ПОКИМИЦА
Горан Ристовић Покимица
― 1
Тајна филигранских нити
ПОКИМИЦА
НАРОДНИ МУЗЕЈ КРАЉЕВО 2015
―
―
2 3
„Суштина лепоте филиграна је савршенство детаља и структурне композиције предмета који се црпе из знања” Бенвенуто Челини
Тајна филигранских нити
Престони крст у част Краља Милутина, манастир Бањска
― 4
ПОКИМИЦА
Престони крст, Црква Св. Ђорђа, Ужице
Ова изузетна изложба нас враћа прошлости која у радовима овог савременог уметника израста у вечност. Он ради старом техником и обраћа нам се древним језиком, подсећајући нас, у сопственом тумачењу црквеног златарства, на средњи век. Он није случајно одабрао да ради у окружењу које једино може издржати пробу времена, истовремено чувајући непомућену блиставост и префињену нежност. ¶ Од давнина, филигранска техника је пленила својом огромном лепотом, а златари који су се њоме бавили сматрани су посебно обдареним. Њихову креативну снагу су обилато награђивали краљеви од XVI до XIX века. Филигрански предмети посвећени Свемогућем Богу су били тражени на дворовима Европе и Азије, стварајући простор за појаву великих мајстора. Доласком индустријског доба, филигран је постепено почео да губи своју суштину, померајући се од естетског и орнаменталног ка практичном и серијском, од личног рада ка производним ли-
― 5
нијама.¶ Но, упркос временској дистанци која нас дели од старих времена, рад овог златара – уметника на снажан начин оживљава оно што нас повезује са далеком прошлошћу, а то је дело руком изведено, прецизно, јединствено и свето. ¶ „Јаз између прошлих и садашњих култура је огроман, и они који одлуче да га пређу, чине то на сопствену одговорност.” ¶Горан Ристовић је одабрао да оживи уметност филиграна на највишем нивоу, помоћу огромног талента, марљивог рада, концентрације и духовне посвећености, постајући на тај начин референтна тачка црквене филигранске уметности светског нивоа. Предмети створени у његовом атељеу „Покимица” плене запањујућом лепотом и комплексношћу, свако дело је оригинално и права скулптура. Његови предивни радови нас подсећају на српско-византијску прошлост у савршеном споју са савременим. У свом дизајну користи природне форме: цветове, спирале, пупољке, латице, кругове, лишће, воће… ослањајући своју кретивну генијалност на старовременску, класичну и традиционалну естетику и симболизам. Предмети осмишљени на тај начин су елегантни, лепи и префињени. ¶ Приказани крстови су непревазиђени, пуни симболизма и духовног значења. Посвећени Богу и Господу Исусу Христу, у себи носе Божанску лепоту и велику префињеност. Сваки комад је јединствен, ремек-дело за себе, али увек концентричан и симетричан, различите величине и форме. Неки комади на себи носе бисере, други драго камење, иконице су на дрвеним, металним подлогама или на слоновачи. Ипак, оно што посебно узбуђује је разноврсност филигранских мотива и плетива који су искомбиновани на разнолике начине, чинећи сваки комад јединственим и вечним – истинским благом за сва времена. ¶ Ова изложба је сведочанство од огромне историјске и уметничке вредности, и допринеће овековечењу филиграна као дела нематеријалног културног наслеђа човечанства. др Лиз Анђелика Араужо Баез Научни истраживач у Документационом центру филиграна на четири континента (Civico Museo della Filigrana “Pietro Carlo Bosio”, Campo Ligure, GE, Italia)
― 6
Стоно кандило, приватна колекција, Лазаревац ПОКИМИЦА
Тајна филигранских нити
Чирак, приватна колекција, Јагодина
― 7
8
Олтарско кандило, Свето-Иверски манастир, Доњецк,Украјина
ПОКИМИЦА
Тајна филигранских нити
―
Постоље за Ускршње јаје, колекција Струјуини, Беч
