Господин Кемал је у свакој прилици ишао у Милано да, како је сам говорио, „доживи“ музеј Багати Валсеки за који је рекао да је један од пет најзначајнијих музеја у његовом животу (до смрти је обишао тачно 5.723 музеја). Његова последња виђења која сам забележио. „Музеји”: 1. НИСУ ЗА ОБИЛАЖЕЊЕ НЕГО ЗА ОСЕЋАЊЕ И ДОЖИВЉАВАЊЕ, 2. ЗБИРКЕ ЧИНЕ ДУХ СТВАРИ КОЈЕ ТРЕБА ОСЕТИТИ... Орхан Памук, Музеј невиности
1. Фрагменти првобитног живописа из Mанастира Жиче, откривени приликом археолошких истраживања манастира 1990. године, којa је спровео Завод за заштиту споменика културе Краљево, представљају део најексклузивнијег музејског материјала. Један мањи део фрагмената, реконструисан и обрађен, први пут је презентован на изложби Доба светлости – српска уметност 13 века. Већи део Збирке тек треба да се стручно обради и припреми за излагање. 2. Легат Оливере Радојковић Чоловић , представља богату и разноврсну збирку, сачињену од дела значајних аутора, савремене српске уметности. Део тих поклона презентован је на изложби која је одржана 2005. године у Народном музеју Краљево, док други део легата – слике, делови покућства и породична кућа у Краљеву, тек чекају своју интерпретацију. Миодраг Б. Протић, Простор /знак времена/, 704, 1986, уље на платну, 103 х 204, поклон
У складу са насловом Музејске приче, изложба представља тек једну могућу приповест, тек један избор и интерпретацију тог избора. Отуда ова прича говори о карактеристичним ауторима и остварењима приспелим у Збирку уметничких дела, у деценији иза нас, не само кроз уобичајене исказе о естетским вредностима, већ у широком контексту света уметности, као важне друштвене категорије. У десетогодишњем периоду (2000–2010), који представља време пролонгиране транзиције и нестанка културних матрица и уобичајених начина откупљивања и баштињења културних добара, Збирка уметничких дела обогатила је свој фонд, са укупно 156 дела. Понајвише, реч је о поклонима, укупно 124, што говори о континуираној племенитој традицији даривања, којом дародавци богатећи наш фундус, најдиректније доприносе очувању и заштити културних добара. Важно је истаћи да су на изложби представљене аквизиције које чине откупе и поклоне, док део Збирке који садржи фрагменте најстаријег првобитног живописа из Манастира Жиче1 и Легат Оливере Радојковић Чоловић2, није представљен у оквиру ове музејске приче. Наиме, они заслужују посебне, целовите интерпретације, које су једним делом започете, и које би омогућиле комплексну слику о богатом и вишезначном материјалу Збирке уметничких дела. КОНТЕКСТИ… | Изложба Музејске приче представља избор дела репрезентативних имена наше савремене уметности – Љубице Цуце Сокић, Миодрага Б. Протића, Војислава Јакића, Мире и Саве Сандића, Зорана Радовића, Радоша Ракуша и Миодрага Кркобабића. Четири вредне слике Љубице Цуце Сокић, стигле су као посмртна донација нашем Музеју, ове изузетне ауторке, која својом појавом и стваралаштвом заузима посебно место у развоју српске модерне | 7
уметности. У свом интимном проживљавању света, она је пример и узор света уметности, који почива на људским, мудрим и племенитим принципима. Њене слике повод су да се исприча и сагледа њена дивна људска природа. Затим, кроз поклоне Миодрага Б. Протића, публика ће моћи да се ближе упозна са особом која најкомплетније презентује појам субјект света уметности3 – уметник, теоретичар, критичар, оснивач Музеја савремене уметности. Својим вишеструким деловањем Миодраг Б. Протић је незаобилазна фигура у свим сегментима наше културе и уметности. Контекст његовог представљања, поред тога, биће и прича о ауторовим почецима у краљевачкој гимназији – где настају његова прва слика Мотив са Ибра и први текст „Уметник и друштво“, који симболишу правце Протићевог будућег стваралаштва. Изузетно дело Војислава Јакића, једног од највећих маргиналних уметника ових простора, свакако је важна прича, вредна пажње и дивљења. Несвакидашња личност, чудне природе, која можда није до краја схваћена, градила је аутентична дела, која красе један од највећих музеја art brut уметности у Лозани (Collection l Art Brut). Захваљујући овом вредном поклону у прилици смо да се упознамо са једним аутентичним стваралаштвом и да реконструишемо причу о њему. Велика донација Мире и Саве Сандића, класика модерне српске скулптуре, заслужује посебан простор и акцентовање кроз причу о неуморним ствараоцима, који су у дугом периоду, преко шест деценија, градили особени свет уметности. Плодоносни и континуирани рад две личности које су стварале једна поред друге, развио је два уметника, препознатљивих поетика. Личност и дело Зорана Радовића, талентованог ствараоца, рођеног Краљевчанина, који живи и ради у Берлину, јесте још једна необична прича о уметнику који је шездесетих и седамдесетих година стварао на релацији наука–уметност. Његов Електронски орнаментограф представља нам управо то занимљиво поље истраживања, а када је настао изазвао је велику пажњу стваралаца, теоретичара и историчара уметности, као и својеврсни преокрет на путевима уметности. Радош Ракуш, један је од најплоднијих уметника наших простора, чија уметност тек треба адекватно да се валоризује и представи. Скроман човек, наш суграђанин, окренут уметности као смислу и тајни, својим стваралаштвом открива лепоту напора подвижника. И на крају Миодраг Кркобабић, најмлађи у овом избору уметника, представља нам се делом које говори о друштвеним, емоционалним и многим другим питањима идентитета савременог човека. Његов рад, показало се, изазива велику пажњу, провокацију и отуда је ово једна од важних прича, која повезује прошлост са савременим вредностима стварања. Назив изложбе такође сугерише и покушај да се кроз више нарација, на најбољи начин комуницира суштина збирке и приспелих радова, расветли њихов значај, јединственост, али и оно што их повезује, а сигурно највише изазове и понесе, како Орхан Памук вели, осећај и доживљај, који није могућ без интерпретације једне сложене слике реалности. Јер, није ли сваки предмет у ствари одраз људског бића са његовим животним контекстима сачињеним од амбиција, знања, страхова, 8 |
3. М. Б. Протић, Јерко Денегри, Београд, 2002.
