena O te`inama i merama. Uop{te, spisi medicinskog sadr`aja ~ine oko tri ~etvrtine ~itavog kodeksa.30 Zavr{ni deo kodeksa ~ini anonimni medicinski traktat, zapravo jedan lekarski zbornik koji je slu`io za prakti~nu upotrebu. Re~ je o svojevrsnoj enciklopediji koja je delom kompilacija, a delom originalni tekst. Sastavio ju je o~igledno iskusan lekar koji se nije libio da u tekst unese i vlastita saznawa ste~ena dugogodi{wom praksom. Nema sumwe da je autor samo jedna li~nost, {to se o~igledno razaznaje po stilu.31 Ina~e, rukopis je veoma te`ak za ~itawe.

On je sa~uvan u prili~no dobrom stawu, ali je zatrpan mno{tvom abrevijatura svojstvenih specijalisti~kim tekstovima. Me|utim, eufemisti~ki re~eno, stil pisawa nije uzoran. Naprotiv, sadr`i veoma veliki broj itacizama, odnosno neta~nih pisawa vokala Ñiî, koji se u gr~kom jeziku pi{e na vi{e na~ina.

Tu je i pogre{na upotreba diftonga alfa-jota, s jedne, i epsilona, s druge strane, a i me{awa slova omikron i omega. Osim toga, glagoli su ~esto izostavqeni, pogotovo kada se radilo o receptima. Dodatna nevoqa je i ~iwenica da se radi o palimpsestu, {to zna~i da je medicinski traktat napisan na pergamentu sa Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIñXIV vek)

49

Detaqi iz rukopisa XV veka medicinskog spisa lekara Dioskoridisa iz I stole}a.

26

G. G. Litavrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat XIñXIV vv. (po rukopisi Cod. Plut. VII, 19 Biblioteki Lorenco Medi~i vo Florencii), Vizantiйskiй vremennik 31 (1971) 249ñ301.

27

G. G. Litavrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat XIñXIV vv., Sankt Peterburg 19972, 31ñ146 (u daqem tekstu: Litavrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat).

Catalogus codicum manuscriptorum Bibliothecae Medicae Laurentianae, ed. A. M. Bandinius, Florentiae 1764, 263ñ266 (nedostupno).

28

29

Litavrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat, 12ñ13.

30

Isto, 13ñ14.

31

Isto, 17.

Lekar Teofilo Protospatarije, wegov u~enik i tri niza bo~ica sa mokra}om (rukopis XV veka)

32

Isto, 18単20.

33

Isto, 25.

34

Isto.

35

Isto, 26単27.

36

Isto, 28; Kul存tura Vizantii, II, 330 (Z. G. Samodurova).

kojeg je prethodno sastrugan prvobitni tekst, pa su ostale tamne pruge 単 redovi.

Nemogu}e je utvrditi o ~emu je kazivao taj prvobitni tekst. Vlaga je dodatno o{tetila rukopis i doprinela wegovom jo{ te`em ~itawu.32 Zakqu~ak prou~avalaca rukopisa je da se o autoru traktata mo`e govoriti kao o ~oveku koji je veoma dobro upu}en u svoj posao.33 Na drugoj strani, tako laskave ocene se ni u kom slu~aju ne mogu izre}i za prepisiva~a koji je, ~ini se, bio polupismen. Ova se ocena ne odnosi na prepisiva~a XIV veka, koji je, po svoj prilici, gre{ke preuzeo sa ranijeg predlo{ka.34 Ipak, pretpostaviti tih razloga da je prepisiva~ bio stranac bilo bi pomalo brzopleto, smatra Litavrin.

S druge strane, pak, pretpostavka da je pisac originala bio negr~kog porekla i da gre{ke u tekstu poti~u od wega tako|e nije uverqiva.35 Medicinski traktat se datuje u {irok vremenski period od sredine XI do druge polovine XIV veka, i na osnovu dosada{wih saznawa nije mogu}e suziti ovaj veliki vremenski odsek. Terminus post quem se mo`e preciznije utvrditi i to je smrt carice Zoje, 1050. godine, koja se pomiwe u traktatu. S druge strane, terminus ante quem je vreme pisawa rukopisa koji sadr`i pomenuti tekst, a po mi{qewu ve}ine istra`iva~a to je druga polovina XIV stole}a.36 Posebnu te`inu za prevo|ewe ~inila je okolnost da ruski odnosno, {ire uzev{i, slovenski jezici ne poznaju neke gr~ke botani~ke termine za svakovrsno rastiwe koje nastawuje ostrva i priobaqe prostranog mediteranskog basena.

Traktat je vi{e okrenut prakti~nim savetima nego napomenama od {ireg teorijskog zna~aja. Kao {to je re~eno, on je zapravo jedna svojevrsna medicinska 50 Radivoj Radi}

enciklopedija u kojoj odeqak posve}en farmakologiji zauzima najve}i deo. Neophodno je naglasiti da u Vizantiji nije postojala farmakologija kao nezavisna nau~na grana. Tako su vizantijski lekari bili u isto vreme i apotekari i farmaceuti koji sami skupqaju lekovite trave i iz wih spravqaju lekove.37 Uop{te, u vizantijskim rukopisima se mo`e sresti ogroman broj najraznolikijih medicinskih recepata.38 Premda teorijske postavke nisu ja~a strana ovog interesantnog spisa, wegov anonimni autor je ipak na jednom mestu izvr{io ra{~lawivawe medicine kao nau~ne discipline. Zabele`io je da se ona deli na pet oblasti: fiziologiju, patologiju, higijenu, simptomatiku ñ {to bi po svoj prilici zna~ilo dijagnostiku ñ i terapiju.39 Na drugom mestu nepoznati sastavqa~ se sa`eto bavi anatomijom i pozivaju}i se na Hipokrata navodi glavne delove qudskog organizma.40 Tako|e je donesena jedna zanimqiva klasifikacija bolesti srca koje su grupisane u dve skupine: neizle~ive i izle~ive. Insuficijencija, odnosno slabost, zatim lupawe srca i slaba{an dah ñ bolesti su za koje ima leka. Nasuprot wima, zapaqewa, tumori i zlo}udna `ivahnost koji se odvijaju u srcu ñ neizle~ivi su. Ove potowe boqke raspoznaju se po krajwe slabom pulsu, bledilu lica i hladnom znoju. S druge strane, bolesti srca koje se mogu izle~iti razaznaju se po temperaturi i groznici, crvenilu lica i ubrzanom pulsu.41 Pomenute bolesti je neophodno le~iti tabletama od kamfora i soka nezrelih citrusa i kiselim mlekom. Grudi obolelog treba namazati belim sandalom, kamforom i ekstraktom iz ru`a koji je pripremqen sa medom. Potrebno je da se pije hladna voda i da se boravi na prohladnom mestu. Ako se, pak, desi sr~ani napad, preporu~uje se udisawe mirisa. U tom slu~aju grudi se ma`u slede}om aromatima: uzme se spikan (jedna vrsta narda, biqke iz koje se dobijalo miri{qavo uqe), kostos (vrsta aromati~nog rastiwa), kyper (vrsta miro|ije), karanfili} i biqka xylaloi (lat. Aquilaria malaccensis) i sve to se isitni, zatim se pome{a sa ru`inim uqem i dobijenom sme{om se nama`u grudi bolesnika. Za oboleloga se preporu~uje pomalo neuobi~ajen jelovnik. Naime wegov obrok treba da ~ine mladun~ad golubova, vrapci i ov~je meso.42 Na sli~an na~in, kao {to su obrazlagane bolesti srca ñ ali jo{ podrobnije! ñ kazuje se i o mokra}i i o tome kako se na osnovu we mogu ustanoviti odre|ene bolesti.43 Tako se, na primer, nagla{ava da zamu}ena mokra}a, koja nalikuje na ricinusovo uqe, ozna~ava smrt, dok je bezbojna i veoma gusta mokra}a simptom podagre, a crna, poput oporog vina, znak bolesti jetre.44 Na samom po~etku traktata wegov nepoznati sastavqa~ donosi malu lekciju iz prirodoslovqa. On na veoma pou~an na~in isti~e da vazduh te~e sa ~etiri strane: sa istoka, sa zapada, sa severa i sa juga. Sa isto~ne strane dolaze toplota i suvo}a, sa zapada hladno}a i suvo}a, s juga toplota i vla`nost, dok sa severa dopiru hladno}a i vla`nost. Kada je vazduh ~ist, i kada u wemu nema zrnaca pra{ine ili neprijatnog mirisa, kada je rashla|en ñ a to biva na po~etku ili na kraju dana ñ onda se du{a u wemu obnavqa, prepora|a, dobija snagu i olak{awe.45 Potom sledi temperaturna ocena cikli~nog smewivawa godi{wih doba. U prole}e, bele`i pisac traktata, vreme je toplo i vla`no, leto je toplo i suvo, jesen hladna i suva, dok je zima hladna i vla`na. Tokom prole}a se treba kretati i naprezati umereno, a tako|e je potrebno biti umeren u jelu. Pri tom se treba ~uvati sun~eve toplote, isto kao i u letwim danima. U to doba godine, dakle s prole}a, treba se vi{e kretati i ~istiti telo od suvi{aka pu{tawem krvi i drugim sredstvima.46 Po svojoj prirodi leto je toplo i suvo. Ono nije prijatno za telo budu}i da je vrelo, pa smek{ava, odnosno topi, i podsti~e suvi{ke, odnosno preostatke, primoravaju}i ih da se raspadaju. Leto emanira i prirodnu toplotu, a tako|e {kodi funkcijama organizma. Neophodno je paziti se sun~eve toplote, ne naprezati se i ne zamarati telo, ve} mirisati ohla|ene miomirise, boraviti na najhladnijim mestima, a od jela i napitaka upotrebqavati sve ono {to nema visoku temperaturu. Umivawe i prawe treba obavqati hladnom vodom.47 Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIñXIV vek)

51

Kul¸tura Vizantii, II, 326 (Z. G. Samodurova).

37

H. Hunger, Die hochsprachliche profane Literatur der Byzantiner, II, München 1978, 309.

38

39

Litavrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat, 103.

40

Isto, 99ñ103.

41

Isto, 56ñ57.

42

Isto, 57.

43

Isto, 57ñ59.

44

Isto, 58.

45

Isto, 33.

46

Isto.

47

Isto, 34.

Kamilica (medicinski rukopis VI veka)

48

Isto, 34.

49

Isto, 34単35.

Autor medicinskog traktata podse}a da jesen, koja je po svojoj prirodi hladna i suva, nije prijatna za telo budu}i da podsti~e suvi{ke neprijatne prirode i izaziva bolesti. Uop{te, ona je nekorisna za ~ovekovo telo, ali, {to je posebno zanimqivo, ne {kodi mnogo starcima. U to doba godine ne treba mewati mesto i umarati se. Potrebno je ~uvati se promena vazduha i hrane koja mewa temperaturu tela. U toku jeseni tako|e je dobro vi{e pokretati telo i biti umeren u konzumirawu hrane. Treba se ~uvati briga i `alosti, a priu{titi sebi sve {to tvori dobro raspolo`ewe.48 ^etvrto godi{we doba, zima, po svojoj prirodi je vla`no i hladno. Ona nagomilava suvi{ke i zgu{wava ih. Ipak, doga|a se da se u to doba godine telo oporavqa od bolesti, da `ivotne funkcije ja~aju i da je apetit dobar. Treba izbegavati da se zimi telo nadra`uje sredstvima za ~i{}ewe, osim u slu~ajevima krajwe nu`de. Preporu~uje se ~uvawe od studenog vazduha, boravak u veoma zagrejanim ku}ama i pokrivawe ode}om koja greje. Tako|e je zdravo mirisati tople mirise, kao {to su, na primer, mo{us, ambra, biqka xylaloi (lat. Aquilaria malaccensis), karanfili}, stiraks (Styrax officinalis 単 rastewe koje daje aromati~nu smolu), tamjan i tome sli~no. Preporu~uje se konzumirawe najtoplijeg: od plodova, na primer, to su orasi, funduk (kavkaski orah), borove {i{arke. Tako|e bi trebalo upotrebqavati razbla`eno vino i med, a od mesa ono koje je mlado i toplo.49 Dobronamerni sastavqa~ ovog svojevrsnog medicinskog priru~nika uporno istrajava na ~iwenici da je kretawe veoma zdravo za qudski organizam. ^iwenica je to, uostalom, koju svojski podr`ava i savremena medicina. On pou~ava da je 52

Radivoj Radi}

umereno kretawe korisno za telo. Ono uni{tava suvi{ke, podsti~e apetit, oja~ava `ivotne funkcije. [etawe je najkorisnije na po~etku dana, dakle u ranim jutarwim ~asovima, pre nego {to ~ovek oseti glad i `e|. Kada pak nastane dan i priroda ima potrebu za hranom, treba se naprezati ili zamarati, a tako|e jesti, piti i odmarati se umereno. Ukoliko se postupa na ovaj na~in, krepe se du{a i udovi tela, pri ~emu se izgone suvi{ci. U protivnom, ako se ne postupa tako, du{a se ne okrepquje, udovi ostaju slabi i u telu se nagomilavaju suvi{ci.50 Treba se paziti zamornog kretawa u stawu gladi i `e|i isto kao i u stawu sitosti. Potrebno je tako|e ~uvati se studenog vazduha i mraza. Onaj koji je ipak primoran da hoda po mrazu neka nama`e lice i ruke, a i samo telo, isitwenim orahom, biberom i salom ili ma{}u od qiqana ili narcisa, ili, pak, ne~im sli~nim. Ako je, pak, neko prisiqen da leti hoda po velikim vru}inama, pod sun~evom pripekom, treba napraviti mazivo od soka kozinca, odnosno tragakanta (Astralagus Parnassi et creticus), rastvorenog u isce|enom soku od tikve, a u to jo{ staviti je~meno bra{no i ru`ino uqe, namazati lice, ruke i ~itavo telo. I, naravno, treba jesti ohla|eno vo}e.51 Kao i u svim delovima Sredozemqa, vino je u Vizantiji bilo veoma va`an dodatak hrani.52 U stvari, pronicqivo je prime}eno da basen Mediterana uravnote`uje svoj `ivot na osnovu trojstva: maslinovo drvo, vinova loza, `ito.53 Posle vode, vino je u Vizantiji odvajkada bilo najva`nije pi}e. Vinom se utoqavala `e|, zalivala hrana i kori{}eno je kao lek. Proizvodilo se uglavnom od gro`|a, ali je tako|e moglo biti spravqano i od urminog soka i drugog vo}a. U tipicima, manastirskim ustavima, prema ~ijim se propisima odvijao `ivot mona{kih bratstava, preporu~ivali su se hleb i vino za ve~eru, a tako|e su ukqu~ivali vino u jutarwi obrok.54 Kako bele`i istori~ar Georgije Pahimer, kr~ag aromati~nog vina smatrao se bogatim, carskim poklonom.55 Ipak, stalno u`ivawe u vinu Vizantinci su smatrali porokom budu}i da ono Ñsmu}uje pametî.56 Vino je tako|e kori{}eno kao lek, za kuvawe i u industrijske svrhe. Tako, za~iweno sa miro|ijom pilo se radi izazivawa apetita, ja~awa `eluca i kao sredstvo za izazivawe mokrewa.57 Vino za~iweno divqim per{unom, uporedo sa drugim svojstvima, slu`ilo je protiv nesanice. U obliku napitka spremqenog sa sedefom ono se koristilo kao delotvoran protivotrov pri trovawu i kod ujeda gmizavaca.58 Kako preporu~uje nepoznati sastavqa~ medicinskog traktata, vino se mo`e piti sredinom obroka, a najboqe od svega je ispijati ga posle obeda. Uostalom, dobro je pijuckati vino za vreme jela, ali toliko koliko je neophodno da se natopi hrana u `elucu i utoli `e|. Po{to se okon~a uzimawe hrane, treba ispijati vina koliko je neophodno.59 Posle jela potrebno je umereno se kretati i umarati kako bi se hrana spustila u dowi deo stomaka gde se odvija wena daqa distribucija. Nakon toga treba mirovati i, ukoliko se radi o letwem vremenu i vru}ini, treba pomalo pijuckati. Sastavqa~ traktata preporu~uje spavawe koji poma`e u oda{iqawu hrane i krepi du{u i delove tela. Kada se, pak, ~ovek probudi, korisno je da se popije aromati~no vino pome{ano sa vodom. Ukoliko postoji navika da se posle spavawa jede, treba u`inati.60 U vezi sa ovom preporukom na kojoj istrajava sastavqa~ traktata ne mo`emo a da se ne setimo jedne epizode koja se odnosi na cara Mihaila VIII Paleologa (1259ñ1282) i koja se datuje otprilike u 1278. godinu. Bio je sparan letwi dan i vasilevs je zadremao posle obroka. Nekako oko podneva, kada se prenuo iz sna, posetio ga je patrijarh Jovan XI Vek (1275ñ1282), koji je prethodno strpqivo ~ekao da se car probudi. Bila je re~ o `eqi vizantijskog arhipastira da posreduje za nekog ~oveka koji je bio nepravedno optu`en.61 Docnije je u vezi sa tim do{lo do veoma zategnutih me|usobnih odnosa koje ovoga puta ostavqamo po strani.62 Jedino ukazujemo na carevu potrebu ñ da li i naviku? ñ da se posle obeda, u kasnim prepodnevnim ~asovima, odmori i zadrema.

Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIñXIV vek)

53

50

Isto, 35.

51

Isto, 36.

C. Seltman, Wine in the Ancient World, London 1957; H. Eideneier, Zu ‘krasin’, Hellenika 23 (1970) 118ñ122; ODB, III, 2199 (A. Kazhdan).

52

F. Brodel, Mediteran. Prostor i istorija, Beograd 1995, 31.

53

54

ODB, III, 2199 (A. Kazhdan).

Georges Pachymérès relations historiques, éd. A. Failler, II, Paris 1984, 447 (u daqem tekstu: Pachym. II). Up. A. A. ^ekalova ñ M. A. Poljakovska, @ivot i obi~aji u vizantijskom dru{tvu, prev. V. Jani}ijevi}, Beograd 2003, 167.

55

56

Geoponiki. Vizantiйskaˇ sel¸skohozˇйstvennaˇ ˝nciklopediˇ X veka, vvedenie, perevod s gre~eskogo i kommentariй E. ›.

Lip{ic, Moskva ñ Leningrad 1960, 76. Up. Kul¸tura Vizantii, II, 579 (A. A. ^ekalova).

Kul¸tura Vizantii, II, 579 (A. A. ^ekalova).

57

58

Isto.

59

Litavrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat, 37.

60

Isto.

61

Pachym. II, 517ñ519.

62

R. Radi}, Car i patrijarh (Nekoliko primera iz poznovizantijske istorije), Dve hiqade godina hri{}anstva ñ duhovnost, kultura i istorija, Nau~ni skup, Despotovac 21ñ22. avgust 2000, Despotovac 2001, 116ñ117.

63 Litavrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat, 38.

64

Isto, 39.

65

Isto.

66

Isto, 38ñ39. Up. M. A. Polˇkovskaˇ ñ A. A. ^ekalova, Vizantiˇ: b˚t i nrav˚, Sverdlovsk 1989, 220ñ222.

67 Litavrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat, 40.

68

Isto, 40.

69

Isto, 41.

70

Isto.

71

Isto.

72

Isto, 42.

73

Isto.

74

Isto.

A {ta da se radi ako do|e do gubitka apetita? I za tu nevoqu sastavqa~ traktata je na{ao lek. On savetuje: ukoliko neko izgubi apetit, neka uzima na{te srce ru`in med pome{an sa biqkom Aquilaria malaccensis, karanfili}em i nardom.63 U Vizantiji je postojala kultura kupatila, pa u traktatu postoje i odre|eni saveti vezani za odr`avawe li~ne higijene. Najpre se ka`e da kupatilo veoma {titi zdravqe i krepi telo. Treba se umivati na prazan stomak, pre nego {to se javi glad. Gojaznim qudima se preporu~ivalo da, kada se oznoje, natrqaju telo bra{nom od qupina, suvom korom citrusa i izmrvqenim listom ruzmarina.64 Mr{avima se pak savetovalo utrqavawe tela diwom, sokom od tikve sa bra{nom od mahunarke i suvim izgwe~enim laticama ru`a ili mirte ili ne~eg {to je tome sli~no.65 Uop{te, u Vizantijskom carstvu su se prilikom kupawa u kupatilu koristile trave kao {to su majoran, metvica, kamilica, koja je pove}avala otpornost prema znojewu. Da bi u~inak kupawa bio delotvorniji, pre kupawa trebalo je grubim platnom istrqati telo.66 Jedan deo traktata, posve}en `enama koje se nalaze u blagoslovenom stawu, nudi ~itav niz upotrebqivih saveta za budu}e majke. Kada `ena ostane u drugom stawu, stoji zapisano, kod we dolazi do gubitka apetita i ona ima `equ da jede grubu hranu, kao {to su, na primer, presoqene namirnice i tome sli~no. Ne bi trebalo da se trudnica zamara, a nu`no je da izbegava pewawe na uzvi{ena mesta i sila`ewe s takvih mesta. Po`eqno je da uzima jelo napravqeno od jabuka sa {e}erom, sandalom, ru`ama, karanfili}em i67stahisom. Stahis je aromati~no drvo, indijski nard, koje raste u Maloj Aziji. [ta bi jo{ trebalo da jede bremenita `ena? Sastavqa~ medicinskog traktata joj preporu~uje lake vrste mesa, na primer, jaretinu, meso mladih koko{aka, mladu ov~etinu, sve`u ribu, a od plodova duwu, jabuke, kru{ke, nar.68 U daqem toku trudno}e budu}a majka bi trebalo da jede blagu i umereno masnu hranu i sve`a jaja, a da se uzdr`ava od pe~enog mesa.69 U nastavku autor traktata daje jo{ nekoliko korisnih saveta za `ene u drugom stawu. On pou~ava da se treba kupati u kupatilu vodom umerene temperature, da vaqa spavati dugim snom u mekoj posteqi, da posle jela treba piti miri{qavo vino pome{ano sa vodom. Uz to, trudnica bi trebalo da ma`e bedra i kolena ru`inim uqem sa mastikom i nardom. Istovremeno, potrebno je da se uzdr`ava od belog i crnog luka, praziluka, celera, slane ribe, od starog sira i od so~iva.

Neka se ne optere}uje brigom i uzrujano{}u i neka miri{e miomirise.70 Kada se pribli`i vreme poro|aja, treba da nama`e stomak i dowi deo stomaka uqem od qiqana i narcisa koji je pome{an sa tamjanom i stiraksom (vrsta aromati~nog rastiwa). Ako je porodiqa mlada i u punoj snazi, neka se nama`e uqem od {eboja i belog voska i neka se kupa u kupatilu umerene temperature.71 Trudnici se tako|e preporu~uje umereno kretawe na po~etku dana, pre nego {to okusi hranu. Kada do|e vreme za poro|aj, trebalo bi da nama`e stomak i dowi stomak uqem od kamilice i da pije pile}a supa.72 U traktatu se govori i o tome kakva znawa bi trebalo da ima babica koja }e pomagati prilikom poro|aja. Potrebno je da bude iskusna, da dobro poznaje delove qudskog organizma, tj. da poseduje osnovna znawa iz anatomije ~oveka. Uz to, babica treba da ima ruke koje su spretne prilikom ispravqawa svih delova tela, posebno ispravqawa glave i ~ela i ispravqawa nosa, a tako|e da bude ve{ta u povijawu.73 Ako odoj~e ima nesanicu i neprestano pla~e, potrebno je da mu se u periodu od ~etrdeset dana posle wegovog ro|ewa daje pra{ak koji je prigotovqen od quske morskog le{nika i dvopeka. Neophodno je da se ova smesa, koja treba da te`i jednu drahmu, pome{a sa mlekom dojiqe i tako daje novoro|en~etu. U ovom slu~aju drahma je jedinica za te`inu i iznosi 3,4 grama. Naravno, potrebno je da dojiqa bude mlada i uhrawena, da ima telo sredwe veli~ine ñ ni gojazno, ni mr{avo ñ da nije bolesna.74 54

Radivoj Radi}

Kada dete napuni dve godine, treba ga podsticati da se kre}e umereno, a kada po~nu da mu rastu zubi, potrebno je mesta gde ni~u zubi namazati uqem od {eboja i belim voskom ili utrqati ih `ivotiwskom ma{}u, ~istom i sve`om, koja je pome{ana sa {e}erom. Tako|e je neophodno ~uvati wegove prsa i vrat od zapaqewa sluzoko`e. Ali, ako mu se ta boqka dogodi, treba mu le~iti nepce ~istim medom ili |umbirom ili tamjanom ili mo{usom. I neka miri{e aromati~na rastiwa kao {to su stiraks ili kostos ili ne{to sli~no wima.75 Anonimni sastavqa~ traktata nije zaboravio ni onaj deo vizantijskog `ivqa ñ radi se o mu{kom delu populacije ñ koji je imao problema sa pomawkawem kose. Ne bi se moglo re}i da je u vizantijskoj eposi }elavost bila na ceni.

Jedna zanimqiva epizoda iz istorijskog dela Nikite Honijata jasno i nedvosmisleno o tome kazuje. Re~ je o veseloj zgodi prilikom krunisawa vasilevsa Aleksija III An|ela (1195ñ1203), koje je obavqeno 1195. godine. U povorci, me|u velikodostojnicima, jahao je i carev stric, sevastokrator Jovan An|eo, vreme{ni starac, kojem se za vreme sve~ane {etwe desila neo~ekivana nezgoda. Mada niko nije uznemirio kowa na kojem je jahao, Jovanu An|elu je odjednom s glave pao sevastokratorski venac. Svi prisutni su najpre iznena|eno vrisnuli, a onda su prsnuli u smeh kada je, poput punog meseca, pred wihovim o~ima blesnula sevastokratorova }ela. Jovan An|eo, koga je bilo te{ko pokolebati, sa~uvao je pribranost i nevoqu koja mu se desila prihvatio je sa dostojanstvenim mirom.

U tom trenutku on je grohotan smeh gomile prestoni~kog `ivqa shvatio kao dobro}udnu {alu i smogao je snage da se i sam pomalo osmehuje ne pokazuju}i ni najmawe znake bilo kakve neprijatnosti.76 Vizantijski medicinski traktat, me|utim, ohrabrivao je one koji su patili od pomawkawa kosmatosti. U wemu stoji zapisano da ukoliko opadaju vlasi s glave, neophodno je istu mazati odre|enom ma{}u. U nastavku sledi recept kako se ta mast priprema: potrebno je uzeti po jednu litru sve`e mirte i sve`ih listova site (gr~ki shoinos). Ovde je litra mera za te`inu koja iznosi 327 grama. Sve to, dakle mirtu i situ, po{to je usitweno, treba kuvati u pet litara vode na slaboj vatri dok ne ispari polovina i onda, iscediv{i listove, izbaciti ih. U ostatak te~nosti potrebno je dodati jedan litar ru`inog uqa i iznova kuvati na tihoj vatri, dok ne ispari te~nost i ne ostane uqe. U nastavku recepta, kao da se sve zaverilo protiv }elavih, postoji problem sa prevodom gr~ke re~i souky, koja po svoj prilici ozna~ava neku miri{qavu biqku. Ka`e se da u dobiveno uqe treba dodati tamjana i souky, koji se naziva kalgan ñ posredi je nekakva miro|ija ili smolasta mast za kosu ñ po jednu uncu, odnosno ungiju, {to je mera za te`inu i iznosi 27,3 grama. Zatim tako pripravqenom me{avinom treba dobro natrqati glavu.77 I za one kojima se nisu svi|ale bore na licu bilo je leka koji je dat precizno, kao i u prethodnom slu~aju. Bilo je potrebno no}u lice namazati rastvorom u sir}etu, kostosa, suvih korica diwe, sa malim koli~inama smole, posle ~ega je trebalo lice otrti bra{nom od so~iva.78 Istovremeno, korisnim za borbu protiv bora smatrao se rastvor semena rotkve sa gorkim bademom u starom vinu.79 Ako neko ho}e da wegova kosa bude crna, odnosno ako je osedeo i ho}e to da prikrije, potrebno je da vlasi nama`e sokom od sase, odnosno {umarice (gr~ki anemoni) i da ih tre}eg dana opere toplom vodom.80 Ukoliko se, pak, `eli da kosa bude plava, onda treba uzeti usitweni talog prokuvanog vina, dodati mu uz me{awe smolu borove {i{arke, u razmeri polovine taloga, sve to rastvoriti u ru`inom uqu i namazati kosu, a tre}eg dana je oprati.81 Za one koji imaju perut u kosi predla`e se slede}i tretman: perut udaqava staklo isitweno do stawa u kojem postaje veoma meko i (ne bude) nalik na prah na drumu. Zatim u tako dobiven prah treba sipati sok od cvekle i tom me{avinom bri`qivo oprati glavu.82 Ukoliko neko `eli da mu kosa zauvek bude crna, potrebno je da ise~e listove kapara i da ih stavi u zemqani lonac, nalije magare}e mleko i tu smesu kuva.

Kada se rastvor zgusne i svede na jednu tre}inu, wime se ma`e glava.83 U nastavku, autor traktata nagla{ava da je re~ o proverenom sredstvu.84 S druge strane, 55 Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIñXIV vek)

75

Isto, 43.

Nicetae Choniatae Historia, ed. J. A. van Dieten, Berolini 1975, 458ñ459. Up. G. Ostrogorski, Uspon roda An|ela, Sabrana dela, kw. III (Iz vizantijske istorije, istoriografije i prosopografije), Beograd 1970, 336ñ338; R. Radi}, Strah u poznoj Vizantiji, 1180ñ1453, II, Beograd 2000, 107ñ108.

76

77

Litavrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat, 43ñ44.

78

Isto, 44.

79

Isto, 45.

80

Isto, 44.

81

Isto, 45.

82

Isto, 44.

83

Isto, 111.

84

Isto.

85 Ode Mazaris na onaj svet. Vizantijska satira, prev. D. Jevti}, Novi Sad 2004, 60, 63.

86

Litavrin, Vizantiйskiй medicinskiй traktat, 44.

87

Isto, 109

88

Isto.

89

Isto.

90

Isto.

91

Isto, 69, n. 157.

92

Isto, 109.

93

Isto.

94

Isto.

95

Isto.

96

Isto.

97

Isto, 110.

postoji podatak da su Vizatinci radi bojewa u crno kosu i bradu mazali gavranovim jajima.85 Sastavqa~ traktata je predvideo i melem protiv opekotina. On preporu~uje da, ako vatra ope~e deo tela, na to mesto treba staviti su{enu mirtu, usitwenu sa ru`inim uqem i belim voskom.86 Du`nu pa`wu autor traktata posvetio je i blagotvornom uticaju sna na ~ovekovo zdravqe. Da bi se postiglo da san bude zdrav i prirodan, nepoznati lekar nudi dve vrste saveta. Jedan je medicinski i odnosi se na egzaktan recept, dok drugi se`e u prostrano podru~je sujeverja.87 Naime, ostalo je zabele`eno da je za dobar san potrebno da se na jednom listu lovora napi{e re~ teokaris, na drugom eokaris, dakle odbacuje se prvo slovo, i na tre}em okaris, odbacuju se dva po~etna slova. Tako ispisana tri lovorova lista zatim treba staviti pod glavu i ima}e se dobar san.88 Dok teokaris, prva od tri pomenute re~i, zna~i otprilike bo`ija kreveta, odnosno morski ra~i}, ostale dve, dobijene odbacivawem prvog i drugog slova, eokaris i okaris, besmislene su.89 Odmah u nastavku traktata daje se i scientisti~ki savet za prirodan san uz koji stoji da se radi o proverenom sredstvu. Potrebno je pome{ati dvanaest gramariona mandragorine quske, dvadeset ~etiri gramariona zrna biqke livanos (lat. Boswellia Carterii), jedan gramarion semena bele bunike (skyama) i polovinu drahme kasije (kasia ñ vrsta divqeg cimeta). Takvu sme{u treba potom razmek{ati midijskim (uz ovaj pridev izdava~ je stavio znak pitawa) vinom i ru`inim uqem i onda time namazati nozdrve.90 Gramarion je mera za te`inu i iznosi 1,137 grama.91 Ukoliko je pak iz nekog razloga potrebno da se ostane budan, neophodno je dr`ati u ruci o~i jareta ili telo slavuja, ili {upqe oko na ko`i jelena.92 Ili, neka se dr`i vu~je oko i kost glave i, dok se to dr`i, mo}i }e se odoleti snu.93 Posle ovog bizarnog uputa sledi i recept za one koji su primorani da tokom no}i ostanu budni: potrebno je rastvoriti plavi kamen sa sir}etom i namazati nozdrve ili uzeti {alitru i plavi kamen sa medom ili sir}etom i uraditi na isti na~in, pa tom smesom namazati nozdrve.94 U nastavku sledi jo{ jedan metod pro`et neobi~nom sujevericom: neophodno je da se uzme glava slepog mi{a, osu{i i umota u jelenovu ko`u i da se taj zamotuqak dr`i u ruci.95 I za hrkawe, neprijatnog pratioca sna kod pojedinih osoba, postoji lek: samo je potrebno pod glavu onog koji spava kri{om staviti nau{nice ili dr`ati zube trogodi{weg juneta.96 Za onog koji ima ru`ne snove treba staviti vodu dole, ispod kreveta, i on }e biti oslobo|en takvih patwi.97 Medicinski traktat koji se datuje u {irok vremenski luk od XI do XIV stole}a zanimqiva je kombinacija seriozno pisanog prakti~nog priru~nika, u kojem postoje i neka teoretska obrazlo`ewa medicine kao nau~ne discipline, ali i teksta u kojem se, dodu{e u sasvim nevelikoj meri, tako|e nalaze i saveti natopqeni sujeverjem. U tom pogledu ovaj spis ima i odre|eni broj obele`ja koja bi ga mogla pribli`iti literaturi za koju se odoma}io naziv Narodni lekar.

Sistemati~nosti i rasporedu iznetog materijala mogu se uputiti mnogobrojne zamerke, ali se ni u kom slu~aju ne mogu pore}i kvaliteti veoma korisne medicinske Ñsva{tareî. Naravno, re~ Ñsva{taraî ovde je upotrebqena u pozitivnom smislu. O~igledno je da se wen sastavqa~ oslawao na spise svojih prethodnika, s jedne, ali i na sopstvenu vi{egodi{wu praksu, s druge strane. Jedan od op{tijih zakqu~aka koje je iz ovog spisa mogao da izvu~e onovremeni, dakle sredwovekovni ~ovek, jeste da se u svemu treba dr`ati umerenosti. Stalno kretawe i uzdr`anost u uzimawu jela i pi}a lebde kao nekakav eho kojim je nepoznati sastavqa~ pou~avao pre svega svoje savremenike ali, verujemo, i nara{taje koji dolaze. Zakqu~ak je to, dodajmo, na kojem istrajava i savremena medicinska nauka.

56

Radivoj Radi}

Radivoj Radi} FROM THE BYZANTINE MEDICAL TREATISE (11TH ñ 14TH CENTURIES) Summary The Byzantine Medical Treatise kept in the rich collection of the Lorenzo de’ Medici Library in Florence (Cod. Plut. VII, 19) dates from the late Byzantine era (11th ñ 14th centuries). It was compiled by an unknown author and it had practical usage. It is in fact some sort of encyclopedia, a compilation in part, and original works in other parts that included the personal discoveries of an evidently very experienced medical practitioner. The treatise consists more of practical advice than notes and recommendations of a wider theoretical significance. In fact, the treatise represents an interesting combination of a seriously written practical manual, which also includes some theoretical explanations of medicine as a science, and the texts which also provide advice based somewhat on superstition, even though these are rather rare. In that respect, this text contains a specific number of features that could categorize it with the group of works that have popularly been called Folks’ Medical Books. Numerous objections could be made in regards to the systematization and sections of the written material, but there are undeniable qualities of this useful medical îknow-it-allî book. Of course, the last term is here being used in the positive meaning. It is obvious that the compiler was heavily relying on the works of his predecessors, on one hand, but also on his extensive practice, on the other. In any case, this manuscript, as some others similar to it, testifies about the high degree of advancement of the Byzantine medicine. One of the more general conclusions that could be drawn from this work by its contemporaries, i.e. medieval men, is that moderation is the best answer to everything. Being physically active and moderate in food and drinks echo through the text as the lesson that the unknown compiler wanted to teach his contemporaries, but also, it is our belief, the next generations. This is the conclusion, let us add, that the modern medical science is also striving for.

Iz vizantijskog medicinskog traktata (XIñXIV vek)

57

58

Radivoj Radi}

DRAGAN VOJVODI]

UDK: 930.2:003.071=163.41î14î ; 726.54(497.11) î14î ID: 180057612

Filozofski fakultet Beograd

NOVI POGLED NA KTITORSKI NATPIS IZ BOGORODI^INE CRKVE U DOCU KOD STUDENICE1 Apstrakt: U ktitorskom natpisu u Bogorodi~inoj crkvi u Docu kao vreme obnove hrama nije bila navedena 1441/1442. godina, kako je prihva}eno u nauci. Zahvaquju}i razmatrawu istorijskih prilika u periodu 1439ñ1444. i proveri nau~ne dokumentacije moglo se pokazati da je godina iz natpisa pogre{no ~itana i tuma~ena. S druge strane, crte` natpisa koji je na~inio Mihailo Valtrovi} 1877. godine pru`io je osnovu za zakqu~ak da je dola~ka crkva obnovqena 1435/1436. Valtrovi}ev crte` dozvoqava da se i drugi delovi natpisa dopune i pouzdanije i{~itaju.

Kqu~ne re~i: Bogorodi~ina crkva u Docu kod Studenice, ktitorski natpis, despot \ur|e, dinastija Brankovi}a, Mihailo Valtrovi} Nemirno i nesigurno doba vladavine dinastije Brankovi}a ostavilo je u Srbiji sasvim skromne tragove umetni~ke delatnosti. Naro~ito je malo sa~uvanih spomenika zidnog slikarstva pouzdano datovanih u ovaj period. Razumqivo je, stoga, da svaki dostupni trag o monumentalnom umetni~kom stvarala{tvu iz doba Brankovi}a ima izuzetnu vrednost i zna~aj za poznavawe zavr{ne deonice istorije srpske sredwovekovne kulture. Posebno zanimqiv spomenik u tom pogledu predstavqa Bogorodi~ina crkva u selu Docu nedaleko od Studenice (sl. 1).

Uz fragmente slikanog sokla iz crkve Vavedewa Bogorodi~inog kod Pe}ana, nastale 1451/1452. godine,2 i portret Todora Brankovi}a u Gra~anici,3 dola~ka crkva ~uva jedine ostatke `ivopisa izrikom datovane u doba Brankovi}a. Takvo hronolo{ko odre|ivawe slikarstva Bogorodi~ine crkve u Docu mogu}e je izvesti na osnovu dosta o{te}enog ktitorskog natpisa. On je ispisan fresko-tehnikom na isto~nom zidu hrama i par puta je objavqivan.4 Nakon uobi~ajene uvodne formule, natpis je saop{tavao da je Ñovaj hram pre~iste Bogorodiceî obnovqen u Ñdane blago~estivog despota \ur|aî. Zavr{avao se slovima koja su svojom brojnom vredno{}u ukazivala na godinu obnove i oslikavawa malene crkve. U nauci je uveliko, ali sasvim pogre{no, prihva}eno da je re~ o 1441/1442. godini. Za tu godinu opredelio se, u dva navrata, najpre Vladimir R. Petkovi}, koji nije bio izdava~ natpisa ve} se oslonio na wegovo starije ~itawe.5 Petkovi}evo mi{qewe prihvatali su potowi istra`iva~i.6 Samo ga sasvim retki, verovatno iz opreza, nisu uva`ili.7 Ne{to kasnije, presudan uticaj imali su tekstovi Radomira Stani}a. Wihov autor izrazio je ~u|ewe {to je prvi izdava~ natpisa, Qubomir Stojanovi}, Ñi danas jasno ~itqivu godinu Àë Cë Nëî pro~itao kao 1441ñ1451, Ñkad je jasno da je re~ o godini 1441/1442î.8 Stani}u }e pokloniti poverewe svi oni koji posle wega budu pisali o dola~koj crkvi i wenom slikarstvu. To }e u~initi ~ak i istra`iva~i koji su na samom spomeniku proveravali Stani}evo zapa`awe.9 Iako su prihvatali 1441/1442. kao godinu ispisivawa ktitorskog natpisa u Docu, boqi poznavaoci istorijskih prilika u dr`avi Brankovi}a uo~ili su, bar delimi~no, problem koji ona donosi. Ne{to pre pomenute godine dogodio se prvi pad Smedereva i ~itave despotovine, a Srbija je 1439ñ1444. bila pod okupacijom Turaka.10 Upravo iz 1441/1442. poti~e jedan zapis u kojem je to vreme nazvano Ñmnogomete`nimî.11 Zemqa je Ñstrahovito poharana i opqa~kanaî, a Srpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

59

1 Za pisawe ovog rada ñ ostvarenog u okviru projekta br.

147019, Srpska i vizantijska umetnost u poznom sredwem veku, koji podr`ava Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije ñ od presudnog zna~aja bila je qubazna pomo} nekoliko kolega. Na prvom mestu zahvalnost dugujemo akademiku Gojku Suboti}u.

On nam je stavio na uvid svoj veoma korisni dosije o dola~kom ktitorskom natpisu. Kolege iz Istorijskog muzeja Srbije, pre svega mr Andrej Vujnovi}, zadu`ile su nas time {to su nam omogu}ile da pregledamo i prou~imo deo nau~ne zaostav{tine Mihaila Valtrovi}a koji se odnosi na Dolac. Direktor Galerije fresaka, mr Bojan Popovi}, i kustos Narodnog Muzeja u Beogradu mr Dubravka Preradovi} ustupili su nam stare fotografije pomenutog natpisa. Ovom prilikom svima wima jo{ jednom izra`avamo svoju zahvalnost.

2

Podaci za istoriju srpske crkve. Iz putni~kog zapisnika I. S. Jastrebova, Beograd 1872, 59; M. Ivanovi}, Ostaci crkve Vavedewa Bogorodice u selu Pe}ani kod Suve Reke, Saop{tewa 20ñ21 (1988ñ1989), 187ñ195.

3 B. Todi}, Gra~anica. Slikarstvo, BeogradñPri{tina 1988, 239ñ241, sl. 118, tab. XXVIII.

4 Za prvo izdawe natpisa vidi: Stari srpski zapisi i natpisi, skupio ih i sredio Q. Stojanovi}, kw. I, Beograd 1902, br. 295.

5

V. R. Petkovi}, Bogorodica sv., u: Narodna enciklopedija srpskohrvatsko-slovena~ka, izd. St. Stanojevi}, kw. I, Zagreb 1927, 215 (gde se navodi 1442. godina); isti, Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda, Beograd 1950, 34, n. 501.

M. Ka{anin, Dolac, u: Enciklopedija likovnih umjetnosti, t. 2, Zagreb 19, 66; S. \or|evi}, Bogorodi~ina crkva u Docu kod Studenice, Saop{tewa 9 (1970), 55, 60; L. Pavlovi}, Muzej i spomenici kulture Smedereva, Smederevo 1972, 142ñ143; R. Stani}, Delatnost Zavoda za za{titu spomenika kulture u Kraqevu od 1965. do 1975. godine, Ra{ka ba{tina 1 (1975), 301.

6

7 N. Komnenovi}, Katalog i Izabrana bibliografija, u: Kopije fresaka iz srpskih sredwovekovnih crkava u ru{evinama, Beograd 1980, 48ñ49, 70.

8

R. Stani}, Zidno slikarstvo u okolini Studenice, Saop{tewa 15 (1983), 158ñ160, naro~ito n. 42; isti, Spomenici crkvenog graditeqstva od XIII do XVII veka u okolini Studenice, u: Blago manastira Studenice, uredio. V. J. \uri}, Beograd 1988, 261ñ262.

9

S. \uri}, S. Peji}, B. Krstanovi}, S. Temerinski, Spomenici u slivu Studenice, Saop{tewa 22ñ23 (1990ñ1991), 192; S. Kesi}Risti}, Dolac. Bogorodi~ina crkva, u: Spomeni~ko nasle|e Srbije. Nepokretna kulturna dobra od izuzetnog i velikog zna~aja, Beograd 1998, 399; T. Starodubcev, Zidno slikarstvo u doba Lazarevi}a i Brankovi}a (1375ñ1459), Beograd 2007, doktorska disertacija, Katalog, 110ñ113.

10

Do 1. septembra 1441. godine, dakle do po~etka vizantijske godine koju noviji istra`iva~i ~itaju u dola~kom natpisu, Turci su ve} osvojili i Novo Brdo s jo{ nekoliko preostalih gradova, okon~avaju}i tako osvajawe kontinentalnog dela Srbije, a Stjepan Vuk~i} Kosa~a i Mle~eni kontrolisali su despotove teritorije u Zeti. Samo je Drivast jo{ kratko vreme priznavao \ur|evu vlast. O svemu tome najpodrobnije pi{e M. Spremi}, Despot \ura| Brankovi} i wegovo doba, Beograd 1994, 206ñ271.

Sl. 1, Bogorodi~ina crkva u Docu kod Studenice, akvarel Mihaila Valtrovi}a iz 1877 (Istorijski muzej Srbije, Beograd)

veliki deo stanovni{tva je pobijen ili je bio u izbegli{tvu. Smatra se da je oko dve stotine hiqada qudi, `ena i dece odvedeno u robqe.12 Shvataju}i koliko je to bio te`ak i za umetni~ko stvarala{tvo nepovoqan period, pojedini istra`iva~i poku{ali su da nekako premoste problem. Pretpostavili su, tako, da je crkva obnovqena u nesre}no vreme, Ñjer je u woj obavqan neki kult koji je bio vrlo va`anî, odnosno Ñda je u crkvi bila sahrawena neka zna~ajna li~nostî.13 Obja{wewe, naravno, nije nimalo ubedqivo. S jedne strane, te{ko je prihvatiti razmi{qawe o va`nosti kulta i naro~itom zna~aju li~nosti povezanih sa obnovqenom crkvom tako skromnih dimenzija i ukrasa kao {to je dola~ka.14 S druge strane, ponu|eno obja{wewe uop{te ne doti~e va`an problem pomena srpskog vladara. U ktitorskom natpisu obnova crkve u Docu izri~ito se vezuje za dane vladavine despota \ur|a, vide}emo uz {tedar pomen svih wegovih `ivih sinova. Zar je onda mogu}e da je taj natpis izveden 1441/1442. godine, kada despot nije imao nikakvu vlast nad Srbijom? Tada je ve} ponovo bio u izbegli{tvu u Ugarskoj i nije se moglo znati da li }e se ikada vratiti u ota~astvo. Zbog svega toga, postoji dosta razloga za proveru i upore|ewe dosada{wih ~itawa ktitorskog natpisa u Docu.

Tvrdwa Radomira Stani}a da je 1983. godine, kada je objavio svoj ~lanak o zidnom slikarstvu u okolini Studenice, u dola~kom natpisu bila Ñjasno ~itqiva godina Àë Cë Nëî,15 naro~ito podle`e sumwi. Na znatno starijim fotografijama, izra|enim 1959. i 1967,16 zapa`a se da je fresko-malter na kojem se nalazio zavr{etak natpisa bio potpuno obijen. Ipak, u najni`em redu jo{ uvek se moglo videti nekoliko po~etnih slova iz oznake za godinu oslikavawa crkve: vy lht(o) © i\ cë: i/ ... (sl. 2a-b, 3a-b). Posledwe od tih slova, zapravo veznik i koji je bio jasno ~itqiv 1959. godine (sl. 2a-b), ve} 1967. ima dopola o{te}enu horizontalnu crtu (sl. 3a-b). Iza veznika i uo~avao se, kao i danas, ostatak jo{ jedne slovne oznake za broj u vidu vertikalne crte s po~etkom title iznad. Nije bilo nimalo mogu}e prepoznati slovo kojem je pripadao taj nekarakteristi~ni i skromni ostatak. I na dva crte`a u Stani}evom ~lanku zabele`eno je sasvim 60 Dragan Vojvodi}

Sl. 2a-b, Leva i desna strana ktitorskog natpisa u Docu, fotografija B. Cikote, 1959. godina (Galerija fresaka, Beograd)

sli~no stawe o~uvanosti dola~kog natpisa.17 Dakle, u vreme kada taj ~lanak nastaje, ali i mnogo pre toga, me|u slovima koja su ozna~avala godinu obnove dola~ke crkve nije bilo vidqivo slovo Në. Jo{ je mawe bilo mogu}e re}i da je ono bilo jasno ~itqivo. Moramo se stoga zapitati nije li Stani} ñ koji ne bele`i ni jedno slovo i kao veznik u svom ~itawu godine ñ posledwi od tih veznika, s dopola ve} o{te}enom horizontalnom crtom, pogre{no protuma~io kao brojnu oznaku Në.18 Upravo takvu gre{ku u~inili su neki potowi izdava~i dola~kog natpisa. Oni na wegovom kraju neta~no ~itaju: vy lht(o) © i cën,ë 19 pri ~emu ne bele`e uop{te pomenuti ostatak posledweg u nizu sa~uvanih slova ñ vertikalnu crtu s kraji~kom title. Drugi, koji su kasnije taj ostatak uo~ili, pretpostavi}e da je on pripadao po~etku oznake za indikt.20 Me|utim, upravo ta crta jeste preostali deo slovne oznake za broj, koju je Qubomir Stojanovi} ~itao kao në, u vreme kada je natpis bio ne{to boqe o~uvan. Zapravo, zaslu`ni ista`iva~ na{ih kwi`evnih starina, ili neko od wegovih saradnika,21 pro~itao je tada na kraju natpisa u Docu hronolo{ku odrednicu: vy lht(o) ©ì iì cëì iì nëì.... .22 Ta~kice iza oznake za broj 50 (në) pokazuju da je iza sledilo o{te}ewe i da izdava~ dozvoqava mogu}nost da se na mestu o{te}ewa nekad nalazila jo{ jedna cifra. Ona je mogla ozna~avati neki jedini~ni broj od aë do @ë, odnosno dodata prethodnim ciframa upotpuniti numeri~ku oznaku za jednu od godina izme|u 6951. i 6959. po vizantijskom ra~unawu vremena. Upravo zbog toga Stojanovi} sasvim ispravno datuje dola~ki natpis {iroko, u period izme|u 1441. i 1451.23 Drugim re~ima, ako bismo poklonili poverewe wegovom ~itawu i u obzir uzeli gore pomenute istorijske okolnosti, morali bismo zakqu~iti da je crkva u Docu oslikana negde izme|u 1444. i kraja avgusta 1451. godine.

No, vi|ewe dola~kog natpisa znatnije se mewa kada u razmatrawe ukqu~imo jo{ jedan wegov prepis, najstariji do sada poznat. Wega je na~inio Mihailo Valtrovi} 1877. godine, tokom drugog velikog obilaska starih srpskih spomenika preduzetog s Dragutinom S. Milutinovi}em.24 Zapravo, nije re~ o uobi~ajenom prepisu. Valtrovi} je poku{ao i ñ prema onome {to se mo`e proveriti ñ Novi pogled na ktitorski natpis iz Bogorodi~ine crkve u Docu kod Studenice

61

11

Stari srpski zapisi i natpisi, kw. I, br. 278.

12

Spremi}, Despot \ura| Brankovi}, 220ñ223.

13

Pavlovi}, Muzej i spomenici kulture Smedereva, 142ñ143. vidi: Starodubcev, Zidno slikarstvo u doba Lazarevi}a i Brankovi}a, 110ñ111.

14

O arhitekturi crkve i wenim dimenzijama vidi: \or|evi}, Bogorodi~ina crkva u Docu, 55ñ62, sl. 2ñ5, 7; Stani}, Spomenici crkvenog graditeqstva, 261ñ262, sl. 203ñ205.

15

Stani}, Zidno slikarstvo u okolini Studenice, 158, n. 42.

16

Fotografije iz 1959. izradio je B. Cikota, a one iz 1967. godine M. Jeremi}. Te fotografije i wihovi negativi ~uvaju se u Galeriji fresaka i Narodnom muzeju u Beogradu pod registarskim brojevima B 721, B 6838 i B 68739.

17

Stani}, Zidno slikarstvo u okolini Studenice, sl. 21, 23.

Sl. 3a-b, Leva i desna strana ktitorskog natpisa u Docu, fotografija M. Jeremi}a, 1967. godina (Galerija fresaka, Beograd)

18

^ini se da je Stani}evo tuma~ewe proiza{lo iz nastojawa da se potvrdi ~itawe starijih autora, mada je natpis u me|uvremenu znatnije stradao.

19 \uri}, S. Peji}, B. Krstanovi}, S. Temerinski, Spomenici u slivu Studenice, 192.

20 Starodubcev, Zidno slikarstvo u doba Lazarevi}a i Brankovi}a, 111, n. 145.

21 Nismo uspeli pouzdano da utvrdimo ko je i{~itao natpis koji je objavio Stojanovi}.

Na jednom mestu sam izdava~ pomiwe da je, obilaze}i srpske manastire radi prikupqawa zapisa i natpisa, odlazio i u Sudenicu, ali ne navodi da li je pohodio i wenu okolinu. Na`alost, i kada pomiwe svoje saradnike, Stojanovi} na daje uvek precizne podatke o tome odakle su mu pojedini od wih slali svoje priloge. Vidi: Stari srpski zapisi i natpisi, skupio ih i sredio Q. Stojanovi}, kw. III, Beograd 1905, VIĂąVII.

22

Stari srpski zapisi i natpisi, kw. I, 295.

23

Isto.

uspeo da dola~ki natpis dosledno prekopira, tj. precrta (sl. 4). On ne samo da identifikuje znake ve} se trudi da do~ara wihove oblike, veli~inu i raspored.

Prednost Valtrovi}evog pristupa ogleda se i u tome {to je omogu}io i bele`ewe o{te}enih delova natpisa prema tragovima koje je istra`iva~ zatekao Ăą bez ikakvog rekonstruisawa. Osim toga, za razliku od Stojanovi}a, Valtrovi} ne razre{ava skra}enice i ne popuwava ispu{tena i uni{tena mesta. Kada Valtrovi}ev crte` i Stojanovi}ev prepis uporedimo s onim {to se sa~uvalo na spomeniku i na starim fotografijama, svedo~anstvo starijeg istra`iva~a pokazije se u ve}em broju pojedinosti kao ta~nije i pouzdanije.

Tako, recimo, dok Stojanovi} ~ita pospeweni!my (sa !),25 Valtrovi} je u precrtavawu precizniji, pa donosi tu re~ u ta~nom obliku pospeweniemy (sl. 3ab); umesto neodgovaraju}eg Stojanovi}evog sĂ?i xram, Valtrovi} crta sasvim korektno si xram (sl. 2a). Kada Stojanovi} prenosi despotovo ime u genitivnom obliku g}rg|, on je mawe ta~an od Valtrovi}a koji iza po~etnog slova imena dobro uo~ava ostatke slova +, vidqive i na starim fotografijama (sl. 3b). U toj re~i Valtrovi} je, zatim, zabele`io ligaturu i karakteristi~ne tragove nekih drugih slova. Sve to omogu}uje pouzdan zakqu~ak da je ime srpskog vladara bilo ispisano u obliku koji treba ~itati kao g+r(y)g|.26 Valtrovi} bele`i i vi{e slova iza despotovog imena, koja Stojanovi} zanemaruje ili previ|a. Pojedina od wih vidqiva su i na starim fotografijama i nema sumwe da su pripadala imenima trojice despotovih sinova: <i gyrg>+ra i st<ef>ana i la<za>ra (sl. 3a).27 Najzad, jedan od utemeqiteqa istorije srpske sredwovekovne umetnosti na po~etak dola~kog natpisa ucrtava neobi~an invokativni krst. To omogu}ava da se objasni i pojava neobi~nog znaka, sli~nog podignutom slovu d, na po~etku drugog reda sada znatnije o{te}enog natpisa (sl. 3a). Re~ je o dowem, jedinom do danas preostalom delu pomenutog krsta. Samo na jednom ili dva mesta Stojanovi} je bio precizniji od svog velikog prethodnika. U re~i Izvoleniem Valtrovi} nije uo~io ligaturu !, odnosno malu horizontalnu crtu, gotovo ta~ku, izme|u slova i i e (sl. 3a).

62

Dragan Vojvodi}

Sl. 4, Crte` ktitorskog natpisa u Docu,bele{ke Mihaila Valtrovi}a iz 1877. godine, dokument br. 4755 (Istorijski muzej Srbije, Beograd)

24

Kada je precrtavao re~i kojima se pomiwao Sveti duh, Valtrovi}u se u~inilo da je druga re~ oznake za tre}e lice Svete trojice data u skra}enom obliku kao d+üa.

Drevni epigrafski obi~aji i stare fotografije dola~kog natpisa navode na jasan zakqu~ak da je Valtrovi} pogre{no video jedno dosta neobi~no oblikovano + na mestu uobi~ajenog x (sl. 5). Me|utim, ba{ tu treba primetiti da crte` slova nije pode{evan prema izvr{enom prepoznavawu.

Kada se sve gorepomenuto uzme u obzir, mo`e se nedvosmisleno zakqu~iti da je Valtrovi}ev crte` natpisa u Docu najpotpunije i najpouzdanije svedo~anstvo o wegovom sadr`aju i izgledu. On je ponegde precizniji i od savremenih kalkova tog natpisa.28 Sve to ne ~udi po{to je pomenuti crte` delo savesnog i {kolovanog istra`iva~a, s prili~nim iskustvom, na~iwen znatno pre drugih prepisa. Godine 1877. freske u Bogorodi~inoj crkvi u Docu, pa i ktitorski natpis, nalazili su se u znatno boqem stawu nego kasnije. Valtrovi}ev opis spomenika i jedan akvarel, na~iwen tada, pokazuju da su predstave svetih li~nosti bile prili~no dobro o~uvane i da su se jo{ uvek mogli ~itati natpisi kraj wih.29 Poqe ktitorskog natpisa na ju`noj strani isto~nog zida, u ~ijem dowem delu su bile ispisane zavr{ne cifre godine oslikavawa, bilo je celovito i imalo neo{te}ene bordure (sl. 1, 7). Sasvim prirodno, name}e se zato i ono veoma va`no pitawe: [ta je Mihailo Valtrovi} mogao da vidi od slovnih oznaka za godinu oslikavawa crkve? I u samom zavr{nom delu natpisa, stari istra`iva~ bele`i neka druga slova i donosi vi{e podataka u odnosu na Stojanovi}a (sl. 4). Prvi deo zavr{ne hronolo{ke odrednice Valtrovi} ~ita isto kao Stojanovi}: vy lht(o) © i\ cë: i/. Me|utim, iza toga on vidi slovo më kao oznaku za broj 40,30 nakon ~ega ucrtava jednu vertikalnu crtu iznad koje nema title.

Ta crta je, po svemu sude}i, predstavqala ostatak levog stuba jo{ jednog veznika i, o ~emu svedo~i prostor koji je slovo zauzimalo i ~iwenica da iza wega sledi ostatak gorweg dela nekog drugog slovnog znaka s titlom ñ dakle zavr{na cifra. Izgled sa~uvanog dela tog posledweg slova i mesto u nizu koje zauzima ukaNovi pogled na ktitorski natpis iz Bogorodi~ine crkve u Docu kod Studenice

63

Prepis ~ini deo Valtrovi}evih bele`aka s terena koje se ~uvaju u Istorijskom muzeju Srbije pod brojem 4755. O Milutinovi}evom i Valtrovi}evom obilasku i snimawu spomenika iz 1877. Vidi: D. S. Milutinovi}, M. Valtrovi}, Izve{taj umetni~kom odseku Srpskog u~enog dru{tva, Glasnik Srpskog u~enog dru{tva 47 (1879), 232ñ242 (o Docu, 234); S. Bogdanovi}, Mihailo Valtrovi} i Dragutin Milutunovi} kao istra`iva~i sredwovekovnih starina, u: Valtrovi} i Milutinovi}. Tuma~ewa, Beograd 2008, 161ñ167.

25

Stari srpski zapisi i natpisi, kw. I, br. 295.

26

Kao drugo slovo despotovog imena u zapisima i natpisima mnogo ~e{}e je ispisivano }, koje ~ita Stojanovi}. Me|utim postoje primeri u kojima se javqa + ili ou. Vidi: Stari srpski zapisi i natpisi, kw. I, br.

317, 374, 353; G. Tomovi}, Morfologija }irili~kih natpisa na Balkanu, Beograd 1974, 110, br. 107 (natpis o podizawu Smedereva).

27

Na samom spomeniku i starim fotografijama tih slova ima znatno mawe i slabije se

Sl. 5, Deo desne strane natpisa u Docu, fotografija G. Suboti}a

razaznaju nego na Valtrovi}evom crte`u, pa je koleginica Tatjana Starodubcev samo s dosta opravdanog opreza mogla da pretpostavi kako je re~ o ostacima imena trojice despotovih sinova. Vidi: Starodubcev, Zidno slikarstvo u doba Lazarevi}a i Brankovi}a, 111, n. 145.

28

Zdenka @ivkovi} je objavila kalk ju`nog dela dola~kog natpisa, rekonstruisan na osnovu dosta slabih fotografija iz 1959. Vidi: Z. @ivkovi}, Promene vrednosti boja na freskama polusru{enih srpskih crkava, u: Kopije fresaka, crt, str. 30.

29 Za Valtrovi}ev opis vidi Prilog, infra. Za akvarel, Vidi:.

Valtrovi} i Milutinovi}. Dokumenti I ñ terenska gra|a 1871ñ1884, Beograd 2006, 153.

30

Iznad slova je sasvim jasno ucrtana titla. Ono je, po svom tipu, odgovaralo slovu m iz re~i pospeweniemy, ali je, sude}i prema Valtrovi}evom crte`u, u svom sredi{wem delu ve} bilo u izvesnoj meri o{te}eno. U narednim decenijama propadawe tog slova se verovatno nastavalo, pa se zato Stojanovi}u moglo u~initi da je re~ o slovu në.

zuju da mo`e biti re~i samo o slovu Õ, s brojnom vredno{}u 4.31 Iz Valtrovi}evog crte`a proizlazilo bi, stoga, da je Bogorodi~ina crkva u Docu obnovqena i oslikana © i\ cë: i/ më i Õ (6944) godine od nastanka sveta, odnosno 1435/1436. godine od ro|ewa gospoda Isusa Hrista. Takvo datovawe sasvim je u skladu sa sadr`ajem ostatka ktitorskog natpisa u Docu i nije u protivure~nosti sa istorijskim prilikama u onda{woj Srbiji. ^ini nam se da je uz oslawawe na analizu Valtrovi}evog crte`a i pa`qivo razmatrawe starih fotografija mogu}e ponuditi ne{to preciznije i potpunije ~itawe ~itavog ktitorskog natpisa iz Doca (sl. 6a-b). S razre{ewima, to ~itawe bi glasilo: £ Izvoleniem÷ &ca÷ i pospeweniemy s(i)na÷ i syvryweniem(y)\ s(ve)t(a)go d(+)xa &bnovi se si xram(y) pr(e)q(i)s<t>ie b(ogorodi)ce vy d(y)ni bl<ago>q(e)stivago g(o)s(podi)na despota g+r(y)g| <i gyrg>+ra i st<ef>ana i la<za>ra ... ... ... vy lht(o) © i\ cë: i/ më <i> <Õ> Donose}i novo ~itawe dola~kog natpisa, `eleli bismo da se na kraju osvrnemo i na jedan podatak o istoriji hrama koji on pru`a, ~ini se previ|en u novijoj nauci. Odavno je ve} prihva}eno mi{qewe da je gra|evina u Docu sagra|ena znatno pre no {to je bila oslikana u doba \ur|a Brankovi}a.32 Me|utim, u posledwem op{irnijem tekstu o Bogorodi~inom hramu u Docu izneta je tvrdwa da je dozi|ivawem apside i zatvarawem bo~nih prolaza drevna dvospratna gra|evina, koja ranije nije slu`ila kao hri{}anski hram, pretvorena u crkvu tek u doba despotovine.33 Mo`da se mo`e ostaviti po strani pitawe ~emu je takva gra|evina prethodno mogla slu`iti, sve do poznog sredweg veka. Neizbe`no je ipak primetiti da navedeni zakqu~ak nije u saglasnosti sa sadr`ajem ktitorskog natpisa. Natpis izri~ito pomiwe obnovu hrama pre~iste Bogorodice. To nesumwivo zna~i da je malena gra|evina slu`ila kao crkva posve}ena Bogomajci i pre obnove iz doba Brankovi}a, odnosno da je i ranije bar neko vreme imala liturgijsku funkciju.

31

Taj ostatak gorweg dela slova po svom obliku odgovara i slovu lë. Me|utim, po{to ono

64

Dragan Vojvodi}

Sl. 7, Detaq sa sl. 1

Sl. 6a-b, Crte` ktitorskog natpisa iz Doca na osnovu dokumentacije G. Suboti}a, Z. @ivkovi} i M. Valtrovi}a (crno 単 stawe na spomeniku i na starim fotografijama; sivo 単 delovi natpisa zabele`eni samo na Valtrovi}evom crte`u; belo 単 rekonstrukcija)

PRILOG Dokumentacija koju su o Docu prikupili Mihailo Valtrovi} i Dragutin S. Milutinovi} u nauci nije bila u pravoj meri iskori{}ena. Savesno prikupqena, ona mo`e pru`iti dosta osnova za razmatrawe prili~no zagonetnih i do sada nedovoqno obja{wenih arhitektonskih oblika malene crkve. Isto tako ona je od znatne pomo}i pri razre{avawu i izvesnih nedoumica o sadr`aju i izgledu starih dola~kih fresaka (sl. 7, 8). Po{to je u i{~itavawu skromnog programa veoma o{te}enog i umnogome uni{tenog `ivopisa u Docu bilo kolebawa,34 smatrali smo kako od koristi mo`e biti objavqivawe opisa koji je 1877. godine na~inio Mihailo Valtrovi}. On je, o~igledno, bio u prilici da i{~ita prate}e natpise kraj svetih likova i uo~i ikonografske osobenosti predstava. Zato wegovo i{~itavawe dola~kog slikanog programa zaslu`uje veliko poverewe.

Opis `ivopisa u Bogorodi~inoj crkvi u Docu kod Studenice koji je na~inio Mihailo Valtrovi} 1877. godine (izvod iz dokumenta br. 4755 u Istorijskom muzeju Srbije)35

32

@ivopisa ima u kapeli na zidu apside i vi{e ove na ~eonom zidu iznad apside. Na zidu apside je naslikana na sredini Bogorodica sa ra{irenim rukama; Sad se od36 poznaje samo sunce, vide se ruke i monogram; sve ostalo probijeno je.

Tu je bio docnije na~iwen prozor, koji je sad pokvaren, i sprovaqen.

S desna Bogorodici je do kolena arh. Mihail; u levoj dr`i motku od ripide, ili skiptar, a desnu metnuo na prsa; okrenuo se i poklawa se Bogorodici. S leva Bogorodici je sv. Nikola. Desnom blagosiqa, levom dr`i kwigu. I on je do pojasa. Kwige i leve ruke nema, no se poznaju samo neki tragovi od kwige; ni{a {to je tu na~iwena u~inila je te se to {to fali od `ivopisa, odbilo.

Na ~eonom zidu, na sredini slika Isusova do pojasa; gotovo u prirodnoj veli~ini. Desnom blagosiqa, u levoj dr`i kwigu. Glava jako o{te}ena, a ostalo izbelilo i pra{inom kao posuto.

Novi pogled na ktitorski natpis iz Bogorodi~ine crkve u Docu kod Studenice

ozna~ava dvocifren boj 30, nije se moglo na}i na tom mestu.

Ostatak ne odgovara preovla|uju}em obliku slova a u sredwovekovnoj epigrafici (koje bi s ostalim oznakama za broj na kraju natpisa u Docu dalo godinu 6941. od postanka sveta, odnosno 1432/1433. od ro|ewa Hristovog). Osim toga, nijedno sa~uvano slovo a u dola~kom natpisu nije ispisano na na~in koji bi prili~io ostatku razmatranog slova. S druge strane, tom ostatku potpuno odgovara gorwi deo slova d u re~ima d(y)ni i despota u natpisu u Docu.

65

\or|evi}, Bogorodi~ina crkva u Docu, 60; Stani}, Zidno slikarstvo u okolini Studenice, 158; isti, Spomenici crkvenog graditeqstva, 261単262.

33

\uri}, Peji}, Krstanovi}, Temerinski, Spomenici u slivu Studenice, 192. To mi{qewe prihvata Kesi}-Risti}, Dolac, 399.

34

Vidi: Stani}, Zidno slikarstvo u okolini Studenice, 158; \uri}, Peji}, Krstanovi}, Temerinski, Spomenici u slivu Studenice, 192; Starodubcev, Zidno slikarstvo u doba Lazarevi}a i Brankovi}a, 112.

U op{te je sav `ivopis o{te}en. An|elu obraz nagr|en udarcem, isto tako i sv Nikoli. S jedne i druge strane Hrista ima na belom poqu dupli krst s nadpisom † œ NIKA Na ~eonom zidu ispod reda gde je slika Isusova stoji po polovinu nadpis na jednoj i drugoj strani.

Nadpis glasi:

@ivopis je lo{. Sve na brzu ruku ra|eno. A i nadpis nije lepim slovima bri`qivo napisan, no kao u hitwi; prva dva reda su krupnija slova; zatim idu sitna, pa su godine opet krupne.

Ispod slike Bogorodice ima u apsidi pruga od crnih ornamenata (forme li{}a).

Tu u zidu zaparanih zapisa ima jedan od god aë^ëküa. Zapisa ima tu malo i jesu nad severnom ni{om u malter zaparani. ::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::38 Lepih je srazmera, i mogu}e da je ~inila i umetni~ki podpun utisak kad je vaqda bila `ivopisana sva iznutra i spoqa mo`da bojama ukra{ena.

Sl. 8, Hristos Pantokrator, isto~ni zid crkve u Docu, fotografija Ivana \or|evi}a

35

Nastojali smo da u potpunosti prenesemo pravopis i interpunkciju Valtrovi}evih bele`aka.

36 Na ovom mestu Valtrovi} je, o~evidno, ispustio zamenicu Ñweî.

37

Prenose}i Valtrovi}ev prepis dola~kog natpisa uglavnom smo se dosledno dr`ali wegovog crte`a. Samo na tri mesta u uglastim zagradama dali smo rekonstrukciju va`nih, a znatnije o{te}enih slova.

38

Ta~kicama je obele`eno mesto koje u Valtrovi}evom zakqu~ku zauzima nekoliko redova posve}enih arhitekturi dola~ke crkve.

66

Dragan Vojvodi}

Dragan Vojvodi} A NEW VIEW OF THE FOUNDER’S INSCRIPTION FROM THE CHURCH OF THE MOTHER OF GOD IN DOLAC NEAR STUDENICA Summary The small church dedicated to the Mother of God in the village of Dolac near Studenica was renovated and painted during the rule of Despot Djurdje Brankovi}. The testimony of this is the founder’s inscription on the east wall of the small temple. The year of renovation was written at the very end of that inscription. The years 1441/1442 have been mostly, but completely wrongly, accepted in science as the years of renovation. Between 1439 and 1444 whole Serbia was occupied by Turks, who committed horrific plunders and violence. Despot Djurdje Brankovi} was in exile. At that time, there were no conditions for monumental artistic activity, and Despot Djurdje could not be mentioned as the ruler of the state which he had lost. By checking the old scientific documentation, it has been established that recent researchers have wrongly read and interpreted the year from the founder’s inscription in Dolac. On the basis of Mihailo Valtrovi}’s records - which contain a drawing of the mentioned inscription from 1877, when the inscription was considerably better preserved - it can be concluded that the church in Dolac was renovated in 1435/1436. Valtrovi}’s drawing allows adding and more reliable reading of the other parts of the inscription. The mentioned drawing is kept within the scientific legacy of Mihailo Valtrovi} at the Historical Museum of Serbia in Belgrade, under no. 4755. The appendix contains the transcript of Mihailo Valtrovi}’s records which refer to the painting of the Church of the Mother of God at Dolac.

Novi pogled na ktitorski natpis iz Bogorodi~ine crkve u Docu kod Studenice

67

BOJANA MIQKOVI]-KATI]

UDK: 94:338.43(497.11)î1834/1867î ; 631(497.11) î1834/1867î ID: 180058124

Istorijski institut Beograd

ZEMQORADWA U KARANOVA^KOM SREZU (1834ñ1867) Apstrakt: Analizom popisa stanovni{tva iz 1834. i popisa povr{ina pod kulturama iz 1867. godine pokazano je da je Karanova~ki srez bio jedna od mawe razvijenih zemqoradni~kih oblasti, jer u posmatranom periodu seosko stanovni{tvo nije uspelo ni po strukturi ni po veli~ini obradivih povr{ina da dosegne prose~ne vrednosti Kne`evine Srbije. Ukazano je na razlike u pojedinim selima u tempu pove}awa obradivih povr{ina i u zastupqenosti ratarskih kultura, ~ak i naj~e{}e gajenih. Pokazano je da tako neravnomeran razvoj zemqoradwe i kukuruz kao izrazito dominantna kultura u svim selima potvr|uju da u Karanova~kom srezu do kraja sedme decenije 19. veka nije bio zavr{en prelaz sa preovla|uju}eg sto~arstva ka zemqoradwi.

Kqu~ne re~i: zemqoradwa, Karanova~ki srez, 19. vek, Srbija Prilikom pregleda privrednog razvoja mawih geografskih celina ~esto se o poqoprivredi tokom prve polovine 19. veka govori samo ovla{ ili se iznose op{te konstatacije o postepenom razvoju, a potom se detaqno izla`e stawe iz druge polovine ili s kraja veka. Verovatno je takav odnos prema poqoprivrednoj delatnosti proistekao iz ~iwenice da je iz prve polovine veka sa~uvano mnogo mawe gra|e. Ipak, mogu}nost iscrpnije analize promena u poqoprivredi od tridesetih godina 19. veka nadaqe pru`aju popisi stanovni{tva, popisi povr{ina pod kulturama i kwige spahijskih prihoda. Deo te gra|e pru`a podatke o Karanova~kom srezu i omogu}ava da se detaqnije uka`e na stawe zemqoradwe i na promene u toj privrednoj grani koje su nastajale tokom tridesetak godina oko sredine 19. veka.

Prvi popis obra|enih povr{ina u Srbiji izvr{en je 1834. godine, kada je knez Milo{ Obrenovi} nameravao da promeni poreski sistem i uvede proporcionalno oporezivawe, zbog ~ega su pored stanovni{tva popisane i ku}e i zemqi{te svakog doma}instva prema osnovnim vrstama (wive, livade, vinogradi), kao i broj stabala {qiva.1 Drugi popis obra|enog zemqi{ta nastao je 1867. godine s namerom da se popi{u povr{ine pod gajenim kulturama.2 U oba su dati podaci grupisani po naseqima, {to omogu}ava da se u istim naseqima utvrde promene nastale tokom ne{to vi{e od tri decenije.

Zbog ~estih administrativnih promena, ne samo tokom prve polovine 19. veka,3 ve} i kasnije, otvoreno je pitawe koja bi naseqa trebalo obuhvatiti analizom. ^ini se da je metodolo{ki najopravdaniji stav da naseqa koja su 1867. godine pripadala Karanova~kom srezu predstavqaju osnov analize. Tada je srez obuhvatao 38 sela i varo{icu Karanovac, danas Kraqevo, i pripadao ^a~anskom okrugu.4 Da bi se mogle u {to ve}oj meri pratiti promene u istim naseqima, prilike u selima Karanova~kog sreza 1867. upore|ene su sa prilikama u selima Podibarske i Moravske kapetanije 1834. godine, budu}i da su one obuhvatale najve}i deo prostora koji je pripadao atarima sela kasnijeg Karanova~kog sreza. Podibarska kapetanija obuhvatala je 18 sela, a moravska kapetanija 20 sela i varo{icu Karanovac i pripadale su Rudni~koj nahiji.5 Srpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

69

1 Sumarni popis po naseqima objavila je Leposava Cvijeti}, Popis stanovni{tva i imovine u Srbiji 1834. godine, Me{ovita gra|a (Miscellanea) 13, Istorijski institut, gra|a, kw. 25, Beograd 1984, 9ñ118. Sa~uvano je i nekoliko popisnih kwiga ovog popisa stanovni{tva. U wima su podaci bele`eni prema doma}instvima (ku}ama). Isto, 13, nap. 11.

2 Popis obra|evina u Srbiji u godini 1867, Dr`avopis Srbije V, Beograd 1871, 2ñ115.

3

Radojica ]iri}, Administrativno-teritorijalne promene na podru~ju dana{we op{tine Kraqevo (1834ñ1839), u: Rudo Poqe ñ Karanovac ñ Kraqevo (Od prvih pomena do Prvog svetskog rata), Beograd ñ Kraqevo 2000, 96ñ104.

4 Popis obra|evina u Srbiji u godini 1867, 88ñ91. U tekstu su kori{}eni nazivi mesta preuzeti iz onovremenih popisa.

5

L. Cvijeti}, navedeno delo, 76ñ78.

6

L. Cvijeti}, nav. delo, 77; Popis obra|evina u Srbiji u godini 1867, 89. Selo Meqanica i Kamenica iz 1834. godine podeqeno je do 1867. na selo Meqanicu i selo Kamenicu.

7

Od pomenutih sela, Kurilovo, Markova Reka, Okolac i Rajkovac danas nose druga imena.

8

Mari-@anin ^ali}, Socijalna istorija Srbije 1815ñ1941, usporeni napredak u industrijalizaciji, s nema~kog prevela Ranka Ga{i}, Clio, b. m. (Beograd) 2004, 28, 34.

9

Vilhelm Rihter, Prilike u Srbiji pod knezom Milo{em do wegove abdikacije 1839. godine, prikaz najnovijih doga|aja, karakteristika srpskog naroda i topografska skica Kne`evine, Kragujevac 1984, 10; Endru Ar~ibald Pejton, Srbija, najmla|i ~lan evropske porodice ili Boravak u Beogradu i putovawa po planinama i {umama unutra{wosti 1843. i 1844. godine, sa engleskog preveo Branko Mom~ilovi}, Novi Sad 1996, 109; Bo`idar Kova~ek, Putopis o Srbiji grofa Lasla Huwadija, Zbornik Matice srpske za kwi`evnost i jezik, kw. 14, sv. 1, Novi Sad 1966, 156ñ160.

10

Rado{ Qu{i}, Kne`evina Srbija (1830ñ1839), Srpska akademija nauka i umetnosti, posebna izdawa, kw. DLXX, Odeqewe istorijskih nauka, kw. 12, Beograd 1986, 62, 91.

11

Nikola Kostandinovi}, Beogradski pa{aluk (severna Srbija pod Turcima), teritorija, stanovni{tvo, proizvodne snage, Beograd 1970, 126ñ127; Sreten L. Popovi}, Putovawe po Novoj Srbiji (1878. i 1880), SKZ, kw.

310ñ311, Beograd 1950, 213ñ214; M. Petrovi}, O popravqawu zemqe, Matica srpska, Kwige za narod, sv. 22, Novi Sad 1889, 27; Arhiv Srbije (=AS), Dr`avni savet (=DS), 1848, No 130.

Izjedna~avawe Karanova~kog sreza sa Podibarskom i Moravskom kapetanijom opravdava nekoliko ~iwenica. Tokom tridesetak godina izme|u dva popisa samo je jedno selo podeqeno (iako je ve} prilikom popisa 1834. iz naziva ñ Meqanica i Kamenica ñ bilo jasno da se radi o dva sela koja su popisana kao jedno) i oba su ostala u Karanova~kom srezu.6 Jedno selo (Kurilovo) administrativno je pripadalo Podibarskoj kapetaniji 1834, a 1867. nije pripadalo Karanova~kom srezu. U Moravskoj kapetaniji bila su ~etiri takva sela (Lazac, Markova Reka, Okolac i Rajkovac). Istovremeno, samo ~etiri sela koja su 1867. pripadala Karanova~kom srezu nisu pripadala 1834. godine Podibarskoj i Moravskoj kapetaniji (sela Gra~ac, Jar~uqak, Kovanluk i Musina Reka).7 Ta, relativno velika podudarnost administrativne pripadnosti sela 1834. i 1867. godine opravdava stav da se posmatraju kao uporediva celina, tj. da se teritorija wihovih atara shvati kao Karanova~ki srez sredinom 19. veka.

