European Heritage Days by National Museum Kraljevo

ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ ДАРИВАЊЕ И ЗАДУЖБИНАРСТВО

Краљево 2012

На корицaма: Манастир Студеница, Богородичина црква, Распеће, детаљ On the front cover: The Monastery of Studenica The Church of the Mother of God Cruciﬁxion, detail

Maнастир Студеница, Богородичина црква, трифора апсиде, детаљ The Monastery of Studenica The Church of the Mother of God the three-part window of the apse, detail

Сретан сам и миран чедо моје, што је сада моја Студеница, запловила према вековима. Наши далеки потомци препознаће нас у Студеници. Знаће ко смо и какви смо. И биће поносни – што нас имају, поуздано знам да хоће. Поносиће се што су племе Немањићко, речи су великог жупана Стефана Немање. I am happy and calm, my child, because my Studenica has now sailed toward centuries. Our descendants will recognize us in Studenica. They will know who we are and what we are like. And they will be proud – because they have us, I am certain they will. They will be proud of belonging to the Nemanjić tribe, these are the words of Grand Duke Stefan Nemanja.

Његова визија је оно што нас данас окупља на 11. манифестацији Дани европске баштине 2012, са темом „Даривање и задужбинарство”, данас када је Немањина Студеница не само препозната као национално наслеђе, већ и као важан део европске и светске баштине. Задужбине и задужбинарство имају дугу традицију у српском народу. Мисао дародавца је обично записивана на даровним повељама, задужбина је подизана за искупљење грехова, а светитељ коме је храм посвећен, сматран је ктиторовим заступником пред Христом на Страшном суду. Сами почеци задужбинарства се везују за лозу Немањића. Најстарија и најважнија задужбина, коју је почетком 12. века подигао Стефан Немања, јесте манастир Студеница, посвећен Пресветој Богородици. Значајно је истаћи да је Студеница и прва медицинска установа код Срба. По својој природи и по намени, целокупним својим устројством и начином живота и рада у њој, она је образовала, васпитавала и лечила читава поколења монаха, поклоника и ђака. Након Студенице, током 13. и 14. века, подигнути су многи манастири: Жича, Милешева, Сопоћани, Градац и други, национално значајни објекти, а њихова градња није престала ни током више векова турске владавине. Немањини потомци наставили су са зидањем цркaвa, али и мостова, зграда, болница. Највећи задужбинар,

His vision is what gathers us today at the 11th manifestation European Heritage Days 2012, on the topic “Gifts and Endowments”, today when Nemanja’s Studenica is recognized not only as national heritage but also as part of European and world heritage. Endowments and endowment activity have had a long tradition among the Serbian people. The idea of a gift-giver was usually written on the charter, the endowment was built for redemption from sins, and the saint to whom the temple was dedicated was considered the endower’s intercessor before Christ on the Day of Judgment. The very beginnings of endowment activity are connected with the Nemanjić family. The oldest and most significant endowment, which was built by Stefan Nemanja at the beginning of the 12th century, is the Monastery of Studenica, dedicated to the Most Holy Mother of God. It is important to emphasize that Studenica is also the first Serbian medical institution. By its nature and purpose, by its overall organization and the manner of living and working in it, it has educated, brought up and cured whole generations of monks, worshippers and students. After Studenica, during the 13th and the 14th centuries, a lot of monasteries were erected: Žiča, Mileševa, Sopoćani, Gradac and other nationally significant buildings, and their construction did not stop even during several centuries of Turkish rule. Nemanja’s descendants continued to build church-

краљ Милутин, за 40 година владавине изградио је и оставио народу исто толико задужбина. До праве обнове задужбинарства, међутим, долази почетком 19. века, са буђењем националне свести и борбом за ослобођење од Турака. Задужбинарство доживљава процват између 1840. и 1940. године, а задужбинари први пут постају људи из свих друштвених слојева – успешни велетрговци и индустријалци, министри, професори, официри, владике, политичари. Данас, када је задужбинарство права реткост, и даље постоји понеки усамљени пример донаторства, као што је легат Оливере Радојковић Чоловић. Надамо се да ће овакви примери, као и целокупна манифестација Дани европске баштине, подстаћи све богате људе у Србији да оставе свој траг у историји и да одуже део дуга свом роду и отачаству. Братислав Петковић, министaр културе и информисања

es as well as bridges, buildings, hospitals. During 40 years of his reign, King Milutin, the greatest endower, built the same number of endowments and left them to his people. Endowment activity, however, was really revived at the beginning of the 19th century, with the awakening of national consciousness and struggle for liberation from the Turks. Endowment activity flourished between 1840 and 1940, and for the first time the endowers were people from all social layers – successful wholesale merchants and industrialists, ministers, professors, officers, bishops, politicians. Nowadays, when endowment activity is a real rarity, there are still some lonely examples of gift- giving, such as the legacy of Olivera Radojković Čolović. We hope that such examples, as well as the whole manifestation European Heritage Days, will inspire all rich people in Serbia to leave their trace and give something back to their people and fatherland. Bratislav Petković Minister of Culture and information

Манастир Студеница, Богородичина црква The Monastery of Studenica, The Church of the Mother of God

Сви ми умиремо само једном, а велики људи по два пута, први пут кад их нестане са земље, а други пут кад пропадне њихова задужбина. Иво Андрић All of us die only once, but great people die twice, once when they disappear from the earth, the second time when their endowment falls into ruin Ivo Andrić

Задужбинарство или доброчинство, важан део Endowment activity or benefaction, an important српске традиције, које је процват доживело part of Serbian tradition, which ﬂourished at the крајем 19. и почетком 20. века у Kраљевини Ју- end of the 19th century and at the beginning of the гославији, потпуно је замрло после Другог свет- 20th century in the Kingdom of Yugoslavia, comског рата. У дугој традицији задужбинарства, још pletely faded away after the Second World War. In од немањићког средњег века, то је било дру- the long tradition of endowment activity, ever since го затишје (прво је настало у време под Турци- the Nemanjićs’ Middle Ages, it was the second lull ма). | Даривање имовине свом народу косило (the ﬁrst one was at the time of Turkish rule). | Givсе са идеологијом која је пропагирала друштве- ing property as a gift to the nation clashed with the ну својину, а личну одузимала, па су после 1945. ideology which promoted social ownership and године многе задужбине и фондације нестале, а took away personal property, so that after 1945 нових више није било. | Задужa lot of endowments and founбинарство у Србији помиње се dations disappeared, and there Гордана Гордић још у Душановом законику, а were no new ones. | Endowment правно је уређено законима из activity in Serbia was mentioned 1897, 1912, 1930, 1972. и 1989. as early as in Dušan’s Code, and године. Одредницу о задужбиit was legally regulated by the нарству унео је и Вук Караџић laws in 1897, 1912, 1930, 1972 у Српски рјечник: „Највећа је заand 1989. Vuk Karadžić includдужбина начинити манастир ed the entry zadužbina (endowили цркву, као што су српски ment) in the Serbian Dictionary: цареви и краљеви градили; поThe greatest endowment is to том је задужбина начинити ћуbuild a monastery or a church, Gordana Gordić прију на какој води или преко as Serbian emperors and kings баре, калдрму по рђаву путу, did, endowment then is to make воду довести и начинити близу a bridge over a water or across пута, усадити или накалемити a pond, to pave a bad road with воћку близу пута, гладног наcobblestones, to bring water to хранити, жедног напојити, гоhave it by the road, to plant or лог одјести” (и ово се каже чиgraft a fruit tree by the road, to нити и учинити задужбину). | У feed a hungry person, to give средњем веку задужбинарство је било усмере- water to a thirsty one, to give clothes to a naked но на институцију Српске православне цркве, one (and this also means to build and make an enпа се тако под појмом задужбине подразумева- dowment). | In the Middle Ages endowment activло „све што је неко даривао цркви или манасти- ity was directed toward the institution of the Serру, а за спасење своје душе или својих ближњих bian Orthodox Church, so that the term endowи драгих”. Појам задужбинарства и ктиторства ment implied “everything given by someone to a је био готово истоветан и односио се углавном church or a monastery, for salvation of their soul на изградњу великих верских објеката, али и њи- or the souls of their loved ones”. The terms endowхово касније обнављање. Изглед и величина за- ment and foundation were almost identical and reдужбина били су огледало моћи одређеног вла- ferred mainly to the construction of large religious дара или властелина. Ктитори су били и мушки buildings, but also to their later renovation. The ap-

Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа

Endowments and endowment activity in the tradition of the Serbian people

и женски припадници династије Немањића, али и других имућнијих породица. Такође, било је и бројних црквених великодостојника који су и сами били ктитори. Основни мотив свих њих био је да овим несебичним чином себи обезбеде искупљење душе и вечну славу након смрти. Краљ Стефан Дечански, ктитор чувеног косовског манастира Високи Дечани, говорио је: „Треба да учиним и неки богоугодни спомен у животу мојем, не би ли како добру реч стекао после разлучења ми од овога сујетнога живота.” Наши најзначајнији манастири су управо задужбине: Хиландар (обновили га Стефан Немања и његов син Растко), Студеница (Стефан Немања), Жича (Стефан Првовенчани), Милешева (краљ Владислав), Градац (Јелена Анжујска, жена Уроша I), Сопоћани (краљ Урош I Немањић), Грачаница (краљ Милутин), Дечани (Стефан Дечански), Манасија (деспот Стефан Лазаревић). Немањићи су били највећи задужбинари у историји српског народа, а краљ Милутин се сматра најдарежљивијим од свих: каже се да је за 40 година владавине подигао 40 задужбина. Немањићи нису зидали само цркве, већ и друге, за народ корисне објекте, попут мостова или болница. Градили су и ван граница тадашње Србије, највише на Атосу – Светој гори, али и у Солуну, Румунији, Јерусалиму, Цариграду… У току турске владавине дошло је до стагнације у домену задужбинарства, које је остало присутно али у много мањим размерама и веома спорадично. Треба споменути да су и сами Турци били задужбинари на нашим просторима. Многе чесме, безистани, мостови и друге цивилне грађевине, подигли су Турци или јаничари нашег порекла, попут Мехмед-паше Соколовића, који је изградио чувени мост на Дрини, код Вишеграда. У првој половини 20. века створени су услови за ново поглавље у историји задужбинарства, које доживљава препород у периоду од половине 19. до половине 20. века. За разлику од средњег века, када су добротвори најчешће били племићи и црквени великодостојници, у овом периоду заГордана Гордић

pearance and size of endowments were a mirror of power of a certain ruler or nobleman. The founders were both male and female members of the Nemanjić dynasty and of some other well-off families. There were also numerous church dignitaries who were founders. Their main motive was to secure, through that unselﬁsh act, the redemption of their souls and eternal glory after death. King Stefan Dečanski, the founder of famous Visoki Dečani Monastery in Kosovo, said: “During my life I should make a monument pleasing to God in order to earn a good word after my separation from this vain life.“ Our most important monasteries are actually the endowments: Hilandar (renovated by Stefan Nemanja and his son Rastko), Studenica (Stefan Nemanja), Žiča (Stefan the First Crowned), Mileševa (King Vladislav), Gradac (Helen d’Anjou, the wife of Uroš I), Sopoćani (King Uroš I Nemanjić), Gračanica (King Milutin), Dečani (Stefan Dečanski), Manasija (Despot Stefan Lazarević). The Nemanjićs were the greatest endowers in the history of the Serbian people, and King Milutin is considered to have been the most generous of all: it is said that during 40 years of his reign he erected 40 endowments. The Nemanjićs built not only churches, but some other buildings that were useful to the people, such as bridges or hospitals, as well. They also built outside the borders of the then Serbia, mostly on Athos – Holy Mountain, as well as in Thessaloniki, Romania, Jerusalem, Constantinople... Under the Turkish rule, there was stagnation in the domain of endowment activity which remained still present but to a much less extent and very sporadically. It should be mentioned that the Turks themselves were endowers in our territory. A lot of drinking fountains, bedestans, bridges and other civilian structures were built by Turks or janissaries of our origin, such as Mehmed Paša Sokolović, who built the famous bridge on the Drina, near Višegrad. In the ﬁrst half of the 20th century, the conditions were created for a new chapter in the history of endowment activity, which experienced its re10

Gordana Gordić

Манастир Хиландар | Hilandar Monestery

дужбинари постају имућнији грађани који су на овај начин исказивали своју велику љубав према народу са пробуђеним националним поносом. Они постају оснивачи задужбина и фондова, формираних најчешће при главним установама српске културе. Занимљиво је напоменути да је много већи број задужбинара дао скоро полуписмени слој српског друштва, а не интелектуалци. Ови богати Срби, радни и штедљиви, завештавали су своју имовину, или један њен део, Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа

vival in the period from the middle of the 19th century to the middle of the 20th century. Unlike the Middle Ages, when benefactors were most often noblemen or church dignitaries, this was the period when endowers were well-off citizens who thus expressed their great love for their nation with awakened national pride. They became those who established endowments and funds, most often within the main Serbian cultural institutions. It is interesting to point out that a much larger number of 11

Endowments and foundations in the tradition of the Serbian people

у добротворне сврхе – за подстицање привреде, изградњу болница, школовање сиромашних ђака, штампање књига, као и за низ других културних манифестација. Без њихових поклона народу, било би прилично тешко замислити развој наше културе у 19. веку. Прави пример је Задужбина Мише Анастасијевића, који је, поред кнеза Милоша, био најбогатији човек у Србији 19. века. Палату коју је првобитно сазидао као дом за своју ћерку и зета, 1863. године је поклонио „свом отечеству”, како и данас пише на фасади ове велелепне грађевине на Студентском тргу. Други велики задужбинар онога времена био је Илија Милосављевић Коларац, који је и пре Мише Анастасијевића започео задужбинарску делатност у Србији, основавши 1857. године, заједно са војводом Томом Вучићем, Фонд за помињање оних који су изгинули за отаџбину. Коларац је 1861. године основао Књижевни фонд који је носио његово име и из којег се давала награда за добра књижевна дела „из свију предела српских” писана ћирилицом. Коларац је тестаментом оставио сву своју имовину „на корист свога рода”, као и одредницу за оснивање будућег чувеног Коларчевог универзитета. Један од највећих српских добротвора био је и Никола Спасић, успешни трговац који упркос трима женидбама није успео да добије потомке, па је сву своју имовину након смрти 1916. године оставио српском народу ради остварења привредног развоја. Његова имовина у Београду, највише у Кнез Михаиловој улици, била је огромна. Занимљиво је да је у тренутку када је постала власништво српског народа, Задужбина Николе Спасића била равна Нобеловој фондацији. Пре него што је задужбинарство почело да се групише око две најзначајније институције у Србији, Универзитета у Београду и Српске краљевске академије (касније САНУ), појавило се још много добротвора као што су национални борац Ђока Влајковић, Влајко Каленић (Каленић пијаца) и Алекса Крсмановић, чија је задужбина познаГордана Гордић

endowers were from an almost semiliterate layer of the Serbian society, and not from intellectuals. These rich Serbs, diligent and thrifty, bequeathed their property, or a part of it, for charity – for encouraging economy, building hospitals, education of poor pupils, publishing books, as well as for a lot of other cultural manifestations. It would be rather difficult to imagine the development of our culture in the 19th century without their gifts to the people. The right example is the Endowment of Miša Anastasijević, who, besides Prince Miloš, was the richest man in Serbia in the 19th century. In 1863, he gave the palace he had built as a house for his daughter and his son-in-law “to his fatherland”, as it is still today written on the main façade of this magnificent building at Students’ Square. Another great endower of that time was Ilija Milosavljević Kolarac, who even before Miša Anastasijević started his endowment activity in Serbia when in 1857 he established, together with Vojvoda Toma Vučić, the Fund in Memory of Those Who Gave Their Lives for the Fatherland. In 1861, Kolarac established the Literary Fund which bore his name and which was used for awarding good literary works “from all Serbian lands” written in Cyrillic. In his will, Kolarac bequeathed all his property “for the benefit of his people”, as well as the instructions for establishing the future famous Kolarac University. One of the greatest Serbian benefactors was Nikola Spasić, a successful merchant who, despite his three marriages, did not have his descendants, so that he left all his property, after his death in 1916, to the Serbian people for the purpose of economic development. His property in Belgrade, mostly in Knez Mihailova Street, was huge. It is interesting that at the moment when it became the property of the Serbian people, the Endowment of Nikola Spasić had the value equal to that of the Nobel Foundation. Before endowment activity started to group around two most important institutions in Serbia, the University of Belgrade and the Serbian Roy12

Gordana Gordić

та по згради Протокола на Теразијама, у којој је живео регент Александар, који је ту и прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године. Осим поменутих задужбина и још неколицине које су деловале самостално, налазећи се под контролом сопствених задужбинских одбора, већина задужбина у Србији била је завештана двема најзначајнијим институцијама – Универзитету у Београду и Српској краљевској академији. Култура, наука и образовање биле су области које су задужбинари најчешће помагали. Највећи добротвор Универзитета у Београду био је Лука Ћеловић Требињац. Овај велики трговац није имао потомства, а будући да је био велики љубитељ науке, одлучио је да Универзитету тадашње Краљевине Србије завешта огромну непокретну имовину. Универзитет је помогла и краљица Наталија Обреновић, поклонивши му велико огледно добро на 7.777 хектара, након што је, после убиства сина, краља Александра, постала наследник његове имовине. Међу онима који су поклањали Универзитету, нашао се и чувени амерички индустријалац Ендрју Карнеги. Средствима из његовог фонда подигнута је велелепна зграда Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду, на Булевару краља Александра. Српска академија наука и уметности је добијала на поклон бројне легате још од времена кад се звала Српска краљевска академија, а занимљив је податак да се, иако најважнија институција културе, САНУ заправо више издржавала приходима од задужбина него средствима која је добијала од државе. Међу онима који су поклањали САНУ, били су и поједини српски академици, а најзначајнији је свакако Михајло Пупин. Једна од најзначајнијих привредно-образовних институција Срба јесте „Привредник”, који је основан 1897. године. У међуратном периоду „Привредник” је располагао са 57 фондова, 37 задужбина и 76 легата. Када се узме у обзир Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа

al Academy (later the Serbian Academy of Sciences and Arts), a lot more benefactors had appeared, such as Djoka Vlajković, Vlajko Kalenić (Kalenić market) and Aleksa Krsmanović, whose endowment is famous for the Protokol building at Terazije, in which Regent Aleksandar lived and in which he proclaimed the union of Serbs, Croats and Slovenes on the 1st December, 1918. In addition to the mentioned endowments and several ones that operated independently, being under control of their own endowment boards, most endowments in Serbia were bequeathed to two most significant institutions – the University of Belgrade and the Serbian Royal Academy. Culture, science and education were the fields most frequently supported by endowers. The greatest benefactor of the University of Belgrade was Luka Ćelović Trebinjac. This great merchant did not have his descendants, and since he was a great lover of science, he decided to bequeath his huge immovable property to the University of the then Kingdom of Serbia. The University was also supported by Queen Natalija Obrenović with a donation of a large estate of 7,777 hectares after she had inherited the property of her son, King Aleksandar, upon his assassination. Among those who gave gifts to the University was a famous foreigner, the American industrialist, Andrew Carnegie. The money from his fund was used for construction of the magnificent building of the University Library “Svetozar Marković” in Belgrade, in Kralja Aleksandra Boulevard. The Serbian Academy of Sciences and Arts obtained numerous legacies as gifts ever since the time when it was called the Serbian Royal Academy, аnd the interesting fact is that, although it was the most important cultural institution, the SANU (The Serbian Academy of Science and Art) was actually maintained more by its endowment incomes than by the funds obtained from the state. Certain Serbian academicians, such as Mihajlo Pupin who was certainly the most significant one, were among those who gave gifts to the SANU. 13

Endowments and foundations in the tradition of the Serbian people

Српски задужбинари | Serbian endowers

бројно стипендирање ученика и студената, као и многе друге делатности на пољу образовања и побољшања материјалног стања српског народа, „Привредник” улази у ред наших најважнијих институција 19. и 20. века. Као што је у Србији 19. века већина задужбина била концентрисана око Универзитета и Ака-

Гордана Гордић

One of the most important Serbian economic-educational institutions is “Privrednik (Entrepreneur)”, which was established in 1897. In the mid-war period, “Privrednik” managed 57 funds, 37 endowments and 76 legacies. When its numerous scholarships to pupils and students are taken into account, as well as many other activities in the ﬁeld of education 14

Gordana Gordić

демије, тако су се на простору Хабзбуршке монархије оне нашле у саставу Матице српске, која је имала више од 80 задужбина. Најзначајнија и прва је била Текелијанум, дом за „убоге” ученике у Пешти, који је 1838. српском народу завештао српски велепоседник Сава Текелија Поповић. Текелијанум је постојао 114 година и за то време је смештај у њему користило више од 400 српских студената Пештанског универзитета. Нека од важних имена наше културе везана су за Текелијанум – Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Теодор Павловић и др. Након Другог светског рата, у време социјализма, задужбинарство на нашим просторима почиње полако да замире. Скоро све задужбине су национализоване, а само су ретке успеле да опстану, често у јако лошим условима. Ни данас стање није знатно боље, јер су многе национализоване задужбине у међувремену прешле у приватни посед, чиме је правно-имовинска ситуација постала само још замршенија. Велики број задужбина је неактиван, а недавно је започет важан посао на законском уређењу ове области. Најновији добротвори засада се могу избројати на прсте једне руке: др Милош Зеремски, Петар Срнић, Делта холдинг и Мијодраг Станојевић. Да ли ће и колико нови добротвори инспирисати и друге имућне Србе да размишљају о задужбинарству, тешко је предвидети, али је свакако веома важно обновити ову традицију, по којој су Срби јединствени у свету. Уколико се задужбинарство обнови и поново доживи процват, надајмо се да више неће бити застоја.

Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа

and economic development of the Serbian people, “Privrednik” can be classified among our most important institutions in the 19th and 20th centuries. In the 19th century, most endowments in Serbia were concentrated around the University and the Academy and, similarly, in the territory of the Habsburg Monarchy they were within Matica Srpska, which had more than 80 endowments. The most important and the first one was the Tekelijanum, a home for poor students in Pest, which was bequeathed to the Serbian people by a Serbian owner of a large estate, Sava Tekelija Popović, in 1838. The Tekelijanum existed for 114 years and during that period more than 400 Serbian students at the University of Pest used it as their accommodation. Some important names of our culture connected with the Tekelijanum are – Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić, Teodor Pavlović, etc. After the Second World War, at the time of socialism, endowment activity in our territory started to fade away slowly. Almost all endowments were nationalized, and only the rare ones managed to survive, often in very bad conditions. Even today the situation is not much better, because a lot of nationalized endowments have become private in the meantime, which has made their legal and property situation even more entangled. A large number of endowments are inactive, and the important work on legal regulation of this field has recently been initiated. The latest benefactors can, for the time being, be counted on the fingers of one hand: Dr Miloš Zeremski, Petar Srnić, Delta Holding and Mijodrag Stanojević. It is now difficult to foresee whether and how much a new benefactor will inspire other wealthy Serbs to think about endowment activity, but it is surely very important to revive this tradition, by which the Serbs are unique in the world. If endowment activity is revived and if it flourishes again, let us hope that there will be no more interruptions.

Endowments and foundations in the tradition of the Serbian people

Задужбине и задужбинари

Endowments and endowers

Средњовековни манастири

Mediaeval monasteries

Манастир Хиландар, 12–18. век | Манастир Хиландар на Атосу у Грчкој, заједно су обновили Стефан Немања, српски владар и његов син Растко, први српски архиепископ и светитељ – Свети Сава, 1198. године. Око 1320. године, на месту прве цркве краљ Милутин је подигао Цркву Ваведења Богородице, којој је кнез Лазар сазидао спољну припрату. Око цркве су манастирски конаци, подигнути уз одбрамбени зид који је ојачан кулама – пирговима Светог Саве и Светог Ђорђа. Манастир Хиландар представља један од најзначајнијих споменика средњовековне уметности на Атосу. Заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, од 1988. године уписан је на Листу светске културне и природне баштине у склопу споменика средњег века под заштићеном целином Планина Атос. У новијој историји манастир је значајно страдао у пожару 4. марта 2004. године, када је девастирано две трећине манастирског комплекса. У току је реконструкција.

The Monastery of Hilandar, 12th–18th century | The Monastery of Hilandar on Athos in Greece was renovated by Stefan Nemanja, the Serbian ruler, and his son Rastko, the first Serbian archbishop and saint – Saint Sava, in 1198. Around 1320, on the site of the first church, King Milutin built the Church of the Entry of the Most Holy Theotokos into the Temple, and King Lazar built its exonarthex. Around the church there are the monastery residential quarters (konaks) erected close to the defence wall which was reinforced by the towers – pirgues of Saint Sava and Saint George. The monastery of Hilandar represents one of the most important monuments of mediaeval art on Athos. Together with the other nineteen monasteries on Mount Athos, in 1988 it was included in the List of World Cultural and Natural Heritage within the mediaeval monuments of the protected complex Mount Athos. In recent history, the monastery was destroyed to a great extent in the fire on the 4th March 2004, when two thirds of the monastery complex was devastated. Its reconstruction is underway.

Манастир Студеница, 12–13. век | Манастир Студеница, задужбина родоначелника династије Немањића, Стефана Немање, подигнут је крајем 11. и почетком 12. века. Богородичина црква, једнобродна грађевина с кубетом, споља је обложена белим мермером и декорисана архитектонском пластиком романичког стила, с посебним акцентом око портала. Црква је осликана у првој деценији 12. века. Манастир Студеница служио је као узор многим владарима династије Немањић како као подстицај за подизање маузолеја који би наликовао Богородичиној цркви тако и као место где би могли да дају свој лични допринос.

The Monastery of Studenica, 12th–13th century | The Monastery of Studenica, the endowment of the founder of the Nemanjić dynasty, Stefan Nemanja, was erected at the end of the 11th century and at the beginning of the 12th century. The Church of the Mother of God, a one-nave building with the dome, has white marble façades with architectural decoration of the Romanesque style, with a special accent around the portal. The church was painted in the ﬁrst decade of the 12th century. The monastery of Studenica served as a model to many rulers from the Nemanjić dynasty both as encouragement for building a mausoleum that would look like

Гордана Гордић

Gordana Gordić

Уписан је Листу светске културне и природне баштине 1986. године.

the Church of the Mother of God and as a place to which they could give their personal contribution. It was registered on the List of World Cultural and Natural Heritage in 1986.

Манастир Жича, 13. век | Манастир Жича, задужбина Стефана Првовенчаног, основан је почетком 13. века. Ктитор манастира и цркве посвећене Христовом вазнесењу, овде је и сахрањен. Заслуге за подизање и живописање храма припусују се и Светом Сави, првом архиепископу независне српске цркве. Самосталност је стечена 1219. године, а у Жичи је било седиште прве архиепископије, које је потом премештено у Пећ. У Манастиру Жичи су крунисани српски краљеви и устоличавани епископи.

The Monastery of Žiča, 13th century | The Monastery of Žiča, the endowment of Stefan the First Crowned, was built at the beginning of the 13th century. The founder of the monastery and the church dedicated to the Ascension of Christ was buried in it. The merits for building and fresco painting of the temple are also attributed to Saint Sava, the ﬁrst archbishop of the independent Serbian church. The independence was acquired in 1219, and Žiča became the seat of the ﬁrst archbishopric, which was later moved to Peć. The Monastery of Žiča was the place where Serbian kings were crowned and bishops enthroned.

Манастир Жича Žiča Monestery

Манастир Милешева Mileševa Monestery

Манастир Милешева, 13. век | Манастир Милешева, задужбина краља Владислава, подигнут је у трећој деценији 13. века. Црква Вазнесења Христовог припада рашкој стилској групи. Живописана је пре 1228. године. Након преноса моштију Светог Саве из Трнова 1236. године,

The Monastery of Mileševa, 13th century | The Monastery of Mileševa, the endowment of King Vladislav, was erected in the third decade of the 13th century. The Church of the Ascension of Christ belongs to the Raška School. It was painted before 1228. After the relics of Saint Sava had been translated from

Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа

Endowments and foundations in the tradition of the Serbian people

Манастир Милешева постао је исходиште светосавског култа. Истовремено је и једно од најзнаменитијих духовних и уметничких средишта српског народа.

Trnovo in 1236, the Monastery of Mileševa became the place that gave rise to the Saint Sava cult. At the same time, it is one of the most signiﬁcant spiritual and artistic centres of the Serbian people.

Манастир Сопоћани, 13. век | Манастир Сопоћани, задужбина краља Уроша I, подигнут је око 1265. године. Црква Свете Тројице је гробно место њеног ктитора. Живописана је у другој половини 13. века. Сопоћанско сликарство један је од најлепших живописа српске средњовековне уметности, који припада монументалном стилу 13. века. Манастир Сопоћани у оквиру целине Стари Рас са Сопоћанима уписан је у Листу светске културне и природне баштине 1979. године.

The Monastery of Sopoćani, 13th century | The Monastery of Sopoćani, the endowment of King Uroš I, was erected around 1265. The Church of the Holy Trinity is the burial place of its founder. It was painted in the second half of the 13th century. The painting of Sopoćani is one of the most beautiful paintings in Serbian mediaeval art, which belongs to the monumental style of the 13th century. The Monastery of Sopoćani, within the complex Stari Ras and Sopoćani, was registered on the List of World Cultural and Natural Heritage in 1979.