друштвених околности, прокламованих и личних вредности... свега што гради један особен, вредан музеолошки, баштински свет. Поред репрезентативних дела, која су манифестација идеја и талента, израз креативности и унутрашњег света уметника, и као таква носиоци најважнијих информација, изложбу чине занимљиве, поучне легенде које садрже биографске податке, изјаве самих аутора, делове интервјуа, цитате истакнутих теоретичара и историчара уметности, фотографије и неколико филмова о ауторима. На крају велику захвалност дугујемо колегиницама из Галерије САНУ на позајмљеним фотографијама, Програмском архиву ТВ Београда на посуђеним филмовима и самим ауторима, Миодрагу Протићу и Зорану Радовићу, на активној и креативној сарадњи.
| 9
1 Милорад Михаиловић, Портрет Јована Сарића, Наша прошлост 1, сепарат, Краљево, 1986. 2
Милорад Михаиловић, Ликовни живот у Краљеву, Повеља 1-2, Краљево, 1977, стр 193.
3
Радомир Станић, Над делом Надежде Петровић, Повеља 8, Краљево, 1973, стр. 52.
ЗА РАДОЗНАЛЕ… | Преглед општих токова уметности и значајних ликовних аутора и појава у Краљеву и околини садржи скромне информације, које су условљене владајућим друштвеним, културним и политичким моделима. Културна еманципација на просторима који су били под турском доминацијом одвијала се релативно споро и неуједначено, по устаљеним методама, а промене су у већини градова и варошица реализоване превасходно у урбанистичким и архитектонским сферама. Урбане и архитектонске основе Краљева, некадашњег Карановца, формирале су се током 19. и у првој половини 20. века. Подизањем цркве, школе, окружног начелства и планским обликовањем трга и улица, створили су се услови за развој јавног живота, који је значио школовање, политичко, културно и верско деловање. Указом кнеза Милоша Обреновића, у Карановцу је 1822. године почела изградња Цркве Св. Тројице. Иконостас храма, који се датује у шири временски оквир (1870–1873.), дело је Николе Марковића академическог живописца, редовног члана Српског ученог друштва. Овај школовани сликар, припадник тадашње сликарске елите, оставио је у краљевачкој цркви дело цртачке и сликарске зрелости, које се најбоље може сагледати на престоним иконама. Истовремено са економским развојем и променама јавног урбаног идентитета, долази до класно-персоналних диференцијација, које утичу на постепено стварање младе грађанске класе. Куће угледних Краљевчана представљају нове, модерне грађевине, које визуелно симболизују промене у духу средњоевропских стилских норми. Фасаде су обликоване рељефно гипсаном декорацијом, док је унутрашњост улепшавана отменим мобилијаром и осликаним зидовима и таваницама, са представама које обилују орнаменталном декорацијом. Изразит пример поменутих токова представља кућа позната као Швапчића кућа, коју је саградила породица Димитријевић. Кућа је декорисана 1906/7. године, а сачувани молерај сведочи о високој споменичкој вредности. Владајући слојеви, као и имућнији грађани, захваљујући економском развоју и културном просвећењу, предњаче и у преузимању модела европског начина живота. Потреба за репрезентацијом огледа се и у малом броју сачуваних портрета, од којих се истиче реалистички рађен портрет председника Општине краљевачке Јована Сарића1, рад непознатог аутора.2 За друштвено-уметничку реконструкцију и расветљавање карактеристика приватног живота краљевачких породица и појединаца, значајно је поменути и музејски откуп портрета истакнутих краљевчана, чији су аутори Иванка Буковац, ћерка и ученица Влаха Буковца и Светислав Вуковић, такође прашки ђак (портрети Миливоја, Милице, Љубивоја Црвчанина и ћерке Љубивоја Црвчанина, насталих у периоду од 1937. до 1943. године). Иако је друга половина 19. века обележена културним процватом и квалитативним променама у оквиру персоналне и опште едукације, у Карановцу, односно од 1882. године Краљеву, још увек нема значајних уметничких имена. До краја 19. века кроз Краљево је прошло неколико уметника, међу њима треба истаћи Ђорђа Крстића, који слика добро познати Ентеријер Жиче, и Надежду Петровић3, која накратко борави у Краљеву, истина пре одласка за Београд и сликарског школовања. Од познатих краљевачких уметника који први одлазе на школовање издваја се Звездан Чебинац, син чувеног индустријалца мермера Ми| 11
хаила Чебинца. Његово образовање почело је у Школи за вајарство и каменорезање у Хорицу, у Чешкој, коју похађа од 1893. до 1897. године, а наставља се у Краљевској академији ликовних уметности у Минхену. Осим фрагментарних информација о успешно завршеним студијама и каснијем усавршавању у Дизелдорфу, немамо података о његовим животним и уметничким путевима, као ни сачуваних радова на основу којих би се могло анализирати стваралаштво овог уметника. После Првог светског рата, као и у већини српских градова и варошица, у краљевачке средње школе као професори, долазе школовани уметници, о којима највише сазнајемо на основу архивских докумената и неколико објављених текстова Милорада Михаиловића, првог историчара уметности у Музеју, који је делимично истражио ове историјске податке у оквиру пројекта „Ликовно стваралаштво краљевачког подручја 1900–1970.године“4. Из документације сазнајемо да је 1921. године одлуком Министарства просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, за привременог учитеља вештина у Краљевској гимназији постављен Михаило Александров Глушенко, први школовани предавач уметничких вештина у Краљеву. Дошавши у Краљево, овај уметник рођен 1889. године у Кијеву где се и школовао (одсек сликарство и архитектура) и дипломирао на Императорској академији уметности развија богату сликарску и педагошку активност. Поред примарног образовног рада у Гимназији, где приређује прве ђачке ликовне изложбе и летњу школу сликарства, коју је назвао Студије садашњег модерног цртања и уметности, Глушенко осликава иконостас у Богојављенском храму у селу Врдилима, код Краљева (1922/1923). Након одлуке Министарства просвете Глушенко наставља службовање у Штипу, а на његово место долази Владислав Маржик, први краљевачки по делима познат уметник. Рођен је у Краљеву 1896. године, у породици војног лекара чешког порекла. Хроничар старог Краљева основне поуке о сликарству стекао је у Уметничко-занатској школи у Београду (1910-1914) од својих учитеља: Марка Мурата, Ристе и Бете Вукановић, Љубе Ивановића, Драгутина Инкиострија и Ђорђа Јовановић. Школовање је наставио прво на припремном курсу код Јозефа Лоукоте, а потом на Академији лепих уметности у Прагу, код познатог професора Влаха Буковца. Академију напушта на трећој години студија. На више од двеста цртежа забележио је архитектонски изглед Краљева у прошлости, архивирајући све што је нестало или доживело амбијенталну промену: од прве болнице, зграде Музеја, Поште, Гимназије и ниских кућа чатмара до читавих улица. О раду осталих ликовних педагога, који су у већини били школовани уметници, осим из оскудних архивских докумената, далеко више сазнајемо захваљујући сликовитим описима еминентног сликара и критичара Миодрага Б. Протића, који се и сам школовао у краљевачкој гимназији у периоду 1933–1941. године. На основу наративних аутобиографских описа у Нојевој барци, упознајемо социјалну панораму Краљева уочи ратне деценије, „у распону од владике Николаја Велимировића, генерала, народних посланика до пролетера, револуционара, ђака, студената“5. Ту су и његове забелешке о Гимназији, коју памти по војничкој дисциплини и припремама за будуће промене. У поменутом 12 |