Velike migracije stanovni{tva krajem 17. veka i ponovno naseqavawe Beogradskog pa{aluka tokom 18. veka stanovni{tvom koje se prete`no bavilo sto~arstvom, o~uvali su gotovo nedirnutim {umski pokriva~ i sveli obradive povr{ine na male zone, budu}i da su neprohodni planinski predeli slu`ili kao prirodno skloni{te sto~arske kulture od osvaja~a ili ratovima izazvanih opasnosti. Oni su, istovremeno, bili ishodi{te tradicionalnih formi `ivota i privre|ivawa.8 Vreme mira posle dolaska kneza Milo{a Obrenovi}a na vlast omogu}ilo je postepeno rastakawe tradicionalnih oblika privre|ivawa, koje se, pored ostalog, ogledalo i u sve zastupqenijoj zemqoradwi. U takvim okolnostima, osnovni preduslov razvoja zemqoradwe predstavqalo je obezbe|ivawe obradivih povr{ina, koje su nastajale kr~ewem nekultivisanog zemqi{ta. Stoga ne ~udi da je Srbija, ne samo tokom tridesetih godina, ve} tokom cele prve polovine 19. veka, za strane putnike i putopisce bila zemqa u kojoj je najve}i deo zemqi{ta bio neiskr~en ili se kr~io u vreme wihovog boravka.9 Kultivisano zemqi{te 1834. godine ~inilo je jo{ uvek mali deo dr`avne teritorije (oko 7%),10 budu}i da je tokom prve polovine 19. veka zemqi{te kr~eno bez upotrebe modernih tehni~kih sredstava, uglavnom paqewem, beqewem i tzv. buda~ewem.11 Zbog takvog na~ina kr~ewa, zna~ajan uticaj na razvoj zemqoradwe, pored ostalih faktora, imali su gustina naseqenosti, veli~ina i struktura seoskih atara i mikroklimatski i mikrogeografski uslovi. Stoga je potrebno skrenuti pa`wu na broj i veli~inu sela, broj stanovnika, broj i veli~inu doma}instava, tj. ku}a i broj mu{karaca po jednoj ku}i, kao i na veli~inu poseda kojim je raspolagala prose~na ku}a u razli~itim selima Karanova~kog sreza.

U Kranova~kom srezu 1834. godine popisane su 2.383 ku}e i 14.356 stanovnika. Porez je pla}alo 2.512 poreskih glava (17,49%).12 Najvi{e ku}a bilo je u varo{ici Karanovac (173), gde je `ivelo i najvi{e stanovnika (1022). Prema broju ku}a u naseqima i prema broju stanovnika, sela su prete`no bila mala. I pored toga, bila su ve}a od proseka za Kne`evinu Srbiju, koja je imala slabo razvijena seoska naseqa i ~ak polovinu naseqa s mawe od 36 ku}a. U isto vreme 40% sela u Srbiji imalo je do 200 stanovnika, a ~ak 86% do 500 stanovnika.13 Do 36 ku}a imalo je 12 sela Podibarske i Moravi~ke kapetanije 1834. godine, od kojih tri nisu pripadala srezu 1867. godine. Ve}ina je imala dvostruko ili trostruko vi{e (19 sela izme|u 37 i 72 ku}e i devet izme|u 73 i 109 ku}a), a dva i vi{e od toga (Vrane{i, sa 135 ku}a, i Ribnica, sa 115). Najmawe selo imalo je svega 16 ku}a (^ibutkovica, danas ^ibukovac). Iste godine mawe od 200 stanovnika `ivelo je samo u devet sela (najmawe u Okolcu (78), koji 1867. nije registrovan kao posebno selo, a od sela koja su i te godine pripadala srezu, najmawe stanovnika `ivelo je u ^ibutkovici ñ 82). Ostala sela su se prema broju stanovnika uklapala u prosek Srbije, dok je u deset sela `ivelo vi{e od 500 stanovnika (najvi{e u Vrane{ima ñ 783). Po zastupqenosti mu{kog stanovni{tva u ukupnom broju (52,45%), srez se nije zna~ajnije razlikovao od proseka Srbije, u kojoj je mu{ko stanovni{tvo ~inilo 51,3%. Samo 70

Bojana Miqkovi}-Kati}

u pet sela bilo je neznatno vi{e `ena nego mu{karaca. Prema tim parametrima, Karanova~ki srez sredinom tridesetih godina 19. veka bio je prose~no naseqena oblast Kne`evine Srbije.

I prema veli~ini porodice, srez se uklapao u prose~ne vrednosti za Srbiju. Ukqu~uju}i i Karanovac, u jednoj ku}i `ivelo je 6 ~lanova doma}instva.

Samo je u selu Grdica prose~na porodica imala 4 ~lana, a u Okolcu 4,5. Ni u jednom selu nije imala osam ili vi{e ~lanova. U 19 sela imala je izme|u pet i {est ~lanova, a u ostalima izme|u {est i sedam. Na osnovu ovih prose~nih vrednosti mo`e se osnovano pretpostaviti da je u analiziranim selima ve}ina porodica bila inokosna,14 tako da se ni po tipu porodice karanova~ka sela nisu razlikovala od ostatka Srbije. Naime, istra`ivawa tipa porodice u oblastima za koje su sa~uvane popisne kwige iz 1834, kao i istra`ivawa porodice u celoj Kne`evini Srbiji na osnovu popisa iz 1862/3. godine, pokazuju da je u Srbiji preovladavala inokosna porodica.15 Od zna~aja za stawe zemqoradwe svakako je broj mu{karaca po jednoj ku}i, ta~nije broj odraslih mu{karaca, budu}i da je zemqa obra|ivana ve}inom `ivim radom (tzv. moti~na zemqoradwa). Prilikom popisa 1834. godine bele`ene su i godine starosti mu{kih ~lanova doma}instva, ali na`alost za kapetanije Rudni~kog okruga nisu sa~uvane popisne kwige, pa nije mogu}e ni pribli`no utvrditi broj odraslih, radno sposobnih mu{karaca po jednoj ku}i. Me|utim, kao pomo}ni pokazateq proizvodnih mogu}nosti stanovni{tva Karanova~kog sreza mo`e da poslu`i broj mu{karaca, ukoliko se koriguje brojem poreskih glava, mada je kriterijum po kome se radno sposobno mu{ko stanovni{tvo odre|uje prema broju poreskih obveznika mawe pouzdan, zbog toga {to je deo stanovni{tva pla}ao umawen porez (iskazivan kao polovina, ~etvrtina, pa i mawi deo tzv. poreske glave, tj. punog poreskog optere}ewa), a bilo je i onih oslobo|enih pla}awa.

Pored toga, ovaj kriterijum je pouzdaniji kada su porodice inokosne i nukleusne, a deo seoskih porodica ipak je bio pro{iren i zadru`nog tipa.

U inokosnoj porodici, broj odraslih, radno sposobnih mu{karaca naj~e{}e se poklapao s brojem poreskih glava. Prema prose~nom broju mu{karaca i poreskih obveznika u ku}i, prose~no seosko imawe u Karanova~kom srezu obra|ivala je porodica s jednim do dva odrasla radno sposobna mu{karca. Naime, prose~no su u jednoj ku}i Karanova~kog sreza `ivela tri mu{karca (3,1), od kojih je jedan bio poreski obveznik. U Brezni i Bogutovcu prose~na ku}a imala je ~etiri mu{karca, a u ostalima dva ili tri. Broj poreskih obveznika bio je jo{ ujedna~eniji i kretao se izme|u jednog i dva poreska obveznika po ku}i. Mawe od jednog poreskog obveznika po ku}i bilo je u Karanovcu (0,91) i u pet sela (od 0,82 u Okolcu do 0,95 u Zaklopa~i i Dedojevcima, danas Dedevci). Porodice sa ovako malim brojem poreskih obveznika `ivele su uglavnom u malim selima, izuzimaju}i Vrbu sa 92 ku}e. Samo je u Vuku{ici prose~na ku}a imala dva poreska obveznika.

Ovakva struktura doma}instava, u kojima su jedan do dva odrasla mu{karca samostalno obra|ivala posed, svakako je uticala na na~in obrade zemqe, mogu}nosti pro{irivawa obradivog zemqi{ta, a time i na stepen razvoja zemqoradwe.

Godine 1866. izvr{en je popis stanovni{tva hronolo{ki najbli`i popisu obra|enih povr{ina iz 1867. Prema tom popisu, u Karanova~kom srezu `ivelo je 15.270 stanovnika, od ~ega 7.961 mu{karac i 7.309 `ena. Odnos mu{kog i `enskog stanovni{tva ostao je skoro isti (52,13% mu{karaca) kao i 1834. godine. @ena je bilo vi{e od mu{karaca samo u {est sela.16 U odnosu na 1834. godinu, broj stanovnika pove}an je veoma malo ñ svega 6,36%. Relativno mali porast stanovni{tva ukazuje na stagnantnu privredu u oblasti, naro~ito na selu, budu}i da se, kao {to se moglo i o~ekivati, najvi{e pove}ao broj stanovnika Karanovca (83,03%). Od seoskih naseqa tako veliki porast zabele`en je samo u Samailama (81,74%), danas Samaila. U nekada najmawem selu ñ ^ibukovcu ñ stanovni{tvo se pove}alo za 2/3 (66,88%), a u jo{ tri sela (Bogutovac, Dedojevci i Pek~anica) za vi{e od 50 odsto. U ostalih deset sela ~iji se broj stanovnika Zemqoradwa u Karanova~kom srezu (1834ñ1867)

71

12

Zbir poreskih obveznika tada nije morao da bude ceo broj, jer su bele`ene tzv. poreske glave.

Budu}i da je pored obveznika koji su pla}ali pun iznos poreza, i koji su nazivani celim poreskim glavama, bilo i obveznika koji su pla}ali polovinu, ~etvrtinu, pa i mawe delove punog poreskog iznosa, oni su bele`eni kao polovina, ~etvrtina ili {esnaestina poreske glave, pa tako i sabirani. Zbog toga se ne mo`e eksplicitno tvrditi da su poreski obveznici ~inili 17,49% stanovni{tva.

13

L. Cvijeti}, nav. delo, 17.

14

Inokosna porodica mo`e biti nukleusna (sastoji se od roditeqa i wihove dece), krwa (u kojoj nedostaje neko od ~lanova nukleusne porodice ili je porodica jedno~lana) ili pro{irena (u kojoj pored roditeqa i dece `ive i drugi bli`i, pa i daqi srodnici supru`nika). O`eweni ~lanovi tih porodica odvajaju se u zasebna doma}instva, a ukoliko ostaju u okviru primarne porodice, ona se, u na~elu, vi{e ne mo`e smatrati nukleusnom, ve} zadru`nom (iako, da bi bila zadru`na, mora da zadovoqi jo{ neke uslove). Videti detaqnije u: Aleksandra Vuleti}, Porodica u Srbiji sredinom 19. veka, Istorijski institut, posebna izdawa kw. 35, Beograd 2002, 17ñ18, 26ñ27, 35; B. Miqkovi}-Kati}, O rasprostrawenosti zadruge u Krajinskoj kapetaniji u vreme prve vladavine kneza Milo{a Obrenovi}a, Ba{tinik, godi{wak Istorijskog arhiva u Negotinu 6, Negotin 2003, 182, 184.

15

B. Miqkovi}-Kati}, nav. delo, 180ñ181; A. Vuleti}, nav. delo, 39ñ52.

16

Popis qudstva Srbije u godini 1866, Dr`avopis Srbije III, Beograd 1869, 90ñ91.

17

Koliku su povr{inu zauzimali {qivici te{ko je proceniti, budu}i da {qive nisu gajene planta`no, odnosno nisu sa|ene u redovima. Ako se prihvati pretpostavka da su u prvoj polovini XIX veka {qive sa|ene na pribli`no isti na~in kao u drugoj polovini veka, odnosno Ñred od reda i drvo od drveta u razmaku od 4ñ6 metaraî (Stanoje M. Mijatovi}, Todor M. Bu{eti}, Tehni~ki radovi Srba seqaka u Lev~u i Temni}u, u: Srpski etnografski zbornik, kw. XXXII, @ivot i obi~aji narodni, kw.

14, Beograd 1925, 12), na jednom hektaru moglo je da bude posa|eno pribli`no 400 stabala.

Prema toj ra~unici, {qivici od 248.806 stabala u Karanova~kom srezu zauzimali bi prostor od 622,01 hektar. Me|utim, prema Vladimiru Kari}u (Srbija, opis zemqe, naroda i dr`ave, Beograd 1887, 254), na jednom hektaru moglo je da bude posa|eno 250 {qiva. Bilo koju od tih procena da uzmemo za ta~nu, mogu}nost gre{ke kod ovakvih prora~una ostaje velika, budu}i da su u XIX veku {qive sa|ene na lo{ijem zemqi{tu, pa nije vo|eno ra~una o udaqenosti me|u stablima, zatim su sa|ene oko ku}e i u me|ama, pa je, na primer, upravo za jedan {qivik u Karanova~kom srezu re~eno: ÑOvaj vo}wak imade 15. drveta {qiva; stawa vrlo r|avog; veli~ina zemqe pod {qivama ovim ozna~iti se i opisati ne mo`e zato {to se {qive po velikim urvinama gdi koja i to kao {to je re~eno u vrlo r|avom stawu nalazeî (Branko Peruni~i}, Jedno stole}e Kraqeva 1815ñ1915, Kraqevo 1966, 141).

Stoga je ovaj prora~un dat samo kao mogu}a ilustracija i povr{ine pod {qivama nisu u{le u ukupni zbir obra|enih povr{ina i strukturu obradivog zemqi{ta.

tako|e pove}ao, porast nije bio ve}i od tre}ine, a u dva se gotovo nije ni mewao (pove}ao se do 5%). ^ak 18 sela izgubilo je u me|uvremenu stanovni{tvo, pri ~emu je broj stanovnika Adrana, u stvari, stagnirao u odnosu na broj iz 1834. godine (smawio se za 0,63%), a u jo{ pet sela gubitak je bio mali (do 6%). Ostala sela izgubila su zna~ajan deo stanovni{tva (od 11 do 45%). Najvi{e stanovnika izgubile su Ribnica (45,42%) i Meqanica (42,50%), ali je gubitak stanovni{tva Meqanice fiktivan, zbog u me|uvremenu izvr{ene podele sela. Ovako neujedna~eno kretawe stanovni{tva u maloj geografskoj oblasti dodatni je pokazateq nestabilnih, a time obi~no i nepovoqnih privrednih mogu}nosti (videti grafikon 1.

Grafikon 1: Apsolutni porast stanovni{tva Karanova~kog sreza 1834ñ1866. godine

Izvor: L. Cvijeti}, Popis stanovni{tva i imovine 1834, 76ñ78; Popis qudstva Srbije u godini 1866, 90ñ91.

Kao {to je pomenuto, obradivo zemqi{te naj~e{}e je stvarano kr~ewem, koje je zahtevalo vi{egodi{wi rad da bi se obezbedile ve}e povr{ine. Stoga ne ~udi da je 1834. godine u Karanova~kom srezu bilo obra|eno ukupno 4.684,58 hektara, bez povr{ina koje su bile pod {qivama.17 Zanimqivo je da najmawe obradivih povr{ina nije bilo u najmawim selima, kao {to bi se pretpostavilo. Mikrogeografski uslovi, koji su podsticali sto~arstvo, a ote`avali zemqoradwu, verovatno su uticali da obradive povr{ine budu najmawe (30ñ35 ha) u selima Magli~ i Zam~awe, ~iji su atari zna~ajnim delom bili polo`eni uz Ibar i bili na vi{oj nadmorskoj visini. Tek potom su sela s malim obradivim povr{inama (40ñ41 ha) bila istovremeno i sela s malim brojem ku}a i stanovnika ñ ^ibutkovica, Dedojevci (sa 21 ku}om), Metiko{i, danas Metiko{ (sa 24), ali i Otroci (sa 68 ku}a). U 11 sela obra|eno je bilo izme|u 50 i 100 ha, a u 17 sela do 200 ha. Vi{e od 200 ha obra|enog zemqi{ta bilo je samo u tri sela ñ u Vrane{ima (250,50 ha), Samailama (289,20 ha), a najvi{e u Mrsa}u ñ 389,61 ha.

I pored razlika u veli~ini obra|enog zemqi{ta u atarima pojedinih sela, nisu postojale ve}e razlike u prose~noj veli~ini poseda u razli~itim selima. U celom srezu, ukqu~uju}i i Karanovac, prose~an posed imao je oko dva hektara (1,96 ha). To bi upu}ivalo na zakqu~ak da je veli~ina obradivog zemqi{ta ve}inom zavisila od broja doma}instava, odnosno broja radno sposobnih. Me|utim, prose~na veli~ina obra|enog zemqi{ta po ku}i, nije zavisila od veli~ine sela, tj. broja ku}a, ve} od drugih, te{ko uo~qivih faktora. Naime, najve}i prose~an posed imala su doma}instva u selu Mrsa} (3,95 ha), koje je imalo 97 ku}a, ali je tek ne{to mawi (3,36 ha) bio prose~an posed u Drag~i}ima, danas Drak~i}i, iako je ovo selo imalo samo 24 ku}e. U jo{ dva sela prose~an posed 72

Bojana Miqkovi}-Kati}

bio je ve}i od tri hektara (u Samailama sa 81 ku}om ñ 3,57 ha i 3,10 ha u Bukovici, koja je imala 48 ku}a). U ve}ini sela (wih 21) prose~an posed kretao se izme|u jednog i dva hektara, u 13 je bio izme|u dva i tri, a samo u ^ibutkovici bio je mawi od 1 ha i iznosio je svega 0,50 ha (videti kartu 1).

Geografski raspored sela s najve}im obra|enim povr{inama u Karanova~kom srezu pokazuje da su najve}e obradive povr{ine obezbe|ene u selima sme{tenim u dolinama Morave i Ribnice, budu}i da su ona raspolagala s vi{e od 200 ha obradivog zemqi{ta. Takav raspored sasvim je o~ekivan, jer su {iroke doline reka najplodnije i najpovoqnije za zemqoradwu, ukoliko nisu izlo`ene Grafikon 2: Struktura obra|enog zemqi{ta u Karanova~kom srezu 1834. godine (u hektarima)

Izvor: L. Cvijeti}, Popis stanovni{tva i imovine 1834, 76ñ78.

obilnim neredovnim poplavama ili mo~varne. Me|utim, zanimqivo je da je u toj oblasti bilo i sela ~ije su obradive povr{ine bile me|u najmawima u srezu (^ibutkovica i Metiko{i), iako nisu imala najmawe atare, a da su neka druga, Lazac i Samaile, na primer, iako su bila udaqena od Morave (pa i od obli`we Musine reke), spadala u grupu sela s najve}im obra|enim povr{inama, iako nisu bila sela s najve}im atarima u oblasti.

Prema strukturi obradivog zemqi{ta Karanova~ki srez se 1834. godine znatno razlikovao od proseka Srbije. Najve}i deo obradivog zemqi{ta u srezu (54,56%) ~inile su wive, koje su zauzimale povr{inu od 2.555,74 ha, tj. 4.427 plugova. Pod livadama je bila ne{to mawa povr{ina (2.029,09 ha, tj. 9.569 kosa), a pod vinogradima svega 99,75 ha ili 1.510,5 motika (videti grafikon 2).18 U Srbiji, me|utim, wive su ~inile 68,50% obra|enog zemqi{ta. Tako izra`ena razlika ukazuje da je prelazak na zemqoradwu u srezu bio sporiji nego u ve}ini oblasti Srbije.

Kao {to je i logi~no, u velikoj ve}ini sela pod oranicama je bio najve}i deo kultivisanog zemqi{ta, ali je ipak bilo i sela u kojima je vi{e zemqe bilo pod livadama, nego pod oranicama. Lopatnica, Metiko{i i Otroci imali su pribli`no iste povr{ine pod wivama i pod livadama (sa 1ñ2 ha u korist livada), u Samailama su livade bile za oko ~etvrtinu ve}e, a u Brezni skoro dvostruko ve}e povr{ine od wiva. To ukazuje da je u navedenim selima sto~arstvo bilo veoma zastupqena delatnost. Takva struktura privre|ivawa u Brezni nije neo~ekivana, budu}i da je selo bilo sme{teno u vi{im predelima (na Go~u) i time bilo pogodnije za sto~arstvo.

Pomenuta struktura obradivog zemqi{ta samo je naizgled neuobi~ajena u slu~aju Samaila, koje su jedno od sela s najve}im povr{inama pod wivama (124,05 ha, u uslovima kada su preko 100 hektara pod wivama imala jo{ samo tri sela, a wive u selu s najve}im povr{inama pod wivama zauzimale oko 200 ha).

Poznato je, naime, da je u seqa~kim dru{tvima za uspe{an razvoj zemqoradwe Zemqoradwa u Karanova~kom srezu (1834ñ1867)

73

18

Sve do po~etka sedamdesetih godina 19. veka u Srbiji su kori{}ene ekonomske, a ne metarske mere u poqoprivredi ñ plug ili dan orawa za oranice, kosa livade ili kosa trave za livade i motika za vinograde.

U metarskom sistemu jedan plug iznosi 0,57 hektara, kosa trave 0,21 ha, a motika vinograda 0,058 ha (L. Cvijeti}, nav. delo, 17, napomena 19).

potreban i paralelan razvoj sto~arstva, koje je u to vreme bilo pa{no, pa su livade ~inile neophodan uslov za wegov razvoj. Stoga struktura seoskog atara ukazuje da su Samaile bile selo sa stabilnom zemqoradwom, koja se uspe{no razvijala. To potvr|uje i ~iwenica da su tridesetak godina kasnije Samaile bile selo s najve}im povr{inama pod wivama (264,72 ha), u uslovima kada su jo{ samo dva sela imala preko 200 ha pod wivama (Kru{evica 252,87 ha i Pek~anica 221,16 ha, a vi{e od 200 ha pod wivama bilo je tada i u Karanovcu). U me|uvremenu, povr{ine pod livadama nisu smawene, ali ni zna~ajno pove}ane.19 Karta 1: Raspored obra|enih povr{ina prema veli~ini u naseqima Karanova~kog sreza 1834. godine (u hektarima)

Izvor: L. Cvijeti}, Popis stanovni{tva i imovine 1834, 76ñ78.

19

Zna~aj sto~arstva, posebno govedarstva, za razvoj zemqoradwe potvr|uje i podatak da je upravo u Samailama 1867. godine bilo mnogo volova (238 volova i bikova) i da ih je samo u Gra~acu bilo vi{e (270).

U srezu je tada preko 100 ovih `ivotiwa bilo u jo{ {est sela: Vrane{i ñ 180, Vrba ñ 148, Mrsa} ñ 142, Otroci ñ 127, Kru{evica ñ 116 i Adrani ñ 102 (Popis obra|evina, 88ñ90).

74

Bojana Miqkovi}-Kati}

Karta 2: Raspored obra|enih povr{ina prema veli~ini u naseqima Karanova~kog sreza 1867. godine (u hektarima)

Izvor: Popis obra|evina u Srbiji u godini 1867, 90単91.

Napredak zemqoradwe najlak{e je uo~iti pra}ewem pove}awa povr{ina pod oranicama, a Karanova~ki srez je tek 1867. godine sustigao prosek Srbije iz 1834. Tek tada je u srezu na oranice otpadalo 66,70% kultivisanog zemqi{ta (videti grafikon 3). Ve} taj podatak ukazuje da je zemqoradwa u srezu zaostajala u odnosu na prosek Srbije. Potvr|uje ga i ~iwenica da je 1867. godine, prema statistici koju je sistematizovao Vladimir Jak{i}, u Srbiji na wive otpadao 71% obradivih povr{ina, iako su wegovom statistikom pored wiva, livada i vinograda obuhva}ene i povr{ine pod vo}wacima i ba{tama, {to je udeo wiva svakako smawilo.20

20

Vladimir Jak{i}, Stawe zemqoradwe u Srbiji, Glasnik Srpskog u~enog dru{tva XLI, 1875, 93単94.

Zemqoradwa u Karanova~kom srezu (1834単1867)

75

Grafikon 3: Struktura obra|enog zemqi{ta u Karanova~kom srezu 1867. godine (u hektarima)

Izvor: Popis obra|evina u Srbiji u godini 1867, 90ñ91.

21

Isto, 97. Iako su se u nekim krajevima Srbije u vreme popisa stoke iz 1866. godine koristili i kowi kao tegle}a marva, u Karanova~kom srezu to nipo{to nije bio slu~aj, budu}i da nijedan doma}in ni u jednom selu nije imao kowa. I volova je tada bilo malo ñ svega 2.837 (Popis obra|evina u Srbiji u godini 1867, 88ñ90).

Ako se wihov broj uporedi s brojem stanovnika iz 1866. godine, na svakog stanovnika dolazilo je tek 0,18 volova i bikova. Pri tome, bikovi, kojih je svakako bilo mawe, nisu kori{}eni pri zemqoradwi, {to dodatno umawuje broj anga`ovane tegle}e stoke.

22

B. Peruni~i}, nav. delo, 306ñ307.

23

24

Isto.

Bez ijedne motike vinograda bila su 1867. godine sela Brezna, Vrba, Grdica, Zam~awe, Jar~uqak (danas Jar~ujak), Kamenica, Meqanica i Musina Reka.

Izme|u 1834. i 1867. opao je udeo livada i udeo vinograda u kultivisanom zemqi{tu Karanova~kog sreza, pa su livade ~inile 32,16%, a vinogradi samo 1,14% obradivog zemqi{ta. Takva struktura ukazuje da je pove}awe oranica bilo nau{trb livada. To je verovatno i jedan od va`nijih razloga usporenog napredovawa zemqoradwe u srezu, budu}i da je smawewe povr{ina pod livadama, koje su obezbe|ivale kvalitetniju ishranu stoke tokom zime, dodatno ote`avalo razvoj sto~arstva u uslovima kada ne postoji ili je u samom za~etku stajsko gajewe. Kao {to je pomenuto, razvoj zemqoradwe bio je usko povezan s razvijenim krupnim sto~arstvom, koje obezbe|uje tegle}u stoku, neophodnu za kvalitetniju obradu zemqe.21 @iteqi Karanova~kog sreza su se najmawe bavili vinogradarstvom. Osnovni razlog za tako malo interesovawe za uzgoj vinove loze le`ao je u nepovoqnim klimatskim uslovima. Op{tinske uprave ^a~anskog okruga bile su svesne da vinogradi Ñne mogu napredovati zbog ladnog podnebijaî,22 ali su ipak poku{avale da rasprostrane uzgoj vinove loze. U tome su imale i podr{ku centralnih vlasti.23 Rezultat takve privredne politike bio je ipak minimalan (videti grafikon 4). Naime, prema popisu iz 1834. godine u sedam sela Karanova~kog sreza nije bio zasa|en nijedan vinograd (Adrani, Grdica, Zaklopa~a i ^ibutkovica, od sela koja su i 1867. pripadala srezu, a od sela koja kasnije nisu pripadala srezu ñ Markova Reka, Okolac i Rajkovac). U slede}ih tridesetak godina pove}an je broj sela u kojima se nije gajila vinova loza, pa ih je 1867. bilo devet. Ipak, u selima koja su 1834. godine bila bez vinograda, u me|uvremenu je zapo~et uzgoj vinove loze (osim u Grdici), ali su zapusteli vinogradi u selima gde je ranije gajena (u ~etiri, odnosno pet sela, budu}i da nije bilo vinograda ni u jednom od dva sela na koja je u me|uvremenu podeqeno selo Meqanica i Kamenica).24 Preko 5 hektara pod vinogradima bilo je 1834. godine samo u sedam sela, najvi{e u Pek~anici (20,5 ha), a potom u Dragosiwcima (8,75 ha). U ve}ini je pod lozom bilo do 2 ha zemqe. Stoga ne ~udi da je prose~no doma}instvo imalo pod vinogradima svega 4 ara, a samo u tri sela preko 10 ari (u Vuku{ici, Ro|evi}ima i najvi{e u Pek~anici ñ 46 ari). Boqe prilike nisu bile ni 1867. godine, jer su u me|uvremenu ~ak u 19 sela smawene povr{ine pod vinogradima, najvi{e u Pek~anici, ~iji su stanovnici pre tridesetak godina jedini imali zna~ajnije povr{ine pod lozom. Od sela u kojima je u me|uvremenu pove}ano gajewe loze samo u {est su povr{ine pod vinogradima pove}ane za vi{e od jednog hektara. Od toga broja, samo u dva sela vi{e od dva hektara ñ u Otrocima (za 5,43 ha) i Metiko{ima (za 2,58 ha). Ipak, ni tako veliko pove}awe nije obezbedilo Otrocima prvo mesto u srezu po uzgoju vinove loze. Sa 7,25 ha pod vinogradima, bilo je tek drugo ñ iza Dragosiwaca (sa 10,67 ha), u kome je vinogradarstvo bilo stabilna delatnost tokom cele prve polovine 19. veka (na to upu}uje podatak da je i 1834. i 1867. zna~ajan deo obradivog zemqi{ta u selu bio zasa|en lozom).

76

Bojana Miqkovi}-Kati}

Grafikon 4: Apsolutno pove}awe obradivih povr{ina u Karanova~kom srezu 1834ñ1867. godine (u hektarima)

Izvor: L. Cvijeti}, Popis stanovni{tva i imovine 1834, 76ñ78.

Popis obra|evina u Srbiji u godini 1867, 90ñ91.

Izme|u dva popisa smawene su i povr{ine pod livadama ñ u apsolutnom iznosu za 44 hektara (videti grafikon 4). Do toga je dovela okolnost da su ~ak u 18 sela koja su pripadala srezu i 1834. i 1867. godine povr{ine pod livadama bile smawene. Najvi{e livada nestalo je u Mrsa}u (71,40 ha), a potom u Meqanici (39,69 ha), ali je smawewe u Meqanici bilo fiktivno zbog podele sela, odnosno povr{ina pod livadama, na Meqanicu i Kamenicu. Za preko 20 hektara smawene su povr{ine livada u tri sela ñ Ribnici (21 ha), Vrdilima (22,89 ha) i Bukovici (24,99 ha). U ostalim selima smawewe je bilo znatno mawe (do 10 hektara). I pored toga, ukupne povr{ine nisu bile osetno mawe, po{to su srezu u me|uvremenu pripala jo{ ~etiri sela u kojima je pod livadama bilo izme|u 15 i 35 hektara, a u Jar~uqku ~ak 130,62 ha. Promene u povr{inama pod livadama u selima koja su sve vreme pripadala Karanova~kom srezu ukazuju da je deo tog zemqi{ta u me|uvremenu pretvoren u oranice.

Iako su ukupne obra|ene povr{ine u Karanova~kom srezu tokom tridesetak godina uve}ane za tre}inu (31,77%), nisu pove}ane obradive povr{ine u svim selima. To tako|e ukazuje na neujedna~en razvoj ratarstva. Ukupne obradive povr{ine bile su mawe nego 1834. godine ~ak u sedam sela, ne ra~unaju}i Meqanicu, ~ije su obradive povr{ine u stvari podeqene i time samo fiktivno smawene. U dva sela obra|eno je za 20 do 30 hektara mawe, a u ostalima do 10 hektara mawe. Najvi{e su smawene obradive povr{ine u Mrsa}u ñ za 112,57 ha.

Sva sela ~iji su stanovnici uspeli da pove}aju obradive povr{ine imala su 1867. preko 10 ha vi{e nego 1834. godine, izuzimaju}i Metiko{e, u kojima je obradivo zemqi{te ostalo skoro isto. Od wih je sedam sela uspelo da pove}a obradive povr{ine izme|u 50 i 100 ha. Za preko 100 ha pove}ane su ukupne obradive povr{ine u pet sela ñ najvi{e u Pek~anici (166,08 ha)25 i ve} pomiwanim Samailama (157,56 ha) ñ i u Karanovcu (198,78 ha). Na osnovu pove}awa obradivih povr{ina tokom tridesetak godina 19. veka mo`e se sa sigurno{}u zakqu~iti da je stabilan razvoj ratarstva postojao samo u Samailama, budu}i da je enormni porast u Karanovcu pre bio posledica wegovog razvoja kao gradskog naseqa. Naime, tokom prve polovine 19. veka, a delom i u drugoj polovini, mala gradska naseqa u Kne`evini Srbiji bila su poluagrarne varo{ice, u kojima je ve}ina doma}instava svakodnevne potrebe za povr}em i vo}em zadovoqavala sa sopstvenih oku}nica i/ili malih zemqi{nih poseda, pa je pove}awe obradivih povr{ina u Karanovcu logi~na posledica porasta broja stanovnika i {irewa gradskog naseqa.

Zemqoradwa u Karanova~kom srezu (1834ñ1867)

77

25

Formalno je najve}e pove}awe u selima koja 1834. nisu pripadala Podibarskoj i Moravskoj kapetaniji, ali ona nisu uzeta u obzir (u Gra~acu oko 329 ha, u Kamenici oko 76 ha, Musinoj Reci i Jar~uqku po 64 ha i u Kovanluku oko 51 ha).

Ratarstvo je u Karanova~kom srezu, po svemu sude}i, napredovalo, ali je wegov razvoj bio usporen i neujedna~en, budu}i da nisu sva sela uspevala da pro{iruju obradivo zemqi{te i time obezbede osnovni uslov za razvoj ratarstva.

Na stagnantno ratarstvo u Karanova~kom srezu ukazuje i struktura proizvodwe `itarica. Ukoliko se podaci o povr{inama pod `itaricama iz 1856. godine iz izve{taja na~elnika Karanova~kog sreza uporede sa podacima prikupqenim popisom iz 1867, jasno je da se tokom jedne decenije skoro uop{te nije promenila struktura proizvodwe.26 U analiziranih 17 sela, kukuruz je bio i ostao dominantna ratarska kultura (videti grafikone 5 i 6). Gotovo da bi se moglo govoriti o monokulturi kukuruza, naro~ito sredinom pedesetih godina (89,4% povr{ina pod `itaricama bilo je pod kukuruzom). Ipak, na odre|eni razvoj ukazuje ~iwenica da je u me|uvremenu skoro udvostru~en udeo zemqi{ta na kome je sejana p{enica i da je ne{to opao udeo zemqi{ta pod kukuruzom. Naime, porast povr{ina pod p{enicom obi~no je najjasniji pokazateq postepenog razvoja ratarstva, pa i privrednog rasta uop{te, budu}i da ve}a potro{wa hlebnog `ita prati porast kvaliteta `ivota neke zajednice, a za seoske zajednice naj~e{}e zna~i mogu}nost prodaje p{enice ({to stimuli{e wen uzgoj).

Grafikon 5: Struktura povr{ina pod `itaricama u sedamnaest sela Karanova~kog sreza 1856. godine (u danima orawa)

Izvor: B. Peruni~i}, Jedno stole}e Kraqeva, 197.

26

Izve{tajem iz 1856. godine obuhva}eni su podaci za 18 seoskih op{tina Karanova~kog sreza, ali jedna od wih 単 op{tina sela Kurilova 単 nije bila u sastavu sreza 1867, pa nije ni obuhva}ena analizom, tako da su upore|eni podaci za slede}a sela: Adrani, Bogutovac, Vrane{i, Vrba, Vrdila, Dragosiwci, Kamenica, Konarevo, Kru{evica, Mataruge, Mrsa}, Otroci, Podunavci, Ratina, Ro|evi}i, Ribnica i Samaile.

Izuzimaju}i Samaile, koje je spadalo u grupu sela s razvijenom zemqoradwom, ta sela nisu bila ni po ~emu karakteristi~na, tako da, kao prose~na, mogu biti reprezentativna za ceo srez.

U Karanova~kom srezu, kao i u ostalim delovima Srbije, veoma malo su gajeni ra`, je~am i ovas, pa je na ove kulture otpadalo svega 2単4% povr{ina pod `itaricama, kako 1856. tako i 1867. godine. U ve}ini sela bar jedna od ovih kultura nije ni uzgajana. Jo{ u mawoj meri sejani su krupnik, proso i heqda, ali je i pored toga gajewe ovih kultura redovno statisti~ki pra}eno (dok {qiva, na primer, nije).

78

Bojana Miqkovi}-Kati}

Grafikon 6: Struktura povr{ina pod `itaricama u sedamnaest sela Karanova~kog sreza 1867. godine (u danima orawa)

Izvor: Popis obra|evina u Srbiji u godini 1867, 90ñ91.

U Karanova~kom srezu 1867. godine ni u jednom selu nije gajeno proso, a heqda je sejana samo u tri sela (na ukupnoj povr{ini od 8 dana orawa). Krupnik je uzgajan samo u ~etiri sela (ukupno na povr{ini od 4 dana orawa zemqe), ovas ve} u 11 sela, ali ni u Pek~anici, gde je najvi{e gajen, pod wim nije bilo ni 10 hektara. Je~am je gajen u 25 sela, a ra` u 27. Zanimqivo je da 1867. godine ~ak u ~etiri sela (Dragosiwci, Zam~awe, Metiko{i i Podunavci) nisu gajene ni ove kulture ni p{enica, ve} samo kukuruz. Kukuruz je uzgajan u mawoj ili ve}oj meri u svim selima, {to je i razumqivo, jer je bio osnovna `itarica u ishrani seoskog stanovni{tva, pa je pod ovom kulturom bila i najve}a povr{ina ñ 3.161,50 ha (videti grafikon 7).

Grafikon 7: Povr{ine pod ratarskim kulturama u Karanova~kom srezu 1867. godine (u hektarima)

Izvor: Popis obra|evina u Srbiji u godini 1867, 90ñ91.

U 11 sela bilo je vi{e od 100 ha pod kukuruzom, a u selu s najve}im kukuruznim poqima ñ Kru{evici ñ 223,44 ha. U {est sela uzgajan je na mawe od 25 ha, najmawe u Grdici (16,53 ha). Pod p{enicom je bilo najvi{e zemqe u Samailama ñ 80,94 ha, ali je u Vrdilima, drugom selu po zastupqenosti p{enice, bilo tek 23 Zemqoradwa u Karanova~kom srezu (1834ñ1867)

79

ha. Vi{e od 20 ha pod p{enicom bilo je jo{ samo u jednom selu ñ Pek~anici ñ i u varo{ici Karanovac (35,05 ha). Pod ra`i su bile jo{ mawe povr{ine. U Pek~anici, gde je ra` najvi{e gajena, sejana je na svega 20,52 ha, a u jo{ pet sela pod ovom kulturom bilo je po deset ili vi{e hektara. Je~am je najvi{e uzgajan u Karanovcu, gde je pod ovom kulturom bilo 19,66 ha, dok je u selima s najve}om proizvodwom, pod je~mom bilo svega oko tri hektara (u ^ibukovcu 3,7 ha, Vrdilima 3,4 ha i Bukovici 3,1 ha). U osam sela je~am je uzgajan na mawe od jednog hektara.

Treba naglasiti da skoro ni u jednom selu u kome je u ve}oj meri gajen kukuruz nije istovremeno u ve}oj meri gajena i p{enica. Jedino su u Samailama pod velikim povr{inama bili i kukuruz i p{enica, a u jo{ {est sela u kojima je pod kukuruzom bilo vi{e od 50 hektara bilo je pod p{enicom vi{e od 10 hektara. To bi ukazivalo na zakqu~ak da je p{enica gajena prete`no u selima s velikim obradivim povr{inama, gde je kukuruza bilo u dovoqnoj meri, pa je ostajalo slobodnog zemqi{ta i za uzgoj p{enice.

Pored povr{ina pod `itaricama, popis iz 1867. godine bele`i i povr{ine zasa|ene krompirom, kupusom i duvanom i povr{ine zasejane konopqom i lanom, kao i broj stabala duda. Od tih kultura, najve}e povr{ine zauzimao je duvan (videti grafikon 8).

27

V. Rihter, Prilike u Srbiji, 64. I Vladimir Jak{i} je smatrao da o krompiru Ñpre ~etrdeset godina na{i zemqedelci [...] ni{ta gotovo i neznado{eî (V. Jak{i}, nav. delo, 67).

Grafikon 8: Ise~ak grafikona 7

28

Verovatno je da statistika gajewa pasuqa nije vo|ena stoga {to je on naj~e{}e sa|en izme|u kukuruza, a retko na samostalnim lejama (B. Peruni~i}, Grad Vaqevo i wegovo upravno podru~je 1815ñ1915, Vaqevo 1973, 166; V. Jak{i}, nav. delo, 53). Mo`e se pretpostaviti da je na tim posebnim wivama gajen pasuq zvan ~u~avac, koji nije bio biqka pewa~ica.

29 Du{an B. Jovi~i}, Poqoprivreda u Srbiji za vlade kneza Milo{a Obrenovi}a, Zadru`ni arhiv, kw. 4, Novi Sad 1956, 4.

30

To uverewe bilo je zasnovano na prinosima ostvarenim na Top~iderskoj ekonomiji, koji su bili samo tri puta ve}i od utro{enog semena, gde je tokom tri analizirane godine 10 oka posa|enog krompira dalo prinos od 25 do 33 oke, a jedno jutro prose~no 277 oka, tj. 349 kg krompira (Poqsko-privredna radwa primerne ekonomije u Top~ideru od godine 1857. do 1862, Dr`avopis Srbije I, Beograd 1863, 18ñ19).

Krompir je najvi{e uzgajan u planinskom selu Brezni, gde je pod krompirom bilo ~ak 8,26 ha. U ostalim selima zauzimao je povr{inu do najvi{e 2 hektara, a u 14 sela uop{te nije ni sa|en. Sli~no je bilo i sa kupusom. I on je najvi{e gajen u Brezni (na 6,27 ha). Jo{ u tri sela uzgajan je na vi{e od tri hektara (Dragosiwci, Kru{evica i Meqanica), a u 14 sela na mawe od jednog hektara.

U 13 sela kupus uop{te nije sa|en, iako se jo{ 1839. godine smatralo da srpski seqak pola godine jede kupus, a drugu polovinu pasuq i da nije video krompir ni boqe vrste povr}a.27 Zanimqivo je da, i pored takvog zna~aja za ishranu stanovni{tva, popisom iz 1867. nisu bele`ene povr{ine pod pasuqem.28 Izme|u 1856. i 1867. godine povr{ine pod krompirom smawene su u svih 17 analiziranih sela u tolikoj meri da je wegovo gajewe postalo zanemariva delatnost, iako se u vreme ustavobraniteqa proizvodwa krompira kona~no odoma}ila u Srbiji. Drasti~no smawewe (sa 244 na svega 14,8 dana orawa) verovatno je bilo posledica zamirawa kampawa sadwe krompira, koje su vo|ene jo{ od vremena prve vladavine kneza Milo{a,29 ali su tokom vladavine ustavobraniteqa postepeno obustavqene, budu}i da se smatralo da prirodni uslovi u Srbiji ne pogoduju uzgoju krompira i da je prinos mali.30 80

Bojana Miqkovi}-Kati}

Od industrijskih biqaka u selima Karanova~kog sreza uzgajani su konopqa, lan i duvan (videti grafikon 8). Konopqa je gajena gotovo u svim selima, najvi{e u Bogutovcu i Kamenici (na 23,94 ha odnosno 10,83 ha). U ostalim selima zauzimala je osetno mawi prostor, koji je samo u {est sela prelazio 5 ha. U odnosu na 1856. godinu, povr{ine pod konopqom su do 1867. smawene, ali je uzgoj konopqe za seoska doma}instva u 17 analiziranih sela zadr`ao pribli`no isti zna~aj, jer smawewe nije bilo veliko.31 Lan je u srezu gajen neuporedivo mawe od konopqe. Samo u Vrdilima i Kamenici lan je bio zasa|en na ne{to vi{e od jednog hektara, a u ~ak 27 sela nije uop{te uzgajan. Duvan je gajen u ve}oj meri.32 Pod wim je bilo ukupno 161,74 ha, iako u 13 sela nije uop{te uzgajan. Najvi{e je sa|en u Vrbi i Vrane{ima (na 22,40 ha odnosno 20,23 ha), a u jo{ ~etiri sela pod duvanom je bilo vi{e od 10 ha. Male povr{ine pod industrijskim biqem u Karanova~kom srezu jasno pokazuju da se i sredinom {ezdesetih godina uglavnom bavilo tradicionalnom zemqoradwom.

O vo}arstvu u srezu je veoma te{ko govoriti, budu}i da nisu sa~uvane statistike o toj delatnosti. Iz sporadi~nih podataka o vrsti vo}aka ili povr{inama pod vo}em, moglo bi se zakqu~iti da su vo}waci bili mali, neure|eni i slabo negovani. To se sigurno mo`e re}i za vo}wake podignute na dr`avnoj zemqi, budu}i da se u popisima dr`avnih dobara Karanova~kog sreza ne pomiwu ure|eni i negovani, ve} zapu{teni i lo{i vo}waci. Na osnovu iste gra|e mo`e se pretpostaviti da su vo}waci ve}inom bili zasa|eni {qivama, o ~emu, pored ostalog, svedo~i i podatak da je u Srbiji jedino ta vrsta vo}waka imala izdiferencirano ime ñ {qivici. Pored toga, gotovo svako seosko doma}instvo gajilo je jabuke i/ili kru{ke.33 U celom srezu popisana su 1867. godine svega 622 duda. Posa|eni su bili u Karanovcu i u 19 sela, ali je preko 10 stabala bilo svega u 11 sela (naj~e{}e izme|u 20 i 50 stabala), dok je u Karanovcu i Kru{evici bilo preko sto stabala.

Kampawu sadwe dudova, prvenstveno na dr`avnoj zemqi, pokrenuli su jo{ ustavobraniteqi 1846. godine, jer je trebalo da dudiwaci postanu osnova za proizvodwu sirove svile u dr`avnoj re`iji. Me|utim, ve} slede}e godine kampawa je pro{irena i na privatne uzgajiva~e, pa su seqaci besplatno dobijali sadnice (tokom 1850. godine, na primer, 16.500 sadnica). Iako je u drugoj polovini ~etrdesetih i prvoj polovini pedesetih godina 19. veka iskazano veliko interesovawe za sadwu dudova, pa je, zbog nemogu}nosti da dr`avni dudiwaci zadovoqe tra`wu za sadnicama, 1849. godine ograni~eno pravo pojedinaca na broj sadnica, po~etkom {ezdesetih godina dudiwaci su ve} bili zapu{teni. To se pokazalo kada je, zbog bolesti svilene bube u Evropi, porasla tra`wa za zdravim semenom dudovog svilca. Tada se dr`avna vlast ponovo zainteresovala za wegov uzgoj, ali je morala da konstatuje da je u mnogim delovima zemqe potrebno ponovo podizati dudiwake.34 O~igledno je da je uzgajawe dudova u me|uvremenu napu{teno i u Karanova~kom srezu, ukoliko je uop{te i zapo~eto u ve}oj meri. To {to se zna~ajan broj dudova odr`ao u Karanovcu (112 stabala), verovatno treba pripisati okolnosti da su dudovi sa|eni na op{tinskoj zemqi, kao {to je tokom kampawe i bilo predvi|eno. Kako i za{to se odr`ao u Kru{evici, te{ko je i pretpostaviti.

31

Smawene su sa 171 na 143,3 dana orawa, tj. na 84,64 hektara (B. Peruni~i}, Jedno stole}e Kraqeva, 197).

32

Te{ko je proceniti da li je relativno velika zastupqenost duvana u Karanova~kom srezu ostav{tina dr`avnih kampawa sadwe duvana iz sredine pedesetih godina ili je posredi neki drugi motiv za gajewe ove biqke. Naime, tada su dr`avne vlasti nastojale da unaprede uzgoj duvana dele}i seoskim op{tinama seme kvalitetnijeg turskog duvana zvanog bo{~a. Iako su u po~etku wegovim napredovawem bili zadovoqni i ratari i lokalne vlasti, ubrzo se pokazalo ñ duvan Ñutro se je i sada se nigdi ne seje, niti kogod izjavquje voqu za sejawe togaî (B. Peruni~i}, Grad Para}in, Para}in 1975, 295. Videti i: B. Peruni~i}, ^a~ak i Gorwi Milanovac 1815ñ1865, ^a~ak 1968, 611).

Ipak, u nekim oblastima, poput Aleksinca i wegove {ire okoline, proizvodwa kvalitetnog duvana se odr`ala (A[ntonije] Aleksi}, Morava, weno sadawe stawe i mogu}nosti plovidbe, Glasnik Srpskog u~enog dru{tva, drugo odeqewe, kw. XI, Beograd 1879, 7).

33

U vo}wacima u kojima se pomiwu vrste vo}a, uvek je bilo jabuka i kru{aka, ali ipak najvi{e stabala {qiva. Tako je, na primer, jedan vo}wak u Rudniku ~inilo Ñ600 drveta {qiva i 400 drveta koje jabuka, koje kru{akaî (B. Peruni~i}, ^a~ak i Gorwi Milanovac, 520), a Ñnekoliko drveta jabuka u istim {qivamaî u Riqinom dolu Studeni~kog sreza ~inilo je vo}wak od 60 stabala Memeda Duwe iz Pazara (isti, Jedno stole}e Kraqeva, 100).

34

D. Mili}, Uticaj Josifa Pan~i}a na razvoj svilarstva u Srbiji, Istorijski ~asopis XX, 1973, 233ñ234, 237; Zbornik zakona i uredaba, i uredbeni ukaza, izdani u Kwa`estvu srb-

Zemqoradwa u Karanova~kom srezu (1834ñ1867)

81

Grafikon 9: Struktura obradivog zemqi{ta 1867. godine prema uzgajanim kulturama

skom IV, Beograd 1849, 7ñ8; AS, DS, 1846, π 6; 1857, π 14, 169, 418; 1858, π 403. Gajewe svilene bube odr`alo se po~etkom {ezdesetih godina u okolini Velikog Gradi{ta, Jagodine, Svilajnca i Para}ina, gde je dudov svilac proizvo|en iskqu~ivo zbog semena.

35

D. B. Jovi~i}, nav. delo, 3; N. Konstandinovi}, Beogradski pa{aluk, 104ñ105, 116, 154; B. Peruni~i}, Grad Para}in, 259.

U nekim oblastima, kao u Temni}u, kukuruz je okopavan dvaput jo{ od vremena kneza Milo{a. Naime, u izve{taju za juli 1837. godine tamo{wi sreski stare{ina je tvrdio: ÑOd prvog kopawa kukuruza u podru~nom mi srezu narod ve}ma dosvr{ujeî (AS, Sredoto~na vojna komanda, 580), {to implicira da je kukuruz posle toga okopavan jo{ jednom.

Izvor: Popis obra|evina u Srbiji u godini 1867, 90ñ91.

36

Uz statistiku spoqne trgovine Srbije izme|u 1866. i 1870. godine objavqena je i procena rodnosti godina u periodu od 1865. do 1869. i to prema prinosu p{enice, kukuruza, je~ma, ovsa, gro`|a, `ira, sena, ko{nica i vo}a. Prema tim podacima, 1867. godina je za p{enicu bila Ñdostaî rodna, kao i za kukuruz, je~am, ovas i vinovu lozu, dok se smatralo da je te godine `ir rodio Ñsuvi{eî, a da je vo}e Ñprerodiloî (Okret spoqa{we trgovine Srbije od godine 1866. do 1870, Dr`avopis Srbije VI, 1872, 5ñ6).

37 U priplaninskim i planinskim oblastima rana zima je, pra}ena sna`im hladnim vetrom ote`avala sejawe ozimih useva ili je ve} posejane uni{tavala, ponekad i na ve}im prostorima, kao {to je to bio slu~aj u Stigu 1849. godine.

Poplave, su{e ili grad ~esto su uni{tavali kulture. Grad je uglavnom uni{tavao jesewe useve, ponekad u tolikoj meri da nije o~ekivan nikakav prinos, kao u Draga~evskom srezu

Kada se samo letimi~no pogleda koje su kulture gajene u razli~itim selima Karanova~kog sreza, postaje jasno da nije bilo nikakve regionalne specijalizacije sela ili grupe sela. U ve}ini sela gajene su u mawoj ili ve}oj meri razli~ite kulture, iako je prednost davana `itaricama, prvenstveno kukuruzu. Te{ko je, me|utim, pa i nemogu}e, danas shvatiti zbog ~ega su se seqaci opredeqivali za uzgajawe jedne ili druge kulture, kao i za{to su napu{tali ve} prihva}ene. @itarice su zauzimale oko devet desetina obra|enog zemqi{ta u srezu, pri ~emu je kukuruz bio najzastupqenija `itarica koja se prostirala na tri ~etvrtine obra|enog zemqi{ta (videti grafikon 9). Ovakvo opredeqewe seoskog stanovni{tva za gajewe kukuruza sasvim je razumqivo stoga {to je on bio kultura koja je na istoj povr{ini donosila vi{estruko vi{i prinos od ostalih `itarica. Poznato je, naime, da pored kvaliteta i plodnosti (iscrpqenosti) zemqi{ta, na prinose najvi{e uti~u na~in obrade zemqe i kvalitet i koli~ina raspolo`ivog semena. U Srbiji je moti~na zemqoradwa preovladavala, pa je od `itarica samo kukuruz mogao u ve}oj meri da bude za{ti}en od korova, budu}i da je jo{ od tridesetih godina 19. veka u zemqoradni~ku praksu uvedeno okopavawe kukuruza.35 Ono je, verovatno, bilo rasprostraweno i u Karanova~kom srezu.

Na prinos su prvenstveno uticali rodnost godina,36 klimatski uslovi i vremenske prilike,37 jer su mogu}nosti kompenzovawa wihovog lo{eg uticaja bile minimalne. Ipak, tim uticajima te{ko se mogu objasniti velike varijacije u gajewu pojedinih kultura u razli~itim selima Karanova~kog sreza, budu}i da su popisivane povr{ine pod odre|enim kulturama, a ne ostvareni prinosi. Zbog toga se mo`e pretpostaviti da su zabele`eni podaci o povr{ini pod nekom kulturom iskazivani bez obzira da li je te godine sa tih wiva prinos ubran ili je propao. Pored toga, tradicionalnim na~inom organizovawa seoskog doma}instva, baziranog na potesnom sistemu, bio je predvi|en red kultura i okvirno odre|en prostor za uzgoj odre|enih kultura za sva doma}instva jedne seoske zajednice, pa je ostajalo premalo slobodne zemqe da bi se u ve}oj meri mogao naru{avati ustaqeni red.38 Stoga se mo`e pretpostavi82

Bojana Miqkovi}-Kati}

ti da stawe registrovano 1867. godine ne oslikava slu~ajnu, ve} uobi~ajenu strukturu poseda i kultura u seoskim doma}instvima.

Te{ko je prosuditi {ta je uticalo na tako raznolik interes seoskog stanovni{tva za zemqoradwu u razli~itim selima tako male geografske oblasti. ^iwenica je da je struktura seoskih atara bila u uskoj vezi s mikrogeografskim uslovima, ali je isto tako ~iwenica da su na wu uticali i drugi faktori ñ ne samo nadmorska visina i kvalitet tla, prisustvo vode, reka i izvora, konfiguracija zemqi{ta i drugi mikrogeografski i mikroklimatski uslovi, ve} i veli~ina atara, du`ina naseqenosti i tradicija bavqewa pojedinim privrednim delatnostima, prvenstveno sto~arstvom, pa i mnogi dru{tveni faktori. Kao {to je primetio Vojin S. Dabi}, koji je detaqno ispitao procese oblikovawa `ivotnog i privrednog prostora na srpskom selu 16ñ18. veka, Ñslo`eni proces dugog trajawa [...] je doveo do toga da je svaki seoski atar imao jedinstvenu i neponovqivu strukturuî i da je Ñu seqa~kim dru{tvima postojala [...] me|uzavisnost izme|u sto~arstva i zemqoradwe i potreba da se ova dva na~ina privre|ivawa dovedu u skladî.39 Stoga je te{ko govoriti o op{tem trendu razvoja zemqoradwe u malim geografskim oblastima. Tek istra`ivawem ve}ih geografskih celina mogu se donositi sigurniji i detaqniji zakqu~ci. Ipak, sa~uvani i analizirani podaci o strukturi i veli~ini obradivog zemqi{ta i uzgajanim kulturama u Karanova~kom srezu dozvoqavaju da se zakqu~i kako je zemqoradwa u ovoj oblasti usporeno, ali ipak napredovala.

1856. godine ili 1841. godine, kada je pogodio 12 sela u Aleksina~kom okrugu, tako da Ñod letinu ni{ta ostalo nijeî (AS, DS, 1842, 378; Ministarstvo finansija, Promi{qenost, 1841, f. V, RNo 380). Usevi su naj~e{}e stradali od obilnih proletwih ki{a, posebno u priobaqu triju najve}ih reka ñ Save, Dunava i Morave, a u Podriwu i od planinskih bujica. Gore od ki{e bile su samo dugotrajne `ege, koje su 1848. godine, na primer, u Kozni~kom srezu sagorele kukuruz i travu na pa{wacima (B. Peruni~i}-Perun, Petrovac na Mlavi, Beograd 1980, 92, 95, 119ñ120; isti, Kru{evac u jednom veku 1815ñ1915, Kru{evac 1971, 460; isti, ^a~ak i Gorwi Milanovac, 613).

38

Olga Srdanovi}-Bara}, Srpska agrarna revolucija i poqoprivreda od Ko~ine krajine do kraja prve vlade kneza Milo{a (1788ñ1839), SANU, posebna izdawa, kw. DXXX, Odeqewe dru{tvenih nauka, kw. 86, Beograd 1980, 105ñ106; AS, Na~elstvo okruga U`i~kog, 1849, f.

XI, R. 1063, K. 10.

39

Vojin S. Dabi}, Srpsko selo (XVIñXVIII vek): oblikovawe `ivotnog i privrednog prostora, u: Prostorno planirawe u Jugoisto~noj Evropi (do Drugog svetskog rata), zbornik radova, u {tampi.

Zemqoradwa u Karanova~kom srezu (1834ñ1867)

83

Bojana Miljkovi}-Kati} AGRICULTURE IN THE KARANOVAC DISTRICT (1834-1867) Summary The analysis of the population census in 1834, when the census of areas under fields, meadows and vineyards, as well as of the number of plum trees was also conducted, and of the census of areas under crops from 1867, has shown, on the basis of the size and structure of arable land and through the presence of certain crops in the district and certain villages, the level of development of agriculture in the Karanovac District. The analysis shows that the Karanovac District was one of the less developed agricultural regions in Serbia because in the observed period the rural population did not succeed in reaching the average values of the Princedom of Serbia, either by the structure or the size of arable areas. The causes of such a state were sought in the size and density of population, different microclimate and microgeographic circumstances, but no trend was established, although the analysis was carried out on the basis of a sample of over 2000 households and some forty villages, which is representative enough. Certain settlements expanded their arable areas relatively fast in the period of some thirty years, while the others stagnated or their arable land was even reduced. A similar situation was with respect to the presence of certain kinds of cultivated land, since not only the areas under vineyards were reduced, which was understandable, because there were no climate conditions for significant vine growing, but the areas under meadows were reduced as well. Although reduction of meadows and expanding of fields usually indicate faster development of agriculture, sorts of field crops and absence of changes in the structure of their production in the district brought that conclusion into question.

In the Karanovac District a small number of cultures were grown, but, nevertheless, they were not all grown in many villages. Cereals occupied about nine tenths of the arable land. Maize made three fourths (74.51%), and wheat 8.11% of the arable land. The other cereals did not occupy more than four percent of the area - rye 3.84%, barley 1.51%, and buckwheat, oats and spelt less than one percent. Out of the other cultures, tobacco (3.86%) and hemp (3.00%) were most grown, and only then vine (1.68%).

The smallest areas were under potato (0.55%) and flax (0.12%). Out of 14 cultures that were statistically followed in Serbia, only millet was not grown in the district.

It is noticeable that, in the last studied decade, the areas under some cereals, i.e. maize, barley and oats were reduced, as well as those under potato and hemp, and the areas that expanded were those under wheat and, what is interesting, under spelt, which is a cereal characteristic for regions with undeveloped agriculture. Although development tendencies in that analysis are relativized by the fact that, due to the unavailability of the material, the sample was reduced to only 17 villages and only seven cultures, it is obvious that there was no significant development of farming in the district.

84

Bojana Miqkovi}-Kati}

MARINA LUKI]-CVETI]

UDK: 726.57(497.11) ID: 180058892

Zavod za za{titu spomenika kulture Kraqevo

CRKVA BRVNARA U SELU VUKU[ICI Apstrakt: Crkva brvnara u selu Vuku{ici, u blizini Vrwa~ke Bawe, posve}ena je svetom Jovanu Krstitequ i datira iz prvih decenija XIX veka. Pored crkve je staro seosko grobqe sa reprezentativnim spomenicima i nadgrobnim plo~ama, aktivno do dana{wih dana. Prvi pisani pomen o woj nalazi se u {ematizmu mitropolita Mihaila, koji je kao vreme podizawa uzeo 1837. godinu, od kada su zvani~no po~ele da se vode crkvene kwige. Zbog priprate dozidane ciglom, svrstava se u crkve polubrvnare. Skromnih je arhitektonskih oblika i dimenzija, pravougaone je osnove, sa polukru`nom apsidom, zasvedena je poluobli~astim svodom od {a{ovaka, a prvobitni krovni pokriva~ bila je {indra. Ima dva ulaza, zapadni i severni i po jedan pravougaoni prozor sa svake strane. U crkvi se nalazi ikonostas, sa ikonama prenetim iz sela Gra~aca 1938. godine, koje je radio prvih decenija XIX veka nepoznati ikonopisac, iz perioda prve vladavine kneza Milo{a Obrenovi}a.

Kqu~ne re~i: Vrwa~ka Bawa, Vuku{ica, Gra~ac, crkva brvnara, Teohar Teoharevi}, mitropolit Mihailo, preletawe crkve, ikonostas, Risto Nikoli} Selo Vuku{ica, sme{teno u podno`ju planine Go~, danas teritorijalno pripada op{tini Vrwa~ka Bawa. Nalazi se oko 8 km ju`no od puta KraqevoñKru{evac, pre skretawa za Bawu. Najstariji pomen sela Vuko{ice nalazi se u poreskoj kwizi Smederevskog sanxaka iz 1476. godine, kada je ono pripadalo Magli~u i imalo samo 23 ku}e, dok je u slede}em popisu iz 1516. selo Vuku{tica imalo 25 ku}a.1 Pod dana{wim nazivom Vuku{ica selo se pomiwe 1526. godine, u sumarnom tefteru Smederevskog sanxaka.2 Kao Vukoglica javqa se u popisu vlaha Smederevskog sanxaka 1528. godine,3 a kao Vuku{ica u popisu iz 1572,4 dok se 1540. godiwe pomiwe kao Vuku{nica.5 Svi nazivi sela predstavqaju varijante nastale od iste osnove ñ vuk, {to se dovodi u vezu sa geografskim polo`ajem sela u podno`ju {umovite planine Go~, koja je stani{te ove `ivotiwe.

Crkva brvnara posve}ena svetom Jovanu Krstitequ (sl. 2) nalazi se iznad sela, na zaravni najvi{e ta~ke Vuku{i}kog brega, na mestu gde se kose ^airi i Nedelo spu{taju ka Vrane{ima. Ju`no od crkve, u jaruzi koja se strmo spu{a nani`e, nalazi se stara i gusta {uma, a severno i zapadno od we je mawa poqana, gde se narod okupqao za vreme praznika. Odabir lokacije za sakralni objekat u skladu je sa starim obi~ajima, da bude na skrovitom mestu, a po{to je crkva opslu`ivala vi{e sela, trebalo je da razdaqina do svakog od wih bude pribli`na. Me|u seoskim crkvama na{ega kraja ova crkva brvnara izdvaja se svojom starinom, skladnim arhitektonskim oblicima i ambijentalnim vrednostima. O woj ne postoje nikakvi istorijski podaci. Vremenom se pored we, u jugoisto~nom pravcu, {irilo seosko grobqe, aktivno do dana{wih dana, gde se sahrawuju me{tani samo sela Vuku{ice, iako parohiju sa~iwavaju i sela: Vrane{i, Otroci, Kamenica i Brezna. Ova skromna gra|evina, locirana van glavnih saobra}ajnica, do dana{wih dana nije detaqno opisana, snimqena, niti kompletno obra|ena, iako predstavqa zna~ajno svedo~anstvo na{eg narodnog neimarstva.

Prvi put pomiwe se kod mitropolita Mihaila, u {ematizmu iz 1874. godine, u okviru okru`ja ^a~anskog ñ eparhije U`i~ke, gde se ka`e da je crkva sagra|ena od drveta 1837. godine. Tada je imala jednu parohiju, sa selima: Vuku{icom, Otrocima, Breznom, Kamenicom i Jelo{nicom.6 U {ematizmu iz 1895. godine Srpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

85

Sl. 2, Crkva i zvonara, jugozapadni izgled

1

A. Ali~i}, Turski katastarski popisi nekih podru~ja zapadne Srbije I, ^a~ak 1984, 248ñ249, 333ñ334.

2

A. Ali~i}, Turski katastarski popisi nekih podru~ja zapadne Srbije II, ^a~ak 1985, 22.

3

4

Isto, 209.

A. Ali~i}, Turski katastarski popisi nekih podru~ja zapadne Srbije III, ^a~ak 1985, 426.

5

Isto, 535.

6

Mitropolit Mihailo, Pravoslavna srpska crkva u kwa`evstvu Srbiji, Beograd 1874, 58.

7

Mitropolit Mihailo, Pravoslavna srpska crkva u kraqevini Srbiji, Beograd 1895, 84.

8

R. Q. Pavlovi}, Podibar i Gok~anica, Naseqa i poreklo stanovni{tva, kwiga 30, Beograd 1948, 361ñ362; Podaci vezani za gradwu crkve verovatno su preuzeti iz Crkvenog letopisa, koji nije citiran.

Sl. 1, Osnova i presek (preuzeto od D. St. Pavlovi}a)

9

D. St. Pavlovi}, Crkve brvnare u Srbiji, Saop{tewa V, Beograd 1962, 130.

10

D. St. Pavlovi}, Crkve brvnare, crte` 108, fusnota 142.

11

R. Pavlovi}, Kako su kod nas crkve Ñleteleî, Odeqewe dru{tvenih nauka, kw. 3, Beograd, 1963.

12

R. Stani}, Crkva u Vuku{ici, Vrwa~ke novine 75/1971.

13

Preko Morave, najbli`e Vuku{ici je selo ^ukojevac, koje ima crkvu brvnaru.

14 Legendu je ispri~ala Radojka, `ena Milorada Go~anina iz Vrane{a, koja je ~ula od svoga oca Mili}a i od dede Jovana ^olovi}a. Tako|e, zapamtila je i temeqe crkve, koji su se kada je ona bila dete, jo{ poznavali u Gra~acu.

15

M. Mihailovi}, Crkva brvnara u Vuku{ici kod Kraqeva, Na{a pro{lost IVñV, Kraqevo 1971, 119ñ124.

16 B. Vujovi}, Umetnost obnovqene Srbije 1791ñ1848, Beograd 1986, 106.

upisana je ista godina gradwe, a zabele`eno je da je crkva gra|ena od brvana kao slabog materijala i da tako|e ima jednu parohiju, koju ~ine sela: Vuku{ica, Vrane{i, Kamenica, Brezna i delom Otroci. Tada{wi paroh bio je Milivoje Vasi}.7 U antropogeografskoj studiji Podibar i Gok~anica Radoslav Q. Pavlovi}, pi{u}i o selu Vuku{ici, pomiwe crkvu sa grobqem na Vuku{i}koj glavici i porodicu Ra{tana (Golu{i}a)8, koja je u~estvovala u wenoj gradwi.

Brvnara u Vuku{ici nalazi se u skupinu crkava kojima je posve}ena studija i kasnija doktorska disertacija Dobroslava St. Pavlovi}a.9 Vremenski podaci o gradwi preuzeti su od mitropolita Mihaila. Autor ovo zdawe poredi sa crkvom brvnarom u obli`wem selu Vrbi, nalaze}i sli~nosti sa oblikom osnove i krova. Prilog sadr`i kra}i opis crkve, ~ija je povr{ina je 43 m2 (du`ina je pribli`no 9 m, a {irina 5,10 m), dok je tavanica zasvedena {a{ovcima. U novije vreme, dozidana je priprata od opeke, a krov je pokriven limom. Kao prilog uz tekst dat je crte` osnove i popre~ni presek, rad in`ewera M. Simonovi}a, koji je sa tada{wim protom, M. Jarakovi}em, Dobroslavu St. Pavlovi}u dao podatke o prepravkama i dozi|ivawu crkve (sl. 1).10 O gradwi i misti~nom preletawu crkava brvnara u Srbiji postoje brojne legende.11 Dve varijante legende koja se odnose na vuku{i}ku crkvu, preuzeo je iz Crkvenog letopisa i objavio Radomir Stani}.12 U prvoj se ka`e da su bule, da bi oskrnavile svetiwu, u crkvi prostrele pelene, pa je posle toga ona preletela u Ravanicu, selo preko Morave, gde navodno i danas postoji.13 Druga varijanta govori o brvnari iz sela Gra~aca, koju su bule na isti na~in oskrnavile, pa je ona preletela u Vuku{icu.14 Najcelovitiji prikaz crkve brvnare u Vuku{ici objavio je Milorad Mihailovi},15 koji je ovu svetiwu svrstao u skupinu skromnih grobqanskih crkava. Koriste}i Crkveni letopis, poku{ao je da rasvetli u~e{}e starih vuku{i}kih porodica u wenom podizawu. Dao je kratak opis samog zdawa sa dogradwom iz 1923. godine, a opisuju}i ikonostas ka`e da je prenet u Vuku{icu iz crkve sela Gra~aca, u petoj deceniji XX veka.

U okviru obimne studije srpske umetnosti 1791ñ1848, u odeqku o crkvama brvnarama, Branko Vujovi} ÑVuku{nicuî (1837) svrstava u skupinu crkava nastalih dvadesetih i tridesetih godina XIX veka.16 86

Marina Luki}-Cveti}

Sl. 18, Ratnici, reqef sa kenotafa

Prilikom izrade kataloga za izlo`bu Molitva u gori, u poglavqu ÑSlikarstvo ikonaî, Radomir Stani} pi{e o ikonostasu iz Vuku{ice na osnovu teksta Milorada Mihailovi}a i svojih terenskih bele{ki. Ikone pripisuje slikaru @ivku Pavlovi}u Po`arevqaninu, navode}i 1837. godinu kao vreme gradwe crkve i pretpostavqa da su ikone tada naslikane.17 Pi{u}i o kulturno-istorijskom nasle|u Vrwa~ke Bawe, Jelena Borovi}-Dimi} uvrstila je crkvu u Vuku{ici u svoju monografiju, daju}i kratak opis arhitekture i popis ikona sa ikonostasa, za koje ka`e da datirju iz vremena podizawa crkve, dok wihovog slikara povezuje sa postvizantijskom tradicijom i orijentacijom ka novom zapadnom slikarstvu, {to zapa`a i Radomir Stani}.18 U odeqku o nekropolama Vrwa~ke Bawe, autorka je uvrstila staro grobqe kod crkve u Vuku{ici, sa spomenicima u obliku krsta, zna~ajnim natpisima i upisanim godinama 1834, 1846, 1855Ö Istakla je zanimqive predstave uklesanih minijaturnih ratnika na kenotafima, podignutim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu (sl. 18).19 Rade}i tipologiju crkava brvnara u Srbiji, Bojana Mihaqevi} je u skupinu crkva sa pripratom uvrstila crkvu u Vuku{ici kao objekat kome je naknadno dodata priprata. Me|utim, ova crkva predstavqa izuzetak, jer priprata nije sa~iwena od brvana ve} je zidana opekom.20 Crkva u Vuku{ici datira iz prvih decenija XIX veka, a 1837. godina, koju je mitropolit Mihailo upisao kao godinu gradwe, ozna~ava vreme od kada su zvani~no po~ele da se vode crkvene kwige,21 sa ~im nije bio saglasan sastavqa~ Crkvenog letopisa, sve{tenik Teohar Teoharevi} (sl. 19).22 Autor je poku{ao da utvrdi vreme gradwe crkve na osnovu nadgrobnih plo~a lociranih oko we, u ~ijem je otkopavawu i sam u~estvovao, i{~itavaju}i natpise i povezuju}i ih sa kolektivnim se}awem. Na taj na~in zakqu~uje da je crkva znatno starija i da su je podigli me{tani. Godinu izgradwe smatra 1815, kada je na~iwena pogodba izme|u kneza Milo{a Obrenovi}a i Mara{li Ali-pa{e koja se odnosila na godi{wicu Beogradskog pa{aluka. Granica je navodno i{la pored sela Gra~aca, koje se nalazilo na turskoj strani, gde jo{ postoji mesto zvano ÑKaraulaî, dok je selo Vuku{ica bilo na srpskoj teritoriji. Sve{tenik Teoharevi} obja{wava mogu}nost preme{tawa crkve iz Gra~aca u Vuku{icu, na oslobo|enu teritoriju, {to je bilo realno izvodqivo, jer je razdaqina izme|u ova dva sela oko 5 km.

Crkva brvnara u selu Vuku{ici

87

Sl. 19. Teohar Teoharevi} (iz dokumentacije Narodnog muzeja Kraqevo)

17

Molitva u gori ñ Crkve brvnare u Srbiji, katalog izlo`be, Beograd 1994, 63.

18

J. Borovi}ñDimi}, Tragovi trajawa, Vrwa~ka Bawa 2005, 190ñ191, sl. 189.

19

Kenotafi su raspore|eni u polukrugu, severoisto~no od crkve i uglavnom su rad belovodskih kamenorezaca. J. Borovi}ñDimi}, Tragovi trajawa, 196, sl. 5ñ8.

20

B. Mihaqevi}, Tipologija crkava brvnara u Srbiji, Saop{tewa XL, Beograd 2008, 224.

21

U Crkvenom letopisu je ubele`eno da se crkvene kwige vode od 18. januara 1837. godine, a da su u crkvi i Ñranije vr{ena kr{tewa, ven~awa i opelaî.

Sl. 3, Crkva i zvonara, ju`ni izgled

22

Sve{tenik Teohar Teoharevi} je vodio letopis od 1947. do 1951. godine, kada je zbog anonimnog napada, verovatno komunista, napustio Vuku{icu i postavqen je za paroha boqkova~kog.

23

U mati~noj kwizi umrlih upisan je podatak da se Milovan Popovi} ispovedio Timotiju Popovi}u, zatim upokoio i da je sahrawen kod vuku{i}ke crkve. Timotije Popovi} je opslu`ivao vuku{i}ku crkvu od 1837. godine, najpre kao kapelan, a posle smrti popa Milovana i kao paroh do septembra 1870, kako je zabele`eno u Crkvenom letopisu.

U Crkvenom letopisu zabele`eno je narodno predawe o postojawu crkve u selu Vuku{ici jo{ u vreme Nemawi}a, koja je sru{ena posle Kosovske bitke isto kao i crkva Svetoga Save u Gra~acu. Stanovni{tvo ovoga kraja za vreme turske vladavine nije imalo crkvu, pa je moralo i}i u @i~u ili Qubostiwu.

Posle obnove Patrijar{ije sagra|ena je crva brvnara na Gra~a~koj glavici, koja je posle Haxi Prodanove bune preme{tena u Vuku{icu.

Potes Vuku{i}kog brega nije arheolo{ki istra`en, a budu}i radovi }e pokazati da li je crkva sagra|ena na mestu starije gra|evine ili ve} postoje}e nekropole. Postoji mogu}nost da je oko same crkve, posle wenog podizawa, formirano grobqe, gde su najpre sahrawivani sve{tenici i najugledniji me{tani.

Najstarije su dve kvadratne nadgrobne plo~e, od belog mermera, istih dimenzija 62 h 62 h 5cm, bez dekoracije, sa uklesanim tekstom: POGLEDAJ NAMERNI^E POD OVOM MRAMORNOM PLO^OM PO^IVAJU KOSTI DVA SVJA[^ENA LICA: SVJA[^ENO JEREJA RADOSAVA KOJI JE UBIJEN U SELU OTKOSIMA KOD NOVOG PAZARA. PO@IVI L. 45 I PRESTAVI SE U SELU VRANE[IMA. BIST POGREBEN NA OVOM MESTU LEPOM, NA 1834.

M(ESE)CA, JANUARIJA 9.

Na drugoj plo~i je nastavak teksta: I SIN JEGO: MILOVAN PO@IVE[E L. 50 I PRESTAVIOSE I BIST POGREBEN U O^IN GROB: M(ESE)CA 8: APRILIA NA: 1845: LETA I SIN JEGO: MILOVAN PO@IVE[E L. 50 I PRESTAVIOSE I BIST POGREBEN U O^IN GROB: M(ESE)CA 8: APRILIA NA: 1845: LETA. One su pokrivale dvojni grob, nadovezuju}i se jedna na drugu. Otkopane su i uspravqene pedesetih godina pro{log veka, u vreme slu`bovawa sastavqa~a letopisa Teohara Teoharevi}a.

Natpis se odnosi na Milovana Popovi}a, poznatog kao pop Mina,23 prvog vuku{i}kog sve{tenika, pored koga su sahraweni wegov sin i brat, na ~ijoj nadgrobnoj plo~i je natpis: OVDE PO^IVAJU RAB BO@I PAVLE SIN POPA MILOVANA IZ VRANE[A PAROHIJE VUKU[ICE PO@IVE L. 15 UMRE 13 MARTA 1835 G. I BRAT TEODOR KMET VRANE[KI PO@IVE GO 35 UM 10 MARTA 1864 g. OVAI SPOMEN OSTAVI MAIKA PERUNIKA. Uz samu apsidu, sve{tenik Teoharevi} otkrio je nadgrobnu plo~u Nikole Milaki}a, koji se upokojio 4. decembra 1834. godine, za koga je pretpostavqano da je ktitor.24 Uz wu se nalazila ne~itqiva plo~a za koju je Teoharevi} pretpostavio 88

Marina Luki}-Cveti}

Sl. 5, Ugaone veze

Sl. 4, Crkva, severoisto~ni izgled

da pripada Pavlu \urovi}u, pretku porodice \urovi} iz Brekiwe, ~ija je slava Sveti Jovan, koji je po kolektivnom se}awu u~estvovao u podizawu crkve. Do dana{wih dana, porodica Tla~inac iz Otroka, Vuku{icu smatra svojom crkvom.

Predak porodice Marinkovi}, Vukmir, sahrawen je u crkvenoj porti sa severne strane. Na wegovom spomeniku u obliku krsta uklesan je 15. februar 1846. godine, tako da se smatra jednim od crkvenih prilo`nika, kako je zabele`io sve{tenik Teoharevi}.

U Crkvenom letopisu se nalaze zna~ajni podaci o obnovi crkve. Velisav Veseli} iz Vrane{a, koji je u vreme pisawa letopisa imao 85 godina, se}a se da je u vreme wegovog ven~awa, 1881. godine, crkva bila prepokrivena novom {indrom, a radovi su izvedeni oko 1875. godine, {to su potvrdili i tada{wi ugledni parohijani Milorad Lisinac i Grujica Gr~karac.

Slede}a obnova je bila 1923. godine, kada je crkva prepokrivena limom i produ`ena zidanom pripratom od pe~ene cigle. Majstor je bio Qubomir Erdoglija iz Vuku{ice.

Avgusta 1947. godine izvr{ena je popravka ju`ne strane crkve, izmenom ~etiri direka i u~vr{}ivawem gvozdenim zategama.25 Zbijena je {indra iznad oltara i oja~ana je drvenim obru~em, a ~itava crkva je omalterisana i okre~ena, osim brvana sa spoqa{we strane. Vrata i prozori su ofarbani, a majstor je bio Budimir Petrovi} iz Vuku{ice.26 Crkva je imala jo{ nekoliko obnova, u kojima je zadr`an limeni krov, a severna vrata su tako|e oblo`ena limom {to je naru`ulo wen izgled.

Crkva brvnara u Vuku{ici je pravougaonog oblika (sl. 1), sa polukru`nom oltarskom apsidom sa isto~ne strane, kakvu imaju crkve u obli`wim selima ^ukojevcu27 i Vrbi.28 Gradwa, obrada i sklapawe drvenih delova, izvedeni su tradicionalnim postupkom, karakteristi~nim za ovu vrstu arhitekture. Na zidanom kamenom soklu visine 0,5 m prvo je postavqena greda temeqa~a, koja je na taj na~in konstrukciju uzdigla od zemqe. Spojena je zasecima (sl. 4), a iznad we se uzdi`u zidovi od obra|enih hrastovih brvana. Oni se zavr{avaju ven~anicama, na koje se oslawa krovna konstrukcija. Ukru}ewe zidova postignuto je ugaonim vezama, poput Ă&#x2018;lastinog repaĂŽ (sl. 5), na isti na~in kao i drvenih elemenata polukruga oltarske apside. Gra|evina je zasvedena poluobli~astim svodom od unizanih {a{ovaka. Krovna konstrukcija se sastoji od rogova vezanih u slemenu.

Ven~anice su ukru}ene zategama Ăą popre~nim gredicama, postavqenim preko {irine broda. Rogovi izlaze iz ven~anica izvan zidova, formiraju}i istureCrkva brvnara u selu Vuku{ici

89

Sl. 6, Unutra{wa }enarka 24

Sve{tenik Teoharevi} zakqu~uje da se mirska lica sahrawuju isto~no od oltara i da je 1834. godine crkva ve} postojala.

25

Sve{tenik Teoharevi} citira zapisnik sa sednice crkvenoop{tinskog upravnog odbora br. 4/17. VIII 1947. godine.

26

Radovi se navode u zapisnicima od 4/17. VIII 1947. i 1/14.

IX 1947. godine.

Sl. 7, Ikonostasna pregrada

27

Crkva u ^ukojevcu sagra|ena je po mitropolitu Mihailu 1780 godine, dok je Joakim Vuji} pomiwe 1826. godine. D. St. Pavlovi}, Crkve brvnare u Srbiji,179単181, sl. 150.

