KRAQEVO 2003
OD FRAGMENTA DO PREDMETA KONZERVATORSKO ODELEWE NARODNOG MUZEJA U KRAQEVU
Autor izlo`be i kataloga RADE PAJOVI] Izdava~ NARODNI MUZEJ KRAQEVO Za izdava~a DRAGAN DRA[KOVI] Lektor DRAGANA TIPSAREVI] Grafi~ka oprema ATEQE RA PE[I] Fotografija SR\AN VULOVI] DOBRILO ^UQKOVI] Grafi~ka priprema JOVAN ANTONI] - AJOVA Tehni~ka realizacija SA[A MARI^I] SR\AN VULOVI] [tampa RI@A Tira` 300
2
Na koricama Kr~ag, Lani{te-Baqevac, I - IV v. n. e., C-45 Fibula sa iglom, Lani{te-Baqevac, I - IV v. n. e., C-160 Slika 1. Nau{nice, Lani{te-Baqevac, III - IV v. n. e., C-42-44 Slika 2. Kopqe, Ravna, III. v. n. e., inv. br. A 954
OD FRAGMENTA DO PREDMETA
Slika 3. Kr~ag, Lani{te-Baqevac, I - IV v. n. e., C-57 Slika 4. Kr~ag C-57, detaq
Arheolo{kim spa{avawem tragova minulih vremena, predmeti nam, svojom sadr`inom i formom, jednostavno{}u i neponovqivno{}u, svedo~e o vremenu i trajawu. Konzervatorski o`ivqeni, {aqu nam poruke i nadu da se zauvek mo`e spasiti lepota koja odoleva pritisku vekova. Konzervatorsko odelewe Narodnog muzeja u Kraqevu formirano je 1966. godine dolaskom u ovu instituciju Slobodanke Pribakovi}-Kosti}, akademskog slikara. U te{kim uslovima, i pored hroni~nog nedostatka prostora, uspela je da krene u za{titu osnovnih vrsta materijala - keramike, metala, tekstila i drveta. Izdvaja se rad na konzervaciji i rekonstrukciji kerami~kog materijala sa vin~anskog naseqa Divqe Poqe u Ratini kod Kraqeva (iskopavawa 1980 - 1984) i za{titne intervencije nalazi{ta Lani{te (Baqevac na Ibru 1973). Posle skoro tri decenije, Odeqewe se {iri dolaskom novog ~lana, koji se prihvata konzervacije kerami~kog i metalnog materijala sa najnovijih arheolo{kih istra`ivawa, mnogobrojnih otkupa i poklona iz ostalih odeqewa Muzeja. 5
Arheolo{ki materijal koji je prikazan na ovoj izlo`bi poti~e sa dva nalazi{ta sa naseqa iz starijeg gvozdenog doba: Kovanluk pokraj Kraqeva (iskopavawa 1997. godine u okviru nau~no-istra`iva~kog projekta Balkanolo{kog instituta SANU i Narodnog muzeja Kraqevo „Praistorijska naseqa i privredni resursi u kraqeva~kom regionu� - dr A. Palavestra i mr V. Bogosavqevi}-Petrovi}. i sa rimske nekropole Lani{te kod Baqevca na Ibru, istra`ivawa iz 2002. godine (rukovodilac V. Bogosavqevi}-Petrovi}). Materijal sa Kovanluka, rad S. Pribakovi}-Kosti}, prikqu~en je izlo`bi radi kontinuiranog pra}ewa konzervatorskog tretmana nadogradwe delova. Sa homogenom celinom grobnog inventara sa Lani{ta ovaj uvod, kako hronolo{ki, tako i po problematici zahvata se ~ini opravdanim. Konzervacija priloga iz grobova od I - IV v.n.e. predstavqala je kompleksan posao iz vi{e razloga. U pitawu je pre svega o~uvanost predmeta u agresivnoj glinovitoj zemqi, razli~ite vrste materijala (zlato, srebro, bronza, gvo`|e, keramika, kost, staklo), kao i pojavqivawe sahrana iz dva razli~ita horizonta nekropole: iz I v.n.e. domoroda~kog stanovni{tva i kremacija, kao i romanizovane populacije tokom II - IV v.n.e. proces inhumacije. [tetno i agresivno dejstvo zemqi{ta na lokalitetu Lani{te najboqe se vidi po sa~uvanosti slabo pe~enih kerami~kih posuda. Stawe metalnih predmeta pokazuje o~igledno prisustvo hlorida i rastvorivih soli. Zato je bilo neophodno hitno intervenisati i materijal je uzet na konzervaciju odmah posle zavr{enog iskopavawa.