4 Документација НМК, ЦСА досије број 141, 142
временском оквиру предмет цртање предавало је неколико професора у Нижој гимназији: Шостаков, руски математичар, Драгослав Феликс, минхенски ђак, син чешког лекара, и на крају Федор Марковић. У Вишој гимназији наставник цртања је свестран Ванђел Бадуљи, родом из Елбанаса (Албанија), сликар и музичар, ђак Љубе Ивановића и Ивана Радовића, на Уметничкој школи у Београду. Већина њихових службовања трајала је релативно кратко и практично сем неколико акварела Ванђела Бадуљија који се чувају у Збирци музеја, немамо значајнијих сачуваних дела. Њихов допринос културном животу Краљева огледа се, пре свега, у ширењу естетских вредности и свеукупне интелектуалне привлачности коју су рефлектовали на младе, тек стасале људе, који су градили своја знања и таленте. Тако су се средином четврте деценије појавили млади Краљевчани, попут Јосифа Мајзнера, који 1937. године завршава Средњу уметничку школу, у одељењу Петра Палавичинија, а од 1937. до 1939. године студира на Уметничкој академији у Београду. Затим ту је и Душан Петровић, несвршен талентован студент Академије, у класи Мила Милуновића, стрељан октобра 1941. године. И на крају, већ поменути Миодраг Б. Протић, који је уочи ратне ружичасте деценије, као ученик краљевачке гимназије, насликао своје прво платно – Мотив са Ибра (данас у Збирци уметничких дела) и написао први текст „Уметник и друштво” у часопису Освит (1940). Гимназија је уочи Другог светског рата представљала истински расадник талената и будућих интелектуалаца који су пуни ишчекивања сањарили о револуционарној утопији, о друштву уређеном правично и лепо као уметничко дело.
5
Миодраг Б.Протић, Нојева барка, Српска књижевна задруга, Београд, 1992.
Збирка уметничких дела на својим почецима | Почетак систематског прикупљања и обраде уметничких експоната у Краљеву везује се за време самог установљења Музеја јер је Збирка уметничких дела основана непосредно по стварању Иницијативног одбора за оснивање Народног музеја у Краљеву, маја 1948. године. Тада је у духу оптимистичког доба обнове апеловано, путем локалне штампе, на грађанство Краљева и околине да прилозима/поклонима помогне стварање збирки Народног музеја. Захваљујући таквој полетној организацији и ентузијазму, приложен је први експонат – цртеж Старе зграде Музеја, који је поклонио један од првих школованих уметника у Краљеву Владислав Маржик. Оснивањем Народног музеја 1950. године, стекли су елементарни услови за перманентно прикупљање музејског материјала, а у тек оформљену Галерију уметничких дела набављана су нова ликовна остварења. На захтев управника тек основаног Музеја, проф. Јовића, Владислав Маржик је почетком октобра 1950. године започео рад у Музеју, на месту рестауратора, одакле је битно утицао на формирањe иницијалног фонда Збирке. По идеји самог управника, урадио је већи број цртежа са историјском тематиком. Тих година Музеј је, на иницијативу самог Маржика, откупио 20 вредних цртежа из заоставштине Љубе Ивановића, родоначелника модерне школе цртања у Србији. Педесетих година, које имају улогу почетног поглавља у обновљеној културној средини, целокупни културни и уметнички живот у Краљеву постаје активнији, нарочито после доласка младог сликара и професора Чедомира Павловића. | 13
У периоду од 1952. до 1958. године, док је живео у Краљеву и радио као професор у Вишој гимназији и уметнички сарадник фабрике Магнохром, Павловић је битно утицао на оживљавање културне традиције. Осим на педагошком раду, организовању ликовних изложби и окупљању младих уметника, био је ангажован и као један од стручних чланова музејске управе. Саветодавно је утицао на правце музејског рада и откупну политику ове установе. Збирка је у овом периоду обогаћена делима значајних српских и завичајних уметника (Милош Голубовић, Живорад Настасијевић, Бранко Станковић и др.). Збирка уметничких дела свој почетни фонд увећавала је највише захваљујући поклонима Савета за просвету и културу НР Србије, матичних установа, пре свих Народног музеја у Београду, друштвених организација, појединачних дародаваца и самих аутора, док је мањи број дела прибављан нередовним откупима. На овај начин су у Музеј, у првим деценијама његовог рада, доспела значајна ликовна дела еминентних уметника из прве половине XX века и раног послератног периода: Паје Јовановића, Уроша Предића, Ивана Радовића, Зоре Петровић, Бете Вукановић, Милана Миловановића, Ристе Стијовића, Анте Абрамовића, Винка Грдана, Михаила С. Петрова као, и уметника чија је афирмација тек почињала: Миодрага Б. Протића, Стојана Ћелића, Драгослава Стојановића Сипа, Александра Зарина, Миливоја Николајевића и других. Већина поменутих аутора представља део комплексног језгра српске модерне уметности, а њихова дела омогућавају фрагментаран увид на саме почетке српске модерне уметности, њене развојне фазе. Поред вредних и оригиналних дела сакупљане су иконе, копије фресака и средњовековних рукописа и одливци средњовековне камене пластике. Део Збирке данас чини и Збирка икона XVIII и XIX века, која је у Музеј доспела континуираним откупом током 1954. године. Збирка садржи 24 иконе пореклом са територије Косова, Македоније и Јужне Србије. Шездесетих година прошлог века велика пажња посвећена је прикупљању копија фресака из наших средњовековних манастира XIII века (споменици рашке школе). Захваљујући удруженим напорима стручног руководства Музеја, колега из Галерије фресака у Београду, а посебно нашим истакнутим уметницима копистима (Александар Томашевић, Зденка и Бранислав Живковић, Светислав Мандић, Наум Андрић, Владета Петровић, Љубомир Брајевић, Драгомир Јашовић и др.). Музеју је припала значајна колекција копија фресака, која броји 124 копије. Постојећој колекцији придружене су 2006. године још 22 копије фресака (Дечани, Грачаница, Сопоћани, Милешева, Псача, Марков манастир, Каленић), које су у облику дугорочне позајмице, преузете из Галерије фресака у Београду. Велика разноврсност, тематска и стилска произвела је хетерогену збирку, где дела осим уметничке вредности поседују и документарни и дидактички значај.
