Libade by National Museum Kraljevo

ЛИБАДЕ из етнолошке збирке Народног музеја у Краљеву

Svojom elegancijom, estetskim i kulturnim vrednostima, libade privla~i posebnu pa`wu kako stru~waka koji prou~ava odevawe u pro{lim vremenima, tako i obi~nog posmatra~a. Mnogo je razloga zbog kojih je za temu ovog rada odabrano libade, tipi~an i reprezentativan haqetak srpske `enske gra|anske no{we s kraja 19. i po~etka 20. veka. Najkvalitetniji materijali za izradu i ukra{avawe i stilski ukomponovani motivi doprineli su da libade postane jedan od najelegantnijih i najvrednijih haqetaka srpskog gra|ankog kostima i da kao takav egzistira kroz veoma dug vremenski period. Na osnovu postoje}e literature, muzejskih i likovnih izvora, odgovoreno je na mnoga pitawa. Pisano je o tome {ta je libade i gde je nastalo. Izneti su razli~iti stavovi o poreklu naziva. Navedeni su haqeci koji se smatraju prete~ama libada. Pone{to je re~eno i o sli~nostima i razlikama sa drugim haqecima, o razli~itim nazivima za libade u oblastima gde se ovaj tip dopojasnog kaputi}a pojavquje, kao i o varijantama ovog dela no{we. Kako to pravila nala`u posebna pa`wa je posve}ena izradi libada, odnosno materijalu, kroju i ukra{avawu, kao i zanatlijama ~ija je ma{ta i kreativnost stvarala prava umetni~ka dela. U posebnom odeqku predstavqena su libada sa~uvana u Narodnom muzeju u Kraqevu. Tako|e je data muzeolo{ka i katalo{ka obrada svakog haqetka iz pomenute kolekcije.

Sl. 1. Ilinka Ili} (sedi desno) sa prijateqicama, inv.br. I - 11442

ODEVAWE U SRBIJI KRAJEM 19. I POÊTKOM 20. VEKA Prou~avawe na~ina odevawa veoma je va`no pri istraìvawu etni~ke i kulturne pro{losti jednog naroda. Na~in odevawa odre|uju uslovi dru{tveno-kulturnog sistema. Na~in odevawa je odraz ekonomskih i politi~kih zbivawa, duha epohe, kao i prostora i vremena u kome je nastalo. Na~in odevawa prenosi poruke o mnogim aspektima ìvota dru{tvene grupe kojoj weni nosioci pripadaju. Ono pruà odgovore na razli~ita pitawa i potrebe qudi, odraàva estetska i moralna shvatawa, versku i nacionalnu pripadnost. Ode}a daje informacije o dru{tveno- ekonomskom statusu, zanimawu, polu, dobu starosti i bra~nom stawu onoga ko je nosi.1 Ceo 19. vek ispuwen je borbom za oslobo|ewe srpskog naroda od vi{evekovne turske vladavine. Teìlo se formirawu moderne dràve sa ustanovama koje }e biti formirane na iskustvu i dostignu}ima evropskih naroda. Odgovaraju}e promene de{avale su se u politi~kom i dru{tveno-ekonomskom sistemu. Kultura doìvqava sveop{ti preobraàj, posebno u varo{ima koje prerastaju u moderne gradove sa evropeiziranim gra|anskim staleòm. Na~in odevawa neposredno izraàva socijalno - ekonomske prilike, kulturne i nacionalne te`we. Ode}a u Srbiji posle Prvog i Drugog srpskog ustanka ima karakteristike turskog na~ina odevawa, a razlog tome je vazalni odnos, razvijenost orijentalnih zanata i trgovine orijentisane ka Istoku, kao i javno pokazivawe novoste~enog dru{tvenog statusa u novoj dràvi u kojoj i hri{}ani smeju da nose ode}u svih boja, od rako{nih tkanina i bogato ukra{enu. Dugo prisustvo Turaka na na{im prostorima uslovilo je formirawe ukusa koji nagiwe eleganciji Istoka. U isto vreme, sa no{ewem ove ode}e te~e i proces evropeizacije, kao i proces formirawa srpskog nacionalnog kostima. ~etrdesetih godina 19. veka nastaje srpska gra|anska no{wa koja sredinom veka dobija nacionalno obele`je. Originalnom kombinacijom Istoka i Zapada u Beogradu se stvara posebna ode}a koju prihvata gra|anski stale` u svim gradovima i varo{ima onda{we Srbije. Stvarawe osobenog kostima smatra se potvrdom nacionalnog identiteta i afirmacijom sopstvenih kulturnih vrednosti. Krajem 19. veka ode}a dobija evropske odlike, a na{i gradovi postaju deo uniformne urbane civilizacije. Me|utim, kod istih dru{tvenih slojeva u isto vreme zati~emo dva obrasca odevawa (Sl. 1) - evropsku modu i nacionalnu no{wu, ~iji pojedini elementi osatali iz pro{lih vremena, postaju deo tradicije i prestià. I daqe se izra|uju od skupocenih tkanina i bogato ukra{avaju zlatnim nitima i svilom.

Mirjana Pro{i}-Dvorni}, @enski gra|anski kostim u Srbiji XIX veka, Muzej primewene umetnosti, Zbornik, 24-25, Beograd 1980. 2 U toku je reinventarisawe u okviru zbirke fotografija Istorijskog odeqewa Narodnog muzeja u Kraqevu 3 Umetni~ka zbirka Narodnog muzeja Kraqevo

Literatura, arhivski materijal, putopisi, memoari, muzejske zbirke (Sl. 2) i porodi~no nasle|e uglavnom daju podatke o odevawu vi{ih dru{tvenih slojeva i o ode}i koja je no{ena u prazni~nim i sve~anim prilikama u Srbiji krajem 19. i po~etkom 20. veka. Ode}a je uglavnom posmatrana u celini, kao kompletan oblik kostima. O svakodnevnnoj i radnoj ode}i skoro da i nema podataka. Pretpostavqa se da je izra|ivana po istom kroju kao i sve~ana, ali od mawe rasko{nih tkanina. U upotrebi je bila i izno{ena sve~ana ili ode}a koja nije u modi. Dru{tvene prilike, uslovi `ivota, nazivi odevnih predmeta, materijal, kroj i ukra{avawe, ukazuju na ~iwenicu da je gradska no{wa (Sl, 2) u Srbiji u prvoj polovini 19. veka imala orijentalni karakter i da je izra|ivana od skupocenih tkanina.