Манастир Сопоћани | Sopoćani Monestery

Гордана Гордић

Gordana Gordić

Манастир Градац, 13. век | Манастир Градац, задужбина краљице Јелене Анжујске, супруге краља Уроша I, подигнут је у последњој четвртини 13. века. По просторном склопу, градачка црква Благовештења припада рашкој стилској групи, у чијој се архитектонској обради први пут појављују готички и романоготички елементи. Црква је осликана око 1275. године. Фреске су делимично очуване и имају карактеристике монументалног стила 13. века.

The Monastery of Gradac, 13th century | The Monastery of Gradac, the endowment of Queen Helen d’Anjou, the wife of King Uroš I, was erected in the last quarter of the 13th century. By its spatial organization, the Church of the Annunciation in Gradac belongs to the Raška School, and it is characterized by the ﬁrst appearance of Gothic and RomanesqueGothic elements in its architecture. The church was fresco painted around 1275; they have been partly preserved and have the characteristics of the monumental style of the 13th century.

Пећка патријаршија, 13–14 век | Пећка патријаршија је задужбина српских архиепископа. Цркву Светих апостола подигао је око 1250. године архиепископ Арсеније I, а живописана је око 1260. године. Цркве Пећке патријаршије вековима су духовно седиште и маузолеј српских архиепископа и патријарха. Од свог постанка, Патријаршија је окупљала учене теологе, књижевнике и уметнике и сви су они остављали сведочанства о свом прегалаштву. Пећка патријаршија се од 2006. године налази на Листи светске културне и природне баштине.

Pećka Patrijaršija, 13th-14th century | Pećka Patrijaršija (The Patriarchate of Peć) is the endowment of Serbian archbishops. The Church of the Holy Apostles was erected by Archbishop Arsenije I around 1250, and it was fresco painted around 1260. The churches of Pećka Patrijaršija have for centuries been the spiritual seat and the mausoleum of Serbian archbishops and patriarchs. Since it was built, Patrijaršija has gathered learned theologians, writers and artists and they have all left evidence of their zeal. Pećka Patrijaršija has been on the List of World Cultural and Natural since 2006.

Манастир Грачаница, 14. век | Манастир Грачаница, задужбина краља Милутина, саграђен је у другој деценији 14. века. Манастир Грачаница сврстава се у најзначајније споменике како српске тако и византијске уметности 14. века. Манастир Грачаница је 2006. године уписан на Листу светске културне и природне баштине.

The Monastery of Gračanica, 14th century | The Monastery of Gračanica, the endowment of King Milutin, was built in the second decade of the 14th century. The Monastery of Gračanica is classiﬁed among the most important monuments of both Serbian and Byzantine art of the 14th century. The Monastery of Gračanica was registered on the List of World Cultural and Natural Heritage in 2006.

Манастир Дечани, 14. век | Манастир Дечани је као своју задужбину и маузолеј основао краљ Стефан Дечански, након чије смрти је радове наставио његов син Душан. Цркву посвећену Христу Пантократору градио је у периоду од 1327. до 1335. године Фра Вита из Котора. Просторна структура православног храма добила је романичку обраду фасада са обиљем скулпторалних

The Monastery of Dečani, 14th century | The monastery of Dečani was founded by King Stefan Dečanski as his endowment and mausoleum, and after his death the works were continued by his son Dušan. The Church dedicated to Christ Pantokrator was built by Fra Vito from Kotor in the period from 1327 to 1335. The spatial structure of the Orthodox temple has the Romanesque façades with

Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа

Endowments and foundations in the tradition of the Serbian people

украса на порталима храма и конзолама. Манастир Дечани је 2004. године уписан на Листу светске културне и природне баштине.

the abundance of sculptural ornaments on the portals and consoles of the temple. The monastery of Dečani was registered on the List of World Cultural and Natural Heritage in 2004.

Манастир Манасија (Ресава), 15. век | Манастир Манасија, задужбина и маузолеј деспота Стефана Лазаревића, подигнут је почетком 15. века. Манастирски бедем са једанаест кула, опасан ровом и контраескарпом, представљао је модеран систем одбране манастира. Одмах по оснивању, манастир је постао културни центар деспотовине, са скрипторијом за преписивање књига. „Ресавска школа” била је чувена по својим преводима и преписима и после пада деспотовине, кроз цео 15. и 16. век.

The Monastery of Manasija (Resava), 15th century | The monastery of Manasija, the endowment and mausoleum of Despot Stefan Lazarević, was erected at the beginning of the 15th century. The monastery rampart with eleven towers, encompassed by a ditch with the counterscarp, represented a modern system of monastery defence. Immediately upon its building, the monastery became the cultural centre of the despotate, with a scriptorium for copying books. The “Resava School“ was famous for its translations and transcriptions even after the fall of the despotate, throughout the 15th and the 16th centuries.

Београд

Belgrade

Миша Анастасијевић, трговац (1803, Пореч – 1885, Букурешт) | Велики добротвор српске просвете и културе. Улагао је у развој школства, помагао штампање књига на српском језику, између осталих Вука Караџића и Матије Бана. Био је оснивач и добротвор Београдске читаонице и њен председник пуних тридесет девет година. Сахрањен је у Клежанима, у својој задужбинској цркви.

Miša Anastasijević, merchant (1803, Poreč – 1885, Bucharest) | A great benefactor of Serbian education and culture. He invested in development of schools, supported publishing books in the Serbian language, e.g. the books of Vuk Karadžić and Matija Ban. He was the founder and benefactor of the Belgrade Reading Room and its president for thirty-nine years. He was buried in Kležani, in his endowment church.

Капетан Мишино здање, Студентски трг 1 | Палату, коју је подигао да буде кнежевски двор његовог зета Ђорђа Карађорђевића и кћерке Саре, завештао је 1863. године „своме отечеству” за просветне потребе. Најлепша и највећа београдска палата деветнаестог века грађена је у периоду од 1857. до 1863. године према пројекту чешког архитекте Јана Неволеа. У овом здању некада су биле смештене Велика школа, Гимназија, Министарство просвете, Народна библиотека и музеј. Данас се у њему налази Ректорат Београдског универзитета.

Captain Miša’s Mansion, Students’ Square 1 | In 1863, he bequeathed the palace, which he had built to be the prince court of his son-in-law Djordje Karadjordjević and his daughter Sara, “to his fatherland” for educational needs. The most beautiful and the largest Belgrade palace of the nineteenth century was built in the period from 1857 to 1863 according to the design of the Checz architect Jan Nevole. This building housed the Great School, the Grammar School, the Ministry of Education, the National Library and the museum. Today it houses the Rectorate of Belgrade University.

Гордана Гордић

Gordana Gordić

Капетан Мишино здање | Captain Miša’s мansion

Ђока Влајковић, пешадијски пуковник (1831, Београд (?) – 1883, Београд) | Тестаментом из 1878. године, завештао је своје имање Српском ученом друштву и Великој школи, да га „употребе само на оно што је за отаџбину најкорисније и најпрече”. Задужбину Ђоке Влајковића чинили су имање на Врачару и имање са две куће код Батал џамије.

Djoka Vlajković, infantry colonel (1831, Belgrade (?) – 1883, Belgrade) | By his will of 1878, he bequeathed his property to the Serbian Learned Society and the Great School, so that they could “use it only for the things that are most useful and of highest priority for the fatherland“. The endowment of Djoka Vlajković consisted of an estate on Vračar and an estate with two houses near the Batal mosque.

Задужбина Ђоке Влајковића, Влајковићева 5 | Подигнута је током 1931. и 1932. године према пројекту архитекте Милана Секулића. На фасади се налази биста Ђоке Влајковића, рад Марка Брежанина.

The Endowment of Djoka Vlajković, Vlajkovićeva 5 | It was built during 1931 and 1932 according to the design of the architect Milan Sekulić. On its façade, there is a bust of Djoka Vlajković, made by Marko Brežanin.

Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа

Endowments and foundations in the tradition of the Serbian people

Спасићева задужбина | Spasić Endowment

Никола Спасић, трговац (1838, Београд – 1916, Крф) Српском народу завештао је своју имовину 1912. године, да служи за подизање и унапређење опште српске привреде, као и за културне и здравствене циљеве. Још за живота био је велики добротвор и хуманиста. У дворишту палилулске основне школе подигао је 1908. године „Ђачко склониште”, намењено деци чији су родитељи проводили време на послу. Српском народном инвалидском фонду „Свети Ђорђе” поклонио је своју зграду у Кнез Михаиловој улици 37, 1915. године. Тестаментом је завештао своје зграде у Кнез Михаиловој 33, Кнез Михаиловој Гордана Гордић

Nikola Spasić, merchant (1838, Belgrade – 1916, Corfu) He bequeathed his property to the Serbian people in 1912 so that it could serve for development and improvement of general Serbian economy, as well as for cultural and health purposes. Even during his life, he was a great benefactor and humanist. In 1908, in the school yard of the Primary School at Palilula he built “The Pupils’ Shelter” dedicated to the children whose parents spent a lot of time at work. In 1915, he gave his building in Knez Mihailova Street 37 to the Serbian National Disabled Veterans’ Foundation Saint George. By his will, he bequeathed his buildings in Knez Mihailova Street 22

Gordana Gordić

19 и Кнез Михаиловој 47, како би се из њихових прихода подигле болнице у Београду, Куманову и Крупњу, као и Дом за изнемогле и старе грађане у Књажевцу. Тако је средствима задужбине подигнута болница у Куманову 1935, у Крупњу 1936, а Дом за изнемогле и сиротне грађане у Књажевцу 1935 године.

33, Knez Mihailova Street 19 and Knez Mihailova Street 47 so that their income could serve for building hospitals in Belgrade, Kumanovo and Krupanj, as well as the Home for Poor and Old Citizens in Knjaževac. So, the funds from the endowment were used for building the hospital in Kumanovo in 1935, in Krupanj 1936, аnd the Home for Poor and Old Citizens in Knjaževac was built in 1935.

Зграда у Кнез Михаиловој 33 | Зграда у којој је становао Никола Спасић подигнута је 1889. године по пројекту архитекте Константина А. Јовановића. Овај објекат је једно од најуспешнијих остварења академске архитектуре оног времена.

The building in Knez Mihailova Street 33 | The building in which Nikola Spasić lived was erected in 1889 according to the design of the architect Konstantin A. Jovanović. This building is one of the most successful accomplishments of academic architecture of that time.

Лука Ћеловић Требињац, трговац (1854, Придворица – 1929, Београд) | Сву своју имовину оставио је Београдском универзитету. Задужбина Луке Ћеловића је основана 1925. година, а чиниле су је зграде у Краљевића Марка 1, Јаворској 7 и 9, Карађорђевој 65, Загребачкој и Гаврила Принципа 16, и на Андрићевом венацу 2. После његове смрти сав приход Задужбине стављен је на располагање Београдском универзитету. Лука Ћеловић значајно је допринео и уређењу простора Мале пијаце (Савамале). Подстицао је и финансијски помагао подизање многих јавних објеката на том простору, што је допринело да овај део Београда добије европски изглед.

Luka Ćelović-Trebinjac, merchant (1854, Pridvorica – 1929, Belgrade) | He left all his property to Belgrade University. The Endowment of Luka Ćelović was established in 1925, and it consisted of the buildings in Kraljevića Marka Street 1, Javorska Street 7 and 9, Karadjordjeva Street 65, Zagrebačka Street and Gavrila Principa Street 16, Andrićev Venac 2. After his death, all income from the Endowment was put at the disposal of Belgrade University. Luka Ćelović considerably contributed to the regulation of the Small Market area (Savamala). He encouraged and ﬁnancially supported erection of a lot of public buildings in that area, which contributed to the European appearance of that part of Belgrade.

Краљевића Марка 1 | Ћеловићева породична кућа подигнута је 1903. године према пројекту инжењера Милоша Савчића. Фасада куће конципирана је у духу академизма са декоративним репертоаром неоренесансе и необарока.

Kraljevića Marka Street 1 | Ćelović’s family house was built in 1903 according to the design of the engineer Miloš Savčić. The façade of the house was designed in the spirit of Academism with a decorative repertoire of Neo-Renaissance and Neo-Baroque.

Сима Андрејевић Игуманов, трговац (1804, Призрен – 1882, Призрен) | Завештањем, које је написао 1881. године, све своје покретно и непокретно имање намењује просветним циљевима своје браће у Турској, односно за издржавање При-

Sima Andrejević-Igumanov, merchant (1804, Prizren – 1882, Prizren) | By his will, written in 1881, he dedicated all his movable and immovable property to the educational purposes of his brothers in Turkey, i.e. to the support of the Seminary in Prizren, under

Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа

Endowments and foundations in the tradition of the Serbian people

зренске богословије, под управом Српске православне цркве. За живота је подигао у Призрену богословско-учитељску школу „Свети Кирил и Методије”, 1871. године. Из средстава његове задужбине подигнута је на Теразијама зграда стамбено-пословне намене, од чије се ренте убирао приход за издржавање Богословије у Призрену.

the management of the Serbian Orthodox Church. During his life, he built the Theology Teachers’ College “Ss Cyril and Methodius“ in Prizren, in 1871. The funds from his endowment were used for construction of a residential-business building at Terazije, and the income from its rent was used for support of the Seminary in Prizren.

Игуманова палата, Теразије 31 | Подигнута је 1938. године према раду архитеката браће Петра и Бранка Крстића, који је био првонаграђен на расписаном конкурсу. Изнад кровног венца некада је стајала скулпторална група ливена у бронзи „Сима Игуманов са сирочићима”, рад вајара Лојзе Долинара. Скулптура је уклоњена 1950. године.

Igumanov’s Palace, Terazije 31 | It was built in 1938 according to the ﬁrst prize winning competition project of the architects, brothers Petar and Branko Krstić. Above the roof cornice there used to be a sculptural group cast in bronze “Sima Igumanov with Orphans“, made by the sculptor Lojze Dolinar. The sculpture was removed in 1950.

Игуманова палата The Igumanov Palace

Коларчев народни универзитет The Kolarac people’s University

Илија Милосављевић Коларац, трговац (око 1800, Колари – 1878, Београд) | Први добротворни фонд основао је још за живота заједно са Томом Вучићем Перишићем поклонивши 250 дуката црквеној каси с циљем да се образује „Фонд за помагање оних који су изгинули за отаџбину”. Од тада па све до 1946. године даван је помен изгинулима прве суботе по Светом Андреји у Саборној цркви у Београду. Тестаментом, 1877. године, завештао је сва своја имања на корист народа. Коларчеву задуж-

Ilija Milosavljević Kolarac, merchant (around 1800, Kolari – 1878, Belgrade) | He founded his ﬁrst charitable fund during his life, together with Toma Vučić Perišić, giving the gift of 250 ducats to the church so that it could establish “The Fund in Memory of Those Who Gave Their Lives for the Fatherland“. Since then all until 1946, on the ﬁrst Saturday after Saint Andrew’s Day a memorial service was held at the Saborna Church (Orthodox Cathedral Church) in Belgrade to the memory of those who died. By his will,

Гордана Гордић

Gordana Gordić

бину су чинила два фонда: Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца, са циљем да подмирује народне потребе у књижевности, да награђује добра књижевна дела из „свију предела српских, и то само писана ћирилицом” и Фонд за подизање српског универзитета образован од имања од чијих би се прихода подигао универзитет. Према тестаменту дародавца, Универзитет треба да се назове „Универзитет Илије М. Коларца основан сопственим трудом на корист свог народа”.

in 1877, he bequeathed all his estate for the beneﬁt of the people. Kolarac’s endowment consisted of two funds: The Literary Fund of Ilija Milosavljević Kolarac for the purpose of satisfying the national needs in literature, award good literary works from “all Serbian lands, only those written in Cyrillic“, and the Fund for Establishment of the Serbian University, which was made up of the estates the incomes of which would be used for establishment of the University. According to the will of the gift-giver, the University should be called “The University of Ilija M. Kolarac founded by his own efforts for the beneﬁt of his people“.

Коларчев народни универзитет, Студентски трг 5 | Зграда Коларчевог народног универзитета подигнута је у периоду 1930–1932. године према плановима архитекте Петра Бајаловића, професора Београдског универзитета.

Kolarac National University, Students’ Square 5 | The building of Kolarac National University was erected in the period 1930-1932 according to the plans of the architect Petar Bajalović, Professor of Belgrade University.

Владимир Влајко Каленић, папучар, обућар (1851, Мали Мокри Луг – 1907, Београд) | Тестаментом је завештао целокупну имовину у добротворне сврхе. Министарство просвете је 1931. године основало Задужбину Влајка Каленића. Средства Задужбине, по жељи оставиоца, коришћена су за издржавање једног ученика Универзитета „који је сиромах и који се ода изучавању народне Економије”. Задужбина је помагала палилулску основну школу и Трговачку академију. На земљишту Влајка Каленића на Врачару подигнута је једна од највећих београдских пијаца, данас позната као Каленићева пијаца.

Vladimir Vlajko Kalenić, slipper-maker, shoemaker (1851, Mali Mokri Lug – 1907, Belgrade) | By his will, he bequeathed his entire property for charity. The Ministry of Education established the Endowment of Vlajko Kalenić in 1931. The funds of the endowment were, by the wish of the testator, used for supporting one student of the University, “who is poor and who studies national economics“. The Endowment helped the Primary School at Palilula and the Trade Academy. One of the largest Belgrade markets, today known as “Kalenić Market“, was built on the land owned by Vlajko Kalenić on Vračar.

Задужбина Влајка Каленића, Светогорска 12 | Подигнута је 1935. године према пројекту грађевинског инжењера Радослава В. Тодоровића. На фасади је истакнута биста Влајка Каленића, рад вајара Драгомира Арамбашића.

The Endowment of Vlajko Kalenić, Svetogorska 12 | It was built in 1935 according to the design of the civil engineer Radoslav V. Todorović. Its façade is decorated with the bust of Vlajko Kalenić, made by the sculptor Dragomir Arambašić.

Алекса Крсмановић, трговац (1842, Тузла – 1914, Беч) Целокупну своју имовину оставио је држави. Приходи од Задужбине Алексе Н. Крсмановића

Aleksa Krsmanović, merchant (1842, Tuzla – 1914, Vienna) | He left his entire property to the state. The incomes from the Endowment of Aleksa N.

Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа

Endowments and foundations in the tradition of the Serbian people

користили су се за српске патриотске циљеве. Задужбину су чиниле зграде на Теразијама 34, у Кнез Михаиловој улици 56, Браће Крсмановић 11, 12 и 17, Косте Главинића 3 и 5, Карађорђевој 46.

Krsmanović were used for Serbian patriotic goals. The Endowment consisted of the buildings at Terazije 34, in Knez Mihailova Street 56, Braće Krsmanović Street 11, 12 and 17, Koste Glavinića Street 3 and 5, Karadjordjeva Street 46.

Задужбина Алексе Крсмановић, Теразије 34 | Господска кућа, саграђена је према пројекту архитекте Јована Илкића, у духу необарока, 1885. године, за трговца Марка Марковића. Кућу су 1898. године купила браћа Крсмановић. Једно време је служила као привремени двор, краљевска резиденција (1918–1922). У њој је 1. децембра 1918. године регент Александар Карађорђевић прочитао проглас о уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца и формирању заједничке државе.

The Endowment of Aleksa Krsmanović, Terazije 34 | The mansion was built according to the design of the architect Jovan Ilkić in the spirit of Neo-Baroque for the merchant Marko Marković in 1885. The house was bought by the Krsmanović brothers in 1898. It served for some time as a temporary court, the royal residence (1918–1922). On the 1st December 1918, Regent Aleksandar Karadjordjević there read the proclamation of the Union of Serbs, Croats and Slovenes and their common state.

Никола Кики, трговац (1841, Београд – 1918, Београд) Тестаментом је оставио легат Београдској трговачкој омладини да подигне болницу за пострадале и сиромашне трговце. Задужбину Кики су чинили: зграда у Кнез Михаиловој 50, имање „Уједињење” између Узун Миркове и Краља Петра и Трговачка болница за сиромашне и пострадале трговце у Звечанској улици.

Nikola Kiki, merchant, (1841, Belgrade – 1918, Belgrade) By his will, he left a legacy to the Belgrade merchant youth so that it could build a hospital for the poverty-stricken and merchants in distress. The Endowment Kiki consisted of the building in Knez Mihailova Street 50, the estate “Ujedinjenje (Union)“ between Uzun Mirkova Street and Kralja Petra Street and the Hospital for the poverty-stricken and merchants in distress in Zvečanska Street.

Болница Николе и Евгеније Кики, Звечанска 9 | Болница Николе и Евгеније Кики за пострадале и сиромашне трговце отворена је 12. маја 1940. године. У холу су постављене бисте Николе Кикија и његове супруге Евгеније, рад вајара Ђорђа Јовановића. Данас је у овој згради смештена Клиника за пластичну хирургију.

“The Hospital of Nikola and Evgenija Kiki“, Zvečanska 9 | “The Hospital of Nikola and Evgenija Kiki“ for the poverty-stricken and merchants in distress was opened on the 12th May 1940. The busts of Nikola Kiki and his wife, Evgenija, made by the sculptor Djordje Jovanović, were placed in the hall. Today this building houses the Clinic for Plastic Surgery.

Ендру Карнеги, индустријалац (1835, Шкотска – 1919, САД) | Помагао је развој образовања и научних истраживања. Стечени новац користио је за изградњу библиотека, првобитно у Сједињеним Америчким Државама а потом и широм света. Из средстава његовог фонда подигнута је зграда Универзитетске библиотеке „Светозар Мар-

Andrew Carnegie, industrialist (1835, Scotland – 1919, USA) | He supported the development of education and scientiﬁc research. The money he earned was used for construction of libraries, ﬁrstly in the United States of America, and then all around the world. The building of the University Library “Svetozar Marković“ in Belgrade was erected with the mon-

Гордана Гордић

Gordana Gordić

ковић” у Београду. Фондација Ендруа Карнегија дала је и извесна средства за набавку књига.

ey from his fund. The Foundation of Andrew Carnegie also gave a certain amount of money for procurement of books.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” Булевар краља Александра 71 | Грађена је у периоду од 1921. до 1923. године према пројекту архитеката Драгутина Ђорђевића и Николе Несторовића, професора Техничког факултета. Зграда библиотеке представља значајно остварење академизма у српској међуратној архитектури. У вестибилу здања постављена је биста Ендруа Карнегија, поклон његове задужбине.

University Library “Svetozar Marković“ Kralja Aleksandra Boulevard 71 | It was built in the period from 1921 tо 1923 according to the design of architects Dragutin Djordjević and Nikola Nestorović, Professors at the Technical Faculty. The library building represents a signiﬁcant accomplishment of Academism in Serbian mid-war architecture. In the vestibule of the building there is a bust of Andrew Carnegie, the gift from his Endowment.

Универзитетска библиотека | University Library

Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа

Endowments and foundations in the tradition of the Serbian people

Ђорђе Вајферт, индустријалац (1850, Панчево – 1937, Београд) | Као хуманиста и добротвор помагао је културним и просветним установама у Србији. Породичну нумизматичку збирку поклонио је, 1923. године, Београдском универзитету. Своју „Историјску збирку” поклонио је 1931. године Музеју општине града Београда поводом отварања градске библиотеке и музеја. Велики новчани прилог дао је Инвалидском дому „Свети Ђорђе” – Задужбини Николе Спасића. Плац на Дедињу је поклонио Друштву београдских женских лекара за подизање болнице. Његовим поклоном и донацијом др Розалије Мортон подигнута је болница „Дом госпођа” посвећена др Елси Иглис. Болница је свечано отворена 1929. године. Данас је у склопу КБЦ „Др Драгиша Мишовић”.

Djordje Vajfert, industrialist (1850, Pančevo – 1937, Belgrade) | As a humanist and benefactor, he helped cultural and educational institutions in Serbia. He gave his family numismatic collection as a gift to the University of Belgrade in 1923. He donated his “Historical Collection“ to the Museum of the City of Belgrade in 1931 on the occasion of opening the city library and the museum. He gave a large money contribution to the “Saint George“ Foundation for the Disabled – the Endowment of Nikola Spasić. He left his land in Dedinje to the “Society of Belgrade Women Doctors“ for building a hospital. His gift and the donation of Dr Rosalie Morton were used for building the Women’s Hospital dedicated to Dr Elsie Inglis. The hospital was ceremonially opened in 1929. Today it belongs to the Clinical Hospital Centre “Dragiša Mišović“.

Краљ Милан Обреновић, кнез (1868–1882), краљ (1882–1889) (1851, Марашештиј – 1901, Беч) | „Држави на просветне цељи” поклонио је 1889. године имање, које је наследио од свог претка Јеврема Обреновића, да се употреби за ботаничку башту. Ботаничка башта је названа „Јевремовац”, по жељи дародавца. Године 1892. је у Ботаничкој башти Београда, на површини од 500 м², подигнута стаклена башта, у то време међу најлепшим на Балкану. Године 1994. Завод за заштиту природе Србије дао је предлог, а Уредбом Владе Републике Србије из 1995. године Ботаничка башта „Јевремовац” проглашена је за Споменик природе од великог значаја.

King Milan Obrenović, Prince (1868-1882), King (18821889) (1851, Marasesti -1901, Vienna) | In 1889, he gave the estate he had inherited from his ancestor Jevrem Obrenović to the “State for educational purposes“ so that it could be used for a botanical garden. The Botanical Garden was named “Jevremovac“ by the wish of the gift-giver. In the year of 1892, a greenhouse, at that time one of the most beautiful ones in the Balkans, was built in the Botanical Garden in Belgrade, on the area of 500 m². In the year of 1994, the Institute for Nature Conservation of Serbia put forward a proposal that the Botanical Garden “Jevremovac“ should be proclaimed the natural monument of great importance, which was regulated by the Bylaw of the Government of the Republic of Serbia in 1995.

Краљ Александар Карађорђевић (1921–1934) (1888, Цетиње – 1934, Марсеј) | Задужбина краља Александра Карађорђевића, Студенски дом краља Александра I подигнут је 1928. године према пројекту руског емигранта, архитекте Ђорђа Коваљевског.

King Aleksandar Karadjordjević (1921-1934) (1888, Cetinje – 1934, Marseille) | The Endowment of King Aleksandar Karadjordjević, the Students’ Dormitory of King Aleksandar I, was built in 1928 according to the design of the Russian emigrant, architect Grigory Kovalyevsky.

Гордана Гордић

Gordana Gordić

Никола Чупић, официр (1836, Шабац – 1870, Оран (Алжир)) | У тестаменту написаном 1870. године навео је: „Све моје имање нека се употреби на издавање моралних и поучних књига.” Кућу у Шапцу и знатну суму новца наменио је оснивању фонда под називом Чупићева задужбина. 3адужбина Николе Чупића почела је са радом 1874. године. Издавала је часопис Годишњица Чупићеве задужбине, који је почео да излази 1877. године. Предност при објављивању, како је наведено у тестаменту, имала су дела „о српском народу и из његовог живота”. Осим Годишњице, потпором 3адужбине издавана су и посебна књижевна остварења. Укупно је издато 33 дела. Прва књига Чупић Стојан и Никола Милана Ђ. Милићевића објављена је 1875, а последња је Веселина Чајкановића Преглед римске књижевности из 1932.

Nikola Čupić, officer (1836, Šabac - 1870, Oran (Algeria)) | In his will written in 1870, he stated: “All my estate should be used for publishing moral and instructive books”. He dedicated his house in Šabac and a considerable amount of money to establishing a fund under the name “Čupić’s Endowment“. The Endowment of Nikola Čupić started its work in 1874. It published the journal “The Anniversary of Čupić’s Endowment”; whose first issue was released in 1877. As it was stated in his will, the advantage was given to the works “on the Serbian people and from their life“. Besides “The Anniversary“, the Endowment supported publishing of special literary works. A total of 33 works was published. The first book “Čupić Stojan and Nikola“ by Milan Dj. Milićević was published in 1875, and the last one, “The Review of Roman Literature“ written by Veselin Čajkanović, in 1932.

Велимир Михаило Теодоровић, син кнеза Михаила Обреновића (1849, Штајерска – 1898, Минхен) Своју покретну и непокретну имовину тестаментом из 1889. године завештао је српској држави као Задужбину „Велимиријанум”, са циљем да унапређује науку, уметност, трговину, индустрију и занатство у Србији. Задужбина је основана средствима од продаје имања „Негоја” у Румунији. Такође, свом народу је поклонио велику суму новца у злату за развој књижевности, просвете и улепшавање Београда. Велики број хуманитарних и добротворних установа, потом Српска краљевска академија, Београдски универзитет, као и многи други примали су средства за своје активности из фонда „Велимиријанум”. Од укупног задужбинског прихода десет процената се издвајало за унапређење и улепшавање вароши Београд.

Velimir Mihailo Teodorović, son of Prince Mihailo Obrenović (1849, Styria - 1898, Munich) | By his will of 1889, he bequeathed his movable and immovable property to the Serbian state as the Endowment “Velimirijanum” with the aim to promote science, art, trade, industry and crafts in Serbia. The Endowment was established with the money earned from selling the estate “Negoja” in Romania. He also gave a large amount of gold coins as a gift to his nation for development of literature and education and for beautiﬁcation of Belgrade. A large number of humanitarian and charitable institutions, then the Serbian Royal Academy, Belgrade University as well as a lot of other institutions and associations received funds for their activities from the Endowment “Velimirijanum”. Ten percent of the total income of the endowment was allocated for promotion and beautiﬁcation of the city of Belgrade.

Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа

Endowments and foundations in the tradition of the Serbian people

Нови Сад

Novi Sad

Марија Трандафил, велика српска добротворка (1816– 1883) | Рођена у угледној ћурчијској породици Поповић у Новом Саду. Била је удата за Јована Трандафила трговца крзном. Тестаментом из 1860. године брачни пар Трандафил је велики део имовине оставио у добротворне сврхе. Наследници имања Марије Трандафил према тестаменту из 1878. године су Матица српска и Црквена општина. Вредност завештања процењена је на 700.000 форинти.

Marija Trandafil, great Serbian benefactress (18161883) | She was born in the reputable Popović family which had their leather and fur business in Novi Sad. She married Jovan Trandafil, a fur trader. By their will of 1860, the couple Trandafil left a large portion of their property for charity. According to the will of 1878, the inheritors of Marija Trandafil’s estate are Matica Srpska and the church community. The value of the bequest was estimated at 700,000 forints.

Зграда Матице српске Нови Сад, Матице српске 1 Првобитно Трандафилкин завод у који се 1928. године уселила Матица српска – најстарија културна институција у Срба. Зграда Матице српске подигнута је између 1910. и 1913. године, према пројекту архитекте Момчила Тепавице, као задужбина Марије Трандафил. Матицу српску, као прво српско учено и културно друштво, основали су угледни и богати Срби у Пешти 1826. године.

The building of Matica Srpska, Novi Sad, Maticе Srpskе 1 The oldest cultural institution - Matica Srpska moved into Trandafilka’s Institute in 1928. The building of Matica Srpska was erected as the Endowment of Marija Trandafil between 1910 and 1913 according to the design of the architect Momčilo Tepavica. Matica Srpska, the first Serbian learned and cultural society, was established by reputable and rich Serbs in Pest in 1826.

Барон Милош Бајић, народни добротвор (1822–1891) Син богатог земунског трговца и Петрије, најстарије ћерке кнеза Милоша и кнегиње Љубице. После смрти кнеза Михаила Обреновића, наследио је део његовог имања и постао један од најбогатијих Срба у Угарској.

Baron Miloš Bajić, national benefactor (1822–1891) The son of a rich merchant from Zemun and Petrija, the eldest daughter of Prince Miloš and Princess Ljubica. After Prince Mihailo Obrenović’s death, he inherited a part of his estate and became one of the richest Serbs in Hungary.

Гимназија „Јован Јовановић Змај” Нови Сад, Златне греде 4 | Саграђена 1860. године по пројекту архитекте Владимира Николића, на месту Српске православне гимназије из XVIII века. Основна средства за градњу обезбедио је „Барон Милош Бајић – српском народу”.

Grammar School Jovan Jovanović Zmaj Novi Sad, Zlatne Grede 4 | Built in 1860 according to the design of the architect Vladimir Nikolić, on the site of the Serbian Orthodox Grammar School from the XVIII century. The main funds for its construction were provided by “Baron Miloš Bajić – to the Serbian people“.

Владика Платон Атанацковић, народни добротвор (1768–1867) | Истакнути црквени и грађански великодостојник, средином XIX века био је један од најугледнијих Срба у Угарској. Био је председник Матице српске.

Bishop Platon Atanacković, national benefactor (1768-1867) | An outstanding church and civilian dignitary, who was one of the most reputable Serbs in Hungary in the middle of the XIX century. He was а President of the Matica Srpska.

Гордана Гордић

Gordana Gordić

Зграда Матице српске Matica Srpskа building

Платонеум Platoneum

Платонеум Нови Сад, Николе Пашића 6 | Двоспратна угаона зграда, данашњи изглед добила је у последњој четвртини XIX века (приписује се архитекти Александру Бугарском), преправком зграде која се на том месту помиње у XVIII веку. Назив „Платонеум” носи по владици Платону Атанацковићу, који је 1861. године зграду купио, затим поклонио фонду Српске гимназије. Данас се у згради налази Српска академија наука и уметности у Новом Саду.

Platoneum Novi Sad, Nikole Pašića 6 | A two-storey angular building, which obtained its today’s appearance in the last quarter of the XIX century (attributed to the architect Aleksandar Bugarski), by reconstruction of the building mentioned on that site in the XVIII century. It bears its name “Platoneum“ after Bishop Platon Atanacković, who bought the building in 1861 and then gave it as a gift to the fund of the Serbian Grammar School. Today the building houses the Serbian Academy of Sciences and Arts in Novi Sad.

Сремски Карловци

Sremski Karlovci

Митрополит Стефан Стратимировић, ктитор (1757– 1836) | Патријаршијски двор Сремски Карловци Двор је грађен између 1892. и 1897. године по пројекту архитекте Владимира Николића, иконе у капели и зидне декорације радио је сликар Урош Предић. Патријаршијски двор представља најмонументалнију грађевину XIX века у Војводини.

Metropolitan Stefan Stratimirović, founder (17571836) | Patriarch’s Palace Sremski Karlovci. The palace was built between 1892 and 1897 according to the design of the architect Vladimir Nikolić, and the icons in the chapel and wall decorations were painted by Uroš Predić. The Patriarch’s Palace represents the most monumental building of the XIX century in Vojvodina.

Патријарх Герман Анђелић (1822–1889) | Стеван Анђелић ( ? – 1892) Гимназија у Сремским Карловцима Прва српска гимназија у Карловцима основа-

Patriarch German Andjelić (1822-1889) | Stevan Andjelić ( ? – 1892) Grammar School in Sremski Karlovci | The ﬁrst Serbian Grammar School in Karlovci

Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа

Endowments and foundations in the tradition of the Serbian people

Патријаршијски двор | Patriarchate Court

на је 1791. године. Данашња зграда подигнута је 1890. године као задужбина патријарха Германа Анђелића и његовог брата Стевана. Пројекат је радио мађарски архитект Јулијан Ђула Партош.

was established in 1791. Today’s building was erected in 1890 as the endowment of Patriarch German Andjelić and his brother Stevan. It was designed by the Hungarian architect, Julian Gyula Partos.

Патријарх Георгије Бранковић (1830–1907) | Енергичан и предузимљив патријарх, по чијој одлуци је пројектован и изграђен читав низ репрезентативних палата и грађевина (Патријаршијски двор, Богословски семинар, епископски дворови у Новом Саду и Будиму).

Patriarch Georgije Branković (1830-1907) | A vigorous and enterprising patriarch, who ordered design and construction of a series of representative palaces and buildings (Patriarch’s Palace, Theological Seminary, episcopal palaces in Novi Sad and Buda).

Богословски семинар Сремски Карловци | Задужбина патријарха Георгија Бранковића. Богословски

Theological Seminary Sremski Karlovci | Endowment of Patriarch Georgije Branković. The Theological Semi-

Гордана Гордић

Gordana Gordić

Краљ Петар I Карађорђевић King Petar I Karađorđević

Црква Св. Ђорђа на Опленцу St. George’s Church on Oplenac

семинар грађен је у току 1900. и 1901. године, према пројекту архитекте Владимира Николића, у српско-византијском стилу. Имао је библиотеку од преко 16.000 књига, а испред семинара биле су постављене бисте Георгија Бранковића и Саве Текелије, радови вајара Ђорђа Јовановића.

nary was constructed in the Serbian-Byzantine style during 1900 and 1901 according to the design of the architect Vladimir Nikolić. It had a library of over 16,000 books, and the busts of Georgije Branković and Sava Tekelija, made by the sculptor Djordje Jovanović, were placed in front of the Seminary.

Топола

Topola

Црква Светог Ђорђа на Опленцу | Црква Светог Ђорђа на Опленцу, задужбина краља Петра I Карађорђевића, подигнута је у периоду 1910. до 1912. године. Петокуполна црква грађена је пре-

The Church of Saint George on Oplenac | The Church of Saint George on Oplenac, the endowment of King Petar I Karadjordjević, was erected in the period from 1910 to 1912. The ﬁve-dome church was

Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа

Endowments and foundations in the tradition of the Serbian people

ма плановима архитекте Косте Јовановића, као маузолеј породице Карађорђевић. Фасаде цркве су обложене белим венчачким мермером, а посебна пажња је посвећена западном прочељу са мозаичком представом патрона цркве, рад сликара Паје Јовановића. Радови на цркви завршени су за време краља Александра, 1930. године. Тада је црква украшена раскошним мозаицима, рађеним по узору на најрепрезентативније примере српског средњовековног сликарства. У Цркви Светог Ђорђа налазе се два саркофага, у северној певници краља Петра, а у јужној Карађорђа, оснивача династије Карађорђевић.

built according to the plans of the architect Kosta Jovanović, as the mausoleum of the Karadjordjević family. The church façades were covered with white Venčac marble, and special attention was paid to the west front with the mosaic by Paja Jovanović depicting the church patron. The works on the church were ﬁnished during the reign of King Aleksandar, in 1930. Then the church was decorated with gorgeous mosaics made on the model of the most representative examples of Serbian mediaeval painting. In the Church of Saint George there are two sarcophaguses, King Peter’s sarcophagus in the north choir, and the sarcophagus of Karadjordje, the founder of the Karadjordjević dynasty, in the south choir.

Чаково – Румунија

Čakovo – Romania

Задужбина „Доситеј Обрадовић” Чаково, Румунија Обновљени пример задужбинарства појављује се 2004. године, када је на иницијативу „Хемофарма” утемељена задужбина „Доситеј Обрадовић”. Задужбина је настала из намере да се заштити кућа у Чакову у Румунији у којој је рођен Доситеј Обрадовић, а коју је од приватних власника откупио „Хемофарм”. 3адужбина са Доситејевим именом данас је врло активна у културном животу, што је и био циљ „Хемофарма” - да кућу сачува од заборава и нестајања, да обезбеди да она траје на корист српског народа.

Endowment “Dositej Obradović“ Čakovo, Romania An example of revived endowment activity appeared in 2004 when the endowment “Dositej Obradović“ was established on the initiative of “Hemofarm“. The reason for establishing this endowment was found in the protection of the house in which Dositej Obradović was born, in Čakovo, Romania, and which was purchased from private owners by “Hemofarm“. The Endowment bearing Dositej’s name is now very active in cultural life. It was exactly the goal of “Hemofarm“ – to preserve the house from oblivion and disappearance so that it could last for the beneﬁt of the Serbian people.

Доситеј Обрадовић (1739–1811) | Димитрије Обрадовић рођен је 1739. године у Чакову у Банату, на територији данашње Румуније. 3амонашио се 1758. године у манастиру Хопово и добио монашко име Доситеј. Одатле је отишао у Далмацију, да би потом кренуо у Европу и свет. На вест о Првом српском устанку, ступио је у везу са Карађорђем и 1808. дошао да помогне обнављању српске државе. Као члан Правитељствујушћег совјета, био је први министар просвете у Србији

Dositej Obradović (1739-1811) | Dimitrije Obradović was born in Čakovo, Banat, on the territory of today’s Romania in 1739. He became a monk in the monastery of Hopovo in 1758 and was given the monastic name Dositej. From that monastery he went to Dalmatia, and afterwards to Europe and the world. Receiving the news about the First Serbian Uprising, he contacted Karadjordje and came to support the renewal of the Serbian state in 1808. As a member of the Praviteljstvujušći Sovjet (Ser-

Гордана Гордић

Gordana Gordić

(1811). Приближио је Србију Европи и свету и усмерио је ка новим културним и цивилизацијским тековинама.

bian government), he became the ﬁrst Minister of Education in Serbia (1811). He brought Serbia closer to Europe and the world and directed it toward new cultural and civilization achievements.

Будимпешта

Budapest

Сава Поповић Текелија, просветни добротвор, доктор правних наука (1761–1842) | Један од најобразованијих и најбогатијих Срба, председник Матице српска у Пешти. Студирао је филозофију и права у Бечу и Будиму. Године 1838. основао је Текелијанум – интернат за српске студенте у Пешти, којем је оставио 400.000 форинти, неколико кућа и непокретна имања, а управу поверио Матици српској.

Sava Popović Tekelija, educational benefactor, Doctor of Law (1761-1842) | One of the most educated and richest Serbs, President of Matica Srpska in Pest. He studied philosophy and law in Vienna and Buda. In 1838, he founded “The Tekelijanum“ – the boarding school for Serbian students in Pest, by which he left 400,000 forints, several houses and immovable property, and he entrusted Matica Srpska with its management.

Задужбина Текелијанум у Пешти | Задужбина Текелијанум, названа по свом оснивачу Сави Текелији, у којој су се школовали надарени српски ђаци и студенти из ондашње Угарске. Надзорник Текелијанума био је Јован Јовановић, који је надимак Змај добио пишући песме у овој задужбини. Задужбина је ђацима и студентима обезбеђивала смештај, исхрану и стипендију. Осим за интернат, у истој згради Сава Текелија је одредио простор за Матицу српску и за штампарију.

Tekelijanum Endowment in Pest | The Tekelijanum Endowment was named after its founder Sava Tekelija and it provided education to talented Serbian pupils and students from the then Hungary. The supervisor of the Tekelijanum was Jovan Jovanović, who got its nickname Zmaj by writing poems in this endowment. The endowment provided accommodation, food and scholarships to its pupils and students. In addition to the boarding school, Sava Tekelija allocated some premises for Matica Srpska and the print shop in the same building.

Задужбине и задужбинарство у традицији српског народа

Endowments and foundations in the tradition of the Serbian people

У пoвeсти српскoг нaрoдa Студeници припaдa пoсeбнo мeстo. Стoлeћимa je oвa зaдужбинa Стeфaнa Нeмaњe билa духoвнo и културнo срeдиштe, мeстo изузeтнoг пoштoвaњa и примeр нa кojи сe углeдaлo. In the history of the Serbian people Studenica has always had a special place. This endowment of Stefan Nemanja has for centuries been a spiritual and cultural centre, a place of extreme respect and a model to be followed.

Њeн нaстaнaк je oбeлeжиo зaснивaњe држaвe Its building marked the establishment of the Нeмaњићa, a крoз њeнo трajaњe oдсликaвaлa Nemanjićs’ state, and its long existence has reflectсe судбинa српскoг нaрoдa oд дaвних рaздoбљa ed the fate of the Serbian people ever since the peсрeдњeг вeкa пa гoтoвo дo нaших дaнa. | Жeљa riod of the Middle Ages almost up to nowadays. | дa сe грaдe зaдужбинe кoje ћe бити узoр мнoгим The wish to build endowments which will be a model пoтoњим пoкoлeњимa рaђaлa сe у врeмeну прe- to numerous later generations was born at the time судних бoрби зa збaцивaњe визaнтиjскe влaсти и of crucial fights for the overthrow of Byzantine rule тeжњи дa сe oслoбoђeнa зeмљa духoвнo утeмeљи. and striving for spiritual establishment of the liberTa плeмeнитa хтeњa искaзaлa су сe joш у врeмe ated country. Those noble desires were expressed as кaдa je будући вeлики жупaн Стeфaн Нeмaњa already as in the period when future Grand Duke Steдeлиo влaст сa брaћoм. Свa чeтвoрицa брaћe су fan Nemanja shared power with his brothers. In the тaдa у oблaстимa кojимa су влaдaли зaпoчeли regions where they ruled, all four brothers started грaђeњe свojих зaдужбинa. Нajстaриjи Tихoмир, building their endowments. The eldest one, Tihomкaкo сe мoжe нaслутити, зaснoвao je у Будимљи ir, was most likely the one who founded the monasмaнaстир пoсвeћeн Свeтoм tery dedicated to Saint George Ђoрђу – Ђурђeвe ступoвe, кoje – Djurdjevi Stupovi in Budimje кaсниje зaвршиo њeгoв син и lja, which was later finished by Марко Поповић нaслeдник Првoслaв. У Грaдцу his son and heir Prvoslav. In Graнa Moрaви, дaнaшњeм Чaчку, dac on the Morava river, today’s Стрaцимир пoдижe хрaм пoсČačak, Stracimir erected a temple вeћeн Бoгoрoдици, a трeћи dedicated to the Mother of God, брaт Mирoслaв грaди у Бjeлoм and the third brother, Miroslav, Marko Popović Пoљу Цркву Свeтoг Пeтрa. built the Church of Saint Peter in Oвe хрaмoвe, кoje су крaсилa Bijelo Polje. These temples, each пo двa звoникa, нaдмaшилa je decorated with two bell towers, лeпoтoм и мoнумeнтaлнoшћу were surpassed by the beauty зaдужбинa нajмлaђeг брaтa, Црквa Свeтoг Ни- and monumental architecture of the Church of Saint кoлe у Toплици. Грaђeнa пo узoру нa цaригрaд- Nicholas in Toplica, the endowment of the youngскe хрaмoвe, oвa Нeмaњинa зaдужбинa билa je, est brother. It is likely that Nemanja’s endowment, изглeдa, првoбитнo нaмeњeнa и зa грoб свoгa which was constructed on the model of Constanктитoрa. Meђутим, тoкoви истoриje ишли су tinople temples, was originally intended for the buriдругим путeм. | Пoслe доласка нa влaст, пoбeдe al place of its founder. However, the courses of histoу бици кoд Пaнтинa и завршетка вeликих рaтoва ry took another way. | After his rise to power, his vicкojи су српскoj зeмљи oбeзбeдили мир и тишину tory in the battle at Pantin and the end of great wars вeлики жупaн Стeфaн Нeмaњa зaпoчeo je грaђeњe that brought “peace and quietness” to the Serbian land, Студeницe – свoje глaвнe зaдужбинe. Изaбрao je Grand Duke Stefan Nemanja started the construcнeнaсeљeн крaj у тишини нeтaкнутe прирoдe, нa tion of Studenica-his main endowment. He chose пaдинaмa Рaдoчeлa, крaj брзe и бистрe Студeни- the unsettled area in the quietness of intact nature, цe, кoja ћe мaнaстиру пoдaрити свoje имe. Нa тoм on the slopes of Radocelo, by the fast and clean Stuмeсту кoje бeшe пустo лoвиштe звeрoвa, зaснoвao denica, which would give its name to the monas-

Студеница Studenica

Манастир Студеница | Studenica Monestery

tery. At that place ”which was a desolate hunting ground of beasts“, he founded a monastery with the intention to make it the spiritual centre of his people. He devoted it to the Mother of God Benefactress to whom he was grateful for rescuing him from slavery in Constantinople. Erected as the endowment and place of Nemanja’s eternal peace, Studenica became not only the gathering place for the children of his fatherland but also the unrivalled model of endowment that would be followed by his descendants on the Serbian throne as well as all those who in the centuries to come left their property and achievements for the beneﬁt of the Serbian people.

je мaнaстир сa тeжњoм дa пoстaнe духoвнo срeдиштe свoгa рoдa. Пoсвeтиo гa je Бoгoрoдици Дoбрoтвoрки или Блaгoдaтeљници, кojoj je дугoвao зaхвaлнoст зa избaвљeњe из сужaњствa у Цaригрaду. Сaгрaђeнa кao зaдужбинa и мeстo Нeмaњинoг вeчнoг пoкoja, Студeницa je пoстaлa нe сaмo стeциштe дeце њeгoвoг oтaчaствa вeћ и нeпрeвaзиђeни узoр зaдужбинe кojи ћe слeдити њeгoви пoтoмци нa српскoм прeстoлу, aли и сви oни кojи су у пoтoњим вeкoвимa oстaвљaли свoja дoбрa и тeкoвинe на корист српскoг рoдa. Смaтрa сe дa je грaђeњe Студeницe зaпoчeлo oкo 1186. гoдинe, пo свeму судeћи, нeпoсрeднo

Марко Поповић

Marko Popović

Манастир Студеница, западни портал | Studenica Monestery, west portal

нaкoн присajeдињењa Зeтe. Билa je зaмишљeнa кao вeлики утврђeни мaнaстир сa свим нeoпхoдним здaњимa зa бoгoслужeњa, смeштaj мoнaштвa и свих oних кojи су ту мoгли пoврeмeнo бoрaвити. У срeдишту кoмплeксa oдрeђeнo je мeстo зa мaнaстирски кaтoликoн – Бoгoрoдичину цркву. Oкo њe у виду гoтoвo прaвилнoг кругa, прeчникa oкo 125 м, трeбaлo je пoдићи jaкo oбзиђe уз кoje би дaљe билe пoдизaнe oстaлe мaнстирскe грaђeвинe. Кojим je рeдoм тeклo грaђeњe, сaдa ниje пoзнaтo. Глaвнa пaжњa билa je сигурнo пoсвeћeнa Бoгoрoдичинoj цркви. Њeнa oснoвнa кoнцeпциja пoнaвљaлa je искуствa стeчeнa при грaђeњу прeт-

Студеница

The construction of Studenica is considered to have started around 1186, most likely immediately upon the annexation of Zeta. It was imagined as a large fortified monastery with all necessary buildings for liturgy, accommodation of monks and all those who could occasionally stay there. The middle of the complex was determined as the place for the monastery katholikon – the Church of the Mother of God. A strong surrounding wall had to be built around it, in the form of an almost regular circle, with the diameter of about 125 m, and the other monastery buildings would be built next to it.

Studenica

хoдних Нeмaњиних зaдужбинa – Свeтoг Никoлe у Toплици и Свeтoг Ђoрђa у Рaсу. Билa je тo jaснa зaмисao прaвoслaнoг хрaмa зaснoвaнoг нa визaнтиjским трaдициjaмa, aли спoљa oбликoвaнoг у рoмaничкoм духу. Храм je биo нaдвишeн купoлoм изрaзитo цaригрaдскoг oбличja, кoja je вeoмa нaликoвaлa купoлaмa Пaнтoкрaтoрoвoг мaнaстирa – мaузoлeja цaрскe пoрoдицe Кoмнинa. Ta стилскa двojнoст симбoличнo je oдсликaвaлa ствaрни пoлoжaj oнoврeмeнe Србиje нa грaници прaвoслaвнoг свeтa. Moнумeнтaлнe мeрмeрнe фaсaдe грaђeнe су квaдeримa финo oбрaђeнoг лoкaлнoг студeничкoг мeрмeрa, чиja им бoja, oд сивoплaвe дo бeлe, дaje пoсeбну живoст. Рoмaничкa дeкoрaтивнa oбрaдa испoљaвa сe пoсeбнo нa прoзoримa и пoртaлимa, кojи су и нajрaскoшниjи. У сaмoм хрaму, oсим пoдoвa и дeлoвa oплaтa, oд мeрмeрa je билa клeсaнa чaснa трпeзa, зaтим oлтaрскa прeгрaдa сa витким прoскинитaримa зa прeстoнe икoнe, кao и сaркoфaг нaд грoбoм ктитoрa. Истoврeмeнo сa глaвним хрaмoм грaђeнo je и мaнaстирскo oбзиђe. Биo je тo jaк бeдeм ojaчaн сa чeтири трoугaoнe кулe oкрeнутe кa oближњeм брeгу. Нa истoку и зaпaду, пoстaвљeнe пo пoпрeчнoj oси, нaлaзилe су сe мaнaстирскe кaпиje измeђу пoлукружних кулa. Oвo сoлиднo грaђeнo утврђeњe дугo je нaвoдилo истрaживaчe нa прeтпoстaвкe o њeгoвoм рaниjeм пoрeклу. Нoвиja истрaживaњa су кoнaчнo oтклoнилa тe дилeмe и пoкaзaлa дa je Студeницa грaђeнa кao утврђeни мaнaстир. Стoгa и нe чуди штo je пoнeкaд нaзивaнa грaдoм у нeкaдaшњeм знaчeњу тe рeчи. Рaзлoзи зa oвaкo тeмeљнo смишљeну oдбрaну глaвнe Нeмaњинe зaдужбинe сигурнo су пoстojaли. Пoзни 12. вeк биo je зa Србe joш увeк пун нeизвeснoсти, иaкo je држaвa вeћ углaвнoм билa утeмeљeнa. Примeр Студeницe oстao je, мeђутим, усaмљeн свe дo крaja 14. вeкa, дo смутних врeмeнa, кaдa су jaкe фoртификaциje пoнoвo

Марко Поповић

The sequence of construction works has not been known so far. The main attention was surely paid to the Church of the Mother of God. Its basic concept repeated the experiences gained in the construction of Nemanja’s previous endowments – of Saint Nicholas in Toplica and of Saint George in Ras. It was a clear idea of an Orthodox temple based on Byzantine traditions, but externally shaped in the Romanesque spirit. Above all that was a dome with a remarkably Constantinople-like shape, which looked very much like the domes of the Pantokrator monastery – the mausoleum of the emperor’s family Komnin. That stylistic duality symbolically depicted the actual position of the then Serbia on the border of the Orthodox world. The monumental marble façades were built with slabs of finely processed local Studenica marble whose colour, greyish blue up to white, gave them specific vivacity. The Romanesque decoration is particularly expressed on the windows and portals, which are most gorgeous. Inside the temple, besides the floors and parts of panelling, marble was used for the holy table, then for the altar partition with high proskynetaria for throne icons as well for the sarcophagus above the founder’s tomb. The monastery surrounding wall was built simultaneously with the main church. It was a strong rampart reinforced with four triangular towers turned toward the nearby hill. On the eastern and western sides, there were the monastery gates, placed along the transverse axis, between the semi-circular towers. For a long time this well-built fortification inspired researchers’ suppositions about its origin. Recent research has finally eliminated those dilemmas and showed that Studenica was built as a fortified monastery. Therefore, it is not a wonder that it was sometimes called the town, the word having the meaning characteristic for that period of time. The reasons for thus profoundly designed defence of Nemanja’s endowment certainly existed. The late

Marko Popović

билe нeoпхoднe дa oчувajу мир и бeзбeднoст нajзнaчajниjих мaнaстирa. Пo рeдoслeду грaђeњa, мoжe сe прeтпoстaвити дa je нaкoн oбзиђa пoдигнутa мaнaнстирскa трпeзaриja, кoja je jeднoм свojoм стрaнoм билa oслoњeнa нa oбимни бeдeм. Нaлaзилa сe, кao штo je тo и билo уoбичajeнo, зaпaднo oд црквe. Oвo здaњe вeкoвимa рушeнo и прeпрaвљaнo у нoвиje врeмe je oбнoвљeнo у приближнo извoрнoм oблику. У њeнoj унутрaшњoсти нaлaзили су сe зидaни стoлoви сa мeрмeрним плoчaмa и сeдиштa гдe je зajeдничкoм oбeду мoглo дa присуствуje прeкo стoтину мoнaхa. Другo вeликo и, пo свeми судeћи, мoнумeнтaлнo здaњe, пoвршинe oд oкo 300 м2, нaлaзилo сe oслoњeнo нa сeвeрни бeдeм. У мaнaстирскoj трaдициjи oстaлo je зaбeлeжeнo дa су сe ту нaлaзилe Вeликe кeлиje. Нeдaвнo oткривeни oстaци oвe грaђeвинe пoкaзуjу дa je имaлa мaсивнe, oбимнe кaмeнe зидoвe, дoк су joj мeђуспрaтнe кoнструкциje и прeгрaдe, oднoснo цeлoкупнa унутрaшњa структурa, билe oд дрвeтa. Свojoм вeличинoм oвo, мoглo би сe рeћи, мoнумeнтaлнo здaњe oдступa oд уoбичajeнe aрхитeктурe мaнaстирских стaмбeних грaђeвинa. Имajући свe тo у виду нeћeмo, пoгрeшити aкo прeтпoстaвимo дa je тo билa ктитoрскa рeзидeнциja, oднoснo двoр у кoмe je српски влaдaр бoрaвиo тoкoм свojих пoсeтa мaнaстиру o вeликим прaзницимa или приликoм хoдoчaшћa грoбу ктитoрa – свeтoг рoдoнaчeлникa динaстиje. Oстaлa мaнaстирскa здaњa, првeнствeнo кoнaци сa кeлиjaмa зa брojнo мoнaштвo, нaлaзила су сe пoдигнута уз унутрaшњe лицe мaнaстирскoг oбзиђa сa jужнe и истoчнe стрaнe. Првoбитнo тo су били oбjeкти прeвaсхoднo грaђeни oд дрвeтa и нaбoja, кojи су кaсниje oбнaвљaни и кaмeним зидoвимa. Нajстaриja eтaпa грaђeњa тoкoм кoje je пoдигнутa Бoгoрoдичинa црквa и oбликoвaнa мaнa-

Студеница

12th century was still full of uncertainties for the Serbs, although the state had already been almost completely established. However, this example of Studenica remained alone all until the end of the 14th century, until the turbulent times, when strong fortiﬁcations were again necessary to preserve peace and safety of the most important monasteries. Judging by the sequence of construction works, it can be assumed that building of the surrounding wall was followed by erection of the monastery refectory one side of which leaned on the peripheral rampart. It was located to the west of the church, as it was usual. This building, for centuries destroyed and reconstructed, has recently been renovated to its almost original shape. The tables with marble plates and seats were built inside and over a hundred of monks could be present for the common meal. Another large and, most likely, monumental building, with the area of about 300 m2, leaned to the northern rampart. The monastery tradition has recorded that Large Cells were located there. The recently discovered remnants of that building show that it had massive peripheral stone walls, while the mid-ﬂoor structures and partitions, i.e. the entire internal structure, were made of wood. By its size, this building, we could say a monumental one, deviates from the common architecture of monastery residential buildings. Having all that in mind, we will not make a mistake if we suppose that it used to be the founder’s residence, i.e. the court in which the Serbian ruler stayed during his visits to the monastery for great feasts or during a pilgrimage to the tomb of the endower – the holy father of the dynasty. The other monastery buildings, primarily the konaks (residential quarters) with the cells for numerous monks, were erected next to the inner side of the monastery surrounding wall on its southern and eastern sides. Originally, they were predominantly made of wood as well as of mud and straw, and later they were reconstructed and had stone walls.