14 |
6
Године 1973. на чело Уметничког одељења и збирке долази први историчар уметности Милорад Михаиловић (1947–1995). Кустос збирке и директор Музеја у периоду 1979–1995. године својим радом и стручним ангажовањем одредио је карактер и физиономију Збирке уметничких дела, као и саме институције Музеја.
7 Милорад Михаиловић, Збирка уметничких дела, НМК, 1975. 8
Милорад Михаиловић, Спомен-збирка Мирка Почуче, НМК, 1985.
Музеолошке основе и разграничења | У контексту организације, уређења и стручног профилисања Збирке, до суштинских промена долази седамдесетих година прошлог века.6 Збирка уметничких дела добија јасна концепцијска разграничења и музеолошку основу (нову инвентарну књигу и картотеку, каталошка издања и реорганизацију изложбене делатности). Око 1975. године започета је и прва реинвентаризација Збирке и извршена подела материјала на Збирку уметничких дела (инвентарни материјал) и Збирку копија фресака (студијски материјал). Тада је збирка бројала 130 дела српског сликарства XX века и неколико скулптура7. Посебан део Збирке чинили су цртежи старог Краљева Владислава Маржика, као драгоцена документарно-уметничка грађа. У периоду од 1973. до 1985. године дела су набављана откупом са текућих ликовних изложби, поклонима уметника и других дародаваца у облику легата или појединачних поклона, као и реинвентарисањем осталих збирки Mузеја, чиме су постојећем фундусу прикључена дела која су вођена као документарни и пратећи материјал. Велики број дела добијен је захваљујући устаљеном преузимању ликовних остварења од тадашњег Министарства за културу и просвету, кроз специјализоване институције (Фонд, РЗК, РСИЗ). Тим заокруженим механизмом који је партиципирао у осмишљеном и континуираном односу између државних установа, институција културе, грађана и самих стваралаца, Музеј је, у првим деценијама свога рада, прибављао значајна ликовна дела савремене уметности. Од средине седамдесетих година у Збирци уметничких дела континуирано се сакупљају дела савремене српске уметности, као и дела завичајних уметника. То су два јасно дефинисана правца на којима је заснована изложбена ликовна делатност и политика набавке уметничких дела. У овом временском периоду Збирка је великим делом плански обогаћена делима краљевачких ликовних стваралаца – Милан Ђокић, Милорад Маравић, Бранислав Милашиновић, Бранислав Јаблановић, Павле Поповић, Ђорђе Симић, Драгољуб Босић, Слободанка Прибаковић и други. Својим професионалним и одговорним радом Музеј је свакако утицао на грађење поверења у општем друштвеном контексту и међу потенцијалним легаторима и дародавцима. Године 1985. Збирка уметничких дела обогаћена је вредним легатом слика Мирка Почуче, сликара и пасионираног љубитеља старина – Спомен-збирком Мирка Почуче, аутопортрети и портрети ликовних уметника,8 која данас садржи 64 дела значајних аутора (Риста Вукановић, Никола Граовац, Милош Голубовић, Винко Грдан, Иван Радовић и други). Наредне године Музеј добија још један драгоцен и јединствен легат – Српске иконе 19. века, поклон др Оливере Радојковић Чоловић. Легат садржи 24 експоната, међу којима посебно место заузимају аутентичне и за ово поднебље мање познате иконе на стаклу. Међу многобројним поклонима Народног музеја у Београду издваја се део легата Ксеније Дивјак, који чини 13 вредних радова. У устаљеним оквирима и у зависности од дискурса изложбеног ликовног програма, који је поред перманентних поклона, основни об| 15
лик нових аквизиција наставља се употпуњавање Збирке у периоду од 1995. године до данас.9 Након ревизије (1997) уметнички фундус чинило је 626 предмета и јасне тематске целине: – Збирка уметничких слика и скулптура – Збирка цртежа Владислава Маржика – Збирка цртежа Љубе Ивановића – Збирка икона – Студијска збирка копија фресака – Студијска збирка дечјих радова. Из бројне групе поклона које су Музеју даривали сами аутори издвајамо дела класика модерне скулптуре – Олге Јанчић, Саве Сандића, Мире Сандић и Ане Бешлић,10 затим значајан број слика Миодрага Протића, Милице Динић и последњи приспели легат слика Љубице Цуце Сокић. Програмски се наставља употпуњавање Збирке делима релевантних српских уметника Косте Богдановића, Александра Цветковића и других, као и делима истакнутих краљевачких аутора, од којих по значају треба истаћи легат Ненада Бургића, поклон породице Бургић и уметника и колекционара Ранка Павића и откуп 10 дела Радоша Ракуша, једног од најплоднијих уметника овог подручја. Поред поменутих аутора, Збирка уметничких дела данас окупља велики број остварења уметника средње и млађе генерације који су пореклом везани за Краљево – од Драгана Милосављевића, Драгана Пешића, Милорада Вујашанина, Велимира Зеленовића, до Слободана Маринковића, Милана Ракочевића, Светлане Јевтић, Бобана Босића, Дејана Кивића, Миодрага Кркобабића, Јелене Шалинић и других. У контексту актуелних прилика и све мањег броја нових аквизиција, важно је издвојити већ поменути откуп портрета истакнутих Краљевчана, чији су аутори Иванка Буковац, ћерка и ученица Влаха Буковца и Светислав Вуковић, такође прашки ђак, док се од невеликог броја поклона свакако издваја рад Војислава Јакића, једног од најистакнутијег представника српске маргиналне уметности, чија се дела налазе у Лозани (Collection de l‘Art brut), као и Електронски орнаментограф, Зорана Радовића, уметника који је седамдесетих година стварао у дискурсу науке и уметности. На крају, битно је истаћи да се у Збирци уметничких дела чувају најуспешнији дечји радови, сакупљени током 36 година постојања манифестације Дечји мајски ликовни салон, као пример дечијег стваралаштва и вредан материјал за различита употребна истраживања у области музеологије и образовања. Данас Збирка уметничких дела садржи преко 874 инвентарне јединице. Сагледана као хетерогена целина која документује дела значајних аутора и сликарских праваца, омогућује изучавање и критичку ревизију српске уметности друге половине XX века. ¶ Сузана Новчић
9 Узета временска граница (1995) представља одредницу када на место кустоса Збирке долази Љубиша Симовић, историчар уметности и музејски саветник, који руководи Збирком све до 2009. године. 10
Љубиша Симовић, Дарови музеју, из Збирке уметничких дела, Краљево, 1999.