NASTAJAWE I OP[TE KARAKTERISTIKE SRPSKE @ENSKE GRA\ANSKE NO[WE Profesor Mirjana Pro{i} - Dvorni} ènsku gra|ansku no{wu posledwih decenija 19. veka svrstava u kategoriju fiksiranog kostima. Op{te karakteristike ovog kostima su precizno definisan obrazac odevawa, teritorijalno - politi~ka ograni~enost na kneèvinu Srbiju, a socijalna na gra|anski sloj, kao i dug vek trajawa, odnosno pokazivawe tendencije zadràvawa istovetnih formi.4 I ova ode}a doìvqava odre|ene promene, pri ~emu wihova brzina i intenzitet zavise od stepena uklopqenosti pripadnika grupe koji je nosi u globalna dru{tvena zbivawa, kao i od mogu}nosti, èqa i potreba za prihvatawem spoqa{wih uticaja. @enski gra|anski kostim prve polovine 19. veka odre|ivali su ustaqeni odevni predmeti i tipiziran na~in no{ewa. Osnovu ènske ode}e tada ~ine ko{uqa, duga, svilena haqina - fistan, sa uz telo pripijenim gorwim delom i srcolikim izrezom na grudima, svileni pojas - bajader, libade - ènski gorwi haqetak, bunda - preuzeta sa Zapada,a krojnih odlika pod uticajem Istoka, fes (Sl.2). Tepeluk je posebna vrsta ukrasa koju su na fesu nosile ène iz imu}nijih porodica. Biserni tepeluk smatra se autohtonim delom srpskog gra|anskog kostima. Bare{ je traka od somota ili marama od svile upredena i obavijena oko fesa sa bogatim i karakteristi~nim nakitom (Sl. 3). Svilena marama sa resama preklopqena na grudima no{ena je ispod libada. U posledwim decenijama 19. veka fistan - haqinu, zamewuju sukwa i bluza od brokata ili sli~ne tkanine. Svojim krojem sukwa osloba|a ènu no{ewa mnogobrojnih podsukwi (Sl. 1). Bluze imaju visoke okovratnike i ukra{ene su vezom i ~ipkom, a rukavi su bogato nabrani. Uz wih je no{eno libade, {alovi od ka{mira, svile ili ~ipke, uglavnom ma{inske izrade. Tada u modu ulaze razli~iti ogrta~i, pelerine, mufovi, {e{iri, podvezice, lepeze, ta{nice itd. ~arape su najpre ru~no, a zatim ma{inski pletene. Obu}u ~ine papu~e, cipele i ~izme. Niske dukata, bisera , }ustek sa satom ili amajlijom (Sl.3), prstewe i narukvice dugo su delovi srpskog gra|anskog kostima. Ponegde se jo{ nose bajader, bare{ i svilena marama na grudima koju kasnije zamewuju ~ipka, svilena marama sa {tampanim motivima i resama ili {al. Libade i tepeluk ostaju relativno stati~ni, odnosno doìvqavaju sasvim male promene ~ak i do prvih decenija 20. veka. Na libadetu rukavi u dowem delu postaju ne{to {iri,a vez je sveden na najmawu meru ili su pri{ivani samo {iriti i diskretna pozamanterijska traka. Tepeluk svoju formu uglavnom zadràva, ali od sedamdesetih godina 19. veka preovla|uje jednobojni bare{ bez niski dukata i veza biserima, tako da su jedini ukras bro{evi - grane i prsten. Na wihov kontinuitet uticala je ~iwenica da se vez sa libada i biser sa tepeluka ostavqao u nasle|e, da su iz garderobe majke prelazili u devoja~ku spremu k}eri.

Sl. 2. Sava Kara|or|evi}, rad Uro{a Kne`evi}a,3 inv. br. L-779

Sl. 3. Trgovac L. Stefanovi} sa suprugom, Kraqevo, 1900. inv. br. I- 1139

Mirjana Pro{i}-Dvorni}, @enski gra|anski kostim u Srbiji XIX veka, Muzej primewene umetnosti, Zbornik, 24-25, Beograd 1980.

Na taj na~in postaju osnovno obele`je srpske `enske gra|anske no{we (Sl.3). Vremenom libade prodire u seosku no{wu (Sl.4), gde se sa wom kombinuje i ukra{ava prema estetskim merilima i ekonomskim mogu}nostima porodice. Devojka na selu prvi put obla~i libade za svoje ven~awe, a potom ga nosi i za slavu i pri~est i druge verske praznike, posela i va{are, ali u wemu biva i sahrawena.

POREKLO LIBADETA Do sada izre~eni stavovi o poreklu libadeta, repezentativnog i tipi~nog haqetka srpske gra|anske no{we, me|usobno se razlikuju. Jedni smatraju da je libade tipi~an orijentalni haqetak, drugi wegovo poreklo vezuju za Gr~ku. Tre}i pak poku{avaju da dokaù da je libade nastalo evropeizacijom dela orijentalne ode}e, da je kao takvo jedinstveno i specifi~no.5 U Turskom Carstvu, jedinstvenom podru~ju koje su ~inili Bliski istok, Mala Azija, severna Afrika i Balkan, povezanost posebno dolazi do izraàja u gradskim sredinama. Razni uticaji i promene lako su se prenosili. Promene su se de{avale i u odevawu. Duga~ki gorwi delovi ode}e zamewivani su kratkim. Najpopularnija je bila salta (Sl. 5), haqetak izra|en od ~oje, dug do struka. Salta je zahvaquju}i povezanosti pomenutih oblasti Turskog Carstva , iz Sirije i Palestine preneta u druga, udaqenija podru~ja, gde se javqa u raznim varijantama i kombinuje se sa lokalnim no{wama dobijaju}i razli~ite oblike i nazive. Libade (Sl. 6) je jedna od varijanti salte i no{eno je u Srbiji od vremena vladavine kneza Milo{a. No{eno sa isto~wa~kim i evropskim odevnim predmetima, libade postaje haqetak kojim se isti~u nacionalne i tradicijske vrednosti i u tridesetim godinama 20. veka.6 Istorijski doga|aji u Srbiji 19. veka davali su velike mogu}nosti za nacionalno isticawe. To se odrazilo i na na~in odevawa, na nastajawe srpske gra|anske no{we i ustaqivawe libadeta, kao osnovnog obele`ja ovog kostima. Pojam gospodstvenog Srbi su izgra|ivali po merilima Istoka. U periodu osloba|awa od turske vladavine, èqa da se pokaè nadmo} nad Turcima uslovila je prvo preuzimawe i kopirawe na~ina odevawa, a potom i formirawe posebne no{we. Prvo su ustani~ke vo|e i stare{ine i bogati seqaci svoju tradicionalnu ode}u zamenili ode}om koju su izra|ivale terzije i koja je bila bogato ukra{ena zlatom i srebrom.7

O IMENU LIBADE Libade je re~ arapskog porekla i javqa se i u persijskom i turskom jeziku. Prvo je ozna~avala vrstu guwa od tanke, crne ~oje, bez ukrasa. Postoji nekoliko skoro istih naziva za ode}u razli~itu po obliku i nameni. Persijski naziv libad odnosio se na kratku haqinu, ogrta~, posebno ogrta~ za ki{u. Liba~a je tako|e re~ persijskog porekla i odnosi se na ogrta~ koji su nosile sudije. Lebbode koje je od sukna i malo duè, a preko koga je opasivan duga~ak pojas, nosili su trgovci i duhovna lica u Persiji. Libade kao veliki mu{ki ogrta~ pomiwe se u pojedinim epskim pesmama iz Bosne i Hercegovine. Sve to ukazuje na ~iwenicu da je libade prvobitno bilo mu{ki haqetak i da su ga nosili oni koji su imali vi{i status u dru{tvu.8 U Rje~niku hrvatskog ili srpskog jezika 9 navodi se da je re~ libade arapskog, turskog i persijskog porekla i poti~e od re~i lebade, {to ozna~ava nekakvu kratku kabanicu, a isto je {to i libadeta, vrsta ènske haqine. S. Stanojevi} u Narodnoj enciklopediji libade opisuje kao ènski kaputi} izra|ivan od