Стваралаштво Горана Ристовића има своје порекло у дугој и широко распрострањеној филигранској традицији медитеранског културног корпуса, пре свега византијског круга,1 али његово дело представља сасвим јединствен и савремен израз православне уметности. ¶ Студент арапског и турског језика, преводилац, пословни менаџер, по Горановим речима били су необични животни избори, јер је несвесно осећао потребу да се бави уметношћу. О томе да је овај призив наследио од својих предака сведочи и старо презиме његове породице.2 Студије арапског и турског језика омогућиле су Ристовићу сусрет са оријенталним културама, орнаментима, арабескама и калиграфијом, који су га очарали, обележивши његово поимање и доживљај лепог. Било је потребно да протекне више од 15 година да знање и естетика Истока нађу своје место у позиву којим се данас бави. О почецима стваралачког рада сведоче Горанове речи: „Кренуо сам најпре да радим дуборез, али ме убрзо привукло изучавање филиграна, без неког, наизглед, видљивог разлога. Покојни таст, родом из Призрена, упутио ме је у основе заната. Као опијен, ноћима сам остајао до јутра покушавајући да одгонетнем поједине тајне, а Господ као да је искушавао моје стрпљење, решења сам откривао тек када сам био на ивици одустајања”. Свест о божанском надахнућу оних који су повезани са култом, а који су били веште занатлије, била је изузетно снажна. Сачувана су стара предања о богонадахнутости мајстора, уколико они своје умеће користе у конституисању богослужбеног простора и тиме литургијске заједнице,3 што у овом времену потврђује стваралаштво Горана Ристовића сведочећи истину о инспирацији од самог Бога. ¶ Израда црквених златарских предмета може се поредити са богослужењем, где се, уместо речи, користе природни материјали устројени у специфичну мелодичну форму, добијајући на тај начин посебан духовно-естетски призвук. Као што је у Светој Литургији битан поредак, тако је у филиграну веома битан избор материјала који се користи и његов распоред на одређеном богослужбеном предмету. У сложе-
― 9
10
Престони крст, Богословија Свети Јован Златоусти, Крагујевац
Стони крст, манастир Бањска
Посебно инспиративан рад је био на изради 19 сребрних филигранских кандила која се налазе на плафону Вертепа и изнад Витлејемске звезде у Храму Рођења Господа Исуса Христа у Витлејему. У том храму, као дар наших приложника, налази се и престони крст, опточен позлаћеним сребрним филиграном, зеленим ахатом и бисерима, а који у себи има честицу Часног Крста. У комплету са њим је и дискос, запремине преко два литра, и дискос са крунама. Рад на тим предметима је трајао преко две године. За Храм Светог Александра Невског у НовоТихвинском манастиру, у граду Јекатеринбургу, израдио је двадест и два позлаћена кандила и два кивота. ¶ Ристовићев опус обухвата сребрне и сребром оковане кивоте, чираке, црквене сасуде (дарохранилнице, копља, звонца, дискосе, звездице, кашичице, посуде за миро), међу којима се истичу путири, затим кандила, кадионице; крстове (престоне, напрсне, надгрудне, ручне), окове јеванђеља, панагије, жезла, штапове, медаљоне, медаље, црквено ордење, накит (брошеви, прстење, наруквице, наушнице, дугмад за кошуљу и привесци) и, како сам каже, „све што се од мене тражило, а за шта сам био сигуран да нећу прекршити црквено наслеђе.” ¶ Својим знањем, вештином и талентом допринео је и у области рестаурације и конзервације предмета православне културне баштине (дарохранилница оца Доситеја, Манастир Жича, престони крст оца Серафима Балтића, Жича, сребрно кандило Манастира Студеница, сребрно кандило Манастира Бањска, престони крст Манастира Градац, престоно кандило Манастира Жича, престони крст Њ. с. патријарха српског Павла из Патријаршије СПЦ, кивот из цркве у Ливађама у Липљану, панагија и напрсни крст владике Константина). Ристовић је својим умећем и озбиљним истраживачким радом допринео и очувању културног наслеђа наше средине проналажењем решења за презентацију праисторијског и античког накита7 у сталној поставци Археолошког