28

Crkva u Vrbi datira iz 1831. godine. D. St. Pavlovi}, Crkve brvnare u Srbiji,127単129, sl. 106.

29

U Crkvenom letopisu je podatak da je na oltarskoj apsidi polukru`ni prozor.

30

Povr{ine crkava po merama Dobroslava St. Pavlovi}a su: u Vuku{ici je 43 kvadrata, u ^ukojevcu 57, a u Vrbi 87.

31

Sli~an ornament javqa se ispod krovnog pokriva~a i iznad oltarskog dela u crkvi Svetih Petra i Pavla u Mrsa}u. M. Luki}-Cveti}, Crkva Svetog Petra i Pavla u Mrsa}u, Na{a pro{lost IX, Kraqevo 2009.

32

Sve{tenik Teokarevi} navodi belu boju zidova i plavu boju svoda.

nu strehu oko gra|evine. Krov je strm, dvovodni, sa zaobqenim isto~nim delom iznad apside, a prvobitni krovni pokriva~ bila je {indra. Po jedan pravougaoni prozorski okvir nalazi se sa svake strane. Prvobitni prozorski otvori su sigurno bili mawi i druga~iji.29 Crkva ima dva ulaza: glavni sa zapadne i sporedni sa severne strane, sa mawim, lu~no zasvedenim vratima (sl. 3).

Crkvu su gradili iskusni, anonimni majstori iz naroda, koji su pokazali dosta spretnosti i ume}a u konstrukciji gra|evine, {to se naro~ito ispoqilo u preciznosti oblikovawa apsidnog dela i u obradi detaqa, ali bez izrezbarenih ornamenata.

Po dimenzijama i obliku, vuku{i}koj crkvi je najsli~nija brvnara u ^ukojevcu, mada Dobroslav St. Pavlovi} pomiwe samo crkvu u Vrbi,30 koja je ve}ih dimenzija. Osim ve} pomenute oltarske apside, sve tri crkve imaju bo~na vrata sa severne strane. Budu}i da su svim objektima krovne konstrukcije prepravqene, pore|ewa ne bi bila merodavna.

Dozidana priprata je pravougaonog oblika i ima istu visinu i {irinu kao crkva (sl. 3). Zapadni zid prvobitne gra|evine je potpuno uklowen, a {a{ovci poluobli~astog svoda iznad naosa nastavqaju se u priprati, tako da je dobijen jedinstven prostor. Svod se zavr{ava unutra{wom }enarkom (sl. 5), sa ornamentom stilizovanog lastinog repa.31 Tom prilikom, brvna sa unutra{we strane su malterisana i okre~ena,32 a kameni sokl, tako|e malterisan, bio je u funkciji plitkog banka. Oba dela crkve imaju isti nagib krova i pokrivena su pocinkovanim limom kao zajedni~kim krovnim pokriva~em. U Letopisu se pomiwe da je ispod lima zadr`ana stara {indra, kojom je gra|evina bila ranije pokrivena. Sa ju`ne spoqne strane vide se `lebovi za grede od krovne konstrukcije, iznad kojih se nastavqa slagawe brvana, tako da se mo`e zakqu~iti da je crkva nadvi{ena. Sa zapadne strane dozidane priprate nalazi se {iroka, dekorativna }enarka, sa ornamentom plitkog luka i {pica, koji se naizmeni~no smewuju, dok je pri kraju zabata drvena zatega talasaste profilacije, sa dekorativnom funkcijom. Na vrhu je metalni krst, sa zaobqenim, pro{irenim zavr{ecima, izme|u kojih su postavqeni tawi metalni obru~i 単 sli~no ocilu, tako da se izme|u krakova formira oblik deteline.

90

Marina Luki}-Cveti}

Priprata je ravno malterisana, sa apliciranom dekoracijom izvedenom pomo}u kalupa i {ablona. Sa zapadne strane je portal koji se lu~no zavr{ava, sa okvirom koji podra`ava pilastre i kapitele sa strane, dok je luk izme|u wih, izveden pomo}u `lebova razli~ite visine. Iznad wega je mala, ~etvrtasta ni{a sa plitkim, ulegnutim okvirom, koji imitira ram oko ravne povr{ine za ikonu. Uglovi su oja~ani plitkim, pravougaonim kompartimentima,33 koji su na isti na~in izvedeni i na spojevima do brvana. Sa severne i ju`ne strane je po jedan dvokrilni prozor, sa po jednom {prosnom na sredini. Natprozornici su u obliku preba~enog, stilizovanog ubrusa, a polukru`ni potprozornici, sa kru`nim ornamentom na sredini i talasastim zavr{etkom, asociraju na ~ipku.

Spoqa, kako pi{e u Crkvenom letopisu, brvna nisu bila ni~im premazana.34 U centralnom delu oltara nalazi se ~asna trpeza, koju obrazuje kamena plo~a, postavqena na {iroku zidanu stopu kru`nog preseka, malterisanu i okre~enu. Od starijeg originalnog mobilijara ni{ta nije sa~uvano. Sa ju`ne strane oltarskog prostora, u novije vreme aplicirana je drvena proskomidija trapezastog oblika.

Prvobitna solea nije sa~uvana, jer je crkva tridesetih godina bila betonirana, dok je danas pod poplo~an lomqenim kamenom i na taj deo mobilijara, nepa`wom ili neznawem, nije obra}ena pa`wa. Sve{tenik Teoharevi} je zabele`io da su se na solei nalazila dva metalna sve}waka sa peskom, na kojima su vernici palili sve}e za `ive i mrtve. Weno mesto je bilo ispod centralnog polijeleja, koji je tako|e nestao, ali se u temenu svoda sa~uvala kuka o koju je bio zaka~en. U Crkvenom letopisu je zabele`eno da je crkva posedovala dva polijeleja, me|utim nema podataka o wihovom izgledu, osim da su bili zaka~eni lancima, na sredini hrama i da su na wim, o praznicima, paqene velike sve}e.

U crkvenoj porti, postojala je drvena zvonara, sagra|ena u istom periodu kao i brvnara, me|utim kako stoji u Crkvenom letopisu: Ñsru{ila se sama od dotrajalosti 1906. godineî. Ve} naredne godine, jugozapadno od crkve, sazidana je nova zvonara,35 koja slu`i i danas. Zvono su 1914. godine odneli Austrijanci, kao {to je bio slu~aj i u drugim crkvama u Srbiji. Po povratku solunskih ratnika, 1922. godine, kupqeno je veliko zvono u Kragujevcu,36 a malo je 1927. godine prilo`ila familija Blagojevi} iz Vuku{ice.37 Dana{wa zidana zvonara je kvadratne osnove, sa niskim soklom (sl. 2).

Prizemqe je sa polukru`nim ulazom, a na spratu su zvona i po dva velika, pravougaona otvora, koja imaju polukru`ne zavr{etke raspore|ene na sve ~etiri strane. Jedini ukras su kompartimenti, izvedeni u malteru na uglovima zdawa.

Krov je ~etvorovodni i pokriven je limom, kao i crkva.

Nedaleko od crkve, sa severne strane, sada se nalazi prizemna crkvena ku}a. Po se}awu Velisava Veseli}a, sve{tenik Teoharevi} je u Crkvenom letopisu zabele`io da je prvobitni objekat sa namenom crkvene kancelarije, narodne trpezarije i kafane sazidan 1879. godine. Ovaj objekat je izdavan pod arendu.

Posle zabrane to~ewa pi}a u crkvenim objektima, zgrada je preme{tena na severnu ivicu crkvenog zabrana, ali radovi su lo{e izvedeni, pa je ku}a ~esto popravqana. Tek 1948. godine bila je zamewena novim funkcionalnim zdawem, koje je u novije vreme popravqeno i ure|eno.

Ikonostasna pregrada (sl. 7) je sa~iwena od drveta, sa prestonim ikonama i jednim redom mawih ikona sa predstavama: proroka, jevan|elista i apostola, sa Spasiteqem izme|u wih. Dvadeset dva svetiteqa su naslikana u veli~ini do kolena, u pravougaonim ni{ama, posebno udubqenim i ome|enim stubi}ima, sa kapitelima koji se lu~no zavr{avaju. Svi svetiteqi, osim Isusa Hrista, koji je u anfasu, dati su u poluprofilu, kako dr`e svitke sa proro~anstvima, jevan|eqa ili oru`je od koga su postradali. Zavr{etak je arhitravna greda stepenaste profilacije, sa nizom dentikula, na ~ijoj je sredini pri~vr{}en krst sa raspe}em. O~igledno je da ikonostas nije prvobitan, jer se na vrhu arhitrava nalaze zakovani fragmenti, sa izrezanim lu~nim zavr{ecima, koji su se sigurno naCrkva brvnara u selu Vuku{ici

91

33

Imitacijama kamenih kvadera na uglovima zdawa izvedenim u malteru.

34

Prilikom posledwih radova na odr`avawu objekta, brvna su radi za{tite premazana sadolinom u mrkom tonu.

35

Zvonaru su sazidali poznati lokalni majstori, Anto Ba~evac iz Vuku{ice i Milan Zari} iz Otroka.

36

Na zvonu je izliven natpis: ÑLivnica zvona Petra A. Ogwanovi}a i k. Kragujevac 1922. g. ñ Dobrovoqnim prilozima prilo`i{e parohijani svojoj crkvi Vuku{i~kojî.

37

Natpis sa zvona glasi: ÑZa uspomenu Isidoru Blagojevi}u, prila`e crkvi vuku{i~koj posinak Lazar, unuk Radivoje, supruga Milica, sna Milena i unuka Radmilaî.

Sl. 8, Bogorodica sa malim Hristom, prestona ikona Sl. 9, Isus Hristos, prestona ikona

38

Podaci o prestonim ikonama delom su preuzeti iz dragocenih terenskih bele{ki Radomira Stani}a i iz fotodokumentacije Zavoda za za{titu spomenika kulture Kraqevo iz 1970. godine.

lazili iznad carskih i bo~nih dveri starije ikonostasne pregrade. Dana{wi ikonostas ima centralne carske dveri i severne bo~ne dveri.

Prestona ikona Bogorodica sa malim Hristom (63 h 45 h 3 sm)38 solidno je likovno ostvarewe, sa korektnim crte`om i plemenitim koloritom, koje pripada prvoj polovini XIX veka (sl. 8). Na plavoj pozadini je predstavqena Bogorodica sa Mladencem, koga dr`i obema rukama i istovremeno joj je u desnoj ruci tamnoplavi sfairos. Data je u blagom poluprofilu, okrenuta u levu stranu, u veli~ini do ispod pojasa. Odevena je u zelenu dowu haqinu, sa zlatnim okovratnikom, na kome su crveni romboidni ukrasi. Preko haqine je preba~en bogato nabran, purpurni maforion, ~iji su nabori nagla{eni potezima zlatne boje. Po ivicama je obrubqen zlatnom trakom, sa geometrijskim ornamentima.

Hristos desnom rukom blagosiqa, dok je levu spustio na sfairos. Odeven je u mrko`uti hiton i cinober himation. Inkarnat obe figure je obra|en okerom, sa sme|im senkama po ivici obraza, sa sme|e nagla{enom linijom nosa, obrva i o~iju, dok je na Hristovim obrazima dodato rumenilo.

Prestona ikona sa predstavom Isusa Hrista (63 h 45 h 3 sm) u frontalnom stavu, u veli~ini do ispod pojasa, tako|e ima plavu pozadinu. Odeven je u crveni hiton i tamnoplavi himation, sa naborima nagla{enim potezima zlatom (sl. 9). Rubovi, okovratnik i narukvice ukra{eni su plavom ornamentisanom trakom. Hiton je stegnut u struku {irokim belim pojasom, koji se na sredini vezuje u veliki ~vor. Desnom rukom blagosiqa, dok u levoj dr`i otvoreno jevan|eqe sa tekstom: Ă&#x2018;Pridite blagosloveni oca moegoĂ&#x2013;ĂŽ Inkarnat je obra|en na isti na~in kao Bogorodi~in. Obe ikone se zavr{avaju slikanim okvirom koji obrazuju dve {iroke linije, u crvenoj i svetloj oker boji.

Prorok Jona (sl. 10) zapo~iwe slede}i red ikona. Predstavqen je kao stariji svetiteq, bele zaobqene brade i kose skupqene na zatiqku, koji obema rukama dr`i belu plo~u, na kojoj je ispisan tekst na hebrejskom. Odeven je u svetloru`i~astu haqinu, sa zelenim pla{tom, preba~enim dijagonalno, preko desnog boka i levog ramena. Veliko o{te}ewe nalazi se na svetiteqevom licu i nimbu.

Prorok Amos (sl. 10), jedan od dvanaestorice starozavetnih malih proroka, predstavqen je kao sme|, pro}elav svetiteq, sa kratkom zaobqenom bradom, 92

Marina Luki}-Cveti}

Sl. 10, 11, 12, Red apostola na arhitravu

koji u desnoj ruci dr`i razvijen svitak sa hebrejskom natpisom, a levim ka`iprstom ukazuje na wega. Nosi zeleni hiton sa okovratnikom, koji se kop~a pucetom pod grlom i ogrnut je ultramarin pla{tom. Pla{t prekriva desno rame, Crkva brvnara u selu Vuku{ici

93

Sl. 13, 14, 15, Red apostola na arhitravu

39

^etiri velika proroka su Isaija, Jeremija, Jezekiq i Danil.

nadlakticu i {iroko obavija dowi deo tela. Inkarnat je obra|en svetlim okerom, sa sme|im senkama po ivici obraza. O~i su tako|e sme|e i krupne, sa iscrtanim bademastim podo~wacima.

Prorok Danilo (sl. 10) se svrstava u ~etiri velika proroka39 i predstavqen je kao mlad, golobradi svetiteq, crne kose, za~e{qane iza u{iju, koja pada niz le|a. Desnim ka`iprstom ukazuje ka nebu, a u levoj ruci, visoko podignutoj, dr94 Marina Luki}-Cveti}

Sl. 16, Red apostola na arhitravu

`i srp.40 Odeven je u ultramarin hiton, opasan u struku i ogrnut je crvenim pla{tom, koji pada preko oba ramena i zakop~ava se na grudima. Inkarnat je bri`qivo islikan svetlim okerom, sa sme|im senkama. O~i su krupne, bademaste, nagla{ene finim lukom obrva. Nos je malo predimenzioniran, a brada kra}a, dok su usne islikane svetloru`i~astom bojom.

Prorok Joil (sl. 11), jedan od dvanaestorice malih proroka, koji je nagovestio Silazak Duha na apostole i Stra{ni sud, predstavqen je sa malom, crvenom, jevrejskom kapom na glavi i sedom kosom, skupqenom na zatiqku. Brada, zaobqena pri dnu, prekriva visinu vrata. Svetiteq obema rukama dr`i ra{iren svitak.

Odeven je u zelen hiton, sa preba~enim crvenim himationom, koji pada preko desnog ramena i provla~i se ispod leve ruke. Preko sredine lica je ve}e o{te}ewe.

Prorok David (sl. 11), judejski car i Hristov predak, predstavqen je u carskoj ode}i, sa zatvorenom pseudobaroknom krunom na glavi. Ima belu, kra}u kosu i bradu, zaobqenu pri dnu. U desnoj ruci dr`i svitak uspravqen navi{e, a levim ka`iprstom ukazuje ka nebu. Ogrnut je cinober pla{tom, zakop~anim pod grlom, ispod koga je plava haqina dugih, uzanih rukava, koji se zavr{avaju zlatnim narukvicama. Ukra{ena je ornamentisanom zlatnom trakom, koja pada od vrata nani`e i opasana je istim zlatnim pojasom. Pogled je usmeren u pravcu Spasiteqa.

Inkarnat je u boji svetlog okera, sa sme|im senkama po ivici obraza.

Prorok Mojsije (sl. 11) je dat u poluprofilu, sa tablicama koje pridr`ava obema rukama. Preko bogato drapiranog ultramarin hitona, obavijen je oker himation, preba~en preko desnog ramena, sa naborima izvu~enim tankim potezima, u boji sepije. Svetiteq ima strog izraz, krupne, tamne o~i, dugu sme|u zaobqenu bradu i tamnu kosu, sa crvenkastim pramenovima. Na mestu razdeqka, na temenu su simboli~no predstavqena dva crvena zraka koji simbolizuju rogove.41 Inkarnat je obra|en svetlim okerom.

Prorok Aron (sl. 12), stariji brat i pomo}nik Mojsijev, u ~ijem je pravcu okrenut, nosi jevrejsku krunu na glavi i ima belu bradu i kosu. U desnoj ruci dr`i starozavetni kov~eg, po kome je dobio ime,42 a leva je savijena u laktu i spu{tena nani`e. Ispod grla mu je pravougaono platno sa ve`enim hebrejskim natpisom. Nosi hrom zelenu dowu haqinu, opasanu u struku, sa uzanim rukavima i ogrnut je belim pla{tom sa svetloru`i~astim naborima. Inkarnat je u boji slonova~e, sa sivkastozelenim senkama po ivici obraza. Usta su mala, tek nagla{ena rumenilom.

Prorok (sl. 12) ~ija je signatura ne~itqiva ima potpuno isto~wa~ki izgled i predstavqen je sa zamotanim, crvenim turbanom na glavi, ~iji kraj pada niz le|a.43 Nosi zelenu dowu haqinu i ogrnut je preko levog ramena `utim pla{tom.

Obema rukama dr`i otvoren svitak. Okrenut je ka proroku Aronu i ima vrlo marCrkva brvnara u selu Vuku{ici

95

40

Srp je simbol smrti kao `etve, ali i ponovnog ra|awa. A. Gerbran, [evalije, Rje~nik simbola, Novi Sad 2004, 871単872.

Od XVI veka predstavu rogova na Mojsijevoj glavi zamenila su dva zraka. A. Badurina, Leksikon ikonografije, liturgike i simbolike zapadnog kr{}anstva, Zagreb 1979, 411.

41

42

Aron zna~i kov~eg, a u starozavetnom kov~egu je ostavqen wegov {tap. Vidi Aronov {tap: A. Badurina, Leksikon ikonografije, liturgije i simbolike zapadnog kr{}anstva, 132単133.

43

Tamnoput svetiteq u isto~wa~koj ode}i je Filip Nero, pa bi se moglo pretpostaviti da se radi o tom svetitequ.

44

Sveti apostol Filip se slavi 14. novembra. No` u wegovoj ruci verovatno je slikareva oma{ka, jer je svetiteq stradao tako {to je raspet naopa~ke. Tako|e, zmiju kojoj su se nevernici klawali usmrtio je molitvom. Justin Popovi}, @itija svetih XI, Beograd 1977, 14. novembar, 404単414.

45

Asist je na~in nano{ewa pozlate na draperiji. J. Ocokoqi}, Ikona 単 pisawe, ~itawe i sozercawe sa teologijom ikone, Beograd 2004, 102.

46 Car Irod je naredio da se pogubi ma~em.

kantne crte: veliki nos, krupne o~i, gustu, crvenkastosme|u bradu, zaobqenu pri dnu, koja prekriva vrat. Inkarnat je ne{to tamniji oker, sa sme|im senkama.

Prorok Solomon (sl. 12), drugi judejski car i Hristov predak, nosi carsku ode}u i otvorenu krunu, koja se trapezasto {iri navi{e. Kosa mu je zatalasana, za~e{qana iza u{iju i pada niz le|a. U desnoj ruci dr`i svitak otvoren navi{e, a levom ukazuje ka nebu. Ima crveni pla{t koji se zakop~ava na grudima. Ultramarin haqina je opasana i ukra{ena zlatnim trakama, na isti na~in kao kod cara Davida. Oko ruku su pri~vr{}ene narukvice. Svetiteq ima sve portretske karakteristike, mlad je, lepolik, okruglog lica, sa tamnim o~ima, finim obrvama, sa rumenilom pri dnu obraza, nanetim preko svetlog okera, koji ~ini osnovni ton inkarnata, sa malim cinober usnama koje daju akcenat.

Sveti apostol Filip (sl. 13) je mlad, golobradi svetiteq, predstavqen u poluprofilu, sa tamnosme|om kosom, za~e{qanom iza u{iju, koja pada niz le|a. Odeven je u plavu dowu haqinu, dok mu je preko ramena preba~en bogato nabran purpurni pla{t. Zlatni akcenti na draperiji su izvla~eni preko osnovnog tona veoma tankim potezima. U desnoj ruci, savijenoj u laktu, svetiteq dr`i no`,44 dok mu je leva ruka prekrivena pla{tom. Leva {aka nije naslikana, pa izgleda kao da se nalazi iza pregradnog stubi}a. Inkarnat je dat u boji slonove kosti. O~i su krupne, tamne i izra`ajne, istaknuta je duga linija nosa, dok su usne male, tek nagla{ene ru`i~astim tonom.

Sveti apostol Simon (sl. 13) je dat u poluprofilu, sa pogledom okrenutim u levu stranu. To je stariji svetiteq bele, kratke, zaobqene brade i kose, sa visokim zaliscima. Obema rukama dr`i zatvoreno jevan|eqe, sa ukra{enim koricama i okovom. Odeven je u svetlozeleni hiton, drapiran tamnim tonom iste boje, sa nanetim asistom.45 Detaq je okovratnik koji se zakop~ava pucetom pod grlom, dok je preko levog ramena preba~en svetloru`i~asti pla{t, sa sme|im naborima. Inkarnat je dat u vrlo bledom tonu slonove kosti, {to je potencirano sedom kosom i bradom, dok su o~i krupne i tamne, sa strogim izrazom.

Sveti apostol Jakov (sl. 13), brat sv. Jovana i svedok Preobra`ewa, okrenut je ka svetom Simonu. Predstavqen je sa sme|om kosom, koja pada u uvojku niz levo rame. Ima visoke zaliske, dok mu je brada tako|e sme|a, kratka i zaobqena. U levoj ruci dr`i otvorenu kwigu, koju je privio na grudi, dok u desnoj, podignutoj ruci, dr`i ma~ okrenut nani`e, od koga je postradao.46 Odeven je u purpurni hiton uzanih rukava, sa tamnocrvenim naborima. Preko levog ramena preba~en je ultramarin ogrta~, bogato i{rafiran zlatom, koji pada preko le|a, provla~i se ispod desne ruke i pokriva bok. Inkarnat je svetao, sa crvenkastosme|im senkama po ivici obraza, dok su o~i vrlo markantne.

Sveti apostol i jevan|elist Marko (sl. 14), sa pogledom usmerenim preko levog ramena, ima sve portretske karakteristike. Kosa mu je crna, ukovr~ena i kratka, dok je brada zaobqena. U rukama mu je zatvoreno, okovano jevan|eqe plave boje. Odeven je u zelenu dowu haqinu, zakop~anu pod grlom i ogrnut je belim pla{tom, sa ru`i~astim naborima, preba~enim preko oba ramena i leve ruke.

Glava je malo uve}ana, lice je pro{ireno, brada je neproporcionalna, kao i vrat, tako da se o~igledno radi o slikarevoj oma{ci, jer kod ostalih likova tih anomalija nema.

Sveti apostol i jevan|elist Matej (sl. 14) ima belu kosu razdeqenu na temenu i skupqenu na zatiqku, dok duga brada pada na grudi i zaobqena je pri dnu. U svetiteqevim rukama, pod desnom mi{kom je zatvoreno jevan|eqe, a levom {akom pridr`ava wegov gorwi ugao. Odeven je u plavu dowu haqinu, dugih rukava, preko koje je pregrnut crveni pla{t, koji ide dijagonalno preko desnog boka i levog ramena, obavijaju}i dowi deo tela. Svetiteqevo lice, produhovqeno i strogo, dato je u svetlom okeru, sa finim lukom sme|ih obrva, tamnim o~ima i pogledom u levu stranu, ka Spasitequ.

Sveti apostol Petar (sl. 14), prvi me|u apostolima, dr`i kqu~eve na grudima, u levoj ruci, dok mu je zatvoreno jevan|eqe pod desnom mi{kom. Ogrnut je 96

Marina Luki}-Cveti}

oker pla{tom,47 sa tamnijim, crvenkastooker naborima, koji je preba~en preko oba ramena i grudi i pada niz le|a. Dowa haqine je zelena, uzanih rukava, sa okovratnikom, zakop~anim pucetom. Apostol ima portretske karakteristike, kratku, sedu kosu, sa visokim zaliscima i bradu zaobqenu pri dnu. Inkarnat je dat u svetlom oker tonu.

Isus Hristos (sl. 15) je predstavqen ~eono, kako blagosiqa obema rukama.

Odeven je u purpurnu dowu haqinu, {irokih rukava, opasanu u struku i ogrnut je plavim pla{tom, koji pada na oba ramena, preko leve ruke i obavija dowi deo tela. Lice je nesrazmerno pro{ireno, sme|a kosa je sa razdeqkom na sredini ~ela, za~e{qana iza u{iju i pada na ramena.48 Oko glave je nimb sa upisanim krstom. Lik spasiteqa je sli~an liku sa prestone ikone.

Sveti apostol Pavle (sl. 15) se nalazi sa leve Hristove strane i blago je okrenut ka wemu. To je svetiteq tamnosme|e kose, sa razdeqkom na temenu, za~e{qane iza u{iju i pramenom koje pada niz levo rame. Brada je kratka, ~etvrtasta i ravno zase~ena. U desnoj ruci dr`i podignuti ma~, okrenut nani`e, a u levoj kutiju sa svicima, {to se odnosi na poslanice koje je sastavio. Odeven je u ultramarin hiton i omotan je cinober pla{tom. Nabori draperije su minuciozno izvla~eni zlatom. Inkarnat je obra|en svetlim okerom sa sme|im senkama po ivici obraza i borama na ~elu. Oko o~iju su bademasti podo~waci.

Sveti apostol i jevan|elist Jovan (sl. 15) tako|e je blago okrenut ka Spasitequ. U desnoj ruci dr`i kalamus, a u levoj tekst jevan|eqa. To je stariji svetiteq, sede kose, razdeqene na sredini temena, sa uvojkom sa desne strane ~ela, sa dugom belom bradom, koja pada na grudi i polukru`no se zavr{ava. Nosi purpurni himation uzanih rukava, preko koga je preba~en svetlozeleni pla{t, sa tamnozelenim i zlatnim potezima draperije. Inkarnat je obra|en bojom slonove kosti, sa sme|im senkama.

Sveti apostol i jevan|elist Luka (sl. 16) dat je u poluprofilu i blago je okrenut ka Spasitequ. Ima sme|u kosu, sa zaliscima na ~elu, skupqenu na potiqku, koja pada niz desno rame. Pod levom mi{kom mu je zatvoreno, okovano jevan|eqe, a desnom {akom pridr`ava wegovu kop~u. Odeven je u oker dowu haqinu, sa zakop~anim okovratnikom, uzanih rukava, koja je drapirana u tonu svetle sepije. Preko desnog ramena preba~en je plavi pla{t, koji ide dijagonalno prekrivaju}i desni bok. Inkarnat je obra|en u svetlom okeru, sa crvenkastosme|im senkama i nagla{enim borama na ~elu. O~i su krupne, sa jakim lukom obrva i tamnijim podo~wacima.

Sveti apostol Andrej (sl. 16), jedan od prvih Hristovih u~enika, blago je ka wemu okrenut udesno. To je stariji svetiteq sa sedom kosom i bradom, koji sa leve strane obema rukama dr`i krst, za koji je bio zavezan i na kome je stradao. Nosi zeleni hiton, opasan u struku, dok je preko desnog ramena ogrnut ultramarin himationom. Nabori su izvedeni finim, minucioznim potezima belom bojom.

Inkarnat je u tonu slonove kosti sa sivozelenim senkama.

Sveti apostol Vartolomej (sl. 16) je okrenut ka svetom Tomi, ~iji je par.

Desnom rukom pridr`ava jevan|eqe, otvoreno ka posmatra~u, dok levim ka`iprstom ukazuje na wegov sadr`aj. Odeven je u zeleni purpurni hiton, sa okovratnikom, sa zakop~anim pucetom ispod grla. Preko levog ramena i oko bokova omotan je zeleni pla{t. Predstavqen je kao svetiteq sredwih godina, blagog izraza, mrke kose i kratke, tek nagla{ene, zaobqene brade. Inkarnat je obra|en svetlim okerom, sa sme|im senkama, po ivici obraza.

Sveti apostol Toma (sl. 16) je mlad, golobradi svetiteq, sa zamotanim svitkom u desnoj ruci savijenoj u laktu, dok je leva {aka ispru`ena i zaklowena stubi}em. Odeven je u plav hiton i ogrnut je purpurnim pla{tom. Lik podse}a na proroka Solomona. Svetiteq ima tamnu kosu, sa mawim zaliscima, za~e{qanu iza u{iju, koja je zatalasana i pada niz le|a. Liku poseban akcenat daju tamne o~i i usne nagla{ene rumenilom. Inkarnat je obra|en svetlim okerom, sa rumenim senkama pri dnu obraza.

Crkva brvnara u selu Vuku{ici

97

47

Sveti Petar se naj~e{}e slika u himationu `ute boje, koja ozna~ava objavqenu istinu. A. Badurina, Leksikon ikonografije, liturgike i simbolike zapadnog kr{}anstva, 457.

48

Pro{ireno Hristovo lice ikonografski se mo`e dovesti u vezu sa predstavom Svete trojice, gde se simboli~no Hristos slika sa tri lica, u sredini u anfasu i bo~no u profilu. Z. M. Jovanovi}, Azbu~nik pravoslavne ikonografije, 381単382.

Sl. 17, Krst sa raspe}em

49 Uobi~ajeni detaqi, spu`va i kopqe su izostavqeni.

50

Zbog ~a|i i zaprqanosti detaqniji opis krsta nije izvodqiv.

51 B. Vujovi}, Umetnost obnovwene Srbije, 260.

52

B. Vujovi}, Crkveni spomenici na podru~ju grada Beograda II, Beograd 1973, 286, sl. 6, 7.

53

U dokumentaciji Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture u Beogradu, gde su konzervirane ikone iz [atorwe, kao autor se pomiwe Risto Nikoli}. O~igledno se radi o pogre{noj atribuciji. Risto Nikoli} je autor drugih prestonih ikona iz [atorwe. N. Smi~iklas, Ikone sa ikonostasa crkve Sv. Nikole u [atorwi, Glasnik Dru{tva konzervatora Srbije, 34, Beograd 2010, 158単159, sl. 1, 2. * Autori fotografija su Radomir Stani} i Dalibor An|elkovi}.

Na vrhu ikonostasa nalazi se raspe}e (sl. 17), rad anonimnog lokalnog majstora, bez zna~ajnijih umetni~kih dometa, koje je ne{to mla|eg datuma. Krajevi krsta se zavr{avaju izrezanim drvenim krugovima. Bo~no su pri~vr{}ene po dve {estokrake zvezde, a izme|u krakova krsta su dva kruga, koji se verovatno odnose na personifikaciju sunca i meseca.49 Figura Hrista je data shematski, sa nagla{enom konturom, udovi su izdu`eni i prate dimenzije krsta. Spasiteqeva glava je pala na desno rame, o~i su sklopqene, lice je duguqasto, a kosa razdeqena po sredini, pada na ~elo i talasasto je oblikovana. Oko bedara je uobi~ajeni beli perizom. Pri vrhu krsta je }irili~ni natpis INC. U krugovima su predstavqeni simboli jevan|elista. Kolorit je sveden na mrke, sive i oker tonove.50 Na vrhu krsta je mehanizam sa ~ekrkom, za podizawe kandila, izveden u obliku drvenog goluba, koji osim prakti~ne namene ima simboli~no zna~ewe Svetoga duha. To je ~est detaq na ikonostasima u crkvama brvnarama, zadr`an i u kasnijim stilskim epohama.

Ikone sa oltarske pregrade u Vuku{ici, po stilskim karakteristikama, mogu se pripisati anonimnom slikaru iz prve polovine XIX veka, iz vremena prve vladavine kneza Milo{a Obrenovi}a, o kome pi{e Branko Vujovi}51 i pronalazi wegove radove u Top~ideru,52 Vra}ev{nici, Ripwu i [atorwi na Rudniku.53 Zapravo, prestone ikone iz [atorwe su najsli~nije prestonim ikonama iz Vuku{ice.

Slikar ikona sa ikonostasne pregrade iz Vuku{ice, iako se opredelio za tradicionalno slikarstvo, nije mogao da ostane van savremenih tokova, tako da se vizantijska tradicija pro`ima sa novim, lokalnim, religioznim i estetskim merilima. Uo~qive slikarske mane su: neprodubqen prostor, stati~nost svetiteqa, bez obzira na poku{aj prikazivawa pokreta ruku, ponegde se javqa nepreciznost u proporcijama ili nota grotesknog. Masivna, kruta draperija ne prati pokrete tela, iako je islikavawu nabora posve}eno dosta pa`we, a slikar se svojski trudio da postigne baroknu dramatiku. Sam tip svetiteqskih likova asocira na ruske uzore. [to se ti~e kolorita, on ostaje jak, zvu~an i rezak, ali osnovna tradicionalna skala, pro{iruje se novim tonovima zelene, ru`i~aste i boje sepije i razli~itim tonovima okera.

98

Marina Luki}-Cveti}

Predmeti koji su pripadali vuku{i}koj crkvi, na`alost, nisu sa~uvani. U Letopisu se pomiwe Ă&#x2018;svetiwaĂŽ, komadi} mo{tiju nepoznatog svetiteqa, koja se i danas nalazi u crkvi, na poli~ici sa severne strane ikonostasa.

Na ~asnoj trpezi nalazi se darohranilnica sa raspe}em, sa dve ovalne ikonice sa predstavama Bogorodice i svetog Jovana, koja datira sa po~etka XX veka. Na predwoj strani, ispod raspe}a, naslikan je mrtvi Hristos. U Crkvenom letopisu zabele`eno je da je to poklon crkve u Kraqevu, donet posle Drugog svetskog rata.

Liturgijske kwige koje se ~uvaju u vuku{i}koj crkvi predstavqaju posebnu vrednost i zaslu`uju odgovaraju}u pa`wu. Isti~e se Oktoih {tampan 1797. godine u Rusiji i jedan Triod iz 1813. godine publikovan u Moskvi.

Crkva u Vuku{ici jo{ nije progla{ena kulturnim dobrom, iako to odavno zaslu`uje, jer je u Srbiji do dana{wih dana sa~uvano samo oko 40 takvih objekata. Pojava crkava brvnara nagovestila je boqe politi~ke prilike i oslobo|ewe od vi{evekovnog turskog ropstva. One su podizane ~im su se stekli uslovi za slobodno bogoslu`ewe, a kada je postajala opasnost, demontirane su i preme{tane. Tako|e, brvnare su svedok zna~ajnih istorijskih doga|aja, pre svega po~etka ustanka. Pored wih se narod okupqao i organizovao, ali za wih vezivao i najva`nije doga|aje privatnog `ivota (ro|ewa, svadbe, sahrane). Crkva u Vuku{ici, skromna i skrovita, svedok je istorijske prekretnice i oslobo|ewa ovog dela Pomoravqa, kada su se Turci povla~ili od varo{i Karanovca, preko sela Gra~aca i spu{tali se ka jugoistoku. Crkva u Vuku{ici ve} oko dvesta godina opslu`uje ista sela i prema woj se me{tani odnose sa posebnim po{tovawem.

Oko we se nalaze monumentalni kenotafi, podignuti izginulim ratnicima u Prvom svetskom ratu, kojima se na Vidovdan slu`i opelo.

Crkva brvnara u selu Vuku{ici

99

Marina Luki}ñCveti} THE WOODEN CHURCH IN THE VILLAGE OF VUKU[ICA Summary In the village of Vuku{ica, at the foot of the mountain of Go~, there is a wooden church dedicated to Holy John the Baptist, which dates from the first decades of the XIX century. Metropolitan Mihailo mentioned the year 1837 as the year of its construction, but the compiler of The Church Annals, priest Teohar Teoharevi}, did not agree with it. The annals contain important data about the history of the church, its renovations and additions, with the inventory of movables, and a separate part refers to those who were priests in it. Dobrosav St. Pavlovi}, Milorad Mihailovi}, Radomir Stani}, Jelena Borovi} and Bojana Mihaljevi} also wrote about this church.

The church has a rectangular base, with a semicircular altar apse on the east and an added narthex on the west. It was made of oak logs, with angular “dovetail” connections placed on a stone plinth. It has two entrances, on the west and north sides and one window on each side. Its semicircular barrel vault is made of wooden boards, and the roof covering was originally made of shingles, while nowadays it is made of plate. On its internal side, there is a decorative board at the eaves, similarly to the church in Mrsa}. The original bell-tower was wooden, and after its pulling down because of its deterioration due to age, it was replaced by a newly built one.

The icons, which date from the first decades of the XIX century, were brought from the village of Gra~ac in 1938 and they are most similar to the icons of the unknown icon painter from [atornja, who was described by Branko Vujovi}.

To the southeast of the church there is an active village graveyard, near the apse there are the oldest tombstones, and to the northeast there are cenotaphs made of Belovode sandstone, dedicated to the warriors of the First World War.

100

Marina Luki}-Cveti}

SLAVI[A NEDEQKOVI]

UDK: 94:323.1(=163.41)î18î ; 327(497.11) î1878/1885î ID: 180059148

Filozofski fakultet Ni{

NACIONALNI RAD U STAROJ SRBIJI I ULOGA RA[KE CARINARNICE (1878ñ1885) Apstrakt: U `eqi da dovr{i proces oslobo|ewa srpskog naroda, koji se u to vreme dobrim delom jo{ uvek nalazio van granica srpske dr`ave, Srbija je kroz ~itavu drugu polovinu 19. veka vodila upornu borbu ne bi li uspe{no re{ila srpsko nacionalno pitawe. Zna~ajan deo tih aktivnosti bio je usmeren ka severnom delu Stare Srbije, tj. ka Ra{koj oblasti. Kulturno-prosvetno delovawe predstavqalo je glavno oru`je u {irewu srpske nacionalne ideje i odbrani srpskih nacionalnih interesa. Srpska vlada je sa velikom pa`wom pratila razvoj prilika u Ra{koj oblasti i istovremeno je pomagala srpski narod u ovim krajevima. Ova pomo} pru`ana je sve do 1912. godine i bila je od velikog zna~aja za o~uvawe srpske nacionalne ideje u Turskoj. Veliku ulogu u ovom zagrani~nom poslu imala je carinarnica u Ra{koj. Wen zna~aj bio je definisan u brojnim srpskim nacionalnim planovima nastalim u posledwim decenijama 19. veka.

Kqu~ne re~i: Srbija, srpski narod, kulturno-prosvetni rad, propaganda, Ra{ka oblast, Ra{ka carinarnica Doga|aji koji su proiza{li iz Velike isto~ne krize (1875ñ1878), iz osnove su promenili odnos politi~kih snaga na Balkanskom poluostrvu. Osmansko carstvo je u ratovima sa Rusijom, Srbijom i Crnom Gorom izgubilo znatne teritorije, dok je Austrougarska okupirala Bosnu i Hercegovinu. Berlinski kongres je svojim odlukama ponovo pokazao da postoji duboka razlika izme|u oslobodila~kih pokreta balkanskih naroda, u prvom redu Srba, i legitimisti~ke politike velikih sila u re{avawu Isto~nog pitawa. Berlinski kongres predstavqao je veliki uspeh Austrougarske, koja je postala nesumwivi gospodar politi~ke situacije na Balkanu. Ona je vrlo jasno stavila do znawa da nipokoju cenu ne}e dozvoliti stvarawe ve}e srpske dr`ave, ~ije bi postojawe, ugro`avalo vitalne interese austrougarske politike na Balkanskom poluostrvu. Odlukama koje su donete na kongresu u Berlinu odre|ene su nove politi~ke granice na Balkanskom poluostrvu. Odvojena od Bosne i Hercegovine, Srbija je svoju nacionalnu politiku usmerila u pravcu juga, ka dolinama Morave i Vardara.

Uskla|uju}i svoje oslobodila~ke planove sa obavezama koje je prihvatila na Berlinskom kongresu, Srbiji nije preostalo ni{ta drugo, nego da se okrene ka jo{ neoslobo|enim teritorijama Osmanskog carstva, ka Staroj Srbiji i Makedoniji.1 U prvim godinama posle zakqu~ivawa Berlinskog kongresa, Srbija nije povela aktivnu nacionalnu politiku prema neoslobo|enim srpskim zemqama u Turskoj. Pa`wa srpske vlade bila je u to vreme vi{e usmerena na pregovore sa Austrougarskom. Nezavisna srpska dr`ava ulagala je velike napore da sa~uva svoju ekonomsku i politi~ku samostalnost u odnosu na mo}nu austrougarsku monarhiju.2 Bez pravog prijateqa i saveznika me|u velikim silama, Srbija je ostajala usamqena u borbi za ostvarivawe nacionalnih ciqeva. Dok je Rusija radije podr`avala novostvorenu Bugarsku, zapadnoevropske sile su sumwi~avo gledale na Srbiju zbog wene verske i etni~ke bliskosti sa Rusijom. Ovakav stav velikih sila najvi{e se odrazio na ispuwewe ciqa srpske nacionalne politike a to je bilo oslobo|ewe i ujediwewe srpskog naroda.

Srpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

101

1

Mihailo Vojvodi}, Srbija u me|unarodnim odnosima krajem XIX i po~etkom XX veka, Beograd 1988, 15.

2

Mihailo Vojvodi}, Putevi srpske diplomatije. Ogledi o spoqnoj politici Srbije u XIX i XX veku, Beograd 1999, 5ñ6.

F. Kanitz, Serbien.

Historisch-ethnographische reisestudien aus den jahren 1859-1868, Leipzig 1868, XXIV

3

Gra|a za istoriju makedonskog naroda iz Arhiva Srbije (daqe: Gra|a), priredio Kliment Xambazovski, tom IV, kwiga I (1879単1885), Beograd 1985, 10単11.

Uprkos velikom neraspolo`ewu i razo~arawu koje su donele odluke prvo Sanstefanskog mira a potom i Berlinskog kongresa, aktivnosti usmerene na sprovo|ewe srpske kulturno-prosvetne delatnosti nisu prestale. Prve korake u tom pravcu u~inio je beogradski mitopolit Mihailo. On je 18. juna 1878. godine, u toku odr`avawa Berlinskog kongresa, od Carigradske patrijar{ije zatra`io da se sarajevskom mitropolitu dozvoli da u wegovo ime upravqa Bosnom, Hercegovinom i Novopazarskim pa{alukom, a da se u Prizrenu, Skopqu, Velesu, Serezu, Ki~evu i Ohridu za episkope postave Srbi. Na taj na~in bi se sa~uvalo jedinstvo pravoslavnog sveta u Turskoj, koje je bilo uzdrmano u toku ratnih godina a istovremeno bi se uspe{no pariralo agresivnoj bugarskoj i egzarhijskoj propagandi. Iako ovaj predlog mitropolita Mihaila nije prihva}en, on je bio zna~ajan jer je trasirao put potowe srpske kulturno-prosvetne i nacionalne propagande u Turskoj.3 Na predlog Jovana Risti}a u Beogradu je, 1878. godine, objavqena studija pod nazivom Stara Srbija. Ra|ena na osnovu obimne arhivske gra|e Ministarstva inostranih dela Srbije, studija \or|a Popovi}a Dani~ara argumentovano 102

Slavi{a Nedeqkovi}

je branila sva prava koja je Srbija polagala na Staru Srbiju. Ovim je evropskoj javnosti stavqeno do znawa da su to srpske provincije u Turskoj u kojima je srpski narod zna~ajno zastupqen a da je on istovremeno, nacionalno obespravqen i da je pritisnut brojnim politi~kim i ekonomskim nevoqama.4 U svim nacionalnim planovima koji se u to vreme stvaraju u Kne`evini Srbiji zna~ajna pa`wa bila je posve}ena carinarnici u Ra{koj. Kako u to vreme na prostoru Stare Srbije5 jo{ uvek nisu postojali srpski konzulati, Ra{ka carinarnica i srpska bogoslovija u Prizrenu bile su jedini centri iz kojih se {irila srpska nacionalna ideja i vodila borba za o~uvawe srpskog naroda na prostorima Stare Srbije i Makedonije. Ratna razarawa pogubno su delovala na mre`u srpskih {kola u Staroj Srbiji i Makedoniji. Mnoge {kole su bile zatvorene, a u~iteqi koji su bili poslati iz Srbije uglavnom su se vratili natrag u Kne`evinu. Oni u~iteqi koji su uprkos svim opasnostima ostali u severnom delu Stare Srbije i daqe su radili na o~uvawu srpskog duha i {irewu srpske nacionalne ideje. Svesno rizikuju}i svoje `ivote i `ivote svojih porodica oni su savesno ispuwavali sve one zadatke koje je pred wih postavqala srpska nacionalna propaganda. Izlo`eni svakodnevnim napadima fanati~nog muslimanskog stanovni{tva koje je u srpskom narodu videlo glavni razlog za sve svoje probleme, Srbi u severnom delu Stare Srbije na{li su se u veoma te{kom polo`aju. Turske vlasti bile su neprijateqski raspolo`ene i nepoverqive prema Srbima, koji su za wih predstavqali sinonim za buntovni{tvo.

Zbog toga su turske vlasti poku{avale da spre~e svaki kontakt srpskog stanovni{tava iz Turske sa Srbijom, {to se naro~ito odrazilo na wegovu kulturno-prosvetnu delatnost. Suo~en najpre sa delovawem ratobornog ba{ibozluka i Prizrenske lige a potom i sa turskim prekim vojnim sudovima, srpski narod u Turskoj u prvim godinama posle 1878. godine nije mnogo mislio na {kole.6 Te{ki uslovi `ivota pod Turcima posle 1878. godine odrazili su se i na materijalni polo`aj srpskih u~iteqa. Preostali u~iteqi primali su platu jedino od crkveno-{kolskih op{tina. Ova primawa su bila mala i ~esto su kasnila, tako da su u~iteqi jedva sastavqali kraj sa krajem. Neretko se de{avalo da su nakon odlaska {kolovanih u~iteqa na wihova mesta dolazili nestru~ni priu~eni Ñu~iteqiî, koji nisu imali znawa, sposobnosti a ni `eqe da do kraja sprovedu rad na svetovnoj {kolskoj nastavi.7 Pored problema sa nedostatkom stru~nog u~iteqskog kadra srpske {kole u severnom delu Stare Srbije trpele su i veliku oskudicu u svetovnim uxbenicima. Turske vlasti su bile vrlo rigorozne kad su u pitawu bile srpske kwige i uxbenici, tako da su upadi turskih policajaca u preostale srpske {kole postali svakodnevna pojava. Kontrolisani su nastavni planovi, uxbenici i u~iteqske diplome. Od kwiga u~iteqi su smeli da po {kolama dr`e samo crkvene kwige, psaltir i molitvoslav.8 Ukoliko bi turski policajci prilikom kontrole na{li Ñnepodobneî kwige, {kole su odmah bile zatvarane a u~iteqi hap{eni i odvo|eni u tamnice. Neretko su srpske {kole radile uz organizovanu stra`u koja je na vreme upozoravala u~iteqe da sklawaju kwige od kontrole turskih policajaca i prosvetnih inspektora. Na listi zabrawenih {kolskih kwiga nalazile su se: srpska istorija, srpski zemqopis i mala pesmarica sa juna~kim narodnim pesmama. Kako se istorija nije zvani~no predavala, u~iteqi su kri{om predavali lekcije iz istorije koje su |aci zajedno sa rodoqubivim pesmama zapisivali u posebne sveske.9 Posle 1878. godine, srpska carinarnica u Ra{koj preuzela je na sebe obavezu snadbevawa {kola uxbenicima i kwigama, a preko we se vr{ilo i slawe nov~ane pomo}i u~iteqima, {kolama i crkveno-{kolskim op{tinama. Tako je, sredinom 1885. godine, preko Ra{ke carinarnice za potrebe srpskih {kola u Novom Pazaru i Sjenici bilo poslato 220 {kolskih kwiga. Nekoliko meseci kasnije, iste {kole su od Ministarstva prosvete Kraqevine Srbije dobile mawu koli~inu {kolskih kwiga i uxbenika, {kolskog pribora i nastavnih sredNacionalni rad u Staroj Srbiji i uloga Ra{ke carinarnice (1878ñ1885)

103

4

Mihailo Vojvodi}, Srbija i albansko pitawe krajem XIX veka, u: Srbija i Albanci u XIX i po~etkom XX veka, Srpska akademija nauaka i umetnosti, Nau~ni skupovi, kwiga LIII, Odeqewe istorijskih nauka, kwiga 15, Beograd 1990, 64ñ66.

Od sredine XIX veka, naziv Stara Srbija javqa se sve ~e{}e u javnoj upotrebi, ne samo na geografskim kartama i u pojedinim spisima nego i u aktima dr`avne administracije Kne`evine Srbije. Od tog vremena zapo~iwe postepeno otkrivawe Stare Srbije, pre svega u srpskoj a zatim i u me|unarodnoj nau~noj i {iroj javnosti. Godine 1852. u Novom Sadu izlazi kwiga jeromonaha Gedeona Josifa Juri{i}a De~anski prvenac. Pi{u}i o Staroj Srbiji, Juri{i} je napomenuo da ona obuhvata slede}e nahije: Novopazarsku, Pe}ku, \akova~ku, Prizrensku, Skopsku, Kosovsku, Pri{tinsku, Vu~itrnsku, Vrawsku, Leskova~ku i Ni{ku. Krajem 80-ih i po~etkom 90-ih godina XIX veka, u~iwen je odlu~uju}i preokret u ponovnom otkrivawu starih sredi{ta srpskog dr`avnog i duhovnog `ivota. Na karti Kraqevine Srbije koju je Vladimir Kari} objavio u Beogradu istaknuto je da Stara Srbija obuhvata teritoriju od Pqevaqa i Tare do ispod Skopqa, {to je odgovaralo granicama onda{weg Kosovskog vilajeta.

Krajem XIX i po~etkom XX veka pove}avao se broj bro{ura, studija i putopisa o Staroj Srbiji. Bili su to radovi: Stojana Novakovi}a, Svetislava Simi}a, Mihaila Risti}a, Branislava Nu{i}a, Ni}ifora Du~i}a, Jovana Cviji}a i drugih.

Od pomenutih autora Jovan Cviji} je oti{ao najdaqe u prou~avawu Stare Srbije. U svom delu Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije, Cviji} podvla~i da se Stara Srbija prostire u granicama tada{weg Kosovskog vi5

lajeta, {to zna~i da obuhvata: Ra{ku oblast, Metohiju, Kosovo, kao i Skopsku, Kratovsku i Tetovsku oblast. O tome koje su oblasti ulazile u sastav Stare Srbije pogledati u: Enciklopedija srpskog naroda, glavni i odgovorni urednik Rado{ Qu{i}, Zavod za uxbenike, Beograd 2008; Slavenko Terzi}, Istorijsko-geografske predstave o Staroj Srbiji u Evropi i me|u Srbima, Na{a pro{lost 9, Kraqevo 2008; isti, Stara Srbija ñ nastanak imena i znawa o woj do 1912. godine, Istorijski ~asopis, kw. XLIIñXLIII (1995ñ1996), Beograd 1997; Stojan Novakovi}, Balkanska pitawa i mawe istorijsko-politi~ke bele{ke o Balkanskom poluostrvu 1886ñ1905, Beograd 1906; Vladimir Kari}, Srbija, opis zemqe, naroda i dr`ave, Beograd 1887; Jovan Cviji}, Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije, kwiga I, Beograd 1996; Vladimir Stojan~evi}, Ju`noslovenski narodi u Osmanskom carstvu od Jedrenskog mira 1829. do Pariskog kongresa 1856. godine, Beograd 1971; Pavle Orlovi} (Svetislav Simi}), Pitawe o Staroj Srbiji, Beograd 1901; isti, Stara Srbija i Arbanasi, Beograd 1904; Jovan Radowi}, Pro{lost Stare Srbije, Beograd 1912; Mihailo Vojvodi}, Srbija i makedonsko pitawe, Istorijski glasnik 1ñ2 (1990ñ1992), Beograd 1992; Atanasije Uro{evi}, Kosovo, Beograd 1965.

6

Arhiv Srbije (daqe: AS), Ministarstvo prosvete i crkvenih dela, Prosvetno odeqewe (daqe: MPs-P), 1888, F-XXII, red 87, Petar Kosti} ñ Ministarstvu prosvete i crkvenih dela, Prizren, 6. avgust 1884.

(Svi datumi u napomanama su po starom kalendaru. S. N.)

stava.10 Uprkos te{koj politi~koj situaciji i rigoroznim kontrolama turskih vlasti, kulturno-prosvetna delatnost Srbije na prostoru severnog dela Stare Srbije nije potpuno stala. Ta aktivnost, u tim godinama uglavnom sporadi~na, odvijala se preko Ministarstva inostranih dela i Ministarstva prosvete i crkvenih dela Srbije. Tako je u buxetu Ministarstva prosvete za 1878. godinu Ñna izdr`avawe i poputninu u~iteqa raznih op{tina u susednim oblastima Turskog carstva i Crne Goreî bila odvojena suma u iznosu od 12.000 poreskih gro{a.11 Ista suma bila je odre|ena i za 1879. godinu, da bi od 1880. do 1883. godine ova suma iznosila 5.052 dinara godi{we.12 Prve godine posle Berlinskog kongresa protekle su na podru~ju Ra{ke oblasti13 u znaku jake austrougarske propagande. Austrougarska propaganda je radila smi{qeno na pridobijawu pristalica iz ovih krajeva i istovremeno ~inila sve da bi poremetila kulturno-prosvetni i nacionalni rad Srbije u ovim oblastima. Austrougarski agenti su u srpskim sredinama po~eli da otvaraju {kole, dok je srpskim u~iteqima nu|en veliki novac kako bi okrenuli le|a Srbiji i priklonili se austrougarskoj propagandi. U `eqi da ove krajeve potpuno okrene od Srbije, Austrougarska je srpskim |acima nudila velike stipendije i odvodila ih na {kolovawe u Bosnu. Sva ova de{avawa bila su budno pra}ena od strane slu`benika Ra{ke carinarnice, koji su o svemu tome iscrpno obave{tavali srpsku vladu. Istovremeno su u svojim svakodnevnim kontaktima sa u~iteqima, sve{tenicima i ~elnicima srpskih crkveno-{kolskih op{tina ~inili sve ne bi li bar malo omeli delovawe austrougarske propagande u ovim krajevima.14 Pored pomenutog predloga beogradskog mitroplita Mihaila, u toku 1878. godine sa~iwen je jo{ jedan plan za o~uvawe srpstva u neoslobo|enim krajevima pod Turcima. Autor ovog plana bio je pisar P~iwskog sreza Despot Baxovi}.

U svom planu predstavqenom srpskoj vladi, Baxovi} je predlagao: osnivawe jednog starosrpskog odbora koji bi radio na {irewu srpske prosvete u Staroj Srbiji i Makedoniji; osnivawe posebne {tamparije u kojoj bi se {tampale {kolske kwige za srpske {kole u Turskoj; osnivawe srpske patrijar{ije ili egzarhije; osnivawe srpskog lista u Turskoj; osnivawe srpskih kwi`ara koje bi se nalazile pod ingerencijom srpske dr`avne {tamparije i priznavawe srpskih u~iteqa u Turskoj za srpske dr`avne ~inovnike. Finansijska sredstva za podmirivawe svih ovih tro{kova, po Baxovi}evoj zamisli, trebalo je da se obezbede naplatom posebnog poreza koji bi pla}alo svako lice koje bi iz Turske do{lo da radi u Srbiju.15 Ne zna se kakva je bila sudbina Baxovi}evih predloga ali je ve} krajem marta 1879. godine do{lo do novih ideja u vezi sa tim {ta treba u~initi da bi se oja~ao kulturno-prosvetni rad u Turskoj. Tvorac ovih ideja bio je poznati srpski nacionalni radnik Matija Ban. On je predlagao da se u Beogradu osnuje Glavni odbor, koji bi se sastojao od osam ~lanova (\or|e Maleti}, Milo{ Milojevi}, prota Jakov Pavlovi}, \or|e Popovi}, Matija Ban, Dimitrije Aleksijevi}, arhimandrit Sava De~anac i Despot Baxovi}) a da se po svim varo{ima {irom Stare Srbije i Makedonije osnuju mawi pododbori.16 Padom liberalne vlade, oktobra 1880. godine, vlast u Srbiji preuzela je napredwa~ka partija. Napredwa~ke vlade bile su uglavnom zaokupqene re{avawem unutra{wih problema, tako da se spoqna politika Srbije posle 1880. godine nije ja~e osetila na prostoru Stare Srbije. Sve ovo nije zna~ilo da napredwaci nisu bili svesni zna~aja kulturno-prosvetnog i politi~kog delovawa Srbije u srpskim zemqama pod Turcima. O tome najboqe svedo~i namera ministra inostranih dela ^edomiqa Mijatovi}a da po~etkom 1881. godine kod Carigardske patrijar{ije pokrene pitawe postavqawa srpskih vladika u Staroj Srbiji i Makedoniji. Mijatovi} je naredio srpskom poslaniku u Carigradu da od Carigradske patrijar{ije u ciqu Ñza{ti}avawa i podupirawa na{eg elementa u Staroj Srbiji i Makedonijiî zatra`i da se na episkopske stolice u 104

Slavi{a Nedeqkovi}

7

AS, Ministarstvo inostranih dela (daqe: MID), Politi~ko odeqewe (daqe: PO), 1884, F-III, red 6, Pov. br. 149, Ministarstvo inostranih dela ñ Jevremu Gruji}u, Beograd 2. mart 1884.

8

AS, MPs-P, 1888, F-XXII, red 87, Petar Kosti} ñ Ministarstvu prosvete i crkvenih dela, Prizren, 6. avgust 1884.

9

AS, Poslanstvo u Carigradu, nesre|ena gra|a, 1884, kutija 29, F-I, red 29, π 756, Ministarstvo inostranih dela ñ srpskom poslanstvu u Carigradu, Beograd, 27. januar 1884.

10

Karantin Ra{ka, 1860. godina (F. Kanitz, Serbien. Historisch-ethnographische reisestudien aus den jahren 1859-1868, Leipzig 1868, 198)

Novom Pazaru, Pri{tini, Skopqu, Bitoqu, kao i na drugim mestima ukoliko se za to uka`e prilika, postave Srbi.17 Carigradski patrijarh Joakim III odgovorio je srpskom poslaniku u Carigradu Jevremu Gruji}u, da je Patrijar{ija oduvek bila u dobrim i prijateqskim odnosima sa Srbima ali da su prilike takve da se ne mogu mewati mitropoliti u pomenutim eparhijama. Patrijar{ija je bila spremna jedino da postavi po jednog arhimandrita Srbina kao vikara, koji bi povremeno pomagali gr~kim mitroplitima. I to je bilo sve.18 Po~etak 1883. godine nagovestio je da se u Srbiji krenulo ozbiqnije razmi{qati o obnovi nekada{weg srpskog nacionalnog rada u Turskoj. Tada je u Ministarstvu inostranih dela bila obrazovana posebna komisija koja je oko sebe okupila qude koji su se od ranije aktivno bavili srpskom propagandom u Turskoj.19 Od Milo{a S. Milojevi}a, tada{weg direktora ni`e gimnazije u Leskovcu, zatra`eno je da otputuje u Vrawe i preko svojih starih kanala i veza stupi u kontakt sa srpskim nacionalnim radnicima i crkveno-{kolskim op{tinama u Staroj Srbiji i Makedoniji. Posle dogovora sa Ministarstvom, Milojevi} je oti{ao u Vrawe, odakle je kontaktirao srpske prvake u Turskoj. To je, po re~ima Milojevi}a, bio te`ak zadatak jer su mnogi Ñglavniji qudiî iz Novopazarske, Ro`ajske, Sjeni~ke, Vu~itrnske, Prizrenske, \akova~ke, Pe}ke, Pre{evske, Gwilanske i Kumanovske nahije ili bili pobijeni ili su trunuli u turskim tamnicama, dok je jedan broj srpskih prvaka iz Makedonije jednostavno promenio stranu i priklonio se bugarskoj propagandi.20 Me|utim i pored navedenih te{ko}a Milojevi} je uspe{no ispunio postavqeni zadatak. U to vreme, Milojevi} je Ministarstvu prosvete i crkvenih dela Srbije podneo nekoliko zanimqivih predloga. Jedan se odnosio na otvarawe ve}eg broja srpskih {kola u Turskoj. Prema Milojevi}evom predlogu, trebalo je u 49 okruga Stare Srbije i Makedonije {to pre otvoriti 309 novih srpskih {kola i to 211 seoskih i 49 gradskih mu{kih i 49 gradskih `enskih {kola, {to bi srpsku dr`avu godi{we ko{talo 101.800 dinara.21 U prole}e 1883. godine srpska vlada je preduzela mere u ciqu sastavqawa Ñjednog op{teg ali jasnog i kratkog plana prema kome bi se u napredak odavde Nacionalni rad u Staroj Srbiji i uloga Ra{ke carinarnice (1878ñ1885)

105

Isto, 1890, F-IV, red 174, π 234, Ministarstvo prosvete i crkvenih dela ñ carinarnici u Ra{koj, Beograd, 12. februar 1886.

11

Isto, 1879, F-XV, red 5, Ministarstvo finansija ñ Ministarstvu inostranih dela, bez datuma; isto, 1880, F-XIII, red 25.

12

Isto, 1882, F-XIX, red 2238, Ministarsvo prosvete i crkvenih dela ñ Ministarstvu finansija, Beograd, 2. novembar 1881.

13

U periodu turske okupacije (oko 1455. do 1912) Ra{ka oblast, koja je bila centralni deo srpske sredwovekovne dr`ave, ~esto je mewala administrativno-teritorijalnu organizaciju. U prvoj deceniji bila je prikqu~ena takozvanom Skopskom kraji{tu. Nakon osvajawa Bosne i Hercegovine i formirawa Bosanskog i Hercegova~kog vilajeta sada{wi deo Ra{ke oblasti bio je prikqu~en ovim vilajetima. Posle 1790. godine iz Bosanskog sanxaka izdvojene su kaze: Mitrovica, Novi Pazar, Trgovi{te, Sjenica i Nova Varo{ i formiran Novopazarski sanxak kao nova administrativna jedinica. Posle Drugog srp-

skog ustanka, Turska je 1817. godine ukinula Novopazarski sanxak i ponovo ga pripojila Bosanskom sanxaku. Omer-pa{a Latas reformama iz 1850ñ1852. godine uspostavio je ponovo Bosanski vilajet sa sedam kajmakanluka (okruga), od kojih je jedan bio Novopazarski sa sedi{tem u Sjenici.

Nakon velikih ustanaka u Hercegovini pod vo|stvom Luke Vukalovi}a, zatim Bosni i Ra{koj oblasti, Turska je u okviru nove upravne podele ponovo formirala administrativnu jedinicu Novopazarski sanxak sa nahijama: Mitrovica, Novi Pazar, Sjenica, Bijelo Poqe, Gusiwe, Fo~a i Pqevqe. Formirawe ove administrativne jedinice imalo je za ciq da spre~i spajawe Srbije i Crne Gore. Od 1872. godine ovaj sanxak izdvojen je iz Bosanskog vilajeta, pa je sa Ni{kim sanxakom ~inio Novopazarski vilajet. Nakon nepune godine (1873) ukida se i Novopazarski vilajet, pa se Novopazarski sanxak ponovo pripaja Bosanskom vilajetu. Definitivno je iz Bosanskog vilajeta izdvojen 1877. godine i prikqu~en novoosnovanom Kosovskom vilajetu. Iako je Novopazarski sanxak ukinut kao upravno podru~je 1877. godine a postojao je samo 14 godina, wegovo ime provla~i se i do danas. Dotada{wi turski termin Novopazarski sanxak neopravdano se zadr`ao za jo{ neoslobo|eni deo Ra{ke oblasti. Porazom Turaka 1912. godine trebalo je da nestane iz upotrebe i termin Novopazarski sanxak, {to se jo{ uvek nije dogodilo.

Zbog toga se vra}awem geografske odrednice Ra{ka oblast vra}a i srpska narodna i dr`avna tradicija na ovim prostorima. O terminu Ra{ka oblast pogledati vi{e u: Enciklopedija srpskog naroda, Beograd 2008; Hazim [abanovi}, Bosanski pa{aluk, Sarajevo 1959; Milisav Lutovac, Ibarski Kola{in, Beograd 1954; Gaston Gravije, Novopazarski

stalno i `ivo u tom pravcu radiloî.22 Ovaj zadatak trebalo je da, po zamisli tada{weg ministra predsednika i ministra spoqnih poslova Milana Piro}anca, izvr{e provereni srpski nacionalni radnici: arhimandriti Sava De~anac i Ni}ifor Du~i} i biv{i profesor Prizrenske bogoslovije \or|e Kampereli}.23 Za izvr{ewe ovog plana predvi|eno je formirawe odbora koji bi bio sastavqen od 2-3 lica a ~ije bi sedi{te bilo u Beogradu. Odbor bi se nalazio pod direktnim nadzorom Ministarstva spoqnih poslova, koje je trebalo da bude stalno obave{tavano o svim aktivnostima odbora. Delovawe odbora trebalo je da bude usmereno na predele izme|u Novog Pazara, Bitoqa i Soluna, kao i na oblasti isto~no od srpsko-bugarske granice Ñjer se danas u ovom predelu koji po istoriji i po tradiciji pripada Srbiji vodi naj`e{}a borba izme|u Srba, Bugara i Grka, pored uticaja velikih silaî.24 Arhimandrit Du~i} se odmah odazvao ovom pozivu i Ministarstvu spoqnih poslova podneo plan pod nazivom ÑKako da se osna`i srpska narodnost i odr`i za politi~ku zajednicu sa Srbijom i srpskim narodom u Staroj Srbiji i Ma}edonijiî.25 Ovaj plan se sastojao od dvanaest poglavqa u kojima je arhimandrit Du~i} obrazlo`io na~in kako treba da se organizuje rad srpske nacionalne propagande u Turskoj. U prvom poglavqu Ni}ifor Du~i} pi{e da Srbija u ciqu vlastite budu}nosti mora `ivo i neprekidno da radi na oslobo|ewu i ujediwewu srpskog naroda Ñna prostoru nekada{wih granica Du{anovog carstvaî.26 U nastavku teksta Du~i} navodi da se sa srpskim patriotskim radom mora po~eti najpre u Staroj Srbiji i Makedoniji jer su ove oblasti najugro`enije, a da bi potom, prema politi~kim prilikama i mogu}nostima, nacionalnu akciju trebalo pro{iriti na Bosnu, Hercegovinu i Dalmaciju. Pi{u}i o srpskom nacionalnom radu u Turskoj, Du~i} isti~e da zapo~eti srpski zagrani~ni poslovi ne bi smeli da budu podlo`ni trenutnom politi~kom `ivotu, kao ni promenama vlada u Srbiji Ñjer jedino sprovo|ewe kontinuirane srpske akcije mo`e da dovede do uspe{nih rezultataî. U drugom poglavqu Du~i} pi{e da se ja~awe srpske narodnosti i {irewe srpske misli, mo`e najboqe posti}i otvarawem ve}eg broja {kola u Ñkojima bi radio dobro spremqen i patriotski nadahnut u~iteqski kadarî. Srbija mora aktivno da poma`e {kole koje postoje i da se potrudi da ih u svim ve}im varo{ima i op{tinama Stare Srbije i Makedonije gde ih jo{ nema, {to pre otvori (poglavqe III). Svim srpskim {kolama u Turskoj, i starim i novim, trebalo je davati besplatne kwige i nastavna sredstva a u~iteqskom osobqu dati platu s priznawem godina slu`be kao {to su to propisivali {kolski zakoni u Kraqevini Srbiji (poglavqe IV). Pomo} koja se {aqe {kolama, pisao je Du~i}, morala je da bude redovna a kwige koje su se slale nisu smele da imaju ni{ta {to bi izazvalo podozrewe turskih vlasti jer bi to imalo kobne posledice i za {kolu i za u~iteqe (poglavqe V). Za u~iteqe i u~iteqice trebalo je, po predlogu arhimandrita Du~i}a, izabrati one qude koji su ro|eni u Staroj Srbiji i Makedoniji a koji su se {kolovali u Srbiji. Du~i} je naro~ito insistirao na tome da se u Tursku upute oni Starosrbijanci koji su zavr{ili II odeqewe Beogradske bogoslovije, za koje je istakao Ñda je pru`ilo odli~ne rezultate mada je poodavno ukinuto na {tetu op{te srpske stvariî (poglavqe VI). U sedmom poglavqu arhimandrit Ni}ifor Du~i} je predlagao da radi uspe{nog delovawa u srpskim zemqama u Turskoj osnuje odbor sastavqen od ~etiri ~lana, koji bi raspolagao svim potrebnim materijalnim sredstvima neophodnim za uspe{no vo|ewe prosvetno-propagandne delatnosti. U osmom poglavqu Du~i} je predlagao uvo|ewe zvawa stalnog {kolskog nadzornika za kontrolu srpskih {kola u Staroj Srbiji i Makedoniji, ~ije bi se sedi{te nalazilo u Vrawu. Pored obaveze da odr`ava sve kontakte izme|u Srbije i srpskih {kola u Turskoj, nadzornik je imao obavezu i da obave{tava odbor o uspehu, stawu i potrebama {kola, kao i da predla`e nove mere koje bi popravile polo`aj i unapredile srpsko {kolstvo u Turskoj. Za mesto nadzornika Du~i} je predlagao dva kandidata: tada{weg direktora leskova~ke ni`e gimnazije Milo{a Milojevi}a i arhimandrita Savu De~an106

Slavi{a Nedeqkovi}

ca, tada{weg ~lana U`i~ke konzistorije. U devetom poglavqu, Du~i} je istakao da se zbog velikog zna~aja Prizrenska bogoslovija mora po svaku cenu sa~uvati.

On je tako|e predlagao da se u U~iteqskoj {koli u Ni{u, Velikoj {koli i Vojnoj akademiji primaju deca iz Stare Srbije i Makedonije koja bi se po zavr{etku svog {kolovawa vra}ala nazad u Tursku i tamo aktivno radila na {irewu srpske nacionalne ideje. Da bi se postigli {to boqi rezultati u sprovo|ewu srpskog nacionalnog rada, bilo je neophodno {to pre stvoriti sna`nu srpsku konzularnu mre`u u Turskoj. Zbog toga je Du~i} u desetom poglavqu pisao da se {to pre moraju otvoriti srpski konzulati u Prizrenu, Skopqu i Solunu Ñkoji bi se pored trgova~kih i politi~kih poslova bavili i unapre|ivawem srpske propagandeî. Na kraju (poglavqe XI), arhimandrit Du~i} predla`e da se od Carigradske patrijar{ije {to pre zatra`i da se po gradovima Stare Srbije i Makedonije postave Srbi za vladike. Svi ovi poslovi (poglavqe XII) trebalo je da se obavqaju u najve}oj tajnosti kako ne bi izazvali reakciju turskih vlasti ~ime bi uspeh ovog plana bio sveden na minimum.27 U isto vreme kada je Milan Piro}anac izdao nare|ewe da se sastavi plan za daqi razvoj prosvetno-propagandnog rada Srbije u Turskoj, ministar prosvete Stojan Novakovi} upoznao je Vladu sa predlozima o unapre|ewu nacionalne delatnosti koje je dobio od Milo{a S. Milojevi}a. To su uglavnom bili ponovqeni zahtevi koje je Milojevi} podneo Ministarstvu prosvete februara 1883. godine a obuhvatali su: osnivawe srpskih kwi`ara u Turskoj; osnivawe dru{tva ÑSrpsko koloî, koje bi {irilo srpsku ideju izvan granica Srbije; uvo|ewe sposobnih i pametnih qudi u posao zagrani~ne propagande; otvarawe sredwih {kola i bogoslovija izvan granica Kraqevine Srbije; ponovno uspostavqawe II odeqewa Beogradske bogoslovije; otpu{tawe iz dr`avne slu`be svih onih lica koja `ive i rade u Srbiji a koja bi mogla da se uspe{no upotrebe za prekograni~ne poslove; organizovawe Srpske crkve u Turskoj kao Ñnajpogodnijeg sredstva za dejstvovawe protiv bugarizmaî; osnivawe srpske {tamparije i srpskog lista u Carigradu i organizovano otvarawe srpskih {kola u Turskoj.28 Me|utim i pored velike `eqe da se u organizaciji srpske propagande izvr{e korenite promene a ona osavremeni i oja~a, pozitivni rezultati su izostali.

I ovog puta razlog za to nalazio se u nestabilnosti u politi~kom `ivotu Srbije, koja je odlo`ila realizaciju planova o organizaciji srpske propagande u Turskoj. Septembra 1883, Vlada Milana Piro}anca podnela je ostavku, dok se Vlada Nikole Hristi}a, koja je na vlast do{la posle we, bavila smirivawem unutra{wih tenzija u Srbiji nastalih posle Timo~ke bune. Ipak i pored svih te{ko}a, naredna 1884. godina donela je zna~ajan pomak u organizaciji srpske propagandne delatnosti u Turskoj. Razvoj politi~ke situacije na Balkanu jasno je ukazivao da je vreme za ~ekawe pro{lo i da Srbija, ukoliko `eli da sa~uva uticaj u svojim starim istorijskim oblastima, mora da radi mnogo boqe i organizovanije.29 Svestan ozbiqnosti situacije, predsednik Vlade Milutin Gara{anin preduzeo je nekoliko koraka kojima je trebalo poja~ati srpski uticaj u Staroj Srbiji i Makedoniji. Gara{anin je smatrao da se mora u~initi sve kako bi se Ñna miru ostavila srpska raja, srpske crkve i manastiri, srpske {kole i u~iteqi, popovi i kalu|eri u Turskoj careviniî.30 U toku 1884. godine, Gara{anin je pokrenuo pregovore sa Carigradskom patrijar{ijom o re{avawu crkvenog pitawa, tj. wenom priznavawu promena koje su se desile na ~elu Srpske crkve, odlaskom mitropolita Mihaila. Gara{anin je `eleo da iskoristi ove razgovore za pokretawe pitawa srpskih episkopskih stolica u Turskoj, pa je naredio srpskom poslanstvu u Carigradu da od Carigradske patrijar{ije zatra`i postavqawe srpskih episkopa u Prizrenu i Skopqu, kao i u drugim eparhijama u kojima `ivi srpsko stanovni{tvo. Da bi privoleo Patrijar{iju da iza|e u susret srpskim zahtevima, Gara{inin je obe}ao da }e svaka eparhija u kojoj za vladiku bude izabran Srbin davati Patrijar{iji poseban prilog u iznosu od 1.000 dinara godi{we.31 Nacionalni rad u Staroj Srbiji i uloga Ra{ke carinarnice (1878ñ1885)

107

sanxak, Beograd 1913; Mili} F. Petrovi}, Dokumenti o Ra{koj oblasti 1900ñ1912, Beograd 1995.

14

AS, MID, Prosvetno-politi~ko odeqewe (daqe: PP), 1895, red 461, cirkularno pismo Ministarstva inostranih dela, Beograd, 10. juni 1895; isto, red 475, π 1621/98, raspis Ministarstva inostranih dela, Beograd, 30. juli 1895.

Gra|a, tom III, kw. II, (1874ñ1878), Beograd 1984, 329ñ330.

15

Isto, tom IV, (1879ñ1885), 75ñ76.

16

17

Isto, 117ñ119.

18

Isto, 121ñ125.

kw.

I,

19

Mihailo Vojvodi}, Nacionalni radnik. Prilog politi~koj biografiji Stojana Novakovi}a, u: Islam, Balkan i velike sile (XIVñXX vek), Istorijski institut SANU, kwiga 14, Beograd 1997, 72ñ74.

20

AS, MID, PO, 1884, F-VI, Pov. br. S/574/III, π 77, M. S. Milojevi} ñ Ministarstvu prosvete i crkvenih dela, Leskovac, 16. februar 1883.

21

Isto, 1883, Pov. br. S/574/83, mfr. 70, π 72, M. S. Milojevi} ñ Ministartsvu prosvete i crkvenih dela, Leskovac, 16. februar 1883.

22

Isto, S/573, π 76, Beogard, 12. april 1883.

23

M. Vojvodi}, Nacionalni radnik, 72.

24

AS, MID, PO, 1883, S/573, Beograd, 12. april 1883.

25

Isto, S/1396, Beograd, 16. april 1883.

26

Isto.

27

Isto.

28

AS, MID, PO S/574, Stojan Novakovi} 単 Milanu Piro}ancu, Beograd, 12. april 1883.

29

M. Vojvodi}, Nacionalni radnik, 74.

30

AS, Li~ni fond Milutina Gara{anina (daqe: MG), br.

758, 1884.

Gra|a, t. IV, k. I (1879単1885), 324単325.

31

Krajem 1884. i po~etkom 1885. godine u~iwen je prvi korak ka legalizaciji srpske propagande u Turskoj. Tada je od turskog Ministarstva prosvete dobijena dozvola da se u granicama Turskog carstva srpske {kole mogu snabdevati svim kwigama i uxbenicima koji su prethodno pregledani i odobreni od strane turske dr`avne komisije. Organizatori ovog velikog posla bili su srpski poslanik Jevrem Gruji} i nastavnik Prizrenske bogoslovije Petar Kosti}.

U godinama koje su dolazile uloga Ra{ke carinarnice bila je sve bitnija. U Ministarstvu inostarnih dela, koje je preuzelo na sebe sve poslove vezane za {irewe srpske propagande u Staroj Srbiji, sa velikom pa`wom se pratio rad ove carinarnice. Ona nije predstavqala samo centar iz koga se {irio srpski kulturno-prosvetni i nacionalni rad u severnom delu Stare Srbije, ve} je bila i jak bastion u odbrani srpstva od sve opasnije i agresivnije austrougarske propagande.

108

Slavi{a Nedeqkovi}

Slavi{a Nedeljkovi} NATIONAL WORK IN OLD SERBIA AND THE ROLE OF THE CUSTOMS OFFICE IN RA[KA (1878-1885) Summary The events after the end of the Great Eastern Crisis (1875-1878) created a new political map on the Balkan Peninsula. In its wars against Russia, Serbia and Montenegro, the Turkish Empire had significant territorial losses, and Austria-Hungary was granted the right to occupy Bosnia and Herzegovina. The decisions of the Berlin Congress once again showed that there was a deep difference between the national-liberation movements of the Balkan nations and legitimist politics of the great powers. The first years after the end of the Big Eastern Crisis were very difficult for the Serbian population in Turkey. Turkish authorities tried to prevent, at any cost, the contact between the Serbian population in Turkey and Serbia, which particularly reflected in the Serbian cultural-educational activity on this territory. War events left huge consequences on the educational system of the Serbian population in Turkey. A lot of schools were closed. In some places, school buildings, together with their inventory, school libraries, teaching aids and school archives, were burnt and destroyed. Turkish authorities carried out strong supervision over the surviving schools. They prohibited the use of books from Serbia. All teachers who were not Turkish subjects were expelled from those regions. However, in spite of all those problems, the cultural-educational activity of Serbia in Old Serbia did not stop. This activity was carried out through the Ministry of Foreign Affairs and the Ministry of Education and Church Affairs of Serbia. This activity mainly referred to sending financial support and school books and textbooks to those schools which still had classes. As soon as the political circumstances in the Old Serbia started to stabilize, the Serbian Government strengthened its cultural-educational and national activity in this Turkish province. In all national plans that were created in Serbia in that period, significant attention was paid to the Customs Office in Ra{ka. As at that time Serbian consular offices did not exist on the territory of Old Serbia, the Customs Office in Ra{ka and the Serbian Seminary in Prizren were the only centres from which the Serbian national idea spread and which led persistent fight for preservation of the Serbian people in Old Serbia. After 1878, the Serbian Customs Office in Ra{ka assumed the obligation of supplying schools with textbooks and books, and the financial support to teachers, schools and church-school municipalities was also sent through it. The first years after the Berlin Congress in the Ra{ka region were marked by strong Austro-Hungarian propaganda.

Austro-Hungarian propaganda intentionally worked on attracting supporters from these regions and at the same time did all in order to disturb the cultural-educational and national work of Serbia in these regions. All these events were closely followed by the officers of the Customs Office in Ra{ka, who exhaustively informed the Serbian Government about all that. In the years to come, the role of the Customs Office in Ra{ka became increasingly important. The Ministry of Foreign Affairs attentively followed the work of the Customs Office in Ra{ka, which represented a strong centre from which the Serbian cultural-educational and national work spread in Old Serbia.

Nacionalni rad u Staroj Srbiji i uloga Ra{ke carinarnice (1878単1885)

109

DRAGAN DRA[KOVI]

UDK: 94:341.322.5(497.11)î1941î(093.3) ID: 180059916

Narodni muzej Kraqevo

NEMA^KA VOJSKA PONOVO PRELAZI PREKO NAS SRBA Kraqeva~ki oktobar 1941. godine Apstrakt: Najtragi~niji doga|aj u pro{losti Kraqeva kada su Nemci od 15ñ20. oktobra 1941. godine za pretrpqene gubitke u borbama oko Kraqeva streqali za ubijenog Nemca ñ 100 a za rawenog ñ 50 Srba i daqe o~ekuje odgovore, verodostojne i nau~no utemeqene, metodologijom istorijske nauke. Dosada{wi nerealan pristup predstavqawu i tuma~ewu ovog doga|aja, doprineo je prenagla{enoj predstavi o broju streqanih, od oko 6000, zatim da mesto tragedije bude neure|eno i da se se}awe na wu neprimereno obele`ava. Ovaj rad poku{a}e da budu}a istra`ivawa ove teme usmeri, novim dokumentima, podacima i ~iwenicama u pravcu dostojanstvenog i korektnog po{tovawa svake `rtve pale na Kraqeva~kom strati{tu oktobra 1941. godine.