Радош Ракуш, Бања витезда, 753, 1996, акрилик на платну, 174 x 144, откуп 16 |
МИОДРАГ Б. ПРОТИЋ Рођен је 10. маја 1922. године у Врњачкој Бањи, као најстарији од четворице браће. Основну школу завршио је у месту рођења, а гимназију у Краљеву. У Београду је студирао на Сликарској школи Младена Јосића, где су му професори били Јован Бијелић, Зора Петровић и др. Дипломирао је на Правном факултету. На Протићево формирање пресудно су утицали родитељи, предео родног краја, школа, лектира, студијска путовања. Сликар, теоретичар, историчар модерне уметности, оснивач и први управник Музеја савремене уметности у Београду, организатор уметничког живота, писац мемоарске и аутобиографске литературе. Добитник је бројних значајних награда. Радови му се налазе у бројним музејима и галеријама. Живи у Београду.
18 |
Миодраг Б. Протић, Мотив с Ибра, 706, 1940, уље на платну, 71 х 87, поклон
Миодраг Б. Протић, Мртва природа са жутом птицом, 750, 1959, уље на платну, 130 х 97, поклон
Миодраг Б. Протић, Маљевичу у част II, 705, 1981, акварел на платну, 89 x 61, поклон
ЉУБИЦА ЦУЦА СОКИЋ рођена је 9. децембра 1914. година у Битољу (Македонија). Сликарско образовање стекла је у Београду и Паризу. Уметничку школу је завршила 1936. године у Београду, као ђак Васе Поморишца, Љубе Ивановића, Бете Вукановић и Ивана Радовића. Боравила је и студирала у Паризу у периоду 1936–1939. године. Године 1948. постављена је за професора Академије за ликовне уметности, где је радила до пензионисања (1972). Осим сликарством бавила се илустрацијама књига, претежно за децу. Била је стални сарадник часописа Пионир, Полетарац и Змај. Такође је радила и скице за неколико филмова. Добитник је бројних значајних награда. За дописног члана САНУ изабрана је 1968. године, а деценију касније за редовног. Преминула је 8. јануара 2009. године.
22 |
Љубица Цуца Сокић, Велика ваза, 822, 1974, уље на платну, 46 х 50, поклон
Љубица Цуца Сокић, Ентеријер, 823, 1977, уље на платну, 76 х 78, поклон
Љубица Цуца Сокић, Две црне коцке, 825, 1975, уље на платну, 70 х 83, поклон
САВА САНДИЋ је рођен 9. јануара 1915. године у Зајечару. Вајарске студије је започео 1933. године у атељеу мајстора вајара Томе Росандића, чији је сарадник касније постао. Завршио је Академију ликовних уметности у Београду, а специјализацију у мајсторској радионици Томе Росандића. Од 1948. године је члан УЛУС- а, а од 1956. године УЛУПУДС-а. Од 1995. године редовни је члан Матице српске Нови Сад – из редова добротвора и приложника. Самостално излаже од 1956. године. Године 1997. УЛУПУДС му је доделио награду за животно дело за целокупно стваралаштво и допринос развоју примењених уметности и дизајна. Дела Саве Сандића се налазе у галеријама и музејима, збиркама и домовима љубитеља уметности и пријатеља.
26 |
Сава Сандић, Стадо оваца – рељеф, 803, 1985, бронза, 30 x 27, поклон
На следеће две странице: Мустанг, 804, 1991, бронза, 43 x 40 x 23, поклон Доколица, 805, 1982, гипс, 50 x 54 x 30, поклон
МИРА САНДИЋ је рођена 16. децембра 1924. године у Београду. Завршила је Академију ликовних уметности у Београду, 1951. године, а 1957. године и вајарски одсек магистарских студија код професора Илије Коларевића. Од 1956. године је члан УЛУС-а. До 2004. године приредила је око 40 самосталних изложби скулптура, таписерија и керамике. У оквиру групних изложби излагала је преко 150 пута у земљи и иностранству. Њене скулптуре се налазе у многим музејима, галеријама, збиркама и приватним колекцијама, али су и део јавних грађевина и паркова у земљи и иностранству. Мира Сандић је добитник многих награда и признања. Преминула је 2010. године у Београду.
30 |
Мира Сандић, Балерина, 797, 1981, бронза, 14 x 39 x 11,5, поклон На следеће две странице: Велики хор, 795, 1972, гипс, 56 x 35 x 20, поклон Сестре, 796, 2001, гипс, 32 x 21 x 22, поклон
ВОЈИСЛАВ ЈАКИЋ је рођен 1932. године у Кавадарцима (Македонија). Уметничким радом бавио се од 1954. године, када је урадио своју прву скулптуру – полицу. После читавог циклуса полица потпуно се посвећује цртежима. Од 1960. године до своје смрти, урадио је преко 10 000 цртежа, који су некада достизали дужину и до 50 метара. Добитник је више награда и признања. Највећа колекција његових радова налази се у Лозани у Collection de l' Art brut. Преминуо је 2003. године у Деспотовцу.
Војислав Јакић, Крвнички цртеж, детаљ 816,1973, ком. техника, 622 х 313, поклон 34 |
ЗОРАН РАДОВИЋ је рођен 1940. године у Краљеву. Студирао je математику и електротехнику у Београду (1959–1962). Завршио je студије са дипломом инжењера електротехнике. Објављивао je у стручним часописима, сарађивао на универзитетским уџбеницима, бавио се фотографијом и часовничарством. Године 1962. основао је сопствену електронску лабораторију. У периоду од 1965. до 1971. године експериментише и патентира Орнаментограф са клатнима и Електронски орнаментограф. У то време добија стипендију Немачког института за академску размену у Берлину. Следеће године (1972) патентира Ласерски орнаментограф. Од 1973. године живи и ради у Берлину.