Slika 5. Lon~i} C-140, izgled pre konzervacije Slika 6. Lon~i}, Lani{te-Baqevac, I - II v. n. e., C-140 6
KERAMIKA
Slika 7. Pehar, Lani{te-Baqevac, IV v. n. e., C-110 Slika 8. Pehar C-110, in situ
Konzervacija arheolo{kih predmeta je karakteristi~na po tome {to po~iwe odmah nakon iskopavawa (sl. 8) Predmet se svojim dugim boravkom u zemqi prilagodio uslovima stvoriv{i ravnote`u sa okolinom. Zahvaquju}i tome, on se mawe ili vi{e sa~uvao. Nepoznavawe spoqnih faktora koji razorno deluju na predmet u toku iskopavawa i neposredno posle wega, mo`e dovesti do nepopravqivog o{te}ewa, pa ~ak i do potpunog razarawa predmeta. (sl. 9, 10) Pri otvarawu grobnice, dobro o~uvani predmeti po~iwu da mewaju svoj oblik. Oni se apsorpcijom ili desorpcijom vlage mewaju, a neki i raspadaju. Hladan vazduh dovodi do naglog upijawa vlage, a topao do naglog gubitka. Usled takvih promena, dolazi do skupqawa ili {irewa, deformacije i o{te}ewa predmeta. Kerami~ki predmeti su lo{e i sredwe pe~eni, boja pe~ewa je svetlo oker, crvena i sivo mrka. Skoro sve posude su fragmentovane tako da su pojedini delovi uni{teni i nedostaju. Posude su ra|ene na vitlu, dok je samo jedna ra|ena rukom, odnosno gwetawem, lon~i} sa jednom dr{kom, terenski inventar C-140. Spo9
qa{wa povr{ina je prvobitno gla~ana, ali najve}im delom nije sa~uvana. Primer lo{e pe~ene keramike je posuda C-46 kod koje je struktura keramike znatno oslabqena. Ivice preloma su isprane, zagla|ena povr{ina ne postoji, ona je zrnasta sa naslagama prqav{tine. Keramika je sklona quspawu i razlistavawu. Tako|e, lo{e pe~ena keramika je i u slu~aju kr~aga C-57, kod koga je povr{ina sklona mrvqewu i osipawu, a ivice preloma su zaobqene. (sl. 11) Lo{ kvalitet keramike se vidi i na kr~agu C-123 glazirane povr{ine koja je velikim delom sa~uvana. Na mestima gde je glazura o{te}ena, vidi se povr{inski sloj keramike crvene boje koji je sav ispran, zrnast i osipa se. Ne{to boqi kvalitet pe~ewa keramike je kod kr~aga C-45 i lon~i}a C-140. Kod posude C-45 keramika se ne osipa, ivice preloma su o{tre i dobro nale`u, a zagla|ena povr{ina je velikim delom sa~uvana. Posuda C-140 je grube izrade, ru~no ra|ena, jedan fragment te posude je goreo tako da je crn, ali su struktura i povr{inski sloj keramike stabilni. Prvi uzrok neotpornosti keramike jeste niska temperatura pe~ewa koja nije dovoqna da bi se proces pe~ewa izveo do kraja, tj. da se mineralni sastojci gline stope me|usobno i ispune sve {upqine isteruju}i vodu iz wih. Lo{e pe~ena keramika je podlo`nija o{te}ewima ~iji se uzro~nici naj~e{}e nalaze u okolini iz koje predmet poti~e, ali i u samom predmetu koji je apsorbovao te uzro~nike. To dovodi do slabqewa veza u strukturi keramike i wenim sastojcima. Tada dolazi do pucawa, quspawa, pulverzacije, {irewe kristala za vreme kristalizacije rastvornih soli koje su migracijom svojih vodenih rastvora dospele na povr{inu keramike. Ako se {tetne promene pojave u toku ili posle izvr{enih konzervatorsko-restauratorskih radova, onda uzro~nike naj~e{}e treba tra`iti u trenutnom ili postepenom {tetnom dejstvu pogre{no odabranih metoda, kao i nepogodnih ili zaga|enih hemijskih preparata i materijala za konzervaciju, restauraciju i daqu za{titu. 10
Slika 9. Lani{te, prilog iz groba G2 Slika 10. Lani{te, kr~ag C-57, in situ Slika 11. Kr~ag C-57, fragmenti pre ~i{}ewa Slika 12. Lonac, Kovanluk-Kraqevo, IV - VII v. p. n. e., inv. br. A 996
Zbog stawa kerami~kih predmeta (sl. 13), ~i{}ewe je bilo veoma ote`ano te je primeweno kombinovano, hemijsko i mehani~ko ~i{}ewe. Kod kr~aga C-57 , pa`qivo, mehani~kim putem pristupilo se skidawu prqav{tine. ^i{}ewe je bilo vrlo delikatno jer je je u pitawu jako nalepqen debqi sloj kalcinacije. Zbog toga se moralo pristupiti razmek{avawu prqav{tine tamponirawem sa destilovanom vodom. Prilikom odstrawivawa kalcinacije dolazilo je i do otirawa i quspawa slikane ornamentike zbog slabe veze boje sa podlogom usled neslagawa minerala boje i keramike ili neodgovaraju}e temperature pe~ewa boje.