Sl. 4. Stevka [u}ur (sedi levo) sa porodicom, selo Gra~ac, Vrwa~ka Bawa oko 1915

Sl. 5 Salta

Sl. 6. Libade

Milena Vitkovi}- @iki}, Libade, primer orjentalnih uticaja u srpskoj gra|anskoj no{wi, Novopazarski zbornik 13, Novi Pazar 1989. 6 Zorana Vasi}, Libade- haqetak gra|anske no{we, Etnografski muzej u Beogradu, Beograd 1985. 7 Isto 8 Zorana Vasi}, navedeni katalog 9 Vidi literaturu str. 31

kadife, svile ili atlasa, u raznoj boji, a ukra{en vezom od srme ili zlatne ìce10. U [kaqi}evom rje~niku 11 se navodi da re~ libade koje poti~e od arapske re~i lubbadaci i persijske re~i lebad, a ozna~ava vrstu guwa od tanke crne ~oje sa {irokim rukavima, odnosno ènski kaputi} dug do pojasa sa {irokim rukavima i ukra{en zlatnim i srebrnim nitima. Po re~niku srpskohrvatskog kwièvnog jezika libade je deo srpske gradske no{we, izra|en od svile ili somota, doseè do struka i ima duge i {iroke rukave.12 Na Kosovu se libade zove libadeta, u Rumuniji libadea, u Bugarskoj libade, u Iranu lebbode, a u Libanu libaadi.13

SALTA, PRETEÂ LIBADETA I VARIJANTE SALTE U SUSEDNIM OBLASTIMA Ne moè se sa sigurno{}u tvrditi kada se libade u pojavilo Srbiji, jer su pisani i likovni izvori o no{wi s po~etka 19. veka oskudni. Upore|ivawe libadeta kao dela srpskog gra|anskog kostima sa haqecima sli~nim po funkciji, kroju, izgledu i ukra{avawu iz susednih oblasti omogu}uje nam potpunije sagledavawe nastanaka ovog dela ode}e. U skoro svim delovima Turskog carstva, salta je bila sastavni deo i ènske i mu{ke ode}e i po svim odlikama je sli~na libadetu i predstavqa wenu prete~u. Razlike su jedino u tome {to salta ima ravne pe{eve i uè rukave. U Srbiji su se za ènsku saltu koristili nazivi saltamarka, }ur~e (Sl. 7) i fermen.14 Za mu{ku saltu bili su u upotrebi i termini poput dolam~e, guw i guw~e. I mu{ka i ènska salta izra|ivana je od tanke, fine ~oje i sukna. One izra|ene od ~oje bile su rasko{nije ukra{ene i nosilo ih je bogatije gra|anstvo. Digi{lija je jedan od naziva za saltu u Bosni gde su je nosile i hoxe. U Gr~koj postoje haqetci koji imaju razli~ite nazive, ali po kroju, materijalu i na~inu ukra{avawa odgovaraju salti i libadetu. To se odnosi na kontogouni (sl. 9) iz tzv. Amalijinog kostima15 i saltamarku. Kontogouni ima pe{eve krojene pod pravim uglom ili jako {picaste, duè od struka i mogli su da se zakop~avaju. U Bugarskoj i Makedoniji (Sl. 8) haqetak naziva saltamarka ima malu jaku, ravne rukave i pe{eve, duìne je do struka i oko svih ivica ukra{en je gajtanom. Letwa saltamarka postavqena je tankom ~ojicom, a zimska krznom, obi~no od samura. U Crnoj Gori no{ena je jaketa (Sl. 10), varijanta salte i libadeta, duìne do struka, sa dugim i uzanim rukavima i zaobqenim16 pe{evima. Na osnovu prou~avawa zajedni~kih karakteristika kroja i ukra{avawa, potvr|ena je ~iwenica da nepostoji generalna razlika izme|u salte i libadeta, odnosno da sve ukazuje na wihovu veliku srodnost i povezanost. Libade je prvobitno postavqano ~ojom i krznom, a kasnije pamu~nim i svilenim tkaninama. Libade postavqeno i opto~eno krznom uz pe{eve i sa krznenom kragnom, a koje su nosili i ène i mu{karci, nazivalo se }ur~e, {kurteqka ili xube. Skurteqka ili {kurteqka je naziv koji sre}emo i Bosni kao skurtejka, u Bugarskoj kao ku{tejka i u Rumuniji kao scurteica, coteica, jubeica, cujeica, subeica. U okolini Kladova libade se i danas izra|uje i obla~i u sve~anim prilikama. Vla{ko stanovni{tvo libade postavqeno krznom naziva skur}ejka ku mani}. U Bugarskoj i okolini Leskovca, {trukeqkom je nazivan veliki ~ojani matil postavqen krznom, xube. Svi haqeci o kojima je bilo re~i predstavqaju tip jakne, salte, omiqene na Istoku, a koja se zahvaquju}i povezanosti pomenutih oblasti veoma brzo ustalila me|u zate~enim stanovni{tvom doìveqavaju}i promene kako u pogledu kroja, tako i pri ukra{avawu, {to je uslovilo pojavu razli~itih naziva, koji su vi{e ili mawe adekvatno primewivani. Veliki broj naziva ~esto dovodi u nedoumicu o kojoj vreti gorwe ode}e je re~. De{ava

Sl. 7, ]ur~e, Srbija

Sl. 8 Saltamarka, Makedonija

Sl. 9 Kontogouni, Gr~ka

Sl. 10 Jaketa, Crna Gora

isto isto 12 isto 13 Danijela Vasili}, Libade - haqetak `enske gradske hri{}anske no{we s kraja XIX i po~etka XX vijeka, Muzej Republike Srpske, Bawa Luka 2006. 14 Danijela Vasili}, Libade - haqetak `enske gradske hri{}anske no{we s kraja XIX i po~etka XX vijeka, Muzej Republike Srpske,Bawa Luka 2006. 15 Mirjana Pro{i}-Dvorni}, @enski gra|anski kostim u Srbiji XIX veka, Muzej primewene umetnosti, Zbornik, 24-25, Beograd 1980. 16 Zorana Vasi}, Libade - haqetak gra|anske no{we, Etnografski muzej u Beogradu, Beograd 1985. 11

se da jedan isti haqetak, ako ga nose mu{karci, ima jedan naziv, a ako ga nose ène drugi. Neodgovaraju}a primena naziva dovodi do mi{qewa da je libade samo ènski haqetak, a ustvari re~ je o samo jednom obliku te vrste gorweg dela ènskog kostima. Pisani i likovni izvori navode na zakqu~ak da je libade i mu{ki i ènski haqetak, da po tipu predstavqa varijantu salte, koja je u Srbiji raznim transformacijama oblika dobilo specifi~nu srpsku ènsku varijantu i postalo vid nacionalnog obele`ja. Mu{ko libade je iza{lo iz upotrebe mnogo ranije, odnosno uspe{no ga je zamenila ode}a evropskog kroja.

