Milica Antonijević – Aqua Permanens by National Museum Kraljevo

МИЛИЦА АНТОНИЈЕВИЋ AQUA PERMANENS MILICA ANTONIJEVIĆ

НАРОДНИ МУЗЕЈ КРАЉЕВО NATIONAL MUSEUM KRALJEVO 1

2009 ГРАФИКЕ | СЛИКЕ | ЦРТЕЖИ GRAPHICS | PICTURES | DRAWINGS 2015

Изложбу посвећујем успомени на родитеље

Милица Антонијевић AQUA PERMANENS Milica Antonijević

AQUA PERMANENS Узмите из природе само оно што о њој сањате Гоген

На насловној страни: Живка ⁄ Živka На првој страни: У сутон ⁄ At Dusk На другој и трећој страни: Белоглави суп и стена Griffon Vulture and a Rock Перо ⁄ Feather 4

На једној од првих изложби Милице Антонијевић1 критичари су запазили „њену ликовну зрелост и неоптерећену ведрину духа”, што се касније испоставило као истинска вредност њеног стваралачког опуса. Наиме, након двадесет година, преданог и континуираног радa, које одликује децентност у изразу и одмереност у експериментисању и модернистичкој екстраваганцији, Милица се издвојила специфичним наративом и писменим ликовним изражавањем. Ауторка почиње активно да излаже у току студија, које завршава 1997. године на Факултету примењених уметности и дизајна (одсек Примењена графика) у Београду, где завршава и постдипломске студије на истом одсеку. Данас ради у звању доцента на предметима Цртање и сликање на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Деведесете године прошлог века, у којима ауторка уметнички стасава, представљају време епохалне кризе на свим пољима, а у уметности замор многих „постмодернистичких стратегија”2, као и време континуитета идејног и духовног наслеђа историјске модерне и ослањања на њега. Управо тај континуитет и поверење у суштинска својства и природу уметности, Милица Антонијевић од својих првих дана баштини као несумњиву вредност и крајњи циљ. Формирана у контексту дуге и богате традиције, пре свега класичних средстава графичког медија, она је свој свет градила на утемељеним модернистичким премисама. У таквој уметничкој атмосфери, а у складу са природом свога рада, графика се за њу издвојила као дисциплина која „носи драгоцене генетске кодове из претходних искустава, из целокупне баштине ове средине…”3 Радознало и доследно, она започиње своје истраживање у конкретној онтологији уметничког остварења, тражећи усаглашеност формативних и садржинских елемената, тј. основних чинитеља дела. То се очитава на њеним најранијим радовима, у којима још увек истражује и редукује ликовни вокабулар, уз контролисану игру, која се дешава на равној површини „где се надмећу композиционе и структуралне варијанте”.4 Уз таква визуелна својства, која – морамо истаћи – прати и беспрекорна техничка реализација, њени радови временом добијају специфичан и препознатљив наратив, који карактеришу својеврсни уметнички систем, аналитичност, поредак и структура. Готово без изузетка, сви њени радови представљају сложене менталне целине, сачињене често из више делова или елемената, који се преплићу и допуњавају у једном смисленом реду. Пре визуелизације дела, уметница у специфичном радном процесу, због осетљивости технике и теме, обликује формативне принципе будућег остварења, избегавајући импровизације и случајности. Такав ментални пројекат у складу је са њеном природом и унутрашњим уметничким импулсом, који промишља конституцију слике, темељно, попут „каквог научног устројства”.5 Контролисан поступак визуализације идеја, она гради потом кроз особен поетски свет, кроз једну лирску, субјективну, подсвесну и архетипску симболику, „јер уметност треба да буде изјава својеврсног поетског и симболичког израза, без обзира на технички и обликовни поступак”.6 Зато њени радови изгледају веома контемплативно, формално а истовремено веома софистицирано. Уз то, „семантичко изобиље” њених графика, богатство симболичког и знаковног света, упућују нас на специфичан израз и аутентичну поетичност ауторске индивидуалности. Мерећи естетичке и вредносне особине њеног постигнућа, важно је додати још и Миличину свестраност у раду, истраживање на више поља, односно више уметничких дисциплина /слика, цртеж/, које конципира као смислене самосталне целине, повезане мотивом и унутрашњом логиком ауторског „кодирања” сваког дела појединачно. То је резултат њене посвећености и извесне храбрости да се из једног медија /графичког/, у коме је потврђена као „расни графичар”7, маркантног и систематизованог израза, огласи и у цртежу и слици и да свој властити рад подвргне (само)испитивању визуелних и пластич5

них могућности. Иако, танка нит графичког обликовања повезује сва њена дела, од стандардног сликарског поступка до прочишћеног цртежа, чини нам се да овакав приступ даје нови смисао њеном делу, и у духу модернистичке традиције, поред завидне вештине потврђује и ученост и интелектуалну посвећеност. Тематско полазиште њеног рада, у последњих шест година (2009–2015), инспирисано је широким наслеђем Медитерана, светом богатим воденим пространствима, оазама мира непрегледним морским дубинама, (не)стварним контекстом, како га је и сама Милица назвала, у и око воде. Не чуди таква тематска опредељеност и својеврсна усхићеност пред исконима природе, јер „када сањамо о људском испуњену ми се увек окрећемо ка Медитерану”8, његовим митолошким просторима и раскошној природи. У радовима Милице Антонијевић (Велико плаветнило, Из дубина, Велико пристаниште) стваран свет је препознатљив у људима/рониоцима, морским животињама, биљкама, бродовима који плутају по површини, јасних симбола и порука. На следећим радовима (Морске форме) појављују се својеврсни морфолошки утисци, које својим облицима остављају разнолики припадници морског микросвета, особене чулне и асоцијативне еманације. На крају, ту су и дела у којима нас ауторка, готово у потпуности, лишава представе виђеног (Динамизам воде) и уводи нас у просторе апстрактних визуелних форми, које садрже чулне и необично снажне природне ефекте. У њима ауторка апстрахује свет морских дубина на појавност геометријских елемената /круг, квадрат, вертикалне и хоризонталне линије/, повезујући их у умрежене и систематизоване визуелне представе. Све радове, који су подељени у јасне медијске целине: Aqua permanens (графике), У и око воде (слике) и Колекционар воде (цртежи) повезује идеја воде у константној динамици тока, треперењу и таласању непрегледних морских дубина, фрагментарности, метаморфози облика у мировању и кретању, езотеричности, варијацији и понављању ликовних садржаја. То је свет, који својим финим референцама и алузијама одише мирном атмосфером, понекад чак и интровертном поруком, али и животном испуњеношћу и лепотом мира, која прожима облике и боје, појаве и нијансе непрегледних пространстава склада. Том утиску доприноси и ауторска вештина компоновања и балансирања између „различито конципираних и третираних површина”9, на којима нема носећих и периферних делова, већ је посреди јасна унутрашња логика сликаног простора и аутентична визуелна опсервација. Чини нам се да се као посебна вредност Миличиног стваралаштва издваја, управо аутентичност њене поетике, „јер бити савремен у уметности само је почетна претпоставка значења суделовања у свету уметности, а креативно у аутентичном је битан смисао сваког ваљаног препознавања и вредновања уметничког дела”.10 То значи да уметница озбиљно промишља и контролише иконографију дела, дозира, прожима и презентује ликовне дисциплине, мотиве, детаље и ликовне реквизите, уз свесно потенцирање властите поетичности и осећајности. Стваралаштво Милице Антонијевић резултат је дугог и темељног стваралачког процеса, комплексне уметничке физиономије и доследне примене језика. У њему нема претензија да коментарише, сугерише или провоцира, јер је за њу дело /графика, слика, цртеж/ визуелна чињеница и производ визуелне имагинације. Својим вредним, континуираним и непретенциозним радом она је активни учесник савремене ликовне сцене11, где осваја просторе испуњене животним смислом и истинским уметничким оправдањем. Сузана Новчић

Радош Ракуш, Милица Антонијевић графике, 2003, Галерија Графички колектив, Београд.