Зоран Радовић, Механоцртеж 1349, 875, 1970, 40 x 40, поклон 36 |
Зоран Радовић, Механоцртеж 1413, 882, 1970, 63 x 28, поклон
Зоран Радовић, Механоцртеж 1380, 877, 1970, 40 x 50, поклон
РАДОШ РАКУШ је рођен 30. октобра 1949. године у Пљевљима. Завршио је историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Један је од најплоднијих уметника са овог подручја, чији рад тек треба да се адекватно валоризује и презентује у складу са значајем који му припада. Живи и ради у Краљеву.
40 |
Радош Ракуш, Арка, 760, 1999, акрилик на платну, 60 х 70, откуп
Радош Ракуш, Скит Светог Василија, 758, 2000, акрилик на платну, 60 х 80, откуп
Радош Ракуш, Цариградски блуз, 751, 2005, акрилик на платну, 200 х 230, откуп
МИОДРАГ КРКОБАБИЋ је рођен 30. јануара 1971. године у Краљеву. Завршио је Факултет ликовних уметности у Београду 2000. године. Магистрирао је на истом факултету 2003. године. Добитник је многих стипендија и награда. Живи и ради у Београду.
44 |
Миодраг Кркобабић, Циклус, 746, 1998, уље на платну, 31 x 70, поклон На следеће две странице Циклус, 741, 1998, колаж папир, 21 х 87, поклон Циклус, 742, 1998, колаж папир, 36 х 83, поклон Циклус, 743, 1998, колаж папир, 31,5 х 79, поклон
46 |
| 47
48 |
КАТАЛОГ
1. Миодраг Б. Протић, Простор /знак времена/, 704, 1986, уље на платну, 103 х 204, поклон 2. Миодраг Б. Протић, Маљевичу у част II, 705, 1981, акварел на платну, 89 х 61, поклон 3. Миодраг Б. Протић, Мотив с Ибра, 706, 1940, уље на платну, 71 х 87, поклон 4. Миодраг Б. Протић, Мртва природа са жутом птицом, 750, 1959,уље на платну, 130 х 97, поклон 5. Миодраг Кркобабић, Циклус, 738, 1998, дрво јута, поклон 6. Миодраг Кркобабић, Циклус, 739, 1998, колаж папир, 28,5 х 80, поклон 7. Миодраг Кркобабић, Циклус, 740, 1998, колаж папир, 31 х 80, поклон 8. Миодраг Кркобабић, Циклус, 741, 1998, колаж папир, 21 х 87, поклон 9. Миодраг Кркобабић, Циклус, 742, 1998, колаж папир, 36 х 83, поклон 10. Миодраг Кркобабић, Циклус, 743, 1998, колаж папир, 31,5 х 79, поклон 11. Миодраг Кркобабић, Циклус, 744, 1998, колаж папир, 33 х 80, поклон 12. Миодраг Кркобабић, Циклус, 745, 1998, колаж папир, 33 х 72, поклон 13. Миодраг Кркобабић, Циклус, 746, 1998, уље на платну, 131 х 70, поклон 14. Миодраг Кркобабић, Циклус, 747, 1998, уље на платну, 112 х 60, поклон 15. Миодраг Кркобабић, Циклус, 748, 1998, уље на платну, 99,5 х 60, поклон 16. Радош Ракуш, Цариградски блуз, 751, 2005, акрилик на платну, 200 х 230, откуп 17. Радош Ракуш, Бања витезда, 753, 1996, акрилик на платну, 174 х 144, откуп 18. Радош Ракуш, Скитови Свете Ане, 759, 1996, акрилик на платну, 55 х 65, откуп 19. Радош Ракуш, Арка, 760, 1999, акрилик на платну, 60 х 70, откуп 20. Радош Ракуш, Скит Светог Василија, 758, 2000, акрилик на платну, 60 х 80, откуп 21. Сава Сандић, Стадо оваца – рељеф, 803, 1985, бронза, 30 х 27, поклон 22. Сава Сандић, Мустанг, 804, 1991, бронза, 43 х 40 х 23, поклон
23. Сава Сандић, Доколица, 805, 1982, гипс, 50 х 54 х 30, поклон 24. Мира Сандић, Веверица, 794, 1955, гипс, поклон 25. Мира Сандић, Велики хор, 795, 1972, гипс, 56 х 35 х 20, поклон 26. Мира Сандић, Сестре, 796, 2001, гипс, 32 х 21 х 22, поклон 27. Мира Сандић, Балерина, 797, 1981, бронза, 14 х 39 х 11,5, поклон 28. Мира Сандић, I варијација на покрет форме, 801, 2000, бронза, 13 х 13 , поклон 29. Мира Сандић, II варијација на покрет форме, 802, 2000, бронза, 13 х 13, поклон 30. Војислав Јакић, Крвнички цртеж, 816,1973, ком. техника, 622 х 313, поклон 31. Љубица Цуца Сокић, Велика ваза, 822, 1974, уље на платну, 46 х 50, поклон 32. Љубица Цуца Сокић, Ентеријер, 823, 1977, уље на платну, 76 х 78, поклон 33. Љубица Цуца Сокић, Мртва природа у ентеријеру, 824, 1975, уље на платну, 70 х 83, поклон 34. Љубица Цуца Сокић, Две црне коцке, 825, 1975, уље на платну, 70 х 83 поклон 35. Зоран Радовић, Електронски орнаментограф, 811, 1972, откуп 36. Зорaн Радовић, Механоцртеж 1310, 878, 50 x 70, поклон 37. Зоран Радовић, Механоцртеж 1349, 875, 40 x 40, поклон 38. Зоран Радовић, Механоцртеж 1350, 879, 30 x 40, поклон 39. Зоран Радовић, Механоцртеж 1380, 877, 40 x 50, поклон 40. Зоран Радовић, Механоцртеж 1413, 882, 63 x 28, поклон 41. Зоран Радовић, Механоцртеж 1468, 881, 30 x 21, поклон 42. Зоран Радовић, Механоцртеж 1471, 876, 70 x 50, поклон 43. Зоран Радовић, Механоцртеж 1575, 880, 30 x 20, поклон
| 49
ПОКЛОНИ И ОТКУПИ ИЗ ЗБИРКЕ УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА 2000 – 2010
Драгољуб Босић, Портрет девојчице, 707, 1999, акварел, поклон
Драгољуб Босић, Без назива, 708, 1998, уље на картону, поклон
Драгољуб Босић, Слика VIII, 709, 1998, уље на картону, поклон
Бранко Раковић, Сумрак, 710, 1997, сува игла на папиру, поклон
Милица Динић, Звездара, 711, 1986, уље на платну, поклон
Милица Динић, Сеоски пејзаж, 712, 1981, уље на платну, поклон
50 |
Милица Динић, Шума, 713, 1988, акварел на папиру, поклон
Милица Динић, Јабуке, 714, 1992, акварел на папиру, поклон
Милица Динић, Шума, 715, 1970, цртеж на папиру, поклон
Милица Динић, Дрвеће, 716, 1972, цртеж на папиру, поклон
Милица Динић, Брда, 717, 1968, цртеж на папиру поклон
Милица Динић, Алеја, 718, 1976, цртеж на папиру, поклон
Милица Динић, Из циклуса „Камене стене II“, 719, 1967, цртеж на папиру, поклон
Милица Динић, Из циклуса „Камене стене III“, 720, 1967, поклон
Милица Динић, Из циклуса „Камене стене XVI”, 721, 1967, поклон | 51
Јелена Шалинић, Без назива, 722, 2002, комбинована техника на папиру, поклон