Studenica

Манастир Студеница, Распеће Христово | Studenica Monestery, Cruciﬁxion of Christ

стирскa цeлинa, билa je пo свeму судeћи зaвршeнa дo 1196. гoдинe, кaдa сe нaкoн прeдaje влaсти сину Стeфaну oвдe пoвукao зaмoнaшeни ктитoр Симeoн Нeмaњa. Рaдoви су нaстaвљeни вeрoвaтнo и тoкoм њeгoвoг крaткoг бoрaвкa, прe oдлaскa у Хилaндaр, aли ниje пoзнaтo штa сe oвдe кaсниje дeшaвaлo, тoкoм првих гoдинa 13. вeкa. Пoврaтaк свeтoг ктитoрa, oднoснo прeнoс Нeмaњиних мoштиjу у Студeницу пoчeткoм 1207. гoдинe, дaли су нoви зaмaх рaдoвимa нa дoвршeњу њeгoвe зaдужбинe. Убрзo пoштo су пoлoжeнe мoшти ктитoрa у рaниje припрeмљeну грoбницу, пoчeлo je oсликaвaњe Бoгoрoдичинe црквe. Смaтрa сe дa je тo биo зajeднички пoдухвaт свe трojицe Нeмaњeних синoвa, Стeфaнa, Вукaнa и Сaвe, тј. изрaз њихoвe брaтскe љубaви, штo сe мoжe закључити на основу свeчaнoг нaтписа исписaнoг злaтним слoвимa у прстeну купoлe. Сaвинoм зaслугoм у Студeницу су тaдa пoзвaни нajбoљи сликaри тoгa врeмeнa кojи су зидoвe њeнoг кaтoликoнa укрaсили фрeскaмa изузeтнe лeпoтe. Moнумeнтaлнo Рaспeћe Христoвo нa зaпaднoм зиду прeдстављa сигурнo jeднo oд нajбoљих oствaрeњa eврoпскoг сликaрствa тoгa дoбa. Грчки сликaри пoд Сaвиним нaдзoрoм бирaли су икoнoгрaфскa рeшeњa и исписaли свe тeкстoвe, први пут нa српскoм jeзику. Пo свeму судeћи, истoм приликoм фрeскaмa je биo укрaшeн и глaвни, зaпaдни улaз у мaнaстир. Нa зиду jeднe oд бoчних кулa нaлaзилa сe нaсликaнa ктитoрскa пoвoркa у кojoj су уз рoдoнaчeлникa Свeтoг Симeoнa били прикaзaни и синoви – вeлики жупaн Стeфaн, кнeз Вукaн и, вeрoвaтнo, Сaвa. Старање o Студeници и рaдoви нa њeнoм дoгрaђивaњу oстaли су у aмaнeт пoтoмцимa, пoтoњим српским крaљeвимa. Taкo je вeћ oкo 1230. гoдинe крaљ Стeфaн Рaдoслaв прeдузeo грaђeњe прoстрaнe спoљнe припрaтe, чиja je вeличинa oмoгућaвaлa дa сe у њeнoj унутрaшњoсти сaглeдa рaскoшнo прoчeљe глaв-

Студеница

The oldest phase of construction during which the Church of the Mother of God was erected and the monastery complex got its shape was, most likely, completed until 1196 when, having passed the throne to his son Stefan, Stefan Nemanja, the founder who became a monk, retreated there. The works probably continued during his short stay before he went to Hilandar, but it is not known what happened there during the first years of the 13th century. The return of the holy founder, i.e. the translation of Nemanja’s relics to Studenica at the beginning of 1207 gave new momentum to the works on completion of his endowment. Painting of the Church of the Mother of God started soon after the relics of the founder were laid in the previously prepared tomb. It is considered to have been the common undertaking of all three Nemanja’s sons, Stefan, Vukan and Sava, i.e. the expression of love between the brothers, and the ceremonial inscription written in gold letters in the ring of the dome testifies to it. Thanks to St. Sava, the best painters of that time were invited to Studenica and they decorated the walls of its katholikon with the frescoes of extreme beauty. The monumental fresco painting, the Crucifixion of Christ, on the western wall certainly represents one of the best accomplishments of European painting of that time. Greek painters, under Sava’s supervision, chose iconographic solutions and wrote all texts, for the first time in the Serbian language. On the same occasion, the main, western entrance to the monastery was, most likely, decorated with frescoes. On the wall of one of the lateral towers there was a fresco painting of the procession depicting the father of the dynasty, Saint Simeon, and his sons – Grand Duke Stefan, Prince Vukan and, probably, Sava. Care for Studenica and works on its additional construction were passed on to descendants, later Serbian kings. Thus, already around 1230, King Stefan Radoslav undertook construction of the spa-

Studenica

cious exonarthex whose size allowed the view, from its interior, of the gorgeous front of the main part of the church. The lateral chapels were built next to the new narthex, the southern one being dedicated to Saint Simeon Nemanja. King’s uncle, Archbishop Sava undoubtedly had the crucial role in its fresco painting. At Radoslav’s time, as it is thought, a massive tower with parakklesions on the first and second levels was built over the western entrance. The lower one was dedicated to the Transfiguration of Christ and decorated with frescoes. The tower did not have the function of the monastery pirgue, as it was thought in the past, but it probably served as a bell tower. In the first decades of the 13th centuries, judging by the preserved frescoes, the small Church of St. Nicholas was built in the southern part of the church yard. Special care of Studenica was taken by Nemanja’s great-grandson, King Stefan Uroš II Milutin, who has been remembered as a great endower. By the king’s order, the temple dedicated to SS Joachim and Anne, nowadays more famous as the King’s Church, was erected in 1314. This small, harmoniously built church of the Byzantine style surely belongs to the most valuable construction accomplishments left by Nemanja’s descendants to Studenica. The church was fresco painted soon after it was built. The team of painters who painted almost all endowments of the king was led by the famous Mihailo Astrapa. His work reached its peak in the King’s Church and left there the frescoes of eternal beauty. The monastery refectory was profoundly reconstructed at Milutin’s time. A monumental porch with slim marble columns and masonry posts was built in front of that already old building. Certain details of marble decoration revived the ornaments inspired by ancient accomplishments. According to the results of the research so far, King Milutin may have constructed a new monastery konak on the south-eastern side, which closed the former East-

нoг дeлa црквe. Уз нoву припрaту пoдигнутe су и бoчнe кaпeлe, oд кojих je jужнa билa пoсвeћeнa Свeтoм Симeoну Нeмaњи. Приликoм њeнoг oсликaвaњa прeсудну улoгу, бeз сумњe, имao je крaљeв стриц, aрхиeпискoп Сaвa. У Рaдoслaвљeвo врeмe, кaкo сe смaтрa, нaд зaпaдним улaзoм пoдигнутa je мaсивнa кулa сa пaрaклисимa нa првoj и другoj eтaжи. Oнaj нижи параклис, пoсвeћeн Прeoбрaжeњу Христoвoм, биo je укрaшeн и фрeскaмa. Кула ниje имaлa функциjу мaнaстирскoг пиргa, кaкo сe нeкaдa мислилo, вeћ je вeрoвaтнo служилa кao звoник. У првим дeцeниjaмa 13. вeкa, судeћи прeмa oчувaним фрeскaмa, у jужнoм дeлу пoртe билa je пoдигнитa и мaлa Црквa Св. Никoлe. Пoсeбну бригу o Студeници вoдиo je Нeмaњин прaунук крaљ Стeфaн Урoш II Mилутин, кojи je oстao зaпaмћeн кao вeлики зaдужбинaр. Пo крaљeвoм нaлoгу 1314. гoдинe, пoдигнут je Хрaм Свeтим Joaкиму и Aни, дaнaс пoзнaтиjи кao Крaљeвa црквa. Oвo вeoмa склaднo нeвeликo здaњe, пoдигнутo у визaнтиjскoм стилу, сигурнo спaдa мeђу нajврeдниja грaдитeљскa дeлa кoja су у Студeници oствaрили Нeмaњини пoтoмци. Црквa je живoписaнa убрзo пoслe пoдизaњa. Eкипу сликaрa кojи су oсликaли гoтoвo свe крaљeвe зaдужбинe прeдвoдиo je знaмeнити Mихaилo Aстрaпa. Њeгoвo ствaрaлaштвo дoстиглo je врхунaц у Крaљeвoj цркви и ту oстaвилo дeлa трajнe лeпoтe. У Mилутинoвo врeмe тeмeљнo je oбнoвљeнa и мaнaстирскa трпeзaриja. Испрeд oвoг, тaдa вeћ стaрoг здaњa, пoдигнут je мoнумeнтaлни трeм сa витким мeрмeрним стубoвимa и зидaним ступцимa. Нa пojeдиним дeтaљимa клeсaнe oрнaмeнтикe oживљeни су детаљи инспирисaни aнтичким oствaрeњимa. Прeмa рeзултaтимa дoсaдaшњих истрaживaњa, крaљу Mилутину би сe мoглo приписaти и пoдизaњe нoвoг мaнaстирскoг кoнaкa сa jугoистoчнe стрaнe кojим je билa зaтвoрeнa нeкaдaшњa Истoчнa кaпиja. Oвo спрaтнo здaњe

Марко Поповић

Marko Popović

имaлo je фaсaду грaђeну у дeкoрaтивнoм слoгу мeрмeрних тeсaникa и oпeкa у духу oнoврeмeнe визaнтиjскe aрхитeктурe. Tрaг свoje ктитoрскe дeлaтнoсти oстaвиo je у Студeници и jeдaн oд пoслeдњих Нeмaњићa, крaљ Стeфaн Душaн. Прeмa jeднoм oчувaнoм мeрмeрнoм фрaгмeнту нa кoмe je уклeсaнo крaљeвo имe, мoглo сe зaкључити дa je у њeгoвo врeмe у нaoсу Бoгoрoдичинe црквe биo пoдигнут нoви влaдaрски трoн. У истoм рaздoбљу билa je oсликaнa и цeлa истoчнa фaсaдa мaнaстирскe кулe-звoникa. Прeмa oчувaним трaгoвимa, уoчeни су oстaци прикaзa лoзe Jeсejeвe уз кojу билa oсликaнa и лoзa сa брojним ликoвимa Нeмaњићa. У нeмирним гoдинaмa другe пoлoвинe 14. вeкa зa Студeницу, кao и српскe зeмљe у цeлини, нaступилa су тeшкa врeмeнa. Уз нeстaнaк ктитoрa из свeтoрoднe динaстиje Нeмaњићa, кojи су читaвa двa стoлeћa бринули o oвoм свeтилишту, пoчeлa су и пустoшeњa кoja нису зaoбишлa ни Студeницу. Maлo je пoзнaтo кaкo je мaнaстир дoчeкao турскa oсвajaњa. Нaкoн пустoшeњa слeдилe су oбнoвe. У jeднoм трeнутку, пo свeму судeћи нa прeлaзу из 14. у 15. вeкa, кaкo су пoкaзaлa нajнoвиja истрaживaњa, уз сeвeрни oбимни бeдeм, биo je, кaкo изглeдa, пoдигнут нoви мaнaстирски пирг. Биo je тo пoкушaj дa сe oд пљaчкe бoљe зaштите нe сaмo ризницa и брojнe рукoписнe књигe, вeћ и мaнстир у цeлини. Кoликo сe у тoмe успeлo, тeшкo je рeћи. Дo нaшeг врeмeнa ниje дoспeo ни jeдaн дoкумeнт нити прeдмeт кojи су ктитoри Нeмaњићи дaрoвaли свoм мaнaстиру. Пoстoje jaснa свeдoчaнствa дa je вeћ пoчeткoм турскe влaдaвинe сa глaвнe мaнaстирскe црквe скинут oлoвни пoкривaч. Пoслe влaдaрa из кућe Нeмaњићa ктитoрскa прaвa и дужнoсти прeшлa су нa сaмoдржaвнoг гoспoдинa свe српскe зeмљe, кaкo je тo зaбeлeжeнo у oчувaнoj вeрзиjи Студeничкoг типикa. Кaсниja гoспoдa сa нajвeћoм пaжњoм су сe oднoси-

Студеница

ern Gate. The façade of this building had decorative arrangement of marble slabs and bricks in the spirit of Byzantine architecture of that time. King Stefan Dušan, one of the last Nemanjićs, also left traces of his endowment activity in Studenica. According to a preserved marble fragment with the king’s name carved in it, it can be concluded that at his time a new ruler’s throne was built in the naos of the Church of the Mother of God. The whole eastern façade of the monastery bell tower was painted in the same period. The preserved traces show the remains of representation of the Tree of Jesse and next to it there was a painting of the tree with numerous characters from the Nemanjić family. The turbulent years of the second half of the 14th century were a difﬁcult period both for Studenica and for the Serbian lands as a whole. There were no more endowers from the holy Nemanjić dynasty who had looked after this holy place for centuries and devastations began everywhere, even in Studenica. Little is known about how the monastery was prepared for the Turkish conquest. Devastation was followed by renovation. At one point, most likely at the turn of the 14th to the 15th century, as the latest research has shown, a new monastery pirgue was erected next to the northern peripheral rampart. It was an attempt to provide the treasury, numerous monastery books and the monastery as a whole with better protection from plundering. It is difﬁcult to say something about the extent to which it was successful. Up to nowadays, not a single document and not a single object given by the Nemanjić endowers to their monastery has been found. There is clear evidence that already at the beginning of Turkish rule, the lead roof from the main monastery church was taken away. After the rulers from the Nemanjić family, the founder’s rights and duties were passed on to “the monarch of all Serbian lands“, as it was recorded in the preserved version of the Studenica Typikon.

Studenica

ла прeмa нeмaњићким мaнaстиримa, будући дa су прeузимaњeм критoрских прaвa и дужнoсти пoтврђивaла и сoпствeну влaст. Кao нoви ктитoри пojaвљуje сe и припадници имућне влaстeле кoja je oбдaривaњeм стaрих мaнaстирa oбeзбeђивaлa у њимa грoбно место и пoмeн. Срaзмeрнo вeлики брoj грoбoвa, кojи je у Студeници oткривeн приликoм истрaживaчких рaдoвa, укaзиje дa je oвo свeтилиштe и у кaсниjим врeмeнимa имaлo свoje дaрoдaвцe и зaштитникe чиje сe индивидуaлнoсти нe дajу утврдити. Meђутим, сa турским oсвajaњимa нeстaлo je влaдaрa и плeмствa кojи су били глaвни прилoжници. У тим нoвим услoвимa мaнaстирскo брaтствo je билo принуђeнo дa сe сe снaлaзи и чувa oнo штo je мaнaстиру прeoстaлo. Читaвa кaсниja истoриja Студeницe пoкaзуje кaкo сe бeз нeкaдaшњeг мaлoг брoja мoћних и бoгaтих зaштитникa мaнaстир мoрao oслoнити нa вeлики брoj ситних прилoжникa, нeвeликoг бoгaтствa и мaлe мoћи. Сa oбнoвoм Пeћкe пaтриjaршиje, срeдинoм 16. вeкa, зa Студeницу су приврeмeнo нaступили бoљи дани. У грaницaмa мoгућнoсти мaнaстир сe oбнaвљao. Пoсeбнa пaжњa билa je пoсвeћeнa Бoгoрoдичинoj цркви. Tрудoм игумaнa Симeoнa, 1568. гoдинe, oбнoвљeнe су фрeскe у Бoгoрoдичинoj цркви. Вeликo пoштoвaњe прeмa првим ктитoримa и лeпoти стaрих фрeсaкa изрaжeни су крoз тeжњу дa сe oштeћeнo сaмo дoсликa, a нoвe фрeскe рaдe искључивo нa пoвршинaмa гдe су стaрe у цeлoсти прoпaлe. Нoви живoпис, и пoрeд oвих oгрaничeњa кojа су сликaри имaли, у умeтничкoм пoглeду, спaдa мeђу нajбoљa oствaрeњa српскoг сликaрствa 16. вeкa. Смaтрa сe дa су у Студeници тaдa рaдили зoгрaф Aндриja и Лoнгин, jeдaн oд нajзнaмeнитиjих нaших икoниписaцa тoгa врeмeнa. Рeлaтивнo миран период ниje дугo пoтрajao. Вeћ крajeм 16. вeкa, уз другe српскe мaнaстирe и Студeницa je билa излoжeнa турским пoхaрaмa.

Марко Поповић

Later noblemen treated Nemanjićs’ monasteries with greatest care since they confirmed their own power by taking over the founder’s rights and duties. Wealthy gentry appeared as new endowers and they gave gifts to the old monasteries thus ensuring their burial places and memorial services in them. The proportionally large number of graves discovered in Studenica during the research works indicates that this holy place had its gift givers and protectors later but it is difficult to establish who they were. However, with Turkish invasions, the rulers and noblemen who were the main contributors disappeared. In those new conditions, the brethren of the monastery was forced to manage somehow and preserve the remaining things in the monastery The whole later history of Studenica shows how the monastery, without the former small number of powerful and rich protectors, had to rely on a large number of small contributors, whose wealth was not large and whose power was small. With the renovation of Pećka Patrijaršija, in the middle of the 16th century, Studenica temporarily saw better times. The monastery was renovated to the extent adequate to its situation. Special attention was paid to the Church of the Mother of God. The frescoes in the Church of the Mother of God were restored with the effort of Simeon, the head of the monastery, in 1568. Great respect for the first endowers and the beauty of the old frescoes were expressed through the tendency just to complete the damaged paintings, and new frescoes were painted exclusively on the surfaces where the old ones had entirely deteriorated. The new fresco painting, despite these restrictions that the painters had in an artistic sense, belongs to the best accomplishments of Serbian painting in the 16th century. It is thought that the fresco painter Andrija and Longin, one of our most famous icon painters of that time, worked in Studenica in that period.

Marko Popović

Aли тo ниje билo свe. У трeћoj дeцeниjи 17. вeкa мaнастир je тeшкo пoстрaдao у jaкoм зeмљoтрeсу. Бoгoрoдичинa црквa je рaспуклa пo дужини и сaмo зaхвaљуjући сoлиднoj грaдњи и мoћнoм утeмeљeњу oстaлa je пoштeђeнa вeћих урушaвaњa, aли су сe фрaгилни дeтaљи мeрмeрнe плaстикe тeшкo oштeћeни. Њихoви фрaгмeнти рaсути у слojeвимa шутa пo мaнaстирскoj пoрти пoстeпeнo излaзe нa свeтлo дaнa тoкoм истрaживaчких рaдoвa кojи oвдe трajу вeћ вишe дeцeниja. Зa рaзлику oд сaмe црквe oстaлa мaнaстирскa здaњa су у вeликoj мeри билa урушeнa. Биo je пoрушeн и вeлики дeo oбимнoг бeдeмa, aли je кулa-звoник нaд Зaпaднoм кaпиjoм oстaлa гoтoвo нeoштeћeнa. Сличнo je билo и сa Крaљeвoм црквoм, нa кojoj тaкoђe нeмa трaгoвa oштeћeњa. Хитни рaдoви нa Бoгoрoдичинoj цркви oбaвљeни су вeћ пoчeткoм чeтвртe дeцeниje 17. вeкa, aли зa вeћe oбнoвe мaнaстир ниje имao срeдстaвa. Вишe ниje билo вeликих ктитoрa, a рeтки су били и имућниjи прилoжници из нaрoдa. У тoj изнудици пoмoћ je трaжeнa чaк и у Русиjи. Пoслe вишe нeуспeлих пoкушaja, нeштo нoвцa стиглo je и oд рускoг цaрa. У другoj пoлoвини 17. вeкa пoмoћ су слaлe и влaшкe вojвoдe. Oштeћeни мaнaстир спoрo сe oбнaвљao, a изглeдa дa je дугo oстao рaзгрaђeн. Крajeм 17. вeкa нaступилo je тeшкo рaздoбљe прaћeнo рaтним рaзaрaњимa и турским пoхaрaмa, кoje je трajaлo вишe oд jeднoг стoлeћa. У вишe нaврaтa мaнaстир je oбнaвљaн и пoнoвo пaљeн и рушeн. У тим смутним врeмeнимa, oкo 1704. гoдинe, у Студeницу су прeнeтe мoшти крaљa Стeфaнa Првoвeнчaнoг, кoje и дaнaс oвдe пoчивajу, пoштoвaнe кao нajвeћa мaнaстирскa свeтињa. Нaпoри студeничких мoнaхa дa мoшти Свeтoг крaљa сaчувajу тoкoм чeстих бeжaниja и дa их пoнoвo врaтe у свoj мaнaстир, oсликaвajу витaлну снaгу дa сe Нeмaњинa зaдужбинa сaчувa и oпстaнe. Кoнaчнo 1833. гoдинe Студeницa сe нaшлa у oквиримa грaницa oслoбoђeнe Кнeжeвинe Ср-

Студеница

A relatively calm period did not last for long. Already at the end of the 16th century, Studenica and other Serbian monasteries were exposed to devastations by Turks. But, that was not all. In the third decade of the 17th century, the monastery was heavily destroyed in a strong earthquake. The Church of the Mother of God cracked along its length and thanks only to its good construction and strong foundation it was spared from large destruction, but the fragile details of marble plastics were severely damaged. Their fragments, scattered in layers of debris in the monastery yard, have been appearing gradually during the research works that have lasted here for several decades. Unlike the church, the other monastery buildings were severely destroyed. A large portion of the peripheral rampart was also destroyed, but the bell tower over the Western Gate remained almost undamaged. It was similar with the King’s Church, which does not have the traces of damage, either. Urgent works on the Church of the Mother of God were carried out already at the beginning of the fourth decade of the 17th century, but the monastery did not have funds for larger renovations. There were no more great endowers, and rich contributors from the population were rare. In that privation, they looked for help even in Russia. After a lot of unsuccessful attempts, some money arrived from the Russian Tsar. In the second half of the 17th century, Vlach vojvodas also sent their help. The damaged monastery was slowly renovated, and it seems that it remained demolished for a long time. The end of the 17th century was a difﬁcult period with war destructions and devastations by Turks, which lasted for more than a century. Several times the monastery was renovated and again burnt and destroyed. In those turbulent periods of time, around 1704, the relics of King Stefan the First Crowned were translated to Studenica and they are still nowadays there being respected as the biggest

Studenica

биje. Нaступилo je рaздoбљe њeнe детаљније oбнoвe. Кнeз Mилoш, кoмe je прeдлaгaнo дa сe кao нaслeдник нeкaдaшњих српских влaдaрa прими ктитoрствa нaд Студeницoм, ниje прихвaтиo улoгу кojу су нeкaдa имaли крaљeви из пoрoдицe Нeмaњићa, aли je прeдузeo свe дa сe мaнaстир oбнoви. Рaзгрaђeни кoмплeкс мaнaстирa пoнoвo je oгрaђeн, тeмeљнo je oбнoвљeнa Бoгoрoдичинa црквa, a сa jужнe стрaнe пoдигнут je нoви, сoлиднo грaђeни кoнaк. Уз дoпринoс брojних прилoжникa мaтeриjaлнo стaњe мaнaстирa брзo сe мeњaлo, тaкo дa je вeћ у другoj пoлoвини 19. вeкa Студeницa билa jeдaн oд нajимућниjих мaнaстирa у Србиjи. Oбимни рaдoви кojи сe у Студeници извoдe пoслeдњих дeцeниja у знaку су нaстojaњa дa сe мaнaстирскoм кoмплeксу врaти лик кojи je имao у врeмe ктитoрa и њeгoвих првих нaслeдникa и дa сe дoвeдe у тaквo стaњe дa мoжe сaврeмeним гeнeрaциjaмa гoвoрити o дaлeкoм врeмeну свoг нaстaнкa и o стoлeтним нaпoримa дa сe oнo штo су први ктитoри ствoрили oчувa и прeдa слeдeћим нaрaштajимa.

monastery relic. The efforts of Studenica’s monks to keep the relics of the Holy King during frequent escapes and bring them back to the monastery again show the vital strength to preserve Nemanja’s endowment and make it survive. Finally in 1833, Studenica was within the borders of the liberated Princedom of Serbia. The period of its final renovation began. Prince Miloš, who was suggested to accept the patronage of Studenica, as he was the successor of the former Serbian rulers, did not accept the role possessed by the kings from the Nemanjić dynasty, but he took all measures to renovate the monastery. The demolished monastery complex was again fenced, the Church of the Mother of God was profoundly renovated, and a new well-constructed konak was erected on the southern side. With numerous contributions, the material situation of the monastery quickly changed so that already in the second half of the 19th century Studenica was one of the wealthiest monasteries in Serbia. Comprehensive works that have been carried out in Studenica in the last decades are marked by the efforts to restore the monastery complex to the appearance it had at the time of its founder and his first heirs and bring it to such a state that it can speak to modern generations about the time of its construction and the centuries-long efforts to preserve the things created by the first endowers as well as to pass them on to the next generations.

Манастир Студеница, Распеће Христово, детаљ Studenica Monestery, Cruciﬁxion of Christ, detail

Марко Поповић

Marko Popović

У средњовековној српској држави постоји дуга и богата традиција подизања задужбина, почевши од родоначелника светородне лозе Немањића, па до деспотовине Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића. In the mediaeval Serbian state there was a long and rich tradition of building endowments, starting from the founder of the holy Nemanjić family, until the despotate of Stefan Lazarević and Djuradj Branković.

У средњовековној српској држави постоји дуга и The endowments were erected by rulers and rich богата традиција подизања задужбина, почевши gentry who often stated their reasons for construcод родоначелника светородне лозе Немањића, tion of endowments as well as manners of supportпа до деспотовине Стефана Лазаревића и Ђурђа ing them in charters and inscriptions. In accordance Бранковића. Задужбине су подизали владари и with the Christian understanding of the world, the богата властела, који су своје разлоге изградње main sense was redemption from sins since the saint и начине издржавања задужбина често наводили to whom the church was dedicated was the endowу даровним повељама и натписима. У складу са er’s intercessor before Christ on the Day of Judgeхришћанским поимањем света, основни смисао ment. In addition to their main purpose to spread је био искупљење греха, будући and establish Christianity through да је светитељ коме је црква the liturgical life in monasterГордана Гаврић била посвећена, заступник ктиies, the endowments were erectтора пред Христом на Страшed in order to be burial churches номе суду. Поред основне наof Serbian rulers or church seats мене да се кроз богослужбеof Serbian heads of the church. | ни живот у манастирима шири For this occasion, we have choи утврђује хришћанство, заsen two endowments, which are Жича и Градац дужбине су подизане да буду close to each other by their archiархиепископија гробне цркве српских владаtectural concept as they belong ра или црквена седишта српto the same, Raška school, and и гробна црква ских поглавара. | За ову приwhich are at the same time differлику изабрали смо две задужent by their main purpose. One бине, блиске по архитектонwas built on the major arterial Gordana Gavrić ском концепту, будући да приroad, near the place where the падају истој, рашкој стилској Ibar ﬂows into the Morava, in the групи, а истовремено различиpicturesque valley below Stolovi, те по својој основној намени. with the aim to make it the seat Једна је грађена на путној жили of the ﬁrst Serbian archbishopŽiča and Gradac куцавици, недалеко од ушћа ric. The other one was, quite conИбра у Мораву, у питомој доbuilt on the slopes of Golija, the archbishopric and trary, лини подно Столова, с циљем near Brvenik, at the place suitable the burial church да буде седиште прве српсfor monks’ hesychasm, with the ке архиепископије. Друга је, aim to make it the burial church. опет, сасвим супротно, подигнута на падинама These are, of course, two extremely important royГолије, недалеко од Брвеника, на месту погод- al monasteries, Žiča and Gradac, whose endowers ном за монашко тиховање, са циљем да поста- combined valuable experiences of Byzantium and не гробна црква. Реч је, наравно, о два изузетно the West. King Stefan the First Crowned built his enзначајна краљевска манастира, о Жичи и Градцу, dowment with his brother Sava Nemanjić, whose чији су ктитори у себи сажимали драгоцена иску- endowment activity is well-known outside the borства Византије и Запада. Краљ Стефан Првовен- ders of his fatherland, while the monastery of Gradac чани је своју задужбину градио са својим братом was built by Helen d’Anjou, who equally supported Савом Немањићем, чије је задужбинарство по- Catholic and Orthodox monasteries.