Јерко Денегри, Једна могућа историја модерне уметности (друго допуњено издање), Сигнатуре, БИГЗ и Музеј савремене уметности, Београд, 2008.

Љиљана Слијепчевић, Један век графике, Београд, 2003.

Радош Ракуш, Милица Антонијевић графике, 2003, Галерија Графичког колектива, Београд.

Весна Тодоровић, Милица Антонијевић, Aqua permanens, графике, Галерија Графичког колектива, Београд, 2013.

Јеша Денегри, текст у монографији Академија ликовних уметности Требиње, 2014.

Весна Тодоровић, Милица Антонијевић, Aqua permanens, графике, Галерија Графичког колектива, Београд, 2013.

Жорж Диби, Медитеран, људи и наслеђе, Париз, 1986.

Оливера Вукотић, Милица Антонијевић, У и око воде, 2014, Смедеревска Паланка.

Коста Богдановић, Трагови овремењивања знакова, Београд, 2003.

Посебан сегмент представља графичка продукција, где Милица Антонијевић редовно учествује на матичним изложбама Графичког колектива: Мајска изложба графика и Мала графичка форма.

AQUA PERMANENS Extract from nature while dreaming before it. Gauguin

At one of Milica Antonijević’s first exhibitions1, the critics noticed “her artistic maturity and unburdened serenity of spirit”, which later turned out to be a real value of her creative opus. Namely, after twenty years of devoted and continuous working process characterized by decency in expression and modesty in experimenting and modernist extravagance, Milica has stood out by her specific narrative and written artistic expression. The author started to exhibit actively during her studies, which she finished at the Faculty of Applied Arts and Design (Department of Applied Graphic Design) in Belgrade in 1997, where she also finished her postgraduate studies at the same department. She works as a docent teaching Drawing and Painting at the Faculty of Philology and Arts in Kragujevac. The nineties of the last century, in which the author grew up artistically, represent the time of epochal crisis in all segments, and the art of that period saw fatigue of a lot of “postmodernist strategies”2 as well as the simultaneous continuity and support on conceptual and spiritual inheritance of historic Modernism. That continuity and trust in essential properties and nature of art are the things that Milica Antonijević inherits as a doubtless value and final aim from her first days. Having been formed in the context of a long and rich tradition, before all the classical means of the graphic art medium, she built her world on the established modernist premises. In such an artistic atmosphere, and in accordance with the nature of her work, she chose graphic design as a discipline which “carries valuable genetic codes from previous experiences, from the entire heritage of this milieu…“.3 Curiously and consistently, she started her research in the concrete ontology of a piece of art, looking for coordination between formative and content elements, i. e. main statuses of a piece of art. It can be read from her earliest works, in which she still researched and reduced her artistic vocabulary, with a controlled game taking place on a flat surface “where composition and structural variants compete“.4 With such visual properties, which, we must emphasize, are accompanied by impeccable technical realization, her works were gaining specific and recognizable narrative characterized by a specific artistic system, analytical quality, order and structure. Almost without any exception, all her works represent complex mental wholes, frequently composed of several parts or elements, which are intertwined and which supplement one another in a meaningful order. Before visualization of her work, the artist shapes, in a specific working process, due to the sensitivity of technique and topic, formative principles of her future work, avoiding improvisations and coincidences. Such a mental project is in accordance with her nature and inner artistic impulse which contemplates the structure of the painting, thoroughly, as “a scientific structure“5. Then she builds a controlled procedure of visualization of ideas through a special poetic world, through lyrical, subjective, subconscious and archetype symbols, “because art should be a statement of a specific poetic and symbolic expression, regardless of the technical and formative procedure“.6 Therefore, her works look very contemplative, formal, and at the same time very sensitive. In addition, “the semantic abundance” of her works as well as the wealth of the symbolic and sign world direct us to a specific narrative and authentic poeticity of the author’s individuality. Measuring aesthetic and value characteristics of her work, it is also important to add Milica’s versatility in work, her research in several fields, i.e. several art disciplines / painting, drawing /, which she conceives as meaningful independent units, connected by a motif or inner logic of the author’s “coding” of each individual work. It is a result of her commitment and certain courage to transfer herself from one /graphic design/ medium, in which she has proved herself as “an extraordinary graphic designer”7, with a striking and systematized expression, into drawing and painting, too, and subject her own work to (self)examination of visual and plastic possibilities. Although all her works, from standard painting procedure to purified drawing, are connected by a fine line of 7

graphic shaping, it seems to us that such an approach gives a new sense to her work and, in the spirit of modernist tradition, besides enviable skill, confirms her education and intellectual devotion. The thematic beginning of her work, in the last six years (2009–2015) has been inspired by a wide heritage of the Mediterranean, the world rich in water expanses, oases of peace and infinite sea depths, (un)real context, as Milica herself called it “in and around water”. Such thematic determination and specific exaltation before the origins of nature are not a wonder, because “when we dream of human fulfillment, we always turn toward the Mediterranean“8, its mythological spaces and opulent nature. In Milica Antonijević’s works (Big Blueness, From the Depths, Large Dock), the real world is recognizable in people / divers, sea animals, plants, ships which float across the surface, with clear symbols and messages. In her next works (Sea Forms), specific morphological impressions, which are left by various members of the sea microworld, with special sensory and associative emanation, occur. At the end, there are the works in which the author almost completely deprives us of the representation of seen (Dynamism of Water) and introduces us into the world of abstract visual forms, which contain sensory and unusually powerful natural effects. In them, the author abstracts the world of sea depths to the manifestation of geometrical elements / circle, spiral, ellipse, vertical and horizontal lines/, connecting them into networked and systematized visual representations. All her works, classified into distinct medium wholes: Aqua Permanens (graphics), In and around Water (paintings) and The Collector of Water (drawings) are connected by the idea of water in the constant dynamics of flow, flickering and waving of infinite sea depths, fragmentation, metamorphosis of shapes at rest and in motion, esotery, variation and repetition of artistic contents. It is a world which, by its fine references and allusions, breathes a quiet atmosphere, sometimes even an introvert message, but also life fulfillment and the beauty of tranquility, which permeates shapes and colours, phenomena and nuances of infinite expanses of harmony. That impression is added by the author’s skillful composition and balance between “differently conceived and treated surfaces“9, in which there are no carrying structures and peripheral parts, but a clear inner logic of painted space and authentic visual observation. It seems that the authenticity of Milica’s poetics stands out as a particular value of her creativity, “because to be modern in art is just an initial assumption of the meaning of participation in the world of art, and creative in authentic is an essential sense of every worthy recognition and evaluation of a piece of art“.10 It means that the artist seriously contemplates and controls the iconography of her work, doses, intertwines and presents art disciplines, motifs, details and artistic means, consciously stressing her own poetics and sensitivity. The creation of Milica Antonijević is a result of a long and thorough working process, complex artistic physiognomy and consistent application of language. It does not pretend to comment, suggest or provoke because for her a piece of art /graphic, painting, drawing/ is a visual fact and a product of visual imagination. By her diligent, continued and unpretentious work, she is an active participant in the modern art scene11, where she masters the spaces filled with the meaning of life and true artistic justification. Suzana Novčić

Radoš Rakuš, Milica Antonijević Graphics, 2003, Gallery Grafički kolektiv, Belgrade

Jerko Denegri, A Possible History of Modern Art (second revised edition), Signature, BIGZ and the Museum of Modern Art, Belgrade, 2008

Ljiljana Slijepčević, A Century of Graphics, Belgrade, 2003

Radoš Rakuš, Milica Antonijević Graphics, 2003, Gallery Grafički kolektiv, Belgrade

Vesna Todorović, Milica Antonijević, Aqua Permanens, Graphics, Gallery Grafički kolektiv, Belgrade, 2013

Ješa Denegri, text in the monograph The Academy of Fine Arts Trebinje, 2014

Vesna Todorović, Milica Antonijević, Aqua Permanens, Graphics, Gallery Grafički kolektiv, Belgrade, 2013

Georges Duby, The Mediterranean, Human and Heritage, Paris, 1986

Olivera Vukotić, Milica Antonijević, In and around Water, 2014, Smederevska Palanka

Kosta Bogdanović, Traces of Temporalization of Signs, Belgrade, 2003

A special segment is graphic design production, where Milica Antonijević regularly participates in the exhibitions of Grafički kolektiv: May Exhibition of Graphic art and Small Graphic Forms.