Милорад Вујашанин, Илустрована политика, 723, 2004, принт на папиру, рам из 1881, поклон
Милорад Вујашанин, Слободна форма, 724, 2004, теракота(ћерамида), откуп
Ђорђе Симић, Без назива, 1973, 725, уље на платну, поклон
Ненад Бургић, Без назива, 726, лавирани туш на паусу (3 пауса), поклон
Ненад Бургић, Без назива, 727, туш на папиру, поклон
Ненад Бургић, Без назива, 728, туш на папиру, поклон 52 |
Ненад Бургић, Без назива, 729, туш на папиру, поклон
Ненад Бургић, Без назива, 730, туш на папиру, поклон
Ненад Бургић, Без назива, 731, туш на папиру, поклон
Ненад Бургић, Без назива, 732, туш на папиру, поклон
Ранко Павић, Ненадани круг, 733, 1994, туш на папиру, поклон
Ранко Павић, Ненадани круг, 734, 1994, туш на папиру, поклон
Светлана Јевтић, Град, 735, 2000, суви пастел на папиру, откуп
Бобан Босић, За столом, 736, 2003, уље на платну, откуп
Кристина Главчић, Петао – диптих, 737, 2003, ком.техника, откуп
Миодраг Кркобабић, Циклус, 738, 1998, дрво јута, поклон
Миодраг Кркобабић, Циклус, 739, 740, 1998, колаж папир, поклон | 53
Миодраг Кркобабић, Циклус, 744, 745, 1998, колаж папир, поклон
Миодраг Кркобабић, Циклус, 747, 1998, уље на платну, поклон
Миодраг Кркобабић, Циклус, 748, 1998, уље на платну, поклон
Радош Ракуш, Сан луде краљице, 752, 2004, акрилик на платну, откуп
Радош Ракуш, Никољдан, 754, 1996, акрилик на платну, откуп
Радош Ракуш, Лапис егзилис, 755, 1992, акрилик на платну, откуп
Радош Ракуш, Каруља, 756, 1995, акрилик на платну, откуп
Радош Ракуш, Скит Лако, 757, 2000, акрилик на платну, откуп
Радош Ракуш, Скитови Свете Ане, 759, 1996, акрилик на платну, 55X65, откуп
54 |
Светлана Вуксановић, Без назива, 761, 2003, уље на платну, откуп
Благоје Димић, Трагови трајања, 762, 2003, ком.техника, откуп
Срђан Вуловић, Храм, 763, 2005, фотографија, откуп
Драган Пешић, Телевизија и Канализација, 764, 765 2005, дигитална графика, откуп
Веља Михајловић, Жича, 766, 2005, ком. техника, поклон
Светислав Вуковић, Портрет Миливоја Црвчанина, 767, 1934, откуп
Светислав Вуковић, Портрет Милице Црвчанин, 768, 1934, откуп
Франц Цурк, Ода технологији, 769, 2006, ком. техника, поклон
Славица Ердељановић Цурк, Црвена невеста, 770, 2006, пастел, поклон | 55
Коста Богдановић, Без назива, 779, алуминијумска плоча, откуп
Мира Сандић, Веверица, 794, 1955, гипс, поклон
Мира Сандић, Аутопортрет, 798, 2000, бронза, поклон
Мира Сандић, Портрет учитеља и вајара Илије Коларевића, 799, 1983, гипс, поклон
Мира Сандић, Портрет песникиње Десанке Максимовић, 800, 2001, гипс, поклон
Мира Сандић, I варијација на покрет форме, 801, 2000, бронза, 13 X13 , поклон
Мира Сандић, II варијација на покрет форме, 802, 2000, бронза, 13 X13, поклон
Драган Пешић, Могућности, 806, 2007, дигитални принт, поклон
Миодраг Кркобабић, Некроспектива, 807, 2000, принт, откуп
56 |
Мило Милуновић, Ража, 808, темпера на папиру, поклон
Браца Бонифацијо, Опет лоша времена, 809, 2003, уље на платну, поклон
Веља Михајловић, Анћели Жичке епархије, 810, 2009, ком.техника, поклон
Зоран Радовић, Електронски орнаментограф, 811, 1972, откуп
Слободанка Прибаковић, Старе српске заставе, 812, 2006, уље на платну, откуп
Лукијан, Портрет Љубивоја Црвчанина, 813, 1943, уље на платну, откуп
Иванка Буковац, Портрет ћерке Љубивоја Црвчанина, 814, 1937, уље на платну, откуп
Иванка Буковац, Портрет Милице Црвчанин, 815, 1940, уље на платну, откуп
Чеда Павловић, Форме, 817, 1997, уље на платну, поклон | 57
58 |
Светлана Јевтић, Жича, 818, 2008, суви пастел, откуп
Гордана Михаиловић, Велика мати, 819, 2008, уље на платну, откуп
Срђан Вуловић, Врата, 820, 2008, фотографија, откуп
Душица Радосављевић Јованчевић, Црвена госпођа Жича, 821, 2008, уље на платну, откуп
Љубица Цуца Сокић, Мртва природа у ентеријеру, 824, 1975, уље на платну, поклон
Рајна Лазић, Предео са Тибета, 826, 2001, акварел, поклон
Рајна Лазић, Јужни златиборски венац, 827, 2009, акварел, поклон
Косара Бокшан, У загрљају, 828, 1980, акрилик на лесониту, поклон
Момчило Антоновић, Осветљавање Старог града, 829, 1999, уље на платну, поклон
Светлана Павловић Џиндо, Цвеће, 830, уље на платну, поклон
Момчило Антоновић, Топло огњиште, 831, 2009, акрилик на платну, поклон
Момчило Антоновић, Почетак јесени, 832, 2009, акрилик на платну, поклон
Момчило Антоновић, Заштита заборављене куће, 833, 2010, акрилик на платну, поклон
Момчило Антоновић, Бело јутро, 834, 2009, акрилик на платну, поклон
Момчило Антоновић, Зелено у пет поподне, 835, 2009, уље на платну, поклон
Момчило Антоновић, Жута кућа, 836, 2010, уље на платну, поклон
Момчило Антоновић, Жуто око скупштине, 837, 2008, уље на платну, поклон
Момчило Антоновић, Опсервирање града, 838, 2008, уље на платну, поклон | 59
60 |
Момчило Антоновић, Улаз без капије, 839, 2008, уље на платну, поклон
Момчило Антоновић, Усидрени брод Старог града, 840, 2008, уље на платну, поклон
Момчило Антоновић, Црвено западно небо, 841, 2009, акрилик на платну, поклон
Момчило Антоновић, Раширена крила, 842, 2009, акрилик на платну, поклон
Момчило Антоновић, Куће непознатих власника, 843, 2010, ком. техника, поклон
Момчило Антоновић, Куће непознатих власника, 844, 2010, ком. техника, поклон
Момчило Антоновић, Куће непознатих власника, 845, 2010, ком. техника, поклон
Момчило Антоновић, Куће непознатих власника, 846, 2010, ком. техника, поклон
Момчило Антоновић, Куће непознатих власника, 847, 2010, ком. техника, поклон
Момчило Антоновић, Куће непознатих власника, 848, 2010, ком. техника, поклон