12
Slika 13. Kr~ag C-57, fragment u toku ~i{}ewa
^i{}ewe malog lon~eta C-46 je tako|e bilo jako ote`ano zbog sklonosti keramike ka mrvqewu, tako da nije dolazilo u obzir nikakvo razmek{avawe, tako da su naslage prqav{tine skidane iskqu~ivo mehani~kim putem. Po{to su kr~ag C-45 i lon~e sa ru~kom C-140 od dobro pe~ene keramike, mogle su se prati pod mlazom teku}e vode uz ~etkawe ~etkicama sa plasti~nim vlaknima. Lon~e C-140 je ~i{}eno tako {to su naslage kalcinacije, koje su bile ~vrsto nalepqene, razmek{avane sredstvom za uklawawe kamenca u sastavu 5% nejonski tenzidi i 15% sulfaminska kiselina1 {to je doprinelo uspe{nosti ~i{}ewa. Zbog tro{nosti, ra|ena je konsolidacija o~i{}enih fragmenata keramike 8%10% acetonskim rastvorom ONO II specijala2 (sl. 14). Fragmenti su ostali potopqeni sve do zasi}ewa, tj. sve dok mehuri}i nisu prestali da izlaze, ~ime je vr{ena trajnija stabilizacija povr{ine i strukture keramike i ujedno za{tita od dejstva {tetnih agenasa. Fragmenti koji su posle konsolidacije su{eni 24 sata, spajani su ONO lepkom koji se zbog svojih svojstava (trajnost i elasti~nost) pokazao kao odgovaraju}i. Delovi keramike koji nedostaju nadogra|eni su od gipsa. Pripremawe gipsa je ra|eno uz dodatak 1,5% akrilne disperzije3 kako bi mu se poja~ala svojstva i otpornost. Gipsane povr{ine su retu{irane temperama i zemqanim pigmentima, gde je kao vezivo kori{}ena koncentrovana akrilna disperzija. Kada su predmeti bili potpuno suvi, ra|ena je, iz preventivnih razloga, zavr{na impregnacija sa 10% acetonskim rastvorom ONO II spec. kojim je dobijen tanak proziran sloj koji je obezbe|ivao potrebnu za{titu. Nakon zavr{enog konzervatorskog tretmana, predmeti su pakovani u kutije i pohrawivani u police i vitrine muzejskog depoa.