ОКЕАН ЖИВОТА

Вода океана, који је обавијао Земљу након Великог праска, примордијална је колевка ћелијама свеколиког живог света. Преузимајући агенсе из атмосфере у виду хемијских елемената, неопходних за градњу клица будућих живих организама, постала је Материа прима, из које је све на Земљи настало. Укључујући и човечанство. Знамо да сваки земаљски ген, еволуцијом одређен да напусти своју колевку, добро памти своје водено порекло. Кодираном игром еволуције, клица Бића свести, Човека, надаље је додатно дарована деветомесечним блаженством водене заштите. Са сврхом. У то време и на том месту се одвија његова прва школа живота, са значајним програмом евоцирања „успомена” на процес настанка своје првобитне клице. Напуштајући сигурност ове заштите, Човекова свест ће изнова затурити најважније податке о пореклу и сећање на океан живота, потискујући их у бескрајна пространства несвесног. Тамо за сва времена остају неизбрисиво урезани, израњајући волшебним начинима и искључиво под дејством душевних, духовних, или стваралачких напора. Освешћена спознаја океанског порекла Живота продрла је из дубина несвесног Милице Антонијевић, пробудила успавана сећања и снажно струјећи венама ове врсне уметнице, отелотворила се у теми воде, основној и неприкосновеној у свим видовима њеног ликовног стваралаштва – графици, сликарству, цртежу. Милица предано темељи сва своја ликовна и семантичка истраживања на разуђеној мисли о најважнијем елементу, као ентитету прокреативног значаја и на пребогатој структурној слојевитости његове хемије. Ово промишљање са озбиљном тежином, изнесено у виду обимних и исцрпних иконичких забележака о сазнањима, наликује основи за научни рад. Уцеловљен, Миличин опус одиста емитује сложеност и темељитост каквог научног устројства, што ни једног тренутка није изоставило, нити потиснуло подједнако озбиљну категорију ликовног саопштавања. Напротив. Такву врсту посебности понајвише и понајбоље очитавамо у Миличином графичком опусу. Као да на саставне делове разлаже тзв. примордијалну супу, она из листа у лист, разиграно и маштовито урезује ликовне графиконе структура, поставља линијске и мрежне системе свеопште генетике, сагледане моћним унутрашњим оком. Примерну доследност ликовног језика схватамо као исход рационализације стечене образовањем. Плод дисциплине ума, овај слој ипак није успевао, а вероватно није ни требало да сакрије тајанствено дејство сила несвесног и прилив оних особених сазнања, потеклих из његових дубина. Ови увиди су се из Миличиног, појединачног ентитета, природно и очекивано надовезали на пребогату искуствену предају из генетског ланца предачког колективитета, обликујући и дефинишући уметничин коначни органско-ментални код. Пробијањем опне свести и коришћењем канала имагинације, Миличино несвесно је успешно одредило чудесну, езотеријски оријентисану поетику њене уметности. Истовремено, утицало је на њено истраживачко-аналитичко усмерење, ка вазда сложеним немирима „оне-која-жели-да-зна”. Уистину видно образована, Милица зналачки користи свој богати и добро систематизовани ликовни језик расног графичара, склоног сврсисходном експерименту, да непрекидно, гласно поставља питања стара као век – „ко смо, шта смо, одакле смо” и одмах потом даје оригиналне и одрешите одговоре. Препознајемо их у виду симболичких решења за увиде у дубока значења воде као метафоре за живот (aque vite), као агенса за прочишћење бића, или за преображајне процесе људског духа (aqua permanens), воде као отелотворења женског принципа и његовог двојаког станишта, и у жени, и у мушкарцу (anima & animus) – одлике воде које намах упућују на широк спектар разноликих човекових искустава у областима митологије и религије, алхемије и психологије, филозофије и науке о природи. Сложеност њене замисли се не задржава искључиво на структуралној анализи водених једињења. Из наглашеног графизма геометријски апстрактизованог 11

света водених молекула, повремено искрсавају облици данашњих житеља океана, али и сведене, плутајуће људске фигуре, у лику ронилаца са препознатљивом опремом. Увек у мушко-женским паровима, који се држе за руке, и оријентисани вертикално, стреме ка горе. Сугестивна асоцијација на симболично отелотворење Anima и Animusa у узајамном прогресу. Појавно безлични, сведени на облик, Рониоци можда представљају и тзв. Сенку, еманацију несвесног, односно пројекцију ирационалног дела бића. Што све заједно не заклања ни њихову вероватну улогу везника између преисторијске клице и савременог Човека. Графике Милице Антонијевић, сагледаване појединачно, несумњиво представљају маркантну ликовну сензацију. Уверења смо да замисао уметнице није била усмерена толико ка њиховој самосталности, већ више ка чврстој међусобној повезаности у нераскидиву идејну и ликовну целину. Исказујући се на овај начин у иманентном својству градитеља, Милица је мудро обликовала и приказала читав један свет, који својом поруком провоцира нова питања, свет који, ма колико езотеричан и интровертан, успешно комуницира са нашом упитаношћу, свет који је, првенствено, одраз успешне комуникације са упитаношћу свог ствараоца. Весна Тодоровић, ликовни критичар