TERZIJSKI ZANAT U KRAQEVU Libade je jedan od haqetaka koji su izra|ivale terzije. Terzijski zanat doìvqava procvat u na{im gradovima i varo{ima po odlasku Turaka. Oslobo|eni od zabrane no{ewa bogato ukra{ene i ode}e odre|enih boja, Srbi po~iwu da nose odela izra|ena od skupocenih tkanina, svih boja, bogato ukra{ena vezom od zlatnih i srebnih niti, {qokicama, perlicama i svilenim gajtanima. Bogatstvo motiva, ma{ta i ve{te ruke zanatlija rezultirali su nastankom umatni~kih dela visokog kvaliteta. Polovinom 19. veka terzijski zanat je u Kraqevu bio jedan najrazvijenijih. Kasnije, kada u na~in odevawa ulazi evropska moda, terzije potiskuju kroja~i i abaxije, orijenti{u}i se na izradu ode}e uglavnom za potrebe lokalnog seoskog stanovni{tva. Kraqeva~ki terzijsko - abaxijski esnaf osnovan je 1855. godine i tada ga je ~inilo 18 ~lanova, odnosno 8 terzija17 Terzijske radwe imali su \or|e Milosavqevi}, Josif Arsenijevi}, Mileta Milojevi}, Ivan Radosavqevi}, Kosta Velimirovi}, Milutin Jerini} itd. Prema popisu iz 1863. godine u Kraqevu je radilo 19 terzija. U vreme izdvajawa iz trgova~ko - terzijskog esnafa, 1888. godine, 23 terzije podnose zahtev ministru narodne privrede da se formira novi, terzijsko- kroja~ki esnaf. Svoju èqu terzije i kroja~i su uz dosta napora i truda uspeli da ostvare tek 1898. godine. Me|utim i u ovom esnafu dolazi do nesuglasica. Kroja~i zahtevaju da se osnuje samostalni kroja~ki esnaf, a sreski na~elnik tim povodom traì broj terzija i kroja~a 1905. godine. Tada u Kraqevu radi 35 terzija. U vreme osnivawa Zanatlijskog esnafa za grad Kraqevo i srez @i~ki 1912. godine, broj terzija se prepolovio. Ovim zanatom bavi se jo{ samo wih 1118 â&#x20AC;&#x201C; Lazar Stefanovi}, Stevan Stevanovi}, Sreten Kova~evi}, Jovan Prodanovi}, Gli{a Koturanovi}, Velisav Matovi}, Milutin Kneèvi}, Dimitrije Manojlovi}, Petar Bogavac, Petar Karovi}, Avram Ili}. Za vreme Prvog svetskog rata skoro sve terzijske zanatske radwe prestaju sa radom. Evropska moda putem trgovine i ustaqivawem novih zanata sve dubqe prodire u na~in odevawa Kraqev~ana. Proizvodi terzijskog zanata postaju jedan od elemenata tradicije i koriste se samo u posebnim prilikama i ~ine deo garderobe samo najupornijih èna koje drè do svog patrijarhalnog dru{tvenog statusa. Nestajawe potreba za proizvodima terzijskog zanata uslovilo je da se isti preorijenti{u na trgovinu ili neko drugo tada aktuelno zanimawe, {to im je omogu}ilo da postanu va`ni i imu}ni gra|ani Kraqeva. Terzijske radwe su se obi~no nalazile u glavnim ulucama. Slava terzijskog esnafa bila je Sv. Atanasije. Po kazivawu Luke Lazarevi}a,19 biv{eg terzije iz Kraqeva, majstor je sedeo u glavnoj prostoriji radwe i prodavao svoje proizvode i nadgledao radnike. Svuda okolo zidova prostorije za rad nalazio se radioni~ki krevet napravqen od dasaka {irine 1 metar i prekriven asurama. Na wemu su radnici vezli u sede}em poloàju. Majstori su

Dr. Milan M. Matijevi}, Kraqeva~ki esnafi, Kraqevo 1995. 18 Marija Uro{evi}, Terzijski zanat u Kraqevu, Na{a pro{lost, istorijska revija 1-2, Istorijski arhiv Kraqevo 19 Marija Uro{evi}, Terzijski zanat u Kraqevu, Na{a pro{lost, istorijska revija 1-2, Istorijski arhiv Kraqevo

dr`ali obi~no oko 3 - 4 radnika, a imu}niji i do 8. Rad je po~iwao u 4 sata ujutru i trajao je do 19 sati uve~e, sa prekidima u 8 sati za doru~ak i popodne radi odlaska na ru~ak. Terzijski alat ~inili su igla, naprstak - ve}i i okrugao sa rupom na sredini, makaze, zaka~ka i krajac, pegla - utija.

MATERIJAL, KROJ I UKRA[AVAWE LIBADA Libada su izra|ivana od kadife, somota, atlasa, svile, ~oje, a ukra{avana zlatnim i srebrnim nitima, perlama, biserima, {qokicama, pozamanterijskim trakama itd. Izrada libada nije bila nimalo jednostavna i laka. Prvi korak je krojewe svakog dela posebno (Sl. 11. 12), najpre dve predwe strane sa ravnim ili zaobqenim pe{evima koji se ne preklapaju i ne zakop~avaju. Zatim se kroji zadwa strana, le|a, i na kraju rukavi, koji su u ramenu ukrojeni i u dowem delu jako pro{ireni. Posle svih kroja~kih radwi sledi ukra{avawe. Pre nego {to se krene sa vezewem ukrasa, na nali~je tkanine se krupnim bodom pri{ije papir na kojem je iscrtana {ara. Na lice tkanine stavqan je gajtan koji je sa nali~ja prihvatan sitnim, jedva vidqivim bodom.20 Kada je vez gotov, papir sa nali~ja se premaè sapunom i preko toga se pre|e vru}om peglom da se vez i gajtani lepo sloè. Zatim se pri{iva postava i sastavqaju delovi. Na kraju se pri{ivaju gajtani i trake po ivicama. Mu{ka libada su izra|ivana od najfinije tamne, a postavqana crvenom ~ojom. Za izradu ènskih libada kori{}eni su svila, kadifa, atlas i saten. Mogla su biti svih boja, ali se za naj otmenije smatralo ono zelene, qubi~aste, tamnoplave i bele boje. Libade od bele svile ili atlasa deo je ode}e neveste (Sl. 13, 14). @enska libada postavqena su uglavnom svilom ili sli~nim finim materijalom. Kasnije, kada libade postaje deo no{we {irokih narodnih slojeva, za postavu se koriste dezenirane pamu~ne tkanine. Razlike u kroju mu{kih i ènskih libada skoro da nema,21 jedino se kod mu{kog libadeta oko vrata nalazi mali kolir. Ni mu{ko, ni ènsko libade se ne zakop~ava. Pe{evi su i kod jednih i kod drugih krojeni pod pravim uglom ili su mawe ili vi{e zaobqeni. Na le|ima ènskog libada su obi~no, mada ima primeraka i bez wih, dva kosa u{itka koja nagla{avaju struk. U{ici su ponekad i u vidu proreza, na spoju le|a sa pe{evima. Rukavi su dugi i pri kraju jako pro{ireni. Obi~no su pri dnu prorezani i sa zaobqenim ivicama. Sa unutra{we strane pe{eva na{ivan je mali xep. Treba ista}i da je mu{ko libade znatno ranije izobi~ajeno, odnosno da je sa evropskim odelom potpuno iza{lo iz upotrebe, tako da ih je vrlo malo sa~uvanih u muzejskim zbirkama. I mu{ko i ènsko libade ukra{avano je po svim ivicama, {avovima i prorezima. Ukr{avawe je izvo|eno zlatnim, srebrnim i svilenim nitima, zlatnim i srebrnim gajtanom, bu}mom, {qokicama i zlatnim i srebrnim pozamanterijskim trakama (table I, II, III, IV). Motivi veza su stilizovani floralni ili geometrijski (spiralice) ornamenti. Osnovu svakog ukrasa, bio on veliki ili mali, ~ini trodelnost. Razvijeni oblik velikih ornamenata, nastao nadovezivawem sitnih motiva, oblika lale, qiqana i palmete, jednog na drugi, na le|ima i pe{evima, onemogu}ava da se trodelnost istih jasno vidi. Ivice su ukra{avane motivom koji daje utisak geometrizovane ili biqne lozice. Elementi od kojih se sastojala lozica u narodu su nazivani metlice ili prsti}i za palmetu, lale, bobice i bobice sa prepletom, {estice, trolist, petolist i srpovi. Od ovih elemenata na le|ima i pe{evima pravqen je i veliki ornament, grana. Ceo ukras upotpuwavan je nizovima gajtana ili traka. Na samoj ivici izvo|en je mreàsti preplet krmica ili kerica.