одељења у Народном музеју Краљево. Овај накит никада до тада није спајан у функционалну целину, већ је увек излаган на равној површини. Спајање накита је морало да задовољи критеријуме превентивне конзервације и искључивало је могућност спајања лемљењем. Г. Ристовић је пронашао изузетно повољна решења, која су на високом нивоу задовољавала конзерваторске услове и омогућила презентацију на ручном рађеним комадима мурано стакла. Такође је, према истом принципу, радио и на презентацији римског накита, где је пронашао и естетска решења у представљању одређених огрлица користећи филигранску жицу.8 ¶ Говорећи о таленту као Божјем дару, Горан наглашава лепоту и вредност заједничког рада са другим уметницима Цркве. Управо у тој симбиози, а не у пуком приказивању умећа, црквено златарство добија потпуни смисао. Приступајући изради неког дела, Ристовић проучава његову намену, форму, уметничко решење, састав материјала и њихово сажи-
ПОКИМИЦА
Тајна филигранских нити
―
нијем раду, хармонија различитих материјала подсећа на литургију, а једноставније дело на кратку молитву („У дуборезу рађено „Распеће“ са малим сребрним оковом, слично је молитви Исусовој која је по форми кратка, а по суштини представља срж Православља. Црквени уметник је ништа друго до слуга на њиви Господњој. Његов задатак је да спозна и пренесе Божју промисао. Стога се и ово делање своди на службу Богу, а не на стваралаштво”).4 ¶ Иако је филигран толико усавршена златарска техника којој се мало шта може допринети, с правом се говори о стилским одликама филигранске уметности карактеристичне за поједина поднебља. За разлику од исламског начина израде, који тежи што префињенијем, чипкастом изгледу предмета, српски филигран је донекле другачији. Ослоњен на византијско наслеђе у изради накита и богослужбених предмета, српски филигран је на предиван начин укључио и неколико мотива јерменске декоративне камене пластике, која се јавља на прочељима јерменских храмова. Аниконично јерменско православље5 било је идејни основ за развијање пластичног украса на фасадама, где снажне камене крстове и особене површине плитког рељефа флоралних и геометријских мотива, одликују прецизност обраде и лепота целине. На врхунцу моћи српске државе, у доба краља Милутина, приметан је и утицај западног златарства. Економски ојачала властела је обилато даривала храмове бројним богослужбеним предметима, израђеним од племенитих метала. Природно је било да се у таквом окружењу развије филигранска делатност која је упила позитивне утицаје Запада и Истока и развила свој посебан српски стил. У делима Горана Ристовића препознају се основне карактеристике аутентичног српског стила, у коме су контуре изражајније наглашене крупнијим декоративним гранулама и испуњене префињеном попуном од најфиније жице. У раду са племенитим металима Ристовић користи природне облике – кругове, цветове, листове спирале, ружице, и плодове, допуштајући увек да материјал иде својим природним смером, као да се сам од себе савија6, наглашавајући појединости са ванредним осећајем за детаљ уклопљен у целину. ¶ Први Ристовићев сусрет са озбиљнијим послом била је рестаурација дарохранилнице из Манастира Жиче, а данас се предмети које је израдио налазе у бројним манастирима и храмовима Србије, Свете Горе, Грчке, Русије, Грузије, Украјине, Канаде, Француске, Италије и САД. Он сам истиче неколико њему драгих радова, попут кандила на иконостасу Цркве Светог Спаса Манастира Жиче, јер својом симболиком сажимају наше културно наслеђе, будући да су рађена у форми „стематогириона”, по узору на круне наших средњовековних владара. Духовну радост донело му је учешће у изради новог кивота за мошти Светог Стефана Пиперског у Манастиру Ћелија Пиперска и извођење окова за света јеванђеља Цетињског манастира и Манастира Острог.