THE OCEAN OF LIFE

The water of the oceans which surrounded the Earth after the Big bang is the primeordeal cradle of the cells of life of the whole wide world. By taking over the agents from the atmosphere in the form of chemical elements, necessary for the building of germs of the future live organisms, it became Materia prima, from which everything on the Earth came about, Humankind included. We know that every earthen gene, destined by the evolution to leave its cradle, remembers well its water origin. Coded by the evolution play, the germ of the Conscious Being- Man is further gifted by 9-month-long blessedness of the water protection. With a purpose. At that time and on that spot his first life schooling takes place, with an important program of memory ” evocing” the generation of the primal germ. By leaving the safety of this protection, Man’s consciousness will once again forget the most important data about its origin and the memory of the ocean of coming into life of the primal germ, thus supressing them to the vast space of the unconscious. They stary there for ever more permanently engraved, out usurfacing solely under the influence of the soul’s, and only due to the spiritual or creative endeavours. The perception of the oceanic origin of Life which is brought to consciousness by Milica Antonijevic emerged from the depths of the unconscious, awoke the sleeping memories and by the strong surge in the veins of this exquisite artist , was embodied in the topic of water, the basic and unquestionable in all aspects of her visual artistic work- the graphic art, painting and drawings. Milica firmly places her artistic and semantic research on the diluted conception of the most important element, as an entity of procreative significance and an affluent structural multi-layerness of its chemistry. This serious thinking through presented in the form of the comprehensive iconic notes about the findings, resembles the basis of some scientific work. Made into a whole, Milica’s works truly mark the complexity of some scientific structure, which at no time left out or supressed equally serious category of the artistic message. On the contrary. Such type of exquisitness can best be seen in Milica’s graphic works. It seems as if she divides so called primordeal soup into parts - from one work to the next she imprints visual graphics of structures, sets up linear and network systems of general genetics, seen by the powerful inner eye. We percieve the exemplary consistency of the visual expression as the result of the rationalisation gained by education. Being the result of the mental discipline, this layer has not been and probably should not have been successful in hiding the secret works of the powers of the unconscious and the influx of the special findings, stemming from its depths. These insights have from come from Milica’s unique entity and naturally and expectedly entwined with the rich experience in knitting from the genetic chain of the genetic knitting collectivity, forming and defining the artist`s final organic-mental code. By pentrating the skin of consciousness and by the use of the channel of imagination, Milica’s unconscious has successfully determined the miraculous, esotherically oriented poetics of her art. At the same time, it influenced her research-analytical vocation to ever lasting peacelessness of ”the one who wants to know.” Truly highly educated, Milica deftly uses her rich and well systematisized artistic language of a high level graphic artist prone to purposeful experiments, to continuously posing the questions out loud, the questions as old as the time- ”who we are, what we are” and provide the original and bold answers right after. We can see them in the form of symbolic solutions for the insights into deeper meanings of water as a metaphore of life (aqua vitae), as the agent for the purification of the soul, or for the changing processes of human spirit (aqua permanens), the water as the embodiment of the female principle and its double dwelling, both in the woman and in the man (anima&animus) – the characteristics of water which right at the first glance point to a wide range of versatile human experiences in the sphere of mythology and religion, alchemy and psychology, philosophy and the science of nature. The complexity of her thought does not end with the structural analysis of the water compound. The forms of nowadays dwellers of the oceans surface at times 13

from the accentuated graphism and the geometrically apstractised world of water molecules, but there are also the simple, floating human figures, in the shape of divers with the recognizible equipment. They always appear in male-female couples which hold each other by hands, and vertically oriented move up. The suggestive association of the symbolic embodiment of the Anima and Animus in the mutual progress. Shapeless by appearance, reduced by simple shape, the Divers perhaps represent also a Shadow, the emanence of the unconscious, i.e. the projection of the irrational part of the being. All of that does not prevent either their probabale role as a binding element between the prehistric germ and the moden Man. The graphic works of Milica AntonijeviÄ&#x2021;, seen individually present undoubtedly a marked visual artistic sensation. We firmly believe that the idea underlying them was not so much directed to their independence, but more to their inter-connectedness into the unseparable artistic and ideal wholeness. Expressing herself in the imminent role of the builder Milica wisely shaped and presented a whole world which by their message provokes and poses new questions; the world which no matter how esotheric and introvert it is, successfully communicates with our questioning nature, the world which is, above all, the reflection of the successful communication with the questioning nature of its maker. Vesna TodoroviÄ&#x2021;, art critic 14

Слике и графике, као два бића истог организма, у потпуности откривају афинитет уметнице. Природа извођачких поступака ових ликовних дисциплина условљава два модуса ликовног промишљања који се разликују, преклапају и међусобно допуњују чиме изложбени ансамбл добија својства кохерентне а уједно и деликатне целине. Тематска потка дела је иста, изражајна средства су различита а ликовно излагање сваког појединачног рада је права визуелна одисеја. Она нас води у несагледиве хоризонте водених призора, пределе у којима се ужива и ликовне обрте разноврсних решења. Централно место у опусу имају гњурац и брод. Они су метафора неког другог света, удаљеног од овоземаљског. И зато су вода као почетак и крај свега, и плава боја која означава истину, неизоставни елементи у новијем опусу уметнице. У сликарске изазове Милица је упловила 2011, а досегнуте ликовне дубине откривају је као сликарку истанчаног нерва за хроматско-тактилне односе. Рашчлањена или не, сликарска целина је изграђена на балансу различито конципираних и третираних површина које повезује иста везивна нит – ликовност као императив. У основи, свако поље пулсира рафинираним тонским склaдовима и структуралним нерватурама, повремено је обогаћено и линеарним усецима, док се употребом несликарских материјала иде корак даље и слика из реалне димензије платна излази у простор. Неки од модалитета ликовних промена, који су за уметницу били најинтригантнији, издвојени су у композиционе сегменте. Сагледани појединачно, свако поље је ликовна слика за себе. Поједине партије поседују енформелистичка својства, друге вишезначну асоцијативност, нека поља су у домену чисте апстракције а опет све површине су саткане од тананих лирских сазвучја. Садржајно тежиште је на фигуралној представи чија позиција у композиционој организацији варира. У пару, групи или сами, рониоци су у вечитој тежњи да досегну осећај спокојства и ослободе се овоземаљских тескоба и таштине. У непосредној близини бестежинских поља у којима су рониоци, налази се и брод, ту је на дохвату руке, јер управо тај замах дели гњурца од стварности у коју може да се врати сваког тренутка, али не жели. Он остаје у касетираном воденом своду и наставља да трага. Повремено, циљ је материјализован у кругу као метафори једновремености и првобитног савршенства. Понављањем кружних форми и честом геометријском организацијом композиције, Антонијевићева инсистира на спајању опозитних начела. У питању су јасне геометријске форме и неспутани ликовни вртлози раскошних хроматских и рељефних вредности, које се дешавају у оквирима тих сепаратних, демаркационих поља. Раздвајајући партије различитих визуелних ситуација, све финесе ликовног израза долазе до пуног изражаја а оно што се на први поглед чинило неспојивим, обједињено је у хармоничне целине. Наспрам фрагментарно конципираних целина налазе се слике без ове врсте разганичења а које се темеље на истим ликовним принципима. Управо кроз тако постигнуту слободу израза Милица Антонијевић исказује слојевитост свог креативног бића. У прилог томе, сведоче и графички листови базирани на прецизној линији, суптилним тонским вредностима и контрастним односима површина. Они целину чине прегледном, упечатљивом и ликовно прочишћеном. Пасионирани посвећеник уметности Милица и овом изложбом потврђује да у уметности граница нема а та танка линија присутна на слици/графичком листу ту је само да подсети да границе по дефиниције раздвајају а суштински, раздвајајући оне спајају, претварајући омеђанe просторe у недељиву целину. Оливера Вукотић