Sl. 11. Kroj libada

Sl. 12. Kroj libada

Sl. 13. Kafexija Petrovi} Mato sa suprugom oko 1910. godine

Sl.14. Libade, inv.br. E- 556 inv.br. I- 1141

\ur|ica Petrovi}, Od pusta do zlatoveza, Tkawe i vez, Beograd 2003., str. 293 37 Zorana Vasi}, navedeni katalog

Aslam~i}i su posebna vrsta spiralnog ukrasa i pored traka i gajtana ~esto su jedini ukras na haqetku. Pojedini ornameti, bobice ili floralna lozica, isticani su tako {to su ispuwavani pamukom.22 Me|u tehnikama veza kojima su ukra{avana libada, najstarija i sa najve}om umetni~kom vredno{}u je zlatovez. Zlatnim, srebrnim i svilenim nitima koje ne oksidiraju, veze se po svilenim, platnenim, somotskim i finim ~ojanim podlogama. Libade ukra{eno zlatovezom zbog svoje lepote i skupo}e predstavqa dragocenost i simbol je bogatstva ène koja ga nosi.23 Libada nastala sredinom 19. veka bogatije su ukra{ena od onih koja su izra|ivana kasnije, kada se ovaj haqetak ustalio. Ukrasi na wima su diskretni i izvo|eni samo oko ivica i proreza. To se najvi{e odnosi na crna atlasna libada koja su starije èna nosile i do Drugog svetskog rata.Takvh libada ima najvi{e u kraqeva~kom muzeju, a s obzirom na to i da se znaju vlasnice pojedinih primeraka, moè se odrediti i vreme wihove upotrebe - po~etak 20. veka .

LIBADE IZ ETNOLO[KE ZBIRKE NARODNOG MUZEJA KRAQEVO U Etnolo{koj zbirci Narodnog muzeja u Kraqevu zbirka tekstila je najbrojnija. Ovu zbirku ~ine uglavnom odevni predmeti, delovi i kompleti seoske i gradske no{we iz posledwih decenija 19. i iz prve polovine 20. veka. Rad na prikupqawu i obradi ove vrste etnolo{kog materijala prisutan je od osnivawa Muzeja u Kraqevu, ali je prezentovan i obra|ivan uglavnom kao prate}i element stalnih postavki i tematskih izlo`bi. Rad o libadetu nastao je u vreme kada je zapo~ela revizija zbirke tekstila, odnosno zbirke ènske gradske no{we pomenutog perioda. Kolekciju libada Etnolo{ke zbirke Muzeja u Kraqevu ~ini 21 predmet. Po svojim karakteristikama, ova libada odgovaraju haqecima no{enim u ~itavoj Srbiji posle 1860. godine, kada se ovaj dopojasni kaputi} ustalio me|u srpskim ènama. Elegancija, prefiwenost, posebnost i relativno dug period trajawa, uticali su da se libade predstavi kraqeva~koj publici na ovaj na~in. U kraqeva~kom muzeju najbrojnija su libada izra|ena od crnog atlasa ukra{ena diskretnim vezom oko ivica rukava, pe{eva i proreza na le|ima. Materijal i na~in ukra{avawa ovih 14 libada govori o vremenu wihovog nastanka i upotrebe. Takva libada imala su naj{iru upotrebu u prvim decenijama 20. veka i ~inila su ve} ustaqenu ode}u èna sredwih ekonomskih mogu}nosti, a nosile su ga i ène iz uglednijih porodica u ne tako sve~anim prilikama. Somot tamnoteget i bordo boje i bogat vez, govore sami za sebe. [est libada izra|ena od ovih finih tkanina i rasko{ano ukra{ena, ~ine da èna koja ga nosi u potpunosti zablista svojim izgledom. Lep i diskretan vez i prefiwen kroj libada od bele svile (inv. br. 556) i elegancija libada od tamnoteget somota (inv. br. 754) izloènih na stalnoj postavci Etnolo{kog odeqewa upotpuwuju sliku o dru{tvenim i kulturnim doga|ajima u Kraqevu krajem 19. i po~etkom 20. veka. Tokom sre|ivawa dokumentacije i fotografija (Sl. 17.) pa`wu su privukla i libada ~ije su vlasnice, kao i wihove i porodice, bile zna~ajne za dru{tveni ìvot Kraqeva po~etkom 20. veka, a ~iji su potomci i ro|aci danas me|u ìvima. Libade inv.br. 975 pripadalo je Ilinki Ili}, dugogodi{woj predsednici Podruìne @enskog dru{tva u Kraqevu, aktivnoj ~lanici Dru{tva Kwegiwa Qubica i mnogih drugih ènskih humanitarnih udruèwa i organizacija. Ilinka je bila supruga poznatog kraqeva~kog trgovca Avrama Ili}a. Bez obzira {to je porodica Ili} bila ugledna i bogata, Ilinka je ostala dosledna tradicionalnom na~inu odevawa. Na brojnim fotografijama porodice Ili}

Sl.15. Detaq stalne postavke

Sl. 16. Ilinka Ili} (sedi desno) sa porodicom, inv .br. I-141215

Sl. 17. @ivka Rakovi} inv. br. I -161116

22 23

Zorana Vasi}, navedeni katalog Danijela Vasili}, navedeni katalog

koje su sa~uvane u okviru Istorijske zbirke (Sl. 1, 16), Ilinka je obu~ena u srpsku gra|ansku no{wu koju ~ine crno atlasno libade, bela marama sa resama preklopqena na grudima i duga tamna ili svetla sukwa, a uz tradicionalni nakit ide i odgovaraju}e ~e{qawe kose. Libade je 1998. godine poklonila Muzeju Ilinkina unuka Olga Terzi} iz Kraqeva. Libade inv. br. 760 pripadalo je @ivki Rakovi}, `eni ovda{weg pekara. Libade je poklonila Muzeju Svetlana Andri}, potomak ove lepe Kraqev~anke (Sl. 17). U radu su izostavwene mnoge pri~e o ovom delu ode}e i wihovim vlasnicama iz razloga {to se proveravaju podaci i kazivawa potomaka ili prijateqa porodica va`nih za dru{tveni `ivot Kraqeva u prvim decenijama 20. veka.