Kqu~ne re~i: Kraqeva~ki oktobar, Nemci, odmazda, streqawe, taoci, poruka, pri~a, svedo~anstvo, zapisnik, dnevnik, izve{taj, broj streqanih, obele`avawe Zlo~in koji su Nemci izvr{ili od 15. do 20. oktobra 1941. godine u Kraqevu, streqawem nedu`nih gra|ana, zaslu`uje i zahteva, zbog samih `rtava, ali i postoje}eg odnosa prema pro{losti, realan pristup u predstavqawu, tuma~ewu i obele`avawu se}awa na sam doga|aj i `rtve talaca. Podsetimo se, za gubitke pretrpqene 15. oktobra u borbama oko Kraqeva (14 mrtvih i 10 rawenih), Nemci su izvr{ili odmazdu, uvedeno je vanredno stawe sa prekim sudom i odlukom da se za svakog ubijenog Nemca streqa 100 Srba, a za rawenog ñ 50.

I posle toliko decenija od tragedije, po broju `rtava, najve}e u pro{losti Kraqeva, ponavqaju se nepotrebne i neprimerene Ñsceneî prema palim `rtvama, potomcima streqanih i prema samom gradu stradalniku, i to naj~e{}e prilikom pripreme programa obele`avawa godi{wice.

Po`eqno bi bilo da su danas sva pitawa u vezi sa ovim doga|ajem rasvetqena, da je mesto tragedije ure|eno i da je na~in obele`avawa definitivno uobli~en i ustaqen. Me|utim brojna pitawa: razvoj doga|aja tokom blokade Kraqeva oktobrañnovembra 1941. i me|usobni odnosi u wima zajedni~kih partizansko-~etni~kih snaga, prilike u samom gradu tokom trajawa blokade, broj streqanih, neure|eno mesto tragedije, jo{ uvek bez ograde i kapele, i uporni poku{aji vra}awa na Ñlep{iî koncept obele`avawa godi{wice stradawa Oktobarskim sve~anostima, nasuprot prvobitnom i ponovo ustaqenom na~inu obele`avawa parastosom, i daqe o~ekuju odgovore: autenti~ne, verodostojne i nau~no utemeqene, oslobo|ene i o~i{}ene od ideologije, politike, dnevno-politi~kih potreba stran~arewa.

Poku{aji istori~ara, kustosa i arhivista da svojim radom doprinesu upotpuwavawu i rasvetqavawu navedenih pitawa: izlo`ba Kraqevo 1941ñ1945. i okrugli sto na temu Kraqevo oktobra 1941. u organizaciji Muzeja i Arhiva u Kraqevu 2001. godine, objavqen zbornik radova pod istim nazivom 2003. godine, sa dobrim ocenama u stru~nim krugovima, brojna predavawa i ogla{avawa u elektronskim i {tampanim medijima, u~e{}e u odborima za pripremu programa za obele`avawe 14. oktobra, poku{aji da se uredi, kapelom i ogradom, Spomen-grobqe nailazili su na negodovawa i neargumentovane napade i osude priSrpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

111

stalica i po{tovalaca pobedni~kog, dogovornog, stilizovanog dnevno-politi~kog pisawa istorije. Svaki nau~no utemeqen pomak u rasvetqavawu ovih pitawa i korak u re{avawu o~iglednih problema, posebno broj streqanih i idejni projekat kapele i ograde spomen-grobqa, osporavani su od nekih politi~kih stranaka i potomaka streqanih.

Bez obzira na poku{aje omalova`avawa i negirawa nau~no-istra`iva~kih rezultata istori~ara i podizawe nepotrebnih tenzija i napetosti pred svaki 14. oktobar, potrebno je znawe i energiju usmeriti u nova istra`ivawa i prikupqawe podataka kako bismo se dostojanstveno i korektno pona{ali prema svakoj paloj `rtvi. Svako novo ime streqanog ñ do sada je u Muzeju prikupqeno 2190 imena1 ñ svako novo svedo~anstvo o li~noj ili porodi~noj drami oktobra 1941. u Kraqevu, svaki novi dokument i predmet, doprinose {irewu i dokumentovawu istine o najtragi~nijem doga|aju u pro{losti grada. Primeri koji slede su potvrda tome.

Krvava godina, nastaje vreme ru`no Kratke zabele{ke u Crkvenom kalendaru za prostu 1941. godinu upisivane iz meseca u mesec, u prostoru za bele{ke, upe~atqivo i nesvakida{we svedo~e o prvoj godini rata na prostoru Kraqeva i Srbije:

1 Od osnivawa Muzeja 1950. godine veliki zna~aj pridavan je prikupqawu spiskova streqanih i podataka o `rtvama oktobra 1941. godine. Istorijski arhiv u Kraqevu i Spomen-park su tako|e dosta vremena posvetili utvr|ivawu broja streqanih. Danas su svi podaci iz ovih ustanova i oni prikupqeni u Muzeju u posledwem periodu objediweni i preto~eni u elektronsku bazu podataka, u kojoj se do sada na{lo 2190 `rtava imenom i prezimenom registrovanih.

2

Crkveni kalendar za prostu 1941. godinu, Narodni muzej Kraqevo (NMK), Istorijska zbirka ñ arhivalije, inv. br.

I-1633.

Novo vreme, godina I, br. 189, Beograd 10. decembar 1941. g. 3; Dragan Dra{kovi}, Kraqeva~ki oktobar ñ neka nere{ena pitawa, Poveqa, 1ñ2, 1997, 115ñ126; Dragan Dra{kovi}, Stawe u Kraqevu oktobra 1941 ñ poku{aj da se spre~i i prekine streqawe talaca, Kraqevo oktobra 1941, Kraqevo 2003, 83ñ109.

3

ÑJanuar: Vreme kako sleduje u ovom mesecu Februar: Vreme obi~no kako sleduje u ovom mesecu Mart: Godina izgleda po sve r|ava April: Krvava godina nastaje vreme ru`no Maj: Nastali su stra{ni dani zgbenije (izgibenije) po dr`avama Juni: Rat biju se dr`ave na sve strane Juli: Pa sve ja~e rat na sve strane Avgust: Rat produ`uje sve vi{e Septembar: (zabele{ka izbrisana) Oktobar: Ki{a vreme opasno Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba Novembar: Krvava godina 26. sneg Mitrov dan rat na sve strane Decembar: Krvava ova 1941. godina sneg ni{ta se zna~ajno ne ~uje Nemci u Kijevskom. Snegî2 Prva vest o mogu}nosti blokade Kraqeva od strane zajedni~kih partizansko-~etni~kih snaga po~etkom oktobra 1941. u samom gradu izazvala je napetost, paniku i strah, poku{aje pojedinaca da napuste grad i nedola`ewe radnika iz okolnih sela na posao. Te{ko stawe u gradu uspostavilo je nove norme ñ gr~evitu borbu za goli `ivot i pre`ivqavawe. Od subote 4. oktobra radwe su bile zatvorene. Grad je ostao bez hrane. Posledwi pazarni dan bio je petak 3. oktobra.

Zbog blokade seqacima je bilo nemogu}e da u|u u grad do po~etka decembra. @ivelo se od onoga {to se zateklo u ku}i. Rezerve namirnica bile su vrlo skromne jer je blokada zapo~ela ba{ u jeku najve}eg spremawa zimnice i ogreva. Zbog toga su `ivotne namirnice, ako ih je negde i imalo, bile u`asno skupe.3 Nemci su zapo~eli hap{ewa 4. oktobra ñ 600 radnika Fabrike aviona, nastavili 10. oktobra ñ 800 radnika @elezni~ke radionice (Fabrike vagona), 14. oktobra ñ 360 `elezni~ara zatvoreno u lokomotivsku halu. Do 15. oktobra ukupno je bilo uhap{eno oko 1760 talaca.

Odmazda je po~ela 15. oktobra, zavo|ewem vanrednog stawa sa prekim sudom i odlukom da se za svakog poginulog nemca streqa 100 a rawenog 50 Srba. Napetost u Lokomotivskoj hali i gradu je dostizala vrhunac. Pravqeni su razni spiskovi talaca. Nastala je trka za objavama kako bi se napustila hala, izbegli hap{ewe i smrt. Za objave Nemci su uzimali novac navodno kao dobrovoqni prilog namewen: jedna tre}ina za porodice poginulih Nemaca, a dve tre}ine za porodice poginulih Jugoslovena.

112

Dragan Dra{kovi}

Bele{ke iz crkvenog kalendara za april, oktobar i decembar 1941. godine Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

113

Kraqevo, avgust 1941. godine

Nema~ki vojnik poginuo u borbama oko Kraqeva, oktobra 1941. godine

114

Dragan Dra{kovi}

Umrlice nema~kih oficira poginulih u borbama oko Kraqeva 1941. godine Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

115

Poruka Blagoja Kastratovi}a (streqan 20. oktobra 1941) upu}ena iz Lagera supruzi Dari u nedequ 19. oktobra 1941.

O dramati~nosti poku{aja da se dobije objava svedo~i i primer Blagoja Kastratovi}a. U porukama poslatim iz Lagera 18. i 19. oktobra, neposredno pred streqawe, supruzi Dari, sa kratkim i detaqnim uputstvima kako do}i do objave, Blagoje je opisao i stawe u gradu.

Blagoje Kastratovi} je 16. oktobra uhap{en u ku}i u ul. Cara Du{ana, kada su Nemci zbog nedovoqnog broja streqanih zapo~eli nova hap{ewa po ku}ama.

Blagoje Kastratovi}, profesor srpskog i francuskog jezika, poznati kwi`evnik, krajem jula sa porodicom je u Kraqevu potra`io spas od {iptarskog terora u Pri{tini. Streqan je u Lageru posledweg dana odmazde 20. oktobra.

Prva poruka, poslata u subotu 18. X 1941, upu}ena supruzi: ÑDraga Daro, Po|i kod Teokara na{eg popa ñ nastavnika, u Cara Du{ana, 52 i neka odmah potra`i od Komandature objavu za mene. Da sam je imao (najnoviju od 15.-og ovog), druk~e bi bilo. Po|i kod Bo`a iz Uro{evca, Perovi}a, dra \or|evi}a i kuma i radi za nas odmah. Pazi decu. Budi hrabra. Poz Blagoje.î4

4

Poruka Blagoja Kastratovi}a iz Lagera 18. X 1941, NMK, Ist. zbirka ñ arhivalije, inv. br.

I-1616.

5

Poruka Blagoja Kastratovi}a, NMK, Ist. zbirka ñ arhivalije, presnimqena u Arhivu Jugoslavije (AJ).

6

Poruka Blagoja Kastratovi}a iz Lagera 19. X 1941, NMK, Istorijska zbirka ñ arhivalije, presnimqena u AJ.

Druga poruka: ÑUmoli i gazdu da nam preko tuma~a spasi `ivot, a pare ne `ali. Neka ti pomogne i kafexija Bo`o i wegova kelnerica g-ca Branka. @uri, svaki momenat je va`an. Padni s decom na kolena pred Komandom i u|i kod Komadanta.î5 Tre}a poruka, 19. X, nedeqa: ÑDraga Daro, Izbavi{e se dva profesora i direktor pomo}u objava iz Komandanture.

Po|i kod oslobo|enog prof. Koste Gini}a ñ Cara Du{ana, 12, kod \or|evi}a, kod Perovi}a, kod kumova ili sama (nek pla~u deca), i za mene izvadi objavu i za Milo{a i neka ih komanda odmah po{aqe. Poz. Blagoje Ovo rano uradiî6 ^etvrta poruka, nedeqa, 19. X 1941: ÑDraga `enice, Mnogi se sino} spasi{e pomo}u objava iz Komande, pa i tri profesora. Zato po|i kod pu{tenog prof. Gini}a, (iza sreza ñ Cara Du{ana, 12), i na{eg se116

Dragan Dra{kovi}

Letak o uvo|ewu vanrednog stawa u Kraqevu, 15. oktobar 1941. godine

Lokomotivska hala @elezni~ke radionice u koju su zatvarani taoci pred streqawe

kretara Teokara, (Cara Du{ana 52), i umoli: da me odmah unesu u spisak za objavu, a ti zovi u pomo} za kod Komadanta kuma Zoru, \or|evi}ku, Perovi}a, tuma~e koje gazda poznaje i Bo`a kafexiju i wegovu kelnericu Branku, a pare ne `ali. Milo{ je ovde u~iteq a ima 42. god. a ja 37. god. Klekni s decom na kolena na kaldrmu pred komandom da te puste kod Komadanta. @uri dok nije kasnoÖ Posteqa mi ne treba. Poz. Blagoje Ako dobije{ objavu, neka je po{aqu odmah ovamo.î7 Sve vreme pre i u toku streqawa pravqeni su spiskovi imu}nih trgovaca i zanatlija, vi|enijih Kraqev~ana a potom naj~e{}e preko tuma~a i kurira pozivani su u Komandu mesta, hotel Beograd, ili su im dolazili ku}i i donosili ili davali objavu ñ dozvolu za unapred odre|en iznos novca. Ovakav na~in dobijawa objava smislili su Nemci, za {ta im je ne{to kasnije, 1942. godine, su|eno.

Problematika dobijawa objava ñ dozvola najiscrpnije se sagledava u odgovorima na pitawe postavqeno u~esnicima u ovim doga|ajima pred Sreskim povereni{tvom zemaqske komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a u wima u Kraqevu marta 1945. godine, a koje je glasilo: Da li Vam je poznato da je neko od uhap{enih i odvedenih u lager pu{ten i na koji na~in?

Mirko Lipica je 15. marta odgovorio: ÑPoznato mi je da su qudi pu{tani. Na moju intervenciju pu{teno je 39 qudi. Ove sam qude pustio preko podoficira Temla koji je bio {ef kancelarije u Nema~koj komandi Mesta. Ove qude znam po imenu a pored ovih ~ija imena ne znam pu{tio sam jo{ 216 qudi. Znam da je pop Obu}ina do{ao sa jednim spiskom u Komandu u kome je bilo uvedeno 48 lica i izdejstvovao je dozvolu da se ova lica puste ali kad se oti{lo u lager utvrdilo se da se tamo nalaze samo dva licaÖ Pored ovoga znam da je @upnik i Azabagi}, prvi kao tuma~ a drugi kao kurir ñ obave{tajac Nema~e Komande, nosili objave li~no a neke zvali u Komandu i uz nagradu snabdevali ih ovim objavama te su pomo}u objava spa{eni streqawaÖ Od drugih lica uzimate su pare u Hotel Beogradu. Priznanice za novac nisu davate. Prila`em spisak lica iz Kraqeva koji je tada sastavio @upnik verovatno sa namerom da i od ovih qudi uzme novac. Na ovome spisku vidi se orginalan rukopis @upnikov.î8

7

Poruka Blagoja Kastratovi}a iz Lagera, NMK, Ist. zbirka ñ arhivalije, inv. br. I-1617.

8

AJ, Fond Dr`avna komisija za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a Fond br.

110, f. 333/7.

16. marta Leopold @upnik je odgovorio: ÑPoznato mi je da je izvestan broj od uhap{enih pu{ten. Na intervenciju nekih `ena i qudi, koji su u pratwi Nemaca do{li u Komandu ja sam nekad sa tuma~em Lipicom sastavqao spiskove i davao predloge V. D. komandantu Macieovi}u, da se pojedini qudi odnosno oni za koje je bilo intervencije puste, pa su isti bili i pu{teni pod vidom, da su stru~ni i potrebni. Isto tako na intervenciju op{tine, suda, i sr. Na~elstva pu{teni su oni za koje su ove ustanove intervenisale. Meni je vojni tuma~ [korjanc doneo jedan spisak izvesnih lica, najvi{e iz redova trgovaca i rekao mi da primim ozna~ene sume novca. Ja sam novac primio i predao vojnom blagajniku Kinastu. Iz spiska sam video da se taj novac predaje komandi kao dobrovoqni prilog i to, jedna tre}ina za porodice poginulih Nemaca a dve tre}ine za porodice poginulih Jugoslovena.

Znam, da ovaj novac nije dat nikome kako je navodno bio namewen kao pomo}, ve} je isti iskoristio Macijevi}, sa ostalim osobqem. Svi ovi koji su u spisku bili nazna~eni kao prilo`nici dobili su od nema~ke komande objave za slobodno kretawe u kojima je stajalo da su potrebni Nema~koj vojnoj sili i da su kao takvi za{ti}eni od eventualne racije, hap{ewa i streqawa.

Docnije se i uvidelo da su ovi zaista bili i za{ti}eniÖ Ökod nekih lica uzeli su novac kod wihove ku}e [korjanc, Teml i Komarek Nema~ki podoficiri a od ostalih uzeo sam ja jer su mi li~no doneli u komandaturu te sam ja taj novac odmah predavao blagajniku Kinastu.

118

Dragan Dra{kovi}

Za prvo primqene sume bio sam sastavio potvrde i odneo na podpis Komandantu Macijeovi}u, da bi te potvrde dao strankama koje su novac dale, no Macijeovi} je odbio da potvrde potpi{e navode}i da se za dobrovoqne priloge ne daju potvdre, te daqe nisam potvrde ni izdavao na primqeni novac.

Po ovoj stvari bio je proces kod Divizijskog Vojnog Suda te se spisi-rasprave, sa spiskom prilo`nika nalaze kod advokata dr. Lovra Skalijera, koji je tada stanovao u Beogradu Kraqev Trg br. 9ñ11.

Pored Nema~kih vojnika novac je prikupqao i Azabagi} tada{wi kurir izme|u op{tine i komande.î9

Nemci na terenu oko Kraqeva, 1941/44. godine

Ferid Azabagi}, 16. marta je odgovorio: ÑBilo je slu~ajeva da su izvesni qudi pu{tani iz lagera a to je najvi{e ~iweno na zauzimawe pojedinaca a i za novac. Znam da je u samoj Nema~koj Komandi uzimat novac i qudima davate objave i pu{tani na slobodu. Jednom prilikom ba{ tih dana kada su vr{ena streqawa, pozvat sam u kancelariju Komande Mesta i tu mi je @upnik kao tuma~ u prisustvu Nema~kih oficira naredio u ime komande da pozovem Ö On je novac doneo i u mom prisustvu dao snaji te je ona predala Komandi gde sam ja bio prisutan. Isto tako poslat sam bio da pozovem Ö te je i on doneo i u mom prisustvu Komandi predao 100.000 din. Novac je primio @upnik a predao blagajniku Kinastu.

Licima od kojih je uzimat novac re~eno je da se to uzima za postradale.

Ko nije mogao da da odre|enu sumu, nastala bi pogodba u samoj Komandi mesta i navodim slu~aj sa Ö, kome je tra`eno 100.000 din. pa je pogodbom uspeo ovu sumu da smawi na ~etiri hiqade dinara, za koju je sumu dobio objavu.î10 Dragoslav Obu}ina 17. mart je odgovorio: ÑNe znam pozitivno, ali sam ~uo, da su: Ö dobili objave za novac i pu{teni preko neke kume tuma~a-Lipice. O ovome podrobnije mo`e dati podatke @upnik Leopold, koji se sada nalazi u zatvoru kod Ozne, kao i pomenuti Lipica koji su po pitawu uzimawa novca i davawa ovih objava odgovarali kod Nema~kog vojnog suda.î11

Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

119

9

AJ, Fond br. 110, f. 333/13.

10

AJ, Fond br. 110, f. 333/16.

11

AJ, Fond br. 110, f. 333/20.

Dramati~nost doga|aja u Kraqevu oktobra 1941, koje su svaki pojedinac, svaka porodica, ulica, deo grada na svoj na~in pre`ivqavali, neverovatnim primerom potvr|uje svedo~ewe Olivere ^olovi}-Radojkovi}12, kada je wenog oca @arka ^olovi}a13 iz Lagera spasao nepoznati Nemac.

Ulica u Kraqevu, 1941/44. godina

12

Olivera Radojkovi}-^olovi} ro|ena je 22. maja 1929. godine u Drak~i}ima (srez Kraqevo) od oca @arka ^olovi}a, hotelijera, i majke Milosije ñ ñ Miqe ro|. Ne{ovi}. [ira biografija u leksikonu Poznati srpski lekari, Beograd ñ Toronto, 2005, 715ñ716.

13

@arko ^olovi} je ro|en 6. maja 1893. godine u Lascu ñ umro 13. februara 1994. u Kraqevu. Nosilac je Albanske spomenice. [ira biografija: Jelena Petrovi}, Milan Gli{ovi}, Branili su zastavu otaxbine, Kraqevo 1982, 78ñ81.

14

Glavna ulica, Kraqa Petra br.

28, u kojoj je @arko dr`ao ugostiteqsku radwu Gostionica.

ÑNemac je u to doba bio nepoznat ~ovek za mene i ja za wega. Jel? On je i{ao ovaj ulicom, to mu je vaqda bilo dodeqeno, da prati tu glavnu ulicu.14 On je tako {etkao po toj ulici i najedanput mu se u~inilo da neko kuka na, glas i dojmilo mu se da je to de~ji glas. On je pokucao na vrata, po{to nije postojalo zvono. Pokucao, niko nije otvorio, pa je ponovio to par puta. On otvori bravu i vidi da su vrata otvorena i u|e unutra i trebalo je sada da pro|e kroz restoran pa da do|e u dvori{te i u na{u ku}u i tu na dvori{tu ugleda jednu devoj~icu koja se dere ko magarac. Kukam iz sveg glasa. I on me prekliwe da mu ka`em za{to pla~emÖ za{to pla~em. Ja ne}u. Quta na Nemce ne}u da razgovaram sa Nemcem. Ubijaju nam qude a ja da pri~am sa wim. I najedanput on ovako krene da mene miluje po kosi.

Molim te, ali lepo te molim, ja imam kod ku}e devoj~icu isto staru kao {to si ti. Mo`da ona sada pla~e za svojim tatom. Pa razumi me. Daj samo mi ka`i za{to pla~e{. E sad kad je on pomenuo mo`da ona pla~e za svojim tatom e ja wemu ka`em ja pla~em za svojim tatom. Za{to? [ta se desilo tati? I ja ka`em {ta se desilo, da je tata u logoru. Jel tvoj tata komunista? Ja ka`em nije. Jel tvoj tata partizan?

Ja ka`em nije. Jel si sigurna u to? Ja ka`em sigurna sam. E zna{, gleda u sat, zna{ ti gde je nema~ka komanda mesta. Ja ka`em znam. A jel zna{ onu malu ku}icu {to stoji ispred ulaza? Ja ka`em znam. E ja sada idem pravo tamo na du`nost imam dva sata stra`u. Sti`em tamo, zato ne mogu da idem u logor kod tvog tate, zato ~im tamo zavr{im, odmah }u i}i u logor, jel ne znamo mi dal je tata streqan, il nije streqan, mi to nemamo pojma, oni nikoga ne obave{tavaju. Jel? Pa }u, ka`e, posle toga da do|em da ti ka`em {ta je i kako je sa tatom. Ali onda mi je tra`io da mu na nekoj svesci napi{em ovajÖ moj tata nije komunista i moj tata nije partizan.

To je on napisao a ja potpisala. I tek uve~e dolazi neko, a mama ceo dan nije bila kod ku}e jer joj je neko dao ime nekog folksdoj~era koji je radio u nema~koj komadi i koji je spasavao qude ako nisu komunisti i nisu ovaj partizani; spasavao za pare. Zamisli za pare. U`as. Da mami neko dao ime i prezime tog ~oveka i ona oti{la wega da tra`i. Mene ostavila samu kod ku}e sa mojim papagajima. Imala sam dvanaest komada malih ara papagaja. Jao majko kada je do{ao Nemac, kad su oni graknuli na wega! Uglavnom, mame nema da do|e, prolazi dan, prolazi dan. E, tek sada, kad po~iwe malo da pada mrak, mene hvata pani~an strah: ne znam sad {ta je sa mamom a ja pla{qiva ko kozaÖ Razume{ i ovaj, vidim ja po~iwe malkice mrak da se javqa. Jao, {ta }u da radim: dal da idem da ska~em u Ibar da se ubijem ili {ta da radim. I, najedanput, dolazi mama. Jao, kao da me sunce ogrejalo. Odmah sam se raspekmezila, rasplakala, i tako jedno pola sata posle dolaska maminog dolazi jedan Nemac, onaj Nemac, mama ga ne zna, ona ga nikad nije videla i ~ovek koji po ne~emu li~i na tatu ali ni ja nisam sigurna nikako da je to tata. Tata nije imao ni jednu sedu vlas u kosi kad je oti{ao a sad tata je beo kao sneg. Razume{, ovako velika brada izrasla i potpuno bela. I kako sad da bude{ siguran da je to tata? Sasvim izmewen li~ni opis. Me|utim, mama je ipak tatu odmah prepoznala. Ja sam bila ta koja ga nisam prepoznala, a mama ga je odmah prepoznala. I tako uvede [vaba, bar u ku}u, razumete nije hteoÖ A da, meni doneo ~okoladu. ^okolada je bila misaona imenica, da, da. Gde ~okolada za vreme okupacije? To nije postojalo uop{te. Mo`da u Beogradu, ali u Kraqevu ne. I ovaj, tata nonstop pla~e, ne mo`e da veruje. Sigurno: [vaba nije hteo da u|e u ku}u. On je u{ao u ku}u samo ono prvo ve~e kad je tra`io taj de~ji pla~. Posle toga svako ve~e je [vaba dolazio i meni donosio, a mi smo bili gladni: blokirano Kraqevo, seqaci ne mogu da unesu svu hranu u grad, nema ulaska, nema izlaska iz grada. Katastrofa jel? OvajÖ Svako ve~e kad oni dobiju ve~eru, on odvoji deo od svoje ve~ere i donese meni. Svako ve~e.

Ali ne}e da u|e u ku}u, samo do vrata. Zna~i da je on o svemu razmi{qao: da bi mo120

Dragan Dra{kovi}

gli mi da imamo neprilike zbog wega koji je dolazio kod nas a okupator, razume{.

Zna~i bio je vrlo pa`qiv.

I onda, ovaj, dolazi jedne ve~eri i nosi bogami jedan pove}i paketi} da ga tako nazovem. Ka`e: ovo je za tebe. Ja ka`em: pa {ta je to tako veliko. Ka`e: danas je Badwe ve~e, na{e, ja sam dobio paket od ku}e a dobio sam i boqu ve~eru, boqu nego {to normalno dobijamo i ja sam onda odvojio od svega {to je najlep{e, ovaj, po malo za tebe. Ja ne mogu da verujem, ~ove~e. Jao! Tamo pa kola~i, pa ~okoladne bombone, pa nema {ta nema. Sva{ta je bilo. Nisam mogla stvarno da verujem. I, eto, tako je bilo sa tim u KraqevuÖî Pri~a se nastavqa posle 28. oktobra 1945. u Beogradu u Knez Mihailovoj ulici:15 ÑI zamisli, najedanput, kad sam do{la ba{ mo`da pet-{est metara od Kolarca ogromna kolona nema~kih vojnika. Sprovode ih na rad ili sa rada. Ne znamÖ I najedanput, ja ugledam Nemca koji se zove Fric Or{ovski, koji je spasao smrti moga oca koga nije poznavao, uop{te. To je neverovatna stvar.

Videli ste ga u koloni?

Da Ö U koloni s kraja ba{ ovako s kraja. Jao kako sam se ja uzbudila pa poletim prema wemu pa se najedanput trgnem Ö da }e ovi, ovaj, da me uhapse, ovi stra`ari ({to ih sprovode) da a ja sam imala `equ da ja wemu priletim, da ga zagrlim, da ga poqubim da Ö razume{. I sigurno bi me strpali u zatvor da je tako bilo. Jel to je tako vreme bilo, znate. Opepelim se ja malo tu Ö ali sad donesem odluku da se ja obratim jednom stra`aru i da ka`em da se tu nalazi jedan Nemac koji je za mene bio potpuno nepoznat ~ovek ali da je on iz logora spasao mog oca, samo na moju re~, {to sam dala re~ da nije ni komunista ni partizan. Samo na tu re~. Da li je to imalo nekog udela ili nije imalo ja samo mogu da pretpostavqam. Jer istinu ne znam, uglavnom on je pu{ten. Sretala sam ja jo{ dva-tri puta takvu kolonu, ali wega nije bilo.

A kad ste ga prvo ugledali rekli ste mi da je bio bez ruke, jel tako?

A da, da! Nije imao desnu ruku skroz od ramena, skroz. Nema. E sad, vi{e wega nema u toj koloni, sad dalí sam ja wemu napravila neku nevoqu sa onom pri~om koju sam rekla stra`aru ili {ta, to je mene mu~ilo, grdno me mu~ilo i nau~i me neko da ja pi{em Me|unarodnom crvenom krstu, ne na{em Crvenom krstu pa sam pisala pa nisam dobila odgovor uop{te.î16 Svedo~anstvo Miodraga ñ Mi{e Jovi~i}a17 o vatrogascima Kraqeva i wihovom u~e{}u u sahrawivawu streqanih talaca 17. oktobra 1941. godine omogu}uje sagledavawe ovog tragi~nog doga|aja u, do sada, malo poznatim detaqima. Posle odlaska dela vatrogasne ~ete na Go~ u partizane 27. septembra 1941. godine: ÑKomanda (Nema~ka) mesta je odmah s predsednikom Op{tine naredila u saglasnosti sa Sreskim na~elnikom da se obezbedi 50 gra|ana Kraqeva za obavezne vatrogasce. Novi ~lanovi {taba toga dana do 17 ~asova morali su da se jave u Vatrogasnu ~etu, tu je bio sreski na~elnik, predsednik Op{tine, predsednik nema~ke komande, Mile Budimir i A. Petrovi}. Po dolasku predstavnik nema~ke komande je rekao doslovce: vi ste taoci za one koji su pobegli u {umu, ukoliko neko od vas nestane ili poku{a neku sabota`u bi}e streqan on ili neko od wegove porodice. Objava je {tampana na nema~kom i srpskom jeziku a izdata je svakom ~lanu pored trake koju smo nosili na levoj ruci gde je pisalo na nema~kom vatrogasac i overeno pe~atom nema~ke komande. To je dobijeno 11. oktobra 1941. godine uz potpis.

U me|uvremenu Ibar je nado{ao i doneo vodenicu koja se nizvodno na levoj strani drvenog mosta zaglavila. Prema nare|ewu Op{tine vodenica je demontirana i povu~ena ispod mosta i montirana ñ postavqena izme|u gvozdenog i drvenog mosta. Za vodenicu je bio zadu`en Milo{ Risti} a Nemci su iz zatvora pustili vodeni~ara (star ~ovek) koji je bio doveden iz Kaone i zatvoren. Ujam se delio izbeglicama po pismenom nalogu Raka Streli}a, op{tinskog slu`benika.

Dok smo izvla~ili vodenicu, nekoliko dana {umski su stalno pucali na nas.

Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

121

Olivera ^olovi} i Milan Radojkovi}, Beograd ñ Terazije, 15. avgust 1945. godine

15

Olivera ^olovi} je posle ven~awa sa Milanom Radojkovi}em Mi{om, 28. oktobra 1945, pre{la da `ivi u Beograd.

16

Deo razgovora Olivere ^olovi} i Dragana Dra{kovi}a snimqen 29. 12. 2009. godine u Beogradu.

17

Miodrag ñ Mi{a Jovi~i}, ro|en je 31. 3. 1923. godine u Kraqevu, u uglednoj porodici od oca Radomira, trgovca i kafexije, i majke Kosare, doma}ice. Umro je 10. 9. 2008. g. u Beogradu. Sahrawen je na Starom kraqeva~kom grobqu.

Objava za slobodno kretawe vatrogasaca izdata 11. oktobra 1941. godine

11. oktobra 1941. godine oko 15 ~asova li~no je A. Petrovi} naredio M. Jovi~i}u da ide u Elektri~nu centralu i sa S. Brku{aninom uzme cisternu íPragaí da svrati kod Mija Pavlovi}a pekara uzme sav hlebac koji ima, da zatim od Buwaka uzme sve ~varke i da vodu, hleb i ~varke odveze u Fabriku vagona. Negde oko 16 ~asova stigli smo i na kapiji nas je sa~ekao vratar Ivko i rekao da malo sa~ekamo. Posle kra}eg vremena do{ao je jedan nema~ki vojnik sa ma{inkom, stao na prag od kola i naredio da krenemo. Brzo smo do{li do velike hale i imali {ta da vidimo. Hala je bila puna qudi koji su nas dozivali, pitali ili nam poru~ivali {ta da ka`emo wihovim porodicama. Stra{no. Skupili smo ja i Steva prvo {erpe sa ~varcima pa hleba i razvili crevo da im se napune kante za vodu (to su bile kante sa slavinama koje su koristili radnici po halama) tu se na{ao vatrogasac ñ limar koji je svirao u orkestru na dobo{u. Kada smo ispraznili cisternu od {erpi i xakova, nije bilo ni pomena da se vrate, pa smo savili na brzinu crevo i tu se upetqao ovaj vatrogasac ñ limar poku{avaju}i da pobegne uz nas, to je primetio Nemac, povukao ga i pored nas ubio. To je bila prva `rtva u Lageru 11. 10. 1941. godine oko 17 ~asova. Kada smo se vratili u ~etu i to ispri~ali, niko nije mogao da veruje. Moram da napomenem vezano za vatrogasnu ~etu, da su Nemci u septembru jedne nedeqe pre podne, po lepom i sun~anom danu, napravili raciju i pokupqene gra|ane odveli u ovda{we vojne {tale, to je bila proba kako }e narod reagovati ako to zaista moraju da urade. Oni su bili tu zadr`ani jedan sat i pu{teni. 17. oktobra 1941. godine izjutra kod mog oca u hotel íParizí do{ao je jedan nema~ki oficir (iz Prvog Svetskog rata), imao je dva ordena krsta i tra`io Dragana Tilovca da ne{to pazari ba{ kod wega s obzirom na situaciju u Kraqevu sve je bilo zatvoreno. Znaju}i da je Dragan toga dana de`uran, oti{ao sam do ~ete i pozvao ga. Popili smo pi}e i oti{li u radwu (Dragan me moli da i ja po|em za svaki slu~aj) Nemac je brzo pokupovao materijale i rekao da ide na odmor i da mu porodica `ivi u Be~u. Razi{li smo se svako na svoju stranu.

122

Dragan Dra{kovi}

OBAVEZNA VATROGASNA ^ETA U KRAQEVU 1941ñ1944.

Sleva nadesno ñ gorwi red: Sre}ko Mili}evi} Ke}a, Milorad Tomovi} Milaka, Branko Cveti} Macinac, Branko Popovi} Pop~e, Ratko Radovi} Nosowa, Du{an Bojovi} @abac, Qubi{a Raosavqevi} Xanovac, Miroslav Tomovi} Tirolac, Dragi{a Bogavac, Miodrag Jovi~i} Stevaca, Radomir Josipovi} Skuko, Qubi{a Karovi} Wu{kalo, Velimir Milovanovi}, Vuksan Mihailovi}, Mijat Negojevi}, Miodrag Tomovi} Arga, Miodrag Pavlovi} Tur~in, [piro Budimir, Stojan Vasi} Stole Sredwi red: Du{an Stojakovi} Puf, Dragan Antonijevi} \ule, @ivan ^ubrilovi} @ivo, Slavoqub Milaki} Levi, Milinko Nikoli}, Borivoje Petrovi}, Bora Raki} Iki{, Radomir Lukovi}, Manojlo Obu}ina Ma{o, Novak Lukovi} Novo, Ratko Obradovi} Tutule, Miodrag Andri} \azo, Petar Stanojevi} [valer, Obrad Leki}, \or|e Mili}evi} \oja, Bo`idar Markovi}, Vule Vu~ini} Sede: Branislav Mici} Micko, Vladeta Miti} Tujac, Dragan Tomi}, Pavle [kurenko, Predrag Tomovi} Tilovac, Aleksandar Petrovi}, Kosta Dimitrijevi} Klempo, Qubi{a Radosavqevi} ^arapan, Radomir Buwak, Milo{ Risti} Slon Le`e: Ilija ^ubrilovi}, Du{an Karan, Dragoslav Qubisavqevi} Boco

Nakon kratkog vremena ispred hotela íParizí stajali su vatrogasci u stroju (nisam tada znao broj) i Dragan je u{ao u hotel íParizí i pozvao mene da po|em a Qubi{u Karovi}a vratio u ~etu jer je imao i{ijas. Neznaju}i gde idemo mi smo se u stroju zezali kao i uvek. Kada smo do{li pred nema~ku komandu mesta, bili smo prebrojani, bilo nas je 29 lica. Azabagi} je izdvojio Mi{a Obu}ina i sa wim oti{ao ka spomeniku a nas 28 su dva nema~ka vojnika povela ka `elezni~koj stanici. Ispred ulaza u dvori{te ku}e pok. Laza Kuzmanovi} le`ao je potrbu{ke ubijen ~ovek, do iza stanice `ive du{e, onda preko puta stanice kod velike kapije opet le`ao ubijen ~ovek.

Mi smo oti{li preko betonske ograde ka glavnom ulazu u Fabriku vagona.

Kada smo tuda prolazili, topovi su stalno pucali u pravcu íSukovog brdaí. Kada smo u{li u krug Fabrike vagona, Nemci su nas sa ove strane ograde pored topova vodili natrag. Kada smo do{li pored velike kapije, imali smo {ta da vidimo. Gomila le{eva, raka velika i kvadrat iskopani, jedna ~eta na{ih `andarma, nekoliko Nemaca i desetinu crnoko{uqa{a ñ folksdoj~era koji su obezbe|ivali Fabriku aviona, {ef im je ina~e bio Nemac zvan Banazijak, wihova du`nost je od momenta bila da idu od le{a do le{a i ako je neko `iv da ga dotuku. U tom momentu se pojavquje onaj Nemac oficir koji je pre kratkog vremena pazario kod Dragana Tilovca, ja sav sre}an mu prilazim a on ni pet ni {est kundakom me xara po grudima vi~u}i na mene. Uspeo sam nekako da se izvu~em jer je toliko bio pijan da nije mogao na nogama da stoji. U tom momentu su do{li sa dva radnika Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

123

Drugo odeqewe dobrovoqne vatrogasne ~ete u Kraqevu, na aerodromu 1. jula 1943. godin. Vo|a odeqewa: Pavle [kurenko; vatrogasci: Miodrag 単 Mi{o Jovi~i}, \or|e Mili}evi}, Milaka Tomovi} (voza~), @ivo ^ubrilovi}, Mijat Negojevi}, Novak Lukovi} i Ratko Radovi}

Skica mesta tragedije, Lager, po se}awu Miodraga 単 Mi{e Jovi~i}a, 20. mart 2003. godine

124

Dragan Dra{kovi}

Nema~ki top u dejstvu

Nemci i ocrtali novu raku u`a a du`a od prethodne iskopine. Kada su nam obele`ili dobili smo lopate i pijuke ali zemqa je toliko bila tvrda da smo za tili ~as imali krvave ruke od `uqeva. U tom momentu stigla je vatrogasna cisterna ford i sa wom Milutin Savi}. Nemci nisu dali da se ta voda prospe po delu koji kopamo ve} u inat na drugu stranu, kada su to zavr{ili oni su sa kolima oti{li. Nakon par sati u Lageru se pojavio poru~nik veterinar Nemac Diner Herman, koji je stanovao kod nas u hotelu Ă­ParizĂ­, soba 21. Nekoliko dana pre streqawa oko 16,30 ~asova popodne Diner je iza{ao iz sobe do klozeta i kada me je ugledao na drugom delu zgrade hodnika, pri{ao mi je i molio me da mu namestim na{u sobaricu, pozvao sam je i tu smo zapo~eli razgovor. U jednom momentu ~uo se jak udarac u zgradu pa drugi i ogromna pra{ina, pa jedno drugo nismo videli. Kada se malo razbistrilo, imali smo {ta da vidimo, wegova soba je direktno pogo|ena granatom sa Ru`i}a brda a druga granata je pala na ulazu u salu ispred wegove sobe. Stegao mi je ruku i rekao da mi duguje `ivot. Kada me je video u Lageru (bio je ispred Nema~ke komande zadu`en za Lager), pitao me je {ta }u ja tu i pozvao me do kola kojim je do{ao da iza|emo. [ta mi je bilo tog momenta nije mi ni dan-danas jasno. Ka`em mu ili svi vatrogasci ili ne}u ni ja.

Pozvao je jednog podoficira i naredio da niko ne sme da nas dira dok on ne do|e. Tako je i bilo. Pao je mrak, on je do{ao, nekoliko puta smo prebrojani i povedeni ali nismo znali gde. Kada smo polazili, ostale su dve grupe koje su radile. Da ne zaboravim, dok smo sahrawivali, od Branka Mici}a smo sakrili oca Uro{a, da ga ne vidi, a od Nikole Naumovi}a oca Sretena.

Grupa od dvadesetak radnika Fabrike aviona i{la je ispred nas i wih su zatvorili u velikoj hali. Oko 27 gra|ana su ubili a me|u wima je bio i ~uveni fudbaler Joca (ni{lija) zvani Divqak, koji je uspeo da presko~i betonski zid i pobegne.

Imao sam tu sre}u da me jedan Nemac odredi da idem i sakupqam delove tela (glave, ruku, nogu) i bacam u raku. Kada smo do{li do izlizane kapije, tu su nas zaustavili i ponovo prebrojali i preko nadvo`waka kroz Park poveli ka gradu. Kada smo do{li do Cara Du{ana ulice, stajali smo ispred ku}e Rada Stefanovi}a, gde nas je sa~ekao zamenik nema~kog komandanta [korjanec Hans (on Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

125

je govorio srpski jer je `iveo i radio kao fotograf u Mariboru) i saop{tio da idemo natrag u ~etu i da se niko ne udaqava dok oni ne narede. Kad smo stigli u ~etu, tek smo onda videli kako smo izgledali. Krvavi do gu{e, od straha, to tamo nismo ni videli, ruke krvave a `uq do `uqa. Iza{ao sam napoqe na pumpu oprao ruke i oti{ao u hotel kod roditeqa. Kada su me oni i radnici videli, skamenili su se. Uzeo sam jednu ogromnu {erpu sa jelom i bocom rakije. Rakiju smo popili i ko zna koliko cigara ispu{ili a jelo nam niko nije ni pogledao. Sedeli smo pili i pu{ili, svetlo je u sobi gorelo a mi smo gledali jedan drugog i }utali.î18 Krvava ova 1941. godina ñ broj streqanih

18

Miodrag ñ Mi{a Jovi~i}, Rukopis Ñ@ivot vatrogastva u Kraqevuî, NMK.

19

[tab Narodnooslobodila~kog odreda Ñdr Dragi{a Mi{ovi}î, Novosti, br. 2, ^a~ak, 16. oktobar 1941, 3.

20

Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodila~kom ratu Jugoslovenskih naroda, tom I, Beograd 1949, 540, 667.

21

Borba ñ Organ Komunisti~ke partije Jugoslavije, br. 4, 26. oktobar 1941, 1; br. 5, 28. oktobar 1941, 3.

22

Sloboda ili smrt, br. 3, 25. oktobar 1941, 2.

23

Novo vreme, 10. decembar 1941 (br. 189, godina I) Beograd.

Do 15. okobra 1941. u Lokomotivskoj hali bilo je oko 1760 uhap{enih radnika. O broju uhap{enih prvu vest su objavile Novosti 16. oktobra: ÑU samom gradu situacija postaje sve te`a. U svom neizmernom strahu od `ivqa, Nemci sve vi{e terori{u stanovni{tvo. Ve}ina mu{karaca nalazi se zatvoreno. Hitlerov strah od radni{tva neizmeran jeÖ oko 1400ñ1500 kraqeva~kih radnika nalazi se u jednoj fabrici.î19 U izve{taju od 16. oktobra Nemci su naveli: ÑZa gubitke od 15. X do sad je streqano 1736 qudi i 19 `ena ñ komunista.î20 U izve{taju su istovremeno prijavili nove gubitke u Kraqevu, 2 mrtva i 1 rawenog, {to je uve}alo kvotu za odmazdu za 250 lica i ukupna kvota za odmazdu 16. oktobra iznosila je 2150.

U danima streqawa od 15. do 20. oktobra nije bilo novih partizansko-~etni~kih napada, tako da je mogu}nost ve}ih nema~kih gubitaka bila smawena ili ih nije bilo, pa kvota za preduzetu odmazdu nije mogla biti mnogo uve}ana.

Osim nema~kog izve{taja od 16. oktobra o broju streqanih prve vesti iz blokiranog Kraqeva objavqene su u Borbi 25. oktobra: ÑNema~ka komanda zvani~no je objavila da je u Kraqevu streqano 1735 gra|ana, ve}inom radnikaî, i 28. oktobra: ÑKrvavi okupator putem objave pohvalio se da je u Kraqevu pobio vi{e od 1700 talacaî21, kao i u listu Sloboda ili smrt 26. oktobra: ÑToga dana 16. oktobra po podne Nemci su streqali 1000 radnika i 700 gra|ana me|u kojima je bilo `ena i dece.î22 Posle izvr{ene odmazde prve vesti iz Kraqeva o broju streqanih su objavqene u Novom vremenu u vidu procene: ÑRa~una se da ima oko 4000 `rtavaÖ Kraqevo je u crnini. Retka je ku}a u kojoj neko nije poginuo. Na licima gra|ana jasno se ocrtava tragedija koju su pre`iveli.î23 126

Dragan Dra{kovi}

Najiscrpniji dokument koji donosi podatke o broju streqanih je ÑSpisak lica sa teritorije sreza @i~kog, koja su izginula za vreme komunisti~kih neredaî, sastavqen po nare|ewu Okru`nog na~elstva okruga Kraqeva~kog 28. maja 1942. godine, na osnovu dobijenih spiskova od op{tinskih uprava sreza @i~kog. Ovaj spisak streqanih, sa svim osnovnim podacima o `rtvama: ime i prezime, starost, mesto ro|ewa, zanimawe, razlog tj. obrazlo`ewe {ta se sa doti~nim licem desilo, zavr{ava se rednim brojem 1971. Ako se saberu podaci iz rubrika razlog ili obrazlo`ewe smrti i broj streqanih od komunista, streqanih od nepoznatih lica, streqanih kod ku}e od Nemca, streqanih u Lageru u Kragujevcu, pa stradalih u borbi protiv partizana, od avionske bombe, ubijenih na mostu itd, dobija se broj poginulih van Lagera, 258. Kada se zatim ovaj broj oduzme od ukupnog broja `rtava u spisku, 1971, dobija se broj streqanih u samom Lageru ñ oko 1713.24 Tokom rata o samom doga|aju i broju streqanih u wemu }utalo se i nije pisano. Potomci su prikupqali potvrde i potrebnu dokumentaciju o streqanim radi regulisawa porodi~nih prinadle`nosti i pravno-imovinskih potreba.

Tek posle oslobo|ewa, radom Komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a u Srbiji, pojavquju se novi podaci o oktobru 1941. u Kraqevu i o broju streqanih, prikupqeni od svedoka, u~esnika i o{te}enih.

Ve} citirani svedoci/u~esnici u doga|ajima masovnog streqawa u Kraqevu, pred Sreskim povereni{tvom Zemaqske komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~ina u Kraqevu, na postavqeno pitawe: Da li vam je poznato koliki je broj streqanih u vreme ovog masovnog streqawa?, odgovorili su: Mirko Lipica 15. aprila: ÑTa~no ne znam, ali prema jednoj kwizi, koju sam jednom prilikom video u komandi mesta, pretpostavqam da je tada streqano oko 2.300 do 2.500 qudi. Ovo znam jer sam ovaj broj video u kwizi streqanih, a taj broj iznosio je 2.300 qudi, a znam da su u tu kwigu uneti samo oni kod kojih je na|ena legitimacija, te pretpostavqam da je jo{ do 200 ostalo neupisanih zbog nedostatka legitimacije. Bilo je poubijanih po ku}ama i na periferiji grada kao i u samom gradu, ali neznam koliko.î25 Ferid Azabagi} 16. aprila: ÑTa~no neznam ali kako sam video kwigu u kojoj su Nemci upisali streqane krajwi zbir streqanih je bio u toj kwizi 3700.î26

Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

127

Odvo|ewe talaca i prizori posle streqawa, Kraqevo 14ñ20. oktobar 1941. godine

24

NMK, Istorijska zbirka ñ arhivalija, inv. br. I-89.

25

AJ, Fond br. 110, f. 333/7.

26

AJ, Fond br. 110, f. 333/16.

27

AJ, Fond br. 110, f. 333/20.

Dragoslav Obu}ina 17. aprila: Ă&#x2018;Ta~an broj nije mi poznat. Sve {to po ovome mogu da ka`em to je samo na osnovu podataka sa kojima crkva raspola`e. Iz ovog podatka, prikupqenih od svih ustanova grada Kraqeva i okoline, kao i na osnovu prijava podnetih od pojedinih gra|ana, vidi se da je u protokole streqanih upisano oko 2.700, {to se u ostalom ta~no mo`e videti pregledom ovih protokola.ĂŽ27 Pred Komisijom se 7. aprila 1945. godine pojavio Marko Slomovi}, bravar u @elezni~koj radionici u Kraqevu, star 37 godina, koji je pre`iveo streqawe i za rane, pretrpqen strah i bolove okrivio okupatora, Nemce koji su tada nare|ivali streqawe i one koji su naredbe izvr{avali. Wegovo svedo~ewe govori, pored drugih pojedinosti o strati{tu, i o broju `rtava izvedenih na streqawe u grupama od po 100, kojih je bilo 20, {to ukupno iznosi 2000 streqanih: Ă&#x2018;U sredu popodne jedna grupa od 100 qudi izvedena je iz hale i oti{la je na rad nekuda, docnije sam saznao da je ta grupa qudi pripremala rake za one koji treba da budu streqani. U toj partiji bio je Sokolovi} Mile, bravar @elez. radionice u Kraqevu. Po izvr{enom kopawu rake ta grupa je streqana, ali je neko od wih pukim slu~ajem ostao u `ivotu, kao na primer Sokolovi} Mile, Aleksi} @ivko, ma{inovo|a i td. Posle streqawa partije koja je kopala rake izvedene su na streqawe jo{ dve partije od po stotinu qudi, a izvedena je i tre}a, ali je vra}ena jer je ve} bio pao mrak. Ta partija, videv{i one dve partije prethodno streqane, smatrala je da je pomilovana, te su qudi radosni vra}eni nazad u halu. Od wih smo saznali da su one tri partije streqane.

Sutradan oko 11 ~asova pre podne po~eli su ponovo da nas ure|uju po ~etvoro u redu i da izvode iz hale grupe od po sto qudi. Ali, da bi nas umirili, tvrdili su nam da }emo svi i}i na rad. Jedni pre a jedni posle. Kako je bila pucwava iz topova, mi nismo mogli ta~no da znamo da su oni pucwi koje smo mi ~uli napoqu pucwi iz mitraqeza koji su streqali na{e drugove kada su izvedeni iz hale. Na dan 16. oktobra izvedeno je ~etrnajest partija od po sto qudi i streqano, a u petnajestoj partiji bio sam ja.

Kada su me sa grupom od sto qudi izveli, videli smo u dvori{tu pored vagona kuda smo prolazili i sa jedne i sa druge strane mitraqeze, kao i Nema~ke vojnike pod oru`jem i {lemovima i to jedne koji su nas pratili i druge koji su stajali sa strane, da bi nas pobili ako bi poku{ali da be`imo, {to nam je prethodno i re~eno. Tako smo i{li kroz dvori{te radionice ka mestu gde se sad grobqe nalazi. Kada smo do{li u blizinu sada{weg grobqa, videli smo mnogo le{eva i tada nam je bilo jasno da }emo i mi biti streqani. Videv{i to po~eli smo da se opra{tamo i me|usobno i sa svojim porodicama i milim i dragim. U tom momentu mitraqez je po~eo da puca i svi qudi iz grupe po~eli su kao snopqe da padaju na zemqu. Dok smo mi padali na zemqu, Nemci su snimali taj prizor. Po{to su svi iz grupe popadali na zemqu, prilazili su nema~ki vojnici i svakom ~oveku koji je streqan iz mitraqeza pucali jo{ po jedan metak u glavu.

Za vreme ovog streqawa ja sam iz mitraqeza dobio sedam rana i to: tri u desnu ruku, dve odnosno tri u desni kuk, i jednu ranu u desnu nogu. Pored toga nema~ki vojnik pri{ao mi je i ispalio mi jedan metak u glavu, tako da mi je metak u{ao u glavu s desne strane ispod slepo~nice a iza{ao s leve strane pored nosa. No i pored tih rana ja sam, eto, ostao `iv i to na slede}i na~in: Kada je streqawe toga dana prestalo, a streqane su jo{ dve partije posle mene, po~eo je da pada mrak, i nema~ki vojnici po~eli su nekuda da se razilaze, sem dvojice koji su ~uvali stra`u i ubijali one koji su pokazivali znake `ivota.

Kada sam se osvestio doneo sam odluku da se, na neki na~in, izvu~em i sklonim sa mesta gde sam pao, ali kako je u to vreme kod lo`ionice bilo upaqeno osvetqewe i na mestu gde sam ja bio dobro se videlo, nisam smeo da ustanem i da idem da ne bi nema~ki vojnici primetili i dotukli, ve} sam se puze}i po zemqi i preko le{eva mojih drugova dovukao u blizini jedne vrzine, ali sam se tu onesvestio i ostao, izvesno vreme. Kada sam do{ao k svesti, u{ao sam u jednu vrzi128

Dragan Dra{kovi}

nu koja je bila u blizini tog mesta. Tu sam u vrzini preno}io i sa~ekao zoru, 17. oktobar 1941. godine. ^im je zora po~ela da svi}e, do{li su nema~ki vojnici i ubijali one koji su pokazivali znake `ivota. U tom ubijawu jedan nema~ki vojnik do{ao je i do mene na jedno metar dva. Videv{i opasnost ja sam brzo uvukao se u jedno ve}e trwe tako da me ne bi mogli da primete. Tu sam u trwu na hladno}i i ki{i bez vode i hleba proveo ceo dan u petak, 17. oktobra.

Dok sam bio u trwu, dovedena je jedna grupa koja je vr{ila sahrawivawe qudi koji su pobijeni 15. i 16. oktobra. Qudi koji su vr{ili sahrawivawe morali su najve}om brzinom da tr~e do le{eva i da ih vuku do rake. Kako je le{eva bilo mnogo jedan de~ko je posustao i nije mogao da tr~i sa le{evima onom brzinom kojom su Nemci zahtevali, te su ga zbog toga Nemci ubili. To se dogodilo i sa jednim starcem preko 50 godina. U toj grupi koja je sahrawivala bio je i PEZI] FRAWA, bravar `elez. Radionice, onda{wi radnik fabr. avijona, koji je sada u `ivotu, te bi on mogao o tome posvedo~iti.

Po{to je izvr{eno sahrawivawe, Nemci su naredili da se iz grupe qudi koja je vr{ila sahrawivawe izdvoje radnici Fabrike avijona a posebno da ostanu ostali koji su dovedeni iz varo{i radi sahrawivawa. ^im su se radnici Fabrike avijona izdvojili na ostalu grupu qudi pucano je iz mitraqeza, te su tako i oni pobijeni, a radnici Fabrike avijona odvedeni nekuda. U ovoj posledwoj grupi koja je pobijena jedan je po~eo da be`i i to ba{ u pravcu trwa u kome sam ja bio, do{ao na dva metra do mene i tu su stigla dva Nemca i ubila ga, a ja sam ostao neprime}en. Videv{i to, ja sam doneo odluku da be`im iz kruga radioniceÖî28 U odnosu na podatke iz 1941. i 1942. godine, broj streqanih u Lageru oktobra 1941. od 1945. vremenom po~iwe da se uve}ava. Pored toga, primetno je zao{travawe odnosa izme|u onih koji su do{li do objava, koje su ih spasle streqawa, a to su naj~e{}e bili starosedeoci Kraqeva, trgovaci i imu}niji gra|ani koji su, u tom momentu obele`eni kao neprijateq radni~ke klase, temeqa, oslonca novouspostavqene komunisti~ke vlasti. Sve ove tvrdwe se dokumentuju slede}im primerima.

Na prikupqawu dokaza za podizawe optu`nice za ratne zlo~ince i wihove pomaga~e okrivqene za masovno streqawe oktobra 1941. godine u Kraqevu, radili su istovremeno Sresko povereni{tvo u Kraqevu i Okru`no povereni{tvo u ^a~ku, upu}uju}i prikupqene dokaze u Beograd Zemaqskoj komisiji za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a. Iz iskaza prikupqenih od onih koji su pre`iveli streqawe, iz saslu{awa i istraga u~esnika doga|aja, iz svedo~ewa o{te}enih i mnogih zapisnika nastalih u tim procesima uo~ava se jedna matrica koja je tok prikupqawa dokaza postepeno usmeravala ka uve}avawu broja streqanih. Sumiraju}i prikupqene dokaze Sreskog povereni{tva iz Kraqeva, Okru`no povereni{tvo iz ^a~ka je Zemaqskoj komisiji upu}ivalo izve{taje u kojima su kori{}eni podaci sa najve}im mogu}im brojem streqanih.

U ve} navedenim izjavama, kako Azibagi} tvrdi, taj broj iznosi 3700, iako su odgovori svih ispitanika na postavqeno pitawe po~iwali sa Ñta~no ne znamî i Ñnije mi poznatoî.29 Prvi primer je izve{taj od 5. aprila 1945. godine, u kome stoji: ÑPo{to je postupak isle|ewa zlo~ina u toku, to do danas jo{ nisu mogli biti utvr|eni svi izvr{ioci zlo~ina, sau~esnici, direktni i indirektni pomaga~i. Tako|e ni broj `rtava do sada se nije mogao ta~no utvrditi. U svojoj izjavi Ferid Azibagi} (u ovom predmetu) tvrdi da je streqano 3700 lica, {to je video u nema~koj kwizi, u kojoj su bele`ili broj streqanih lica. Ima razloga da se veruje, da je ovaj broj pribli`no ta~an.î30 Kasnije, 10. aprila 1945, Okru`no povereni{tvo iz ^a~ka, u aktu br. 1033, predla`e Zemaqskoj komisiji da se za ratni zlo~in masovnog streqawa u Kraqevu oglase krivim: I) oficiri i vojnici pripadnici nema~ke oru`ne sile 749. pe{adijskog puka i 717. divizije; Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

129

28

Zapisnik o saslu{awu o{te}enog Slomovi} Marka, april 1945, NMK, Ist. zbirka ñ arhivalije (presnimqeno u AJ).

29

Vidi napomene 24, 25, 26.

30

AJ, Fond br. 110, f. 333/24ñ25.

AJ, Fond br. 110, f. 333/28ñ29.

II) pripadnici jugoslovenskih i drugih narodnosti i u~esnici u izvr{ewu masovnog streqawa u Kraqevu, me|u kojima su bili: Mirko Lipica, Ferid Azabagi}, Leopold @upnik, Dragoslav Obu}ina i Du{an Krsti}, sa, pored pojedina~nih osnovnih biografskih podataka, i zajedni~kim podatkom: ÑStreqan po presudi ~a~anskog ve}a Vojnog suda od 22. aprila 1945. godine kao aktivni pomaga~ i sau~esnik u masovnom ubijawu u Kraqevuî. U nastavku akta se navodi: ÑPostupak isle|ewa zlo~ina masovnih streqawa u Kraqevu jo{ je u toku. Do danas jo{ nisu utvr|eni svi krivci, sau~esnici i direktni i indirektni pomaga~i ovog masovnog ubijawa, te wihov spisak u ovom aktu nije definitivan. Tako|e ni broj `rtava do sada nije se mogao ta~no utvrditi. U koliko je izjava Ferida Azabagi}a (u predmetu br. 1032) ta~na, streqano je 3700 lica. On tvrdi da je video kwigu u kojoj su Nemci upisivali streqane i da je u istoj bio taj broj.î31 Slede}i dokaz koji je u najve}oj meri do sada slu`io kao odlu~uju}i i najpouzdaniji u odre|ivawu broja streqanih oktobra 1941. nalazi se u Odluci Zemaqske komisije Srbije za utvr|ivawe zlo~ina majora De{a, komandanta 749. puka 717. divizije, koja ga tereti za odmazdu 4000 do 5000 streqanih gra|ana u Kraqevu i on se do sada koristio kao podatak iz Vagnerovog dnevnika: ÑDo sada se nije moglo ta~no utvrditi koliko je gra|ana ovom prilikom streqano u Kraqevu, jer porodice svih `rtava, nisu podnele prijave s obzirom na to, da je u to vreme u Kraqevu bilo streqano mnogo izbeglica iz raznih krajeva Jugoslavije: Bosne, Hercegovine, Like, Makedonije i drugih krajeva, koje su izbeglice bile ve}inom zaposlene kao radnici i name{tajci Fabrike vagona i Fabrike aviona u Kraqevu, tako da wihove porodice, u koliko takve i postoje nisu znale gde se oni nalaze te nisu mogli saznati ni o wihovoj smrti. Me|utim mnogi od svedoka u svojim iskazima navode da je, prema wihovoj oceni ovom prilikom u Kraqevu streqano izme|u 4000 i 5000 lica. Po ovoj ~iwenici naro~ito je interesantan dokaz Dragutina Mi{i}a potpukovnika u penziji iz Kraqeva i `ene mu Zlate koji su u svojim iskazima na Zap. (Zapisnik) od 18. IX 1945. g. naveli, da je neposredno iza streqawa u jednom odeqewu wihovog stana stanovao neki nema~ki poru~nik po imenu Karlo Vagner, koji je jednom prilikom u stanu zaboravio svoj dnevnik i iz koga je svedokiwa Zlata, koja zna nema~ki, koriste}i wegovo odsustvo pro~itala da je ovih dana u Kraqevu streqano 5606 lica, prila`u}i ovakvome svom iskazu i izvod iz pomenutog dnevnika nema~kog oficira za koji svedokiwa Zlata tvrdi da u potpunosti odgovara onome {to je u pomenutom dnevniku u pogledu ove ~iwenice bilo napisano na nema~kom jeziku. Pored gra|ana koje su Nemci ovih dana po Kraqevu iz ku}a pokupili i izveli na streli{te ovom prilikom streqani su i mnogi gra|ani koje su Nemci jo{ ranije iz raznih mesta bili pohapsili i zatvorili u lager Fabrike vagona kao taoce, a osim toga ovom prilikom streqan je i veliki broj gra|ana, koji su kao izbeglice sa Kosova i drugih krajeva na jugu tih dana u tri transporta dovo`eni na `elezni~ku stanicu Kraqevo i koje su Nemci tako|e pokupili iz vagona i zajedno sa ostalim gra|anima izveli na streli{te i streqali ih, sa ostalim gra|anima.î32 Podatak o broju streqanih iz Vagnerovog dnevnika je zasnovan na slede}im izjavama svedoka sa~uvanim u zapisnicima o ispitu ñ saslu{awu svedoka uzetim 18. IX 1945. god. u Kraqevu pred Sreskim povereni{tvom Zemaqske komisije.

AJ, Fond br. 110, f. br.

9278/148ñ58 do 82. Odluka o utvr|ivawu zlo~ina majoru De{u pored kratkog opisa i kvalifikacije zlo~ina i pojedinosti o zlo~inu sadr`i i dva priloga: 1. Spisak `rtava zlo~ina od broja 1 do broja 1133 i 2. Spisak dokaza od broja 1 do broja 1264.

Svedok Dragutin Mi{i} iz Kraqeva, vazduhoplovni potpukovnik u penzijiÖ neosu|ivan, za davawe izjava pred vlastima sposoban, opomenut na du`nost kazivawa istine i posledice la`nog kazivawa, po{to mu je prethodno obja{weno o ~emu ima da svedo~i, izjavio je: ÑZa vreme masovnog streqawa Srba u Kraqevu, oktobra 1941. g. kod mene u stanu u ulici Cara Lazara br. 43. stanovao je jedan Nema~ki oficir VAGNER, rodom iz Hamburga, star 40 g. On je vodio dnevnik i jednoga dana kada je oti{ao iz stana zaboravio je u svojoj sobi svoj bu|elar u kome je bila jedna kwi`ica u kojoj je on zapisivao neke svoje stvari, u vidu dnevnika. Videv{i to moja `ena Zlata pokazala mi je taj bu|elar i tu kwi`icu i ja, kako nisam znao Nema~ki nalo`io sam svojoj

31

32

130

Dragan Dra{kovi}

`eni Zlati da ona pregleda tu kwi`icu ñ dnevnik i vidi da li u istom ima {ta {to se odnosilo na nas Srbe u Kraqevu, a ja sam za to vreme bio na ulici paze}i da Vagner ne nai|e za svoj bu|elar. Pregledaju}i dnevnik VAGNERA moja `ena Zlata koja zna nema~ki, nai{la je na jednom mestu na zabele{ku o streqawu u Kraqevu i drugim mestima. Nalo`io sam svojoj `eni da tu zabele{ku sa Nema~kog prevede i prepi{e i ona je to u~inila i taj wen prevod zabele{ke o streqawu podnosim Sreskom povereni{tvu u Kraqevu na upotrebu kao sastavni deo moga saslu{awa.î33 Mi{i} Zlata, doma}ica iz Kraqeva, izjavila je: ÑZa vreme okupacije Nema~ka komanda mesta od stana moga i mu`a mi Mi{i}a Dragutina uzela je jednu sobu u kojoj je smestila jednog nema~kog oficira Oberlajtnata Karla Vagnera, rodom iz Hamburga. Vagner je stanovao u stanu kod nas ba{ za vreme masovnog streqawa Srba u Kraqevu oktobra 1941. g. tj. u na{ stan je do{ao odmah posle streqawa u Kraqevu. Jednoga dana Vagner je oti{ao iz svoje sobe i kada sam ja u{la u wegovu sobu na stolu primetila sam wegov bu|elar. U bu|elaru bila je jedna kwi`ica u kojoj je Vagner stavqao zabele{ke u vidu dnevnika. Pregledaju}i tu kwi`icu na jednom mestu bilo je zapisano o akciji Nema~kih trupa u Kraqevu i okolini gde se govorilo i o streqawu u Kragujevcu i Kraqevu. Kako je to bio va`an podatak za nas Srbe u Kraqevu, moj mu` Dragutin Mi{i}, vazd p. potpuk, u penz. nalo`io mi je da sa nema~kog to prevedem na srpski i prepi{em, {to sam ja i u~inila i predala mome mu`u a on taj prevod i izvod iz dnevnika Vagnera predao sreskom povereni{tvu u Kraqevu.

Izvod koji mi je pokazan od strane povereni{tva to je onaj izvod koji sam ja izvadila iz dnevnika Vagnera Karla ozna~enom prilikom. Izvod je potpuno veran orginalu.

To je sve {to imam da izjavim a na kazano mogu se i zakleti.î34 Prilo`en izvod glasi: ÑIzvod Iz dnevnika Nema~kog oficira poru~nika Vagnera rodom iz Hamburga 6. Oktobar Milanovac 8. Oktobar Natalinci 9. Oktobar Kragujevac 15. Oktobar spaqivawe Milanovca 17. Oktobar natrag Kragujevac 19. Oktobar Markovac 200 ubijenih 20. Oktobar Kragujevac racijom uhva}eni 4000 a ubijeno 2400 od I Odel. bataqon 737 31. Oktobar akcija na Man. @i~u 10ñ14 Oktobar Gledaj naro~iti izve{taj a to je za Kraqevo. Ubijeno: I 996 `elezni~ara II 2400 gra|ana i radnika III 1860 gra|ana i radnika a 6 dana pre toga 350 gra|ana.î35 Prvo pomiwawe broja streqanih od oko 6.000 hiqada vezano je za hap{ewe generala Dragoquba ñ Dra`e Mihailovi}a, komandanta Jugoslovenske vojske u otaxbini, 13. marta 1946. godine. Ovo hap{ewe izazvalo je pravu pobedni~ku euforiju tek 24. marta, kada je pred Narodnom skup{tinom FNRJ Aleksandar Rankovi} javnosti saop{tio: ÑJa sam danas u mogu}nosti, drugovi poslanici, da pred vama izjavim da je izdajnik Dra`a Mihajlovi} od 13. ovog meseca (marta) u rukama organa narodne vlasti.î36 Ovom izjavom izazvao je burne pozdrave i odu{evqewe, ustajawe svih prisutnih u skup{tini i uzvike: Ñ@iveo rukovodilac javne bezbednostiî, duge aplauze i nove uzvike: Ñ@iveo!î Tom prilikom Rankovi} je, pored veli~awa i Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

131

33

AJ, Fond br. 110, f. 333/31.

34

AJ, Fond br. 110, f. 333/32.

35

AJ, Fond br. 110, f. 333/33.

36

Svedo~anstva naroda o izdaji i zlo~inima Dra`e Mihailovi}a. Telegrami zahvalnosti drugu Aleksandru Rankovi}u, Narodni front Jugoslavije, Beograd 1946. g, 7.

Izvod iz dnevnika nema~kog oficira Karla Vagnera Na osnovu izjava bra~nog para Zlate i Dragutina Mi{i}, 18. septembar 1945.

132

Dragan Dra{kovi}

slavqewa uspeha organa narodne vlasti zbog poraza izdajnika i predstavnika reakcije, i nepokolebqivih principa narodne vlasti, izneo: ÑMi tra`imo ove zlo~ince koji su pune ~etiri godine te{ke okupacije pusto{ili po na{oj zemqi, koji su odgovorni za masovna ubistva na{eg stanovni{tva putem kaznenih ekspedicija ili putem masovnih ubistava i umorstava kroz poznate logore smrti u na{oj zemqi ili one u Nema~kojÖî37 U trenutku euforije zbog hap{ewa Dra`e Mihailovi}a, 12. aprila 1946, ministar pravde Milo{ Carevi}, pred Prezidijumom Narodne skup{tine Narodne republike Srbije, tra`io je veliko priznawe za rukovodioce javne bezbednosti koji su hvatawem Dra`e Mihailovi}a omogu}ili i postigli uspeh od velikog zna~aja: Ñda bi se razbila legenda o gorskom caru, da bi se razbila legenda o nekom juna{tvu i da bi se u svoj svojoj golotiwi taj degeneralisani tip mogao izvesti pred lice pravde i pokazao u svoj svojoj niskosti i bedi u kojoj je kroz ceo svoj `ivot bioî38.

Od dana kada je hap{ewe obelodaweno, 24. marta, do 10. juna, kada je po~elo su|ewe Dra`i Mihailovi}u, Aleksandar Rankovi} i slu`ba dobili su veliki broj telegrama i pisama. U tim telegramima i pismima zahvalnosti i podr{ke primetno je op{tenarodno odu{evqewe i sre}a izazvani hap{ewem Dra`e Mihailovi}a. Ovo je izra`eno i potkrepqeno primerima na hiqade `rtava, monstruoznostima i fantazijom nepoznatom u istoriografiji. U osudama i op{tu`bama predwa~ila je radni~ka klasa, {to ilustruje telegram `elezni~ara iz Kraqeva, u kome se izme|u ostalih nepotkrepqenih navoda, prvi put pojavquje i broj od oko 6.000 streqanih u Kraqevu: Ñ@ELEZNI^ARI IZ KRAQEVA, ^IJIH JE DRUGOVA HIQADE POBIJENO: íZLO^INI SU VR[ENI PO NARE\EWU DRA@E, A U IME KRAQA PETRAí.î @elezni~ari iz Kraqeva sa svoje op{te sindikalne konferencije u ime 2.300 ~lanova sindikalno organizovanih uputili su pozdrave drugu Rankovi}u: Pridru`ujemo se ~estitkama koji ti {aqu narodi Republike Jugoslavije prilikom likvidacije bandita. Pomo}u organizacije Dra`e Mihajlovi}a samo u Kraqevu nema~ki osvaja~i i doma}i izdajnici streqali su oko 6.000 na{ih nevinih drugova radnika. ^etnici su kroz sve ~etiri godine te{ke okupacije nemilosrdno tiranisali na{ narod a naro~ito radnike.

Dra`ini komadanti koqa{i u ovoj okolini, naro~ito Vasi}, organizovanim pokoqem i slovom ÑZî napravili su kosturnicu od hiqade Srba i qudi ostalih narodnosti u pe}inama Gledi}kih planina, i po Kopaoniku, na Stolovima, po Go~u. Mi to pamtimo i znamo da je vr{eno po nare|ewu Dra`e, a u ime kraqa Petra drugog.

Solidari{emo se protivqewu sva~ijoj intervenciji i za{titi ovih bandita od zaslu`ene kazne.39 I radnici i name{tenici Vojno-tehni~kog zavoda Ñ21. oktobarî u Kragujevcu na svojoj konferenciji, zadovoqstvo zbog hap{ewa Dra`e Mihailovi}a, i podr{ku Aleksandru Rankovi}u, izrazili su podse}awem na masovno streqawe 1941: ÑKragujevac i okolina, a naro~ito radni~ka klasa, dobro su upamtili zlo~ina~ki rad Dra`e Mihajlovi}a i wegovih bandi sve od dana masovnog streqawa 1941. godine pa do oslobo|ewa.î40 Pomiwawe broja od oko 6.000 streqanih u Lageru oktobra 1941. godine, pored pitawa autenti~nosti i verodostojnosti, name}e i pitawe {ta je sve ovaj podatak kasnije izazvao, nepo{tuju}i i zaboravqaju}i pojedina~nu `rtvu, sa vlastitim imenom i prezimenom.

Na osnovu navedenog, mo`e se zakqu~iti da su za ovu priliku, u su|ewu Dra`i Mihailovi}u, a zarad stvarawa op{te klime i u~vr{}ivawa novoustoli~ene komunisti~ke vlasti, kori{}ena sva sredstva, od la`i i falsifikata do dobro izre`iranog toka su|ewa. Tako su streqani oktobra 1941. u Kraqevu prvi put neargumentovano zloupotrebqeni i iskori{}eni u ideolo{ke svrhe za formirawe optu`nice u procesu su|ewa Dra`i Mihailovi}u. O kakvoj se re`iji radi najupe~atqivije dokumentuje ulaznica za su|ewe.41 Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

133

37

Isto, 7ñ9.

38

Isto, 14.

39

Isto, 58ñ59.

40

Isto, 89ñ90.

41

Ulaznica za su|ewe okrivqenom D. Mihailovi}u i grupi, NMK, Ist. zbirka ñ arhivalije, inv. br. I-1441.

Ulaznica za su|ewe Dragoqubu ñ Dra`i Mihailovi}u i grupi, odr`ano u Beogradu 10ñ15. juna 1946. godine

42

Izdajnik i ratni zlo~inac Dra`a Mihailovi} pred sudom, stenografske bele{ke i dokumenta sa su|ewa Dragoqubu ñ Dra`i Mihailovi}u, Beograd, 1946, 8.

Za su|ewe okrivqenom Dra`i Mihailovi}u i grupi Vojno ve}e Vrhovnog suda FNRJ pripremilo je ulaznice sa iscrpnim podacima: datum, ime i prezime, zanimawe, mesto, broj li~ne legitimacije, mesto u sali (red, broj sedi{ta), vreme po~etka su|ewa. Ulaznica je va`ila samo za jedan dan, a pe~atom i potpisom overavao ju je sekretar Vojnog ve}a Todor Popadi}.

Tako je oko 30.000 probrane publike, prete`no skojevaca iz Beograda i svih krajeva Srbije, Ñu`ivaloî u predstavi su|ewa Dra`i Mihailovi}u i grupi, koja je trajala od 10. do 15. juna 1946. godine i odr`avala se u letwoj dvorani pe{adijskog u~ili{ta u Top~ideru.42 Jedino je sudija imao veliki problem da re~ima ÑTi{ina, isprazni}u saluî, kontroli{e i umiruje publiku prilikom negodovawa ili apladurawa.

U utvr|ivawu broja streqanih mogu nam pomo}i i odgovori na slede}a pitawa: 1. Koliko radnika i za koje vreme (sa a{ovom i budakom) mo`e da iskopa raku (kojih dimenzija) za sahrawivawe 6.000 streqanih?

2. Koliko je vremena potrebno da se izvede jedna grupa od sto talaca iz Lokomotivske hale do strati{ta, streqa, pregleda i da se ubiju oni koji su davali znake `ivota?

3. Da li je mogu}e da su, posle toliko vremena, potomci streqanih zaboravili da prijave i ubele`e u neki spisak oko 4.000 imena (u spisku Muzeja do sada ima 2190 imena)?

Iz navedenog vidi se kako je uve}an broj streqanih i dokumentuje wegova nepouzdanost.

Oktobarskih dana 1941. u Kraqevu su pravqeni razli~iti spiskovi: spisak onih koji su u{li u Lokomotivsku halu, onih koji su izvedeni uz objavu van Lagera, zatim onih koji su izvedeni na streqawe. Kako su lica ~esto ulazila u halu i izlazila iz we, na spiskovima su nastajale stalne izmene, pa je navo|ewe krajweg broja ~esto nepouzdano.

Lako je pokazati nepouzdanost broja vi|enog u nekom spisku. @arko ^olovi} je bio upisan u odre|eni spisak, ali posle izvo|ewa nije brisan iz wega ili je samo ubele`ena napomena pored imena, tako da se krajwi broj u spisku nije 134

Dragan Dra{kovi}

promenio. Bo`idar \uri} je bio zatvoren 15. oktobra u Lokomotivsku halu, sigurno je bio uveden u spisak onih koji su u{li u halu. Me|utim, posle streqawa, on se pojavio ku}i neobrijan, izmu~en, sa vidqivim tragovima fizi~kih i duhovnih muka, a spasao se smrti tako {to je sve vreme streqawa proveo na krovu.43 Oni koji su se na neobi~an na~in spasli smrti, kao i oni koji su na strati{tu izbegli posledwi metak umawuju broj od 3700. Posle drugog dana streqawa, 16. oktobra, Lokomotivska hala je bila ispra`wena, pa su Nemci preduzeli nova hap{ewa za nastavak odmazde i popunu kvote od 2150 lica.

Tvrdwa o tri kompozicije izbeglica na @elezni~koj stanici koje su streqane u Lageru je neutemeqena iz slede}ih razloga: Izbeglice u Kraqevu registrovane su i zbriwavane od 15. maja 1941, kada je na osnovu nare|ewa Banske uprave Moravske banovine, po saglasnosti nema~kih vojnih vlasti, formiran Odbor za zbriwavawe izbeglica u Kraqevu.44 U Kraqevu ih je, prema evidencijama, u septembru bilo 3650.45 Posle odmazde koju su Nemaci izvr{ili u Kraqevu i deblokade grada po~etkom novembra 1941. godine broj sirotiwe u Kraqevu znatno je uve}an. Nakon smene Du{ana Krsti}a, predsednika op{tine u vreme streqawa, nova op{tinska uprava, postavqena 2. januara 1942. godine, imala je zadatak da re{i problem snabdevawa Kraqeva `ivotnim namirnicama. Uvo|ewem naplate od po dva dinara na svako paklo duvana i cigareta op{tina je do 2. januara 1942. godine prikupila za sirotiwu 300.000 dinara. Kraqeva~ka op{tina za Bo`i}ne praznike od industrijalaca, trgovaca i drugih imu}nijih Kraqev~ana prikupila je znatan iznos, a od bogatijih gra|ana uzela zajam od 1.650.000 dinara za snabdevawe stanovni{tva `ivotnim namirnicama. Radi deqewa namirnica, op{tinska uprava je ustanovila spisak sirotiwe. Za zbriwavawe izbeglica u februaru 1942. godine u akciji Ñzimska pomo}î u srezu @i~kom u spisku se na{lo 2.230 izbeglica a prijavqivawe Sreskom odboru nastavqeno je i tokom aprila. Zbog novonastalih prilika, veliki broj izbeglica razme{ten je iz Kraqeva u druge, bogatije krajeve. Odnos vlasti prema izbeglicama, od wihove pojave u Kraqevu do kraja rata, bio je poseban i organizovan.46 U vreme trajawa blokade grada, bilo je te{ko da tri kompozicije sa izbeglicama stignu neprime}ene, nezabele`ene, neregistrovane od strane ustanika.

Potrebu nove vlasti i stalnu tendenciju da se uve}a broj streqanih pokazuje kori{}ewe podataka iz nepostoje}eg Vagnerovog dnevnika (u tkz. Izvodu iz dnevnika sabrani su izvesni brojevi koji su davali zbir 5606), kao i ponavqawe broja od 6000 streqanih u telegramu `elezni~ara koji je upu}en iz Kraqeva kao podr{ka i ~estitka Aleksandru Rankovi}u za dobro obavqen posao ñ hap{ewe Dra`e.