Paintings and graphics, like two beings of the same organism, completely reveal the affinity of the artist. The nature of procedures in these fine art disciplines influences two modes of visual contemplation which differ, overlap and supplement each other thus providing the exhibition ensemble with the properties of a coherent and, at the same time, delicate unit. The thematic warp and woof of the work is the same, the expression means are different, and artistic exposure of each individual work is a real visual odyssey. It leads us to unforeseeable horizons of water scenes, areas to enjoy and artistic turns with various solutions. The diver and the ship occupy the central place in this opus. They are the metaphor of another world, which is far from ours. And that is why water as the beginning and end of everything, as well as the blue colour which symbolizes truth, are inevitable elements in the artist’s recent opus. Milica took up painting challenges in 2011, and the artistic depths she has reached discover her as a painter of subtle nerve for chromatic-tactile relations. Decomposed or not, the painting unit is built on the balance of differently conceived and treated surfaces which are connected by the same binding thread – visual element as the imperative. Basically, each field pulses with refined tone harmonies and structural nervatures, being occasionally enriched with linear cuts, while a step forward is seen in the use of nonpainting materials allowing the painting to leave the real dimension of the canvas and enter the space. Some of the modalities of artistic changes, which were most intriguing for the artist, are separated into composition segments. If considered individually, each field is a visual image per se. Certain parts possess informalistic properties, some have polysemantic association, some fields are in the domain of pure abstraction, and, again, all surfaces are woven of fine lyrical accords. The emphasis of the content is on the figural representation whose position varies within the composition organization. No matter whether they are in pairs, groups or alone, the divers are shown in their eternal aspiration to reach the feeling of tranquility and free themselves from this-worldly anxieties and vanity. In the close vicinity of weightless fields where the divers are placed, there is a ship, it is within reach, because that is the arm swing which separates the diver from the reality to which he can return at any moment, but he does not want to. He remains in the cassette water vault and continues to search. Occasionally, the aim is materialized in the circle as a metaphor of simultaneousness and original perfection. By repeating circular forms and frequent geometrical organization of the composition, Milica Antonijević insists on linking opposite principles. This refers to clear geometrical forms and unconstrained painting whirls with opulent chromatic and relief values, which take place within those separate, demarcation fields. Dividing the parts of different visual situations, all finesses of artistic expression become particularly noticeable, and the things that seemed unlinkable at first sight are united in harmonious wholes. In contrast to the fragmentary units, there are paintings without this type of demarcation, which are founded on the same artistic principles. The freedom of expression which is thus accomplished serves Milica Antonijević to present the stratification of her creative being. This is supported by the graphics based on precise line, subtle tone values and contrast relations between their surfaces. They make the unit better laid out, striking and artistically purified. This is another exhibition by which Milica, as a passionate devotee of art, confirms that there are no limits in art, and the fine line which is present in her painting/graphic stands there only to remind that, by definition, borders divide, but, essentially, they connect, converting the bordered areas into an inseparable unit. Olivera Vukotić

ИЗМЕЂУ ОБАЛЕ И ХОРИЗОНТА

Вода је симбол несвесних енергија, безобличних сила душе, тајновитих и непознатих мотивација. Вода је извор живота, средство очишћења и средиште обнављања. Вода је исходиште живота и елемент телесног и духовног препорода, симбол родности, чистоће, мудрости, милосрђа и врлине. Вода садржи смисао вечности. Вода симболизује живот… Милица Антонијевић проналази Колекционара воде. Али не открива ко је он ни шта је његова колекција. И оставља нас да трагамо за одговорима. Чине ли колекцију очишћења и обнављања, мудрост, милосрђе и врлина? Или су то воде киша и мора, језера и река, чисте воде и горке воде, узбуркане, живе воде…? Или је то живот из воде? Или сећања – трагови живота уграђени у малу, личну вечност? Или све то… А колекционар може бити Милица сама? Или је она неко ко помаже колекционару бележећи своје воде, ко употпуњује његов океан својим капљицама? Јесу ли њене белешке део колекције, или слике колекције? Не проналазим одговоре. Само видим – далеку линију хоризонта, која ограничава простор, али и својом неухватљивошћу наговештава непојмљиво пространство. Видим воду, некад тиху и непомичну, некад моћну и неукротиву. Видим „материју”, а „у њој је”, како је то пре пола века записао Лазар Трифуновић – „извор енергије, у њој је склопљена велика антитеза човечанства између живота и смрти, у њој је искуство вечности, у њој је сумња подједнако јака као и осећање неуништиве стварности”. Видим и комадиће стварнога света усред бескраја. Видим рибе, шкољке, биље… Иако се људи не виде, и они су ту, на бродовима или поред њих, у подморницама. на обали, са удицама… Милица Антонијевић црта. Следећи речи Леонардове – да „ум треба да је сличан огледалу које се увек мења у боју оне ствари која стоји према њему и испуњава се са онолико ликова колико има ствари које се према њему налазе”, Милица види одразе сопственог бића у несталном огледалу воде. И, иза себе – читав свет. Ако инспирација постоји, она је проналази у тим титравим рефлексијама. Она разговара са сенкама на води. Њене су речи линије и површине. Њен језик је светлост. А боја, када није ту да, као и вода, буде слична огледалу, дискретни је украс, пажљиво промишљени акценат који наглашава снагу и склад свега осталог. Уметност Милице Антонијевић није подражавање. Она је трагање за сопственим постојањем у бескрају постојања, за сопственом вечношћу у мору вечности. Она је сведочанство о немоћи човека пред безобличним силама душе, и моћи уметности да дâ смисао животу. Она је у сећању сачуван тренутак живота између обале и хоризонта. Владимир Ранковић

Between the coast and the horizon

Water is a symbol of unconscious energies, formless forces of the soul, mysterious and unknown motivations. Water is a spring of life, means of purification and centre of renewal. Water is a source of life and an element of bodily and spiritual rebirth, a symbol of fertility, cleanliness, wisdom, mercy and virtue. Water contains the sense of eternity. Water symbolizes life… Milica Antonijević finds the Collector of Water. But she reveals neither who he is nor what his collection is. And she leaves us to search for the answers. Is the collection composed of purifications and rebirths, wisdom, mercy and virtue? Or of the waters of rains and seas, lakes and rivers, clean waters and bitter waters, troubled, living waters …? Or is it life from water? Or memories – traces of life built in a small, personal eternity? Or all that… Аnd the collector can be Milica herself? Or she is someone who helps the collector by recording her own waters, who makes his ocean complete by adding her drops to it? Are her notes a part of the collection, or paintings from the collection? I cannot find the answers. I can only see – the distant horizon line, which borders the space, but indicates, by its uncatchability, an incomprehensible expanse. I see water, sometimes silent and still, sometimes powerful and untamable. I see “matter”, and “it holds”, as it was written by Lazar Trifunović half a century ago – “the source of energy, a great antithesis of manhood between life and death, the experience of eternity, a doubt which is as strong as the feeling of indestructible reality”. I also see some small pieces of the real world in the midst of infinity. I see fish, shells, plants… Although people cannot be seen, they are there, on the ships or beside them, in the submarines, on the coast, with their hooks… Milica Antonijević draws. Following Leonardo’s words – that “the mind must resemble a mirror, which always takes the colour of the object it reflects and is completely occupied by the images of as many objects as are in front of it”, Milica sees the reflections of her own self in the unstable mirror of water. And, behind herself – the whole world. If inspiration exists, she finds it in those flickering reflections. She talks to the shadows on the water. Her words are lines and surfaces. Her language is light. And, the colour, when it is not there to resemble a mirror, just like water, is a discrete ornament, a carefully contemplated accent which emphasizes the strength and harmony of everything else. The art of Milica Antonijević is not imitation. It is searching for one’s own existence in the infinity of existence, for one’s own eternity in the sea of eternity. It is evidence of man’s weakness before formless forces of the soul, and the power of art to give sense to life. It is a moment of life between the coast and the horizon which is kept in memory. Vladimir Ranković

Изложени радови

Exhibited works

Графике 1. Трагачи I, 2014, висока штампа, пречник 70 цм 2. Трагачи II, 2014, висока штампа, пречник 70 цм 3. Трагачи III, 2015, висока штампа, пречник 70 цм 4. Трагачи IV, 2015, висока штампа, 80,5цм x 122 цм 5. ТрагачиV, 2015, висока штампа, 80,5цм x 122 цм 6. Водени фрагменти I, висока штампа, пречник 70 цм 7. Водени фрагменти II, висока штампа, пречник 70 цм 8. Водени фрагменти III, висока штампа, пречник 70 цм 9. У и око воде, 2013/15, висока штампа, полиптих 6 x 65,5 x 51,5 цм 10. Aqua permanens, 2012/15, висока штампа, полиптих променљивих димензија 11. Мутне воде, 2011/14, висока штампа, полиптих 10 x 50 x 50 цм 12. Из дубина (неизвесност) I, висока штампа, 50 x 50 цм 13. Из дубина (неизвесност) II, висока штампа, 50 x 50 цм 14. Из дубина, 2013/15, висока штампа, полиптих 8 x 30 x 80цм 15. Из дубина, 2013, висока штампа, полиптих променљивих димензија 16. Морске форме, 2010/13, висока штампа, полиптих променљивих димензија 17. Велико плаветнило, 2012, висока штампа, 100 x 140 цм 18. Бездно, 2012, висока штампа (полиптих), 3 x (70 x 50 цм) и 3 x (50 x 50 цм)