?????????????? O srpskoj gra|anskoj no{wi s kraja 19. i po~etka 20. veka mnogo je pisano. @enska ode}a posmatrana je uglavnom u celini, kao kompletan oblik kostima. Libade, kao obavezan, tipi~an i reprezentativan haqetak srpske ènske gra|anske no{we tema je mnogih stru~nih radova i izlo`bi na na{im prostorima. Revizija Etnolo{ke zbirke Narodnog muzeja u Kraqevu nametnula je ideju da pojedini delovi no{we, ne samo zbog brojnosti, ve} i zbog estetskih i kulturnih vrednosti, muzeolo{ki budu obra|eni zasebno, publikovani i prikazani javnosti. Ovom prilikom re~ je o libadetu. U najkra}em, libade je najpoznatiji haqetak srpske ènske gra|anske no{we od prve polovine 19. i po~etka 20. veka. Libade je vrsta dopojasnog kaputi}a, sa zaobqenim pe{evima koji se ne preklapaju i ne zakop~avaju i dugih, pri kraju jako pro{irenih rukava. Izra|ivano je naj~e{}e od somota, svile, satena, atlasa. Oko svih ivica i proreza bogato je ukra{eno vezom od srme, gajtana i pozamanterijskim trakama. @ene u Kraqevu brzo su prihvatale uticaje Evrope u na~inu odevawa. Me|utim, fotografije, likovni i pisani izvori govore da su dugo ostale verne, makar samo u posebnim prilikama, srpskoj gra|anskoj no{wi, nastaloj iz potrebe da se istakne nacionalni identitet i afirmi{u sopstvene kulturne vrednosti. U Etnolo{koj zbirci Narodnog muzeja Kraqevo sa~uvano je 21 libade. U radu je katalo{ki obra|en svaki haqetak. Pored svakog inventarnog broja je fotografija karakteristi~nog veza ili celog haqetka. Najbrojnija su libada izra|ena od crnog atlasa sa diskretnim vezenim ukrasima, a no{ena su po~etkom 20. veka. Prefiwena lepota i elegancija belog svilenog libadeta i bogat vez na libadetu od tamnoteget somota daju pe~at kolekciji no{we Etnolo{ke zbirke i stalnoj postavci Muzeja (Sl.15, 18). Tako|e, pa`wu su privukla i libada poznatih Kraqev~anki. Jedno je libade Ilinke Ili}, dugogodi{we predsednice Podruìne @enskog dru{tva i aktivne ~lanice mnogih ènskih udruèwa i organizacija. Drugo libade vredno pa`we u ovom radu je pripadalo @ivki Rakovi}, èni ovda{weg pekara. Na kraju, moè se zakqu~iti da je ovaj dopojasni kaputi} u~inio na{ nacionalni kostim op{te prepoznatqivim, a najkvalitetniji materijali za wegovu izradu i ukra{avawe i stilski ukomponovani motivi doprineli su da postane najelegantniji i najvredniji haqetak srpske ènske gra|anke no{we i da kao takav egzistira kroz veoma dug vremenski period. Nastao kao rezultat stalnih ukr{tawa kultura na relaciji istok â&#x20AC;&#x201C; zapad i prihva}en sa odu{evqewem kao deo nacionalnog kostima, libade nastavqa da ìvi u svojoj sekundarnoj upotrebi kao scenski kostim folklornih dru{tava za izvo|ewe tzv. gradskih pesama i igara ili za snimawe filmova. Ovom izlo`bom Narodni muzej u Kraqevu èli da skrene pa`wu na jedan deo na{e bogate zaostav{tine.

18. Detaq stalne postavke

TABLA I Ukra{avawe libada - vez oko ivica i proreza

TABLA II Ukra{avawe libada â&#x20AC;&#x201C; vez oko ivica pe{eva i proreza

TABLA III {avawe libada â&#x20AC;&#x201C; vez oko ivica i proreza

TABLA IV Ukra{avawe libada â&#x20AC;&#x201C; diskretni ukras oko ivica i proreza

KATALO[KA OBRADA LIBADA IZ ETNOLO[KE ZBIRKE MUZEJA U KRAQEVU 1. Libade, inv. br. 25, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 34,5 cm, {irina 31 cm, Rukavi 59 h 34,5 cm

Libade je izra|eno od tamnoteget somota i bogato je ukra{eno vezom oko svih ivica - oko rukava, predweg i zadweg dela oko kosih proreza na le|ima. [irina veza je oko 3cm. Pe{evi su zaobqeni, ne preklapaju se. Rukavi su dugi i udowem delu jako pro{ireni. Postava je na le|ima i gorwem delu rukavaod drap pamu~ne tkanine, a dowi deo rukava i predwica su postavqeni crvenim ripsom. Sa unutra{we leve predwe streane je na{iven mali xep. 2. Libade, inv. br. 26, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 35,5 cm, {irina 36,5 cm Rukavi 57 h 34,5 cm

Libade je izra|eno od bordo somota i ukra{eno je bogatim vezom oko svih ivica i proreza - oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza nale|ima. [irina veza je oko 5,3 cm. Vez je ra|en srebrnim nitima upredenim sa svilenim koncem. Motiv veza je bogata cvetna lozica. Uz samu ivicu je pri{ivena {iroka pozamanterijska traka. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|ni i gorwi deorukava postavqeni su drap pamu~nom tkaninom, a predwi i dowi deo rukava crvenim ripsom. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep.

3. Libade, inv. br. 27, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 36 cm, {irina 39,5 cm Rukavi 63,5 h 41 cm

Libade je izra|eno od crnog atlasa, a ukra{eno je oko svih ivica uzanom zlatnom pozamanteri -jskom trakom oivi~enom zlatnim nitima bodom obameta. Rukavi su dugi i u dowem delu jako pro{ireni. Pe{evi su krojeni skoro podpravim uglom, ali se na dodiruju.Postava na le|ima i gorwim delovima rukava je od drap prugaste tkanine, a predwica i dowi deo rukava su postavqeni drap, rebrastim, finim ripsom. Sa unutra{we predwe leve strane je na{iven xep. 4. Libade, inv. br. 31, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 35,5 cm, {irina 37 cm Rukavi 63 h 46,5 cm

Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je bogatim vezom oko svih ivica i proreza - oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem, uzanom zlatnompozamanterijskom trakom i {qokicama. Motiv veza je bogata stilizovana cvetna lozica. Libade je oivi~eno obametom. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|ni i gorwi deo rukava postavqeni su drap pamu~nom tkaninom, a predwii dowi deo rukava drap ripsom. Uz dowu ivicu rukava sa unutra{we strane pri{iven je karneri} od istog ripsa i sa lica se pomalo vidi, kao ukras.Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep

5. Libade, inv. br. 43, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 40 cm, {irina 33,5 cm Rukavi 72,5 h 37,5 cm

Libade je izra|eno od crnog atlasa, a ukra{eno je oko svih ivica uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom oivi~enom zlatnim nitima bodom obameta. Rukavi su dugi i u dowem delu veoma pro{ireni.U dowem delu su prorezani, a ivice su blago zaobqene. Pe{evi su krojeni skoro pod pravim uglom, ali se ne preklapaju. Postava na le|ima i gorwim delovima rukava je od sive pamu~ne tkanine, a predwica i dowi deo rukava su postavqeni svetloplavom svilenenom tkaninom. Sa unutra{we predwe leve strane je na{iven mali xep. 6. Libade, inv. br. 514, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 35,5 cm, {irina 33,5 cm Rukavi 61,5 h 37 cm

Libade je izra|eno od bordo somota i ukra{eno je bogatim vezom oko svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko dowe dela rukava i oko kosih proreza na le|ima. Izme|u proreza na le|ima je izvezen ve}i stilizovani cvetni ukras. [irina veza oko ivica je oko 4 cm. Vez je ra|en srebrnim nitima upredenim sa svilenim koncem. Motiv veza je bogata cvetna lozica. Uz samu ivicu je pri{ivena {iroka pozamanterijska traka. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|a i gorwi deo rukava postavqeni su drap pamu~nom tkaninom, a predwica i dowi deo rukava crvenim ripsom. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven xep.