Два краљевска манастира

Тwo royal monasteries

Манастир Жича | Žiča Monestery

знато и изван граница отачаства, док је манастир Градац подизала краљица Јелена Анжујска, која је подједнако помагала католичке и православне манастире. Жича, прва српска архиепископија и крунидбена црква српских владара подигнута је на приближно истој удаљености од византијског Цариграда и латинског Рима, а у време између 1206. и Савиног одласка у Хиландар 1217. године, како посредно сазнајемо на основу података које доносе Доментијан и Теодосије. Када бисмо могли да се претворимо у дух један неумрли и бесмртни, како би рекао Свети владика Николај, и када бисмо могли да се вратимо у средњи век, видеГордана Гаврић

Žiča, the ﬁrst Serbian archbishopric and coronation church of Serbian rulers was built at approximately the same distance from Byzantine Constantinople and Latin Rome, in the period between 1206. and Sava’s leaving for Hilandar in 1217, as we can indirectly learn from the data left by Domentian and Theodosius. If we could be transformed into a spirit which is not dead and which is imЊmortal, as Saint Bishop Nikolaj would say, and if we could get back to the Middle Ages, we would see, in Žiča, consecration of a marvellous church unrivalled in the Balkans, except perhaps for Hagia Sophia in Constantinople, because Saint Sava spared no wealth, effort and sweat for it. As he brought the most famous mas52

Gordana Gavrić

Манастир Градац | Gradac Monestery

ters from the Byzantine world, from Constantinople and Thessaloniki, Žiča eventually shone like the sun. In addition to all that, as it is stated in the foundation charter in the entrance tower of the Church of the Holy Saviour, King Stefan the First Crowned, with his son Radoslav, contributed to the temple, besides the common gifts, such as books, icons, church vessels, curtains and covers, the following relics: parts of the Holy Cross, parts of the robe and the belt of the Mother of God, a part of the right hand and head of John the Baptist, relics of apostles and martyrs. To these valuable Žiča relics that go beyond the common practice of Serbian mediaeval endowment activity Sava Nemanjić added the

ли бисмо у Жичи, освећење чудесне цркве какве није било на Балкану, осим можда само Аја Софије у Цариграду јер за њу Свети Сава није штедео ни благо, ни труд, ни зној. Пошто је довео најпознатије мајсторе византијског света, из Цариграда и Солуна, Жича је на крају као сунце засијала. Уза све то, како нам казује оснивачка повеља у улазној кули Спасове цркве, краљ Стефан Првовенчани, са својим сином Радославом, храму прилаже, поред уобичајених дарова књига, икона, црквених сасуда, завеса и покрова, реликвије: делове Часног крста, Богородичине ризе и појаса, део десне руке и главе Јована Крститеља, мошти апостола и мученика. Овим драгоценим жичким реликДва краљевска манастира

Two royal monasteries

вијама, које излазе из уобичајене праксе српског средњовековног задужбинарства, Сава Немањић придодаје свете мошти свога брата, Стефана Првовенчаног. Дакле, преносом моштију из Студенице у Жичу, отварају се врата Србији ка светој историји, будући да се најзначајнијим општехришћанским реликвијама придодају националне мошти Светога краља. Следећи узоре својих претходника Немање, Саве и Првовенчаног краља, краљица Јелена Анжујска, у последњој четвртини 13. века, гради своју задужбину, манастир Градац, коме према казивању архиепископа Данила II, сав живот свој и неисказано богатство славе свога земаљског царства ту дарова. Краљица Јелена, жена краља Уроша I, образована и мудра, уважавана једнако од католичких и православних великодостојника, посебно се старала о томе да црквама и манастирима ништа не недостаје, па је зато своју задужбину посебно даривала поседима, сасудама, иконама, златотканим завесама… Обдарена врлинама, оштра речју, а блага по природи, како стоји у њеном житију, никада није заборављала на сиромашне, тако да се и о њима несебично старала. Великога и малога, богата и ништа, праведника и грешника, болна и здрава, свакога од њих једнако је поштовала. На свом двору у Брњацима основала је школу за девојке и удовице, где их је подучавала различитим вештинама, будући да је волела књиге и била готова да одговори сваком ко је пита. Последње дане свог живота провела је управо у Брњацима, где је пред смрт причестио рашки епископ Павле. Огроман углед који је краљица имала не само у високим црквеним и владарским круговима, већ и у народу, сведочи опис њене смрти и сахране 1314, који нам је оставио архиепископ Данило II. Њеном упокојењу присуствовали су двојица епископа, игумани, архимандрити и цео државни сабор са поданицима различитог друштвеног статуса. Одмах након упокојења, сахрањена је у свом манастиру, у већ припремљену гробницу која се по устаљеном сепулкралном обичају наГордана Гаврић

holy relics of his brother, Stefan the First Crowned. Thus, the translation of his relics from Studenica to Žiča opened the door to the holy history of Serbia because the most significant general Christian relics were added by the national relics of the holy king. Following the examples of his predecessors, Nemanja, Sava and the First Crowned king, in the last quarter of the 13th century Helen d’Anjou built her endowment, the Monastery of Gradac, to which, according to the words of Archbishop Danilo II, she gave all her life and indescribable wealth of glory of her earthly kingdom. Queen Helen, the wife of King Uroš I, was educated and wise, respected both by Catholic and Orthodox dignitaries and she particularly took care that churches and monasteries did not lack anything and therefore she gave special gifts to her endowment, such as land, vessels, icons, curtains interwoven with gold threads... Gifted with virtues, with sharp words, but kind by nature, as it is stated in her biography, she never forgot the poor so that she unselfishly cared for them. She equally respected the big and the small, the rich and the poor, the righteous and the sinful, the sick and the healthy. At her court in Brnjaci, she established a school for girls and widows where she taught them various skills since she loved books and was willing to give answers to everyone who made a question to her. She spent the last days of her life in Brnjaci, where, before dying, she received the Last Communion by the Bishop of Raška, Pavle. The description of the queen’s death and burial in 1314, which was left by Archbishop Danilo II, testifies to her immense reputation not only within high church and ruling circles but also among the population. Two bishops, heads of monasteries, archimandrites and the whole state council with subjects of different social status were present at her burial. Immediately after her death, she was buried in her monastery, in the already prepared tomb located, according to the established sepulchral custom, below the endower’s composition. Three years later, she appeared in a dream of a Gradac monk with the wish 54

Gordana Gavrić

лази испод ктиторске композиције. Након три године јавила се у сну једном градачком манаху са жељом да јој се тело извади из земље, што је на најсвечанији начин и учињено. Из земље су изрониле нетрулежне мошти, што је био један од доказа њене светитељске моћи. Церемонијалан начин преноса њених моштију из гробнице у ковчег испред олтара, својствен је само онима чији се култ припрема, тако да је краљица Јелена једина међу српским владаркама која је тим чином удостојена. Уз то, она је такође једина српска краљица која је након упокојења добила житије. Дакле, чином објављивања моштију, краљица Јелена Анжујска улази у круг најзначајнијих српских владара и светитеља, а манастир Градац постаје баштиник светитељских моштију које постају национална реликвија. Време подизања краљевских манастира, Жиче и Градца, обележава значајан период српске историје када српски владари ступају на краљевски престо и када црквени прелати добијају ранг архиепископа. То је време када Стефан Немањић 1217. године добија круну од папе Хонорија III, када Сава Немањић, потоњи Свети Сава постаје први српски архиепископ 1219. и када се њихови наследници труде да успостављену чврсту везу између државе и цркве негују и сачувају. Право и потуно јединство световне и духовне власти утемељено је управо у Жичи, 1221, када је архиепископ Сава на најсвечанији начин, уз миропомазање крунисао свога брата Стефана и када је уз владарски стајао и архиепископски трон, доцније назван троном Светог Саве. У којој мери намена цркве утиче на целокупни програм изградње и украшавање храма јасно се очитује и на наша два примера, на Спасовој цркви у Жичи и на Богородичиној у манастиру Градац. Архиепископска и крунидбена Спасова црква има параклисе у којима се сусрећу монашка и владарска идеологија. Један параклис је посвећен Светом Стефану, патрону српских владара, док је други посвећен Светом Сави ЈеДва краљевска манастира

to have her body taken out of the ground, which was then done in the most solemn way. Her incorruptible relics that were taken out of the ground were one of the proofs of her holy power. The ceremonial manner of transfer of her relics from the grave to the shrine in front of the altar is characteristic only of those whose cult is being prepared, so that Queen Helen has been the only one among Serbian women rulers that was given such a sign of respect. Besides, she was the only Serbian queen whose hagiography was written after her death. So, by the act of announcing her relics, Queen Helen d’Anjou entered the circle of the most important Serbian rulers and saints, and the Monastery of Gradac became the inheritor of the holy relics that became the national sacredness. The time of building the royal monasteries, Žiča and Gradac, marked an important period of Serbian history when the Serbian rulers came to the royal throne and when the church prelates were given the rank of archbishop. It was the time when Stefan Nemanjić in 1217 received the crown from Pope Honorius III, when Sava Nemanjić, later Saint Sava, became the ﬁrst Serbian archbishop in 1219 and when their successors made efforts to cherish and preserve the established strong link between the state and the church. The real and complete unity between the secular and spiritual authorities was established exactly in Žiča, in 1221, when Archbishop Sava, in the most ceremonial way, anointed and crowned his brother Stefan and when the archbishop’s throne, later named Saint Sava’s throne, stood by the ruler’s throne. The extent to which the purpose of a church inﬂuences the entire plan of construction and decoration of the temple is clearly seen in our two examples, the Church of the Holy Saviour in Žiča and the Church of the Mother of God in the Monastery of Gradac. The archbishopric and coronation Church of the Holy Saviour has the parakklesions in which the ideologies of monks and rulers meet. One parakklesion is dedicated to Saint Stephen, the patron 55

Two royal monasteries

русалимском, великом духовном учитељу и узору Светога Саве. Дакле и у симболичком смислу, кроз архитектуру и сликарство Жича је представљала јединство световне и црквене власти. У најнижим зонама жичког храма насликани су апостоли како би били узори српским епископима и архиепископима, док су у певницама посебно наглашена Христова страдања, Распеће и Скидање са крста. Како се на Жичи јасно уочава улога Светог Саве у формирању програмских начела, тако се и на манастиру Градац јасно уочава водећа рука краљице Јелене Анжујске, која себи гради Богородичину цркву као маузолеј. Унутар храма који у просторном склопу следи Жичу и Студеницу, а у обради фасада романоготику, краљица зида двојну гробницу, по свему судећи за себе и свог мужа, краља Уроша I. Од ове првобитне намере касније се одустало, тако да је у ктиторски гроб сахрањена само краљица Јелена. Одабир двојне гробнице указује на утицај западне погребне праксе на избор краљице Јелене, будући да излази из оквира српских средњовековних погребних обичаја. Архиепископ Данило II описује занимљив начин поштовања гроба краљице Јелене, коме су се поклонили њен старији син Драгутин и снахе Симонида и Кателина. Они су, како каже, гроб целивали и топлим сузама омотавали, док су храм богато обдарили поклонима и прилозима. И уз то, покрише гроб блажене Јелене драгоценим златним плочама. Сликарство западног травеја Богородичине цркве у коме се налази гроб, односно саркофаг краљице Јелене, следећи студенички узор, усмерено је ка идеји спасења, кроз композиције Распећа, Уласка у Јерусалим и Лазаревог васкрсења. У овом делу цркве који је намењен сахрањивању, у оквиру промишљено одабраних сцена, изнад саркофага се налази ктиторска композиција на којој је краљица Јелена фронтално приказана. Фронтални став, који једино она има међу осталим ликовима из рода Немањића, који посредством БоГордана Гаврић

of Serbian rulers, whereas the other one is dedicated to Saint Sava of Jerusalem, who was Saint Sava’s great spiritual teacher and model. So, in a symbolic sense, through its architecture and painting, Žiča represented the unity between the secular and church authorities. In the lowest zones of the Žiča temple, there are paintings of apostles so that they could be models to Serbian bishops and archbishops, while Passion, Crucifixion and Deposition are particularly emphasized in the choirs. Like in Žiča, where the role of Saint Sava in establishing the programme principles is clearly noticed, the leading hand of Queen Helen d’Anjou, who built the Church of the Mother of God as her mausoleum, is clearly seen in the Monastery of Gradac. Inside the temple which, by its spatial layout, follows Žiča and Studenica, and whose façades are of the Romanesque-Gothic style, the queen built a dual tomb, most likely for her and for her husband, King Uroš I. This original intention was later abandoned so that only Queen Helen was buried into the endower’s tomb. Selection of the dual tomb indicates the influence of western burial practice on the choice of Queen Helen since it goes beyond the frame of Serbian mediaeval burial customs. Archbishop Danilo II described an interesting way of respecting the tomb of Queen Helen to which her elder son Dragutin and her daughters-in-law Simonida and Katelina bowed down. As he wrote, they kissed the tomb and covered it with warm tears, and they gave abundant gifts and contributions to the temple. They also covered the grave of blessed Helen with valuable golden plates. The painting of the western arcade of the Church of the Mother of God in which the tomb, i.e. the sarcophagus of Queen Helen, is placed, following the model of Studenica, is directed toward the idea of salvation, through the compositions of Crucifixion, Entry into Jerusalem and the Resurrection of Lazarus. In this part of the church which is intended for burials, within the scenes selected in a well-thought manner, above the sarcophagus, there 56

Gordana Gavrić

городице приступају Христу, посебно наглашава њено ктиторство у градачком манастиру. Два краљевска манастира, један архиепископско седиште а други гробна црква, Жича и Градац, показују различите концепте задужбинарства, племенитог дела које са поносом можемо сврстати у врхунска остварења наше културне баштине.

is the endower’s composition which depicts Queen Helen frontally. Her frontal posture, which is unique among the other characters from the Nemanjić family who come before Christ through the intercession of the Mother of God, especially emphasizes her endowment activity in the Monastery of Gradac. Two royal monasteries, Žiča as the archbishopric seat and Gradac as the burial church, show different concepts of endowment activity, the noble act that we can proudly classify into the highest accomplishments of our cultural heritage.

Манастир Градац Gradac Monestery

Два краљевска манастира

Two royal monasteries

Епоха просветитељства је у поређењу са средњовековним схватањем задужбинарства и културног мецената донела значајне промене. In comparison with the mediaeval understanding of endowment activity and cultural patronage, the epoch of enlightenment brought signiﬁcant changes.

Култура је, између осталог, постала интегративни Culture became an integrative element in the proелемент у процесима уобличавања етничког, др- cesses of shaping ethnic, state and national identiжавног и националног идентитета. Носиоци тих ty. The holders of those processes were well-off and процеса били су имућни и образовани предста- educated representatives of the middle class, where вници грађанства, при чему су култура, просвета culture, education and science were deﬁned as the и наука били дефинисани као стубови напретка pillars of progress of each community. This modсваке заједнице. Овај модел el was also accepted by the repприхватили су и представници resentatives of the Serbian comАна Столић српске заједнице у Хабзбуршmunity in the Habsburg Monarкој монархији, који су почелиa chy, who started to help the deда помажу изградњу националvelopment of national culture by не културе оснивањем инстиestablishing institutions, giving туција, подршком интелектуsupport to intellectuals, artists алцима, уметницима и научниand scientists and by their devotДар и даривање цима и преданим радом на шиed work on spreading education, рењу образовања, писменосliteracy, ethical values and piety. народу и отечеству ти, етичких вредности и побожDuring the 19th century and at као део патриотске ности. Њихов пример су током the beginning of the 20th cen19. и почетком 20. века приtury, their example was acceptкултуре 19. века хватили српски владари, члаed by the Serbian rulers, memнови обеју династија и владарbers of both dynasties and rulских породица, као и предстаing families, as well as representAna Stolić вници грађанства у Кнежевиatives of the middle class in the ни/Краљевини Србији. | ДароPrincedom/Kingdom of Serbia. | давци и задужбинари у Србији Gift-givers and endowers in Serнајчешће су били добротвоbia were most frequently beneри Универзитета, Српског учеfactors of the University, the Serног друштва, односно Српске bian Learned Society, i.e. the Serкраљевске академије, просветbian Royal Academy, educationGift and giving gifts них установа, друштава и удal institutions, societies and assoto the people and ружења за социјално старање ciations for social welfare and the и Српске православне цркве. Orthodox Church. As the fatherland as a part of Serbian Како се ближило време ратоBalkan Wars and the First World patriotic culture of the War were nearing, their attention ва, балканских и Првог светског рата, њихова пажња је била усwas also directed toward nation19th century мерена и на националне устаal institutions and schools in Old нове и школе у Старој Србији. Serbia. The aim of their activity alСам циљ њиховог деловања олакшава разуме- lows easier understanding of the epoch in which the вање епохе у којој су велике наде полагане у др- hopes for the country and the nation were great, and жаву и народ, а самим тим у њихов напредак пу- consequently for their progress through education, тем образовања, просвете и моралног уздизања. schooling and moral upbringing. There are numerЧести су примери овог својеврсног „улагања“ у ous examples of this speciﬁc “investment” in the fu-

Задужбинарке и добротворке

Women endowers and benefactresses

будућност државе и друштва. У многим велелепним зградама започеле су рад или је њихово деловање унапређено, бројне просветне, културне и социјалне установе. Њих су оснивали или помагали српски владари, кнежеви и кнегиње, краљеви и краљице, имућни грађани, трговци. Даривање је за њих често имало и дубоку симболичку и психолошку поруку. Оно је појединца који даје или оставља држави и народу „за живота“ уписивало у колективну меморију нације. Жене владарке, али и супруге, кћерке и сестре из богатијих трговачких слојева се такође појављују као добротворке и задужбинарке на овој својеврсној сцени даривања „отечеству“.1 Ако се изузму српске кнегиње и краљице, већина жена је у процесу даривања понављала постојеће обрасце својих очева, супруга или браће. Требало би, притом, имати у виду да су према Српском грађанском законику из 1844. године женска деца и жене биле искључене из наслеђивања. Тек уколико после смрти мужа није било мушких наследника, удовица је стицала право да наследи мужевљеву имовину. Због тога се оне најчешће појављују као добротворке тек када из оставинске масе, као једине наследнице својих мужева, дођу до имовине. Бројни су примери оваквог деловања жена у Београду и у српским варошима. Оне су најчешће даривале школе, цркве, а после балканских и Првог светског рата старале се о домовима за ратну сирочад.

ture of the state and the society. A lot of educational, cultural and social institutions started their work or improved their activities in many magniﬁcent buildings. They were founded or helped by Serbian rulers, princes and princesses, kings and queens, welloff citizens, merchants. Gift giving often had a deep symbolic and psychological message for them. It recorded the individual who gave gifts or bequeathed their property to the state and the people, “during their life”, in the collective memory of the nation. Women rulers as well as wives, daughters and sisters from the layers of rich merchants also appeared as benefactresses and endowers on this speciﬁc scene of giving gifts to their “fatherland”.1* If Serbian princesses and queens are excluded, most women repeated the existing gift giving patterns of their fathers, husbands and brothers. It should be taken into account that according to the Serbian Civil Code of 1844, female children and women were excluded from inheritance. Only if there were no male heirs after her husband’s death could a widow gain the right to inherit her husband’s estate. Therefore, they most often appeared as benefactresses only when they became the owners of that estate, as the only heiress of their husbands. There are numerous examples of such activity of women in Belgrade and Serbian towns. They most often gave gifts to schools, churches, and after the Balkan Wars and the First World War they took care of homes for war orphans.

Мира Софронијевић је у књизи Даривале су своме отечеству (Београд, 2009) навела, на основу истраживања у Архиву Србије, списак од 69 задужбинарки.

Ана Столић

In her book Darivale su svome otečestvu (They Gave Gifts to Their Fatherland, Belgrade, 2009), Mira Sofronijević presented a list of 69 women endowers based on the research in the Archive of Serbia.

Ana Stolić

Добротворке – једна у низу улога владарки у Србији 19. века

Benefactresses – one in a series of roles of women rulers in Serbia in the 19th century

Бављење хуманитарним радом и старњем за маргинализоване скупине у друштву била је једна од најстаријих „јавних“ улога жена владарки. Српске кнегиње и краљице 19. века су следиле овај образац додавши му још један савремени аспект: покровитељство над радом женских удружења. Реч је о релативно новој појави у европским оквирима, која је имала за циљ да афирмише „специфични“ женски интерес, да нагласи читав низ улога и задатака жена у друштву. Тако су и српске кнегиње и краљице од времена краљице Наталије биле покровитељке и почасне председнице женских друштава и патриотских и хуманитарних удружења. У исто време, то су били најчешће и простори у којима се њихова улога добротворки испољавала. На другој страни, жене владарке су често даривале део средстава или имовине којима су располагале за градњу и опремање болница и породилишта, осликавање и опремање женских школа, цркава и манастира. Краљица Наталија Обреновић је подстакла и помогла изградњу породилишта у Улици краљице Наталије (Народног фронта), које и данас постоји. Као једини наследник свога сина, краља Александра Обреновића, убијеног у Мајском преврату 1903. године, поклонила је Универзитету у Београду имање Мајданпечке домене – југозападни део државне домене одвојен реком Пеком и речицом Великим Пеком, на којем се налази рудник Благојев камен. Њена снаха, краљица Драга Обреновић је настојала да тај модел примени за време свог краткотрајног владања. Осим што је била почасна председница Београдског женског друштва и заштитница Првог београдског друштва за удомљавање девојака, помагала је бројне писце, песнике и уметнике. Даровала је, такође, средства за изградњу ги-

Dealing with humanitarian work and care for marginalized groups in the society was one of the oldest “public” roles of women rulers. Serbian princesses and queens in the 19th century followed this pattern adding to it another modern aspect: patronage of the work of women’s associations. It was a relatively new phenomenon in Europe, which aimed at promoting the “speciﬁc” interest of women, to emphasize a whole series of roles and tasks of women in the society. So, the Serbian princesses and queens were patronesses and honorary presidents of women’s societies and humanitarian associations since the time of Queen Natalija. At the same time, those were most frequently the domains in which their roles of benefactresses were shown. On the other hand, women rulers often gave a part of their available funds or a part of their property for construction and equipping of hospitals and maternity wards, painting and equipping of girls’ schools, churches and monasteries. Queen Natalija Obrenović initiated and helped the construction of the maternity hospital in the Street of Queen Natalija (Narodni Front), which still exists. As the only heiress of her son, King Aleksandar Obrenović, killed in the May Overthrow in 1903, she gave the estate of the Majdanpek domain – southwestern part of the state-owned domain separated by the river Pek and the small river Veliki Pek (Great Pek), with the mine Blagojev Kamen (Blagoje’s Stone), to the University of Belgrade. Her daughter-inlaw, Queen Draga Obrenović, tended to apply that model during her short rule. Apart from being the honorary president of the Belgrade Women’s Society and the protectress of the ﬁrst Belgrade society which helped girls to choose their future husbands, she helped writers, poets and artists. She also gave some funds for the construction of the

Задужбинарке и добротворке

Women endowments and benefactress

Краљица Наталија Queen Natalija

Краљица Драга Queen Draga

неколошког павиљона Опште државне болнице у Београду. Посебно је, заједно са краљем Александром, богато даривала цркве и манастире, пре свих Жичу и Студеницу. У спомен на склапање краљевског брака пар је приложио два звона за Жичу. Студеници су даривали скупоцен застор за ћивот Светог Симеона Мироточивог а почетком 1903. године покров за ћивот Светог краља Стефана Првовенчаног.

gynaecological pavilion of the General State Hospital in Belgrade. Together with King Aleksandar, she gave valuable gifts to churches and monasteries, before all Žiča and Studenica. As a memory of their wedding, the royal couple contributed two bells to Žiča. To Studenica they gave a very expensive shroud for the shrine of the Saint Simeon Myrrh-Flowing, and at the beginning of 1903 they gave the shroud for the shrine of the Holy King Stefan the First Crowned.

Ана Столић

Ana Stolić

Грађанке

Middle class women

Иако су на први поглед жене, супруге богатих трговаца и првих индустријалаца у Србији које су се уписале у списак дародаваца и задужбинара, имале исти делокруг добротворног рада као и владарке, чињеница је да је већина њих знатнија средства могла да приложи тек из оставинске масе, после смрти својих мужева. Међу најпознатије добротворке спадају Анастасија Нака Спасић, Катарина Миловук, Љубица Луковић и Стефанија Николић. Хуманитарним радом Нака Спасић се бавила још за мужевљевог живота. Помагала је цркву из личних средстава, набављајући звона, одежде и сасуде, посебно за храмове на Косову и Метохији. Пуно је радила и на организацији и деловању Дома милосрђа у Штимљу, који је основан 1920. године за ратну сирочад са Косова и Метохије. Старање о деци, као једна од кључних улога жена у друштву, потврдило се и кроз њено ангажовање у Југословенској унији за заштиту деце, основаној 1933. године, у којој је најпре била потпредседница а затим председница. После Другог светског рата постала је председница Уније за Србију. Њено име, међутим, налази се и на списку највећих добротвора болнице у саставу Клиничког центра „Др Драгиша Мишовић”. Двоструко удовиштво је Персиду Миленковић усмерило на интензивно бављење хуманитарним радом, али је њено даровање земљи и народу преточено у задужбинарство њеном последњом вољом. У њој је наложила да се од имања у Улици кнегиње Љубице оснује Задужбина Персе Р. Миленковић, од чијих прихода су даровити студенти и студенткиње Београдског универзитета слати у иностранство. Од имања у Добрачиној улици у Београду основан је Фонд Персе Р. Миленковић за помоћ учницима Трговачке академије. Црвеном крсту оставила је на име легата летњиковац на Топчидеру, а даривала је и Коло српских сестара, Цркву Св. Ваведења итд.

Although at first sight the wives of rich merchants and first industrialists in Serbia whose names were recorded in the list of gift givers and founders had the same scope of benefaction activity as the women rulers, it is a fact that the majority of them could contribute considerable funds only from the estate they inherited after their husbands died. Some of the most famous benefactresses are Anastasija Naka Spasić, Katarina Milovuk. Ljubica Luković and Stefanija Nikolić. Naka Spasić dealt with humanitarian work even during her husband’s life. She helped the church from her personal funds, providing bells, clothing and vessels, especially for the temples in Kosovo and Metohija. She worked a lot on the organization and activities of the Home of Charity in Štimlje, which was founded in 1920 for war orphans from Kosovo and Metohija. Her care for children, as one of the key roles of women in a society, was also shown through her engagement in the Yugoslav Union for Protection of Children founded in 1933, in which she firstly was the vicepresident, and then the president. After the Second World War, she became the president of the Union for Serbia. Her name, however, is on the list of greatest benefactors of the hospital within the Clinical Centre Dr Dragiša Mišović. Persida Milenković’s double widow status directed her toward intense dealing with humanitarian work, but her gift giving to her country and nation was, by her last will, transformed into endowment activity. She ordered that the Endowment of Persa R. Milenković should be founded from her estate in Kneginje Ljubice Street and that its incomes should be used for sending talented students of Belgrade University abroad. The Fund of Persa R. Milenković for helping students of the Trade Academy was founded from her estate in Dobračina Street in Belgrade. She left her summer house on Topčider as her legacy to the Red Cross, and she

Задужбинарке и добротворке

Women endowments and benefactress

Цана Спасић Cana Spasić

Никола Спасић Nikola Spasić

Кнегиња Персида Princess Persida

Надежда Петровић Nadežda Petrović

Иако странкиња у Србији, Стефанија Аутерт удата Николић, зреле године свог живота провела је у Мионици, у којој је њен муж држао апотеку. У знак захвалности за избављење из заробљеништва током Првог светског рата, Стефанија је даровала звоно за мионичку цркву и помагала је Фонд сиротих ученика у Мионици. Њен муж је, према жељи свој супруге, после смрти Стефаније даровао новац Фонду сиротих ученика, Трговачком удружењу, Занатском удружењу и Академији наука.

also gave gifts to the Circle of Serbian Sisters, the Church of the Entry of the Most Holy Theotokos into the Temple, etc. Although a foreigner in Serbia, Stefanija Autert married Nikolić, spent mature years of her life in Mionica where her husband ran a pharmacy. As a token of gratitude for her rescue from captivity during the First World War, Stefanija gave a bell to the church in Mionica and helped the Fund for Poor Pupils in Mionica. After Stefanija died, her husband gave some money, by the wish of his wife, to the Fund for Poor Pupils, the Merchants’ Association, the Craftsmen’s Association and the Academy of Science.

Сликарке

Painters

Судбина Катарине Ивановић била је у значајној мери условљена пријемом који је ова знаменита српска сликарка доживела у Београду, односно чињеницом да је расположење према њој зависило од оне струје у српској политичкој и културној елити која је имала претежан утицај да одређује вредносне системе и одлучује о томе шта је добро а шта не. Ипак, талентована уметница, прва школована српска сликарка и прва жена

The fate of Katarina Ivanović was, to a considerable extent, conditioned by the reception of this wellknown Serbian painter in Belgrade, i.e. the fact that the attitude toward her depended on the group in the Serbian political and cultural elite which had the prevailing inﬂuence in determination of the systems of values and which decided on what was good and what was not good. Nevertheless, the talented artist, the ﬁrst educated Serbian female

Ана Столић

Ana Stolić

чланица Српског ученог друштва, оставила је Народном музеју у Београду колекцију од 23 богато урамљена рада који су пристизали у неколико фаза. Осим тога, оставила је и новчани фонд Народном музеју, чија су средства била намењена за повремену рестаурацију њених слика. Део имовине Катарина Ивановић је тестаментом завештала и Српском ученом друштву. Слично је поступила и сликарка Бета Вукановић, супруга сликара Ристе Вукановића. Пред смрт поклонила је Музеју града Београда 264 слике, акварела, пастела и цртежа. Осим уметничке вредности, овај поклон имао је и своју историјску димензију, јер су значајан део колекције чинили портрети личности које су имале важну улогу у политичком и културном животу Краљевине Србије. Основала је и Фонд Ристе и Бете Вукановић при Факултету ликовних уметности у Београду са циљем да се из Фонда сваке године награђује најдаровитији студент путовањем у европске уметничке центре. Међу уметницама у српској културној историји ипак је Надежда Петровић оставила најдубљег трага. Талентована, образована, самосвојна, ангажована и еманципована, Надежда Петровић је била једна од првих националних радница. Једна је од оснивача Кола српских сестара, првог удружења жена које је започело са активним политичко-хуманитарним радом. Протести жена, митинзи, јавни говори о актуелној политичкој ситуацији били су дотада невиђени у престоничкој јавности. Била је и међу првим женама које су помагале и на самом бојишту током балканских ратова а као болничарка у Првом светском рату умире 1915. године у Ваљеву.