― 11
― 12
Патерица (детаљ) Престони крст у част Краља Милутина, манастир Бањска (детаљ)
ПОКИМИЦА
Тајна филигранских нити
мање у целокупној композицији. У радовима комбинује златарски, филигрански, дрворезбарски, иконописни и клесарски рад својих сарадника. Наведимо само неке од њих: Владимир Јаблановић, Владан Мартиновић (обрада камена); Отац Тихон (Ракићевић), Слободан Маринковић (иконопис); Славко Тотић (емајл); Слободан Луковић (калиграфија); Бранко Станковић (дуборез); Милан Ракићевић (ручно искуцавање)… ¶ Стварајући сакралне предмете, Ристовић води рачуна о естетици, вечности, поштовању српско-византијског и сопственог стила, а израда једног од њих траје и по неколико месеци. Техника филиграна захтева мукотрпну и напорну уградњу тананих нити, што понекад делује као вежба стрпљења, али ипак преовлађује задовољство и сазнање да иза тога остаје дело као траг вечности. Надица Лишанин | Јасмина Дражовић
― 13
14
Олтарско кандило, Ново-Тихвински манастир, Јекатеринбург, Русија
ПОКИМИЦА
Тајна филигранских нити
―
― 15
16
ПОКИМИЦА
Тајна филигранских нити
―
Олтарско кандило, манастир Жича Напрсни крст Владике сремског Василија (Вадића)
― 17
― 18
Престони крст манастир Зочиште Напрсни крст Владике Николаја (Велимировића) Манастир Жича
1. Свећњак, приватна колекција – Јагодина, 19 x 13, сребро 975/1000, кристали у боји, оникс; филигран, гранулација, фасовање, обрада камена, 2013. 2. Ручна кадионица, приватна колекција – Јагодина, 14 x 9, сребро 975/1000, кристали у боји, оникс; филигран, гранулација, фасовање, обрада камена, 2013. 3. Олтарско кандило, ман. Жича, 22 х 19, сребро 975/1000; филигран, гранулација, ручна гравура, 2008. 4. Олтарско кандило, ман. Жича, 22 х 19, сребро 975/1000; филигран, гранулација, ручна гравура, 2008. 5. Стоно кандило, приватна колекција – Лазаревац, 19 x 9, сребро 975/1000, малахит, тиркиз, хрисопраз; филигран, гранулација, фасовање, 2014. 6. Славско кандило, приватна колекција – Јагодина, 15 x 9, сребро 975/1000, кристали у боји; филигран, гранулација, фасовање, 2012. 7. Олтарско кандило, Свето-Иверски манастир, Доњецк – Украјина, 18 x 11, сребро 975/1000, син. рубини, оникс; филигран, гранулација, фасовање, обрада камена, 2014. 8. Олтарско кандило, Свето-Иверски манастир, Доњецк – Украјина, 18 x 11, сребро 975/1000, син. рубини, оникс; филигран, гранулација, фасовање, обрада камена, 2014. 9. Олтарско кандило, Ново-Тихвински манастир, Јекатеринбург – Русија, 25 x 13 , сребро 975/1000; филигран, гранулација, фасовање, 2013. 10. Напрсни крст протојереја-ставрофора М. Папића – Пријепоље, 17 x 8, сребро 975/1000, дивља крушка; филигран, гранулација, фасовање, ливење, прорезивање, резба на дрвету (Бигић Ненад), 2011. 11. Напрсни крст Владике Николаја (Велимировића), 18 x 8, сребро 975/1000, слоновача, син. аметист; филигран, гранулација, инкрустација, резба на кости (XIX. век, непознат аутор), 2012. 12. Напрсни крст, ман. Зочиште, 17 x 8, сребро 975/1000, речни бисери, син. рубин, дивља крушка; филигран, гранулација, фасовање, резба на дрвету (Станковић Бранко), 2012. 