Probleme u prikupqawu dokaza o u~iwenim zlo~inima okupatora i wihovih pomaga~a za potrebe Zemaqske komisije imali su i lokalni organi predvo|eni Sreskim i Okru`nim povereni{tvom u Kraqevu. Tako su i izve{taji iz oktobra 1945. bili nesigurni: Ñni broj `rtava do sada se nije mogao ta~no utvrditi. U koliko je izjava Ferida Azabagi}a u predmetu br. 1032 ta~na streqano je 3700 licaÖ Sa spisima koji se dostavqaju do sada je Zemaqskoj komisiji Srbije za utvr|ivawe zlo~ina dostavqeno ukupno 1209 spisa masovnog ubijawa izvr{enog u Kraqevuî47, a odluka o utvr|ivawu zlo~ina za odmazdu u Kraqevu 1941. majora De{a komandanta 749. puka 717. divizije dokumentovana je prilogom broj 1: Spisak `rtava zlo~ina (1ñ1133) koje su ovom prilikom streqane u Kraqevu i za koje je zasada prilo`ena prijava i prilogom broj 2: Spisak dokaza (1ñ1264) sa prijavama streqanih i zahtevima za od{tetu.48 Telegram podr{ka `elezni~ara iz Kraqeva Aleksandru Rankovi}u, upu}en izme|u 24. marta i 5. maja 1946. godine, vremenom je doprineo promeni predstave o samom doga|aju: promena broja streqnih, uticaj na izgled grobqa i na~in obele`avawa tragedije izvo|ewem programa pod nazivom ÑOktobarske sve~anostiî.

Najkra}a geneza ÑOktobarskih sve~anostiî u prilogu, pod nazivom ÑOd pomena do poruke miruî, name}e neverovatan zakqu~ak: onoga ~ega se pla{io nema~ki general Beme, obi~aja i tradicije srpskog naroda u vidu stvarawa novog Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

135

43

AJ, Fond 110, f. 338/56.

44

Odbor za zbriwavawe izbeglica u Kraqevu prikupqa pomo}, jun 1941. g, NMK, Istorijska zbirka ñ arhivalije, inv. br. I-1096.

Novo vreme, godina I, br. 107, Beograd, 6. septembar 1941, 4.

45

Novo vreme, godina II, br. 210, 3. januar 1942, 4; br. 245, 18. februar 1942, 5; br. 304, 30. april 1942, 4.

46

47

48

AJ, Fond 110, f. 333/34.

AJ, Fond 110, f. 9278/148ñ60 do 82.

Plakat za najavu pomena `rtvama kraqeva~kog oktobra 1946. godine

49

Rade Joveti}, Od pomena do poruke miru, Kraqeva~ki oktobar 76, Kraqevo 1976, 24ñ25.

50

Dragan Dra{kovi}, Oktobarske sve~anosti u Kraqevu, Ibarske novosti, br. 2411, 15.

10. 1999, 9.

Plakat za najavu Oktobarskih sve~anosti 1969. godine

svetili{ta na grobqu streqanih, pla{ili su se i tvorci programa ÑOktobarske sve~anostiî i poruke mira: ÑNemci su se pla{ili tradicija i obi~aja srpskog narod pa je nema~ki general Beme izdao slede}u naredbu: íPrilikom zakopavawa streqanih treba paziti da se tamo ne stvaraju srpska svetili{ta (hodo~a{}a). Stavqawe krstova na grobove, ukra{avawe istih, itd. treba spre~iti. Zato treba sahrawivawe vr{iti namerno na usamqenim mestimaÖ ,Prvi organizovani izlazak na grobqe streqanih bio je oktobra meseca 1942. godine: najverovatnije 14. oktobra, kad su majke i supruge streqanih drugova u nevelikom broju ñ po dozvoli tada{weg komandanta mesta nema~kog kapeta Dimela ñ organizovale prvi pomen. Na prvom pomenu, pored majki i supruga streqanih u~estvovalo je i nekoliko sve{tenikaÖ U godinama posle oslobo|ewa zemqe, svakog 14. oktobra odr`avaju se organizovani pomeni i uskoro su dobili ustaqeni oblik: sve{tenici nisu na wemu u~estvovaliÖ Treba napomenuti da je oko 1950. godine centralni deo spomen-grobqa ure|en: posa|ene su topole, po{to su prethodno pova|eni krstovi sa humkiÖ Zna~ajne izmene u obele`avawu 14. oktobra odigrale su se 1965. godine. Prvi put, je tada na plakatima koji najavquju ovu manifestaciju i re~ pomen zamewena novim izrazom Oktobarske sve~anosti. Do tog vremena ~ak su svi plakati koji najavquju pomen, {tampani iskqu~ivo crnom bojomí.î49 ÑProterivawe tradicije i narodnih obi~aja sa kraqeva~kog strati{ta: prvo sve{tenika, zatim krstova, crne boje i kona~no zamena re~i pomen novim izrazom Oktobarske sve~anosti vr{eno je u korist novih oblika obele`avawa ~ime je stvarana i profilisana nova manifestacija na kojoj su: umesto obreda sve{tenika pored humki, dru{tveno-politi~ki radnici i borci evocirali uspomene na dane revolucije, umesto krstova su izrasle topole, umesto crnih plakata za najavu pomena usledili su {areni plakati koji su najavqivali oktobarske sve~anosti.

Kulturno-umetni~ki sadr`aji na sve~anosti slu`ili su u odre|enim prilikama za ideologizaciju, politizaciju i kori{}ewe tragedije u dnevno-politi~ke svrhe.î50 Primera neprimerenog i neodgovornog odnosa prema kraqeva~kom oktobru 1941. godine ima dosta. Posle toliko vremena i izmewenih okolnosti nepotrebno je baviti se wima jer samo ~iweni~no i argumentovano, na istorijskim izvorima zasnovano tuma~ewe i predstavqawe doga|aja najboqe doprinose rasvetqavawu i saznavawu istine, a istina je najve}i spomenik.

Kraqeva~ki oktobar 1941. sa do sada, imenom i prezimenom, utvr|enih 2190 `rtava, dovoqan je dokaz ne samo ratnog zlo~ina ve} i genocidne radwe nema~kog okupatora nad jednim gradom, Srbima, Srbijom, za razliku od neargumentovanog ponavqawa broja od oko 6000 streqanih.

136 Dragan Dra{kovi}

Dragan Dra{kovi} THE GERMAN ARMY AGAIN PASSES OVER US, THE SERBS Kraljevo October 1941 Summary The Kraljevo October 1941 is a synonym of the most tragic event in the past of Kraljevo when Germans, from 15 to 20 October, as a punishment for the losses suffered in the battles around Kraljevo, took a reprisal by shooting 100 Serbs for one killed, and 50 Serbs for one wounded German soldier.

A lot of material was written about that event, but still not enough, without the approximately established truth about what was going on those days in Kraljevo, about the number of those killed and about the way of commemorating the victims and regulation of the place of tragedy. Predominantly out of ideological needs, after liberation in 1944, wrong presentation, interpretation and commemoration of the event and victims of October 1941 started, which contributed to increasing the number of victims from about 1,700 to about 6,000, then to the change of the way of commemoration - instead of memorial service as the anniversary of massacre was marked in 1942 for the first time, the October Ceremonies were later introduced â&#x20AC;&#x201C; and still not completed regulation of the place of tragedy by means of a gate and a chapel with the engraved names of those killed.

For the purpose of concrete and true writing about this event in the future, it is necessary to direct research towards finding and using new documentation with the facts and data which will, by scientificresearch results, free this significant topic from unnecessary ideology, politics, daily political arguing, and all that aiming at dignified and concrete relationship toward each victim. Names and surnames of 2,190 victims have so far been collected by the museum.

Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

137

SILVIJA KREJAKOVI]

UDK: 314.151.3054.73(=163.6)(497.11)î1941î(083.81) ID: 180060684

Narodni muzej Kraqevo

SLOVENCI IZBEGLICE U KRAQEVU U VREME OKUPACIJE Apstrakt: U najrazornijem qudskom sukobu u istoriji ñ Drugom svetskom ratu, izbeglice su predstavqale socijalno i dru{tveno najugro`eniji demografski sloj.

Tematski opredeqen ka `ivotu qudi proteranih sa svojih stani{ta usled neumitnih istorijskih okolnosti, kojima se nisu nadali, niti su na wih bili pripremqeni, rad je fokusiran na izgnanike iz Slovenije, najsevernije oblasti nekada{we zajedni~ke dr`ave, u kojoj se bezobziran upliv germanizacije u periodu okupacije najja~e i najnasilnije ispoqio. Sa `iteqima Kraqeva i okoline, me|u kojima je od me|uratnog perioda bilo i nekoliko desetina wihovih sunarodnika, sa stotinama izgnanih iz svih delova nekada{we kraqevine, podelili su svakida{wu stvarnost ratne nema{tine, gladi, permanentnog straha od nema~kih odmazdi, od kojih je najpogubnija bila u Lageru, u oktobru prve ratne godine. U autenti~nim izvorima ñ evidencijama Komeserijata za zbriwavawe izbeglica i preseqenika, sa zabele`enim podacima o imenu, poreklu, uposlewu, broju dece; u li~nim dokumentima i predmetima izgnanih; u aktima nastajalim pri vojnim komandama i civilnim upravama razli~itih ratuju}ih strana ñ implicitno je sadr`ana pri~a o `ivotu obi~nih qudi, civila koji su izgubili bli`we, dom, imovinu i status ñ `rtava odluka i ratnih aspiracija na koje nisu mogli da uti~u u zlohudim okolnostima.

Kqu~ne re~i: Drugi svetski rat, izbeglice, Slovenci, Kraqevo, streqawe, Lager, Komesarijat za izbeglice i preseqenike Rajh: grossraum ili veliki prostor za germansku rasu Novi poredak me|unarodnih odnosa, Sile osovine, pre svega Nema~ka, poku{avale su da izgrade na ru{evinama versajskog poretka, uspostavqenog kada se Evropa opra{tala od oru`ja Velikog rata. Krajem 1941, kada se rat protiv Sovjetskog Saveza ve} razbuktao, ostvarewe Ñnovog poretkaî uobli~eno je u Op{ti plan Istok (Generalplan Ost), koncipiran na rasnoj teoriji o Slovenima kao ni`oj rasi i Jevrejima kao antirasi.1 U zonama ratnih dejstava, koja su u Drugom svetskom ratu zahvatala podru~ja mnogo {ire od linije vojnih frontova, gde je uni{ten neutvrdivi broj qudskih stani{ta, kao i duboko izvan wih, nemerqiv je broj ratom uni{tenih qudskih sudbina. Civilno stanovni{tvo stradalo je u ratnim operacijama i, mnogo pogubnije, od razli~itih represalija, koje su neposredno ili posredno proistekle iz ostvarivawa rasisti~ke ideologije. Raseqavawa nisu bila prouzrokovana aktuelnim ratnim operacijama, prilikom kojih bi civilno stanovni{tvo bilo za{ti}eno, ve} imperativom da se pojedine etni~ke i rasne strukture fizi~ki uni{te ili germanizuju.2 Pokrenute iz svojih domova, reke ratnih zarobqenika, interniraca, logora{a, `rtava prinudnog raseqavawa ñ izbeglica i preseqenika, ~iji su tok zaustavqale prinudne grani~ne rampe, i one vi{e, sa~iwene od straha, apatije, oskudice, diskriminacije, potekle su Starim kontinentom.

Slovenija: U~inite mi ovu pokrajinu opet nema~kom

Op{ti plan Istok (Generalplan Ost) na osnovu koga je trebalo da bude uni{ten, iseqen oko 31 milion stanovnika sa teritorije Poqske i zapadnog dela Sovjetskog Saveza, a na tu teritoriju bi se izvr{ilo naseqavawe 10 miliona Nemaca iz Nema~ke i zemaqa sa nema~kom nacionalnom mawinom.

Navedeno prema: Yehuda Bauer, Is the Holocaust explicable?

Zbornik radova s nau~nog skupa, Jerusalim ñ Yad Vashem, 15ñ20. Juna 2006. Izraelskosrpska nau~na razmena u prou~avawu holokausta, Beograd, 2008, 150ñ167.

1

2

U okupacionoj podeli Slovenije, Nema~ka je wen pograni~ni deo (Gorwa [tajerska, Gorewska i Koru{ka) anektirala u dr`avnu teritoriju Rajha, ItaSrpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

139

Andrej Mitrovi}, Fa{izam i nacizam, Beograd 2009, 110ñ132.

3

Branko Petranovi}, Istorija Jugoslavije 1918ñ1988, IñII, Beograd, 1988, II, 31.

4

Milan Koqanin, Nema~ka okupaciona politika i genocid nad Jevrejima u Srbiji 1941ñ1942. Zbornik radova sa nau~nog skupa, Beograd, 22ñ23. april 2003: Genocid u 20. veku na prostorima jugoslovenskih zemaqa, Beograd, 2005.

5 Klaus Hildebrand, Vom Reich zum Welreich, Hitler, NSDAP und koloniale Frage 1919ñ1945, Munchen, 1969, 70ñ71.

6

Slobodan D. Milo{evi}, Izbeglice i preseqenici na teritoriji okupirane Jugoslavije 1941ñ1945. godine, Beograd, 1981, 20. Navod izjave A. Hitlera: ÑU~inite mi ovu pokrajinu opet nema~komî, izre~ene prilikom posete Mariboru, 26. aprila 1941.

7

Nirnber{ka presuda, kw. 2, Beograd, 1948, 105. Navedeno prema: Slobodan D. Milo{evi}, Izbeglice i preseqenici na teritoriji okupirane Jugoslavije 1941ñ1945. godine, Beograd, 1981, 15.

8

Izve{taj Marka Natla~ena, biv{eg bana Dravske banovine, Vojnom kabinetu Vlade, dostavqen preko Istambula, 28. avgusta 1942. Navedeno prema: Branko Petranovi}, Istoriografija i revolucija, Istoriografski fragmenti, Beograd 1984, 417.

9

ÑSmernice su koncipirane u 6 ta~aka: 1. Odmah iseliti svu slovena~ku inteligenciju; 2.

Odmah s porodicama iseliti sve Slovence koji su do{li posle 1914. Izborom proveriti da li me|u wima ima rasno dragocenih elemenata koje ne}emo prepustiti tu|em narodu; 3.

Treba iseliti i stanovnike pojasa jugozapadno i severoisto~no oko Save; 4. Treba iseliti i stanovnike posutlanskog pojasa; 5. Iseliti ono seosko stanovni{tvo iz ~itave dowe [tajerske koje o~igledno pokazuje primesu tu|e krvi. I to treba podvrgnuti grubom rasnom pregledu; 6. Ostalo stanovni{tvo, tj. ve}ina za sada ostaje u Pokrajini; U planu realizacije smernica za grupe iz

lija ñ Dolewsku i Notrawsku i formiranu Qubqansku provinciju integrisala u sastav svoje kraqevine, dok su se u Me|umurju i Prekomurju sudarali interesi Ma|arske i NDH.3 Istovetni motiv u svim aspiracijama italijanskog fa{izma i nema~kog nacizma, kao i u ideologijama Ñpridru`enih ~lanicaî, bio je Ñprodu`eweî pravnih akata svoje zemqe na tu|u teritoriju, kao regulatora svih me|uqudskih odnosa u totalitarnim dru{tvima, pozivawem na Ñistorijskoî pravo svakog od wih.

Neposredno posle prikqu~ewa Austrije Nema~koj, nacisti su po~eli sa prisilnom germanizacijom koru{kih Slovenaca na teritoriji koju su i pre Ñan{lusaî smatrali svojim Ñistorijskimî i Ñetni~ko-kulturnimî prostorom.4 Sledstveno navedenoj tezi, vra}awe Ñdegermanizovanogî stanovni{tva u gra|ane nema~kog rasnog identiteta, nazna~eno je, pre stvarawe organizacione {eme oko raseqavawa, brojnim aktima i izjavama nacista. U wihovom sadr`aju nedvosmisleno su istaknuti ciqevi ekspanzionih planova ka germanizaciji teritorije: npr. Adolf Hitler, na sastanku u kancelariji Rajha u Berlinu, novembra 1938: ÑNije u pitawu osvajawe naroda, ve} osvajawe prostora, korisnog za poqoprivredu. Tako|e bi vi{e odgovaralo ciqu zemqa koja proizvodi sirovine, a grani~i se sa Rajhom, a ne preko moraÖî5 Ka ostvarewu ovog ciqa vodila je poseta vo|e Rajha Mariboru, 26. aprila 1941. i preme{tawe sedi{ta {taba rajhsfirera Hajniha Himlera, u ~ijoj je nadle`nosti za rejon okupirane Jugoslavije, iza primarnog re{ewa Ñjevrejskog pitawaî, bilo sprovo|ewe germanizacije, tj. raseqavawe negermanizovanog stanovni{tva, u Bruk na Muri, u Austriji, bli`e slovena~koj teritoriji.6 Stvarawe nacionalno pouzdanog i radno sposobnog stanovni{tva, neophodnog u aspiracijama nema~kog nacizma ka `eqenom prostoru, Hajnrih Himler je video u germanizaciji, Ñkojoj nije ciq u starom smislu re~i da nau~imo qude da govore nema~ki i da upoznaju nema~ke zakone, ve} da se pobrinemo da samo narod ~iste germanske krvi `ivi na istokuî.7 Stav nekada{weg slovena~kog politi~kog vrha, nemo}nog da uti~e na podelu interesnih sfera iza sloma Kraqevske jugoslovenske vojske, a naro~ito posle progla{ewa NDH, izrazio je ban Dravske banovine i predsednik Narodnog vije}a Marko Natla~en, u junu 1941, prilikom poklowewa papi, Musoliniju i grofu ]anu: Ñda je Slovencima wihova zemqa bli`a nego jugoslovenska dr`ava, odnosno da bi izdvajawem Slovenije iz sastava Jugoslavije, moglo da se o~uva jedinstvo slovena~kog naroda u okupacionom re`imuî. Ovaj stav ostao je bez konsekvenci na sprovo|ewe deportacija Slovenaca.8 Koncizno napisane smernice za preseqavawe Slovenaca u {est ta~aka, stavqale su slovena~ko stanovni{tvo pred grube i detaqne preglede i rasno ocewivawe.9 Rasni, nacionalni, socijalni i politi~ki kriterijumi u smernicama Ñakcionog planaî po kome se raseqavawe izvr{ilo, odre|ivali su lica, odnosno porodice ocewene kao Ñrasno dragoceneî, a Ñnacionalno nepouzdaneî, za preseqewe u Rajh, gde bi, germanizacijom postali deo germanizovanog entiteta.

U svrhu sprovo|ewa smernica za iseqewe tu|ih elemenata s podru~ja Dowe [tajerske, izdatih 18. aprila 1941. u Mariboru, oko pripreme Ñiseqewa politi~ki sumwivih i rasno ne~istih elemenata sa navedenih delova slovena~ke teritorijeî i Ñ{irewa nema~kog jezika i nacionalsocijalisti~kog odgoja omladineî anga`ovane su organizacije [tajerskog domovinskog saveza i Koru{kog narodnog saveza, kao i Ureda za u~vr{}ewe nema~ke narodnosti (za Gorewsku sa sedi{tem na Bledu, za [tajersku u Mariboru) u okviru civilne uprave.10 Kada su sprovo|ewem smernica, zatvori u [tajerskoj, u kojima je od aprila do kraja maja bilo zato~eno ve} 3.000 osoba, naro~ito politi~ki nepouzdanih stanovnika (~lanovi predratnih politi~kih i kulturnih udru`ewa, sve{teniciÖ), postali nedovoqni za Ñprijemî stanovni{tva odre|enog za deportaciju, otvaraju se privremeni sabirni logori. Kroz sabirni logor u Mariboru, od druge polovine aprila 1941, kada je osnovan u Meqskoj kasarni, do kraja jula 1941. pro{lo je oko 11.000 izgnanika, deportovanih najvi{e u Srbiju, ali i u NDH i 140

Silvija Krejakovi}

Rajh.11 Istovetna sudbina ~ekala je zato~enike u sabirnim logorima u Brestanici kod Kr{kog (majñjul 1941), kroz koji je pro{lo oko 40.000 izgnanika i u Cequ, odakle je deportovano oko 400 `ena i 12.000 mu{karaca.12 Svi navedeni logori i niz mawih na teritoriji [tajerske (Smartnom ñ Slovenij Gradec, u Kapucinskom manastiru, u dvorcu Borl kod Ptuja) , bili su pod jurisdikcijom SS i SA bezbedonosne policije, a na mestu nadzornika, sa Ñbogatimî iskustvom nadzornika logora u Poqskoj, na{ao se SS zapovednik Kaspar [varchuber (Kaspar Schvarcchuber).13 Sabirni logori u Gorewskoj, u Beguwama kod Jesenica i [entvidu kod Qubqane permanentno su se popuwavali slovena~kim stanovni{tvom, zahvaqju}i u~estalim hap{ewima do druge polovine 1942.14 Iza zatvarawa u sabirne logore u Sloveniji, usledile su konferencije na kojima je, po pozivu Rajnharda Hajdriha, {efa bezbedonosne policije i slu`be bezbednosti Rajha, od 24. aprila 1941. konkretizovano sprovo|ewe deportacija sa podru~ja Ñkoje po Firerovom uputstvu treba opet na~initi nema~kom pokrajinomî i to iseqewem Ñod 220. 000 do 260. 000 Slovenaca iz ju`ne [tajerske i Koru{ke u staru Srbijuî.15 Pod uticajem dugih pregovora oko broja izbeglica i te{ko}a oko wihovog prihvata, pojavile su se ideje o iseqavawu slovena~kog stanovni{tva u NDH, ukoliko se isti broj Srba iz NDH preseli u Srbiju. Ove ideje su ispoqene na konferenciji o preseqenicima odr`anoj 4. juna 1941. u Zagrebu, uz u~e{}e najvi{ih predstavnika nema~kih civilnih i vojnih vlasti u Dowoj [tajerskoj i Srbiji, kao i usta{ke vlade NDH.16 Broj izbeglica se sa prvobitno planiranih 260.000 smawio na 179.000, jer je 80.000 slovena~kih seqaka iz Gorewske izostavqeno, zarad potreba nema~ke privrede.17 Iza navedene konferencije, vi{e se nije postavqalo pitawe da li }e Slovenci biti deportovani, ve} gde, kada i kako }e deportacije biti sprovedene.

Planovi raseqavawa zasnovani na apriori etni~koj klasifikaciji stanovni{tva, razra|eni su u daqim klasifikacijama kroz socijalno raslojavawe, pri ~emu: Ñimu}niji Slovenci koji su odre|eni da ostanu u Sloveniji okupiranoj od Nemaca, izgleda da su pozvani da uplate ja~e iznose radi upisivawa u nema~ko patriotsko udru`ewe HeimatsbundÖ izgleda da su u Srbiju internirana iz nema~ke oblasti samo ona lica koja nisu materijalno produktivna. Tako su na primer ostavqeni sve{tenici koji imaju svoju zemqu i mogu dakle proizvoditi, ~ak im je odobreno da vr{e slu`bu. Mnogi radnici i ~inovnici koji svakodnevno idu na posao iz Qubqane u nema~ki deo Slovenije, obave{teni su da ili moraju da se nastane na nema~koj teritoriji, ili da napuste posaoî18.

Po utvr|enom planu, deportacije je trebalo sprovesti u tri izbegli~ka talasa. U prvom talasu, 4. 669 izgnanika iz [tajerske krenulo je, u 16 kamiona, iz logora u Mariboru, ka `elezni~koj stanici u Slovenskoj Bistrici, odakle je 7. juna put Srbije po{ao prvi transport izbeglica.19 U strogo kontrolisanom izbegli~kom prtqagu moglo se, prema navedenim smernicama, na}i 30 kilograma Slovenci izbeglice u Kraqevu u vreme okupacije

141

Dokumenti Marije i Petera Franka, izbeglica iz Maribora: vozna karta na relaciji MarburgñBeograd, izdata 12. 7 1941.

ta~ki 1ñ5 treba da budu iseqene preko 90%î. Navedeno prema: Slobodan D. Milo{evi}, Osnovne smernice za preseqavawe Slovenaca, navedeno delo, 22.

10

Tone Ferenc, Nacisti~ka politika denacionalizacije u Sloveniji u godinama 1941ñ1945, Beograd, prevod: Ivo Tominc.

11

Isto, 187ñ190.

12

Isto, 195ñ207.

13

Slobodan D. Milo{evi}, navedeno delo, 28.

14

Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodila~kom ratu jugoslovenskih naroda, Vojnoistorijski institut JNA, tom VI, kw. 1, Beograd, 1952, 308ñ309. Bilten obave{tajnog odeqewa komande 11. armijskog korpusa u Qubqanskoj pokrajini. Nema~ka ñ Slovenija, unutra{wa situacija,12. jul 1941. (daqe: Zbornik NOR, VI-1, VII).

15

Iz telegrama Feliksa Benclera, opunomo}enika Ministarstva inostranih poslova u Srbiji, upu}enog J. Ribentropu sa konferencije u Mariboru, 6. maja 1941. Navedeno prema: Slobodan D. Milo{evi}, Izbeglice i preseqenici na teritoriji okupirane Jugoslavije 1941ñ1945, Beograd, 1981, 28.

16

Detaqan spisak u~esnika konferencije na visokom nivou u: Slobodan D. Milo{evi}, navedeno delo, 31, fusnota 28.

17 Slobodan D. Milo{evi}, navedeno delo, 33.

Zbornik NOR, VI-1, VII, 308.

Komanda 11, armijskog korpusa, Informacioni bilten br. 21, Qubqanska pokrajina, 12. jul i 23. avgust 1941.

18

19

Tabelarni pregled broja izbeglica sa polazne stanice u Sloveniji (Maribor) i krajwe stanice u Srbiji: Slobodan D. Milo{evi}, navedeno delo, 35.

20

Slobodan D. Milo{evi}, navedeno delo, 34, 35.

Zbornik NOR, VI-1, VII, 273.

Komanda 11. armijskog korpusa, Informacioni bilten br. 21, Qubqanska pokrajina, unutra{wa situacija, 9. jul 1941.

21

22

Milo{ Hamovi}, Izbjegli{tvo u Bosni i Hercegovini (1941ñ1945), Beograd, 1994, 393

23

Milo{ Hamovi}, navedeno delo, 392.

Zbornik NOR, VI-1, VII, 298ñ311. Komanda 11. armijskog korpusa, Informacioni bilten br. 21, Qubqanska pokrajina, 23. avgust 1941.

24

25

li~nih stvari i ode}e i pokriva~, hrana za 8 dana, li~na dokumenta i 400 dinara gotovine.20 Sa `elezni~kim redom vo`we bile su upoznate sve stanice na `elezni~koj pruzi od Ra~e u Sloveniji, preko Ceqa, Zagreba, Bosanskog Broda, Doboja, Zenice i Sarajeva u Bosni do U`ica i Aran|elovca u Srbiji. Kada su od 1. do 3. jula i od 6. do 10. jula 1941. ka Srbiji krenuli transporti sa 2.387 iseqenika iz Gorewske, iz sabirnog logora [entvid, bile su potrebne jake mere obezbe|ewa da spre~e masovne demonstracije i narod koji je prilazio vagonima dele}i preseqenicima hranu i vodu o ~emu izve{tavaju vojno-obave{tajna odeqewa: ÑPosledwa javna manifestacija desila se u Qubqani 9. jula pri dolasku voza u 00.12 sati. Kada je stigao nema~ki voz, masa je nagrnula na ogradu uz neprijateqske pokli~e protiv Nema~ke i Italije i veli~aju}i Rusiju. Dok su na{e snage nastojale da se suprotstave masi, pedesetak lica pribli`ilo se vozu nude}i hranu i cigarete i tek po odlasku voza i posle mnogih hap{ewa masa se rasturila.î21 Da bi druga etapa iseqavawa Slovenaca bila sprovedena do kraja jula 1941, kada je sabirni logor u Meqskoj kasarni u Mariboru trebalo predati nema~kim vojnim vlastima, ubrzana su hap{ewa civila u {irem podru~ju Maribora, okruzima Ceqe, Trbovqe, Ptuj, Roga{koj Slatini do slovena~kog dela Zagorja.

Od 11. do 26. jula, iz Maribora je krenulo 14 transporta sa oko 6.000 izgnanika ka logoru u Slavonskoj Po`egi, raskr{}u pruga koje su vodile ka Slavoniji i zapadnom Sremu, kao delu NDH i preko Bosne, gde je iz izbegli~kih transporta zaustavqeno i preseqeno 3.300 Slovenaca, daqe ka Srbiji.22 Prema usta{kim Uputima za preseqavawe, Ureda NDH, Slovenci su nastawivani na Ñnapu{tene i ispra`wene posedeî, pod ~im su podrazumevanau imawa Srba koji su likvidirani ili izbegli u Srbiju.23 Oru`ane akcije slovena~kih partizanskih jedinica tokom jula i avgusta, paralisale su drumski saobra}aj, zbog ~ega su i deportacije bile odlo`ene.24 Preseqewe stanovni{tva iz ju`ne Koru{ke odlo`eno je do daqweg. Nema~ki {ef civilne uprave za Koru{ku i Krawsku izdaje brojna upozorewa slovena~kom stanovni{tvu da u slu~ajevima saradwe sa Ñzlo~incimaî i Ñsaboterimaî, pored zaplene celokupnog imawa, ra~una sa najstro`im merama koje }e biti preduzete protiv dou{nika i wihovih porodica.25 Prete}u opasnost od eskalacije otpora {irih razmera, budno su pratili vojno-obave{tajni izvori: Ñkao {to je ve} javqeno, stupawe Rusije u rat probudilo je nade u nekim slojevima stanovni{tva da }e se situacija izmenitiÖ nastavqa se komunisti~ka propaganda, i izgleda da }e se pristupiti i teroristi~kim akcijamaÖ Po celoj Sloveniji pro{irene su vesti prema kojima }e 14. jula, na dan osvajawa Bastiqe, buknuti revolucija na celoj teritoriji koju je okupirala OsovinaÖî26 Opasnost od prebega stanovni{tva u partizanske redove i naredba br. 45/1, koju je 25. avgusta 1941. izdao Hajnih Himler, ubrzale su daqe organizovawe iseqavawa.27 Do sredine oktobra 1941. iz Slovenije je u 33 transporta u NDH preseqeno vi{e od 10.000 osoba, dok je iz NDH legalnim putem u Srbiju preseqeno 12.436 osoba. Mnogo je ve}i broj izbeglica iz NDH za koje su usta{ki teror i permanentni strah od likvidacije bili dovoqan podsticaj da ilegalno pre|u u Srbiju.28

Zbornik NOR, VI-1, VII, 382.

Zbornik NOR, VI-1, VII, 266ñ267. Komanda 11. armijskog korpusa, Informacioni bilten br. 21, Qubqanska pokrajina, unutra{wa situacija,12. jul 1941.

Srbija: Za svakog poginulog nema~kog vojnika bi}e streqano 100 talaca, za svakog rawenog ñ 50!

26

27 Slobodan D. Milo{evi}, navedeno delo, 39.

28

Zapisnik sa konferencije o preseqenicima, u Zagrebu, 22.

Srbija kao ÑPijemontî nekada{we dr`ave, sa oslobodila~kom tradicijom i zaslugama izvojevanim na bojnim poqima prethodnih ratova, ispoqenim u demonstracijama od 27. marta, koje su za Tre}i rajh bi}e casus belli, svedena je na granice u`e i od onih pre balkanskih ratova, prite{wena neprijateqskim re`imima u okru`ewu, sa nametnutom vojnom i civilnom upravom.29 Po vojno-obave{tajnim izvorima na teritoriji Slovenije, ÑSlovence koji se upu}uju u Srbiju stanovnici bratski do~ekujuî.30 Navedeni izvori isti~u da je slovena~ka kolonija u Srbiji, koja je pre rata imala oko 200.000 qudi, od kojih 40.000 u samom Be142

Silvija Krejakovi}

ogradu, Ñvrlo bogata i imu}na i prikupila je, pojedina~no upisuju}i, velike iznose za pomo} tim prognanicima. Izgleda tako|e da u Srbiji ima obiqe hrane i da zbog toga taj priliv qudstva nije izazvao poreme}aj u ekonomijiî31.

Uloga {tampe iz perioda okupacije, naro~ito Novog vremena ñ iako ne predstavqa izvore prvog reda, ali sadr`ajem ponire u onovremene doga|aje ñ anga`ovane od strane Komesarijata za izbeglice, bila je va`na u aktuelizovawu i propagirawu problema izbeglica u Srbiji, posebno tekstovima u kojima se apelovalo na stanovni{tvo da pru`aju pomo} do{qacima. Kako redovna beogradska {tampa nije izlazila na po~etku okupacije, podaci o prvim izbeglicama, koje su, zbog jakog pritiska i egzistencijalne ugro`enosti, neorganizovano dolazile u Srbiju, oskudni su i nepotpuni.32 U prvim vestima o izbeglicama, u Novom vremenu pomiwu se i katolici, izbeglice iz Slovenije i Bosne: ÑU Beogradu i celoj Srbiji ima izbeglica. Te izbeglice nisu samo i jedino Srbi pravoslavne vere. Me|u wima ima i katolika i muslimanaî.33 Priliv izbeglica, kao i konferencije koje su predvi|ale da se od po~etka maja u Srbiju preseli u etapama 260.000 Slovenaca, nametao je kao imperativ pitawe organizacije wihovog sme{taja, ishrane, evidentirawa. Pred ovim izazovima po naredbi Milana A}imovi}a, ispred Saveta komesara, od 24. maja, na{ao se Generalni komitet za naseqavawe Slovenaca u Srbiju, koji je organizaciono prethodio Komesarijatu za izbeglice i preseqenike. Za izvanrednog komesara, na ~elu oformqenog komesarijata, od 20. oktobra 1941, postavqen je Toma Maksimovi}.34 Svakodnevno pristizawe izbegli~kih transporta, koji su, preko Beograda, upu}ivani nadaqe u unutra{wost, zahtevalo je anga`ovawe oblasnih (sreski i okru`ni) odbora, na hitnom evidentirawu, pri ~emu je izbeglicama ostavqen rok od samo pet dana za prijavqivawe i uzimawe izbegli~kih legitimacija.

Popisi izbeglica koje su, po teritorijalnom rasporedu, uradili odbori Komesarijata, predstavqaju dragocenu arhivsku gra|u, izvore prvog reda, u kojima su za sve evidentirane izbeglice registrovani personalni podaci, na osnovu ~ega se, pored pouzdanog i preciznog utvr|ivawa broja izbeglica, mo`e ustanoviti pregled mesta i oblasti iz kojih su dolazili, kao i wihova socijalna, starosna i verska struktura (tabela 1).35 Posredni podaci, izneti na konferenciji o preseqenicima, govore o ukupno 149. 274 izbeglica sa podru~ja ~itave Jugoslavije koji se nalaze u Srbiji, do 22. septembra 1941, datuma odr`avawa Konferencije o preseqenicima u Zagrebu.36

29

Andrej Mitrovi}, Novi poredak i jugoisto~na Evropa (Nema~ka i Italija prema jugoistoku Evrope po~etkom Drugog svetskog rata), Ustanak u Jugoslaviji 1941. i Evropa, Zbornik radova, SANU, Beograd, 1973, 205.

Zbornik NOR, VI-1, VII, 266ñ267. Komanda 11. armijskog korpusa, Informacioni bilten br. 21, Qubqanska pokrajina, unutra{wa situacija,12. jul 1941.

30

31

Dok su izgnanici iz Bosne, NDH, sa Kosova i Metohije, upu}eni na spasonosne rodbinske veze u Srbiji, koje su socijalno i psiholo{ki ~inile lak{im breme izgnanstva, slovena~ke izbeglice, zbog maweg broja prisutnih sunarodnika, bile su mahom upu}ene na organizovani prihvat i pru`awe pomo}i.37 U Kraqevu, privredno uznapredovalom posle Prvog svetskog rata, sa vojnim aerodromom i prugama ka svim va`nim pravcima, gde su u @elezni~koj radionici, Fabrici aviona i `elezni~kim slu`bama uposleni mnogi stru~waci i radnici iz najsevernije oblasti zajedni~ke dr`ave, situacija je bila druga~ija. U etni~ki i verski heterogenoj sredini, u kojoj su se pro`imale nacije, jezici, kulture svih oblasti zajedni~ke dr`ave pa i izvan we (Rusije i Francuske), Slovenci su, osim kao stru~waci iz raznih oblasti, ~iji je kadar u ovim pokrenutim fabrikama bio deficitaran, radili i kao profesori, u~iteqi, tehni~ari, lekari, bravari, stolari, trgovaciÖ U neprestanom demografskom rastu, 30-ih godina pro{log veka, u Kraqevu su prisutne i razli~ite konfesije, me|u kojima i rimokatolici 655, ili skoro 10 % gradskog stanovni{tva 1931. godine. To su prete`no Slovenaci i u mawem broju ^esi, Slovaci i Hrvati.38 Crkva sv. Mihovila, osve{tana da u bogoslu`ewu okupi rimokatoli~ke vernike, 19. novembra 1933. godine, u ratnim godinama koje su 143

Isto.

32

Beogradsko glasilo Novo vreme po~elo je da izlazi 16. maja 1941. Prvi broj Obnove iza{ao je tek 16. jula 1941.

33

Novo vreme, god. I, 5. jul 1941.

Novo vreme, god. I, 22. oktobar 1941, vest od ponedeqka, 20. oktobra 1941, o postavqawu Tome Maksimovi}a, direktora fabrike obu}e ÑBataî, na ~elo novoformiranog Komesarijata za izbeglice i preseqenike.

34

35

Kraqevo: Vanredno stawe sa prekim sudom

Slovenci izbeglice u Kraqevu u vreme okupacije

septembra 1941. H. Tarner, na~elnik Upravnog {taba vojnog komandanta u Srbiji, izneo je podatak da je iz NDH u Srbiju legalnim putem preseqeno 12.436 osoba, a ilegalno 92. 564, {to ukupno iznosi 105.000 osoba. Navedeno prema: Slobodan D. Milo{evi}, navedeno delo, 40.

Pored Dr`avne komisije FNRJ (AVNOJ je 30. novembra 1943. doneo Odluku o obrazovawu Komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a), postojalo je {est zemaqskih (republi~kih), jedna pokrajinska (Vojvodina), dve oblasne (Kosovo i Metohija i Sanxak), 65 okru`nih, 299 sreskih (komisija i referenata) i 1210 op{tinskih komisija poverenika, Slu`beni list, br.

1/1945. U toku 1946. ukinute su sve okru`ne, sreske, gradske i mesne komisije, a u prvoj polovini 1948. i Dr`avna komisija FNRJ. Neposredno po oslobo|ewu srpskih gradova u godinama koje su usledile iza Drugog svetskog rata, deo dokumentarne gra|e prikupqane u Komesarijatu za izbeglice i preseqenike Nedi}eve Vlade, zaplewen je od strane NOVJ i inkorpori-

ran u fond Dr`avne komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a, a od 1946. i 1948. godine ~uva se i u Arhivu Srbije u Beogradu, u posebnom fondu pod tim nazivom, kao i u Vojnom arhivu u Beogradu, kao deo fonda arhive Milana Nedi}a. Usled lo{eg i neblagovremenog deponovawa arhive Komesarijata za izbeglice, deo gra|e upropa{ten je ve} u prvim posleratnim godinama (useqewe Ministarstva trgovine i industrije DFJ u zgradu Komesarijata). U oceni stawa arhive, koju su tokom leta 1945. pregledali ~lanovi Komisije za likvidaciju Komesarijata za izbeglice, navedeno je da je preostali, gotovo zanemarivi deo Ñspa{eneî gra|e u Ñhaoti~nom stawuî dok Ñje ostatak prenesen kao gomila hartije koja se pome{ala sa rasturenom arhivom drugih nadle{tavaî, Arhiv Srbije, Fond G. 217, Min. soc. starawa NRS, br. 107, 13. 8 1945. ^lanovima komisije za likvidaciju Komesarijata za izbeglice i preseqenike, neregistrovano.

36

Isto.

37

Milo{ Hamovi}, Izbjegli{tvo u Bosni i Hercegovini (1941ñ1945), Preseqavawe srpskog stanovni{tva pod prisilom u Srbiju, Beograd, 1994, 111ñ113.

38

Vladan Virijevi}, Kraqevo, grad u Srbiji (1918ñ1941), Kraqevo, 2006, 42ñ43.

39

Zapisnici sa sednica Podru`ine `enskog dru{tva u Kraqevu, sv. 2, NMK, Ist. zbirka: arhivalije (1918ñ1941).

40 Milan Ristovi}, Progoweni i wihovi sau~esnici: solidarnost i pomo} Jevrejima u Srbiji, Zbornik radova s nau~nog skupa, Jerusalim ñ Yad Vashem, 15ñ20. juna 2006. Izraelskoñsrpska nau~na razmena u prou~avawu holokausta, Beograd, 2008, 181ñ185.

41

Tabelarni pregled broja izbeglica u prvom izbegli~kom talasu: Slobodan D. Milo{evi}, nav. delo, 35.

42

Dokument: Apel za pomo} izbeglicama, overen pe~atom Od-

usledile, bila je jo{ jedno mesto prepoznavawa utehe i bliskosti sa sredinom u koju su rimokatolici do{li.39 Podsticaj koji su mogli da imaju gra|ani razorenih srpskih gradova i seosko stanovni{tvo koje je u svojim obi~ajima i navikama sa Slovencima imalo zajedni~ko samo harmoniku ñ kojom se sviraju i polka i kolo, da prihvate i smeste slovena~ke izbeglice nije precizno obja{wiv, sem u dubokom saose}awu i zajedni~koj egzistencijalnoj ugro`enosti istim neprijateqem i neda}ama kao i u Ñistorijskoj tradiciji u kojoj je pomo} progowenima deo etosaî40. Kada je u prvom izbegli~kom transportu iz [tajerske, iz sabirnog logora u Mariboru, 7. juna 1941, u Srbiju deportovano 4.669 osoba, za mnoge od wih su krajwe stanice bile u Vrwa~koj Bawi, Trsteniku, Kragujevcu i Gru`i, odakle su daqim rasporedima stizali i u kraqeva~ki kraj.41 Prvi prihvat izbeglica, starawe o wihovom sme{taju, ogrevu za zimu koja se pribli`avala, hrani i obu}i, preduzeo je Odbor za zbriwavawe izbeglica u Kraqevu, formiran tokom juna 1941. Odbor su ~inili materijalno imu}niji, a humano{}u nadareni gra|ani Kraqeva: Petar Buwak, Miqko Petrovi} Ri`a, Milorad To{i}, Budimir Pjeva~evi}, Bo{ko Milenkovi}, Milorad Bo`ovi}, Milo{ Simi}, Mom~ilo Radovi}. Brojnim apelima, koji su u formi letka upu}ivani `iteqima Kraqeva i okoline, molili su se svi da podstaknuti nesebi~nim primerima darodavstva ~lanova Odbora, upute priloge i pomo}, koje je Odbor preko kancelarije Crvenog krsta u Ñcrkvenoj ku}iî direktno pru`ao izbeglicama.42 Uloga Odbora bila je izuzetno va`na kao samoinicijativno organizovawe Kraqev~ana na pru`awu pomo}i ugro`enima, u vreme kada institucije na dr`avnom nivou jo{ nisu stvorile jedinstveni plan naseqavawa izbeglog stanovni{tva.43 Fragmenti izbegli~kog `ivota, od progona iz Maribora, onovremenog Magdenburga, sa~uvani su u dokumentima izbegli~ke porodice Marije i Petera Franka, koji su sa maloletnim sinom Sre}kom prona{li uto~i{te u Kraqevu, dele}i usud stotine izgnanika. Na izri~itu `equ vlasnika, u muzejskoj zbirci na{le su se vozne karte, izbegli~ke legitimacije i dokumenti iz izbegli~kog kofera, u koji je, pored predmeta, stalo i mnogo uspomena.44 Zadr`avawe na neponovqivim, li~nim povestima Ñobi~nihî qudi koje je rat pretvorio u objekte ideolo{kih, politi~kih i diplomatskih igara, a istoriografija posleratnog perioda u broj~ane, obezimewene podatke u velikim vojnim poduhvatima zara}enih strana, metodolo{ki je pristup ratnoj stvarnosti u kojoj je svaka izbeglica ponaosob, imala svoje ime, prezime, poreklo, porodicu, sudbinu. Ovi li~ni podaci, neprocewive vrednosti u istra`ivawu teme izbegli{tva, nalaze se zabele`eni ne samo u pojedina~nim dokumentima, ve} i u sadr`aju autenti~nih istorijskih izvora, arhivske gra|e poput spiskova izbeglica nastalih u evidenciji Komesarijata za izbeglice i preseqenike pri Vladi Milana Nedi}a. Kako zbog op{te nesigurnosti mnogi izbeglice nisu bile evidentirane pri Komesarijatu, izvan svih popisa, a unutar okupacionih neda}a, na{ao se sigurno ve}i broj izbeglih i prognanih, o kojima arhivska gra|a oskudno govori. Iza broj~anih, statisti~kih pokazateqa koji posredno govore o napu{tenim domovima, izgubqenom imetku koji je godinama stican, ostavqenim poslovima i napu{tenim zanimawima, navikama, izgra|enim me|uqudskim odnosima, nalaze se pojedina~ne qudske sudbine. Novo vreme govori o 1.500 izbeglica u julu 1941. [est meseci kasnije (februar 1942. godine) broj izgnanika u Kraqevu koji navodi dnevni list iz vremena okupacije je 2.230. Po podacima od 9. septembar 1942. u zvani~nom spisku izbeglica Komesarijata za izbeglice i preseqenike, broj evidentiranih prognanika na teritoriji Kraqeva sa neposrednom okolinom (Ribnica, Grdica, Adrani) bio je 2.837. Spisak izbeglica iz 1941. sa~uvan u Narodnom muzeju nastajao je u radu Sreskog odbora Komeserijata za zbriwavawe izbeglica i preseqenika, na evidentirawu izgnanika koji su svakodnevno pristizali. Li~ni podaci, imenom navedeni ~lanovi doma}instva, mesto zaposlewa, mesto sme{taja izbegli~kog doma}instva, zabele`eni su 144

Silvija Krejakovi}

u sadr`aju rukopisom naslovqenih rubrika za 996 porodica, me|u kojima je bilo 41 doma}instvo iz Slovenije.45 Spisak je prvo zakqu~en 9. septembrom 1942, {to je jedino datovawe dokumenta zabele`eno ispod 795. izbegli~kog doma}instva, ili upisa 2285 osobe, ali je navo|ewe nastavqeno do 993 doma}instva odnosno 2852 izgnanika.46 Analiza navedenih podataka pru`a demografski prikaz o izgnanicima koji su uto~i{te na{li u Kraqevu u prvoj i na po~etku druge ratne godine, me|u kojima je najve}i broj prognanika bio sa Kosova 272 doma}instva, dok je sa teritorije Makedonije bilo 227 porodica. Iz oformqene tvorevine fa{isti~kog re`ima ñ NDH u Kraqevo je do{lo 110 doma}instava, dok je 135 porodica nasilno proterano iz Bosne i Hercegovine, iz Vojvodine 95 doma}instava, Sanxaka 46 porodica.47 Spisak sadr`i dragocene podatke koji se posredno odnose na izbeglice streqane u Lageru oktobra 1941. Wihova imena nisu uneta u spisak u svojstvu stare{ina doma}instava, jer je on nastao kasnije, ali su upisana u napomenama unutar rubrika o doma}instvu.

Streqawe u Lageru u Kraqevu, od 15. do 20. oktobra 1941 ñ zlo~in koje se smatra paradigmom zlo~inu protiv ~ove~nosti, jer je po~iwen nad civilima bez oru`ja i vojne odgovornosti ñ nije zaobi{ao ni katoli~ko stanovni{tvo.

Sudbine Slovenaca koji su zaposlewe prona{li u ovda{wim fabrikama izme|u dva rata, kao i onih koji su kao izbeglice transportima dospevali u Kraqevo, objediwene su u zlohudnom vremenu sa sudbinama ostalih talaca zatvorenih u lokomotivskoj hali i streqanih u krugu @elezni~ke radionice, na mestu nazivanom Lager, po skladi{tima municije biv{e Vojske Jugoslavije. U sa~uvanim istorijskim izvorima zabele`ena su imena 41 osobe poreklom iz Slovenije, koja je streqana u Lageru u Kraqevu od 15. do 20. oktobra prve ratne godine (tabela 2).48 Sliku qudskog stradawa u oktobru 1941. u Kraqevu sveobuhvatnom ~ine i fragmenti koji zlo~in 717. posadne divizije Vermahta svrstavaju u zlo~in protiv ~ove~nosti ñ porodice koje su izgubile hraniteqe, ratna siro~ad, negativna demografija po broju streqanih koji nisu do~ekali da postanu o~evi i majke, opusto{ena privreda. Posle najve}e masovne odmazde nad civilima u lageru, ali i na mawim strati{tima u neposrednoj okolini, u Ribnici, Kova~ima, Sir~i, VitanovcuÖ u prvoj ratnoj godini, civili su, a me|u wima i veliki broj izgnanika, u godinama okupacije koje su usledile, stradali na strati{tima na starom aerodromu i na Ratarskom imawu.

Neizvesnost, strah i oskudica bili su neumitni pratioci vremena. Zajedni~ki bol zbog gubitka bli`wih, ratna nema{tina i permanentni strah bili su prisutni u godinama okupacije. Po izve{tajima Komesarijata, od 1. marta 1942, na teritoriji Kraqeva~kog okruga, koji je pored Kraqeva obuhvatao {iroko podru~je (Gu~a, Preqina, Ivawica, ^a~ak) nalazilo se ukupno 3.013 izbeglica, me|u kojima je 879 poticalo iz Slovenije. U samom Kraqevu, do navedenog datuma, zabele`eno je ukupno 2.155 izgnanika, a me|u wima 168 Slovenaca.49 Prodor jedinica NOVJ u Srbiju i borbe koje su se vodile u neposrednom susedstvu nisu dozvoqavale povratak izbeglicama u ranija prebivali{ta. Zabrana legalnog povratka nije spre~avala ilegalne prelaske iz Srbije preko teritorije NDH u Sloveniju. Na pojave prelaska bez dozvole Komesarijata, direktno je upozorio komesar za izbeglice i preseqenike Toma Maksimovi} u obave{tewu upu}enom na~elnicima 28 srezova, 5 gradskih uprava i ispostavi u Ni{u.50 U potrazi za poslom i sigurno{}u, izbeglice su se selile iz jednog u drugi kraj Srbije, naro~ito u posledwoj ratnoj godini, kada se na wenoj teritoriji su~eqavaju vojno i ideolo{ki razli~iti pokreti, vojne formacije u koje se izbeglice ukqu~uju, a masovne odmazde, drakonske mere za gra|ansku neposlu{nost, obavezu putovawa sa propusnicom i striktnost policijskog ~asa nema~ka vojna i civilna vlast vi{e ne mo`e da primewuje.

Slovenci izbeglice u Kraqevu u vreme okupacije

145

bora za zbriwavawe izbeglica u Kraqevu, sa potpisima ~lanova, sa~uvan je u Istorijskoj zbirci arhivalija NMK (inv. br. 1096). U sadr`aju navedenog apela, Ñumoqava seî prilog od 1000 dinara od vlasnika hotela ÑParizî, koji je potrebno do 10. juna 1941. dostaviti Odboru preko Crvenog krsta u Ñcrkvenoj ku}iî ñ porta crkve Sv. trojice u Kraqevu.

43

Raspored naseqavawa izbeglica i preseqenika formiran je u julu 1941. u Komesarijatu za zbriwavawe izbeglica i preseqenika pri srpskoj vladi. U decembru 1941. u organizacionoj strukturi Komesarijata deluju okru`ni i sreski odbori za zbriwavawe izbeglica.

NMK, Ist. zbirka ñ arhivalije.

44

U stalnoj muzejskoj postavci koja je otvorena 15. maja 2008. izlo`eni su autenti~ni dokumenti izbeglica (1941ñ1944): propusnica (na nema~kom jeziku) za put u Srbiju, izdata 11. jula 1941 (inv. br. 1033); lekarska potvrda za dozvolu putovawa, izdata nakon pregleda izvr{enog 21. juna 1941 (inv. br.

1031); izbegli~ke legitimacije izdate od Komesarijata za izbeglice, 9. aprila 1942 (inv. br. 1035); platna kwi`ica @elezni~ke radionice sa upisanim podacima o radu od 1. maja 1942. do 1. septembra 1944 (inv. br. 1032); publikovano u: S. Krejakovi}, Prognani Slovenci u Kraqevu 1941. godine, Kontakt, ^asopis za kulturna doga|awa i dru{tvene aktivnosti (^asopis za kulturna dogadjanja in dru`bene aktivnosti), Srpsko kulturno dru{tvo Maribor, br. 8, god. 2, Maribor, 2004, 23.

45

Spisak izbeglica, NMK, Ist. zbirka ñ arhivalije (1941ñ1944), inv. br. 1029.

46

Analizom spiska izbeglica, utvr|eno je da je usled dupliranih, ponovqenih brojeva, presko~enih cifara, ta~an broj osoba 2.837. iako evidencija zavr{ava sa 2.852.

47 Silvija Krejakovi}, Izbeglice u Kraqevu 1941, Zbornik radova IAK i NMK: Kraqevo 1941, Kraqevo 2003, 69ñ84.

48

Podaci u tabelarnom pregledu navedeni su prema: NMK Baza podataka za `rtve (autor softvera i darodavac: in`.

Slobodan Krejakovi}). Na osnovu istra`ivawa a u ciqu personalizacije `rtava, metodolo{kim postupkom kvalifikacije utvr|en je pouzdan broj streqanih osoba u Lageru u Kraqevu, 15ñ20 oktobra 1941.

Rezultati istra`ivawa o socijalnoj starosnoj strukturi 2.190 osoba koje su navedene u bazi podataka: Silvija Krejakovi}, U spomen na `rtve nema~kog zlo~ina u Kraqevu oktobra 1941. Proces pisanog i elektronskog pam}ewa, zbornik radova: Prilozi istra`ivawu zlo~ina genocida i ratnih zlo~ina, Muzej `rtava genocida, Beograd, 2009, 249ñ283.

49

Brojno stawe izbeglica po okruzima i srezovima sre|eno po pokrajinama iz kojih su izbegli ñ od 1. marta 1942, Arhiv Srbije, Beograd, fond: Komesarijat za izbeglice i preseqenike, 1941ñ1944.

50 Arhiv VII (daqe AVI), Fond NDH, k. 40, br. reg. 4/21, 31. 3. 1942.

51 AVI, Fond M. Nedi}a, dok.

Komesarijata za izbeglice i preseqenike, br. reg. 26/1-13.

52

AVI, Fond NDH, k. 88, br. reg. 53/5.

53

Komesarijat za izbeglice i preseqenike, kao ustanova koju je formirala Vlada M. Nedi}a, bio je preimenovan u Ured za izbeglice, koji postoji skoro tri meseca po oslobo|ewu Beograda. Ukinut je 3. februara 1945. Razra|ene ustanove Komesarijata kojih je u celoj Srbiji bilo 32, preuzelo je Povereni{tvo socijalne politike ASNOS; AS, Fond G-217, Min. soc. starawa NRS, br. 107, neregistrovano.

54 Prvi ÑVoz bratstvo-jedinstvoî krenuo je 1961. U~esnici ovih poseta, biv{i slovena~ki prognanici dolazili su u posetu svojim nekada{wim doma}inima. Juna 1976. iz Kraqeva je ka Mariboru krenulo 1.100 gra|ana, predstavnika 31 op{tine u Srbiji, me|u kojima je 28 op{tina potpisnica Poveqa o bratimqewu sa op{tinama u Sloveniji. Kraqevo je, zbratimqeno sa Mariborom, bilo redovan doma}in u posetama ne samo zvani~nika, ve} i rodbine Slovenaca streqanih oktobra 1941, me|u kojima je najve}i broj `rtava bio upravo iz ovog slovena~kog grada.

NMK, Zbirka plakata.

Brojno stawe izbeglica po okruzima, Komesarijat za izbeglice i preseqenike, 1. septembar 1944.

Pokazateqi navedenih demografskih pomerawa, po podacima Komesarijata, govore da se ukupan broj izgnanika, me|u wima i Slovenaca, u Kraqeva~kom okrugu, u 1944. znatno smawio u odnosu na prethodni period okupacije. U posledwoj ratnoj godini na ovom podru~ju evidentirano je ukupno 7.462 izbeglica, me|u kojima 470 Slovenaca (po podacima iz 1942. u Kraqeva~kom okrugu je bilo 3.013 izbeglica , od kojih 879 iz Slovenije).51 U i{~ekivawu oslobo|ewa zemqe, izbeglice i preseqenici odr`avaju vi{e skupova radi zajedni~kog povratka. Na skupu u martu 1944. odr`anom u Beogradu, predstavnici izgnanika govore i donose Rezoluciju: Ñu ime 400.000 izbeglica koji se spaso{e prelaskom u SrbijuÖ Srpski doma}ini iz sela i grada, a 146 Silvija Krejakovi}

Spisak Slovenaca prognanika koji su zaposleni na teritoriji sreza @i~kog (nadle{tva i ustanove), IAK, Fond: Skup{tina sreza Kraqevo (1944単1967), 2. jul 1945.

Slovenci izbeglice u Kraqevu u vreme okupacije

147

naro~ito besprimerna qubav52i gostoprimstvo Srbina seqaka, zadivili su nas i zadu`ili nas beskrajnoÖî. Kada je oru`je utihnulo, a izbegli{tvo prestalo da postoji eliminisawem uzroka koji su do wega doveli, mogu}nost uposlewa zadr`ala je deo nekada{wih slovena~kih izgnanika u Kraqevu.53 Odgovornost i stru~nost, su`ivot u pretrpqenim ratnim neda}ama, bili su presudni da mnogi od wih postanu deo raznolikog etnosa nastawenog u kraqeva~kom kraju.

Spone koje su povratnike u Sloveniju, u godinama koje su usledile, vezivale sa mestom nekada{weg uto~i{ta, proiza{le su iz vremena okupacije i zajedni~kih ratnih nevoqa. Vozovi na relaciji nekada{wih trasa izbegli~kih transporta, nazivani vozovima bratstva-jedinstva, kao manifestacija koju su organizovali zbratimqeni gradovi u Srbiji i Sloveniji, uspostavqeni su na nekada{wem sapatni{tvu, qudskom senzibilitetu i se}awu, mnogo ~vr{}e nego {to su to predstavqali zahtevi aktuelne ideologizacije.54

Tabela 1. Izbeglice iz Slovenije u Kraqevu 1941. Podaci prema: NMK, Spisak izbeglica ñ Okru`nog odbora Komesarijata za izbeglice i preseqenike (1941ñ1942)

148

Silvija Krejakovi}

Slovenci izbeglice u Kraqevu u vreme okupacije

149

150

Silvija Krejakovi}

Tabela 2. Slovenci streqani u lageru u Kraqevu 15単20. oktobra 1941.

Slovenci izbeglice u Kraqevu u vreme okupacije

151

152

Silvija Krejakovi}

Slovenci izbeglice u Kraqevu u vreme okupacije

153

Silvija Krejakovi} SLOVENIAN REFUGEES IN KRALJEVO DURING THE OCCUPATION (1941ñ1944) Summary In occupied Yugoslavia, the realization of the plan Lebensraum, or living space for the German race, implied displacing of non-germanized population. For this purpose, in accordance with Adolf Hitler’s “guidelines” of 18 April 1941, the population of Slovenia, particularly those from the part of the territory which was occupied by the Reich, was subjected to detailed racial examinations. The racial control established that every third Slovenian “did not correspond” to the Aryan principles, which made grounds for their deportation to Serbia and NDH. Mass arresting started on 15 April 1941 and it became constant practice by which thousands of persons determined for deportation were put to prisons and established transit camps on the territory of Slovenia. There followed the conferences which, at the request of Reinhard Heydrich, Chief of the Security Police and the Reich Main Security Office, from 24 April 1941, concretized execution of deportations from the territory “which, at Führer’s instructions, should again be made a German province”. The number of refugees was reduced from the originally planned 260,000 persons to 179,000 from south [tajerska and Koru{ka, because 80,000 of Slovenian farmers from Gorenjska were left out for the needs of German economy. According to the established plan, deportations were to be executed in three waves, in order to displace Slovenians to Serbia and NDH from 5 July to 31 October 1941.

On 7 June 1941, the first transport of refugees from the transit camp in Maribor left for Serbia. The strictly controlled refugee baggage could, according to the stated guidelines, contain 30 kilograms of personal belongings, clothes and covers, food for 8 days, personal documents and 400 dinars in cash. In order to execute the second phase of dislocation of Slovenians until the end of July 1941 when the transit camp in Meljska Kasarna (military barracks) in Maribor had to be handed over to German military authorities, civilians were faster arrested in a broader territory of Maribor, districts of Celje, Trbovlje, Ptuj, Roga{ka Slatina up to the Slovenian part of Zagorje. In the big July transport, about 6,000 refugees from these regions were deported to the transit camp in Slavonska Po`ega, wherefrom they were directed to Slavonija and west Srem, as a part of NDH, to Bosnia, and most of them to Serbia.

When 4,669 persons were deported to Serbia in the first refugee transport from [tajerska, from the transit camp in Maribor, on 7 June 1941, the final destinations for a lot of them were Vrnja~ka Banja, Trstenik, Kragujevac, Gru`a and Kraljevo. The first refugees were sheltered by the citizens of Kraljevo among whom there were a large number of Slovenians employed in Kraljevo factories between two world wars. Before establishing the Commissariat for Refugees and Displaced People, as a state organization, the Board for Sheltering Refugees was established in Kraljevo. Its members were: Petar Bunjak, Miljko Petrovi} Ri`a, Milorad To{i}, Budimir Pjeva~evi}, Bo{ko Milenkovi}, Milorad Bo`ovi}, Milo{ Simi} and Mom~ilo Radovi}, and it engaged in the accommodation of refugees, providing firewood, food and footwear, appealing for solidarity in the spirit of Serbian tradition.

Among the preserved historical sources, there is a List of refugees in Kraljevo (1941-1942) – records of the District Committee for Sheltering Refugees and Displaced People, with the names of 996 refugee families that came every day, starting from those from Slovenia, to those from NDH, Bosnia and Kosovo.

In The lists of shot civilians, which also contain the names of refugees that happened to be in Kraljevo in October of the first war year, there are data about 41 persons from Slovenia.

The fate of Slovenian refugees was identical - by their poverty, fright and trauma, difficult possibilities of employment, involvement in resistance actions and joining partisan units - to the fate of Kraljevo citizens and those from the surroundings even during the next years under German occupation. In the last war year in this territory, 7,462 refugees were recorded, among them 470 Slovenians (according to the data from 1942, there were 3,013 refugees in the Kraljevo District, out of them 879 from Slovenia). When the weapons became silent, and exile stopped existing by eliminating its causes, the possibility of employment kept a part of the former Slovenian refugees in Kraljevo. Their responsibility and skill, co-existence in the war sufferings, were crucial for many of them to become a part of diverse ethnic groups settled in the Kraljevo region.

154

Silvija Krejakovi}

KOSTA NIKOLI] BOJAN DIMITRIJEVI]

UDK: 323.281(497.11)î1944î(093.2) ; 351.746.1(497.1)î1944î(093.2) ID: 180061452

Institut za savremenu istoriju

OZNA PROTIV ÑNARODNIH NEPRIJATEQAî U SRBIJI 1944.

DVA DOKUMENTA Apstrakt: U tekstu se iznose do sada nepoznati podaci iz istorije Ozne ñ Odeqewa za{tite naroda ñ tajne jugoslovenske komunisti~ke policije. Tekst je napisan na osnovu gra|e koja se ~uva u Arhivi Vojno-bezbednosne agencije i Arhivi Bezbednosno-informativne agencije i odnosi se na borbu protiv politi~kih protivnika novog re`ima u Srbiji.

Kqu~ne re~i: Srbija, komunizam, gra|anski rat, Ozna, neprijateqi, re`im, likvidacije Prva tajna politi~ka policija u komunisti~koj Jugoslaviji bila je organizacija nazvana Odeqewe za{tite naroda (u izvorima se ponekad mo`e sresti i izraz Odeqewe za za{titu naroda). Ova organizacija je u istoriji ostala upam}ena po skra}enici Ozna. Ona je prete~a celokupnog sistema dr`avne bezbednosti koji }e se izgra|ivati u kasnijem periodu, kao i jedan od najva`nijih oslonaca totalitarne vlasti Komunisti~ke partije Jugoslavije (KPJ). Kao i u Sovjetskom Savezu, tajna policija predstavqala je Ñisukani ma~î, Ñnajrevolucionarniji i najborbeniji organ za ~uvawe velikih tekovina na{e Revolucijeî. Wen prvi na~elnik, kasnije dugogodi{wi simbol dr`avne bezbednosti uop{te, bio je Aleksandar Rankovi}, ~lan naju`eg rukovodstva KPJ/SKJ do 1966. Ovoj slu`bi su davani epiteti u stilu: Ñherojska Uprava dr`avne bezbednosti na ~elu sa drugom Markomî ili Ñjedna od najlep{ih tekovina velike narodno-oslobodila~ke borbe na{ih narodaî.1 Ozna je osnovana 13. maja 1944, dok je rat jo{ trajao, po nare|ewu Josipa Broza Tita, generalnog sekretara Komunisti~ke partije Jugoslavije i komandanta partizanske vojske (NOVJ). Naredbu o formirawu Ozne Tito je izdao kada se wegov Vrhovni {tab nalazio u Drvaru. Ozna je organizovana kao jedinstvena i centralizovana organizacija sa jedinstvenim rukovodstvom za ~itavu zemqu. Za partizansko rukovodstvo bilo je neophodno da se stvori jedinstvena i mo}na organizacija koja }e upravqati politi~kom obave{tajnom slu`bom u inostranstvu i na okupiranoj teritoriji, kontraobave{tajnom slu`bom u jedinicama NOVJ, na oslobo|enoj i na neoslobo|enoj teritoriji, i koja }e biti predvodnik u obra~unu sa Ñpetom kolonomî i Ñnarodnim neprijateqimaî.

Kao slu`ba bezbednosti nove vlasti, Ozna je preuzela funkcije politi~ke policije i kontra{pijuna`e od postoje}ih obave{tajnih centara, pa su tako odvojeni jedni od drugih obave{tajni i bezbednosni poslovi. Reorganizacija celokupne obave{tajne slu`be koja je ve} postojala u Narodnooslobodila~kom pokretu izvr{ena je na predlog sovjetske vojne misije koja se nalazila u Vrhovnom {tabu kod Tita.2 Prva sovjetska vojna misija u Jugoslaviji spustila se padobranima 23. februara 1944. kod Bosanskog Petrovca u zapadnoj Bosni. Na weSrpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

155

1

2

Politika, 25. mart 1946.

Jera Vodu{ek-Stari~, Kako su komunisti osvojili vlast 1944ñ1946, Zagreb, 2006, 37.

3 Slobodan Penezi} Krcun (1918ñ1964). Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{io u rodnom U`icu. U KPJ je primqen 1939. a po~etkom naredne godine postao je sekretar Partijskog biroa u Zemunu i ~lan PK SKOJ-a za Srbiju. U vreme Ñu`i~ke republikeî 1941. bio je organizator borbe protiv Ñpete koloneî. Penezi} se bavio pozadinskom linijom odbrane tzv. slobodne teritorije, a najvi{e borbom protiv Ñpete koloneî.

Nejasna je i wegova uloga u likvidaciji @ivojina Pavlovi}a, tada{weg najpozantijeg komunisti~kog disidenta, pisica kwige Bilans sovjetskog termidora. Pavlovi} je ubijen od svojih nekada{wih partijskih drugova u kasnim ve~erwim satima 28. novembra 1941. u U`icu, neposredno pred evakuaciju Tita i Vrhovnog {taba. Kasnije je Penezi} bio zadu`en za obezbe|ewe ~lanova Vrhovnog {taba i bavio se stvarawem partizanske obave{tajne slu`be. Septembra 1943. odre|en je za politi~kog komesara Druge proleterske divizije. Smewen je 7. decembra 1943. zbog velikog i bolnog poraza kod Prijepoqa. Posle toga, nalazio se sa Drugom i Petom kraji{kom divizijom koje su i{le u Srbiju do Ibra, i natrag u Crnu Goru, gde se oformila grupa rukovodilaca za Srbiju, koji su od manastira Mora~e, juna 1944, oti{li na Vis. Na Visu je Penezi} izabran u Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju i odre|en za na~elnika Ozne. Sa Visa je, po~etkom jula, oti{ao u Bari, u Italiju, a odatle je, u no}i izme|u 11. i 12. avgusta 1944, Penezi}eva grupa avionom preba~ena u ju`nu Srbiju. Iz ju`ne Srbije Penezi} je pre{ao u oslobo|eno Vaqevo, zatim u Aran|elovac, pa u Beograd. Kao {to je bio slu~aj i sa {efovima Ozne u drugim republikama, Penezi} je od 1946. do 1953. bio ministar unutra{wih poslova Srbije. Posle toga je bio ~lan i potpredsednik republi~ke vlade, ~lan savezne vlade, a od 1962. i predsednik srpske vlade. Poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i 5. novembra 1964. u selu [opi}u kod Lazarevca.

nom ~elu bio je general Nikolaj Vasiqevi~ Korwejev, pripadnik tada{we sovjetske obave{tajne slu`be. Sovjetska vojna misija imala je 21 ~lana.

Ozna je od nastanka vo|ena iz jednog centra i bila organizaciono jedinstvena za celu Jugoslaviju. Bila je direktno podre|ena Povereni{tvu za narodnu odbranu NKOJ-a, prve revolucionarne vlade koja je stvorena na Drugom zasedawu AVNOJ-a 1943. Na~elnik Ozne za celu Jugoslaviju bio je Aleksandar Rankovi}, ~lan Vrhovnog {taba NOVJ i organizacioni sekretar CK KPJ. Za wegovog zamenika odre|en je Svetislav Stefanovi} ]e}a, i to na predlog sovjetske misije. Ovo mo`e svedo~iti o wegovim ranijim vezama sa sovjetskom obave{tajnom slu`bom NKVD. Ozna za Srbiju formirana je u junu 1944. na Visu. Za prvog na~elnika Ozne za Srbiju postavqen je Slobodan Penezi} Krcun.3 Pred po~etak zavr{nih borbi u Srbiji, Tito je poslao potpukovnika Jeftu [a{i}a kod Slobodana Penezi}a, a Pavla Peki}a kod Peke Dap~evi}a, koji je i vodio sve operacije NOVJ. Pred polazak, odr`an je zajedni~ki sastanak, u Bariju, kako bi se koordinirao rad Ozne.

Zbog hitnosti zadataka, prvi {ef Ozne za Beograd bio je Penezi}, ali je on na toj funkciji ostao veoma kratko. Za svog naslednika izabrao je Milo{a Mini}a; on je, na poziv Aleksandra Rankovi}a, du`nost primio po~etkom novembra. Ni on se nije previ{e zadr`ao na toj funkciji. Kada je izabran za republi~kog javnog tu`ioca, na wegovo mesto do{ao je crnogorski komunista Veqko Mi}unovi}. Za svog zamenika izabrao je Radovana Grkovi}a. Mi}unovi} je septembra 1945. imenovan za na~elnika crnogorske Ozne, a na wegovo mesto do{ao je drugi crnogorski komunista, Jovo Kapi~i}. Ozna (Udba) za Beograd bila je pot~iwena Ozni (Udbi) za Jugoslaviju sve do januara 1948.

U prilogu se objavquju dva reprezentativna dokumenta iz istorije Ozne, koja do sada nisu bila dostupna stru~noj javnosti. Prvi je dokument poverenika Ozne u 47. diviziji NOVJ, koja je formirana u Srbiji u leto 1944. Ovaj dokument pripada tzv. Ñvojnoj Ozniî, ali se ti~e i propisanog postupka protiv civila. Drugi dokument je deo obimnog rukopisa koji je ostavio general Jeftimije ñ Jefto [a{i}, prvi na~elnik III odeqewa Ozne za Jugoslaviju i kasniji na~elnik Kontraobave{tajne slu`be (KOS) Jugoslovenske armije, pa na~elnik Uprave bezbednosti JNA, pomo}nik dr`avnog sekretara za narodnu odbranu za politi~ko-pravni sektor. On je po odlasku sa tih funkcija ostavio dragoceno svedo~anstvo o istorijatu Ozne iz rane faze, pisano na osnovu li~nih bele`aka iz vremena kada su se doga|aji de{avali. U ovom tekstu kori{}eni su navodi iz tog rukopisa. Dokumenta se nalaze u Vojnom arhivu u Beogradu, u fondu Vojno-bezbednosne agencije.

DOKUMENT 1 OPUNOMO]ENIK OZNE 47. DIVIZIJE NOVJ, ]UPRIJA 15. novembar 1944.

Da bi ispunili zadatke postavqene od na{eg naroda i na{e Partije, moramo svojski prionuti na rad i postati majstori svoga posla. Jedan od najglavnijih zadataka uop{te, danas je uni{tewe doma}e reakcije ñ izdajnika ñ wihovo istrebqewe iz samog korena i davawe vlasti narodu. Da bi uspeli u ovome, moramo pre svega podi}i i u~vrstiti organizaciju ñ OZNU. Organizaciju OZNE podi}i }emo i u~vrstiti samo ako u wu za poverenike uzimamo one koji su to svojim pona{awem, odano{}u i radom zaslu`ili. Treba imati na umu da poverenici ne smeju znati jedan za drugog, kao i da se isti na radu poka`u {to konstruktivniji. [...]

156

Kosta Nikoli}, Bojan Dimitrijevi}

Primetio sam i dostavqeno mi je da se streqawe ne vr{i kako treba, odnosno, da se ne vr{e konspirativno. Da se ubudu}e ne bi gre{ilo i da se ne bi stavqale primedbe, saop{tavam vam da se streqawe ne sme izvr{iti u vojsci, odnosno, u va{oj jedinici. Ukoliko se uka`e potreba da se mora izvr{iti streqawe, dostavi}ete mi podatke sa kojima raspola`ete, i tek po{to vam ja dam odobrewe, streqa}ete. Samo streqawe mora biti izvedeno u najve}oj konspiraciji, tako da ni sam [tab brigade ne zna. Napomiwem vam jo{ jednom da se ovo odnosi na sve one koji se nalaze u va{oj jedinici. Imajte ovo na umu, jer ukoliko se ne budete dr`ali ovoga, snosi}ete li~no punu odgovornost.

Drugovi, podvla~im i nagla{avam da se sav na{ rad i posao zasniva na konspiraciji, i samo na konspiraciji.

Drugovi, nastojte da na terenu na kome se zadr`ite razvijete takvu obave{tajnu slu`bu da vam ni jedna stvar ne izmakne a da je vi ne vidite. Sprovodite strogu kontrolu nad terenom na kome se nalazite, ne dajte da ni jedan neprijateqski poduhvat uspe. Ukoliko u toku ~i{}ewa nai|ete na slu~ajeve da pojedine porodice odr`avaju vezu sa ~etnicima u {umi, onoga na koga se sumwa da odr`ava vezu ñ streqajte najkonspirativnije, a porodici zabraniti kretawe iz sela i obavestite je da je streqani upu}en u logor4.

DOKUMENT 2 TE@I[TE BORBE ñ SRBIJA I Zadatak u Srbiji OZNA Srbije bila je konstituisana, kao {to sam rekao na ~elu sa Slobodanom Penezi}em. [ef I odseka je bio Mile Milatovi}; {ef II odseka je bio Radovan Grkovi};5 {ef III odseka je bio Krsti} ñ U~o,6 IV odseka je bio Bodo, ne znam mu ta~no prezime iako ~oveka li~no znam.7 Leteli smo po lo{em vremenu.

Mislim da je samnom i{ao i @iva \or|evi}, kao Srbijanac. Spu{tali smo se na Bojnik. Vrlo lepi su utisci bili iz Prokupqa. Odr`avao sam i savetovawe sa bezbednosnim oficirima na teritoriji. Kod Penezi}a sam se ose}ao prijatno. Kasnije mi je on potvr|ivao da sam se korektno postavio, da nisam do{ao da komandujem ve} sa preporukom druga Rankovi}a kako on misli da bi trebalo svr{iti odre|ene zadatke, mo`da da se ne zaboravi; mi smo Vuksana ubacili u Beograd sa radio stanicom. Obi~no se samo spomiwe ona stanica koju je Vu~ko, obave{tajni oficir prve armijske grupacije ubacio u Beograd. Ova se zaboravqa, verovatno, i zbog toga {to je kasnije Vuksan oti{ao u Kominform, pa onda nije bilo osobito probita~no da se populizira. Ali kako bilo treba ostaviti to zabele`eno. Zna~i imali smo dve uba~ene radio stanice. Ova druga je bila Oznina. U tome celom radu, drugi momenat koji bi `eleo spomenuti, a pitawe je te evidencije koja je stvarana ve} tada i to je bila opse`na kartoteka na bazi niza izvora o Beogradu, tako da nismo u Beograd odlazili praznih {aka. Odlazili smo sa odre|enom slikom o neprijateqskim elementima koje je trebalo hapsiti.

O~igledno, jo{ nije bilo kriterija. Metod rada nije bio dovoqno proveren, tako da smo neki put uspeli nabiti u zatvore i preko mere qudi koje normalno ne bi trebali biti u zatvoru. Znam samo jedno, kada su ve} stavqeni i u podrume da sam dobio zadatak od Rankovi}a neposredno da odem i da sa punim wegovim ovla{}ewima preispitam ko je sve to u zatvoru i da pustim sve one za koje smatram Ozna protiv Ñnarodnih neprijateqaî u Srbiji 1944. Dva dokumenta

157

4

Vojni arhiv, Beograd, Fond Vojno-bezbednosne agencije, gra|a Odeqewa za{tite naroda, K-11, F-1.

5

Radovan Grkovi} (1913ñ1974).

6

Slobodan Krsti}.

7

Major Svetolik Lazarevi}.

da ne treba da budu u zatvoru. Naime, dobrim delom i vojska je preuzimala neke inicijative, pa je i sa te strane, posebno u nekim podrumima bilo je nabijena masa qudi {to nas je moglo samo kompromitovati. Tako smo bili u stawu zao{triti budnost, ali neki put u nekoj preteranosti i krutosti i odstupiti i popraviti takve svoje propuste. Tre}i problem koji nam se nametao, a to je bilo pitawe kriterija. Nama situacija u tom pogledu nije bila dovoqno jasna kako se orijentirati prema ~etnicima, zna~i koga tretirati kao zlo~inca, a koga mobilizirati, pa pre}i preko takve pro{losti. Drugo pitawe je bilo delikatno.

Srpska dr`avna stra`a. Ona je imala karakter profesionalne vojske, ne{to izme|u vojske i `andarmerije. Kako se postaviti prema wima, u kojoj meri su pripadnici te neprijateqske formacije bili tipi~na fa{isti~ka politi~ka vojska, a sa druge strane koliko su kao organi bezbednosti vr{ili neke poslove, koje normalno treba svaka organizacija zajednica da svr{ava. To je recimo, pitawe saobra}aja u Beogradu i niz drugih funkcija koje normalno svaki re`im mora imati. Oko tog kriterijuma stalno smo morali biti spremni da se korigujemo i da diferencirano pa`qivo prilazimo. Eto to su, tri najkrupnija zadatka. Dilema je jedino bila u okviru OZNE za Srbiju da li da se sa Srpskom stra`om bavi III ili II odsek. Mi smo se vrlo brzo sporazumeli da je to pitawe II odseka, da on ras~i{}ava, a koliko se ti~e vojske da sara|uje sa III odsekom. Ni u kom slu~aju tendencija koja je po~ela preovla|ivati da bi mi trebali kao III odsek da radimo neprijateqske formacije, nije bila prihva}ena i nismo se sa wom mogli da slo`imo.

Konkretan rad u Srbiji Pretresawe situacije vojne teritorije na jugu Srbije.

Hteo bi da istaknem da sam odr`avao savetovawe 2. oktobra 1944. {to zna~i na 20 dana pred definitivno osloba|awe Beograda, ili da budem precizniji na par dana pre nastupawa na sam Beograd, prve wegove faze odr`ao sam sastanak sa oficirom OZNE koji su radili u komandama podru~ja. Evo pitawa na koja sam ja skrenuo pa`wu. Hteo sam da ~ujem wihovo mi{qewe za niza podru~ja. U uvodnom delu svaki je trebao sebe da predstavi, tj. da iznese ukratko svoje biografske podatke da bi mogao da vidim o kakvim se kadrovima radi i wihovu mogu}nost. Drugo, trebali su da obuhvate neoslobo|enu teritoriju, da iznesu vojne formacije i kakva je me|u wima na{a agentura, da li {ta znamo i {ta op}enito znamo o neprijateqskoj agenturi na tom neoslobo|enom teritoriju odakle }emo vrlo brzo mobilizirati qude za na{e jedinice. Posebno pitawe bilo je u kojoj meri su obuhva}eni ba{ gradovi na tom podru~ju, gde je o~igledno neprijateqska agentura imala boqe uslove za rad, i vi{e potrebe nego na razasutim selima po Srbiji. Tre}a ta~ka je obuhvatala stawe oslobo|enog dela teritorije, posebno u vezi sa mobilizacijskim stawem, mobilizacija povezana sa bezbednosnim problemima. Tra`ili smo da vidimo kakva nam je saradni~ka mre`a, u kojoj meri ona otkriva ~etni~ku aktivnost i uop{te te vrste akcije. Posebno je diskutovano o politi~kim problemima, s tim vezano za banditizam, da vidimo koliko nam sa te strane preti opasnost, u kojoj meri mo`emo biti ugro`eni. ^etvrta ta~ka, sva zapa`awa u vojsci, moralno-politi~ki problemi u operativnim jedinicama i op}enito sve {to se moglo re}i u vojsci. U petom delu smo govorili o na{oj vlastitoj organizaciji. Jo{ jedanput smo wu prodiskutovali, mre`u, probleme, kolika je wena mo}, {ta mi mo`emo poboq{ati u na{oj vlastitoj organizaciji da bi bila {to ja~a, {to ~vr{}a i {to boqa. I kona~no {esta ta~ka 単 razno.