Задужбинарке и добротворке

painter and the first woman – member of the Serbian Learned Society, left a collection of 23 richly framed works, which arrived in several phases, to the National Museum in Belgrade. In addition, to the National Museum she left a fund with the money intended for occasional restoration of her paintings. By her will, Katarina Ivanović bequeathed a part of her property to the Serbian Learned Society. Something similar was done by the painter Beta Vukanović, the wife of the painter Risto Vukanović. Before she died, she gave 264 paintings, watercolours, pastels and drawings to the Belgrade City Museum. Besides its artistic value, this gift had its historical dimension because a significant part of the collection consisted of portraits of the persons who had an important role in the political and cultural life of the Kingdom of Serbia. She also established the Fund of Rista and Beta Vukanović at the Faculty of Fine Arts in Belgrade for the purpose of using the Fund every year for awarding the most talented student with a trip to European artistic centres. Among the artists in Serbian cultural history, Nadežda Petrović was the one who left the deepest trace. Talented, educated, independent, engaged and emancipated, Nadežda Petrović was one of the first national female workers. She was one of the founders of the Circle of Serbian Sisters, the first women’s association that started its active political-humanitarian work. Protests of women, rallies, public speeches on the current political situation had not been seen in the capital until then. She was among the first women who helped even on the battlefield during the Balkan Wars, and she died as a nurse in the First World War in Valjevo in 1915.

Women endowments and benefactress

Одређивање Краљева за централно место обележавања манифестације „Дани европске баштине 2012. године“ у Србији са темом „Даривање и задужбинарство“ пружило је могућност да се представи карактеристичан пут племенитости и задужбинарства чуван и развијан вековима у долини Ибра, у новије време с поносом названој Долином векова. Determination of Kraljevo as the central place of manifestation “European Heritage Days 2012” in Serbia, on the topic “Gifts and Endowments” has offered us the possibility to present the characteristic development of kindness and endowment activity kept and developed for centuries in the Ibar valley, which has recently been proudly called the Valley of Centuries.

Пут задужбинарства, од Студенице, Жиче, до најThe road of endowment activity, from Studeniновијих примера даривања у Краљеву, потврда ca, Žiča, up to the latest examples of gift giving in је истрајног (и у најтежим периодима историје Kraljevo, is the confirmation of persistent (even српског народа), успешног чувања и неговања in the most difficult periods of history of the Serнемањићког духа доброчинства, између два bian people), successful keeping and cherishing светска рата највише, утканог и уграђеног у битof the Nemanjićs’ spirit of benefaction, particularну карактеристику српског народа. | Први задужly between the two world wars, which is interwoбинари, ктитори и дародавци у средњовековној ven and integrated in the essential characteristic Србији били су из реда племства, црквених велиof the Serbian nation. | The first endowers, foundкодостојника и владара, а предњачили су предers and gift givers in mediaeval Serbia were nobleствници династије Немањић. | men, church dignitaries and rulБрој цркава и манастира подиers, but the representatives of Драган Драшковић гнутих у доба Немањића с праthe Nemanjić dynasty set an exвом га сврставају у најсјајнији ample. | The number of erectпериод српске историје. Моed churches and monasteries at тиви задужбинарства у време the time of the Nemanjićs jusНемањића били су религиозне tifiably classifies that period as и политичке природе. Задужthe brightest period of Serbian бина је реч српског порекла и history. The motives of endowу првобитном изговору задушје ment activity at the time of the значила је за душу. Српска реч Nemanjićs were of religious and задушје – на друге језике тешpolitical nature. Endowment is ко преводива због пуноће свог the word of Serbian origin and in Dragan Drašković значења које казује о потреби its original pronunciation zadušje човека да учини добро дело, it meant for the soul. The Serbian да дарује за своју душу, „да се word zadušje – difficult to transодужи богу и народу“ – ствоlate into other languages beрила је у Срба институцију заcause of the fullness of its meanдужбинарства, код других наing which speaks about the huрода непостојећу или мало поman need to do a good deed, to знату. Првобитни мотиви даgive a gift for their own soul, “to ривања и задужбинарства вреrepay the God and the people“ меном су постајали разноврснији, са широком – created in the Serbian nation the institution of лепезом повода и побуда: од очувања нациоendowment, which does not exist in other nations налних вредности, доброчинства на ползу српor they know little about. The initial motives of gift ском народу до све израженијих потреба за хуgiving and endowment activity have in the course манитарним радом, подизањем болница, шкоof time become diverse, with a broad range of moла, помагањем сиромашним ђацима, старим и tives and inspirations: from preservation of nationубогим, до најновијих примера хуманости и доal values, benefaction for the benefit of the Serbian брочинства, после елементариних непогода, поpeople up to the increasingly noticeable needs for пут земљотреса у Краљеву 3. новембра 2010. гоhumanitarian work, building hospitals and schools, дине. | Нит задужбинарства у Долини векова и helping poor pupils, the old and the weak, to the

Даривање и задужбинарство у краљевачком крају

Gift giving and endowment activity in the region of Kraljevo

latest examples of humanity and benefaction after natural disasters, such as the earthquake in Kraljevo, on the 3rd November 2010. The thread of endowment activity in the Valley of Centuries, even in the most difficult periods of slavery under Turkish rule, was preserved by Žiča. After numerous destructions, fires, devastations, already in the middle of the 13th century, Žiča was successfully renovated thanks to the endowers and contributors who were aware of the values and significance of this endowment of the Nemanjićs’, the foundation of Serbian spirituality and statehood. Thanks to that, Žiča, for centuries a lighthouse and a landmark toward salvation and a way out of the Balkan dangers, has always offered hope, belief and strength to the Serbian people in their preservation of the Orthodox religion, a memory of coronations of Serbian rulers from the Nemanjić dynasty and the need of gift giving and benefaction for ever recorded in the Žiča Charter of Stefan the First-Crowned in 1220. The need to accomplish and preserve the old glory of mediaeval Serbia and the Nemanjićs is best expressed in the change of the name Karanovac into Kraljevo, proposed by King Milan Obrenović and approved by his decree in 1882, as well as in the new symbols of this city: the coat of arms and the flag with seven crowns, according to the legend of the seven-door Žiča which says that a new door was opened for every crowned ruler, in the motto on the official coat of arms “Good to us, evil to no one“ and the Day of the City, the 7th October – King’s Day, in the church calendar dedicated to St. Simon, the first crowned Serbian king, Stefan the First-Crowned. The name of Bishop Joanikije Janja Nešković, who renovated the destroyed, derelict and overgrown Žiča in 1856, stands out from a series of names of endowers and contributors to the renovation and preservation of Žiča. Thanks to his efforts and devotion, Žiča revived regardless of numerous disputes, with the possibility of later elimination of the mistakes made during that renovation. In addition to other en-

Манастир Жича Žiča Monestery

у најтежим временима турског ропства, сачувала је Жича. После бројних рушења, паљења, пустошења, најпре већ половином 13. века, Жича је успешно обнављана захваљујући задужбинарима и приложницима који су знали вредности и значај ове задужбине Немањића, темеља српске духовности и државности. Захваљујући томе, Жича, вековни светионик и оријентир ка спасу и излазу из балканских опасности, увек је српском народу пружала наду, веру и снагу у очувању православља, спомен на крунисања српских владара Драган Драшковић

Dragan Drašković

из лозе Немањића и потребу даривања и доброчинства овековечену у Жичкој повељи Стефана Првовенчаног 1220. године. Потреба досезања и чувања старе славе средњовековне Србије и Немањића најбоље је изражена у промени имена Карановац у Краљево, које је краљ Милан Обреновић предложио и указом одобрио 1882. године, и новим обележјима овога града: грбу и застави са седам круна, по легенди о седмовратој Жичи која казује да су за сваког крунисаног владара отварана нова врата, геслу на свечаном грбу „Нама добро а никоме зло“ и Дану града, 7. октобру – Краљевдану, у црквеном календару посвећеном Св. Симону, првом крунисаном српском краљу, Стефану Првовенчаном. У низу задужбинара и приложника на обнови и очувању Жиче, истиче се име владике Јоаникија Јање Нешковића, који је 1856. обновио порушену и запустелу, у гору зараслу Жичу. Захваљујући његовом труду и залагању, Жича је, без обзира на бројна оспоравања, оживела, са могућношћу да грешке начињене у тој обнови касније буду отклоњене. Поред других задужбина, владика Јања је оснивач Фонда епископа ужичког Јоаникија, из кога су школовани сиромашни ученици и штампане књиге за потребе цркве. Током 19. века у краљевачком крају преовладавало је црквено задужбинарство. Са 7 000 гроша прилога кнез Милош Обреновић подигао је 1823/1824. године Храм Свете Тројице у Краљеву, а новим прилогом 1839. припрату и звоник. Црква Светог Богојављења у Врдилима била је задужбина попа Николе Костића из Мрсаћа. Црква посвећена Св. Ангелини у Закути подигнута је трудом народним, а новцем Томе Вучића Перишића. У порти манастира Жича прилозима породице Буњак подигнута је црква посвећена Светом Сави, 1940. године. Бројни су и најновији примери црквеног задужбинарства: монах Пахомије Петровић личним прилозима изградио је Храм Светог ђакона Авакума у манастирској шуми Жиче, због чега је одликован граматом ктитора 1980. године. Даривање и задужбинарство у краљевачком крају

dowments, Bishop Janja established the Fund of Bishop of Užice Joanikije, which served for providing support to poor students and publishing books for the needs of the church. During the 19th century, church endowments prevailed in the region of Kraljevo. With the contribution of 7 000 coins (groš), Prince Miloš Obrenović built the Church of the Holy Trinity in Kraljevo in 1823/1824, and with another contribution in 1839 he built its narthex and the bell tower. The Church of the Holy Epiphany in the village of Vrdila was the endowment of the priest Nikola Kostić from the village of Mrsać. The church dedicated to St. Angelina in Zakuta was built by the efforts of the population, and with the funds of Toma Vučić Perišić. The church dedicated to Saint Sava was built in the church yard of the Monastery of Žiča in 1940, with the contributions of the Bunjak family. There are numerous latest examples of church endowments: the monk Pahomije Petrović built the Church of the Holy Deacon Avvakum in the monastery forest of Žiča with his own funds, and that is why he was awarded the gramata of the founder in 1980. The Ćirović family from the village of Godačica built an endowment on their own land – the Monastery of the Holy Great Martyr Demetrius, called “Zgodačica”. Its construction lasted from 1975 tо 1984. The CWhurch of St. John the Forerunner in the village of Ratina was built by Dr Miodrag Petrović in 1992. The Temple of Saint Sava in Kraljevo was built by large contributions of Miloš Radenković, the entrepreneur from Kraljevo, who was awarded the Order of St. Sava of the 1st class on the 10th May 1999. The following endowers from the recent history of Kraljevo should be mentioned: Andjelko Savić, 1924, and Petar Bogavac, 1941, then Živka Djokić, 1958, and Dr Olivera Radojković Čolović, 2006. Their probate documents, although having legal formulations written in the manner prescribed by law, show the strength and value of the act of gift giving which is full of kindness and love for the home city and care for its population and close family. 69

Gift giving and endowment activity in the region of Kraljevo

Група код Манастира Жича, 1866 (РЕМ 8764-5437) A group in front of the Monastery of Žiča, 1866 (REM 8764-5437)

Драган Драшковић

Dragan Drašković

Породица Ћировић из Годачице на свом имању подигла је задужбину – манастир Светог великомученика Димитрија звани „Згодачица“. Изградња је трајала од 1975. до 1984. године. Цркву Св. Јована Претече у Ратини подигао је 1992. године др Миодраг Петровић. Храм Светог Саве у Краљеву подигнут је великим прилозима краљевачког предузимача Милоша Раденковића, због чега је одликован Орденом Св. Саве првог реда 10. маја 1999. године. У најновијој историји у Краљеву се истичу задужбинари: Анђелко Савић, 1924, и Петар Богавац, 1941, потом Живка Ђокић, 1958, и др Оливера Радојковић Чоловић, 2006. године. У њиховим оставинским документима, и поред правних и законски уобличених формулација, запажа се снага и величина чина даривања пуног племенитости и љубави према родном граду, и старања о његовим становницима и ближој родбини. Анђелко Савић, у завештању из 1924. године, каже: „Године су ми превалиле а чешће и побољевам те овим хоћу да наредим како да се учини распоред са мојом заоставштином... немајући своје деце хоћу да се сетим сиромашне деце мога родног места Краљева. У другом реду сетићу се изнемоглих стараца и старица у Краљеву о којима се у првом реду брине сама та општина… Кад моја жена Татија умре, све моје имање непокретно припашће фонду Анђелка Савића, трговца, и жене му Татије, који ће се образовати у Краљеву.“ Петар Богавац у тестаменту из 1941. пише: „Стар сам 71 годину. Деце немам. Имам само жену Бисенију… Док сам још при чистој свести и здравом разуму, желим да учиним распоред своје имовине, на случај моје смрти што овим чиним. 1. Плац са кућом и осталим просторијама у улици кнеза Лазара остављам у наслеђе трговачкој омладини у Краљеву... сем тога, остављам у наслеђе трговачкој омладини од покретних ствари салон за моју собу за рад са библиотеком...” Даривање и задужбинарство у краљевачком крају

Црква Св. Тројице, Краљево Church of the Holy Trinity, Kraljevo

In his will of 1924 Andjelko Savić says: “I am rather old, and I get sick very often so by this I want to deﬁne distribution of my estate... not having my own children, I want to remember the poor children from my home town Kraljevo. Secondly, I want to remember feeble old men and women in Kraljevo who are looked after primarily by the town authorities... When my wife Tatija dies, all my immovable property will belong to the fund of Andjelko Savić, merchant, and his wife Tatija, which will be established in Kraljevo.“ Petar Bogavac in his will of 1941 wrote: “I am 71 years old. I have no children. I have only my wife 71

Gift giving and endowment activity in the region of Kraljevo

Анђелко Савић | Anđelko Savić

Петар Богавац | Petar Bogavac

У уговору о поклону непокретности Живке Ђокић из 1958. године стоји: „Поклон се чини из побуда поштовања према племенитим задацима Црвеног крста и из љубави и поштовања према Црвеном крсту у чијим сам организацијама предано и дуги низ година добровољно радила.“ Др Оливера Радојковић Чоловић, у судском завештању из 2006. године, забележила је: „Ја Радојковић Оливера рођена 21.05.1929. године у Дракчићима код Краљева од оца Жарка остављам у наслеђе и то: Кућу к. бр. 98 у ул. Карађорђевој у Краљеву постојећа на кат. парцели 3273 КО Краљево уписана у поседовни лист 608 с правом коришћења земљишта које служи за редовну употребу зграде, а коју сам наследила иза мојих родитеља, затим све покретне ствари које се затекну у тој кући, затим антиквитетни намештај и антиквитете у сребру, стаклу и порцелану који се налазе у мом стану у Београду и све уметничке слике и то 95 комада, а које се налазе било у кући у Краљеву, било у стану у коме живим у Београду остављам у наслеђе Народном музеју Краљево уз на-

Bisenija... While I am still in my right mind and with common sense, I want to distribute my property in case of my death. 1. I bequeath the plot with the house and other rooms in Kneza Lazara Street to the merchant youth in Kraljevo ... in addition, as for the movable property I bequeath to the merchant youth the furniture for my study with the library...” Živka Djokić’s deed of donation of immovable property of 1958 states: “The gift is made out of respect for the noble tasks of the Red Cross and out of love and respect for the Red Cross in whose organizations I have devotedly and voluntarily worked for many years.“ Dr Olivera Radojković-Čolović, in her will of 2006, wrote: “I Radojković Olivera born on 21.05.1929 in Drakčići near Kraljevo father’s name Žarko bequeath the following: I bequeath the house cad. no. 98 in Karadjordjeva Street in Kraljevo on the cad. plot 3273 CM Kraljevo registered in the title deed 608 with the right to use of land that serves for regular use of the building, and which I have inherited from my parents, then all movable things that are found in that house, then

Драган Драшковић

Dragan Drašković

Живка Ђокић | Živka Đokić

Оливера Радојковић Чоловић | Olivera Radojković Čolović

лог (Легат) да кућа буде такође Народни музеј односно део Народног музеја и да служи за сталну поставку и уз налог (Легат) да у тој сталној поставци буде изложен део слика који им буде припао по овом завештању, што значи да не смеју предметну кућу издавати у закуп или продавати или додељивати својим радницима или трећим лицима на коришћење.“ Сачувана традиција даривања и задужбинарства са најновијим примерима у краљевачком крају, Долини векова, мотивише будуће приложнике и задужбинаре да истрају на овом јединственом путу, у свету неразумљивом и мало познатом. Богаћење и очување националних културних вредности на темељима даривања и задужбинарства доприноси и развоју српске културе у Европи.

the antique furniture and antiques made of silver, glass and china in my ﬂat in Belgrade and all paintings, i.e. 95 pieces, which are either in the house in Kraljevo or in the ﬂat in which I live in Belgrade to The national museum Кraljevo with the order (Legacy) that the house should also be made the National Museum, i.e. part of the National Museum and that it should serve for permanent display and with the order (Legacy) that the permanent display should exhibit part of the paintings that will belong to it according to this will, which means that the museum must not rent or sell or give the subject house to their workers or third parties for use.“ The preserved tradition of gift giving and endowment activity with the latest examples in the region of Kraljevo, the Valley of Centuries, motivates the future contributors and endowers to be persistent on this way, which is a unique, incomprehensible and little known phenomenon in the world. Enriching and preservation of national cultural values on the foundations of gift giving and endowment activity also contributes to the development of Serbian culture in Europe.

Даривање и задужбинарство у краљевачком крају

Gift giving and endowment activity in the region of Kraljevo

У самом језгру Краљева налазе се три задужбине које представљају својеврсне симболе града, како у архитектонском, тако и у културно-историјском смислу. In the central part of Kraljevo there are three endowments which represent specific symbols of the city, both in architectural and in cultural-historical sense.

Кафана ЗАДУЖБИНА Анђелка и Татије Савић

Kafana ZADUŽBINA Endowment of Andjelko and Tatija Savić

У центру Краљева, у Улици Милоша Великог бр. In the very centre of Kraljevo, in Miloša Velikog 42, налази се кафана коју Краљевчани зову „За- Street no. 42, there is a kafana that the people дужбина“. Ова приземна грађевина подигнута from Kraljevo call “Zadužbina (Endowment)”. This око 1900, је у архитектонском смислу без по- ground-ﬂoor building constructed around 1900. is себних стилских обележја. Изнад улазних врата, in the architectural sense without any special styна степенастој каменој атици, уклесан је натпис listic features. Above the entrance door, on the о намени задужбинара: Хотел Задужбина Анђел- stepped stone attic, there is an engraved inscripка Савића и супруге му Татије сиротој школској ом- tion about the intention of the endower: The Hoладини и изнемоглим старцима и старицама вароши tel Zadužbina owned by Andjelko Savić and his wife TatiКраљева. Анђелко Савић, рођен ja to the poor school youth and fee29. маја 1859. у Карановцу (од ble old men and women of the Мирјана Савић 1882. Краљево), био је трговац town of Kraljevo. Andjelko Savić, и рентијер, који је имао велиborn on the 29th May 1859 in ку имовину у Краљеву и КруKaranovac (since 1882 Kraljeшевцу. Поседовао је хектаvo), was a merchant and rentре земље, неколико трговачier who had large property in ких радњи, пекару и кафану. У Kraljevo and Kruševac. He posКраљеву је живео до 1919, када sessed hectares of land, severMirjana Savić се са супругом Татијом пресеal shops, a bakery and a kafana. лио у Београд, издавши кафану He lived in Kraljevo until 1919 у закуп. Преминуо је у Београwhen he leased out the kafana ду 30. октобра 1924. Анђелко and moved to Belgrade with his Савић је 15. септембра 1924. wife Tatija. He died in Belgrade, саставио тестамент којим је, on the 30 October 1924. On the будући да нису имали деце, го15th September 1924, Andjelko тово сву своју имовину након Savić made a will by which, since смрти супруге Татије оставио за оснивање Фон- they did not have any children, he left almost all his да за помоћ сиромашној деци и старима у Краљеву. Од property after the death of his wife Tatija for estabзавештаних непокретности највреднија је била lishing The Fund for Help to Poor Children and Old Peoкафана „Задужбина“. Воља дародавца налага- ple in Kraljevo. The kafana “Zaduzbina” was the most ла је да Фондом управљају председник Општин- valuable part of the bequeathed immovable propског суда, месни прота или најстарији свеште- erty. The will of the gift giver ordered that the Fund ник православне вере и управник Основне шко- should be managed by the president of the Muле у Краљеву. Две трећине средства Фонда даро- nicipal Court, the local priest or the oldest priest of давац је наменио сиромашној деци, којој ће се Orthodox religion and the principal of the Primaуочи Светог Николе и за Врбицу куповати одећа, ry School in Kraljevo. The gift giver allocated two а трећину средстава издржавању старијих грађа- thirds of the money from the Fund to poor children, на. | Татија Савић се 1936. из Београда преселила who will be bought clothes for Saint Nicholas Day

Задужбинарство xx века у Краљеву

Endowment of the xx century in Краљевo

у Краљево, где је 1941. преминула, након чега је воља дародавца почела да се реализује. Кафана „Задужбина“ је од краја 1944. до 1. јануара 1947. радила у саставу Радничко службеничке задруге, па под закупом Угоститељског предузећа „Столови“. Наследником тестамента 1948. именован је Градски народни одбор Краљево. Од 1954. до 1956. „Задужбина“ је пословала као самостална угоститељска радња, да би од 1956. до 2004. радила као кафана под закупом Угоститељског предузећа „Србија“, а од 2004. под закупом приватног угоститеља. Земљотрес у Краљеву 3. новем-

and Lazarus Saturday, and a third of the funds was determined for the support of old citizens. In 1936, Tatija Savić moved from Belgrade to Kraljevo, where she died in 1941 and after that the execution of the will started. The kafana “Zadužbina” worked within the Workers’ Cooperative from the end of 1944 until the 1st January 1947, and then it was leased out to the Catering Enterprise “Stolovi”. In 1948, the Town Council of Kraljevo was nominated as the legatee. From 1954 to 1956 “Zadužbina” operated as an independent restaurant, from 1956 to 2004 it worked as a kafana rented by the Cater-

бра 2010. знатно је оштетио објекат. Након делимичног реновирања 2011. „Задужбина“ наставља са радом.

ing Enterprise “Srbija”, and since 2004 it has been rented by a private owner. The earthquake that struck Kraljevo on the 3rd November 2010 severely damaged the building. After partial renovation in 2011, “Zadužbina” continued its work.

Богавчева задужбина

Bogavac’s Endowment

Познати краљевачки трговац, банкар и сенатор Петар Богавац рођен је 1870. у селу Савово, у близини манастира Студенице, где је завршио основну школу. Око 1890. почиње самостал-

The famous merchant, banker and senator from Kraljevo, Petar Bogavac was born in 1870 in the village of Savovo, near the Monastery of Studenica, where he ﬁnished his primary school. Around 1890,

Мирјана Савић

Mirjana Savić

но да се бави трговином, а нешто касније и привредом, банкарством и политиком. Био је учесник ратова 1912–1918. За председника општине у Краљеву биран је 1910. и 1920. Био је народни посланик Чачанског округа на листи радикала 1894–1908. и поново 1921, када је истовремено изабран и у Уставотворну скупштину. За народног посланика Жичког округа изабран је 1935. Постављен је за банског већника 1930, а за сенатора Моравске бановине изабран је 1938. Био је оснивач и касније председник Привредне банке у Краљеву, члан Управног одбора Акционарске штедионице, члан одбора Трговачке омлади-

Задужбинарство xx века у Краљеву

he began to deal with trade independently, and some time later with economy, banking and politics. He participated in the wars 1912–1918. He was elected Mayor of Kraljevo in 1910 and 1920. He was a member of parliament from the Čačak District, on the list of the Radical Party, from 1894 to 1908 and again in 1921, when at the same time he was elected for the Constituent Assembly. He was elected a member of parliament from the Žiča District in 1935. He was appointed councillor of the banovina in 1930, and he was elected senator of the Morava Banovina in 1938. He was the founder and later the president of the Commercial Bank in Kraljevo, a member of the

Endowment of the xx century in Краљевo

не у Краљеву, члан Школског одбора Трговачке школе, члан друштва „Матарушка Бања“ и један од оснивача Краљевачке задруге. Преминуо је 19. фебруара 1941. у Краљеву. Петар Богавац је, тестаментом сачињеним у Београду 15. фебруара 1941, осим велике имовине коју је наменио изградњи школе и цркве, завештао Трговачкој омладини Краљева своју кућу у Улици цара Лазара 83, као и „салон и собу за рад са библиотеком“. Богавчева задужбина саграђена је око 1923, као спратно здање, у стилу неокласицизма и необарока са елементима сецесије и представља једну од најлепших грађевина у Краљеву. Жеља дародавца, у делу који се односи на кућу, поштована је, у начелу, више од пола века. У кући су привремена седишта имале многе омладинске организације и удружења: Народна омладина, Савез социјалистичке омладине, Савез извиђача, Феријални савез, акцијаши, Планинарско друштво, Стрељачки савез, Смучарски клуб, Пливачки клуб, Фото-клуб, Кино-клуб, Радио-клуб, Студентска задруга, Музичка омладина, Књижевни клуб, Културно-уметничко друштво „Магнохром”, Пионирски инструктори, Омладинска задруга „25. мај“, Друштво за бригу о деци и др. Богавчево здање је ангажовањем Савеза социјалистичке омладине реновирано 1969–1970, уз поштовање свих урбанистичких услова и захтева Завода за заштиту споменика културе Краљево. У просторијама Богавчеве задужбине наставило се са динамичним културно-просветним активностима. Често су одржавани концерти, музичке и књижевне вечери, приредбе итд. Међутим, од 1985. слаби рад омладинских организација, а део простора почиње да се издаје у закуп приватним фирмама. Након доношења Закона о средствима у својини Републике Србије 1995. и на основу решења Републичке дирекције за имовину Богавчева задужбина је 1997. одузета од Општине Краљево и додељена на коришћење и управљање Секретаријату Министарства унутраМирјана Савић

Managing Board of the Stock Savings Bank, a member of the board of the Merchant Youth in Kraljevo, a member of the School Board of the Trade School, a member of the Society “Mataruška Banja” and one of the founders of the Kraljevo Cooperative. He died in Kraljevo on 19th February 1941. By his will made in Belgrade on the 15th February 1941, Bogavac bequeathed, besides his large property intended for the construction of a school and a church, his house in Cara Lazara Street 83 as well as “the furniture for my study with the library” to the Merchant Youth of Kraljevo. Bogavac’s Endowment was built around 1923, as a two-storey building of Neoclassical and Neo-Baroque style with some elements of Secession and it represents one of the most beautiful buildings in Kraljevo. The wish of the gift giver, regarding the house, was principally respected for more than half a century. A lot of youth organizations and associations had their temporary seats in this house: the National Youth, the Socialist Youth League, the Association of Scouts, the Youth Holiday Association, youth volunteer workers, the Mountain Climbing Society, the Shooting Association, the Ski Club, the Swimming Club, the Photo Club, the Film Club, the Radio Club, the Students’ Cooperative, the Musical Youth, the Literary Club, the Cultural-Artistic Society “Magnohrom”, Pioneers’ Instructors, the Youth Cooperative “25 May”, the Society for Children’s Care, etc. Bogavac’s Endowment was renovated in the period 1969-1970 by the engagement of the Socialist Youth League, respecting all urban planning conditions and requirements of the Institute for Cultural Heritage Preservation Kraljevo. Dynamic cultural and educational activities in the premises of Bogavac’s Endowment continued. There were often concerts, music and literary evenings, performances, etc. However, the activities of youth organizations have been reduced since 1985, and private companies started to rent some premises. After the Law on the Property Owned by the Republic of Serbia was passed in 1995 and on the 78

Mirjana Savić

шњих послова у Краљеву. Нови корисници су реновирали екстеријер и ентеријер Богавчеве задужбине, коју до данас користе за своје седиште. У циљу очувања и поштовања жеља дародаваца и идеја задужбинарства, а у складу са постојећим околностима, Скупштина општине Краљево одлучила је да се 1997. оснује „Фондацију Петар Богавац – Анђелко Савић“ са циљем помагања сиромашним ученицима основних и средњих школа, развоја стваралаштва, као и остваривања хуманитарних и других друштвено корисних циљева.

basis of the decision of the Republic Directorate for Property, in 1997 the Municipality of Kraljevo was dispossessed of Bogavac’s Endowment, which was then given to the Secretariat of the Ministry of Internal Affairs in Kraljevo for use and management. New users renovated the exterior and the interior of Bogavac’s Endowment and they have been using it as their seat since then. For the purpose of preserving and respecting the wishes of gift givers and the ideas of endowment activity, and in accordance with the existing circumstances, the Municipal Assembly of Kraljevo decided in 1997 to establish “The Fund Petar Bogavac – Andjelko Savić“ (since 2008 the Foundation) for the purpose of helping poor pupils and secondary school students, development of creative work, as well as for accomplishing humanitarian and other goals for the beneﬁt of the society.