13. Икона „Свети Владика Николај”, Духовни центар – Краљево, 111 x 86, сребро 975/1000, син. сафир, смарагд, гранат, цитрин, турмалин, топаз, берил, рубин, хиденит, кунцит, апатит, танзанит, марказит, речни бисери, седеф, црвени корали, горски кристал; филигран, гранулација, фасовање, просецање, иконопис (радионица Билић), исписивање (Луковић Слободан), 2010. 14. Икона „Света Нина”, ман. Кончул, 13 x 11, сребро 975/1000; филигран, гранулација, просецање, иконопис (радионица ман. Кончул), 2009 15. Икона „Света Минодора”, ман.Кончул, 14 x 11, сребро 975/1000; филигран, гранулација, просецање, иконопис (радионица ман. Кончул), 2009. 16. Икона „Богородица Тројеручица”, ман. Зочиште, 38 x 31, сребро 975/1000, јаспис; филигран, гранулација, фасовање, иконопис (XIX век. руска радионица), 2014. 17. Икона „Неопалима купина”, приватна колекција – Краљево, 30 x 20, сребро 975/1000, речни бисер; филигран, гранулација, фасовање, иконопис (Луковић Слободан), 2014. 18. Икона „Свети Иринеј Лионски”, аустралијско ново-зеландска митрополија, 27 x 18, сребро 975/1000, содалит, лапис лазули; филигран, гранулација, фасовање, резба на дрвету (Вучићевић Добривоје), 2014. 19. Престони крст у част „Краља Милутина”, ман. Бањска, 51 x 31, сребро 975/1000, црвени корал, црвени и бордо гранат, речни бисери, дивља крушка; филигран, гранулација, фасовање, изрезивање, ручна гравура, резба на дрвету (Бигић Ненад), 2007. 20. Престони крст, Црква Светог Ђорђа – Ужице, 40 x 20, сребро 975/1000, корали, дивља крушка; филигран, гранулација, фасовање, изрезивање, ручна гравура, резба на дрвету (Станковић Бранко), 2014.
ПОКИМИЦА
Тајна филигранских нити
КАТАЛОГ
― 19
22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37.
Тајна филигранских нити
38.
― 20
39. 40.
Стони крст, ман. Бањска, 39 x 21, сребро 975/1000, порторо мермер, сијарински и бели оникс; филигран, гранулација, обрада камена (Јаблановић Владимир, акад. вајар), 2006. Путир, црква Рођења Пресвете Богородице - Новаци код Уба, 25 x 16, сребро 999/1000 и 975/1000; филигран, гранулација, трукање, изрезивање, полирање, 2015. Налив перо, приватна колекција – Мајданпек, 14 x 1, сребро 975/1000, метал; филигран, гранулација, 2014. Реплика прстена Светог Стефана Првовенчаног, Народни музеј у Краљеву, 3 x 2.5, сребро 975/1000, злато 24 К; филигран, гранулација, позлата, 2011. Постоље за Ускршње јаје, колекција „Струјини” – Беч, 17 x 6, сребро 975/1000, син. танзанит; филигран, гранулација, фасовање, 2012. Постоље за Ускршње јаје, приватна колекција – Краљево, 17 x 7, сребро 975/1000, син. спинел; филигран, гранулација, фасовање, 2013. Постоље за Ускршње јаје, приватна колекција – Краљево, 16 x 7, сребро 975/1000; филигран, гранулација, 2013. Патерица, 125 x 6, сребро 975/1000, дрво; филигран, гранулација, обрада дрвета, 2015. Патерица, 136 x 7, сребро 975/1000, син. аметист, дрво; филигран, гранулација, фасовање, обрада дрвета, 2015. Архијерејско жезло, 157 x 20, сребро 975/1000, син. рубини, спинел, метал; филигран, гранулација, фасовање, 2015. Престони крст, ман. Зочиште, 38 x 20, сребро 975/1000, црвени корал, тиркиз, зелени ахат, седеф, дивља крушка; филигран, гранулација, фасовање, изрезивање, ручна гравура, резба на дрвету (Мрђеновић Ђорђе), 2010. Престони крст, Богословија „Свети Јован Златоусти” – Крагујевац, 39 x 19, сребро 975/1000, дивља крушка; филигран, гранулација, резба на дрвету (Бигић Ненад), 2006. Панагија Владике сремског Василија (Вадића), 17 x 8, сребро 975/1000, седеф, син.