158

Kosta Nikoli}, Bojan Dimitrijevi}

Prvi je izlagao drug, koji je radio u Jablani~kom vojnom podru~ju. To je bio Igwat Miqkovi}. Predstavio se da ima 7 razreda gimnazije, da je u sredwoj {koli postao SKOJ-evac, da je radio na terenu uglavnom Puste Rijeke. Bio je partizan do rasformirawa na{ih jedinica u martu 1942. Tada se on povukao ku}i i bio ilegalac. Tamo je bio i hvatan od neprijateqa. Jednom je bio u zatvoru 15 dana kod \uri}a, ~etni~kog komandanta, koji je kasnije pri{ao nama.8 On je tada bio okru`ni ~etni~ki na~elnik. On ga je i pustio. Dr`ao je vezu sa Jablani~kim odredom. ^lan je Partije postao 1942. primio ga je Vojo Risti}. Pored Miqkovi}a u tom na{em odseku radio je \or|e Stamenkovi}, stolar koga je Okru`ni komitet partije dodelio na rad. Uz wega je bio Rade Perovi}, koji je vodio prijavno odeqewe. Zatim je radio i A~i}, koji nije bio ~lan partije, a bio je tehni~ko lice. Kona~no bilo je u pitawu obuhvat misije savezni~kih oficira koji su bili kod Glavnog {taba Srbije. Tu smo imali dvojicu drugova koji su funkcionalno radili, koji su izve{tavali kakvo je stawe u tom pogledu.

U Jablani~kom podru~ju bili su ovi srezovi: Pusta Rijeka, Leskovac, Gorwo-jablani~ki srez i Vlasotina~ki srez. AF@ i omladina bila je organizovana u 200ñ300 sela, a narodno-oslobodila~ki odbori su isto tako bili zna~ajno obuhvatili taj kraj. Na{i su sara|ivali sa svim tim organizacijama. Nisu zapazili pojavu crne berze. Sa odredima koji su bili na tom terenu i daqe su sara|ivali. Izve{tavali su ~esto puta o nizu nepravilnosti, da bi se preduzele mere da se u narodu ne kvari politi~ka situacija. Ina~e nisu imali sudova niti islednika. Dakle sami su vr{ili taj posao. Do tada su streqali 13, a imali su 52 u zatvoru. Na terenu su postojale kao bezbedonosne jedinice partizanske stra`e. Saradni~ku mre`u imali su tu negde, na tom podru~ju, oko 50 saradnika. Na neoslobo|enom teritoriju, bilo je zabele`eno do tada nisu bili oslobo|eni Leksovac, Vlasotinac i Grdelica. Tamo su imali svega jednog poverenika na delikatnom mestu, na~elstvu dr`avne stra`e. Od neprijateqskih snaga na tom podru~ju su imali ne{to oko 400 Nemaca, oko 2.500ñ3.000 Dra`inovaca.

Protiv je stajao peti dobrovoqa~ki put srpske dr`avne stra`e. Uz to je bila teritorijalna nema~ka organizacija. Imali su jednu rajsku komandanturu Feld policiju koje su se uvla~ile u na{e operativne jedinice. Tu je istaknut osobito problem Gorwe Jablanice gde nisu imali na{eg poverenika i nisu znali najboqe stawe. Diskutovano je, daqe, uglavnom o stawu na terenu i o kursu koga treba zauzeti prema Englezima. Imali su vaqda u saslu{awu jedan neugodan slu~aj.

Eto to je ono najbitnije {to treba re}i o situaciji u tom delu Srbije.

U Topli~kom podru~ju radio je u III odseku Du{an Mihailovi} koji je po zanimawu trgova~ki pomo}nik. Bio je najpre name{ten u zadru`noj prodavaonici 1940. a 1941. bio je u mesnom narodnom odboru. Kasnije je bio hap{en od Bugara.

Izbegao je u selo posle toga i bio 3ñ4 meseca na selu i radio kao SKOJ-evac, bio je sekretar sreskog komiteta SKOJ-a, zatim je bio u okru`nom USAOJ-u za Topli~ki okrug, iza toga je bio kao politi~ki komesar neke bolnice, pa zatim podru~ja, pa je bio komesar ~ete. Posle ovoga, drug Lazarevi}, koji je radio po drugom odseku, kod Krcuna, primio ga u OZNU. Nije bio kandidat ve} je izravno primqen u partiju u maju 1944. Uz wega je radio Milutin Tr~i}, ~lan Partije koji je pre toga bio intendent bolnice. Zatim je bio Gradimir Filipovi}, ~lan Partije, koji je radio do tada na terenu. I kona~no Mihailo \uri}.

Poverenika su imali oko 100. Srezovi su bili Prokupa~ki, Dobru~ki, Jastreba~ki i Kopaoni~ki. Sudovi su kod wih postojali. U borbi protiv neprijateqa jako je bio razvijen agitacioni rad i stalno se raskrinkavao neprijateq, pa je to pomoglo poo{travawu budu}nosti. Diskutovalo se i o odnosu prema poliOzna protiv Ñnarodnih neprijateqaî u Srbiji 1944. Dva dokumenta

159

8

Potpukovnik Radoslav \uri}, komandant Gorskog {taba JVUO broj 110 (pokrivao ju`nu Srbiju i Makedoniju), koji je maja 1944. prebegao kod partizana.

9 Vasilije Kova~evi} (1911ñ1961).

Istaknuti crnogorski komunista. Uo~i Drugog svetskog rata bio je povezan sa Mustafom Golubi}em, visokim sovjetskim obave{tajcem, koga je Gestapo streqao juna 1941. Od 1943. bio je kontraobave{tajni oficir Prve proleterske divizije. Na rad u Oznu Jugoslavije pre{ao je 1945. i u woj ostao do juna 1946. Tada postaje {ef jugoslovenske komisije za ratne zlo~ince u Austriji i ameri~koj zoni Nema~ke. Novembra 1948. vra}a se u Beograd i radi u Udbi. Bio je veoma aktivan i u dru{tveno-politi~kim organizacijama, jedan je od inicijatora obnavqawa sportskog dru{tva ÑRadni~kiî. Godine 1952. preme{ten je u Ministarstvo inostranih poslova, a zatim postavqen za savetnika jugoslovenske ambasade u Kanadi. Od 1957. do 1960. bio je na~elnik ^etvrtog odeqewa (obave{tajnog) u Sekretarijatu za inostrane poslove. Na du`nost generalnog konzula SFRJ u San Francisku postavqen je 1960.

ti~kim organizacijama. Pravqeni su planovi pri nastupawu za Prokupqe, za Kur{umliju i za Blace {ta u~initi u takvim mestima kad do|emo tamo. Podvu~eno je posebno pitawe arhiva i ostalog {to nam mo`e da dade tragove neprijateqskoj agenturi u gradu. Diskutovali smo i o golubovima pismono{ama, da svrate pa`wu ne bi li nam neprijateq iza sebe ostaviti i te vrste veze. Diskutovano je i o objavama tako da se ograni~i kretawe, da se na taj na~in naprave prepreke, eventualno neprijateqskim obave{tajcima. I o problemu crne berze, kao politi~kom problemu diskutovalo se da nam se ne kvari politi~ka situacija da neprijateq ne koristi za svoju psihi~ku diverziju. Morali smo razjasniti, jer je stalno iskrsavalo pitawe odnosa OZN-e i vlasti na terenu gde jedni, gde drugi to rade, uz to je bilo jo{ niz razgovora kako se vr{i pretres stana, kako se kontroli{e putovawe, kakve su objave na `eleznici, zatvori, {ta treba u tom pogledu OZNA i sl.

Ni{kom okrugu pripadali su srezovi Belopalana~ki, Ni{ki, Svrqi{ki, Aleksina~ki, R`awski i Zapaqski. Na radu u tome okrugu po liniji III. Odseka je bio Milan Viloti}. Viloti} je imao ~etiri razreda gimnazije, a zatim je bio 3 godine u zanatskoj {koli. Izu~avao je bravarski zanat u Beogradu. Nije bio Ñmnogo u sindikatuî. Za mene je bilo va`no da je bio povezan sa ^iletom Kova~evi}em.9 Mi znamo da je Kova~evi} u to doba radio za sovjetsku obave{tajnu slu`bu, razume se sa znawem na{e Partije. Zato o tome nismo razgovarali. U Vaqevu 1939. on je [Viloti}] postao ~lan partije. U Rakovici je bio ~lan Okru`nog komiteta do 1942. Zabele`eno je da je oti{ao u [umadijski odred, a zatim bio osam meseci na bolovawu u Beogradu i bio je tu vezan. Nije jasno kako. Zatim je zabele`eno da je bio na Kosmaju 3-4 dana, pa se povratio u Jablanicu i bio je partizan 3-4 meseca, pa postao je zamenik komesara ~ete, komesar ~ete u prvoj brigadi, je i ostao kao ~lan Okru`nog komiteta u Leskovcu. Zatim je bio ~lan Okru`nog komiteta Ni{ i odatle je dodeqen na na{ rad kod nas. Drugi na radu je bio Vitko Krsti}, |ak, borac od 1941, ~lan Partije od februara 1944. Pre toga radio je u SKOJ-u. Tre}i na radu je bio [}epanovi} Rade. Dr`ao je vezu sa nama i trebalo je jo{ preispitati karakter toga rada. Bilbija je iz Ni{a, bio je tehni~ko lice. Kao osobit problem pitawe je bilo masovne budnosti. Mi smo stavili u zadatak za oslobo|eni teritorij da se mora znati koji su elementi masovne budnosti i kako je razviti. Imali su samo ~etiri poverenika u Ni{u. Od jedinica u Ni{u se tada nalaze delovi ÑPrinc Eugenî. Na terenu su imali 20 poverenika koji su na wih vezani. I ovde smo nagla{avali da problem treba re{avati konkretno kako koji iskrsne. Za wih je bio problem na tom terenu Dragoqub Jovanovi}, zemqoradnici koji su radili vrlo aktivno na tom terenu. Zatim je bio problem teroristi~kih grupa koje su uznemiravale taj kraj. Kao pitawe postavqen je odnos konfiskacije narodno-oslobodila~kih odbora.

Kru{eva~ko vojno podru~je je imalo srezove: Kru{eva~ki, @upski, Moravski, Trsteni~ki, Kopaoni~ki i Resavski. Na ~elu na{e slu`be se nalazio Dragoqub \oki}, pitomac zanatske {kole u Obili}evu pre rata, a kasnije radio u Kru{iku. Sa wim je zajedno radio Hranislav Milo{evi}, ~lan Partije. Bio zatvaran i progawan. Tre}i koji je bio na radu je Rado{ Lepenac, apsolvent prava, koji je od 1942. bio organizovan. Stoji zabele{ka da je bio vezan preko nekog ]osi}a. Od avgusta 1941. po~eo je samoinicijativno da radi. Posle toga je oti{ao u jedinicu i sa jedinicom se kretao na tom terenu. Sa ovim drugovima smo diskutovali o vezama sa gradom i to posebno sa Kru{evcom; diskutovali smo i o drugoj proleterskoj koja se nalazila na wihovom podru~ju i kontaktu; da je pravilno da se prikupqaju podaci o novodo{lim qudima, a i od novodo{lih qudi {to 160

Kosta Nikoli}, Bojan Dimitrijevi}

znaju za wihov teren, odakle su. Diskutovalo se i o tome u kojoj meri SKOJ-evci treba da budu i ~lanovi OZNE-e, o tome da mi samo politi~ke protivnike ni blizu ne mo`emo da re{imo i da takvih iluzija OZN-a ne treba da ima. Isto tako diskutovalo se o problemu poverenika. Eto to su najbitnije zabele{ke sa savetovawa kojeg smo odr`ali 2. oktobra 1944. godina na ovom terenu.

II Zadaci u Beogradu Ponovo sam poleteo sa pomo}nog aerodroma u Bojniku i spustio se na pomo}ni aerodrom kod Vaqeva, na Kamenici. Zajedno sam i{ao sa drugom Bla{kom Ne{kovi}em10 pa smo zajedno negde na visini, verovatno kod Aran|elovca, ili Topole, gde sam nai{ao na Pavla Peki}a11, spojili se sa armijskom grupacijom Peka Dap~evi}a. Tu je bio i Mujo Kova~evi}, obave{tajni oficir.12 Oni su imali radio vezu preko Vu~ka uba~enu u Beograd. Bilo je tu {ale: Mujo Kova~evi} je donio Eki}u uniformu Aleksandra I. Hitno smo ga odmah povezali, i da smo prvoga dana bitke ka prilazima za Beograd, ve} 12. oktobra 1944. odr`ali sastanak. Na sastanku je bio napravqen plan za rad u Beogradu.

Evo toga op{teg plana.

Prvo, formirati centar, koji }e rukovoditi radom za ceo Beograd. Drugo, postaviti organizaciju po kvartovima. Tre}e, pomo}ne jedinice za izvr{ewe svih tih zadataka, i ~etvrto, postupak i plan rada. U odnosu na kvartove trebalo je postavqati opunomo}enike za kvart i vojnog izaslanika pri kvartu. Trebalo je postaviti i odeqewe koje }e se starati za neprijateqske arhive, koje }e primati prijave od gra|ana protiv neprijateqskih elemenata. Postavilo se pitawe koliko }e nam biti potrebno qudi za takve zadatke.

Savetovawe nismo odr`ali sami. Bili smo zajedno sa sekretarom Pokrajinskog komiteta Blagojem Ne{kovi}em. Wemu smo postavili nekoliko pitawa, radi svoje orijentacije i pomo}i. Prvo, u kojoj meri su Nemci imali svoj uticaj u razarawu na{e organizacije u Beogradu, i mo`emo li se, na taj na~in, u potpunosti osloniti na na{u organizaciju, da nam ne bi neprijateq ne{to podvalio. Drugo, kako }emo do}i do pomo}nog tehni~kog osobqa u Beogradu, jer mi takvog nismo imali. I tre}e, u kojoj meri se mo`e mobilisati qudstvo sa tog terena i kako se u tom pogledu reagovati Blagoje Ne{kovi}, po mojoj zabele{ci, nas je orijentirao da }emo vi{e podataka o qudstvu dobiti iz [umadijskih brigada i od Kosmajskog odreda, koji su imali `ivu vezu sa Beogradom i poznavali prilike. Upozorio nas je, me|u ostalim, da u Haxi Melentijevoj 10 ili 12 postoje `andari koji su bili na{i prijateqi. Zatim, verovatno, zao{travao nam je da svratimo pa`wu {to }e kod naroda osobito biti dobro primqeno.

Ekonomski krivci koji su se bavili crnoberzija{ewem i pqa~kawem naroda.

Svratio nam je pa`wu na upravu logora u Smederevskoj Palanci. Tu zabele`i dva imena za koja ne znam kakva su i zato ne}u da ih diktiram.

Mi smo centar u Beogradu postavili ovako. Prvi informativni odsek je pod rukovodstvom ^ileta Kova~evi}a, starog Beogra|anina13, koji ga je odli~no poznavao, uz wega je bio Bogovac i Popovi}. Dakle, drugovi koji su mogli u tom pogledu da ispoqe inicijativu i da dadu rezultate. Drugi odsek je bio isledni~ki. Uz wega sam bio i ja. U izvr{nom je bio Pavle Peki}, Stola Kova~evi} i jo{ neki. Sme{taj, za ishranu i sve ostale stvari, starao se drug Simi}.

Sa jednog od tih sastanaka pod prvu ta~ku sam stavio da je prvi zadatak pred nama da izu~imo situaciju, izgradimo organizaciju, da centraliziramo akciju.

Ozna protiv Ñnarodnih neprijateqaî u Srbiji 1944. Dva dokumenta

161

10

Blagoje Ne{kovi} (1907ñ1986).

Lekar po obrazovawu, {ef srpske partijske organizacije. ^lan KPJ od 1935, u~esnik gra|anskog rata u [paniji, ~lan naju`eg rukovodstva KPJ, predsednik prve srpske posleratne vlade. Iskqu~en iz partije 1952. i smewen sa svih funkcija.

11

Pavle Peki} (1910) bio je iskusni crnogorski komunista.

Posle zavr{ene Medicinske {kole u Zagrebu, oti{ao je u Moskvu, gde je zavr{io Vi{u vojnu akademiju. U KPJ je u{ao 1939. U~esnik je ustanka u Crnoj Gori 1941, kada je bio komandant mesta u rodnom [avniku, a zatim i Durmitorskog vojnog podru~ja. U Vrhovni {tab NOVJ u{ao je 1942. Po formirawu Ozne za Jugosalviju, bio je na~elnik wenog II odeqewa.

12

Mitar ñ Mujo Kova~evi} je kasnije bio zadu`en za Sanxak (rodom je iz Priboja). Tokom 1945. do{ao je u sukob sa Hilmijom Hasanagi}em, sekretarom Sreskog komiteta KPJ za Priboj, oko likvidacija pojedinih srpskih porodica. Zbog toga je ~ak kod Slobodana Penezi}a podneo i prijavu protiv Hasanagi}a. Kasnije je radio u Saveznoj slu`bi Dr`avne bezebdnosti.

13

Kova~evi} je u Beogradu `iveo od 1932.

14

Sini{a Stankovi} (1892ñ1974), srpski nau~nik, biolog, osniva~ Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU. U toku rata bio je ~lan Glavnog partizanskog {taba za Srbiju, predsednik prve srpske antifa{isti~ke skup{tine (ASNOS), predsednik Narodnog fronta za Beograd a kasnije i predsednik Prezidijuma skup{tine NR Srbije.

15

Vidak Popovi}, major Ozne.

Kompozitor Vojislav ñ Voki Kosti}, koji je hap{en 1946, o wemu ima slede}e se}awe: ÑNajstra{niji, koji je maltretirao qude, bio je neki major Vidak Popovi}. Kad smo iza{li iz zatvora, ja i mnogi moji drugovi, po{to smo ih pratili, ne da bi smo pravili dosijea o tim na{im biv{im islednicima, videli smo po novinama ñ ovaj postao ono, onaj postao ono. Taj Vidak Popovi} nam se svima urezao u glavu, mnogi }e se setiti Vidaka Popovi}a, on je bio strah i trepet, bio je major Ozne. On je u me|uvremenu zavr{io dva fakulteta i on je na na{em Pravnom fakultetu odbranio doktorsku disertaciju sa temom ñ Humanost u jugoslovenskim zatvorima. Imali su tako neke svoje cake. Recimo, kazne nas 20 dana bez soli. To ja uop{te ne mogu da opi{em {ta zna~i. Ja sam svojim o~ima gledao najstra{nije pu{a~e koji su davali po pet, {est svojih cigareta za nekoliko grama soli. Recimo, Vidak Popovi} kako ko u|e tako on, a bio je stra{no krupan ~ovek sa ogromnim rukama, kako u|ete tako vas o{amari da morate da padnete na zemqu.î (www.b92.net. 7. jun 2002). Major Ozne Milan Tre{wi} ovako se se}a svog kolege: ÑBilo je preterivawa, represije, ,enkavedeovskih metodaí saslu{awa, iznu|ivawa priznawa. Recimo, tako je radio Vidak Popovi}, Glumac i mnogi drugi.î (www.beranetown.net).

Da bi to mogli izvr{iti, trebalo je pravilno rasporediti qude i pravilno razdeliti rad po sektorima. Trebalo je imati jak informativni centar, a isto tako isledni, izvr{ni i tehni~ki aparat i sve to skupa da bude koordinirano sa drugom Blagojem Ne{kovi}em, kao sekretarom Pokrajinskog komiteta. Tehni~koj strani smo posve}ivali pa`wu. Tako sam imao zabele`eno da treba poslati na Jajince ~etiri {ofera za automobile, da trebam preuzeti komandu nad auto blindom za na{e potrebe. [iqo se stara za motorna vozila. Zatim, da se izda nare|ewe da jedinice nemaju pravo konfiskacije; da se Mujo Kova~evi} postara za logor, zarobqenike, da je to na{e, a ne rusko. Za isledni odsek smo postavili da treba otvoriti kartoteku. Isto tako je trebao Leki} da formira uput ñ qudstvo. ^ile Kova~evi} publikacije i ostalu arhivu, da bi se iz toga do{lo do {to vi{e podataka.

Ne{kovi} }e nam dati dva, tri ~oveka koji }e nam pomagati. Vu~ko treba da do|e i da radi zajedno sa ^iletom na zadacima poznavawa Beograda. On je poznavao svojim boravkom vrlo dobro tu stranu Beograda. Za izvr{ni aparat je trebalo 11 oficira i 15 vojnika i uz to prevozna sredstva. Bo`ovi} je bio taj koji je trebao da napravi formulare po kojima bi pregledali logore, da se postara za legitimacije, za naoru`awe i sve ostalo {to je potrebno za takav rad.

Taj put sam zabele`io da drugu Blagoju Ne{kovi}u treba davati preglede na{ih qudi koji su ugledni gra|ani, kao {to je Sini{a Stankovi}14 i sli~ni, gde god nai|emo na takvu situaciju, da se on mo`e politi~ki da orijenti{e, i sa kim da ra~una.

Zadaci koji su stajali pred nama, sa malobrojnim centrom, nisu se mogli usavr{avati, pa ga je trebalo oja~avati. Tako se, izme|u ostalih, u centru na{ao kao stari Beogra|anin i Boro Ne{kovi}, pa Popovi} Vidak15 zajedno sa drugom Momom Dugali}em16. U zarobqeni~kom logoru je bilo oko 400 Nemaca, a postavilo se pitawe islednika. Tu je trebalo oko svojih 20 qudi da pretresu situaciju. Posebno sam ja svra}ao pa`wu da vidimo da li ima i specijalnih slu`bi kod Nemaca zarobqenika da bi te slu`be {to boqe upoznali. Da bi taj rad mogli {to boqe obaviti, stavio sam u zadatak da moramo privu}i na taj rad Bratu Orli}a, zatim Denija Vujinovi}a, obave{tajnog oficira iz Vaqeva, Quba Naprtu, iz 6. divizije. Naime, mi smo u tome tra`ewu kadra dobili Gaji} Dobrivoja, koji je bio obave{tajni oficir 21. brigade, Kova~evi}a Miroslava, iz 17. slavonske brigade, itd.

Dakle, mobilizirali smo iz jedinica qude da bi mogli da radimo. Uz to da bi mogli odra|ivati poslove, mi smo tada dobili ~etu izvi|a~a i kadrove po kvartovima. Dana 15.10. zabele`io sam da nam treba iz XII korpusa hitno pozvati oficire u Beograd, jer nam treba samo za dva kvarta 11 i 12 bar po 10ñ12 qudi. Kao drugo postavio sam da nam se stavi na raspolo`ewe Kowi~ka brigada da bi mogli {to efikasnije raditi u Beogradu.

Sastanak sa Markom Risti}em17 Sveta Stefanovi} (telefon 44ñ433) pozvao me je da zajedno krenemo kod Marka Risti}a, koji `eli da se vidi i da zao{tri neke stvari, kao dobar poznavaoc prilika u Beogradu. Marko Risti} je stanovao u ulici Rige od Fere na broju 8 ili 11. Dao nam je imena za Maksimovi}a, Cale Bralovi}a, Dragog Mihailovi}a, ]ikovi}a, ministra trgovine, Dragog Stamenkovi}a, karikaturistu, Ba~i} Sa{ke, ~iji je otac poslao nekoliko miliona i ima priznanicu Dra`e 162

Kosta Nikoli}, Bojan Dimitrijevi}

Mihailovi}a. Zatim je govorio o Doli Miqanovi}u, \or|u Tufegxi}u za koga `ena govori da je poginuo ili nestao, me|utim, on se skrivao i organizovao ~etnike. Veqko Petrovi}, advokat, isto tako organizator ~etnika. Drugi Veqko Petrovi}, trgovac, organizator Dra`inog pokreta. Zatim je tu zabele`eno ime Bo`e Markovi}a, mla|eg docenta, zvani Ñ@drebeî. Zatim Save Obradovi}a, sekretara industrijske komore, zatim Lazara \uki}a, stalni generalni sekretar Radio stanice koji je bio vezan na Aleksandra Damjanovi}a. Zatim ing. \or|e An~i} ili Jani~i}, Jevremova 32a. On je bio savetnik za III kvart Dra`i Mihailovi}u. Zarije Vuki~evi}, iz Kursuline ulice broj 10 isto Dra`inovac, pa Velimir Dimi} Vojinovi}, komesar `itne centrale, tri puta su bili u vrhovnoj komandi Dra`e Mihailovi}a. To{a Obradovi}, vaqda je bio vezan za grupu Dra`e Mihailovi}a, kod wega je ostala radio-stanica, Ozren Ba~i}, industrijalac, Dra`inovac. Po tome advokat dr. Mileti}. U gostionici ÑAriqeî negde kod Cvetnog Trga postoji neki Gojko i neki Qubinko Novinkovi} na koje treba svratiti pa`wu. Dragan Mitrovi}, zalazi u lokal ÑU`iceî ñ to je agent. Neki Zvonko Kova~evi} iz Dra`ine pratwe nalazi se zabele`en da na wega treba svratiti pa`wu. Kao {to se vidi, Marko Risti} nam je dao jednu ~itavu lepezu imena i na taj na~in drugovi koji su radili u II odseku i koji su bili kao referenti zadu`eni za Dra`u Mihailovi}a imali su samo iz ovoga izvora dobru odsko~nu dasku da mogu nastaviti sa radom.

O radu u Zemunu Zemun je celo vreme rata uspeo da sa~uva svoju Partijsku organizaciju. Vrlo dobro su radili i jednako po teritoriju, kao i preduze}ima u samom Zemunu, ukqu~uju}i i ÑIkarusî. Prosto je bilo zadovoqstvo sresti se sa drugovima, se}am se Crnog, pa Tomi}a. Tu je pre toga bio i Branko Pe{i}.18 Tako da je situacija Zemuna bila jasna i vrlo brzo smo se sna{li, odnosno, oni su ~ak vrlo inicijativno niz mera poduzeli. Moj je zadatak bio, opet po odluci druga Rankovi}a, da vidim tu situaciju i da kona~no donesem odluku po svemu tome {to su oni napravili.

I{ao sam kod drugova da se upoznam sa situacijom. Prvo {to sam se interesirao {ta postoji od mesne organizacije ñ Partije i kako se ona koristi u ovome radu. Drugo, {ta ima u tome radu OZNA. Zatim sam se interesovao kakvo je stawe upravnog i politi~kog aparata ñ vlast NDH, koji su bili eventualno Ma~akovci, obzirom da je Zemun bio u sastavu Paveli}eve dr`ave, koji su nama smetali u ratu. A zatim, jer je tu postojao Dra`inova~ki jedan centar koji je poku{avao prodreti u Srem i Slavoniju, pa sam se i za te stvari interesovao. Drugovi su sa svoje strane postavili pitawe problema konfiskacije likvidiranih, pa onda mesto likvidacije, pa kakva sredstva trebaju za OZNU, a oni su tra`ili tehni~kih sredstava, posebno automobila. Pitawe propisa za OZNU koja su wena prava, dokle mo`e i}i, kakvo je stawe sa zatvorima itd. Postavili su pitawe kriterija {ta raditi sa domobranima i kako ocewivati logora{e. Verovatno su na sva ta pitawa dobili odgovore. Ja sam samo bele`io {ta su se oni interesirali. Iz zabele`aka vidim da smo u Zemunu do tada 57 streqali. Od tih 57 streqanih, 31 je bio usta{a, a 14 je bilo gestapovaca, agenata 6 i raznih drugih 6. Dato je nare|ewe da se jo{ 187 likvidiraju, a u zatvoru je bilo oko 90 qudi.

Ozna protiv Ñnarodnih neprijateqaî u Srbiji 1944. Dva dokumenta

163

16

Major Mom~ilo Dugali} (1918), na~lnik Ozne u Prvom proleterskom korpusu NOVJ. 17

Marko Risti} (1902ñ1984).

Jedan od najva`nijih pripadnika beogradskog nadrealisti~kog umetni~kog pokreta u Kraqevini Jugoslaviji. Bio je prvi ambasador komunisti~ke Jugoslavije u Francuskoj od 1945. do 1951.

18

Branko Pe{i} (1922ñ1986), u~esnik NOR-a, gradona~elnik Beograda od 1964. do 1974.

III Apel za borbu protiv partizana

19

Josif Cvijovi} (1878ñ1957).

Bio je episkop bitoqski (1920ñ1931) i mitropolit skopski (1932ñ1957) Srpske pravoslavne crkve.

20

Kosta Kumanudi (1878ñ1961).

Srpski politi~ar, istaknuti ~lan Demokratske stranke, biv{i ministar finansija u Vladi Q. Davidovi}a, gradona~elnik Beograda. Prvi put uhap{en 1944. Su|eno mu 1946. na sudskom procesu generalu Mihailovi}u. Osu|en na 18 meseci zatvora.

21

Aleksandar Cincar Markovi} (1889ñ1952), srpski i jugoslovenski diplomata. Ministar inostranih poslova Kraqevine Jugoslavije uo~i Drugog svetskog rata. On je uhap{en zajedno sa suprugom i osu|en na vremensku kaznu.

22

Treba: Velizar Jankovi}.

Srpski politi~ar, ~lan Narodne radikalne stranke, ministar u vladama Nikole Pa{i}a. Uhap{en i osu|en tokom 1949. zbog organizovawa auto-trka oko Kalemegdana 1. septembra 1939. Robijao u Sremskoj Mitrovici.

23

Risto Joji}, bi{i komesar za prosvetu u Komesarijatu Milana A}imovi}a (do jula 1941). ^lan Demokratske stranke.

Streqan novembra 1944.

24 \ura Jankovi} (1894ñ1944). [umarski in`ewer, biv{i ministar privrede u Vladi Milana Stojadinovi}a. Streqan novembra 1944.

Verovatno od svih ovih zabele{ki ovo }e biti jedan od najdragocenijih podataka. Ja se toliko ograni~avam diktiraju}i ovo iz zabele`aka {to nisam siguran da li je to zaista sve spisak onih koji su potpisali sramni apel 1941. godine, protiv ~ega je Tito morao reagirati i nazvati to aktom gra|anskog rata koji se name}e. Drugo, da li je sve to {to je Blagoje Ne{kovi}, a to su bile wegove odluke, odlu~io, da li je sve to bilo i sprovedeno. Kako bilo, diktiram onako kako je to ostalo kao istorijski dokumenat zabele`eno.

Josif, koji je bio mitropolit, ubiti.19 Kumanudi20 ñ ima neka zabele{ka koja se odnosi na wega, ali ja ne mogu da de{ifrujem o ~emu se radi. Aleksandar Cinar Markovi}.21 Uz wega stoji plus. To zna~i da bi trebao da bude likvidiran. Zatim, Petar V. Kosti}. Kod wega je stavqen upitnik, da li kako postupiti, treba ispitivati. Zatim, Velimir Jankovi}.22 Za wega nije ni{ta zabele`eno. Verovatno nam nije Blagoje Ne{kovi} znao o tome ~oveku odgovoriti kako da zauzmemo stav, nije mu slu~aj bio poznat. Uz ime Du{an Letica stavqen je plus, {to zna~i da se likvidira. Uz ime Joji}a23 stavqen je da je tra`io vezu, ali i pored toga da ga se treba izvesti pod sud. Uz \uru Jankovi}a24 stavqen je plus. \or|evi} se povukao sa okupatorom u Sloveniju i nije ga bilo u Beogradu. Za Panti}a stavqen je plus. Za \uru Kotura25 stavqen je plus, a za Milo{a Stojmirovi}a nije ni{ta stavqeno. Uz nekog Jovanovi}a je stavqen plus. Dr Aleksandar Beli}26 i za wega je stavqen plus, ali je iza toga stavqen upitnik i zabele`eno da se potra`e za wega jo{ jednom podaci. Za Petra Mici}a va`i kao i za dr. Beli}a.

Zatim ime Rusomir se pomiwe i za wega va`i kao i za prethodnu dvojicu. Uz ime Petar Kowevi}27 stavqeno je Qoti}evac i upitnik, tj. da li je sve to ta~no, trebalo je preispitati. Zatim Miroslav Stojadinovi} bez ikakve oznake. Za Nikolu Belovi}a je stavqeno plus. Jovan Miju{kovi} plus.28 Milan Stojanovi}29 i Du{an Gli{i}30, zabele{ka iz koje se ne mo`e pro~itati o ~emu se radi. Verovatno da smo morali konkretnije videti ta dva slu~aja. Isto uz ime Ivana Mili}evi}a, Bo{ka Bogdanovi}a, dr. Milana Horvatski31, ing. M. Vasiqevi}a32, Steve Ivani}a33, ing. S. Josipovi}a, Bude Cvinovi}a34 ili sli~no, iza sviju stoji plus. Jovan Gonovi}, sud. Branko Mileti}35, stavqen pod upitnik. Velimir Jankovi} plus, Peri} plus, Pore`bik, plus, Kova~evi} plus, Petrovi} plus, \or|e Pe{i} plus. Galijan Frawa bez oznake. Savi~i}, treba videti porodicu ñ stavqen je upitnik. Milo{ plus, Vuji} plus, Parnos sud36, Viqkovi} islediti, Trivunac plus37, Medi} plus, Milo{ Divqak plus, Cviji} plus, Vlajinac islediti38, Popovi} plus, Du{an Popovi} islediti39, dr. Lazo Kosti}, ministar plus,40 Darinka Stojanovi}, plus, Tomi} S. Du{an, bez oznake, Kere~ki plus41 i Mi}a Dimitrijevi}42 plus.

25 \ura Kotur, biv{i senator, pomo}nik ministra socijalne politike u Nedi}evoj Vladi, streqan novembra 1944.

26

Aleksandar Beli} (1876ñ1960).

Istaknuti lingvista i filolog, predratni rektor Beogradskog univerziteta, potpisnik Apela za borbu protiv komunizma iz avgusta 1941. Kada je podr`ao ko-

Ostale zabele{ke o neprijatequ u Beogradu prilikom wegovog oslobo|ewa Nalazim zabele{ku da po{aqemo kurira u Despotova~ku broj 3 po arhivu Majera, koji je radio po Gestapou. Mislim da smo kasnije Slavko Odi} i ja bili u tome stanu i da je Slavko prihvatio tu arhivu. Nailazim velikim slovima napisano: [e}u tipovi po Beogradu i izvla~e se iz Beograda. Tako se banda uvla~i u jedinice. A kako to rade, vidi se i iz toga {to sam napravio zabele{ku 164

Kosta Nikoli}, Bojan Dimitrijevi}

da je {ofer dr. Jovanovi}a sada {ofer u V diviziji da se izvukao ispred hap{ewa i da se uspeo uvu}i u vojsku.

U vezi sa Gestapom nailazim na zabele{ku. Na Dediwu se nalazi Kuzmanovi} Miodrag, koji ima Ruskiwu za `enu, a koji je bio, verovatno, vezan za Krausa koji je radio po specijalnoj nema~koj liniji.

U [umatova~koj 105 treba izvr{iti pretres u suturenu, jer se tu nalazi Vera koja je bila vezana sa Nemcima. Navodno se tu krije i 40 Nemaca i Qoti}evaca, pa da se izvr{i pretres stana. U X kvartu se nalazio kao policijski slu`benik \ori} Gli{o. Wega treba izvu}i iz hap{enih, iz spiska koji bi trebali biti likvidirani, jer je on radio za nas. Nailazim na zabele{ku o ^olaku Anti}u43, a u produ`etku su imena Milice Lozani}, pa zatim `ena Brane Petrovi}a koji je sada u Londonu, a wegova `ena se nalazi u Petrovcu na Mlavi. Znam da smo imali sastanak sa ^olakom Anti}em, no {ta je bilo i kako je bilo ni{ta ne mogu evocirati. Iza spiska potpisnika nailazim na zabele{ku da je neki Strwakovi}44, profesor univerziteta bio veza izme|u Dra`e Mihailovi}a i Nedi}a. Nikola Stoisavqevi}, koji stanuje u Francuskoj 22. na V spratu u stanu koji se vodi na ime Marka Markovi}a ili Gine Markovi}. Tu se krije jedan major, ~lan Dra`inog {taba za Beograd, Aleksa Jovanovi}, ~lan vi{ih Dra`inih foruma dr`i vezu sa Nemcima. Bio je predstavnik Bosanskih ~etnika ovde u Beogradu, a `ivi u Topli~koj 31, ali nije sigurno da je tamo i no}u.

Evo to su sasvim decidirana imena gde sam mogao zabele`iti ne{to odre|enije neprijateqe. Pored toga ima dva puta vi{e razno-raznih imena koja nema smisla ovde diktirati jer ni~emu ne bi to dovelo i ostaju onako zabele`ena kao {to su u notesu. Ako ubudu}e bude nekada {ta koga interesovalo mo`e detaqnije da se ispita.

IV Sastanak u Palati OZNE 31. oktobra 1944.

27

Treba: Petar Kowovi} (1883ñ1970). Istaknuti srpski kompozitor klasi~ne muzike.

28

Jovan Miju{kovi}, ministar socijalne politike i narodnog zdravqa u Nedi}evoj Vladi.

Streqan novembra 1944.

29

Milan Stojanovi} (1889ñ?).

Pozori{ni rediteq. Po presudi Suda ~asti uklowen iz Narodnog pozori{ta u Beogradu.

30

Du{an Gli{i}, tehni~ki direktor Novog vremena, pa{enog Milana Stojadinovi}a. Streqan novembra 1944.

31

Milan Horvatski, pomo}nik ministra finansija u Nedi}evoj Vladi. Streqan novembra 1944.

32

Milisav Vasiqevi}, docent Tehni~kog fakulteta. Oti{ao iz Beograda pre dolaska partizana. Udaqen iz nastave 1945.

33

Stevan Ivani}, profesor Medicinskog fakulteta. Udaqen iz nastave 1945.

Re~ je o jednoj bezna~ajnoj ceduqici na kojoj stoji dnevni red. Prvo, kratak pregled rada u Beogradu koji treba da da Pavle Peki}. Drugo, rad na{ih odseka i povereni{tva narodne odbrane i tre}e, razno. Nailazim na zabele{ku da sam postavio pitawe Sr|ana Bruji}a da do|e iz VI divizije [ÑNikola Teslaî] kod nas na rad i da sam dobio saglasnost da ga treba hitno ukqu~iti u rad45. Pavle Peki} treba da izvesti kako je izvr{ena podela kadra iz 1. korpusa i da se tu izvr{e stanovite korekture.

Na tome sastanku se diskutovalo kako da postavimo rad na{ih odseka, kako da bude smeran. I odsek, odsek inostrane agenture treba da ustanovi, a zatim da obuhvati ustanove konzulata koji se nalaze u Beogradu. Sve to treba podeliti na referente. II odsek treba da napravi raspored protiv daqe organizacione podele. III odsek je odsek kontra{pijuna`e u jedinicama garnizona. Treba da se tako postavi i da on preuzme poslove koje je do sada radio Centar. IV odsek da odmah konstitui{e organizaciju i to kartoteku i sve ono {to se odnosi na veze, a da se posebno stara za sredstvo za tajno saobra}awe itd. Novo {to smo formirali, a to je V odsek kao Ekonomsko-tehni~ki. Praksa je pokazala da se bez wega ne mo`e da radi. Ja mislim da je to zabele{ka sa sastanka sa Aleksandrom Rankovi}em, jer nalazim sa druge strane zabele`eno da su nam dati odgovori na neka pitawa. Na sastanku je bilo i ovo: 1) Sa socijalistima treba biti oprezan, treba jako pa`qivo sa wima postupati, jer Englezi igraju na wihovu kartu da bi isforsirali Topalovi}a46. Mi obrnuto, nemamo za to interesa, ali im ne trebamo Ozna protiv Ñnarodnih neprijateqaî u Srbiji 1944. Dva dokumenta

munisti~ku vlast, postavqen je za predsednika SANU.

165

34

Buda Cvijanovi}, pomo}nik ministra poqoprivrede u Nedi}evoj Vladi. Streqan novembra 1944.

35

Branko Mileti}, vanredni profesor Filozofskog fakulteta. Udaqen iz nastave 1945.

36

Ilija Paranos, {ef DIRIS-a (direkcije za ishranu). Osu|en na pet godina robije.

37

Milo{ Trivinac. Redovni profesor na Katedri za germanistiku Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ministar prosvete u Nedi}evoj Vladi.

Streqan novembar 1944.

38

Gojko Vlajinac, docent Tehni~kog fakulteta. Oti{ao iz Beograda pre dolaska partizana. Udaqen iz nastave 1945.

39

Du{an Popovi}, profesor Filozofskog fakulteta. Zbog u~estvovawa u izradi Srpskog civilnog plana 15. marta 1945. progla{en za ratnog zlo~inca.

Osu|en na gubitak srpske nacionalne ~asti.

40

Lazar Kosti} (1897ñ1979).

Istori~ar, publicista, profesor Beogradskog univerziteta.

Iz Beograda je izbegao pre dolaska partizana. Tzv. Sud ~asti Ekonomsko-komercijalne visoke {kole optu`io ga je 26. marta 1945. zbog dela Ñkulturne, administrativne, privredne i politi~ke saradweî sa okupacionim snagama i wihovim Ñdoma}im pomaga~imaî.

41

Simeon Kere~ki, asistent Tehni~kog fakulteta. Napustio Beograd pre dolaska partizana.

42

Novinar iz Beograda, robijao u Sremskoj Mitrovici.

43

Nije jasno na koga se iz porodice ^olak Anti} misli.

44

Dragoslav Strawakovi} (1901ñ1966). Istori~ar, ~lan Centarlnog nacionalnog komiteta Ravnogorskog pokreta.

Doktorirao je 1932. na Filozofskom fakultetu u Beogradu, sa radom ÑVlada ustavobraniteqa (1842ñ1853)î. Predavao je na katedri za nacionalnu istoriju. Penzionisan je 1945. a u novonastalim politi~kim okolnostima je hap{en i zatvaran.

Bio je na robiji u Sremskoj Mitrovici do 1954. Od 1955. predavao je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

45

Bruji} je postao jedan od pomo}nika Milo{a Mini}a.

46

@ivko Topalovi} (1886ñ1972).

Srpski politi~ar, pravnik, predsednik Jugoslovenske socijalisti~ke starnke. Od 1944. glavni politi~ki savetnik generala Mihailovi}a.

dati povoda. 2) Quba Radovanovi}47 treba da do|e kod druga Rankovi}a. Navodno je pobegao i krije se. Ostavqen je bez stana i hrane, izjuren itd. Bio je ~ak i u pritvoru. Ko god na wega nai|e treba da ga dovede. 3) Treba preuzeti kontrolu saobra}aja i to treba da preuzme KNOJ. Treba izdavati objave da one istovremeno slu`e kao vozne karte.

V Stawe III odseka OZNE 12. novembra 1944.

Iz autenti~nog papira vadim ono {to sam zabele`io i predlo`io za razmatrawe i re{avawe. U III odseku OZNE koji radi u Povereni{tvu narodne odbrane ñ radili smo: 1) Pukovnik, Jefto [a{i}, koji je bio {ef odseka; 2) Major, Jovo Bo`ovi}, koji je bio zamenik {efa; 3) Drug, Veqko Dragovi}, koji je bio pomo}nik; 4) Poru~nik, @arko Broz, koji je bio pomo}nik i 5) Drug, Stipe Butorac u svojstvu sekretara.

U tome momentu se drug Jovo Bo`ovi} nalazio na radu i u II odseku da im pomogne kao i Beogradsko odeqewe. Tamo ga je trebalo razre{iti du`nosti kako bi mogao da do|e u III odsek. Za druga poru~nika @arka Broza je napomenuo drug pukovnik Sveta Stefanovi} da ne}e daqe raditi u OZNI, da }e oti}i na neku drugu du`nost. Prema tome sa wim vi{e nisam trebao da ra~unam. Kod mene je bio na radu od otoka Visa pa sve do tada. I on je bio pre{ao u Srbiju, ali se nalazio na radu kod druga Ko~e Popovi}a u Glavnom {tabu Srbije.

Me|utim, tamo nije mogao ni{ta, jer su tamo radile `ene ñ pomo}no osobqe, koje su ga napadale i nisu mu dale mira obzirom da je Titov sin.

Ja sam isticao da se u posledwe vreme na{a vojska brojno mnogo pove}ala i da je porasla za nekoliko puta, da su se stvorili novi vidovi, kao {to je to avijacija, da se stvara sna`an novi rod, kao {to je to artiqerija. Zatim narastaju odeqewa koja su sastavni deo Vrhovnog {taba, kao {to je to Ekonomsko, pa Odeqewe za vezu, In`iwersko odeqewe, Tehni~ko-snabdeva~ko, Sanitetsko itd. U vezi sa tim nama se nametala hitna potreba da stvaramo organe da bi se taj pove}an broj mobilisanih {to pre i {to boqe obuhvatili, da nas ne{to ne iznenadi. U takvoj situaciji trebao se na{ odsek pove}ati na slede}i broj qudi, odnosno na slede}u organizaciju kako sam mislio. [ef odseka [a{i}, zamenik {efa odseka Bo`ovi}, prvi pomo}nik i to za operativni rad u jedinicama da bude Veqko Dragovi}. Zatim, drugi pomo}nik da bude za rad po vojnoj pozadini i tre}i pomo}nik da bude za rad po odeqewima Vrhovnog {taba. Kako bilo moralo se bezuvetno pri}i du`em proveravawu preko na{eg II odseka za novomobilisane. Trebalo je tra`iti podatke pismenim putem od pojedinih zemaqskih odeqewa. Potrebno je bilo zato pove}ati sekretare, na dva do tri pisara da bi se svr{io sav taj posao. Ina~e je bilo nu`no dobiti podatke za vode}i sastav svih specijalnih rodova kao {to su avijati~ari, kao {to su to oficiri u artiqeriji, za pojedina odeqewa Vrhovnog {taba. Kao {to se vidi prva koncepcija je nikla iz potrebne preventivne bezbednosti, a ne radi kontrole. Radilo se o tome da se na osetqivim mestima provere qudi kako nam ne bi poneko ko je sumwiv na ovu ili onu agenturnu vezu se u{vercovao. Tako ni~e tzv. dosije koji mo`e da bude sa vrlo dobrim podacima. Kona~no onaj koji je ostao u JNA, posle te selekcije taj je mogao samo imati pozitivne podatke u ta dva omota papira.

Trebalo je na novo konstituisati pogone za rad. Uz ve} spomenuto {to sam rekao trebalo je stvoriti Odsek za Vazduhoplovstvo. Predlagao sam da se prekomanduje kapetan Bora Ne{kovi} iz Odeqewa Beograda za {efa Odseka Vazduho166

Kosta Nikoli}, Bojan Dimitrijevi}

plovstva. Dao sam pozvati operativnog oficira iz 12. kraji{ke brigade da imam bar koga za taj odsek i on je po~eo raditi kako bi se na{ao bar jedan rukovodioc da bi mogli imati centar u samom Vazduhoplovstvu. Do tada to je samo bio referat kod nas u na{em Odseku. Za pojedine vazduhoplovne divizije, pukove, eskadrile, te za aerodrome potrebno je tra`iti me|u qudstvom samog vazduhoplovstva, a sa druge strane ra~unati na qudstvo koje se momentalno nalazi u Sovjetskom Savezu, a koje ima sposobnosti da radi za OZNU. Pri tome moram napomenuti da smo mi jedan dobar deo mladog sveta iz tzv. Vazduhoplovnog bataqona proveravali i poslali na {kolovawe u Sovjetski Savez u niz socijalisti~kih {kola. Radili smo Dragovi} i ja.

Mislim da je Centar bio ili u Vr{cu ili Kovinu i to je jedan zna~ajan posao zavr{en u prvom po~etku. Kasnije se pokazalo da smo dobre momke odabrali, da su bili odli~ni |aci. Mislim da su ve}ina wih bili prvaci u svojim {kolama i da su im imena bila zabele`ena u po~asne table tih samih {kola. A s druge strane vrlo malen, skoro neznatan broj wih re{io se da ostane posle rezolucije Kominforma u Sovjetskom Savezu.

Artiqerija. U tome trenutku mi nismo imali sna`nih artiqerijskih samostalnih jedinica. Upravo smo imali samo dve ni`e {kole. Jedna je bila u Be~kereku, jedna je bila u Beogradu. Imali smo oko 15 diviziona koji su bili sme{teni oko Pirota, oko Negotina i na drugim mestima. Ina~e ti divizioni ve} su bili dodeqeni pojedinim korpusima i divizijama, te }e oni morati iz svoje sredine da na|u qude koji }e biti legalan predstavnik u svakom divizionu za slu`bu bezbednosti i tamo razvijati svoj rad. Za Odsek artiqerije ovde kod nas treba stvoriti odsek od tri ~oveka. Zatim u obe artiqerijske {kole po jednog ~oveka Ăą ukupno pet qudi. U tom slu~aju posao bi se uspeo nekako da savlada.

Za sva ostala odeqewa rodove i slu`be trebalo je stvoriti odsek koji bi bio neposredno vezan za tre}eg pomo}nika sa ukupno oko 5 qudi, da se obuhvate sve baze i sve pozadinske ustanove kod nas. Odsek bi se sastojao od opunomo}enika u pojedinim odeqewima, a zatim da se pro~iste pojedine ustanove i da se u tim odeqewima i bazama uspostavi mre`a. Na{ odsek je morao da najhitnije napravi obrazac upitnog akta za oficire, da izradi obrazac kartona i da nekako ujedna~e administraciju po svim jedinicama kako bi se ovde u Centru stvorio {to boqi pregled o stawu kakvo dole vlada. Obrazac upitnika se pokazao dobar.

On poma`e otkrivawu neprijateqskih elemenata. Istovremeno nam mnogo poma`e na podizawu autoriteta na{e vojske i na{e slu`be, jer to sa ~im raspola`emo je autenti~no i sigurno. Bez ovoga i ovakvog broja qudi te{ko bi mi mogli obuhvatiti sve novomobilisane i zadovoqiti elemente budnosti. [to se ti~e kvaliteta qudi za na{ rad, pored ostalog, to je privr`enost i odanost na{em pokretu. Za sve odseke dolaze u obzir komesari bataqona, pa ~ak i ~eta koji su spremniji i razvijeniji drugovi. Za rukovodioce pod na{om neposrednom kontrolom dolaze u obzir qudi kvaliteta opunomo}nika brigada ili divizija, pa }e se uz na{u pomo} razvijati.48

Ozna protiv Ă&#x2018;narodnih neprijateqaĂŽ u Srbiji 1944. Dva dokumenta

167

47

Qubomir Radovanovi}, stari srpski komunista, osniva~ KPJ, pristalica Sime Markovi}a. Iskqu~en iz KPJ 1939, Titovom odlukom. Robijao na Golom otoku.

48

VA, VBA, K-20.

Kosta Nikoli}, Bojan Dimitrijevi} OZNA AGAINST “NATIONAL ENEMIES” IN SERBIA IN 1944, TWO DOCUMENTS Summary Established as the political police during 1944, OZN enabled the efficient political change of power in Serbia after the entrance of partisan troops. The bodies of the new security service, headed by Slobodan Penezi} Krcun, were appointed parallel with conquering a certain territory. After establishing a network of bodies of this service, made on the Soviet model, liquidations of political opponents and creation of a network of commissionaries with the overall control over the Serbian population started. As it was later emphasized by the first man of that service, Aleksandar Rankovi}, the bodies of the State Security became “the sword of our revolution” which during five years “cut numerous difficult knots of insidious plans of internal and external reaction“.

168

Kosta Nikoli}, Bojan Dimitrijevi}

SLA\ANA SPASI]

UDK: 069.51:737.1(497.11)î04/14î ID: 180062732

Narodni muzej Kraqevo

SRPSKI SREDWOVEKOVNI NOVAC U NUMIZMATI^KOJ ZBIRCI NARODNOG MUZEJA KRAQEVO Apstrakt: U Numizmati~koj zbirci Narodnog muzeja u Kraqevu nalazi se otkup od trideset komada srpskog sredwovekovnog novca. U pitawu su kovawa Stefana Uro{a II Milutina, Stefana Uro{a III De~anskog, Stefana Du{ana, Stefana Uro{a V, Vuka{ina Mrwav~evi}a, kneza Lazara, Stefana Lazarevi}a i \ur|a Brankovi}a. Materijal je nepoznatog porekla i mesta nalaza.

Kqu~ne re~i: sredwi vek, srpski novac, dinar, poludinar, folar, kovnice novca, sigle U Numizmati~koj zbirci Narodnog muzeja u Kraqevu nalazi se trideset komada srpskog sredwovekovnog novca od srebra i bakra. Materijal je nepoznatog porekla i mesta nalaza, mada po pri~i prodavca jedan deo poti~e sa teritorije op{tine Ra{ka.1 Od velikog bi zna~aja bilo kada bi postojala bilo kakva bele{ka o mestu nalaza. Sve ostaje u domenu pretpostavke, jer je nemogu}e utvrditi poreklo ovih primeraka.

Zastupqena su kovawa slede}ih vladara: Stefan Uro{ II Milutin (1 kom.), Stefan Uro{ III De~anski (1 kom.), Stefan Du{an (8 kom. plus 2 kom. imobiliziranih vrsta cara Du{ana), Stefan Uro{ V (1 kom. plus 4 kom. kovanih u Ulciwu), kraq Vuka{in Mrwav~evi} (1 kom.), knez Lazar (2 kom. plus 2 kom. kovana u Novom Brdu), Stefan Lazarevi} (2 kom.) i \ura| Brankovi} (6 kom.).

Samo je jedan primerak kontramarkiran (red. br. 6), u pitawu je dinar Stefana Du{ana, opse~eno je ~etiri komada (red. br. 3, 4, 24, 30), a duplo su otkovana dva primerka (pod red. br. 9 i 12.)

Vrsta 3.1 kovana je u vreme vladavine kraqa Milutina, pripada vremenu dinara sa zastavom koji je kovan u periodu od 1282. do oko 1310. godine, a nastao je po ugledu na tip novca kovan u vreme vladavine kraqa Dragutina (1276ñ1282).

Ovaj primerak nije obele`en siglama odnosno simbolima.2 Jako je o{te}en i deformisan, tako da je i tekst delom ne~itak.

Novac kovan u vreme vladavine kraqa Stefana Uro{a III pripada tipu krstastih dinara sa vladarem koji prima dvostruki krst od sv. Stefana (vrsta 5.1), tj. vrsti koja predstavqa nastavak Milutinove vrste 3.7, od koje se razlikuje jedino po tome {to kraq nije gologlav ve} nosi ra~vastu krunu. Ova vrsta je kovana jednim delom u kovnici u Brskovu, a drugim delom u ve}em broju kovnica. Tipi~no je da je obele`ena siglama na aversu i reversu. Tako je i ovaj primerak obele`en slovnim oznakama (P-◊ / ◊-R).3 Zastupqeni su i primerci koji pripadaju periodu vladavine kraqa Du{ana (1331ñ1355). (Vreme kovawa novca Stefana Du{ana mo`e se podeliti na dva osnovna perioda: kraqevski i carski.) Tre}i primerak spada u vrstu 6.1, tj. krstaste dinare, sa vladarem koji prima dvostruki krst od sv. Stefana, po ugledu na ranije istovetne emisije kraqeva Dragutina, Milutina i Stefana Uro{a III. U po~etku predstavqa jedno od najzna~ajnijih kovawa da bi pred kraj kraqevskog perioda vrednost krstatih dinara zna~ajno opala smawivawem wihove te`ine. Ina~e vrsta 6.1 obele`ena je velikim brojem kombinacija slovnih oznaka i simbola na aversu i reversu, tako da je i ovaj primerak obele`en slovnim oznakama i simbolom.4 Na{ primerak je delimi~no i opse~en.

Srpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

169

1

Materijal je otkupqen 2008. godine od kolekcionara Viktora Mari~i} iz Kraqeva.

Uveden je u Numizmati~ku zbirku i inventarisan pod rednim brojevima od N-2869 (8434) do N-2898 (8463).

2 V. Ivani{evi}, Nov~arstvo sredwovekovne Srbije, Beograd 2001, 96ñ98.

3

Isto, 104.

4

Isto, 119.

5

Isto, 120ñ121.

6

Isto, 122ñ124.

7

S. Dimitrijevi}, Kontramarke na sredwovekovnim srpskim i bosanskim dinarima, Istorijski ~asopis XIIñXIII, Beograd 1963, 96.

8

V. Ivani{evi}, nav. delo, 127.

9

Isto, 128.

10

Isto, 132.

11

Isto, 135.

12

Isto, 137.

13

Isto, 140.

14

S. Dimitrijevi}, Srpski sredwovekovni bakarni novac, Istorijski ~asopis VIII, Beograd 1959, 41.

15

V. Ivani{evi}, nav. delo, 140.

16

Isto, 161.

U toku kraqevskog perioda uvedena je i nova vrsta dinara sa {lemom i ~elenkom 6.5, ~ija je te`ina pribli`na te`ini krstastih dinara. Dinari sa {lemom i ~elenkom su kovani u velikom broju emisija i u ve}em broju kovnica. Ova emisija novca obele`ena je brojnim siglama. I na ovom primeru prisutna je kombinacija slovnih oznaka i simbola (glava-glava, qiqan-slovo) na aversu.5 Tako|e je i opse~en.

Primerak vrste 6.8.1 pripada carskom periodu i datuje se u razdobqe 1345ñ1346. godine. Vrsta 6.8 sa predstavom vladara koji sedi na prestolu i dr`i obema rukama ma~ polo`en preko krila, predstavqa nastavak ranijih kraqevskih kovawa dinara. Tako je i reversna predstava preuzeta sa dinara sa ma~em 6.2 i 6.3. Predstavqa jednu od prvih carskih emisija koja je na osnovu natpisa na novcu datovana u razdobqe od 1345. do 1346. godine. Na osnovu sigle, R-V, izgleda da je kovan u kovnici Rudnik.6 Ovaj primerak je na reversu kontramarkiran kvadratnom kontramarkom sa predstavom ptice, u sredini, okrenut nalevo.7 Vrsta 6.11.1 predstavqa jednu od posledwih carskih emisija. Ovaj primerak odlikuje visoka fino}a srebra i kovan je verovatno u nekoj od centralnih ili severnih kovnica novca. Obele`en je siglom N-O, uobi~ajenom za prethodna kovawa.8 Osmi primerak (vrsta 6.13) pripada emisiji novca koji je emitovan u ve}em broju, sa {lemom sa ~elenkom, da{~icom, rozetom i perjanicom na reversu, a kao uzor poslu`ile su vrste 6.4ñ6.7 iz kraqevskog perioda Du{anove vladavine. Obele`en je siglom R-O, {to je tipi~no za ovu vrstu.9 Deveti i deseti primerak pripadaju vrsti 6.22, koja se javqa u ve}em broju, ali ozna~ena je mawim brojem sigli, koje nisu prisutne na na{im primercima.

(Kovnice novca ove vrste nalazile su se u centralnoj oblasti.)10 Pri tome red. br. 9 poseduje duplo asimetri~no otkovan avers.

Zastupqena su i kovawa koja spadaju u imobilizirane vrste cara Du{ana, tj. u anonimna kovawa koja su nastala nakon wegove smrti (1360ñ1375). Na{i primerci spadaju u kovawa iz centralnih oblasti odnosno u poludinare. Primerak koji pripada vrsti 7.4 odlikuje mala te`ina, a predstava Hrista koji sedi na prestolu na aversu i kraqa na tronu na reversu ima brojne uzore u kraqevskom i carskom periodu, kao i u kasnijem razdobqu. Najpribli`niji su dinari cara Uro{a i kneza Lazara. Ovi primerci nisu obele`eni siglama, koje i ina~e nisu karakteristi~ne za ovu vrstu poludinara. Dvanaesti primerak spada u vrstu 7.5 i kovan je po uzoru na vrste cara Du{ana 6.21ñ6.25, imobilizirane vrste 7.2 i 7.3, poludinare cara Uro{a 9.28 i 9.29, kao i wegov dinar 9.18.

Ovaj primerak, kao i ova vrsta poludinara, nije obele`en siglama.11 Tako|e je i duplo, asimetri~no, otkovan.

Trinaesti primerak pripada vrsti 9.7, jednoj od najva`nijih emisija cara Uro{a (1355ñ1371). Nepoznata je kovnica u kojoj je kovan ovaj dinar, mada mo`da spada u kovawa ju`nih oblasti. Postoje dve varijante ove vrste dinara. Na jednoj je vladar prikazan sa nimbom, kao na na{em primerku, a na drugoj bez nimba. Nije obele`en siglom.12 ^etrnaesti, petnaesti, {esnaesti i sedamnaesti primerak pripadaju kovawu cara Uro{a, tj. gradu Ulciwu gde su kovani ovi bakarni folari za cara Uro{a. U ovom slu~aju zastupqene su obe vrste, zna~i i 9.32 i 9.33.13 Slabo su o~uvani, o{te}eni, pod debelim slojem patine, gotovo ne~itki.14 Osamnaesti primerak pripada kovawu kraqa Vuka{ina (1365ñ1371). U pitawu je vrsta 12.5, koja predstavqa glavnu emisiju kraqa Vuka{ina, jedina je obele`ena brojnim siglama, i bila je veoma rasprostrawena na teritoriji biv{eg carstva.15 Od devetnaestog do dvadesetog primerka su kovawa kneza Lazara (1370ñ1389). Prvoj polovini wegove vladavine pripadala bi vrsta 24.5, a drugoj polovini vrste 24.6 i 24.11.16 Vrsta 24.5 kovana je po ugledu na emisije cara Uro{a, spada u te`e emisije kneza Lazara i nije ozna~ena siglama.

170

Sla|ana Spasi}

Vrsta 24.6 tipolo{ki se oslawa na prethodnu vrstu 24.5, spada u te`a kovawa, ali je stil obrade predstava promewen. Ovaj primerak je obele`en siglom I-\.

Vrsta 24.14 (2 kom.) spada u grupu srpskog sredwovekovnog novca na kome je prvi put naveden naziv kovnice. U ovom slu~aju to je Novo Brdo i spada u glavno kovawe ove kovnice.17 Vrsta 24.14 bila je obele`ena nizom sigli u vidu razli~itih simbola (zvezde, zvezde padalice, zmije, ptice, biqke),18 koje su mo`da slu`ile kao kontrolne oznake.

Vrste 42.18 i 42.49 pripadaju kovawu despota Stefana Lazarevi}a (1402ñ1427). Prvi primerak spada u tzv. stare dinare koji su kovani po istoj te`inskoj osnovi kao kovawa kne`evskog razdobqa i mo`da spada u kovawa rudni~ke kovnice. Drugi primerak spada u tzv. nove dinare, to je grupa koja se deli na vi{e podgrupa i ovaj primerak pripada petoj i najbrojnijoj podgrupi (predstava Hrista na aversu i natpis DESPOT na reversu).19 Tako|e je delimi~no opse~en.

Ostali primerci pripadaju kovawu despota \ur|a Brankovi}a. Vrsta 45.8 (1 kom.) spada u kovawa despotskog razdobqa, kao i vrsta 45.12 (3 kom.), tj. spadaju u stare dinare. Obe vrste su ra|ene po uzoru na novac iz kne`evskog razdobqa i spadaju u velika kovawa. Predstave na novcu su lav (okolo zvezde odnosno zvezde i rozete) i natpis. Jedan primerak pripada periodu kovawa novih dinara tj. nakon reforme kovawa novca nastaje vrsta 45.33, u koju spada i na{ primerak.20 Ovim radom stavqa se na uvid grupa od trideset komada srpskog sredwovekovnog novca radi daqeg prou~avawa. Mo`da }e pru`iti neke nove elemente za prou~avawe u tuma~ewu pojedinih predstava, natpisa, kontramarki, porekla i ostalih elemenata.

Srpski sredwovekovni novac u Numizmati~koj zbirci Narodnog muzeja Kraqevo

171

17

R. Bo`inovi}, Velika ostava novca kneza Lazara i wegovih savremenika, Numizmati~ar br. 20, Beograd 1997, 165ñ166.

18

V. Ivani{evi}, nav. delo, 162ñ163.

19

Isto, 185ñ187.

20

Isto, 190ñ192.

KATALOG Novac je odre|en prema referencama slede}ih autora: S. Ljubi}, Opis jugoslavenskih novaca, Zagreb 1875 (u daqem tekstu Ljubi}) R. Mari}, Studije iz srpske numizmatike, Beograd 1956 (u daqem tekstu Mari}) V. Ivani{evi}, Nov~arstvo sredwovekovne Srbije, Beograd 2001 (u daqem tekstu Ivani{evi}) Opis novca dat je prema katalogu V. Ivani{evi}, Nov~arstvo sredwovekovne Srbije, Beograd 2001.

Broj primeraka u katalogu odgovara broju fotografija.*

Stefan Uro{ II Milutin (1282ñ1321) 1. dinar (Ar), 20 mm, 1,80 g, ↓ T. I / 1 Av. IC-[X]C. Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na prestolu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe.

Rv. VROSIVS-[R/E/X]-S ST[EFA]N. Kraq, levo, i sv. Stefan, desno, koji mu predaje zastavu, stoje okrenuti licem.

Kraq u pla{tu i haqini, u levoj ruci dr`i akakiju. Sv. Stefan sa nimbom i u dalmatiki, levom rukom prihvata jevan|eqe.

Ljubi}, vrsta III, T.IV.12; Ivani{evi}, 3.1; H-2869 (8434), jako o{te}en i deformisan.

Stefan Uro{ III De~anski (1321ñ1331) 2. dinar (Ar), 18,9 mm, 1,20 g, ↑ T. I / 2 Av. [I]C-[XC.] / R - [◊] Hrist sa nimbom u tunici i kolobionu, sedi na prestolu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe.

Rv. [VR]OSSIVS-R/E/+-S STE[FA]N. / ◊ | [R] Kraq, levo, i sv. Stefan, desno, koji mu predaje dvostruki krst, stoje okrenuti licem. Kraq sa otvorenom krunom, u pla{tu i haqini, u levoj ruci dr`i akakiju. Sv. Stefan sa nimbom i u dalmatiki, levom rukom prihvata jevan|eqe.

Ljubi}, vrsta VI, T.IV.24; Ivani{evi}, 5.1; H-2870 (8435).

Stefan Du{an (1331ñ1345) 3. dinar (Ar), o~uv. 18 mm, 1,20 g, → T. I / 3 *Novac snimio i fotografije obradio fotograf Narodnog muzeja Kraqevo Sr|an Vulovi}.

Av. IC-XC. / M ñ dodati crte` Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na prestolu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe.

Rv. ST[EF]AN·-R/E/[X]-[·]S ST[EFAN]. / T|R 172

Sla|ana Spasi}

Kraq, levo, i sv. Stefan, desno, koji mu predaje dvostruki krst, stoje okrenuti licem. Kraq sa otvorenom krunom, u pla{tu i haqini, u levoj ruci dr`i akakiju. Sv. Stefan sa nimbom i u dalmatiki, levom rukom prihvata jevan|eqe.

Ljubi}, vrsta III, T.V.10; Ivani{evi}, 6.1; H-2871 (8436), opse~en.

4. dinar (Ar), o~uv. 17 mm, o~uv. 1,0 g, → T. I / 4 Av. [I]C-[XC]. / [qiqan] - [V] ?

Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na prestolu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe.

Rv. [STEFANV]S-DE[I GRA REX.] [lem sa ~elenkom, da{~icom, rozetom i perjanicom, okrenut nalevo.

Ljubi}, vrsta Ic,T.VI.24; Ivani{evi}, 6.5.1; H-2874 (8439), neodre|ena kovnica, opse~en.

5. dinar (Ar), 19 mm, 1,4 g, ↑ T. I / 5 Av. IC-XC. / glava vladara sa krunom ñ glava vladara sa krunom Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na prestolu sa naslonom i baldahinom, okrenut licem. Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe. (Do prestola levo i desno glava sa krunom i bradom.)

Rv. [ST]EFA[NVS-DE]I GRA REX. [lem sa ~elenkom, da{~icom, rozetom i perjanicom, okrenut nalevo.

Ljubi}, vrsta I, T.VII.3; Ivani{evi}, 6.5.1; H-2873 (8438), neodre|ena kovnica.

6. dinar (Ar), o~uv. 19 mm, 1,30 g, ↓ T. I / 6 Av. [IC-XC]. / R - [V] Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na prestolu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe.

Rv. [S]T.IP.ROM[A]- REX RA[SIE.] Car sa zatvorenom krunom, u panciru i haqini, sedi na prestolu bez naslona, okrenut licem. Rukama dr`i ma~ polo`en preko krila. (U sredini, naknadno, kontramarkiran ñ predstava ptice, u kvadratnom poqu.)

Ljubi}, vrsta A III, T.VII.17; Ivani{evi}, 6.8.1; H-2878 (8443), neodre|ena kovnica (KM ñ predstava ptice).

7. dinar (Ar), 20 mm, 1,30 g, ← T. I / 7 Av. [I]C-XC. / N - O Poprsje Hrista sa nimbom, u tunici i kolobionu, okrenuto licem.

Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i akakiju.

Rv. SFb-ZP. Car sa zatvorenom krunom, u sakosu, manijaku i dijadimi, okrenut licem, ja{e nadesno. U desnoj ruci dr`i skiptar sa krstom, a u levoj akakiju.

Ljubi}, B VI b, T.VIII.22; Ivani{evi}, 6.11.1; H-2880 (8445).

8. dinar (Ar), 20 mm, 1,20 g, ↓ T. I / 8 Av. IC-[XC]. / R-O Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na prestolu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe.

Srpski sredwovekovni novac u Numizmati~koj zbirci Narodnog muzeja Kraqevo

173

Rv. STEFANV[S]-INP[E]RATOR. [lem sa ~elenkom, velom, da{~icom, rozetom i perjanicom, okrenut nalevo.

Ljubi}, vrsta A I b, T.VII.13; Ivani{evi}, 6.13; H-2877 (8442).

9. dinar (Ar), 17 mm, 0,90 g, → T. I / 9 Av. [IC-XC] Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na prestolu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe.

Rv. [SFb]-ZP. Car, levo, i carica, desno, stoje okrenuti licem i dr`e izme|u sebe dvostruki krst. Car sa zatvorenom krunom, u sakosu, manijaku i dijadimi, dr`i desnu ruku na grudima. Carica sa otvorenom krunom, u sakosu, manijaku i dijadimi, dr`i levu ruku na grudima.

Ljubi}, vrsta B III B I/α 1-255, T.VIII.11; Ivani{evi}, 6.22.2; H-2876 (8441), neodre|ena kovnica (avers je delimi~no duplo prekovan).

10. dinar (Ar), 21 mm, 1,0 g, ↓ T. I / 10 Av. IC-XC. Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na prestolu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe. (S leve strane prestola prikazana polovina cveta ñ rozete.)

Rv. SFb-ZP. Car, levo, i carica, desno, stoje okrenuti licem i dr`e izme|u sebe dvostruki krst. Car sa zatvorenom krunom u sakosu, manijaku i dijadimi dr`i desnu ruku na grudima. Carica sa otvorenom krunom, u sakosu, manijaku i dijadimi dr`i levu ruku na grudima.

Ljubi}, vrsta B III B I/α 1-255, T.VIII.11; Ivani{evi}, 6.22.2; H-2879 (8444), nepoznata kovnica.

Imobilizirane vrste cara Du{ana (1360ñ1375) 11. poludinar (Ar), 16 mm, 0,50 g, ↑ T. II / 11 Av. I[C]-XC. Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na prestolu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe.

Rv. SFb-ZP. Car sa zatvorenom kunom, u sakosu, manijaku i dijadimi sedi na prestolu bez naslona, okrenut licem. U desnoj ruci dr`i skiptar sa krstom, a u levoj akakiju. Iznad desnog ramena polumesec.

Ljubi}, vrsta B II, T.XV.2; Ivani{evi}, 7.4; H-2872 (8437).

12. poludinar (Ar), 18 mm, 1,0 g, → T. II / 12 Av. IC-XC. Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na prestolu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe.

(Ispod levog lakta kru`i}.)

Rv. SFb-ZP. Car, levo, i carica, desno, stoje okrenuti licem i dr`e izme|u sebe dvostruki krst. Car sa zatvorenom krunom, u sakosu, manijaku i dijadimi u desnoj ruci dr`i skiptar sa krstom. Carica sa otvorenom krunom u sakosu, manijaku 174

Sla|ana Spasi}

i dijadimi u levoj ruci dr`i skiptar sa krstom.

Ljubi}, vrsta B III/b, I/β, T.VIII.13; Ivani{evi}, 7.5; H-2875 (8440) (duplo, asimetri~no otkovan).

Stefan Uro{ (1355ñ1371) 13. dinar (Ar), 19 mm, 0,8 g, → T. II / 13 Av. 8RO[-^Rb. Car sa nimbom i zatvorenom krunom, u sakosu, manijaku i dijadimi sedi na prestolu bez naslona, okrenut licem. U desnoj ruci dr`i skiptar sa krstom, a u levoj akakiju.

Rv. VROSIVS I-[MP]ERATO[R]. [lem sa ~elenkom, velom, da{~icom, rozetom i prerjanicom, okrenut nadesno.

Ljubi}, vrsta B I/a, T.IX.13; Ivani{evi}, 9.7.2; H-2881 (8446), neodre|ena kovnica.

14. folar (Cu), 19 mm, 1,9 g, ↑ T. II / 14 Av. S - [E - MARIA.] / [L - P] Bogorodica Oranta sa nimbom, u tunici i maforionu, stoji okrenuta licem.

Rv. V-[OSI REX.] Vladar sa otvorenom krunom, u pla{tu i haqini, sedi na prestolu bez naslona, okrenut licem. U desnoj ruci dr`i skiptar sa krstom, a u levoj glob sa krstom.

S leve i desne strane prestola lav.

Ljubi}, vrsta E II 1, T.X.13; Ivani{evi}, 9.32; H-2889(8454), Ulciw.

15. folar (Cu), 19,5 mm, 1,1 g, ← T. II / 15 Av. [SEM]A-RI[A.] / [L ñ P] Bogorodica Oranta sa nimbom, u tunici i maforionu, stoji okrenuta licem.

Rv. V[RO-S]IVS. Vladar sa otvorenom krunom, u pla{tu i haqini, sedi na prestolu bez naslona, okrenut licem. U desnoj ruci dr`i skiptar sa krstom, a u levoj glob sa krstom.

S leve i desne strane prestola lav.

Ljubi}, vrsta E II 2-6, T.X.15; Ivani{evi}, 9.33; H-2890 (8455), Ulciw.

16. folar (Cu), 19 mm, 1,5 g, ← T. II / 16 Av. [SE-]M[ARIA]. / [L ñ P] Bogorodica Oranta sa nimbom, u tunici i maforionu, stoji okrenuta licem.

Rv. V[R-O]-SIVS. Vladar sa otvorenom krunom, u pla{tu i haqini, sedi na prestolu bez naslona, okrenut licem. U desnoj ruci dr`i skiptar sa krstom a u levoj glob sa krstom.

S leve i desne strane prestola lav.

Ljubi}, vrsta E II 2-6, T.X.14; Ivani{evi}, 9.33; H-2891 (8456), Ulciw.

17. folar (Cu), 20 mm, 1,6 g, ↑ T. II / 17 Av. SE-M-ARIA. / L ñ P Bogorodica Oranta sa nimbom, u tunici i maforionu, stoji okrenuta licem.

Srpski sredwovekovni novac u Numizmati~koj zbirci Narodnog muzeja Kraqevo

175

Rv. VR-O[SIVS].

Vladar sa otvorenom krunom, u pla{tu i haqini, sedi na prestolu bez naslona, okrenut licem. U desnoj ruci dr`i skiptar sa krstom, a u levoj glob sa krstom.

S leve i desne strane prestola lav.

Ljubi}, vrsta E II 2-6, T.X.14-15; Ivani{evi}, 9.33; H-2892 (8457), Ulciw.

Kraq Vuka{in Mrwav~evi} (1365ñ1371) 18. dinar (Ar), 19,5 mm, 0,8 g, ↓ T. II / 18 Av. IC-XC. Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na prestolu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe.

Rv. VBHA/BABLG[O]/V\RNNN/KRAVLb/KA[[I].

Ljubi}, vrsta II, T.X.18; Ivani{evi}, 12.5; H-2882 (8447).

Knez Lazar (1370ñ1389) 19. dinar (Ar), 17 mm, 0,7 g, ↑ T. II / 19 Av. [IC-XC.] Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na prestolu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe.

Rv. [K]NRZb-L[A]ZEb. Knez sa zatvorenom krunom, u sakosu, manijaku i dijadimi stoji ispred prestola, okrenut licem. U desnoj ruci dr`i skiptar sa krstom, a u levoj akakiju.

Ljubi}, vrsta II a, T.XI.14; Ivani{evi}, 24.5; H-2884 (8449), neodre|ena kovnica.

20. dinar (Ar), 17,5 mm, 0,8 g, → T. II / 20 Av. [I]C-XC. / [I] - \ Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, sedi na prestolu sa naslonom, okrenut licem. Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe.

Pv. S KNEZb S- LAZRb ST. Knez u sakosu, manijaku i dijadimi stoji okrenut licem. U desnoj ruci dr`i skiptar sa krstom, a u levoj akakiju.

Ljubi}, vrsta II a, T.XI.15; Ivani{evi}, 24.6; H-2885 (8450), neodre|ena kovnica.

21. dinar (Ar), 16 mm, 0,8 g, ← T. III / 21 Av. NOVOMON-TE [M APCES].

Hrist sa nimbom, u tunici i kolabionu, stoji u mandorli okrenut licem.

Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe.

Rv. +CONTE L-[AS]AR[O].

Knez u sakosu, manijaku i dijadimi stoji okrenut licem. U desnoj ruci dr`i skiptar s krstom, a u levoj akakiju.

Ljubi}, vrsta III a, T.XI.18; Ivani{evi}, 24.14; H-2883 (8448), Novo Brdo.

176

Sla|ana Spasi}

22. dinar (Ar), 16 mm, 1,0 g, ← T. III / 22 Av. NOVOMON-T[E M AP]C[ES].

Knez u sakosu, manijaku i dijadimi stoji okrenut licem. U desnoj ruci dr`i skiptar sa krstom, a u levoj akakiju.

Rv. CONTE LA-[SA]RO. Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, stoji u mandorli okrenut licem.

Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe.

Ljubi}, vrsta III a, T.XI.18; Ivani{evi}, 24.14; H-2886 (8451), Novo Brdo.

Stefan Lazarevi} (1389ñ1427) 23. dinar (Ar), 13 mm, 0,4 g, ↓ T. III / 23 Av. [C ñ X.] Hrist sa nimbom, u tunici i kolobionu, stoji u mandorli, okrenut licem.

Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe.

Rv. Dvoglavi orao sa ra{irenim krilima stoji okrenut frontalno.

Ljubi}, vrsta III a, T.XI.18; Mari}, XVI/1; Ivani{evi}, 42.18; H-2887 (8452).

24. dinar (Ar), 17 mm, 1,2 g, → T. III / 24 Av. IC-XC. Hrist sa nimbom u tunici i kolobionu, sedi na prestolu bez naslona, okrenut licem. Desnom rukom blagosiqa, a u levoj dr`i jevan|eqe.

Rv. DE/SPO/Tb. U sredini natpis u tri reda, izme|u dva krina i ~etiri zvezde.

Ljubi}, vrsta VII 2, T.XII.20; Ivani{evi}, 42.49; H-2888(8453), delom opse~en (?). \ura| Brankovi} (1402ñ1456) 25. dinar (Ar), 17,5 mm, 0,80 g, ↑ T. III / 25 Av. GNb/DESPO/TbGIOR/bGb A. Rv. Lav kora~a nalevo, okru`uju ga ~etiri zvezde.

Ljubi}, vrsta VIII a, T.XIII.17; Ivani{evi}, 45.8; H-2897 (8462).

26. dinar (Ar) 16 mm, 0,5 g, ← T. III / 26 Av. [+]GNb DESPOTb B. U krugu / GIORbGb. Monogram.

Rv. Lav kora~a nalevo. Okolo venac i naizmeni~no {estokrake zvezde i rozete.

Ljubi}, vrsta IX a, T.XIII.23; Ivani{evi}, 45.12; H-2898 (8463).

27. dinar (Cu), 16 mm, 0,8 g, ← T. III / 27 Av. Monogram i natpis [+]G[Nb DES]POT[b B]. U krugu / G[I-ORbGb]. Monogram.