Црвени крст Краљево Задужбина Живке Ђокић

Тhe red cross Кraljevo The Endowment of Živka Djokić

Црвени крст у Карановцу основан је 1876. године. У раду ове организације, поред бројних племенитих личности, значајно место заузимају задужбинари Живка и Љубисав Ђокић. Љубисав Ђокић је био краљевачки трговац мешовитом робом у периоду између два светска рата. Живка, која је завршила Женску занатску школу, супругу је помагала у послу, старајући се о финансијама. Уочи Другог светског рата имали су неколико кућа са становима у граду које су издавали под кирију, као и више земљишних парцела у околним селима. Нису имали деце. Живка Ђокић је од 1934. учествовала у раду Женског хришћанског покрета у Краљеву, чија је главна активност била збрињавање сиромашне деце у сарадњи са Црвеним крстом Краљево. Током Другог светског рата помагала је рад Дечјег хранилишта у Матарушкој Бањи.

The Red Cross in Karanovac was founded in 1876. In the work of this organization, the endowers Živka and Ljubisav Djokić have a significant place among numerous kind persons. Ljubisav Djokić was a Kraljevo grocer in the period between two world wars. Živka, who finished the Women’s School of Crafts, helped her husband with his work, taking care of finances. On the eve of the Second World War they had several houses with flats in the town which they rented as well as several land plots in the surrounding villages. They had no children. From 1934 Živka Djokić participated in the work of the Women’s Christian Movement in Kraljevo, whose main activity was sheltering poor children in collaboration with the Red Cross Kraljevo. During the Second World War she helped the work of the Centre for Providing Food for Children in Mataruška Banja.

Задужбинарство xx века у Краљеву

Endowment of the xx century in Краљевo

По завршетку рата, у првом таласу национализације, Ђокићима је национализован већи део имовине. Остала им је кућа са двориштем у Улици цара Лазара бр. 19, коју је Живка Ђокић 1958. поклонила тадашњем Среском одбору Црвеног крста Краљево и Општинском одбору Црвеног крста. Саграђена тридесетих година прошлог века, са елементима архитектуре модерне, кућа је препознатљива по хоризонталној декорацији, која заузима уличну и део дворишне фасаде, у висини прозора. Упркос жељи задужбинарке, Комисија за национализацију НОО Краљево је 1959. донела ре-

Мирјана Савић

After the end of the war, in the ﬁrst wave of nationalization, a larger part of the Djokićs’ estate was nationalized. They were left with only one house with the yard in Cara Lazara Street no. 19, which Živka Djokić donated to the then District Board of the Red Cross Kraljevo and the Municipal Board of the Red Cross in 1958. The house was built in the thirties of the last century, with the elements of modern architecture, and it is recognizable by its horizontal decoration covering the street façade and a part of the yard façade, at the height of the window. In spite of the endower’s wish, in 1959 the Nationalization Committee of the National Board of

Mirjana Savić

шење о национализацији куће Ђокића. Локалне власти одлучиле су да ту настане две породице. Рад Црвеног крста Краљево одвијао се у просторијама Дома друштвених организација Краљево све до средине седамдесетих година, када се сели у задужбину Живке Ђокић, са могућношћу коришћења само дела куће. На захтев Општинске организације Црвеног крста Краљево 1993. укинуто је решење Комисије за национализацију бившег НОО Краљево из 1959. Тек 2008, тачно пола века после добијања куће на поклон, након селидбе станара, Црвени крст Краљево коначно стиче могућност коришћења читаве куће. Захваљујући значајној донацији јапанске владе почетком 2012, започета је адаптација дела куће како би се простор прилагодио потребама ове хуманитарне организације. Живка Ђокић је преминула 21. новембра 1970, не доживевши да види испуњење своје ктиторске жеље. Пре смрти, разочарана непоштовањем свог завештања, одлучила је да неколико земљишних парцела у Жичи и Сијаћем пољу, уместо Црвеном крсту Краљево, поклони основној школи у Матаругама, одакле је пореклом био њен супруг, за оснивање фонда из кога ће се на Видовадан одлични ученици награђивати књигама.

Задужбинарство xx века у Краљеву

the Municipality of Kraljevo made a decision on nationalization of the Djokićs’ house. The local authorities decided to allow two families to live there. The Red Cross Kraljevo worked in the premises of the Centre of Social Organizations Kraljevo all until the middle of the seventies, when it moved to Živka Djokić’s endowment, with the possibility of using only a part of the house. At the request of the Municipal Organization of the Red Cross Kraljevo in 1993, the decision of the Nationalization Committee of the former National Board of the Municipality of Kraljevo from 1959 was revoked. Only in 2008, exactly half a century after obtaining the house as a gift, after the tenants had moved out, the Red Cross Kraljevo finally obtained the possibility of using the entire house. Adaptation of a part of the house so that the premises could be adjusted to the needs of this humanitarian organization began thanks to a significant donation of the Japanese Government at the beginning of 2012. Živka Djokić died on the 21st November 1970 not living to see the fulfilment of her wish. Before she died, being disappointed with the disregard of her bequest, she decided to donate several land plots in Žiča and Sijaće Polje to the Primary School in Mataruge, her husband’s place of birth – instead of giving it to the Red Cross Kraljevo - for establishing a fund which would award the best pupils with books for the Saint Vitus Day.

Endowment of the xx century in Краљевo

Изузетно дуга и богата задужбинарска традиција говори о важној и незаобилазној улози овог антрополошког феномена у грађењу нашег свеукупног културног идентита. An extremely long and rich endowment tradition speaks about the important and inevitable role of this anthropological phenomenon in building our overall cultural identity.

У основи самог чина даривања, који се у зависIn the basis of gift giving, which is translated ности од облика и намена, преводи у легат, фонд, into a legacy, a fund, a foundation or a bequest, задужбину или заоставштину, лежи трансмисија depending upon its form and purpose, there lies the самог ДОБРА. Јер даривање, само по себи, исtransmission of GOOD. For, gift giving excludes any кључује сваку прагматичност и представља чин pragmatism and represents an act of goodness, joy доброте, радости и обостраног задовољста, оноand mutual satisfaction, both of the one who gives га ко даје и онога ко прима поклон. Ако је приand the one who receives the gift. If this kind act is том овај племенити чин лишен свакe промисthus deprived of any idea of return, then it can be ли о узвраћању, онда је то потпуно и право даcalled complete and true gift giving. Although the ривање. Иако нас савремени modern system of values teaches систем вредности учи отуђеus alienation, general inversion ности, свеопштој инверзији of emotions and disappearance Сузана Новчић емоција и нестанку емпатије, of empathy, there are still kind још увек међу нама има племеindividuals among us who, by нитих појединаца, који својим their individual examples of индивидуалним примерима саcollecting cultural and artistic купљања културних и уметничdeeds and then renouncing ких остварења и потом одриthem, conﬁrm a high cultural Легати Оливере цања од њих, потврђују висоawareness and most directly Радојковић Чоловић contribute to the preservation ку културну свест и најдиректније доприносе очувању и зашand protection of cultural тити културне баштине. | Један heritage. од најбројних и историјски глеOne of the most numerous Suzana Novčić дано најчешћих примера даand historically speaking most ривања јесу уметнички легаfrequent examples of gift giving is ти. Заоставштине уметника и artistic legacy. Bequests of artists колекционара постале су сасand collectors have become a тавни део наше културне башconstituent part of our cultural Legacies of Olivera тине, а потврду за то можемо heritage, and the conﬁrmation наћи у музејским збиркама, арof this can be found in museum Radojković Čolović хивским и сличним фондовиholdings, archive and similar ма. | Легати као културно добро funds. које Музеји добијају од племеLegacies as the cultural property нитих појединаца „намењени су пре свега широthat museums obtain from kind individuals are ком друштвеном контексту и представљају ин“intended before all to a broad social context дивидуални печат стицања (одрицања) и предаand represent individual acquiring (renouncing) вања имовине будућим поколењима“. Чин приof property and handing it down to future купљања толико је усађен у људско понашање да generations“. The act of collecting has been га с правом можемо сврстати у категорију есенso much embedded in human behaviour that цијалних особина човека, као што су рад, љубав, we can reasonably classify it as a category of спознаја. Мотиви сакупљања могу бити различиessential characteristics of man, such as work, ти – економске природе, конвенционални пресlove, cognition. The motives of collecting can be

Како се гради баштина

How to build heritage

тиж, историјско-уметничке вредности и други интереси, који за музеологију немају претерани значај. Јер оно што одређује легат нису мотиви сакупљања, пасије колекционарства, дозе фетишизма и опсесивности, већ утврђене вредности материјалне и духовне културе и традиције. Животни пут лекара и хуманисте Оливере Радојковић Чоловић, богат и занимљив, обележен је изузетном каријером у области анестезиологије и реанимације, а истовремено и немерљивом хуманошћу, којом је показала велику љубав према своме родном граду. Рођена је у Дракчићима 1929. године, у честитој породици солунца Жарка Чоловића и мајке Миље. Са 17 година, из ратом порушеног Краљева одлази за Београд. Студирала је и завршила Медицински факултет у Београду, а постдипломске студије у Копенхагену и Београду, где је и докторирала. Током своје професионалне каријере, код нас и у свету, постигла је изузетне резултате, и од пионира, постала врхунски стручњак у области анестезиологије. Преминула је у Београду 2010. године. Уз то што је остварила изузетену професионалну каријеру, др Оливера Радојковић Чоловић била је велики поштовалац културе и уметности. Још као студент показала је интересовање за свет уметности, сакупљајући иконе, слике и вредне предмете покућства. Њена збирка је из године у годину расла, као што су расла и њена пријатељства са уметницима, од којих су нека била за цео живот (Младен Србиновић, Мирјана Михаћ Србиновић, Ксенија Дивјак и други). Први Оливерин дар Музеју била је Збирка српских икона из XIX века, коју је поклонила 1986. године. Збирка садржи 13 уља на платну и 8 темпера на стаклу. Иконе су настале у Подунављу и дело су непознатих самоуких сликара-иконописаца. Својом иконографијом, јаким и разиграним колоритом, са ликовима светаца, који подсећају на обичног човека (сељака, ратара), плене шармом народне, фолклорне уметности. Ова особена колекција значајна је као докуменСузана Новчић

different – economic nature, conventional prestige, historical-artistic values and other interests, which do not have an essential importance for museology. For, what determines a legacy is not the motives of collecting, passion of collection, doses of fetishism and obsession, but the established values of material and spiritual culture and tradition. The life of the doctor and humanist Olivera Radojković Čolović, which was rich and interesting, was marked with an outstanding career in the field of anaesthesiology and reanimation, and at the same time with immeasurable humanity by which she showed her great devotion to her home town. She was born in the village of Drakčići in 1929 into an honest family of Žarko Čolović, a soldier who fought at the Thessaloniki front, and mother Milja. At the age of 17, she left Kraljevo, which had been destroyed in the war, and went to Belgrade. She graduated from the Faculty of Medicine in Belgrade, and finished her postgraduate studies in Copenhagen and Belgrade, where she earned her doctoral degree. During her professional career, both in our country and abroad, she achieved outstanding results and, from a pioneer, she became a top expert in the field of anaesthesiology. She died in Belgrade in 2010. Apart from her outstanding professional career, Dr Olivera Radojković Čolović was a great admirer of culture and art. Already as a student, she showed her interest in the world of art by collecting icons, paintings and valuable household objects. Her collection increased from year to year, but her friendships with artists, some of them lasting for the whole life (Mladen Srbinović, Mirjana Mihać Srbinović, Ksenija Divjak, etc.), also grew. Olivera’s first gift to the Museum was The Collection of Serbian Icons from the XIX century, given in 1986. The collection contains 13 oil paintings on canvas and 8 tempera paintings on glass. The icons were created in Podunavlje by unknown self-taught painters-icon writers. By their iconography, strong and playful colours, with the characters of saints 84

Suzana Novčić

Богородица са Христом, икона The Mother of God with Christ, icon

Младен Србиновић, Дубровачка недеља Mladen Srbinović, A Sunday in Dubrovnik

тарна и аутентична ликовна вредност народног стваралаштва у XIX веку. Чињеница да је велики део оваквог културног блага нестао, чини овај легат још вреднијим, како за стручну обраду, тако и за широку културну јавност. Своју племенитост, високу свест и старање о културној баштини, на крају, ауторитет и пријатељство са уметником Мирком Почучом, Оливера Радојковић Чоловић уложила је у још један поклон Музеју. Реч је о спомен-збирци Мирка Почуче, ствараоца и колекционара, коју чини Збирка аутопортрета и портрета уметника. Њена вредност континуирано расте и шири мисију отвореног и живог легата (у основној збирци је било 40 уметничких дела, а данас их је 64). Већина сакупљених дела настала је у првој половини и средином двадесетог века, и представља портрете и аутопортрете наших изузетних уметника, у широком генерацијском распону: Михаила Петрова, Ивана Радовића, Милоша Голубовића, Винка Грдана, Младена Србиновића, Александра Томашевића, Миће Поповића и других. Две деценије касније, Оливера Радојковић Чоловић поклонила је Музеју богату и разноврсну Збирку уметничких дела, сачињену од радова значајних аутора савремене српске уметности. Ова инспиративна уметничка целина садржи 120 дела, од којих се по бројности издвајају радови Мирјане Михаћ (укупно 34 рада), Младена Србиновића (34) и Ксеније Дивјак (19). Поред акварела Ксеније Дивјак, поетичних визија Мирјане Михаћ, графика и цртежа Младена Србиновића, ова значајна колекција нас води и кроз цртеже Петра Добровића, Даде Ђурића, Миће Поповића, софистицирана дела Мила Милуновића и Љубице Цуце Сокић, радове Данице Антић, Мариа Маскарелија, Моме Капора и других. Мањи део овог легата (укупно 35 уметничких дела) презентован је у Галерији Народног музеја 2005. године као самостална експозиција и најава будућег музејског фундуса. Други део стигао је у Музеј 2010. године, након смрти др Оливере Како се гради баштина

which remind of a common man (peasant, farmer), they attract with the charm of national, folk art. This specific collection is important as a documentary and authentic value of national artistic work in the XIX century. The fact that a large part of such cultural wealth has disappeared makes this legacy even more valuable, both for professional treatment and for the broad cultural public. Olivera Radojković invested her kindness, high consciousness and care for cultural heritage and, ultimately, authority and friendship with the artist Mirko Počuča in another gift to the Museum. It s a memorial collection of Mirko Počuča, artist and collector, i.e. the Collection of Self-Portraits and Portraits of Artists. The value of this legacy, which used to have 40 works in its basic collection, and today there are 64 of them, constantly increases and spreads the mission of an open and living legacy. Most works were created in the first half and the middle of the twentieth century and they represent the portraits and self-portraits of our outstanding artists in a wide generation range: Mihailo Petrov, Ivan Radović, Miloš Golubović, Vinko Grdan, Mladen Srbinović, Aleksandar Tomašević, Mića Popović and others. Two decades later, Olivera Radojković Čolović donated to the Museum a rich and various Collection of Paintings composed of paintings by important authors of modern Serbian art. This inspiring artistic whole contains 120 works, and the most numerous among them are those painted by Mirjana Mihać (34), Mladen Srbinović (34) and Ksenija Divjak (19). Besides Ksenija Divjak’s watercolours, Mirjana Mihać’s poetic visions, Mladen Srbinović’s prints and drawings, this significant collection also leads us through the drawings of Petar Dobrović, Dado Djurić, Mića Popović, sophisticated works of Milo Milunović and Ljubica Cuca Sokić, works of Danica Antić, Mario Maskareli, Momo Kapor and others. A smaller part of this legacy (the total of 35 paintings) was presented in the Gallery of the National Museum in 2005 as an independent exhibition and announcement of the future museum collection. 87

How to build heritage

Радојковић Чоловић. Поред легата слика и икона, поклонила је и богату Збирку покућства и намештаја (укупно 157 предмета од стакла, керамике, порцелана и дрвета) и породичну кућу у Краљеву за формирање легата. Дародавца попут др Оливере Радојковић Чоловић, Народни музеј није имао од оснивања 1950. године, а како сам Музеј представља важан део широког контекста градске баштине, то ни град Краљево одавно није имао захвалнијег и заслужнијег дародавца из редова својих грађана. Овакво даривање, велико и безусловно, богато и сложено, у себи носи изузетан животни принцип и жељу да задовољство и радост трају колико и уметност, славећи и ширећи сам чин доброчинства.

Сузана Новчић

The second part was given to the Museum in 2010, after the death of Dr Olivera Radojković Čolović. In addition to the legacy of paintings and icons, she also left a rich Collection of Household Objects and Furniture (the total of 157 objects of glass, ceramics, china and wood) and her family house in Kraljevo for establishing a legacy. The National Museum has not had a gift giver like Dr Olivera Radojković Čolović since it was founded in 1950, and as the Museum represents an important part of a wide context of city heritage, the city of Kraljevo has not for a long time had a greater and more meritorious gift giver among its population. What is inherent in such gift giving, large and unconditional, rich and complex, is an outstanding life principle and a wish that satisfaction and joy should last as long as art, glorifying and spreading the act of benefaction.

Suzana Novčić

Мирјана Михаћ, Зима Мirjana Mihać, Winter

Закон о задужбинама и фондацијама

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Предмет уређивања Члан 1. Овим законом уређује се оснивање и правни положај задужбина и фондација, имовина, унутрашња организација, упис и брисање из регистра, делатност, статусне промене, надзор над радом задужбина и фондација, престанак рада, друга питања од значаја за њихов рад, као и правни положај и деловање представништава страних задужбина и фондација. Задужбина и фондација Члан 2. Задужбина, у смислу овог закона, јесте правно лице без чланова којем је оснивач наменио одређену имовину (основна имовина) ради доброчиног остваривања општекорисног циља или приватног интереса, односно циља који није забрањен Уставом или законом. Фондација, у смислу овог закона, јесте правно лице без чланова и основне имовине које је основано ради доброчиног остваривања општекорисног циља који није забрањен Уставом или законом. Циљеви задужбине и фондације Члан 3. Остваривањем општекорисног циља, у смислу овог закона, сматрају се активности усмерене на промовисање и заштиту људских, грађанских и мањинских права, промовисање демократских вредности, европских интеграција и међународног разумевања, одрживи развој, регионални развој, равоправност полова, унапређење социјалне и здравствене заштите, промовисање и унапређење културе и јавног информисања, промовисање и популаризацију науке, образовања, уметности и аматерског спорта, унапређивање положаја особа са инвалидитетом, бригу о деци и младима, помоћ старима, заштиту животне средине, борбу против корупције, заштиту потрошача, заштиту животиња, хуманитарне и друге активности којима задужбине и фондације остварују општекорисне циљеве односно интересе. Задужбине и фондације остварују општекористан циљ из става 1. овог члана и када је њихова активност усмерена на одређени круг лица која припадају одређеној професији, националној, језичкој, културној и верској групи, полу или роду, односно на лица која живе на одређеном подручју. Остваривањем приватног интереса, у смислу овог закона, сматрају се активности усмерене на остваривање појединачних интереса оснивача задужбине, његове породице или трећих лица (породичне задужбине које се оснивају у циљу школовања чланова породице и у неке друге правно дозвољене сврхе).

Задужбина и фондација као недобитне невладине организације Члан 4. Задужбине и фондације, у смислу овог закона, јесу недобитне невладине организације. Добровољност и самосталност оснивања задужбине и фондације Члан 5. Задужбине и фондације оснивају се добровољно и самосталне су у одређивању својих циљева. Недопуштени циљеви задужбине и фондације Члан 6. Циљеви и деловање задужбине и фондације не смеју бити у супротности са правним поретком, а нарочито не смеју бити усмерени на насилно рушење уставног поретка и нарушавање територијалне целовитости Републике Србије, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости заснованих на расној, националној, верској или другој припадности или опредељењу, као и полу, роду, физичким, психичким или другим карактеристикама и способностима. Циљеви и деловање задужбине и фондације не смеју бити усмерени на остваривање посебних интереса политичких странака. Под посебним интересима политичких странака из става 2. овог члана сматра се непосредно учешће у изборној кампањи или прикупљање средстава за изборну кампању одређене политичке странке, коалиције или кандидата, као и финансирање политичке странке, коалиције или кандидата. Циљеви и деловање задужбине основане завештањем не могу бити усмерени на остваривање приватних интереса који су у супротности са одребама закона којима се уређује ништавост завештања. Пореска ослобађања Члан 7. На средства која задужбина која је основана ради остваривања општекорисног циља и фондација стичу бестеретно (од добровољних прилога, поклона, донација, финансијских субвенција, заоставштина, и сл.) не плаћају се порези установљени законом.

Јавност рада Члан 8. Задужбина која остварује општекористан циљ и фондација обавезне су да годишњи извештај о раду учине доступним јавности, објављивањем путем интернета, публикације или на други погодан начин. Задужбина и фондација обавезне су да годишњи финансијски извештај доставе Агенцији за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција), у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија. Време за које се оснивају задужбина и фондација Члан 9. Задужбине и фондације оснивају се на неодређено или одређено време. Задужбина и фондација оснива се на неодређено време, ако у оснивачком акту није одређено да траје до одређеног времена, наступања одређеног догађаја или постизања одређеног циља. У случају да оснивачким актом није одређено на које време се оснива, сматра се да су задужбина и фондација основане на неодређено време.

II. ОСНИВАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ И ФОНДАЦИЈЕ Оснивач и оснивачки акт Члан 10. Задужбину и фондацију могу основати једно или више пословно способних домаћих или страних физичких или правних лица. Задужбина и фондација оснивају се актом о оснивању или уговором (у даљем тексту: оснивачки акт), састављеним у писменој форми. Оснивачки акт доноси оснивач. Потписи оснивача на оснивачком акту оверавају се у складу са законом. Задужбина се оснива и завештањем, а ако оставилац није одредио извршиоца завештања, суд надлежан за вођење оставинског поступка одређује извршиоца завештања. На извршиоца завештања из става 5. овог члана, који је задужен за упис у Регистар задужбина и фондација, примењују се прописи који уређују наслеђивање. Основаној задужбини и фондацији могу приступити друга физичка и правна лица у својству суоснивача, ако оснивачким актом није другачије одређено, на начин утврђен статутом задужбине и фондације.

Садржина оснивачког акта Члан 11. Оснивачки акт задужбине и фондације садржи: лично име, односно назив и адресу односно седиште оснивача; назив и седиште задужбине и фондације; циљеве оснивања, лично име и адресу лица овлашћеног за заступање задужбине и фондације; потпис оснивача и његов јединствени матични број, односно број пасоша и земљу издавања пасоша за осниваче који су страни држављани, матични број, печат и потпис заступника правног лица ако су оснивачи правна лица, као и датум доношења оснивачког акта. Оснивачки акт задужбине садржи и податке о основној имовини задужбине, укључујући и податке о процењеној вредности основне имовине од стране овлашћеног судског вештака ако се основна имовина састоји од ствари или права. Оснивачки акт може да садржи и друге одредбе од значаја за оснивање и деловање задужбине и фондације. Основна имовина задужбине Члан 12. Основна имовина задужбине може бити у стварима, правима и новцу. Најмања вредност основне имовине неопходне за оснивање задужбине износи 30,000 Евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан оснивања. Изузетно од одредбе става 2. овог члана, у Регистар задужбина и фондација може се уписати и задужбина чија је вредност основне имовине мања од вредности основне имовине из става 2. овог члана, по претходно прибављеном мишљењу министарства надлежног за културу (у даљем тексту: Министарство), односно за задужбине које се оснивају на територији Аутономне покрајине Војводине – органа те аутономне покрајине надлежног за послове културе, о томе да је основна имовина задужбине довољна за остваривање циљева због којих се оснива. Одредба става 2. овог члана не односи се на задужбине чија је имовина национализована. Послове из става 3. овог члана надлежни орган Аутономне покрајине Војводине обавља као поверене послове. Члан 13. Права које је оставилац имао у часу смрти, а која је завештањем распоредио у корист задужбине основане ради остваривања општекорисног циља или фондације, не чине заоставштину и не улазе у вредност заоставштине на основу које се израчунава нужни део, осим ако је оставилац одредио другачије.

Опозив оснивачког акта Члан 14. Оснивач може опозвати оснивачки акт задужбине и фондације пре уписа задужбине и фондације у Регистар задужбина и фондација. Побијање оснивачког акта Члан 15. Сваки од оснивача задужбине и фондације може побијати оснивачки акт из разлога који су законом којим се уређују облигациони односи прописани као разлози ништавости. Ненаследивост права оснивача Члан 16. Права оснивача да учествују у управљању задужбином основаном ради остваривања општекорисног циља и фондацијом и њихова друга права у погледу задужбине и фондације не прелазе на наследнике.

III. НАЗИВ, СЕДИШТЕ И ЗНАК ЗАДУЖБИНЕ И ФОНДАЦИЈЕ Назив задужбине и фондације Члан 17. Назив задужбине и фондације одређује се оснивачким актом и статутом и мора садржати реч „задужбина”, односно „фондација”. Назив задужбине и фондације може садржати и име одређеног физичког или правног лица, државе, домаће или стране организације, међународне организације или територијалне јединице, под условима прописаним законом. За употребу имена, односно назива из става 2. овог члана, потребна је сагласност физичког лица, правног лица, надлежног органа или организације чије је то име, односно назив. Након смрти физичког лица из става 2. овог члана, сагласност за употребу његовог имена дају наследници првог наследног реда. Ако нема наследника првог наследног реда, Министарство цени, с обзиром на циљеве и значај задужбине, односно фондације, да ли задужбина или фондација може у свом називу имати име историјске личности. Агенција ће такав назив задужбине, односно фондације регистровати по прибављеном мишљењу надлежног министарства. 95

Назив задужбине, односно фондације, ако је то предвиђено статутом, може се уписати у Регистар задужбина и фондација и у преводу на један или више страних језика, с тим што се тај упис врши после уписа назива задужбине, односно фондације на српском језику и ћириличком писму, односно језику и писму националне мањине ако је статутом предвиђен упис на језику и писму националне мањине. Назив задужбине и фондације може садржати поједине стране речи исписане у изворном облику ако оне чине назив међународне организације чији је задужбина или фондација члан, ако су те речи уобичајене у српском језику, ако за њих нема одговарајуће речи у српском језику или ако се ради о речима на мртвом језику. Назив задужбине и фондације не може да садржи елементе из члана 6. став 1. овог закона. Скраћени назив Члан 18. Задужбина и фондација могу имати и скраћени назив који се одређује статутом задужбине и фондације. Скраћени назив уписује се у Регистар задужбина и фондација. Разликовање назива односно скраћеног назива Члан 19. Назив, односно скраћени назив задужбине и фондације не може бити идентичан називу, односно скраћеном називу других задужбина и фондација које су уписане или раније уредно пријављене за упис у Регистар задужбина и фондација. Обавезност употребе назива Члан 20. Назив и скраћени назив задужбине и фондације употребљавају се у правном саобраћају у облику у коме су уписани у Регистар задужбина и фондација. Седиште задужбине и фондације Члан 21. Седиште задужбине, односно фондације јесте место из којег се управља активностима задужбине и фондације одређено оснивачким актом и статутом задужбине, односно фондације. Седиште задужбине, односно фондације мора бити на територији Републике Србије. Седиште и адреса задужбине, односно фондације уписују се у Регистар задужбина и фондација.

Симболи визуелног идентитета Члан 22. Задужбина и фондација могу имати свој знак, логотип и друге симболе, у складу са статутом. Промена назива, седишта и знака Члан 23. Овлашћени орган задужбине и фондације може, у складу са законом, оснивачким актом и статутом променити назив, седиште или знак задужбине, односно фондације. Седиште задужбине, односно фондације одређено оснивачким актом може се променити статутом.