7. Libade, inv. br. 517, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 35,5cm, {irina 38,5 cm Rukavi 60,5 h 40,5 cm

Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem i uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom. Motiv veza je bogata stilizovana cvetna lozica. Libade je oivi~ena obametom Pe{evi se skoro dodiruju u sredwem delu da bi pri kpaju ivice bile skoro o{tre. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|ni i gorwi deo rukava postavqeni su drap pamu~nom tkaninom, a predwica i dowi deo rukava drap svilom. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven xep 8. Libade, inv. br. 518, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 37cm, {irina 37 cm Rukavi 60 h 40,5 cm

Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem i uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom. Motiv veza je bogata stilizovana cvetna lozica. Libade je oivi~ena obametom Pe{evi su blago zaobqeni. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|a i gorwi deo rukava postavqeni su drap pamu~nom tkaninom,a predwica i dowi deo rukava svetlo plavom svilom. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep

9. Libade, inv. br. 527, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 37,5 cm, {irina 30 cm Rukavi 61,5 h 40 cm

Libade je izra|eno od crnog atlasa, a ukra{eno je oko svih ivica uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom oivi~enom zlatnim nitima stubi}ima i bodom obameta. Rukavi su dugi i u dowem delu veoma pro{ireni. Pe{evi su blago zaobqeni. Postava na le|ima i gorwim delovima rukava je od drap pamu~ne tkanine, a predwica i dowi deo rukava su postavqeni svetlo plavom svilenenom tkaninom. Sa unutra{we predwe leve strane je na{iven mali xep. 10. Libade, inv. br. 556, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 36 cm, {irina 37 cm Rukavi 62 h 37 cm

Libade je izra|eno od belog atlasa i ukra{enoje bogatim vezom oko svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima i doweg dela rukava. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem, uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom. i {qokicama. Motiv veza je bogata stilizovana cvetna lozica. Sama ivica je libada je oivi~ena obametom. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni i prorezani Le|ni i gorwi deo rukava postavqeni su drap pamu~nom tkaninom, a predwi i dowi deo rukava drap svilom. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep

11. Libade, inv. br. 557, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 35,5 cm, {irina 36 cm Rukavi 59 h 37 cm

Libade je izra|eno od tamnoteget somota i ukra{eno je bogatim vezom oko svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza nale|ima. [irina veza oko ivica je oko 2,5 cm. Vez je ra|en srebrnim nitima upredenim sa svilenim koncem. Motiv veza je bogata cvetna lozica. Uz samu ivicu je pri{ivena uzana pozamanterijska traka. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|ni i gorwi deo rukava postavqeni su crnom pamu~nom tkaninom, a predwi i dowi deo rukava crnim atlasom.Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep. 12. Libade, inv. br. 745, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 32 cm, {irina 33,5 cm Rukavi 56 h 22 cm

Libade je izra|eno od tamnoteget somota i ukra{eno je bogatim vezom oko svih ivica i proreza - oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima. Izme|u prorezana le-|ima i na dowem delu pe{eva je izvezen ve}i stilizovani cvetni ukras. Vez na pe{evima je 11 x 8,5 cm, a na le|ima 5,3 cm. Vez je ra|en srebnim nitima, pozamanterijskim trakama i {qokicama. Motiv veza je bogata cvetna lozica. Sama ivica je oivi~ena stubi}ima. Rukavi su dugi u dowem delu su ne{to u`i. Le|a i gorwi deo rukava postavqeni su crnom pamu~nom tkaninom. Predwica i dowi deo rukava postavqeni su crnim atlasom. Na predwem unutra{wem delu je na{iven xep.

13. Libade, inv. br. 760, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 36cm, {irina 34 cm Pukavi 56 h 42 cm

Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem i uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom.Motiv veza je jednostavna stilizovana cvetna lozica. Libade je oivi~eno obametom Pe{evi su krojeni skoro pod pravim uglom. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|ni i gorwi deo rukava postavqeni su plavo- belom prugastom pamu~nom tkaninom, a predwi i dowi deo rukava svetlo`utom svilom. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven xep 14. Libade, inv. br. 788, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 36 cm, {irina 34 cm Rukavi 56 h 42 cm

Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko svih ivica i proreza â&#x20AC;&#x201C; oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem i uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom. Motiv veza je jednostavna stilizovana cvetna lozica. Libade je oivi~eno obametom. Pe{evi su krojeni skoro pod pravim uglom. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|ni i gorwi deo rukava postavqeni su belom prugastom pamu~nom tkaninom, a predwi i dowi deo rukav roze finom pamu~nom tkaninom. Na predwem unutra{{wem levom delu je na{iven mali xep

15. Libade, inv. br. 974, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 34 cm, {irina 33,5 cm Rukavi 58,5 h 44 cm

Libade je izra|eno od tamnoteget somota i ukra{eno je bogatim vezom oko svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima. [irina veza oko ivica je oko 1,5 cm. Vez je ra|en srebrnim nitima upredenim sa svilenim koncem. Motiv veza je bogata cvetna lozica. Uz samu ivicu je pri{ivena uzana pozamanterijska traka. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|a i gorwi deo rukava postavqeni su kariranom pamu~nom tkaninom, a predwica i dowi deo rukava svetloplavom finom tkaninom. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep. 16. Libade, inv. br. 975, Kraqevo, po~etak 20. vek Du`ina 38,5 cm, {irina 33,5 cm Rukavi 63,5 h 41 cm

Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en srebrnim nitima upredenim sa svilenim koncem. Motiv veza je stilizovan geometrijski. Uz samu ivicu je pri{ivena uzana pozamanterijska traka. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Postavqeno je drap ripsom. Oko unutra{we dowe ivice rukava je ukrasna traka od iste tkanine Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep.

17. Libade, inv. br. 1037, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 36 cm, {irina 34 cm Rukavi 56 h 42 cm

Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko svih ivica i proreza â&#x20AC;&#x201C;oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem i uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom. Motiv veza je jednostavna stilizovana cvetna lozica. Libade je oivi~eno obametom Pe{evi su krojeni skoro pod pravim uglom. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|ni i gorwi deo rukava postavqeni su sivom pamu~nom tkaninom,a predwica i dowi deo rukava plavom finom pamu~nom tkaninom. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven xep 18. Libade, inv. br. 1038, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 38,5 cm, {irina 38,5 cm Rukavi 66 h 41 cm

Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en srebrnim nitima upredenim sa svilenim koncem. Motiv veza je stilizovan geometrijski. Uz samu ivicu je pri{ivena uzana pozamanterijska traka. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Postava je na le|ima i gorwem delu rukava od drap pamuka, a na predwici i dowem delu rukava od plave svile.Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep.