Rv. Lav kora~a nalevo. Okolo venac i naizmeni~no {estokrake zvezde i rozete.

Ljubi}, vrsta IX a, T.XIII.23; Ivani{evi}, 45.12; H-2894 (8459).

Srpski sredwovekovni novac u Numizmati~koj zbirci Narodnog muzeja Kraqevo

177

28. dinar (Ar), 15 mm, 0,6 g, → T. III / 28 Av. [+GNbDESPOTb B]. U krugu / GI-ORbGb. Monogram.

Rv. Lav kora~a nalevo. Okolo venac i naizmeni~no {estokrake zvezde i rozete.

Ljubi}, vrsta IX a, T.XIII.23; Ivani{evi}, 45.12; H-2895 (8460).

29. dinar (Ar), 13 mm, 0,8 g, ← T. III / 29 Av. DESPOT b. Monogram. Okolo krinovi, zvezde i rozeta.

Rv. GIORbGb. Monogram. Okolo krinovi, zvezde i rozeta.

Ljubi}, vrsta X b, T.XIII.25; Ivani{evi}, 45.33; H-2896 (8461), neodre|ena kovnica.

30. dinar (Ar), 15,5 mm, 0,7 g, ↑ (?) T. III / 30 Av. Tekst je nejasan (ne~itak).

U sredini, u krugu, duplo slovo T T ili I T (?).

Rv. Tekst je nejasan (ne~itak).

U sredini predstava cveta ñ rozeta (?).

H-2893 (8458), opse~en (?).

178

Sla|ana Spasi}

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10 TABLA I

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20 TABLA II

21

22

23

24

25

26

27

28

29

TABLA III

30

Sladjana Spasi} SERBIAN MEDIAEVAL COINS IN THE NUMISMATIC COLLECTION OF THE NATIONAL MUSEUM IN KRALJEVO Summary The Numismatic Collection of the National Museum in Kraljevo contains thirty pieces of Serbian mediaeval silver and copper coins. The material was bought from the local collector and it is of unknown origin and finding place, although according to the sellerâ&#x20AC;&#x2122;s words, a part of the numismatic collection originates from the territory of the Municipality of Raska. It would be of great importance to have any record about the finding place.

Mintings of the following rulers are present: Stefan Uro{ II Milutin (ord. no. 1), Stefan Uro{ III De~anski (ord. no. 2), Stefan Dusan (ord. no. 4-10, plus immobilized type of Tsar Dusan ord. no. 11-12), Stefan Uro{ V (ord. no. 13, minting of the town of Ulcinj ord. no. 14-17), King Vuka{in (ord. no. 18), Prince Lazar (ord. no. 19-22), Stefan Lazarevi} (ord. no. 23-24) and Djurdje Brankovi} (25-30).

Out of thirty numismatic pieces, only one is countermarked (ord. no. 6), four pieces are cut out (ord. no. 3, 4, 24, 30), and the specimens under ord. no. 9 and 12 are double stamped.

By this paper, the group of thirty pieces of Serbian mediaeval coins is presented for insight for the purpose of further studying and finding new data about the representations, inscriptions, countermarks and sigla Ă&#x2013; on Serbian mediaeval coins.

182

Sla|ana Spasi}

MARIJA ALEKSI]-^EVRQAKOVI] Zavod za za{titu spomenika kulture Kraqevo

UDK: 902.2(497.11)î2006î ; 904:726.54(497.11)î15/16î ID: 180063500

REZULTATI ZA[TITNIH ARHEOLO[KIH ISTRA@IVAWA NA LOKALITETU SELI[TE, SELO RUDNO Apstrakt: Tokom maja 2006. na lokalitetu Seli{te (Crkvica) u selu Rudno, grad Kraqevo, istra`eni su ostaci mawe crkve. Otkrivena je jednobrodna gra|evina sa pripratom na zapadu i polukru`nom apsidom na istoku, koja je formirana direktnim zaobqavawem bo~nih zidova. Crkvica je izgra|ena u periodu obnove Patrijar{ije, tokom prve polovine XVII veka, i ulazi u krug mawih seoskih bogomoqa na podru~ju sliva reke Studenice.

Kqu~ne re~i: Rudno, reka Studenica, Seli{te, crkva, obi~aji, obnova Patrijar{ije Uvod Selo Rudno nalazi se na administrativnoj granici grada Kraqevo prema op{tini Ivawica, na 1057 m nadmorske visine, na obroncima planine Rado~elo (sl. 1). Glavni put, preko naseqa Gradac i Brvenik, povezuje Rudno sa Ibarskom magistralom, a makadamskim putem Rudno je povezano sa manastirom Studenica. Ru{evine crkve na lokalitetu Seli{te nalaze se ju`no od dana{weg centra sela Rudno, u zaseoku Andri}i.1 Lokalitet je sme{ten u slivu Kru{evi~ke tj. reke Brvenice, ali se nalazi i na kilometar od toka Brevine, koja je jedna od najve}ih pritoka reke Studenice.

Ostaci crkve su severnom stranom prisloweni uz padinu brega i bili su zarasli u visoko rastiwe i {ibqe (sl. 4). Seqani se okupqaju na lokalitetu za

1

Arheolo{ka iskopavawa su zapo~ela 15.5.2006. i trajala su 7 dana. Planirano je da se istra`e ostaci crkve, kako bi se na toj osnovi, u skladu sa dobijenim rezultatima, sagradila nova crkva. Rukovodilac istra`ivawa bila je dipl. arheolog Marija Aleksi}, stru~ni saradnik Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Kraqeva, ~lanovi ekipe: gra|. in`. Marijana Uro{evi} i dipl. in`. arhitekture Vesna Marinkovi}, stru~ni saradnici Zavoda za za{titu spomenika kulture Kraqevo, i Goran Jovanovi}, tehni~ka podr{ka.

Sl. 1, Geografski polo`aj sela Rudno i lokaliteta Seli{te

Sl. 4, Izgled pre iskopavawa

2

Arheolo{ki zapisnik NM Kraqevo broj 155, zapisnik sastavio Milorad Mihailovi}.

3

R. Stani}, Nepoznate crkve u okolini Ra{ke, Saop{tewa VIII (1969), 215.

4

O zna~aju ove teritorije za srpske sredwovekovne vladare i vlastelu svedo~e neki od najve}ih srpskih manastira i crkava: Studenica, Gradac, Stara i Nova Pavlica, Pridvorica, Kon~uli}.

5

M. Dini}, Srpske zemqe u sredwem veku, Beograd 1978, 71.

6

J. Aleksi}, @upe u slivu Ibra u sredwovekovnoj srpskoj dr`avi, Istorijski ~asopis VII (1957), 337.

7

Isto, 340.

8

Nahija Brvenik je nakon osnivawa ulazila u sastav Smederevskog sanxaka, a od prve polovine XVI veka u sastav Zvorni~kog sanxaka.

9

B. Kne`evi}, Sela nahije Brvenik u prvoj polovini XVI veka, Zbornik radova Srpsko selo, mogu}nosti i daqi pravci istra`ivawa 22 (2003), 41ñ55.

10

Isto, 44.

11

Isto, 48.

12

G. [krivani}, Putevi u sredwovekovnoj Srbiji, Beograd 1974, 107.

13

Isto, 109.

14

B. Kne`evi}, nav. delo, 51.

15

R. L. Veselinovi}, Srbi u Velikom ratu 1683ñ1699, u: Istorija srpskog naroda 3, tom 1, ur.

Radovan Samarxi}, Beograd 1993, 491ñ546.

druge Trojice ñ seosku litiju. Tokom rekognoscirawa NM Kraqevo zabele`eno je da je crkva slavila praznik sv. Ilije, ali ovo nije potvr|eno na terenu.2 R. Stani} navodi podatak da su crkvu, po narodnom predawu, zidali Nemawi}i, kako bi putuju}i iz Rasa u Studenicu mogli obavqati molitve.3 Teritorija sela Rudno ulazi u sastav starih srpskih zemaqa, u wegovom okru`ewu ose}a se duh pro{lih vremena i velikih graditeqskih poduhvata srpskih sredwovekovnih vladara.4 Najbli`e sredwovekovno utvr|ewe Rudnu nalazi se u Brveniku. Grad Brvenik se pomiwe u pisanim izvorima ve} u XIII veku, dok je postojawe istoimene `upe potvr|eno poveqom cara Uro{a, kojom se 1363. odobrava i potvr|uje ~elniku Musi zamena grada Zve~an za grad Brvenik i `upe za `upu sa Vojislavom Vojinovi}em5. Atar sela Rudno nalazi se u grani~nom podru~ju dve sredwovekovne `upe: `upe Brvenik i Gorwi Ibar.

Oblasti ovih dveju `upa nisu precizno definisane. Zna se da je `upa Brvenik obuhvatala teritoriju oko sredweg toka reke Ibar, na levoj obali izme|u tokova reka Ra{ke i Brvenice i uski pojas na desnoj obali reke.6 @upa Gorwi Ibar obuhvatala je teritoriju sliva reke Studenice i dowi tok reke Ibar od grada Brvenik do grada Magli~, kao i uzan pojas Draga~eva.7 Padom despotovine u Srbiji se uvodi novi administrativni sistem, `upe se zamewuju nahijama. Ukoliko prihvatimo hipotezu da se teritorija sredwovekovnih `upa uzimala kao osnov za formirawe novih administrativnih jedinica, oblast `upe Brvenik poklopila bi se sa teritorijom nahije Brvenik.8 Na osnovu turskih deftera definisana je teritorija nahije, a izvr{en je i popis sela.9 Nahija je na levoj obali Ibra obuhvatala planinski predeo ^emerne, Rado~ela i susednih brda, slivove reka Studenice i Brevine, sa naseqima severno od Ra{ke. U turskom defteru iz 1548.10 upisano je selo Dra`ini}i, kao posed Sinan-bega, Dra`ini}i su danas zeseok sela Rudno. U defterima iz 1533. i 1548.11 ubele`eno je da stanovnici sela Brezna @etanica, Brezovik (Bzovik) i Gorwi Lazi ~uvaju opasni derbend Rado~il. Derbend se nalazi na putu koji iz unutra{wosti vodi prema Zvorniku. Selo Bzovik je susedno selo Rudnu, a u wemu, na granici prema Rudnom, postoji zaselak Lazi. [krivani} navodi dva puta koja su prolazila padinama planine Rado~elo, jedan je preko manastira Gradac, Dra`ini}a i Reke vodio ka Studenici i daqe na Lopatnicu12, dok je drugi preko Gradca i planine Borvik dolinom Moravice vodio za Ivawicu i Ariqe13. Zasada ne postoji pisani trag o selu pod nazivom Rudno u `upi ili nahiji Brvenik. Iz turskih deftera saznaje se da je stanovni{tvo nahije Brvenik uglavnom hri{}ansko; u defteru iz 1533. navodi se svega 28 muslimanskih ku}a. Broj muslimanskih ku}a se po defteru iz 1548. pove}ao, pa ih u svakom selu ima bar po jedna, dok ih u Crniqavi ima 6 a u Patini ~etiri.14 Miran period pod tuskom vla{}u prekinut je po~etkom be~kog rata (1683ñ1699)15, u toku kojeg dolazi do podizawa ustanaka srpskog naroda protiv Turaka podstaknutih uspesima austrijske vojske. Zavr{etak rata i neuspeh Austrije doveo je do velikih migracionih talasa na centralnom Balkanu, poznatih kao Velika seoba (1690). Migracioni talasi obuhvatili su i nahiju Brvenik. Broj stanovnika u nahiji se znatno smawuje, a pojedina mesta ostaju potpuno pusta. Ponovno naseqavawe ovih krajeva kre}e po~etkom XIX veka, kada se doseqavaju porodice iz Sanxaka, Hercegovine i Crne Gore.16 Verovatno u tom periodu nastaje dana{we ime dana{weg sela i dolazi do formirawa wegovih granica u odnosu na stara sela Bzovik, Lazi i Dra`ini}i.

Metodolo{ki pristup i rezultati istra`ivawa

16

Porodice u Rudnom pamte vreme doseqavawa svojih starih, kao i mesta iz kojih su se pre oko 200 godina doselili u ove krajeve.

Nakon prvog obilaska lokaliteta zakqu~eno je da je re~ o ostacima crkve mawih dimenzija, najboqe o~uvanog severnog zida naosa prislowenog uz padinu brega i zida apside u visini od 1,2 m. Budu}i da se radi o za{titnim arheolo{kim istra`ivawima, lokalitet je iskopavan postavqawem sondi unutar cr184

Marija Aleksi}-^evrqakovi}

Sl. 2, Osnova crkve sa ucrtanim sondama

kve i uz spoqna lica zidova, sa mogu}no{}u pro{irivawa sondi ukoliko se za tim uka`e potreba (sl. 2). Stratigrafija unutar sondi je jednostavna, nakon skidawa humusnog sloja kopalo se kroz ru{evinski sloj 単 gra|evinski {ut, a zatim kroz sloj glinovite mrke zemqe bez nalaza do nivoa ispod po~etka temeqa (sl. 3c; 8). Unutra{wost crkve je u trenutku zapo~iwawa iskopavawa ve} bila za~i{}ena radi lak{eg okupqawa me{tana, tako da je unutar crkve izostao ru{evinski sloj. Posle skidawa tankog pokriva~a, nastalog trulewem li{}a i organskih materijala, do{lo se do nivoa poda, zatim se kopalo kroz mrku glinovitu zemqu bez nalaza do nivoa ispod po~etka temeqa.

Tokom arheolo{kih istra`ivawa otkriveni su ostaci gra|evine oblika pravougaonika, orijentacije severozapad単jugoistok, sa polukru`nom apsidom

Sl. 3a, Podu`ni presek kroz crkvu sa pogledom na sever Sl. 3b, Popre~ni presek kroz pripratu sa pogledom na istok Sl. 3c, Severni profil sonde 1

Rezultati za{titnih arheolo{kih istra`ivawa na lokalitetu Seli{te, selo Rudno

185

Sl. 6, Sonda 1, Sloj sa krovnim plo~ama

Sl. 5, Izgled nakon iskopavawa

Sl. 7, Oltarski prostor sa ostacima originalnog poda

na istoku, formiranom direktnim zaobqavawem bo~nih zidova (sl. 5). Lica zidova obrazovana su slagawem pritesanog i plo~astog kamena u pravilnim redovima, dok je sredina zidne mase ispuwena kamenom trpancem sa mnogo maltera (sl. 3a). Istra`ivawa su pokazala da je crkva bila do izvesne kote prislowena uz padinu brega, tako da severni zid ima samo unutra{we lice. Temeqni delovi zidova se sastoje od jednog, odnosno dva reda kamena. Otvarawem sonde sa zapadne strane objekta otkriveni su ostaci priprate, koja nije bila vidqiva na povr{ini terena pre zapo~iwawa istra`ivawa. Na osnovu izgleda spoja zidova priprate i glavnog dela crkve, mo`e se zakqu~iti da je priprata dozidana.

Zidovi priprate su tawi od zidova centralnog dela crkve i jako rastre{eni zbog korewa biqaka koje su rasle na ovom prostoru. Temeqni deo severnog zida priprate zaliven je u kre~nom malteru. Unutar priprate kopalo se kroz sloj paqevine, koji nije konstatovan u drugim sondama. Delovi `ivotiwskih skeleta potvr|uju navode me{tana da je na ovom prostoru prilikom okupqawa seqana na Sv. trojicu oformqeno ogwi{te na kome se peklo pe~ewe.

Ulazi u pripratu i u naos ne nalaze se u osi crkve i pomereni su bli`e severu (o~uvani nivoi oba praga, sl. 3b). U masi severnog, kao i ju`nog zida naosa, naspramno jedan drugom, izvedena su dva luka (sl. 3a). Luk u severnom zidu je konstruktivno boqe izveden, nose}i delovi izgra|eni su od kamena oblika kvadra, a lu~ni od sige. Konstrukcija severnog luka po~iwe u nivou poda naosa, dok je u ju`nom zidu izdignuta od nivoa poda 30 cm. U severnoj polovini oltarskog prostora nalaze se dve ni{e, prva je pravougaonog oblika, dok je od druge o~uvana samo dowa plo~a, potkovi~astog oblika. Crkva je bila presvo|ena poluobli~astim svodom, izra|enim od sige, {to je zakqu~eno po sastavu {uta u sondama.

Krov je bio dvoslivan, izra|en od kamenih plo~a nejednake veli~ine i oblika. Delovi krovnog pokriva~a su ~inili debeli sloj {uta, a nala`eni su u sondama unutar crkve, ali naro~ito u sondama otvorenim uz spoqno lice severnog zida (sl. 6), kao i u priprati. U otkopnim slojevima nisu potvr|eni fragmenti fresko-slikastva. Malo je verovatno da je crkva bila malterisana budu}i da se, osim u priprati, nije nai{lo na sloj sa ve}om koncentracijom kre~a.

Arheolo{kim radovima unutar crkve otkriven je originalni nivo poda, koji je o~uvan jedino unutar oltarskog prostora (sl. 7). Pod je bio na~iwen od kamenih plo~a nepravilnih oblika i razli~itih dimenzija. U podu je sa~uvan i originalan postament za ~asnu trpezu, dok su u {utu prona|eni delovi plo~e ~asne trpeze, izra|ene od belog studeni~kog mermera. Postament ~asne trpeze ima profilaciju s jedne strane i izra|en je od sige. Izgled postamenta ukazuje da je on prvobitno bio zami{qen kao deo neke konstrukcije unutar gra|evine ili je 186

Marija Aleksi}-^evrqakovi}

17

Sl. 8, Sonda 1, osnova i isto~ni profil

Sl. 9, Nadgrobna plo~a u severnom zidu

prenesen u crkvu sa nekog drugog objekta. Prilikom definisawa pravca severnog zida prona|ena je nadgrobna plo~a sa ornamentom zvezde unutar solarnog kola (sl. 9). Postojawe grobqa uz gra|evinu nije potvr|eno, a savremena konfiguracija terena ne ukazuje na mogu}nost da je oko crkve postojala nekropola.17 Od pokretnih nalaza treba izdvojiti delimi~no fragmentovani celivaju}i krst (sl. 10単11) iz 1872, prona|en u severoisto~nom delu naosa, zajedno sa novcem iz vremena Kraqevine Srbije (1888). Na osnovu konteksta i stawa u kome je na|en, mo`e se zakqu~iti da ovaj krst nije bio deo crkve u periodu kada je ona bila liturgijski aktivna. Unutar crkve, naro~ito unutar oltarskog prostora, otkriven je veliki broj no`eva 単 tipa britvi pobodenih u zemqu, vi{e desetina metalnih nov~i}a sa kraja XIX veka i raznih emisija iz XX veka. Prona|en je i izvestan broj `enskih marama, kao i nekoliko zamotuqaka vunice za pletewe. Ovi nalazi svedo~e da se kod naroda o~uvala svest o svetosti mesta, ali i duboko ukoreweni obi~aji 単 magijski rutuali, koji se kose sa zvani~nom crkvenom doktrinom.

Siguran datum izgradwe crkve na Seli{tu zasada ne mo`e biti odre|en, terminus post quem mo`e biti okvirno utvr|en na osnovu nadgrobne plo~e ugra|ene unutar severnog zida naosa, i analogija sa gra|evinama sli~nih osnova na teritoriji sliva reke Studenice. Iako fizi~ki pripada slivu reke Brvenice, atar sela Rudno ulazi u kulturni i stvarala~ki krug formiran oko manastira Studenice. Crkva na Seli{tu pripada tipu crkava jednostavnih arhitektonskih re{ewa, podizanih pomo}u ograni~enih nov~anih sredstava i od strane lokalnih majstora. Na osnovu re{ewa apsidalnog dela koji se direktno nadovezuje na bo~ne zidove, navodi na zakqu~ak da je majstor navikao na rad sa drvetom, tj. da je stekao iskustvo u izgradwi crkva brvnara.

O vremenu podizawa crkve mo`e se posredno doneti zakqu~ak datovawem spomenika prona|enog unutar severnog zida crkve (sl. 9). Spomenik je izra|en od kre~waka, pravougaonog oblika (dim. 55 x 45 cm), a pripada spomenicima tipa plo~e vertikalno pobodene u zemqu. Budu}i da oko crkve nije utvr|eno postojawe nekropole, zakqu~uje se da je spomenik donesen. Nedaleko od lokaliteta na Seli{tu, a ispod brda Molitva sme{teni su ostaci male kapele i stare nekropole (sl. 12), na koju se nadovezuje aktivno seosko grobqe.18 Najstarijim spomenicima na nekropoli smatraju se horizontalno postavqene plo~e obrubqene izlomqenom linijom, kakvih ima ugra|enih i u pod crkve sv. Nikole (Nikoqa~e)19.

Ovakvi nadgrobni spomenici karakteristi~ni su za XV i XVI vek. Vertikalno postavqeni spomenici su, po pravilu, ne{to mla|a forma spomenika.20 U podu naosa crkve Nikoqa~e ugra|ena je jedna plo~a sa predstavom sun~evog kola, unuRezultati za{titnih arheolo{kih istra`ivawa na lokalitetu Seli{te, selo Rudno

187

U neposrednoj blizini lokaliteta nalazi se samo jedan spomenik iz prve polovine XX veka, dok starih nadgrobnih spomenika nema. Prostor ju`no i isto~no od crkve nije mogao biti kori{}en za sahrawivawe zbog velikog pada terena.

Prostor severno i zapadno od crkve u pro{losti je slu`io kao obradivo zemqi{te. Po navodima me{tana, prilikom orawa ili kopawa rupa za sadwu vo}a nije se nailazilo na nadgrobne spomenike. Prilikom radova na obnovi crkve izvr{ena je denivelacija terena sa severne strane crkve, kako bi se oslobodio severni zid i napravio prilazni plato sa zapadne strane. Prilikom ovih radova nisu otkriveni ostaci nekropole.

18

Kapela je jednobrodna gra|evina sa polukru`nom apsidom na istoku, koja se direktno nastavqa na bo~ne zidove (dim. 5 x 3 m). U zidovima objekta ugra|ene su nadgrobne plo~e od belog, studeni~kog mermera. Prilikom rekognoscirawa stru~waci NM Kraqevo izneli su mogu}nost da je crkva podignuta nakon zaru{avawa crkvice na Seli{tu, tj. po~etkom XIX veka, Arheolo{ki zapisnik broj 172, NM Kraqevo, zapisnik sastavio Milorad Mihailovi}.

19

Crkva sv. Nikole je sme{tena u zaseoku Dra`ini}i sela Rudno.

20

N. Dudi}, Stara grobqa i nadgrobni belezi u Srbiji, Beograd 1995, 92.

21

N. Bojovi}, Ornamentika na nadgrobnim spomenicima, ^a~ak 1995, 7.

22

R. Stani}, nav. delo, 216.

23

Do sada poznate crkve i crkvi{ta u slivu Studeni~ke reke: crkvi{te u Babi}ima, crkvina u Ba`alama, crkva sv.

Ilije u Zasadu, crkvina u Belobra}i, crkva sv. Nikole u Brezovi, crkva u Brusniku, crkvina u Veqovi}ima, crkvica u Vrawevu, Bogorodi~ina crkva u Vrhu, crkvetina u Godovi}u, crkva Blage Marije u Golov{i, crkva sv. Luka u Devi}ima, crkva sv. Bogorodice u Dolcu, crkva sv. Spiridona u Peri{i}ima, crkva sv. Nikole u @eleznici, crkvina u @ivi~ki, crkva sv. Ane u Brusniku, crkva sv. Katarine u Kosuri}ima, crkva sv. Aleksija u Mili}ima, crkva sv. Kozme i Damjana u Ostatiji, Gorwa i Dowa crkva u Pale`u, manastir sv. Preobra`ewa u Pridvorici, crkva sv. Jovana u Savovu, crkva u Sredwoj Reci, crkva sv. Ane u Starom Selu, crkva u Tepe~u, crkvina u ^e~ini, crkva sv.

Nikole u U{}u. Neke od navedenih crkava poti~u iz sredweg veka, dok su druge izgra|ene ili obnovqene u periodu obnove Patrijar{ije, vidi: S. \uri} i dr., Spomenici u slivu Studenice, Saop{tewa XXIIñXXIII (1990ñ1991), 183ñ226. Crkva u Rudnom nije obuhva}ena Planom podru~ja sa posebnom namenom sliva reke Studenice, koji je sa~inio Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture 1990. zato {to se fizi~ki ne nalazi u slivu reke Studenice, ali ona ipak pripada istom vremenskom i kulturnom okviru stvarawa.

24

S. \uri} i dr., nav. delo, 186.

25

Isto, 191ñ92.

26

Isto, 200ñ201.

Sl. 10, Celivaju}i krst, lice

Sl.11, Celivaju}i krst, nali~je

tar kojeg je predstavqen krst. Predstava sun~evog kola na nadgrobnim spomenicima vezuje se za verovawe u ponovno ra|awe, dok se predstavom zvezde naj~e{}e prikazuje qudska du{a. Spajawem simbolike ova dva motiva majstor je mogao jednostavno opisati verovawe u prelazak du{e na drugi svet, odnosno weno ponovno ra|awe.21 Nadgrobni spomenik sa Seli{ta se okvirno mo`e datovati u XVI vek, na osnovu ~ega zakqu~ujemo da je crkva podignuta ne{to kasnije.

Osnova i na~in gradwe crkve Nikoqa~e22 (sl. 13) veoma su sli~ni planu crkve istra`ene na lokalitetu Seli{te. Osnovne razlike u arhitektonskim re{ewima ogledaju se u nedostatku priprate kod Nikoqa~e, i u izgledu naosa izdeqenog stupcima na traveje. Sigurni podaci o vremenu izgradwe Nikoqa~e ne postoje. Ukoliko prihvatimo pretpostavku da je Nikoqa~a sredwovekovna gra|evina koja je kasnije krajem XVI ili po~etkom XVII veka obnovqena, mo`emo je posmatrati kao uzor na osnovu kojeg je izgra|ena i crkva na Seli{tu.

Na teritoriji sliva reke Studenice postoji veliki broj mawih seoskih odnosno grobqanskih crkvica arhitektonskih re{ewa sli~nih crkvi na Seli{tu.23 Osnovna karakteristika im je upro{}en izgled osnove. To su jednobrodne gra|evine, sa polukru`nom apsidom na istoku, koja se direktno nadovezuje na severni i ju`ni zid naosa. Gra|evine mogu imati i pripratu na zapadnoj strani, prostor naosa mo`e, ali i ne mora biti izdeqen stupcima na traveje. Po arhitektonskom re{ewu, crkvi na Seli{tu najsli~niji su ostaci crkvice u Belobra}i,24 crkvica u selu Zapoto~u,25 Gorwa crkva u Pale`u.26 Crkva u Zapoto~u ima u masi bo~nih zidova po dve lu~no zasvedene ni{e, razdvojene travejima.

Diskusija Iako narodno predawe govori o crkvi na Seli{tu kao nemawi}koj gra|evini, na~in gradwe i tip osnove ukazuje da se radi o znatno kasnijem vremenskom periodu, periodu obnove Patrijar{ije. Graditeqska delatnost na ovom prostoru o`ivqava naro~ito za vreme patrijarha Pajsija Jawevca (1614ñ1647).27 Iako su zakoni o obnovi crkvenih gra|evina bili strogo definisani od strane turskih vlasti, u stvarnosti oni su mogli biti i zaobi|eni. Crkvica je za188

Marija Aleksi}-^evrqakovi}

27

Sl. 12, Pogled sa lokaliteta na brdo Molitvu i seosko grobqe

pustela i razru{ena krajem istog veka, tokom austrijsko-turskih sukoba, odnosno posle Velike seobe 1690. Pretpostavqamo da bi kod stanovni{tva sela Rudno bilo sa~uvano se}awe na sveca za{titnika crkve da je ona bila liturgijski aktivna u periodu wegovog doseqavawa u ove krajeve tokom XVIII veka.

Treba napomenuti da je Rudno sme{teno izme}u dva velika sredwovekovna manastira, ali manastir Gradac u svesti lokalnog stanovni{tva nikada nije stekao takav zna~aj i po{tovawe kao manastir Studenica.28 Kada se, u savremenoj nauci, govori o graditeqskoj delatnosti u turskom periodu na ovom podru~ju, ona se neraskidivo vezuje za stvarala~ki krug oko Nemawine zadu`bine, dok manastir Gradac ostaje po strani. Postoji mogu}nost da je u periodu velike gra|evinske delatnosti manastir Gradac ve} bio zapusteo, o ~emu mo`da govori podatak da je patrijarh 1620. posetio manastir Studenicu, ali se ne navodi i poseta manastiru Gradac. Zna~aj Studenice kod lokalnog srpskog stanovni{tva svakako je bio jedinstven upravo zbog Stefana Nemawe, svetog Save i wihovog presudnog uticaja na stvarawe sredwovekovne srpske dr`ave i autokefalne crkve. Taj zna~aj prepoznaje i R. Stani} koji je izvesno vreme prou~avao crkve na teritoriji sliva reke Studenice.29 Zanimqiva je veoma izra`ena svest o svetosti crkve kod lokalnog stanovni{tva. Tradicija koja govori da je crkva iz nemawi}kog perioda i verovawe u narodu u isceliteqsku mo} sv. Nikole ovom mestu dalo je jednu pagansku dimenziju. O tome svedo~e i na desetine bode`a prona|enih u slojevima unutar crkve, smotuqci vunice, `enske marame, novac, kao i celivaju}i krst. Bode`i i vunica imali su ulogu u magijskim ritualima, kojima se poku{avala odagnati bolest, odnosno obezbediti plodnost kod `ena,30 dok su ostali predmeti prilagani kao dar zahvalnih molilaca na pomo}i u izle~ewu sa zna~ewem votiva.31 Ove primedbe mogu biti zna~ajne etnolozima pri prou~avawu starih srpskih obi~aja, ~ije poreklo treba tra`iti u vremenu pre prihvatawa hri{}anstva. Jo{ je V. ^ajkanovi} primetio da je srpski narod veoma konzervativan u o~uvawu svojih starih obi~aja i verovawa:32 stari obi~aji ne i{~ezavaju ve} samo dobijaju drugu formu, prihvatqivu crkvenim u~ewima. Tako su pagansko svetili{te i posvete paganskim bogovima preoblikovane u veru isceliteqske mo}i hri189 Rezultati za{titnih arheolo{kih istra`ivawa na lokalitetu Seli{te, selo Rudno

Crkve na teritoriji susedne Ra{ke izgra|ene krajem XVI i po~etkom XVII veka: crkva u Jarandolu, sv. \or|a u Pocesju, crkva sv. Vavedewa u Beqaku, sv.

Ilije u Borovi}ima, sv. Jovana Krstiteqa u Koritniku, sv. Petra i Pavla u Bini}ima, vidi: R. Stani}, nav. delo, 213ñ225.

28

Ovaj manastir se ~esto naziva majka srpskih crkava. Nije to zbog posebnih privilegija manastira Studenice. U temeqe Studenice uzidani su prvi i najdragoceniji osnovi u stvarawu srpske Crkve i Ota~astva, kao i po~eci razvoja celokupne na{e prosvete i kultureÖ Ona je kolevka dela Oca na{e Crkve Svetoga Save, SvetosavqaÖ Te`e}i ka visinama Studenica je bila i ostala kula svetiwa svojoj Crkvi i narodu, iako je ~esto zapadala u nevoqe i stradawaÖ Re~ episkopa `i~kog Stefana, u: Zbornik radova Osam vekova Studenice, ur. episkop `i~ki Stefan i dr., Beograd 1986, 9ñ10.

29

R. Stani}, Jedan arhitektonski obrazac crkava u okolini Studenice, Na{a pro{lost 1 (1986), 65 i isti, Zidno slikarstvo u okolini Studenice, Saop{tewa XV (1983), 147.

30

Q. Radenkovi}, Narodna bajawa kod ju`nih Slovena, Beograd 1996, 87 i 112.

31

Isto, 98ñ99.

32 V. ^ajkanovi}, Studije iz srpske religije i folklora 1910ñ1924, Beograd 1994, 70ñ71.

33 U svome tekstu ÑUbijawe vampiraî ^ajkanovi} navodi obi~aj obra}awa Bogu za ki{u na grobqima kod Srba. Molitve upu}ene hri{}anskom Bogu za ki{u predstavqaju tekovine iz nove, hri{}anske vere, dok je mesto na kome se molitve vr{e ostatak stare religije, po kojoj se za ki{u mole du{e predaka, tj. prema kojoj se veruje da du{e predaka donose ki{u.

Molitve za ozdravqewe na crkvi{tu sa zavetnim darovima predstavqaju simbiozu stare i nove religije, tj. prilago|avawe starih obi~aja novoj veri.

Isti, Mit i religija u Srba, Beograd 1973, 252ñ253.

34

M. Valtrovi} i D. Milutinovi}, Valtrovi} i Milutinovi}: dokumenti 2 ñ terenska gra|a 1872ñ1907, ur. Tawa Damqanovi}, Beograd 2007, 176ñ177.

Sl. 13, Crkva sv. Nikole ñ Nikoqa~a, Rudno

{}anskih svetaca i crkve.33 Kult vezan za svetog Savu, kao i isceliteqske mo}i mo{tiju svetog Simeona Nemawe, dobar su primer produ`etka i supstitucije starih verovawa pod okriqem pravoslavqa.

Postavqawe na kartu jo{ jedne seoske crkve u blizini manastira Studenice nastale u periodu obnove Patrijar{ije iznova pokre}e pitawe razloga podizawa, neretko i vi{e od jedne bogomoqe u selima studeni~kog sliva. Mo`da su u Valtrovi}evom re~ima najboqe i najkonciznije pobrojani mogu}i razlozi odnosno podsticaji jednom takvom fenomenu.34 Treba li ga posmatrati kao poku{aj crkvenih velikodostojnika da obnove poquqanu veru u narodu ili samog naroda da podizawem novih hramova poku{a umilostiviti Boga i okajati grehe kako svoje tako i svojih predaka? Gra|evinski polet na ovom prostoru svedo~i i o dobrom imovinskom stawu stanovni{tva, kao i o dobrim i mirnim odnosima u jednom periodu XVII veka sa novim upravnim sistemom.

190

Marija Aleksi}-^evrqakovi}

BIBLIOGRAFIJA Aleksi} J. 1957. @upe u slivu Ibra u sredwovekovnoj srpskoj dr`avi, Istorijski ~asopis VII (1957): 333ñ343.

Babi} G., Kora} V. i ]irkovi} S. 1986. Studenica. Beograd: Jugoslovenska revija.

Bo`anovi} S. 2006. Brvenik u sredwem veku, Rad muzeja Vojvodine 47/48 (2006): 81ñ88.

Bojovi} N. 1995. Ornamentika na nadgrobnim spomenicima. Katalog izlo`be. ^a~ak: Narodni muzej ^a~ak.

Valtrovi} M. i Milutinovi} D. 2006. Valtrovi} i Milutinovi}: dokumenti 1 ñ terenska gra|a 1871ñ1884, ur. Tawa Damqanovi}. Beograd: Istorijski muzej Srbije.

2007. Valtrovi} i Milutinovi}: dokumenti 2 ñ terenska gra|a 1872ñ1907, ur. Tawa Damqanovi}. Beograd: Istorijski muzej Srbije.

Veselinovi} R. L. 1993. Srbi u Velikom ratu 1683ñ1699. Str. 491ñ546 u: Istorija srpskog naroda 3, tom 1, ur. Radovan Samarxi}. Beograd: Srpska kwi`evna zadruga.

Dini} M. 1978. Srpske zemqe u sredwem veku, Beograd: Srpska kwi`evna zadruga.

Dudi} N. 1995. Stara grobqa i nadgrobni belezi u Srbiji, Beograd: Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture. \uri} S. i dr.

1991. Spomenici u slivu Studenice, Saop{tewa XXIIñXXIII (1990ñ1991): 183ñ226.

Kandi} O. 2005. Gradac, istorija i arhitektura manastira. Studije i monografije 15.

Beograd: Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture.

Kne`evi} B. 2003. Sela nahije Brvenik u prvoj polovini 16. veka, Zbornik radova Srpsko selo, mogu}nosti i daqi pravci istra`ivawa 22 (2003): 41ñ55.

Kori}anac D. B. 1995. Nadibar 2, naseqa u Rudni~koj Moravi i Ibru. Etnoantropolo{ki problemi, monografije 21. Beograd: Odeqewe za etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Radenkovi} Q. 1996. Narodna bajawa kod ju`nih Slovena. Beograd: Balkanolo{ki institut SANU. Samarxi} R. 1993. Srpska pravoslavna crkva u XVIñXVII veku. Str. 7ñ104 u: Istorija srpskog naroda 3, tom 2, ur. R. Samarxi}. Beograd: Srpska kwi`evna zadruga.

Stani} R. 1969. Nepoznate crkve u okolini Ra{ke. Saop{tewa VIII (1969): 213ñ224.

1983. Zidno slikarstvo u okolini Studenice, Saop{tewa XV (1983): 147ñ180.

1986. Jedan arhitektonski obrazac crkava u okolini Studenice, Na{a pro{lost 1 (1986): 65ñ86.

Stefan episkop `i~ki 1986. Re~ Episkopa `i~kog Stefana. Str. 9ñ10, u: Zbornik radova Osam vekova Studenice, ur. episkop `i~ki Stefan i dr., Beograd: Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve. ^ajkanovi} V. 1973. Mit i religija u Srba, Beograd 1973: Srpska kwi`evna zadruga.

1994. Studije iz srpske religije i folklora 1910ñ1924, Beograd: Srpska kwi`evna zadruga, Beogradski izdava~ko-grafi~ki zavod, Prosveta i Partenon M. M. [krivani} G. 1974. Putevi u sredwovekovnoj Srbiji, Beograd: Turisti~ka {tampa. [uput M. 1991. Spomenici srpskog crkvenog graditeqstva XVIñXVII vek. Studije 8.

Institut za istoriju umetnosti. Beograd: Filozofski fakultet u Beogradu.

Rezultati za{titnih arheolo{kih istra`ivawa na lokalitetu Seli{te, selo Rudno

191

Marija Aleksi}-^evrljakovi} THE RESULTS OF PROTECTIVE ARCHAEOLOGICAL INVESTIGATIONS OF THE LOCALITY SELI[TE, THE VILLAGE OF RUDNO Summary During May 2006, in the locality Seli{te (Crkvica) in the village of Rudno, City of Kraljevo, the remnants of a small church were investigated. The building is rectangular, its orientation is west-east, and it has a semicircular apse on its east side formed by direct rounding of the lateral walls (Figs. 2; 5). The remnants of a narthex were discovered on the west side of the building and it was concluded, on the basis of connection between the narthex walls and the main part of the church, that the narthex was added. Two arches were built in the mass of lateral walls of the naos, opposite each other (Fig. 3a). Out of movable findings, a partly fragmented blessing cross from 1872 (Figs. 10-11) and the tombstone inserted in the north wall of the naos (Fig. 9) should be particularly mentioned. The tombstone presents the sun wheel inside which there is a six-pointed star, and the tombstone dates from the XVI century. Although the tradition speaks about the church at Seli{te as a Nemanji}â&#x20AC;&#x2122;s building, the way of construction and type of its basis indicate that it belongs to a considerably later period, i.e. the period of renovation of Patriarchy. The church may be dated approximately the first half of the XVII century. Special ethnological value is given to the folk belief in the sacredness and healing power of the place, which is documented by a large number of scarves, coins, daggers and wool. Archaeological investigation of the locality Seli{te has confirmed the existence of another small church in the surroundings of the monastery of Studenica and again actualized the issue of reasons for their erection at the end of the XVI century and beginning of the XVII century.

192

Marija Aleksi}-^evrqakovi}

DRAGA MILOVANOVI]

UDK: 355.22(497.11)î1945î(083.81) ID: 180064012

Istorijski arhiv Kraqevo

REKVIZICIJA U KRAQEVU 1945. GODINE Apstrakt: U radu se, na osnovu arhivske gra|e Istorijskog arhiva u Kraqevu, prati proces uspostavqawa i delovawa nove vlasti od 10. decembra 1944, obezbe|ivawe materijalnih sredstava za vojsku i najsiroma{nije stanovni{tvo, merom predvi|enom uglavnom za ratne okolnosti ñ rekvizicijom. Prati se dono{ewe i sprovo|ewe odluke o rekviziciji u periodu 29. januar 1945 ñ 19. jun 1945. godina, kroz zapisnike sednica GNOO. Na spisku za rekviziciju na{lo se 150 gra|ana (trgovaca, kafexija, pekara, opan~ara, mesara, kova~a, obu|ara, voskara, lekara, abaxija i pintera) i tri ustanove.

Kqu~ne re~i: Drugi svetski rat, zbor gra|ana, Narodnooslobodila~ki odbor, nova vlast, sednice, spisak, rekvizicija Drugi svetski rat za narod Jugoslavije bio je oslobodila~ki i gra|anski rat za novi dru{tveni poredak koji odbacuje kraqa i monarhiju. Krajwi rezultat Narodnooslobodila~ke borbe je uspostavqawe Ñnarodneî, tj. komunisti~ke vlasti koja je po~ela da se razvija u oru`anom ustanku naroda Jugoslavije u oslobo|enim oblastima ve} 1941. godine a kroz formirawe narodnooslobodila~kih odbora. Prvi narodnooslobodila~ki odbori bili su kratkog daha, a sa oslobo|ewem obnavqa se rad narodnooslobodila~kih odbora. Odlukom o ustrojstvu i poslovawu narodnoslobodila~kih odbora i skup{tina demokratske Srbije od 1. decembra 1944. godine formiraju se seoski (mesni), op{tinski, osnosno rejonski narodnooslobodila~ki odbori, kao osnovne jedinice narodne vlasti i gradski, sreski i okru`ni narodnoslobodila~ki odbori kao vi{i stepen narodnooslobodila~ke vlasti.

Na zboru gra|ana 10. decembra 1944. godine izabran je i konstituisan Gradski narodnooslobodila~ki odbor za grad Kraqevo. Sa~iwavali su ga predsednik, potpredsednik, sekretar i poverenici za odseke: upravni, sanitetski, za socijalno starawe, obnovu, prosvetu, privredu, saobra}aj, vojni i stambeni odsek, zamenik sekretara i jedan odbornik bez zadu`ewa.1 Imao je zadatak da podi`e, ujediwuje i organizuje sav narod u borbi protiv okupatora i wegovih pomaga~a; da organizuje privrednu i radnu pomo} narodnooslobodila~koj vojsci Jugoslavije; da rukovodi u svom delokrugu privrednim i kulturnim podizawem naroda; da sprovodi zakone i zakonska nare|ewa; upravqa imovinom i donosi buxet; upravqa narodnooslobodila~kim fondovima; odr`ava, izgra|uje i obezbe|uje lokalni saobra}aj; rukovodi gra|evinskom delatno{}u; da organizuje ishranu stanovni{tva, a naro~ito porodica palih, zarobqenih, izbeglica i svih `rtava terora okupatora i wegovih pomaga~a; stara se o obnovi zemqe; sudeluje pri utvr|ivawu zlo~ina i {tete okupatora i pomaga~a; brine o izdr`avawu i vaspitawu ratne siro~adi; rukuje privrednim preduze}ima i kontroli{e ona koja su va`na za snabdevawe vojske i naroda; kontroli{e i reguli{e cene i spre~ava {pekulaciju i planski organizuje snabdevawe naroda; stara se o razvoju op{tenarodne prosvete, {kola i narodnog zdravqa.2 Gradski narodnooslobodila~ki odbor bio je sme{ten u zgradi Crkvenog suda.3 Napu{taju}i grad Ñfa{isti~ke zveri su uni{tile sve za sobom. Bacili su u vazduh Fabriku vagona. Minirali su veliki broj vagona koji su se tamo nalaziliî.4 Zadatak nove vlasti bio je da obnovi i organizuje privredu i druge sekSrpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

193

1 Istorijski arhiv Kraqevo, Skup{tina op{tine Kraqevo (daqe IAK, SOK), Zapisnik od 10. decembra 1944.

2

Sl. glasnik NRS, br. 2/1945.

IAK, SOK, Zapisnik sa V redovne sednice GNOO od 13. januara 1945. godine, inv. br.

211.

3

4 Borba, br. 17 od 17. decembra 1944. godine.

5

Vojna enciklopedija, Beograd, 1974, kw. 8.

6

Isto.

IAK, SOK, Zapisnik sa VI sednice Plenuma i Izvr{nog GNOO od 29. januara 1945. godine, inv. br. 211.

7

8

Isto.

9

Isto.

10

U spisku koji je sastavni deo zapisnika sa VII sednice Plenuma i Izvr{nog GNOO od 1. februara 1945. godine prilikom pisawa rednih brojeva napravqena je gre{ka, umesto rednog broja 11 napisan je redni broj 12, tako da se na spisku na{lo 154 gra|ana i ustanova umesto 153. Ova gre{ka nije ni tada a ni na slede}im sastancima uo~ena.

11 IAK, SOK, Zapisnik sa XIV redovne sednice Plenuma i Izvr{nog GNOO od 22. marta 1945.

tore dru{tvenog `ivota. Budu}i da novoformirana vlast nije raspolagala materijalnim i finansijskim sredstvima neophodnim za snabdevawe vojske, siroma{nih partizanskih porodica i izbeglica, pristupilo se oprobanoj meri koju u ratu sprovode i okupatori i oslobodioci ñ rekviziciji.

Rekvizicija ñ prinudno uzimawe pokretnih dobara (hrane, ode}e, vozila, tovarne i zapre`ne stoke i dr.) u ratu, a za potrebe oru`anih snaga, dr`avnih i dru{tvenih ustanova i institucija koje rade za vojsku, a ponekada i za potrebe stanovni{tva. Prvi put se rekvizicija pomiwe u XVI veku, ali je tek u XVII veku donet prvi propis o rekviziciji. Rekvizicija je u Srbiji prvi put pravno regulisana sedamdesetih godina XIX veka.5 U toku Drugog svetskog rata rekvizicija je primewivana kako od strane okupatora, tako i od strane oslobodila~ke vojske. Nema~ka vojska je raspolagala sa tzv. rekvizicionim odredima, koji su upu}ivani u kaznene ekspedicije.

Rekvizicija, kao jedan od izvora snabdevawa, primewivala se i u jedinicama Narodnooslobodila~ke vojske. Vrhovni komandant NOV i POJ izdao je naredbu 17. marta 1943. godine kojom se pribavqawe `ivotnih namirnica na terenu, kao i stoke, ima vr{iti putem dobrovoqnih priloga, rekvizicijom i konfiskacijom od narodnih neprijateqa, i to uvek komisijskim putem preko narodnooslobodila~kih odbora.6 Inicijativa o uvo|ewu rekvizicije u Kraqevu potekla je na sastanku Sreskog narodnooslobodila~kog odbora sreza @i~kog, odr`anom 26. januara 1945. godine.

O ovome su obave{teni ~lanovi Gradskog narodnooslobodila~kog odbora na sednici odr`anoj 29. januara 1945. godine. Tom prilikom pro~itan je akt Sreskog narodnooslobodila~kog odbora, zaveden pod br. 865 i 371/45, gde se od Gradskog NOO tra`i da isporu~i: Ñp{enice 60.000 kg, je~ma 10.000 kg, ovsa 10.000 kg, masti 10.000 kg, slanine 5000 kg, 4000 kg mesa do 15. februara 1945. godineî.7 Imaju}i u vidu Ñda je selo sve u~inilo i dalo sa svoje strane za potrebe NOVî i da je ve} u tri maha vr{en razrez po selima @i~kog sreza, usledila je odluka da se razrezom opterete prvenstveno gra|ani Ñkoji su za vreme rata radili, trgovinom, a i crnoberzijan~ili i s Nemcima trgovali, a koji nisu dali za NOP do sada skoro ni{taî.8 Na istom sastanku, odlu~eno je da se rekvizicija u namirnicama preina~i u nov~anu, ~iji bi ukupan iznos bio 60ñ70.000.000 dinara, s tim {to bi se novac upotrebio za nabavku namirnica.

Na pomenutom sastanku sastavqen je spisak od 150 gra|ana Ñkoji su radili za vreme okupacijeî a koji, prema mi{qewu ~lanova odbora, Ñrazrezom ne}e biti mnogo pogo|eniî.

Spisak tj. spiskovi od 29. januara 1945, 1. i 18. februara 1945. godine, koji su prikazani tabelarno, ~ine sastavni deo zapisnika sa sednica GNOO. Ina~e, svi navedeni zapisnici pisani su rukom, mastilom, u svesci A4 formata i veoma su ~itqivi.

Gra|ani koji su se na{li na spisku putem pozivnica su obave{teni da je krajwi rok za izmirewe obaveza na ime rekvizicije 10. februar 1945. godine.

Prvog februara 1945. godine odr`ana je VII sednica Gradskog narodnooslobodila~kog odbora, predsednik GNOO je podneo izve{taj o sastanku sa komandantom za centralnu oblast Srbije i potpredsednikom Okru`nog narodnooslobodila~kog odbora, a povodom uvedene rekvizicije u Kraqevu i tom prilikom dogovorili su se da se razrez 60ñ70.000.000 dinara smawi na 40.000.000 dinara.9 Usledio je drugi spisak na kome se na{lo 150 gra|ana i 3 ustanove, a ukupan iznos razreza bio je 43.680.000,00 dinara.10 Svima je upu}eno pismo, Ñu zatvorenoj kovertiî, koje je po svom sadr`aju bilo apel gra|anima da se dobrovoqno odazovu izmirewu obaveza.11 I pored toga {to je visina utvr|ene nov~ane rekvizicije 1. februara bila smawena, u odnosu na prvobitnu visinu od 29. januara, i daqe je bilo onih koji 194

Draga Milovanovi}

su se `alili: Petar Buwak, Vasilije Dragojlovi}, bra}a Risti}, Bo{ko Milenkovi}, Luka Sinxi}, Julka Miti}, Akcionarsko dru{tvo Mataru{ka Bawa, Kraqeva~ki akcionarski zavod. Prihva}ene su samo dve `albe, sve{tenika Bo{ka Milenkovi}a i Julke Miti}. Gra|anima koji su se `alili na utvr|en razrez, 16. februara 1945. godine saop{teno je da ukoliko svoju obavezu ne izmire u roku od tri dana razrez }e biti uve}an za 100% i svi Ñispod 50 godina starosti predlo`iti Komndi mesta da se mobili{u i upute na front kao protivnivci narodnooslobodila~kog pokreta koji se neodazivaju svojim du`nostima ve} u pozadini rovare i kao takvi su {tetni da budu u pozadini, tim pre ih mobilisati {to od sebe do sada nisu dali ni{ta za narodnu slobodu, ve} su za vreme okupacije radili i zara|ivali kad je ostali narod pre`ivqavao najte`e daneî.12 Do 16. februara 1945. godine svoje obaveze je izmirilo 75 gra|ana, a 3.520.000 dinara na{lo se u kasi Gradskog narodnooslobodila~kog odbora. Svoje obaveze prvo su izmirili siroma{ni gra|ani, dok Ñimu}nog stawa i ratni bogata{i razrez nisu isplatili iako su to trebali da u~ine do 15. 2. 1945. g. kako je to svakom pojedincu nalo`eno pismenim nalogom od ovog odboraî.13 Deveta sednica Gradskog NOO, od 17. februara 1945. godine, imala je samo jednu ta~ku dnevnog reda: saziv gra|ana koji nisu isplatili razrezanu rekviziciju za izdr`avawe NOV-a i druge potrebe u vezi s ratom. U me|uvremenu jo{ osam lica je izmirilo svoje obaveze: Ñodazvalo i razrez izmirilo 84 lica u iznosu od 4.510.000î14. Kako je i daqe bilo gra|ana koji su se `alili, odlu~eno je da se sutradan, tj. 18. februara, odr`i nova sednica. Sednici su prisustvovali ~lanovi GNOO i 60 gra|ana koji nisu izmirili razrez. Tom prilikom usvojen je predlog oporezovanih Ñda bi razrez trebalo podvrgnut reviziji te da se pravilnije gra|ani opore`uî15. Gra|ani koji nisu izvr{ili svoje obaveze, prema vrsti zanimawa svrstani su u tri grupe: trgova~ka, zanatlijska i radni~ka. Odlu~eno je da se iz svake grupe izabere po pet lica koja }e zajedno sa ~lanovima GNOO izvr{iti novi razrez za gra|ane koji svoje obaveze nisu izmirili, a to su bili najbogatiji gra|ani.16 Izabrani ~lanovi trgova~ke, zanatlijske i radni~ke bran{e su Ñrazmotrili i prekontrolisali razrez `alioca pa su po istoj diskusiji i svojoj oceni pojedinim `aliocima razrez umawili, pojedinim isti usvojili, a pojedinim najbogatijim i povisili tako da je razrez od 42.780.000 dinara pove}an na 46.425.000 dinaraî.17 ^lanovi GNOO doneli su odluku da se, ukoliko gra|ani ne isplate utvr|en razrez, naplata izvr{i Ñprinudnim putem plenom wihove imovine i da se svaki pojedinac kao saboter optu`i Sudu za za{titu nacionalne ~astiî.18 Nema podataka da li je sprovedena naplata utvr|enog razreza od 18. februara 1945. godine.

Novac od rekvizicije evidentiran je u Ñdnevnik rekvizicijeî, koji je vodio blagajnik. Iz sa~uvane arhivske gra|e vidi se da je rekvizicija ukinuta pre 19. juna 1945. godine, a izdr`avawe vojske i vojnih ustanova pre{lo na buxet narodne odbrane. Suma od 277.571,20 dinara koja je preostala od rekvizicije, preneta je u Ñgradski dnevnik kao obrtni kapitalî za podmirewe vanrednih i naknadnih kredita po odobrewu Okru`nog narodnog odbora.19

Rekvizicija u Kraqevu 1945. godine

195

Isto, Odluka sa VIII sednice GNOO od 16. februara 1945.

12

Isto, Zapisnik sa VIII sednice GNOO od 16. februara 1945, izve{taj Jovovi} Radomira.

13

Isto, Zapisnik sa IX redovne sednice GNOO od 17. februara 1945.

14

Isto, Zapisnik sa X redovne sednice Plenuma i Izvr{nog GNOO od 18. februara 1945.

15

16

Isto.

Isto, Zapisnik sa XIV redovne sednice Plenuma i Izvr{nog GNOO od 22. marta 1945.

17

18

Isto.

Isto, Zapisnik sa XXIV redovne sednice Izvr{nog GNOO od 19. juna 1945.

19

196

Draga Milovanovi}

Rekvizicija u Kraqevu 1945. godine

197

198

Draga Milovanovi}

Rekvizicija u Kraqevu 1945. godine

199

200

Draga Milovanovi}

Draga Milovanovi} REQUISITION IN KRALJEVO IN 1945 Summary The Second World War for the peoples of Yugoslavia was a liberating and civil war fought for the new social order. The final result of the national liberation war was establishment of the new regime, which had started to develop in the liberated regions as already as in 1941, during the armed uprising, through the organization of national liberation committees.

At a gathering of citizens on 10 December 1944, the Town National Liberation Committee for the town of Kraljevo was elected and constituted and it consisted of its president, vice president, secretary, vice secretary and commissionaries for the following sections: administration, medicine, social welfare, renewal, education, economy, transport, military and residential affairs.

At the end of January 1945, the national authorities made a decision that money requisition should be introduced in Kraljevo. The initially determined amount was 70,000,000 dinars, and then it was reduced to 40,000,000 dinars. The obligatory money giving was imposed to the citizens who worked, traded and were black marketeers during the war. The list consisted of the names of 150 citizens (tradesmen, coffee house keepers, bakers, â&#x20AC;&#x153;opanakâ&#x20AC;? makers, butchers, blacksmiths, shoe makers, candle makers, doctors, tailors, coopers) and three institutions.

Rekvizicija u Kraqevu 1945. godine

201

MILAN JAK[I]

UDK: 930.25:004.056.5(497.11) ID: 180064524

Istorijski arhiv u Pan~evu

DIGITALIZACIJA ARHIVSKE GRA\E I NEKA ISKUSTVA SA DIGITALIZACIJOM U ISTORIJSKOM ARHIVU U PAN^EVU Apstrakt: Predmet rada je digitalizacija arhivske gra|e u na{oj zemqi. U radu se utvr|uje pojam digitalizacije u arhivistici, kao nastajawe izvornog digitalnog zapisa, ali i preno{ewe nekog analognog materijala u digitalni oblik; upoznaje se sa uputstvima i preporukama EU i Srbije u vezi sa digitalizacijom arhivske gra|e; odre|uju se ciqevi digitalizacije, u na{oj zemqi i u arhivima i iznose dosada{wa iskustva u digitalizaciji u Istorijskom arhivu u Pan~evu. Tako|e, ukazano je na potrebu jedinstvenog ure|ewa i regulisawa ove materije u na{oj zemqi.

Kqu~ne re~i: digitalizacija, mikrofilmovawe, arhivistika, uputstva, Evropska unija, za{tita, fond, informacija, mati~na kwiga, dokumenat, Istorijski arhiv u Pan~evu [ta je to digitalizacija, odnosno {ta je to digitalizacija u arhivima?

Digitalizacija se mo`e definisati na mnogo na~ina. Definicija koja se zasniva na tehnologiji digitalnog zapisa glasi: digitalizacije je preno{ewe nekog analognog materijala u digitalni oblik i organizovawe digitalizovane gra|e kroz kolekcije, koje se mogu pregledati i pretra`ivati od strane korisnika (Bogdan Trifunovi}, Glas biblioteke 14/2007, Gradska biblioteka ÑVladislav Petkovi} Disî ^a~ak, str. 28). Kra}e i jednostavnije definicije nastoje da na jezgrovit na~in obuhvate su{tinu digitalizacije, nagla{avaju}i o~uvawe, promociju i kori{}ewe digitalizovane gra|e u Ñvirtuelnomî svetu digitalnih tehnologija. Najprostija i potpuno pogre{na obja{wewa odre|uju digitalizaciju kao skenirawe ili fotografisawe gra|e. Pomenute operacije su samo koraci u procesu digitalizacije, koji prethode ostalim: organizaciji digitalizovane gra|e u kolekcije, dodeqivawu metapodataka svim jedinicama, izradi baze podataka na osnovu koje }e kolekcije biti pretra`ive po vi{e osnova (autoru, naslovu, kqu~nim re~imaÖ), kao i izradi interfejsa preko kojeg }e korisnici koristiti kolekcije.

I na kraju, ako bi se mogla dati neka arhivska, posebna definicija, digitalizacija predstavqa nastajawe izvornog digitalnog zapisa, ali i preno{ewe nekog analognog materijala u digitalni oblik. Smatramo da je ovo najobuhvatnija definicija koja opisuje pojam digitalizacije u arhivistici.

Koji su propisi, izvori, uputstva i smernice za digitalizaciju u na{oj zemqi?

Smernice digitalizacije odnose se na me|unarodna ili nacionalna uputstva i preporuke za organizovawe institucionalizovanih projekata digitalizacije. Ve} je uobi~ajena praksa, zadwih godina u na{oj zemqi, da svaki novi posao, pa tako i posao digitalizacije, zapo~ne sa upoznavawem preporuka, odnosno iskustava prethodnih projekata digitalizacije, kako u na{oj zemqi tako i u Evropskoj uniji.

Srpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

203

Istovremeno, definisawe nacionalnih smernica za digitalizaciju podrazumeva saglasnost sa prihva}enim me|unarodnim principima, standardima i uputstvima. U zemqama Evropske unije 2001. godine uspostavqena je digitalna mre`a biblioteka MINERVA, koja, izme|u ostalog, upu}uje na veliki broj dokumenata koji se odnose i na digitalizaciju, a dostupni su u elektronskom obliku na Internetu.

Op{te nacionalne smernice za digitalizaciju kulturne, nau~ne i istorijske ba{tine kod nas jo{ uvek nisu zvani~no objavqene. U Srbiji je 2002. godine stvoren Nacionalni centar za digitalizaciju (NCD), Ă&#x2018;kao mesto u kome }e se okupiti na{e vode}e ustanove koje se bave kulturom i naukama orijentisanim ka ra~unarstvu i koje }e zajedni~kim snagama raditi na digitalizaciji nacionalne ba{tine i obezbediti dugoro~no istrajavawe u sprovo|ewu odgovaraju}ih aktivnostiĂŽ. Osniva~i Centra su Arheolo{ki institut SANU, Arhiv Srbije, Jugoslovenska kinoteka, Matemati~ki fakultet iz Beograda, Matemati~ki institut SANU, Narodna biblioteka Srbije, Narodni muzej iz Beograda i Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture.

Ustanove osniva~i garantuju pravi odnos i dobru polaznu osnovu za po~etak rada na digitalizaciji u na{oj zemqi. Me|utim, NCD je prakti~no ostao na nivou projekta, tj. inicijative, i to velikim delom zbog odnosa dr`ave i relevantnih ministarstava kulture i nauke prema digitalizaciji uop{te. @eqa mnogobrojnih ustanova da regulativu za digitalizaciju dobijaju direktno iz Centra za sada ne mo`e biti ispuwena i tako }e ostati sve dok NCD ne dobije status stalne institucije, finansijski i organizaciono podr`ane od strane dr`ave ili osniva~a. Do tada, aktivnosti NCD ostaju na nivou organizovawa konferencija i objavqivawa stru~nih radova u ~asopisima.

Dakle, u na{oj zemqi, ne postoje jedinstvene smernice i uputstva koji bi mogli da budu polazna osnova za arhive u poslu digitalizacije.

Ciqevi Prvo pitawe koje se name}e, kada govorimo o digitalizaciji u arhivima u na{oj zemqi, jeste ~emu ona slu`i i koji je wen osnovni ciq?

Odgovor na ovo pitawe u sada{woj praksi u arhivima u na{oj zemqi mogao bi biti dvojak, i to sa potpuno opre~nim mi{qewima.

Po jednima, primarni ciq procesa digitalizacije pre svega bi trebalo da bude o~uvawe i za{tita vrednijih fondova ili vrednijih delova fonda. Zagovornici ovog mi{qewa polaze od ~iwenice da se usled intenzivnog kori{}ewa, stariji fondovi ili delovi fondova, koje arhivi, poseduju u jednom primerku, habaju i nepovratno propadaju, {to arhiviste dovodi u te{ku situaciju da korisnicima ograni~avaju pristup pomenutoj vrsti gra|e. Digitalizacija treba da re{i upravo takve probleme, gde bi se stvarawem digitalnih kopija (na opti~kim medijima, veb serverima itd.) korisnicima pru`ila mogu}nost da dobiju makar neki pristup gra|i. Tako ovde dolazimo i do drugog argumenta pobornika ovog mi{qewa: ve}a dostupnost digitalnih kolekcija korisnicima. Pojedini fondovi ili delovi fondova javnih arhiva, pogotovo onih kategorisanih kao kulturno dobro od izuzetnog i velikog zna~aja, imaju ogroman zna~aj za istoriju naroda i dr`ave i neophodno je wihovo ~uvawe tako da wihova digitalizacija i internet prezentacija omogu}avaju otvorenost prema {irem krugu korisnika.

Drugi polaze od ~iwenice da se digitalne tehnologije ne koriste dovoqno dugo da bi pro{le test vremena u pogledu trajnosti i nepromenqivosti digitalnog zapisa, jer je sigurno da nam na du`i rok niko ne garantuje trajnost kompakt diskova ili hard diskova kao nosa~a informacija, zbog ~ega je potrebno vr{iti redovno pravqewe novih kopija (svakih pet godina, pa ~ak i na kra}i rok) kako bi se sa~uvala izvorna informacija koju nosi digitalni zapis. Ovo zna~i da digitalizacija arhiva ne bi mogla da ima funkciju za{tite arhivske 204

Milan Jak{i}

gra|e (osim kada je dokumenat izvorno nastao u digitalnom obliku), pa samim tim moramo da konstatujemo da je mikrofilm jo{ uvek najsigurniji sistem za za{titu arhivske gra|e u arhivima.

Pored toga, iako mikrofilmovawe izgleda u dana{wim uslovima kao zastarela tehnologija, sav dosada mikrofilmovan materijal je u nepromewenom stawu iako je pro{lo vi{e od sto godina od wegovog mikrofilmovawa.

Ovakvo shvatawe predstavqa polaznu osnovu za razvijawe digitalizacije u Istorijskom arhivu u Pan~evu.

Dosada{we iskustvo u digitalizaciji u istorijskom arhivu u Pan~evu Iako smo pristalice ovog drugog mi{qewa, Istorijski arhiv u Pan~evu u procesu rada nastoji da izmiri pomenuta dva stava. Sam proces digitalizacije zapo~eli smo krajem devedesetih godina, kao sastavni deo i nastavak procesa mikrofilmovawa. Naime, imaju}i u vidu veoma mali broj radnika koji obavqaju posao u arhivima, smatramo da je necelishodno da se posebno obavqaju postupak i proces mikrofilmovawa i postupak i proces digitalizacije. Stoga smo re{ili da se odmah po postupku mikrofilmovawa pristupi i skenirawu mikrofilmova, ~ime se, pre svega, obezbe|uje jo{ jedna kopija arhivskog dokumenta, gra|a se ne izla`e ponovo osvetqavawu, mikrofilmovi se odla`u i ~uvaju i ne slu`e za kori{}we, digitalna gra|a se lak{e koristi i drugo.

Iako je osnovni ciq Arhiva u Pan~evu u posledwih 15 godina (dakle u periodu otkada je kriza otpo~ela) bio da mikrofilmuje sve crkvene mati~ne kwige sa svog podru~ija, zadwih godina smo poku{ali da u|emo i u proces digitalizacije.

Najpre, jo{ davne 1994. godine, otpo~eli smo sa mikrofilmovawem crkvenih mati~nih kwiga iz svih mesta koja su u nadle`nosti na{eg arhiva. Tako je u tom periodu zavr{eno mikrofilmovawe svih crkvenih mati~nih kwiga za op{tine Pan~evo i Kova~ica, a otpo~eli smo mikrofilmovawe za op{tine Opovo i Kovin.

U ovom periodu mikrofilmovano je ukupno 469 crkvenih mati~nih kwiga: ñ u op{tini Pan~evo: Pan~evo 67 kwiga, Banatski Brestovac 27, Glogow 29, Dolovo 41, Ivanovo 20, Jabuka 22, Omoqica 17 i Star~evo 29; ñ u op{tini Kova~ica: Kova~ica 13, Debeqa~a 13, Idvor 26, Padina 12, Samo{ 14 i Crepaja 20; ñ u op{tini Opovo: Opovo 33, Baranda 20 i Sakule 17; ñ u op{tini Kovin: Kovin 26 i Bavani{te 23.

Zbog velikog interesovawa stranaka i istra`iva~a, u toku 2005. godine otpo~eli smo sa digitalizacijom ovih mikrofilmova i, zahvaquju}i kupovini skenera za mikrofilm iz 2008. godine, sve mikrofilmova crkvene mati~ne kwige su i digitalizovane. Tako danas imamo vi{e od 60.000 digitalnih snimaka crkvenih mati~nih kwiga.

Predlog za jedinstveno ure|ewe Pre po~etka digitalizacije fondova, ili delova fondova arhivske gra|e, u na{oj zemqi neophodno je da se utvrde odre|ene preporuke i prioriteti. I pored mno{tva nepoznanica i nejasno}a, smatramo da bi u arhivistici Srbije mogli da se odmah dogovorimo o nekim uvodnim preporukama.

Preporuke za digitalizaciju arhivske gra|e mogle bi biti slede}e: ñ prvenstvo u digitalizacijii arhivske gra|e ima arhivska gra|a koja je kategorisana kao kulturno dobro od velikog i izuzetnog zna~aja; ñ digitalizaciju u arhivima zapo~eti na osnovu definisane infrastrukture i tehni~kih standarda (utvrditi minimum opreme i tehni~ke zahteve kod skenirawa, odlagawa i kori{}ewa); Digitalizacija arhivske gra|e i neka iskustva sa digitalizacijom u Istorijskom arhivu Pan~evo

205

単 digitalizacijom arhivske gra|e treba, po pravilu, obuhvatiti onu gra|u koja je mikrofilmovana, jer tako je najboqe ~uvamo od o{te}ewa.

Pitawu prioriteta tako|e treba posvetiti pa`wu.

Naime, treba za svaki arhiv utvrditi ta~an spisak gra|e koja je wegov prioritet u postupku digitalizacije. Prioritete bi trebalo utvrditi polaze}i od slede}ih preporuka: 単 prvo, smatramo da apsolutni prioritet treba da ima ona gra|a koja je mikrofilmovana; 単 drugo, gra|a koja nije mikrofilmovana mo`e se digitalizovati polaze}i od potreba lokalne i dr`avne sredine kako se ne bi stihijski pristupilo formirawu virtuelne kolekcije.

Kada se odredi gra|a za digitalizaciju, treba pripremiti urednu tehni~ku dokumentaciju i izradu odgovaraju}ih hardvera i softvera kako bi se dobio adekvatan kvalitet slike. Izuzetno je va`no da se budu}a, nazovimo je, virtuelna kolekcija identifikuje i za{titi kao svojina arhiva (pogotovo ako se stavqa na Internet), kako celina tako i svaki wen deo, a originalnost i autenti~nost, kao i autorska prava, u procesu digitalizacije ne smeju biti naru{eni.

Svaki arhiv mo`e na taj na~in, stavqawem odere|ene kolekcije na Internet, da promovi{e arhivsku gra|u i svoj rad. Ipak, ne treba arhivima pojedina~no prepustiti odluku o procesu digitalizacije zbirki. Ne zato {to nemaju znawa, potreba i interesovawa, ve} zato {to bi ovaj postupak trebalo tretirati kao projekat od nacionalnog zna~aja, kome prethodi snimawe trenutnog stawa, odre|ivawe obima, sadr`aja, kriterijuma selekcije, materijalno anga`ovawe, nabavqawe opreme (ra~unar, skener, digitalni fotoaparat) i programa za digitalizaciju, odre|ivawe formata dokumenata, opis izvora informacija, po{tovawe principa za{tite i autorskih prava, opredeqivawe za rad sa sopstvenim, ili sa strane anga`ovanim, sredstvima i kadrovskim potencijalima, precizirawe plana rada, definisawe standarda i drugo.

Trenutno je u Srbiji daleko razvijenija primena digitalizacije nego weno teorijsko utemeqewe, na osnovu koga bi se pravilna praksa i sprovodila. Tako|e je ta~no da pojedina~ni rad svake ustanove u stvarawu digitalnih kolekcija ne mo`e biti od nacionalnog zna~aja ako ne postoji jedinstvena regulativa na nivou srpske arhivistike.

206

Milan Jak{i}

Milan Jaksi} DIGITALIZATION OF ARCHIVE MATERIAL AND SOME EXPERIENCES IN DIGITALIZATION IN THE HISTORICAL ARCHIVE IN PAN^EVO Summary This paper describes the concept of digitalization generally in the archivistic practice in our country.

The instructions and guidelines for digitalization in the EU and in our country are presented, too. The starting point is the assumption that in our country the goals of digitalization as the procedure of protection and use of archive material have not been established yet. The proposal is that digitalization should be carried out, before all, for the purpose of using archive material. Practical examples in the application of microfilming and digitalization of archive material at the Historical Archive in Pan~evo are given. Measures and priorities in digitalization of archive material in our country are proposed at the end of the paper.

Digitalizacija arhivske gra|e i neka iskustva sa digitalizacijom u Istorijskom arhivu Pan~evo

207

URO[ TATI] Istorijski institut Beograd

UDK: 930.253(44) ID: 180065548

RAZVOJ ARHIVSKE DELATNOSTI U FRANCUSKOJ Apstrakt: Promenom dru{tveno-politi~kog sistema za vreme Francuske revolucije radikalno se mewa odnos prema arhivskoj gra|i. Razvoj dru{tvenih nauka, posebno istorijskih, sna`no je podstaknut pokretom romantizma. Arhivska dokumenta dobijaju na zna~aju kao izvori nau~nih saznawa. Sa Francuskom revolucijom stvorene su osnovne pretpostavke za stvarawe samostalnih arhivskih institucija, slobodan pristup arhivskoj gra|i, utemeqewe odnosa sa stvaraocima gra|e i weno vrednovawe.

Kqu~ne re~i: Francuska, arhivska gra|a, arhivska delatnost, Nacionalni arhiv

Istorijat arhiva U sredwovekovnoj i modernoj Francuskoj, crkvene, op{tinske, plemi}ke i kraqevske ustanove nastojale su da sa~uvaju svoje arhive. Tokom XVII veka, francuska monarhija poku{ala je da sakupi dokumenta glavnih ministarstava, ali je tek za vreme revolucije nastao pojam javnih arhiva i ostvareno wihovo objediwavawe u okviru Nacionalnog arhiva.1 U XIX veku primewuje se industrijska metoda u oblasti duha, primetna je sklonost ka popisima, kapitalnim i potpunim delima. To je zapo~elo popisima starih arhiva, spomenika i biblioteka.2 Iz preobra`aja ustanova usledila je kao logi~na posledica promena u upravqawu arhivima. Izme|u 1789. i 1793. ukidaju se kraqevske i crkvene ustanove i organi vlasti i paralelno se osnivaju nove ustanove. Dekretima i zakonima koje su doneli Ustavotvorna skup{tina (29. jul 1789, 12. septembar 1790) i Konvent (2. novembar 1794) za vreme Francuske revolucije, ustanovqena je posebna uprava arhiva da bi odgovorila novim potrebama: o~uvawu arhiva novih ustanova, ponovnom sakupqawu (pregrupisavawu) fondova starog re`ima, starawu o arhivima koji se smatraju za nacionalno bogatstvo.

Arhivska slu`ba Ustavotvorne skup{tine osnovana je 29. jula 1789. godine. Poslanici Skup{tine postavili su na ~elo slu`be poslanika tre}eg stale`a Armana-Gastona Kamija (Armand-Gaston Camus, 1740ñ1804), koji je dobio titulu Ñarhiviste Narodne skup{tineî. Ciq ustanove koja je dobila ime Nacionalni arhiv (les Archives nationales) bio je da pru`i svedo~anstvo o odlukama Narodne skup{tine, suprotno obi~aju apsolutisti~ke monarhije, koja je svoje odluke ~uvala kao dr`avnu tajnu. Iako se od po~etka radilo samo o arhivu Skup{tine, serija zakona kojima su ukinute ustanove starog re`ima (lokalni i plemi}ki sudovi, administracija u unutra{wosti, verski redovi, sudska tela, zanatska udru`ewa) pretvorila ga je u Nacionalni arhiv. U Arhiv su sme{tena sva dokumenta ustanova koje su ukinute. Privatni arhivi emigranata tako|e su preme{teni u javne arhive, kao i kraqevski arhiv posle 10. avgusta 1792 (pada Monarhije).3 Radi odre|ewa novog Nacionalnog arhiva potrebno je navesti tekst zakona od 7. mesidora II godine (25. jun 1794), koji je sastavio Arman-Gaston Kami i koji se odnosio na sve francuske arhive: ÑSvi javni arhivi pod nadzorom su Arhiva skup{tine koji ~ini jednu celinu i koji ih objediwuje.î Zakon je utvrdio ~etiri na~ela: a) odgovornost Skup{tine u pitawu arhivske gra|e (zakonodavnom telu iskqu~ivo pripada ure|ivawe depoa arhiva); Srpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

209

La Grande Encyclopédie Larousse, I-LX, tome cinquième, Paris 1972, 959.

1

2 Gabriel de Broglie, Le XIX siècle, L’éclat et le déclin de la France, Paris 1995, 224.

Larousse du XXe siècle en six volumes, tome premier, Paris 1963, 318ñ319.

3

Biblioteka inventara, fondova i zbirki

Depo arhiva

@il Mi{le (Jules Michelet, 1798ñ1874), istori~ar i pisac, ro|en u Parizu. U svojoj dvadeset prvoj godini stekao je doktorat iz kwi`evnosti sa temom @ivoti slavnih qudi (Vies des hommes illustres) od Plutarha. Mi{leova liberalna shvatawa u dva navrata navela su vlasti da zabrane wegove kurseve istorije i morala na Collège de France. U wegovim delima Istorija Francuske (l’Histoire de France) i Istorija Revolucije (l’Histoire de la Révolution française) epsko nadahnu}e nadja~ava istorijsku ta~nost. Wegova kwi`evna dela Planina (la Montagne) i Ptica (l’Oiseau) isti~u se lirizmom.

4

La Grande Encyclopédie Larousse, tome cinquième, 959.

5

b) potvr|uje se na~elo o objediwavawu francuskih arhiva u okviru Arhiva skup{tine; v) javnost arhiva (slobodan pristup dokumentima postaje gra|ansko pravo); g) arhivska gra|a postaje sredstvo za izgradwu narodnog pam}ewa (Nare|eno je uni{tavawe politi~kih arhiva, onih koji su svedo~ili o ropstvu i fanatizmu i koji su mogli da omogu}e ponovno uspostavqawe starog poretka; uni{tena je gra|a o vite{kim redovima i plemstvu koju je do tada ~uvao red augustinaca (les Grands Augustins), gra|a o vojsci i dokumenta koja su se ~inila nepotrebnim. Me|utim, zakon je poku{ao da uka`e i na zna~aj uni{tavawa: to je bio zadatak slu`be za odabirawe dokumenata, koja je po re~ima istori~ara @ila Mi{lea,4 bila Ñrevolucionarni sud za pergamentî).5 Dekretom od 7. septembra 1790. osniva se Nacionalni arhiv kao ustanova, ali se kao osniva~ki akt uzima tekst zakona od 7. mesidora II godine (25. juna 1794). Revolucija je imala trostruku zaslugu za osnivawe ove ustanove: a) izvr{ena je centralizacija nacionalnih arhiva; b) ustanovqena je javnost u radu arhiva suprotno ranijoj praksi, kada su dokumenti iz arhiva predstavqali dr`avnu tajnu; v) stvorena je nacionalna arhivska mre`a. Za dokumente koji su ~uvani u unutra{wosti zemqe va`io je tekst zakona od 5. brimera godine V (26. oktobar 1796) kojim je osnovana arhivska slu`ba po departmanima.6 Posle uspostavqawa Konzulata u Francuskoj 1799, Arman-Gaston Kami potvr|en je u svojoj du`nosti, sa titulom ~uvara Nacionalnog arhiva.

Odluka konzula od 8. prerijala VIII godine (28. maj 1800) prekinula je suvi{e tesnu vezu izme|u organa zakonodavne vlasti (Skup{tine) i Nacionalnog arhiva, nad kojim je preuzeo nadle`nost ministar unutra{wih poslova. To je bio po~etak uve}awa broja javnih fondova i po~etak opadawa politi~kog uticaja ove ustanove. Arhiv postaje pre svega mesto za odlagawe dokumenata za kojima administracija vi{e nema potrebe.

Pjer Donu7, politi~ar, arhivist i istori~ar, nasledio je 24. frimera XII godine (15. decembra 1804) na mestu glavnog arhivara Armana-Gastona Kamija.

On je promenio ime Nacionalni arhiv u Arhiv Carstva. Donu je naro~ito radio na tome da okupi sve arhive na jednom mestu i da ih stavi pod istu upravu. On je zahtevao da se svi arhivi nadle{tava stariji od pedeset godina prenesu u Arhiv Carstva i ulagao je napore da ova arhivska gra|a bude {to boqe sa~uvana. On je 1811. udario temeqe klasifikaciji arhivske gra|e po serijama fondova Nacionalnog arhiva, {to }e 1841. dovesti do stvarawa departmanskih arhiva. Stvarawe arhivske mre`e Francuske zavr{eno je 1842. osnivawem komunalnih arhiva za gra|u pre i posle Revolucije.8 Radilo se o osnovnom sistemu u kome su dokumenti razvrstani po delatnostima ustanova u kojima su nastali (fondovi), dostavqeni arhivskim odsecima (sekcijama) i objediweni shodno tome da li pripadaju administrativnim, sudskim ili politi~kim vlastima (serije). U Francuskoj od 1821. postoji [kola poveqa (l’Ecole des Chartes), nau~na ustanova koja se bavi prou~avawem problema i pitawa iz arhivistike i stvarawa kadrova koji su nosioci tih prou~avawa i koja deluje na nivou univerziteta.9 Postavilo se pitawe gde }e se ~uvati arhivska gra|a, utoliko vi{e {to je sa {irewem Carstva ona dopremana iz ~itave Evrope: palata Subiz (l’hôtel de Soubise), u koju je sme{ten Nacionalni arhiv 1808, bila je suvi{e mala. Arhivska gra|a osvojenih zemaqa koja je dopala u ruke Francuza za vreme Napoleonovih ratova po~ela je da se prebacuje u Pariz 1810. Napoleon je `eleo da sagradi na obali Sene ogromnu Palatu arhiva (Palais des Archives), centar za istra`ivawe istorijske pro{losti i {irewe wegovog carstva ali su ratni porazi omeli wegovu nameru. Posle Napoleonovog pada, arhivska gra|a iz Italije, Holandije, Nema~ke i drugih osvojenih zemaqa vra}ena je dr`avama iz kojih je odneta.10 Nacionalni arhiv }e ostati u kvartu Mare (Marais) u Parizu.