Graphics 1. Searchers I, 2014, Relief printing, diameter 70 cm 2. Searchers II, 2014, Relief printing, diameter 70 cm 3. Searchers III, 2015, Relief printing,diameter 70 cm 4. Searchers IV, 2015, Relief printing, 80.5cm x 122 cm 5. Searchers V, 2015, Relief printing, 80.5cm x 122 cm 6. Water fragments I, Relief printing, diameter 70 cm 7. Water fragments II, Relief printing, diameter 70 cm 8. Water fragments III, Relief printing, diameter 70 cm 9. In and around Water, 2013/15, Relief printing, polyptych 6 x 65.5 x 51.5 cm 10. Aqua Permanens, 2012/15, Relief printing, polyptych of variable dimensions 11. Turbid Waters, 2011/14, Relief printing, polyptych 10 x 50 x 50 cm 12. From the Depths (Uncertainty) I, Relief printing, 50 x 50 cm 13. From the Depths (Uncertainty) II, Relief printing, 50 x 50 cm 14. From the Depths, 2013/15, Relief printing, polyptych 8 x 30 x 80 cm 15. From the Depths, 2013, Relief printing, polyptych of variable dimensions 16. Sea Forms, 2010/13, Relief printing, polyptych of variable dimensions 17. Big Blueness, 2012, Relief printing, 100 x 140 cm 18. Bottomless, 2012, Relief printing (polyptych), 3 x (70 x 50 cm) and 3 x (50 x 50 cm )

Слике 1. Велико пристаниште II, 2012, акрилик на платну, 100 x 90 цм 2. Велико пристаниште III, 2013, акрилик на платну, 100 x 90 цм 3. Ка пристаништу, 2014/15, акрилик на платну и комбинована техника (полиптих) 4. У и око воде I, 2013, акрилик на платну и комбинована техника, 120 x 150 цм 5. У и око воде II, 2013, акрилик на платну и комбинована техника, 120 x 150 цм 6. У и око воде III, 2014, акрилик на платну и комбинована техника, 120 x 150 цм 7. У и око воде IV, 2015, акрилик на платну и комбинована техника, 150 x 120 цм 8. Из дубина (ехо воде) I, 2013, акрилик на платну, 70 x 50 цм 9. Из дубина (ехо воде) II, 2013, акрилик на платну, 50 x 65 цм 10. Из дубина ( ехо воде) III, 2013, акрилик на платну, 50 x 65 цм 11. Из дубина (ехо воде) IV, 2014, акрилик на платну, 41,5 x 53,5 цм 12. Из дубина (ехо воде) V, 2014, комбинована техника, 50 x 61 цм 13. Из дубина (ехо воде) VI, 2014, акрилик на платну, 80 x 60 цм

Paintings 1. Large Dock II, 2012, acrylic on canvas, 100 x 90 cm 2. Large Dock III, 2013, acrylic on canvas, 100 x 90 cm 3. Towards the Dock, 2014/15, acrylic on canvas and mixed media (polyptych) 4. In and around Water I, 2013, acrylic on canvas and mixed media, 120 x 150 cm 5. In and around Water II, 2013, acrylic on canvas and mixed media, 120 x 150 cm 6. In and around Water III, 2014, acrylic on canvas and mixed media, 120 x 150 cm 7. In and around Water IV, 2015, acrylic on canvas and mixed media, 150 x 120 cm 8. From the Depths (echo of water) I, 2013, acrylic on canvas, 70 x 50 cm 9. From the Depths (echo of water) II, 2013, acrylic on canvas, 50 x 65 cm 10. From the Depths (echo of water) III, 2013, acrylic on canvas, 50 x 65 cm 11. From the Depths (echo of water) IV, 2014, acrylic on canvas, 41.5 x 53.5 cm 12. From the Depths (echo of water) V, 2014, mixed media, 50 x 61 cm 13. From the Depths (echo of water) VI, 2014, acrylic on canvas, 80 x 60 cm

14. Из дубина (ехо воде) VII, 2015, акрилик на платну, 80 x 60 цм 15. Из дубина (ехо воде) 2014/15, акрилик на платну и комбинована техника, полиптих (26 ком.)

14. From the Depths (echo of water) VII, 2015, acrylic on canvas, 80 x 60 cm 15. From the Depths (echo of water) 2014/15, acrylic on canvas and mixed media, polyptych (26 pcs.)

Цртежи 1. Подморнице, 2009, комбинована техника, 70 x 50 цм 2. Подморница I, 2009, комбинована техника, 70 x 50 цм 3. Подморница II, 2011, комбинована техника, 70 x 50 цм 4. Пристаниште I, 2009, комбинована техника, 70 x 50 цм 5. Пристаниште II, 2010, комбинована техника, 70 x 50 цм 6. Пристаниште III, 2010, комбинована техника, 70 x 50 цм 7. Пристаниште IV, 2010, комбинована техника, 70 x 50 цм 8. Пристаниште V, 2011, комбинована техника, 70 x 50 цм 9. Једра I, 2009, комбинована техника, 70 x 50 цм 10. Једра II, 2009, комбинована техника, 70 x 50 цм 11. Пристаниште VI, 2015, комбинована техника, 70 x 50 цм 12. Пристаниште VII, 2015, комбинована техника, 70 x 50 цм 13. Пристаниште VIII, 2015, комбинована техника, 70 x 50 цм 14. Шкољка и шум, 2010/2011, комбинована техника, 140 x 100 цмv

Drawings 1. Submarines, 2009, mixed media, 70 x 50 cm 2. Submarine I, 2009, mixed media, 70 x 50 cm 3. Submarine II, 2011, mixed media, 70 x 50 cm 4. Dock I, 2009, mixed media, 70 x 50 cm 5. Dock II, 2010, mixed media, 70 x 50 cm 6. Dock III, 2010, mixed media, 70 x 50 cm 7. Dock IV, 2010, mixed media, 70 x 50 cm 8. Dock V, 2011, mixed media, 70 x 50 cm 9. Sails I, 2009, mixed media, 70 x 50 cm 10. Sails II, 2009, mixed media, 70 x 50 cm 11. Dock VI, 2015, mixed media, 70 x 50 cm 12. Dock VII, 2015, mixed media, 70 x 50 cm 13. Dock VIII, 2015, mixed media, 70 x 50 cm 14. Shell and Murmur, 2010/2011, mixed media, 140 x 100 cm 29

Милица Антонијевић

Milica Antonijević

Рођена је 1973. године у Краљеву. Школу за индустријско обликовање у Београду (Школа за дизајн), смер Амбалажа, завршила је 1992. године. Дипломирала је на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду, одсек Примењена графика, атеље Графика и књига, 1997. а магистрирала 2003. године на предмету Графика на истом факултету. Члан је УЛУС-а од 1998. године. Доцент је на предметима Цртање и Сликање на Филолошко–уметничком факултету у Крагујевцу. | Е - mail: cikiliki@ gmail.com