Slika 14. Kr~ag C-57, konsolidacija fragmenta Slika 15. [oqa, Kovanluk-Kraqevo, IV - VII v. p. n. e., inv. br. A 993
1
Aksel kal, Proizvodi Sim hem Beograd Oho 2 spec., proizvodi Grme~, Beograd 3 Silakril, akrilna disperzija, proizvodi Sileks, Pan~evo 2
13
METAL
Slika 16. Pre|ica, Lani{te-Baqevac, I - IV v. n. e., C-49 Slika 17 Igla za kosu, Lani{te-Baqevac, I - IV v. n. e. C-71 Slika 18. Metalni predmeti, in situ
Sa~uvanost metalnih predmeta zavisi u velikoj meri od kvaliteta metala, odnosno ~isto}e sastava materijala od koga je predmet napravqen. Tako|e, sa~uvanost arheolo{kih predmeta (sl. 18) (gvozdeni: oru`ja i oru|a, zlatni, srebrni i bronzani u vidu nakita i novca) zavisi i od hemijskog sastava zemqi{ta: kiselosti, poroznosti i prisustva topivih soli i hlorida. Na~in na koji metal korodira je jedan vid elektrohemijske reakcije gde se zemqi{te pona{a kao elektrolit usled prisustva vlage, pri ~emu dolazi do razarawa metala i mineralizovawa predmeta. Hloridi na gvozdenim predmetima se javqaju u formi crvenih mehuri}a, dok su na bronzi i bakru svetlo zelene boje. Uslov za uspe{nu konzervaciju je uklawawe svih agresivnih agenasa, pre svega, ~i{}ewe metala, pasivizacija i na kraju impregnacija kvalitetnim premazima. Metalni predmeti se mogu zate}i u arheolo{kom obliku (kada je predmet potpuno prekriven korozijom i mineralnim naslagama) i iskopinskom obliku (kada se na predmetu nalaze samo `ari{ta r|e).
15
^esto nalazimo da je metalni predmet u zemqi, putem hemijske reakcije, u vezi sa mineralima koji su konstitutivni elementi predmeta koji tretiramo. Tako metal ima tendenciju da se pretvori u minerale, naro~ito ako je du`e vreme pod zemqom. Pre po~etka konzervacije metala vr{ena su ispitivawa postojanosti i sa~uvanosti metalnog jezgra, utvr|ena je vrsta o{te}ewa kako bi se odredio metod i tok konzervacije, odnosno obezbe|ivawe maksimalne za{tite i uklawawe korozione kore ukoliko taj postupak ne}e uticati na op{ti izgled predmeta. Bronzani predmeti su pregledani pomo}u lupe i mikroskopa. Mehani~ki su skidani uzorci pomo}u igle, a gvozdeni predmeti i pomo}u magneta. Posle toga je vr{ena ocena debqine mineralnog sloja, ~vrsto}a preostalog metala i eventualno postojawe ornamenta ispod sloja korozije. Kod plemenitih metala, utvr|ena je vrsta patine, odnosno da li je patina divqa, plemenita, stabilna ili nestabilna. U slu~aju da predmeti nemaju metalno jezgro, prisiqeni smo da koroziju stabilizujemo hemijskim putem i mehani~kom obradom. Na takav na~in je tretirana ba16
Slika 19. Narukvica, Lani{te-Baqevac, I - IV v. n. e., C-134 Slika 20. Izgled novca pre konzervacije Slika 21. Bronzani novac, Lani{te-Baqevac, I I - IV v. n. e., C-116-122
17
karna narukvica, C-132 (sl. 23) kod koje metalno jezgro ne postoji tako da je ~i{}ewe ra|eno mehani~ki, a zaostala prqav{tina je skidana tamponima blago natopqenim alkoholom. Zatim se pristupilo iskuvavawu, tj. ispirawu hlorida. Tako isprana narukvica, koja je bila fragmentovana, najpre je stabilizovana sredstvom na bazi fosforne kiseline sa inhibitorom koji prekida proces korozije. Posle toga, delovi narukvice su spojeni lepqewem i onda je ura|ena zavr{na impregnacija metil metakrilatom paraloidom B 72. Ukoliko predmet ima sa~uvano metalno jezgro tako da pokazuje prvobitni izgled, {to je ispitivawem utvr|eno, korozija se odstrawuje i radi se kompletna za{tita {to je bio slu~aj kod kopqa A 954, gde je ~i{}ewe ra|eno kombinovano. Mikromotorom, odnosno mehani~ki, skidan je debeo sloj mineralizovane korozije braonkasto `ute boje koja je prekrivala celo kopqe. Zatim je kopqe tretirano elektrolizom uz povremeno ~etkawe ~eli~nom ~etkom nakon ~ega je postalo jasno da je kopqe kraterasto korodiralo. Gvo`|e se razlistava, {to se smatra