рубини; филигран, гранулација, фасовање, минијатурни иконопис (Кужим Јулија), 2013. Напрсни крст Владике сремског Василија (Вадића), 17 x 8, сребро 975/1000, седеф, син.рубини; филигран, гранулација, фасовање, минијатурни иконопис (Кужим Јулија), 2013. Дарохранилица, Храм Христа Спаситеља Уб, сребро 975/1000, син.рубини, дивља крушка; филигран, гранулација, фасовање, резба на дрвету (Ђорђе Мрђеновић), 2011. Оков јеванђеља, Храм Христа Спаситеља Уб, 32 х 25, сребро 975/1000, кристали у боји, дивља крушка; филигран, просецање, посребрење, резба на дрвету (Ђорђе Мрђеновић), 2011. Ручни крст, Храм Христа Спаситеља Уб, сребро 975/1000, корали, дивља крушка; филигран, гранулација, фасовање, резба на дрвету (Ђорђе Мрђеновић), 2011. Напрсни крст протојереја-ставрофора М. Васиљевића – Краљево, 17 х 9, сребро 975/1000, дивља крушка, речни бисери, син. шпинел, филигран гранулација, фасовање, плетење, резба на дрвету (п. ст. Даниловић Аранђел) Икона „Свети Јустин Ћелијски Нови”, ман. Ћелије, 50 x 40, сребро 975/1000, архат, лапис лазули, лазурит, јаспис; филигран, гранулација, фасовање, иконопис (радионица ман. Жича), 2014. Икона „Свети Владика Николај”, ман. Ћелије, 50 x 40, сребро 975/1000, малахит, турмалини, смарагди; филигран, гранулација, фасовање, иконопис (радионица ман. Жича), 2014.
Напрсни крст протојереја-ставрофора М. Васиљевића, Краљево
Горан Ристовић Покимица (Kраљево, 1964), студирао Арапски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Члан Удружења преводилаца Србије од 1983. године. Говори више језика. Професионално се бавио превођењем до 1991. године, када се окреће новој каријери у једној међународној компанији. У области пословног менаџмента остаје до средине протекле деценије. Упоредо са тим пословима, 2003. године креће у истраживање непознатог. Без посебног разлога, као у сновиђењу, сасвим случајно, открива лепоту филиграна. И осећа призив, усхићење и немир. Без учитеља, без узора, почиње да истражује, испитује, снива. Прегледа старе филигранске предмете, бојажљиво их раставља, проучава. У потрази за смирајем, креће да их и сам израђује. Након десет година, без посустајања, и даље уплиће сребрну нит на калем својих радова, у нади да ће открити њен почетак и разлог призива предака. ИЗЛОЖБЕ 2008 | 9. Међународни бијенале уметности минијатуре, Горњи Милановац 2011 | Галерија у задужбини Николе Спасића, Београд 2012 | Галерија „Прогрес”, Београд 2013 | Галерија РТС-а, Београд
ПОКИМИЦА
21.
― 21
ТАЈНА ФИЛГРАНСКИХ НИТИ ПОКИМИЦА
НАРОДНИ МУЗЕЈ КРАЉЕВО Установа културе од националног значаја www.nmkv.rs
Тајна филигранских нити
Издавач НАРОДНИ МУЗЕЈ КРАЉЕВО | За издавача ДРАГАН ДРАШКОВИЋ Аутори изложбе НАДИЦА ЛИШАНИН, ЈАСМИНА ДРАЖОВИЋ Текстови др ЛИЗ АНЂЕЛИКА АРАУЖО БАЕЗ, НАДИЦА ЛИШАНИН, ЈАСМИНА ДРАЖОВИЋ, Лектура мр АНА ГВОЗДЕНОВИЋ | Фотографија СРЂАН ВУЛОВИЋ Графички дизајнер и аутор фонта Epigraph ДРАГАН ПЕШИЋ | Графичка припрема АЈОВА Техничка припрема ДРАГАН ВОЈИНОВИЋ, ВЛАДАН ПЕЈКОВИЋ, СЛОБОДАН МИЛЕНКОВИЋ Штампа ИНТЕРКЛИМА ГРАФИКА | Тираж 300 | Краљево 2015.
― 22