Born in Kraljevo, in 1973. Finished the Industrial Design School in Belgrade (School of Design), course Packaging, in 1992. Graduated from the Faculty of Applied Arts and Design in Belgrade, Department of Applied Graphic Design, atelier Graphic Design and Book, in 1997, and earned her master’s degree at the same faculty, course Graphic Design, in 2003. Member of ULUS (Association of Fine Artists of Serbia) since 1998. Works as a docent teaching Drawing and Painting at the Faculty of Philology and Arts in Kragujevac. Е-mail: cikiliki@ gmail.com

Самосталне изложбе / 2015 - Чачак, Галерија Дома културе- „У и око воде”, Слике / 2014 - Шабац, Културни центар- „У и око воде”, Слике / 2014 - Смедеревска Паланка, Галерија модерне уметности- „У и око воде”, Слике/ 2013 - Београд, Галерија Графички колектив, „Аqua permanens”, Графике/ 2013 - Ниш, „Салон 77” Галерије савремене ликовне уметности- „Аqua permanens”, Графике / 2013 - Крагујевац, Мали ликовни салон Народног музеја- „У и око воде”, Слике / 2012 - Ниш, Art55 galerija – „Колекционар воде”, радови на папиру/ 2011 - Краљево, Галерија „Маржик” – „Колекционар воде”, радови на папиру / 2011 - Београд, Галерија студентског културног центра Нови Београд- „Колекционар воде”, радови на папиру / 2010 - Kрагујевац, Градска галерија „Мостови Балкана” – „Колекционар воде”, радови на папиру/ 2008 - Рим (Италија), Галерија Аssociazione culturale atelier, „Imperdonabili” – Графике, Милица Антонијевић и Gianluca Murasecchi / 2008 - Нови Сад, Културни центар, Мали ликовни салон- „Мини арт лавиринт”, изложба графика малог формата / 2008 - Шабац, Културни центар- „Мини арт лавиринт”, изложба графика малог формата / 2007 - Крагујевац, Галерија Студентског културног центра- „Мини арт лавиринт” изложба графика малог формата / 2003 - Краљево, Француска кућа „Јелена Анжујска”, Графике / 2003 - Београд, Галерија Графички колектив, Графике / 2002- Краљево, Галерија „Маржик”, Графике - Антонијевић, Зарић, Драгутиновић – Roccella / 2001 - Београд, Галерија Задужбине Илије М. Коларца, Графике - Антонијевић, Зарић, Драгутиновић – Roccella / 2000. Врњачка Бања, Замак Културе, 3x10, Графике – Антонијевић, Сташевић, Тилић / 1997. Београд, Галерија ФЛУ, Студенти генерације (са Радошем Антонијевићем) Награде (избор) / 2012 - Откупна награда Министарства културе Републике Србије, Мала графика, Галерија Графички колектив, Београд / 2011 - III награда за графику на X Новембарском салону, галерија „Маржик”, Краљево / 2009 - II награда за цртеж на IX Новембарском салону, галерија „Маржик”, Краљево / 2009 - Награда за цртеж на VII међународној изложби „Жене сликари”, Културни центар Мајданпек / 2008 - Откупна награда за графику, Народни музеј Шабац / 2008 - I награда за графику на 52. октоборском салону, Народни музеј Шабац / 2007 - I награда за цртеж на XIV изложби цртежа, Галерија Културног центра Шабац / 2002 - Grand Prix за графику, II Новембарски салон, Галерија „Маржик”, Краљево / 1997 - Награда из фонда „Бранко Шотра”, за најуспешнијег дипломираног студента ФПУД у Београду, школске 1996/97. године / Групне изложбе (избор) / 2014 - Pergamino - Concertina Serbia, National University of Mexico, Мексико / 2014 - Савремена српска графика и удружење графичара Hange- kai Јапана, Метрополитен музеј у Токију, Јапан / 2014 - Seventh International Triennial of Graphic Arts Sofia, Софија / 2013- Opere in Piccolo, Lalineaartecontemporanea, Рим, Италија / 2013, 2014 - 1. и 2. Интернационални салон графике, Градска галерија, Краљево / 2012, 2014 - 1. и 2. Међународно бијенале мале графике, Павиљон у Тврђави, Ниш / 2011, 2014- Прво и друго међународно тријенале графике, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд ( УЛУС) / 2010, 2014 - 3. и 5. Међународно бије30

нале EX LIBRIS, Панчево / 2010, 2011, 2013 - Пергамент Србија, Галерија УНЕСКО и Галерија српског културног центра, Париз / Градска галерија Collegium Artisticum, Сарајево (БИХ), Градска галерија, Пловдив, Бугарска / 2010 - Сусретања ( Reunions), Сен Фоа, Лион (Француска) / 2009 - Ecxhing, Syrian artist- Serbian artist, Kozah art Gallery, Дамаск, Сирија / 2009 - Изложба мале графике, Trois rivers, Kвебек, Канада / 2009, 2010, 2011, 2012, 2014 - Нишки цртеж, Галерија Србија и Павиљон у Тврђави, Ниш / 2008 - 4. Бијенале графике, Рокучани, Чешка Република 2006, 2008 - Изложба мале графике, Будимпешта, Мађарска / 2008, 2009, 2010, 2011, 2014 - Октобарски салон, Галерија Народног музеја, Шабац / 2008 - 13. Бијенале минијатуре, Лођ, Пољска / 2007, 2012, 2014 - Изложба мале графике, Оstrow Wielkopolski, Пољска / 2007 - 1. Међународно бијенале цртежа, Историјски архив, Панчево / 2007 – „Нове аквизиције”, Модерна галерија Народног музеја, Крагујевац 2006 - Јесења изложба УЛУС-а, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Београд / 2006, 2008 - 1. и 2. Бијенале графике, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Београд / 2002, 2004 - Изложба графика југословенских аутора, МФР, Шел центар, Дамаск, Сирија / 2003 - 6e Trienniale mondiale del estampe petit format, Chamalieres 2003, Aivergne France / 1998 - Grafinnova, 7. Тријенале графике и цртежа младих уметника, Васа, Финска / 1998, 2000, 2014 - Пролећна изложба УЛУС-а, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Београд / 1997, 2005 - 1. и 5. Међународно бијенале мале графике, Клуж, Румунија / 1997 - 39. Златно перо Београда, уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Београд 1997 - 38. Октобарски салон, Музеј 25. мај, Београд / 1996, 2005, 2008, 2010, 2012, 2014 - 4, 8, 9, 10, 11, 12. Међународно бијенале уметности минијатуре, Горњи Милановац / 1995–2007 и 2009–2014 - Изложба мале графике, Галерија Графичког колектива Београд / 1995–2003 и 2011–2014 - Мајска изложба графике Београдскок круга, Галерија Графичког колектива, Београд / 1995 - 2. Међународнo бијенале суве игле, Градска галерија, Ужице и Културни центар, Београд