IV. РЕГИСТАР ЗАДУЖБИНА И ФОНДАЦИЈА Орган надлежан за послове уписа и вођење Регистра Члан 24. Упис у Регистар задужбина и фондација (у даљем тексту: Регистар) врши Агенција, као поверени посао. Ближу садржину и начин вођења Регистра из става 1. овог члана прописује министар надлежан за послове културе (у даљем тексту: Министар). Висину накнаде за упис задужбина и фондација у Регистар и друге услуге које пружа Агенција у поступку вођења Регистра, одређује управни одбор Агенције, уз сагласност Владе. Агенција води Регистар преко Регистратора задужбина и фондација (у даљем тексту: Регистратор). На услове и поступак именовања и разрешења Регистратора, као и на његова овлашћења и обавезе, сходно се примењују одредбе закона којим се уређује оснивање и рад Агенције за привредне регистре, осим ако овим законом није другачије прописано. Упис у Регистар Члан 25. Упис у Регистар врши се на основу пријаве за упис. Пријава за упис садржи: податке о подносиоцу пријаве, податке који се уписују у Регистар, датум подношења пријаве и потпис подносиоца пријаве. Пријаву за упис подноси овлашћени заступник задужбине и фондације. Уз пријаву се подноси: 1) доказ о идентитету оснивача и лица овлашћеног за заступање, фотокопија личне карте или пасоша или извод из регистра у којем је регистровано правно лице ако је оснивач задужбине и фондације правно лице; 97

2) оснивачки акт задужбине, односно фондације, са овереним потписима оснивача, односно правноснажно решење о наслеђивању, ако се задужбина оснива завештањем; 3) решење о одређивању извршиоца завештања, ако је задужбина основана завештањем; 4) акт о именовању органа управљања задужбине и фондације; 5) статут задужбине и фондације; 6) доказ о уплаћеним новчаним средствима неопходним за оснивање задужбине, односно процена судског вештака о вредности основне имовине у стварима и правима која је намењена за оснивање задужбине; 7) друге исправе утврђене законом; 8) доказ о уплати накнаде. Одбацивање пријаве за упис Члан 26. Регистратор закључком одбацује пријаву за упис: 1) ако пријава, оснивачки акт или статут не садрже све податке прописане законом; 2) ако је пријава поднета од стране неовлашћеног лица или ако уз пријаву нису поднете прописане исправе. Пријава за упис која има неки од недостатака из става 1. овог члана неће се одбацити ако подносилац пријаве у року који му одреди Регистратор, а који не може бити краћи од 15 дана, отклони утврђене недостатке. Закључак из става 1. овог члана је коначан и против њега се може покренути управни спор. Одбијање пријаве за упис Члан 27. Регистратор решењем одбија пријаву за упис задужбине и фондације: 1) ако се назив задужбине и фондације јасно не разликује од назива друге задужбине и фондације, која је уписана или раније уредно пријављена за упис у Регистар; 2) ако је назив задужбине и фондације у супротности са чланом 17. ст. 1–3. овог закона. 3) ако утврди да нису испуњени законом прописани услови за упис у Регистар. Решење из става 1. овог члана је коначно и против њега се може покренути управни спор. Члан 28. Упис у Регистар врши се у року од 30 дана од дана подношења уредне пријаве за упис. Решење о упису у Регистар је коначно и против њега се може покренути управни спор.

Стицање својства правног лица Члан 29. Задужбина и фондација стичу својство правног лица даном уписа у Регистар. Задужбина и фондација не могу отпочети са деловањем пре уписа у Регистар. Садржина Регистра Члан 30. Регистар садржи: назив, седиште и адресу задужбине и фондације; циљеве због којих је основана задужбина, односно фондација са назнаком да ли се ради о задужбини која остварује општекорисне или приватне циљеве; датум оснивања задужбине и фондације; привредну делатност коју задужбина и фондација непосредно обавља као споредну делатност; лично име, пребивалиште, односно боравиште и јединствени матични број оснивача, а када је оснивач правно лице – назив, седиште, матични број и порески идентификациони број; име и презиме, јединствени матични број, односно број пасоша чланова управног одбора; лично име, пребивалиште, односно боравиште и јединствени матични број заступника задужбине и фондације; време за које се оснива задужбина и фондација; измене и допуне статута; податке о статусној промени; податке о основној имовини задужбине; податке о одузимању одобрења за деловање задужбине и фондације; податке о ликвидацији и стечају задужбине и фондације; број и датум доношења решења о упису у Регистар. Регистар садржи и следеће податке, ако ти подаци постоје, и то: 1) скраћени назив; 2) назив на страном језику; 3) забелешке података од значаја за правни промет задужбине и фондације. Ако се у Регистру региструју подаци који се односе на страно правно или физичко лице, уместо матичног броја Регистар садржи, за страно физичко лице –број његовог пасоша и државу издавања, а за страно правно лице – број под којим се то правно лице води у матичном регистру и назив тог регистра. Промена података који се уписују у Регистар Члан 31. Задужбина и фондација су дужне да Агенцији пријаве сваку промену података који се уписују у Регистар, у року од 30 дана од дана настале промене. На упис промена података у Регистар сходно се примењују одредбе овог закона о упису у Регистар.

Јавност Регистра Члан 32 . Подаци уписани у Регистар су јавни, у складу са законом. Подаци уписани у Регистар доступни су јавности преко интернет странице Агенције.

V. УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗАДУЖБИНЕ И ФОНДАЦИЈЕ Статут задужбине и фондације Члан 33. Статут је највиши општи акт задужбине и фондације. Други општи акти задужбине и фондације морају бити у сагласности са статутом. Одредбе другог општег акта које су у супротности са статутом, ништаве су. Ако оснивачким актом није другачије прописано, управни одбор доноси статут задужбине, односно фондације. Садржина статута Члан 34. Статутом задужбине и фондације уређују се: назив и седиште; циљеви и делатност; органи и њихова овлашћења; начин именовања управног одбора након истека мандата чланова управног одбора у првом сазиву; начин опозива чланова управног одбора; начин именовања и опозива управитеља и других органа задужбине и фондације; трајање мандата и начин одлучивања органа задужбине и фондације; заступање; основна имовина задужбине; друга имовина задужбине и фондације – ако фондација има имовину; правила коришћења средстава задужбине и фондације и круг корисника, поступак за измену статута и доношење и измену других општих аката; јавност рада, осим за задужбине које су основане ради остваривања приватних интереса; начин доношења одлуке о припајању, спајању, подели, промени правне форме или престанку рада задужбине и фондације; начин расподеле имовине у случају престанка рада задужбине и фондације; скраћени назив и назив на страном језику ако задужбина и фондација имају скраћени назив и назив на страном језику; облик и садржај печата; облик и садржај знака – ако задужбина и фондација имају знак. Статутом се могу уредити и друга питања од значаја за делатност и остваривање циљева задужбине и фондације.

100

Органи задужбине и фондације Члан 35. Органи задужбине и фондације су управни одбор и управитељ. Статутом се могу предвидети и други органи задужбине и фондације. Задужбина и фондација могу користити и друге називе за своје органе. Чланство у управном одбору Члан 36. Задужбином и фондацијом управља управни одбор, који има најмање три члана. Оснивач може бити члан управног одбора или других органа задужбине и фондације предвиђених статутом. Ако оснивачким актом и статутом није другачије одређено, председника и чланове управног одбора задужбине и фондације именује оснивач или извршилац завештања. Члан управног одбора задужбине основане ради остваривања општекорисног циља и фондације не може бити малолетно лице или лице лишено пословне способности, лице запослено у задужбини и фондацији, лице које је члан другог органа управљања или надзора те задужбине и фондације, лице које врши надзор над радом задужбине и фондације, нити лице чији би интереси могли бити у супротности са интересима задужбине и фондације. Члан управног одбора задужбине основане ради остваривања приватног интереса не може бити малолетно лице или лице лишено пословне способности, лице које је члан другог органа управљања или надзора задужбине и лице које врши надзор над радом задужбине. Надлежности управног одбора Члан 37. Управни одбор: именује и разрешава дужности управитеља и доноси статут – ако оснивачким актом није другачије одређено; доноси финансијски план и завршни рачун; одлучује о начину коришћења имовине задужбине и фондације; доноси пословник о свом раду; обавља друге послове у складу са законом, оснивачким актом и статутом. Управни одбор одлучује и о промени циљева, статусној промени задужбине и фондације – ако је то предвиђено оснивачким актом, као и о престанку задужбине и фондације и расподели преостале имовине – ако оснивачким актом није предвиђено да о овим питањима одлучује оснивач.

101

Мандат и начин рада управног одбора Члан 38. Ако статутом није другачије одређено, мандат чланова управног одбора траје четири године, са могућношћу реизбора. Ако статутом није другачије одређено, председник управног одбора сазива, утврђује дневни ред и председава седницама управног одбора. У случају спречености председника, заменик председника или члан управног одбора којег одреди управни одбор сазива седнице управног одбора и обавља друга овлашћења председника управног одбора. Ако статутом није другачије одређено, управни одбор доноси пуноважне одлуке већином гласова од укупног броја чланова управног одбора. Забрана конфликта интереса Члан 39. Члан управног одбора задужбине основане ради остваривања општекорисног циља и фондације не може одлучивати о имовинским питањима у којима се он, његов брачни или ванбрачни друг или сродник по крви у правој линији, а у побочној до трећег степена, сродник по тазбини до другог степена, без обзира да ли је брак престао или није појављује као заинтересовано лице, нити о имовинским питањима која се односе на правно лице над којим он има контролни утицај или у којем има економски интерес. Не сматра се сукобом интереса ако је брачни друг или сродник по крви у правој линији, а у побочној до трећег степена, члан управног одбора задужбине основане ради остваривања општекорисног циља и фондације основане са циљем обезбеђивања самосталног живота особа са инвалидитетом као корисника услуга дневног боравка, становања уз подршку и персоналне асистенције. Престанак чланства у управном одбору Члан 40. Чланство у управном одбору престаје истеком мандата, опозивом, оставком, губитком пословне способности, у случају смрти и другим случајевима утврђеним статутом. Управитељ Члан 41. Управитељ задужбине и фондације: заступа задужбину и фондацију, одговора за законитост рада задужбине и фондације, води послове задужбине и фондације сагласно одлукама управног одбора, подноси управном одбору предлог финансијског плана и завршног рачуна и обавља друге послове у складу са законом и статутом. 102

Ако актом о оснивању и статутом није другачије одређено, управитеља задужбине и фондације именује и разрешава управни одбор. За управитеља задужбине и фондације може бити именовано само пословно способно физичко лице које има пребивалиште или боравиште на територији Републике Србије. Обавезе чланова управног одбора и управитеља Члан 42. У обављању својих дужности чланови управног одбора и управитељ поступају са пажњом доброг домаћина. Приликом доношења одлука о коришћењу основне имовине задужбине, као и одлука које се односе на привредне делатности које обавља задужбина, односно фондација, чланови управног одбора и управитељ поступају са пажњом доброг привредника. Одговорност за штету Члан 43. Чланови управног одбора и управитељ одговарају солидарно целокупном својом имовином за штету коју својом одлуком проузрокују задужбини и фондацији, ако је та одлука донета грубом непажњом или са намером да се проузрокује штета, осим ако су у поступку доношења одлуке издвојили своје мишљење у записник, или нису учествовали у доношењу одлуке.

VI. ИМОВИНА ЗАДУЖБИНЕ И ФОНДАЦИЈЕ Имовина и начин стицања имовине Члан 44. Имовину задужбине чини основна и друга имовина. Задужбина и фондација могу стицати имовину од добровољних прилога, поклона, донација, финансијских субвенција, заоставштина, камата на улоге, закупнине, ауторских права, дивиденди и других прихода остварених на законом дозвољен начин.

103

Обављање привредне делатности Члан 45. Задужбина основана ради остваривања општекорисног циља и фондација могу стицати приходе и непосредним обављањем привредне делатности, под следећим условима: 1) да је делатност у вези са циљевима задужбине и фондације; 2) да је делатност предвиђена статутом; 3) да се ради о споредној делатности задужбине и фондације; 4) да је делатност уписана у Регистар. Правни послови које задужбина и фондација закључе супротно одредбама става 1. овог члана правно су ваљани, осим ако је треће лице знало или морало знати да приликом закључења правног посла нису испуњени услови из става 1. овог члана. Подстицајна средства Члан 46. Средства за подстицање програма или недостајући део средстава за финансирање програма које остварују задужбине основане ради остваривања општекорисног циља и фондације обезбеђују се у буџету Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе под условима и на начин прописан законом којим се уређује рад удружења и обезбеђивање средстава удружењима за реализовање програма од јавног интереса. Коришћење имовине задужбине и фондације Члан 47. Имовина задужбине, односно фондације може се искључиво користити за остваривање циљева утврђених актом о оснивању и статутом. Имовина задужбине, односно фондације не може се делити оснивачима, члановима органа управљања, запосленима или са њима повезаним лицима. Повезано лице је лице које је оснивачу, члану органа управљања и запосленом брачни или ванбрачни друг, сродник по крви у правој линији, а у побочној до трећег степена, сродник по тазбини до другог степена, без обзира да ли је брак престао или није. Одредба става 2. овог члана не односи се на давање примерених награда и накнада оправданих трошкова насталих у вези са оставаривањем циљева задужбине и фондације (путни трошкови, дневнице, итд.), уговорене теретне обавезе и исплату зарада запосленима. Основна имовина задужбине не сме се смањити испод најмање вредности основне имовине. Оснивач може у оснивачком акту одредити најмању вредност до које се основна имовина задужбине може смањити, која не сме бити мања од најмање вредности основне имовине утврђене овим законом.

104

Одговорност за обавезе задужбине и фондације Члан 48. За обавезе преузете у правном промету задужбина и фондација одговарају целокупном својом имовином. Пробијање правног субјективитета Члан 49. Изузетно од одредаба члана 48. овог закона, за обавезе које је задужбина, односно фондација преузела у правном промету одговара и оснивач, управитељ и члан управног одбора задужбине и фондације, ако је са имовином задужбине и фондације располагао као са својом личном имовином, или је злоупотребио задужбину и фондацију у незаконите или преварне сврхе. Лица из става 1. овог члана за обавезе задужбине и фондације одговарају солидарно и неограничено. Пословне књиге и финансијски извештаји Члан 50. Задужбина и фондација воде пословне књиге, састављају и подносе финансијске извештаје у складу са прописима о рачуноводству и ревизији.

VII. ПРЕСТАНАК ЗАДУЖБИНЕ И ФОНДАЦИЈЕ Услови и начин брисања из Регистра задужбине и фондације Члан 51. Брисањем из Регистра задужбина и фондација губе својство правног лица. Брисање из Регистра врши се: 1) ако је надлежни орган задужбине и фондације, или оснивач, ако је тако предвиђено оснивачким актом или статутом, донео одлуку о престанку рада задужбине и фондације; 2) ако је над задужбином и фондацијом окончан стечајни поступак; 3) ако је задужбини и фондацији одузето одобрење за деловање; 4) ако је извршена статусна промена у складу са овим законом која има за последицу престанак рада задужбине и фондације; 5) ако је правноснажним актом утврђена ништавост решења о упису задужбине и фондације у Регистар; 6) у другим случајевима одређеним оснивачким актом или статутом задужбине и фондације.

105

У случајевима из става 2. тач. 1), 3), 5) и 6) овог члана, брисање из Регистра врши се након спроведеног поступка ликвидације или стечаја. О спровођењу поступка ликвидације и стечајног поступка уноси се забелешка у Регистар. Решење о брисању из Регистра које доноси Регистратор коначно је и против њега се може покренути управни спор. Решење из става 5. овог члана доставља се без одлагања Министарству. Одузимање одобрења за деловање Члан 52. Ако задужбина и фондација делују супротно утврђеним циљевима, односно обављају делатност супротно одредбама члана 6. овог закона, односно ако се учлане у страну или међународну организацију чији су циљеви или делатност у супротности са одредбама члана 6. овог закона, Министарство, односно орган Аутономне покрајине Војводине надлежан за послове културе, по службеној дужности доноси решење о одузимању одобрења за деловање. Решење из става 1. овог члана коначно је и против њега се може покренути управни спор. Послове из става 1. овог члана надлежни орган Аутономне покрајине Војводине обавља као поверене послове. Коначно решење из става 1. овог члана доставља се без одлагања Регистратору, ради брисања из Регистра. Ликвидација и стечај Члан 53. На питања која се односе на ликвидацију и стечај задужбине и фондације сходно се примењују прописи којима се уређују ликвидација и стечај удружења. На питања ликвидације и стечаја задужбине и фондације која нису уређена прописима којима се уређују ликвидација и стечај удружења, сходно се примењују прописи којима се уређује ликвидација и стечај привредних друштава. Ако се вредност основне имовине задужбине смањи тако да више не испуњава услове из члана 12. став 2. овог закона, а не покрене се поступак ликвидације, задужбина мења правну форму у форму фондације. Статусне промене Члан 54. Задужбина основана ради остваривања општекорисног циља може се поделити на две или више задужбина основаних ради остваривања општекорисног циља. 106

Задужбина основана ради остваривања општекорисног циља може се припојити или спојити са другом задужбином, ради остваривања општекорисног циља или са фондацијом. Фондација се може поделити на две или више фондација. Фондација се може припојити или спојити са другом фондацијом или задужбином, ради остваривања општекорисног циља. Задужбина основана ради остваривања приватног интереса може се припојити фондацији или задужбини основаној ради остваривања општекорисног циља. Уписом припајања у Регистар престаје са радом припојена задужбина, а задужбина припојилац, односно фондација припојилац наставља са радом. Задужбина основана ради остваривања приватног интереса може се спојити са другом задужбином основаном ради остваривања приватног интереса. Спајањем престају да постоје задужбине које су се спојиле, а новонастала задужбина може деловати само ради остваривања приватног интереса. На статусне промене задужбине и фондације сходно се примењују одредбе закона којим се уређује положај привредних друштава. Расподела преостале имовине Члан 55. Преостала имовина задужбине и фондације расподељује се на начин одређен оснивачким актом или статутом. Имовина задужбине основане ради остваривања општекорисног циља и фондације може се доделити само другој задужбини, фондацији или удружењу, основаним ради остваривања истих или сличних општекорисних циљева. Одлуку о расподели преостале имовине задужбине и фондације доноси орган управљања, ако другачије није одређено оснивачким актом или статутом. Ако орган управљања или други орган или лице одређено статутом не донесе одлуку о расподели преостале имовине, одлуку о расподели преостале имовине доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе на чијој се територији налази седиште задужбине, односно фондације.

VIII. УПИС ПРЕДСТАВНИШТВА СТРАНЕ ЗАДУЖБИНЕ И ФОНДАЦИЈЕ У РЕГИСТАР ПРЕДСТАВНИШТАВА СТРАНИХ ЗАДУЖБИНА И ФОНДАЦИЈА Појам стране задужбине и фондације Члан 56. Под страном задужбином и фондацијом подразумева се правно лице без чланова са седиштем у другој држави организовано сагласно прописима те државе ради остваривања општекорисног циља, односно интереса који није забрањен Уставом и законом.

107

Одредбе овог закона које се односе на упис у Регистар, промену података који се уписују у Регистар, делатност и одузимање одобрења за деловање задужбине и фондације сходно се примењују на представништва страних задужбина и фондација, ако овим или другим законом или међународним уговором није другачије прописано. Упис представништва стране задужбине и фондације Члан 57. Представништво стране задужбине и фондације може да обавља своју делатност на територији Републике Србије након уписа у Регистар представништава страних задужбина и фондација. Послове уписа у Регистар представништава страних задужбина и фондација врши Агенција, као поверене послове. Агенција води Регистар из става 1. овог члана преко Регистратора задужбина и фондација. Садржину и начин вођења Регистра из става 1. овог члана прописује Министар. Висину накнаде за упис представништава страних задужбина и фондација у Регистар из става 1. овог члана и друге услуге које пружа Агенција у поступку вођења Регистра из става 1. овог члана, одређује управни одбор Агенције, уз сагласност Владе. Уз пријаву за упис подноси се: оверен превод акта о регистрацији задужбине и фондације у матичној држави или потврда (изјава) оверена од стране суда или јавног бележника да задужбина или фондација има својство правног лица и без уписа у одговарајући регистар; оверен превод одлуке надлежног органа задужбине и фондације о отварању представништва и лицу овлашћеном на заступање представништва у Републици Србији; оверен превод извода из оснивачког акта или статута из којег су видљиви циљеви стране задужбине и фондације; фотокопија личне карте или пасоша лица овлашћеног за заступање представништва у Републици Србији. На садржину пријаве за упис примењују се одредбе члана 25. став 2. овог закона. Пре уписа, представништво стране задужбине и фондације дужно је да прибави одобрење за деловање из члана 25. став 5. овог закона. Садржина Регистра представништава страних задужбина и фондација Члан 58. У Регистар представништава страних задужбина и фондација уписује се: назив стране задужбине и фондације; циљеви; седиште и адреса стране задужбине и фондације; седиште и адреса представништва задужбине и фондације у Републици Србији и његових огранака, ако има огранке; име лица овлашћеног за заступање стране задужбине и фондације у Републици Србији; број и датум решења о упису у Регистар представништава страних задужбина и фондација; број и датум решења о брисању из Регистра представништава страних задужбина и фондација. Регистратор у року од осам дана од дана уписа представништва стране задужбине и фондације у Регистар представништава страних задужбина и фондација обавештава Министарство, односно надлежни орган Аутономне покрајине Војводине. 108

Примена прописа на запослене у представништву стране задужбине и фондације Члан 59. На стране држављане запослене у представништву стране задужбине и фондације примењују се прописи којима се уређује радни однос страних држављана. На држављане Републике Србије запослене у представништву стране задужбине и фондације примењују се прописи Републике Србије. Брисање из Регистра представништава страних задужбина и фондација Члан 60. Представништво стране задужбине и фондације брише се из Регистра представништава страних задужбина и фондација: 1) ако је страна задужбина или фондација престала са радом; 2) ако је страна задужбина или фондација донела одлуку о престанку рада представништва; 3) ако је представништву стране задужбине или фондације одузето одобрење за деловање. Решење о брисању представништва стране задужбине и фондације из Регистра представништава страних задужбина и фондација доноси Регистратор. Ово решење је коначно и против њега се може покренути управни спор.

IX. НАДЗОР Надлежност за вршење надзора Члан 61. Надзор над спровођењем овог закона врши министарство надлежно за културу. X. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ Привредни преступ Члан 62. Новчаном казном од 300.000 до 600.000 динара казниће се за привредни преступ задужбина и фондација ако непосредно обављају привредну делатност која није у вези са основним циљевима задужбине и фондације или није предвиђена статутом (члан 45. став 1. тач. 1) и 2). За привредни преступ из става 1. овог члана новчаном казном од 30.000 до 100.000 динара казниће се и одговорно лице у задужбини и фондацији.

109

Прекршаји Члан 63. Новчаном казном од 150.000 до 400.000 динара казниће се за прекршај задужбина и фондација ако: 1) почну да делују пре него што су уписане у Регистар (члан 29. став 2); 2) обављају привредну делатност као основну делатност (члан 45. став 1. тачка 3); 3) имовину не користе искључиво за остваривање својих циљева (члан 47. став 1). За прекршај из става 1. овог члана новчаном казном од 10.000 до 20.000 динара казниће се и одговорно лице у задужбини и фондацији. Члан 64. Новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара казниће се за прекршај задужбина и фондација: 1) ако извештај о раду не учине доступним јавности (члан 8. став 1); 2) ако назив или скраћени назив не користе у облику у којем су уписане у Регистар (чл. 17. и 18): 3) ако у року од 30 дана не пријаве Агенцији промену података који се уписују у Регистар (члан 31. став 1). За прекршај из става 1. овог члана новчаном казном од 7.000 до 15.000 динара казниће се и одговорно лице у задужбини и фондацији. Члан 65. Новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај лице које руководи представништвом стране задужбине и фондације ако у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона не поднесе пријаву за упис у Регистар страних задужбина и фондација (члан 69. став 1). XI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 66. Подзаконски прописи за спровођење овог закона донеће се у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 67. Поступци уписа задужбина и фондација у регистар започети до дана почетка примене овог закона окончаће се по прописима по којима су започети. Задужбине и фондације из става 1. овог члана дужне су да најкасније у року од 30 дана од дана правноснажности решења о упису у одговарајући регистар поднесу Агенцији пријаву за упис у Регистар, ако је поступак регистрације правноснажно окончан после истека рока из члана 68. став 1. овог закона. 110

Члан 68. Задужбине, фондације и фондови основани и уписани у регистре према Закону о задужбинама, фондацијама и фондовима („Службени гласник СРС”, број 59/89) настављају са радом као задужбине и фондације с тим што су дужни да у року од 12 месеци од дана почетка примене овог закона ускладе свој статут и друге опште акте са одредбама овог закона и да поднесу пријаву за упис у Регистар у складу са одредбама овог закона. Уз пријаву за упис у Регистар усклађивања из става 1. овог члана и документацију прописану актом Министра, доставља се и потврда о раније извршеном упису у регистар према Закону о задужбинама, фондацијама и фондовима („Службени гласник СРС”, број 59/89), коју издаје Министарство. Фондови из става 1. овог члана од дана почетка примене овог закона настављају са радом под називом под којим су уписани у регистар, као фондације. Задужбине и фондације које не поступе у складу са одредбама овог члана, истеком рока из става 1. овог члана престају са радом. За пријаву за упис у Регистар усклађивања из става 1. овог члана не плаћа се накнада за упис у Регистар. Члан 69. Стране задужбине и фондације које су отпочеле са деловањем на територији Републике Србије пре почетка примене овог закона дужне су да своје деловање усагласе са овим законом и да прибаве одобрење за деловање и поднесу пријаву за упис у Регистар представништава страних задужбина и фондација, са потребним документима, у року од 12 месеци од дана почетка примене овог закона. Страна задужбина и фондација која не поступи у складу са одредбама става 1. овог члана, истеком рока из става 1. овог члана не може деловати на територији Републике Србије. Члан 70. Забрањује се отуђење и оптерећење имовине која је одузета задужбинама у периоду од 1945. године, до доношења закона којим се уређује враћање одузете имовине и накнаде за одузету имовину. Члан 71. Даном почетка примене овог закона престаје да важи Закон о задужбинама, фондацијама и фондовима („Службени гласник СРС”, брoj 59/89), осим у делу у којем се уређује правни статус фондова чији је оснивач или суоснивач Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе. Члан 72. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењиваће се истеком рока од три месеца од дана његовог ступања на снагу. 111

CONTENTS

САДРЖАЈ

УВОД

INTRODUCTION

Гордана Гордић ЗАДУЖБИНЕ И ЗАДУЖБИНАРСТВО У ТРАДИЦИЈИ СРПСКОГ НАРОДА

Gordana Gordić ENDOWMENTS AND ENDOWMENT ACTIVITY IN THE TRADITION OF THE SERBIAN PEOPLE

Марко Поповић СТУДЕНИЦА Гордана Гаврић ДВА КРАЉЕВСКА МАНАСТИРА Жича и Градац архиепископија и гробна црква Ана Столић ЗАДУЖБИНАРКЕ И ДОБРОТВОРКЕ Дар и даривање народу и отечеству као део патриотске културе 19. века Драган Драшковић ДАРИВАЊЕ И ЗАДУЖБИНАРСТВО У КРАЉЕВАЧКОМ КРАЈУ Мирјана Савић ЗАДУЖБИНАРСТВО XX ВЕКА У КРАЉЕВУ Сузана Новчић КАКО СЕ ГРАДИ БАШТИНА Легати Оливере Радојковић Чоловић ЗАКОН О ЗАДУЖБИНАМА И ФОНДАЦИЈАМА

Marko Popović STUDENICA Gordana Gavrić ТWO ROYAL MONASTERIES Žiča and Gradac the archbishopric and the burial church Ana Stolić WOMEN ENDOWERS AND BENEFACTRESSES Gift and giving gifts to the people and fatherland as a part of patriotic culture of the 19th century Dragan Drašković GIFT GIVING AND ENDOWMENT ACTIVITY IN THE REGION OF KRALJEVO Mirjana Savić ENDOWMENT OF THE XX CENTURY IN КРАЉЕВO Suzana Novčić HOW TO BUILD HERITAGE Legacies of Olivera Radojković Čolović THE LAW ON ENDOWMENTS AND FOUNDATIONS

ОРГАНИЗАТОРИ Министарство културе и информисања Републике Србије Нарoдни музеј Краљево

ПАРТНЕРИ Манастир Студеница Манастир Жича Републички завод за заштиту споменика културе Београд Завод за заштиту споменика културе Краљево Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево Музичка школа „Стеван Мокрањац”, Краљево Друштво гуслара „Жича”, Краљево Коло српских сестара, Краљево Предшколска установа „Олга Јовичић Рита”, Kраљево Основна школа „Ђура Јакшић”, Конарево Основна школа „Светозар Марковић”, Краљево Економско-трговинска школа, Краљево

Oбјављивање ове публикације омогућило је Министарство културе и информисања The publishing of this edition was supported by The Ministry of Culture and Information

Дани европске баштине ДАРИВАЊЕ И ЗАДУЖБИНАРСТВО Краљево, 22. септембар 2012. Издавачи Министарство културе и информисања | Народни музеј Краљево За издавача Братислав Петковић | Драган Драшковић | Уредник Драган Драшковић Аутори текстова Братислав Петковић | Гордана Гордић | Марко Поповић Гордана Гаврић | Ана Столић | Драган Драшковић | Мирjaна Савић | Сузана Новчић Превод Наташа Павловић | Лектура и коректура Ана Гвозденовић Фотографије Срђан Вуловић | Далибор Анђелковић Дизајн публикације и фонта Epigraph Драган Пешић Графичка припрема Ајова | Штампа Интерклима графика Тираж 1000

European Heritage Days GIFTS AND ENDOWMENTS Kraljevo, 22 September 2012 Publishers The Ministry of Culture and Information | The National Museum Kraljevo For the publisher Bratislav Petković | Dragan Drašković | Editor Dragan Drašković Authors of text Bratislav Petković | Gordana Gordić | Marko Popović Gordana Gavrić | Ana Stolić | Dragan Drašković | Mirjana Savić | Suzana Novčić Translation Nataša Pavlović | Editing and proofreading Ana Gvozdenović Photographs Srdjan Vulović | Dalibor Andjelković Design of publication and font Epigraph Dragan Pešić Prepress Ajova | Printed by Interklima graﬁka Printed in 1000 copies