posledicom na~ina kovawa. Krateri korozije su mehani~ki maksimalno odstraweni te je postupak elektrolize ponovqen. Kopqe je posle toga prosu{eno, pasivizirano4, su{eno u su{ionici i na kraju impregnirano paraloidom B-72 (sl. 2). Metal koji je du`e vreme bio zakopan u zemqi ima poroznu povr{inu i zato ~esto sadr`i soli. Te soli mogu biti zatvorene u prividno stabilnoj korozijskoj kori ili patini, ali kada se ponovo izlo`e dejstvu vlage ili kiseonika postaju aktivne i kao posledica javqa se daqe propadawe povr{ine predmeta. U nekim slu~ajevima sloj patine je neko vreme stabilan, nakon ~ega uzrokuje promene na povr{ini metala, tako da debqina sloja patine raste na ra~un metalnog jezgra. Po{to je taj proces bio lagan, povr{inski sloj reqefa je o~uvan, a izgled predmeta je boqi zbog boje i sjaja patine. Zato, pri odre|ivawu konzervatorskog tretmana mora se pravilno odlu~iti o sudbini patine: 4
Antikor, sredstvo na bazi fosforne kiseline sa inhibitorom, proizvodi Panonija Pan~evo
18
Slika 22. Narukvica, Lani{te-Baqevac, I - IV v., n. e., C-133 Slika 23. Narukvica, Lani{te-Baqevac, I - IV v. n. e., C-132
Slika 24. Narukvice, Lani{te-Baqevac, I - IV v., n. e., C-107, 108, 109
ostaviti zbog estetskog izgleda, kao dokaz starosti ili skinuti, ne rizikuju}i da li }e do}i u dodir sa vlagom. Naj~e{}e se za uspe{no otklawawe korozije primewuje elektrolitska redukcija kod ~i{}ewa korodiranih metala svih vrsta. Korodiran predmet slu`i kao negativna elektroda (katoda). Pozitivna elektroda (anoda) je plo~a od ner|aju}eg lima koja se postavqa sa obe strane predmeta u kadi sa elektrolitom. Elektrolit je 5% rastopina natrijum hidroksida u vodi (NaOH). Elektrolitska redukcija je uspe{nija uz prethodno mehani~ko ~i{}ewe koje se mo`e raditi na razne na~ine: metalnim iglama, metalnim i drvenim dletima, skalpelima, pomo}u mikro motora tako da je tretman kra}i i efikasniji. Vreme trajawa elektrolize zavisi od prirode korozijskog sloja. Tretman se mo`e ubrzati tako {to se predmet povremeno vadi i ~etka ispod mlaza teku}e vode. Proces elektrolize se sastoji u tome {to se pri prolasku struje na predmetu osloba|a vodonik koji rastvara soli i otklawa koroziju. Tako se hloridi se19
le sa katode (predmeta) na anodu (ner|aju}i lim). ^i{}ewe metalnog novca ovom metodom se pokazalo vrlo efikasno tako da se mo`e dosta brzo ~istiti ve}a koli~ina nov~i}a odjednom (sl. 20, 21). Posle zavr{enog elektrolitskog postupka predmeti sa Lani{ta su ispirani iskuvavawem u destilovanoj vodi, da bi se utvrdilo prisustvo hlorida. U uzorak vode od ispirawa stavqeno je nekoliko kapi HNO3 (azotna kiselina) i nekoliko kapi 3% srebro nitrata. Pojava belog sirastog taloga inicira prisustvo hlorida. Proces ispirawa se ponavqa do gubitka taloga. Daqi tok tretmana posle ispirawa je isu{ivawe predmeta krpama i pasivizacija sredstvom na bazi fosforne kiseline sa inhibitorom sredstvom kojim se prekida proces korozije i vr{i za{tita povr{ine metala. Isu{ivawe predmeta ra|eno je u su{ionici do 1000CĂš. Tim postupkom mogu se su{iti sve vrste metala. Posle isu{ivawa predmet se polira ~eli~nom ~etkom. Ukoliko je predmet ve}i i o~uvaniji, polirao bi se ~etkom na elektromotoru. Zavr{na impregnacija je ra|ena 10% rastvorom metil metakrilata paraloida B72 u ksilolu ~ime su predmeti trajnije za{ti}eni od dejstva spoqnih agenasa. Arheolo{ki materijal koji je na ovaj na~in konzerviran, od velikog je zna~aja za daqi nau~ni i istra`iva~ki rad arheologa kao i za usavr{avawe konzervacije. Slede}a iskopavawa, recimo na lokalitetu Lani{te, bi}e nezamisliva bez stalnog prisustva konzervatora. Mnoga pitawa, naro~ito u vezi konzervacije drveta, stakla, kosti, ovoga puta ostaju otvorena kao predlog nove teme za mogu}u izlo`bu i stru~nu obradu.