Момчило Антоновић, Куће непознатих власника, 849, 2010, ком. техника, поклон
Момчило Антоновић, Куће непознатих власника, 850, 2010, ком. техника, поклон
Момчило Антоновић, Куће непознатих власника, 851, 2010, ком. техника, поклон
Момчило Антоновић, Куће непознатих власника, 852, 2010, ком. техника, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 853, уље на платну, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 854, уље на платну, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 855, уље на платну, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 856, уље на платну, поклон | 61
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 857, уље на платну, поклон
Милорад Мића Михајловић, Једно је видети далеко, а друго стићи тамо, 858, 1997, уље на платну, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 859, уље на платну, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 860, уље на платну, 2005, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 861, уље на платну, 2001, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 862, уље на платну, 1992, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 863, туш на папиру, 2006, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 864, туш на папиру, 2006, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 865, туш на папиру, 2006, поклон
62 |
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 866, туш на папиру, 2006, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 867, туш на папиру, 2006, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 868, туш на папиру, 2006, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 869, туш на папиру, 2006, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 870, туш на папиру, 2006, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 871, туш на папиру, 2006, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 872, туш на папиру, 2006, поклон
Милорад Мића Михајловић, Без назива, 873, туш на папиру, 2006, поклон
Милорад Мића Михајловић, Сијаће поље, 874, уље на платну, 1950, поклон | 63
64 |
Зоран Радовић, Механоцртеж 1471, 876, поклон
Зорan Радовић, Механоцртеж 1310, 878, поклон
Зоран Радовић, Механоцртеж 1575, 880, поклон
Зоран Радовић, Механоцртеж 1468, 881, поклон
Зоран Радовић, Механоцртеж 1350, 879, поклон
ABSTRACT | In the ten year period (2000-2010), which represents the time of prolonged transition and disappearance of cultural matrices and common ways of purchasing and inheriting of cultural property, the Art Collection was enriched with 156 works. Most of them, i.e. 124 works were gifts, which speaks about the continuous tradition of kindly donations, by which donors enrich our holdings and most directly contribute to the preservation and protection of cultural property. It is important to emphasize that the exhibition presents the acquisitions that constitute purchases and donations, while a part of the Collection that contains fragments of the oldest original fresco paintings from the monastery of Žiča and the Legacy of Olivera Radojković Čolović is not shown within this museum story. Namely, they deserve separate, complete interpretations, which have partly started and which would provide a complex picture about the rich Art Collection with multiple symbols. The exhibition Museum Stories represents the selection of works created by representatives of our modern art – Ljubica Cuca Sokić, Miodrag B. Protić, Vojislav Jakić, Mira and Sava Sandić, Zoran Radović, Radoš Rakuš and Miodrag Krkobabić. The name of the exhibition also suggests an attempt to communicate the essence of the collection and its works of art, through several narrations and in the best manner, to reveal their significance, uniqueness and the thing that links them, and before all, to inspire and transfer the feeling and experience that are not possible without the interpretation of a complex image of reality. For, every object is, in fact, the reflection of a human being with their life contexts made of ambitions, knowledge, fears, social circumstances, proclaimed and personal values… everything that builds a specific, valuable museological, heritage world. In addition to the representative works of art, which are manifestations of ideas and talents, the expression of creativity and inner world of the artists and, as such, holders of the most important information, the exhibition also presents some interesting, edifying legends that contain biographical data, statements of the authors, parts of their interviews, citations of prominent art theorists and art historians, photographs and several films about the authors. ¶ Suzana Novičić
МУЗЕЈСКЕ ПРИЧЕ откупи и поклони из Збирке уметничких дела (2000–2010) децембар 2011 – јануар 2012. Издавач НАРОДНИ МУЗЕЈ Трг Светог Саве 2 +381 036 315 350 nmkv.rs За издавача ДРАГАН ДРАШКОВИЋ Аутор изложбе и каталога СУЗАНА НОВЧИЋ Поставка изложбе СУЗАНА НОВЧИЋ, РАДЕ ПАЈОВИЋ, НЕНАД ДИМИТРИЈЕВИЋ Лектура мр АНА ГВОЗДЕНОВИЋ Превод мр НАТАША ПАВЛОВИЋ Графички уредник и аутор типографског писма Epigraph ДРАГАН ПЕШИЋ Прелом ЈОВАН АНТОНИЋ, БРАНКО ТРИФУНОВИЋ Фотографија СРЂАН ВУЛОВИЋ Конзервација НЕНАД ДИМИТРИЈЕВИЋ РАДЕ ПАЈОВИЋ Обрада документације ОЛЕГ РОМАНОВ АЛЕКСАНДАР МАРИЧИЋ Техничка реализација РАДЕ ПАЈОВИЋ, ВЛАДАН ПЕЈКОВИЋ ДРАГАН ВОЈИНОВИЋ, СЛОБОДАН МИЛЕНКОВИЋ Штампа ИНТЕРКЛИМА ГРАФИКА Тираж 500 · Краљево, 2011