19. Libade, inv. br. 1039, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 38,5 cm, {irina 38,5 cm Rukavi 66 h 41 cm

Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko svih ivica i proreza-oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en srebrnim nitima upredenim sa svilenim koncem. Uz samu ivicu je pri{ivena uzana pozamanterijska traka. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Postava je na le|ima i gorwem delu rukava od bele prugaste pamu~ne tkanine, a na predwici i dowem delu rukava od tamno roze fine pamu~ne tkanine. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep 20. Libade, inv. br. 1040, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 36,5 cm, {irina 33 cm Rukavi 62 h 39 cm

Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno je diskretnim vezom oko svih ivica i proreza â&#x20AC;&#x201C;oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem i uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom. Motiv veza je jednostavna stilizovana cvetna lozica. Libade je oivi~eno obametom. Pe{evi su blago zaobqeni. Rukavi su dugi u dowem delu jako pro{ireni. Le|a i gorwi deo rukava postavqeni su drap pamu~nom tkaninom, a predwica i dowideo rukava `utom svilom. Na predwem unutra{wem levom delu je na{iven mali xep

21. Libade, inv. br. 1041, Kraqevo, po~etak 20. veka Du`ina 35 cm, {irina 34,5 cm Rukavi 64 h 42,5 cm

Libade je izra|eno od crnog atlasa i ukra{eno diskretnim vezom oko svih ivica i proreza â&#x20AC;&#x201C;oko ivica predweg i zadweg dela, oko rukava i oko kosih proreza na le|ima. Vez je ra|en zlatnim nitima upredenim sa svilenim koncem i uzanom zlatnom pozamanterijskom trakom. Motiv veza je jednostavna stilizovana cvetna lozica. Libade je oivi~eno obametom Pe{evi su blago zaobqeni. Rukavi su dugi i u dowem delu jako pro{ireni. Le|a i gorwi deo rukava postavqeni su drap i sivom pamu~nom tkaninom, a predwica i dowi deo rukava svetlo plavim brokatom sa utkanim cvetnim dezenom. Mali xep je na{iven sa unutra{we predwe strane.

RE^NIK Bajader - duga~ak ènski pojas izra|ivan uglavnom od svilene tkanine sa utkanim cvetnim dekorom. Uè strane se zavr{avaju dugim resama od svilenih niti. Bare{ - ènska ukrasna traka za glavu u obliku vaqka sa krajevima pode{enim za vezivawe. Izra|ena je uglavnom od crnog somota ili svile Brokat - vrsta tkanine Izobi~ajen â&#x20AC;&#x201C; iza{ao iz mode i upotrebe Obamet- vrsta veza kojim se uglavnom oivi~uje gotov proizvod Pe{- dowi deo predwice gorwwih odevnih predmeta. Mogu biti zaobqeni ili krojeni pod pravim uglom, bogato ukra{eni ili bez ukrasa. Rips- vrsta tkanine Tepeluk â&#x20AC;&#x201C; od turske re~i tapalik koja ozna~ava malu, kratku ènsku kapu, oki}enu niskama dukata ili bisera. Deo je ènske no{we bez obzira na nacionalnu, etni~ku ili konfesionalnu pripadnost Terzija - zanatlija koji po meri kroji, {ije i ukra{ava ode}u od finih tkanina ]ustek - lanac za sat sa filiganskim ukrasima Fes - vrsta kape izra|ene od crvene ~oje, ukra{ena ki}ankom od crne svile Fistan - ènska duga~ka gorwa ode}a, sa prorezima sa strane u dowem delu i srcolikim izrezom na grudima. Rukavi su dugi i rase~eni u dowem delu sa unutra{we strane. Kop~a se pomo}u niza ukrasnih dugmeta i kop~i. Izra|ivan je uglavnom od skupocenih tkanina Utija- terzijska tu~ana pegla na àr

ILUSTRACIJE Slike od 5 - 12 i 14 - 16 dokumentacija Etnolo{kog odeqewa Narodnog muzeja u Kraqevu, autor fotografija Sr|an Vulovi} Slike 1, 3, 13, 17, 18 Istorijska zbirka Narodnog muzeja u Kraqevu Table od I do IV dokumentacija Etnolo{kog odeqewa Narodnog muzeja u Kraqevu Slika 2 Zbirka likovne umetnosti Narodnog muzeja u Kraqevu Slika 4 vlasni{tvo porodice [u}ur iz Vrwa~ke Bawe Slike str. 21 - 31 katalog - dokumentacije Etnolo{kog odeqewa Narodnog muzeja u Kraqevu, autor fotografija Sr|an Vulovi}

LITERATURA 1. Danijela Vasili}, Libade - haqetak ènske gradske hri{}anske no{we s kraja XIX i po~etka XX vijeka, Muzej Republike Srpske, Bawa Luka 2006. 2. Milena Vitkovi}- @iki}, Libade, primer orjentalnih uticaja u srpskoj gra|anskoj no{wi, Novopazarski zbornik 13, Novi Pazar 1989. 3. Milena Ivanovi}, Libade - iz zbirke gradske no{we Muzeja u Vrawu, Vrawski glasnik XX, Vrawe 1987. 4. Dobrila Vlajkovi}, No{wa u Kragujevcu XIX veka, Narodni muzej Kragujevac 1987. 5. Mirjana Pro{i}-Dvorni}, @enski gra|anski kostim u Srbiji XIX veka, Muzej primewene umetnosti, Zbornik, 24-25, Beograd 1980. 6. Zorana Vasi}, Libade- haqetak gra|anske no{we, Etnografski muzej u Beogradu, Beograd 1985. 7. Marija Uro{evi}, Terzijski zanat u Kraqevu, Na{a pro{lost, istorijska revija 1-2, Istorijski arhiv Kraqevo 8. Elezovi} Gligorije, Re~nik kosovsko- metohiskog dijalekta, Pri{tina 1998. 9. Nevenka Bojovi}, Gradska no{wa u ~a~ku, Narodni muzej â~ak 1986. 10. @ovka Romeli}, Ema Radulovi}, Lepa varo{ Kru{evac, Narodni muzej Kru{evac, Kru{evac 1998. 11. Stojanovi} Dobrila, Gradska no{wa u Srbiji tokom XIX i po~etkom XX veka, Muzej primewene umetnosti, Beograd 1980. 12 [kaqi} Abdulah, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Svjetlost, Sarajevo, 1979. 13. Dr. Milan M. Matijevi}, Kraqeva~ki esnafi, Kraqevo 1995. 14. J. Haxi- Vasiqevi}, Vrawanska gradska no{wa ranijih godina, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, Beograd 1932. 15. Re~nik srpskohrvatskog kwièvnog jezika, Matica Srpska i Matica Hrvatska, kwiga III, Novi Sad, Zagreb, 1969. 16. Rje~nik hrvatskog ili srpskog jezika, JAZU, Zagreb, 1904 - 1910. 17. Stanoje Stanojevi}, Narodna enciklopedija, srpsko - hrvatska slovena~ka kwiga II, Vojno izdava~ki zavod, Beograd 2000. 18. \ur|ica Petrovi}, Od pusta do zlatoveza, Tkawe i vez, Beograd 2003., str. 293

SADR@AJ 5. Uvod 7. Odevawe u Srbiji krajem 19. i po~etkom 20. veka 8. Nastajawe i op{te karakteristike srpske `enske gra|anske no{we 9. Poreklo libadeta 9. O imenu libade 10. Salta, prete~a libadeta i varijante salte u susednim oblastima 11. Terzijski zanat u Kraqevu 12. Materijal, kroj i ukra{avawe libada 13. Etnolo{ka zbirka Narodnog muzeja u Kraqevu 14. Zakqu~ak 15. Ukra{avawe libada - table I, II, III, IV 19. Katalo{ka obrada libada iz Etnolo{ke zbirke Muzeja u Kraqevu 30. Re~ik 31. Ilustracije 32. Literatura