Slika 25. Kr~ag, Lani{te-Baqevac, I - IV v. n. e., C-48 20
BIBLIOGRAFIJA
V. Bogosavqevi}-Petrovi}, Struktura anti~kog stanovni{tva u dolini Ibra, Drugi memorijal akademika Dragoslava Srejovi}a, 31. oktobar-1. novembar 2002, u {tampi. Ludvik Losos, Nove metode konzervacije muzejske zbirke, Zagreb, 1974. Dr H.J. Plenderlajt i Dr A. E: A. Verner, Konzervacija muzejskih predmeta i umetnina, Zagreb, 1974. Radovi centra za konzervaciju Narodnog muzeja u Beogradu, Za{tita kulturnog nasle|a, Narodni muzej Beograd, 1997. Jasminka Dici}, Konzervacija {tita iz Etiopije, Vesnik Vojnog muzeja u Beogradu 27, 1981. Slika 26. Kr~ag, Lani{te-Baqevac, I - IV v. n. e., C-123 Slika 27. Nau{nica, Lani{te-Baqevac, I - IV v. n. e., C-41
Qubinko Gruji}, Uticaj okoline na arheolo{ke nalaze i konzervatorski zahvati na terenu, Vesnik Vojnog muzeja u Beogradu 27, 1981. Mila Popovi}-@ivan~evi}, Konzervacija keramike \erdapa 2, Za{tita kulturnog nasle|a 2, Narodni muzej u Beogradu, 1994. 23
KATALOG
Predmeti sa lokaliteta Lani{te-Baqevac se datuju od I - IV v. n. e., a eksponati sa lokaliteta Kovanluk kod Kraqeva pripadaju nasequ starijeg gvozdenog doba, i generalno su datovani od IX-VII vek p.n.e. (kat. br. 11-14) 1. Kr~ag, Lani{te-Baqevac C-57 2. Pehar, Lani{te-Baqevac C-110 3. Lon~i} sa ru~kom, Lani{te-Baqevac C-46 4. Lon~i}, Lani{te-Baqevac C-140 5. Kr~ag, Lani{te-Baqevac C-48 6. Kr~ag, Lani{te-Baqevac C-123 7. Kr~ag. Lani{te-Baqevac C-45 8. Lonac, Lani{te-Baqevac, inv. br. A 960 9. Lonac, Lani{te-Baqevac, inv. br. A 958 10. Kr~ag, Lani{te-Baqevac C-144 11. [oqa, Kovanluk-Kraqevo inv. br A 993 12. Pehar, Kovanluk-Kraqevo inv. br A 994 13. Pehar, Kovanluk-Kraqevo inv. br A 995 14. Pehar, Kovanluk-Kraqevo inv. br. A 992 15. Lonac, Kovanluk-Kraqevo inv. br. A 991 16. Kopqe, Ravna, III v. n. e. , inv. br. A 954 17. Fibula, Lani{te-Baqevac C-141 18. Narukvica, Lani{te-Baqevac C-43 19. Narukvica, Lani{te-Baqevac C-132 20. Narukvica, Lani{te-Baqevac C-133 21. Narukvica, Lani{te-Baqevac C-61 22. Narukvica, Lani{te-Baqevac C-60 23. Narukvica, Lani{te-Baqevac C-58 24. Narukvica, Lani{te-Baqevac C-62 25. Narukvica, Lani{te-Baqevac C-63 26. Igla za kosu, Lani{te-Baqevac C-71 27. Narukvica, Lani{te-Baqevac C-64 28. Novac, Lani{te-Baqevac od C 116-122 29. Fibula, Lani{te-Baqevac C-28 30. Fibula, Lani{te-Baqevac C-159 31. Nau{nica, Lani{te-Baqevac C-42 32. Nau{nica, Lani{te-Baqevac C-44 33. Pre|ica, Lani{te-Baqevac C-49 34. Fibula, Lani{te-Baqevac C-160 24
25
26