210

Uro{ Tati}

Za vreme vladavine ustavne monarhije u Francuskoj (1815ñ1848) Nacionalni arhiv je bio pod nadle`no{}u Ministarstva za trgovinu i javne radove. Jedan od glavnih arhivista Nacionalnog arhiva bio je helenist, epigrafist i arheolog @an-Antoan Letron (Jean-Antoine Letronne, 1787ñ1848). On je organizovao tri velika odseka Arhiva (istorijski, administrativni i sudski) i osnovao wegov glavni sekretarijat. Slavni istori~ar @il Mi{le postao je {ef istorijskog, a Natalis de Vaji (Natalis de Wailly, 1805ñ1886), istori~ar, arhivist i bibliotekar, {ef administrativnog odseka. Sudske arhive koje su bile u Palati pravde preme{tene su 1847. u palatu Subiz, u novi odsek koji je otvoren u tu svrhu.11 U periodu Drugog carstva (1852ñ1870), dekretom od 22. decembra 1855. godine, izvr{ena je delimi~na reorganizacija Nacionalnog arhiva. Zahtevalo se da wemu budu predati na ~uvawe Ñsvi dokumenti od javnog interesa ~ije se kori{}ewe smatra potrebnimî. S druge strane, ustanova je pre{la pod kontrolu dr`avnog ministra (ministre d’Etat) koji je brinuo o ugledu Carstva, a posebno o organizaciji prazni~nih proslava i sve~anosti. Zahvaquju}i novom direktoru, arheologu i politi~aru, grofu Leonu de Labordu (Léon de Laborde, 1807ñ1869), Nacionalni arhiv je dobio svoj inventar i Muzej arhiva (kasniji Istorijski muzej Francuske). Nau~na i kulturna uloga Arhiva rasle su naporedo s razvojem wegove izdava~ke delatnosti, lak{im pristupom dokumentima i ponovnim ure|ewem arhivske ~itaonice. Ali materijalna sredstva i qudski potencijal nisu u dovoqnoj meri pratili ove napore: Nacionalni arhiv imao je 1871. samo trideset jednog radnika, a ustanova je stradala od po`ara za vreme Pariske komune i versajske represije. Tada su naro~ito stradali fondovi policije Drugog carstva i pariski li~ni fondovi.12 Nacionalni arhiv pre{ao je 1870. pod nadle`nost Ministarstva prosvete. Ministarstvo prosvete osnovalo je 1897. Upravu arhiva (la Direction des Archives), ~iji direktor je u isto vreme bio direktor Nacionalnog arhiva i imao nadzor nad arhivskom mre`om u Francuskoj. [arl-Viktor Langloa13, profesor istorije na Sorboni, postavqen je 1913. za direktora Arhiva. Langloa je 1927. uspeo u svojoj nameri da palata Roan (l’hôtel de Rohan) bude dodeqena Nacionalnom arhivu i da isti dobije na kori{}ewe izvestan broj depoa koji su pripadali ministarstvima. On je, tako|e, omogu}io da se ubrza rad na sre|ivawu gra|e i stvarawu instrumenata za wen popis. [tampawe inventara (zbirki inventara) Nacionalnog arhiva zapo~eto je 1902. Dekretom od 10. jula 1936, @an Ze (Jean Zay, 1904ñ1944), ministar narodne prosvete, propisao je obaveznu predaju arhivske gra|e ministarstava, administracije i dr`avnih slu`bi Nacionalnom arhivu. Tako|e, propisao je da samo Uprava arhiva mo`e da odlu~i o uni{tavawu arhivske gra|e.14 Do 1884. godine Nacionalni arhiv i mre`a lokalnih arhiva (departmanski, op{tinski i bolni~ki arhivi) razvijali su se odvojeno. Nacionalni arhiv ~inio je veliku dr`avnu ustanovu koja je bila vezana za razli~ita ministarstva, da bi 1870. bio stavqen pod nadle`nost Ministarstva narodne prosvete. [to se ti~e lokalnih arhiva, oni su zavisili od jednog odeqewa Ministarstva unutra{wih poslova. Vreme Julske monarhije i Drugog carstva predstavqa period stvarnog ure|ewa arhivske delatnosti u Francuskoj: uvode se pravila i metode, stvara stru~no osobqe koje su ~inili u~enici [kole poveqa (l’Ecole des Chartes), {tampaju zbirke inventara.15 Spajawem Nacionalnog arhiva pod okriqem Ministarstva narodne prosvete i arhivskog odeqewa koje je pripadalo Ministarstvu unutra{wih poslova, stvorena je, 1897. godine, Uprava arhiva. Ona je 1936. postala Francuska uprava arhiva (la Direction des Archives de France). Pisac i arhivist [arl Breban16, koji je 1948. postavqen za direktora Francuskih arhiva (Archives de France), zavr{io je plan materijalne obnove Nacionalnog arhiva. Kada je 1959. stvoreno Ministarstvo kulture, na ~ijem ~elu je bio Andre Malro17, Francuska Razvoj arhivske delatnosti u Francuskoj

211

Nacionalni arhiv

Izgled radionice za kori~ewe i restauraciju Nacionalnog arhiva

Internet, Archives de France, Histoire des archives.

6

Pjer Donu (Pierre Claude François Daunou, 1761ñ1840), politi~ar, arhivist i istori~ar, ro|en u Bulowu na moru (Boulogne-sur-Mer). Imao je va`nu ulogu u organizaciji sistema javnog obrazovawa i osnivawu Francuskog instituta (l’Institut de France). Bio je glavni pisac Ustava III godine (1795) i ~lan Skup{tine (Tribunata) za vreme Napoleonove vladavine. Postao je 1819. profesor istorije i morala na Collège de France, a 1839. francuski per. Bavio se sredwovekovnom istorijom i sara|ivao na objavqivawu dela o Francuskim istori~arima (les Historiens de France) i Istoriji francuske kwi`evnosti (l’Histoire littéraire de la France).

7

8

Bogdan Leki}, Arhivistika, Beograd 2006, 40.

9

10

Isto, 12.

Isto, 39ñ40.

Grand Larousse encyclopédique en dix volumes, tome septième, Paris 1963, 335.

11

12 Jean Favier, les Archives, Paris 1959.

[arl-Viktor Langloa (Charles-Victor Langlois, 1863ñ1929), istori~ar, ro|en u Ruanu (Rouen). Bio je profesor paleografije i istorije sredweg veka na Sorboni. Ostavio je za sobom odre|en broj radova koji se odnose na ovaj period: Vladavina Filipa III Smelog (le Règne de Philippe III le Hardi), Izvori koji se odnose na istoriju Parlamenta (Textes relatifs à l’histoire du Parlement), Sveti Luj (Saint Louis). Objavqivao je i dela koja sadr`e istorijsku bibliografiju.

13

Larousse du XXe siècle en six volumes, tome premier, 318ñ319.

14

Internet, Archives de France, Histoire des archives.

15

[arl Breban (Charles Braibant, 1889ñ976), pisac i arhivist, ro|en u Vilmomblu (Villemomble). Biv{i u~enik [kole poveqa, glavni inspektor 1945ñ1948, a zatim 1948ñ1959. direktor Francuskih arhiva, objavio je vi{e istorijskih dela i romana: Kraq spava (le Roi dort), Martovsko sunce (Soleil de mars), Smeh bogova (le Rire des dieux), Iren Suberan (Irène Soubeyran). Pored toga, napisao je vrlo `ivopisan dnevnik koji obuhvata doga|aje iz Drugog svetskog rata (1940ñ1945).

16

Andre Malro (André Malraux, 1901ñ1976), pisac i politi~ar, ro|en u Parizu. Nakon nezavr{enih studija na [koli za isto~ne jezike (l’Ecole des langues orientales), poverena mu je arheolo{ka misija u Kamboxi.

Simpatije koje je gajio prema

17

uprava arhiva je stavqena pod nadle`nost ovog ministarstva. Za direktora Francuskih arhiva postavqen je Malroov prijateq, pisac Andre [amson (André Chamson, 1900ñ1983). Zgrada Nacionalnog arhiva je dogra|ena i modernizovana, dok je u isto vreme napravqen nacrt o izgradwi Me|uministarskog kvarta, koji je 1969. otvoren u Fontenblou.18 Predsednik Republike Valeri @iskar díEsten19 imenovao je 1974. za direktora Francuskih arhiva istori~ara @ana Favijea20. Favije je doneo odluku o objavqivawu Zbornika glavnih fondova (l’Etat général des fonds), ~iji se prvi tom pojavio 1978, i dao nalog da se sagradi Centar za prijem i istra`ivawe Nacionalnog arhiva (le Centre d’accueil et de recherche des Archives nationales, CARAN), koji je otvoren 23. marta 1988. godine. Zakon o arhivima od 3. januara 1979. godine, uz koji su doneseni dekreti o wegovoj primeni od 3. decembra, povezao je na smislen na~in sve propise o upravqawu arhivima i propise o za{titi privatnih arhiva koji }e biti primeweni na javne ustanove, nacionalne i lokalne. Pored toga, da bi se rasteretilo wegovo sedi{te u Parizu, otvorena su sedi{ta Nacionalnog arhiva u Fontenblou (Fontainbleau), Eks an Provansu (Aix-en-Provence) i Rubeu (Roubaix). To {irewe mre`e Nacionalnog arhiva bilo je utvr|eno dekretom koji razlikuje operativne slu`be zadu`ene za ~uvawe dokumenata i wihovo dostavqawe Arhivu (prijem u Arhiv) od Francuske uprave arhiva, organa koji vr{i kontrolu i za koga su vezana poslanstva zadu`ena za prikupqawe arhivske gra|e u ministarstvima. Taj dekret stavqa pod dr`avnu nadle`nost sedi{ta Arhiva u Parizu, Fontenblou, Eks an Provansu, Rubeu i budu}e sedi{te u Pjerfitu na Seni (Pierrefitte-sur-Seine).21 Nacionalni arhiv Francuske i wegova organizacija u XXI veku U Francuskoj Nacionalni arhiv ~uva arhivsku gra|u glavnih dr`avnih ustanova, sa izuzetkom arhiva Ministarstva odbrane i Ministarstva unutra{wih poslova, po{to ta dva ministarstva poseduju svoje posebne arhivske slu`be: Service historique de la défense i Archives diplomatiques. Arhivsku gra|u regionalnih dr`avnih slu`bi (les Services déconcentrés de l’Etat) ~uvaju departmanski arhivi (les Archives départementales). Nacionalni arhiv se nalazi pod nadle`no{}u Ministarstva kulture. Po~ev od 1. januara 2007. Nacionalni arhiv predstavqa administrativnu slu`bu koja obavqa arhivske poslove na ~itavoj dr`avnoj teritoriji i ima tri sedi{ta u Parizu, Fontenblou i Pjerfitu na Seni, koje je u izgradwi. Neki fondovi od nacionalnog zna~aja ~uvaju se u dva druga centra: les Archives nationales d’outre mer, koji predstavqa arhiv biv{ih francuskih kolonija i nalazi se u Eks an Provansu, i les Archives nationales du monde du travail, u Rubeu, koji ~uva privatne arhive preduze}a i udru`ewa.

Nacionalni arhiv predstavqa dr`avnu ustanovu koja je pod nadle`no{}u Glavne uprave za za{titu kulturne ba{tine Ministarstva kulture. Od 1. januara 2007. direktor Nacionalnog arhiva je Izabel Noj{vander (Isabelle Neuschwander), glavni kustos zadu`en za za{titu kulturne ba{tine.22 Nacionalni arhiv ñ sedi{te u Parizu Odsek Nacionalnog arhiva u Parizu sme{ten je od 1808. u kompleksu zgrada podignutih oko palate Subiz. Broj objekata Arhiva se postepeno pove}avao obuhvataju}i susedne bogata{ke vile, a od 1927. obuhvata i palatu Roan (l’hôtel de Rohan) u kvartu Mare. Pariski odsek Nacionalnog arhiva danas ~uva arhivsku gra|u glavnih dr`avnih institucija do 1958, glavni registar pariskih bele`nika (pisara) i dokumente privatnog porekla. Posle otvarawa sedi{ta u Pjerfitu na Seni, koje je planirano za 2013. godinu, pariski odsek Nacionalnog arhiva ~uva}e arhivsku gra|u iz perioda starog re`ima i registre pariskih pisara.23

212

Uro{ Tati}

Nacionalni arhiv, palata Subiz

Nacionalni arhiv ñ sedi{te u Fontenblou Od 1969, nau~no rukovodstvo odseka Nacionalnog arhiva u Fontenblou, nekada{wi Centre des archives contemporaines, ~uva ve}inom dokumenta iz perioda posle 1958. godine.

Kada je podignut me|uministarski arhivski kvart (da bi primio veliki broj slu`benika glavne dr`avne administracije), osnovana su poslanstva Nacionalnog arhiva pri razli~itim ministarstvima. Zahvaquju}i veli~ini depoa za sme{taj gra|e koji su im stavqeni na kori{}ewe, broj ovih poslanstava se uve}avao i ubrzavalo se prikupqawe gra|e iz ministarstava. Ideja je bila da se administrativni odseci na odgovaraju}i na~in oslobode dokumenata za kojima nemaju svakodnevne potrebe. Trebalo je da se dokumenti ~uvaju, po odluci slu`be koja ih je stvorila, pod prikladnim uslovima i u stawu konzervacije, a da zatim budu uni{teni na vreme (svi oni koji nemaju operativnu vrednost i koji ne predstavqaju arhivsku gra|u). Dokumenti za koje se smatra da imaju trajnu vrednost bi}e snabdeveni listom kategorija koje su nu`ne da bi oni bili stavqeni na raspolagawe javnosti.24 Navedena re{ewa imala su za ciq pribli`avawe arhivskih ustanova i administrativnih slu`bi i predvi|ala su finansijsko u~e{}e vi{e dr`avnih uprava u radu tog me|uministarskog kvarta. Po{to nov~ana pomo} nije dobijena, ideja o depou za arhivirawe je postepeno napu{tena. Stvoren je centar za sme{taj arhivske gra|e koja se hronolo{ki nadovezuje na gra|u koja se ~uva u sedi{tu u Parizu. Odsek u Fontenblou }e ubudu}e prioritetno ~uvati fondove koji sadr`e gra|u iz savremenog perioda, nadovezuju}i se na fondove koji se ~uvaju u Parizu. Odsek se koristi ve} usvojenim metodama rada koje su u vezi sa koli~inom gra|e i prisustvom poslanstava pri pojedinim ministarstvima.

Pre prijema u odsek dokumenti se obra|uju u ministarstvima i pravi se wihov inventar da bi kasnije bili stavqeni na raspolagawe javnosti. Jedna zbirka tih inventara je napravqena da bi bila predstavqena kako na sajtu, tako i u Centru za prijem i istra`ivawa Nacionalnog arhiva (CARAN). Baza podataka PRIAM3, koja se oslawa na dokumentarni jezik (thésaurus) zajedni~ki za sva ministarstva, postavqena je da evidentira sav priliv dokumenata i omogu}i lak pristup svim fondovima. Kori{}ewe arhiva u Fontenblou, koje je ranije bilo mogu}e putem Centra za prijem i istra`ivawa, ograni~eno je od 1. januara 1996. na ~itaonicu koja je ponovo ure|ena u tu svrhu.25 Razvoj arhivske delatnosti u Francuskoj

213

komunizmu navele su ga da 1926. godine uzme u~e{}e u Kineskoj revoluciji. U to vreme, objavquje svoju prvu kwigu Isku{ewe Zapada (la Tentation d’Occident). Wegovi najpoznatiji romani su: Osvaja~i (les Conquérants), Qudske sudbine (la Condition humaine), Nada (l’Esprit), Vreme prezira (le Temps de mépris), Orasi Altenburga (les Noyers de l’Altenburg) itd. Igrao je aktivnu ulogu u Francuskom pokretu otpora i predvodio brigadu Alzas-Loren za vreme operacija u Alzasu i Nema~koj 1944. i 1945. godine. Posle oslobo|ewa, 1945. godine imenovan je za ministra informacija u privremenoj vladi. Bio je glavni sekretar stranke Rassemblement du peuple français, koju je 1947. godine osnovao [arl de Gol. Posle ponovnog dolaska na vlast generala De Gola 1958. godine, Malro je imenovan za ministra bez portfeqa, a 1959. godine za ministra kulture.

Grand Larousse encyclopédique en dix volumes, tome septième, 8.

18

19

Valeri @iskar díEsten (Valéry Giscard d’Estaing, 1926), francuski dr`avnik, tre}i predsednik Pete republike (1974ñ1981). Bio je ministar finansija u vladi Mi{ela Debrea 1862ñ1866, @aka [abana-Delmaa 1869ñ1872. i Pjera Mesmera 1972ñ1974. Za vreme DíEstenovog prvog ministarskog mandata Francuska je prvi put posle trideset godina imala uravnote`en buxet, ali je wegova konzervativna politika potpomogla stvarawu recesije, pa je podneo ostavku.

Postao je predsednik 1974. godine, nakon {to je na izborima pobedio Fransoa Miterana.

Pomogao je da se oja~a Evropska ekonomska zajednica.

20 @an Favije (Jean Favier, 1932), istori~ar medievalist, ro|en u Parizu. Wegov rad na temu Savetnik Filipa Lepog: Engeran de Mariwi (Un conseiller de Philippe le Bel: Enguerran de Marigny) doneo mu je naziv arhiviste paleografa. Bio je najpre profesor na univerzitetima u Renu i Ruanu, a zatim 1965ñ1997. direktor studija na l’Ecole pratique des hautes études u Parizu i profesor na Sorboni 1969ñ1997. godine. Bio je direktor Francuskih arhiva i direktor Nacionalnog arhiva 1975ñ1994, a zatim 1994ñ1997. predsednik Francuske nacionalne biblioteke (Bibliothèque nationale de France). U periodu 1973ñ1993. vr{io je du`nost direktora uglednog ~asopisa Revue historique.

La Grande Encyclopédie Larousse, tome cinquième, 959; Internet, Archives de France, Organisation du réseau des Archives en France.

21

Pariz, kvart Mare, palata Subiz, Nacionalni arhiv Francuske

Nacionalni arhiv ñ budu}e sedi{te u Pjerfitu na Seni Internet, Archives de France, Service Archives nationales.

22

Larousse du XXe siècle en six volumes, tome premier, 318ñ319; Internet, Archives de France, Le projet de Pierrefitte-sur-Seine.

23

La Grande Encyclopédie Larousse, tome cinquième, 959 .

24

Odluka o podizawu novog centra Nacionalnog arhiva u Pjerfitu na Seni, op{tina Sen Deni, doneta je 2004. godine. Odsek je namewen sme{taju arhivske gra|e koja obuhvata period posle Francuske revolucije. Centar }e, dakle, primiti skoro 40 km gra|e iz odseka u Parizu i skoro 120 km gra|e iz odseka u Fontenblou. Wegova gradwa }e omogu}iti da se na odgovaraju}i na~in pregrupi{e arhivska gra|a iz savremenog perioda, koja je danas podeqena u dva sedi{ta bez ikakvog hronolo{kog i istorijskog smisla i osigura}e boqi pristup toj gra|i. Pjerfit je izabran za arhivski centar jer je wegovo sedi{te u neposrednoj blizini metro 214

Uro{ Tati}

stanice metroa. Arhivski centar je projektovao italijanski arhitekta Masimilijano Fuksas (Massimiliano Fuksas). Kamen temeqac budu}e gra|evine postavio je 11. septembra 2009. predsednik francuske vlade. Podizawe centra u Pjerfitu tako|e }e biti prilika za potpunu reviziju fondova Nacionalnog arhiva, zahvaquju}i ambicioznom programu koji je predvideo wihovo prepakivawe i obele`avawe. Skoro sva sredstva za arhivsko istra`ivawe bi}e dostupna putem Interneta.

Krajem 2009. doneta je odluka da }e dokumenti koji obuhvataju period posle 1790. i koji se odnose na tematiku ÑQudi i zemqeî (podru~je, poqoprivreda, ekologija, industrija, trgovina, turizam, ekonomija i finansije), biti i nadaqe ~uvani u Fontenblou, dok }e ostala gra|a biti preme{tena u Pjerfit.26 Organizacija arhivske mre`e u Francuskoj Francuski zakon o za{titi kulturne ba{tine propisuje da se ~uvawe arhivske gra|e ure|uje Ñu javnom interesu, kako zbog potreba i potvrde, fizi~kih ili moralnih, javnih ili privatnih prava li~nosti, tako i potreba za istorijskom dokumentacijom za istra`ivaweî. Na svakom stepenu teritorijalnog ure|ewa Francuske, od dr`ave do op{tina, javnost ima pravo na uvid u dokumenta koja se ~uvaju i da koristi ista. Oni dokumenti koji predstavqaju javna akta, po odredbama Zakona o za{titi kulturne ba{tine, ~uvaju se u brojnim ustanovama i dr`avnim organima i nad wima nau~ni i tehni~ki nadzor vr{i Me|uministarska slu`ba francuskih arhiva. Nacionalni arhiv ~ine tri slu`be koje spadaju u nadle`nost dr`ave. Prva slu`ba je objediwena i woj pripadaju sedi{ta Nacionalnog arhiva u Parizu, Fontenblou i Pjerfitu na Seni. Druge dve su specijalizovane i decentralizovane: les Archives nationales d’Outre mer u Eks an Provansu i les Archives nationales du monde du travail u Rubeu.

Arhivska gra|a pripada teritorijalnim zajednicama ili grupama zajednica, koje je ~uvaju i koriste saglasno Zakonu o za{titi kulturne ba{tine. Teritorijalne zajednice mogu, pod uslovima koji su predvi|eni zakonom, da povere taj zadatak arhivskoj slu`bi druge teritorijalne zajednice. Pored toga, jedan ~lan zakona predvi|a da stara arhivska gra|a iz op{tina koje imaju mawe od 2000 stanovnika treba da bude predata departmanskom arhivu, u slu~aju da druga~ije ne odlu~i prefekt departmana. Pojedini dr`avni organi su izuzetno ovla{}eni da ~uvaju svoju arhivsku gra|u, pod uslovom da je obrade i stave na raspolagawe javnosti, saglasno pravilima koja va`e u slu`bama dr`avnih arhiva.

Za privatne arhive su, u ve}ini slu~ajeva, odgovorni wihovi vlasnici.

Ipak, neki od wih koji su interesantni za istori~are, mogu biti svrstani u red istorijskih arhiva ili stavqeni pod nadle`nost neke javne arhivske slu`be dok ne budu prodati.27 Arhivsko obrazovawe i arhivski poziv Po stvarawu Glavne uprave za kulturnu ba{tinu Ministarstva kulture 2010. godine, razli~ita odeqewa zadu`ena za obu~avawe zaposlenih u arhivima i muzejima, zavodima za za{titu spomenika i kulturne ba{tine, bila su okupqena u okviru Odeqewa za nau~no i tehni~ko obrazovawe. To odeqewe imalo je prevashodno zadatak da sastavi program za stru~no obrazovawe, predlo`eno od strane Glavne dr`avne uprave, ~inovnika zaposlenih u lokalnoj i dr`avnoj slu`bi. Predla`e se, zatim, program obrazovawa za zainteresovane doma}eg i stranog porekla koji borave van Francuske. Ovo odeqewe vezano za Me|uministarsku slu`bu Arhiva Francuske (le Service interministériel des Archives de France), ~ine sru~waci iz razli~itih oblasti.

Arhivska struka ima zadatak da neprekidno obu~ava osobqe koje radi u centralnim i regionalnim slu`bama javnih arhiva, da omogu}ava prakti~an rad u arhivima i vr{i kasniji odabir kadra, priprema konkurse i stru~ne ispite.28 Razvoj arhivske delatnosti u Francuskoj

215

Internet, Archives de France, Service Archives nationales.

25

Internet, Archives de France, Le projet de Pierrefitte-sur-Seine.

26

La Grande Encyclopédie Larousse, tome cinquième 959; Internet, Archives de France, Organisation du résau des archives en France.

27

Internet, Archives de France, Formations et métiers des archives.

28

La Grande Encyclopédie Larousse, tome cinquième, 959.

29

Robert-Henri Bautier, Le Conseil international des archives et le premier congrès international des archives, Bibliothèque de l’école de chartes, tome 109, Paris 1951, 108ñ110; B. Leki}, nav. delo, 51.

30

Uprava Nacionalnog arhiva preko svojih slu`bi za obuku i me|unarodne veze organizuje godi{wu praksu namewenu studentima [kole poveqa koji su se opredelili za arhivski poziv i stranim arhivistima.29 Francuska je dala veliki doprinos u razvoju arhivske delatnosti u svetu.

Na wenu inicijativu, u Parizu je 1948. godine osnovan Me|unarodni arhivski savet (le Conseil international des Archives, CIA), koji svake pete godine organizuje me|unarodni arhivisti~ki kongres. Me|unarodni arhivski savet je sebi stavio u zadatak da podstakne razvoj arhivisti~ke teorije i prakse putem razmene informacija i objavqivawa radova iz ovih oblasti. Za wegovog prvog predsednika izabran je arhivist i istori~ar [arl Samaran (Charles Samaran, 1879ñ1982), tada{wi direktor Francuskih arhiva. Me|unarodni arhivski savet je kao organizacija dobio kona~no ustrojstvo na skup{tini koja je odr`ana u Parizu 21. i 22. avgusta 1850. godine, kada je za predsednika bio izabran [arl Breban, direktor Francuskih arhiva.30 Od 1951. godine Me|unarodni arhivski savet izdaje svoj ~asopis Archivum. Pokretawe ovog ~asopisa bilo je posebno zna~ajno za razvoj arhivisti~ke misli uop{te. U Parizu je 1954. godine odr`ana prva u nizu konferencija Ñokruglog stola arhivaî, ~iji je zadatak da razmatra probleme arhivske struke. Me|unarodni arhivski savet, u ~ijem osnivawu je Francuska imala glavnu ulogu, dao je zna~ajan doprinos organizovawem Me|unarodnog arhivisti~kog te~aja u Parizu 1951. godine. Ovi te~ajevi, koji se i danas odr`avaju, imaju za ciq obuku arhivskih poslenika.31 Zakqu~ak

31

B. Leki}, nav. delo, 51ñ52.

32

Arsen \urovi}, Arhivi u Evropi: Torre do Tombo, nacionalni arhiv Portugala u Lisabonu, [umadijski anali br.

5, Kragujevac 2009, 184.

Internet, Archives de France, Organisation du résau des Archives en France.

33

Razvitak arhivske delatnosti u Francuskoj pokazuje na jasan na~in da je dr`ava postavila kao najvi{i nacionalni ciq ~uvawe i vrednovawe arhivskog nasle|a kao osnove kolektivnog i individualnog pam}ewa, faktora nacionalnog identiteta i izvora za nau~ni i istra`iva~ki rad.32 Francuska uprava arhiva je 2010. godine ukinuta kao samostalni organ i pripojena je novoj Glavnoj upravi za za{titu kulturne ba{tine za koju je nadle`no Ministarstvo kulture.

U okviru Glavne uprave nalazi se Me|uministarska slu`ba francuskih arhiva, koja je posebno zadu`ena za nadzor nad dr`avnim arhivskim slu`bama i za uskla|ivawe rada oblasnih arhivskih slu`bi.33

216

Uro{ Tati}

Uro{ Tati} LE DÉVELOPPEMENT DE L’ACTIVITÉ DES ARCHIVES EN FRANCE Résumé C’est la Révolution qui a créé une administration spécifique des archives pour répondre aux besoins nouveaux: conservations des archives des institutions nouvelles, regroupement des fonds des administrations de l’Ancien régime, prise en charge des archives saisies comme biens nationaux. Le décret du 7. septembre 1790. a créé les Archives nationales, mais le texte fondamental était la loi du 7. messidor an II (25. juin 1794) qui créait la centralisation des archives nationales, l’établissement de leur publicité en opposition avec la pratique antérieure du secret d’Etat et l’organisation d’un réseau d’archives nationales. En ce qui concerne les documents conservés en province, le texte fondamental était la loi du 5. brumaire an V (26. octobre 1796) qui créait un service d’archives par département. Les Archives nationales sont devenues responsables de toutes les archives dans l’Etat. Jusqu’en 1884, les Archives nationales d’une part et le réseau des archives locales d’autre part ont évolué séparément. Les premières sont un grand établissement de l’Etat dont les attaches ministérielles ont varié jusqu’en 1870. pour se stabiliser à l’Instruction publique. Elles se sont installées en 1808 à l’hôtel de Soubise, où elles se trouvent toujours. La Monarchie de Juillet et le Second Empire sont pour les archives la vraie période de l’organisation: la mise en place des règlements et des méthodes, la dotation en personnels spécialisés avec les élèves de l’Ecole des Chartes, le lancement des collections d’inventaires imprimés. C’est de la fusion au sein du ministère de l’Instruction publique des Archives mationales et du bureau des archives du ministère qu’était née en 1897. la Direction des Archives, qui est devenue en 1936. la Direction des Archives de France. Celle-ci est depuis 1959, date de la création du ministère des Affaires culturelles d’André Malraux, une des directions du ministère de la Culture.

Razvoj arhivske delatnosti u Francuskoj

217

AMBER IN ARCHAEOLOGY Proceedings of the Fifth International Conference on Amber in Archaeology, Belgrade 2006 Urednici: Aleksandar Palavestra, Kurt Bek i Xoan Tod Izdawe Narodnog muzeja u Beogradu, Beograd 2009 352 strane sa ilustracijama Zbornik Amber in Archaeology. Proceedings of the Fifth International Conference on Amber in Archaeology rezultat je simpozijuma odr`anog od 2. do 7. maja 2006. godine. Od 1982. me|unarodni simpozijumi o }ilibaru se odr`avaju svake pete godine i to uvek u zemqama koje se nalaze na Ñ}ilibarskom putuî, bilo da je re~ o balti~kim izvori{tima (Letonija 2001), sredwoevropskim raskrsnicama (Ma|arska 1982. i ^e{ka 1990) ili zna~ajnim odredi{tima na Mediteranu (Italija 1996). Ovaj, peti po redu, simpozijum koji je okupio stru~wake iz razli~itih oblasti ali istog interesovawa, iz ~ak 16 zemaqa sa tri kontinenta, odr`an je u Beogradu, a ~ast da ga organizuje pripala je Narodnom muzeju. Ideja da se Peti me|unarodni simpozijum o }ilibaru odr`i ba{ u Beogradu u tesnoj je vezi s vi{egodi{wim projektom na kojem je prof. dr Aleksandar Palavestra, u saradwi sa Verom Krsti}, vi{im kustosom Narodnog muzeja u Beogradu, radio, a koji je krunisan monografijom Magija }ilibara i izlo`bom istog naziva, ali i s dugogodi{wim anga`ovawem profesora Palavestre u radu Me|unarodnog komiteta za }ilibar, pri Uniji za praistorijske i protoistorijske studije, pod ~ijim se okriqem ovi simpozijumi i odvijaju. Izlo`ba Magija }ilibara postavqena je u Narodnom muzeju u Beogradu u vreme trajawa simpozijuma, ~ime se Narodni muzej, kao institucija, aktivno ukqu~io u wegov rad, ne ograni~avaju}i se na puku logisti~ku podr{ku wegovom odr`avawu.

Zbornik je tematski podeqen u osam poglavqa. Prema ranije ustanovqenom redosledu prvo poglavqe posve}eno je hemijskim analizama }ilibara. U okviru ovog poglavqa saznajemo ne{to vi{e o provenijenciji }ilibara iz Rumunije na osnovu analize ra|ene na infracrvenom spektroskopu (Curt W. Beck, Edith C. Stout, Suzanne Hanna Buck, „Provenience Analysis of Romanian Amber Artifacts by Infrared Spetroscopy”), rezultatima uporedne analize uzoraka smole iz helenisti~ke amfore i savremene smole Pinus Halepensis, koja se koristi u proizvodwi vina (Izabela Surowiec, Boyka Zlateva, Ana Olieva, „Chemical Analysis of the Resin Residue from the inner Walls of Hellenistic Time Amphorae by HPLC-DAD and HPLC-MS”) i mogu}nostima koje pru`a elektronski mikroskop u otkrivawu autenti~nosti }ilibara (Barbara Kosmowska-Ceranowicz, „Electron Microscopy of Amber”).

U svom radu Kurt Bek sa saradnicima analizara 60 uzoraka sa teritorije Rumunije za koje se pretpostavqa da su izra|eni od }ilibara. Hronolo{ki su rangirani od bronzanog doba do vizantijskog perioda (XIV vek s. e. ñ XI vek n. e.).

Ve}im delom (75%) poti~u sa lokaliteta iz delte Dunava, dok je mawi broj (25%) iz oblasti Buzau i Bra{ov, u neposrednoj blizini karpatskih depozita rumanita ñ rumunskog autohtonog }ilibara. Za 12 uzoraka ustanovqeno je da ili nemaju organsko poreklo ili ih nije bilo mogu}e identifikovati. Ostalih 48 uzoraka su, svi do jednog, }ilibar balti~kog porekla! Ovakav rezultat istra`iva~e je naveo na zakqu~ak da populacije koje su nastawivale ovaj prostor ne samo da nisu koristile rumanit (koliko je za sada poznato), ve} i da, mogu}e je, nisu ni bile svesne wegovog postojawa. Nova istra`ivawa pokaza}e da li su istra`iva~i u pravu.

Srpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

219

Izabela Suroviec, Bojka Zlateva i Ana Ilieva uradile su uporednu analizu komada smole na|enog u amfori za vino, datiranoj u IV単III vek s.e., sa lokaliteta Sborjanovo, koji je u helenisti~ko vreme bio najve}i i najzna~ajniji politi~ki i religijski centar tra~kog plemena Geta, kao i komada savremene smole bora vrste Pinus Halepensis koji raste u oblasti Atike i koristi se za aromatizovawe ~uvenog gr~kog vina Retsina. Rezultati HPLC-DAD i HPLC-MS analiza anti~ke i savremene smole pokazali su da je wihov hemijski sastav vrlo sli~an. Uprkos tome {to je re~ o samo dva uzorka, autorke smatraju da se mo`e doneti zakqu~ak da su anti~ki Grci koristili istu vrstu bora (Pinus Halepensis) za oboga}ivawe arome vina koja se i danas koristi, kao i da nalaz iz Sborjanova ukazuje na trgova~ke kontakte Trakije sa gr~kim gradovima tog vremena i to ne samo kada je o obali Crnog mora re~, ve} i o unutra{wosti isto~nih oblasti Balkana.

U svom radu Barbara Kosmovska-Ceranovic skrenula je pa`wu na mogu}nost koju pru`a elektronski mikroskop u primarnim i/ili dopunskim istra220

`ivawima }ilibara. Ispitivawa su obavqena na 23 uzorka, me|u kojima je bilo kako neobra|enog i obra|enog ~istog balti~kog }ilibara, tako i prirodnog }ilibara na kojem je intervenisano podvrgavawem visokim temperaturama i presovawem, ali i imitacije }ilibara i kolumbijske kopal smole. Na oko 200 mikrofotografija, koje su na~iwene elektronskim mikroskopom Philips XL 20, mogle su se uo~iti jasne razlike u strukturi prirodnog }ilibara u sirovom stawu, onog na kojem je intervenisano zagrevawem i/ili presovawem i ve{ta~kih supstanci, ali i otkriti neke od tajni kristala }ilibara, {to ukazuje na potrebu da se istra`ivawa u ovom pravcu nastave.

Slede}ih pet poglavqa podeqena su po geografskom kriterijumu: od isto~nobalti~ke oblasti, preko centralne Evrope, jugoisto~ne Evrope i Mediterana do Dalekog istoka.

U drugom poglavqu, posve}enom oblasti iz koje }ilibar poti~e mo`emo pro~itati tri rada koja nas upoznaju sa promenama u upotrebi }ilibara u bronzano doba Estonije i okolnih zemaqa (Mirja Ots, „Changes in the Use of Amber in Estonia and the Neighbouring Countries in the Bronze Age”), o depresiji jezera Luba-

Sa promocije Zbornika u atrijumu Narodnog muzeja 23. jun. 2009: A. Palavestra, V. Jovi}, X. M. Tod

na kao centru obrade }ilibara u neolitu Letonije (Ilze Loze, „Lake Lubans Depression as Centre of Late Neolithic Amber Working”) i }ilibaru u isto~nobalti~kom regionu tokom rimskog gvozdenog doba (Audrone Bliujiene, „Amber in the Eastzern Baltic Region During the Roman Iron Age. Some Aspects of Barbarian Fashion”).

Mirja Oc je istra`ivala promene u upotrebi }ilibara u Estoniji i susednim zemqama u bronzano doba i epohama koje su mu prethodile. Uo~ila je da je u bronzano doba opala upotreba }ilibara, ali da je istovremeno wegov izvoz, odnosno razmena za metal sa zapadnom i ju`nom Evropom, bio u porastu. Mirja Oc postavqa pitawe kome je {ta bilo potrebnije ñ ju`noj Evropi }ilibar ili severnoj metal i dolazi do zakqu~ka da je severnoj Evropi metal bio neophodno potreban, a da je ju`na Evropa prihvatila }ilibar ne kao neophodnu, ve} presti`nu robu vrednu razmene. Svoje zakqu~ke ñ za koje nalazi upori{te i u ranijim istra`ivawima1 ñ potkrepquje podrobnom analizom pojave neobra|enog i obra|enog }ilibara u bronzano doba i pre wega na prostoru Estonije, nagla{avaju}i da poznati pri221

1

E. [turms, Die Alteste bronzenze-

it im um, Vorgeschictliche Forschingen, 10, Berlin, Lipzig 1936.

2 Re~ je o periodu od I do III veka, koji u lokalnim okvirima isto~nobalti~kog regiona jo{ uvek nosi karakteristike pra-istorijske, gvozdenodopske kulture.

3

Vi{e o }ilibaru u rimsko doba: A. Palavestra, Rimski }ilibar, u: A. Palavestra, V. Krsti}, Magija }ilibara, Narodni muzej, Beograd 2006: 69ñ77.

4

A. Palavestra, ]ilibar u arheologiji, u: A. Palavestra, V. Krsti}, Magija }ilibara, Narodni muzej, Beograd 2006: 38.

merci neobra|enog }ilibara (koji se, ina~e, u prirodnom stawu u Estoniji ne mo`e na}i) poti~u uglavnom iz utvr|enih naseqa u kojima je registrovana obrada bronze, kao i da se takva naseqa po pravilu nalaze na va`nim komunikacijama, kako kopnenim tako i re~nim, {to im je omogu}avalo kontrolu trgovine.

Ilze Loze, svakako jedan od najposve}enijih istra`iva~a }ilibara u oblasti Baltika, ovoga puta skre}e pa`wu na izuzetno zna~ajan nalaz neolitske radionice za obradu }ilibara na lokalitetu Abora, sagledavaju}i ga u {irem kontekstu oblasti depresije jezera Lubana u Letoniji i porede}i je s drugim, od ranije poznatim radionicama, kao {to su [ventoji u Litvaniji ili @ulavi, oblast u dowem delu Vistule u Poqskoj. Uporednom analizom }ilibara, I. Loze je do{la do zakqu~ka da su, najverovatnije, upravo iz radionice u Abori lokalna naseqa snabdevana }ilibarom, koji je imao sasvim posebnu ulogu u zajednicama nastawenim u depresiji jezera Lubana. Pa`qivo obra|eni komadi }ilibara ne samo da su predstavqali presti`ne objekte u posedu lokalnih mo}nika, ve} su bili predmet ekstenzivne mre`e razmene me|u pripadnicima socijalne elite srodnih kultura. ]ilibar je, u toj razmeni, slu`io i kao ekvivalent za kremen, {to ga je ~inilo vitalno zna~ajnim za pribavqawe kvalitetnih sirovina neophodnih za proizvodwu oru|a.

Audrone Bliujiene u svom radu se osvrnula na neke aspekte Ñvarvarskeî mode sagledane kroz primere kompozitnog nakita isto~nobalti~kog regiona (Litvanija, Letonija, Estonija) u koji su inkorporirane i perle od }ilibara, a pripadaju periodu tzv. rimskog gvozdenog doba.2 U ovo vreme }ilibar je u isto~nobalti~kim oblastima retko kori{}en. Ne{to ve}a upotreba zabele`ena je krajem II i po~etkom III veka, ali je proces ipak ostao marginalan, mada je to vreme poznato kao zlatno doba u razvoju balti~kih zajednica. Iako, na prvi pogled, ovakav podatak mo`e zvu~ati paradoksalno, mogu}e obja{wewe le`i u ~iwenici da je nagli ekonomski razvoj balti~kih kultura, omogu}en upravo trgovinom, u kojoj je }ilibar morao imati zna~ajno mesto,3 doprineo stvarawu elite koja, uvek i svuda, svoj status potvr|uje posedovawem te{ko dostupnih predmeta, u ovom slu~aju nakitom od stakla, staklene paste i emajla, dok je pristupa~ni }ilibar ostao u drugom planu.

Tre}i tematski blok posve}en je centralnoj Evropi, nezaobilaznom prostoru u {irewu }ilibara ka jugu, do odredi{ta na obalama Sredozemqa (Janusz Czebreszuk, „The Northern Section of the First Amber Trail. An Outline of Significance for Civilization Development”, Klara Markova, Susanne Stegmann-Rajtar, „Amber in the Context of Cultural Interactions in the Carpathian Basin in the Early Iron Age”, Calin Ghemis, „Amber Discoveries from Transylvania” i Jan Bouzek, „The Amber Tradition and the Baltic-Black Sea Amber Route”.

Savremena arheolo{ka nauka jasno se odredila prema pojmu Ñ}ilibarskog putaî, defini{u}i ga vi{e kao paradigmu, arheolo{ku metaforu, nego kao precizno utvr|enu trasu.4 S toga se za tekstove objavqene u ovom poglavqu mo`e re}i da se bave severnim i isto~nim pravcima prometa }ilibarom, pre nego severnim i isto~nim }ilibarskim putevima. Zato je sasvim razumqivo da u zakqu~ku svog rada Janu{ ^ebre{uk konstatuje da je istorija }ilibarskog puta duga i komplikovana. Ipak, ^ebre{uk izdvaja Ñprelomniî trenutak u ranom bronzanom dobu centralne Evrope (izme|u 1200. i 1000. g. s. e), kada }ilibar po~iwe da se {iri ka jugu. Ono {to zaokupqa wegovo razmi{qawe i predstavqa izazov za daqa istra`ivawa jeste pitawe kako je potreba za posedovawem jedne ovako specifi~ne sirovine izra`ena u zajednicama na jednom kraju kontinenta mogla ozbiqno da uti~e na `ivot qudi na wegovom drugom kraju u tako dubokoj praistoriji. To je pitawe 222

koje svakako zaokupqa i sve ostale istra`iva~e }ilibara, pa }emo wihova daqa otkri}a s interesovawem pratiti.

Klara Markova i Suzane Stegman-Rajtar, kao i Kalin Gemi{ i Jan Bouzek, svoja istra`ivawa posvetili su takozvanoj isto~noj grani Ñ}ilibarskog putaî. K. Markova i S. Stegman-Rajter rezultatima svojih istra`ivawa dopuwuju kompleksnu sliku pojave }ilibara ranog gvozdenog doba u Karpatskom basenu, sagledavaju}i je u {irem kontekstu kulturnih interakcija na ovom prostoru. Svoj doprinos temi dao je i K. Gemi{ mapirawem nalaza }ilibara u Transilvaniji, dok je J. Buozek povezivawem tradicionalne upotrebe }ilibara (za izradu nakita, u medicini) i balti~ko-crnomorskog puta poku{ao da pru`i presek dosada{wih saznawa o }ilibaru, ukazuju}i na potrebu ponovnog ~itawa anti~kih izvora, koji bi, uzimaju}i u obzir nove nalaze i nova saznawa, mogli da bace novo svetlo na pitawe kako se i za{to Ñisto~ni }ilibarski putî uop{te razvio.

Naredno poglavqe, posve}eno jugoisto~noj Evropi, moglo bi biti i najzanimqivije za doma}e ~itaoce jer se direktno odnosi na prostor od interesa za na{e istra`iva~e, pogotovo imaju}i u vidu ~iwenicu da je malo onih koji se }ilibarom kao materijalom i objektom (funkcionalnim, kultnim i simboli~kim) bave.5 Zbog toga smatram da je velika {teta {to je relativno mali broj istra`iva~a sa prostora jugoisto~ne Evrope iskoristio priliku da u~estvuje na simpozijumu odr`anom 2006. godine u Beogradu i {to su neki od iznetih referata izostali u ovoj publikaciji.6 Martina Ble~i} je u svom radu „The Significance of Amber in the Kvarner Region” sistematizovala nalaze }ilibara u oblasti Kvarnera i ostrva Kvarnerskog zaliva isti~u}i wihov zna~aj u {irem kontekstu kontinentalne i mediteranske Evrope tokom I milenijuma s.e., dok nam je Zilka Kujunxi}-Vejzagi} jo{ jednom skrenula pa`wu na izuzetne nalaze }ilibara sa lokaliteta Jezerine i Ribi} kod Biha}a („Amber from the Japod Necropolises of Jezerine and Ribi} near Biha}”).

Izuzetno zanimqiv i sasvim nov pristup pitawu odnosa me|u pripadnicima elita paleobalkanskih zajednica centralnog Balkana i unutar wih, pru`io nam je Aleksandar Palavestra („Fragmentation of Amber Necklaces in the Central Balkans Iron Age”). Analiti~kim sagledavawem broja i oblika }ilibarskih perli u grobnim celinama kne`evskih grobova u Atenici i u nalazu iz Novog Pazara, a imaju}i u vidu pretpostavke o tome kako su setovi kompozitnog nakita mogli izgledati,7 A. Palavestra uo~ava pravilnost u raspodeli perli odre|enog oblika u `enskom i de~jem grobu u Atenici, kao i upadqivu sli~nost u izradi }ilibarskog nakita iz Atenice i Novog Pazara, koja upu}uje na istu radionicu, mo`da ~ak i istog majstora. Palavestra ovu pojavu obja{wava fenomenom fragmentacije, pojavom koja odra`ava princip Ñzadr`avawa kroz davaweî,8 koji je u svetskoj antropologiji dobro poznat, ali je u srpskoj arheologiji ovom prilikom prvi put razmatran.

Diana Gergova je dala pregled }ilibarskih predmeta iz Trakije („Amber in Ancient Thrace”), sa posebnim osvrtom na fascinantni vl~itrnski nalaz. Osvr}u}i se na wihovu antropolo{ku dimenziju, D. Gergova se prakti~no nadovezuje na razmatrawa A. Palavestre, potvr|uju}i stav da kontekst u kojem su }ilibarski predmeti nala`eni mo`e da nam uka`e na mogu}e puteve re{avawa socio-kulturnih problema u izu~avawu paleobalkanskih zajednica.

Poglavqe posve}eno Mediteranu po~iwe pregledom nalaza }ilibara bronzanog i gvozdenog doba u Italiji kao presti`ne robe i socijalnog indikatora („Amber as Prestige and Social Indicator in Late Prehistoric Italy”) iz pera 223

5

U srpskoj arheologiji Aleksandar Palavestra ve} decenijama je jedini istra`iva~ i tuma~ }ilibara i predmeta izra|enih od ovog materijala.

6

Referat Lidije Bakari} i Boruta Kri`a o }ilibaru gvozdenog doba u Lici i Dolewskoj.

A. Palavestra, A Composite Amber Jewelry set from Novi Pazar, Amber in Archaeology, Proceedings of the Fourth International Conference on Amber in Archaeology, Talsi 2001 (C. W. Beck, I. B. Loze, J. M. Todd eds.), Riga 2003: 213ñ223; S. Bianco, L’ambra nelle vallate della Basilicata ionica, Magie d’ambra, amuleti i gioelli della Basilicata antica, Potenza 2005: 85ñ109.

7

A. Jones, A Biography of Colour: Colour, Material, Histories and Personhood in the Early Bronze Age of Britain and Ireland, Colouring the Past (A. Jones, G. Macgregor eds.), Cambridge 2002: 168, 166.

8

Nu~ije Negroni-Katakjo (Nuccia Negrini Catacchio), doajena me|u istra`iva~ima u ovoj oblasti. Nakon iscrpne analize, autorka zakqu~uje ñ ~ime se prikqu~uje zakqu~cima A. Palavestre i D. Gergove i na wih se nadovezuje ñ da je }ilibar kao deo rasko{nih ansambala kompozitnih ukrasa tokom posledwa dva milenijuma stare ere bio statusni simbol predrimskih i nehelenskih zajednica na Apeninskom poluostrvu.

O, moglo bi se slobodno re}i, najzna~ajnijem otkri}u kada je o }ilibaru re~ ñ etrurskom radioni~kom centru u Verukiju u severnoj Italiji i mo`da najintrigantnijim }ilibarskim predmetima ñ kompozitnim fibulama sa malim Ñskrivnicamaî sa istog lokaliteta pisala je Patricija fon Eles sa saradnicama (Patrizia von Eles, Monica Zanardi, Micol Siboni, „Verucchio: a Center for Amber Craftmanship and Distribution in Iron Age Italy”). Centar u Verukiju predstavqa ne samo zanatsko, ve} i umetni~ko sredi{te za izradu }ilibara u ovom delu Apeninskog poluostrva. Zna~aj Verukija ogleda se i u izuzetno i neo~ekivano dobro sa~uvanim drugim organskim materijalima, kao {to su kost i slonova~a, pa ~ak i drvo, tekstil, ko`a i ostaci hrane. Sahrawivawe u Verukiju poznato je na osnovu vi{e od 500 grobova raspore|enih na ~etiri nekropole (Lavatoio, Moroni, Le Pegge, Lippi), od kojih nijedna do danas nije u potpunosti istra`ena, iako se za wihovo postojawe zna od XVII veka, a vr{ena su i arheolo{ka iskopavawa (od 1969. do 1972).

Zbog toga za~u|uje podatak da je ovaj kompleksni radioni~ki centar tek nedavno zauzeo zna~ajnije mesto u arheolo{koj literaturi, ali i tada selektivno. Autorke kritikuju ovakvo stawe. Ipak, nova istra`ivawa zapo~eta 2005/06, kao i zalagawe institucija za{tite (Soprintendenza) da se do sada prikupqeni podaci sistematizuju i publikuju, ulivaju nadu da }emo uskoro imati prilike da o Verukiju steknemo celovitiju sliku, koja }e, o~ekujemo, baciti novo svetlo na ve} usvojene predstave ne samo o tehnikama obrade }ilibara, ve} i o wegovom mestu i zna~aju u socio-kulturnim okvirima gvozdenog doba Italije.

U bitku za promenu uvre`enih shvatawa upustila se i Larisa Bonfante (Larissa Bonfante, „Observations on Amber Artifacts in Italy and the Orientalizing Period”), dovode}i u pitawe mnoge stereotipe vezane za mesto i ulogu }ilibara na Apeninskom poluostrvu, ulogu feni~anskih trgovaca u wegovoj distribuciji, ali i radionica na severu i jugu Italije i wihovu vezu sa zapadnim Balkanom.

Sam po sebi, }ilibar je egzoti~an materijal koji je oduvek pobu|ivao posebnu pa`wu. Onaj balti~ki, koji spada me|u najstarije i najkvalitetnije na svetu i u samoj Evropi, izaziva interesovawe istra`iva~a, a kada se prona|e u grobnici kineske princeze iz dinastrije Liao (907ñ1125) wegova egzoti~nost dosti`e vrhunac: kako u izuzetnoj i specifi~noj obradi, tako i u pokretawu pitawa kako se i kada takozvana Ñisto~na grana }ilibarskog putaî {irila kroz istoriju. O ovim, izuzetno zanimqivim nalazima pisala je [u [iaodong (Xu Xiaodong, „Multi-cultural Characteristic of Liao Amber and the Source of Row Material: Amber from the Tomb of Princess Chen and Her Consort”).

Svoja filozofska razmi{qawa o }ilibaru zasnovana pre svega na nalazima sa lokaliteta zapadnog Balkana, a podstaknuta i vo|ena strukturalnim postulatima savremenog ameri~kog arhitekte Kristofera Aleksandera saop{tila nam je Xoan M. Tod (Joan M. Todd) kroz svoja dva teksta: „Thinking about Amber and the Pivotal Role of the West Balkans” i „Can We See What Thales Saw? Developing a Vocabulary for Amber Artifacts Using Alexander’s Fifteen Fundamental Properties”.

Xoan Tod je, pre svega, predani istra`iva~ i analiti~ar }ilibara, a potom i iskreni zaqubqenik u ovaj izuzetni materijal prema kome ima sasvim specifi~an odnos. Qubav prema }ilibaru prenela je i na svog nedavno premi224

nulog supruga Hala Toda, poznatog pozori{nog rediteqa, s kojim je donirala sredstva za publikovawe ovog zbornika. Xoan Tod presudno je uticala i da Fulbrajtova fondacija podr`i odr`avawe simpozijuma o }ilibaru 2006. godine u Beogradu.

Drugo veliko ime svetske }ilibarske asocijacije je, tako|e nedavno preminuli, profesor Kurt V. Bek, hemi~ar, istra`iva~ svetskog glasa, osniva~ i dugogodi{wi direktor istra`iva~ke laboratorije za }ilibar Vasar kolexa u dr`avi Wujork (SAD), zaslu`an za pronalazak nedestruktivne metode analize }ilibara Ăą infracrvene spektroskopske analize. Wemu je Xoan Tod, u ime svih saradnika, prijateqa i po{tovalaca, posvetila dirqivu opro{tajnu poemu â&#x20AC;&#x17E;The Baltic Shoulder and the Double Bondâ&#x20AC;?. Kurt Bek je, kao jedan od urednika ovog zbornika, do posledweg dana aktivno u~estvovao u wegovoj pripremi. Nije do~ekao wegov izlazak. Mo`e se slobodno re}i, iako to nije nigde nagla{eno, da su Akta Pete me|unarodne konferencije o }ilibaru posve}ena Kurtu. V. Beku i wegovom nemerqivom doprinosu u ovoj oblasti.

Posledwe, osmo poglavqe ~ini kompletna bibliografija radova koji direktno ili indirektno govore o }ilibaru, a wu je sastavila Helen Hjuz-Brok (Helen Hughes-Brock). U bibliografiji se nalaze radovi objavqeni od 2000. godine, kao i neki objavqeni pre toga, a koje autorka nije imala prilike da vidi i ukqu~i u bibliografiju objavqenu 2003. u Zborniku iz Talsija. Iscrpna bibliografija, koja ~ini krunu svakog zbornika posve}enog }ilibaru u arheologiji, a koju Helen Hjuz-Brok posve}eno i pedantno prikupqa godinama, da bi je periodi~no podelila sa kolegama, dragocen je i nezamewiv izvor informacija za sve istra`iva~e.

Beogradski zbornik upotpuwuju i 25 tabli ilustracija u koloru, spisak u~esnika simpozijuma u Beogradu i uvodni tekst urednika A. Palavestre.

Za istra`iva~e koji se bave }ilibarom ovaj zbornik predstavqa iscrpan pregled novih saznawa u ovoj oblasti, ste~enih izme|u dva simpozijuma. Za ~itaoce ~ija u`a specijalnost nije }ilibar Akta pete me|unarodne konferencije o }ilibaru mogu biti zanimqivo, pa ~ak i uzbudqivo {tivo, koje }e ih za ovaj izuzetan materijal zainteresovati i privu}i wihovu pa`wu, onako kako je to elektron svojim prirodnim i metafizi~kim svojstvima milenijumima ~inio sa svima koji su s wim dolazili u kontakt.

Biqana \or|evi} Narodni muzej u Beogradu

PRILOZI ISTRA@IVAWU ZLO^INA GENOCIDA I RATNIH ZLO^INA Zbornik radova, Muzej `rtava genocida, Beograd 2009, 292 strane S obzirom na zna~aj problematike zlo~ina i ukupna stradawa srpskog i drugih naroda, pre svega Jevreja i Roma, tokom Drugog svetskog rata, o~ekivalo bi se da je to jedno od osnovnih poqa istra`ivawa ve}eg broja nau~nika istori~ara i da se na prikupqawu svih podataka vezanih za ovu problematiku anga`uju brojni stru~waci iz drugih oblasti. To, na`alost, nije slu~aj. Ako izuzmemo pojedine teme na projektima u nau~nim institutima, pre svega u Institutu za savremenu istoriju, koji je svojevremeno imao jedan veliki projekat vezan upravo za ovu problematiku, wom se kao svojom glavnom delatno{}u bavi samo Muzej `rtava genocida i nekolicina wegovih vrednih istra`iva~a. Treba imati u vidu da wihov 225

rad nije samo istra`iva~ki, nego da obuhvata i prikupqawe istorijskih izvora, organizovawe nau~nih skupova, izlo`bi, kao i publikovawe radova. U novom tematskom broju Godi{waka Muzeja `rtava genocida su objavqeni ne samo radovi saradnika Muzeja `rtava genocida, nego i rad Silvije Krejakovi}, vi{eg kustosa Narodnog muzeja Kraqevo. Treba se nadati da je to znak stvarawa mre`e institucija ili delova ve} postoje}ih institucija koje se bave istom problematikom, ~ime bi se poslovi na istra`ivawu, nau~noj obradi i publikovawu rezultata istra`ivawa zlo~ina organizovali na mnogo {iroj osnovi.

Dva rada u Zborniku se odnose na stradawa u Drugom svetskom ratu na podru~ju fa{isti~ke Velike Hrvatske (Nezavisne Dr`ave Hrvatske). Prvi od wih je rad Jovana Mirkovi}a, vi{eg kustosa Muzeja `rtava genocida, pod naslovom ÑHronologija zlo~ina april ñ avgust 1941. godine ñ dokazi o genocidnom karakteru Nezavisne Dr`ave Hrvatskeî (11ñ78). O zlo~inima NDH napisan je ve}i broj radova razli~ite vrednosti i izvorne zasnovanosti, ali je samo u mawem broju radova eksplicitno prikazana genocidna osnova zlo~ina koje je sprovodila ova dr`ava. Autor je sigurno jedan od najboqih poznavalaca pomenute problematike u nas, o ~emu svedo~i ve}i broj objavqenih nau~nih i stru~nih radova. U svom radu je koristio sve najzna~ajnije objavqene izvore i relevantnu litaraturu o ovoj temi, tako da je problem o kojem se u radu raspravqa prikazan u svoj svojoj kompleksnosti. Osim objavqenim izvorima i literaturom, autor se koristio i Bazom podataka Muzeja `rtava genocida, koja se neprekidno dopuwava i upotpuwuje. Jasno je nagla{eno da je teroristi~ki i totalitarni program usta{ke organizacije, predstavnika ekstremnog hrvatskog nacionalizma, pretvoren u dr`avnu politiku koja je dosledno sprovo|ena tokom celog perioda postojawa te dr`ave.

Upravo ~iwenica da je autor uspeo da zlo~ine u ovoj dr`avi prika`e kao sastavni i bitni deo wene politike na ~ijem sprovo|ewu su se anga`ovali, u razli~itoj meri i na razli~ite na~ine, prakti~no svi organi vlasti, daje posebnu vrednost radu. Razume se da su se na tome anga`ovali pre svega organi policije i vojske, odnosno usta{ka organizacija, koja je po uzoru na nacisti~ku Nema~ku, vr{ila punu kontrolu dr`avnih organa. Iako ta kontrola nije mogla u potpunosti da obuhvati i hrvatsku vojsku, autor je pokazao da su svi organi dr`avne prinude uspe{no sara|ivali na sprovo|ewu glavnog dr`avnog ciqa: stvarawu velike i etni~ki Ñ~isteî Hrvatske. Sem uni{tewa jedne tre}ine sopstvenog stanovni{tva, Srba, na Ñrasnojî osnovi sprovo|eno je i potpuno fizi~ko uni{tewe Jevreja i Roma (ne i Roma muslimana). Najve}i deo rada posve}en je primerima zlo~ina koji nose obele`ja zlo~ina genocida.

Sasvim opravdano, autor je istakao osnovno obele`je genocida: nameru da se uni{ti neka grupa i plan o sprovo|ewu zlo~ina, javni ili tajni. Pokazalo se da je to u NDH bila sasvim javno proklamovana politika, koja je trebalo da poslu`i {to ve}oj mobilizaciji hrvatskog i muslimanskog stanovni{tva koje bi u~estvalo u potpunom uni{tewu nacionalno i Ñrasnoî nepo`eqnih Srba, Jevreja i Roma. Autor je izneo pojedine primere takvog javnog poziva na genocid, pri ~emu je istakao i izuzetno negativnu ulogu rimokatoli~kog sve{tenstva, ~ije je podstrekavawe na pokoq pravoslavnih Srba imalo izuzetno veliki odjek u prete`no agrarnoj hrvatskoj dru{tvenoj strukturi. Izneseni primeri masovnih pokoqa pokazuju da ni pojedini muslimanski sve{tenici nisu po krvolo~nosti zaostajali za rimokatoli~kim. Autor je zatim izlo`io prve mere koje su donele dru{tvenu izolaciju Ñnepo`eqnihî kategorija stanovni{tva, ~emu je sledilo wihovo fizi~ko uni{tavawe. Sledi hronolo{ki pregled masovnih zlo~ina tokom prva ~etiri meseca postojawa NDH, koji nesumwivo svedo~e da je re~ o zlo~inu koji ima sva obele`ja genocida. Ovde treba ista}i jo{ jednu odliku rada: o pojedinim zlo~inima navo|eno je po nekoliko istorijskih izvora razli~ite provenijencije, naj~e{}e hrvatske, nema~ke, pa i italijanske, tako da o wemu mo`e da se stekne relativno celovita slika.

226

Iako je u svom radu autor obradio samo zlo~ine po~iwene prvih meseci postojawa NDH, prikaz u`asnih rezultata sprovo|ewa ove politike ne bi mogao da se shvati bez kvantifikacija, tj. bez rezultata popisa `rtava rata i prora~una do kojih se do{lo matemati~ko-statisti~kim putem. I pored svih me|usobnih razlika, ovi podaci pokazuju kolike su bile razmere zlo~ina usta{ke dr`ave, ~ime je nedvosmisleno potvr|en wihov genocidni karakter.

Autor je ovim radom pokazao da je i tokom prvih meseci postojawa NDH obim i karakter wenih zlo~ina imao sve odlike genocida, onako kako ga je definisalo me|unarodno pravo posle Drugog svetskog rata. Za razliku od svog ideolo{kog i politi~kog uzora, nacisti~ke Nema~ke, usta{ka NDH je svoj genocidni program sprovodila u okvirima sopstvenih granica, prema sopstvenom stanovni{tvu koje je zbog svoje nacionalne, verske i Ñrasneî pripadnosti osu|eno na uni{tewe. Tako je ovaj magnum crimen postao jedan od glavnih istorijskih fenomena Drugog svetskog rata na prostoru Jugoslavije bez ~ijeg razumevawa on ne mo`e da se u potpunosti sagleda.

Dragan Cvetkovi}, vi{i kustos Muzeja `rtava genocida, u svom radu pod naslovom ÑBosna i Hercegovina ñ numeri~ko odre|ewe qudskih gubitaka u Drugom svetskom ratuî (79ñ156) dao je iscrpan i krajwe egzaktan prikaz u`asnih stradawa na prostoru jednog dela fa{isti~ke NDH, u Bosni i Hercegovini. U uvodnim delovima svog rada autor je dao detaqan prikaz napora da se posle zavr{etka Drugog svetskog rata uradi ono {to nije ura|eno ni posle Prvog svteskog rata: da se izvr{i popis `rtava i procene qudski gubici Jugoslavije u ratu. Pokazalo se da je to posao koji nikada nije obavqen na zadovoqavaju}i na~in. Time su otvorene mogu}nosti za razne zloupotrebe i politi~ke manipulacije, ~emu smo svedoci bili tokom razbijawa jugoslovenske dr`ave krajem osamdesetih i devedesetih godina.

Kao i drugi istra`iva~i iz Muzeja, Dragan Cvetkovi} je anga`ovan na reviziji popisa `rtava rata izvr{enog 1964. I pored svih nedostataka, taj popis je jedina pouzdanija izvorna osnova na kojoj mo`e da se gradi poduhvat utvr|ivawa svih stradalih tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. U ovom radu autor se ograni~io na prostor Bosne i Hercegovine, koja je tokom rata bila sastavni deo usta{ke Hrvatske, koja je svoju genocidnu politiku na ovim prostorima sprovodila u najve}em mogu}em obimu. To pokazuje i ovo istra`ivawe, jer su Srbi u apsolutnim brojevima bili najve}e `rtve, tj. da su svuda, osim u isto~noj Bosni, imali dvotre}insku ve}inu me|u `rtvama. Pri tome su neki krajevi posebno bili na udaru. Najve}a stradawa pretrpela je Bosanska Krajina, u kojoj su Srbi sa~iwavali 93,40 % svih `rtava. U relativnom odnosu, me|u ubijenima najvi{e je bilo Jevreja, 98,64%.

Sve ovo je u skladu sa ostalim istoriografskim istra`ivawima, koja ovim dobijaju sasvim egzaktnu osnovu. Autor je zaista svestrano i iscrpno izneo sve pokazateqe o broju strukturi stradalih, regionalnom rasporedu, hronologiji, na~inu na koji su izgubili `ivot, kao i o po~iniocima, tako da su wegovi zakqu~ci uverqivi i pouzdani i dovode u pitawe neke doskoro uvre`ene stereotipe, pre svega onaj po kojem su okupatorske snage bile najve}i po~inioci zlo~ina. Pokazalo se da su me|u identifikovanim po~iniocima zlo~ina ve}inom bili pripadnici oru`anih formacija usta{ke Hrvatske, 80,11%. Za wima daleko zaostaju pripadnici nema~ke vojske 11,88%, zatim pripadnici vojnih formacija Jugoslovenske vojske u otaxbini (~etnika) 6,85%, dok su ispod jednog procenta pripadnici italijanskih i ostalih oru`anih formacija. Autor je svoju istra`iva~ku osnovu spustio i na ni`i nivo od regionalnog, na op{tinski nivo, iznose}i neke karakteristi~ne primere: Fo~u, Sarajevo, Bosansku Dubicu i Srebrenicu. Kada je re~ o Srebrenici, treba ista}i da je me|u stradalima 70,6 % Srba, oko 28 % Muslimana i mawe od dva procenta ostalih.

Najnovije stradawe na Kosovu i Metohiji u periodu od oru`ane pobune Albanaca 1998. do 2006. godine tema je veoma obimnog i iscrpnog istra`ivawa vi{eg kustosa Muzeja `rtava genocida Nenada Antonijevi}a pod nazivom ÑStrada227

we Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji (1998ñ2006)î (157ñ247). Treba ista}i da se autor ve} godinama bavi problematikom stradawa na podru~ju Kosova i Metohije, kako u Drugom svetskom ratu, tako i u najnovijem periodu. Rad je zasnovan na raznovrsnim izvorima, razli~ite provenijencije, ali su svi visokog stepena verodostojnosti. Stoga je rad pouzdana osnova za sve koji `ele da se upoznaju sa problematikom najnovijih zlo~ina na Kosovu i Metohiji, pa i za one koji treba da grade nacionalnu politiku prema ovom goru}em problemu.

Rad Nenada Antonijevi}a je podeqen na tematske i hronolo{ke celine iz kojih jasno mo`e da se zakqu~i {ta je bio i ostao osnovni ciq albanskog nacionalisti~kog pokreta na podru~ju Kosova i Metohije: eliminisawe, na jedan ili drugi na~in srpskog i ostalog nealbanskog stanovni{tva, zatirawe tragova wegovog postojawa i istorije ili wegovo pretvarawe u sopstvenu istorijsku i kulturnu ba{tinu. Ve} decenijama smo svedoci pojedinih faza ostvarivawa ovog dugoro~nog plana, ~ijem finalu upravo prisustvujemo. Najva`nije etape wegovog ostvarewa ve} su identifikovane, velikim delom i istoriografski obra|ene, ali tek sa ovom studijom kolege Antonijevi}a dobijamo jednu konzistentnu i na pouzdanim izvorima zasnovanu sliku o na~inu, sredstvima i rezultatima najnovije faze sprovo|ewa tog dugoro~nog plana. U prilogu je ÑSpisak otetih i nestalih Srba i drugih nealbanaca za ~ije su otmice i nestanak odgovorni albanski teroristi (OVK i druge formacije)î (216ñ246), na kojem je 675 imena mu{karaca, `ena i dece.

Svojevrstan paradoks je da su planovi o Velikoj Albaniji davno javno proklamovani i da su oni ostvarivani u razli~itim istorijskim okolnostima prakti~no bez ve}ih otpora. Potpuno je jasno da se oni i danas ostvaruju u okviru {irih geostrate{kih projekcija. Da li }e Srbija uspeti da se nosi sa ovim problemom umnogome zavisi upravo od nau~nih pokazateqa o tome {ta se doga|alo i {ta se trenutno doga|a na Kosovu i Metohiji. Zna~ajan prilog tome svakako je rad Nenada Antonijevi}a koji pokazuje da nekada apsolutizovana Ñteorija distanceî ne mora i ne sme da bude prepreka za istoriografska istra`ivawa, koja su jedina pouzdana osnova za gra|ewe ozbiqne politike.

Silvija Krejakovi}, vi{i kustos Narodnog muzeja Kraqevo, u svom radu pod naslovom ÑU spomen na `rtve nema~kog zlo~ina u Kraqevu oktobra 1941.î(249ñ281) dala je ne samo iscrpan prikaz najva`nijih doga|aja i okolosti pod kojima se desio jedan od najve}ih zlo~ina nema~kih okupacionih snaga u Srbiji u Drugom svetskom ratu, nego i sve relevantne ~iwenice o istorijskim izvorima i istoriografskim radovima o ovom doga|aju i wegovoj recepciji u javnosti. Autorka je istakla da je uporan rad niza istra`iva~a na prikupqawu istorijskih izvora i dostojnom predstavqawu ovog zlo~ina krunisan stvarawem elektronske baze podataka i tematske postavke o streqawu u okviru nove stalne postavke Narodnog muzeja u Kraqevu, kao i formirawem Pomenika, pisanog spomenika `rtvama u okviru stalne muzejske postavke.

U izlagawu Silvije Krejakovi} mo`e da se prepozna povest odnosa prema `rtvama Drugog svetskog rata i na drugim strati{tima masovnih zlo~ina.

Glavna odlika tog odnosa bila je kori{}ewe u politi~ke svrhe, ideologizacija i svojevrsno Ñtakmi~eweî u broju `rtava. Primer zlo~ina u Kraqevu je pokazao da je brojka od 6.000 `rtava doskoro bila nedodirqiva, tako da su napori istra`iva~a da se utvrde svi najva`niji podaci, me|u wima i broj ubijenih, bili skop~ani sa odre|enim rizicima. U ovom radu se vidi i kako je tekao proces osloba|awa istra`iva~a od stega politike i kako se danas predstavqa zlo~in u Kraqevu oktobra 1941. U skladu sa savremenom muzeolo{kom praksom, uz ostalo i onom primewenom u muzeju holokausta u Jad Va{emu u Jerusalimu, te`i{te muzejske postavke o zlo~inu je na li~nosti ubijenog. Pri tome je `rtva predstavqena kao deo kolektiviteta, porodi~nog i dru{tvenog, koji je masovnim zlo~inom pretrpeo nenadoknadiv gubitak. Uspostavqena je neophodna ravnote`a izme|u li~nog i zajedni~kog, pojedinca i kolektiva, pri ~emu su kori{}ena sva najva`nija savremena muzeolo{ka sredstva.

228

Tematski zbornik Godi{waka Muzeja `rtava genocida zavr{ava se radom Nenada \or|evi}a, kustosa Muzeja Ñ21. oktobarî ñ Spomen-parka ÑKragujeva~ki oktobarî pod naslovom ÑKragujeva~ka tragedija u prestoni~koj {tampi 1945ñ1947. godine. Politi~ka zloupotreba velikog ratnog zlo~inaî (287ñ292).

U ovom relativno kratkom radu prikazan je jedan va`an aspekt javne recepcije zlo~ina u Kragujevcu izvr{enog od strane nema~kih okupacionih snaga oktobra 1941. Autor je uverqivo pokazao da je ovaj zlo~in poslu`io kao pogodno sredstvo za ostvarivawe nekih od glavnih politi~kih ciqeva nove komunisti~ke vlasti. To se pre svega odnosi na diskreditaciju ~etni~kog pokreta Dra`e Mihailovi}a, odnosno na svojevrsnu potvrdu presuda koje su izre~ene wemu i drugim rukovodiocima na su|ewu u Beogradu juna/jula 1946. Analizom dva centralna dnevna lista, Borbe i Politike, autor je pokazao da su Mihailovi} i wegov pokret okrivqeni i za tragediiju u Kragujevcu. Tada se i ustalila brojka o 7.000 ubijenih, koja }e narednih decenija postati nedodirqiva.

Milan Koqanin Institut za savremenu istoriju Beograd

JAMAL, HIQADUGODI[WE TRADICIJE U SAVREMENOJ KULTURI Autor izlo`be: Qudmila Lipatova, Muzejski kompleks [emanovski, Salehard, Rusija Narodni muzej Kraqevo je u okviru me|unarodne kulturne saradwe 15. septembra 2009. godine predstavio gostuju}u izlo`bu Jamal, hiqadugodi{we tradicije u savremenoj kulturi autora Qudmile Lipatove, kustosa Muzejskog kompleksa [emanovski iz ruskog grada Saleharda. Saradwa je zapo~ela u prole}e 2008. godine, kada je ekipa televizije Arktika iz Saleharda, predvo|ena direktorom Petrom Kazancevim, a na inicijativu Neboj{e ]osovi}a, do{la u Kraqevo da bi snimila dokumentarni film o istoriji grada. Tada su posetili Narodni muzej u Kraqevu i dogovorili po~etak saradwe ove dve kulturne institucije. Posle nekoliko meseci dogovoreno je da izlo`ba Jamal, hiqadugodi{we tradicije u savremenoj kulturi gostuje u kraqeva~kom muzeju septembra 2009. godine.

Detaq sa otvarawa izlo`be Jamal, hiqadugodi{we tradicije u savremenoj kulturi, Narodni muzej Kraqevo, 15. septembra 2009. godine

229

Ova izlo`ba fotografija i predmeta iz svakodnevice prikazuje `ivot nomadskih i polunomadskih autohtonih naroda na severu Rusije, u oblasti Jamalo ñ Nenetskog okruga. Na~in `ivota Nenaca, Seqkupa, Hanta i Mansa u proteklih nekoliko milenijuma se malo promenio. Promene su intenzivnije posledwih 50-ak godina i uslovqene su industrijalizacijom tog dela Rusije, eksploatacijom rezervi zemnog gasa i nafte, kojih na Jamalskom poluostrvu i u susednim oblastima ima u izobiqu. Danas se broj pripadnika spomenutih nomadskih naroda sa severa Rusije kre}e od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiqada. I oni su primer i{~ezavawa naroda i ~itavih sredina, ruralnijih od svog okru`ewa, koje je prisutno svuda u svetu, od Amazonije i Severne Amerike, preko Afrike i Okeanije.

Deo postavke izlo`be Jamal, hiqadugodi{we tradicije u savremenoj kulturi Narodni muzej Kraqevo

Izlo`ba se sastoji od 5 celina: ñ Mu{karac i `ena, govori o strogoj podeli poslova na mu{ke i `enske (mu{karci se staraju o krdima jelena, idu u lov, obezbe|uju hranu, dok `ene name{taju {atore, staraju se o deci, ~uvaju vatru i sl.); ñ Odgajawe dece, ilustruje kako se ona od malena pripremaju za `ivot u surovim uslovima severne polarne klime (de~aci u~e da love, vode krda jelena, u~e kako da obezbede hranu za porodicu, a devoj~ice kako da se staraju o mla|ima, da postavqaju ~umu, sakupqaju drva, odr`avaju vatru); ñ Jelen (irvas), ova `ivotiwa predstavqa neraskidiv deo `ivota ~oveka i prirode i u tim predelima surove klime on je najzna~ajniji za qudski opstanak (svakodnevni izvor hrane, ode}e i obu}e, oru`ja, oru|a, predmeta sakralne namene, ukrasa, rukotvorina, suvenira koji se prodaju turistima); ñ Svadbeni obi~aji oslikavaju pripremawe mlade za ven~awe, dolazak mlado`ewe i svatova po mladu, svadbenu gozbu, razne obi~aje i verovawa vezane za svadbe. ñ Religija je najzastupqenija celina. Na fotografijama su predstavqena sve{tena mesta ñ idoli{ta (obi~no stene, kamewe ~udnog izgleda, jezera, drve}a, ostrva), zatim na~ini sahrawivawa pokojnika (naj~e{}e se sahrawuju ispod ~amaca na zemqi, jer je greh sahrawivati ih u istu), idoli nalik lutkama sa upro{tenim likovima koji se sre}u u wihovim {atorima (~umama). Idoli{ta, na~ini sahrawivawa, verovawa u duhove i seni predaka prikazuju wihovu iskonsku, politeisti~ku, {amansku religiju naroda Jamala. U wihovim ~umama se ~esto sre}u i hri{}anski simboli, krstovi, ikone svetog Nikole, za{titnika putnika, nomada, u ovom slu~aju wihovog za{titnika. Ova pojava, kao i pojava krstova na grobovima, govori o sve prisutnijem dualizmu, me{awu {amani230

zma i pravoslavnog hri{}anstva. Pokr{tavawe ovih nomada zapo~elo je jo{ krajem 17. veka, kada je ruski car Petar Veliki svim silama poku{avao da spre~i prodor drugih religija na tlo Rusije, pre svega islama i budizma sa Dalekog istoka. Misionarstvo je posebno bilo jako krajem 19. veka. Ivan Semjonovi~ [emanovski, po kome je i Muzejski kompleks u Salehardu dobio ime, bio je jedan od hri{}anskih misionara na Jamalu krajem 19. i po~etkom 20. veka. U Galeriji Narodnog muzeja Kraqevo Qudmila Lipatova je 17. septembra 2009. godine odr`ala predavawe na temu Hristijanizacija Jamala, govore}i o prvim hri{}anskim misionarima i najzna~ajnijim hramovima u tom delu Rusije.

Interesovawe za izlo`bu Jamal, hiqadugodi{we tradicije u savremenoj kulturi u Kraqevu je bilo veliko, jer kraqeva~ka, pa i javnost u Srbiji uop{te, vrlo retko ima priliku da upozna na~in `ivota, obi~aje, istoriju i etnogenezu, podnebqe naroda koji nam nisu bliski. Ovo je samo jedan poku{aj upoznavawa tradicija, kultura, na~ina `ivota koji se razlikuju od na{ih, sa porukom da se samo stvarawem kolektivne svesti o problemu nestanka i utapawa primitivnijih kultura u savremenije kulturne tokove, mo`e do|i do re{ewa istog.

Izlo`ba je u februaru i martu 2010. godine gostovala u Narodnom muzeju Trstenik i Narodnom muzeju Kru{evac.

Oleg Romanov Narodni muzej Kraqevo

231

SPISAK AUTORA dr Mihailo Vojvodi} dopisni ~lan SANU, Beograd prof. dr Du{an Mihailovi} Filozofski fakultet Beograd mr Vera Bogosavqevi}-Petrovi} muzejski savetnik, Narodni muzej u Beogradu prof. dr Radivoj Radi} Filozofski fakultet Beograd prof. dr Dragan Vojvodi} Filozofski fakultet Beograd mr Bojana Miqkovi}-Kati} Istorijski institut Beograd Marina Luki}-Cveti} istori~ar umetnosti ñ savetnik, Zavod za za{titu spomenika kulture Kraqevo doc. dr Slavi{a Nedeqkovi} Filozofski fakultet, Ni{ Dragan Dra{kovi} muzejski savetnik ñ istori~ar, Narodni muzej Kraqevo Silvija Krejakovi} vi{i kustos ñ istori~ar, Narodni muzej Kraqevo dr Kosta Nikoli} Institut za savremenu istoriju, Beograd dr Bojan Dimitrijevi} Institut za savremenu istoriju, Beograd Sla|ana Spasi} kustos ñ arheolog, Narodni muzej Kraqevo Marija Aleksi}-^evrqakovi} arheolog, Zavod za za{titu spomenika kulture Kraqevo Draga Milovanovi} vi{i arhivista ñ istori~ar, Istorijski arhiv Kraqevo Milan Jak{i} arhivista, Istorijski arhiv u Pan~evu Uro{ Tati} istori~ar saradnik, Istorijski institut Beograd mr Biqana \or|evi} arheolog, Narodni muzej u Beogradu dr Milan Koqanin Institut za savremenu istoriju Beograd Oleg Romanov kustos ñ arheolog, Narodni muzej Kraqevo

232

Zbornik radova NA[A PRO[LOST 10 Izdava~i NARODNI MUZEJ KRAQEVO ISTORIJSKI ARHIV KRAQEVO Za izdava~e Dragan Dra{kovi} Dalibor Dimitrijevi} Lektura i korektura mr Ana Gvozdenovi} Prevod mr Nata{a Pavlovi} Mirjana Vukmanovi} Grafi~ki urednik Dragan Pe{i} Grafi~ka priprema Jovan Antoni} [tampa Interklima â&#x20AC;&#x201C; Grafika Tira` 600

233

234