Solo exhibitions: / 2015 - Čačak, Gallery of the House of Culture – ”In and around Water”, paintings / 2014 - Smederevska Palanka, Gallery of Modern Art – ”In and around Water”, paintings / 2013 - Belgrade, Gallery Grafički kolektiv, ”Аqua Permanens”, graphics / 2013 - Niš, ”Salon 77” of the Gallery of Modern Fine Arts – ”Аqua Permanens”, graphics / 2013 Kragujevac, Little Art Salon of the National Museum – ”In and around Water”, paintings / 2012 - Niš, Art55 gallery – ”Collector of Water”, works on paper / 2011 - Kraljevo, Gallery ”Maržik” – ”Collector of Water”, works on paper / 2011 - Belgrade, Gallery of the Students’ Cultural Centre New Belgrade – ”Collector of Water”, works on paper / 2010 - Kragujevac, City Gallery ”Balkan Bridges” – ”Collector of Water”, works on paper / 2008 - Rome (Italy), Gallery Аssociazione culturale atelier, ”Imperdonabili” – graphics, Milica Antonijević and Gianluca Murasecchi / 2008 - Novi Sad, Cultural Centre, Little Fine Art Salon – ”Mini Art Labyrinth” exhibition of small graphic forms / 2008 - Šabac, Cultural Centre – ”Mini Art Labyrinth” exhibition of small graphic forms / 2007 - Kragujevac, Gallery of the Students’ Cultural Centre – ”Mini Art Labyrinth” exhibition of small graphic forms / 2003 - Kraljevo, French House ”Helen d’Anjou”, graphics / 2003 - Belgrade, Gallery Grafički kolektiv, graphics / 2002- Kraljevo, Gallery ”Maržik”, Graphics - Antonijević, Zarić, Dragutinović-Roccella / 2001 - Belgrade, Gallery of Ilija M. Kolarac Foundation, Graphics - Antonijević, Zarić, Dragutinović-Roccella / 2000 - Vrnjačka Banja, The Castle of Culture, 3x10, Graphics – Antonijević, Stašević, Tilić / 1997 - Belgrade, Gallery of the Faculty of Fine Arts, The best students in the generation (with Radoš Antonijević)

ment Serbia, UNESCO Gallery and Gallery of Serbian Cultural Centre, Paris / City Gallery (BIH), City Gallery, Plovdiv, Bulgaria Collegium Artisticum, Sarajevo / 2010 - Reunions, Sainte Foy, Lyon, France / 2009 - Exchange, Syrian artist - Serbian artist, Kozah Art Gallery, Damascus, Syria / 2009 - Exhibition of Small Graphic Forms, Trois Rivieres, Quebec, Canada / 2009, 2010, 2011, 2012, 2014 – Niš Drawing, Gallery Serbia and Pavilion in the Fortress, Niš / 2008 - 4th Biennial of Graphic Design, Rokucani, Czech Republic / 2006, 2008 - Exhibition of Small Graphic Forms, Budapest, Hungary / 2008, 2009, 2010, 2011, 2014 - October Salon, Gallery of the National Museum, Šabac / 2008 - 13th Biennial of Miniatures, Lodz, Poland / 2008 - Biennial of Graphic Design, Art Pavilion “Cvijeta Zuzorić“, Belgrade / 2007, 2012, 2014 - Exhibition of Small Graphic Forms, Оstrow Wielkopolski, Poland / 2007 – 1st International Biennial of Drawings, Historical Archives, Pančevo / 2007 - “New Acquisitions”, Modern Gallery of the National Museum, Kragujevac / 2006 – Autumn exhibition of ULUS (Association of Fine Artists of Serbia), Art Pavilion “Cvijeta Zuzorić“, Belgrade / 2006 – 1st Biennial of Graphic Art, Art Pavilion “Cvijeta Zuzorić“, Belgrade / 2002, 2004 – Exhibition of Graphic Design of Yugoslav Authors, MFR, Shell Centre, Damascus, Syria / 2003 – 6th Triennale mondiale de l’estampe petit format, Chamalieres 2003, Auvergne, France / 1998 - Grafinnova, 7th Triennial of Graphic Design and Drawings of Young Artists, Vaasa, Finland / 1998, 2000, 2014 – Spring exhibition of ULUS, Art Pavilion “Cvijeta Zuzorić“, Belgrade / 1997, 2005 – 1st and 5th International Biennial of Small Graphic Forms, Cluj, Romania / 1997- 39th Golden Pen of Belgrade, Art Pavilion “Cvijeta Zuzorić“, Belgrade / 1997- 38th October Salon, Museum 25th May, Belgrade / 1996, 2005, 2008, 2010, 2012, 2014 – 4th, 8th, 9th, 10th, 11th, 12th International Biennials of Miniature Art, Gornji Milanovac / 1995– 2007 and 2009–2014 - Exhibition of Small Graphic Forms, Gallery Grafički kolektiv, Belgrade / 1995–2003 and 2011–2014 – May Exhibition of Graphic Art of the Belgrade Circle, Gallery Grafički kolektiv, Belgrade / 1995 – 2nd International Biennial - Dry Point, City Gallery, Užice and Cultural Centre, Belgrade

Awards (selection): / 2012 - Purchase prize of the Ministry of Culture of the Republic of Serbia, Small Graphic Forms, Gallery Grafički kolektiv, Belgrade / 2011 - 3rd prize for graphic design at X November Salon, Gallery ”Maržik”, Kraljevo / 2009 - 2nd prize for drawing at IX November Salon, Gallery ”Maržik”, Kraljevo / 2009 - Award for drawing at the VII international exhibition “Women Painters”, Cultural Centre Majdanpek / 2008 - Purchase prize for graphic design, National Museum Šabac / 2008 - 1st prize for graphic design at the 52nd October Salon, National Museum Šabac / 2007 - 1st prize for drawing at the XIV exhibition of drawings, Gallery of the Cultural Centre Šabac 2002 - Grand Prix for graphic design, II November Salon, Gallery ”Maržik”, Kraljevo / 1997 - Award from the Fund ”Branko Šotra”, for the most successful graduate student of the Faculty of Applied Arts and Design in Belgrade, academic year 1996/97 Group exhibitions (selection) / 2014 - Pergamino - Concertina Serbia, National University of Mexico, Mexico / 2014 - Modern Serbian Graphics and the Association of Graphic Artists of Hanga Kai Japan, Metropolitan Museum in Tokyo, Japan / 2014 - Seventh International Triennial of Graphic Arts Sofia, Bulgaria / 2013 - Parchment Serbia, International Art Project, Embassy of the Republic of Serbia, Sofia, Bulgaria / 2013 - Opere in Piccolo, La Linea Arte Contemporanea, Rome, Italy / 2013, 2014 - 1st and 2nd International Salons of Graphics, City Gallery, Kraljevo / 2012, 2014 1st and 2nd International Biennials of Small Graphic Forms, Pavilion in the Fortress, Niš / 2011, 2014 - 1st and 2nd International Triennials of Graphic Design, Art Pavilion “Cvijeta Zuzorić“, Belgrade (ULUS) 2010, 2014 - 3rd and 5th International Biennials EX LIBRIS, Pančevo / 2010, 2011 - Parch31

НАРОДНИ МУЗЕЈ КРАЉЕВО Установа културе од националног значаја www.nmkv.rs Милица Антонијевић Aqua permanens Издавач Народни музеј Краљево ⁄ За издавача Драган Драшковић Аутор изложбе Сузана Новчић ⁄ Текст Сузана Новчић, вЕСНА ТОДОРОВИЋ, ОЛИВЕРА ВУКОТИЋ, ВЛАДИМИР РАНКОВИЋ Лектура мр Ана Гвозденовић ⁄ Превод мр Наташа Павловић, мр МАРИЈАНА МАТИЋ Дизајн каталога и фонта Epigraph Драган Пешић Фотографија Срђан Вуловић ⁄ Графичка припрема Ајова Штампа Интерклима графика ⁄ Тираж 300 ⁄ Краљево 2015

Milica Antonijević Aqua permanens Publisher The National Museum Kraljevo / For the publisher Dragan Drašković Autor of exibition Suzana Novčić / Text Suzana Novčić, vesna todorović, olivera vukotić, vladimir ranković Editing and proofreading mr Ana GvozdenoviĆ / Translation mr Nataša Pavlović, mr MARIJANA MATIĆ Design of publication and font Epigraph Dragan Pešić Photography Srđan Vulović / Prepress Ajova Printed by Interklima grafika / Printed in 300 copise / Kraljevo 2015

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд