Mioko_mediji i okolina_ (001)

Povelja o ljudskoj komunikaciji M i , potpisnici ove povelje, smatramo da: je ko­mu­ni­ka­ci­ja osno­va ži­vo­ta sva­kog po­je­din­ca i ljud­ske za­jed­ni­ce. Svi lju­di ovla­šte­ni su da par­ti­ci­pi­ra­ju u ko­mu­ni­ka­ci­ji i da do­no­se od­lu­ke o sa­o­ bra­ća­nju iz­me­đu njih sa­mih i dru­šta­va u ko­ji­ma ži­ve. Ve­ći­ni lju­di u sve­tu ne­do­sta­ju mi­ni­mal­ni teh­no­lo­ški re­sur­si za pre­ži­vlja­va­nje i ko­mu­ni­ka­ci­ju.

Vi­še od po­lo­vi­ne lju­di u sve­tu ni­je u mo­guć­no­sti da oba­vi ni obi­čan te­le­fon­ ski raz­go­vor. Ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ja me­di­ja i kon­cen­tra­ci­ja me­dij­skog vla­sni­štva ugro­ža­va­ju jav­nu sfe­ru ko­mu­ni­ka­ci­je i one­mo­gu­ća­va­ju za­do­vo­lje­nje kul­tur­ nih i in­for­ma­cij­skih po­tre­ba uklju­ču­ju­ći plu­ral­nost mi­šlje­nja i raz­li­či­tost je­ zič­kog i kul­tur­nog is­po­lja­va­nja ko­ji su nu­žni za raz­voj de­mo­krat­skog dru­ štva. Sna­žno i sve­pro­ži­ma­ju­će me­dij­sko na­si­lje po­la­ri­zu­je dru­štvo, pod­sti­če kon­flik­te i kul­tu­vi­še strah i ne­po­ve­re­nje či­ne­ći lju­de ra­nji­vim i za­vi­snim.

Ste­re­o­tip­ne me­dij­ske sli­ke is­kri­vlju­ju pred­sta­ve o na­ma sa­mi­ma i stig­ma­ti­ zu­ju one ko­ji su naj­ra­nji­vi­ji.

Da­kle, mi pot­pi­su­je­mo ovu Po­ve­lju de­fi­ni­šu­ći osnov­na pra­va na ko­mu­ ni­ka­ci­ju i od­go­vor­nost za pri­dr­ža­va­nje osnov­nih de­mo­krat­skih na­če­la i me­ đu­na­rod­nih za­ko­na.

1

Član 1.

Član 6.

Po­što­va­nje

Za­šti­ta no­vi­na­ra

vi lju­di su ovla­šte­ni da bu­du tre­ti­ra­ni sa po­što­va­njem, uklju­ ču­ju­ći osnov­na ljud­ska pra­va, prin­ci­pe do­sto­jan­stva, in­te­gri­ te­ta, iden­ti­te­ta i ne­di­skri­mi­na­ci­je.

o­vi­na­ri mo­ra­ju uži­va­ti pu­nu za­šti­tu za­ko­na uklju­ču­ju­ći me­ đu­na­rod­no hu­ma­ni­tar­no pra­vo po­seb­no u obla­sti­ma oru­ža­ nih su­ko­ba. Me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je mo­ra­ju im ga­ran­to­va­ti si­ gur­nost, neo­gra­ni­čen pri­stup iz­vo­ri­ma in­for­ma­ci­ja i mo­guć­nost pru­ža­nja po­mo­ći ka­da to na­la­že si­ta­u­ci­ja.

S

Član 2.

Slo­bo­da

S

vi lju­di ima­ju pra­va da pri­stu­pe ko­mu­ni­ka­ci­o­nim sred­stvi­ma ne­za­vi­sno od dr­žav­ne ili ko­mer­ci­jal­ne kon­tro­le.

Član 3.

Pri­stup

P o v e l j a

o

l j u d s k o j

k o m u n i k a c i j i

U

2

skla­du sa prak­ti­ko­va­njem vla­sti­tih pra­va svi lju­di tre­ba da ima­ju fer i jed­nak pri­stup lo­kal­nim i glo­bal­nim in­for­ma­ci­o­ nim re­sur­si­ma te da bu­du po­dr­ža­ni u ko­ri­šće­nju kon­ven­ci­o­nal­ nih i no­vih sred­stva ko­mu­ni­ci­ra­nja; • da pri­ma­ju sta­vo­ve, in­for­ma­ci­je i ide­je na je­zi­ku ko­ji sva­ ko­dnev­no ko­ri­ste i raz­u­me­ju; • da pri­ma­ju raz­li­či­te kul­tur­ne pro­iz­vo­de ob­li­ko­va­ne za ši­ ro­ki spek­tar uku­sa i in­te­re­sa; • i da ima­ju neo­me­tan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma o vla­sni­štvu nad me­di­ji­ma i iz­vo­ri­ma in­for­ma­ci­ja uop­šte.

Ogra­ni­ča­va­nje ovih pri­stu­pa mo­že bi­ti oprav­da­no sa­mo u slu­ča­ju do­bro obra­zlo­že­nih raz­lo­ga kao što su ugro­ža­va­nje me­ đu­na­rod­nih stan­dar­da o ljud­skim pra­vi­ma ili u svr­hu za­šti­te de­ mo­krat­skog po­ret­ka ili osnov­nih pra­va dru­gih

N

Član 7.

Pra­vo na od­go­vor i is­prav­ku

S

vi lju­di ima­ju pra­vo na de­man­ti i ade­kvant­ne ka­zne za me­ di­je ko­ji ob­ja­vlju­ju dez­in­for­ma­ci­je. Po­je­din­ci ima­ju pra­vo na is­prav­ku bez ne­po­treb­nog od­la­ga­nja i ta­kva is­prav­ka mo­ra bi­ti ob­ja­vlje­na pod istim uslo­vi­ma kao i iza­ja­va ko­ja je iza­zi­va.

Dr­ža­ve mo­ra­ju da ga­ran­tu­ju obe­šte­će­nje i is­prav­ku u svim slu­ ča­je­vi­ma ka­da sud ne­po­bit­no utvr­di da je di­stri­bu­ter in­fro­ma­ ci­ja na­mer­no ši­rio ne­tač­ne, po­gre­šne i štet­ne in­for­ma­ci­je ili je po­ma­gao nji­ho­vo ši­re­nje.

Član 8.

Kul­tur­ni iden­ti­tet

S

vi lju­di ima­ju pra­vo da šti­te vla­sti­ti kul­tur­ni iden­ti­tet. Ovo uklju­ču­je uva­ža­va­nje ljud­ske te­žnje za raz­vo­jem vla­sti­te kul­ tu­re i pra­vo na slo­bod­no iz­ra­ža­va­nje na je­zi­ku ko­ji čo­vek naj­bo­ lje raz­u­me i uva­ža­va­nje ljud­skog pra­va da šti­ti vla­sti­ti kul­tur­ni pro­stor i na­sle­đe ne po­vre­đu­ju­ći ti­me pra­va dru­gih i prin­ci­pe ove Po­ve­lje.

Član 4.

Član 9.

Ne­za­vi­snost

Raz­li­či­tost je­zi­ka

e­a­li­za­ci­ja ljud­skih pra­va da uče­stvu­ju, do­pri­no­se i ima­ju do­bro­bi­ti od raz­vo­ja auto­nom­nih ko­mu­ni­ka­ci­o­nih struk­ tu­ra iz­i­sku­je me­đu­na­rod­nu po­moć u raz­vo­ju ne­za­vi­snih me­di­ ja; raz­voj tre­ning pro­gra­ma za pro­fe­si­o­nal­ne me­dij­ske rad­ni­ke i osni­va­nje ne­za­vi­snih aso­ci­ja­ci­ja, me­disjkih sin­di­ka­ta, udru­že­ nja no­vi­na­ra, ured­ni­ka i iz­da­va­ča i pri­la­go­đa­va­nje me­đu­na­rod­ nim stan­dar­di­ma.

S

vi lju­di ima­ju pra­vo na raz­li­či­tost je­zi­ka. Ovo uklju­ču­je pra­ vo da se iz­ra­ze i ima­ju pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma na vla­sti­tom je­zi­ku, pra­vo da ko­ri­ste vla­sti­ti je­zik u dr­žav­nim obra­zov­nim usta­no­va­ma i pra­vo da ima­ju ade­kvat­na pra­vi­la kre­i­ra­na da bi obez­be­di­la ko­ri­šće­nje ma­njin­skih je­zi­ka gde god i kad god je to po­treb­no.

Član 5.

Uče­stvo­va­nje u kre­i­ra­nju me­dij­ske po­li­ti­ke

R

Pi­sme­nost

S

vi lju­di ima­ju pra­vo da do­bi­ju in­for­ma­ci­je i sa­vla­da­ju ve­šti­ne neo­p­hod­ne da bi u pot­pu­no­sti uče­stvo­va­li u jav­noj ko­mu­ni­ka­ ci­ji i od­lu­či­va­nju. Ovo iz­is­ ku­je una­pre­đi­va­nje spo­sob­no­sti či­ta­nja, pi­sa­nja, pri­po­ve­da­nja, kri­tič­kog me­dij­skog mi­šlje­nja, kom­pju­ter­ ske pi­sme­no­sti i sa­zna­nja o ulo­zi ko­mu­ni­ka­ci­je u dru­štvu.

Član 10.

S

vi lju­di ima­ju pra­va da uče­stvu­ju u jav­nom pro­ce­su od­lu­či­va­ nja o pri­ba­vlja­nju in­for­ma­ci­ja; raz­vo­ju i ko­ri­šće­nju zna­nja; oču­va­nju, za­šti­ti i raz­vo­ju kul­tu­re; iz­bo­ru i pri­me­ni ko­mu­ni­ka­ ci­o­nih teh­no­lo­gi­ja i struk­tu­i­ra­nju i kre­ir­ a­nju po­li­ti­ke me­dij­ske in­du­stri­je.

Član 15. Član 11.

De­či­ja pra­va

D

e­ca ima­ju pra­vo na pro­iz­vo­de me­dij­ske kul­tu­re kre­i­ra­ne pre­ ma nji­ho­vim po­tre­ba­ma i in­te­re­si­ma ko­ji pot­pom­žu nji­hov fi­zič­ki, men­tal­ni i emo­tiv­ni raz­voj. Oni tre­ba da bu­du za­šti­će­ni od štet­nih me­dij­skih pro­iz­vo­da, ko­mer­ci­jal­nih i dru­gih me­dij­ skih eks­plo­a­ta­ci­ja u ku­ći, ško­li i me­stu gde se igra­ju. Dr­ža­ve mo­ ra­ju uči­ni­ti na­por da pro­iz­ve­du i di­stri­bu­i­ra­ju vi­so­ko kva­li­tet­ne kul­tur­ne i za­bav­ne sa­dr­ža­je kre­i­ra­ne za de­cu na je­zi­ku ko­ji ona naj­bo­lje raz­u­me­ju.

Član 12.

Saj­ber pro­stor

S

vi lju­di ima­ju pra­vo na uni­ver­za­lan i jed­nak pri­stup saj­ber pro­sto­ru. Mo­ra bi­ti za­šti­će­no nji­ho­vo pra­vo na slo­bod­nu i otvo­re­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju, pra­vo na slo­bo­dan elek­tron­ski iz­raz, nji­ho­vu slo­bo­du od nad­gle­da­nja i cen­zu­re.

Član 13.

Pri­vat­nost

S

vi lju­di ima­ju pra­vo da bu­du za­šti­će­ni od pu­bli­ko­va­nja tvrd­ nji ire­le­vant­nih za jav­ni in­te­res, ob­ja­vlji­va­nja pri­vat­nih fo­to­ gra­fi­ja, pri­vat­ne ko­mu­ni­ka­ci­je bez auto­ri­za­ci­je ili lič­nih in­for­ma­ ci­ja da­tih i pri­mlje­nih u po­ve­re­nju. Ba­ze po­da­ta­ka kre­i­ra­ne za lič­nu upo­tre­bu, po­slov­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju ili pro­fe­si­on ­ al­nu svr­hu ne sme­ju bi­ti ko­ri­šte­ne bez auto­ri­za­ci­je ili op­šteg jav­nog nad­zo­ ra. Dr­ža­ve tre­ba da vo­de bri­gu da za­šti­ta pri­vat­no­sti ne do­đe u su­kob sa pra­vom na slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja ili dru­gim prav­nim prin­ci­pom ko­ji šti­ti op­šti in­te­res.

Član 14.

Zlo

L

ju­di ima­ju pra­vo da zah­te­va­ju da se me­di­ji ak­tiv­no su­prot­sta­ ve pod­sti­ca­nju mr­žnje, pri­stra­sno­sti, na­si­lja i ra­ta. Na­si­lje ne sme bi­ti pri­ka­zi­va­no kao “nor­mal­na“, uobi­ča­je­na ili ne­iz­be­žna po­ja­va i istin­ska al­ter­na­ti­va na­si­lju mo­ra uvek bi­ti ja­sno is­tak­nu­ ta. Sva­ko dru­go na­ru­ša­va­nje ljud­skog do­sto­jan­stva i in­te­gri­te­ta tre­ba iz­be­ga­va­ti uklju­ču­ju­ći i ste­re­o­tip­ne sli­ke ko­je ra­za­ra­ju re­ al­nost i kom­plek­snost ljud­skog ži­vo­ta. Me­di­ji ne sme­ju da stig­ ma­ti­zu­ju, dis­kri­mi­ni­šu ili de­mo­ni­zu­ju lju­de na osno­vu po­la, ra­ se, kla­se, na­ci­o­nal­no­sti, je­zi­ka, sek­su­al­ne ori­jen­ta­ci­je i fi­zič­kih ili men­tal­nih oso­bi­na.

Prav­da

L

ju­di ima­ju pra­vo da od me­di­ja zah­te­va­ju da po­štu­ju pra­vo na pra­ved­no su­đe­nje. Ovo im­pli­ci­ra da ni­ko ni­je kriv dok se ne do­ka­že su­prot­no, pod­ra­zu­me­va pra­vo na od­bra­nu i to da ne tre­ba di­rekt­no pre­no­si­ti sud­ske pro­ce­se.

Član 16.

Po­tro­šnja

L

ju­di ima­ju pra­vo na ko­ri­sne i tač­ne po­tro­šač­ke in­for­ma­ci­je ka­ ko bi bi­li za­šti­će­ni od ne­tač­nih i de­struk­tiv­nih pro­pa­gand­nih po­ru­ka. Me­di­ji tre­ba da iz­be­ga­va­ju i, ako je po­treb­no, da iz­ra­ze otvo­re­no gnu­še­nje pre­ma ve­sti­ma, za­bav­nim sa­dr­ža­ji­ma i kre­ a­ci­ja­ma ko­je sa­dr­že is­pra­zne, iz­li­šne, štet­ne ili eko­lo­ški opa­sne po­tre­be, že­lje, pro­duk­te i ak­tiv­no­sti. Re­kla­me na­me­nje­ne de­ci tre­ba da bu­du pro­iz­ve­de­ne sa po­seb­nom skru­pu­lo­zno­šću.

Član 17.

Od­go­vor­nost

L

ju­di ima­ju pra­vo da zah­te­va­ju od me­di­ja od­go­vor­nost pred jav­no­šću i nji­ho­vu ver­nost prin­ci­pi­ma iz­re­če­nim u ovoj Po­ ve­lju. U tu svr­hu me­di­ji tre­ba da usta­no­ve me­ha­ni­zme, uklju­ču­ ju­ći i sa­mo­re­gu­la­tiv­na te­la, za nad­gle­da­nje i pro­ce­nji­va­nje vla­ sti­tih ak­tiv­no­sti.

Član 18.

Im­ple­men­ta­ci­ja

U

kon­sul­ta­ci­ji sa pot­pi­sni­ci­ma ove Po­ve­lje bi­će or­ga­ni­zo­va­ni na­ci­o­nal­ni i me­đu­na­rod­ni me­ha­ni­zmi za nje­no pu­bli­ko­va­ nje ka­ko bi se obez­be­di­lo im­ple­men­ti­ra­nje nje­nih prin­ci­pa u što vi­še ze­ma­lja i stvo­rio me­đu­na­rod­ni za­kon­ski me­ha­ni­za­ma za pra­će­nje i pro­ce­nu po­na­ša­nja ze­ma­lja i me­di­ja u sve­tlu ovih prin­ci­pa.

F

OND ZA RAZ­VOJ IS­TRA­ŽI­VAČ­KOG NO­VI­NAR­STVA I NO­VE ME­DI­JE je na svo­joj re­dov­noj sed­ni­ci odr­ža­noj u no­vem­bru 2007. go­di­ne usvo­jio prin­ci­pe is­tak­nu­te u Po­ve­lji o ljud­skoj ko­mu­ni­ka­ci­ji i ti­me se oba­ve­zao da će kao or­ga­ni­za­ci­ja raz­ra­di­ti plan za nji­ho­vu im­ple­ men­ta­ci­ju i nji­ho­vo pro­pa­gi­ra­nje, pra­će­nje nji­ho­ve re­a­li­za­ci­je i ak­tiv­no­sti za pro­me­nu sta­nja ko­ja su u su­prot­no­sti sa nji­ma.

3

Voleli bismo da se ovo ĹĄto zapoÄ?inje nazove, jednostavno, poduhvatom ......

4

M

I­O­KO je akro­nim sin­tag­me me­di­ji i oko­li­na. Ova igra re­ či i skra­ći­va­nja upu­ću­je na do­ga­đaj ko­ji bi hteo da sa­be­re stva­ra­lač­ku ener­gi­ju iz raz­li­či­tih obla­sti kul­tu­re i fo­ku­si­ra se na me­di­je kao deo ši­re dru­štve­no-kul­tur­no-isto­rij­ske obla­sti, na me­ di­je kao ključ jed­ne po­seb­ne kon­ste­la­ci­je. Otud i eko­lo­gi­ja kao upu­ći­va­nje na od­re­đe­ni “pri­rod­ni” sme­štaj, “pri­rod­ni” od­nos me­dij­skog or­ga­ni­zma i dru­štve­ne oko­li­ne. Od­nos ko­ji je apri­or­ ni uslov kul­tu­re. Na­rav­no, sa­ma pri­rod­nost od­no­sa za­pra­vo je iro­ni­zi­ra­ni osta­tak drev­nih hu­ma­ni­stič­kih pa­ra­dig­mi ko­je su u ve­li­koj me­ri is­cr­pe­le svo­je eks­pla­na­tor­ne mo­ći.

Sve­sni smo da ova­kav pri­stup mo­že iza­zva­ti iz­ve­sne ne­do­ u­mi­ce ili čak ne­la­go­du, ali u ovom tre­nut­ku to i ni­je naj­va­žni­je, na­im ­ e, za ovaj do­ga­đaj ni­je to­li­ko bit­no zna­nje ko­li­ko iz­ve­sno po­ve­re­nje. Ve­ra u pri­ja­te­lje. Mi po­ku­ša­va­mo da po­kre­ne­mo, ak­ ti­vi­ra­mo i is­pro­vo­ci­ra­mo do­ga­đaj či­ja će po­sle­di­ca bi­ti na­sta­nak te­o­rij­sko-ana­li­tič­ko-edu­ka­tiv­ne re­vi­je po­sve­će­ne pro­ble­mu me­ di­ja. Me­di­ji se u na­šoj za­mi­sli tre­ti­ra­ju ve­o­ma ši­ro­ko, uvek u pre­ ta­pa­nju sa mno­gim dru­gim fe­no­me­ni­ma i kre­ta­nji­ma.

U jed­noj, u ve­li­koj me­ri pro­vin­ci­jal­noj at­mos­fe­ri, ka­kva je ova no­vo­sad­sko-voj­vo­đan­sko-srp­ska po­čet­kom dva­de­set i pr­vog ve­ka, či­ni se da je po­sled­nje što nam tre­ba osni­va­nje još jed­nog ča­so­pi­sa ko­ji će se ba­vi­ti ne­ka­kvom “kul­tu­rom” pa k to­ me još i me­dij­skom. Da li uop­šte po­sto­ji per­spek­ti­va iz ko­je se na­zi­re pro­blem ili je sve sa­mo od­sa­jaj var­lji­vih, upra­vo me­dij­ skih, ogle­da­la?

Pi­sa­ti o me­di­ji­ma, iz­da­va­ti štam­pa­nu pu­bli­ka­ci­ju po­sve­će­ nu toj te­mi obič­no zna­či po­sta­vi­ti se u me­ta­per­spek­ti­vu u ko­joj je­zik i pi­smo do­ži­vlja­va­mo kao me­dij svih me­di­ja, iz­vor i svr­hu sva­kog sa­da­šnjeg i bu­du­ćeg me­di­ja. Ne­ka po­zi­ci­ja me­ta­me­di­ja.

To zna­či po­sta­vi­ti se na po­zi­ci­ju go­spo­da­ra zna­če­nja.

Na­su­prot to­me na­ša za­mi­sao je da ras­pr­ši­mo tu moć i sa njom i sa­mu pu­bli­ka­ci­ju. Da je odu­va­mo iz jed­nog me­di­ja, dez­ in­te­gri­še­mo i po­no­vo in­te­gri­še­mo u ne­kom dru­gom me­di­ju ta­ ko da se nje­ne po­ru­ke pro­vla­če kroz sve vi­do­ve me­dij­skih iz­ra­za me­nja­ju­ći for­me, di­zajn i za­hva­te u skla­du sa te­ma­ma, sa­dr­ža­

ji­ma i po­sta­vlje­nim za­da­ci­ma. U ova­ko di­na­mič­nom in­ter­ak­tiv­ nom ra­du ni­je is­klju­če­no da se dez­in­te­gri­še čak i sam for­mat ča­ so­pi­sa/knji­ge te da on po­sta­ne ku­ti­ja, pla­kat, te­le­vi­zij­ski ekran, web-duh, ha­u­stor, pa­saž... šta god da že­lja spo­je­na na in­for­ma­ ci­on ­ u ma­gi­stra­lu po­že­li.

Pa o če­mu je ov­de za­pra­vo reč – za­pi­ta­će­te se.

Ukrat­ko, reč je o kul­tu­ri, no­vi­nar­stvu, obra­zo­va­nju i me­di­ ji­ma u naj­ši­rem smi­slu. Sa dru­ge stra­ne reč je o dru­štvu i si­tu­a­ ci­ji i tre­nut­nim kon­ste­la­ci­ja­ma ele­me­na­ta dru­štve­nih zbi­va­nja da­nas i ov­de u Sr­bi­ji, na Bal­ka­nu, is­toč­noj Evro­pi...

Ma­ga­zin je osno­van sa ci­ljem da oži­vi ak­tiv­no­sti na lo­kal­ noj i re­gi­o­nal­noj me­dij­skoj sce­ni. Re­dak­ci­ja ima spe­ci­fi­čan na­čin kon­ci­pi­ra­nja ra­da, ona, u ne­ku ru­ku, funk­ci­o­ni­še kao vir­tu­el­ni pro­dukt ener­gi­ja pro­pu­šte­nih kroz mre­žu. Na­ši sa­rad­ni­ci mo­gu bi­ti raz­me­šte­ni od Nju­jor­ka pre­ko Esek­sa, Or­le­a­na, Lju­blja­ne, Za­gre­ba, Su­bo­ti­ce, Bu­dim­pe­šte do No­vog Sa­da, Bu­ku­re­šta, So­ fi­je... ali svi oni su uvek tu.

Vo­le­li bi­smo da ovo što sa­da za­po­či­nje na­zo­ve­mo jed­no­stav­ no po­du­hva­tom, na­ro­či­to bi­smo vo­le­li da do kra­ja ono i osta­ne sa­mo po­du­hva­ta­nje i po­ku­ša­va­nje, ogle­da­nje a ni­kad, ni­kad, da ne po­sta­ne de­lo in­sti­tu­ci­ja – tvr­da kost dru­štve­nog sta­nja. Vi­še nam je sta­lo do či­na ne­go do pro­iz­vo­da.

Re­koh mi, stal­no in­si­sti­ra­ju­ći na mno­ži­ni, a u ovom tre­nut­ ku ni­sam si­gu­ran ko smo to «mi». Ovaj po­du­hvat sva­ka­ko ni­je na­me­njen lju­di­ma ko­ji mi­sle da je sa me­di­ji­ma sve u re­du i da je sa­mo pi­ta­nje vre­me­na kad će se iz­me­ri­ti sve što još ni­je pre­ bro­ja­no u ve­zi sa nji­ma. Obra­ća­mo se lju­di­ma ko­je po­ma­lo po­ di­la­zi je­za od me­dij­skih kre­ta­nja, ko­ji ve­ru­ju da me­di­ji mo­gu bi­ ti za­ga­đe­ni i da i oni sa­mi mo­gu za­ga­di­ti, da istin­ski pre­o­bra­žaj tra­ži jed­nu za­i­sta ra­di­kal­nu eko­lo­gi­ju me­di­ja, je­dan in­te­gral­ni pri­stup ko­ji ob­u­hva­ta mno­go vi­še od sa­mih me­di­ja u teh­ni­ci sa­ gle­da­nih. Za­pra­vo mi tra­ži­mo sa­ve­zni­ke, one ko­ji nam ve­ru­ju, one ko­ji su pro­tiv nas. Oni su nam po­treb­ni da bi­smo uhva­ti­li ne­u­hva­tlji­vi puls pre­ob ­ ra­ža­ja...... !

Mir­ko Se­bić

5

Ekologijamedija Mediji nisu deo našeg pejzaža, deo naše okoline.

Oni JESU taj pejzaž, oni JESU okolina, okruženje.

Oni ujedinjuju materiju komunikacije kroz ceremonije koje liče na prirodan sled događaja.

Ekologijamedija Vladimir Milutinović / Post-mediji Branislava Kostić / Mitska stvarnost medija BILWET / Nema medija bez droga, nema droga bez medija Paolo Virno / Brbljanje i znatiželja Mateo Paskvineli / Radikalne mašine naspram tehno carstva: od utopije do mreže

7

Ekologijamedija Vladimir Milutinović

Post-mediji

V

8

re­me ko­je sa­da ži­vi­mo pri­li­ka je da po­no­vo raz­mi­ sli­mo o svo­jim pred­sta­va­ma o me­di­ji­ma. Kao i u dru­gim obla­sti­ma, za­jed­nič­ki ime­ni­telj ovih mi­sli mo­že bi­ti da slo­bo­da ne pe­va ona­ko ka­ko smo mi­sli­li u go­di­ na­ma pre 2000. da će pe­va­ti. Ta­da, u de­ve­de­se­tim, te­o­ ri­ja me­di­ja je bi­la jed­no­stav­na: sa jed­ne stra­ne su bi­li dr­žav­ni me­di­ji ko­ji su na­sta­vi­li for­mom iz so­ci­ja­li­zma, s tim da su sa­dr­žaj pro­me­ni­li za na­ci­o­na­li­stič­ki. Osta­li me­di­ji na­sta­vlja­li su u stva­ri san iz osam­de­se­tih o slo­ bod­nim me­di­ji­ma ko­ji se na­pro­sto bo­re za uni­ver­zal­ ne, za­jed­nič­ke vred­no­sti o ko­ji­ma dr­žav­nim me­di­ji­ma još ni­ko ni­je ja­vio. Ni­ko ni­je ni po­mi­šljao da se ta­da­šnji opo­zi­ci­o­ni me­di­ji ru­ko­vo­de na­lo­zi­ma bi­zni­sa ili po­li­ti­ ke. I ta­ko je ve­ro­vat­no u ve­li­koj me­ri i bi­lo. Na ra­di­ju B92 jed­nom je išla emi­si­ja u ko­joj je Ram­bo Ama­de­us u kon­takt pro­gra­mu iz­go­vo­rao de­se­tak ska­rad­no­sti u mi­nu­tu, a na Tre­ćem ka­na­lu je kviz bo­do­van ko­li­či­nom čor­be ko­ju je vo­di­telj Ram­bo si­pao u či­ni­ju sva­kog tak­ mi­ča­ra. Ko­ji je taj­kun ili po­li­ti­čar tu sme­šu du­ho­vi­to­sti i bu­da­la­šti­na mo­gao da na­lo­ži?

Da­kle, u su­šti­ni i po­red ra­ta i nje­go­vih stra­ho­ta, on­da ka­da se od njih mo­glo po­be­ći, deo lju­di u me­di­ji­ ma ži­veo je u ne­koj vr­sti sve­do­če­nja o du­hu ko­ji je tre­ ba­lo da do­đe, ali ni­je do­šao. Če­kao se tre­nu­tak ka­da će se re­al­na isto­ri­ja vra­ti­ti ka um­noj isto­ri­ji, po onoj : što je um­no, to je stvar­no. Da­nas već mo­ra­mo pri­zna­ti da su se um i stvar­nost po­me­ša­li u sme­šu ko­ja nam go­vo­ ri da smo opet na po­čet­ku. Da­ni ko­ji su če­ka­ni ne­će do­ ći, a me­di­ji su u tran­zi­ci­ji i post-tran­zi­ci­ji (jer se si­stem do­sta us­ta­bi­lio) kre­nu­li pu­tem ko­ji je put ne­kog dru­gog si­ste­ma od onog u ko­me je na­sta­ja­la ve­ći­na na­ših poj­mo­ va. Slo­bo­da ko­ju smo če­ka­li i nas je če­ka­la iza ugla, ali sa svo­jim a ne na­šim pra­vi­li­ma. A duh iz osam­de­se­tih ostao je da slu­ži kao pod­set­nik na bo­lju pro­šlost i ki­se­ o­nik za na­sta­vak ka­ri­je­ra sa­da već sta­ri­jih ro­ke­ra.

Ono što se či­ni da je osnov­na raz­li­ka iz­me­đu sta­ rog i no­vog je­ste da su me­di­ji pre­sta­li da bu­du pro­stor ko­ji se mo­že “oslo­bo­di­ti” u bi­lo kom smi­slu. Iza postme­di­ja ne sto­je ni po­li­ti­ča­ri ni taj­ku­ni ko­ji ih dr­že u lan­ci­ma svo­jih uskih in­te­re­sa, već lo­gi­ka sa­mog no­vog si­ste­ma. A ovaj si­stem je slo­žen i za mno­ge ne­pre­po­ zna­tljiv. Pe­kić je jed­nom opi­sao En­gle­sku kao ze­mlju

u ko­joj se “osim pro­fe­si­o­nal­nih po­li­ti­ča­ra, na ko­je se gle­da sa mr­zo­vo­ljom, ni­ko ne upi­nje da svo­jim mi­sli­ma pro­me­ni va­še”.

Ov­de je ne­što slič­no, ni­ko se ne upi­nje da pro­me­ni va­še mi­sli o si­ste­mu, već da vam skre­ne mi­sli sa nje­ga i usme­ri ih sa­mo ka va­šim pri­vat­nim stva­ri­ma. Ne sa­mo da ni­je tač­no da me­di­ji je­ dva če­ka­ju da se pri­la­go­de um­noj isto­ri­ji, već je nji­hov glav­ni si­ stem­ski za­da­tak da ono um­no is­ti­snu. Us­put će­te od njih do­bi­ti go­mi­lu re­klam­nih sa­dr­ža­ja, ka­ko bi svo­ju no­vo­ste­če­nu slo­bo­du od za­jed­nič­kih bri­ga is­ko­ri­sti­li za ku­po­vi­nu. Ku­po­vi­na na­rav­no do­no­si sre­ću, a no­vac od­re­đu­je šta će po­pu­ni­ti se­kun­de me­di­ja, pa vi od­re­đu­je­te sa­dr­žaj po­tra­žnjom. Me­di­ji da­nas po­ru­ču­ju da vam ne­ma­ju šta re­ći, uko­li­ko to ni­je po­nu­da za ku­po­vi­nu, mar­ ke­ting par­ti­je ili ša­re­ni sa­dr­žaj ko­ji će po­slu­ži­ti kao ma­mac do re­kla­ma. Da­nas su me­di­ji u stva­ri slo­bod­ni od kon­tro­le, ali ti­me ni­su ni­šta vi­še u slu­žbi slo­bo­de i ot­kri­va­nja stvar­no­sti.

Po­sto­je odav­no fil­mo­vi ko­ji opi­su­ju ovu no­vu re­al­nost me­ di­ja. Tru­ma­nov Šou ili Ma­triks po­ka­zu­ju da je mo­gu­će da je sva oko­li­na u ko­joj se kre­će­mo kao kon­zu­men­ti in­for­ma­ci­ja la­žna, ali na sup­ti­lan na­čin. No­vi­na­ri ko­ji se či­ne do­stup­ni ne­kom raz­ lo­gu u stva­ri su sa­mo tal­king he­ads pri­pre­mlje­nih kam­pa­nja i ceo sa­dr­žaj ih in­te­re­su­je sa­mo to­li­ko dok ga pro­či­ta­ju sa idi­o­ta, no­vo­po­stig­nu­ta ide­o­lo­ška ne­vi­nost u na­vod­no po­sti­de­o­lo­škom sve­tu ko­ri­sti se za me­ku ali is­traj­nu pro­pa­gan­du, re­kla­me ni­su sa­mo po­red tek­sto­va već u nji­ma. Me­di­ji ni­su fil­ter ko­ji ne pro­ pu­šta sa­mo ono što že­le fi­nan­si­je­ri ili po­li­ti­ča­ri, ne­go i ono što že­le sa­mi me­di­ji, kao po­seb­na gra­na vla­sti. A oni ne že­le da tro­ še se­kun­de na ne­što što se ne ti­če pro­da­je ne­če­ga ili vam skre­će mi­sli sa ku­po­vi­ne. Sva­ko ko­me se to ne svi­đa mo­že da po­ku­ša da osnu­je svo­je me­di­je, ali će ubr­zo shva­ti­ti da to ni­je ta­ko jed­ no­stav­no i da je sve što mu osta­je, ako ni­je bo­lje sre­će, ne­ki blog me­đu hi­lja­da­ma slič­nih u ko­me će že­le­ti da ura­di upra­vo ono što se su­štin­ski pro­ti­vi lo­gi­ci i si­ste­ma i me­di­ja, da po­sre­du­je svo­je mi­sli ne­kom dru­gom.

Za­to se mo­že­mo uži­ve­ti u ulo­gu Dži­ma Ke­ri­ja u Tru­ma­no­ vom šou: okru­že­ni smo mno­ži­nom me­di­ja, ali smo isto­vre­me­no osta­vlje­ni pot­pu­no sa­mi sa svo­jim mi­sli­ma, na in­ter­ne­tu u re­al­ nom vre­me­nu mo­že­mo ko­mu­ni­ci­ra­ti, ali ne­ma­mo o če­mu, jer se ti­me upu­šta­mo u raz­me­nu ko­ja je za­bra­nje­na, mo­že­mo že­le­ti vi­še slo­bo­de, ali će­mo bi­ti okru­že­ni lju­di­ma ko­ji sma­tra­ju da već uži­va­ju naj­vi­še slo­bo­de što se mo­že ima­ti. Svet me­di­ja sve vi­še po­sta­je sa­mo sen­ka sve­ta ide­ja u ko­me pro­mi­ču in­for­ma­ci­je ko­je ne uti­ču na na­še ide­je već sa­mo na na­še že­lje. U ovo­me on sa­mo

re­pro­du­ku­je re­al­ni svet; i nje­mu ni­smo po­treb­ni kao auto­nom­ ni su­bjek­ti ko­ji sa nji­me ko­mu­ni­ci­ra­ju, već pre kao kon­zu­men­ti ili pro­dav­ci. Post-me­di­ji su kao stra­ža­ri iz­me­đu sve­ta ide­ja i re­ al­nog sve­ta, ko­ji fil­tri­ra­ju ono što je um­no, a čak i ide­ja­ma ko­je ne­što mo­gu zna­či­ti uda­ra­ju pe­čat par­ti­ku­lar­no­sti pu­šta­ju­ći ih u svet da se u nje­mu iz­gu­be kao sa­dr­ža­ji ju­če­ra­šnjih no­vi­na.

Ako je sa­ma for­ma me­di­ja ne­ka po­ru­ka, on­da je po­ru­ka da­ na­šnjih me­di­ja am­bi­va­lent­na. Oni su otvo­re­ni­ji i de­mo­kra­tič­ni­ji ne­go ika­da ra­ni­je, ve­ći­na ima­ju slo­bod­ne ko­men­ta­re na sva­ku vest i blo­go­ve ko­ji se me­nja­ju u re­al­nom vre­me­nu, ali ti ko­men­ ta­ri iz­gle­da ni­su tu da bi bi­li uze­ti u ob­zir u sa­znaj­nom smi­slu, već sa­mo da bi se do­bio smo­kvin list za hlad­nu pro­ra­ču­na­tost i mo­no­to­nost glav­nih stra­na i ilu­zi­ja o spon­ta­no­sti po­ru­ke. Glav­ ne stra­ne su za­tvo­re­ne, a to isto pre­po­ru­ču­ju i sva­ko­me ko uče­ stvu­je u me­di­ji­ma. Skri­ve­na dog­ma me­di­ja je ista ona ko­ja je i skri­ve­na dog­ma dru­štva: mi smo odvo­je­ne je­din­ke ko­je že­le da na tr­ži­štu afir­mi­šu se­be; oči­gle­dan znak sla­bo­sti je i po­tre­ba za ne­čim tu­đim, po­go­to­vu tu­đim mi­šlje­njem. Mi ko­mu­ni­ci­ra­mo, ali ti­me ni­ka­kve ide­je ne bi­va­ju raz­me­nje­ne, iz­oš­ tre­ne, ra­ši­re­ne ili is­pro­ba­ne. Even­tu­al­no ku­plje­ne.

Da­kle, pro­blem sa me­di­ji­ma ni­je u to­me što su ne­slo­bod­ ni, ne­go u to­me što u nji­ma ne­čeg ne­ma, ne­čeg če­ga ne­ma ni u stvar­no­sti: otvo­re­no­sti, za­jed­nič­kog do­bra, du­ho­vi­to­sti i du­ha.

Pro­blem je u to­me što oni ni­su i ko­rek­tiv si­ste­ma, ne­go su sa­mo nje­gov po­ma­gač i od­raz.

9

Ekologijamedija Branislava Kostić

Mitska stvarnost medija 1. Uvod, deo prvi – Istina i mit 13. april 1980, bol­ni­ca Bru­se: Već pot­pu­no slep, sa ja­snim zna­ci­ma ure­mi­je i gan­gre­nom u od­ma­klom sta­di­ju­mu, Sar­tr tra­ži ča­šu vo­de od pri­ja­te­lja Pu­jo­na i iz­go­va­ra jed­nu od svo­jih po­sled­njih re­če­ni­ca: “Sle­de­ći put kad bu­de­mo pi­li, bi­će to kod me­ne, vi­ski”.1) 14. april 1980, ista bol­ni­ca i isti Sar­tr, le­že­ći za­ tvo­re­nih oči­ju dr­ži za ru­ku Si­mon de Bo­vo­ar i ka­že joj: “Vo­lim Vas mno­go, ma­li moj Ka­sto­re”.2) 15. april 1980, oko de­vet, Si­mon de Bo­vo­ar po­sled­ nji put ula­zi u Sar­tro­vu bol­nič­ku so­bu. “Bio je isti, sa­mo što vi­še ni­je di­sao”, na­pi­sa­la je go­di­nu da­na ka­sni­je.3) Pre dva­de­set šest go­di­na, 1981, ka­da je iza­šla iz štam­pe knji­ga “La ce­re­mo­nie des adi­e­ux”, tri po­me­nu­ta de­ta­lja već su ro­man­tič­no nat­kri­lji­va­la Sar­trov ži­vot, za­ tva­ra­la krug sa re­če­ni­ca­ma iz “Bi­ća i ni­šta­vi­la”, spa­ja­la se sa po­sled­njim tek­sto­vi­ma ob­ja­vlje­nim u Le No­u­vel Ob­ser­va­te­ur, ko­je je pot­pi­sao za­jed­no sa Vik­to­rom (ali­ jas Be­ni Le­vi­jem)... po­sta­ja­la deo mi­ta o Sar­tru, kao što je ap­sint po­stao deo mi­ta o He­min­gve­ju.

Pi­ta­nje, da li su ci­ti­ra­ni de­ta­lji tač­ni, pod­jed­na­ko je be­smi­sle­no kao i pi­ta­nje da li je Hem­fri Bo­gart u fil­ mu “Ka­za­blan­ka” uop­šte iz­go­vo­rio re­če­ni­cu: “Svi­raj to po­no­vo, Sem”. Ro­man­tič­ni mit za­o­kru­žen je re­če­ni­com ko­ja je go­di­na­ma to­li­ko pu­ta po­na­vlja­na da je po­sta­la isti­na ko­ja se ne mo­že na­ru­ši­ti pro­ve­rom. Pri to­me, nje­ na isti­ni­tost ne­ma pod­lo­gu u či­nje­ni­ci da je ika­da iz­re­ če­na, već u de­fi­ni­tiv­noj isti­ni da je u tom fil­mu, baš u tom ka­dru – MO­GLA BI­TI IZ­RE­ČE­NA. “Čo­vek ne na­la­zi isti­nu: on je stva­ra, kao što stva­ra isto­ri­ju...”, ka­že Pol Vejn u uvo­du ču­de­snog ese­ja “Da li su Gr­ci ve­ro­va­li u svo­je mi­to­ve”.4) Ob­ja­šnja­va­ju­ći ša­man­ske ri­tu­a­le kod Ostja­ka i Vo­ gu­la, je­dan od “tro­ji­ce ve­li­kih Ru­mu­na”, Mir­ča Eli­ja­de, iz­me­đu osta­log ka­že: “Za na­še is­tra­ži­va­nje je va­žno da ša­man, iz­gle­da, ima ne­po­sred­na zna­nja o svim tim ne­ be­si­ma i, pre­ma to­me, o svim bo­go­vi­ma i po­lu­bo­go­vi­ 1) Si­mon de Bo­vo­ar: “Ce­re­mo­ni­ja opro­šta­ja, raz­go­vo­ri sa Sar­trom”, Ma­ti­ca srp­ska, 1984., No­vi Sad (str. 132-142)

10

2) Isto.

3) Isto.

4) Pol Vejn: “Da li su Gr­ci ve­ro­va­li u svo­je mi­to­ve”, Sve­to­vi, 1997, No­vi sad

ma ko­ji na nji­ma pre­bi­va­ju.”5) Ta­ko Eli­ja­de, je­dan od naj­str­plji­ vi­jih i naj­u­por­ni­jih is­tra­ži­va­ča mi­to­va, ru­tu­a­la i le­gen­di “sta­rog sve­ta”, pi­ta­nje isti­ni­to­sti po­sta­vlja na isti na­čin na ko­ji su ga po­ sta­vlja­li i oni či­ju stvar­nost pro­u­ča­va. On ek­sta­tič­ka ik­sku­stva ar­ha­ič­nih ri­tu­a­la ni­ka­da ne sta­vlja u isti koš sa mi­to­vi­ma. Pri­ča o ša­man­skim ru­tu­a­li­ma, je, sto­ga, za Eli­ja­dea, pri­ča o de­lat­noj ma­gi­ji, od­no­sno stvar­no­sti či­ji je ona deo. Za nje­ga, kao i za sta­ re na­ro­de, mit je isti­nit za­to što lju­di u nje­ga ve­ru­ju (do kra­ja iz­ve­den, ovaj stav je sa­dr­žan u dri­ud­skoj le­gen­di ko­ja ka­že da je Ava­lon po­to­nuo u ma­glu on­da ka­da su lju­di pre­sta­li da ve­ru­ ju u nje­ga). Isti­na sva­ko­dnev­nog do­ga­đa­nja je, ta­ko, is­ku­stve­no od­re­đe­na (uhva­će­na na li­ni­ji do pa­ra­dok­sa po­jed­no­sta­vlje­nog sla­ga­nja Njut­na i Ajn­štaj­na), od­no­sno – isti­na je ono što se do­ ga­đa. I isti­na je do­kle god se do­ga­đa. Kad pre­sta­ne da se do­ga­ đa, on­da, mo­žda, vi­še ni­je isti­na (Ber­kli je to sa­žeo u pi­ta­nje o do­ka­zu da nje­go­va so­ba po­sto­ji ako on sto­ji u njoj za­tvo­re­nih oči­ju, ne do­di­ru­ju­ći ni­šta i ne­ma­ju­ći ni je­dan čul­ni do­kaz nje­nog po­sto­ja­nja). Sto­ga se či­nje­ni­ce i isti­na ne mo­ra­ju po­kla­pa­ti. Isti­ na je stvar­nost, jer – stvar­nost je isti­ni­ta. Ili bo­lje: sve isti­ne su stvar­nost. I sve stvar­no­sti su isti­ni­te. A či­nje­ni­ce? Či­nje­ni­ce su uvek deo (ne­ke) stvar­no­sti. Što ne zna­či da nu­žno po­sta­nu isti­ na u stvar­no­sti ko­joj pri­pa­da­ju. Na­pro­tiv.

Do­bro­ćud­no iro­nič­ni Vejn po­sma­tra ovaj pro­blem iz jed­ nog, šar­mant­no dru­ga­či­jeg, ugla: “Mo­že­mo li bez pe­dan­te­ri­je osu­di­ti ne­ko­ga ko rev­no­sno pri­hva­ta stra­nu Do­bra, ko­ja je i stra­ na Isti­ne, zbog raz­lo­ga ko­ji ni­su do­slov­no isti­ni­ti?”.

2. Uvod, dru­gi deo – Dve­hi­lja­de-i-ku­sur go­di­na pre nas ne­ki lju­di su zna­li šta je to mit; ve­ro­va­li su u nje­ga, bio je deo nji­ ho­ve stvar­no­sti, ali ni­su oče­ki­va­li da im se do­ga­đa Ve­ći­na te­o­re­ti­ča­ra shva­ta­nje mi­ta kod sta­rih na­ro­da svo­di na od­nos an­tič­kih Gr­ka pre­ma nji­ho­vim mi­to­vi­ma. Pri to­me, na­ čin na ko­ji su Gr­ci ve­ro­va­li u svo­je mi­to­ve ni­je ni spe­ci­fi­čan, ni je­din­stven – na­pro­tiv, to­li­ko je ti­pi­čan da su sa­mo ko­lo­rit i op­šta­ po­zna­tost grč­kih mi­to­va stvar­ni raz­log za svo­đe­nje raz­go­vo­ra o od­no­su sta­rih na­ro­da pre­ma mi­to­vi­ma, na raz­go­vor o Gr­ci­ma i nji­ho­vim mi­to­vi­ma, što je (upra­vo sto­ga) so­lid­na osno­va da se na­pra­vi pa­ra­le­la sa od­no­som da­na­šnjeg čo­ve­ka pre­ma mi­tu.

Za­to, za po­tre­be ove ma­le ana­li­ze, kre­ni­mo od sta­rih Gr­ka iz vre­me­na či­ji po­če­tak je naj­ko­rekt­ni­je po­ve­za­ti sa ta­jan­stve­nim ne­stan­kom krit­ske i po­ja­vom no­ve kul­tu­re, na grč­kom kop­nu, 5) Mir­ča Eli­ja­de: “Šama­ni­zam i ar­haj­ske teh­ni­ke ek­sta­ze”, Ma­ti­ca srp­ska, 1985, No­vi Sad (str. 213)

a kraj – sa eks­pan­zi­jom rat­nič­kog ta­la­sa osva­ja­nja grč­kih gra­do­ va od onih ko­ji su ru­še­ći svet ko­ji ni­su raz­u­me­li, obez­be­di­li be­ smrt­nost mi­to­va ko­ji su ih na­dži­ve­li. Za Gr­ke tog do­ba, mit je, upro­šće­no: opis isti­ni­tih či­nje­ni­ca uz do­da­tak le­gen­di, ko­je se vre­me­nom umno­ža­va­ju. Što je ne­ko pre­da­nje sta­ri­je, to ga mit­ ho­des vi­še sme­ta­ju i či­ne ga ma­nje do­stoj­nim ve­ro­va­nju u po­gle­ du de­ta­lja. Isto­vre­me­no, što je mit sta­ri­ji, to je nje­gov osnov­ni sa­dr­žaj vred­ni­ji po­što­va­nja i ma­nje pod­lo­žan sum­nji.

Po­re­klo le­gen­de, “ko­ja uvek pra­ti mit je u na­rod­nom ge­ni­ ju ko­ji iz­mi­šlja da bi re­kao ono što je za­i­sta isti­ni­to, a to što je u le­gen­da­ma naj­i­sti­ni­ti­je su upra­vo ču­da: tu se ogle­da emo­tiv­nost na­rod­ne du­še. Bi­lo da gre­še ili da su u pra­vu, i sta­ri i mo­der­ni ve­ru­ju u isto­rič­nost Tro­jan­skog ra­ta, ali iz su­prot­sta­vlje­nih raz­ lo­ga. Mi ve­ru­je­mo zbog ele­me­na­ta ču­de­snog, a oni su ve­ro­va­li upr­kos ču­de­snom. Za Gr­ke je Tro­jan­ski rat po­sto­jao, jer u jed­ nom ra­tu ne­ma ni­čeg ču­de­snog: ako se Ho­me­ru odu­zme ču­de­ sno, osta­je taj rat. Za mo­der­ne je Tro­jan­ski rat isti­nit zbog ele­me­ na­ta ču­de­snog ko­jim ga okru­žu­je Ho­mer: je­di­no ve­ro­do­sto­jan do­ga­đaj, po nji­ma – je­di­no ve­ro­do­sto­jan do­ga­đaj ko­ji je dir­nuo na­ci­o­nal­nu du­šu, ra­đa epo­pe­ju i le­gen­du”.6) Iz­vo­de­ći jed­no­stav­nu ra­ci­o­na­li­za­ci­ju, do­la­zi­mo do sle­de­ćeg: za Gr­ke je laž bi­la ne-bi­će, od­no­sno pri­ča o ne­če­mu što ne po­ sto­ji. Ta­ko je i mit za Gr­ke bio ve­ro­do­stoj­no isto­rij­sko pre­da­nje (jer, ka­ko bi se i mo­glo go­vo­ri­ti o ne­če­mu što ne po­sto­ji?). Isti­ na se mo­že iz­me­ni­ti, ali se ne mo­že go­vo­ri­ti o ni­če­mu. Gr­ci su isti­nu tra­ži­li kroz la­ži. Oni su ve­ro­va­li da se mytho­des to­kom vre­me­na upli­ću u mi­to­ve i kva­re ih. Ali, su­štin­ska isti­ni­tost mi­ ta se ni­je do­vo­di­la u pi­ta­nje. No, ni­ko od njih ni­je ZA­I­STA oče­ ki­vao da se Apo­lon po­ja­vi pred njim, ni­ti da na ne­koj ste­ni ugle­ da Pro­me­te­ja raz­ro­va­ne utro­be. Ali, Apo­lon­ski prin­cip u grč­koj kul­tu­ri i u gla­va­ma Gr­ka je bio ISTI­NIT. Prin­cip žr­tvo­va­nja za ide­ju do­bra-uči­nje­nog-za-za­jed­ni­cu i sla­va onih ko­ji su išli sto­ pa­ma Pro­me­te­ja, su ta­ko­đe bi­li isti­ni­ti. Da li to zna­či da je mit imao dej­stvo sa­mo na pla­nu vred­no­snih su­do­va i eti­ke? Ne, mit je bio utkan u na­čin do­ži­vlja­ja sve­ta i čo­ve­ko­vog do­ži­vlja­ja se­ be u tom sve­tu. Mit je bio i po­ten­ci­jal­ni etič­ki ko­rek­tiv, uzor i oprav­da­nje, ali iz­nad sve­ga: mit je bio deo nji­ho­ve stvar­no­sti. S tim što je sva­ki Grk znao pre­ci­znu raz­li­ku iz­me­đu mi­ta i sa­da­ šnjo­sti. Mit je pri­pa­dao pro­šlo­sti. He­roj­skoj, ču­de­snoj, ča­snoj, ne­sva­ko­dnev­noj i za­uv­ ek ne­pro­me­nje­noj – upra­vo za­to što je za­tvo­re­na u mit ko­ji joj obez­be­đu­je i van­vre­me­nost i isti­ni­tost.

Da bi ne­ki do­ga­đaj po­stao mit, bi­lo je po­tre­ban pro­tok vre­me­na ko­ji će obez­be­di­ti stva­ra­nje le­gen­di na ko­ji­ma će mit za­o­kru­ži­ti svo­ju isti­ni­tost i ste­ći atri­but stvar­nog. Mit je bio okvir, osno­va 6) Pol Vejn: “Da li su Gr­ci ve­ro­va­li u svo­je mi­to­ve”, Sve­to­vi, 1997, No­vi sad

kul­tur­nog ko­da, i u nje­ga se ta­ko i ve­ro­va­lo. U mit ni­ko ni­je ve­ ro­vao DO­SLOV­NO, jer bi to bi­lo be­smi­sle­no. To bi zna­či­lo da mit ima kon­kret­no ovo­vre­me­no dej­stvo: da iza­zi­va, ka­na­li­še i kon­tro­li­še do­ga­dja­je. Mit bi, u tom slu­ča­ju bio DIK­TAT MO­ GU­ĆEG u od­no­su na sa­da­šnjost. Sta­ri Gr­ci su su­vi­še po­što­ va­li i svo­je mi­to­ve i svo­ju slo­bo­du mi­šlje­nja da bi upa­li u ta­kvu zam­ku. Osim to­ga, kod sta­rih Gr­ka, kao ni kod dru­gih na­ro­da u tom vre­me­nu ni­ka­da se ni­je de­si­lo da iza mi­ta sta­ne auto­ ri­tet ko­ji zah­te­va nje­go­vo do­slov­no po­što­va­nje (in­ci­dent sa So­kra­tom imao je ja­snu po­li­tič­ku po­za­di­nu, kom­bi­no­va­nu sa re­li­gij­skim za­le­đem, ta­ko da se ne mo­že uze­ti za pri­mer). Sto­ga je, u su­šti­ni, ve­ro­va­nje Gr­ka u mi­to­ve bi­lo kraj­nje jed­no­stav­no: kao ve­ro­va­nje de­te­ta u lju­bav ro­di­te­lja, ili ve­ro­va­nje hri­šća­na da je Bog=lju­bav. Bi­lo je to ve­ro­va­nje ko­je se za­sni­va na ele­men­tar­ noj či­nje­ni­ci: bi­lo bi ne­za­mi­sli­vo da ni­je ta­ko.

Za­vr­ša­va­ju­ći ovu krat­ku pri­ču o Gr­ci­ma i nji­ho­vom ve­ro­va­ nju u mi­to­ve, vre­di se vra­ti­ti vi­še pu­ta po­mi­nja­nom Vej­nu: “... Mi ne stva­ra­mo la­žnu pred­sta­vu o stva­ri­ma: isti­na o stva­ri­ma je ta ko­ja je to­kom ve­ko­va čud­no usta­no­vlje­na. Ume­sto da bu­de naj­ jed­no­stav­ni­i­je re­a­li­stič­no is­ku­stvo, isti­na je naj­i­sto­rič­ni­je od svih is­ku­sta­va. Bi­lo je pe­ri­o­da u ko­ji­ma su pe­sni­ci i isto­ri­ča­ri iz­mi­šlja­li či­ta­ve kra­ljev­ske di­na­sti­je, sa ime­nom sva­kog vla­da­ra i nje­go­vim ro­do­slov­nim sta­blom. Ni­su bi­li ni fal­si­fi­ka­to­ri, a ni zlo­na­mer­ni: sle­di­li su ta­da nor­ma­lan na­čin da se do­đe do isti­ne. Sle­di­mo li tu ide­ju do kra­ja, vi­di­mo da po­put njih, isti­nom sma­tra­mo ono što zo­ve­mo fik­ci­jom kad je knji­ga jed­nom za­tvo­re­na: Ili­ja­da ili Ali­sa ni­su ni ma­nje ni vi­še isti­ni­te ne­go Fi­stel de Ku­lanž. ...”

Na­kon dve­hi­lja­de i ku­sur go­di­na, gde je čo­vek no­vog mi­ le­ni­ju­ma u od­no­su na mit? Ve­ru­je­mo li mi u mi­to­ve? La­kon­ski od­go­vor bi bio: da, na­rav­no. Uz neo­p­hod­nu opa­sku: za raz­li­ku od nas, Gr­ci i osta­li “sta­ri na­ro­di” ni­su do­zvo­lja­va­li da mit po­ sta­ne go­spo­dar nji­ho­vog da­nas.

3. Uvod, tre­ći deo – Lič­na kar­ta mi­ta , ili “Mit o mi­tu” Mit (od grč­kog mythos = pri­ča), ima ne­ko­li­ko ka­rak­te­ri­sti­ ka, oko ko­ji­ih se te­o­re­ti­ča­ri ovog za­ni­mlji­vog fe­no­me­na ma­nje spo­re, ne­go oko osta­lih: – na­stao je pa­ra­lel­no sa raz­vo­jem lo­vač­ko-sa­ku­pljač­ke pri­ vre­de; – za­stu­pljen je u svim kul­tu­ra­ma, na svim kon­ti­nen­ti­ma i svu­da je od­raz spe­ci­fič­nog kul­tur­nog ko­da za­jed­ni­ce u ko­joj je na­stao; – ne­ma od­re­đe­nog po­je­di­nač­nog auto­ra; – sa­dr­ži ele­men­te ne­sva­ko­dnev­nog i ču­de­snog, ali MO­GU­ ĆEG – po­sma­tra­no sa sta­no­vi­šta kul­tur­nog ko­da u ko­me na­sta­je;

11

Ekologijamedija – mit po pra­vi­lu sa­dr­ži, za­stu­pa i pro­mo­vi­še etič­ke, vred­ no­sne, a če­sto i on­to­lo­ške po­stu­la­te do­mi­nant­ne u vre­ me­nu na­stan­ka; – mit je op­šte­po­znat u sre­di­ni u ko­joj na­sta­je i op­sta­je; – mit je op­šte­pri­hva­ćen, ali se nje­go­vi de­lo­vi mo­gu do­ve­sti u pi­ta­nje; – pri­hva­ta­nje mi­ta ni­je de­fi­ni­sa­no obra­zo­va­njem, po­lo­ža­ jem, ni­ti po­lom, ali sum­nja u nje­go­ve de­lo­ve je­ste; – mit se ve­zu­je za do­ga­đaj iz pro­šlo­sti, mi­to­vi su se DO­GA­ DJA­LI, oni se ne DO­GA­DJA­JU; – Glav­ne lič­no­sti u mi­to­vi­ma su sve vr­ste VI­ŠIH BI­ĆA, što pod­ra­zu­me­va či­ta­vu eki­pu uz­vi­še­nih, od bo­žan­sta­va, po­ lu­bo­žan­sta­va, do lju­di uz­dig­nu­tih na “Olimpski ni­vo”; – le­gen­de upot­pu­nju­ju mi­to­ve, uno­se u njih i ele­men­te no­ ve stvar­no­sti, ali i umet­nu­te do­ma­šta­ne ele­men­te; – osno­va mi­ta se to­kom du­gog vre­men­skog pe­ri­o­da ne me­ nja, upra­vo sto­ga što mit po­sto­ji i op­sta­je za­hva­lju­ju­ći op­ štoj pri­hva­će­no­sti svo­jih osnov­nih ele­me­na­ta; – lju­di su za mi­to­ve ve­za­ni emo­tiv­no, a ne ra­ci­o­nal­no, te mit ne vre­di ni ana­li­zi­ra­ti sa sta­no­vi­šta ra­ci­ja, već po­la­ ze­ći od lo­go­sa vre­me­na u ko­me je na­stao i op­sta­jao...

Po­sto­ji i jed­na po­seb­na ka­te­go­ri­ja mi­to­va: mi­to­vi o pro­ce­ si­ma i po­ja­va­ma. Ma­da su i u nji­ma glav­ni ak­te­ri VI­ŠA BI­ĆA, svr­ha ovih mi­to­va je OB­JA­ŠNJE­NJE po­ja­va i pro­ce­sa, te oni sto­ ga ima­ju i po­seb­nu vred­nost.

Ako osta­ne­mo na ovim (oskud­nim, ali pri­lič­no ne­di­sku­ta­bil­ nim) ka­rak­te­ri­sti­ka­ma mi­to­va, vre­me je da na­pra­vi­mo skok od par hi­lja­da go­di­na i upo­la to­li­ko ki­lo­me­ta­ra u od­no­su na “sta­re Gr­ke”, obe­ćan u kva­zi­na­slo­vu sle­de­ćeg po­gla­vlja.

4. Sa­vre­me­ni mi­to­vi, ili – “Skok od par hi­lja­da go­di­na i ula­zak u svet u ko­me mit po­sta­je sa­da­šnjost” Na­kon dru­gog svet­skog ra­ta7), u Ju­go­sla­vi­ji (FNRJ/SFRJ) su se, to­kom na­red­nih pe­de­set go­di­na, de­ša­va­la dva pa­ra­lel­na pro­ce­sa: a) ini­ci­ra­nje, usme­ra­va­nje i raz­voj dru­štve­nih (so­ci­jal­nih, po­li­tič­kih, so­ci­op­si­ho­lo­ških...) i eko­nom­skih od­no­sa na te­me­lji­ma mi­to­va b) stva­ra­nje dr­ža­ve – mi­ta Ova­kvi pro­ce­si su se u frag­men­ti­ma mo­gli na­ći i u dru­gim ze­mlja­ma, ali ni u jed­noj od njih taj pro­ces ni­je bio ta­ko si­ste­mat­ ski, sve­o­bu­hvat­no i prak­tič­no ne­na­sil­no iz­ve­den8). Ni u jed­noj od tih ze­ma­lja ni­smo ima­li mit­sku struk­tu­ru dr­ža­ve i dru­štva.

7) ra­to­ve je po­gre­šno pi­sa­ti ve­li­kim po­čet­nim slo­vi­ma, zar ne?

12

8) Is­ti­ca­nje ne­na­sil­nog mo­de­la kao bit­nog ne de­za­vi­u­še isto­rij­sku isti­nu o pri­me­ni na­sil­nih me­to­da (po­seb­no u pe­ri­o­du do 1950. go­di­ne), već is­ti­če kao bit­nu či­nje­ ni­cu da na­si­lje ni­je bi­lo do­mi­nan­tan, ni­ti si­stem­ski me­tod de­lo­va­nja dr­ža­ve

Bez ilu­zi­je da će to bi­ti si­ste­ma­ti­zo­van i pot­pun pri­kaz, vre­ di na­bro­ja­ti ne­ke od ele­me­na­ta zbog ko­jih je le­gi­tim­no upo­tre­bi­ ti po­jam “mit­ska struk­tu­ra dru­štva”: – mi­to­vi su bi­li pro­jek­to­va­ni, pred­sta­vlja­ni, na­me­ta­ni i usva­ ja­ni kroz po­sto­je­će in­sti­tu­ci­je – dr­žav­ne i dru­štve­ne (kon­ tro­li­sa­ne od stra­ne dr­ža­ve); – autor mi­to­va je bio ko­lek­tiv, od­no­sno “po­jav­ni ob­lik” ko­ lek­ti­va – par­ti­ja; (ka­ko je va­žio slo­gan – “Par­ti­ja, to smo svi mi”, par­ti­ja ni­je bi­la pred­stav­nik/po­sred­nik, već – go­ vor­nik u ime na­ro­da); – pe­riod pre us­po­sta­vlja­nja do­mi­nant­nih mi­to­va, bio je ujed­no pe­riod su­ko­ba, su­ro­ve “vla­snič­ke tran­sfor­ma­ci­je” i pri­sil­nog us­po­sta­vlja­nja no­vih struk­tu­ra vla­sti; za­tim je do­šao pe­riod mi­to­va u ko­me je, upra­vo za­hva­lju­ju­ći uspe­ šnom stva­ra­nju mi­to­va, broj i op­seg dru­štve­nih su­ko­ba sve­den na mi­ni­mum, a u mno­gim obla­sti­ma i pot­pu­no eli­mi­ni­san; – naj­va­žni­ji re­zul­tat usta­no­vlja­va­nja mi­to­va je PO­VE­ĆA­ NJE KO­LI­ČI­NE ZA­DO­VOLJ­STVA, od­no­sno emo­tiv­no ve­zi­va­nje čla­no­va dru­štva za dr­ža­vu, par­ti­ju i dru­štve­ne in­sti­tu­ci­je i glo­bal­no od­su­stvo ra­ci­o­nal­nog sa­gle­da­va­ nja dru­štve­nih pro­ce­sa i do­ga­đa­ja.

Ka­ko je ovaj po­du­hvat iz­ve­den? Či­nje­ni­ca da su par­ti­za­ni, od stra­ne po­bed­ni­ka, bi­li pri­hva­će­ni kao le­gi­tim­ni sa­ve­zni­ci, ni­ je mo­gla bi­ti do­volj­na. Bi­lo je po­treb­no ne­što što će od biv­ših par­ti­za­na, čet­ni­ka, do­mo­bra­na, biv­ših vla­sni­ka ima­nja i fa­bri­ka, rad­ni­ka želj­nih sve­ga, na­ci­ja ko­je su ima­le svoj je­zik i svo­ju tra­di­ ci­ju, ve­ru...glad­ne de­ce i sta­ra­ca ko­ji su ima­li pre­du­go pam­će­nje, stvo­ri­ti ho­mo­ge­nu ce­li­nu ko­ja je mo­ti­vi­sa­na da: – osta­ne za­jed­no, – slu­ša, – vo­li to što joj se de­ša­va i sprem­na je da ga bra­ni svim sred­stvi­ma.

Ve­li­čan­stve­ni “JB”9) je to us­peo. Is­ko­ri­stio je su­kob sa In­for­ mbi­ro­om, da pro­mo­vi­še pr­vi ve­li­ki mit: “MI PRI­PA­DA­MO SA­ MO SE­BI SA­MI­MA! BEZ OB­ZI­RA NA VOJ­NU I EKO­NOM­SKU SNA­GU MI IMA­MO MOĆ! NA­ŠA MOĆ JE U NA­ŠEM JE­DIN­ STVU, U NA­ŠOJ HRA­BRO­STI DA KA­ŽE­MO “NE”!”

Pri to­me je glav­na lič­nost mi­ta – “Vi­še bi­će” po­stao sam na­rod! Ve­šti­nom sa­vr­še­nog eli­ti­ste, “JB” je tu ulo­gu “Vi­šeg bi­ća” ga­lant­no pre­pu­stio na­ro­du. Bio je to ve­li­ki po­tez (bez ko­ga ne bi­smo ni ima­li mit, već ve­štog po­li­ti­ča­ra ko­ji do­bi­ja, ili ne do­bi­ 9) Ko­ri­šće­nje ini­ci­ja­la “JB” (ini­ci­ja­li se iz­go­va­ra­ju spe­lo­va­njem – “Džej Bi”), ume­sto pu­nog ime­na i pre­zi­me­na Jo­si­pa Bro­za (Ti­ta) stvar je ge­ne­ra­cij­skog ko­da, i ne sa­ dr­ži apri­o­ri ne­ga­tiv­nu ko­no­ta­ci­ju

ja, po­dr­šku ma­se). Po­sma­tra­no sa dis­tan­ce od ne­ko­li­ko de­ce­ni­ ja, mno­go to­ga ni­je va­žno. Ni­je va­žno čak ni to što je taj “ve­li­ki gest hra­bro­sti i mo­ći” u stva­ri bi­la igra na si­gur­no, jer je po­sto­jao “ve­li­ki brat” ko­ji bi u tom mo­men­tu stao iza sva­ko­ga ko iz­go­vo­ri do­tič­no “ne” na pra­vu adre­su. Usta­no­vlja­va­nje ovog mi­ta po­sta­vi­ lo je obra­zac i za sve bu­du­će mi­to­ve na ovom pro­sto­ru: oni ko­ji ga pri­hva­te bi­va­ju na­gra­đe­ni – oni po­sta­ju pri­zna­ti za čla­no­ve uz­vi­še­nog i hra­brog ti­ma, od­no­sno dr­ža­ve/par­ti­je. Po­sta­ju deo mi­ta. Oni ko­ji ne pri­hva­te – bi­va­ju eli­mi­ni­sa­ni, ili sklo­nje­ni kao gu­bav­ci, jer su sa sta­no­vi­šta tog i ta­kvog dru­štva iz­van, a ti­me i ne-bi­ća. Su­ro­vost od­no­sa pre­ma IB-ov­skim di­si­den­ti­ma, ni­ka­da ka­sni­je se ni­je mo­ra­la po­na­vlja­ti na ta­ko ve­li­kom bro­ju lju­di (Pa­ vlo­vljev re­fleks kod lju­di de­lu­je jed­no­stav­ni­je ne­go kod ži­vo­ti­nja – čo­vek čak ne mo­ra ni da ose­ti ka­znu-na­gra­du na se­bi, do­volj­no je da je vi­di na dru­gom i da to do­ve­de do fe­no­me­na in­di­rekt­ne dre­su­re, ko­ja ni­je ma­nje uspe­šna od di­rekt­ne. Na­pro­tiv.).

Usta­no­viv­ši mo­del stva­ra­nja mi­ta, “JB” je taj mo­del da­lje raz­vi­jao do ma­ni­pu­la­ci­je ko­ja sa­dr­ži ele­men­te maj­stor­stva, ako ne i umet­no­sti. Mit u SFRJ do­bi­ja no­ve di­men­zi­je. Naj­va­žni­ja od njih je: mit se iz pro­šlo­sti pre­me­šta u sa­da­šnjost!!! Mit vi­ še ni­je pri­ča o “Vi­šim bi­ći­ma” iz pro­šlo­sti – mit po­sta­je: pri­ ča ko­ja se do­ga­đa sa­da i ov­de, a “na­rod” (od­no­sno “mi”) je ak­ter tog mi­ta, a ti­me i svo­je­vr­sno “Vi­še bi­će”.

Pot­po­mog­nu­ta mi­tom o sve­mo­ći ko­lek­ti­vi­te­ta, gde ko­lek­tiv po­sta­je ra­van bo­go­vi­ma (sa pod­jed­na­ko sum­nji­vom od­go­vor­no­ šću!), stvo­re­na je at­mos­fe­ra u ko­joj MO­GU­ĆE po­sta­je OČE­KI­VA­ NO. Gr­ci, ka­ko re­ko­smo, ni­su oče­ki­va­li da sret­nu Te­ze­ja, Mi­no­ta­ u­ra, ili Odi­se­ja – te lič­no­sti su, jed­no­stav­no, bi­le deo mi­ta u ko­ji se ve­ro­va­lo. A Ju­go­slo­ve­ni­ma se mit do­ga­đao! I to de­ce­ni­ja­ma!

Ri­tu­al­ne ina­u­gu­ra­ci­je sa de­se­ti­na­ma hi­lja­da di­rekt­nih uče­sni­ka i mi­li­o­ni­ma po­sred­nih (pu­tem di­rekt­nih TV pre­no­sa), pro­sla­ve Nje­go­vog ro­đen­da­na, pra­će­ne ko­lek­tiv­nim ri­tu­al­no uskla­đe­nim “slet­skim ve­žba­ma”, po­na­vlja­njem osnov­nih mit­skih isti­na i več­ nim za­kle­tva­ma na ver­nost, lju­bav... do­vo­di­le su zna­ča­jan deo po­pu­la­ci­je u sta­nje bli­sko tran­su (Eli­ja­de bi re­kao da je to bio trans ko­ji je se­bi svr­ha, od­no­sno na­čin uži­vlja­va­nja u mit, a ne ša­man­sko do­se­za­nje za­um­nog. Dru­gim re­či­ma: ma ka­ko ceo ri­ tual de­lo­vao na mo­men­te ma­gič­no, bio je to ipak sa­mo do­bro in­sce­ni­ra­ni slet.).

Na­kon to­ga, bi­lo je re­la­tiv­no jed­no­stav­no ora­ga­ni­zo­va­ti se­ku­lar­ne mi­to­ve spe­ci­jal­ne na­me­ne, ri­tu­al­nog di­zaj­na i svr­he.

Je­dan od naj­u­pe­ča­tlji­vi­jih bio je ve­zan za mla­de. Sce­na­rio pi­o­ nir­skih ma­ra­ma i ka­pa, za­kle­tvi ko­je uz­bu­dje­na de­ca po­na­vlja­ ju za od­ra­sli­ma, ob­red ini­ci­ja­ci­je kroz ve­zi­va­nje pi­on ­ ir­skih ma­ ra­ma... bio je to deo ri­tu­a­la ko­ji je stva­rao i ne­go­vao emo­tiv­ni na­boj sa­dr­žan u mi­tu o iz­u­zet­no­sti sva­kog onog ko PRI­PA­DA iz­uz­ et­nom na­ro­du ove ze­mlje.

Emo­tiv­no ve­zi­va­nje za ri­tu­a­le i mi­to­ve svoj ko­ren na­la­zi u AP­SO­LUT­NO HU­MA­NIM I ETIČ­NIM PRIN­CI­PI­MA ko­je je mit pro­mo­vi­sao. Pi­o­ni­ri su se za­kli­nja­li na dru­gar­stvo, iskre­nost, čast, po­šte­nje, za­šti­tu sla­bi­jih, po­moć ugro­že­ni­ma, čak i na lju­ bav. Re­zul­tat: deo po­pu­la­ci­je ko­ji je uve­zan ta­ko moć­nim etič­kim prin­ci­pi­ma ose­ća i ve­li­ku emo­tiv­nu ve­za­nost za or­ga­ni­za­ci­ju ko­ ja mu je omo­gu­ći­la da bu­de deo ne­če­ga ta­ko či­stog, po­što­va­nog i zna­čaj­nog. Ma­ni­pu­la­tiv­ni ele­me­nat po­li­tič­ke upo­tre­be de­ce bio je prak­tič­no van op­ti­ca­ja kao te­ma. On ni­je ni imao šan­su da po­sta­ne pred­met di­sku­si­je, jer bi pred­sta­vljao je­res ve­ću od Ko­ per­ni­ko­ve (Ko­per­ni­ko­ve ide­je su kod obič­nih ver­ni­ka iza­zva­le sa­mo zbu­nje­nost, a po­me­nu­ta je­res bi kod obič­nih ko­mu­ni­stič­ kih ver­ni­ka sva­ka­ko iza­zva­la zgra­ža­va­nje sa raz­li­či­tim ni­vo­i­ma ga­đe­nja zbog pr­lja­nja ne­čeg ta­ko ne­vi­nog i či­stog).

Deo mi­ta o “sve­mo­gu­ćem na­ro­du” (ko­ri­šćen i u va­ri­jan­ti “sve­mo­gu­ća rad­nič­ka kla­sa”, s tim da se tu ni­ka­da ni­je pre­te­ri­ va­lo, jer su ta­da u onim naj­ve­ćim fo­te­lja­ma se­de­li lju­di ko­ji su zna­li da ni­je uput­no do­zvo­li­ti da “rad­nič­ka kla­sa” za­is­ ta po­ve­ru­ je da je sve­mo­gu­ća) bi­le su i rad­ne ak­ci­je. Mit o sve­mo­ći i za­jed­ ni­štvu pod­u­prt spor­tom i ra­dom ko­ji da­je ose­ćaj fi­zič­ke mo­ći, uz ne­vi­no pri­hva­ta­nje da upra­vo fi­zič­ki rad bri­še raz­li­ke iz­me­đu “omla­di­ne se­la i gra­da, rad­ni­ka i stu­de­na­ta...” sa­mo ne­kom ko bi stvar po­sma­trao iz­van je mo­gao da iz­gle­da kao vr­hu­nac ma­ ni­pu­la­ci­je. Svi­ma ko­ji su bi­li unu­tra, sta­var je iz­gle­da­la do­bro, lo­gič­no i po­želj­no10).

U an­tič­ko do­ba, op­sta­ja­nje mi­ta bi­lo je usko ve­za­no za nje­ go­vu op­štu pri­hva­će­nost, dok je za no­vo-bal­kan­ski tip mi­ta o ko­me go­vo­ri­mo, bi­lo bit­no i da bu­de op­šte­po­znat, op­šte­pri­hva­ ćen, ali i da po­pu­la­ci­ja ko­joj je mit na­me­njen ak­tiv­no uče­stvu­ je u nje­go­voj re­a­li­za­ci­ji.

Zbog to­ga je “JB mo­del mi­ta” bio ne­mi­nov­no ve­zan za me­di­ je (pre sve­ga elek­tron­ske) kao svo­je pro­mo­te­re, ali i kao kre­a­to­re vi­še­sloj­no­sti mi­ta, ko­ji je obič­no po­či­njao kao par­tij­ski slo­gan (su­ bli­mat), a za­vr­ša­vao kao za­o­kru­že­ni mit, obo­ga­ćen le­gen­da­ma u sli­ci i re­či (pi­sma po­dr­ške, sli­ke ma­se ko­ja apla­u­di­ra, pla­če, gr­li i uop­šte – da­je odu­ška svo­jim uza­vre­lim emo­ci­ja­ma).

U mit­ski struk­tu­ri­ra­noj stvar­no­sti, me­di­ji po­sta­ju auto­ri­te­ ti za us­po­sta­vlja­nje i odr­ža­va­nje mi­to­va.

Pot­kre­pi­mo to broj­ka­ma (po­sled­nja dva ve­ka pri­met­no je da lju­di od na­uk­ e mno­go vi­še ve­ru­ju broj­ka­ma ne­go re­či­ma, što ve­ro­vat­no ima ne­ke ve­ze sa či­nje­ni­com da se iz­me­đu Pla­to­na i Ra­se­la, a i na­kon ovog po­sled­njeg – ma­lo ko pi­tao o pri­ro­di, vred­no­sti i isti­ni­to­sti bro­ja/bro­je­va).

10) In­sti­tut “di­si­den­ta” bio je zna­ča­jan ko­li­ko i sam si­stem, jer je omo­gu­ća­vao jav­ni ob­ra­čun sa “ne­ver­ni­ci­ma”, ko­ji su po­sta­ja­li “iz­daj­ni­ci”. S dru­ge stra­ne, sit­ni di­si­ den­ti, ko­jih je bi­lo u sva­koj sre­di­ni, svo­jim mar­gi­nal­nim po­lo­ža­jem i oči­tom ne­mo­ ći su slu­ži­li kao po­go­dna lo­kal­na na­stav­no-po­ka­zna pa­ra­dig­ma “be­zna­čaj­no­sti” di­si­de­na­ta

13

Ekologijamedija

11) Ča­so­pis “Ho­ri­zon­ti, broj 1/sep­tem­bar 1994., is­tra­ži­va­nja, Bra­ni­sla­va Ko­stić: “Zlo­ čin ma­gič­ne ku­ti­je”

ti­ča­ra ko­ji su di­ri­go­va­li me­di­ji­ma, ni­ti am­ne­sti­ju za gra­đa­ne ko­ji su im to do­zvo­li­li. Ovaj stav sa­mo go­vo­ri o fe­no­me­nu de­lo­va­nja te­le­vi­zi­je u jed­nom vre­me­nu i na jed­nom pro­sto­ru. U vre­me o ko­me ci­ti­ra­ni tekst go­vo­ri, JRT je već bi­la raz­bi­je­na na “na­ci­o­nal­ ne te­le­vi­zi­je”. Bio je to pr­vi ozbi­ljan ko­rak u de­kom­po­no­va­nju mi­ta o “brat­stvu i je­din­stvu” i for­mi­ra­nja no­vih “na­ci­o­nal­nih” mi­to­va. Stvar se od­vi­ja­la kraj­nje ru­tin­ski. Isti obra­zac, isti sce­ na­rio, sa­mo su osnov­ni poj­mo­vi za­me­nje­ni no­vi­ma. Re­zul­tat se ni­je mo­gao iz­be­ći: na­vik­nu­ti da ve­ru­ju, u te­le­vi­zi­ju i da ve­ru­ju u mi­to­ve, gra­đa­ni sa­da već “biv­še” Ju­go­sla­vi­je su se po iner­ci­ji pri­ klo­ni­li no­vim mi­to­vi­ma (za­ni­mlji­vo je da su no­vi mi­to­vi sa­dr­ža­li ele­me­nat osve­te pre­ma “biv­šim mi­to­vi­ma” ko­mu­ni­stič­kog re­ži­ ma, ko­ji je svo­je ver­ni­ke “osta­vio na ce­di­lu”, kad je do­i­zvo­lio da se de­si ne­mo­gu­će – da “JB” umre, ne­sta­ne i da se mit “I po­sle Ti­ta – Ti­to” – po­ka­že kao neo­dr­ži­va ilu­zi­ja).

Ko­li­ko su na­ci­o­nal­ne te­le­vi­zi­je us­pe­le da u ro­ku od sve­ga ne­ko­li­ko me­se­ci pot­pu­no pro­me­ne od­nos jav­nog mne­nja pre­ma na­ci­o­nal­nom pi­ta­nju?

Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja iz 1990 go­di­ne13), u vre­me An­te Mar­ ko­vi­ća, po­ka­zu­ju da je sa­mo 28% gra­đa­na SFRJ sma­tra­lo da su me­đu­na­ci­o­nal­ni od­no­si u nji­ho­voj re­pu­bli­ci lo­ši. De­se­tak me­se­ ci pred iz­bi­ja­nje ra­ta u Hr­vat­skoj 28% gra­đa­na Ju­go­sla­vi­je je još uvek ve­ro­va­lo da će ze­mlja op­sta­ti kao fe­de­ra­ci­ja ka­kva je bi­la i do ta­da, 13% je sma­tra­lo da će op­sta­ti kao fe­de­ra­ci­ja sa ne­što ve­ćim in­ge­ren­ci­ja­ma re­pu­bli­ka, 20% je sma­tra­lo da će ipak mo­ ra­ti da po­sta­ne kon­fe­de­ra­ci­ja... Sa­mo 7% je u tom mo­men­tu po­ ve­ro­va­lo da će ipak do­ći do ras­pa­da ze­mlje i do stva­ra­nja za­seb­ nih na­ci­on ­ al­nih dr­ža­va.

Go­di­nu da­na na­kon to­ga, iz­bio je rat, na­ci­o­nal­ne ten­zi­je su eks­plo­di­ra­le. U ime na­ci­je, za “je­di­nu pra­vu – svo­ju” na­ci­ju, kom­ ši­je su se me­dju­sob­no kla­le, pa­li­le ku­će i si­lo­va­le. Sve ono što je do­ve­lo do to­ga de­ša­va­lo se iza po­zor­ni­ce, a je­di­no što je ima­lo po­jav­ni ob­lik, je­di­no što se STVAR­NO de­si­lo iz­ma­ni­pu­li­sa­nim gra­đa­ni­ma u krat­kom “pri­prem­nom pe­ri­o­du” bi­la je PRO­ME­NA SA­DR­ŽA­JA ME­DIJ­SKI PLA­SI­R A­NIH MI­TO­VA! Do­mi­nant­ni me­di­ji, sta­vlje­ni pod kon­tro­lu re­pu­bli­ka to­ kom 1989 go­di­ne, sa audi­to­ri­ju­mom ko­ji je na njih usme­ren u pro­se­ku 5 sa­ti dnev­no, kre­ću u “pro­ces vred­no­snog re­de­fi­ni­sa­ nja jav­nog mne­nja”.

Me­to­di su već po­sto­ja­li, usvo­je­ni u to­ku SKJ kam­pa­nja i ve­li­kih sa­ve­znih ak­ci­ja: pro­du­ža­va­nje TV dnev­ni­ka (sva­ka re­ pu­bli­ka po­či­nje da emi­tu­je “svoj” TV Dnev­nik): uvo­đe­nje spe­ ci­jal­nih emi­si­ja, upo­tre­ba no­ve lek­si­ke, in­si­sti­ra­nje na et­no­su u mu­zi­ci, knji­žev­no­sti, isto­ri­ji, re­tro­grad­no vra­ća­nje isto­ri­ji, žr­tva­ ma, ne­prav­da­ma...

12) Ča­so­pis “Ho­ri­zon­ti, broj 1/sep­tem­bar 1994., is­tra­ži­va­nja, B.Ko­stić: “Zlo­čin ma­gič­ ne ku­ti­je”

13) “Ju­go­sla­vi­ja na kri­znoj pre­kret­ni­ci” (gru­pa od 11 auto­ra iz svih re­pu­blič­kih cen­ta­ ra), In­sti­tut dru­štve­nih na­u­ka, Be­o­grad (1991)

Pri­mer 1 11) – Pod­lo­ga Te­le­vi­zij­ski pro­gram je 1988. go­di­ne sva­ko­dnev­no gle­da­lo 70-80% gra­đa­na SFRJ. Gle­da­nost TV je bi­la is­pod pro­se­ka sa­mo u Sa­ra­je­vu i de­lu B i H (58-60%) i na Ko­so­vu (40%). Pro­ce­nat onih ko­ji ni­ka­da ne gle­da­ju TV kre­tao se iz­me­đu 2 i 6%. Ovi po­ da­ci su u okvi­ri­ma ta­da­šnjih pro­se­ka u raz­vi­je­nim (evrop­skim) ze­mlja­ma. Ono po če­mu se, me­đu­tim, me­dij­ska si­tu­a­ci­ja u SFRJ raz­li­ko­va­la od me­dij­ske si­tu­ac­ i­je u za­pad­nim ze­mlja­ma mo­že se sve­sti na dva osnov­na ele­men­ta: u SFRJ je po­sto­ja­la sa­mo jed­na te­le­vi­zi­ja, ko­ja je na raz­li­či­tim ka­na­li­ma i ra­znim je­zi­ci­ma pri­ ča­la jed­nu istu pri­ču, i toj je­di­noj te­le­vi­zi­ji audi­to­ri­jum je ve­ro­ vao. Ilu­stra­ti­van je pri­mer iz is­tra­ži­va­nja re­a­li­zo­va­nog 1989. go­ di­ne (Voj­vo­di­na, dvo­e­tap­no stra­ti­fi­ko­va­ni uzo­rak – ob­u­hva­će­no 1960 pu­no­let­nih gra­đa­na), u vre­me ka­da je me­seč­na in­fla­ci­ja bi­ la dvo­ci­fre­na, a ide­ja o mo­gu­ćem sni­ža­va­nju ce­na pot­pu­no van op­ti­ca­ja (i re­al­ne mo­guć­no­sti). Na pi­ta­nje “Da li bi­ste po­ve­ro­va­ li u in­for­ma­ci­ju o po­jef­ti­nje­nju svih ro­ba za 45%” (što je u tom mo­men­tu bi­lo ap­so­lut­no ne­ve­ro­vat­no i ne­mo­gu­će), 79% Voj­ vo­đa­na je da­lo po­tvr­dan od­go­vor. Po­lo­vi­na njih je bi­la iz­ri­či­ta: “da, po­ve­ro­va­li bi, ako bi ta in­for­ma­ci­ja bi­la pla­si­ra­na pu­tem TV Dnev­ni­ka”. Ka­ko je i sta­ja­lo u ana­li­zi is­tra­ži­va­ča – ta­kva re­ak­ci­ja pro­sto ni­je bi­la nor­mal­na, ali je­ste bi­la u skla­du sa re­zul­ta­ti­ma osta­lih is­tra­ži­va­nja, ko­ja su per­ma­nent­no po­tvr­đi­va­la enorm­no vi­so­ko po­ve­re­nje gle­da­la­ca u me­di­je. Dve de­ce­ni­je (od 1970. do kra­ja osam­de­se­tih) je bi­lo uobi­ča­je­no da na kla­sič­no pi­ta­nje o po­ve­re­nju u in­for­ma­ci­je pla­si­ra­ne pu­tem TV-a, vi­še od po­lo­vi­ne gra­đa­na od­go­vo­ri “pot­pu­no ve­ru­jem u sve in­for­ma­ci­je”. To­kom svih tih go­di­na pro­ce­nat pot­pu­nih “ver­ni­ka” kre­tao se od 40% do 64% (u za­vi­sno­sti, pre sve­ga od de­la ze­mlje). Naj­ve­će po­ve­re­nje u TV su po­ka­zi­va­li gra­đa­ni Sr­bi­je i Hr­vat­ske, a naj­ma­nje gra­đa­ ni Ko­so­va. To zna­či da je bar po­lo­vi­na gra­đa­na jed­ne ze­mlje bi­la sprem­na da se od­rek­ne i osnov­nih ele­me­na­ta zdra­vog ra­zu­ma i iz­ja­vi da pot­pu­no ve­ru­je u sve in­for­ma­ci­je ko­je pre­ zen­tu­je je­di­na po­sto­je­ća te­le­vi­zi­ja.

Pri­mer 2. – Na­iv­nost ko­ja ne ga­ran­tu­je ne­vi­nost (pre­ko­ noć­na de­kom­po­zi­ci­ja sta­rih i s­tva­ra­nje no­vih mi­to­va) Stav: “Za­hva­lju­ju­ći RTS i HTV, ali i osta­lim “na­ci­o­nal­nim te­le­vi­zi­ja­ma”, ra­to­vi na pro­sto­ru ex YU ući će u isto­ri­ju ne sa­ mo po svo­joj su­ro­vo­sti, be­smi­sle­no­sti i na­si­lju nad ci­vi­li­ma, već i kao pr­vi ra­to­vi za či­je su iza­zi­va­nje, tok i tra­ja­nje di­rekt­no od­ go­vor­ni me­di­ji, po­seb­no te­le­vi­zi­ja”12), ne zna­či am­ne­sti­ra­nje po­li­

14

Lek­si­ka me­di­ja se me­nja: to­kom ne­što vi­še od go­di­nu da­ na (od 1989. do kra­ja 1990) u pot­pu­no­sti je pro­me­nje­na osnov­ na lek­si­ka me­di­ja. Na me­sto (na ni­vou ze­mlje uni­ver­zal­nih) fra­ za i lek­se­ma ti­pa “brat­stvo i je­din­stvo”, “rad­ni lju­di i gra­đa­ni”, “dru­go­vi i dru­ga­ri­ce”, “he­ro­ji u ra­tu, ču­va­ri u mi­ru”... do­la­ze “usta­še” i “čet­ni­ci”, “ve­kov­na og­nji­šta”, “mu­dža­he­di­ni”, “ni­čim iza­zva­na dej­stva”...

Pro­ces ko­ji se u tom pe­ri­od ­ u od­vi­jao pred­sta­vlja jed­nu od naj­stra­šni­jih zlo­u­po­tre­ba me­di­ja ko­je su se de­si­le od nji­ho­vog na­ stan­ka. Za­hva­lju­ju­ći či­nje­ni­ci da su me­di­ji po­sta­li oru­đe po­li­ti­ke u dru­štvu u ko­me je po­sto­ja­la ne­uo ­ ­bi­ča­je­no vi­so­ka upu­će­nost na me­di­je i ne­ve­ro­vat­no ve­li­ko po­ve­re­nje audi­to­ri­ju­ma u in­for­ma­ ci­je ko­je ti me­di­ji pla­si­ra­ju, me­di­ji su po­ste­pe­no, ko­or­di­ni­ra­no na ni­vou re­pu­bli­ka, omo­gu­ći­li svo­je­vr­sno “pre­pa­ri­ra­nje” jav­nog mne­nja, dok su re­pu­bli­ke obez­be­di­le da ta­kva, no­va me­dij­ska po­ru­ka po­sta­ne uni­so­na na ni­vou re­pu­bli­ke, kao što je so­ci­ja­li­ stič­ko/ko­mu­ni­stič­ka bi­la uni­so­na na ni­vou fe­de­ra­ci­je. One­mo­ gu­ća­va­njem di­so­nant­nih gla­so­va unu­tar me­di­ja, po­li­tič­ke eli­te su re­a­li­zo­va­le “eks­pe­ri­ment u kon­tro­li­sa­nim uslo­vi­ma” u ko­me audi­to­ri­jum ni­je imao re­al­ne šan­se da po­ve­ru­je da je mi­ran, do­ go­vor­ni ras­plet kri­ze uop­šte mo­guć.

Ko­li­ko je te­le­vi­zi­ja (kao do­mi­nan­tan me­dij) us­pe­la da pro­ me­ni svest lju­di, da ih otu­pi na ha­os ko­ji ih je okru­ži­vao, a da ih isto­vre­me­no pot­pu­no mo­bi­li­še u slu­žbi tog istog ha­os­ a go­vo­re i ne­ki bi­zar­ni de­ta­lji: “U pe­ri­o­du ra­ta, pri­sil­ne mo­bi­li­za­ci­je i et­nič­kog či­šće­nja (1990-1994) u Voj­vo­di­ni je for­mi­ra­no 16 eko­lo­ških ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, sa­mo 4 hu­ma­ni­tar­ne i ni jed­na za za­šti­tu ljud­skih pra­va i slo­bo­da. U isto vre­me je u Voj­vo­di­ni sa oko 2 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, for­mi­ra­no 16 mi­rov­nih or­ga­ni­za­ci­ja, a u užoj Sr­bi­ji sa 8 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka sa­mo 5.”14) Za­is­ ta je te­ško ra­ci­o­nal­no ob­ja­sni­ti da lju­di u vre­me bra­to­ u­bi­lač­kog ra­ta ko­ji se de­ša­va unu­tar do ju­če za­jed­nič­ke za­mlje, u ko­joj su se svi de­ce­ni­ja­ma za­kli­nja­li na “brat­svo i je­din­stvo”, poč­nu sa­svim iz­ne­na­da da se ba­ve eko­lo­gi­jom, dok se oko njih ru­ši svet u ko­ji su ve­ro­va­li.

Osim, ako pri­hva­ti­mo da je u mit­ski struk­tu­ri­ra­noj stvar­ no­sti, ka­kva je kod nas op­sta­ja­la na­kon dru­gog svet­skog ra­ta, bi­ lo nor­mal­no, čak pod­ra­zu­me­va­ju­će – ži­ve­ti mit. Ne – laž, već – mit! Mi­lo­še­vi­će­va Sr­bi­ja, kao i Tuđ­ma­no­va Hr­vat­ska, su bi­le mit­ske dr­ža­ve, ko­je su, tek na­kon du­gog (su­ro­vog i kr­va­vog) pro­ce­sa – po­sta­le, ili po­sta­ju, stvar­ne, re­al­ne dr­ža­ve. Stvar­nost se u tim mit­skim dr­ža­va­ma kre­i­ra­la na ni­vou dnev­nog (do gro­ te­ske pre­di­men­zi­o­ni­sa­nog) “in­for­ma­tiv­no-po­li­tič­kog” pro­gra­ ma te­le­vi­zi­je.

14) Bra­ni­sla­va Ko­stić, “Ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je i tran­zi­ci­ja”, Ča­so­pis “Ho­ri­zon­ti”, broj 2/maj 1995.

Ta­da kre­i­ra­ne isti­ne, op­sta­ju kao no­vi mi­to­vi u od­no­su na ko­je se da­nas, sko­ro dve de­ce­ni­je ka­sni­je, oni ko­ji pro­la­ze kroz pro­ces otre­žnji­va­nja ose­ća­ju kao “čo­vek ko­ji je sa­njao da je lep­ tir”. Kao da ni sa­mi ni­su si­gur­ni da li su lep­ti­ri ko­ji sa­da sa­nja­ju da su lju­di, ili su ipak lju­di ko­ji su to­kom sna do kra­ja po­ve­ro­va­ li u svo­ju lep­tir­sku pri­ro­du.

5. Ume­sto za­ključ­ka: Bo­žan­ska po­zi­ci­ja i ne-bo­žan­ska pri­ ro­da me­dij­skih mi­to­va Ra­na is­tra­ži­va­nja efe­ka­ta me­di­ja, ba­vi­la su se usta­no­vlja­va­ njem po­sto­ja­nja/ne­po­sto­ja­nja ve­ze iz­me­đu kon­kret­nog po­na­ ša­nja me­dij­ske pu­bli­ke i kon­zu­mi­ra­nih me­dij­skih sa­dr­ža­ja. Od ta­da na ova­mo, naj­vi­še je is­tra­ži­va­no po­dra­ža­va­nje po­na­ša­nja vi­đe­nog/opi­sa­nog u me­di­ji­ma15) i me­dij­sko pod­sti­ca­nje agre­siv­ no­sti16), gde je usta­no­vljen “Rip Van Vinkl” efe­kat (“efe­kat spa­ va­ča”), ko­ji, u su­šti­ni ni­ka­da ni­je na­uč­no do­ka­zan (po­seb­no za žen­sku po­pu­la­ci­ju, gde uop­šte ni­je bi­lo ko­re­la­ci­je). Dru­gim re­ či­ma, ni naj­ci­ti­ra­ni­ja is­tra­ži­va­nja17), ni­ka­da ni­su po­ka­za­la ja­snu ko­re­la­ci­ju iz­me­đu kon­kret­nih kon­zu­mi­ra­nih sa­dr­ža­ja i kon­kret­ nog po­na­ša­nja.

Osnov­ni pro­blem u ova­kvim is­tra­ži­va­nji­ma pred­sta­vlja te­ ško­ća da se pre­ci­zno raz­lu­če efek­ti de­lo­va­nja me­di­ja od de­lo­va­ nja dru­gih so­cio-kul­tur­nih, eko­nom­sko-po­li­tič­kih i psi­ho­lo­ških uti­ca­ja. Sto­ga su i te­o­re­ti­ča­ri iz­ri­či­to po­de­lje­ni u po­gle­du mi­ta o (naj­če­šće “po­gub­nim”) efek­ti­ma me­di­ja.

Iz per­spek­ti­ve is­tra­ži­va­ča ko­ji je u sop­stve­noj sre­di­ni po­ sma­trao “in vi­vo” de­lo­va­nje me­di­ja na jav­no mne­nje, osnov­ni pro­blem je u sa­mim pred­me­ti­ma ovih is­tra­ži­va­nja. Na­im ­ e, nji­ hov pred­met su efek­ti de­lo­va­nja kon­kret­nih me­dij­skih sa­dr­ža­ ja na kon­kret­no po­na­ša­nje, što je pi­pav i te­ško do­ka­ziv po­sao (su­prot­nih pri­me­ra ima ma­lo: ima in­di­ci­ja da bi se po­na­ša­nje srp­skih do­bro­vo­lja­ca na­kon osva­ja­nja Vu­ko­va­ra mo­glo do­ve­sti u ve­zu sa pret­hod­no ob­ja­vlje­nim fo­to­gra­fi­ja­ma usmr­će­nih srp­ skih be­ba, ko­je su ob­ja­vi­le dnev­ne no­vi­ne u Sr­bi­ji – za ko­je je na­kon za­vr­šet­ka ra­ta u Hr­vat­skoj do­ka­za­no da su bi­le re­zul­tat me­dij­ske ma­ni­pu­la­ci­je).

Pro­ces ko­ji osta­je ne­dir­nut ova­kvim is­tra­ži­va­nji­ma je me­ dij­ska pro­iz­vod­nja stvar­no­sti, od­no­sno svo­je­vr­sno (re)de­fi­ni­ sa­nje stvar­no­sti kroz in­ter­ak­ci­ju me­di­ja i dru­štva. U ovoj igri mo­ći, dru­štvo de­fi­ni­še po­zi­ci­ju i mo­da­li­te­te funk­ci­on ­ i­sa­nja, op­ stan­ka i raz­vo­ja me­di­ja, dok me­di­ji – in­di­rekt­no, po­stup­no, sve­ o­bu­hvat­no, (re)de­fi­ni­šu dru­štvo.

15) naj­ci­ti­ra­ni­ji: Cum­ber­batch, 1994 16) naj­ci­ti­ra­ni­ji: Le­on ­ ard Ber­ko­vic, 1993; Hju­sman i Erol, 1986.

17) me­đu ko­ji­ma se is­ti­ču is­tra­ži­va­nja Al­ber­ta Ban­du­ra (Ban­du­ra, A, 1994, So­cial cog­ ni­ti­ve the­ory of mass co­mu­ni­ca­tion, u Medya Ef­fects: Advan­ces in The­ory and Re­ se­arch, Hills­da­le, NJ, Law­ren­ce Erl­ba­um, str 61-90)

15

Ekologijamedija

16

Pr­vi ko­rak u me­dij­skom kre­i­ra­nju stvar­no­sti je me­dij­ ski oda­bir te­ma, či­me se vr­ši oda­bir isti­na ko­je će po­sta­ti jav­ne, uni­ver­zal­ne. Ilu­stra­tiv­ni pri­mer je po­kolj Si­ka u Zlat­nom hra­mu 1984. go­di­ne, o ko­me su istin­ske či­nje­ni­ce či­ta­vu de­ce­ni­ju bi­le isti­na sa­mo za ne­po­sred­ne uče­sni­ke tra­ge­di­je, jer su pred­stav­ni­ ci me­di­ja pri­sil­no iz­ve­de­ni iz hra­ma i nje­go­ve ne­po­sred­ne oko­li­ ne 24 sa­ta pre upa­da dr­žav­nih sna­ga, po na­re­đe­nju In­di­re Gan­ di. Pri­me­ra na pro­sto­ru ex YU, to­kom oru­ža­nih su­ko­ba ko­ji su pra­ti­li njen ras­pad, bi­lo je vi­še ne­go što će ih bi­lo ka­da, bi­lo ko­ja ana­li­za mo­ći ob­u­hva­ti­ti. Ipak, naj­i­lu­stra­tiv­ni­ji je, či­ni se, pri­mer me­dij­skog ig­no­ri­sa­nja ma­sa­kra u Sre­bre­ni­ci (od stra­ne me­di­ja u Sr­bi­ji), za­hva­lju­ju­ći ko­me se, za zna­ča­jan deo gra­đa­na Sr­bi­je, čak i u vre­me iz­ri­ca­nja ha­ške pre­su­de za ulo­gu dr­ža­ve Sr­bi­je u ovoj tra­ge­di­ji (2007. go­di­ne), po­kolj ta­kvih raz­me­ra ni­ka­da ni­je de­sio i do­ži­vlja­va se kao ma­ni­pu­la­ci­ja “ne­pri­ja­te­lja Sr­bi­je”.

Dru­gi ko­rak je me­dij­ska ob­ra­da oda­bra­nih isti­na. Me­di­ ji su u tom pro­ce­su u su­štin­ski ši­zo­id­noj si­tu­a­ci­ji, jer se na­la­ze u pro­ce­pu iz­me­đu po­tre­be da “pre­ne­su oda­bra­nu/za­be­le­že­nu sli­ ku stvar­no­sti” i po­tre­be da me­dij­ski ob­ra­đe­nom in­for­ma­ci­jom pri­do­bi­ju pa­žnju i in­te­re­so­va­nje pu­bli­ke. Me­di­ji su na tr­ži­štu i nji­hov etič­ki kod je ti­me bit­no od­re­đen u prav­cu osnov­nog im­ pe­ra­ti­va: op­sta­ti i ra­sti. Uslov za op­sta­nak i rast je pri­do­bi­ja­nje (me­dij­skim sa­dr­ža­ji­ma za­si­će­ne) pa­žnje osvo­je­nog i po­ten­ci­jal­ nog audi­to­ri­ju­ma, od­no­sno pre­zen­to­va­nje me­dij­ski atrak­tiv­nih (za­ni­mlji­vih, ne­u­ob ­ i­ča­je­nih, iz­ne­nad­nih, dra­ma­tič­nih) isti­na, ko­je je­di­ne uspe­va­ju da se pro­bi­ju kroz zgu­snu­to si­to audi­to­ri­ ju­mo­ve pa­žnje. Ako ta­kvih in­for­ma­ci­ja ne­ma, me­di­ji ih mo­ra­ju pro­iz­ve­sti.

In­for­ma­ci­ja ko­ju me­di­ji pla­si­ra­ju od­re­đe­na je, ta­ko, u pr­vom ko­ra­ku ti­me što je kao me­dij­ski za­ni­mlji­va oda­bra­na za pre­zen­ta­ ci­ju, a za­tim i ti­me što pred­sta­vlja po­go­dan ma­te­ri­jal za ob­ra­du ko­ji će obez­be­di­ti pa­žnju audi­to­ri­ju­ma. Kroz ova dva osnov­na po­stup­ka, me­di­ji po­ste­pe­no ula­ze u pro­ces re­de­fi­ni­sa­nja stvar­ no­sti, ko­ja od me­dij­ske po­sta­je na­ša stvar­nost. Unu­tar ta­ko de­fi­ ni­sa­ne na­še stvar­no­sti mi po­ste­pe­no me­nja­mo svo­je po­na­ša­nje, uskla­đu­ju­ći ga sa me­dij­ski dik­ti­ra­nim kri­te­ri­ju­mi­ma po­želj­no­sti i oče­ki­va­nih efe­ka­ta, po­sta­ju­ći po­ste­pe­no vir­tu­el­no de­fi­ni­sa­ni lju­di u vir­tu­el­no obo­je­noj stvar­no­sti. Osnov­na isti­na je da vi­še ni­je pi­ta­nje ka­ko me­di­ji de­lu­ju na svoj audi­to­ri­jum, već ka­ ko se lju­di sna­la­ze u stvar­no­sti či­ju ma­pu i osnov­ne pro­ce­se su (re)de­fi­ni­sa­li me­di­ji.

Me­dij­ski mi­to­vi za­u­zi­ma­ju zna­ča­jan deo ova­ko de­fi­ni­sa­ne stvar­no­sti. Nji­ho­vo osnov­no obe­lež­je je iz­me­šta­nje mi­to­va iz pro­ šlo­sti u sa­da­šnjost, ko­je za so­bom po­vla­či me­dij­ski in­du­ko­va­nu po­tre­bu audi­to­ri­ju­ma da te mi­to­ve ži­vi. Ne ra­di se, pri to­me o pu­koj imi­ta­ci­ji po­na­ša­nja ili sta­vo­va, me­dij­ski pre­zen­to­va­nih li­

ko­va/lič­no­sti/pro­ce­sa, već o po­tre­bi da se mit pre­ne­se u stvar­ nost, da po­sta­ne de­lat­na, opi­plji­va stvar­nost – stvar­nost ko­ja se do­ži­vlja­va di­rekt­no, na osno­vu lič­nog is­ku­stva.

Ju­na­ci mo­der­nih mi­to­va ni­su ni mu­dra­ci, ni na­uč­ni­ci, ni fi­lo­zo­fi, ino­va­to­ri, elit­ni umet­ni­ci, već “ce­le­brity”, po­jam ko­ji se kod nas, u skla­du sa ob­u­hva­tom oso­ba na ko­je se on naj­če­šće od­no­si, obič­no pre­vo­di ne kao “slav­ni”, “slav­ne oso­be”, već kao “estrad­ne zve­zde”, ili “zve­zde šou bi­zni­sa”, što ova­ko ozna­če­ne oso­be ve­ći­nom i je­su. Po­vre­me­no ubra­ja­nje pi­sa­ca, po­li­ti­ča­ra, čak i po­je­di­nih na­uč­ni­ka me­đu “zve­zde”, za­pra­vo je znak da su po­sta­li deo ne­kog (me­dij­skog) mi­ta, da su na­kon me­dij­ske sim­ pli­fi­ka­ci­je po­sta­li do­volj­no “pit­ki” i za­ni­mlji­vi za na­ci­o­nal­ni, ili čak pla­ne­tar­ni re­al­ ity show. Kroz “ce­le­bri­ti­es”, me­dij­ski mi­to­vi po­sta­ju stvar­nost, jer me­dij­ski kre­i­ran mit ko­ji ula­zi u stvar­nost sa­dr­ži me­ša­vi­nu film­skih, šou i dru­gih ulo­ga ko­ju te lič­no­sti ima­ ju i in­se­ra­ta iz nji­ho­vog stvar­nog ži­vo­ta – pre­zen­ti­ra­nih pu­tem me­di­ja. Ti­me se do­bi­ja ilu­zi­ja da od­re­đe­ni lik ni­je sa­mo vir­tu­el­ na kre­a­ci­ja (npr Ro­bo­kap), već stvar­na oso­ba o či­jem ži­vo­tu, po­ stup­ci­ma, pro­ble­mi­ma, ve­za­ma, pa­do­vi­ma... nas me­di­ji ured­no iz­ve­šta­va­ju, kre­i­ra­ju­ći ta­ko zam­ku u ko­joj se vir­tu­el­na i re­al­na stvar­nost spa­ja­ju u jed­nu.

“Ce­le­bri­ti­es” po­sta­ju glav­ni li­ko­vi mo­der­nih mi­to­va, jer ima­ju osnov­ne ka­rak­te­ri­sti­ke mit­skih ju­na­ka. Oni ima­ju moć (ko­ju im da­ju “obo­ža­va­o­ci”, “fa­no­vi”), pred­sta­vlja­ju uz­o­re i mo­ de­le po­želj­nog (pri­želj­ki­va­nog) po­na­ša­nja. Za raz­li­ku od an­tič­ kih mit­skih ju­na­ka, nji­hov vek tra­ja­nja je ogra­ni­čen, osim u slu­ ča­je­vi­ma ka­da je mit to­li­ko ra­ši­ren, struk­tu­ri­ran i pri­vla­čan da po­sta­je ko­lek­tiv­na isti­na, či­je uki­da­nje bi bi­lo su­vi­še bol­no, jer bi zna­či­lo po­ni­šta­va­nje pret­hod­no usta­no­vlje­nih isti­na (El­vis kao još uvek ži­va oso­ba itsl.).

Mi­to­vi pred­sta­vlja­ju od stra­ne mit­skih ju­na­ka OSTVA­RE­ NU stvar­nost, ali i stvar­nost ka­kva je po­želj­na za po­što­va­o­ce mi­ta, onu za ko­jom po­sto­ji po­tre­ba. U tom po­gle­du, me­di­ji su do­sled­ni: oni kre­ir­ a­ju mi­to­ve, omo­gu­ća­va­ju nji­ho­vu ne­pre­sta­nu kon­zu­ma­ci­ju, omo­gu­ća­va­ju su­sre­te “in vi­vo” sa me­dij­skim li­ko­vi­ ma (raz­li­či­ti mo­da­li­te­ti su­sre­ta­nja sa “ce­le­bri­ti­es”), kao i di­rekt­ne pre­no­se svih me­dij­ski atrak­tiv­nih do­ga­đa­ja (od re­vo­lu­ci­je u Bu­ ku­re­štu u to se ubra­ja­ju i di­rekt­ni pre­no­si “do­ga­đa­nja isto­ri­je”, a od Za­liv­skog ra­ta i di­rekt­ni pre­no­si rat­nih ope­ra­ci­ja).

Pri to­me, me­di­ji su je­di­ni le­gi­tim­ni kre­a­to­ri i “odr­ža­va­o­ci” mi­to­va. Bez me­dij­ske po­dr­ške ni je­dan mo­der­ni mit ne mo­že ni na­sta­ti, ni ne­sta­ti. Me­di­ji su­ve­re­no od­lu­ču­ju ka­kav će bi­ti, ko­li­ ko će tra­ja­ti i ka­ko će bi­ti ubi­jen kon­kre­tan mit. I to bez trun­ke emo­tiv­ne pro­iz­volj­no­sti: u skla­du sa bož­jim pre­ro­ga­ti­vi­ma ide valj­da i ta bo­žan­ska objek­tiv­nost, gde su i ra­đa­nje i ubi­stvo/smrt od­re­đe­ni “vi­šim bož­jim pla­nom” (u slu­ča­ju me­di­ja pro­fi­tom, ko­ji

je, u kraj­njoj in­stan­ci, is­klju­či­va po­sle­di­ca pa­žnje audi­to­ri­ju­ma).

Po­jed­no­sta­vlje­no, pro­fit (eko­nom­ski, ali i po­li­tič­ki – ko­ji će tek in­di­rekt­no po­sta­ti eko­nom­ski) dik­ti­ra mi­to­ve, odr­ža­va ih na­ša pa­žnja, a re­zul­ta­ti su miks ma­te­ri­jal­ne i vir­tu­el­ne stvar­no­sti, ko­ ji po­zna­je­mo kao na­šu stvar­nost.

Ko­ri­šće­na li­te­ra­tu­ra: 1. Si­mon de Bo­vo­ar, 1984, “Ce­re­mo­ni­ja opro­šta­ja, raz­go­vo­ri sa Sar­trom”, Ma­ti­ca srp­ ska, No­vi Sad 2. Pol Vejn, 1997, “Da li su Gr­ci ve­ro­va­li u svo­je mi­to­ve”, Sve­to­vi, No­vi sad 3. Mir­ča Eli­ja­de, 1985, “Ša­ma­ni­zam i ar­haj­ske teh­ni­ke ek­sta­ze”, Ma­ti­ca srp­ska, No­vi Sad (str. 213) 4. Lj.Ba­će­vić, F.Dji­nić, S. Fle­re, B. Pa­na­si­uk-Ko­stić, 1990, “Ne­po­slu­šni me­dij”, CIP RTNS, No­vi Sad 5. Ju­go­sla­vi­ja na kri­znoj pre­kret­ni­ci (gru­pa od 11 auto­ra iz svih re­pu­blič­kih cen­ta­ra SFRJ), 1991, In­sti­tut dru­štve­nih na­u­ka, Be­o­grad 6. B. Ko­stić, 1994, “Zlo­čin ma­gič­ne ku­ti­je”, Ča­so­pis za ko­mu­ni­ka­ci­ju ku­tu­ra “Ho­ri­zon­ ti”, broj 1/sep­tem­bar 7. B. Ko­stić, 1995, “Ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je i tran­zi­ci­ja”, Ča­so­pis za ko­mu­ni­ka­ci­ju kul­ tu­ra, “Ho­ri­zon­ti”, broj 2/maj 8. Adam Brigs, Pol Kol­bi, 2005, “Uvod u stu­di­je me­di­ja”, Klio, Be­o­grad 9. Ro­land Lo­ri­mer, 1998, “Ma­sov­ne ko­mu­ni­ka­ci­je”, Klio, Be­o­grad 10. Cum­ber­batch, G, 1994, Le­gi­sla­ting myto­logy: vi­deo vi­o­len­ce and chil­dren, Jo­ur­nal of Men­tal He­alt, 3: 485-494 11. Ber­ko­witz, L, 1993, Ag­gre­sion: Its Ca­u­ses, Con­se­qen­ces and Con­trol, New York, McGraw-Hill 12. Hu­es­ mann,L.R. i Eron, L.D, 1986, Te­le­vi­sion and Ag­gres­si­ve Child: A Cross-Na­ti­o­nal Com­pa­ri­son, Hills­dal, New York, Law­ren­ce Erl­ba­um 13. Ban­du­ra, A, 1994, So­cial cog­ni­ti­ve the­ory of mass co­mu­ni­ca­tion, u Medya Ef­fects: Advan­ces in The­ory and Re­se­arch, Hills­da­le, NJ, Law­ren­ce Erl­ba­um, str 61-90

17

Ekologijamedija BILWET / pre­vod: M. S.

Nema medija bez droga, nema droga bez medija “Kad primite poruku spustite slušalicu!”

1. Crne kutije

D

ro­ge su ključ u klju­ča­o­ni­ci pri­sut­no­sti. Dro­ge no­ se obe­ća­nje da mo­gu in­ten­zi­vi­ra­ti i zgu­snu­ti ži­vot ka­ko bi do­ga­đa­ji u vla­sti­tom te­lu ili u vla­sti­tom okru­že­ nju po­sta­li ne­po­sred­no do­ži­vlja­va­ni. Sa­mi će­mo ne­što do­ži­ve­ti, ov­de i sa­da. Za po­vre­me­nog uži­va­o­ca, dro­ge sa­dr­že ute­hu da se ti pre­vrat­nič­ki do­ga­đa­ji i pro­do­ri nu­ de na tu­ri­stič­koj osno­vi. Kad opi­je­nost pro­đe, ne­sta­la su sa­mo se­ća­nja i mo­guć­no­sti. Vi­še od to­ga i ne mo­že se pro­me­ni­ti. Za­vi­sni­ci ne mo­gu pod­ne­ti po­vra­tak u svo­je dru­štve­no okru­že­nje. He­roj­ski uži­va­o­ci, ko­ji uzi­ ma­ju gi­gant­ske do­ze, na­da­ju se da će se svo­jim ve­le­lep­ nim od­va­lji­va­njem ta­ko čvr­sto uko­tvi­ti u pri­sut­nost da na kra­ju iz nje ne­će vi­še mo­ći iza­ći. Dro­ge su pre­vo­zna sred­stva na me­sta u ko­ji­ma se na­la­zi­mo, one či­ne ne­vi­ dlji­vo vi­dlji­vim: ono u što zu­ri­mo po ceo dan.

Ne po­sto­ji te­o­ri­ja dro­ga, kao što po­sto­ji te­or­ i­ja fil­ma ili te­o­ri­ja no­vih me­di­ja. Te­o­ri­ja dro­ga se ne vr­ ti oko bi­o­he­mij­skog de­lo­va­nja ra­zno­vr­snih sred­sta­va, pod­jed­na­ko kao što se te­o­ri­ja fil­ma ne vr­ti oko uklju­či­ va­nja i is­klju­či­va­nja kamerâ i projektorâ. Njoj ni­je sta­lo do pro­prat­nih uči­na­ka. Op­se­žno is­tra­ži­va­nje sa­sta­va i de­lo­va­nja pri­rod­nog i sin­te­tič­kog do­u­pa iz­li­šno je ko­li­ ko i ana­li­za ha­ši­ša ili LSDa. Te­o­ri­ja dro­ga ne is­tra­žu­je he­mij­sku osno­vu sve­sti. Ona ne be­le­ži po­ru­ke iz ono­ stra­no­sti i ne iz­ve­šta­va o do­ži­vlja­ju pod de­lo­va­njem dro­ga. Te­o­ri­ja dro­ga na opi­ja­te mo­ra da gle­da kao na cr­ne ku­ti­je. I unu­tra­šnjost te­le­vi­zo­ra je za gle­da­oca ili fi­lo­zo­fa kul­tu­re ča­rob­na, no zbog to­ga ni­je ni­šta ma­nje mo­gu­će ko­men­ta­ri­stai i ob­ja­šnja­va­ti pro­gra­me i nji­ho­ ve učin­ke. Šta to dro­ge omo­gu­ću­ju, ko­ja is­ku­stva, ko­ji uvid? Šta to dro­ge že­le?

2. Uži­va­ju­ća pro­zna bi­ća naj­vi­še po­ten­ci­je

18

Osam­de­se­tih go­di­na de­vet­na­e­stog ve­ka He­ri Hju­ bel Kejn u jed­noj za­tvo­re­noj, ori­jen­tal­no na­me­šte­noj ka­fa­ni za­pa­lio je nar­gi­lu ha­ši­ša. Ma­lo je po­tra­ja­lo dok ha­šiš ni­je po­čeo de­lo­va­ti, ali na­kon ne­kog vre­me­na, naš sve­dok je pri­me­tio da opa­ža stva­ri ko­je do­ta­da ni­su po­

sto­ja­le u ka­fa­ni. Po­ja­vlju­ju se zma­je­vi, ko­ji sta­nu ta­ko br­zo da kru­že da im se je­zi­ci sto­pe u ogrom­nu pla­me­nu ku­glu, ko­ja uz si­lo­vi­ti pra­sak po­le­ti u ne­bo i iš­če­zne iz vi­do­kru­ga. Na­kon šu­ma di­vljeg pre­la­ma­nja ta­la­sa, ko­je mo­no­to­no od­zva­nja, na­jed­nom sve po­sta­je mir­no. Šum se uti­ša do čuj­no­sti glo­go­ta­nja sla­vi­ne, ko­ju je Kejn već pre bio pri­m­e­tio u pro­sto­ri­ji. Vo­da ko­ja ka­plje u ča­šu po­stup­no po­pri­ma gla­sno­ću za­glu­šu­ju­ćeg li­me­nog or­ke­ stra, ali od nje­ga vr­lo br­zo pre­o­sta­ne tek je­dan lo­vač­ki rog. A on ve­se­lo od­zva­nja kra­jo­li­kom br­da i do­li­na, mo­čva­ra, pa­šnja­ka i šu­ma. Na pla­nin­skom lan­cu po­ja­vi se sklad­no ode­ven lo­vac ko­ ji sti­šće rog pod mi­škom, iz­ne­na­da za njim usle­di sku­pi­na ja­ha­ ča ko­ji ne­kud žur­no hr­le, za­tim uz hi­ste­ri­čan la­vež do­tr­či čo­por pa­sa. Kejn, ko­ji misleći da se pre­tvo­rio u li­sca, da­de se u b­eg, ali ki­lo­me­tar za ki­lo­me­trom pre­ko pa­šnja­ka ose­ća ka­ko mu se pri­ bli­ža­va­ju lo­vač­ki psi, dok se is­cr­pljen ne do­mog­ne šu­me. Već po­ ve­ru­je da mu je smrt su­đe­na, kad ga za ru­ku uhva­ti šum­ski miš i po­vu­če u svo­ju ru­pu. Kej­no­vo se te­lo iz­du­ži, te po­sta­ne zmij­ sko, uma­lo da pro­žde­re mi­ša za ko­jim tr­či. U to­me ne uspe­va, te se, po­nov­no u ljud­skom, ali sma­nje­nom ob­li­ku, na­đe u vla­žnoj ru­pi pu­noj sik­ću­ćih zmi­ja i gu­šte­ra za­stra­šu­ju­ćih oči­ju, ko­ji mu se pri­bli­ža­va­ju. U jed­no­me ugli le­ži hr­pa ple­me­ni­tog ka­me­nja.

Pri­kra­de joj se, poč­ne pu­ni­ti svo­je dže­po­ve do vr­ha, ali usli­jed to­ga to­li­ko ote­ža da se vi­še ne mo­že po­kre­nu­ti. Kejn is­pra­zni dže­po­ve i upla­ka­nih oči­ju vra­ti ka­me­nje – dok s olak­ša­njem ne po­mi­sli da sa­mo pro­ži­vlja­va san pod de­lo­va­njem ha­ši­ša. Tok sli­ ka od­mah se na­sta­vi, po­ja­vlju­ju se mu­škar­ci ve­li­kih no­se­va, no­ se­vi se pre­ob ­ ra­ža­va­ju u bo­de­že, itd., itd. Da, da­na­šnji se či­ta­telj ne­ho­ti­ce pi­ta: ka­ko li je Kej­nu uop­šte us­pe­lo da se­bi do­ča­ra to­li­ ko sli­ka iz sa­mo jed­nog ma­log džo­in­ta? Ka­kva li je to bi­la vu­tra?

Mo­že li se do­bi­ti adre­sa te ka­fa­ne?

Isto­ve­tan do­ga­đaj, pe­de­se­tak go­di­na ka­sni­je. 1928. Val­ter Be­nja­min u ho­tel­skoj so­bi u Mar­se­ju za­pa­li jak džo­int. Ni­šta se ne do­ga­đa. Na­kon ne­kog vre­me­na Be­nja­min od­lu­či da se pro­še­ ta uli­ca­ma. Ula­zi u ne­ki re­sto­ran ka­ko bi ne­što po­pio, po­gle­da kroz otvo­re­ni pro­zor na ma­li mra­čan trg. Pri­me­ti da se trg me­ nja u za­vi­sno­sti od lju­di ko­ji stu­pe na nje­ga, od­jed­nom mu si­ne, da je ovo slič­no kao što su por­tre­ti­sti se­da­ma­ne­stog ve­ka pri­la­ go­đi­va­li de­kor fi­gu­ra­ma ko­je su pret­hod­no na­sli­ka­li. De­lu­je! Be­ nja­min za­pi­su­je u be­le­žni­cu: “Iz ve­ka u vek stva­ri po­sta­ju stra­ ni­je”. Po­ku­ša­va da do­ku­či za­što je ta­ko div­no bi­ti uro­kan. To je po­ve­za­no, mi­sli on, sa dva ne­za­vi­sna, me­đu­sob­no pro­tiv­reč­na, ali ugod­na is­ku­stva: is­ku­stvom jed­ne te­le­sne i jed­ne du­hov­ne ak­tiv­no­sti. Val­ter Be­nja­min za­pi­su­je: “Da bi­smo se pri­bli­ži­li za­

go­net­ki sre­će u opi­je­no­sti mo­ra­li bi­smo raz­mi­šlja­ti o Ari­jan­di­ noj ni­ti. Ko­ji uži­tak, u pu­kom či­nu od­mo­ta­va­nja klup­ka. I taj je uži­tak u sa­svim du­bo­kom srod­stvu s užit­kom opi­je­no­sti, kao i s užit­kom stva­ra­nja. Ide­mo na­pred; no pri­tom ne ot­kri­va­mo tek vi­ju­ga­nja pe­ći­ne u ko­ju smo se od­va­ži­li da uđe­mo, ne­go u toj ot­ kri­va­lač­koj sre­ći uži­va­mo i na osno­vu ono­ga dru­gog rit­mič­kog bla­žen­stva ko­je se sa­sto­ji u od­vi­ja­nju klup­ka. Ta iz­ve­snost u ve­ što na­mo­ta­nom klup­ku što ga od­vi­ja­mo – ni­je li to sre­ća sva­ke, ba­rem pro­zno– knji­žev­ne, pro­iz­vod­nje? A u ha­ši­šu smo uži­va­ju­ ća knji­žev­na bi­ća naj­vi­še po­ten­ci­je”. Za sa­da, kraj Be­nja­mi­no­ve mi­sli o, ili pod dro­ga­ma. On na­sta­vlja da še­ta gra­dom. Šta se pro­me­ni­lo iz­me­đu 1880. i 1930., iz­u­zev do­ze i lič­no­sti dva­ju opi­sa­nih du­va­ča? He­ri Hju­bel Kejn je vi­deo kre­ta­nje auto­ nom­nog ni­za sli­ka, kom­bi­no­va­nog sa zvu­ko­vi­ma. Sli­ka i zvuk ima­li su do­du­še, svo­je po­la­zi­šte u ne­po­sred­nom okru­že­nju, ali br­zo bi se od nje­ga odvo­ji­li i kre­nu­li u sa­svim dru­gim prav­ci­ma.

Kejn je 1880. uče­stvo­vao u pro­duk­ci­ji zvuč­nog fil­ma u bo­ji, ne­ koj vr­sti ra­ne pre­te­če fil­mo­va o In­di­a­na Džon­su. Šta vi­še igrao je glav­nu ulo­gu. Me­đu­tim, on još ni­ka­da ni­je vi­deo film u bi­o­ sko­pu, jed­no­stav­no za­to što ta teh­ni­ka još ni­je bi­la iz­u­mlje­na.

Za­to još i ni­je na­u­čio da gle­da to­ko­ve sli­ka po­put ne­čeg što pro­ ti­če pred oso­bom ko­ja ih mo­že po­sma­tra­ti sa dis­tan­ce. Za­to je svo­ju opi­je­nost ha­ši­šom i pro­tu­ma­čio kao vi­zi­ju, san, kao ne­što unu­tra­šnje. No, isto­vre­me­no je ot­krio da se po­vre­me­no mo­že i is­tu­pi­ti (od­no­sno bi­ti sve­stan da se se­di u bi­os­ ko­pu). Dro­ga mu je omo­gu­ći­la is­ku­stvo opi­je­no­sti ko­je će tek de­set do dva­de­set go­di­na ka­sni­je po­sta­ti op­šte do­stup­no. Me­đu­tim, u me­di­ju fil­ ma taj tok sli­ka bi­će kon­tro­li­san, po­sta­će slo­bo­dan za ru­ko­va­nje, do­zi­ran. Teh­nič­ki me­di­ji ne pri­bli­ža­va­ju svet, ne­go nas od­mi­ču od vla­sti­tih is­ku­sta­va.

No Val­ter Be­nja­min je već gle­dao fil­mo­ve, ta­ko da se nje­go­ va opi­je­nost sli­ka­ma vi­še ni­je od­vi­ja­la u nje­go­voj vla­sti­toj gla­vi, ne­go iz­van nje­ga sa­mo­ga, u gra­du, na ne­u­tral­nom te­re­nu. Ha­ šiš je bio me­dij, op­tič­ka teh­ni­ka, ko­ja mu je omo­gu­ći­la opa­ža­nje spo­lja­šnjeg sve­ta na na­čin ko­ji se raz­li­ko­vao od onog u nor­mal­ nim sta­nji­ma. Ka­da je Be­nja­min na ono­me tr­gu opa­zio neo­bič­ne stva­ri, mo­gao je da ih sme­sti u pred­i­sto­ri­ju teh­nič­kih sli­ka i da smi­sli­ti te­o­ri­ju o umet­no­sti se­dam­na­e­sto­ve­kov­nih por­tre­ti­sta.

Be­nja­min je svo­ju opi­je­nost is­ku­sio kao tok re­či, kao klup­ko pro­ ze ko­je se po­ste­pe­no od­vi­ja. He­ri Hju­bel Kejn je tek na­knad­no sa­sta­vio no­vi­nar­ski opis svo­je opi­je­no­sti. Dok je Kej­nov duh kraj­ nje kre­a­tiv­no pro­du­ci­rao ce­lo­ve­čer­nji film, Be­nja­min je po­sta­vio te­o­ri­ju o od­vi­ja­ju­ćem na­či­nu ra­da pro­duk­tiv­no­sti. Uro­ka­no po­ tre­sen, on je za­be­le­žio: “Ka­ko se stva­ri opi­ru po­gle­di­ma”. Jer, Val­ ter Be­nja­min je to is­ku­sio kao de­gra­di­ra­nje: nje­go­vo je is­ku­stvo osta­lo je ‘tek’ pro­za, pa bi­la ona i naj­ja­če sna­ge. Ono što je Kejn

is­ku­sio po­put ma­gi­je, kod Be­nja­mi­na je po­sta­lo kul­tu­ra, ko­ja se na­la­zi­la na du­hov­noj ra­v­ni i ko­ja je sto­ga iz­i­ski­va­la ob­ja­šnje­nja.

Dok god se te­lo po­kla­pa sa sa­mim so­bom, pro­mi­šlja­nje za­pra­ vo ni­je nu­žno.Ume­sto sred­stvom te­le­snog is­ku­stva za Benj­ma­ i­ni­na je ha­šiš bio spo­znaj­na me­to­da. On će is­ku­stvo s ha­ši­šem raz­ra­di­ti u re­flek­siv­nom i kraj­nje kon­cen­tri­sa­nom sti­lu pi­sa­nja.

No ipak, ose­ćao je de­gra­da­ci­ju. Film­ska teh­ni­ka re­pro­gra­mi­ra­la je nje­go­vo te­le­sno is­ku­stvo: in­sta­li­ra­la je ni­vo ap­strak­ci­je ko­ji je još uvek ne­do­sta­jao Kej­nu. Čak da je Be­nja­min, ili bi­lo tko dru­ gi, i pro­na­šao Kej­novog di­le­ra, ni­ka­da vi­še ne bi mo­gli do­ži­ve­ti ono što se zbi­lo tom za­do­volj­nom du­va­ču 1880.

Do­ži­vljaj ko­ji iza­zi­va teh­nič­ki me­dij fil­ma ima isto ustroj­stvo do­ži­vlja­ja ko­ji na­sta­ju pod la­kim dro­ga­ma. U opi­je­no­sti, du­vač sti­če vi­di­ke i uvi­de, ali po­što ona pro­đe, ži­vot se na­sta­vlja svo­jim to­kom. Upra­vo za­to što omo­gu­ća­va da se ne­ko vre­me po­sma­ tra­ju neo­bič­ne stva­ri, ha­šiš do­pu­šta da se oba sta­nja, ono pre i ono na­kon opi­je­no­sti, is­ku­se kao ‘nor­mal­na’. Ni­je svet, ne­go je bi­o­skop, film­ska pred­sta­va. Tok sli­ka ko­ji pri­ka­zu­je ži­vot na Ze­ mlji je stva­ran za­to što sli­ke ko­je pro­tiču na film­skom plat­nu to ni­su. Za­to što je film opi­jat, ne-film­ski uni­ver­zum to ni­je. La­ke dro­ge ne me­nja­ju ni­šta fun­da­men­tal­no u ljud­sko­me sta­nju, na­ pro­tiv, one ga či­ne sa­mo­ra­zu­mlji­vom da­to­šću, ono­me če­mu se uvek mo­že­mo vra­ti­ti.

3. Naj­ve­ća mo­gu­ća ne­ga­ci­ja do­lič­no­sti Mart 1953. Vi­li­jem Ba­ro­uz po­la­zi na eks­pe­di­ci­ju u Ko­lum­ bi­ju. Čuo je o po­sto­ja­nju sna­žne lo­kal­ne dro­ge, ja­ge, ko­ja na­vod­ no omo­gu­ća­va stu­pa­nje u te­le­pat­ski kon­takt s lju­di­ma, du­ho­vi­ ma, bo­go­vi­ma ili či­me god že­li­te. Ta je dro­ga po­gon­sko go­ri­vo in­di­jan­skih dru­šta­va u pra­šu­ma­ma. Ba­ro­uz je (na­kon du­go­go­di­ šnjeg ko­ri­šte­nja) sit is­ku­stva s kla­sič­nim dro­ga­ma. Pri­me­tio je da po­sto­je­ća sred­stva iza­zi­va­ju sa­mo pri­vat­na sta­nja, pro­ši­re­nja ili iz­ob­li­če­nja onog ma­te­ri­ja­la što ga je lič­na pred­i­sto­ri­ja osta­vi­la za so­bom. Ba­ro­u­zov pri­go­vor kla­sič­nim dro­ga­ma je da one ne us­po­sta­vlja­ju kon­takt s ‘spo­lja­šnjo­šću’ ko­ja ni­je dru­štve­no od­re­ đe­na ili sa sve­šću ko­ja ob­u­hva­ta vi­še od jed­ne in­di­vi­due. One sa­mo či­ne pod­no­šlji­vom sa­mo­ću dva­de­se­to­ga ve­ka. Te­le­pat­ske dro­ge, po­put ja­gea, obe­ća­va­ju, me­đu­tim, pro­boj iz seb­stva i nje­ go­vog po­li­tič­ko-dru­štve­no-po­ve­sno-eko­lo­škog okru­že­nja.

Opoj­na sred­stva, ka­sni­je će na­pi­sa­ti Ba­ro­uz, do­pu­šta­ju sa­ mo uvid u vla­sti­tu “al­ge­bru po­tre­ba”. Kao što je Avi­tal Ro­nel 1992. uop­šti­la: “Dro­ge, sad se to po­ka­zu­je, ni­su to­li­ko u po­tra­zi za ono­stra­nom, tran­sce­dent­nom di­men­zi­jom, ne­go pre is­tra­žu­ ju frak­tal­ne unu­tra­šnjo­sti”. Ko­li­ko god du­bo­ko za­ro­ni­li u ma­te­ ma­ti­ku svo­jih po­tre­ba, na sva­kom sle­de­ćem ni­vou sre­će­mo uvek isto. Na kra­ju, ni­je­dan film ni­je vi­še od fil­ma, bez ob­zi­ra na me­

19

Ekologijamedija

20

sto pri­ka­zi­va­nja i bez ob­zi­ra na nje­gov kva­li­tet. Ko se ne že­li za­ do­vo­lji­ti tim sta­njem mo­ra pred­u­ze­ti ja­če me­re.

U Bo­go­ti, Ba­ro­uz se sre­će sa et­no­bo­ta­ni­ča­rem Ri­čar­dom Evan­som Šult­som, ko­ji je is­tra­žio na de­se­ti­ne ha­lu­ci­no­ge­nih bi­ lja­ka u pra­šu­ma­ma Ju­žne Ame­ri­ke. On Ba­ro­u­za upu­ću­je gde mo­že na­ći svo­ju ja­ge dro­gu, od­no­sno aja­hu­a­sku (čaj od ko­re li­ ja­ne Ba­ni­ste­ri­op­sis ca­a­pi). Kod ne­kog vra­ča ne­gde u šu­ma­ma Ba­ro­uz na­po­slet­ku is­pi­je na du­šak pu­nu pla­stič­nu ča­šu ja­gea.

Po­mi­sli: “to ni­je bi­lo do­volj­no”, da bi mu ne­tom po­sta­lo ja­sno da se za­pra­vo pre­do­zi­rao. Istog tre­na na­stu­pa po­vra­ća­nje, gr­če­vi u že­lu­cu, kon­vul­zi­je. Iz­me­đu na­pa­da po­vra­ća­nja s mu­kom pro­ gu­ta ne­ko­li­ko nem­bu­ta­la. I ta­da sve poč­ne. Kao što to nje­gov bi­o­graf opi­su­je:”Ose­tio se pre­o­bra­že­nim u po­žud­nu Crn­ki­nju.

Za­tim je bio Cr­nac ko­ji je­be po­žud­nu Crn­ki­nju. Sve se pre­vi­ja­lo kao na Van Go­go­voj sli­ci. Po­stig­nu­ta je pot­pu­na bi­sek­su­al­nost.

Bio je mu­ška­rac ili že­na, na­iz­me­nič­no ili po vo­lji. Ja­ge je, ka­sni­ je je raz­mi­šljao, za­i­sta uči­ni­la ono što se od dru­gih dro­ga oče­ ki­va­lo. Zbi­lja vam je uvr­nu­la um. Bi­la je naj­pot­pu­ni­ja mo­gu­ća ne­ga­ci­ja do­lič­no­sti.”

To je dro­ga ko­ja omo­gu­ća­va do­ži­vljaj ko­ji vas ne iz­vo­dio iz ‘nor­mal­nog’ sta­nja pa vas u nje­ga opet vra­ća, ona me­nja sa­mu nor­mu. Ba­ro­uz ni­je, po­put Val­te­ra Be­nja­mi­na, vi­deo sli­kar­sko de­lo, ne­go ga je pro­ži­vlja­vao. Ja­ge je pro­iz­volj­no na­pa­da­la ob­li­ke i sa­dr­žaj nje­go­vog ti­e­la i pre­tva­ra­la ga u vo­zi­lo ko­je pu­tu­je kroz sve­ko­li­ke te­le­sne ob­li­ke: ne na na­čin ve­čer­njeg iz­la­ska, ne­go na na­čin mu­ta­ci­je i pre­o­bra­ža­ja. Kao ne­iz­be­žnost. Sve­ko­li­ke bi­o­lo­ ške gra­ni­ce u te­lu – mu­škost, žen­skost, ra­sa, bo­le­sti – po­ka­za­le su se pre­ko­ra­či­vi­ma. Ne­ko­li­ko ne­de­lja ka­sni­je, na po­sled­njem ja­ge-tri­pu, pro­la­zi Ba­ro­uz kroz da­le­ko vi­še te­la ne­go što ih ima u nje­go­voj do­mo­vi­ni i na ko­ja plju­ju do­lič­ni lju­di. Ba­ro­uz pi­še: “Krv i sup­stan­ca mno­gih ra­sa, ne­gro­id­nih, po­li­ne­zij­skih, brd­ sko-mon­gol­skih, pu­stinj­sko-no­mad­skih, po­li­glot­skih s Bli­skog Is­to­ka, in­di­jan­skih – no­vih ra­sa, ko­je još ni­su za­če­te i ro­đe­ne, još neo­stva­re­ne kom­bi­na­ci­je pro­la­ze kroz tvo­je te­lo. Mi­gra­ci­je, ne­ve­ro­vat­na pu­to­va­nja kroz pu­sti­nje i pra­šu­me i pla­nin­ska pod­ ruč­ja (mir­no­ća i smrt u izo­lo­va­nim do­li­na­ma, gde bilj­ke ra­stu iz ka­me­na, i lju­ska­ri le­gu svo­ja te­la i iz­bi­ja­ju na­po­lje), pre­ko Ti­ hog oke­a­na u ka­nuu s iz­dig­nu­tim no­sa­či­ma ve­sa­la, pra­vac Us­ kr­šnja ostr­va.”

Vi­li­jam Ba­ro­uz se ni­je na­la­zio, po­put Ha­ri­ja Hu­e­bel Kej­na, u ame­rič­koj pri­ro­di de­vet­na­e­stog ve­ka, a ni, po­put Val­te­ra Be­ nja­mi­na, u evrop­skom gra­du ra­no­ga dva­de­se­tog ve­ka. Ba­ro­u­zu se či­ni­lo da su Ze­mlja i svi nje­ni sta­nov­ni­ci po­sta­li nje­go­vim pri­ rod­nim okru­že­njem. U sve­sti pod ja­ge­om, Ba­ro­uz je isto­vre­me­ no bio pri­su­tan u c­e­lo­me sve­tu. Ot­krio je da ono ‘ov­de i sa­da’ u kom se for­mi­ra­ju is­ku­stva, vi­še ne po­či­va u pri­ro­di ili gra­du,

ne­go da ob­u­hva­ta ce­lo­kup­ni glo­bus. Sva­ko je bio sva­ko: sva­ki po­je­di­nac sa­dr­ža­vao je sve dru­ge u se­bi i znao je da mu je sva­ki kra­jo­lik za­vi­čaj. Is­ku­stvo ko­je je Ba­ro­uz pro­šao s ja­ge­om bi­lo je fi­zič­ki ob­lik efek­ta ko­ji će dva­de­se­tak go­di­na ka­sni­je iza­zva­ti te­ le­vi­zi­ja sa di­rekt­nom pre­no­si­ma. Ka­da su ne­gde u uni­ver­zu­mu uklju­če ka­me­re, to me­sto auto­mat­ski po­sta­je pri­sut­no u svim dnev­nim bo­rav­ci­ma sve­ta ko­ji ima­ju te­le­vi­zij­ski ekran. A špi­jun­ skim sa­te­li­ti­ma ne­pre­kid­no se sni­ma sva­ka tač­ka na Ze­mlji, i na sva­koj tač­ki na Ze­mlji mo­že se ta­ko­đe ne­gde pro­na­ći te­le­vi­zor.

Sva­ko je u sva­ko do­ba po­svu­da uklju­čen u pri­sut­nost.

Ba­ro­uz je u svo­joj opi­je­no­sti ja­ge­om pli­vao kroz ka­na­le, pre­ba­ci­vao se, ili za­pra­vo – je bio pre­ba­ci­van [kroz ka­na­le]. Jer, to je bi­la raz­li­ka na­spram ono­ga što nu­di te­le­vi­zi­ja. Na te­le­vi­zi­ ji je pri­su­tan sve­ko­li­ki ži­vot, ali sa dis­tan­com. Ži­vi­mo uz ne­što, no sa­mi to ne pro­ži­vlja­va­mo. Ba­ro­uz ni­je bio tu­ri­sta u stra­nim ze­mlja­ma, kod stra­nih na­ro­da, on je bio je­dan od njih, i s nji­ma.

On je svu­da bio pri­su­tan u spo­lja­šnjo­sti, nje­go­ve se me­ta­mor­fo­ ze ni­su od­i­gra­va­le u nje­go­voj gla­vi ili du­hu, ne­go u nje­go­vom ce­lo­kup­nom ti­e­lu. Ose­ćao je ka­ko po­sta­je ne­ko dru­gi, i opet ne­ ko dru­gi, i ta­ko u bes­kaj. Po­sto­ja­la je sa­mo ne­pre­kid­na pre­o­bra­ zba. Ka­da je Bar­ouz tra­žio teh­ni­ku pi­sa­nja ka­ko bi svo­je uti­ske pre­to­či u re­či, raz­vio je stil u ko­me se re­đa­ju ne­po­ve­za­ni iseč­ ci, bez ‘ma­ster­pla­na’ ili pro­gram­ske še­me ko­ja bi te frag­men­te ukla­pa­la u ce­li­nu.

Te­le­vi­zi­ja ne nu­di pre­o­bra­ža­je, ona ih po­ka­zu­je: na ekra­ nu se stal­no vi­di ne­što dru­go, ali uvek ne­gde dru­gde. TV nas či­ ni tu­ri­sti­ma u vla­sti­toj eg­zi­sten­ci­ji, to je pro­me­na ko­ju u na­šoj nor­mi iza­zi­va te­le­vi­zi­ja. Na se­be sa­me i na­še okru­že­nje uvek gle­ da­mo iz­va­na. Tu­ri­zam je na­ša nor­mal­nost. Ba­ro­uz je svo­je te­le­ vi­zij­sko is­ku­stvo s ja­ge­om na­zvao ‘The Com­po­si­te City’, (Grad sastavljanjâ) grad na­sta­njen ‘lar­vo­li­kim bi­ći­ma ko­ja če­ka­ju na ne­ ko­ga ži­vog?”. Eko­si­stem tih bi­ća po­stao je te­le­vi­zor, a kad su se lar­ve iš­ča­u­ri­le kao vo­di­te­lji i TV-lič­no­sti, taj ži­vi, taj gle­da­lac, bio je fi­zič­ki ne­do­stu­pan. Te­le­pa­ti­ja ko­ju te­le­vi­zi­ja po­sti­že sa ‘spo­lja­ šnjim sve­tom’ ne se­že du­blje od dve di­men­zi­je sli­ke. Be­nja­mi­nov grad kao bi­o­skop za­mje­nju­je Ba­ro­u­sov stan kao ekran. No dok se Vi­li­jam Ba­ro­uz mo­rao tru­di­ti da pre­ži­vi na­pa­de po­vra­ća­nja pro­uz­ ro­ko­va­ne ja­ge­om, mi is­ku­stva ko­ja je on ste­kao mo­že­mo da kon­zu­mi­ra­mo u prak­tič­nom i ‘opu­šte­nom’ ob­li­ku. U kul­tu­ri te­le­vi­zi­je, ja­ge je iz­gu­bio svoj glas te­le­pat­ske dro­ge (njen de­lat­ni sa­sto­jak, is­po­sta­vilo se pri po­drob­ni­joj ana­li­zi, ni­je je­din­stve­na tvar te­le­pa­tin, ne­go al­ka­loid har­min).

4. Ko­smič­ko ki­ko­ta­nje Fe­bru­ar i mart 1972. Te­rens Mek Ke­na sa gru­pom du­hov­ nih srod­ni­ka pred­u­zi­ma pu­to­va­nje kroz pra­šu­me Ko­lum­bi­je.

Na po­čet­ku sle­de istu ru­tu kao Vi­li­jam Ba­ro­uz, sa­mo što Mek Ke­ni­na gru­pa ni­je u po­tra­zi za ja­ge­om, ne­go za eg­zo­tič­nom dro­ gom oo-koo-he (ko­ja sa­dr­ži smo­lu vi­ro­le the­i­do­re). Iz izveštajâ Ri­čar­da Evan­sa Šul­te­sa (Ric­har­da Evan­sa Schul­te­sa) sa­znao je da se u njoj ja­vlja pri­rod­ni DMT, (di­me­til trip­ta­min). Ko­ri­ste­ći ga, Mek Ke­na je imao do­brih is­ku­sta­va: ek­sta­za po­či­nje go­to­ vo tre­nut­no, tra­je tri do pet mi­nu­ta a na­kon če­tvrt sa­ta ne­sta­je sva­ki trag opi­je­no­sti. U tih ne­ko­li­ko mi­nu­ta uži­va­lac se vi­ne u pa­ra­lel­ni pro­stor, ne­po­sred­no uz naš, u ko­je­mu ži­ve ma­la, mi­ro­ lju­bi­va, stre­lo­vi­to pre­o­bra­ža­va­ju­ća bi­ća, ko­ja su sve i sve zna­ju, te bi to zna­nje pre­ne­la uži­va­oc­ u kad bo­ra­vak ne bi tra­jao ta­ko krat­ko. Oo-koo-he bi tre­ba­lo da mo­že da pro­du­ži za­dr­ža­va­nje DMT-a ko­je će omo­gu­ći­ti du­blje uvi­de.

Na­kon uobi­ča­je­nog pu­to­va­nja gru­pa do­la­zi u La Ho­re­ru, či­sti­nu oko jed­ne mi­si­on ­ ar­ske ko­li­be uz re­ku. Ne­što ma­lo po­vi­ še na­la­zi se pra­šu­ma u ko­joj ži­ve Vi­to­to, na­rod ko­ji ko­ri­sti tu dro­gu. U toj šu­mi oni pri­ku­pe ne­ko­li­ko ja­ge-li­ja­na sa po­svu­da ras­tu­će bilj­ke Ba­ni­ste­ri­op­sis ca­a­pi. Pa­šnja­ci­ma pa­su kra­ve i na nji­ho­voj ba­le­zi Mek Ke­na ot­kri­je hr­pe pre­kra­snih glji­va, oči­to Strop­ha­rie cu­ben­sis. Put­ni­ci, svi struč­nja­ci za dro­gu, zna­ju da se u tom sunđe­ru na­la­zi naj­ve­ća pri­rod­na kon­cen­tra­ci­ja psi­ho­ de­lič­ne ma­te­ri­je psi­lo­ci­bi­na. Od­lu­ču­ju da će uve­če sva­ki uze­ti po šest ko­ma­da. Te no­ći otva­ra im se uni­ver­zum, dru­ga di­men­zi­ ja, zbog ko­je oni i za­bo­ra­vlja­ju na oo-koo-he. Te­rens Mek Ke­na ose­ća da je na pra­gu sve­o­bu­hvat­nog, pro­sve­tlju­ju­ćeg is­ku­stva.

Sa­mo što ni­je ko­nač­no za­ko­ra­čio u pro­stor što ga je ot­krio u svo­jim tri­po­vi­ma na DMT-u. I vi­še od to­ga: ot­kri­ve­ni unu­tra­šnji pro­stor otvo­ri­će se i po­te­ći pre­ma spo­lja­šnjo­sti, po­sta­će do­stu­ pan sva­ko­me i za­me­ni­ti spo­lja­šnji svet. A on­da bi bi­li r­e­še­ni svi pro­ble­mi ovog svi­e­ta.

I De­nis Mek Ke­na, Te­ren­se­ov brat, ko­ji im se pri­dru­žio kao nar­ko­bo­ta­ni­čar i po­zna­va­lac ha­lu­ci­no­ge­nih bi­ljaka, ima neo­ bi­čan uti­sak. U sta­nju opi­je­no­sti ču­je ka­ko iz pra­šu­me do­pi­re bru­je­ći ton. Na­kon ne­kog vre­me­na uspe­va da opo­na­ša taj ton, kao da je reč o ra­di­ju ko­ji re­pro­du­ku­je ne­ki ne­ljud­ski ton. U tre­ nut­ku ka­da ton za­zvo­ni u nje­go­vim usti­ma po­sta­je mu ja­sno ko­li­ko je ne­pred­sta­vlji­vo pu­no ener­gi­je sa­dr­ža­no u to­me sig­na­ lu. Pri­me­ću­je da ton ko­ji pe­vu­ši ubr­za­va me­ta­bo­li­zam dro­ge u nje­go­vom ti­e­lu. To ne mo­že zna­či­ti ni­šta dru­go, za­klju­ču­je De­ nis, ne­go to da je bru­je­ći ton za­pra­vo zvuk svih me­ta­bo­li­zi­ra­ju­ ćih psi­ho­de­lič­nih ma­te­ri­ja u ži­voj pra­šu­mi oko nje­ga ko­ji je sad po­stao ču­jan. Ka­da bi se glji­va kom­bi­no­va­la sa ja­ge­om, har­min iz te dro­ge ote­ža­vao bi raz­grad­nju psi­lo­ci­bi­na i ta­ko stra­ho­vi­to osna­žio nje­go­vo de­lo­va­nje. Ka­da bi on ta­da pod dej­stvom ovih ma­te­ri­ja za­u­stio taj bru­je­ći ton, u mo­le­ku­la­ma psi­ho­ci­bi­na mo­ ra­li bi na­stu­pi­ti je­din­stve­ne po­sle­di­ce. Šta­vi­še, kom­bi­na­ci­ja bru­

je­ćeg to­na i kok­tel dro­ga omo­gu­ći­li bi ugrad­nju de­lat­nih sa­sto­ja­ ka psi­ho­de­lič­ne ma­te­ri­je u vla­sti­tu DNK-a. Pre­ple­tom kvant­ne me­ha­ni­ke, su­pra­vo­dlji­vo­sti, ap­sorp­ci­je re­zo­nan­ci­ja i he­mij­ske raz­me­ne ma­te­ri­ja ko­je je ot­krio De­nis, ova u DNK usa­đe­na dro­ ga funk­ci­o­ni­sa­la bi kao ne­ki ra­dio. Sve in­for­ma­ci­je po­hra­nje­ne u ge­net­skom ma­te­ri­ja­lu – sve­ko­li­ka is­ku­stva svih or­ga­ni­za­ma ko­ji su ika­da po­sto­ja­li i ko­ji još po­sto­je – po­sta­le bi po­sred­stvom te an­te­ne čuj­ne i do­stup­ne svim lju­di­ma. Pre­ko na­še vla­sti­te DNK ko­nač­no bi­smo do­i­sta ostva­ri­li me­đu­sob­ni kon­tak, ali i kon­takt sa ce­lim sve­tom.

La­ga­no uz­ne­mi­re­na ovim pro­lo­mom na­uč­ne in­tu­i­ci­je gru­ pa do­la­zi do za­ključ­ka da je po­tre­ban eks­pe­ri­ment. Dru­ga mo­ guć­nost, da je De­nis po­lu­deo, uzi­ma se ta­ko­đe u raz­ma­tra­nje, ali bi­va do dalj­njeg oba­če­na. Za svo­je sme­le tvrd­nje De­nis pred­ la­že sle­de­ći eks­pe­ri­ment: ži­vu Strop­ha­riu s iz­me­tom sta­vi­će u pro­sto­ri­ju a za­tim će svi po­je­sti glji­ve i ja­ge. Ka­da dro­ge poč­nu da de­lu­ju on će iz­u­sti­ti bru­je­ći ton. U tom će tre­nut­ku psi­lo­ci­ bin u ži­voj dro­gi bi­ti elek­tro­he­mij­ski ta­ko pot­stak­nut da će glji­ va spon­ta­no eks­plo­di­ra­ti. Ta­da će se sva­ko vla­sti­tim oči­ma mo­ći osve­do­či­ti ima li on pra­vo ili fan­ta­zi­ra.

Eks­pe­ri­ment je pla­ni­ran za ve­če 4. mar­ta. Za Te­ren­sa eks­ pe­ri­ment ima dru­go zna­če­nje ne­go li za De­ni­sa. On zna da ja­ge ni­je po­tre­ban. Sve je sa­dr­ža­no u ko­smič­koj glji­vi. Ja­ge ili vi­še ne de­lu­je ili ga uzi­ma­ju u pre­vi­še ma­lim do­za­ma. Strop­ha­ria pri­pa­ da sor­ti sun­đe­ra ko­ja se po­ja­vlju­je svu­da na Ze­mlji. Za raz­li­ku od ja­gea ili oo-koo-he ta ča­rob­na glji­va ni­je is­klju­či­vo vla­sni­štvo jed­nog ma­log ple­me­na u di­vlji­ni Ju­žne Ame­ri­ke kao što ni­je ni ti­pič­no za­pad­njač­ki pro­iz­vod. Ta se glji­va po­ja­vlju­je u svim kul­ tu­ra­ma. To­kom eks­pe­ri­men­ta tre­ba­lo bi pod­stak­nu­ti psi­lo­ci­bin u sva­koj po­sto­je­ćoj glji­vi i ti­me ne­po­sred­no ak­ti­vi­ra­ti DNK u sva­kom čo­ve­ku. On­da će po­sta­ti mo­gu­ća uni­ver­zal­na ko­mu­ni­ ka­ci­ja od­no­sno, mir na ze­mlji lju­di­ma do­bre vo­lje. A upra­vo to ni­je znao da ostva­ri ja­ge (od­no­sno te­le­vi­zi­ja), upr­kos svim po­ čet­nim obe­ća­nji­ma.

Eks­pe­ri­ment ot­po­či­nje. Ose­ća­ju da se ak­ti­vi­ra psi­lo­ci­bin u nji­ho­vim ti­e­li­ma i ka­ko za­tim po­či­nju da de­lu­ju mo­le­ku­li har­mi­ na. De­nis za­ču­je ka­ko do nje­ga do­pi­re bru­je­ći ton i pre­da­je ga da­ lje. Te­rens, ko­ji je opi­sao tu maj­sto­ri­ju, ose­ća ka­ko psi­lo­ci­bin u nje­go­vom te­lu vi­bri­ra u fre­kven­ci­ji bru­ja­nja. Na­sta­je ta­jac. Noć je mi­nu­la. Petlo­vi ku­ku­ri­ču tri pu­ta. Oče­ku­je se da se, kad glji­va eks­plo­di­ra, po­ja­vi ka­men mudracâ i da ga onaj u či­ju je DNK ugra­ đen psi­lo­ci­bin uzme u ru­ku. “Gle!” ka­že De­nis. Te­rens se nag­ne nad ži­vu glji­vu ko­ja se ža­ri. Kad na­krat­ko na nju pad­ne sen­ka on ume­sto sun­đe­ra ugle­da “jed­nu pla­ne­tu, Ze­mlju, bli­sta­vu i ži­vot­ nu, pla­vu i smeđ­ka­stu i za­sle­plju­ju­će be­lu”. Eks­plo­zi­ja ni­je bi­la po­treb­na. “To je naš svet”, ka­že De­nis. “Us­pe­li smo.”

21

Ekologijamedija

22

Ka­da uju­tro odu da se na­di­šu sve­žeg zra­ka Te­ren­sa opet spo­pad­nu sum­nje. U nje­mu se oslo­bo­di­la ne­ka stra­na ener­gi­ja.

“Pi­tam se sa­mo za­što mi je bi­lo ta­ko la­ko da uči­nim skok od mi­ sli da smo ima­li čud­no­vat, pro­stor­no ve­zan do­ži­vljaj na ide­ju da mi za­u­zi­ma­mo ključ­nu po­zi­ci­ju u pla­ne­tar­nom fe­no­me­nu. Bio sam žr­tva ne­če­ga što bih že­leo da na­zvem kog­ni­tiv­nom ha­lu­ ci­na­ci­jom. Ume­sto vi­zu­el­nog opa­ža­nja ne­če­ga što u stvr­no­sti ni­je tu, kog­ni­tiv­na ha­lu­ci­na­ci­ja je to­tal­ni po­mak naj­vi­ših ni­ voa u na­šem od­no­su sa sve­tom.” O če­mu go­vo­ri Mek Ke­na? Šta su to oni za­pra­vo do­ži­ve­li? U tre­nut­ku pre­la­za u dru­gi pro­ stor, u ko­ji nas pre­no­se DMT i psi­lo­ci­bin, “svet se opu­šte­no iz­o­ kre­će pre­ma spo­lja i ot­kri­va se ono što je bi­lo skri­ve­no: ma­gič­ni na­čin sa­gle­da­va­nja, dru­gi men­tal­ni kra­jo­lik, ni­ka­da pre vi­đen, i taj kra­jo­lik po­sta­je stvar­nim. To je car­stvo ko­smič­kog ki­ko­ta­nja.

NLO-i, vi­le­nja­ci i pan­te­o­ni svih re­li­gi­ja sta­nov­ni­ci su tog ne­kad ne­vi­dlji­vog kra­jo­li­ka. Ot­kri­va­ju se kon­ti­nen­ti i oke­a­ni uobra­zi­ lje, sve­to­vi ko­ji za­ba­vlja­ju sva­kog ko je spre­man da se igra, a igra on­da ide sve du­blje i du­blje?”

Ono što Te­ren­s Mek Ke­na tu opi­su­je, san je o vir­tu­el­noj stvar­no­sti, od­no­sno na­uč­na fan­ta­sti­ka autorâ po­put Vi­li­je­ma Gib­so­na (Wil­li­a­ma Gib­so­na) i Ne­la Ste­fen­so­na (Ne­al­a Step­hen­ so­na): saj­ber­spejs, me­ta-sve­mi­ri. Uosta­lom, ista ona teh­ni­ka ko­ ja je u raz­li­či­tim la­bo­ra­to­ri­ja­ma raz­vi­je­na pet do de­set go­di­na na­kon Mek Ke­ni­ne vi­zi­je. Ka­da do­sko­ra po­sred­stvom vir­tu­el­ne stvar­no­sti sve in­for­ma­ci­je na Ze­mlji po­sta­nu do­stup­ne u 3D-u, te ka­da se svi pri­klju­če, kom­pju­ter će po­sta­ti po­jav­ni ob­lik na­še pla­ve, smeđ­ka­se i za­slje­plju­ju­će be­le pla­ne­te. Vir­tu­el­na stvar­nost je ka­men mudracâ. Teh­nič­ki, me­dij vir­tu­al­ne stvar­no­sti ko­rak je da­lje od te­le­vi­zi­je, jer je od­mak­nu­tost od sli­ke uki­nu­ta. Vanj­ski svet une­sen je u unu­tra­šnjost, u sli­ke se ula­zi. Bra­ća Mek Ke­na pred­po­sta­vi­li su da se ljud­ske DNKa mo­ra­ju pre­o­bra­zi­ti u pri­ jem­nik i tran­sfor­ma­tor sve­ta, ali uni­ver­zal­na ko­mu­ni­ka­ci­ja se po­ka­za­la ne­čim što je ostva­ri­vo na ma­nje ne­zgra­pan i ne­zgo­dan na­čin. S je­di­nom raz­li­kom da u vir­tu­el­noj stvar­no­sti ne po­sta­ ju do­stup­ne i vi­dlji­ve sve u ti­e­lu po­hra­nje­ne in­for­ma­ci­je. Kôd u ko­ji su bra­ća Mek Ke­na hte­li da za­pi­šu svo­je is­ku­stvo – DNK sa nje­na če­ti­ri te­melj­na ele­men­ta – za­me­njen je bi­nar­nim kôdom sa sa­mo dva ele­men­ta, 0 i 1, ko­jim je na­pi­san ce­lo­kup­ni soft­ver di­gi­tal­ne mre­že: “du­bo­ka struk­tu­ra” sa­mog sa­ber­spej­sa. Da­kle, po­nov­no jed­no de­gra­di­ra­nje.

Vir­tu­al­na stvar­nost te­ži ka to­me da za­me­ni spo­lja­šnji svet, a ne­ma ni­ka­kvu po­ru­ku za te­la ko­ja u nje­mu ži­ve. Kog­ni­tiv­ni po­mak ko­ji do­ži­vlja­va­mo u na­šem od­no­su pre­ma Ze­mlji sa­sto­ ji se u to­me da se­be sa­me na­sto­ji­mo da uči­ni­mo su­vi­šnim. Vir­ tu­el­na stvar­nost, a i bi­os­fe­ra, funk­ci­o­ni­šu za­pra­vo bo­lje bez čo­ ve­ka. No, toj sme­loj slut­nji za­uz­vrat, do­bi­ja­mo mo­guć­nost igre

bes­ko­nač­nih pre­o­bra­ža­ja sa sli­kom na­šeg te­la i sa sli­kom sve­ta u ko­ji smo do­spe­li. Osim to­ga, vi­še ne­će mo­ći da po­sto­ji po­sto­ ja­ti od­mak od sli­ka, ali sva­ka­ko ho­će od na­šeg te­la. Ono osta­je vi­si­ti u spu­ta­va­ju­ćoj ma­te­ri­jal­noj zbi­lji i ne­iz­be­žno se u nju vra­ ća. Pri­klju­če­no na vir­tu­el­nu stvar­nost na­še je te­lo, kao te­lo bra­ će Mek Ke­na u ko­jem su mo­le­ku­le iz­gra­đi­va­le svo­je kom­bi­na­ci­ je, po­sta­lo ma­ši­nom za ob­ra­du po­da­ta­ka, me­di­jem. Ono sa­mo ne či­ni vi­še ni­šta.

5. Osta­ti tu Dro­ge ne stva­ra­ju no­vi svet, one raz­gra­đu­ju po­sto­je­ći. Pi­ ta­nje, što je bi­lo pre – do­ži­vljaj pod dro­gom ili teh­nič­ki me­dij s ko­jim se do­ži­vljaj pod dro­gom mo­že pro­tu­ma­či­ti – pi­ta­nje je “ko­ko­ška ili ja­je”. Ten­den­ci­ja je od He­ri­ja Hu­bel Kej­na i Be­nja­ mi­na, pre­ko Ba­ro­u­za do bra­će Mek Ke­na, bi­la da to ov­de i sa­da u ko­jem oni ot­kri­va­ju ka­ko tre­ba ži­ve­ti ob­u­hva­ća sve ve­će pro­ stor­ne i vre­men­ske raz­da­lji­ne. Ba­ro­u­zu je bi­lo do­sta lo­kal­nog film­skog is­ku­stva kla­sič­nih dro­ga – “Ko­li­ko od vas lju­di, mo­že ži­ve­ti bez fil­mo­va?” – i sa­ve­to­vao je da se od­mah na­pu­sti bi­o­ skop sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta. S ja­ge­om on je pro­šao ek­sta­tič­ko te­le­vi­zij­sko is­ku­stvo u ko­je­mu je isto­vre­me­no bio pri­su­tan u ce­lo­kup­nom spo­lja­šnjem sve­tu. Za TV-ge­ne­ra­ci­ju bra­će Mek Ke­na ta je opi­je­nost bi­la bez učin­ka. Oni su ot­kri­li saj­ber­spejs: ne­po­sred­nu pri­sut­nost ce­lo­kup­nog unu­tra­šnjeg sve­ta iz­van vla­ sti­tog du­ha – na­i­me, u no­voj apa­ra­tu­ri. Ono spo­lja­šnje, dru­go, ono što se na­la­zi iz­van po­zna­to­ga po­ka­zu­je se kao još neo­smi­ šlje­ni i neo­stva­re­ni teh­nič­ki me­dij. Pri­met­no je da su pod­jed­na­ ko Kejn, Ba­ro­uz kao i Mek Ke­na, svo­ja no­va is­ku­stva iz­vu­kli iz dro­ga ko­je su bi­le deo kul­tu­re bez teh­nič­kih me­di­ja. Sa­me su dro­ge bi­le ko­mu­ni­ka­cij­sko sred­stvo. Ka­da je svet pro­pat­ni pro­ iz­vod vir­tu­al­ne stvar­no­sti, beg iz nje nu­di mo­guć­nost iz­van­vir­ tu­al­nog is­ku­stva.

Is­ku­stvo pri­sut­no­sti pod dro­ga­ma ot­kri­va pred­o­se­ćaj ne­ po­zna­tog stro­ja. Do­kle god po­sto­je me­di­ji po­sto­ja­će i ‘pro­blem dro­ga’, tra­ži­će se iz­laz po­sred­stvom in­ten­zi­te­ta. Kon­zu­mi­ra­nje opi­ja­ta je, ta­ko sa­gle­da­no, uza­lud­ni po­ku­šaj istu­pa­nja iz me­di­ja.

To uspe­va kod onih ko­ji uzi­ma­ju he­roj­ske do­ze. Za one ko­ji­ma je do­volj­no mno­go ma­nje, dro­ge su pre spe­ci­fič­no sred­stvo ka­ ko bi se ra­di­lo jed­na­kom br­zi­nom, in­te­nzi­te­tom i kon­cen­tra­ci­ jom po­put mo­der­nih elek­tron­skih ure­đa­ja. Dro­ge po­u­ča­va­ju da ži­vot ni­je ni­šta vi­še ne­go niz me­dij­skih is­ku­sta­va i mo­guć­no­sti.

Pri­sut­nost u ak­tu­al­no­sti on­da is­klju­či­vo zna­či iz­mi­ca­nje vla­da­ ju­ćem me­di­ju. S dru­ge stra­ne, dro­ge bi, na­rav­no, mo­gle ima­ti i svo­je vla­sti­te na­me­ne u po­gle­du pro­ši­re­nja sve­sti.

Ke­i­ne Me­dien oh­ne Dro­gen, ke­i­ne Dro­gen oh­ne Me­dien, po­gla­vlje iz knji­ge, Der Da­ ten­dandy: Über Me­dien, New Age und Tec­hno­kul­tur 1994. Man­nhe­im: Bol­lmann

O auto­ru

BIL­WET / ADILK­NO (Stic­hting tot Be­vor­de­ring van Il­le­ga­le We­ten­schap / Fo­un­da­tion for the Advan­ce­ment of Il­le­gal Know­ led­ge/ Fon­da­ci­ja za di­stri­bu­ci­ju ile­gal­nih zna­nja) je osno­va­na 1983. go­di­ne kao ko­lek­tiv pet auto­ra. Či­ne je Ge­ert Lo­vink, Ar­jen Mul­ der, Bas Jan van Stam, Lex Vo­ut­ er­lut i Pa­tri­ci­ja Ri­e­mens. Iz­da­nak su skvo­ter­skog po­kre­ta i pi­rat­skih ra­di­ja u Am­ster­da­mu. Oblast nji­ho­vog in­ter­so­va­nja su me­di­ji i kri­tič­ka me­dij­ska te­or­ i­ja.

“Si­tu­a­uc­i­o­ni­stič­ka igra se raz­li­ku­je od kla­sič­nog kon­cep­ta igre po ra­di­kal­noj ne­ga­ci­ji ele­men­ta tak­mi­če­nja i ne­pri­sta­ja­nju na odvo­je­nost igre od sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta.”

23

Ekologijamedija Paolo Virno / pre­vod: M. S.

Brbljanje i znatiželja

N

24

a kra­ju, že­leo bih da se za­dr­žim na dva vr­lo po­zna­ta i ozlo­gla­še­na fe­no­me­na sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta ko­je je Mar­tin Haj­de­ger uz­di­gao u rang fi­lo­zof­ske te­me. Pre sve­ga, na br­blja­nje, od­no­sno na dis­kurs bez osnov­nog struk­tu­i­ra­nog ko­stu­ra, in­di­fe­rent­nog na­spram sa­dr­ža­ ja ko­jih se po­vre­me­no do­ti­če – za­ra­znom i bez­gra­nič­nom dis­kur­su. Za­ tim zna­ti­že­lji, od­no­sno ne­za­si­toj po­hle­pi za onim no­ vim kao ta­kvim. Či­ni mi se da su to dru­ga dva pre­di­ka­ ta ko­ja pri­pa­da­ju gra­ma­tič­kom su­bjek­tu “mno­štva”. Uz uslov, kao što će­te vi­de­ti, da se Haj­de­ge­ro­ve re­či po­ne­ kad ko­ri­ste pro­tiv Haj­de­ge­ra sa­mog. Ras­pra­vlja­ju­ći o “br­blja­nju” že­leo bih da se fo­ku­si­ram na da­lje raz­ra­đi­va­ nje od­no­sa mno­štvo/ver­bal­ni je­zik. Zna­ti­že­lja, pak, ima po­sla sa od­re­đe­nim epi­ste­mo­lo­škim vr­li­na­ma mno­štva (pod­ra­zu­me­va se da se ov­de ra­di sa­mo o spon­ta­noj i ne­pro­mi­šlje­noj epi­ste­mo­lo­gi­ji).

Haj­de­ger je br­blja­nje i zna­ti­že­lju ana­li­zi­rao u Bit­ku i vre­me­nu . Na njih se po­zi­va kao na ti­pič­ne ma­ni­fe­sta­ ci­je “ne­a­u­ten­tič­nog ži­vo­ta”. Nje­ga ka­rak­te­ri­še kon­for­ mi­stič­ko ni­ve­li­sa­nje sva­kog ose­ća­ja i raz­u­me­va­nja. U ta­kvom ži­vo­tu do­mi­ni­ra im­per­so­nal­na za­me­ni­ca “se”: ka­že se, ra­di se, mi­sli se ovo ili ono. Si­mon­do­no­vom ter­mi­no­lo­gi­jom re­če­no: ono pre­din­di­vi­du­al­no do­mi­ni­ ra sce­nom, in­hi­bi­ra­ju­ći sva­ku mo­gu­ću in­di­vi­du­a­ci­ju.

“Se” je ano­nim­na i sve­pro­ži­ma­ju­ća. Njo­me se hra­ne si­gur­no­sti ko­je nas ohra­bru­ju; ona ši­ri već op­šte pri­ hva­će­na mne­nja. Ona je bez­li­čan su­bjekt me­dij­ske ko­mu­ni­ka­ci­je. “Se” hra­ni br­blja­nje i po­kre­će neo­b­u­ zda­nu zna­ti­že­lju.

Taj br­blji­vac, nju­ška­lo “se” skri­va glav­nu cr­tu ljud­ skog eg­zi­sti­ra­nja: bi­va­nje u sve­tu. Pa­zi­te: pri­pa­da­ti sve­ tu ne zna­či o nje­mu ne­za­in­te­re­so­va­no kon­tem­pli­ra­ti.

Ovo pri­pa­da­nje pre sve­ga im­pli­ci­ra prag­ma­tič­nu uklju­ če­nost. Od­nos s mo­jim vla­sti­tim ži­vot­nim kon­tek­stom ne sa­sto­ji se sa­mo od spo­zna­ja i pred­sta­va, već od adap­ tiv­ne prak­se, tra­ga­nja za sklo­ni­štem, prak­tič­ne ori­jen­ta­ ci­je, i ma­ni­pu­la­tiv­nih in­ter­ven­ci­ja na objek­ti­ma ko­ji me okru­žu­ju. Po Haj­de­ge­ru auten­ti­čan ži­vot svoj do­sto­jan iz­raz pro­na­la­zi u ra­du. Svet je, na pr­vom me­stu, svet – ra­di­o­ni­ca, skup pro­iz­vod­nih sred­sta­va i ci­lje­va, te­a­tar op­šte spret­no­sti. Pre­ma Haj­de­ge­ru, br­blja­nje i zna­ti­že­ lja iz­vr­ću taj te­melj­ni od­nos sa sve­tom. Onaj ko br­blja

i ko se pre­pu­šta zna­ti­že­lji ne ra­di, skre­nuo je s pu­ta iz­vr­ša­va­nja ne­kog od­re­đe­nog za­dat­ka, su­spen­do­vao je bi­lo ka­kvu ozbilj­nu “bri­gu”. “Se”, osim što je ano­nim­no, ta­ko­đe se na­la­zi i u sfe­ri do­ ko­li­ce. Svet-ra­di­o­ni­ca tran­sfor­mi­sao se u svet-spek­takl.

Za­pi­taj­mo se: da li je isti­na da br­blja­nje i zna­ti­že­lja osta­ju s one stra­ne gra­ni­ce ra­da, da­kle u vre­me­nu po­sve­će­nom ra­zo­ no­di i do­ko­li­ci? Tre­ba li pret­po­sta­vi­ti da su te sklo­no­sti po­sta­le per­ja­ni­ca sa­vre­me­ne pro­iz­vod­nje u ko­joj pre­vla­da­va ko­mu­ni­ka­ tiv­no de­lo­va­nje i u ko­joj se mak­si­mal­no vred­nu­je spo­sob­nost sna­la­že­nja usred stal­nih ino­va­ci­ja?

Za­poč­ni­mo s br­blja­njem. Ono po­tvr­đu­je is­tak­nu­tu ulo­gu dru­štve­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, nje­zi­nu ne­za­vi­snost od bi­lo ka­kve ste­ ge ili pret­po­stav­ke, nje­nu pu­nu auto­no­mi­ju. Auto­no­mi­ju od una­pred de­fi­ni­sa­nih ci­lje­va, od li­mi­ti­ra­ju­ćih za­du­že­nja, od oba­ ve­ze za ver­nom re­pro­duk­ci­jom stvar­no­sti. Dis­kurs vi­še ne tra­ži spo­lja­šnju po­tvr­du u do­ga­đa­ji­ma na ko­je se od­no­si. On sam je sa­mo­do­volj­ni do­ga­đaj, oprav­dan sa­mom či­nje­ni­com što se do­ go­dio. Haj­de­ger pi­še: “S ob­zi­rom na pro­seč­nu ra­zu­mlji­vost, ko­ ja je već sa­dr­ža­na u is­ka­zi­ma go­vor­nog je­zi­ka, iz­re­če­ni go­vor se mo­že do­brim de­lom shva­ti­ti, bez po­tre­be da se slu­ša­lac udu­blju­ je u iz­vor­no raz­u­me­va­nje ono­ga o če­mu se go­vo­ri”. I na­sta­vlja: “Br­blja­nje je mo­guć­nost da se sve raz­um ­ e, a bez da se pret­hod­ no usvo­ji stvar o ko­joj je reč”.

Br­blja­nje sa­ka­ti re­fe­ren­ci­ja­li­stič­ku pa­ra­dig­mu. Ma­sov­ni me­di­ji po­ti­ču iz kri­ze te pa­ra­dig­me. Jed­nom oslo­bo­đe­ne oba­ ve­ze da tač­no ko­re­spon­di­ra­ju ne­je­zič­kom sve­tu, is­ka­zi se mo­gu mul­ti­pli­ko­va­ti do bes­ko­nač­no­sti, na­sta­ju­ći je­dan iz dru­gog. Br­ blja­nje je ne­u­te­me­lje­no. Ta ne­u­te­me­lje­nost ob­ja­šnja­va la­bi­lan i po­ne­kad is­pra­zan ka­rak­ter sva­ko­dnev­ne in­ter­ak­ci­je. Ipak, ta ista ne­u­te­me­lje­nost u sva­kom tre­nut­ku auto­ri­zu­je iz­na­la­že­nje i eks­pe­ri­men­ti­sa­nje sa no­vim dis­kur­si­ma. Ko­mu­ni­ka­ci­ja, ume­sto da od­ra­ža­va i pre­no­si ono što je­ste, sa­ma pro­iz­vo­di sta­nja stva­ri, do­tad ne­vi­đe­na is­ku­stva, no­ve či­nje­ni­ce. U is­ku­še­nju sam da ka­ žem ka­ko je br­blja­nje slič­no po­za­din­skoj bu­ci – po se­bi be­zna­čaj­ noj (za raz­li­ku od bu­ke ve­za­ne uz od­re­de­ne fe­no­me­ne, kao što je na pri­mer bu­ka mo­to­ci­kla ili bu­ši­li­ce), no, ko­ja ipak ocr­ta­va ne­sto iz če­ga se mo­gu iz­vu­ći sig­ni­fi­kant­ne va­ri­jan­te, neo­bič­ne mo­du­la­ci­je, ne­pred­vi­đe­ne ar­ti­ku­la­ci­je. Či­ni mi se da je br­blja­nje osnov­ni ma­te­ri­jal post­for­di­stič­ ke vir­tu­o­zno­sti. Vir­tu­oz je onaj ko­ji pro­iz­vo­di ne­što što se ne mo­že raz­lu­či­ti, a još ma­nje odvo­ji­ti od sa­mog či­na pro­iz­vod­nje.

Obi­čan go­vor­nik je vir­tu­oz par ex­cel­len­ce. Ali, sa­da to do­da­jem,

ne-re­fe­ren­ci­jal­ni go­vor­nik, od­no­sno go­vor­nik ko­ji, dok go­vo­ri, ne od­ra­ža­va ni jed­no sta­nje stva­ri, već od­re­đu­je no­va sta­nja vla­ sti­tim re­či­ma: to su oni ko­ji br­blja­ju, po Haj­de­ge­ru. Br­blja­nje je per­for­ma­tiv­no: kod nje­ga re­či od­re­đu­ju či­nje­ni­ce, do­ga­đa­je, sta­ nje stva­ri. Ili, ako vam je to bli­že: upra­vo se u br­blja­nju mo­že pre­ po­zna­ti osno­va per­for­ma­tiv­no­sti – ne “kla­dim se” ili “ku­nem se” ili “uzi­mam ovu že­nu za su­pru­gu”, već pre sve­ga u “go­vo­rim”.

U tvrd­nji “go­vo­rim” či­nim ne­što dok to go­vo­rim, i k to­me obe­ lo­da­nju­jem ono što či­nim dok to či­nim.

Su­prot­no ono­me što pret­po­sta­vlja Haj­de­ger, br­blja­nje ni­je sa­mo jed­na bed­na i pre­zri­va po­ja­va, već se iz­rav­no ti­če ra­da i dru­ štve­ne pro­iz­vod­nje. U mno­gim su fa­bri­ka­ma pre tri­de­set go­di­na sta­ja­li nat­pi­si ko­ji su na­re­đi­va­li “Ti­ši­na, ra­di se”. Onaj ko je ra­dio, ću­tao je. Po­če­lo bi se “br­blja­ti” tek na iz­la­zu iz fa­bri­ke ili kan­ce­ la­ri­je. Glav­na ino­va­ci­ja post­for­di­zma je ta da je on uveo je­zik u rad. Da­nas bi u ne­kim ra­di­o­ni­ca­ma mo­gli po­no­sno sto­ja­ti nat­pi­si obr­nu­ti od onih prie tri­de­set go­di­na: “Ra­di se, pri­čaj­te.”

Od rad­ni­ka se ne tra­ži od­re­đen broj stan­dard­nih fra­za, već ne­for­mal­no i flek­si­bil­no ko­mu­ni­ka­tiv­no de­lo­va­nje ko­je je u sta­ nju da se su­o­či s naj­ra­zli­či­ti­jim even­tu­al­no­sti­ma (i, na­rav­no, s pri­stoj­nom do­zom opor­tu­ni­zma). Ter­mi­ni­ma fi­lo­zo­fi­je je­zi­ka, re­kao bih da se ne po­kre­će pa­ro­le, već lin­gue, tj. sa­ma je­zič­ka kom­pe­ten­ci­ja, a ne nje­na spe­ci­fič­na pri­me­na. Ta kom­pe­ten­ci­ja, ili op­šta mo­guć­nost ar­ti­ku­la­ci­je bi­lo ka­kve vr­ste is­ka­za vla­sti­tu em­pi­rij­sku va­žnost sti­če upra­vo u in­for­ma­tič­kom br­blja­nju. Ta­ mo, u stva­ri, ni­je to­li­ko va­žno “šta se go­vo­ri”, ko­li­ko je va­žno ono ja­sno i jed­no­stav­no “mo­ći iz­go­vo­ri­ti”.

Pre­đi­mo sa­da na zna­ti­že­lju. I njen je su­bjekt ano­nim­no “se”, ne­u­pit­ni pro­ta­go­ni­sta “ne­a­u­ten­tič­nog ži­vo­ta”. I ona se, pre­ma Haj­de­ge­ru, na­la­zi iz­van rad­nog pro­ce­sa. “Vi­đe­nje”, ko­je je u ra­du do­vr­še­no po za­vr­šet­ku ne­kog po­seb­nog za­dat­ka, u slo­ bod­no vre­me po­sta­je ne­mir­no, ne­stal­no. Haj­de­ger pi­še: “Bri­ga se mo­že smi­ri­ti u smi­slu da se u od­mo­ru na­čas pre­ki­ne rad ili da je po­sao za­vr­šen. U od­ma­ra­nju bri­ga ne ne­sta­je, ali se otva­ra po­gled, ko­ji vi­še ni­je ve­zan uz svet de­la” (ibid.). Oslo­bo­đe­nje od sve­ta de­la či­ni da se “vi­zi­ja” hra­ni bi­lo či­me, bi­lo ka­kvim stva­ri­ ma, či­nje­ni­ca­ma, do­ga­đa­ji­ma, ali re­du­ko­va­nim na mno­go­broj­ ne spek­ta­kle.

Haj­de­ger ci­ti­ra Augu­sti­na, ko­ji je pro­veo za­di­vlju­ju­ću ana­li­ zu zna­ti­že­lje u de­se­toj gla­vi Is­po­ve­sti. Za Augu­sti­na je zna­ti­želj­ nik onaj ko­ji se pre­da­je con cu­pi­scen­tia ocu­i­o­rum, po­ho­ti po­gle­ da, tra­ga­ju­ći za do­ži­vlja­jem ne­čeg neo­bič­nog, pa čak i stra­hot­ nim spek­ta­klom: “Jer na­sla­da ide za onim što je le­po, zvuč­no, ugod­no, teč­no, glat­ko, a ra­do­zna­lost ide i za tim da is­ku­ša ono što se to­me pro­ti­vi, ne da tr­pi ne­u­god­nost, ne­go da iz po­žu­de is­ku­si i do­zna. [...] Ka­kav je užit­ka vi­de­ti na ras­tr­ga­nom mr­tva­

cu ono zbog če­ga bi se mo­ra­lo zgro­zi­ti? Pa ipak, ako ne­gdeg­de le­ži mr­tav čo­vek, na­gr­nu lju­di da se ža­lo­ste i da po­ble­de”. Augu­ stin i Haj­de­ger sma­tra­ju zna­ti­že­lju per­verz­nim i de­gra­di­ra­nim ob­li­kom lju­ba­vi za zna­njem. Reč je, da­kle, o epi­ste­mič­koj stra­ sti. Ona je ple­bej­ska pa­ro­di­ja bi­os the­o­re­ti­kos, kon­tem­pla­tiv­nog ži­vo­ta po­sve­će­nog či­stom zna­nju. Ni fi­lo­zof, a ni zna­ti­želj­nik ne­ma­ju prak­tič­ne in­te­re­se – obo­ji­ca te­že sa­mo­svr­ho­vi­toj spo­ zna­ji, vi­zi­ji bez ika­kvih spo­lja­šnjih ci­lje­va. Ali, kod zna­ti­že­lje ču­ la uzur­pi­ra­ju pre­ro­ga­ti­ve mi­sli: fi­zič­ke su oči, a ne me­ta­fo­rič­ke oči uma, one ko­je po­sma­tra­ju, is­tra­žu­ju, vred­nu­ju sve fe­no­me­ ne. Asket­ska se te­o­ri­ja tran­sfor­mi­še u vo­a­jer­sku “po­ma­mu za is­ku­stvom, za zna­njem”.

Haj­de­ge­rov je sud ko­na­čan: u zna­ti­že­lji se ugne­zdi­lo ra­di­kal­ no otu­đe­nje, a zna­ti­želj­ni­kom “is­klju­či­vo upra­vlja iz­gled sve­ta, na­čin bi­va­nja, u ko­me on na­sto­ji da se ota­ra­si vla­sti­tog bi­ti-usve­tu” Že­leo bih da taj Haj­de­ge­rov sud kon­fron­ti­ram s Be­nja­mi­ no­vim sta­ja­li­štem. U “Umet­nič­kom de­lu u do­bu svo­je teh­nič­ke re­pro­duk­ci­je”, Be­nja­min je pred­sta­vio svo­ju di­jag­no­zu im­per­so­ nal­nog “se”, na­či­na po­sto­ja­nja ma­sov­nog dru­štva, ukrat­ko “ne­ a­u­ten­tič­nog ži­vo­ta”. Druk­či­jom ter­mi­no­lo­gi­jom, raz­u­me se.

Do­šav­ši do bit­no raz­li­či­tih za­klju­ča­ka od Haj­de­ge­ra, Be­nja­min ono što Haj­de­ger raz­um ­ e kao pret­nju, do­ži­vlja­va kao obe­ća­nje ili ba­rem va­žnu pri­li­ku. Teh­nič­ka re­pro­duk­ti­bil­nost umet­no­sti i svih vi­do­va is­ku­stva re­a­li­zo­va­na od stra­ne ma­sov­nih me­di­ja ni­ je ni­šta dru­go do naj­pri­klad­ni­ji in­stru­ment za za­do­vo­lje­nje uni­ ver­zal­ne i sve­pro­ždi­ru­će zna­ti­že­lje. No, Be­nja­min upra­vo hva­li tu čul­nu “po­ma­mu za zna­njem”, tu “po­žu­du po­gle­da” ko­ju He­i­ deg­ger ocr­nju­je. Po­gle­daj­mo ovo ma­lo de­talj­ni­je.

Zna­ti­že­lja (za Haj­de­ge­ra) kao i teh­nič­ka re­pro­duk­ti­bil­nost (za Be­nja­mi­na) na­sto­je da po­ni­šte dis­tan­ce, da sve sta­ve na do­ hvat ru­ke (ili, bo­lje, na do­hvat po­gle­da). No, ta po­sve­će­nost bli­ zi­ni kod dvo­ji­ce auto­ra za­do­bi­ja su­prot­sta­vlje­na zna­če­nja. Za Haj­de­ge­ra – uko­li­ko iz­o­sta­ne mar­lji­va bri­ga o stva­ri­ma – pri­ bli­ža­va­nje ono­me što je da­le­ko i stra­no kao svoj je­di­ni re­zul­tat ima desk­truk­tiv­nu ne­ga­ci­ju per­spek­ti­ve: po­gled vi­še ne raz­li­ku­ je iz­me­đu “pr­vog pla­na” i “po­za­di­ne”. Kad sve stva­ri kon­ver­gi­ ra­ju u in­di­stink­tiv­nu bli­skost (kao što se to, pre­ma Haj­de­ge­ru, do­ga­đa zna­ti­želj­ni­ku), iz­o­sta­je sta­bil­no sre­di­šte iz ko­jeg bi se stva­ri mo­gle po­sma­tra­ti. Zna­ti­že­lja je slič­na le­te­ćem ći­li­mu ko­ ji se, iz­be­ga­va­ju­ći si­lu te­že, u ni­skom le­tu kre­će oko fe­no­me­na (bez da im se po­sve­ti).

Be­nja­min, na­pro­tiv, u po­gled ma­sme­dij­ske zna­ti­že­lje za­pi­ su­je “strast da­na­šnjih ma­sa ko­je te­že da se­bi stva­ri pri­bli­že pro­ stor­no i dru­štve­no, ko­li­ko i da pre­vla­da­ju je­din­stve­nost sva­ke da­to­sti po­se­za­njem za nje­nom re­pro­duk­ci­jom” . Za Be­nja­mi­na zna­ti­že­lja, kao pri­bli­ža­va­nje sve­tu, ši­ri i obo­ga­ću­je ljud­ske per­

25

Ekologijamedija cep­tiv­ne spo­sob­no­sti. Zna­ti­želj­ni­ko­va mo­bil­na vi­zi­ja re­a­li­zo­va­ na po­mo­ću mas-me­di­ja ne ogra­ni­ča­va se na pa­siv­nu re­cep­ci­ju spek­ta­kla ko­ja mu se nu­di, već, na­pro­tiv, uvek iz­no­va od­lu­ču­je šta će vi­de­ti, i šta za­vre­đu­je da iz­bi­je u pr­vi plan, a šta tre­ba da osta­ne u po­za­di­ni. Me­di­ji uve­žba­va­ju ču­la da gle­da­ju po­zna­to kao da je ne­po­zna­to, od­no­sno da opa­ža­ju “ogrom­nu i ne­pred­vi­ di­vu mar­gi­nu slo­bo­de” čak i u naj­tri­vi­jal­ni­jim i naj­re­pe­ti­tiv­ni­jim aspek­ti­ma sva­ko­dnev­nog is­ku­stva. Ali, oni isto­dob­no uve­žba­va­ ju ču­la i za in­verz­ni za­da­tak: da gle­da­ju ne­po­zna­to kao da je po­ zna­to, da na­vik­nuv­ši se na iz­o­sta­nak usta­lje­nih na­vi­ka po­sta­nu upo­zna­ti s onim neo­če­ki­va­nim i iz­ne­na­đu­ju­ćim.

Još jed­na zna­ko­vi­ta ana­lo­gi­ja. Ka­ko za Haj­de­ge­ra, ta­ko i za Be­nja­mi­na, zna­ti­želj­nik je uvek ras­tre­sen. On sve gle­da, pri­ma, is­pro­ba­va, ali bez ika­kvog po­sve­ći­va­nja pa­žnje. Čak i u tom slu­ča­ ju sud dvo­ji­ce auto­ra di­ver­gi­ra. Za Haj­de­ge­ra je ras­tre­se­nost, tj. ono što je ko­re­lat zna­ti­že­lji, očit do­kaz to­tal­ne ne­u­ko­re­nje­no­sti i to­tal­ne ne­a­u­ten­tič­no­sti. Ras­tre­sen je onaj ko ide uvek za raz­li­či­ tim, ali ekvi­va­lent­nim i me­đu­sob­no iz­me­nji­vim mo­guć­no­sti­ma.

Su­prot­no, Be­nja­min ja­sno hva­li upra­vo ras­tre­se­nost, opa­ža­ju­ći u njoj naj­e­fi­ka­sni­ji na­čin re­cep­ci­je jed­nog ve­štač­kog, teh­nič­ki is­kon­ stru­i­sa­nog is­ku­stva: “Ras­tre­se­no­šću ko­ju pru­ža umet­nost mo­že se la­ko kon­tro­li­sa­ti re­ši­vost no­vih za­da­ta­ka per­cep­ci­je. [...] Film ne po­ti­sku­je sa­mo kult­nu vred­nost /tj. kult umet­nič­kog de­la ka uni­kat­nog/ do­vo­de­ći pu­bli­ku u po­lo­žaj oce­nji­va­ča ko­ji od­lu­ču­je šta je u pr­vom, a šta u dru­gom pla­nu – već i ti­me što oce­nji­vač­ki stav u bi­os­ ko­pu ne zah­te­va pa­žnju. Pu­bli­ka [a­ko vam je dra­že, mno­štvo kao pu­bli­ka] je is­pi­ti­vač, ali ras­tre­se­ni“.

Ras­tre­se­nost je pre­pre­ka in­te­lek­tu­al­nom uče­nju. Ali stva­ri se ra­di­kal­no me­nja­ju kad je reč o čul­nom uče­nju: ovo po­to­nje je čak fa­vo­ri­zo­va­no i po­ten­ci­ra­no od stra­ne ras­tre­se­no­sti, od­no­ sno ona tra­ži od­re­đe­ni ste­pen dis­per­zi­je i ne­stal­no­sti. No do­bro, me­dij­ska zna­ti­že­lja je čul­no uče­nje teh­nič­ki re­pro­duk­ti­bil­nih ar­ te­fa­ka­ta, ne­po­sred­na per­cep­ci­ja in­te­lek­tu­al­nih pro­iz­vo­da, te­le­ sna vi­zi­ja znan­stve­nih pa­ra­dig­mi. Ču­la – ili, bo­lje, “po­žu­da oka” – usva­ja­ju ap­strakt­nu stvar­nost, od­no­sno kon­cep­te ma­te­ri­ja­li­ zo­va­ne u teh­ni­ka­ma, ne od­no­se­ći se pre­ma stvar­no­sti sa stra­ho­ po­što­va­njem, već se raz­me­ću­ći ras­tre­se­no­šću.

Zna­ti­že­lja (ras­tre­se­na) kao i br­blja­nje (ne­re­fe­ren­ci­jal­no) su atri­bu­ti sa­vre­me­nog mno­štva. Na­rav­no, atri­bu­ti bre­me­ni­ti dvo­ smi­sle­no­sti­ma. No, ne­iz­be­žni.

Na­slov or­gi­na­la: Gra­ma­ti­ca del­la mol­ti­tu­di­ne – Per una ana­lis­del­la for­me di vi­ta con­tem­po­ra­nee 2001.

Pre­vod je ra­đen sa iz­da­nja knji­ge na en­gle­skom Gram­mar of the Mul­ti­tu­de, stra­na 88 – 95; 2004 Se­mi­ot­ ext(e)

26

“Stva­ra­nje si­tu­ac­i­ja po­či­nje na ru­še­vi­na­ma mo­der­nog spek­ta­kla. La­ko je vi­de­ti do ko­je je me­re su­štin­ski prin­cip spek­ta­kla – ne­in­ter­ven­ci­ja – po­ve­zan sa otu­đe­njem sta­rog sve­ta. Na­su­prot to­me, naj­va­žni­ji re­vo­lu­ci­o­nar­ni eks­pe­ri­men­ti u kul­tu­ri te­ži­li su da raz­bi­ju po­sma­tra­če­vo po­i­sto­ve­ći­va­nje sa li­kom glav­nog ju­na­ka i da ga ta­ko na­ve­du na ak­tiv­no po­na­ša­nje, da sve svo­je spo­sob­no­sti sta­vi u slu­žbu re­vo­lu­ci­je sop­stve­nog ži­vo­ta.”

27

Ekologijamedija Mateo Paskvineli / pre­vod: Iva­na Ko­mlen­ski

Radikalne mašine naspram tehno carstva: od utopije do mreže Svako od nas je istinska mašina, svako od nas je konstruktivna mašina.

Toni Negri Tehničke mašine očigledno rade samo ako nisu neispravne. Sa druge strane, želeće mašine se neprekidno kvare tokom rada, i u stvari rade samo kada nisu ispravne.

Umetnost često ima korist od ovog svojstva tako što stvara istinske grupne fantazije u kojima se želeća proizvodnja koristi za kratak spoj unutar društvene proizvodnje, kao i za uplitanje u reproduktivne funkcije tehničkih mašina, uvodeći elemenat nefunkcionisanja. Žil Delez, Feliks Gatari, “Anti-Edip”

Š

28

ta je u stva­ri de­lje­nje zna­nja? Ka­ko funk­ci­o­ni­še eko­ no­mi­ja zna­nja? Gde je op­šti in­te­lekt na po­slu? Uzmi­ te na pri­mer ma­ši­nu za pra­vlje­nje ci­ga­re­ta. Ma­ši­na ko­ju vi­di­te je ob­je­di­nje­nje na­uč­nog zna­nja u pro­gram­ske i ma­šin­ske kom­po­nen­te, stva­ra­nje ma­ši­na za ko­mer­ci­ja­ li­zo­va­nu upo­tre­bu: ona auto­mat­ski upra­vlja pri­li­vom nov­ca i ro­be, za­me­nju­je čo­ve­ka me­đu sklop­ka­ma ko­ je su la­ke za ru­ko­va­nje, šti­ti pri­vat­no vla­sni­štvo, funk­ ci­o­ni­še na prin­ci­pu mi­ni­mal­ne kon­tro­le i ru­tin­skom ob­na­vlja­nju za­li­ha. Gde je ne­stao rad­nik u du­van­skoj in­du­stri­ji? Po­ne­kad uži­va u slo­bod­nom vre­me­nu. Po­ ne­kad kom­pa­ni­ja ko­ja po­se­du­je la­nac di­stri­bu­ci­je me­ nja nje­ga za ma­ši­nu. Na me­stu rad­ni­ka u du­van­skoj in­du­stri­ji, če­sto se sre­će teh­ni­čar. Da­le­ko od to­ga da me­nja­mo Mark­sov Frag­ment o ma­ši­na­ma u Frag­ment o ma­ši­na­ma za ci­ga­re­te, ovaj ne­zdra­vi pri­mer ima za cilj da po­ka­že ka­ko post­for­dov­ske te­o­ri­je ži­ve oko nas i ka­ko su ma­te­ri­jal­ne ili ap­strakt­ne ma­ši­ne iz­gra­đe­ne

ko­lek­tiv­nom in­te­li­gen­ci­jom or­gan­ski po­ve­za­ne sa bu­ji­com eko­ no­mi­je i na­ših po­tre­ba.

Tre­ba­lo bi da go­vo­ri­mo o ko­lek­tiv­nim in­te­lek­ti­ma pre ne­ go o ko­lek­tiv­nom in­te­lek­tu. Po­sto­je vi­še­stru­ke for­me ko­lek­tiv­ne in­te­li­gen­ci­je. Ne­ke mo­gu po­sta­ti to­ta­li­tar­ni si­ste­mi, po­put voj­ no-uprav­ne ide­o­lo­gi­je Mic­ro­soft kom­pa­ni­je. Dru­ge mo­gu bi­ti ote­lo­tvo­re­ne u so­ci­jal­no de­mo­krat­skim bi­ro­kra­ti­ja­ma, u apa­ra­tu po­li­cij­ske kon­tro­le, u pro­ra­ču­ni­ma spe­ku­la­to­ra na tr­ži­štu, u ar­hi­ tek­tu­ri na­ših gra­do­va (sva­ko­ga da­na ho­da­mo po ka­me­nu ko­lek­ tiv­ne in­te­li­gen­ci­je). U Odi­se­ji 2001, kao i u fil­mu Ma­trix, mo­zak ma­ši­na se raz­vi­ja od sa­mo­sve­snog do tač­ke ka­da že­li da se ota­ra­ si čo­ve­ka. Sa dru­ge stra­ne, “do­bre” ko­lek­tiv­ne in­te­li­gen­ci­je pro­ iz­vo­de me­đu­na­rod­ne mre­že sa­rad­nje kao što je to mre­ža glo­bal­ nog po­kre­ta, za­vi­snih rad­ni­ka, stva­ra­la­ca bes­plat­nih pro­gra­ma, ak­ti­vi­zma me­di­ja. One ta­ko­đe omo­gu­ća­va­ju ši­re­nje zna­nja na uni­ver­zi­te­ti­ma, da­ju po­vla­sti­ce kre­a­tiv­nim po­je­din­ci­ma, uče­stvu­ ju u pla­ni­ra­nju ur­ba­ni­zma, na­ra­ci­ji i stva­ra­nju li­ka slo­bo­de. Iz ge­o­po­li­tič­ke per­spek­ti­ve mo­že­mo se­be pre­po­zna­ti u ne­koj Fi­lip Di­ko­voj na­uč­no-fan­ta­stič­noj pa­ra­no­ji: ze­mljom do­mi­ni­ra jed­na in­te­li­gen­ci­ja, ali unu­tar nje se od­vi­ja rat iz­me­dju dve Or­ga­ni­za­ci­ je op­šteg in­te­lek­ta, su­pro­sta­vlje­ne, a ipak is­pre­ple­ta­ne.

Na­vik­nu­ti na tra­di­ci­o­nal­ne for­me pred­sta­vlja­nja glo­bal­ nog po­kre­ta, ni­smo us­pe­li da išta shva­ti­mo o no­vim su­ko­bi­ma pro­duk­ci­ja. Za­bri­nu­ti zbog ra­to­va im­pe­ri­ja, ne po­štu­je­mo cen­ tral­nost ove bor­be. Sle­de­ći Ma­nu­e­la Ka­ste­la de­fi­ni­še­mo po­kret kao iden­ti­tet ot­po­ra ko­ji ne uspe­va da po­sta­ne iden­ti­tet pro­jek­ ta. Ni­smo sve­sni uda­lje­no­sti iz­me­đu glo­bal­nog po­kre­ta i cen­tra pro­iz­vod­nje ka­pi­ta­li­zma. Pa­ra­fra­zi­ra­ju­ci Pa­o­la Vir­na, ka­že­mo da već ima pre­vi­še po­li­ti­ke u no­vim for­ma­ma pro­iz­vod­nje po­li­ ti­ke po­kre­ta da bi se još uvek uži­va­lo u bi­lo kom auto­nom­nom do­sto­jan­stvu.(1) Do­ga­đa­ji iz 1977. (ne sa­mo u Ita­li­ji već i u raz­do­blju pan­ka) su sank­ci­o­ni­sa­li kraj “re­vo­lu­ci­on ­ ar­ne” pa­ra­dig­me i po­čet­ka po­ kre­ta da­ju­ći pro­stor kon­flik­ti­ma u po­lju ko­mu­ni­ka­ci­je, me­di­ja i pro­duk­ci­ji li­ko­va. Ovih da­na ot­kri­va­mo da “po­kret” kao for­mat tre­ba da se pre­va­zi­đe u ko­rist for­ma­ta mre­že.

Tri vr­ste ak­ci­je, do­bro odvo­je­ne u XIX ve­ku – rad, po­lit­ ka, umet­nost – su sa­da in­te­gri­sa­ne u je­dan stav i cen­tral­ni su deo sva­kog pro­duk­tiv­nog pro­ce­sa. Da­nas da bi ra­dio, ba­vio se po­li­ti­kom ili pro­iz­vo­dio li­ko­ve, po­je­di­nac mo­ra da ima ogrom­ nu struč­nost. Ovo zna­či da smo svi rad­ni­ci-umet­ni­ci-ak­ti­vi­sti, ali ta­ko­đe zna­či da se voj­ne fi­gu­re pre­pli­ću sa umet­nič­kim, i da

se ta­kva struč­nost for­mi­ra sa­mo u pro­sto­ru ko­ji je sfe­ra ko­lek­ tiv­nog in­te­lek­ta.

Još od Mark­so­vog “Grun­dris­se”, op­šti in­te­lekt je pa­tri­jarh fa­mi­li­je kon­cep­ta ko­ji su broj­ni­ji i po­kri­va­ju ve­li­ki di­ja­pa­zon te­ ma: eko­no­mi­ju ba­zi­ra­nu na zna­nju, dru­štvo in­for­ma­ci­ja, kog­ni­ tiv­ni ka­pi­ta­li­zam, ne­ma­te­ri­ja­lan rad, ko­lek­tiv­nu in­te­li­gen­ci­ju, kre­at­ iv­nu kla­su, kog­ni­ta­ri­jat, ši­re­nje zna­nja i post­for­di­zam. U po­ sled­njih par go­di­na po­li­tič­ki lek­si­kon se obo­ga­tio is­pre­ple­te­nim kri­tič­kim oru­đem ko­je pre­vr­će­mo po ru­ka­ma, pi­ta­ju­ći se ko­ja je nji­ho­va stvar­na svr­ha. Za­rad jed­no­stav­no­sti, ubra­ja­li smo sa­mo ter­mi­ne ko­je su na­sle­di­li Pro­sve­će­nost, spe­ku­la­tiv­ni, an­ge­li­stič­ki, go­to­vo neo­g­no­stič­ki pri­stup. Ali re­al­nost je mno­go slo­že­ni­ja i mi če­ka­mo no­ve for­me ko­je će go­vo­ri­ti za se­be o ulo­zi ko­ju unu­tar istog po­lja ima­ju za­hva­lju­ju­ći že­lji, te­lu, este­ti­ci, bi­op ­ o­li­ti­ci. Ta­ ko­đe, se­ća­mo se sva­đe kong­ni­tiv­nih na­spram za­vi­snih rad­ni­ka, dva li­ca iste me­da­lje ko­ju oni u or­ga­ni­za­ci­ji lan­ca rad­ni­ka opi­su­ ju kao “kog­ni­tiv­ni rad­ni­ci su mre­žni rad­ni­ci a za­vi­sni rad­ni­ci su upra­vlja­ni mre­žom, pr­vi su mo­zak, a dru­gi su la­nac: ovi pr­vi su pr­vo za­ve­de­ni a po­tom na­pu­šte­ni od stra­ne kom­pa­ni­ja i tr­ži­šta fi­nan­si­ja, dru­gi su uvu­če­ni u kom­pa­ni­je i stvo­re­ni flek­si­bil­nim uti­ca­jem pri­li­va glo­bal­nog ka­pi­ta­la.”(2) Stvar je u to­me da mi tra­ga­mo za no­vim ko­lek­tiv­nim agen­ tom i no­vom tač­kom apli­ka­ci­je ume­sto zar­đa­le re­vo­lu­ci­o­nar­ne po­lu­ge. Uspeh kon­cep­ta mno­štva ta­ko­đe od­ra­ža­va po­sto­je­ću dez­ o­ri­jen­ta­ci­ju. Kri­tič­ka mi­sao ne­pre­kid­no tra­ga za iz­mi­šlja­njem ko­ lek­tiv­nog iz­vo­đa­ča ko­ji bi ob­je­di­nio Ze­it­ge­ist i mo­že­mo se vra­ti­ti u isto­ri­ju re­kon­stru­i­šu­ći na­gla­še­ne for­me sva­ke pa­ra­dig­me po­li­ tič­kog de­lo­va­nja: ma­nje vi­še ko­lek­tiv­ni dru­štve­ni agent, ma­nje vi­še ver­ti­kal­na or­ga­ni­za­ci­ja, ma­nje vi­še uto­pij­ski cilj. Pro­le­te­ri­jat i mno­štvo, par­ti­ja i po­kret, re­vo­lu­ci­ja i sa­mo­or­ga­ni­za­ci­ja.

Po­sto­je­će vi­đe­nje op­šteg in­te­lek­ta (ili ka­ko god ga že­li­te zva­ti) de­lu­je kao da je ko­lek­tiv­ni agent, nje­go­va for­ma je mre­ ža, nje­go­vo po­lje de­lo­va­nja je bi­o­po­li­tič­ki spek­ta­ku­lar­no kog­ni­ tiv­ni ka­pi­ta­li­zam.

Ne go­vo­ri­mo ov­de o mno­štvu, za­to što je to, od­jed­nom, su­vi­še ot­men i vi­so­ko­pa­ran kon­cept, na­sled­nik fi­lo­so­fi­je to­kom sto­le­ća, če­sto do­zi­van uz mar­še­ve i me­ga­fo­ne. Kon­cept mno­štva se vi­še po­ka­zao ko­ri­snim za is­te­ri­va­nje iden­ti­tar­nih pre­ten­zi­ja glo­bal­nog po­kre­ta, ne­go što je ko­struk­tiv­no oru­đe. Pars con­ stru­ens (sa­stav­ni deo) će bi­ti za­da­tak op­šteg in­te­lek­ta: fi­lo­so­fi po­put Pa­o­la Vir­na ka­da mo­ra­ju da pro­na­đu op­šte osno­ve, iz­gu­ blje­ne ko­lek­tiv­ne agen­te, re­kon­stru­i­šu ko­lek­tiv­nu in­te­li­gen­ci­ju i ko­o­pe­ra­ci­ju ko­je pro­is­ti­ču iz mno­štva, či­ne­ći nje­go­vu kon­sti­ tu­i­tiv­nu ka­rak­te­ri­sti­ku.

U dru­ga­či­joj pa­ra­no­id­noj pri­či, za­mi­šlja­mo da je teh­no­lo­gi­ ja po­sled­nja na­sled­ni­ca se­ri­je ko­lek­tiv­nih age­na­ta, ge­ne­ri­sa­nih u isto­ri­ji po­put ba­bu­ška lut­ke: re­li­gi­ja-te­ol­o­gi­ja-fi­lo­so­fi­ja-ide­o­

lo­gi­ja-na­u­ka-teh­no­lo­gi­ja. Dru­gim re­či­ma, sa in­for­ma­tiv­nim i in­te­lek­tu­al­nim teh­no­lo­gi­ja­ma isto­ri­ja mi­sli je uslo­že­na, čak iako pam­ti­mo sa­mo po­sled­nju epi­zo­du ove se­ri­je, to jest mre­žu ko­ja ob­je­di­nju­je sno­ve pret­hod­nih po­li­tič­kih ge­ne­ra­ci­ja.

Ka­ko smo do­šli do sve­ga ovo­ga? Mi smo na tač­ki pri­bli­ža­ va­nja dva raz­li­či­ta isto­rij­ska pod­ruč­ja: na jed­noj stra­ni, na­sle­đe isto­rij­ske avan­gar­de ko­je se is­po­lja­va u sin­te­zi este­ti­ke i po­li­ti­ke; bor­be ‘68 i ‘77 go­di­ne ko­je su stvo­ri­le pro­stor za kon­flik­te van fa­ bri­ka; na dru­goj stra­ni, pri­bli­ža­va­nje ima­gi­nar­nog i ko­mu­ni­ka­ci­ je, hi­per­tro­fi­ja pri­zo­ra dru­štve­no­sti, eko­no­mi­ja bren­da, tran­sfor­ ma­ci­ja for­di­stič­kog na­jam­nog ra­da u post­for­di­stič­ki auto­nom­ni ne­po­uz­ da­ni rad; re­vo­lu­ci­ja in­for­ma­ci­ja i po­ja­vlji­va­nje in­ter­ne­ta, mre­žna eko­no­mi­ja i uto­pi­ja pre­tvo­re­na u teh­no­lo­gi­ju.

Ne­ki opa­ža­ju po­sto­je­ći mo­me­nat kao ži­vo­pi­snu svet­sku mre­žu, ne­ki ga opa­ža­ju kao neo­d­re­đe­ni oblak, ne­ki kao no­vi vid eks­plo­a­ta­ci­je, ne­ki kao mo­guć­nost. Da­nas gu­sti­na do­sti­že svo­ju kri­tič­nu ma­su for­mi­ra­ju­ći glo­bal­nu ra­di­kal­nu kla­su na ras­kr­šću pod­ruč­ja ak­ti­vi­zma, ko­mu­ni­ka­ci­je, umet­no­sti, mre­žne teh­no­lo­ gi­je i ne­za­vi­snih is­tra­ži­va­nja. Šta zna­či bi­ti pro­duk­ti­van i pro­jek­ tu­a­lan, na­pu­sti­ti pu­ku re­pre­zen­ta­ci­ju kon­flik­ta i re­pre­zen­ta­tiv­ ne for­me po­li­ti­ke?

Po­sto­ji he­ge­mo­na me­ta­fo­ra u po­li­tič­koj de­ba­ti, u sve­tu umet­ no­sti, u fi­lo­so­fi­ji, u me­dij­skom kri­ti­ci­zmu, u mre­žnoj kul­tu­ri, a to je bes­plat­ni pro­gram. Ču­je­mo ka­ko se to na­vo­di na kra­ju sva­ke in­ter­ven­ci­je ko­ja u se­bi ima pro­blem ti­pa šta tre­ba ura­di­ti (ali ta­ ko­đe i u član­ci­ma ko­ji se ti­ču stra­te­škog mar­ke­tin­ga), dok slič­na me­ta­fo­ra jav­nog po­re­kla za­ga­đu­je sve di­sci­pli­ne: jav­no po­re­klo ar­hi­tek­tu­re, knji­žev­no­sti, de­mo­kra­ti­je, gra­do­va…

Pro­gra­mi su ne­ma­te­ri­jal­ne ma­ši­ne. Me­ta­fo­ra bes­plat­nog pro­ gra­ma je ta­ko jed­no­stav­na po svo­joj ne­ma­te­ri­jal­no­sti da če­sto ne uspe­va da se su­ko­bi sa stvar­nim sve­tom. Čak iako zna­mo da je to do­bra i is­prav­na stvar, pi­ta­mo po­le­mič­ki: šta će se pro­me­ni­ti ka­da svi kom­pju­te­ri na sve­tu bu­du ima­li bes­pla­tan pro­gram? Naj­ in­te­re­sant­ni­ji aspekt mo­de­la bes­plat­nog pro­gra­ma je ogrom­na za­jed­nič­ka mre­ža na­pra­vlje­na od stra­ne pro­gra­me­ra na glo­bal­ nom pla­nu, ali na ko­je dru­ge kon­kret­ne pri­me­re mo­že­mo da se po­zo­ve­mo ka­da go­vo­ri­mo o pred­la­ga­nju no­vih for­mi de­lo­va­nja u stvar­nom sve­tu, a ne sa­mo u di­gi­tal­nom do­me­nu?

Se­dam­de­se­tih go­di­na De­le­uz­ e i Gu­at­ta­ri su po­sma­tra­li imi­ ta­ci­ju in­du­strij­skog ob­li­ka pro­iz­vod­nje. Ko­nač­no je hi­dra­ul­ič­ni ma­te­ri­ja­li­zam go­vo­rio o že­lja­ma, re­vo­lu­ci­ji, ce­li­ba­tu, rat­nim ma­ ši­na­ma a ne o onim re­pre­zen­ta­tiv­nim ili ide­o­lo­škim.(3) Kog­ni­ti­van rad pro­iz­vo­di sve vr­ste ma­ši­na, ne sa­mo pro­ gram: elek­tron­ske ma­ši­ne, na­ra­tiv­ne ma­ši­ne, re­klam­ne ma­ši­ne, po­sred­nič­ke ma­ši­ne, funk­ci­o­nal­ne ma­ši­ne, spi­ri­ti­stič­ke ma­ši­ne,

29

Ekologijamedija dru­štve­ne ma­ši­ne, po­žud­ne ma­ši­ne.U XIX ve­ku de­fi­ni­ci­ja ma­ši­ ne se od­no­si­la na ure­đaj ko­ji tran­sfor­mi­še ener­gi­ju.U XX ve­ku Tu­rin­go­va ma­ši­na – osno­va svih kom­pju­te­ra – je po­če­la sa in­ ter­pre­ta­ci­jom in­for­ma­ci­je u for­mi se­kven­ci od 0 do 1. Na­su­prot to­me, za De­le­za i Ga­ta­ri­ja že­le­ća ma­ši­na pro­iz­vo­di, pre­ki­da i pra­ vi fluk­se­ve i bez od­mo­ra pro­iz­vo­di stvar­nost.

Da­nas mi pred­sta­vlja­mo ma­ši­nu kao ele­men­tar­nu for­mu op­šteg in­te­lek­ta, kao sva­ko me­sto spa­ja­nja mre­že ko­lek­tiv­ne in­te­ li­gen­ci­je, kao sva­ki ma­te­ri­jal­ni ili ne­ma­te­ri­jal­ni dis­po­zi­tiv ko­ji or­ gan­ski me­đu­sob­no po­ve­zu­je fluk­se­ve eko­no­mi­je i na­ših že­lja.

Na vi­šem ni­vou, mre­ža, sa­ma po se­bi, se mo­že sma­tra­ti me­ ga ma­ši­nom ko­ja je spoj dru­gih ma­ši­na, čak i mno­go­broj­nost po­ sta­je ma­šin­ska, kao što su to na­pi­sa­li Ne­gri i Hart u Im­pe­ri­ji: “Mno­štvo ko­ri­sti ma­ši­ne ne sa­mo za pro­iz­vod­nju, već to isto mno­štvo sa­mo po se­bi po­sta­je ma­ši­na po­što je na­čin pro­iz­ vod­nje u ve­li­kom po­ra­stu in­te­gri­san u psi­hu i te­lo mno­štva. U ovom kon­tek­stu, po­nov­no odva­ja­nje zna­či ima­ti slo­bo­dan pri­ stup i kon­tro­lu nad zna­njem, in­for­ma­ci­jom, ko­mu­ni­ka­ci­jom i uti­ca­ji­ma jer su oni ne­ki od pri­mar­nih sred­sta­va bi­o­po­li­tič­ke pro­ duk­ci­je.Sa­mo za­to sto su ove pro­duk­tiv­ne ma­ši­ne in­te­gri­sa­ne u mno­štvo ne zna­či da mno­štvo ima kon­tro­lu nad nji­ma. Pre će bi­ti da to sve či­ni nji­ho­vo otu­đe­nje ra­nji­vi­jim i opa­ki­jim. Pra­vo da se po­no­vo odvo­ji od ma­ši­na je stvar­no pra­vo mno­štva ko­je se ogle­da u sa­mo­kon­tro­li i auto­nom­noj sa­mo­pro­duk­ci­ji.”(4) Dru­gim re­či­ma, u post­for­di­zmu fa­bri­ke su iza­šle iz fa­bri­ka i ce­lo dru­štvo je po­sta­lo fa­bri­ka.Iona­ko ma­šin­sko mno­štvo go­ vo­ri o to­me da po­sto­je­će ru­še­nje pro­duk­tiv­nog si­ste­ma u auto­ nom­no pod­ruč­je mo­že bi­ti mo­gu­će ve­o­ma br­zo, is­klju­ču­ju­ći mno­štvo iz ka­pi­tal­nih ko­man­di. Ali ova ope­ra­ci­ja ni­je ta­ko jed­ no­stav­na u tra­di­ci­on ­ al­nom smi­slu ‘po­nov­nog odva­ja­nja na­či­na pro­iz­vod­nje’. Za­što?

30

Dok je isti­ni­ta tvrd­nja da je da­nas glav­no sred­stvo ra­da mo­ zak i da se rad­ni­ci mo­gu od­mah po­no­vo odvo­ji­ti od na­či­na pro­iz­ vod­nje, ta­ko­đe je isti­na da su kon­tro­la i eks­plo­a­ta­ci­ja u dru­štvu po­sta­le ne­ma­te­ri­jal­ne, kog­ni­tiv­ne, mre­žno po­ve­za­ne. Ni­je sa­mo po­ras­tao op­šti in­te­lekt mno­štva, već i op­šti in­te­lekt Im­pe­ri­je.

Rad­ni­ci, na­o­ru­ža­ni svo­jim kom­pju­te­ri­ma, mo­gu po­no­vo odvo­ ji­ti na­čin pro­duk­ci­je, ali sa­mo što dig­nu nos od svo­jih sto­lo­va mo­ra­ju se su­o­či­ti sa God­zi­lom ko­ga ni­su pred­vi­de­li, God­zi­la op­ šteg in­te­lek­ta ne­pri­ja­te­lja.

Kao što nam to ka­že Bi­fo pri­se­ća­ju­ći se Or­ve­la, u na­šem post de­mo­krat­skom sve­tu (ili ako vam se vi­še svi­đa, Im­pe­ri­ji) me­na­dže­ri su se do­če­pa­li ko­man­de: “Ka­pi­ta­li­zam ne­sta­je, ali ga So­ci­ja­li­zam ne za­me­nju­je. Ono što se sa­da po­ma­lja je no­va vr­ sta pla­ni­ra­nog, cen­tra­li­zo­va­nog dru­štva ko­je ne­će bi­ti ni­ti ka­pi­

ta­li­stič­ko ni u bi­lo kom pri­hva­tlji­vom smi­slu re­či, de­mo­krat­sko.

Vla­da­ri ovog no­vog dru­štva bi bi­li lju­di ko­ji efek­tiv­no kon­tro­li­šu na­čin pro­iz­vod­nje a to su: po­slov­ni iz­vr­ši­o­ci, teh­ni­ča­ri, bi­ro­kra­ te i voj­ni­ci, spo­je­ni od stra­ne Bur­na­ma pod ime­nom me­na­dže­ri.

Ovi lju­di će eli­mi­ni­sa­ti sta­ru ka­pi­ta­li­stič­ku kla­su, slo­mi­ti rad­nič­ ku kla­su, i ta­ko or­ga­ni­zo­va­ti dru­štvo da sva moć i eko­nom­ske pri­vi­le­gi­je osta­nu u nji­ho­vim ru­ka­ma. Pri­vat­no vla­sni­štvo će se uki­nu­ti, ali za­jed­nič­ka svo­ji­na ne­će bi­ti po­no­vo us­po­sta­vlje­na.

No­va me­na­džer­ska dru­štva se ne­će sa­sto­ja­ti od kr­plje­nja ma­lih, ne­za­vi­snih dr­ža­va, već od ve­li­kih su­per­dr­ža­va, gru­pi­sa­nih oko glav­nih in­du­strij­skih cen­ta­ra u Evro­pi, Azi­ji i Ame­ri­ci. Po unu­ tra­šnjem sa­sta­vu sva­ko dru­štvo će bi­ti hi­je­rar­hij­sko, sa ari­sto­kra­ ti­jom ta­le­na­ta na vr­hu i ve­li­kim bro­jem ro­bo­va na dnu.”(5) Na po­čet­ku smo spo­me­nu­li dve in­te­li­gen­ci­je ko­je se su­o­ ča­va­ju na sve­tu i for­me u ko­ji­ma se one ma­ni­fe­stu­ju. Mno­štvo funk­ci­o­ni­še kao ma­ši­na za­to što je ono unu­tar še­me, dru­štve­ni pro­gram, ko­ji je smi­šljen za eks­plo­a­ta­ci­ju svo­je ener­gi­je i ide­ja.

Za­tim, teh­no me­na­dže­ri (jav­ni, pri­vat­ni ili voj­ni) su oni ko­ji, bi­ lo da je to sve­sno ili ne, pla­ni­ra­ju i kon­tro­li­šu ma­ši­ne ko­je či­ne lju­di ko­ji su sklo­plje­ni jed­ni sa dru­gi­ma. San o op­štem in­te­lek­ tu ra­đa mon­stru­me.

U po­re­đe­nju sa pro­ži­ma­ju­ćim neo­li­be­ral­nim teh­no me­nadž­ men­tom, in­te­li­gen­ci­ja glo­bal­nog po­kre­ta ima ma­li zna­čaj. Šta da se ra­di? Po­treb­no je iz­u­me­ti istin­ski re­vo­lu­ci­o­nar­no ra­di­kal­ne ma­ši­ne ko­je bi se po­sta­vi­le u no­dal­ne tač­ke mre­že i su­o­či­ti se sa op­štim in­te­lek­tom ko­ji upra­vlja im­pe­ri­jal­nim me­ta ma­ši­na­ma.

Pre ne­go što ovo ura­di­mo, mo­ra­mo bi­ti sve­sni gu­sti­ne “in­te­li­ gen­ci­je” kon­cen­tri­sa­ne u sva­kom ar­ti­klu, or­ga­ni­za­ci­ji, po­ru­ci i me­di­ju, u sva­koj ma­ši­ni post­mo­der­nog dru­štva.

Ne­moj­te mr­ze­ti ma­ši­ne, bu­di­te ma­ši­na. Ka­ko mo­že­mo pre­ tvo­ri­ti de­lje­nje zna­nja, oru­đa, i pro­sto­ra u no­ve re­vo­lu­ci­o­nar­no ra­di­kal­ne pro­duk­tiv­ne ma­ši­ne, iz­van na­du­va­nih bes­plat­nih pro­ gra­ma? Ovo je iza­zov ko­ji se ne­ka­da dav­no zvao po­nov­no odva­ ja­nje na­či­na pro­iz­vod­nje Da li će glo­bal­no ra­di­kal­na kla­sa us­pe­ti da iz­u­me dru­štve­ne ma­ši­ne ko­je mo­gu iza­zva­ti ka­pi­tal i funk­ci­o­ni­sa­ti kao pod­ruč­je auto­no­mi­je i auto­po­e­zi­sa? Ra­di­kal­ne ma­ši­ne ko­je su spo­sob­ne da se su­o­če sa teh­no-me­na­džer­skom in­te­li­gen­ci­jom i im­pe­ri­jal­ nim me­ta-ma­ši­na­ma ko­je su ras­po­re­đe­ne svu­da oko nas? Meč Mno­štva pro­tiv Im­pe­ri­je po­sta­je meč ra­di­kal­nih ma­ši­na pro­tiv im­pe­ri­jal­nih teh­no ču­do­vi­šta.

Ci­ta­ti:

1) Pa­o­lo Vir­no, A Gram­mar of the Mul­ti­tu­de, Se­mi­o­text(e), New York 2004. Or­gi­nal­no iz­da­nje, Gram­ma­ti­ca del­la mol­ti­tu­di­ne, De­ri­ve Ap­pro­di, Ro­ma 2002.

2) Cha­in­wor­kers, Il pre­cog­ni­ta­ri­at­ o. L’euro­pre­ca­ri­at­ o si è sol­le­va­to, 2003, ob­ja­vlje­no na: www.re­kom­bi­nant.org/ar­tic­le.php?sid=2184. vi­de­ti ta­ko­đe www.cha­in­wor­kers. org i www.in­ven­ta­ti.org/ma­il­man/li­stin­fo/pre­cog 3) Gil­les De­le­u­ze, Fe­lix Gu­at­ta­ri, L’an­ti-Oedi­pe, Les Édi­ti­ons De Mi­nu­it, Pa­ris 1972. http://www.re­pu­bli­cart.net pre­vod na srp­ski: 4) Mic­hael Hardt, An­to­nio Ne­gri, Em­pi­re, Har­vard Uni­ver­sity Press, Cam­brid­ge MA 2000. pre­vod na srp­ski: 5) Ge­or­ge Or­well, Se­cond Tho­ughts on Ja­mes Bur­nham, 1946, ci­ti­ra­no u Fran­co “Bi­fo” Be­rar­di, Il to­ta­li­ta­ri­smo tec­no-ma­na­ge­ri­a­le da Bur­nham a Bush, 2004, ob­ja­vlje­no www.re­kom­bi­nant.org/ar­tic­le.php?sid=2241. http://www.re­pu­bli­cart.net

31

Manifesti Sve što je čvrsto i postojano pretvara se u dim, sve što je sveto biva oskrnavljeno i ljudi su naposletku prisiljeni da na svoj životni položaj i na svoje međusobne odnose pogledaju trezvenim očima.

Manifesti Mateo Paskvineli / Manifest za urbanu televiziju

33

Ma­teo Pa­skvi­ne­li / pre­vod: M. S.

Manifest za urbanu televiziju Ka participativnoj demokratiji masovnih medija ili realizacija prve televizije otvorenog pristupa!

34

Manifesti

1. Scenario: nezavisna komunikacija i medijski monopol

N

o­vi tip me­dij­ske kul­tu­re kru­ži sve­tom!

Po­sle tra­di­ci­nal­nih sred­sta­va slo­bod­nog ko­mu­ni­ci­ra­nja kao što su ra­dio i In­ter­net, da­nas pro­na­la­zi­mo na sto­ti­ne eks­pe­ri­me­ na­ta ko­ji u igru po­no­vo uklju­ču­ju tzv “sta­re” me­di­je kao što su: ne­za­vi­sna te­le­vi­zi­ja, ulič­ni i sa­te­lit­ski vi­deo ka­na­li i web te­le­vi­ zi­jai. Ovaj te­le­vi­zij­ski vi­deo ak­ti­vi­zam ro­đen je kao al­ter­na­ti­va glo­bal­nom mo­no­po­lu kor­po­ra­tiv­ne te­le­vi­zi­je.

Mi ve­ru­je­mo da je da­na­šnje dru­štvo do­sti­glo de­mo­krat­sku zre­lost te kul­tu­ral­no i teh­nič­ko zna­nje za sa­mo­or­ga­ni­zo­va­nje vla­sti­tih me­di­ja u for­mi Ur­ba­ne te­le­vi­zi­je – te­le­vi­zij­skih ka­na­la otvo­re­nog pri­stu­pa uko­re­nje­nih u ur­ba­nom ži­vo­tu.

2. No­va pra­va: pra­vo na sa­mo­or­ga­ni­zova­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju

T

o­kom pro­te­kle de­ce­ni­je raz­vi­la se no­va svest o pra­vu na ko­ mu­ni­ka­ci­ju. Da­nas ta­kva pra­va sto­je upo­re­do sa uni­ver­zal­nim gra­đan­skim pra­vi­ma. Vi­de­ti na pri­mer tekst “Po­ve­lje o ljud­skoj ko­mu­ni­ka­ci­ji” (Pe­o­ple’s Com­mu­ni­ca­tion Char­ter (http://www. pcchar­ter.net).

Ova no­va svest se mo­ra i da­lje raz­vi­ja­ti: za­jed­no sa no­vim jav­nim do­me­nom me­di­ja dru­štvo mo­ra pre­po­zna­ti vla­sti­to ak­ tiv­no pra­vo na sa­mo­or­ga­ni­zo­va­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju a ne sa­mo jed­ no­stav­no pra­vo na pa­siv­no uče­šće u ko­mu­ni­ka­ci­ji.

3. No­vi pro­sto­ri: jav­ni do­men me­di­ja

K

ul­tu­ra slo­bod­nog ko­mu­ni­ci­ra­nja u bi­lo ko­joj for­mi, od vi­deo ak­ti­vi­zma pre­ko slo­bod­nih ra­dio sta­ni­ca do slo­bod­nog soft­ ve­ra otva­ra no­vi pro­stor iz­me­đu me­di­ja i teh­no­lo­gi­ja, pro­stor či­je po­li­tič­ko i kul­tur­no gra­đan­stvo mo­ra sa­da bi­ti pre­po­zna­to.

Kul­tu­ro­lo­ški, po­li­tič­ki i prav­ni okvir ovog po­kre­ta je pro­stor ko­ji mi zo­ve­mo Jav­ni do­men ko­mu­ni­ka­ci­je. Mi raz­u­me­mo jav­ni do­men kao sfe­ru ko­ja ne pri­pa­da ni­ti dr­ža­vi ni­ti tr­ži­štu već dru­ štvu u ce­li­ni, kao sfe­ru ko­ja je upra­vlja­na i kon­tro­li­sa­na je­di­no od dru­štva sa­mog (ovo ne tre­ba po­br­ka­ti sa kon­cep­tom jav­nog ser­vi­sa kog re­a­li­zu­je dr­ža­va sa­ma) Ak­te­ri ko­ji tre­ba da do­pri­ne­su pro­ši­re­nju jav­nog do­me­na mo­ra­ju sa­da ra­di­ti na nji­ho­vom in­ter­nom sa­mo­or­ga­ni­zo­va­nju i eks­ter­noj vi­dlji­vo­sti. Vi­de­ti Ho­land­ski kam­pa­nju “Pu­blic Do­ main 2.0” (http://www.wa­ag.org).

No­vi auto­nom­ni jav­ni do­men ko­mu­ni­ka­ci­je mo­ra bi­ti pri­ hva­ćen kao in­sti­tu­ci­on ­ al­no sred­stvo par­ti­ci­pa­tiv­ne de­mo­kra­ti­je i no­ve op­štin­ske sa­mo­u­pra­ve. In­sti­tu­ci­ja mo­ra ko­nač­no po­dr­ža­ti in­stru­men­te i re­še­nja ko­ji će tran­sfor­mi­sa­ti for­di­stič­ko u post­ for­di­stič­ko dru­štvo.

4. No­va po­li­ti­ka: kul­tu­ra no­vih me­di­ja

I

n­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­na po­li­ti­ka no­vih me­di­ja raz­ma­tra sa­mo pi­ta­ nje uklju­če­nja (če­sto u tr­ži­šno ori­jen­ti­sa­noj per­spek­ti­vi) i ne raz­u­me nji­ho­vu vred­nost kao sred­stva de­mo­krat­ske par­ti­ci­pa­ci­je i nji­ho­vu ulo­gu kao kul­tur­nih ka­ta­li­za­to­ra i ino­va­to­ra.

To­kom po­sled­njih go­di­na za­hva­lju­ju­ći spon­ta­nim prak­sa­ ma ko­je do­la­ze ne­po­sred­no iz za­jed­ni­ce no­va me­dij­ska kul­tu­ra bi­la je u sta­nju da se raz­vi­ja. Za­ka­sne­la in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ja do­ zvo­li­la je po­kre­tu slo­bod­nog ko­mu­ni­ci­ra­nja da do­seg­ne kri­tič­nu ma­su i za­poč­ne sa­mo­or­ga­ni­zo­va­nje.

Ita­li­jan­ska kul­tu­ral­na po­li­ti­ka in­ve­sti­ra sa­mo u za­šti­tu kul­ tu­ral­nog na­sle­đa a ne u ino­va­ci­je; isto se de­ša­va u ce­loj se­ver­noj Evro­pi. Ovaj in­te­lek­tu­al­ni stav shva­ta no­ve me­di­je kao no­vi kon­ tej­ner sta­rih sa­dr­ža­ja. No­vi me­di­ji mo­ra­ju bi­ti pre­po­zna­ti kao slo­bod­ne for­me kul­tu­re i dru­štve­nog eks­pe­ri­men­ta.

M

5. Tak­tič­ki me­di­ji: te­le­vi­zi­ja su­sre­će mre­žu

re­ža pred­sta­vlja mo­me­nat ot­kri­ća i ve­žbe za par­ti­ci­pa­tiv­ ne me­di­je. Te­le­vi­zi­ja još uvek za­u­zi­ma cen­tral­nu ulo­gu u dru­štvu, kul­tu­ri i po­li­ti­ci i iz tih raz­lo­ga neo­p­hod­no ju je de­kon­ stru­i­sa­ti na re­a­lan i de­mo­kra­ti­čan na­čin iz­dej­stvo­va­ti da te­le­vi­ zij­ski me­dij sret­ne in­ter­net me­dij. Te­le­vi­zi­ju tre­ba raz­u­me­ti kao no­vu pro­te­zu i pro­du­že­tak mre­že ma­da tre­ba iz­be­ga­va­ti dru­gu kraj­nost – ge­to. Ho­ri­zon­tal­ni in­ter­net me­dij mo­ra upo­zna­ti “dru­ štve­nu” sna­gu te­le­vi­zi­je.

Stra­te­gi­je slo­bod­ne ko­mu­ni­ka­ci­je su: otvo­ri­ti pri­stu­pe ka­ na­li­ma i teh­no­lo­gi­ja­ma, pro­li­fe­ra­ci­ja brod­ka­sta, pro­duk­ci­ja al­ter­ na­tiv­nih sa­dr­ža­ja. Za Ur­ba­ne te­le­vi­zi­je čvor­na tač­ka ni­je sa­mo pro­sta kon­tro­la emi­to­va­nja ili sa­dr­ža­ja već po­no­vo ot­kri­va­nje ko­lek­tiv­ne iz­ra­žaj­no­sti po­ru­ke. To je po­nov­no osvaj­nje jav­ne i ko­lek­tiv­ne ulo­ge ko­ju re­pre­zen­tu­je te­le­vi­zi­ja.

Ra­di­ti sa te­le­vi­zij­skim me­di­jem da­nas mo­že bi­ti in­te­re­sant­ no je­di­no ako se tran­sfor­mi­še u no­vi par­ti­ci­pa­tiv­ni, tran­spa­rent­ni i etič­ki me­dij u skla­du sa usme­re­njem nje­go­ve mo­ći na eko­nom­ sko i kul­tur­no raz­vi­ja­nje dru­štva sa­mog, a ne sa­mo na po­dr­ža­va­ nje tr­ži­šnog ili po­li­tič­kog kon­sen­zu­sa.

I

6. Tak­tič­ka te­le­vi­zi­ja: jav­ni pri­stup ka­na­li­ma

z ovih raz­lo­ga neo­p­hod­no je kre­i­ra­ti Ur­ba­nu Te­le­vi­zi­ju u for­ mi otvo­re­nog pri­stu­pa te­le­vi­zij­skim ka­na­li­ma i pro­mo­vi­sa­nju dru­štve­nog i ko­mu­ni­tar­nog uče­šća.

Jav­ni pri­stup zna­či da je TV ka­nal ne sa­mo otvo­ren za pri­ stup već i da nji­me upra­vlja za­jed­ni­ca ko­ja pro­iz­vo­di dru­štve­ni ži­vot u ur­ba­noj sre­di­ni. Jav­ni pri­stup ima smi­sla ako se ko­ri­sti u sfe­ri ko­lek­tiv­nih sa­dr­ža­ja a ne za pro­gra­mi­ra­nje hi­je­rar­hi­ja.

Ko­mu­ni­tar­na te­le­vi­zi­ja ozna­ča­va te­le­vi­zi­ju ko­ja ni­je sa­mo jav­no do­stup­na i sa­mo re­to­rič­ki po­dr­ža­va slo­bo­du go­vo­ra (slo­

35

bod­no iz­da­va­štvo) već je ta­ko­đe u sta­nju da gra­di dru­štvo i spe­ ci­fič­nu so­ci­jal­nu tek­stu­ru (ko­mu­ni­tar­ni pri­stup a ne jed­no­stav­ no otvo­ren pri­stup) Ur­ba­na te­le­vi­zi­ja je za­sno­va­na na ši­ro­kom dru­štve­nom uče­šću a ni­je sa­mo in­vol­vi­ra­na u me­dij­ski ak­ti­vi­zam i slo­bo­dar­ sku prak­su kao što se to če­sto de­ša­va u mno­gim ne­za­vi­snim pro­jek­ti­ma.

Ur­ba­na te­le­vi­ja ima dru­štve­nu mi­si­ju i sta­tus za­jam­čen Etič­kom po­ve­ljom ko­ja pre­po­zna­je sva pra­va, du­žno­sti i za­do­ volj­stva par­ti­ci­pa­tiv­ne za­jed­ni­ce.

Ita­li­jan­ski za­stoj u gra­đe­nju jav­nih otvo­re­nih me­di­ja mo­ra se sre­sti sa onim evrop­skim is­ku­stvi­ma ko­ja po­ka­zu­ju mo­guć­nost da kre­i­ra­ju te­le­vi­zi­ju upra­vlja­nu za­jed­ni­com sa­mom.

7. Tak­tič­ki sa­dr­žaj: od na­ci­o­nal­nog pro­gra­mi­ra­nja do ur­ba­nog pro­gra­mi­ra­nja

U

r­ba­na te­le­vi­zi­ja je te­le­vi­zi­ja ko­ja pro­iz­vo­di in­for­ma­ci­je, za­ ba­vu i kul­tu­ru i u sta­nju je da kon­stru­iš­ e sva­ko­dnev­nu na­ra­ ci­ju ta­ko da se ce­lo dru­štvo mo­že pre­po­zna­ti i kon­fron­ti­ra­ti se sa­mo sa so­bom. Ur­ba­na te­le­vi­zi­ja po­nov­no us­po­sta­vlja pro­gram­ ski sa­dr­žaj kao ža­nr ko­lek­tiv­ne na­ra­ci­je. Ume­sto na­ci­o­nal­nog pro­gram­skog sa­dr­ža­ja za­sno­va­nog na po­li­tič­kom kon­sen­zu­su i so­ci­jal­nom bi­o­rit­mu, ur­ba­ni pro­gram­ski sa­dr­žaj tre­ba da bu­de gra­đen od­o­zdo na go­re.

Sr­ce Ur­ba­ne te­le­vi­zi­je je pro­gram­ski sa­dr­žaj za­jed­ni­ce kao ogle­da­la ce­log so­ci­jal­nog mo­za­i­ka i nje­go­vo gra­na­nje od po­je­din­ ca do sa­mo­or­ga­ni­zo­va­nog dru­štva. Ko­mu­ni­tar­ni pro­gram­ski sa­ dr­žaj ta­ko­đe, or­ga­ni­zu­je pro­stor de­mo­krat­ske kon­fron­ta­ci­je i pod­sti­če ra­di­kal­ne i an­ti­kon­for­mi­stič­ke sti­lo­ve i sa­dr­ža­je.

8. Ur­ba­ni mo­del: te­le­vi­zi­ja uko­re­nje­na u ur­ba­ni ži­vot

S

lo­bod­na ko­mu­ni­ka­ci­ja mo­ra po­no­vo ot­kri­ti Grad (ur­ba­ni­ tet) kao no­vu di­men­zi­ju de­la­nja za­to što je ur­ba­ni­tet pr­vi i iz­vor­ni osnov pro­iz­vo­đe­nja dru­štve­no­sti. Jav­ni pri­stup ur­ba­noj te­le­vi­zi­ji mo­že la­ko bi­ti uko­re­njen u bi­lo ko­ji sek­tor gra­đan­skog, kul­tur­nog ili eko­nom­skog ži­vo­ta. Ur­ba­na Te­le­vi­zi­ja mo­že po­sta­ ti dra­go­ce­no sred­stvo i mo­del par­ti­ci­pa­tiv­ne ko­mu­ne.

Po­kret mo­ra ne sa­mo da bra­ni slo­bod­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju već i da omo­gu­ći pro­iz­vo­đe­nje no­ve dru­štve­no­sti i osvo­ji pro­stor sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta. Cilj Ur­ba­ne Te­le­vi­zi­je je tran­sfor­mi­sa­nje in­ter­na­ci­o­nal­nih po­kre­ta teh­nič­kih ino­va­ci­ja u po­kret ko­ji ak­tu­ al­no gra­di dru­štvo.

36

9. Eko­nom­ski mo­del: ne­pro­fit­ni ko­o­pe­ra­tiv­ni me­di­ji

N

o­vi mo­del dru­štve­ne ko­mu­ni­ka­ci­je je­di­no je kre­di­bi­lan i pred­sta­vlja al­ter­na­ti­vu mo­no­po­lu ako je eko­nom­ski ne­za­vi­

san. Me­dij­ski ak­ti­vi­zam mo­ra da iz­be­ga­va ne­ke gre­ške uči­nje­ne u pro­šlo­sti – u svo­joj isto­ri­ji on je kre­i­rao in­ven­tiv­ne prak­se ras­ ki­da sa tr­ži­šnom ko­lo­ni­za­ci­jom. (na pri­mer ita­li­jan­ski slo­bod­ni ra­dio se­dam­de­se­tih ko­ji je po­plo­čao put za ne­za­vi­sne ko­mer­ci­ jal­no odr­ži­ve ra­di­je) Ur­ba­ne te­le­vi­zi­je su ba­zi­ra­ne na ne­pro­fit­nom mo­de­lu so­ ci­jal­ne sa­rad­nje gde se do­bit ula­že u no­vu pro­duk­ci­ju i pro­jek­ te za za­jed­ni­cu. U kon­tek­stu post­for­di­stič­kog dru­štva Ur­ba­na te­le­vi­zi­ja je ak­ti­va­tor mul­ti­me­dij­ske eko­no­mi­je, va­lo­ri­zo­va­ne od­o­zdo-na go­re pro­iz­vod­nje i re­a­li­zo­va­ne eko­no­mi­je sa so­ci­jal­ nim ci­lje­vi­ma.

10. Po­li­tič­ki mo­del: auto­no­mi­ja dru­štva

U

r­ba­ne te­le­vi­zi­je su ro­đe­ne iz­van ini­ci­ja­ti­ve dru­štva ali ni­su u pot­pu­no­sti iz­van uti­ca­ja dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja ili tr­ži­šta. In­ sti­u­ci­o­nal­na po­li­ti­ka mo­ra pre­po­zna­ti sa­mo­or­ga­ni­za­ci­ju na po­ lju kul­tu­re i me­di­ja i mo­ra iz­be­ći si­mu­la­ci­ju “ci­vil­nog dru­štva” i “so­ci­jal­ne ko­mu­ni­ka­ci­je” u po­li­tič­ke ili ko­mer­ci­jal­ne svr­he.

Ur­ba­ne te­le­vi­zi­je ina­u­gu­ri­šu no­ve re­la­ci­je iz­me­đu dru­štve­ nih eko­nom­skih i in­sti­tu­ci­o­nal­nih su­bje­ka­ta. Na ovaj na­čin oni nad­vla­da­va­ju sta­re ver­ti­kal­ne struk­tu­re po­sre­do­va­nja i po­li­tič­ke re­pre­zen­ta­ci­je otva­ra­ju­ći pro­stor no­vim ho­ri­zon­tal­nim i auto­ nom­nim mre­ža­ma.

Ak­ci­je/pri­me­ri Ur­ba­na te­le­vi­zi­ja Bo­lo­nje Pr­va ita­li­jan­ska te­le­vi­zi­ja otvo­re­nog pri­stu­pa po­kre­nu­ta je u Bo­lo­nji pod na­zi­vom Ur­ban TV Bo­lo­nje. Gra­đa­ni dru­gih gra­ do­va po­zva­ni su da raz­vi­ju Ur­ba­ne te­le­vi­zi­je tran­sfor­mi­šu­ći me­dij­ski ak­ti­vi­zam i ne­za­vi­sno ko­mu­ni­ci­ra­nje u iz­bor­nom i traj­nom pro­ce­su sa ci­ljem da se iz­gra­di Ita­li­jan­ska i Evrop­ska mre­ža. Pro­je­kat za­po­čet u Bo­lo­nji pred­sta­vlja pro­to­tip za Ita­ li­jan­ske gra­do­ve. Bo­lonj­ska Ur­ba­na TV po­sta­je efi­ka­sna kroz ne­ko­li­ko ko­ra­ka: kre­i­ra­nje ne­pro­fit­nih aso­ci­ja­ci­ja, ot­po­či­nja­ njem raz­vo­ja veb­saj­ta (http://www.ur­bantv.it) ot­po­či­nja­njem so­ci­jal­ne kam­pa­nje za no­vu kul­tu­ru me­di­ja i te­le­vi­zi­je.

Pu­blic Do­main 2.0 kam­pa­nja: Pu­blic Do­main 2.0 je in­ter­na­ci­o­nal­ni kon­cept usme­ren na upo­zna­va­nje no­vih ide­ja i in­stru­me­na­ta za mo­der­nu me­dij­ sku kul­tu­ru. Bo­lonj­ska Ur­ba­na TV že­li da po­seb­no usme­ri pa­žnju na sle­de­će tri tač­ke: no­va de­ba­ta o jav­nom do­me­nu ko­mu­ni­ka­ci­je, ši­ro­ki op­seg pri­stu­pa ci­vil­nim i dru­štve­nim upo­tre­ba­ma ko­mu­ni­ci­ra­nja i so­ci­jal­na eko­no­mi­ja za­sno­va­na na no­vim me­di­ji­ma.

Ovaj ma­ni­fest pr­vi put je ob­ja­vljen na Ur­ban TV 17. fe­bru­a­ra 2003. i ka­sni­je je po­sta­vljen na net­ti­me.

Ka novoj medijskoj kulturi Ta kultura nije delovanje ideologije: naprotiv, ona unosi proizvodnu snagu u želju i obratno, ona uklapa snagu želje u društvenu proizvodnju i reprodukciju.

Ka novoj medijskoj kulturi Mirko Sebić / Projekat: Ka novoj medijskoj kulturi Vilijem Džejms Poter / Zašto treba razvijati medijsku pismenost?

Endrju Hart / Globalni mediji i globalno obrazovanje Ervin Bernhard i Danijel Sus / Medijsko obrazovanje u Evropi: zajednički trendovi i razlike

39

Ka novoj medijskoj kulturi Projekat: Ka novoj medijskoj kulturi Nosioci: Fond za razvoj istraživačkog novinarstva – FORIN Partner: Novinsko izdavačka ustanova “MISAO” Vreme: 2007. / 2011. godina Autor: Mirko Sebić

40

Kra­tak opis pro­jek­ta

“K

a no­voj me­dij­skoj kul­tu­ri” je pro­je­kat ko­ji tre­ba da bu­ de iz­ve­den u če­ti­ri fa­ze u pe­ri­o­du od 2007. do 2011. go­ di­ne. I fa­za je pro­pa­gi­ra­nje, edu­ka­ci­ja, ani­ma­ci­ja, ak­ti­va­ci­ja; II fa­za spro­vo­đe­nje is­tra­ži­va­nja kod na­stav­nog oso­blja osnov­nih i sred­njih ško­la i iz­ra­da mul­ti­me­di­jal­nog pri­ruč­ni­ka za me­dij­sko obra­zo­va­nje; III fa­za pro­pa­gi­ra­nje, edu­ka­ci­ja, ani­ma­ci­ja ro­di­te­ lja za me­dij­sko vas­pi­ta­va­nje de­ce i IV fa­za, re­gi­on ­ al­na kon­fe­ren­ ci­ja o me­dij­skom obra­zo­va­nju, po­ve­zi­va­nje svih za­in­ter­so­va­nih su­bje­ka­ta, lo­bi­ra­nje i jav­na kam­pa­nja za iz­ra­du na­ci­on ­ al­nog ku­ ri­ku­lu­ma obra­zo­va­nja za me­di­je kao oba­ve­znog pred­me­ta na osnov­nom i sred­nje škol­skom ni­vou.

Za­što če­ti­ri fa­ze?

Pro­je­kat “Ka no­voj me­dij­skoj kul­tu­ri” pred­sta­vlja du­go­ roč­ni na­por da se pro­me­ni od­nos pre­ma me­di­ji­ma uop­šte, a po­seb­no pre­ma sva­ko­dnev­noj me­dij­skoj prak­si. On su­ge­ri­še po­tre­bu uklju­či­va­nja zna­nja o me­di­ji­ma u vas­pi­ta­va­nje omla­di­ ne. Ta­ko­đe, on že­li da stvo­ri uslo­ve za raz­voj is­tra­ži­vač­kih me­ dij­skih prak­si kod mla­đe po­pu­la­ci­je. Ta­kav pri­stup pod­ra­zu­me­ va uklju­či­va­nje in­sti­tu­ci­on ­ al­nih sred­sta­va i škol­skog si­ste­ma, ali pod­ra­zu­me­va i osve­šta­va­nje ulo­ge ro­di­te­lja i dru­gih vas­pit­nih či­ni­la­ca u ovoj vr­sti ak­tiv­no­sti. Ta­ko­đe, sme­ra se i na stva­ra­nje jed­ne od­go­vor­ne i me­dij­ski sve­sne po­pu­la­ci­je ko­ja je spo­sob­na da kri­tič­ki vred­nu­je me­dij­ske prak­se, kao i na sprem­nost te pu­ bli­ke da par­ti­ci­pi­ra u tim prak­sa­ma i da ih ino­vi­ra. Če­ti­ri fa­ze pred­sta­vlja­ju če­ti­ri ak­ti­vi­stič­ka ko­ra­ka ko­je je neo­p­hod­no iz­ve­ sti da bi se po­sti­gli ovi ci­lje­vi.

Vizija: Na­me­ra pro­jek­ta je da po­mog­ne raz­voj me­dij­ske kul­tu­re i da po­dig­ne op­šti ni­vo me­dij­ske pi­sme­no­sti i kri­tič­ke me­dij­ske sve­sti ka­ko kod na­stav­ni­ka, pe­da­go­ga i škol­skih bi­bli­o­te­ka­ra ta­ ko i kod uče­ni­ka i nji­ho­vih ro­di­te­lja.

Misija: Pro­je­kat pre­o­bra­ža­va i ino­vi­ra škol­sku prak­su skre­ću­ći pa­ žnju na va­žnost me­dij­ske kul­tu­re kao i na po­ve­za­nost obra­zov­ nih in­sti­tu­ci­ja i lo­kal­nog me­dij­skog okru­ža­nja.

Strategija: Tran­sfor­ma­ci­ja prak­se slo­bod­nih ak­tiv­no­sti u ško­li u kon­ cept raz­vi­ja­nja i pod­sti­ca­nja kre­a­tiv­no­sti i uče­nič­ke iz­u­zet­nost, ospo­so­blja­va­nje obra­zov­nih in­sti­tu­ci­ja da pre­po­zna­ju me­dij­ske kre­a­ci­je i vred­no­sti i da ak­ti­vi­ra­ju afi­ni­te­te uče­ni­ka u prav­cu is­tra­ ži­va­nja, pri­ku­plja­nja i ob­ra­de in­for­ma­ci­ja, pu­bli­ko­va­nja i di­stri­ bu­ci­je in­for­ma­ci­ja i raz­vi­ja­nja ko­mu­ni­ka­ci­o­nih teh­ni­ka. Na kra­ju iz­ra­da ku­ri­ku­lu­ma za pred­met iz obla­sti me­dij­ske pi­sme­no­sti.

Ciljevi: • Ak­tiv­na po­dr­ška ško­la­ma u raz­vo­ju me­dij­ske pi­sme­no­sti • Ob­u­ča­va­nje i obra­zo­va­nje na­stav­ni­ka i pe­da­go­ga osnov­nih i sred­njih ško­la na po­lju me­dij­ske kul­tu­re • Po­bolj­ša­nje me­to­da pod­u­ča­va­nja u osnov­nim i sred­njim ško­la­ma ko­ri­šće­njem ra­znih ob­li­ka me­dij­skih prak­si • Ospo­so­blja­va­nje za kri­tič­ko po­sma­tra­nje me­dij­skih in­for­ ma­ci­ja i raz­vi­ja­nje ko­mu­ni­ka­cij­skih stra­te­gi­ja ško­le kao in­ sti­tu­ci­je • Po­bolj­ša­nje spo­sob­no­sti pri­stu­pa, ana­li­ze, eva­lu­a­ci­je i raz­ me­ne me­dij­skih in­for­ma­ci­ja kod osnov­no­škol­ske omla­di­ ne • Is­tra­ži­va­nje na­či­na ka­ko me­di­ji pri­ka­zu­ju, ob­li­ku­ju, od­ra­ ža­va­ju i po­ja­ča­va­ju stvar­nost • Una­pre­đi­va­nje ob­li­ka sa­mo­stal­nog ra­da uče­ni­ka na me­dij­ skom is­tra­ži­va­nju, pri­ku­plja­nju i ko­ri­šće­nju in­for­ma­ci­ja • Stva­ra­nje si­ste­mat­skih zna­nja i teh­nič­ko or­ga­ni­za­ci­o­nih spo­ sob­no­sti za sa­mo­sta­lan rad škol­skih me­dij­skih cen­ta­ra

Zadaci: • Po­sti­za­nje ni­voa me­dij­skog obra­zo­va­nja ko­ji omo­gu­ća­va kom­pe­tent­nog, kri­tič­nog i svim medjskim for­ma­ma vič­ nog po­je­din­ca.

• Ko­ri­šće­nje sa­vre­me­ne teh­no­lo­gi­je za kre­ir­ a­nje no­vih me­ dij­skih po­ru­ka.

• Pro­du­ko­va­nje, uspe­šno i efi­ka­sno raz­me­nji­va­nje in­for­ma­ ci­ja u svim me­dij­skim vi­do­vi­ma.

• Obra­zo­va­nje in­di­vi­dua ko­je su spo­sob­ne da pra­ve sa­mo­ stal­ne me­dij­ske iz­bo­re i da stvo­re oso­be­na zna­če­nja ver­ bal­nih i vi­zu­el­nih sim­bo­la.

• Po­me­ra­nje spo­sob­no­sti uče­ni­ka od sa­mog pre­po­zna­va­nja i shva­ta­nja in­for­ma­ci­ja ka vi­šem ni­vou ve­šti­na kri­tič­kog raz­mi­šlja­nja kroz raz­ma­tra­nje, ana­li­zi­ra­nje i pro­ce­nu me­ dij­skih in­for­ma­ci­ja.

• Opre­ma­nje ško­la i škol­skih bi­bli­o­te­ka naj­no­vi­jim pu­bli­ka­ ci­ja­ma, teh­nič­kom opre­mom i edu­ka­tiv­nim ma­te­ri­ja­li­ma i in­for­ma­ci­ja­ma iz obla­sti me­dij­ske kul­tu­re • Raz­vi­ja­nje si­ste­ma eva­lu­a­ci­je škol­skog me­dij­skog ra­da

Ak­tiv­no­sti I fa­ze (2007. – 2009. go­di­na) – Po­kre­te­nje ča­so­pi­sa ko­ji je po­sve­ćen me­dij­skoj kul­tu­ri i te­o­ri­ji me­di­ja i mo­guć­no­sti­ma im­ple­men­ti­ra­nja ovih sa­ dr­ža­ja u obra­zov­ne si­ste­me. Ča­so­pis se ure­đu­je ta­ko da i kroz sa­mu nje­go­vu re­a­li­za­ci­ju, teh­nič­ke de­ta­lje i mul­ti­me­ di­jal­ne sa­dr­ža­je ko­ji se kao sa­stav­ni deo sva­kog iz­da­nja pla­si­ra­ju u raz­li­či­tim me­di­ji­ma i kon­tek­sti­ma (po­čev­ši od CD ROM-a pre­ko di­gi­tal­nog vi­deo za­pi­sa pa sve do

41

bil­bor­da, pa­noa, pla­ka­ta ili kon­tek­stu­al­nih in­sta­la­ci­ja) pred­sta­vlja i prak­ti­čan pri­mer po­je­di­nih seg­me­na­ta me­ dij­ske kul­tu­re. Ča­so­pis se, po­red te­o­rij­skih, ba­vi i prak­ tič­nim pro­ble­mi­ma obra­zo­va­nja za me­di­je i na­stav­nim sred­stvi­ma pri­me­re­nim tim svr­ha­ma.

– Or­ga­ni­zu­ju se tri ci­klu­sa se­mi­na­ra: 1. Me­dij­ska kul­tu­ra u kon­tek­stu for­mal­nih obra­zov­nih si­ste­ ma, škol­ski PR, jav­na i in­ter­na ko­mu­ni­ka­ci­ji ško­le.

Po­la­zni­ci: di­rek­to­ri i škol­ski psi­ho­lo­zi.

2. Po­jam me­dij­ske pi­sme­no­sti, obra­zo­va­nje i me­di­ji, pri­me­na me­dij­ske pi­sme­no­sti i me­dij­ske ana­li­ze u ško­skoj prak­si od pred­met­nih ku­ri­ku­lu­ma do slo­bod­nih ak­tiv­no­sti.

Po­la­zni­ci: na­stav­ni­ci i škol­ski me­di­ja­te­ka­ri.

3. Struč­no usa­vr­ša­va­nje no­vi­na­ra pro­svet­no obra­zov­nih ru­bri­ ka. Ovaj ci­klus se­mi­na­ra for­mi­ran je kao ško­la i po­de­ljen je pre­ma me­di­ji­ma a) štam­pa­nim dnev­nim i štam­pa­nim pe­ri­ o­dič­nim b) elek­tron­skim vi­zu­el­nim i audio me­di­ji­ma.

Po­la­zni­ci: no­vi­na­ri pro­svet­no obra­zov­nih ru­bri­ka i svi za­in­te­re­so­va­ni mla­di no­vi­na­ri ko­ji že­le da usa­vr­še svo­ja zna­nja.

Sva­ki od se­mi­na­ra bi­će za­o­kru­žen iz­da­va­njem obim­nog edu­ka­tiv­nog ma­te­ri­ja­la i in­ter­ak­tiv­nim pri­ruč­ni­ci­ma ko­je će bi­ ti mo­gu­će s vre­me­na na vre­me do­pu­nja­va­ti. Ta­ko­đe, svi se­mi­na­ ri ima­ju web po­dr­šku.

– Or­ga­ni­zu­je se se­ri­ja ra­di­o­ni­ca u ško­la­ma ši­rom Voj­ vo­di­ne ko­je ima­ju za cilj ak­ti­vi­ra­nje za­in­te­re­so­va­nih uče­ ni­ka i na­stav­nog oso­blja za for­mi­ra­nje me­dij­skih pro­je­ ka­ta ko­je će ima­ti traj­ni ka­rak­ter, od­no­sno za osni­va­nje i raz­vi­ja­nje škol­skih me­dij­skih pro­duk­ci­ja. Po­ten­ci­ra se tre­ning is­tra­ži­vač­kog no­vi­nar­stva u lo­kal­noj sre­di­ni uz osno­ve no­vi­nar­ske pi­sme­no­sti i me­dij­ske ana­li­ze. Kao re­ zul­tat ovog ci­klu­sa oče­ku­je se for­mi­ra­nje mre­že škol­skih ti­mo­va pred­vo­đe­nih na­stav­ni­ci­ma i me­di­ja­te­ka­ri­ma ko­ji će ko­or­di­ni­ra­ti ra­dom i pro­duk­ci­jom. Re­zul­ta­ti jed­no­go­ di­šnjeg ra­da tre­ba da bu­du za­jed­nič­ki me­dij­ski pro­duk­ ti: emi­si­ja, knji­ga i mul­ti­me­dij­lni CD ko­ji su sa­sta­vlje­ni is­klju­či­vo od ra­do­va uče­ni­ka. Po­seb­na ko­mi­si­ja vred­nu­ je ra­do­ve i ran­gi­ra ti­mo­ve, pred­vi­đe­ne su i na­gra­de ko­je se sa­sto­je od me­dij­ske opre­me. Ka­da se ovaj re­gi­o­nal­ni tim uigra ak­tiv­nost će pro­ši­ri­ti na or­ga­ni­zo­va­nje re­dov­ nih go­di­šnjih let­njih omla­din­skih me­dij­skih kam­po­va.

42

– For­mi­ra se in­for­ma­ci­o­ni fond (/mul­ti/me­dij­ski ar­hiv in­fo­te­ka/ bi­bli­ot­ e­ka) ko­ja tre­ba da bu­de na uslu­zi na­stav­ nom oso­blju za­in­te­re­so­va­nom da se ak­tiv­no ba­vi raz­vo­ jem me­dij­ske kul­tu­re ali i svim za­in­te­re­so­va­nim uče­ni­

ci­ma i stu­den­ti­ma ko­ji pro­u­ča­va­ju me­di­je. U nje­go­vom sklo­pu for­mi­ra­će se “ar­hiv kre­a­tiv­nih pro­iz­vo­da”, pri­me­ ra do­bre prak­se i do­brih sred­sta­va za kre­a­tiv­no me­dij­sko obra­zo­va­nje.

– For­mi­ra se web por­tal po­sve­ćen me­dij­skoj kul­tu­ri i obra­ zo­va­nju za me­di­je ko­ji sa­dr­ži svi­ma do­stup­ne sa­dr­ža­je za me­dij­sku edu­ka­ci­ju i dru­ge ko­ri­sne in­for­ma­ci­je.

– For­mi­ra se mo­bil­na me­dij­ska la­bo­ra­to­ri­ja ko­ja je na uslu­zi svim za­in­te­re­so­va­ni­ma ko­ji že­le da spro­ve­du me­ dij­ske ra­di­o­ni­ce. Na­ro­či­to se pri to­me mi­sli na po­moć si­ ro­ma­šni­jim sre­di­na­ma ko­je zbog teh­nič­ke ogra­ni­če­no­sti ni­su u sta­nju da spro­ve­du pro­gra­me me­dij­ske edu­ka­ci­je.

Re­le­vant­nost Po­jam me­dij­ske pi­sme­no­sti de­fi­ni­san je na kon­fe­ren­ci­ji o me­dij­skoj pi­sme­no­sti 1992. go­di­ne (Na­ti­on ­ al Le­a­der­ship Con­fe­ ren­ce on Me­dia Li­te­racy, 1992) kao”spo­sob­nost pri­stu­pa, ana­li­ ze, vred­no­va­nja i oda­ši­lja­nja po­ru­ka po­sred­stvom me­di­ja”. Ta je de­fi­ni­ci­ja usme­re­na na kon­cept me­dij­ske pi­sme­no­sti ko­ji po­la­zi od me­di­ja kao po­zi­tiv­nih iz­vo­ra in­for­ma­ci­ja i za­ba­ve, a za njih tre­ba usvo­ji­ti ili osve­sti­ti mno­ga raz­li­či­ta zna­nja i ve­šti­ne. Ta­ko­ đe, po­jam pi­sme­no­sti se od­no­si na ši­ro­ku me­dij­sku kul­tu­ru a ne na pu­ku ve­šti­nu ba­ra­ta­nja ra­zno­vr­snim me­di­ji­ma. Raz­vi­je­ni­ja dru­štva ne osta­vlja­ju po­je­din­ci­ma da se sa­mo­stal­no bri­nu i ne­ si­ste­mat­ski sna­la­ze u sti­ca­nju me­dij­skih zna­nja, ne­go pod­sti­ču raz­li­či­te dru­štve­ne stra­te­gi­je me­dij­skog opi­sme­nja­va­nja, sle­de­ći po­zi­tiv­ne me­đu­na­rod­ne pri­me­re i pre­po­ru­ke.

Me­dij­sku pi­sme­nost da­nas mo­že­mo sma­tra­ti neo­p­hod­nom ve­šti­nom ko­ja nam po­ma­že da se or­jen­ti­še­mo i op­sta­ne­mo u sve­ tu di­na­mič­nog raz­vo­ja me­di­ja.

Tek kad su po­je­di­ne dr­ža­ve me­dij­sku pi­sme­nost uve­le u škol­ske na­stav­ne pla­no­ve i na taj na­čin je na­či­ni­le de­lom for­mal­ nog si­ste­ma obra­zo­va­nja mo­gao se raz­ma­tra­ti stvar­ni do­met ove di­sci­pli­ne i nje­na spo­sob­nost stva­ra­nja ci­vil­nog dru­štva kroz raz­ vi­ja­nje me­dij­ske kul­tu­re ko­ja će mla­di­ma po­mo­ći da po­sta­nu kri­ tič­ni pre­ma me­dij­skim re­pre­zen­ta­ci­ja­ma.

Pro­je­kat ima za kraj­nji cilj uvo­đe­ne me­dij­skog obra­zo­va­ nja u ofi­ci­jel­ni si­stem obra­zo­va­nja. Cilj nam je da in­for­mi­še­mo i ob­u­či­mo što ve­ći broj pro­svet­nih rad­ni­ka za spro­vo­đe­nje obra­ zo­va­nja za me­dij­sku pi­sme­nost, za­tim da po­mog­ne­mo uče­ni­ci­ ma da na­či­ne pr­ve ko­ra­ke u is­tra­ži­vač­kom no­vi­nar­stvu i da sa­ vla­da­ju teh­ni­ku ana­li­zi­ra­nja me­dij­skih sa­dr­ža­ja i stvo­re vla­sti­te pro­duk­ci­o­ne cen­tre. To su sve ve­šti­ne i spo­sob­no­sti ko­je su, za sa­da, van ofi­ci­jel­nih to­ko­va obra­zo­va­nja.

Ako ho­će­mo da stvo­ri­mo od­go­vor­ne me­di­je mo­ra­mo po­če­ ti stva­ra­njem me­dij­ske kul­tu­re ko­ja uklju­ču­je i stva­ra­nje obra­

zo­va­ne me­dij­ske pu­bli­ke ko­ja ni­je pa­siv­ni kon­zu­ment me­dij­skih po­ru­ka.

Oče­ku­je­mo da stvo­ri­mo do­bro kon­ci­pi­ran in­for­ma­ti­van i edu­ka­tiv­no ko­ri­stan tro­me­seč­ni ma­ga­zin ko­ji se ba­vi me­dij­skom kul­tu­rom i ko­ji se či­ta me­đu škol­skom omla­di­nom ali ko­ga či­ta­ ju i ro­di­te­lji i svi za­in­te­re­so­va­ni za me­dij­sko obra­zo­va­nje. Nje­ gov ti­raž tre­ba da bu­de 1000 do 1500 ko­ma­da.

Oče­ku­je­mo da kroz se­mi­na­re za na­stav­ni­ke i di­rek­to­re ško­ la pro­đe u pr­voj go­di­ni 200 do 250 oso­ba. Od tih lju­di stvo­ri će se je­zgro po­ve­zi­va­nja sa 35 do 40 ško­la (što je oko 10 % od ukup­ nog bro­ja ško­la u Voj­vo­di­ni) i stva­ra­nje osno­va za spro­vo­đe­nje ra­di­o­ni­ca sa đa­ci­ma u osnov­noj ško­li.

Me­dij­ska bi­bli­o­te­ka, web por­tal i me­dij­ska la­bo­ra­to­ri­ja tre­ ba da omo­gu­će per­ma­nent­no edu­ko­va­nje na­stav­ni­ka i svih za­in­ te­re­so­va­nih za ovu pro­ble­ma­ti­ku. Nji­ho­vi sa­dr­ža­ji će se stal­no pro­ši­ri­va­ti pra­te­ći po­tre­be ko­ri­sni­ka.

Dr­žav­ne i obra­zov­ne in­sti­tu­ci­je u Sr­bi­ji do sa­da ni­su po­ka­ za­la in­te­re­so­va­nje za ba­vlje­nje me­dij­skom pi­sme­no­šću i me­dij­ skom kul­tu­rom uop­šte. Ko­li­ko je na­ma po­zna­to ovoj di­sci­pli­ni po­sve­će­ne su tek ret­ki spe­ci­ja­li­stič­ki i post­di­plom­ski stu­di­ji na od­go­va­ra­ju­ćim fa­kul­te­ti­ma. Po­sto­ji sa­mo još jed­na usta­no­va (Fond za umet­nost me­di­ja SMARts) ko­ja se ba­vi edu­ka­ci­jom na­stav­ni­ka i uče­ni­ka, sme­šte­na je u Be­o­gra­du a osni­vač joj je te­o­re­ti­čar­ka me­di­ja Sve­tla­na Bez­da­nov Go­sti­mir. Ne­for­mal­na edu­ka­ci­ja spro­vo­di­la se do sa­da sa­mo dva pu­ta u Sr­bi­ji, a u Voj­ vod­ni ni­jed­nom. Ne­vla­din sek­tor ko­ji se ba­vi edu­ka­ci­jom i me­ di­ji­ma okre­nut je, uglav­nom, obra­zo­va­nju ili usa­vr­ša­va­nju no­vi­ na­ra (kao što je to slu­čaj sa neo­fi­ci­jel­nim no­vi­nar­skim ško­la­ma) ili se pak ba­vi im­ple­men­ti­ra­njem me­dij­skih pro­je­ka­ta ko­ji već pod­ra­zu­me­va­ju vi­sok ste­pen me­dij­ske kul­tu­re.

Mi­šlje­nja smo da naš pri­stup omo­gu­ća­va naj­pre pro­pa­gi­ra­ nje me­dij­ske pi­sme­no­sti kao va­žnog seg­men­ta me­dij­ske kul­tu­re i osno­ve za raz­vi­ja­nje kri­tič­ke me­dij­ske sve­sti, za­tim po­ve­zi­va­ nje in­for­ma­tiv­nih me­di­ja sa nji­ho­vim po­ten­ci­jal­nim kon­zu­men­ ti­ma kroz prak­tič­ne ra­do­ve mla­dih lju­di. Du­go­roč­no gle­da­no ova­kav pri­stup mo­že da po­ve­že tri raz­li­či­ta seg­men­ta: me­dij­ske eks­per­te, no­vi­na­re i me­dij­ske rad­ni­ke i po­ten­ci­jal­nu pu­bli­ku, na­ ro­či­to onu naj­mla­đu. Ta­ko­đe, ova­kav pri­stup ako, uspe, mo­že stvo­ri­ti kva­li­tet­ni­ju me­dij­sku at­mos­fe­ru. Za Sr­bi­ju ko­ja je iz pe­ ri­od ­ a ide­o­lo­škog kva­zi no­vi­nar­stva pre­šla u rat­no ma­ni­pu­lant­ sku upo­tre­bu me­di­ja ve­o­ma je va­žno da kroz te­melj­ni pri­stup obra­zo­va­nju za me­di­je do­đe do raz­vi­je­ne i dru­štve­no od­go­vor­ ne me­dij­ske sve­sti. sva autor­ska pra­va: ­ Fond za raz­voj is­tra­ži­vač­kog no­vi­nar­stva i no­ve me­di­je, 2007 go­di­na.

43

Vilijem Džejms Poter / pre­vod: Iva­na Ko­mlen­ski

Zašto treba razvijati medijsku pismenost?

Mi svoje umove stavljamo u funkciju “automatskog pilota” kako bi se zaštitili od svakodnevne poplave medijskih poruka.

Opasnost ove automatske obrade poruka je u tome što ona dozvoljava medijima da upravljaju procesom našeg mišljenja.

K

a­da ode­te u su­per­mar­ket i ku­pi­te, re­ci­mo, 25 pro­iz­vo­da, ko­li­ko ste za­pra­vo od­lu­ka do­ ne­li? Naj­lak­še bi bi­lo re­ći 25 od­lu­ka po­što je tre­ba­lo do­ne­ti od­lu­ ku o ku­po­vi­ni sva­kog od 25 pro­iz­vo­da. Ali šta je sa svim onim ar­ti­kli­ma ko­je ste od­lu­či­li da ne ku­pi­te? Pro­se­čan su­per­mar­ket da­nas ima oko 30.000 ar­ti­ka­la na svo­jim po­li­ca­ma. Ta­ko ste, u stva­ri, na­pra­vi­li 30.000 od­lu­ka za re­la­tiv­no krat­ko vre­me dok ste bi­li u su­per­mar­ke­tu – 25 od­lu­ka da ku­pi­te pro­iz­vo­de i 29.975 od­lu­ka da ih ne ku­pi­te. Ka­ko je mo­gu­će bi­ti ta­ko brz i efi­ka­san u do­no­še­nju od­lu­ka? Od­go­vor je u to­me da po­se­du­je­mo auto­ mat­ske ru­ti­ne u svom mo­zgu ko­je nas usme­ra­va­ju da iz­ba­ci­mo sko­ro sve pro­iz­vo­de i da se fo­ku­si­ra­mo na ma­li, sa­vla­di­vi skup pro­iz­vo­da. Ovo nam omo­gu­ća­va da ku­pu­je­mo efi­ka­sno a da ne pro­vo­di­mo či­ta­vu ne­de­lju u su­per­mar­ke­tu.

Ve­li­ka je pred­nost ko­ri­šće­nja auto­mat­skih ru­ti­na. Pa ipak, po­sto­ji i se­ri­ja ozbilj­nih ne­do­sta­ta­ka u ko­ri­šće­nju auto­mat­skih ru­ ti­na – mo­že­mo po­sta­ti pre­vi­še fo­ku­si­ra­ni na efi­ka­snost i iz­gu­bi­ti iz vi­da za­što ide­mo u ku­po­vi­nu. Mo­žda ste ve­o­ma zdra­ve sve­sti.

Da ste ma­nje bi­li za­bri­nu­ti za efi­ka­snost, pro­či­ta­li bi ste eti­ke­te na vi­še pro­iz­vo­da ka­ko bi­ste bo­lje oda­bra­li. Na pri­mer, ne­ma­ju svi ni­sko­ka­lo­rič­ni pro­iz­vo­di istu ko­li­či­nu ka­lo­ri­ja, ne­ma­ju svi vi­ ta­min­ski pro­iz­vo­di istu ko­li­či­nu vi­ta­mi­na ili istu pro­por­ci­ju. Ili ste mo­žda ve­o­ma usme­re­ni ka ce­ni. Da ste bi­li ma­nje usme­re­ni na efi­ka­snost, po­gle­da­li bi­ste pa­žlji­vi­je ce­ne pro­iz­vo­da i mo­žda bi­ste do­bi­li vi­še za no­vac ko­ji ste po­tro­ši­li.

44

Zasićenost porukama Na­ša kul­tu­ra je ve­li­ki su­per­mar­ket me­dij­skih po­ru­ka.Te po­ ru­ke su svu­da, bi­lo da smo mi sve­sni to­ga ili ne, osim či­nje­ni­ce

da je da­le­ko vi­še po­ru­ka u na­šoj kul­tu­ri ne­go pro­iz­vo­da u bi­lo kom su­per­mar­ke­tu. Ovo raz­mno­ža­va­nje po­ru­ka do­la­zi do nas pu­tem ma­sov­nih me­di­ja (vi­di ta­be­lu 1.1). Na pri­mer, ove go­di­ne sa­mo u Ame­ri­ci će bi­ti ob­ja­vlje­no sko­ro 65.000 na­slo­va knji­ga, a sva­ki od njih je do­stu­pan u jav­nim bi­bli­o­te­ka­ma ili kroz in­ter­ net pro­dav­ni­ce, po ve­o­ma skrom­nim ce­na­ma. Osim to­ga, knji­ge su sa­mo je­dan ka­nal in­for­mi­sa­nja. Kroz ceo svet ra­dio sta­ni­ce emi­tu­ju 65.5 mi­li­o­na sa­ti ori­gi­nal­nog pro­gra­ma sva­ke go­di­ne, a te­le­vi­zi­ja do­da­je na­red­nih 48 mi­li­o­na sa­ti. Sa­mo u ovoj ze­mlji se­dam glav­nih film­skih stu­di­ja ima­ju u svo­joj ar­hi­vi do­dat­nih 169.500 te­le­vi­zij­skih pro­gra­ma Uz po­moć lič­nih ra­ču­na­ra, ka­da se po­ve­že­mo sa In­ter­ne­ tom, ima­mo pri­stup ve­ćem bro­ju in­for­ma­ci­ja ne­go ika­da do sa­ da. In­ter­net nam da­je pri­stup ve­li­či­ne pri­bli­žno 3000 no­vi­na.

Ta­ko­đe, World Wi­de Web nu­di pri­stup bro­ju od 2.5 bi­li­o­na do­ ku­me­na­ta. Ovo su jav­no do­stup­ne stra­ni­ce, ko­je se tre­ti­ra­ju kao po­vr­šin­ska mre­ža. Po­sto­ji i ne­što što se zo­ve du­bin­ska mre­ža, ko­ja se sa­sto­ji od stra­ni­ca ko­je zah­te­va­ju član­stvo, pla­ća­nje ili su na ne­ki dru­gi na­čin pri­vat­ne. Pro­ce­nju­je se da su ove du­bin­ ske mre­že 400 do 500 pu­ta ve­će od po­vr­šin­skih.

Pro­blem in­for­mi­sa­nja se pre­ba­cio od onog ko­ji se ti­cao pri­ ku­plja­nja in­for­ma­ci­ja, ka onom ka­ko se za­šti­ti od pre­vi­še in­for­ ma­ci­ja. Do pre dve­sta go­di­na, ve­ći­na po­pu­la­ci­je ni­je zna­la da či­ta, a oni­ma ko­ji su zna­li bi­lo je do­stup­no sa­mo par knji­ga. Po­ čet­kom XIV­ve­ka Sor­bon­ska bi­bli­ot­ e­ka u Pa­ri­zu je ima­la sa­mo 1.338 knji­ga i sma­tra­la se naj­ve­ćom bi­bli­o­te­kom u Evro­pi. Sa­mo je eli­ta ima­la pri­stup tim knji­ga­ma. Da­nas po­sto­je mno­ge bi­bli­ o­te­ke sa vi­še od 8 mi­li­o­na knji­ga, i one po­zajm­lju­ju svo­je knji­ge mi­li­o­ni­ma lju­di, sva­ke go­di­ne.

Medij Sjedinjene Svet

Američke

Države Knjige (godišnji naslovi)

64.711

968.735

Radio stanice

13.261

47.776

Televizijske stanice

1.686

21.264

Novine

2.386

22.643

Mass-market časopisi

20.000

80.000

Naučni časopisi

10.500

40.000

Bilteni

10.000

Arhivisani pravni spisi

3 × 10

40.000 9

7.5 × 109

Sa ve­li­kom sto­pom pi­sme­no­sti, i do­stup­no­šću jav­nih bi­bli­ o­te­ka u sko­ro sva­kom gra­du i ma­njem me­stu, pri­stup knji­ga­ma, ča­so­pi­si­ma, no­vi­na­ma i audi­o­vi­zu­el­nom ma­te­ri­ja­lu bi­lo ko­je vr­ ste, vi­še ni­je pro­blem. Ne sa­mo da je in­for­ma­ci­ja la­ko do­stup­na sko­ro sva­ko­me da­nas, već na­sta­vlja da se pro­iz­vo­di­ti kon­stant­ no po­ve­ća­nom sto­pom. Vi­še je in­for­ma­ci­ja ge­ne­ri­sa­no otkad smo ro­đe­ni, ne­go što je za­be­le­že­no u isto­ri­ji do vre­me­na na­šeg ro­đe­nja. Po­lo­vi­na na­uč­ni­ka ko­ji su ika­da po­sto­ja­li ži­ve da­nas i pro­iz­vo­de in­for­ma­ci­je. Ta­ko­dje, broj lju­di u ovoj ze­mlji ko­ji se iz­ja­šnja­va za umet­ni­ke je po­ras­tao od 737.000 ko­li­ko ih je bi­lo 1970 do 2.2 mi­li­o­na u 2000. go­di­ni, broj mu­zi­ča­ra je po­ras­tao od 100.000 u 1970. do 187.000 u 2001.go­di­ni, a broj auto­ra je po­ ras­tao če­ti­ri pu­ta i sa­da iz­no­si 128.000 (Ki­ger, 2004) Ovi umet­ni­ci, mu­zi­ča­ri i auto­ri pru­ža­ju sva­ko­dnev­no još vi­še po­ru­ka kroz me­dij­ske ka­na­le. Is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da je sa­mo u 2002. go­di­ni ši­rom sve­ta pro­iz­ve­de­no 5 eks­a­baj­ta in­ for­ma­ci­ja . Ko­li­ko je to in­for­ma­ci­ja? Bajt je je­di­ni­ca skla­di­šte­nja in­for­ma­ci­ja. Ki­lo­bajt je 1.000 baj­ta in­for­ma­ci­ja ko­je se sa­dr­že u dve ku­ca­ne stra­ne ili u fo­to­gra­fi­ji ni­ske re­zo­lu­ci­je. Me­ga­bajt sa mi­lion baj­ta je ve­li­či­ne ma­le pri­če ili 6 se­kun­di snim­ka. Gi­ ga­bajt je 1 bi­lion baj­ta. Te­ra­bajt je 1.000 gi­ga­baj­ta, pe­ta­bajt je 1.000 te­ra­baj­ta, a eks­a­bajt je 1.000 pe­ta­baj­ta. Ka­da bi se 19 mi­ li­o­na knji­ga i osta­log ma­te­ri­ja­la u Kon­gre­snoj bi­bli­ot­ e­ci u SAD iz­ra­zi­lo u baj­ti­ma iz­no­si­lo bi oko 10 te­ra­baj­ta in­for­ma­ci­ja. Ovo zna­či da je ko­li­či­na pro­iz­ve­de­nih in­for­ma­ci­ja sa­mo u 2002. go­ di­ni 500.000 pu­ta ve­ća od ukup­nog sa­dr­ža­ja Kon­gre­sne bi­bli­o­ te­ke. Kao da to ni­je do­volj­no za­stra­šu­ju­ća či­nje­ni­ca, pro­ce­ne su da se sto­pa ra­sta in­for­ma­ci­ja po­ve­ća­va 30% sva­ke go­di­ne. Ovo zna­či da će 2005 go­di­ne ko­li­či­na no­vih in­for­ma­ci­ja iz­no­si­ti 10 eks­a­baj­ta ili oko mi­lion pu­ta ono­li­ko in­for­ma­ci­ja ko­li­ko je sa­da u Kon­gre­snoj bi­bli­o­te­ci.

Pro­blem u ve­zi sa in­for­ma­ci­ja­ma ni­je vi­še u to­me ka­ko do­ ći do njih. Pro­blem ko­ji vi­še pri­ti­ska je ka­ko ići u ko­rak sa svim in­for­ma­ci­ja­ma. Na pri­mer, ako bi ste po­ku­ša­li da pro­či­ta­te sa­mo no­ve knji­ge, ob­ja­vlje­ne ove go­di­ne, mo­ra­li bi ste pro­či­ta­ti po jed­ nu knji­gu na sva­kih osam mi­nu­ta, dva­de­set če­ti­ri sa­ta sva­ko­ga da­na, bez pa­u­ze to­kom ce­le go­di­ne. Sav taj na­por bi bio po­tre­ ban sa­mo da bu­de­te u to­ku sa no­vim na­slo­vi­ma, ob­ja­vlje­nim sa­ mo u SAD! Ne bi­ste ima­li vre­me­na da pro­či­ta­te ni­jed­nu od 66 mi­li­o­na knji­ga ko­je po­sto­je ši­rom sve­ta.. Ta­ko­đe, svet pro­iz­vo­ di 31 mi­lon sa­ti ori­gi­nal­nog TV pro­gra­ma sva­ke go­di­ne. Ako bi ste hte­li da gle­da­te sav pro­gram ko­ji se emi­tu­je sa­mo u u ovoj go­di­ni, tre­ba­lo bi vam oko 35 ve­ko­va, bez pa­uz­ e! Ži­vi­mo u okru­že­nju ko­je je da­le­ko raz­li­či­ti­je od bi­lo kog okru­že­nja ko­je su lju­di ra­nje is­ku­si­li. I okru­že­nje se me­nja ve­li­ kim ko­ra­ci­ma. Sve ovo se de­ša­va zbog ubr­za­ne pro­iz­vod­nje in­ for­ma­ci­ja i de­lje­nja tih in­for­ma­ci­ja kroz po­ve­ćan broj me­dij­skih

ka­na­la, gu­stog sa­ob ­ ra­ća­ja me­di­ja ko­ji ide tim ka­na­li­ma. Po­ru­ke se sva­ko­me is­po­ru­ču­ju, svu­da, kon­stant­no. Svi smo pre­za­si­će­ni in­for­ma­ci­ja­ma, a sva­ke go­di­ne me­di­ji su sve agre­siv­ni­ji tra­ga­ju­ ći za na­šom pa­žnjom.

Odav­no smo do­sti­gli tač­ku za­si­će­no­sti, ona je bez­na­de­žno oče­ki­va­nje da bu­de­mo u ko­rak sa in­for­ma­ci­ja­ma. Sa­da po­sto­ji to­li­ko in­for­ma­ci­ja da je pro­blem pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma po­me­ ren ka onom ko­ji se tru­di da ide u ko­rak sa in­for­ma­ci­ja­ma, ka onom ko­ji te­ži da ih iz­beg­ne.

Ka­ko se mo­že­mo za­šti­ti­ti? Mo­že­mo pre­sta­ti ku­po­va­ti i či­ta­ ti knji­ge. Mo­že­mo pre­ki­nu­ti pret­pla­tu na ma­ga­zi­ne i ob­u­sta­vi­ti dnev­nu is­po­ru­ku no­vi­na. Mo­že­mo sma­nji­ti vre­me ko­je utro­ši­

Se­dam ve­šti­na me­dij­ske pi­sme­no­sti Ana ­l i ­z a — raš­čla­nji­va­nje po­ru­ke u sa­dr­žaj­ne ele­men­te P ro ­c e­n a — pro­ce­nji­va­njae vred­no­sti ele­men­ta, pro­ce­na se vr­ši po­re­đe­njem ele­men­ta sa ne­kim kri­te­ri­ju­mom G ru ­p i ­s a ­n j e — od­re­đi­va­nje slič­no­sti ele­me­na­ta, utvr­đi­va­nje raz­li­či­to­sti ele­me­na­ta I n­d u k­c i ­j a — iz­vo­dje­nje obra­sca za ma­li skup ele­me­na­ta, za­tim ge­ne­ra­li­zo­va­nje obra­sca na sve ele­men­te u sku­pu D e­d u k­c i ­j a — ko­ri­šće­nje osnov­nih prin­ci­pa za ob­ja­šnje­nje spe­ci­fič­nih S i n­t e­z a — sa­sta­vlja­nje ele­me­na­ta u no­vu struk­tu­ru Ap ­s t ra h ­ o ­v a n ­ j e — kre­i­ra­nje krat­kog, ja­snog i tač­nog opi­sa ko­ji sa­dr­ži su­šti­nu po­ru­ke, is­ka­za­no ma­njim bro­jem re­či ne­go što ih ima sa­ma po­ru­ka. mo tra­ga­ju­ći za in­for­ma­ci­ja­ma na ra­di­ju, te­le­vi­zi­ji i in­ter­ne­tu.

Ali iz­lo­že­nost će i da­lje po­sto­ja­ti za­to što su me­di­ji agre­siv­ni, i za­to će stvo­ri­ti sto­ti­ne pri­li­ka sva­kog da­na ka­ko bi oku­pi­ra­le na­ šu pa­žnju. Ne mo­že­mo iz­be­ći sve me­dij­ske po­ru­ke osim ako se fi­zič­ki ne odvo­ji­mo od na­še kul­tu­re. Ali on­da gu­bi­mo mo­guć­nost da is­ku­si­mo sve do­bre stva­ri u ve­zi sa me­di­ji­ma. Šta mo­že­mo ura­di­ti? Ume­sto da se fi­zič­ki iz­me­sti­mo iz kul­tu­re, mo­že­mo da se uklo­ni­mo psi­ho­lo­ški. Ovo zna­či da po­de­ša­va­mo naš mo­zak na auto pi­lot ko­man­du i ta­ko fil­tri­ra­mo sko­ro sve po­ru­ke ko­ji­ ma nas bom­bar­du­ju.

45

Model automatizma

46

Da bi smo osta­li pri či­stoj sve­sti u in­for­ma­ci­ja­ma pre­za­si­će­ noj kul­tu­ri, pro­gra­mi­ra­mo naš um da fil­tri­ra sko­ro sve po­ru­ke auto­mat­ski. Psi­ho­lo­zi se od­no­se pre­ma tom auto­mat­skom ob­ ra­đi­va­nju in­for­ma­ci­ja kao pre­ma auto­ma­ti­zmu. Auto­ma­ti­zam je sta­nje ka­da naš um de­lu­je bez sve­snog na­po­ra. Na taj na­čin mo­že­mo oba­vlja­ti ru­tin­ski čak i kom­pli­ko­va­ne za­dat­ke, bez ika­ kvog raz­mi­šla­nja o nji­ma.

Na pri­mer, ku­ca­nje je re­la­tiv­no kom­pli­ko­van za­da­tak, ali na­kon što na­u­či­mo da ku­ca­mo, to ra­di­mo auto­mat­ski. Se­ti­te se va­šeg is­ku­stva to­kom pr­vih po­ku­ša­ja da na­u­či­te da ku­ca­te.

Mo­ra­li ste mi­sli­ti na sva­ko slo­vo po­na­os­ ob, mi­sli­ti o to­me ko­ja tip­ka od­go­va­ra kom slo­vu, i za­tim na­re­di­ti pr­stu da pri­ti­sne od­ go­va­ra­ju­ću tip­ku. Tre­ba­lo vam je mno­go vre­me­na da ot­ku­ca­te reč. Ali uz ve­žbu, spo­sob­ni ste da ku­ca­te pa­ra­gra­fe bez mno­go raz­mi­šlja­nja o to­me ko­ji prst tre­ba da ot­ku­ca ko­ju tip­ku, ko­jim re­dom. Sa­da ka­da ku­ca­te, ula­zi­te u sta­nje auto­ma­ti­zma gde do­ bro raz­vi­je­ne na­vi­ke vo­de va­še de­lo­va­nje bez po­tre­be da mi­sli­ te o nje­mu.

Iako je auto­ma­ti­zam ve­o­ma efi­ka­sno sta­nje za fil­tri­ra­nje sko­ro svih me­dij­skih po­ru­ka, po­sto­je mo­men­ti ka­da že­li­mo da se in­fil­tri­ra­mo u po­ru­ku, to jest ka­da že­li­mo da obra­ti­mo pa­žnju na nju a ne da je ig­no­ri­še­mo. Ta­ko sta­nje auto­ma­ti­zma ima “oki­ da­če” ko­ji su pro­gra­mi­ra­ni u nje­mu, ta­ko da ka­da je od­re­đe­na po­ru­ka u oko­li­ni na­ša pa­žnja je iza­zva­na. Da bi smo ovo ilu­stro­ va­li za­mi­sli­te se­be ka­ko vo­zi­te ko­la slu­ša­te mu­zi­ku sa ra­di­ja i pri­ča­te sa pri­ja­te­ljem. Va­ša pa­žnja je usme­re­na na kon­ver­za­ci­ ju sa pri­ja­te­ljem, a vaš um auto­mat­ski fil­tri­ra mu­zi­ku ko­ja svi­ra sa ra­di­ja. Ali ta­da po­či­nje va­ša omi­lje­na pe­sma i fo­kus pa­žnja je pro­me­njen. Ve­om ­ a je iz­ve­sno da pre­ki­da­te raz­go­vor i da svu pa­žnju usme­ra­va­te na mu­zi­ku.

Va­žno pi­ta­nje za me­dij­sku pi­sme­nost je ko ili šta pro­gra­mi­ ra fo­ku­si­ra­nje pa­žnje. Pri­rod­no, mi sa­mi pro­gra­mi­ra­mo ne­ke od na­ših po­kre­ta­ča. Kad smo sve­sni spe­ci­fič­nih mo­ti­va i ci­lje­va za­ba­ve ili in­for­ma­ci­je, mo­že­mo la­ko pro­gra­mi­ra­ti na­še po­kre­ta­ če. Va­ši omlje­ni glum­ci su po­kre­ta­či, ka­da pre­gle­da­va­te no­vi­ne, br­zo pre­la­ze­ći pre­ko mno­gih pri­ča, ime ili sli­ka va­šeg omi­lje­nog glum­ca se po­ja­vlju­je i ovo usme­ra­va va­šu pa­žnju, ta­ko da uspo­ ra­va­te i či­ta­te pri­ču.

Ka­da ima­mo po­seb­ne ci­lje­ve ili po­tre­be za od­re­đe­nim vr­ sta­ma po­ru­ka, on­da je la­ko pro­gra­mi­ra­ti na­šu pa­žnju. Ali ve­li­ki deo vre­me­na smo iz­lo­že­ni me­di­ji­ma ne­sve­sno, jer ni­smo si­gur­ ni šta že­li­mo pa i ne­ma­mo cilj, ta­ko da br­zo li­sta­mo ča­so­pis uz mu­zi­ku sa ra­di­ja u po­za­di­ni ili jed­no­stav­no pi­lji­mo u te­le­vi­zor.

U ova­kvim mo­men­ti­ma, me­di­ji pro­gra­mi­ra­ju na­šu pa­žnju. Me­ di­ji ko­ri­ste pro­gram­ske stra­te­gi­je da bi stal­no iz­no­va pod­sti­ca­li

na­vi­ke. Što du­že osta­ne­mo u sta­nju bez­bri­žnog auto­ma­ti­zma, to će me­di­ji ima­ti vi­še mo­ći da nas uslo­vlja­va­ju. Sto­ga, pro­blem u pra­će­nju po­čet­nog mo­de­la je u to­me što mi ne mi­sli­mo o to­ me šta su na­ši po­kre­ta­či, ni­ti nas je bri­ga.

Ta­ko plu­ta­mo una­o­ko­lo, dan za da­nom, bi­va­ju­ći iz­lo­že­ni ne­koj in­for­ma­ci­ji, ose­ća­ju­ći da smo in­for­mi­sa­ni. Iz­lo­že­ni smo uz­bu­dlji­vim sli­ka­ma i ose­ća­mo se za­ba­vlje­nim. Iz­lo­že­ni smo pro­ble­mi­ma sa la­kim re­še­njem ko­je mo­že­mo ku­pi­ti u rad­nji i ose­ća­mo da ima­mo kon­tro­lu nad svo­jim ži­vo­ti­ma. Ova ve­štač­ ka, pro­gra­mi­ra­na ose­ća­nja nas pri­jat­no odr­ža­va­ju u sta­nju auto­ ma­ti­zma. Gu­bi­mo mo­guć­nost da ima­mo vi­sok ste­pen kon­tro­le nad svo­jim ži­vo­ti­ma. Gu­bi­mo mo­guć­nost da za­do­vo­lji­mo svo­je uro­đe­ne po­tre­be ume­sto što stva­ra­mo me­dij­ski pro­gra­mi­ra­ne po­tre­be. Gu­bi­mo mo­guć­nost da stvo­ri­mo vla­sti­te svr­he i da po­ stig­ne­mo ci­lje­ve ko­ji će bi­ti istin­ski na­ši.

Zamke Sta­nje auto­ma­ti­zma je pre­div­no oru­đe ko­je nas šti­ti od pre­ pla­vlje­no­sti bu­ji­com po­ru­ka. Ali ovo sta­nje ima zam­ke ko­je nas mo­gu uda­lji­ti od po­sti­za­nja sop­stve­nih ci­lje­va. Ove zam­ke pre­ u­sme­ra­va­ju na­šu pa­žnju sa ma­na na sta­nje auto­ma­ti­zma. One nam da­ju la­žni ose­ćaj do­brog sta­nja, ali što smo du­že uple­te­ni u ove zam­ke, sve vi­še sum­nja­mo u ne­ga­ti­van uti­caj me­di­ja. Na ovom me­stu ra­sve­tli­ću če­ti­ri naj­o­pa­sni­je zam­ke.

Zam­ka 1: Umor od in­for­ma­ci­ja Me­di­ji pred­sta­vlja­ju mno­štvo po­ru­ka i agre­siv­no se bo­re za na­šu pa­žnju, ta­ko da ne­ma­mo iz­bo­ra osim da se po­vu­če­mo u sta­nje auoma­ti­zma. Pri­rod­no je ose­ti­ti se umor­nim od svih in­for­ma­ci­ja i že­le­ti ih iz­be­ći. Ali ta­ko­đe mo­ra­mo bi­ti sve­sni da u tom mo­ru po­ru­ka ne­ke za nas mo­gu bi­ti iz­u­zet­no vred­ne. Po­ sto­ji in­for­ma­ci­ja da tre­ba vo­di­ti bo­lji ži­vot: in­for­ma­ci­je o is­hra­ ni, ve­žba­nju, iz­be­ga­va­nju opa­snih si­tu­a­ci­ja, gra­đe­nju od­no­sa sa dru­gim lju­di­ma, i o pro­na­la­že­nju sred­sta­va za na­še iz­dr­ža­va­nje kroz si­stem na­gra­da. Po­sto­je po­ru­ke o to­me ka­ko da pro­ši­ri­mo sop­stve­no is­ku­stvo iz­van na­šeg sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta, po­ru­ke o dru­gim lju­di­ma, me­sti­ma, vre­me­ni­ma, ose­ća­nji­ma, i po­stig­nu­ći­ ma. Mo­ra­mo se uz­di­ći iz­nad umo­ra i do­bi­ti ener­gi­ju to­kom tra­ že­nja in­for­ma­ci­ja ko­je su nam po­treb­ne i ko­je že­li­mo.

Ako ne mo­že­mo da pre­va­zi­đe­mo umor, on­da osta­je­mo u sta­nju auto­ma­ti­zma i ima­mo kon­stant­no isti uzan krug is­ku­sta­ va, Ta­ko, auto­mat­ski gle­da­mo ne­ko­li­ko vr­sta TV emi­si­ja i slu­ ša­mo sa­mo jed­nu vr­stu po­pu­lar­ne mu­zi­ke i či­ta­mo sa­mo jed­nu vr­stu ča­so­pi­sa. Ne­ma­mo ener­gi­je da is­tra­ži­mo ni­šta van na­šeg pro­sto­ra i to je zam­ka. Što du­že osta­je­mo u toj zam­ci, sve vi­še se ose­ća­mo umor­nim, i sve je te­že na­ći ener­gi­ju za is­pi­ti­va­nje dru­gih vr­sta po­ru­ka. Me­di­ji po­sta­ju još moć­ni­ji u pro­gra­mi­ra­

nju na­ših po­kre­ta­ča, ka­ko bi nas odr­ža­li u istom na­vik­nu­tom obra­scu iz­lo­že­no­sti. Gu­bi­mo in­te­res za pro­gra­mi­ra­njem sop­ stve­nih po­kre­ta­ča. Vre­me­nom, na­še is­ku­stvo po­sta­je sve oskud­ ni­je i gu­bi­mo spo­sob­nost da pre­ki­ne­mo sa ovom te­ško učvr­šće­ nom ru­ti­nom.

Zam­ka 2: La­žan ose­ćaj in­for­mi­sa­no­sti Po­što nas kul­tu­ra bom­bar­du­je sa ta­ko mno­go in­for­ma­ci­ja, mi­sli­mo da smo in­for­mi­sa­ni. Ma­ri­ni­ra­mo se in­for­ma­ci­ja­ma ka­ ko ne bi­smo ap­sor­bo­va­li ve­li­ki deo njih.

Ni­je pro­blem u ko­li­či­ni in­for­ma­ci­ja. Pro­blem je u ra­zno­vr­ sno­sti i ti­pu in­for­ma­ci­ja. Ka­da osta­ne­mo u sta­nju auto­ma­ti­zma, ra­zno­li­kost in­for­ma­ci­ja po­sta­je ogra­ni­če­ni­ja. Osta­je­mo u uskom kru­gu po­ru­ka dok nas me­di­ji pro­gra­mi­ra­ju da iz­no­va osta­ne­mo uz istu vr­stu iz­lo­že­no­sti. Što se ti­če ti­pa in­for­ma­ci­ja, sta­nje auto­ma­ti­zma je ne­pro­mi­ šlje­no sta­nje, ta­ko da kad nam se pred­sta­vlja­ju po­ru­ke, mi pro­ sto pri­hva­ta­mo nji­ho­vo po­vr­šin­sko zna­če­nje. Me­dij­ske po­ru­ke su ta­ko na­pra­vlje­ne da bu­du ulic­ka­ne i po­vr­šne, to jest ret­ko ta­ kve po­ru­ke po­kre­ću lju­de da mi­sle i da tra­ga­ju za du­bljim zna­ če­njem. Ume­sto to­ga, me­dij­ske po­ru­ke de­lu­ju la­ko ra­zu­mlji­ve, i zbog to­ga su lju­di za­do­volj­ni iz­lo­že­no­šću po­vr­šin­skom zna­če­nju.

Da bi smo ovo ilu­stro­va­li se­ti­te se te­le­vi­zij­skih ve­sti. Na pri­mer, CNN je glav­na in­for­ma­tiv­na mre­ža sa re­por­te­ri­ma ši­rom sve­ta, i sa ve­sti­ma ko­je se emi­tu­ju 24 ča­so­va se­dam da­na u ne­de­lji. Sa svim ovim iz­vo­ri­ma, CNN za­i­sta mo­že da po­nu­di de­talj­ne po­ ru­ke i da ot­kri­je kom­plek­snu pri­ro­du glav­nih pi­ta­nja u obla­sti eko­no­mi­je, po­li­tič­kog si­ste­ma i kul­tu­re. Ali CNN ne ko­ri­sti svo­je ogrom­ne iz­vo­re da to ura­di. Ume­sto to­ga on stal­no pred­sta­vlja ve­o­ma krat­ke, po­vr­šne pri­če, po­na­vlja­ju­ći ih iz­no­va po ceo dan i noć. CNN je kao i osta­li in­for­mtiv­ni ser­vi­si iza­brao po­na­vlja­ nje pri­če ume­sto udu­blji­va­nja u nju. Ret­ko kad se mo­že vi­de­ti ne­ki po­dro­ban iz­ve­štaj, čak i ka­da to zah­te­va slo­že­nost te­me.

Ume­sto to­ga mi do­bi­ja­mo pri­ču u tra­ja­nju od 90 se­kun­di ako je va­žna ili 30 se­kun­di ako ni­je glav­na te­ma.

Pa ipak, za mno­ge lju­de pra­će­nje ve­sti u tra­ja­nju od 30 mi­ nu­ta sva­ke ve­če­ri, osta­vlja uti­sak in­for­mi­sa­no­sti o va­žnim pi­ta­ nji­ma u to­ku tog da­na. Oko po­lo­vi­ne od­ra­slog sta­nov­ni­štva či­ta dnev­nu štam­pu sva­ki dan i to im stva­ra ose­ćaj in­for­mi­sa­no­sti.

Ali pri­če ko­je se na­la­ze u no­vi­na­ma su iste one ko­je se po­ja­vlju­ ju u ve­sti­ma. Iako su pri­če u no­vi­na­ma du­že od onih na ve­sti­ma, ne pru­ža­ju zna­čaj­no vi­še de­ta­lja u iz­ve­šta­ju.

Zam­ka 3: La­žan ose­ćaj kon­tro­le Ve­ći­na no­vih teh­no­lo­ških una­pre­đe­nja u okvi­ru ka­na­la ma­ sov­nih me­di­ja da­je na­ma, pu­bli­ci, mo­guć­nost za us­po­stav­ljnja ve­će kon­tro­le nad sop­stve­nom iz­lo­že­no­šću me­di­ji­ma. Ali iro­ni­

ja je u to­me da po­što nam je po­nu­đe­na ve­ća kon­tro­la, mi ma­nje ve­žba­mo i ima­mo ma­nje kon­tro­le. To jest, ose­ća­mo se pre­pla­ vlje­nim svim do­stup­nim po­ru­ka­ma, u ne­do­stat­ku vi­še vre­me­na – ne ma­nje – u sta­nju auto­ma­ti­zma, gde oni ko­ji nas snad­be­va­ju me­dij­skim po­ru­ka­ma ve­žba­ju kon­tro­lu nad na­ma.

Da bi­smo ilu­stro­va­li naš ve­ći po­ten­ci­jal kon­tro­le, raz­mi­sli­ te ka­ko no­vi­ji me­di­ji is­po­ru­ču­ju svo­je po­ru­ke u po­re­đe­nju sa sta­ri­jim me­di­ji­ma. Uz štam­pu, ko­ja je naj­sta­ri­ji ma­sov­ni me­dij, po­tro­ša­či ima­ju sko­ro svu kon­tro­lu nad iz­la­ga­njem. Knji­ge ne mo­gu sa­me se­be iz­lo­ži­ti po­tro­ša­ču, mi mo­ra­mo da pre­u­zme­mo ini­ci­ja­ti­vu i da ode­mo u knji­ža­ru ili bi­bli­o­te­ku. Ča­so­pi­si i no­vi­ ne se ma­lo vi­še na­me­ću jer nam se do­no­se pred vra­ta, ali mo­ra­

Pre­gled tri za­dat­ka ob­ra­de in­for­ma­ci­ja 1. Fil­tri­ra­nje po­ru­ke Za­da­tak: Od­lu­či­ti ko­je po­ru­ke da ig­no­ri­še­mo a na ko­je da obra­ti­mo pa­žnju Cilj: Po­sma­tra­ti sa­mo one po­ru­ke ko­je ima­ju naj­ve­ću pri­me­nu i iz­be­ga­va­ti sve osta­le.

Fo­kus: Po­ru­ke u oko­li­ni 2. Ukla­pa­nje zna­če­nja Za­da­tak: Ko­ri­sti­ti osnov­ne spo­sob­no­sti za pre­po­zna­va­nje sim­bo­la i lo­ci­ra­nje de­fi­ni­ci­je za sva­ki sim­bol Cilj: Efi­ka­sno pri­stu­pi­ti pred­hod­no na­u­če­nom zna­če­nju Fo­kus: Sim­bo­li u po­ru­ci 3. Gra­đe­nje zna­če­nja Za­da­tak: Ko­ri­šće­nje ve­šti­ne ka­ko bi smo se po­me­ri­li iz­van ukla­pa­nja zna­če­nja kon­stru­i­sa­li zna­če­nje za sva­ku po­ru­ku po­na­o­sob u ci­lju do­bi­ja­nja što vi­še in­for­ma­ci­ja iz po­ru­ke Cilj: In­ter­pre­ta­ci­ja po­ru­ke iz vi­še uglo­va, kao sred­stvo iden­ti­fi­ka­ci­je vi­še­znač­no­sti, za­tim oda­bir jed­nog zna­če­nja ili sin­te­za vi­še zna­če­nja

47

48

mo da se pret­pla­ti­mo da bi se to de­si­lo. Ta­ko­đe, sa svom vr­stom štam­pe mi kon­tro­li­še­mo ni­za­nje i br­zi­nu iz­lo­že­no­sti. Mo­že­mo za­po­če­ti či­ta­nje ča­so­pi­sa sa bi­lo ko­jom pri­čom, či­ta­ju­ći pri­če bi­ lo ko­jim re­dom, či­ta­ju­či ih ono­li­ko spo­ro ili br­zo ko­li­ko mi to že­li­mo. Ta­ko da, što se ti­če štam­pa­nih me­di­ja mi ima­mo re­la­tiv­ no vi­sok ni­vo kon­tro­le sa svim va­žnim od­lu­ka­ma u ve­zi sa iz­la­ ga­njem: da li da se iz­lo­ži­mo, ko­je pri­če pro­či­ta­ti i ko­jim re­dom, vre­me iz­lo­že­no­sti, i br­zi­na iz­lo­že­no­sti.

Sa do­la­skom elek­tron­skih me­di­ja, osno­va­le su se no­ve for­ me kon­tro­le ko­je se raz­li­ku­ju od onih u štam­pa­nim me­di­ji­ma, 1920. go­di­ne po­ja­vio se ra­dio i lju­di su po­če­li da gu­be ne­što od svo­je kon­tro­le nad iz­la­ga­njem me­di­ji­ma. Na­rav­no, ra­di­ju je po­ treb­no da ga ne­ko uklju­či ka­ko bi in­for­ma­ci­ja po­če­la da te­če, ali jed­nom kad je zvuk u oko­li­ni sva­ko mu je iz­lo­žen. Na taj na­ čin, ra­dio je mno­go vi­še na­pa­dan ne­go štam­pa. Ta­ko­đe, ra­dio kon­tro­li­še ni­zo­ve, vre­me, i br­zi­nu po­ru­ka. Ako ho­će­te da slu­ša­ te ne­ku od­re­đe­nu emi­si­ju mo­ra­te uklju­či­ti ra­dio ka­da pro­gram poč­ne. Mo­ra­te da slu­ša­te po­ru­ke onim re­dom ko­jim se emi­tu­ju.

Ra­dio pro­du­cen­ti su ta­ko­đe do­bi­li kon­tro­lu u vi­du pre­ki­da­nja (za ogla­se) kao i kon­tro­lu nad tim ka­da od­lo­ži­ti pri­ču (kao što je to slu­čaj u se­ri­ja­li­ma). Na­rav­no ne­ki ča­so­pi­si pri­ka­zu­ju se­ri­ja­li­zo­ va­ne pri­če, ali či­ta­lac mo­že da sa­če­ka da se iz­da­ju svi pri­mer­ci ča­so­pi­sa pa da on­da pro­či­ta pri­ču od­jed­nom; ovo ni­je mo­gu­će ura­di­ti sa se­ri­ja­li­zo­va­nim ra­dio dra­ma­ma. Ra­dio, a po­tom i te­ le­vi­zi­ja su nas is­tre­ni­ra­li da struk­tu­ri­še­mo svoj ži­vot oko od­re­ đe­nog vre­me­na u ko­je se da­ju nji­ho­ve emi­si­je, is­tre­ni­ra­li su nas da to­le­ri­še­mo pre­ki­de u vi­du ko­mer­ci­jal­nih po­ru­ka, i is­tre­ni­ra­li su nas da raz­vi­je­mo ne­delj­ne na­vi­ke iz­la­ga­nja.

Vre­me­nom su ne­ke ino­va­ci­je u teh­no­lo­gi­ji da­le lju­di­ma po­ten­ci­jal za ve­ću kon­tro­lu nad me­dij­skim iz­la­ga­njem. Na pri­ mer, ka­se­to­fo­ni i MP3 player omo­gu­ća­va­ju lju­di­ma da pre­u­re­de audio po­ru­ke kroz ure­đi­va­nje, ta­ko­đe lju­di mo­gu da kon­tro­li­šu vre­me pu­šta­nja audio za­pi­sa. Vi­deo ure­đa­ji ra­de isto, u do­me­ nu vi­deo za­pi­sa.

I kom­pju­ter­ski pro­gram iz­gle­da da da­je lju­di­ma ve­ću kon­ tro­lu nad tra­že­njem in­for­ma­ci­ja. Ali da bi se ko­ri­sti­le ove teh­ no­lo­gi­je mo­ra­mo da ulo­ži­mo vi­še na­po­ra. Mo­ra­mo da pri­mi­mo vi­še po­ru­ka ka­ko bi smo od­lu­či­li šta će­mo sni­mi­ti ili ko­ri­sti­ti, a sve ovo slu­ži na­šem ve­ćem iz­la­ga­nju. Pa ipak ve­ći­nom vre­me­ na se ve­li­ki broj lju­di iz­la­že me­di­ji­ma u okvi­ru svo­jih me­dij­ski ob­li­ko­va­nih na­vi­ka.

Ta­ko­đe, ove teh­no­lo­gi­je ima­ju sa­kri­ve­ne oso­bi­ne ko­je slu­že to­me da se uma­nji na­ša kon­tro­la, dok sve či­ne da ima­mo pri­vid da one po­ve­ća­va­ju na­šu kon­tro­lu. Na pri­mer, pri­ba­vlja­či in­ter­ net uslu­ga (ISPs) i na­pra­ve za pre­tra­ži­va­nje In­ter­ne­ta či­ne da lju­di ose­ća­ju da oni kon­tro­li­šu in­ter­net pre­tra­ži­va­nje, ali ove na­ pra­ve ogra­ni­ča­va­ju pri­stup. ISPs ima­ju lin­ko­ve svo­jih omi­lje­nih

mre­žnih saj­to­va dok dru­ge iz­o­sta­vlja­ju. Na­pra­ve za pre­tra­ži­va­ nje mo­gu pri­stu­pi­ti sa­mo ma­lom pro­cen­tu web stra­na, ta­ko da od­lu­ka, ko­joj stra­ni pri­stu­pi­ti pri­pa­da kom­pa­ni­ja­ma na­pra­va za pre­tra­ži­va­nje in­ter­ne­ta, u is­toj me­ri kao i ko­ri­sni­ku.

Mi smo u vre­me­nu ka­da ko­li­či­na po­ru­ka ko­ji­ma nas bom­ bar­du­ju, ina­če ve­o­ma ve­li­ka, na­sta­vlja da ra­ste. Snad­be­va­či ovim po­ru­ka­ma su uve­li­ko u mo­guć­no­sti da kon­tro­li­šu na­še zna­nje, na­še sta­vo­ve i po­na­ša­nje. Pa ipak, mi sa­da ima­mo vi­še po­ten­ci­ja­ la ne­go ika­da ra­ni­je da kon­tro­li­še­mo sop­stve­nu iz­lo­že­nost i njen efe­kat na nas. Tu­žna či­nje­ni­ca je to da ma­lo lju­di pre­po­zna­je ovaj po­ten­ci­jal. Ve­ći­na lju­di su pre­u­mor­ni od na­va­le po­ru­ka da bi im se sve­sno su­prot­sta­vi­li. Ili, lju­di ko­ji že­le da se su­prot­sta­ve pro­ ble­mu i us­po­sta­ve kon­tro­lu, ni­su si­gur­ni šta tre­ba da ra­de.

Zam­ka 4: Po­gre­šna uve­re­nja Oko­li­na pre­za­si­će­na in­for­ma­ci­ja­ma i naš od­go­vor na nju nas osta­vlja ra­nji­vim u po­gle­du po­gre­šnih uve­re­nja. Ili će­mo pri­ hva­ti­ti uve­re­nja ko­ja nam pre­zen­tu­ju me­di­ji ili će­mo ih sa­mi iz­ gra­di­ti. Na­ša uve­re­nja ima­ju ten­den­ci­ju da bu­du po­gre­šna ako se oslo­ni­mo na po­vr­šne i me­sti­mič­ne in­for­ma­ci­je ko­je usva­ja­mo to­kom auto­mat­skog iz­la­ga­nja me­di­ji­ma.

Po­god­no me­sto za po­sma­tra­nje po­gre­šnih uve­re­nja u po­pu­ la­ci­ji je is­pi­ti­va­nje re­zul­ta­ta an­ke­ti­ra­nja jav­nog mnje­nja. Če­sto ove an­ke­te po­sta­vlja­ju pi­ta­nja lju­di­ma o stva­ri­ma ko­je su ve­o­ma va­žne. Pa ipak, ka­da gle­da­mo obra­sce ljud­skih uve­re­nja, mo­že­ mo vi­de­ti da mno­gi lju­di ni­su do­bro upu­će­ni u ova, oči­to va­žna, pi­ta­nja. Mo­že­mo vi­de­ti da su ova uve­re­nja oči­gled­no po­gre­šna jer ni­su pre­ci­zan od­raz stvar­no­sti, ili su lo­gič­ki pro­tiv­reč­na.

U jav­nim an­ke­ta­ma o kri­mi­na­lu, sa­mo 17% lju­di mi­sli da je kri­mi­nal ve­li­ki pro­blem u nji­ho­voj za­jed­ni­ci, dok 83% Ame­ri­ka­ na­ca mi­sli da je kri­mi­nal ve­li­ki pro­blem dru­štva . Lju­di go­vo­re na ovaj na­čin za­to što ve­ći­na njih ni­je is­ku­si­la kri­mi­nal u svom ži­vo­tu i zbog to­ga sma­tra da kri­mi­nal ni­je ve­li­ki pro­blem ta­mo gde oni ži­ve. Pa ipak, uve­re­ni su da je kri­mi­nal ve­li­ki pro­blem dru­štva..Gde jav­nost do­bi­ja ta­kve ide­je? Iz me­dij­ske usme­re­no­ sti na gre­ške u ve­sti­ma. Ta­ko­đe me­di­ji vo­le da pri­ka­zu­ju sen­za­ ci­on ­ al­ne do­ga­đa­je, ra­đe ne­go ti­pič­ne.Ta­ko da ka­da se iz­ve­šta­va o kri­mi­na­lu, obič­no je to ne­ki ve­li­ki zlo­čin. Gle­da­ju­ći ve­čer­nje pre­no­se ve­sti sa nji­ho­vim na­gla­skom na kri­mi­nal i na­sil­ni­štvo na­vo­di nas da po­mi­sli­mo da je ve­li­ka sto­pa kri­mi­na­la pri­sut­na i da je ve­ći­na tog kri­mi­na­la na­sil­ni­štvo. Ali u stvar­no­sti, ma­nje od 20% ce­lo­kup­nog kri­mi­na­la je na­sil­nič­ko.Vi­še od 80% kri­mi­na­la pred­sta­vlja kra­đa tu­đeg vla­sni­štva, gde žr­tva čak ni­je pri­sut­na. Šta­vi­še, sto­pa na­sil­nog kri­mi­na­la opa­da u ovoj ze­mlji od sre­di­ ne osam­de­se­tih go­di­na, pa ipak sa­mo ne­ko­li­ci­na lju­di je sve­sna ovo­ga. Ume­sto to­ga, ve­ći­na lju­di mi­sli da je na­sil­nič­ki kri­mi­nal u po­ra­stu, po­što ne­pre­sta­no vi­de kri­mi pri­če i kr­va­ve pri­zo­re u

me­di­ji­ma. Ti lju­di su kre­i­ra­li svo­je mi­šlje­nje na osno­vu sen­za­ci­ o­nal­nih do­ga­đa­ja, i ta vr­sta in­for­ma­ci­je ne obez­be­đu­je ko­ri­snu osno­vu za for­mi­ra­nje ja­sne sli­ke o kri­mi­na­lu.

U ši­ro­kom spek­tru an­ke­ta jav­nog mnje­nja , do­la­zi­mo do ot­kri­ća da lju­di ne pre­te­ru­ju sa­mo po pi­ta­nju kri­mi­na­la, već ta­ ko­đe pre­ce­nju­ju pro­ble­me u ve­zi sa zdrav­stve­nom za­šti­tom, obra­zo­va­njem, re­li­gi­jom i po­ro­di­com, ve­ru­ju­ći da su to sve pro­ ble­mi ko­ji ra­stu i ko­ji su ozbilj­ni. Na pri­mer, što se ti­če pi­ta­nja zdrav­stve­ne za­šti­te, 90% od­ra­slih mi­sli da je si­stem zdrav­stve­ne za­šti­te u kri­zi, ali u isto vre­me, sko­ro 90% ose­ća da je nji­ho­vo zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje kva­li­tet­no.

Oko 63% lju­di sma­tra da su dok­to­ri dru­gih lju­di pre­vi­še za­in­te­re­so­va­ni za za­ra­đi­va­nje, ali sa­mo 205 njih sma­tra da je nji­hov dok­tor ta­kav. Što se ti­če obra­zo­va­nja, 64% lju­di da­je dr­ žav­nim ško­la­ma oce­nu C ili D, ali u isto vre­me, 66% njih da­je svo­joj dr­žav­noj ško­li oce­nu A ili B. Što se ti­če re­li­gi­je 65% lju­di ka­že da re­li­gi­ja gu­bi uti­caj na ame­rič­ki ži­vot dok 62% lju­di tvr­di da je re­li­gi­ja do­bi­la ja­či uti­caj na nji­ho­ve ži­vo­te. Ka­da je od­go­vor­ nost u pi­ta­nju sko­ro 90% lju­di ve­ru­je da je glav­ni pro­blem to što lju­di ne ži­ve u skla­du sa svo­jim oba­ve­za­ma ali vi­še od 75% lju­di ka­že da iz­vr­ša­va­ju svo­je oba­ve­ze pre­ma po­ro­di­ci, de­ci i za­po­sle­ ni­ma. Sko­ro po­lo­vi­na po­pu­la­ci­je ve­ru­je da je je za ve­ći­nu po­ro­ di­ca ne­mo­gu­će da do­stig­nu ame­rič­ki san, dok 63% njih ve­ru­je da su ga do­sti­gli ili su bli­zu do­sti­za­nja ame­rič­kog sna. I 40% do 50% ve­ru­je da se na­ci­ja tre­nut­no kre­će u po­gre­šnom prav­cu ali 88% Ame­ri­ka­na­ca ve­ru­je da se nji­ho­vi ži­vo­ti i po­ro­di­ce kre­ću u pra­vom sme­ru.( Whit­man, 1996).

Ve­ći­na lju­di sma­tra da me­di­ji, po­seb­no te­le­vi­zi­ja, ima­ju jak uti­caj na dru­ge lju­de, mno­gi ima­ju ne­re­a­li­stič­no mi­šlje­nje da me­di­ji uzro­ku­ju na­sil­no po­na­ša­nje. Ne­ki ve­ru­ju da će, ako do­zvo­li­te jav­nom ser­vi­su da emi­tu­je re­kla­me u ve­zi sa kon­do­mi­ ma, de­ca na­u­či­ti da je do­zvo­lje­no, čak do­bro, ima­ti seks. Ovo je oči­gled­no pre­te­ri­va­nje. U isto vre­me, lju­di pod­ce­nju­ju uti­caj ko­ji me­di­ji ima­ju na njih.

Ka­da pi­ta­ju lju­de da li mi­sle da me­di­ji ima­ju bi­lo ka­kav efe­ kat na njih lič­no, 88% ka­že ne. Ovi lju­di obra­zla­žu tu tvrd­nju ti­me što su me­di­ji pri­mar­no iz­vo­ri za­ba­ve i ra­zo­no­de, ta­ko da ne­ma­ju ne­ga­ti­van uti­caj na njih. Lju­di ko­ji ve­ru­ju u ovo ka­žu da su pro­ve­li sa­te gle­da­ju­ći kri­mi­na­li­stič­ke se­ri­je a ni­ka­da sa­mi ni­su pu­ca­li u ne­ko­ga ili opljač­ka­li ban­ku. Iako ovo mo­že bi­ti isti­na, ovaj ar­gu­ment ne po­dr­ža­va u pot­pu­no­sti stav da me­di­ji ne­ma­ju uop­šte uti­ca­ja na naš ži­vot, on je ba­zi­ran na po­gre­šnoj pret­po­stav­ci da me­di­ji sa­mo pri­ka­zu­ju ne­ga­tiv­ne pro­fi­le, efek­ te ne­ga­tiv­nog po­na­ša­nja ko­ji su la­ko pre­po­zna­tlji­vi. Ali po­sto­ji još pu­no vr­sta efe­ka­ta, kao što je stva­ra­nje uti­ska da je kri­mi­nal ozbilj­ni­ji pro­blem ne­go što je to u stva­ri, ili da je ve­ći­na kri­mi­ na­la isto što i fi­zič­ko na­si­lje.

Me­dij­ska pi­sme­nost funk­ci­o­ni­še u kon­tra­stu sa mo­de­lom ob­ra­de me­dij­skih in­for­ma­ci­ja. Mo­del me­dij­ske pi­sme­no­sti sa­dr­ži če­ti­ri glav­na fak­to­ra: struk­tu­ru zna­nja, lič­ni lo­kus, spo­sob­no­sti i ve­šti­ne, kao i pro­tok za­da­ta­ka ob­ra­de in­for­ma­ci­ja. Sva­ki od ovih fak­to­ra funk­ci­o­ni­še in­ter­ak­tiv­no u si­ste­mu.

Ob­ra­da in­for­ma­ci­ja se mo­že vr­ši­ti sve­sno ili ne­sve­sno. Ka­da je vr­ši­mo sve­sno, on­da je oso­ba ko­ja je vr­ši sve­sna ci­lje­va i pri­me­nju­je pa­žlji­vi oda­bir in­for­ma­ci­ja, bi­va­ju­ći spo­sob­na da iz­vr­ši kon­tro­lu u ve­li­kom ste­pe­nu. Ka­da je ob­ra­da in­for­ma­ci­ja ne­sve­sna, in­di­vi­dua ni­je sve­sna še­me auto­mat­ske ob­ra­de i sa­mim tim ni­je u mo­guć­no­sti da kon­tro­li­še sam pro­ces. Me­dij­ska pi­sme­nost zah­te­va da in­di­vi­dua pro­ve­de vi­še vre­me­na i na­po­ra u sve­snoj ob­ra­di me­dij­skih in­for­ma­ci­ja.

Me­dij­ska pi­sme­nost je ši­ro­ka per­spek­ti­va. Ni­je ogra­ni­če­na na či­ta­nje ili bi­lo ko­ju odvo­je­nu ve­šti­nu. Me­dij­ski pi­sme­ni lju­di su u sta­nju da vi­de mno­go vi­še u da­toj po­ru­ci. Oni su sve­sni­ji ni­voa zna­če­nja. Ovo po­ve­ća­va raz­u­me­va­nje. Oni su vi­še ovla­šće­ni za pro­ces se­lek­ci­je i da­va­nja zna­če­nja po­ru­ka­ma. Ovo po­ve­ća­va kon­tro­lu. Oni će lak­še do­bi­ti ono što že­le od po­ru­ke. Ovo po­ve­ća­va raz­u­me­va­nje. Sto­ga, lju­di ko­ji ra­de na ve­ćem ni­vou me­dij­ske pi­sme­no­sti is­pu­nja­va­ju ci­lje­ve vi­šeg ni­voa raz­u­me­va­nja, kon­tro­le, i shva­ta­nja.

U osno­vi me­dij­ske pi­sme­no­sti je skup od pet do­bro raz­vi­je­nih struk­tu­ra zna­nja. Gra­di­mo ove struk­tu­re ko­ri­ste­ći ve­šti­nu da iza­be­re­mo in­for­ma­ci­ju. Za­tim spa­ja­mo te iz­bo­re u sa­dr­žaj­ne ob­li­ke.

Ove struk­tu­re zna­nja in­for­mi­šu naš lo­cus i obez­be­dju­ju kon­cept za­dat­ci­ma ob­ra­de in­for­ma­ci­ja.

49

50

Po­sto­ji po­gre­šno uve­re­nje da te­le­vi­zi­ju tre­ba kri­vi­ti za­to što si­stem obra­zo­va­nja ni­je ta­ko do­bar kao što bi tre­bao bi­ti.

Me­di­ji če­sto pri­ka­zu­ju ka­ko mla­di ame­ri­kan­ci ma­lo uče u po­re­ đe­nju sa de­com iz dru­gih ze­ma­lja. Na pri­mer, na tre­ćem me­đu­ na­rod­nom tak­mi­če­nju iz ma­te­ma­ti­ke i pri­rod­nih na­u­ka ko­je se od­no­si­lo na đa­ke osmog raz­re­da iz 41 ze­mlje, ame­rič­ki đa­ci su osvo­ji­li 28. me­sto iz ma­te­ma­ti­ke i 17. me­sto iz pri­rod­nih na­u­ka (“The Le­ar­ning Lag,” 1996). Na­ci­o­nal­ni Pro­ce­ni­telj Pro­gre­sa u Obra­zo­va­nju (NA­EP) , vo­đen od stra­ne gru­pe ko­ju je osno­vao Kon­gres je 1998. god. dao iz­ve­štaj u ko­me se iz­ja­vlju­je da tre­ći­ na sred­njo­ško­la­ca ne­ma čak osnov­no zna­nje o to­me ka­ko funk­ ci­o­ni­še ame­rič­ka vla­da a sa­mo 26% uče­ni­ka za­vr­šnih raz­re­da se sma­tra­lo do­bro upo­zna­tim, do­volj­no da bi na­pra­vi­li ra­zu­man, do­bro in­for­mi­san, iz­bor to­kom iz­bo­ra (McQu­e­en, 1999).

Na­ci­o­nal­ni Oce­ni­telj Pro­gre­sa u Obra­zo­va­nju (NA­EP) iz­ve­ šta­va da je sa­mo če­tvr­ti­na ame­rič­kih đa­ka po­sti­gla stan­dard­nu ume­šnost pi­sa­nja . Iz­ve­šta­ji po­put ovog na­vo­de kri­ti­ča­re da se ža­le jer de­ca u ovoj ze­mlji pre­vi­še gle­da­ju te­le­vi­zij­ski pro­gram.

Pa ipak, isti iz­ve­štaj ka­že da su đa­ci u Ja­pa­nu, na tre­ćem me­stu po pi­ta­nju oba slu­ča­ja, iako gle­da­ju te­le­vi­zij­ski pro­gram in­ten­zi­te­tom kao i ame­rič­ka de­ca, ali se ova­kve in­for­ma­ci­je ret­ ko ob­ja­vlju­ju.

Mno­gi sa­ve­sni ro­di­te­lji su pri­hva­ti­li uve­re­nje da je gle­da­nje te­le­vi­zi­je lo­še za ma­lu de­cu. Oni ve­ru­ju da će te­le­vi­zi­ja na ne­ki na­čin ule­nji­ti nji­hov um, uma­nji­ti nji­ho­vu kre­at­ iv­nost i pre­tvo­ ri­ti ih u le­tar­gič­ne ovi­sni­ke o za­ba­vi. Ako se ovo de­si de­ca ne­će po­što­va­ti uspeh i ne­će bi­ti do­bri đa­ci.

Ovo uve­re­nje je po­gre­šno jer kri­vi me­di­je a ne de­te ili ro­di­ te­lja, za oskud­no aka­dem­sko do­stig­nu­će. Ono se ta­ko­đe fo­ku­si­ ra sa­mo na ne­ga­tiv­ne efek­te i ne da­je me­di­ji­ma po­ve­re­nje u vi­du po­ten­ci­jal­no po­zi­tiv­nih efe­ka­ta.

Ovo je va­žno pi­ta­nje, ali ni­je jed­no­stav­no. Ka­da se pa­žlji­vo udu­bi­mo u do­ka­zni ma­te­ri­jal is­tra­ži­va­nja, mo­že­mo vi­de­ti da je ti­pi­čan iz­ve­štaj is­tra­ži­va­nja po­gre­šan a ako po­gle­da­mo još pa­žlji­ vi­je ne­ko­li­ko efe­ka­ta se de­ša­va si­mul­ta­no.Na pri­mer, ti­pi­čan iz­ ve­štaj ka­zu­je da gle­da­nje te­le­vi­zij­skog pro­gra­ma ne­ga­tiv­no uti­če na aka­dem­ska do­stig­nu­ća i po­sto­ji pri­li­čan broj is­tra­ži­va­nja ko­ ji da­je ova­kve za­ključ­ke. Ono što ove za­ključ­ke či­ni po­gre­šnim je to da bi ovaj od­nos bio bo­lje ob­ja­šnjen ne­čim dru­gim a to je ko­e­fi­ci­jent in­te­li­gen­ci­je.

Uspeh u ško­li je u ve­li­koj me­ri po­ve­zan sa ko­e­fi­ci­jen­tom in­te­li­gen­ci­je. Ta­ko­đe, de­ca sa ni­žim ko­e­fi­ci­jen­tom in­te­li­gen­ci­je vi­še gle­da­ju te­le­vi­zij­ski pro­gram. Ta­ko da se ko­e­fi­ci­jent in­te­li­ gen­ci­je ra­ču­na ka­da je u pi­ta­nju ma­nje do­stig­nu­će i du­že gle­da­ nje te­le­vi­zij­skog pro­gra­ma. Ana­li­ze ko­je uzi­ma­ju u ob­zir de­či­ji ko­e­fi­ci­jent in­te­li­gen­ci­je do­la­ze do sa­zna­nja da ne po­sto­ji op­šti ne­ga­ti­van uti­caj ume­sto nje­ga po­sto­ji ve­o­ma in­te­re­san­tan obra­

zac. Ne­ga­ti­van uti­caj ne po­sto­ji uko­li­ko de­te ne gle­da te­le­vi­zij­ ski pro­gram du­že od 30 sa­ti ne­delj­no.

Iz­van tih 30 sa­ti gle­da­nja pro­gra­ma što vi­še pro­gra­ma de­ ca gle­da­ju ni­ža su nji­ho­va aka­dem­ska do­stig­nu­ća i taj efe­kat po­ sta­je ja­či sa du­žim gle­da­njem pro­gra­ma. Ovo zna­či da aka­dem­ sko do­stig­nu­će opa­da sa­mo ako gle­da­nje pro­gra­ma po­či­nje da pre­ki­da vre­me uče­nja i spa­va­nja. Ali ne po­sto­ji ne­ga­ti­van efe­kat ako se pro­gram gle­da ma­nje od 30 sa­ti ne­delj­no.U stva­ri na naj­ ni­žim stup­nje­vi­ma gle­da­nja pro­gra­ma po­sto­ji po­zi­ti­van efe­kat a to zna­či da ima iz­gle­da da de­te ko­je gle­da sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti ne­delj­no pro­gram ili ga uop­šte ne gle­da po­stig­ne ma­nje uspe­ha od de­te­ta ko­je ume­re­no gle­da te­le­vi­zij­ski pro­gram (12 do 15 sa­ ti ne­delj­no). Ta­ko da obra­zac gla­si: de­ca ko­joj su uki­nu­ti iz­vo­ri in­for­ma­ci­ja ko­je da­je te­le­vi­zi­ja su ma­nje uspe­šna u ško­li od de­ ce ko­ja ume­re­no gle­da­ju te­le­vi­zij­ski pro­gram pa ipak, ka­da de­ te do­đe u si­tu­a­ci­ju da gle­da­nje pro­gra­ma pre­ki­da uče­nje on­da aka­dem­ski uspeh opa­da.

Ka­da po­sta­vi­mo pi­ta­nje: ka­kav efe­kat ima gle­da­nje te­le­vi­ zij­skog pro­gra­ma na de­či­ji aka­dem­ski uspeh? Mo­že­mo da­ti jed­ no­sta­van, po­pu­la­ran od­go­vor: po­sto­ji ne­ga­ti­van efe­kat. Ali sa­da mo­že­te vi­de­ti da je taj od­go­vor su­vi­še jed­no­sta­van. Ta­ko­đe je ob­ma­nju­ju­ći za­to sto iza­zi­va ogra­ni­če­no uve­re­nje da su efek­ti me­di­ja ne­ga­tiv­ni i po­la­ri­zo­va­ni i da su me­di­ji glav­ni kri­vac. Ovaj za­klju­čak ni­je ta­ko jed­no­sta­van ta­ko da naj­ve­ro­vat­ni­je ne­će bi­ti pred­sta­vljen u ma­sov­nim me­di­ji­ma.

Raz­log što su po­gre­šna uve­re­nja ta­ko opa­sna zam­ka je što ona sa­ma se­be osna­žu­ju. Pod ovim mi­slim da lju­di ko­ji su stal­ no iz­lo­že­ni po­gre­šnim in­for­ma­ci­ja­ma ima­ju još du­blje uve­re­nje da su nji­ho­va po­gre­šna uve­re­nja tač­na.

Oni ima­ju sve ma­nje i ma­nje mo­ti­va­ci­je da ih pre­i­spi­ta­ju.

Ka­da ne­ko iz­ja­vi da in­for­ma­ci­je na ko­ji­ma su ba­zi­ra­na nji­ho­va uve­re­nja ni­su tač­ne oni to ne pri­hva­ta­ju za­to što su ta­ko ja­ko ube­đe­ni da su ona is­prav­na. Ta­ko da vre­me­nom ne sa­mo da ne pre­i­spi­tu­ju svo­ja uve­re­nja već sve ma­nje ve­ru­ju da su tu­đa uve­ re­nja tač­na.

Potrebe za medijskom pismenošću

To­kom sta­nja auto­ma­ti­zma su­sre­će­mo se sa sko­ro svim me­ dij­skim po­ru­ka­ma a u tom sta­nju ni­smo za­in­te­re­so­va­ni za ula­ga­ nje na­po­ra u sve­snu pa­žnju, vi­še na­po­ra da ana­li­zi­ra­mo, pro­ce­ ni­mo po­ru­ke i pro­na­đe­mo vi­še in­for­ma­ci­ja ra­di nji­ho­ve tač­ni­je in­ter­pre­ta­ci­je. Ne mo­že­mo eli­mi­ni­sa­ti ovu po­tre­bu za sta­njem auto­ma­ti­zma jer je to osnov­no oru­đe ko­je nam po­ma­že da iz­beg­ ne­mo pre­o­ku­pi­ra­nost bu­ji­com po­ru­ka iz me­di­ja.

Pa ipak, mo­že­mo ura­di­ti dve stva­ri ka­ko bi smo upra­vlja­li ovim oru­đem i po­sta­li me­dij­ski pi­sme­ni­ji.

Kao pr­vo, mo­že­mo sma­nji­ti vre­me ko­je pro­ve­de­mo u auto­ ma­ti­zmu.To ra­di­mo ta­ko što pla­ni­ra­mo da se iz­lo­ži­mo po­ru­ka­ma

ko­je su raz­li­či­te u od­no­su na one ko­ji­ma se po na­vi­ci iz­la­že­mo.Ovo pro­ši­ru­je na­še is­ku­stvo sa me­dij­skim po­ru­ka­ma. Ta­ko­đe zah­te­va od nas da mi­sli­mo o ovim no­vim po­ru­ka­ma, to jest, ne mo­že­mo ih uzi­ma­ti zdra­vo za go­to­vo. No­vi ti­po­vi po­ru­ka kao i po­ru­ke u ve­zi sa no­vim te­ma­ma nas te­ra­ju da se su­oč­ i­mo sa ne­po­zna­tim i da ra­di­mo na osmi­šlja­va­nju ovih no­vih in­for­ma­ci­ja.

Sve dok ra­di­mo na osmi­šlja­va­nju po­ru­ka osta­je­mo van ne­ pro­mi­šlje­nog sta­nja auto­ma­ti­zma. Kao dru­go mo­že­mo pro­ba­ti da pro­gra­mi­ra­mo na­še po­kre­ta­če. Ra­de­ći to, tre­ba­li bi da se vo­ di­mo sop­stve­nim ci­lje­vi­ma, a ne da do­zvo­li­mo me­di­ji­ma da ih po­sta­vlja­ju za nas.

Mo­del me­dij­ske pi­sme­no­sti Kao što smo to već re­kli pre­pla­vlje­ni smo po­ru­ka­ma. Sva­ ka­ko da ne mo­že­mo obra­ti­ti pa­žnju na sve po­ru­ke, čak ni na ve­ ći­nu njih, mno­ge mo­ra­mo od­ba­ci­ti. Ka­ko bi smo to ura­di­li, sa što ma­nje men­tal­nog na­po­ra ko­ri­sti­mo ak­tiv­nu for­mu ob­ra­de po­ru­ka, osta­je­mo u sta­nju auto­ma­ti­zma. Dok smo u ovom sta­ nju, auto­mat­ski pro­ve­ra­va­mo po­ru­ke bez raz­mi­šlja­nja o tom pro­ce­su, sve dok od­re­đe­na po­ru­ka ne pri­vu­če na­šu pa­žnju. Po­ sto­je ne­ke ozbilj­ne ma­ne ovog ak­tiv­nog mo­de­la. Da bi smo to iz­be­gli tre­ba da nam pre­đe u na­vi­ku ko­ri­šće­nje dru­gog mo­de­la to­kom su­sre­ta­nja sa po­ru­ka­ma, a to je mo­del me­dij­ske pi­sme­no­ sti. Uče­nje ko­ri­šće­nja ovog mo­de­la zah­te­va vi­še na­po­ra od pu­kog osta­ja­nja u ak­tiv­nom mo­de­lu. Ali ovaj na­por će se is­pla­ti­ti jer će nam po­mo­ći da do­bi­je­mo mno­go ve­ću kon­tro­lu nad na­šim na­vi­ka­ma iz­la­ga­nju me­di­ji­ma, kao i na­či­nu na ko­ji je zna­če­nje kon­stru­i­sa­no u na­šem sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu.

Mo­del me­dij­ske pi­sme­no­sti na­gla­ša­va če­ti­ri osnov­na fak­ to­ra. U osno­vi je fak­tor struk­tu­re zna­nja. Kom­bi­na­ci­ja struk­ tu­ra zna­nja po­hra­nju­je in­for­ma­ci­je u dru­gi fak­tor, ko­ji je lič­ni po­lo­žaj. Tre­ći fak­tor je skup spo­sob­no­sti i ve­šti­na oso­be, ko­je su in­for­ma­tiv­no – pro­ce­sna oru­đa. Če­tvr­ti fak­tor je pro­tok in­ for­ma­tiv­no pro­ce­snih za­da­ta­ka. Ova če­ti­ri fak­to­ra funk­ci­o­ni­šu in­ter­ak­tiv­no u si­ste­mu. Haj­de da is­pi­ta­mo sva­ki od ova če­ti­ri fak­to­ra de­talj­ni­je.

Struk­tu­re zna­nja Osno­va iz­grad­nje me­dij­ske pi­sme­no­sti je skup od pet ja­ kih struk­tu­ra zna­nja. Osno­ve na ko­ji­ma po­či­va­ju ove struk­tu­re zna­nja su: me­dij­ski efek­ti, me­dij­ski sa­dr­ža­ji, me­dij­ska in­du­stri­ja, stva­ran svet i mi sa­mi. Sa zna­njem u ovih pet pod­ruč­ja, lju­di sa vi­še sve­sti ula­ze u pro­ces ob­ra­đi­va­nja in­for­ma­ci­ja, i za­to po­sta­ju spo­sob­ni­ji da do­no­se bo­lje od­lu­ke pri­li­kom od­bi­ra in­for­ma­ci­ja, to­kom ra­da sa nji­ma i u kon­stru­is­ a­nju nji­ho­vog smi­sla i u od­re­ đi­va­nju svr­ha vla­sti­tog de­lo­va­nja. In­for­ma­ci­ja ko­ja či­ni ovu sve­ snost mo­gu­ćom le­ži u po­me­nu­tim struk­tu­ra­ma zna­nja.

Ne mo­že­mo fi­zič­ki iz­be­ći obi­lje in­for­ma­ci­ja ko­je agre­siv­no tra­že na­šu pa­žnju u kul­tu­ri. Ume­sto to­ga mi se psi­ho­lo­ški šti­ti­mo ta­ko što iz­be­ga­ va­mo sko­ro sve po­ru­ke u mo­ru po­ru­ka. To ra­di­mo ta­ko što ve­ći­nom vre­ me­na na­še umo­ve po­de­si­mo na auto­pi­lot funk­ci­ju. Ovaj auto­ma­ti­zam nam omo­gu­ća­va da efi­ka­sno iz­beg­ne­mo sko­ro sve po­ru­ke.

Pa ipak, auto­ma­ti­zam ima svo­ju ce­nu. Do­zvo­lja­va­mo me­di­ji­ma da uti­ ču na nas dok smo u ovom sta­nju auto­ma­ti­zma. Me­di­ji uti­ču ta­ko što nas uslo­vlja­va­ju da po na­vik­nu­tom obra­scu iz­la­ga­nja usvo­ji­mo po­ru­ke ko­je oni iza­be­ru. Ovo po­ve­ća­va ri­zik od to­ga da će­mo pro­pu­sti­ti mno­ge po­ru­ke ko­je su vred­ne za nas. Me­di­ji ta­ko­đe uti­ču na to da pri­hva­ti­mo bez raz­miš­ja­nja zna­če­nje ko­je oni pred­sta­vlja­ju u po­ru­ka­ma. Ovo po­ve­ ća­va ri­zik da će­mo pri­hva­ti­ti po­gre­šno zna­če­nje.

Ka­da go­vo­ri­mo o me­dij­skoj pi­sme­no­sti ra­di se u stva­ri o pre­u­zi­ma­nju kon­tro­le. Što ste me­dij­ski pi­sme­ni­ji ima­će­te ja­sni­ju sli­ku ogra­ni­ca­ma iz­ me­đu re­al­nog sve­ta i onog ko­jeg pro­iz­vo­de me­di­ji.

Ka­da ste me­dij­ski pi­sme­ni ima­te ja­sne ma­pe ko­je vas bo­lje vo­de u sve­ tu me­di­ja ta­ko da mo­že­te do­ći do onih is­ku­sta­va i in­for­ma­ci­ja ko­je že­ li­te bez ome­te­no­sti dru­gim stva­ri­ma ko­je su štet­ne za vas. U mo­guć­no­ sti ste da iz­gra­di­te ži­vot ko­ji vi že­li­te ume­sto da do­pu­sti­te da ga me­di­ji osmi­sle.

Oni ko­ji ne us­pe­ju da raz­vi­ju svo­ju me­dij­sku pi­sme­nost bi­će uda­vlje­ni u pli­mi po­ru­ka. Ima­će la­žan ose­ćaj da zna­ju šta se de­ša­va u sve­tu sa­ mo za­to što su iz­lo­že­ni mno­gim in­for­ma­ci­ja­ma. Eve­re­ta De­ni­sa ko­ji je iz­vr­šni di­rek­tor Fo­ru­ma Slo­bo­de Me­di­ja Stu­dij­skog Cen­tra na uni­ver­zi­ te­tu Ko­lum­bi­ja u New Yor­ku po­sma­tra me­dij­sku ne­pi­sme­nost kao”po­ ten­ci­jal­no štet­nu i otrov­nu za ljud­ski duh kao što su to kon­ta­mi­ni­ra­na hra­na i vo­da za na­še zdra­vlje” (Den­nis, 1993, p. 4). Me­ta­fo­ra kon­ta­mi­ na­ci­je je oštro­um­na. Me­dij­ska in­du­stri­ja nas snad­be­va mno­gim pro­iz­ vo­di­ma ko­je že­li­mo ko­ji su do­bri za nas ali ova ista me­dij­ska in­du­stri­ ja pro­iz­vo­di štet­ne pro­iz­vo­de i uba­cu­je ih u na­šu kul­tu­ru. Ako ni­smo pi­ sme­ni ne vi­di­mo raz­li­ku i kon­zu­mi­ra­mo i do­bro i lo­še.

Ali raz­vi­ja­nje vi­so­kog ste­pe­na me­dij­ske pi­sme­no­sti zah­te­va vi­še od zna­nja, zah­te­va ta­ko­đe i raz­vi­ja­nje ve­šti­na. Što vi­še raz­vi­je­te svo­je ve­šti­ne vi­še ni­voa zna­če­nja će­te bi­ti u mo­guć­no­sti 51 da pre­po­zna­te u me­di­ji­ma.

52

Struk­tu­re zna­nja su sku­po­vi or­ga­ni­zo­va­nih in­for­ma­ci­ja u čo­ve­ko­voj me­mo­ri­ji. One se ne de­ša­va­ju spon­ta­no, mo­ra­ju se gra­di­ti pa­žlji­vo i pre­ci­zno. To ni­su sa­mo hr­pe či­nje­ni­ca već su na­pra­vlje­ne od pa­žlji­vo gra­đe­nih i sve­ob ­ u­hvat­no di­zaj­ni­ra­nih in­for­ma­ci­ja. Da bi­smo iz­ve­li ta­kav za­da­tak i ne­što na­uč­ i­li mo­ra­ mo se oslo­ni­ti na či­tav skup ve­šti­na. Ove ve­šti­ne su oru­đa. Ko­ ri­sti­mo ih da “ko­pa­mao” po hr­pi či­nje­ni­ca ka­ko bi smo ot­kri­li či­nje­ni­ce ko­je su nam po­treb­ne a uklo­ni­li osta­le. Jed­nom ka­da smo ot­kri­li či­nje­ni­ce ko­je nam tre­ba­ju, ob­li­ku­je­mo ih u in­for­ma­ ci­ju i pa­žlji­vo ukla­pa­mo te de­lo­ve in­for­ma­ci­ja na nji­ho­vo od­go­ va­ra­ju­će me­sto u struk­tu­ri. Struk­tu­ra nam po­ma­že da vi­di­mo obra­sce. Ove obr­sa­ce ko­ri­sti­mo kao ma­pe ko­je nam go­vo­re gde da do­bi­je­mo vi­še in­for­ma­ci­ja, kao i gde tre­ba da ide­mo da bi po­ no­vo do­bi­li in­for­ma­ci­ju ko­ju smo pret­hod­no uob­li­či­li u na­šu struk­tu­ru zna­nja.

In­for­ma­ci­ja je osnov­ni sa­sto­jak u struk­tu­ri zna­nja. Ali ni­ su sve in­for­ma­ci­je jed­na­ko ko­ri­sne za gra­đe­nje struk­tu­re zna­ nja. Ne­ke su pri­lič­no po­vr­šne, po­put ime­na te­le­vi­zij­ske emi­si­je ili me­lo­di­ja po­pu­lar­ne mu­zi­ke. Ako je sve što oso­ba ima pre­po­ zna­va­nje po­vr­šnih in­for­ma­ci­ja po­put tek­sta na­slov­ne nu­me­re te­le­vi­zij­ske emi­si­je, ime­na li­ko­va i glu­ma­ca i slič­nih stva­ri, on ili ona po­se­du­ju ni­zak ni­vo me­dij­ske pi­sme­no­sti za­to što se ta­kav tip in­for­ma­ci­je od­no­si sa­mo na pi­ta­nje “šta”. Mno­go ko­ri­sni­ja in­for­ma­ci­ja do­la­zi u for­mi od­go­vo­ra na pi­ta­nja “ka­ko” i “za­što”.

Ali za­pam­ti­te, pr­vo mo­ra­te zna­ti ne­što o pi­ta­nju “šta” pre ne­go što udu­bi­te u pi­ta­nja “ka­ko” i “za­što”.

Lju­di ko­ji ima­ju ši­ri di­ja­pa­zon is­ku­sta­va u stvar­nom sve­tu ima­ju i bo­lju osno­vu za pro­ce­nji­va­nje i ana­li­zi­ra­nje me­dij­skih po­ru­ka. Na pri­mer, oni ko­ji su po­ma­ga­li ne­kom da vo­di po­li­tič­ ku ka­ri­je­ru mo­gu raz­u­me­ti i ana­li­zi­ra­ti no­vi­nar­sko iz­ve­šta­va­nje po­li­tič­kih kam­pa­nja du­blje ne­go oni ko­ji ni­su ima­li stvar­no is­ku­ stvo sa po­li­tič­kim kam­pa­nja­ma.

Lju­di ko­ji su tre­ni­ra­li ne­ki sport bi­će spo­sob­ni da pro­ce­nju­ ju do­stig­nu­ća u atle­ti­ci dok pra­te tak­mi­če­nje na te­le­vi­zi­ji mno­go du­blje ne­go oni ko­ji se­be ni­su fi­zič­ki is­ku­ša­va­li na ovom po­lju.

Lju­di ko­ji ima­ju pu­no po­zna­ni­ka i po­ro­dič­nog is­ku­stva ima­će ve­ći ste­pen raz­u­me­va­nja i mno­go du­blje emo­tiv­ne re­ak­ci­je na ova­kve pri­ka­ze u me­di­ji­ma.

Struk­tu­re zna­nja nam pru­ža­ju kon­tekst po­mo­ću ko­jeg će­mo uhva­ti­ti smi­sao no­vih me­dij­skih po­ru­ka. Što vi­še ima­mo struk­ tu­ra zna­nja to mo­že­mo bi­ti si­gur­ni­ji u shva­ta­nju smi­sla ve­ćeg bro­ja po­ru­ka. Na pri­mer, mo­že­te ima­ti ve­om ­ a ve­li­ku struk­tu­ru zna­nja u obla­sti po­pu­lar­ne mu­zi­ke. Mo­že­te zna­ti ime­na svih va­ žnih mu­zič­kih gru­pa (kao i nji­ho­vih čla­no­va i me­na­dže­ra), svih nji­ho­vih pe­sa­ma, da­tu­ma iz­da­va­nja pe­sa­ma, vr­ste na­gra­da ko­ju je do­bi­la sva­ka gru­pa i šta su kri­ti­ča­ri re­kli o sva­koj pe­smi po­na­ o­sob. Ako ima­te sve ove in­for­ma­ci­je ta­ko do­bro or­ga­ni­zo­va­ne

da mo­že­te da ih re­pro­du­ku­je­te u sva­kom mo­men­tu on­da ima­te do­bro raz­vi­je­nu struk­tu­ru zna­nja o po­pu­lar­noj mu­zi­ci.

Ako bi ne­ko, na pri­mer, tvr­dio da gru­pa Backstre­et Boys ima tri čla­na, ras­pra­vlja­li bi ste se sa njim i bi­li pot­pu­no uve­re­ni da on gre­ši a da ste vi u pra­vu. Va­ša struk­tu­ra zna­nja na po­lju po­pu­lar­ne mu­zi­ke vas spre­ča­va da gre­ši­te. Da li ste vi me­dij­ski pi­sme­ni? U okvi­ru ma­log pro­sto­ra ko­ji za­u­zi­ma po­pu­lar­na mu­ zi­ka u sve­tu me­di­ja, je­ste. Ali ako je ovo je­di­na struk­tu­ra zna­nja ko­ju ste raz­vi­li on­da će­te oskud­no raz­u­me­ti sa­dr­žaj osta­lih vr­sta me­di­ja. Ima­će­te po­te­ško­će da shva­ti­te ko po­se­du­je i kon­tro­li­ še me­di­je, ka­ko su se me­di­ji raz­vi­li vre­me­nom, za­što od­re­đe­na vr­sta sa­dr­ža­ja ni­ka­da ne mo­že da se vi­di, dok se osta­le ne­pre­sta­ no po­na­vlja­ju i ka­kav uti­caj bi taj sa­dr­žaj me­di­ja mo­gao ima­ti na vas. Sa vi­so­ko­ra­zvi­je­nim struk­tu­ra­ma zna­nja, mo­gli bi­ste da raz­u­me­te či­tav ras­pon me­dij­skih pi­ta­nja i ta­ko “ukla­vi­ri­te” za­što su me­di­ji ta­kvi ka­kvi je­su.

Lič­ni lo­kus

Lič­ni lo­kus je ter­min ko­ji se od­no­si na ono što vo­di za­dat­ ke u ve­zi sa ob­ra­dom in­for­ma­ci­ja. On ta­ko­đe ob­li­ku­je ukla­pa­nje zna­če­nja i zna­če­nje kon­struk­ci­je. Lič­ni lo­kus je sa­sta­vljen od ci­ lje­va i po­ri­va. Ci­lje­vi ob­li­ku­ju za­dat­ke za ob­ra­du in­for­ma­ci­ja , ta­ko što od­re­đu­ju šta će bi­ti usvo­je­no a šta će se ig­no­ri­sa­ti.Što ste vi­še sve­sni svo­jih ci­lje­va , vi­še mo­že­te usme­ra­va­ti pro­ces tra­ že­nja in­for­ma­ci­ja. I što su va­ši po­ri­vi za in­for­ma­ci­ja­ma ve­ći vi­ še će­te ulo­ži­ti na­po­ra da ostva­ri­te ci­lje­ve. Pa ipak, ka­da je lo­kus slab (ni­ste sve­sni spe­ci­fič­nih ci­lje­va i ener­gi­ja vam je uma­nje­na) okre­nu­će­te se kon­tro­li me­di­ja. To jest, do­zvo­li­će­te me­di­ji­ma da prak­ti­ku­ju na va­ma vi­sok ste­pen kon­tro­le, u to­ku pro­ce­sa iz­lo­že­ no­sti me­di­ji­ma i ob­ra­di in­for­ma­ci­ja Što vi­še zna­te o ovom lo­ku­su i što vi­še pra­vi­te sve­sne od­lu­ ke da ga ob­li­ku­je­te, ima­te ve­ću kon­tro­lu nad pro­ce­som. Što vi­še sve­sno obra­ća­te pa­žnju na svoj lo­kus , vi­še kon­tro­li­še­te pro­ces usva­ja­nja in­for­ma­ci­ja i nji­ho­ve upo­tre­be. Što vi­še an­ga­žu­je­te svoj lo­kus, to će­te bi­ti me­dij­ski pi­sme­ni­ji.

Ipak, bi­ti me­dij­ski pi­smen ne zna­či da je lo­kus uvek an­ga­žo­ van u pot­pu­no­sti.To je ne­mo­guć za­da­tak jer ni­ko ne mo­že kon­ stant­no odr­ža­va­ti ta­ko vi­sok ste­pen kon­cen­tra­ci­je. Me­dij­ska pi­ sme­nost je pro­ces, ne pro­iz­vod. Za­to, po­sta­ti me­dij­ski pi­sme­ni­ji zna­či vi­še ko­ri­sti­ti lo­kus , ko­ri­sti­ti ga ak­tiv­ni­je.

Lo­kus ope­ri­še na dva na­či­na: sve­sni i ne­sve­sni. Ka­da lo­kus ra­di u sve­snom mo­du , sve­sni ste op­ci­ja i mo­že­te pri­me­ni­ti vo­ lju u do­no­še­nju od­lu­ka. Na­su­prot to­me,ka­da je lo­kus u ne­sve­ snom mo­du, od­lu­ke se do­no­se a da vi ni­ste sve­sni to­ga, ni­ti ima­ te kon­tro­lu nad nji­ma. U oba mo­da se mo­gu for­mi­ra­ti i ela­bo­ri­ ra­ti struk­tu­re zna­nja. Ipak, ka­da sve­sno ko­ri­sti­te svoj lo­kus , vi ima­te kon­tro­lu nad pro­ce­som in­for­mi­sa­nja i da­va­nju zna­ča­ja, ali ka­da lo­kus ope­ri­še u ne­sve­snom mo­du me­di­ji is­po­lja­va­ju svo­je

naj­moć­ni­je uti­ca­je.Lo­kus je u ne­sve­snom mo­du ka­da pra­ti­mo ak­ti­van mo­del i ka­da smo u sta­nju auto­ma­ti­zma.

Spo­sob­no­sti i ve­šti­ne Na­kon što lič­ni lo­kus obez­be­di plan i po­kre­tač­ku ener­gi­ju, po­treb­na su nam oru­đa ka­ko bi ostva­ri­li plan.Ta oru­đa su spo­ sob­no­sti i ve­šti­ne . Spo­sob­no­sti su oru­đa ko­ja su lju­di usvo­ji­li ka­ko bi im bi­lo lak­še da ostva­re in­ter­ak­ci­ju sa me­di­ji­ma, kao i da do­đu do in­for­ma­ci­je sa­dr­ža­ne u po­ru­ci. Spo­sob­no­sti se uče ra­no u ži­vo­tu, za­tim se pri­me­nju­ju auto­mat­ski. Spo­sob­no­sti su re­la­tiv­no di­ho­tom­ne, što zna­či da su lju­di ili spo­sob­ni da ura­ de ne­što, ili ni­su. Na pri­mer, lju­di ili zna­ju ka­ko da pre­po­zna­ju reč i uklo­pe nje­no zna­če­nje u skla­du sa me­mo­ri­zo­va­nim zna­če­ njem, ili to ne zna­ju.

Spo­sob­nost ne či­ni oso­bu me­dij­ski pi­sme­nom, već ne­do­sta­ tak spo­sob­no­sti spre­ča­va po­je­din­ca da bu­de me­dij­ski pi­smen, jer ovaj ne­do­sta­tak one­mo­gu­ća­va pri­stup spe­ci­fič­nim vr­sta­ma in­for­ma­ci­ja. Na pri­mer, lju­di ko­ji ne­ma­ju osnov­nu spo­sob­nost či­ta­nja ne­ma­ju pri­stu­pa štam­pa­nom ma­te­ri­ja­lu. Ovo u ve­li­koj me­ri ogra­ni­ča­va na­do­grad­nju nji­ho­ve struk­tu­re zna­nja. Ovo će ta­ko­đe su­zbi­ti sta­nja po­bu­de u lo­ku­su: lju­di ko­ji ne ume­ju da či­ta­ju će ima­ti ve­o­ma ma­li ste­pen mo­ti­va­ci­je da se iz­lo­že štam­ pa­noj in­for­ma­ci­ji.

Na­su­prot ovo­me, ve­šti­ne su oru­đe ko­je lju­di raz­vi­ja­ju kroz prak­su. Ve­šti­na kao spo­sob­nost ni­je di­ho­tom­na; ume­sto to­ga po­ sto­ji ši­rok di­ja­pa­zon sklo­no­sti ka ve­šti­na­ma. Bi­lo ko­ja ve­šti­na da je u pi­ta­nju, ne­ki lju­di ima­ju ma­lo sklo­no­sti ka njoj, dok dru­gi ima­ju mno­go.Ta­ko­đe, ve­šti­ne su po­put mi­ši­ća. Bez prak­se, ve­ šti­ne će osla­bi­ti. Uz prak­su i ve­žba­nje,one oja­ča­va­ju. Ka­da lič­ni lo­kus ima jak po­riv za ve­šti­na­ma, te ve­šti­ne ima­ju ve­će šan­se da se raz­vi­ju na ja­čem ni­vou. Ve­šti­ne ko­je su naj­re­le­vant­ni­je za me­dij­sku pi­sme­nost su ana­li­zi­ra­nje, pro­ce­nji­va­nje, gru­pi­sa­nje, in­duk­ci­ja, de­duk­ci­ja, sin­te­za i ap­strak­ci­ja ove ve­šti­ne se ret­ko ko­ri­ste na auto­mat­ski na­či­ni, ume­sto to­ga one zah­te­va­ju sve­san na­por, čak i ka­da oso­ba po­se­du­je vi­sok ste­pen ve­šti­ne.

Da bi smo ilu­stro­va­li raz­li­ku iz­ma­đu spo­sob­no­sti i ve­šti­ ne, se­ti­te se “či­ta­nja”, ka­ko je ono uče­no u osnov­noj ško­li. De­ca uče da pre­po­zna­ju sim­bo­le ko­ji su re­či. Uče ka­ko da vo­ka­li­zu­ju ove sim­bo­le i ka­ko da ih uklo­pe u re­če­ni­cu. Ovo spa­da u spo­ sob­no­sti. Ka­da đa­ci do­đu do sred­nje ško­le, sma­tra se da po­se­ du­ju spo­sob­nost da či­ta­ju, pa ipak još uvek ve­žba­ju či­ta­nje. U vi­šim raz­re­di­ma či­ta­nje se po­sma­tra ma­nje kao spo­sob­nost, vi­ še kao ve­šti­na Đa­ci se fo­ku­si­ra­ju na to ka­ko da do­bi­ju vi­še zna­če­nja iz po­ gla­vlja i pri­ča. Na pri­mer, ka­da uči­telj tra­ži od đa­ka u osnov­noj ško­li da či­ta na­glas, či­ni to za­to da bi pro­ve­rio spo­sob­nost đa­ka u pre­po­zna­va­nju re­či i nji­ho­vom iz­go­va­ra­nju. Ali ka­da na­stav­

nik tra­ži od sred­njo­škol­ca da či­ta na­glas, to je da bi pro­ve­rio ve­ šti­nu uče­ni­ka u iz­ra­žaj­no­sti i zna­če­nju či­ta­nja.

Me­dij­ska pi­sme­nost se mno­go vi­še ba­vi usa­vr­ša­va­njem ve­ šti­na ne­go usva­ja­njem spo­sob­no­sti. Iako su spo­sob­no­sti na ve­o­ ma vi­so­kom ni­vou , 20% od­ra­slog sta­nov­ni­štva u ovoj ze­mlji ne ume da či­ta.. To je ve­li­ki pro­ce­nat ka­da po­mi­sli­mo na to da je škol­ski si­stem oma­nuo da na­u­či sva­kog pe­tog čo­ve­ka da či­ta. Ovi lju­di ima­ju ozbilj­no ogra­ni­če­nje iz­lo­že­no­sti me­di­ji­ma, i ve­o­ma je va­žno da ima­mo lju­de ko­ji ra­de na sma­nji­va­nju ovog pro­cen­ta.

Ipak, ve­ća je za­bri­nu­tost za pre­os­ ta­lih 80% od­ra­slog sta­nov­ni­štva ko­ji ima­ju osnov­ne spo­sob­no­sti ali im fa­li ni­vo ve­šti­ne ko­ja je po­ treb­na za me­dij­sku pi­sme­nost. Ve­šti­ne su oru­đa ko­ja ko­ri­sti­mo da kon­stru­i­še­mo sop­stve­ne struk­tu­re zna­nja. Raz­voj ve­šti­na je ono što za­i­sta mo­že na­pra­vi­ti ve­li­ku raz­li­ku u po­ma­ku oso­be od ni­skog do vi­so­kog ste­pe­na me­dij­ske pi­sme­no­sti.

Lju­di ko­ji ima­ju sla­be ve­šti­ne ne­će bi­ti u mo­guć­no­sti da ura­de mno­go sa in­for­ma­ci­ja­ma , sa ko­ji­ma se su­sre­ću.Oni će ig­ no­ri­sa­ti do­bre in­for­ma­ci­je i fik­si­ra­ti se na ne­tač­ne ili lo­še in­for­ ma­ci­je.Oskud­no će or­ga­ni­zo­va­ti in­for­ma­ci­je , pra­ve­ći ti­me sla­be i po­gre­šne struk­tu­re zna­nja.U naj­go­rem slu­ča­ju, lju­di sa sla­bim ve­šti­na­ma će u pot­pu­no­sti po­ku­ša­ti da iz­beg­nu raz­mi­šlja­nje o in­for­ma­ci­ja­ma, po­sta­će pa­siv­ni. U tom slu­ča­ju će kon­tro­lu nad kon­stru­i­sa­njem ljud­ske struk­tu­re zna­nja pre­u­ze­ti pro­vaj­de­ri ak­ tiv­nih in­for­ma­ci­ja, ogla­ši­va­či i za­ba­vlja­či , pre­uz­ i­ma­ju­ći kon­tro­ lu nad ljud­skim vi­dje­njem sve­ta.

Ve­šti­ne i spo­sob­no­sti sa­ra­đu­ju u ne­pre­sta­nom kru­žnom pro­ce­su. Kod od­re­đe­nih za­da­ta­ka ob­ra­de in­for­ma­ci­ja, ne­ke ve­ šti­ne ili spo­sob­no­sti mo­gu bi­ti va­žni­je od dru­gih. Na pri­mer, kod za­dat­ka ukla­pa­nja zna­če­nja , naj­va­žni­je su spo­sob­no­sti. A kod za­dat­ka kon­stru­i­sa­nja zna­če­nja , ve­šti­na gru­pi­sa­nja, in­duk­ci­je, de­duk­ci­je, sin­te­ze i ap­strak­ci­je su naj­va­žni­je. Ipak, vred­nost in­ di­vi­du­al­nih ve­šti­na i spo­sob­no­sti se me­nja u za­vi­sno­sti od od­re­ đe­nih iza­zo­va pred­sta­vlje­nih raz­li­či­tim ti­po­vi­ma po­ru­ka.

Za­da­ci ob­ra­de in­for­ma­ci­ja Tri za­dat­ka ob­ra­de in­for­ma­ci­ja su fil­tri­ra­nje, ukla­pa­nje zna­če­nja i kon­struk­ci­ja zna­če­nja. Ovi za­da­ci su po­re­đa­ni u niz ob­ra­de in­for­ma­ci­ja. Pr­vo se su­sret­ne­mo sa po­ru­kom i ima­mo za­da­tak da od­lu­či­mo da li da fil­tri­ra­mo po­ru­ku na­po­lje (ig­no­ri­ še­mo) ili da­je in­fil­tri­ra­mo (ob­ra­di­mo). Ako od­lu­či­mo da je ob­ra­ di­mo, mo­ra­mo pr­vo da uhva­ti­mo njen smi­sao, da pre­po­zna­mo sim­bo­le i uklo­pi­mo na­še na­u­če­ne de­fi­ni­ci­je o sim­bo­li­ma. Za­tim, tre­ba­mo da kon­stru­i­še­mo zna­če­nje po­ru­ke.

Ob­ra­đi­va­nje in­for­ma­ci­ja po­či­nje sa za­dat­kom fil­tri­ra­nja. Ka­ ko da na­pra­vi­mo do­bru od­lu­ku o fil­tri­ra­nju po­ru­ke ko­ja bi nas sa jed­ne stra­ne za­šti­ti­la od ne­ga­tiv­nog efek­ta pre­na­tr­pa­no­sti ili ob­li­ko­va­nja na­ših umo­va si­la­ma ko­je su van na­še kon­tro­le, i sa

53

dru­ge stra­ne po­mo­gla da is­ko­ri­sti­mo po­zi­ti­van efe­kat? I još uz to, ka­ko mo­že­mo po­sti­ći ovo na us­pe­šan na­čin?

Ka­da smo ob­ra­di­li po­ru­ke, po­treb­no je da od­re­di­mo nji­ho­ vo zna­če­nje .Ukla­pa­nje zna­če­nja zah­te­va osnov­nu spo­sob­nost da se pre­po­zna­ju ele­men­ti u po­ru­ci i spo­sob­nost pri­la­za sop­stve­ noj me­mo­ri­ji ka­ko bi smo sa­zna­li ka­kvo zna­če­nje ko­je mi zna­mo od­go­va­ra ovom ele­men­tu.

Fo­kus: Sop­stve­na struk­tu­ra zna­nja Ovo je re­la­tiv­no auto­mat­ski za­da­tak. Po­ve­ća­nje me­dij­ske pi­sme­no­sti zah­te­va da ne pre­sta­je­mo sa ovim za­dat­kom već da ide­mo da­lje, ka kon­struk­ci­ji zna­če­nja. Ako pro­sto pri­hva­ti­mo po­vr­šno zna­če­nje iz me­dij­skih po­ru­ka, bez kon­struk­ci­je zna­če­ nja za nas sa­me, u opa­sno­sti smo od ne­ga­tiv­nih efe­ka­ta. Ne­ki od ovih efe­ka­ta su re­la­tiv­no sla­bi­ji, ali mno­gi su du­blji, me­nja­ju na­čin na ko­ji mi­sli­mo o re­al­no­sti, isti­ni, na­ma sa­mi­ma. Ig­no­ri­ sa­nje pro­ble­ma sa­mo po­gor­ša­va stvar jer po­ru­ke na­sta­vlja­ju da agre­siv­no na­pa­da­ju na­šu pod­svest i ob­li­ku­ju na­še fun­da­men­tal­ ne vred­no­sti kao i naš na­čin raz­mi­šlja­nja.

Me­dij­ske po­ru­ke ni­su uvek ono što nam iz­gle­da da je­su. Če­ sto po­sto­ji vi­še slo­je­va zna­če­nja. Što su lju­di sve­sni­ji ovih slo­je­va zna­če­nja u po­ru­ci, vi­še mo­gu kon­tro­li­sa­ti oda­bir zna­če­nja ko­je že­le. Kon­stant­na iz­lo­že­nost me­dij­skim po­ru­ka­ma uti­če na naš na­čin raz­mi­šlja­nja o sve­tu i na­ma sa­mi­ma. Uti­če na na­ša uve­re­ nja u ve­zi sa kri­mi­na­lom, obra­zo­va­njem, re­li­gi­jom, po­ro­di­com, i sve­tom u ce­li­ni, na­ma sa­mi­ma. Uko­li­ko je na­še iz­la­ga­nje uglav­ nom pa­siv­no, on­da sve­tov­ni de­ta­lji u ovim po­ru­ka­ma vr­še uti­ caj bez na­še sve­sti o to­me. Iz te ma­se za­blu­da ili ne­tač­nih sli­ka, mi iz­vo­di­mo na­ša uve­re­nja o sve­tu.

Ne­ki lju­di iz­vo­de ove za­dat­ke ob­ra­de in­for­ma­ci­je bo­lje od dru­gih, i za­to su me­dij­ski pi­sme­ni­ji od dru­gih. Sva­ki od ovih za­ da­ta­ka se ba­zi­ra na raz­li­či­tim vi­do­vi­ma ve­šti­na. Što raz­vi­je­ni­ju ve­šti­nu ima po­je­di­nac, to je me­dij­ski pi­sme­ni­ji. Sva­ki za­da­tak se ba­zi­ra na struk­tu­ri zna­nja. Što je raz­vi­je­ni­ja struk­tu­ra zna­nja po­je­din­ca, to je on me­dij­ski pi­sme­ni­ji.

54

V

i­li­jem Džejms Po­ter je član Od­se­ka za ko­mu­ni­ka­ci­ju Ka­li­for­nij­skog uni­ver­zo­te­ta u San­ta Bar­ba­ri od škol­ske 2001. Pod­u­ča­vao je i na Uni­ver­zi­te­tu Za­pad­ni Mi­či­gen, Dr­ žav­nom uni­ver­zi­te­tu Flo­ri­de, In­di­a­na uni­ver­zi­te­tu, UC­L A i Stan­ford uni­ver­zi­te­tu.

Dok­to­ri­rao je iz Te­o­ri­je ko­mu­ni­ka­ci­je na Dr­žav­nom uni­ver­zi­te­tu Flo­ri­da 1981. go­di­ne, a pred­hod­ni dok­to­rat ste­kao je 1979. go­di­ne na In­di­ja­na uni­ver­zi­te­tu iz Te­o­ri­je pod­u­ča­va­nja.

Biv­ši je ured­nik “Žur­na­la za ra­dio-di­fu­zne i elek­tron­ ske me­di­je” kao i ak­tu­el­ni ured­nik “En­ci­klo­pe­di­je me­dij­ skog na­si­lja”. Ob­ja­vio je broj­ne član­ke i 15 knji­ga. Nje­go­va is­tra­ži­va­nja usme­re­na su pre sve­ga na me­dij­sku pi­sme­nost i fe­no­men me­dij­skog na­si­lja. Tre­nut­no ra­di na op­štoj te­o­ ri­ji ma­sov­nih me­di­ja ko­ja bi tre­ba­lo da in­te­gri­še te­or­ i­je i is­ tra­ži­va­nja ma­sme­dij­ske in­du­stri­je, sa­dr­ža­ja ma­sov­nih me­ di­ja, po­na­ša­nja pu­bli­ke i me­dij­skih efe­ka­ta u je­din­stve­nu me­di­o­lo­šku te­o­ri­ju.

Na­po­me­na o tek­stu:

Tekst ko­ji ov­de ob­ja­vlju­je­mo deo je knji­ge “Me­dij­ska pi­sme­nost” ko­ja će se do kra­ja 2008. go­di­ne po­ja­vi­ti u iz­da­nju Fon­da za raz­voj is­tra­ži­vač­kog no­vi­nar­stva i no­vih me­di­ja.

Knji­ga “Me­dij­ska pi­sme­nost” do­ži­ve­la je od 1998. go­di­ne do sa­da tri iz­da­nja u SAD-u i sma­tra se ne­za­o­bi­la­znom li­te­ra­tu­rom stu­de­na­ta ko­ji se ba­ve me­di­ji­ma i ko­mu­ni­ka­ci­jom. Pi­sa­na je ve­o­ma pit­kim sti­lom uz do­sled­nu pri­me­nu di­dak­tič­kih teh­ni­ka i na­vo­đe­nje broj­nih po­da­ta­ka i is­tra­ži­va­nja.

“Tre­ba da na­sto­ji­mo da stva­ra­mo si­tu­a­ci­je, to jest, za­jed­nič­ke am­bi­jen­te, an­sam­ble uti­sa­ka ko­ji od­re­đu­ju kva­li­tet tre­nut­ka. Ako, na pri­mer, po­đe­mo od oku­plja­nja gru­pe po­je­di­na­ca to­kom ne­kog vre­men­skog pe­ri­o­da, bi­lo bi po­želj­no da, ima­ju­ći u vi­du is­ku­stva i ma­te­ri­jal­na sred­stva ko­ji­ma ras­po­la­že­mo, utvr­di­mo ko­ja me­sta, ko­ji iz­bor uče­sni­ka i ko­je pro­vo­ka­ci­je do­ga­đa­ja vo­de ka naj­po­želj­ni­jim am­bi­jen­ti­ma...”

55

Endrju Hart / pre­vod: Mo­ni­ka Pro­tić

Globalni mediji i globalno obrazovanje Kratak pregled EuroMedija projekta

V

56

la­sni­štvo, pro­duk­ci­ja i di­stri­bu­ci­ja me­di­ja po­sta­li su sve vi­še in­ter­na­ci­o­na­li­zo­va­ni, pa čak i glo­ba­li­zo­va­ni. Me­đu­tim, obra­zov­ni si­stem ni­je us­peo da odr­ži ko­rak sa ovim na­glim raz­ vo­jem me­di­ja. Po­sto­ji pu­no re­to­rič­kih a ma­lo is­tr­ži­vač­ko-na­uč­nih is­ka­za o me­dij­skom ob­u­ča­ va­nju i uče­nju o me­di­ji­ma. Upra­vo zbog to­ga uka­zu­je se ve­li­ka po­tre­ba za kom­pa­ra­tiv­nim is­ tra­ži­va­nji­ma, ka­ko bi lo­kal­na is­tra­ži­va­nja mo­gla bi­ti ana­li­zi­ra­na u glo­bal­nom kon­tek­stu.

Kul­tu­ra me­di­ja se na­glo raz­vi­ja u pro­te­klih ne­ko­li­ko de­ce­ ni­ja. Po­sto­ji je­dan či­tav rang no­vih me­di­ja: ka­blov­ska i sa­te­lit­ ska te­le­vi­zi­ja, vi­deo re­kor­de­ri i ka­me­re, no­ve on li­ne in­ter­ak­tiv­ ne uslu­ge, vi­deo di­sko­vi (CD) i dru­gi po­tro­šač­ko ori­jen­ti­sa­ni in­ter­ak­tiv­ni soft­ve­ri. Po­me­ra­njem sa ana­log­nog na di­gi­tal­no ko­di­ra­nje, kao i kon­so­li­da­ci­ja u ko­mu­ni­ka­ci­ji sa me­di­ji­ma, do­ ve­la je do kon­glo­me­ra­ta i pro­di­ra­nja me­di­ja u sve po­re dru­štva.

Stu­pa­mo u mul­ti­me­di­jal­no okru­že­nje ko­je se br­zo raz­vi­ja oko nas, uklju­ču­ju­ći, pre sve­ga, do­bro po­ve­za­nu ce­li­nu i is­ku­stvo u ovom do­me­nu.

Teh­no­lo­ški i prav­ni raz­voj do­vo­di do zna­čaj­nih pro­me­na u na­či­nu na ko­ji mla­di lju­di in­ter­ak­tiv­no ko­mu­ni­ci­ra­ju sa me­di­ ji­ma. Od­re­đe­ne ne­pra­vil­no­sti do­ve­le su do po­ve­ća­ne do­stup­no­ sti raz­li­či­tim vr­sta­ma spe­ci­ja­li­zo­va­nih uslu­ga ko­je su dav­no pre­ va­zi­šle okvi­re tra­di­ci­o­nal­nih mo­de­la emi­to­va­nja. Teh­nol­škom raz­vo­jem je u ve­li­koj me­ri olak­ša­no kre­a­tiv­no uče­stvo­va­nje u me­ dij­skim pro­ce­si­ma i in­ter­ak­ci­ja­ma sa me­dij­skim fi­nal­nim umet­ nič­kim pro­iz­vo­di­ma. Ova­kvo is­ku­stvo uklju­ču­je ogre­ba­ne vi­deo tra­ke, upo­tre­bu teh­ni­ke du­bli­ra­nja i mik­so­va­nja uži­vo kao i sni­ ma­nje mu­zi­ke, pre­pra­vlja­nje ne­po­kret­nih sli­ka di­gi­tal­nom ma­ni­ pu­la­ci­jom. Isto­vre­me­no, kom­pju­ter­ska teh­no­lo­gi­ja je po­ve­ća­la mo­guć­no­sti ka­da je u pi­ta­nju re­la­tiv­no so­fi­sti­ci­ra­na pro­duk­ci­ja zvu­ka, po­kret­nih i ne­po­kret­nih sli­ka. U ve­li­koj me­ri di­stri­bu­ci­ ja se vr­ši pu­tem in­ter­ne­ta i na taj na­čin me­nja se od­nos iz­me­đu mla­dih lju­di i ko­mer­ci­jal­ne me­dij­ske in­du­stri­je. Op­ti­mi­sti gle­ da­ju na ovaj raz­voj kao na pot­po­ru za otvo­re­ni­ji, ra­zno­vr­sni­ji si­stem ko­mu­ni­ka­ci­je, ko­ji će pru­ži­ti ve­ći iz­bor pu­bli­ci i te­melj­

ni­ji od­nos iz­me­đu pro­du­cen­ta i ko­ri­sni­ka pro­gra­ma, kao i ve­ću oba­ve­šte­nost gra­đan­stva.

Sa dru­ge stra­ne, pe­si­mi­sti se pla­še efek­ta iz­u­zi­ma­nja ka­da su u pi­ta­nju raz­li­či­ti pri­stu­pi ključ­nim iz­vo­ri­ma in­for­mi­sa­nja, kao i ero­zi­je gra­ni­ca iz­me­đu ima­gi­nar­nog, fik­ci­je i re­al­nog. Ovo vi­đe­nje se pre sve­ga od­no­si na pro­ble­me ka­da su de­ca i mla­di lju­di za­hva­lju­ju­ći la­koj do­stup­no­sti in­ter­ne­ta u ve­li­koj me­ri iz­ lo­že­ni emi­to­va­nji­ma ne­pri­klad­nih sa­dr­ža­ja. Ras­pra­ve me­đu su­ ko­blje­nim mi­šlje­nji­ma o me­di­ji­ma za bu­duć­nost su u znat­noj me­ri uti­ca­le na ak­tu­el­no mi­šlje­nje o for­ma­ma ko­je će se ko­ri­sti­ ti u obra­zo­va­nju mla­dih.

Ova pro­je­kat ima za cilj da pri­ka­že spro­vo­đe­nje stra­te­gi­je i prak­se u uči­on ­ i­ca­ma, kao i pri­hva­ta­nje ili ne­pri­hva­ta­nje teh­no­ lo­škog raz­vo­ja i ide­o­lo­ških de­ba­ta u raz­li­či­tim ze­mlja­ma.

Svrha i cilj

Ovaj pro­je­kat će pru­ži­ti pr­vo me­đu­na­rod­no sta­no­vi­šte o me­ dij­skoj na­sta­vi kod uče­ni­ka uz­ra­sta iz­me­đu 14 i 16 go­di­na sta­ro­ sti, u 1990. go­di­ni u Evro­pi. Sva­ka lo­kal­na stu­di­ja će ob­u­hva­ta­ti op­štu ana­li­zu o raz­vo­ju i tre­nut­noj si­tu­a­ci­ji me­dij­skog obra­zo­va­ nja u spe­ci­fič­nom na­ci­on ­ al­nom kon­tek­stu, sa po­seb­nim osvr­tom na to ka­ko su od­re­đe­ni te­o­ret­ski i prak­tič­ni pro­ble­mi uti­ca­li na raz­voj me­dij­skog obra­zo­va­nja. De­talj­nim pro­u­ča­va­njem re­zul­ ta­ta do ko­jih se do­šlo u raz­li­či­tim de­lo­vi­ma sve­ta, ovaj pro­je­kat će omo­gu­ći­ti kom­pa­ra­tiv­ne ana­li­ze ra­zno­li­kih na­stav­nih mo­de­ la o me­di­ji­ma u raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma. To će pru­ži­ti no­va sta­no­ vi­šta ka­da je na­sta­va o me­di­ji­ma u pi­ta­nju što će u ve­li­koj me­ ri olak­ša­ti pro­fe­so­ri­ma da de­talj­no raz­mo­tre ve­ći broj pri­stu­pa na­sta­vi o me­di­ji­ma ko­ji se ra­zi­ku­ju od nji­ho­vih i da ih in­te­gri­šu u sva­ko­dnev­ni rad, ka­ko bi ih lak­še i bo­lje raz­u­me­li i uspe­šni­je pri­me­nji­va­li u ra­du sa uče­ni­ci­ma.

Ovaj pro­je­kat po­ku­ša­va da od­go­vo­ri na tri op­šta glav­na pi­ta­nja: • Ka­ko pro­fe­so­ri do­ži­vlja­va­ju no­vi mul­ti­me­di­jal­ni svet u sop­stve­nom ži­vo­tu ali i u ra­du u uči­o­ni­ci? Na ko­ji na­čin pri­hva­ta­ju no­vo­na­sta­li svet u od­no­su na lič­ne ži­vot­ne sta­ vo­ve ve­za­no za na­sta­vu?

• Ka­ko ško­le kao in­sti­tu­ci­je od­go­va­ra­ju na no­vo­na­sta­lu si­ tu­a­ci­ju? Do ko­je me­re po­li­ti­ka ško­le pri­hva­ta i pre­po­zna­ je va­žnost van na­stav­nog obra­zo­va­nja mla­dih?

• Da li lo­kal­ni i dr­žav­ni or­ga­ni na bi­lo ko­ji na­čin vr­še pri­ti­ sak? Da li zva­nič­ni for­mal­ni na­stav­ni plan i pro­gram pod­ sti­če upra­žnja­va­nje no­vih me­dij­skih teh­no­lo­gi­ja?

Svoj­stve­no is­tra­ži­vač­ko pi­ta­nje ovog pro­jek­ta je: • Šta pro­fe­so­ri ma­ter­njeg je­zi­ka (L1) kon­kret­no na ča­su ra­de ka­da ka­žu da ima­ju na­sta­vu me­dij­skog obra­zo­va­nja sa uče­ ni­ci­ma uz­ra­sta od 14 do 16 go­di­na, u sred­njim ško­la­ma?

Od­go­vor na ovo pi­ta­nje se mo­že oče­ki­va­ti fo­ku­si­ra­njem na dva glav­na pot­pi­ta­nja: • Ko­ja su dva glav­na pre­po­zna­tlji­va ci­lja me­dij­skog obra­zo­ va­nja?

• Ko­ji su spe­ci­fič­ni ob­li­ci me­dij­skog obra­zo­va­nja?

Ra­di ja­sni­jeg uvi­da, ova dva pi­ta­nja će bi­ti po­de­lje­na na sle­de­ća pi­ta­nja: • Ko su pro­fe­so­ri me­dij­skog obra­zo­va­nja (nji­ho­va is­ku­stva, tre­nin­zi i bi­o­gra­fi­je)?

• Na ko­ji na­čin oni do­živ­ljava­ju svo­ju ulo­gu u od­no­su na ško­lu i na­stav­ni plan i pro­gram?

• Šta mi­sle o me­dij­skom obra­zo­va­nju kao po­seb­noj di­sci­ pli­ni?

• Šta za­pa­ra­vo ra­de na na­sta­vi me­dij­skog obra­zo­va­nja?

Ciljevi Ovaj pro­je­kat će: • do­ku­men­to­va­ti raz­li­či­ta shva­ta­nja, svr­he i prak­su pro­fe­ so­ra me­dij­skog obra­zo­va­nja na me­đu­na­rod­nom ni­vou • omo­gu­ći­ti kom­pa­ra­tiv­ne ana­li­ze raz­li­či­tih pri­stu­pa me­dij­ skom obra­zo­va­nju ka­ko me­đu raz­li­či­tim na­ci­o­nal­no­sti­ma ta­ko i na raz­li­či­tim me­đu­na­rod­nim lo­ka­ci­ja­ma • pod­sti­ca­ti raz­ma­tra­nje i pri­hva­ta­nje raz­li­či­tih od­go­va­ra­ ju­ćih mo­de­la me­dij­skog obra­zo­va­nja za raz­li­či­te lo­ka­ci­je i u raz­li­či­te svr­he • po­nu­di­ti spe­ci­fi­čan, dru­ga­či­ji mo­del za na­sta­vu, ko­ji pri­ me­nju­ju i dru­gi pro­fe­so­ri prak­ti­kan­ti ove di­sci­pli­ne • omo­gu­ći­ti di­sku­si­je o od­go­va­ra­ju­ćim me­to­da­ma za na­ stav­no is­tra­ži­va­nje me­dij­skog obra­zo­va­nja • obez­be­di­ti osno­vu za kon­ti­nu­i­ra­ni raz­voj me­dij­skog obra­ zo­va­nja kao di­sci­pli­ne kao i za da­lja is­tra­ži­va­nja na ovom po­lju

Poreklo Pro­je­kat je ba­zi­ran na ve­li­kom uspe­hu jed­nog dru­gog pro­jek­ ta pod na­zi­vom Mo­de­li me­dij­skog obra­zo­va­nja (1992. – 1993.) u En­gle­skoj i nje­go­vo ka­sni­je me­đu­na­rod­no pro­ži­ma­nje pod na­zi­ vom Me­dij­sko me­đu­na­rod­no obra­zo­va­nje, ko­ji je bio spro­ve­den u ze­mlja­ma en­gle­skog go­vor­nog pod­ruč­ja ši­rom sve­ta, (Hart, 1998). De­talj­ne op­ser­va­ci­je, di­sku­si­je i ana­li­ze ove po­ja­ve do­ve­le su do ot­kri­va­nja ne­kih slič­no­sti iz­me­đu na­sta­ve en­gle­skog je­zi­ka i na­sta­ve me­dij­sog obra­zo­va­nja što nam je omo­gu­ći­lo da de­talj­ no sa­gle­da­mo vr­ste pri­men­lji­vih stra­te­gi­ja u na­sta­vi.

Nacrt Kao i u ori­gi­nal­nom ra­du Mo­de­li me­dij­skog obra­zo­va­nja, ovaj pro­je­kat će pro­iz­ve­sti dva raz­li­či­ta se­ta po­da­ta­ka ve­za­nih

Dr

En­dr­ju Hart bio je sta­ri­ji pre­da­vač i di­rek­tor Cen­tra za me­dij­sko obra­zov­nje Uni­ver­zi­te­ta u Sa­ut­hemp­ to­nu. Bio je di­rek­tor is­tra­živč­ke i post­di­plom­ske ško­le za obra­zov­no is­tra­ži­vač­ki tre­ning. Du­gi niz go­di­na dr­žao je i na PGCE ma­ster i is­tra­ži­vač­ke kur­se­ve. Ta­ko­đe je us­peo da raz­vi­je či­tav niz ino­va­tiv­nih kur­se­va uče­nja na da­lji­nu. Bio je vi­ši sa­rad­nik Cen­tra za is­tra­ži­va­nje ma­sov­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja, pri Uni­ver­zi­te­tu Le­i­ke­ster i pre­da­vač su­per­vi­zor na Otvo­re­ nom uni­ver­zi­te­tu. Po­znat po mno­go­broj­nim iz­da­nji­ma na te­mu me­dij­skog obra­zo­va­nja. Kao di­rek­tor So­ut­hemp­ton­ske gru­pe za me­dij­sko obra­zo­va­nje i Ju­žne me­dij­sko obra­zov­ne is­tra­ži­vač­ke mre­že, bli­sko je sa­ra­đi­vao sa pro­fe­so­ri­ma iz ove obla­sti. Bio je pred­stav­nik U.K. na Svet­skom sa­ve­tu (Mre­ža za me­dij­sko obra­zo­va­nje od 1996.), član ured­ni­štva tri me­ đu­na­rod­na aka­dem­ska ča­so­pi­sa i glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik Me­đu­na­rod­nog žur­na­la me­dij­skog obra­zo­va­nja (Trent­ham Bo­oks). Bio je an­ga­žo­van u svoj­stvu sa­vet­ni­ka i kon­sul­tan­ta (UK Qu­a­li­fi­ca­ti­ons) pri do­no­še­nju zva­nič­nog na­stav­nog pla­ na i pro­gra­ma za vi­ši ste­pen Uni­ver­zi­tet­skih stu­di­ja me­di­ja, fil­ma i ko­mu­ni­ka­ci­je. Sa­ra­đi­vao je sa mno­go­broj­ninm TV mre­ža­ma (BBC, ITV), ra­dio je na is­tra­ži­vač­kim pro­jek­ti­ma sa nji­ma i na­stu­pao na mno­go­broj­nim struč­nim svet­skim kon­fe­ren­ci­ja­ma na te­mu me­dij­skog obra­zo­va­nja.

Nje­go­ve naj­zna­čaj­ni­je pu­bli­ka­ci­je uklju­ču­ju sle­de­ća de­la: Na­sta­va o te­le­vi­zi­ji (Te­ac­hing Te­le­vi­sion), Stva­ra­nje“ pra­vog sve­ta“ ( Ma­king ‘The Real World’ (CUP 1988)), Raz­ u­me­va­nje me­di­ja (Un­der­stan­ding the Me­dia (BBC/Ro­u­tled­ ge 1990/91)) i Raz­vi­ja­nje me­di­ja na en­gle­skom (De­ve­lo­ping Me­dia in En­glish (Hod­der 1995)). Nje­go­va sko­ra­šnja knji­ga Na­sta­va o me­di­ji­ma: me­đu­na­rod­na per­spek­ti­va, pu­bli­ko­va­ na je od stra­ne Lo­ren­sa Erl­ba­u­ma, Nju Džer­si, SAD, 1998.

Ne­dav­no se po­ja­vio čla­nak o nje­go­vom is­tra­ži­vač­kom ra­du u ME­TROU, 22 (Autumn 1999) i u Evrop­skom žur­na­lu o ko­ mu­ni­ka­ci­o­nim is­tra­ži­va­njim (Euro­pean Jo­ur­nal of Com­mu­ ni­ca­tion Re­se­arch 25/3(2000)), kao i u no­vi­na­ma Me­nja­ju­ći en­gle­ski (Chan­ging En­glish 8/1 (2001)). Bio je ko­or­di­na­tor is­ tra­ži­vač­kog pro­jek­ta o na­sta­vi ve­za­noj za me­di­je u 12 Evrop­ skih ze­ma­lja, a nje­go­va po­sled­nja knji­ga (za­jed­no sa Alu­nom Hiks), Na­sta­va o me­di­ji­ma u en­gle­skom na­stav­nom pla­nu i pro­gra­mu (Te­ac­hing Me­dia in the En­glish Cur­ri­cu­lu) pu­bli­ ko­va­na je od stra­ne iz­da­vač­ke ku­će Trent­ham Bo­oks.

57

za na­če­la ko­ji­ma se ru­ko­vo­de pro­fe­so­ri me­dij­skog obra­zo­va­nja u svom ra­du i za raz­go­vo­re sa pro­fe­so­ri­ma o me­to­da­ma ra­da sa uče­ni­ci­ma. To­kom pro­jek­ta ko­ri­sti­će se in­ter­vjui struk­tur­nog ka­rak­te­ra ra­di ana­li­zi­ra­nja mo­ti­va­ci­je pro­fe­so­ra, ci­lje­va i bri­ga ka­da je na­sta­va me­dij­skog obra­zo­va­nja u pi­ta­nju. Ta­ko­đe, će se spro­vo­di­ti si­ste­mat­ska ana­li­za ča­so­va uklju­ču­ju­ći krat­ka uput­ stva pro­fe­so­ri­ma. Sva­ki raz­go­vor sa­sto­ja­će se od krat­kog opi­sa ča­sa ko­ji će bi­ti ana­li­zi­ran, kao i de­talj­nog pre­gle­da ci­lje­va ča­sa. Čas me­dij­skog obra­zo­va­nja (ko­ji u pro­se­ku tra­je sat vre­me­na) bi­će po­sma­tran od stra­ne oso­be za­du­že­ne za spro­vo­đe­nje ana­ li­za i svih in­ter­vjua to­kom pro­jek­ta. Svi raz­go­vo­ri i ana­li­ze bi­će sni­mlje­ne i do­sta­vlje­ne in­ter­vju­i­sa­nim li­ci­ma u vi­du ka­se­ta ili pi­sa­nog iz­ve­šta­ja, ra­di ko­men­ta­ra.

Kontekst Stu­di­ja će bi­ti za­sno­va­na na em­pi­rij­skom is­tra­ži­va­nju u sred­njim ško­la­ma, sa pro­fe­so­ri­ma ko­ji se ba­ve uče­ni­ci­ma uz­ra­ sta od 14 do 16 go­di­na, ko­ji su uklju­če­ni u na­sta­vu me­dij­skog obra­zo­va­nja.

Metode Naj­ma­nje 10 pro­fe­so­ra ko­ji se ba­ve na­sta­vom me­dij­skog obra­ zo­va­nja će bi­ti po­sma­tra­no i an­ke­ti­ra­no u ve­zi sa nji­ho­vim pre­da­ va­nji­ma, ko­ri­ste­ći do­go­vo­re­ne obra­sce za an­ke­te i ana­li­ze.

Cilj ankete • Shva­ta­nje (raz­u­me­va­nje) me­dij­skog obra­zo­va­nja u pre­da­ va­nji­ma na ma­ter­njem je­zi­ku

58

• Za­pa­že­ni pro­ble­mi i ko­ri­sti ove na­sta­ve • Sta­vo­vi pro­fe­so­ra o me­dij­skom obra­zo­va­nju kao te­o­ret­ skoj di­sci­pli­ni i na­stav­nom pred­me­tu • Ci­lje­vi ko­je pro­fe­sor že­li da ostva­ri sa svo­jim uče­ni­ci­ma • Pred­hod­na is­ku­stva pro­fe­so­ra sa me­dij­skim in­sti­tu­ci­ja­ ma • Ključ­ni kon­cep­ti ko­ji pro­fe­so­ri­ma pru­ža­ju naj­vi­še si­gur­ no­sti i iz­vo­ri ko­ji im po­ma­žu u raz­um ­ e­va­nju ovih kon­ce­ pa­ta • Omi­lje­ni ma­te­ri­ja­li i me­to­di ko­ji se spro­vo­de u na­sta­vu • Oče­ki­va­nja pro­fe­so­ra u po­gle­du bu­duć­no­sti me­dij­skog obra­zo­va­nja

Metodološki principi Na­stav­na is­tra­ži­va­nja su već du­že vre­me na­dah­nu­ta ve­li­kim te­o­rij­skim i me­to­do­lo­škim de­ba­ta­ma ko­je će u krat­kim cr­ta­ma bi­ti na­ve­de­ne u ovom ra­du reč je o dve me­to­de ko­je su ko­ri­šte­ne u na­šem is­tra­ži­va­nju ra­di do­bi­ja­nja dve raz­li­či­te ba­ze po­da­ta­ka, pu­tem struk­tu­i­ra­nih raz­go­vo­ra sa pro­fe­so­ri­ma i pu­tem si­ste­mat­ ske ana­li­ze oda­bra­nih ča­so­va. To­kom še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka do­mi­nant­na me­to­da za pro­u­ča­va­nje na­stav­nog fe­no­me­na, bi­la je pre sve­ga si­ste­mat­ska ana­li­za. Ši­rok broj pro­fe­so­ra i uče­ ni­ka bio je po­sma­tran u re­dov­nim vre­men­skim in­ter­va­li­ma ili u od­re­đe­nim pe­ri­o­di­ma gde bi do­ga­đa­ji ko­ji se po­na­vlja­ju i in­ ter­ak­ci­je obič­no bi­le sni­ma­ne u skla­du sa pred­hod­no utvr­đe­nim pi­sa­nim pro­gra­mom. Jed­na od naj­po­zna­ti­jih ana­li­za ove vr­ste je Fla­der­so­va in­ter­ak­tiv­na ana­li­za ka­te­go­ri­ja FI­AC (Flan­ders’ In­ter­ac­tion Analysis Ca­te­go­ri­es (FI­AC) ), ali ne po­sto­ji vi­še od

100 dru­gih ana­li­za ove vr­ste. Si­ste­mat­ska ana­li­za je če­sto bi­la kri­ti­ko­va­na kao ana­li­za sa iza­ra­zi­to mno­go ne­do­sta­ta­ka (Wal­ ker and Adel­man 1975; De­la­mont and Ha­mil­ton 1984). Kao na pri­mer, upo­tre­bom una­ped utvr­đe­nih ka­te­go­ri­ja gu­bi se uvid u ne­pred­vi­di­vo kom­plek­sno po­na­ša­nje. Isto­vre­me­no, ne­po­u­zda­ ni (pro­iz­volj­ni) vre­men­ski uzo­rak mo­že is­kri­vi­ti re­al­nu sli­ku at­ mos­fe­re u uči­o­ni­ci i do­ve­sti do ne­pri­rod­nog po­na­ša­nja pro­fe­so­ ra i uče­ni­ka. Iako je ova is­tra­ži­vač­ka me­to­da ve­što bi­la bra­nje­na (McIntyre and Mac­leod 1978), ja­sno je da FI­AC i dru­ge slič­ne ana­li­tič­ke me­to­de ni­su pod­jed­na­ko od­go­va­ra­ju­će svim škol­skim (na­stav­nim) si­tu­ac­ i­a­ja­ma. FI­AC me­to­da je pri­klad­na za ko­di­ra­ne raz­go­vo­re ti­pa pre­vo­di­lač­kih ka­bi­ne­ta, ali ni­ka­ko u ma­lim raz­ re­di­ma gde uče­ni­ci če­sto ko­mu­ni­ci­ra­ju me­đu­sob­no. U ta­kvim slu­ča­je­vi­ma de­ša­va­lo se da oso­ba ko­ja je za­du­že­na za pra­će­nje ana­li­ze pro­jek­ta, če­sto po­gre­šno raz­u­me mno­go­broj­ne de­ta­lje u me­đu­sob­nom raz­go­vo­ru uče­ni­ka. To­kom 1970 i 1980, po­ve­ća­ va se zna­čaj pri­rod­nih pro­u­ča­va­nja sva­ko­dnev­nih okvi­ra po­na­ ša­nja ko­je uklju­ču­ju ne­struk­tu­i­sa­ne kva­li­ta­tiv­ne me­to­de. (Ham­ mer­sley 1993: x) te do­bi­ja na zna­ča­ju u od­no­su na ne­ke dru­ge me­to­de. Zbog uti­ca­ja ne­ko­li­ko raz­li­či­tih ali po­ve­za­nih pri­stu­pa (et­no­gra­fi­ja, et­no­me­to­do­lo­gi­ja, in­ter­ak­ci­o­ni­zam i fe­no­me­no­lo­ gi­ja) de­si­la se zna­čaj­na pro­me­na u od­no­su na kvan­ti­ta­iv­ne ana­ li­ze i sta­ti­stič­ka ob­ja­šnje­nja ko­ja se sa­da vi­še ba­ve kva­li­te­tom a ne kvan­ti­te­tom ba­ze po­da­ta­ka ba­zi­ra­noj pre sve­ga na et­no­graf­ skim teh­ni­ka­ma. Me­to­da pro­u­ča­va­nja slu­ča­je­va po­sta­la je do­mi­ nant­na me­to­da u na­sta­vi.

Za raz­li­ku od et­no­gra­fi­je, ko­ja oba­ve­zno uklju­ču­je du­go­ traj­ne pe­ri­o­de in­ten­ziv­nog po­sma­tra­njan uče­sni­ka, stu­di­ja slu­

ča­ja ima po­seb­nu pred­nost ti­me što omo­gu­ća­va da is­tra­ži­vač­ki re­zul­ta­ti i pre­po­ru­ke bu­du for­mi­ra­ni u okvi­ru ko­ri­snog vre­men­ skog okvi­ra, za­to što se ti­me uma­nju­je du­ži­na utro­še­nog vre­me­ na is­tra­ži­va­ča u od­re­đe­nom da­tom vre­men­skom okvi­ru. Isto­ vre­me­no stu­di­ja slu­ča­ja pru­ža uče­sni­ci­ma pro­jek­ta ve­ću me­ru kon­tro­le nad pro­ce­som za­hva­lju­ju­ći ba­zi po­da­ta­ka i pu­bli­ka­ci­ ja­ma ve­za­nim za pro­nal­ske u pro­jek­tu. Oba ova fak­to­ra su od ve­li­kog zna­ča­ja u škol­skom okru­že­nju, pre sve­ga zbog to­ga što bi pro­fe­so­ri­ma ina­če vr­lo za­u­ze­tim, prak­tič­ni deo ove stu­di­je u mno­go­me mo­gao po­mo­ći ka­da pri­pre­ma­ju na­sta­vu u pi­ta­nju, što i je­ste sam cilj pro­jek­ta. Stu­di­ja slu­ča­ja kao pri­stup ko­ji ko­ri­ sti teh­ni­ku et­no­gra­fi­je, na­gla­ša­va pre sve­ga opi­sne i ana­li­tič­ke per­spek­ti­ve vi­še od te­o­ret­skih. Ne uklju­ču­je stro­ga po­de­ša­va­nja i hi­po­te­tič­ka te­sti­ra­nja, već se od­no­si pre sve­ga na pri­hva­tlji­va te­o­ret­ska ob­ja­šnje­nja za pri­ku­plje­ne po­dat­ke.

Reference 1) De­la­mont, S. and Ha­mil­ton, D. (1984) Re­vi­si­ting clas­sro­om re­se­arch: a con­ti­nu­ing ca­u­ti­o­nary ta­le in De­la­mont, S. and Ha­mil­ton, D. (Eds.) Re­ad ­ ings on In­ter­ac­tion in the Clas­sro­om, pp. 3-24 2) Ham­mer­sley, M. (Ed.) (2nd ed. 1993) Con­tro­ver­si­es in Clas­sro­om Re­se­arch Buc­king­ ham: Open Uni­ver­sity 3) Hart, A. P. (1998) Te­ac­hing the Me­dia: In­ter­na­ti­o­nal Per­spec­ti­ves New Jer­sey: LEA 4) McIntyre, D and Mac­leod, G. (1978) The cha­rac­te­ri­stics and uses of syste­ma­tic clas­ sro­om ob­ser­va­tion in McA­le­e­se, R. and Ha­mil­ton, D.(Eds.) Un­der­stan­ding Clas­sro­ om Li­fe Slo­ugh: Na­ti­o­nal Fo­un­da­tion for Edu­ca­ti­o­nal Re­se­arch 5) Wal­ker, R. and Adel­man, C. (1975) In­ter­ac­tion analysis in in­for­mal clas­sro­oms: a cri­ti­cal com­ment on the Flan­ders system in Bri­tish Jo­ur­nal of Edu­ca­ti­o­nal Psycho­ logy, 45, pp.73-6.

59

Ervin Bernhard i Danijel Sus / pre­vod: Mo­ni­ka Pro­tić

Medijsko obrazovanje u Evropi: zajednički trendovi i razlike Međunarodni projekat “EuroMedia”, bio je iniciran i koordinisan od strane Endrjua Harta, direktora Centra za medijsko obrazovanje pri Univerzitetu Southampton.

Neposredno pred završetak projekta, krajem 2002. godine, Hart je preminuo, ostavivši za sobom značajan pečat na polju međunarodno istraživačke zajednice medijskog obrazovanja. Izdanje koje predstavlja projekat privedeno je kraju zahvaljujući timu koji je radio na projektu, čiji je koordinator bio Danijel Sus (Cirih). Ovaj tekst posvećujemo sećanju na Endrjua Harta.

O

60

va stu­di­ja mo­že se upo­re­di­ti sa ra­ni­jim me­đu­na­rod­nim pro­jek­ti­ma, ko­ji su bi­li po­stig­nu­ti u okvi­ru me­dij­skog obra­ zo­va­nja. Sle­de­ća iz­da­nja mo­ra­ju bi­ti na­po­me­nu­ta: No­vi prav­ci me­dij­skog obra­zo­va­nja ši­rom sve­ta (“New Di­rec­ti­ons Me­dia Edu­ca­tion Wor­ldwi­de” (Ba­zal­get­te/Be­vort/Sa­vi­no 1992)) Ovaj pre­gled nu­di vi­še od 20 pu­bli­ka­ci­ja sa sko­ro sva­kog kon­ti­nen­ta ko­or­di­ni­ran od stra­ne Bri­tan­kog In­sti­tu­ta za film, BFI, Lon­don i fran­cu­skog Cen­tra CLE­MI, Pa­riz (Cen­tre de Li­ai­ s­ on de l’En­se­ ig­ne­ment et des Moyens d’In­for­ma­tion CLE­MI, Pa­ris). Va­žno je na­po­me­nu­ti da je UNE­SKO ta­ko­đe po­dr­žao ovaj pro­je­kat. Pu­ bli­ka­ci­ja pod na­zi­vom Me­dij­sko obra­zo­va­nje u Evro­pi, na­spram evrop­ske kul­tu­re me­di­ja, na­stao je kao re­zul­tat za­pad­no­e­vrop­ skog wor­ksho­pa, u ko­me su kom­bi­no­va­na is­ku­stva iz 9 evrop­ skih ze­ma­lja, odr­ža­nog u “Po­li­tische Aka­de­mie Tut­zing” na je­ze­ ru Star­nberg. Na­sta­va o me­di­ji­ma – me­đu­na­rod­na per­spek­ti­va (Hart 1998), či­ji je ko­or­di­na­tor Cen­tar za me­dij­sko obra­zo­va­nje pri Uni­ver­zi­te­tu So­ut­hemp­ton, nu­di po­re­đe­nje iz­me­đu 6 ze­ma­ lja en­gle­skog go­vor­nog pod­ruč­ja u sve­tu. Ova stu­di­ja je di­rekt­no po­ve­za­na sa po­sled­njim pro­je­kom. To­kom 1997. go­di­ne En­dr­ju Hart je or­ga­ni­zo­vao Sim­po­zi­jum o me­dij­skom obra­zo­va­nju pri

Evrop­skoj Kon­fe­ren­ci­ji o obra­zov­nom is­tra­ži­va­nju u Frank­fur­tu.

Svi ra­do­vi sa ovog sku­pa bi­li su na­knad­no pu­bli­ko­va­ni on-li­ne (vi­di Hart 2000; Go­odwyn/Fin­dlay 2000; Lohl 1997). Hors Lohl re­ov­no dr­ži se­mi­na­re ve­za­ne za kom­pa­ra­ci­ju me­dij­skog obra­zo­ va­nja. Re­zul­ta­te ovih se­mi­na­ra mo­že­te na­ći pu­bli­ko­va­ne na in­ter­ ne­tu. Či­ta­ju­ću na­ci­o­nal­ne iz­ve­šta­je sa­da­šnjih pro­je­ka­ta, mo­gu se uoči­ti ve­li­ke raz­li­ke ali i slič­no­sti. Naj­no­vi­ji je ta­ko­zva­ni “bas­so con­ti­nuo” u ovom me­đu­na­rod­nom spo­ra­zu­mu.

Razlike Imju­ći u vi­du či­nje­ni­cu da su u ne­kim ze­mlja­ma pro­fe­so­ri iz­u­zet­no lo­še pla­će­ne za svoj rad, iz­me­đu 20 – 30$, u dru­gim ze­mlja­ma pak do­bro pla­će­ni pe­da­go­zi obič­no ra­de u ti­mu. Sa jed­ne stra­ne ti­nej­dže­ri od 14 do 16 go­di­na sta­ro­sti po­ka­zu­ju ve­ li­ko in­te­re­so­va­nje za me­dij­sko obra­zo­va­nje, dok sa dru­ge stra­ne po­ka­zu­ju kom­plet­nu ne­mo­ti­vi­sa­nost za ovaj pred­met, ose­ća­ju­ ći se kao žr­tve si­ste­ma a pri­tom pru­ža­ju­ći svo­jim pro­fe­so­ri­ma slič­no ose­ća­nje; u ne­kim dr­ža­va­ma si­stem obra­zo­va­nja pru­ža pe­da­go­zi­ma ve­li­ku slo­bo­du, na­su­prot dru­gih dr­ža­va ko­je ima­ju stro­go cen­tra­li­zo­van obra­zov­ni si­stem, ko­ji sko­ra da uop­šte pe­ da­go­zi­ma ne do­zvo­lja­va bi­lo ka­kvu vr­stu lič­ne ini­ci­ja­ti­ve, ka­da su pre­da­va­nja u pi­ta­nju. Ipak mo­gu se pro­na­ći od­go­va­ra­ju­će va­ ri­ja­ci­je ka­da su pre­da­va­nja u pi­ta­nju iz­me­đu ši­ro­kog spek­tra in­ te­gra­tiv­nih ško­la i si­ste­ma obra­zo­va­nja, gde se obič­no ne prak­ti­ ku­je uno­še­nje bi­lo ka­kvih ra­zno­li­ko­sti ili flek­si­bil­no­sti u na­sta­vu, što na kra­ju re­zul­ti­ra u pri­da­va­nju zna­ča­ja pred­me­tu me­dij­skog obra­zo­va­nja. U Grč­koj, me­dij­sko obra­zo­va­nje uop­šte ne po­sto­ji za nad­zor­ne škol­ske or­ga­ne, a za pro­fe­so­re je­dva da je na­sta­va ovog pred­me­ta iz­vo­dlji­va zbog ne­mo­guć­no­sti ko­ri­šće­nja ade­ kvat­ne opre­me to­kom ča­sa ili bi­lo ka­kve sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­ne slo­bo­ de to­kom ča­sa kao i ne­po­sto­ja­nje po­dr­ške od stra­ne ce­lo­kup­ne za­jed­ni­ce ka­da je ovaj pred­met u pi­ta­nju. U Ru­si­ji se pre sve­ga is­ti­če lo­ša fi­nan­sij­ska si­tu­a­ci­ja kao je­dan od glav­nih hen­di­ke­pa po­red či­nje­ni­ce da je ovaj pred­met iz­u­zet­no lo­še pred­sta­vljen u zvnič­nom na­stav­nom pla­nu i pro­gra­mu. Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je ipak pru­ža­ju do­volj­no ve­li­ku po­dr­šku kao i kon­sul­ta­ci­je ka­da je u pi­ta­nju me­dij­sko obra­zo­va­nje pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći od­lič­nim struč­nja­ci­ma iz ovog do­me­na, na­ža­lost ma­lo je za­in­te­re­so­va­nih čla­no­va. U Špa­ni­ji je me­dij­sko obra­zo­va­nje ne­dav­no uvr­šte­no u zva­nič­ni na­stav­ni plan i pro­gram. Zbog ne­do­stup­no­sti ma­te­ri­ ja­la za pri­pre­mu pra­ve na­sta­ve i kri­ze u ško­la­ma kod uz­ra­sta iz­ me­đu 14 i 16 go­di­na sta­ro­sti, me­dij­sko obra­zo­va­nje još uvek ne mo­že bi­ti po­kre­nu­to. U Švaj­car­skoj ne po­sto­ji ni­ka­kav zva­ni­čan oba­ve­zu­ju­ći na­stav­ni plan i pro­gram. Na­stav­ni plan i pro­gram po kan­to­ni­ma ne in­si­sti­ra na pre­ci­znom de­fi­ni­sa­nju me­dij­skog obra­zo­va­nja, od­no­sno ne in­si­sti­ra na po­sta­vlja­nju od­re­đe­nih ci­ lje­va ko­ji bi tre­ba­lo da bu­du po­stig­nu­ti ovom vr­stom na­sta­ve.

Što zna­či da je vr­sta me­dij­skog obra­zo­va­nja pro­iz­volj­na. To­kom po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na za­in­te­re­so­va­nost za me­dij­sko obra­ zo­va­nje je u opa­da­nju, zbog ve­će teh­no­lo­ške ori­jen­ti­sa­no­sti i uvo­đe­nja ICT. U fe­de­ra­li­stič­ki za­gri­že­noj Bel­gi­ji, gde se čak i je­zič­ke za­jed­ni­ce odva­ja­ju jed­na od dru­ge, za­in­te­re­so­va­nost za me­dij­sko obra­zo­va­nje u Fla­man­skim za­jed­ni­ca­ma je u znat­nom opa­da­nju. Ma­da po­sto­ji ne­ko­li­ko ak­tiv­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je pru­ ža­ju pro­fe­so­ri­ma da­lje obra­zo­va­nje kao i fi­nan­sij­sku po­dr­šku. U Ne­mač­koj je me­dij­sko obra­zo­va­nje pred­met oko ko­jeg se mno­ go po­le­mi­še i ve­za­no za ko­ji po­sto­ji pre­gršt pu­bli­ka­ci­ja, ali na­ ža­lost još uvek ne­ma ve­li­kog na­pred­ka u sa­moj prak­si. Dr­žav­na po­li­ti­ka “Bundesländer” pru­ža raz­li­či­ta mo­gu­ća re­še­nja za ovaj pro­blem. Iako je me­dij­sko obra­zo­va­nje u Ne­mač­koj zva­nič­no uvr­šte­no u na­stav­ni plan i pro­gram, još uvek se sma­tra uglav­ nom pi­o­nir­skim pred­me­tom. U Ir­skoj, za­hva­lju­ju­ći na­po­ri­ma ko­je je ulo­žio Ir­ski film­ski in­sti­tut, Ir­ski ra­dio i Udru­že­nja pe­ da­go­ga za me­dij­sko obra­zo­va­nje, su za to da se me­dij­sko obra­ zo­va­nje uvr­sti­ti u rang fa­kul­ta­tiv­ne na­sta­ve u okvi­ru sle­de­ćih pred­me­ta: en­gle­skog je­zi­ka, umet­nič­ke i ci­vil­ne edu­ka­ci­je. Me­ dij­sko obra­zo­va­nje ne po­sto­ji kao po­se­ban pred­met. U Fin­skoj, Nor­ve­škoj, Ma­đar­skoj, Slo­ve­ni­ji i Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji me­dij­sko obra­zo­va­nje je va­žan deo na­stav­nog pla­na i pro­gra­ma. Ko­mu­ni­ stič­ki re­žim u Ma­đar­skoj pre­po­znao je va­žnost fil­ma i me­di­ja u stva­ra­nju gra­đan­ske sve­sti. Upra­vo zbog to­ga je obra­zo­va­nje o fil­mu sa sna­žnim estet­skim sta­no­vi­štem bio deo knji­žev­no­sti kao pred­me­ta. Na­kon pro­ce­sa de­mo­kra­ti­za­ci­je, ova tra­di­ci­ja se znat­no iz­me­ni­la. Od ra­nih 90’ ovaj pred­met se sa­mo­stal­no raz­ vi­ja kao pred­met o me­di­ji­ma iamju­ći svo­ju po­seb­nu struk­tu­ru sa so­ci­o­lo­škog sta­no­vi­šta, ma­da u se­bi još uvek sa­dr­ži je­zik fil­ ma. Da­nas je ovaj pred­met oba­ve­zan u okvi­ru zva­nič­nog pla­na i pro­gra­ma. U Slo­ve­ni­ji se me­dij­sko obra­zo­va­nje raz­vi­ja­lo kroz že­sto­ke kon­fli­ka­te i ras­pa­ra­ve ali je po­sta­lo va­žan deo obra­zo­va­ nja na ma­ter­njem je­zi­ku ko­ji tre­ba da po­dr­ži raz­voj na­ci­o­naln sve­sti kod mla­dih. U Fin­skoj i Nor­ve­škoj, me­dij­sko obra­zo­va­nje je oba­ve­zan pred­met u zva­nič­nom pla­nu i pro­gra­mu, uglav­nom kao deo obra­zo­va­nja na ma­ter­njem je­zi­ku. U ovim dr­ža­va­ma is­ tak­nu­ta je ključ­na va­žnost ovog pred­me­ta ka­ko za sa­da­šnjost ta­ko i za bu­duć­nost dru­štva. Šta­vi­še ovaj pred­met pred­sta­vlja oba­ve­zu ko­jom se pri­pre­ma­ju bu­du­će ge­ne­ra­ci­je za još uspe­šni­ je upra­vlja­nje ovim in­stru­men­tom. Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja je go­di­na­ma pra­ti­la ovaj pri­mer a po­če­tak je pred­sta­vljao in­te­gra­i­sa­nje me­ dij­skog obra­zo­va­nja u na­sta­vu ma­ter­njeg je­zi­ka. Od 1995. go­di­ ne me­dij­sko obra­zo­va­nje pri­hva­će­no je kao po­se­ban pred­met, a na fa­kul­te­tu se čak mo­že iza­bra­ti kao gla­vi pred­met, što se ne de­ša­va vr­lo če­sto. Sa­dr­žaj i pro­ce­du­ra po­la­ga­nja ovog is­pi­ta kao ko­nač­nog, ba­zi­ra se na kri­te­ri­ju­mi­ma na ko­ji­ma se po­la­žu kla­sič­ ni je­zi­ci (Christ, 1997).

Zajednički elementi Me­dij­sko obra­zo­va­nje je in­ter­di­sci­pli­nar­ni pred­met ko­ji pri­da­je ve­li­ko zna­če­nje ka­ko raz­u­me­va­nju ta­ko i in­ter­pre­ta­ci­ji.

Mo­že bi­ti in­ter­pre­ti­ran na raz­li­či­te na­či­ne. Oso­be vi­še za­in­te­re­ so­va­ne za teh­no­lo­gi­ju sma­nju­ju svo­je lič­ne ci­lje­ve na mre­žnu i kom­pju­ter­sku pi­sme­nost. Dru­gim re­či­ma to se zo­ve me­dij­ska di­dak­tič­nost. Oso­be ko­je su pr­ven­stve­no za­in­te­re­so­va­ne za este­ ti­ku, is­ti­ču, pre sve­ga, va­žnost je­zi­ka me­di­ja; bio on vi­zu­el­ni, ver­bal­ni ili audi­tiv­ni. Et­no­lo­zi, so­ci­o­lo­zi i psi­ho­lo­zi is­ti­ču či­nje­ ni­cu da su me­di­ji sred­stvo pu­tem ko­jeg se vr­ši tran­sfer vred­no­ sti ume­sto in­for­ma­ci­ja: in­for­ma­ci­ja ko­ja se, kao ta­kva, mo­že iz­ dvo­ji­ti je uvek po­sle­di­ca in­ter­pre­ta­ci­je ili tum­če­nja i zbog to­ga mo­že bi­ti raz­li­či­ta, u za­vi­sno­sti od pri­ma­la­ca. Šta­vi­še, mo­že bi­ ti pod uti­ca­jem ilu­star­ci­je što po­no­vo uka­zu­je na usat­no­ve kao što su agen­ti, agen­ci­je, ali se ta­ko­đe mo­ra­ju ima­ti u vi­du i teh­no­ lo­ški, eko­nom­ski i fi­nan­sij­ski uslo­vi me­dij­ske pro­duk­ci­je. Da bi mla­di lju­di mo­gli da po­sta­nu kom­pe­tent­ni ko­ri­sni­ci ili uspe­šni me­dij­ski pro­du­cen­ti, go­re po­me­nu­ti aspek­ti mo­ra­ju bi­ti po­zna­ ti. Pri­stup za is­pi­ti­va­nje me­dij­skog si­ste­ma kao si­ste­ma če­tvr­te si­le dru­štva, če­sto nas do­vo­di do kri­ti­ci­zma. Ovaj pri­stup ni­je ni bli­zu tra­di­ci­o­nal­nom pri­stu­pu za obu­ku pe­da­go­ga, za nje­ga je neo­p­hod­no ve­o­ma ve­li­ko zna­nje, a u prak­si se su­sre­će vro ret­ko. Ve­ći­na na­stav­nog oso­blja je bo­lje pri­pre­mlje­na da ana­li­ zi­ra je­zik me­di­ja ako se pod me­di­ji­ma pod­ra­zu­me­va sve osim knji­ga i no­vi­na. Ob­zi­rom da se ovo sko­ro re­dov­no de­ša­va, kao re­zul­tat po­ja­vlju­je se još jed­na kon­stan­ta u me­dij­skom obra­zo­ va­nju: sklo­nost ka ma­te­ri­jal­noj opre­mi i kog­ni­tiv­nim pri­tu­pi­ ma. Iz­da­nje de­la Šek­spi­ra iz 1900. go­di­ne je i da­lje pri­men­lji­vo dok kom­pju­ter na­pra­vljen 1980. go­di­ne sa svo­jim sku­pim soft­ ve­rom, vi­še ni­je pri­men­ljiv. Sku­pi har­dver i soft­ve­ri mo­ra­ju se re­dov­no odr­ža­va­ti i me­nja­ti. Za stu­den­te ko­ji uvek že­le da ra­de sa naj­bo­ljim i naj­no­vi­jim kom­pju­te­ri­ma, ovi se či­ne sta­rim i ne­ u­po­tre­blji­vim. Za škol­ske za­jed­ni­ce ipak je ne­mo­u­će da pra­te ri­tam ha­o­tič­nih ino­va­ci­ja i br­ze pro­me­ne na po­lju IT-a. Kog­ni­ tiv­na sklo­nost sma­tra se mno­go ozbilj­ni­jom. Ko mo­že ne­ko­me bra­ni­ti da ra­di sa naj­mo­der­ni­jem har­dve­rom? Ko ima uvid u pri­ bli­žni pre­gled svih ak­tu­el­nih pro­iz­vo­da ko­ji ustva­ri pred­sta­vlja­ju me­dij­sko okru­že­nje mla­dih?

U svim ze­mlja­ma, čak i u onim ze­mlja­ma ko­je po­se­du­ju naj­ bo­lju IT opre­mu i gde su ci­lje­vi za me­dij­sko obra­zo­va­nje pri­lič­ no am­bi­ci­o­zno po­sta­vlje­ni, raz­li­ke iz­me­đu kul­tu­re u ško­la­ma i me­dij­skog okru­že­nja se po­ve­ća­va­ju, ve­ći­na pro­fe­so­ra sma­tra da ni­su do­volj­no edu­ko­va­ni i da teh­no­lo­ška opre­ma ko­ju po­se­du­ju ni­je do­volj­na. Pi­ta­nje ka­ko uklo­pi­ti me­dij­sko obra­zo­va­nje mla­dih i pred­sta­vi­ti ga uče­ni­ci­ma a isto­vre­me­no sle­di­ti i tra­di­ci­o­nal­ne ci­lje­ve, osta­je ne­re­še­no. Is­pi­ti ko­ji­ma se vr­ši kon­tro­la nad zva­nič­ nim ci­lje­vi­ma u obra­zov­nju mla­dih, ko­ji mo­ra­ju bi­ti is­pu­nje­ni,

61

i da­lje ne nu­de ni­ka­kve olak­ši­ce ka­da je me­dij­sko obra­zo­va­nje u pi­ta­nju (za USA vi­de­ti: Christ, 1997). Zbog ogra­ni­če­nih sred­ sta­va i vre­me­na mo­že se de­si­ti da me­dij­sko obra­zo­va­nje bu­de pred­sta­vlje­no kao gu­blje­nje vre­me­na. Upr­kos svim smet­nja­ma, či­nje­ni­ca je da pro­fe­so­ri po­red sve­ga ra­de od­lič­no svoj po­sao ka­ da je ovaj pred­met u pi­ta­nju, što je još je­dan za­jed­nič­ki ele­ment.

Isto se od­no­si i na struč­nja­ke i spe­ci­ja­li­zo­va­ne usta­no­ve ko­je sa jed­ne stra­ne pru­ža­ju na­stav­nom ka­dru da­lju edu­ka­ci­ju na ovom po­lju kao i teh­no­lo­šku po­dr­šku, a sa dru­ge stra­ne ove iste in­sti­ tu­ci­je jav­no zah­te­va­ju in­te­gra­ci­ju me­dij­skog obra­zo­va­nja u zva­ nič­ni na­stav­ni plan i pro­gram. Me­dij­sko obra­zo­va­nje (ka što je te­o­ri­ja ko­mu­u­ka­ci­ja ili na­uk­ a o me­dij­ma) još uvek se sma­tra ne­ do­volj­no za­stu­plje­nim u obu­ci bu­du­ćeg na­stav­nog ka­dra, ma­da či­ni se da se stva­ri ipak kre­ću na bo­lje. Ge­ne­ral­no gle­da­no tre­ ba se na­o­ru­ža­ti str­plje­njem i op­ti­mi­zmom; op­ti­mi­zmom da će me­dij­sko obra­zo­va­nje po­sta­ti deo zva­nič­nih na­stav­nih pla­no­va i pro­gra­ma, da će se po­bolj­ša­ti rad sa uče­ni­ci­ma ka­da je me­dij­ sko obra­zo­va­nje u pi­ta­nju, da će se bar de­li­mič­no spre­či­ti pret­ nja ko­jom se uma­nju­je zna­čaj me­dij­skog obra­zo­va­nja na uštrb kom­pju­ter­ske pi­sme­no­sti (upo­re­di Pot­ter 1998) i da će se me­dij­ sko obra­zo­va­nje mo­ći prak­ti­ko­va­ti kao stvar­na pe­da­go­gi­ja sve vi­še i vi­še u sva­koj ško­li.

Re­fe­ren­ce

62

1) Ba­zal­get­te, Cary/Be­vort, Evelyne/Sa­vi­no, Jo­si­a­ne (Eds.) (1992): New Di­rec­ti­ons: Me­dia Edu­ca­tion Wor­ldwi­de. Lon­don: Bri­tish Film In­sti­tu­te.

2) Christ, Wil­li­am, G. (Hg.) (1997): Me­dia Edu­ca­tion As­ses­sment Hand­bo­ok. Mah­wah N.J., Lon­don: Law­ren­ce Erl­ba­um As­so­ci­at­ es.

3) Go­odwyn, An­drew/Fin­dlay, Ka­te (1997): Me­dia Edu­ca­tion and Mot­her Ton­gue Te­ac­ hing: Con­flict or Con­ver­gen­ce?. In: Hart, An­drew (Ed.): Frank­furt Pa­pers: The Me­dia Edu­ca­tion Sympo­si­um at the Euro­pean Con­fe­ren­ce on Edu­ca­ti­o­nal Re­se­arch. MEC Col­lec­ted Re­se­arch Pa­pers 1. So­ut­hamp­ton, p. 23-37. (On­li­ne-Pu­bli­ka­tion 2000: http://www.so­ton.ac.uk/~mec/MEC­WEB/ECE­Re­dit.pdf) Hart, An­drew (1997): Pa­ ra­digms Re­vi­si­ted: Me­dia Edu­ca­tion in the Glo­bal Vil­la­ge. In: Hart, An­drew (Ed.): Frank­furt Pa­pers: The Me­dia Edu­ca­tion Sympo­si­um at the Euro­pean Con­fe­ren­ce on Edu­ca­ti­o­nal Re­se­arch. MEC Col­lec­ted Re­se­arch Pa­pers 1. So­ut­hamp­ton, p. 3983. (On­li­ne-Pu­bli­ka­tion 2000: http://www.so­ton.ac.uk/~mec/MEC­WEB/ECE­Re­dit. pdf) 4) Hart, An­drew (Ed.) (1998): Te­ac­hing the Me­dia – In­ter­na­ti­o­nal Per­spec­ti­ves. Mah­ wah N.J., Lon­don: Law­ren­ce Erl­ba­um As­so­ci­at­ es.

5) Lohl, Horst (1997): In­ter­na­ti­o­nal com­pa­ri­sons in Me­dia Edu­ca­tion re­se­arch: Ex­pe­ ri­en­ces with a small-sca­le pro­ject and per­spec­ti­ves for furt­her re­se­arch. In: Hart, An­drew (Ed.): Frank­furt Pa­pers: The Me­dia Edu­ca­tion Sympo­si­um at the Euro­pean Con­fe­ren­ce on Edu­ca­ti­o­nal Re­se­arch. MEC Col­lec­ted Re­se­arch Pa­pers 1. So­ut­hamp­ ton, p. 1-22. (On­li­ne-Pu­bli­ka­tion 2000: http://www.so­ton.ac.uk/~mec/MEC­WEB/ ECE­Re­dit.pdf) 6) Lohl, Horst / Pro­j ektgrup­p e In­t er­n a­t i­o ­n a­l e Medienpädagogik (1999): Medienpädagogische Kon­zep­te im in­ter­na­ti­o­na­len Ver­gle­ich. Universität Han­no­ ver. On­li­ne-Pu­bli­ka­tion: http://www.unics.uni-han­no­ver.de/me­di­en­paed/in­dex. htm 7) Pot­ter, Ja­mes, W. (1998): Me­dia Li­te­racy. Tho­u­sand Oaks, Lon­don, New Del­hi: Sa­ge Pu­bli­ca­ti­ons.

8) Schorb, Bernd (Hg.) (1992): Me­dia Edu­ca­tion in Euro­pe: To­wards a Euro­pean Cul­ tu­re of Me­dia. Me-di­en ­ er­zi­eh ­ ung in Euro­pa: Auf dem Weg zu einer europäischen Me­di­en­kul­tur. München: KoPäd.

“Onaj ko se ba­vi te­o­ri­jom i prak­som kon­stru­i­sa­nja si­tu­a­ci­ja, član SI”, ali da je si­tu­a­ci­o­ni­zam “be­smi­slen po­jam, ne­tač­no iz­ve­den iz pret­hod­nog, ko­ji alu­di­ra na po­sto­ja­nje dok­tri­ne ili na pu­ko tu­ma­če­nje po­sto­je­ćih či­nje­ni­ca. Ne po­sto­ji ni­ka­kav ‘si­tu­a­ci­o­ni­zam’; taj po­jam oči­gled­no po­ti­če od an­ti­si­tu­a­ci­o­ni­sta.”

63

Benjaminpro.

Istorija je san vremena – san vremena koji ukupnost vremena potvrđuje kao vreme snova.

Benjaminpro.

Intervju: Jovica Aćin / Kaleidoskopsko lice i pisanje Valtera Benjamina Valter Benjamin / Prestonica devetnaestog veka Mikhael Kalderbank / Nadrealno snoviđenje: Valter Benjamin i Projekat pasaži Alen Mik / Benjamin, televizija i “fašistički subjekt”

66

Intervju: Jovica Aćin / razgovarala: Gordana Draganić Nonin

Kaleidoskopsko lice i pisanje Valtera Benjamina

“K

ao ka­da mu­nja sev­ne, uči­ni nam se da smo ne­što vi­de­li, a po­sle je mrak. To je an­đe­o­ska tre­nu­tač­nost: ne­što se po­ja­vlju­je dok ne­sta­je. An­đeo gle­da ono što na­pu­šta, oluj­ni ve­tar ko­ji du­va iz ra­ja no­si ga u bu­duć­nost, a oko­lo je ka­ta­stro­fa.” – ta­ko je, po cr­te­žu Pa­u­la Klea, Val­ter Be­nja­min vi­deo “an­đe­la isto­ri­je”. To je pri­ro­da fo­to­gra­fi­je: an­đeo gle­da kao što mu­nja se­va – za­pi­sao je knji­žev­nik Jo­vi­ca Aćin u “Po­e­ti­ci kri­vo­tvo­re­nja”.

Val­ter Be­nja­min je, u “Ma­loj isto­ri­ji fo­to­gra­fi­ je” ob­ja­vlje­noj u ori­gi­na­lu 1931. go­di­ne, ci­ti­rao La­ sla Mo­ho­lji-Na­đa da “su­tra­šnji anal­fa­be­ta” ne­će bi­ti onaj ko ne po­zna­je slo­va, ne­go onaj ko ne po­zna­je fo­to­gra­fi­ju.

Ove go­di­ne, kod nas su u iz­da­nju Kul­tur­nog cen­ tra Be­o­gra­da, za­hva­lju­ju­ći Jo­vi­ci Aći­nu ko­ji je pre­veo i pri­re­dio, pr­vi put u sve­tu ob­ja­vlje­ni tek­sto­vi Val­te­ra Be­nja­mi­na o fo­to­gra­fi­ji na jed­nom me­stu.

“Pro­je­kat pa­sa­ži”, to je Be­nja­mi­no­va ana­li­za Pa­ ri­za kao ne­ke vr­ste me­dij­skog fo­ku­sa mo­der­ne umet­no­sti. U knji­zi “O fo­to­gra­fi­ji i umet­no­sti” ob­ja­vljen je tekst “Da­ger ili pa­no­ra­me”. Ko­li­ko je Be­nja­mi­no­vih tek­sto­va iz “Pro­jek­ta pa­sa­ži” sa­ču­ va­no i ko­li­ko iz njih da­na­šnji či­ta­lac mo­že da sa­ gle­da srž nje­go­ve ide­je o pre­po­zna­va­nju gra­do­va po fo­to­gra­fi­ja­ma?

– U knji­zi “O fo­to­gra­fi­ji i umet­no­sti” sa­brao sam sve Be­nja­mi­no­ve tek­sto­ve o fo­to­gra­fi­ji, a kod nje­ga, kad god je go­vo­rio o umet­no­sti, uvek je bi­lo re­či i o fo­to­gra­fi­ji. Otu­da na­slov knji­zi, ko­ja je pr­va, od Be­ nja­mi­na, ta­kve vr­ste u sve­tu. Nje­gov esej o Da­ge­ru i pa­no­ram­skim pa­sa­ži­ma Pa­ri­za, ar­ka­da­ma, pro­la­zi­ ma, ga­le­ri­ja­ma, za­pra­vo pri­pa­da naj­ra­ni­jim tek­sto­ vi­ma iz Be­nja­mi­no­vog pe­ra ko­ji su se od­no­si­li na Pa­ riz. De­se­tak go­di­na je on pi­sao i pri­ku­pljao gra­đu za svoj is­tra­ži­vač­ki pro­jekt o grad­skim pa­sa­ži­ma. To je ve­li­ki broj za­pi­sa, pre­ko hi­lja­du, do dve hi­lja­de stra­ni­

ca. Kad je be­žao iz Pa­ri­za, pre ne­go što će u nje­ga ući ne­mač­ka oku­pa­ci­o­na voj­ska, 1940. go­di­ne, taj ogrom­ni ru­ko­pi­sni do­si­je po­ve­rio je Žor­žu Ba­ta­ju, ko­ji je bio za­po­slen u Na­ci­o­nal­noj bi­bli­ o­te­ci Fran­cu­ske. Ba­taj je u Bi­bli­o­te­ci sa­krio ono što mu je bi­lo po­ve­re­no na ču­va­nje. A to će tek po­čet­kom se­dam­de­se­tih go­di­ na bi­ti ot­kri­ve­no, za­hva­lju­ju­ći Pje­ru Mi­sa­ku, a po­tom, po­stup­no, i ob­ja­vlje­no. Da li je osim tih ru­ko­pi­sa bi­lo još tek­sto­va, te­ško je sad re­ći. Go­vo­ri se da je Be­nja­min po­neo do­bar broj svo­jih spi­ sa sa so­bom, u ruč­noj ko­žnoj tor­bi, dok je, pre­ko Pi­ri­ne­ja, be­žao iz Fran­cu­ske. Me­đu­tim, umro je, pod ne­ja­snim okol­no­sti­ma, u špan­skom po­gra­nič­nom me­stu Port Bou. Ono što je bi­lo u nje­ go­voj tor­bi, da­nas se sma­tra da je iz­gu­blje­no.

A gra­do­vi? On je bio me­đu naj­bo­ljim znal­ci­ma grad­skog ži­vo­ta. Iz­van­red­ni su nje­go­vi tek­sto­vi o Na­pu­lju, Mar­se­lju, Mo­ skvi, Ber­li­nu i, da­bo­me, o Pa­ri­zu. Umeo je da gle­da. Nje­gov po­ gled je mo­gao da se nad­me­će sa sva­kom fo­to­gra­fi­jom. Ni­je on na gra­do­ve gle­dao sa­mo pu­tem fo­to­gra­fi­ja. Ali, je­ste či­nje­ni­ca da je pr­vi ko­ji je na­slu­tio zna­čaj fo­to­gra­fi­je i iz­lo­žio ne­ko­li­ko su­ štin­skih stva­ri ve­za­nih za nje­nu pri­ro­du. U to mo­že da se uve­ri sva­ko ko bu­de či­tao knji­gu “O fo­to­gra­fi­ji i umet­no­sti”.

No, za po­če­tak, po­sma­tra­ju­ći Be­nja­mi­nov por­tret iz 1937. go­di­ne ko­ji je ura­di­la Ži­ze­la Frojnd, vi do­ži­vlja­va­ te to li­ce kao ka­le­i­do­skop. Ko­li­ko je čak i Be­nja­mi­no­vo li­ce sa­či­nje­no iz frag­me­na­ta? U po­go­vo­ru knji­ge nam ot­kri­va­te da se nje­go­vo ne­za­vr­še­no de­lo o pa­sa­ži­ma ko­ je ob­u­hva­ta vi­še od hi­lja­du stra­ni­ca mo­že uze­ti kao mo­ del ka­le­i­do­skop­skog pi­sa­nja.

– Taj fo­to­por­tret za­i­sta je neo­bi­čan. Di­ra me na nje­mu od­ nos sve­tla i sen­ke. Iz­gle­da da je Be­nja­min bio baš ta­kav: pod­jed­ na­ko mi­sli­lac sve­tlo­sti i sen­ke. Sklon od­stu­pa­nji­ma, skla­nja­nju u sen­ku, umet­nik bek­stva, i umre­će to­kom bek­stva, ali i spre­man da od­luč­no ri­zi­ku­je, da se iz­lo­ži bez ustuk­nu­ća. U nje­go­vom pi­ sa­nju sva­ka­ko uoča­va­mo ne­što ka­le­i­do­skop­sko. Bio je ču­de­san i svo­jim raz­mi­šlja­nji­ma, i u svo­jim stra­sti­ma. Nje­go­ve ide­je su bi­le an­ti­ci­pi­ra­ju­će, pred­nja­či­le su za sto go­di­na is­pred nje­go­vih sa­vre­me­ni­ka. Mo­žda je nje­go­vo pi­sa­nje, po­gla­vi­to frag­men­tar­ no, i mo­ra­lo bi­ti ta­kvo ka­kvo je­ste. Mo­žda je iz­raz ne­ke du­bo­ke frag­men­tar­no­sti Be­nja­mi­no­ve eg­zi­sten­ci­je. I još je čo­ve­ko­va eg­ zi­sten­ci­ja frag­men­tar­na. Zbog tog ne bi­smo tre­ba­li da ja­di­ku­je­ mo, ne­go iz tog cr­pi­mo sna­gu, kao no­ma­di ko­ji su pri­nu­đe­ni da bu­du se­de­o­ci, kao put­ni­ci ko­ji pu­tu­ju čak i kad stre­pe, čak i kad su se su­oč­ i­li sa ne­pu­to­va­njem.

Be­nja­min je bio čo­vek od ci­ta­ta. Ha­na Arent je za nje­ga na­pi­sa­la da je “bio ro­đe­ni pi­sac, ali nje­go­va naj­ve­ća am­ bi­ci­ja je bi­la da od sa­mih ci­ta­ta na­pra­vi tekst”. I Su­zan Son­tag je u svo­jim ču­ve­nim ese­ji­ma o fo­to­gra­fi­ji po­gla­

67

vlje “Krat­ka an­to­lo­gi­ja ci­ta­ta” po­sve­ti­la Wal­te­ru Be­nja­ mi­nu. Da li su za nje­ga pa­sa­ži bi­li Pa­riz, ko­li­ko mu je i ci­tat bio ce­lo­ku­pan tekst?

– Znao je da iz ci­ta­ta iz­vu­če naj­vi­še. S njim bi­smo ušli na jed­nu stra­nu ne­kog ci­ta­ta, a iz­la­zi­li bi­smo, kao da smo plo­vi­li ne­kom po­nor­ni­com, s dru­ge stra­ne pla­ni­ne. Ali, to ni­su ni­kad bi­li ci­ta­ti u ne­kom pra­znom pro­sto­ru. U pro­va­li­ji iz­me­đu dva ci­ta­ta, go­to­vo ra­za­pet, na­la­zi­li bi­smo Be­nja­mi­na i nje­go­vu in­ ven­tiv­nu mi­sao. Znao je da od­re­di šta je pre­sud­no. Po­gle­daj­te o če­mu je pi­sao. O fo­to­gra­fi­ji, o si­li, o Kaf­ki, Pru­stu, Bo­dle­ru...

On­da o na­o­ko be­zna­čaj­nim stva­ri­ma, o igrač­ka­ma, deč­jim knji­ ga­ma, ras­pa­ki­va­nju bi­bli­o­te­ke... Sve u sve­mu, sve nje­go­ve te­me i da­nas su na sna­zi. Naj­zad, pa­sa­ži! Je­su oni za nje­ga bi­li Pa­riz, ali ne zna­či da su sa­či­nja­va­li ceo Pa­riz. Na­pro­sto, uočio je ne­što što u se­bi oku­plja hi­lja­du stva­ri, pa či­ja ana­li­za ta­da pru­ža hi­lja­ du uvi­da, hi­lja­du otvo­re­nih za­klju­ča­ka. Po to­me, i po mno­go če­ mu, Be­nja­min je bio je­dan od ne­ko­li­ko iz­u­zet­nih mi­sli­la­ca 20. ve­ka, ne­za­bo­rav­nih mi­sli­la­ca, i sve ak­tu­al­ni­jih.

U uvo­du knji­ge “O fo­to­gra­fi­ji i umet­no­sti” Mi­lan­ka To­ dić je pri­me­ti­la da svi ci­ta­ti ko­je WB ko­ri­sti “tek ta­ko agre­siv­no is­trg­nu­ti i “olju­šte­ni” do ci­ta­ta, tek kao mi­sa­ o­ni frag­men­ti, svi ti tu­đi sta­vo­vi po­sta­ju gra­div­ni ma­te­ ri­jal u Be­nja­mi­no­voj ori­gi­nal­noj ra­di­o­ni­ci mon­ta­že vla­ sti­tih ide­ja”. Da li ste to­kom du­gog ni­za go­di­na ko­li­ko ste iš­či­ta­va­li i pre­vo­di­li ovog mi­sli­o­ca pro­ni­kli u nje­go­ ve ide­je iz pa­ri­skog pe­ri­o­da i mo­že­te li nam ot­kri­ti srž nje­go­ve mi­sli.

– On je bio plu­ra­lan mi­sli­lac, na­i­me mi­sli­lac i autor bez si­ ste­ma ko­ji bi se mo­gao sve­sti na sa­mo jed­no je­di­no je­zgro. Bio je, ukrat­ko, sma­tra­ju­ći se mi­sli­o­cem is­ku­stva i mi­kro­po­ja­va, auten­tič­ni mi­sli­lac na­šeg vre­me­na. Isto­ri­ja za nje­ga ni­je sa­mo pod­ruč­je ma­te­ri­ja­li­stič­kih za­ko­ni­to­sti, ne­go i me­sto ma­gij­skih si­la, pri če­mu te si­le ni­su ni­šta nad­ze­malj­sko, a do­ga­đa­ji ni­kad ni­su li­še­ni na­si­lja. U mre­ži ci­ta­ta, či­je da­le­ko­se­žne im­pli­ka­ci­je je umeo da nam po­ka­že, ta­ko­re­ći u di­ja­lo­gu sa dru­gi­ma, jer ci­ti­ ra­nje je­ste za nje­gao bio raz­go­vor. U toj la­vi­rint­skoj mre­ži ci­ta­ ta, kao i u svo­jim pu­to­va­nji­ma po Evro­pi, oso­be­nom la­vi­rin­tu, u za­pi­si­ma o tim pu­to­va­nji­ma, ot­kri­vao nam je da je svet bo­ga­ ti­ji od sli­ke ko­ju nam mo­že o nje­mu po­nu­di­ti bi­lo ka­kav si­stem.

Pre­la­zio je gra­ni­ce, i pre­la­že­nje gra­ni­ca bio je za nje­ga svet, i u to­me je jed­na od sr­ži nje­go­vog po­du­hva­ta. U isti mah, bio je i tra­gič­ni lik, po ži­vo­tu ko­ji je ži­veo.

68

Mo­že­te li nam ob­ja­sni­ti za­što je Be­nja­min Pa­riz sma­ trao pre­sto­ni­com XIX ve­ka, u vre­me­nu ka­da je sli­kar­ stvo po­se­glo za pa­no­ra­ma­ma u tre­nut­ku ka­da se po­ja­ vlju­ju i pa­sa­ži?

– Pa­riz je bio vi­še od svih osta­lih gra­do­va ne tek ne­ka spo­ lja­šnja tvo­re­vi­na ne­go iz­ve­sna du­hov­na unu­tra­šnjost. Ne za­bo­ ra­vi­mo da sve od su­štin­skog što se de­ša­va­lo u knji­žev­no­sti, u umet­no­sti, u mi­šlje­nju, u ar­hi­tek­tu­ri, pa i u ži­vo­tu lju­di, u XIX sto­le­ću se zbi­va­lo upra­vo u Pa­ri­zu. Ka­ko to i za­što? Či­taj­te Be­ nja­mi­na.

Ka­ko Be­nja­min ob­ja­šnja­va uti­caj pa­no­ra­ma na od­nos umet­no­sti pre­ma teh­ni­ci?

– Pa­no­ra­ma, ko­ja je za­po­se­la pa­ri­ske pa­sa­že, uve­la je teh­ni­ku u umet­nost, i to teh­ni­ku ko­ja sto­ji u za­čet­ku onog smi­sla teh­ni­ke ko­ja nas i da­nas okru­žu­je, i bez ko­je vi­še ne mo­že­mo. Umet­nost, kao jed­na od ne­za­o­bi­la­znih mo­guć­no­sti čo­ve­ko­ve ima­gi­na­ci­je, svo­jom sen­zi­bil­no­šću pr­va uoča­va da se ne­što zna­čaj­no do­ga­đa u sve­tu sa teh­ni­kom. I pa­no­ra­ma je svo­je­vr­sni pra­o­blik re­pro­du­ ko­va­nja umet­nič­kih de­la, nji­ho­vo iz­vo­đe­nje na uli­cu i de­lo­va­nje na uli­cu da po­sta­ne ne­što dru­go ne­go sa­mo obi­čan pro­stor iz­me­ đu ku­ća u ko­ji­ma obi­ta­va­mo. Na­rav­no, umet­nost se pre­ma stva­ ri­ma na­šeg ži­vo­ta ni­kad ne od­no­si jed­no­znač­no. Uvek po­sto­ji ne­ka na­pe­tost. Pa je ta­kav i njen od­nos pre­ma teh­ni­ci. Mo­gu da ka­žem da je pa­no­ra­ma bla i pr­vi ko­rak umet­no­sti pre­ma ono­me što da­nas funk­ci­o­ni­še kao film­ska umet­nost, u ko­joj je pri­su­stvo teh­ni­ke ve­će ne­go ma u ko­joj dru­goj umet­no­sti.

I za kraj, ako sa­gle­da­mo da je Ka­ne­ti pre­po­zna­vao bar je­dan grad po gla­so­vi­ma, Brod­ski po vo­di, Kal­vi­no po ne­vi­dlji­vo­sti, mo­že­te li nam vi opi­sa­ti po če­mu je Be­nja­ min pre­po­zna­vao Pa­riz?

– Na­pulj je, re­ci­mo, pre­po­zna­vao po po­ro­zno­sti. Mar­ selj po iz­ve­snoj su­ro­vo­sti. Pa­riz? Po sve­tlo­sti? Da, i po to­ me. Ali, po me­ni, pr­ven­stve­no po mo­guć­no­sti­ma da nam uli­ca bu­de dom, po to­me da sva­ki bes­kuć­nik, i sva­ki stra­nac, mo­že da u pa­ri­skim uli­ca­ma ose­ ti ne­što za­vi­čaj­no.

69

Valter Benjamin / prevod: Jo­vi­ca Aćin

Prestonica devetnaestog veka

Z

a Be­nja­mi­na Pa­riz ni­je bio tek glav­ni grad jed­ne ze­mlje, ili čak, u iz­ve­snom tre­nut­ku, ma­kar u du­ hov­nom, in­te­lek­tu­al­nom i umet­nič­kom smi­slu, či­ta­ve Evro­pe, sve­ta; za nje­ga je Pa­riz bio pre­sto­ni­ca vre­me­ na, ce­log jed­nog ve­ka. De­vet­na­e­sto sto­le­će Be­nja­min je mo­gao da oči­ta u Pa­ri­zu, lu­ta­ju­ći i lu­nja­ju­ći po nje­mu, se­le­ći se iz jed­nog nje­go­vog kra­ja u dru­gi, a po­sled­njih de­se­tak go­di­na svog ži­vo­ta ži­ve­ći ta­ko­re­ći ne­pre­sta­no u nje­mu, i po­va­zdan se­de­ći, tra­že­ći po­dat­ke, pi­šu­ći u pa­ri­skoj Na­ci­o­nal­noj bi­bli­o­te­ci. Za­mi­slio je i da na­pi­še knji­gu o pa­ri­skim pa­sa­ži­ma. Sa­ku­pio je i is­pi­sao sto­ti­ne i sto­ti­ne stra­ni­ca za to do kra­ja ne­sa­zda­no de­lo (ma­da mo­že­mo za­mi­sli­ti da to de­lo ne bi ni iz­gle­da­lo dru­ga­či­ je ne­go ova­kvo ka­kvo da­nas po­zna­je­mo: sa­sta­vlje­no od frag­me­na­ta, bes­kraj­nog ni­za is­pi­sa i ci­ta­ta, ali i ese­ja o Bo­dle­ru, Pru­stu, sli­ka­ma, fo­to­gra­fi­ja­ma...

Ne­ma sum­nje da je Be­nja­mi­nov od­nos pre­ma Pa­ ri­zu bio je­dan od pre­sud­nih ele­me­na­ta u nje­go­voj ži­vot­ noj i in­te­lek­tu­al­noj bi­og­ ra­fi­ji. Do­ži­vlja­vao ga je bez­ma­lo kao rod­nu ku­ću, nje­go­ve uli­ce kao svo­je naj­bo­lje uto­či­ šte. Pa ipak, taj od­nos je, ko­li­ko god bio od­lu­ču­ju­ći za Be­nja­mi­na, isto­vre­me­no bio dvo­smi­slen. S jed­ne stra­ne, bio je oča­ran Pa­ri­zom, ali je, s dru­ge stra­ne, ne­pre­kid­no že­leo da kri­tič­ki sa­gle­da te grad­ske pa­sa­že na­de­ve­nim sva­ko­ja­kom ro­bom, u stal­noj tr­go­vač­koj užur­ba­no­sti.

Da, pa­ri­ske uli­ce su za nje­ga bi­le “de­kor”, ali i me­sto na ko­jem je do iz­ra­ža­ja do­la­zi­la opa­sna na­pe­tost od su­sre­ ta bo­gat­stva i si­ro­ma­štva, do­ma­ćeg i stra­nog, sta­rog i no­vog. Obe stra­ne gra­da Be­nja­min je do­bro upo­znao.

I to is­ku­stvo us­peo da do­ča­ra u na­o­ko ma­lim stva­ri­ma.

Te na­go­ve­šta­je pre­po­zna­će­te i u ova iza­bra­na tri kra­ća za­pi­sa, po mno­go če­mu ka­rak­te­ri­stič­na za Be­nja­mi­no­ vo pi­sa­nje, a do da­nas ne­pre­ve­de­na kod nas.

(J. A.)

70

1

D

a, za Us­krs sam oti­šao na pet­na­est da­na u Pa­riz. O tom gra­ du osta­lo mi je ma­lo ne­kih na­ro­či­tih uspo­me­na o ko­ji­ma bih mo­gao da go­vo­rim, ali tu je već sa­ma svest da sam ta­mo pro­ži­ veo dve ne­de­lje s ta­kvim in­ten­zi­te­tom ka­kav se ose­ćao je­di­no u de­tinj­stvu. Po ceo dan sam ski­tao; u kre­vet ni­sam od­la­zio ni­kad ili mal­te­ne ni­kad pre 2 sa­ta iz­ju­tra. Pre­po­dne­va sam pro­vo­dio u Lu­vru, Ver­sa­ju, Fon­ten­blou ili u Bu­lonj­skoj šu­mi, a po­po­dne­va na uli­ci, u ne­koj cr­kvi, u ka­feu. Uve­če sa pri­ja­te­lji­ma ili u ovom ili onom po­zo­ri­štu. Ali, ne­iz­o­stav­no sva­ke ve­če­ri na Ve­li­kom bu­ le­va­ru, ko­ji bi do­ne­kle mo­gao da se upo­re­di sa ber­lin­skim Un­ter den Lin­den, kad ne bi bio ma­nje ši­rok (in­tim­ni­ji!) i kad se uli­ce ne bi pru­ža­le pre­ko ce­log gra­da, a u ko­ji­ma ku­će ne iz­gle­dao kao da ne­ko u nji­ma sta­nu­je, već po­put ka­me­nog de­ko­ra kroz ko­ji pro­la­zi­te. U Lu­vru i na Ve­li­kom bu­le­va­ru ni­sam bio da­le­ko od to­ga da se ose­tim već­ma u svom unu­tra­šnjem za­vi­ča­ju ne­go u Mu­ze­ju ca­ra Fri­dri­ha ili na ber­lin­skim uli­ca­ma. Na­po­slet­ku (a ve­o­ma če­sto sam po­se­ći­vao Lu­vr) sam na­pro­sto sa­mo še­tao iz­me­đu ko­lek­ci­ja, uvek se za­u­sta­vljao kod sli­ka ko­je sam već po­ zna­vao i, ot­kri­va­ju­ći iz da­na u dan kao sve lep­še, du­bo­ko sam se pro­žeo nji­ma. Ni­kad ni­sam uspe­vao da raz­u­mem umet­nost s ta­ kvom la­ko­ćom. Po pr­vi put sam imao ne­ku ide­ju o fran­cu­skom ro­ko­kou – o Fra­go­na­ru, naj­te­žem i naj­sen­zu­al­ni­jim od svih tih sli­ka­ra. Bu­še, Va­to, Šar­den i ogro­man broj dru­gih od ma­njeg zna­ča­ja po­kri­va­ju zi­do­ve na dvo­me­tar­skim pa­no­i­ma. Pro­la­zim i opet pro­la­zim kroz sa­lu, ma­lo po­ma­lo se na­vi­ka­vam da iz­dva­ jam sli­ke i sle­de­ći put ih uoča­vam već iz­da­le­ka. (...)

U ča­su kad sam od­la­zio iz Pa­ri­za, po­zna­vao sam pro­dav­ ni­ce, sve­tlo­sne nat­pi­se i ljud­ske go­mi­le na Ve­li­kom bu­le­va­ru.

U Ope­ri sam gle­dao naj­de­mo­di­ra­ni­ji ba­let ko­ji je mo­guć­no za­ mi­sli­ti i ko­ji ne bu­di vi­še ni­ka­kvo estet­sko ose­ća­nje, ali ja sam se di­vio in­di­vi­du­al­noj di­sci­pli­ni ple­sa­či­ca ko­ju ni­kad ni­sam, do te tač­ke, pri­me­tio na pred­sta­va­ma ope­re u Ber­li­nu. U pre­dvor­ ju sam vi­deo naj­div­ni­je to­a­le­te; u Pa­ri­zu se šmin­ka­ju čak i naj­ u­gled­ni­je da­me.

[Iz pi­sma Kar­li Ze­lig­son, 5. ju­na 1913]

30.

2

de­cem­bar 1929. Na pr­vim ko­ra­ci­ma u gra­du, do­bi­ja­te po­klon. Od­lu­ka da ni­šta ne pi­še­te je uza­lud­na. U se­bi pri­zi­va­te pro­te­kli dan kao što de­ca su­tra­dan po­sle Bo­ži­ća pri­zi­ va­ju hr­pu igra­ča­ka. I to je na­čin za­hva­lji­va­nja. (...) Da­bo­me, la­ko je pu­sti­ti po­gled da še­ta po ovom gra­du, baš za­to što on na to­ me ma­lo in­si­sti­ra. (...) Ov­de je već sa­ma uli­ca bez­mer­no na­se­lje­ na unu­tra­šnjost, na­se­lje­na obi­ča­ji­ma, i ko­li­ko sa­mo pu­ta to­kom sva­kog da­na, čak i u kra­ju ko­ji naj­bo­lje po­zna­je­te, vi­di­te ko­li­ko

su pro­me­ne na ploč­ni­ku pre­sud­ni­je ne­go igde dru­gde – u Pa­ri­ zu tre­ba du­go sta­no­va­ti da bi se to upo­zna­lo. Ot­ku­da po­ti­če ta dis­kre­ci­ja ko­ja se raz­vi­ja u po­gle­du po­tre­ba i mo­guć­no­sti naj­ne­ znat­ni­jeg? Mo­žda usled pre­pli­ta­nja, za nas ve­o­ma neo­bič­nog, kon­zer­va­ti­vi­zma i ur­ba­no­sti. Ara­gon, autor isto­i­me­ne knji­ge, ni­ je je­di­ni ko­ji je “se­ljak u Pa­ri­zu”; to si­gur­no va­ži i za slu­čaj ku­će­ pa­zi­te­lja, pi­lja­ra, pa čak i za žan­da­ra. Ta­kvi su svi ti lju­di ko­ji iz­ gra­đu­ju svo­ju če­tvrt, po­sto­ja­ni i mi­ro­lju­bi­vi kao se­lja­ci. Raz­um ­ e se, po­vest tog se­lja­ka u Pa­ri­zu ni­je ma­nje dra­ma­tič­na, ni­je ma­nje že­sto­ka ne­go dru­ge. Ali, kao što pri­ro­da pu­za­vi­com oba­vi­ja utvr­ đe­ne zam­ko­ve, ta­ko gra­đan­ski svet, ukot­vljen, sre­đen, umi­ru­je ras­pi­nja­nja ve­le­gra­da. Kad iz­ve­sni tr­go­vi za­tva­ra­ju i ta­ko in­tim­ ni skla­pa­ju pro­stor kao da su ku­će me­đu so­bom sklo­pi­le pakt, on­da to zna­či da se i smi­sao za spo­koj i tra­ja­nje pre­neo, to­kom ve­ko­va, na nji­ho­ve ži­te­lje. Sve to od­je­ku­je u po­zdra­vu ko­ji mi je da­nas upu­tio, po­sle du­gog bo­rav­ka dru­gde, sta­ri bla­gaj­nik iz mo­ je me­njač­ni­ce: “Ne­ko vre­me ste bi­li od­sut­ni” – bio je to po­zdrav po­put vrp­ce ko­jom je on spa­ko­vao mo­ju od­sut­nost kao vre­ći­cu u ko­joj mi je pru­žio mo­ju tro­go­di­šnju ušte­đe­vi­nu.

[Iz Pa­ri­skog dnev­ni­ka, 1930]

3

G

Pa­riz, grad u ogle­da­lu

rad se od­ra­ža­va u hi­lja­du oči­ju, hi­lja­du objek­ti­va. Jer, Pa­riz ne či­ne “gra­dom sve­tlo­sti” sa­mo ne­bo i at­mos­fe­ra., ni­ti sa­mo sve­tlo­sne re­kla­me na bu­le­va­ri­ma u ve­čer­njim ča­so­vi­ma. Pa­riz je “grad ogle­da­lo”: as­falt ugla­čan kao ogle­da­lo nje­go­vih ave­ni­ja.

U svim ka­fe­i­ma sta­kle­ne pre­gra­de: že­ne se ov­de ogle­da­ju vi­še ne­go igde dru­gde. Le­po­ta Pa­ri­žan­ki je pro­is­te­kla iz tih ogle­da­ la. Pre ne­go što ih mu­ška­rac ugle­da, one su se već pre­i­spi­ta­le u de­set ogle­da­la. Raz­vrat ogle­da­la okru­žu­je i mu­škar­ca, na­ro­či­to u ka­feu (da bi uči­ni­la sve­tli­jom unu­tra­šnjost i da bi da­la pri­jat­ nu du­bi­nu svim ma­ju­šnim pro­sto­ri­ja­ma ko­je is­pu­nja­va­ju pa­ri­ ska zda­nja). Ogle­da­la su spi­ri­tu­al­ni ele­ment ovog gra­da, nje­gov am­blem, unu­tar ko­jeg su se tek na­knad­no upi­sa­li am­ble­mi svih po­et­skih ško­la.

Ogle­da­la uz­vra­ća­ju, bez ka­šnje­nja, sva­ki od­raz, ali pu­tem si­me­trič­ne tran­sla­ci­je, po to­me na­lik teh­ni­ci re­pli­ka u Ma­ri­vo­ o­vim ko­me­di­ja­ma: ogle­da­la pro­jek­tu­ju ži­vu spo­lja­šnjost, uli­cu, u unu­tra­šnjost ka­fea, na na­čin jed­nog Igoa, jed­nog Vi­nji­ja, ko­ji su vo­le­li da hva­ta­ju mi­lje i svo­jim pri­ča­ma da­ju “isto­rij­sku po­ za­di­nu”, [Iz Mi­sle­ćih sli­ka, 1929]

71

Mikhael Kalderbank / pre­vod: Iva­na Ko­mlen­ski

Nadrealno snoviđenje: Valter Benjamin i Projekat pasaži Ponekad, dok se budimo, prisećamo se sna. Na ovaj način retki snopovi sagledavanja osvetljavaju ruševine naše energije kroz koje je prošlo vreme.

O

72

vi re­do­vi su ti­pič­ni za Be­nja­mi­na. U ne­kom smi­slu, mo­gu sta­ja­ti kao krat­ka eks­po­zi­ci­ja kri­tič­kog sa­gle­ da­va­nja na ko­je je po­ku­šao da da kon­kre­ti­za­ci­ju u Pro­je­ kat pa­sa­ži. Ipak, oni ni­su uze­ti iz Be­nja­mi­no­vog zre­log ra­da, već iz neo­bja­vlje­nog ra­nog tek­sta “Me­ta­fi­zi­ka mla­ do­sti” (1) na­pi­sa­nog 1914. U skla­du sa tim, Be­nja­min je, vi­še od svih pi­sa­ca, tvr­do­gla­vo ot­po­ran na bi­lo ko­ju glat­ku, te­le­o­lo­ški vo­đe­nu, li­ne­ar­nu hro­no­lo­gi­ju in­te­ lek­tu­al­nog raz­vo­ja. Isto ta­ko, Su­zan Bak-Mors ko­ri­sti ana­lo­gi­ju, po­no­vo na­ro­či­to po­god­nu u Be­nja­mi­no­vom slu­ča­ju, o “raz­vo­ju” u smi­slu fo­to­gra­fi­je. “Vre­me pro­du­ blju­je de­fin­ci­je i kon­tra­ste, ali oti­sak sli­ke je bio ta­mo od po­čet­ka.” (2). Ipak, mo­ram da kva­li­fi­ku­jem kao ne­ po­zna­va­nje, na­čin na ko­ji je mo­gu­će go­vo­ri­ti o Be­nja­mi­ no­vom in­te­re­so­va­nju za san kao “na­sle­đe” nad­re­a­li­zma.

Pri­ro­da ovog od­no­sa ni­je bli­ska štam­pa­ru ko­ji sta­vlja oti­sak na pa­siv­nu po­vr­ši­nu, za­to što je Be­nja­min ne­kri­ tič­ki uneo niz pred­hod­no ne­po­du­dar­nih po­zi­ci­ja.

Ne bi­smo mo­gli, ni slu­čaj­no, bez pro­ble­ma, opi­sa­ti nje­gov od­nos sa nad­re­al­i­zmom kao “di­ja­log”, jer je ma­lo do­ka­za o odr­ža­va­nju lič­nih kon­ta­ka­ta sa ro­do­na­čel­ni­ci­ ma nad­re­a­li­zma ko­ji iz­gle­da da ni­su obra­ća­li pa­žnju na Be­nja­mi­nov rad. Stva­ri su ma­lo dru­ga­či­je sa kru­gom oko Ba­ta­ja u Ko­le­džu za so­ci­ol­o­gi­ju (Col­lège de So­ci­o­ lo­gie). Be­nja­min je osli­kan unu­tar or­bi­te krat­ko­roč­ne an­ti-Po­pu­lar Front gru­pe Con­tre-At­ta­que, u ko­joj su Bre­ton i Ba­ta­ja us­pe­li ne­ko vre­me da ra­de, je­dan uz dru­gog, ali u su­šti­ni, ovo je iz­gle­da bio ne­ka­ko pri­vre­ men i ne­re­a­lan aran­ga­žman. Što se ti­če Be­nja­mi­na, on je pra­tio rad Ba­ta­ja i nje­go­vog kru­ga ve­o­ma pom­no, ot­ kri­va­ju­ći ve­li­ki broj za­jed­nič­kih in­te­re­so­va­nja. Pri­lič­no zna­čaj­nu ulo­gu za Be­nja­mi­nov rad imao je sva­ka­ko Pjer Klo­sov­ski, ko­ji je pre­vo­dio na fran­cu­ski, ese­ja “Umet­ nič­ko de­lo u do­bu svo­je teh­nič­ke re­pro­duk­ci­je“, ali je

ovo, ka­žu, bi­lo fru­stri­ra­ju­će is­ku­stvo za sve.(3) Na kra­ju, od­no­si iz­me­đu Be­nja­mi­na i Ba­ta­ja po­sta­li su ne­ka­ko na­pe­ti,(4) mo­žda kao po­sle­di­ca Be­nja­mi­no­ve od­boj­no­sti pre­ma onom što je pre­ po­znao kao nje­go­vo, po­li­tič­ki sum­nji­vo, pre­da­va­nje mi­sti­ci­zmu i us­hi­će­noj opi­je­no­sti. Ipak, si­gur­no ni­je spor­no da se od­i­gra­la od­re­đe­na raz­me­na ide­ja ili uti­ca­ja, ali tvr­di­ti da je po­sto­jao di­ ja­log iz­me­đu Be­nja­mi­na i nad­re­a­li­sta bi­lo bi pre­te­ri­va­nje. Pre, mi­slim da bi se to mo­glo na­zva­ti va­žnim ‘pre­sud­nim su­sre­tom’: na­ziv ko­ji po­ma­že da se iden­ti­fi­ku­je ozbi­ljan in­te­lek­tu­al­ni po­sao, bez ne­kri­tič­kog pri­hva­ća­nja nad­re­a­li­stič­kih do­kri­na, ili pak, mi­ ni­mi­zi­ra­nja Be­nja­mi­no­vog pret­hod­nog ra­da. Pr­vi plo­do­vi ovog su­sre­ta se mo­gu pro­na­ći još po­čet­kom 1925. go­di­ni, ka­da je u pi­smu Ril­keu, Be­nja­min ka­zao: Ono što me je po­seb­no uz­dr­ma­lo u ve­zi sa nad­re­a­li­zmom .... je osva­ja­ju­ći, auto­ri­ta­ti­van i ja­san na­čin na ko­ji je­zik pre­la­ zi u svet sno­va. (5) Sto­ga, mo­že­mo vi­de­ti da se Be­nja­mi­no­va per­cep­ci­ja nad­re­ a­li­sta od po­čet­ka vr­te­la oko fa­sci­ni­ra­no­sti nji­ho­vim tret­ma­nom sno­va. Na ne­ki na­čin, iako je ova tvrd­nja pre post­va­lja­nje pi­ta­nja, ne­go od­go­vor na nje­ga. Za­što je to ta­ko, još uvek se pi­ta­mo, da li su ga ova­kve ide­je po­ga­đa­le zbog nji­ho­vog ve­li­kog zna­ča­ja?

Jer iako je Be­nja­min pri­vat­no iz­no­sio ar­gu­men­te da je rad Lu­ja Ara­go­na Le Paysan de Pa­ris (Pa­ri­ski se­ljak) po­sto­jao na sa­mom po­čet­ku “is­tra­ži­va­nja Pro­jek­ta pa­sa­ži”, (6) ovo na­go­ve­ šta­va­nje no­vih pra­va­ca u nje­go­vom ra­du bi se mo­žda mo­glo či­ ta­ti uz di­ja­lek­tič­ku na­pe­tost u uvod­nom odelj­ku de­la “Po­re­klo ne­mač­ke ža­lob­ne igre” stu­di­je u ko­joj on raz­ma­tra ka­ko pro­ces raz­mi­šlja­nja ‘ne­u­mor­no [...] stva­ra no­ve po­čet­ke, vra­ća­ju­ći se za­ o­bi­la­znim pu­tem na svo­je iz­vor­ne ci­lje­ve.’(7). Ono što le­ži iza ta­kvog in­ten­zi­te­ta Be­nja­mi­no­vog či­ta­nja Ara­go­na (on pri­zna­je da: “Ni­ka­da ni­sam mo­gao pro­či­ta­ti vi­še od dve ili tri stra­ni­ce no­ ću, u kre­ve­tu, jer bi mi sr­ce po­če­lo ta­ko ja­ko lu­pa­ti da bih mo­rao od­lo­ži­ti knji­gu sa stra­ne”).(8) U ne­ku ru­ku to je mo­glo od­ra­ža­va­ti uz­bu­đe­no oče­ki­va­nje bu­du­ćih mo­guć­no­sti, ali sa dru­ge stra­ne (kao što Be­nja­min iz­gle­ da pre­po­zna­je gle­da­ju­ći u na­zad), ono je bol­no uda­ra­lo ner­ve: uz­bu­đe­nje sa ko­jim je on či­tao Ara­go­no­va de­la, je u isto vre­me bi­lo “upo­zo­re­nje” go­di­na ko­je, po nje­go­vim re­či­ma, mo­ra­ju bi­ti ulo­že­ne iz­me­đu “se­be i ova­kvog či­ta­nja” ako že­li da ‘se pro­bi­je kroz na­sle­đa pro­šlo­sti (9) Za­što je Ara­go­no­vo pi­sa­nje iza­zva­lo ta­kav od­go­vor, ta­ko is­pu­njen opa­sno­šću kao i mo­guć­no­šću ?

Kao što je Sig­mund Frojd is­ta­kao, isto­ri­ja in­te­lek­ta je do sa­da bi­la de­lje­na iz­me­đu pro­sve­će­nog isme­va­nja sno­va kao pu­ kih men­tal­nih za­blu­da, i na­su­prot to­me, nji­ho­vog pot­pu­nog ve­ li­ča­nje od stra­ne ro­man­ti­ča­ra.

Da­le­ko od to­ga da su sre­đe­ni, ova­kvi pri­la­zi će se sa­da u naj­ ma­nju ru­ku mo­ra­ti za­do­vo­lji­ti sa iz­ve­snom ukr­šte­nom kon­ta­mi­

na­ci­jom ka­te­go­ri­ja iz­me­đu “sna” i “pro­bu­đe­ne re­al­no­sti”. U Be­ nja­mi­no­vom ese­ju iz 1925. go­di­ne, ko­ji je imao na­slov “San-Kič”, nje­go­vo pr­vo ob­ja­vlje­no ba­vlje­nje nad­re­a­li­zmom, on na­gla­ša­va da ovo unu­tra­šnje pro­di­ra­nje ova dva pod­ruč­ja ni­je “pri­rod­no” stal­no, već isto­rij­ski spe­ci­fi­čan fe­no­men(10). Kič objek­ti, ba­nal­ ni pro­duk­ti kul­tu­re ob­u­hva­će­ni lo­gi­kom in­du­strij­ske pro­iz­vod­ nje, su une­še­ni u sno­ve, pri­tom za­kla­nja­ju­ći sa­nja­lač­ki ‘pla­vi ho­ ri­zont’ ro­man­ti­ča­ra, sa “si­vim slo­jem pra­ši­ne”. Ana­log­no to­me, kao što je Marks pr­vi di­jag­no­sti­fi­ko­vao sa nje­go­vim ana­li­za­ma udob­no­sti fe­ti­ša, na vr­hun­cu ka­pi­ta­li­stič­ke mo­de, “obič­ne” udob­ no­sti su po­če­le da se da­ru­ju sa ma­gič­nom, kva­zi re­li­gi­o­znom, i sa­nja­lač­kom aurom.

Kao ta­kav, Ara­go­nov Le Paysan de Pa­ris ( Pa­ri­ski Se­ljak) nu­di zna­čaj­no da­le­ko­vi­do pri­zi­va­nje pa­sa­ža kao sve­ta u ko­me se sva­ki­da­šnje sta­pa sa iz­u­zet­nim, du­bo­ko lir­skim sve­tom sna u ko­me se po­ma­lja­ju osno­ve za “mi­to­lo­gi­ju mo­der­nog”. Sto­ga se pa­sa­ži po­ja­vlju­ju kao: ...me­sta gde lju­di od­la­ze umi­re­ni svo­jim mi­ste­ri­o­znim ži­vo­ti­ ma, u ko­ji­ma se po­ste­pe­no ob­li­ku­je du­bo­ka re­li­gi­ja. Ova me­sta još ni­su na­sta­nje­na bo­žan­stvom. Ono se for­mi­ra ta­mo, no­va bo­žan­ ska pri­ro­da ko­ja is­pa­ra­va u ovoj po­nov­noj kre­a­ci­ji Efe­sa. ...(11) Naj­ra­ni­ji deo tek­sta, “The Pas­sa­ge de l’Opéra” po­ti­če iz 1924., iste go­di­ne u ko­joj na­sta­je i Pr­vi Ma­ni­fest nad­re­al­i­zma i na­dah­nut je istim za­ni­ma­nji­ma. Pse­ud ­ o ra­ci­on ­ al­no od­ba­ci­va­ nje ži­vo­ta u sno­vi­ma je su­prot­sta­vlje­no svo­jim po­zi­tiv­nim afir­ mi­sa­njem, pre­po­zna­va­njem da je sva­ko­dnev­ni ži­vot pro­žet fan­ ta­zi­jom i ima­gi­na­ci­jom ko­ja mo­že bi­ti su­zbi­je­na sa­mo na ra­čun ozbilj­no uma­nje­nog kva­li­te­ta ljud­skog is­ku­stva.

To­kom pr­vog či­ta­nja Ma­ni­fe­sta Be­nja­min je­dva iz­be­ga­va da bu­de po­go­đen ro­man­tič­nim ide­a­li­zmom ko­ji je i sam ne­ka­ da za­stu­pao. Ra­ne 1914 go­di­ne na­pi­sao je: Zbog ono­ga što či­ni na­ra­tiv­ni pre­ludj na ja­vi da li mi va­ra­ mo se­be o na­šim sno­vi­ma? Za­ma­hom ru­ke ih gu­ra­mo sa stra­ne, me­đu ja­stuk, dok ne­ki od njih be­šum­no le­pr­ša­ju oko na­ših gla­ va. Ka­ko se usu­đu­je­mo da ih iz­no­si­mo na sve­tlost da­na, ka­da se pro­bu­di­mo? Oh na sve­tlost! (12) Za­to je po Be­nja­mi­nu, po­nov­no po­ja­vlji­va­nje ‘sna’ u nad­re­ a­li­zmu bi­lo neo­p­hod­no iza­zva­no ide­ja­ma Po­kre­ta mla­dih. Ovo je još uvek bi­la du­bo­ko bol­na uspo­me­na: ona je bi­la ul­ti­ma­tiv­no tra­u­mat­sko is­ku­stvo u ko­me je epo­ha če­žnji­vog sa­nja­re­nja bi­la na­glo pro­bu­đe­na iz­bi­ja­njem Pr­vog svet­skog ra­ta. U ovom kon­ tek­stu, be­le­ška iz Pro­jek­ta pa­sa­ži je po­seb­no za­ni­mlji­va: Bu­đe­nje kao po­ste­pen pro­ces ko­ji se na­sta­vlja u ži­vo­tu in­di­ vi­due kao i ži­vo­ti­ma ge­ne­ra­ci­ja. San je nje­gov po­če­tan stu­panj.

Ge­ne­ra­cij­sko do­ži­vlja­va­nje mla­do­sti ima pu­no za­jed­nič­kog sa is­ku­stvom [Er­fa­hrung] sno­va..(13) [kur­ziv auto­ra] Ipak in­ten­zi­tet Be­nja­mi­no­ve fa­sci­na­ci­je nad­re­a­li­stič­kim vra­ ća­njem is­ku­stvu sna mo­že bi­ti shva­će­na dvo­stru­ko simp­to­ma­ tič­no. Simp­to­ma­tič­na je tra­u­ma­tič­na pri­ro­da ove in­te­lek­tu­al­ne iden­ti­fi­ka­ci­je ali i neo­stva­re­na že­lja ko­ja ove po­ti­snu­te epi­zo­de pro­iz­vo­di. Dru­gi na­čin da se ovo iz­ra­zi, je da se ka­že da, što se ti­če kon­cep­ta “di­ja­lek­tič­ke sli­ke”, sa­me po se­bi, Be­nja­mi­nov kri­ tič­ki di­ja­log sa nad­re­a­li­zmom pred­sta­vlja po­nov­no kon­fi­gu­ri­sa­ nje sta­rog da bi se na­pra­vi­le pri­vid­no no­ve mo­guć­no­sti.

Ipak, uvek po­sto­ji opa­snost da će se ta­ko uto­pij­ski po­ten­ci­ ja­li po­ka­za­ti sa­mo kao pri­nud­no po­na­vlja­nje tra­um ­ a iz pro­šlo­sti.

Ovaj čla­nak is­pi­tu­je Be­nja­mi­no­ve te­o­rij­ske spi­se o snu kao kru­ci­jal­ni aspekt nje­go­vog ba­vlje­nja nad­re­a­li­zmom. Na­gla­ša­va­ju­ći nje­gov dvo­smi­slen od­nos pre­ma po­ten­ci­jal­nom mi­sti­ci­zmu nad­re­a­li­stič­nog mi­šlja­nja, on se ba­vi Be­nja­mi­no­vim su­sre­tom sa de­lom Lu­ja Ara­go­na, u Pro­jek­tu pa­sa­ži, i nje­go­vom od­je­ku u de­li­ma fi­lo­zo­fa vi­ta­li­ste Lu­dvig Kla­ge­sa, ko­ga je Be­nja­min po­zna­vao u mla­do­sti. Čla­nak tra­ga za na­či­ni­ma na ko­je je Be­nja­mi­no­va te­or­ i­ja o sno­vi­ma for­mi­ra­la de­lo­ve nje­go­vog raz­u­me­va­nja re­vo­lu­ci­o­nar­ne te­o­ri­je nad­re­a­li­zma, ko­ja je iz­gu­bi­la kri­tič­ku sna­gu u nje­go­vim de­li­ma ka­snih tri­de­se­tih go­di­na. Čla­nak ta­ko­đe su­ge­ri­še na­či­ne na ko­je je Be­nja­min mo­gao raz­vi­ti ovaj pro­je­kat mno­go uspe­šni­je.

Ovo je raz­log što kri­tič­ki stav ta­ko iz­ra­zit. Ako si­le ko­je su spre­či­ le Be­nja­mi­no­va oče­ki­va­nja da bu­de pred­hod­no is­pu­njen, po­no­ vo po­be­do­no­sno iz­ra­nja­ju iz su­sre­ta sa “sa­da­šnjim vre­me­nom” on­da će se bol­no is­ku­stvo iz pro­šlo­sti po­no­vo od­i­gra­ti.

Eks­trem­na am­bi­va­lent­nost sa ko­jom je pri­mljen Ara­go­nov rad je bi­la ve­za­na sa nje­go­vim ne­u­spe­hom da ga odvo­ji od kon­ ce­pa­ta pro­tiv ko­jih se Be­nja­min bo­rio u pro­šlo­sti: mi­sti­ci­zma i vi­ta­li­zma ko­ji su raz­vi­je­ni u po­je­di­nim va­ri­jan­ta­ma ro­man­ti­zma.

U svom pa­siv­nom pri­stan­ku na oblast sna Be­nja­min je ot­krio ozbilj­ne opa­sno­sti. U be­le­ška­ma na­gla­ša­va: Raz­gra­ni­ča­va­nje ten­den­ci­ja ovog pro­jek­ta u od­no­su na Ara­ go­na: Dok Ara­gon osta­je unu­tar obla­sti sna, ov­de je glav­na bri­ga pro­na­la­že­nje kon­ste­la­ci­je bu­đe­nja. Dok kod Ara­go­na osta­je im­ pre­si­o­ni­stič­ki ele­ment, to jest, mi­to­lo­gi­ja, ( i ovaj im­pre­si­o­ni­zam se mo­ra sma­tra­ti od­go­vor­nim za mno­ge be­smi­sle­ne fi­lo­so­fe­me u

73

nje­go­voj knji­zi), ov­de se po­sta­vlja pi­ta­nje po­ni­šte­nja “mi­to­lo­gi­je” u pro­stor isto­ri­je. (14) Osim ove tvrd­nje o po­tre­bi za dis­tan­com u od­no­su na Ara­ go­na, mo­že­mo ja­sno ot­kri­ti, kao što je Džon Mek Kol pred­lo­ žio, sa­kri­ve­nog sa­go­vor­ni­ka u ob­li­ku vi­ta­li­ste fi­lo­so­va Lu­dvi­ga Kla­ge­sa.(15) On je na mar­gi­ni Po­kre­ta mla­dih, Be­nja­min ga je sreo 1914. go­di­ne. Na­pi­sao je fe­no­me­no­lo­gi­ju ži­vo­ta u snu tvr­de­ći da su nje­ni osnov­ni ko­re­ni u ar­ha­ič­noj, “ori­gi­nal­noj ce­lo­vi­to­sti” is­ku­ stva. Su­štin­ski, za Kla­ge­sa, san pred­sta­vlja pred­kon­cep­tu­al­ni mo­dus či­stog “Scha­uen“ ili vi­đe­nja ko­je je ve­za­no za pa­siv­no pre­da­va­nje ega uz ka­rak­te­ri­sti­čan ose­ćaj uda­lje­no­sti i na­za­do­ va­nja. Ov­de, gde se gu­be gra­ni­ce iz­me­đu me­sta ega i objek­ta raz­ma­tra­nja, se po­ja­vlju­je tre­nut­no sve­tlu­ca­nje “Ur­bild”-a ili pr­vo­bit­nog ob­lič­ja.

Kao što to Ri­čard Blok ob­ja­šnja­va; ...u svom či­stom ne­re­la­ci­o­na­li­zmu, u mo­du­su vi­đe­nja slo­bo­ de iz kon­cep­tu­al­nog mi­ra­za kao Ge­ist, ...Ur­bild ima “ein­[en] le­uc­ hten­de[n] Schim­mer”, nim­bus ili du­hov­na uz­dig­nu­tost, ili ka­ko se Be­nja­min iz­ra­ža­vo o to­me, aura. Nim­bus pro­iz­i­la­zi iz is­ti­ca­nja uda­lje­no­sti ob­lič­ja u od­no­su na bli­zi­nu opa­že­nog objek­ta. (16).

Kru­ci­jal­no za pod­ruč­je Scha­uen je us­hi­će­no oslo­ba­đa­nje od struk­tu­ri­sa­nog sve­ta mi­sli. Ta­ko sa­nja­nje po­sta­je pred­sta­vlje­ no kao opoj­ni pri­jem bez­vre­men­skog sve­ta, ka­rak­te­ri­san rit­mič­ kim va­ri­ja­ci­ja­ma po­ja­va..

Za­to, po­put Ara­go­na, Kla­ges ve­li­ča sa­nja­nje kao ri­zni­cu mit­ske sve­sti. Kod Kla­ge­sa, ovo je po­ve­za­no sa eks­trem­nim ne­ pri­ja­telj­stvom pre­ma na­pret­ku kao ta­kvom, u ko­me ce­lo­kup­na ljud­ska isto­ri­ja ma­ni­fe­stu­je ka­ta­stro­fal­nu ten­den­ci­ju da raz­vi­je vr­stu pa­gan­skog sta­nja iz “kru­žne sta­ze do­ga­đa­ja”, di­ve­ći se da­ tom ma­gij­skom, u ko­rist bes­kraj­nih na­po­ra in­stru­men­tal­no-ci­ lja­nih od­no­sa pre­ma ko­smo­su, sa­da shva­će­nom kao pot­pu­no stra­nom.

Za­to, za Kla­ge­sa, ceo tok ci­vi­li­za­ci­je Za­pa­da pred­sta­vlja bes­kra­jan pro­ces pro­pa­da­nja, u ko­me je ar­ha­ič­na svest raz­dvo­ je­na i čo­vek po­či­nje da: ...žr­tvu­je unu­tra­šnju prot­ka­nost vi­zi­ja­ma i ne­u­mor­nu pu­ no­ću ži­vo­ta, me­nja­ju­će ih za bes­kuć­ni­ke ko­ji sto­je iz­nad du­hov­ no­sti odvo­je­ne od sve­ta. (17)

74

Isto­ri­ja, iz nje­go­ve per­spek­ti­ve, tre­ba da bu­de po­no­vo vra­će­ na u mit­sko. Baš ta­kva je bi­la vi­ta­li­stič­ka ide­ol­o­gi­ja ko­ja je vo­di­la ve­li­ki deo Po­kre­ta mla­dih u odu­še­vlje­nje Pr­vim svet­skim ra­tom, kao ob­li­kom mit­skog he­ro­i­zma i žr­tve, ko­je su to­li­ko pre­pla­ši­le Be­nja­mi­na svo­jom ne­ra­ci­on ­ al­nom pro­ce­nom pu­kog em­pi­rij­skog ob­li­ka ar­ha­ič­nog. Šta­vi­še, ta­kve mi­stič­ne fi­lo­so­fi­je ni­su pre­su­ši­le

po­sle ra­ta: pre su, če­ga je Be­nja­min bio pre­vi­še sve­stan, na­sta­vi­ le da na­la­ze od­je­ka za svo­je vi­so­ko re­ak­ci­on ­ ar­ne ide­je, od ko­jih je jed­na igra­la glav­nu ulo­gu u na­ci­stič­koj ide­o­lo­gi­ji.

Ka­ko se on­da okre­nu­ti od Ara­go­no­vog de­la ( i od nje­go­vih ra­ni­jih is­tra­ži­va­nja ve­za) mo­men­ta pra­vo­va­lja­no­sti, da­le­ko od ša­ ka tam­ne si­le ko­ja su pre­ti­le da nad­ja­ča­ju tekst i pro­šlost? Ka­ko ova­kvu že­lju mo­že kri­tič­ka me­to­do­lo­gi­ja iz­jed­na­či­ti sa so­bom, onom ko­ja bi do­zvo­li­la isto­ri­ji da se oslo­bo­di pre­vre­me­nog is­klju­ če­nja? Be­nja­mi­nov po­čet­ni po­tez, ka­rak­te­ri­stič­no, bio je da za­vi­ ri u ja­či­nu ar­gu­me­na­ta svo­jih pro­tiv­ni­ka. U skla­du sa Kla­ge­som ovo je pred­po­sta­vlja­lo pre­u­zi­ma­nje od­go­vor­no­sti za ulo­gu sli­ke u ljud­skoj sve­sti, dok je po­ku­ša­vao da pod­met­ne no­gu svi­ma ko­ji ni­su sma­tra­li da su sno­vi “kra­ljev­ski put ka ne­sve­snom”, ko­li­ko i “jed­no­smer­na uli­ca” vra­ća u ar­ha­ič­nu iz­ma­gli­cu vre­me­na.

Sa Be­nja­mi­no­ve tač­ke gle­di­šta, Kla­ge­sov iz­ve­štaj je imao jed­nu zna­čaj­nu vr­li­nu, na­i­me (u pr­kos isto­ri­ča­ri­ma) tu vre­me ni­je kon­ci­pi­ra­no kru­to li­ne­ar­no, već pro­šlost na­sta­vlja da pul­si­ ra u sa­da­šnjo­sti, u uslo­vi­ma “us­hi­će­ne anam­ne­ze” dok se­ća­nje ni­je prost zbir­ni do­da­tak iz­o­bi­lju is­ku­sta­va iz pro­šlo­sti, vać ra­di­ kal­no ukla­nja­nje pro­šlo­sti. Be­nja­min je ko­ri­stio isti ter­min ko­ji je imao i Kla­ges, (Ra­usch/ opi­je­nost) da bi opi­sao opi­ja­ju­ći trans sa ko­jim se ta­kva “ve­za sa ko­smo­som” do­ži­vlja­va­la u drev­nim dru­štvi­ma. Da­le­ko od to­ga da je mi­ta kao for­ma sa­op­šta­va­nja od­ba­čen kao što bi smo mo­žda mo­gli oče­ki­va­ti, Be­nja­min ide ta­ko da­le­ko­da to ka­že: ...sa­mo na osno­vu ovog is­ku­stva mo­že­mo ste­ći od­re­đe­no sa­ zna­nje o to­me šta nam je naj­bli­že, a šta naj­u­da­lje­ni­je od nas, ali ni­ka­da bez re­da...Ovo je opa­sna gre­ška mo­der­nog čo­ve­ka ko­ ji ovo is­ku­stvo sma­tra ne­va­žnim i ne­im ­ en­lji­vim i sve upu­ću­je na in­di­vi­du­al­ni po­et­ski za­nos zve­zda­nim ne­bom.(18) Pre­ma či­sto op­tič­kim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma ko­smo­sa u mo­der­ noj astro­no­mi­ji, pri­me­ću­je Be­nja­min, štet­ni uti­caj ra­ci­o­na­li­zma je već uči­nio svo­je. Sto­ga je kri­ti­ka uske kon­cep­ci­je ‘ra­zlo­žno­sti’ ba­zi­ra­ne na ra­ci­o­nal­no­sti pri­rod­nih na­u­ka hi­tan za­da­tak. Pa ipak, ka­ko bi se mo­glo spre­či­ti da se ono što je vred­no u kon­tek­stu kri­ ti­ke ide­je na­pret­ka, ne pre­tvo­ri u od­bi­ja­nju na­pret­ka uop­šte.

Dru­gi na­čin za po­sta­vlja­nje ovog pi­ta­nja bi mo­gao bi­ti: ka­ ko se mo­že spre­či­ti da se eks­pe­ri­men­ti nad­re­a­li­sta u sta­nju opi­ je­no­sti pre­tvo­re u pu­ki re­ak­ci­on ­ ar­no mi­stič­ni ide­a­li­zam? Mo­ra­ mo za­pam­ti­ti da, iako je u svom ese­ju “Nad­re­al­i­zam: po­sled­nji blic sni­mak evrop­ske in­te­li­gen­ci­je” (1927) Be­nja­min oka­rak­te­ri­ sao svo­ju am­bi­ci­ju iz­ra­zom: “‘po­be­di­ti ener­gi­je opi­je­no­sti za re­ vo­lu­ci­jom”, za­tim je na­sta­vio ozbilj­no da raz­gra­ni­ča­va pa­ra­me­ tre u ko­ji­ma bi ta­kav pro­je­kat bio pred­u­zet (19). Po­što je ova kva­li­fi­ka­ci­ja bi­la iz­u­ze­tak u od­no­su na dru­ga kri­tič­ka pi­sa­nja, ci­ti­ra­ću je do­ne­kle;

...sta­vi­ti ak­ce­nat is­klju­či­vo na to [ opi­ja­ju­ću kom­po­nen­tu u sva­kom re­vo­lu­ci­o­nar­nom či­nu ] bi zna­či­lo pod­re­di­ti me­to­dič­ku i di­sci­pli­nar­nu pri­pre­mu za re­vo­lu­ci­ju u pot­pu­no­sti prak­si ko­ja osci­li­ra iz­me­đu fit­nes ve­žbi i pro­sla­ve una­pred. To­me je do­da­ta ne­a­de­kvat­na, ne­di­ja­lek­tič­ka kon­cep­ci­ja pri­ro­de opi­je­no­sti. Este­ ti­ka sli­ka­ra, pe­sni­ka, .... je za­ple­te­na u mre­žu broj­nih po­gub­nih ro­man­tič­nih pred­ra­su­da .... ... glu­mi­ti ili fa­na­tič­ki na­gla­ša­va­ti mi­ste­ri­o­znu stra­nu mi­ste­ri­o­znog nas ne vo­di nig­de, mi pro­di­re­ mo u mi­ste­ri­ju sa­mo ono­li­ko ko­li­ko je pre­po­zna­je­mo u sva­ko­dnev­ nom sve­tu, uz po­moć di­ja­lek­tič­ke op­ti­ke..... ...(20) Sto­ga su ‘eks­trem­na’ is­ku­stva kao što je to san, vred­na dok god ot­kri­va­ju ele­men­te iz­u­zet­nog ko­je ob­u­zi­ma sva­ko­dnev­ni ži­vot. U po­bi­ja­nju Kla­ge­sa i i nje­go­vih sled­be­ni­ka, Be­nja­min su­ ge­ri­še da “san” ne otva­ra na­du ar­ha­ič­nom da kao obe­ća­nom ho­ ri­zon­tu lir­skog be­ga, ne­go je već za­si­ćen ze­malj­skim objek­ti­ma mo­der­nog sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta. Šta­vi­še, za Be­nja­mi­na kao i za Kla­ge­sa, pro­šlost ni­je ne­pri­ stu­pač­na u bi­lo kom hro­no­lo­škom smi­slu (kao što bi to re­kao isto­ri­ci­zam XIX ve­ka), već sa­mo u smi­slu da je ona iz­me­šte­na, “van do­ma­ša­ja”, da ni­je u na­šoj ne­po­sred­noj bli­zi­ni ka­ko bi­smo je od­mah šče­pa­li. Pre­sud­na raz­li­ka je ipak u to­me što za Be­nja­mi­na pro­šlost ni­je sa­mo ob­u­hva­će­na bez­vre­men­skim, ar­ha­ič­nim sli­ka­ ma ko­je us­plam­te sa­mo kao pri­zor, uvek uda­lje­ne od ne­po­sred­ne pri­sut­no­sti sa­da­šnjo­sti. Be­nja­min nu­di fi­gu­ra­tiv­nu ilu­stra­ci­ju de­ te­ta ko­je uči da hva­ta, po­ku­ša­va­ju­ći da uhva­ti ne­u­hva­tlji­vo, me­ sec – uto­pij­ski gest, mo­žda, ali ne oba­ve­zno i bez­vre­dan.

Ana­log­no to­me, on ras­pra­vlja o zna­ča­ju po­li­tič­ke eman­ci­ pa­ci­je za imidž, o na­či­nu na ko­ji raz­vi­ja­mo ka­pa­ci­tet da se ak­tiv­ no uklju­ču­je­mo i ob­li­ku­je­mo svet oko nas, pro­ces ko­ji ni­je ni­šta pri­rod­ni­ji ko­lek­ti­vu ne­go što je de­te­tu.

Ko­lek­tiv je te­lo ta­ko­đe. A pri­ro­da ko­ja je or­ga­ni­zo­va­na za nje­ga u teh­no­lo­gi­ji mo­že, kroz svu po­li­tič­ku i či­nje­nič­nu re­al­ nost, bi­ti pro­iz­ve­de­na sa­mo u tom pro­sto­ru sli­ke u ko­me nas po­kre­će bez­bo­žno pro­sve­će­nje.

Sa­mo ka­da teh­no­lo­gi­ja, te­lo i pro­stor sli­ke me­đu­sob­no pro­ dru to­li­ko da sve re­vo­lu­ci­o­nar­ne ten­zi­je po­sta­nu lič­no ko­lek­tiv­no sti­mu­li­šu­će, i ka­da sve lič­ne sti­mu­la­ci­je ko­lek­ti­va po­sta­nu re­vo­ lu­ci­on ­ ar­no pra­žnje­nje, on­da je re­al­nost pre­ma­ši­la se­be do one me­re ko­ja je tra­že­na u Ko­mu­ni­stič­kom ma­ni­fe­stu. (21) Si­gur­no je bit­no to što Be­nja­min si­ste­ma­ti­zu­je ovaj va­žan iz­raz re­vo­lu­ci­o­nar­nog pro­jek­ta u kon­tek­stu di­sku­si­je o nad­re­a­ li­zmu.Ov­de je vi­deo po­tre­bu za hit­nom in­ter­ven­ci­jom ko­ja će iz­vr­ši­ti pri­ti­sak (za­mi­šljao je se­be kao “fi­lo­sof­skog For­tin­bra­sa” (22)) ka­ko bi se spre­či­la pre­da­ja mo­ći sli­ke si­la­ma re­ak­ci­je. U ovom pro­tiv­na­pa­du, Be­nja­min nu­di di­ja­lek­tič­ko či­ta­nje sli­ka, ko­ je je si­mul­ta­no uko­re­nje­no u ar­ha­ič­no ali ko­je ve­za­no i za pro­

gre­siv­nu, fu­tu­ri­stič­ki or­jen­ti­sa­nu di­men­zi­ju. Di­ja­lek­tič­ka sli­ka se po­ja­vlju­je u mo­men­tu u ko­me ele­men­ti is­ku­stva u pro­šlo­sti za­sve­tle pri­ma­mlji­vo u “sa­da­šnjem mo­men­tu”, re­tro­ak­tiv­no obe­ lo­da­nju­ju­ći ne­po­zna­te slo­je­ve zna­če­nja ko­ji su odvo­je­ni u objek­ ti­ma, mo­me­nat sje­di­nje­nja sa bri­ga­ma “na­šeg vre­me­na” ko­ji se shva­ta kao ot­kri­va­nje bu­duć­no­sti. Na ovaj na­čin, “po­li­ti­ka do­bi­ ja pr­ven­stvo u od­no­su na isto­ri­ju.” (23) Uto­pij­ske “sli­ke že­lja” igra­ju od­luč­nu po­sred­nič­ku ulo­gu u me­đu­sob­noj ve­zi teh­no­lo­gi­je i raz­vo­ja čo­ve­ka, sti­mu­li­šu­ći is­tra­ ži­va­nje ka­ko bi mo­gli na­u­či­ti da po­stig­ne­mo do sa­da ne­mo­gu­će, jed­na stra­na di­ja­lek­ti­ke ko­ja ta­ko­đe vi­di raz­voj no­vih teh­no­lo­gi­ja i obo­stra­no nu­de­ći mo­guć­no­sti za ra­di­kal­nim no­vim for­ma­ma per­cep­ci­je i sa­zna­nja U Pro­jek­tu pa­sa­ži, ko­ji pred­sta­vlja po­ku­šaj da se ot­kri­je ka­ ko ta­kvi di­ja­lek­tič­ki sno­vi sa­mi se­be kon­ret­no is­cr­plju­ju, Be­nja­ min se vra­ća na sce­nu Ara­go­no­vog kom­pro­mi­to­va­nog osli­ka­va­ nja re­al­no­sti ob­li­ve­ne sno­vi­ma – pa­sa­ži­ma Pa­ri­za – i na­o­ru­žan kon­cep­tom di­ja­lek­tič­ke sli­ke, on se vra­ća na pro­je­kat pro­pi­snog kri­tič­kog oce­nji­va­nja ta­kvih pro­ce­sa sna. U tek­stu “Pa­riz, glav­ni grad XIX ve­ka” Be­nja­min ci­ti­ra mo­to iz Žil Mi­šlea, “sva­ka epo­ha sa­nja onu ko­ja do­la­zi” pra­će­no ovom for­mu­la­ci­jom: “U od­no­su na for­mu no­vih sred­sta­va pro­iz­vod­nje, ko­jom u po­čet­ku još uvek vla­da for­ma sta­rog (Marks), su sli­ke u ko­lek­tiv­ noj sve­sti u ko­ju pro­di­ru sta­re i no­ve. Ove sli­ke su sli­ke že­lja; u nji­ma ko­lek­tiv isto­vre­me­no te­ži da pre­va­zi­đe i da ide­a­li­zu­je ne­ zre­lost dru­štve­nog pro­iz­vo­da i ne­ad ­ e­kvat­nost so­ci­jal­nog po­red­ka u dru­štve­nom pro­ce­su pro­iz­vod­nje.(24) Kao što je i Frojd po­le­mi­sao sa sta­vom da su sno­vi “is­pu­nje­ nje že­lje”, ta­ko i Be­nja­min, me­đu­tim u pri­kri­ve­noj for­mi, tvr­di da je sva­ko­dnev­ni ži­vot pro­žet “sli­ka­ma že­lja”. U nji­ma, že­lje ko­ lek­ti­va, ko­je si­le pro­duk­ci­je zbog ne­do­volj­ne raz­vi­je­no­sti ni­su u sta­nju da ostva­re u re­al­no­sti, pro­na­la­ze svoj sno­li­ki iz­raz.

Od­lo­mak iz Mark­so­vog Ka­pi­ta­la je ci­ti­ran u znak po­dr­ške ovog tvr­đe­nja, po­seb­no ilu­stra­ci­ja naj­ra­ni­jih eks­pe­ri­men­tal­nih lo­ko­mo­ti­va, ko­je pre ne­go što se za njih raz­vi­la po­treb­na teh­no­ lo­gi­ja, po­če­le ži­vot sa dva sto­pa­la ko­ja su se na sme­nu po­di­za­la, po­put ko­nja. (25) Ja­sno, ov­de je sta­ri­ja for­ma pro­duk­ci­je, dok ni­je bi­la sprem­na no­va for­ma da za­u­zme nje­no me­sto, ipak sa­dr­ ža­na iz pre­fi­gu­ra­tiv­ne “sli­ke že­lja”, ka­ko bi uči­ni­la bo­ljom ne­zre­ lost dru­štve­ne pro­duk­ci­je i ne­a­de­kvat­nost u dru­štve­nom po­ret­ ku pro­iz­vod­nje. U svo­joj fa­sci­ni­ra­no­sti sno­vi­ma, nad­re­a­li­sti su po­no­vo po­mo­gli da se ro­di ta­kvo ma­te­ri­ja­li­stič­ko sa­gle­da­va­nje “bez­bo­žne pro­sve­će­no­sti” kao što su se upi­nja­li da: “... osve­tle put u su­šti­nu stva­ri ko­je su uni­šte­ne ili za­me­nje­ ne, da od­go­net­nu kon­tu­re ba­nal­nog po­put re­bu­sa....Sli­ke sla­ga­

75

li­ce, kao še­ma pro­ce­sa sa­nja­nja, su odav­no ot­kri­ve­ne od stra­ne psi­ho­a­na­li­ti­ča­ra. Nad­re­a­li­sti, sa slič­nim ube­đe­nji­ma, su ma­nje na tra­gu psi­he ne­go u do­di­ru sa stva­ri­ma. (26) “Da bi opa­zi­li re­vo­lu­ci­o­nar­nu ener­gi­ju ko­ja se ja­vlja u “za­ sta­re­lom” (27), kao što je bio kru­ci­jal­ni pro­je­kat ko­jim je ovaj avan­gard­ni po­kret bio za­o­ku­pljen. U nje­go­voj pro­iz­vod­nji su se ma­ni­fe­sto­va­le la­tent­ne ener­gi­je in­ve­sti­ra­ne u objek­te ko­je po na­ vi­ci vi­di­mo kao do­slov­no tri­vi­jal­ne, ali ko­je mo­gu, u stva­ri, obe­ lo­da­ni­ti moć­ne uto­pij­ske že­lje.

Ta­kve sli­ke ni­su je­di­no što tre­ba ot­kri­ti u oči­gled­no “fan­ ta­stič­nim” vi­zi­ja­ma Fo­ur­ i­jea: “uto­pij­ske in­ve­sti­ci­je uza­stop­nih ge­ne­ra­ci­ja se mo­gu ta­ko­đe ras­po­zna­ti u hi­lja­du kon­fi­gu­ra­ci­ja ži­vo­ta, od traj­nih zda­nja do pro­la­znih mo­da.” (28). Ovo ima ve­li­kog zna­ča­ja za me­ha­nič­ku kon­cep­ci­ju mark­si­zma, još ukot­ vlje­nog u pred­ra­su­de XIX ve­ka, po­seb­no mo­de­la “la­žne sve­sti” ide­o­lo­gi­je.

Kao što su po­zi­ti­vi­sti od­ba­ci­li san kao men­tal­ni de­tri­tus i nje­gov sa­dr­žaj je od­ba­čen kao bes­ko­ri­stan, ta­ko da bi od­ređ­je­ ni po­zi­ti­vi­stič­ki na­stro­je­ni mark­si­sti ob­ja­sni­li na­šu in­ve­sti­ci­ju u “su­per­struk­tu­ru”, kao ide­ol­o­šku gre­šku. Ono što ovo ne uspe­ va da shva­ti je uto­pij­ski mo­me­nat ko­ji se mo­že na­zre­ti u ka­pi­ ta­li­stič­koj po­tro­šnji, frag­me­nat isti­ne ko­ji bi da bu­de spa­sen od la­žnog to­ta­li­te­ta; nje­nog odva­ja­nja od sli­ka že­lja, či­ji su tra­go­vi osta­li čak u za­ne­ma­re­nim i od­ba­če­nim pri­mi­tiv­nim pred­me­ti­ ma, kao pri­me­ri neo­stva­re­nih že­lja. Kao što je Max Hork­haj­mer jed­nom pri­me­tio: Ne mo­že­mo kri­vi­ti lju­de što su naj­za­in­te­re­so­va­ni­ji za sfe­ ru pri­vat­no­sti i po­tro­šnje, pre ne­go za pro­iz­vod­nju. Ova ka­rak­te­ ri­sti­ka sa­dr­ži uto­pij­ski ele­me­nat. U uto­pi­ji pro­iz­vod­nja ne igra od­lu­ču­ju­ću ulo­gu. To je ze­mlja me­da i mle­ka. Mi­slim da je od du­bo­kog zna­ča­ja da umet­nost i po­e­zi­ja uvek po­ka­zu­ju po­tro­šač­ ki afi­ni­tet. (29)

76

Taj svet sno­va pa­sa­ža ni­je pru­žio istin­ski od­raz ka­pi­ta­li­stič­ kog na­či­na pro­iz­vod­nje, Be­nja­min di­sku­tu­je, ne zbog to­ga što su su­per­struk­tu­ral­ni ele­men­ti sve­sno fal­si­fi­ko­va­ni od stra­ne ide­ o­lo­gi­je vla­da­ju­će kla­se, već zbog du­bljih struk­tu­ral­nih po­tre­ba, onih ko­je je nad­re­a­li­zam, iz­ra­nja­ju­ći iz do­me­na este­ti­ke, bio u pri­vi­le­go­va­noj po­zi­ci­ji da ot­kri­je.

Po­no­vo, san omo­gu­ću­je re­še­nje kon­cep­tu­al­nog re­mo­de­li­ ra­nja me­to­do­lo­gi­je isto­rij­skog ma­te­ri­ja­li­zma, i na­ro­či­to “osno­vu su­per­struk­tu­re” pa­ra­dig­me: su­per­struk­tu­ra je iz­raz [kurzv moj] in­fra­struk­tu­re. Eko­nom­ski uslo­vi pod ko­ji­ma dru­štvo po­sto­ji su pre­ci­zno iz­ra­že­ni u su­per­struk­tu­ri kao, što kod dre­mljiv­ca, pun sto­mak ne pro­na­la­zi od­raz već iz­raz u sa­dr­ža­ju sno­va, ko­ji sa ne­ for­mal­ne tač­ke gle­di­šta, mo­gu bi­ti sma­tra­ni “uslo­vom” (30) Mark­si­zam mo­ra, sa Be­nja­mi­no­ve tač­ke gle­di­šta, od­bi­ti po­jam ide­o­lo­gi­je kao od­ra­za (ko­li­ko god uni­šten) eko­nom­ske

osno­ve za in­tri­gant­ni­ji po­jam ne­for­mal­no­sti, kao što se psi­ho­a­ na­li­za mo­ra su­prot­sta­vi­ti ve­o­ma kom­pli­ko­va­nim pi­ta­nji­ma ne­ for­mal­no­sti iz­me­đu fi­zič­kih pro­ce­sa te­la i psi­hič­kih ope­ra­ci­ja.

Ne raz­u­me­mo išta o sno­vi­ma ako ih po­sma­tra­mo kao no­mi­nal­ nu vred­nost, ili po­ku­šaj da se raz­u­me nji­ho­vo zna­če­nje is­po­ru­ če­no kao or­gan­ska ce­li­na, for­mi­ra­ju­ći dis­kret­nu ce­lo­vi­tost ko­ja “od­ra­ža­va” re­al­nost bu­đe­nja.

Tu­ma­čen na ovaj na­čin, san iz­gle­da kao pu­ka ap­surd­nost.

Pre će bi­ti, kao što je to Froj­dov pi­o­nir­ski po­sao su­ge­ri­sao, da je san sa­mo-tu­mač­ljiv, sa­mo-spo­so­ban za raz­dva­ja­nje svog zna­ če­nja, ako je nje­go­va fa­sa­da je­di­ni­ca ra­sta­vlje­na na dis­kret­ne frag­men­te.

U tom po­gle­du, Be­nja­mi­no­vo pro­ce­nji­va­nje sna zna­čaj­ no od­je­ku­je u nje­go­vim ra­ni­jim ra­do­vi­ma o estet­skoj ale­go­ri­ji, “uzor­ku za ko­ji vred­nost frag­me­na­ta mi­sli bi­va ve­ća što je ma­ nji od­nos pre­ma osnov­noj ide­ji” (31) on tvr­di, u odelj­ku knji­ge “Po­re­klo na­meč­ke ža­lob­ne igre” stu­di­je ko­ja je mo­gla la­ko bi­ti uze­ta di­rekt­no iz Froj­do­vih Tu­ma­če­nja sno­va. Slič­no, uz ba­rok­ ne ale­go­ri­je, po Be­nja­a­mi­nu: “La­žna po­ja­va to­ta­li­te­ta je is­ko­re­nje­na. Po­što je for­ma ne­ sta­la, po­či­nje da po­sto­ji po­ređ­je­nje, a ko­smos ko­ji je ono sa­dr­ža­ va­lo se sme­žu­ra­va. Su­vo­par­ni re­bu­si ko­ji osta­ju, sa­dr­že uvid ko­ji je još uvek do­stu­pan zbu­nje­nom is­tra­ži­va­ču.” (32) Iz­ne­na­da, hr­pa zna­če­nja ko­je Be­nja­min pro­na­la­zi u ne­mač­ koj ža­lob­noj igr zvu­či neo­bič­no kao Frojd, “zbu­nje­ni” in­ter­pre­ ta­tor is­pred re­bu­sa sop­stve­nog sna. Otu­da, za Be­nja­mi­na, “re­ bus” ka­rak­te­ra usvo­jen u ra­du o Bo­dle­ru, neo­bi­čan svet sno­va pa­sa­ža, i mo­der­ni­stič­ka este­ti­ka mon­ta­že, je oba­ve­zna, po­što, ako že­li­mo da osta­ne­mo is­kre­ni pre­ma sop­stve­nom is­ku­stvu, to mo­že­mo ura­di­ti sa­mo u for­mi frag­men­tar­nog i ot­kri­ve­nog.

Ali kao što na iz­gled ha­os re­bu­snih ob­li­ka ne spre­ča­va Froj­da kao in­ter­pre­ta­to­ra sno­va da na­pra­vi smi­sle­ne kon­struk­ci­je, ta­ ko isto­rij­ski ma­te­ri­ja­li­sti mo­gu oba­sja­ti eman­ci­pa­tor­nu su­šti­nu.

Mo­del psi­ho­a­na­li­ze su­ge­ri­še da se ovo ne mo­že po­sti­ći, si­ro­vom te­o­rij­skom re­flek­si­jom. Šta­vi­še, u “osno­vi su­per­struk­tu­re” mo­del ne­for­mal­no­sti je is­pra­vljen duž li­ni­ja sno­va, ta­da po­či­nje­mo da uvi­đa­mo no­ve mo­ guć­no­sti za pro­u­ča­va­nje kul­tur­nih fe­no­me­na, ko­ji su se če­sto ra­ni­je po­ja­vlji­va­li kao pod­re­đe­ni ili po­moć­ni in­te­re­si u od­no­su na ‘glav­ne’ za­dat­ke is­pi­ti­va­nja eko­nom­ske osno­ve.

Frojd je ko­men­ta­ri­sao da je san nar­ci­so­i­dan fe­no­men, kao što su li­bi­du­al­ne še­me po­vu­če­ne iz spolj­nog sve­ta u te­lo. Sto­ga, u sta­nju sa­nja­nja, oso­ba ve­o­ma la­ko re­ag­ u­je na te­le­sne sen­za­ ci­je, ko­je će če­sto bi­ti pre­ne­še­ne u sli­ke sna (što zna­či da od­re­ đe­ni sno­vi, na pri­mer, mo­gu ot­kri­ti – u ko­di­ra­nom ob­li­ku pri­ su­stvo ozbilj­ne bo­le­sti pre ne­go što je ona di­jag­no­zi­ra­na u bud­

nom ži­vo­tu). Be­nja­mi pra­vi slič­nu tvrd­nju u ve­zi sa dru­štve­nim ko­lek­ti­vom: “Krv­ni pri­ti­sak, kr­ča­nje cre­va, ot­ku­ca­ji sr­ca, sen­za­ci­ja mi­ši­ ća, sve to po­sta­je pri­met­no za nje­ga [sanjača] i zah­te­va ob­ja­šnje­ nje ko­je ob­ma­nju­je ili ure­đu­je sno­ve. Ova po­o­štre­na re­cep­ci­ja je ka­rak­te­ri­sti­ka ko­lek­ti­va sa­nja­li­ca ko­ji se sme­šta u pa­saž kao u unu­tra­šnjost sop­stve­nog te­la. Mo­ra­mo je pra­ti­ti u nje­nom bu­đe­ nju ka­ko bi ob­ja­sni­li XIX vek kao nje­nu vi­zi­ju sna.” (33) Za­i­sta, iz ove per­spek­ti­ve ide­o­lo­ški “san” se mo­že vi­de­ti kao uz­vi­še­na for­ma sa­zna­nja pri­ka­za­nog u “sve­snom” bud­nom sta­ nju, a ne kao sloj ma­gle ko­ji sa­kri­va osno­vu eko­no­mi­je.

Kao što je za­ne­ma­ren svet sno­va omo­gu­ćio “kra­ljev­ski put” ne­sve­snom, za Froj­da, mo­žda su pa­sa­ži kao ba­nal­ni svet sno­va i za­sta­re­le for­me ka­pi­ta­li­stič­ke po­tro­šnje, mo­gle do­pri­ne­ ti no­vom uvi­du u ra­du XIX ve­ka od ko­ga se nje­go­va ge­ne­ra­ci­ja pro­ba­la da pro­bu­di.

Ova po­sled­nja tač­ka je kru­ci­jal­na, jer da je Frojd stal­no dre­mao u ap­surd­no­sti sno­va, ne bi­smo bi­li ni­šta mu­dri­ji zbog ge­ne­ze ta­kvih vi­zi­ja. Isto va­ži i za svet pa­sa­ža gde, čim smo ušli, pot­pu­no smo uro­ni­li u svet ko­ji je do­slov­no za­gra­dio sa­mog se­ be. U Odelj­ku L za­o­stav­šti­ne pri­ku­plje­ne za Pro­je­kat pa­sa­ži, Be­ nja­min be­le­ži: “Pa­sa­ži su ku­će ili pro­la­zi ko­ji ne­ma­ju iz­la­za – kao san.” (34) Ovo je mo­glo is­tka­ti vr­stu ka­rak­te­ri­stič­nog post­mo­der­ni­ stič­kog “ćor­so­ka­ka”: ako smo pot­pu­no udu­blje­ni u spe­ci­fi­čan kon­tekst is­ku­stva, ka­ko ta­ko­đe mo­že­mo pot­pu­no iza­ći iz tog kon­tek­sta, da bi­smo obez­be­di­li po­volj­nu okol­nost da lan­si­ra­mo ili le­ga­li­zu­je­mo objek­tiv­nu kri­ti­ku? Da li je Be­nja­min pri­znao po­raz ka­da je za­be­le­žio da je “či­sto­ća” bu­lje­nja ne sa­mo te­ška, već i ne­mo­gu­ća u po­gle­du odr­ži­vo­sti. (35)? Ovo je gre­ška u po­ stav­ci stva­ri – Be­nja­min mi­sli jed­no­stav­no da po­no­vi osnov­ni ma­te­ri­ja­li­stič­ki ak­si­om da sva sve­sna mi­sao mo­ra, neo­p­hod­no, bi­ti uslo­vlje­na (ma­da ni­ka­da ap­so­lut­no od­re­đe­na) dru­štve­nom i isto­rij­skom lo­ka­ci­jom u ko­joj je oba­ve­zan njen po­če­tak. Uslov mo­guć­no­sti su­bjek­tiv­nog is­ku­stva je taj da je na­še zu­re­nje ne­mi­ nov­no de­li­mič­no. Šta­vi­še, pra­te­ći Mark­sa, Be­nja­min vi­di uslo­ve za di­ja­lek­tič­ki raz­vi­tak: dru­štve­ni kon­cept ko­ji struk­tu­ri­še na­še mi­sli ni­ka­da ni­je mo­no­li­tan ili sta­tič­ki, pre je na­pr­sao iz­nu­tra i ne­pre­sta­no se tran­sfor­mi­še vr­li­nom sop­stve­nih di­na­mič­kih kon­ tra­dik­tor­no­sti. On pri­me­nju­je ovu še­mu na stu­di­ju sna ko­ja pri­ tom već sa­dr­ži se­me­na sop­stve­nog bu­đe­nja: što Be­nja­min na­zi­ va “di­ja­lek­tič­ko”, ko­per­ni­kan­ski skup se­ća­nja (36).

Ovaj uvid je, ka­ko to Bre­nja­min sma­tra, je­dan od naj­zna­ čaj­ni­jih za na­še isto­rij­sko raz­u­me­va­nje: sna­žno – dra­stič­no – is­ ku­stvo ko­je po­ri­če sve što je po­ste­pe­no u ve­zi sa po­sta­ja­njem i

po­ka­zu­je sav pri­vi­dan raz­vi­tak kao di­ja­lek­tič­ki su­pro­tan, iz­van­ red­no i de­talj­no sa­sta­vljen, je bu­đe­nje iz sna ...... ... Ovo će, ka­ ko on ka­že, bi­ti osno­va no­vog .....di­ja­lek­tič­kog me­to­da ob­ra­de isto­ri­je: sa in­ten­zi­te­tom sna, da pro­đe kroz ono šta je bi­lo, ka­ko bi is­ku­sio sa­da­šnjost kao pro­bu­đen svet na ko­ji se od­no­si san (i sva­ki san se od­no­si na pro­bu­đe­ni svet, u sve pret­hod­no tre­ba pro­nik­nu­ti isto­rij­ski) (37) Ono što Be­nja­min pred­sta­vlja ov­de je opis di­ja­lek­tič­kog po­kre­ta iz­me­đu “sna” kao isto­rij­ski spe­ci­fič­ne mo­dal­no­sti is­ku­ stva sa jed­ne stra­ne, i sna kon­ci­pi­ra­nog me­to­dom in­ter­pre­ta­ci­je kao tek­stu­al­nog objek­ta, sa dru­ge stra­ne, kri­tič­ki iz­vor ko­ji če­ka da bu­de in­ter­pre­ti­ran kao vo­dič za bu­du­će is­ku­stvo. Bi­lo da je znao, ili ni­je, Be­nja­min se ov­de ve­o­ma pri­bli­žio for­mu­la­ci­ja­ma An­dre Bre­to­na u nje­go­vim Com­mu­ni­ca­ting Ves­sels iz 1932.go­ di­ne. Za­di­vlju­ju­će, dat Ador­nov ka­sni­ji kri­ti­ci­zam na Be­nja­mi­ nov tret­man sna u član­ku “Pa­riz glav­ni grad XIX ve­ka“ iz 1935. go­di­ne, pro­na­la­zi­mo ode­ljak sa pi­smom za Be­nja­mi­na, u ko­me Ador­no, či­ta­ju­ći kri­ti­ku Bre­to­no­ve knji­ge, pre­po­ru­ču­je je svom pri­ja­te­lju, uz opa­sku: ...osim ako ni­sam po­gre­šio, iz­gle­da da ve­o­ma na­gi­nje na­ šim na­me­ra­ma. Ta­ko­đe, ubra­ja psi­ho­lo­šku in­ter­pre­ta­ci­ju sa­nja­ nja i bra­ni pri­stup u smi­slu objek­tiv­nih sli­ka; ta­kođ,e iz­gle­da da pri­da­je kru­ci­jal­ni isto­rij­ski ka­rak­ter ova­kvim sli­ka­ma. Ce­lo de­lo je ta­ko bli­sko po­ve­za­no tvo­jim te­mat­skim in­te­re­so­va­nji­ma da će mu naj­ve­ro­vat­ni­je bi­ti neo­p­hod­na pri­lič­no ra­di­kal­na re­vi­ zi­ja......mo­že is­pa­sti od ve­li­kog zna­ča­ja za te­be, kom­pa­ra­tiv­nog mo­žda. – ka­kva pa­ra­le­la – do zna­ča­ja Saxl i Pa­nofsky za tvo­ju knji­gu o ba­ro­ku..(38) Ta­kvo su­štin­ko upli­ta­nje sa Bre­to­no­vim tek­stom se iz­gle­da ni­je do­go­di­lo, mo­žda za­to što je Be­nja­min stra­ho­vao da bi ta­ko sa­o­se­ćaj­na fi­gu­ra, mno­go vi­še od oči­gled­nog pro­tiv­ni­ka po­put Kla­ge­sa, mo­gla kri­šom pro­kri­jum­ča­ri­ti na­zad “po­gub­ne ro­man­ tič­ne pred­ra­su­de” u nje­gov rad. Ovo je či­sta spe­ku­la­ci­ja ali ja za­ i­sta mi­slim da je Ador­no bio ap­so­lut­no u pra­vu ov­de: Bre­to­nov tekst je mo­gao po­mo­ći Be­nja­mi­nu da raz­ja­sni i svo­ju kon­cep­ci­ ju na vi­šem ni­vou.

Ne na­me­ra­vam da se ov­de is­crp­no ba­vim Bre­to­no­vim ra­ dom pa ću ogra­ni­či­ti se­be na ono što je Be­nja­min pro­na­šao u Bre­to­no­vom tret­ma­nu sna, pa­ra­lel­no na­gla­ša­va­nje di­ja­lek­ti­ke bu­đe­nja iz sna, ko­ja od­ra­ža­va va­žnost “buđ­je­nja“ za ma­te­ri­jal­ni raz­voj ljud­ske prak­se. Za Bre­to­na ovo je shva­će­no kao oslo­bađ­ ja­ju­ći ras­kid sa pri­ko­va­nom pro­šlo­šću, ospo­so­blja­va­ju­ći nas da ra­di­mo, ka­ko bi smo po­sti­gli u re­al­no­sti ono o če­mu smo ra­ni­je mo­gli ima­ti sa­mo sa­zna­nje u mi­sli­ma o is­pu­nje­nju že­lja: Na ve­o­ma krat­koj ska­li od 24 sa­ta dnev­no on [san] nam po­ma­že da na­pra­vi­mo pre­su­dan skok ....On je ne­po­zna­ti iz­vor

77

sve­tlo­sti ko­me je su­đe­no da pod­se­ća, da na po­čet­ku da­na kao i na po­čet­ku ljud­skog ži­vo­ta na ze­mlji, mo­že po­sto­ja­ti sa­mo je­dan iz­vor, a to je ak­ci­ja.

Za oba pi­sca, ono što je zna­čaj­no ni­je bud­no sta­nje po se­bi, ono što bi la­ko na­sta­vi­lo na isti su­mo­ran pro­za­i­čan na­čin, već mo­me­nat ka­da je svest šo­ki­ra­na pre­po­zna­va­njem mo­gu­ćih for­ mi sa­znaj­nog is­ku­stva, od ko­ga je is­klju­če­na u re­al­no­sti.

Oba pi­sca ta­ko­đe, raz­vi­ja­ju po­jam jed­ne ma­te­ri­jal­ne re­al­ no­sti, u ko­joj su “san” i “bu­đe­nje” kao is­ku­stvo, obo­je ne­ras­ki­ di­vo ve­za­ni, i ko­ji ne na­pre­du­ju po­ste­pe­nim, sa­vr­še­nim, li­ne­ar­ nim kon­ti­nu­i­te­tom, već se ume­sto to­ga na­sta­vlja­ju ne­jed­na­kim tr­za­ji­ma, sko­ko­vi­ma i neo­če­ki­va­nim obr­ti­ma. U ovom smi­slu, mo­že­mo spe­ku­li­sa­ti za­jed­no sa Te­ri­jem Iglto­nom, da ni na ko­ji na­čin ni­je slu­čaj­nost to što su ta­kva de­la pro­iz­ve­de­na u isto­rij­ skom mo­men­tu, ko­ji je vi­deo svoj iz­raz u te­or­ i­ji o per­ma­nent­noj re­vo­lu­ci­ji La­va Troc­kog (39) Ozbi­ljan agan­žman sa Bre­to­nom je mo­žda sti­mu­li­sao Be­ nja­mi­nov rad na te­mi san, na sreć­ni­ji za­klju­čak od onog ko­ji je san u stva­ri imao. U pre­ra­đe­nom član­ku o Pa­ri­zu, 1939 go­di­ne sme­će taj za­klju­čak sa uma, ma­da mi­slim da je Mar­ga­ret Koen oti­šla pre­da­le­ko ka­da je re­kla da on “iz­o­sta­vlja mo­del sna” (40) u ko­rist svo­je za­in­te­re­so­va­no­sti za fan­ta­zma­go­rič­nu pre­zen­ta­ ci­ju. Ovo se iz­me­sti­lo, sva­ka­ko, pod ki­šu Ador­no­ve kri­ti­ke, ali Be­nja­mi­nov in­te­res za pro­ce­se sa­nja­nja se mo­že vi­de­ti ka­ko leb­ di iza sva­kog nje­go­vog ko­men­ta­ra o dru­gim ob­li­ci­ma stvar­nog vi­đe­nja, od ko­jih je san mo­žda naj­e­le­men­tar­ni­ji. Za­to, se nji­ho­ vi tra­go­vi mo­gu ras­po­zna­ti, u iz­me­šte­noj for­mi, ne sa­mo u odu­ še­vlje­no­sti op­tič­kim teh­no­lo­gi­ja­ma XIX ve­ka, već i u nje­go­vom odu­še­vlje­nju bi­os­ ko­pom i ani­ma­ci­jom XX ve­ka. Ipak sa­da, sa­ma te­o­ri­ja sno­va, po­put te­o­lo­gi­je gr­ba­vog pa­tulj­ka nje­go­vih “Te­za o fi­lo­so­fi­ji isto­ri­je”, ne mo­že da se iz­lo­ži sve­tlo­sti da­na. Ador­no­va kri­ti­ka je bez sum­nje po­go­di­la okuć­ni­cu Be­nja­mi­no­vog ra­da, a ni iz­me­šta­nje te­o­ri­je sno­va ni­je po­mo­glo Be­nja­mi­nu da za­vr­ši pro­je­kat. Da za­klju­čim sa ne­ko­li­ko re­či ka­ko se svim ovim ne­ve­ ro­vat­nim te­ško­ća­ma mo­gao ba­rem su­prot­sta­vi­ti.

Jed­na od Ador­no­vih kri­tič­kih opa­ski bi­la je i ta da je Be­nja­ mi­nov iz­ve­štaj bio za­sno­van na poj­mu ko­lek­tiv­ne pod­sve­sti, ko­ja je bi­la ne­za­pa­že­na,u svim glav­nim po­gle­di­ma, u od­no­su na onu ko­ju je za­stu­pao Karl Gu­stav Jung. Be­nja­min je smtrao da kad bi se bu­duć­nost mo­gla pro­či­ta­ti u ta­kvim sli­ka­ma že­lja, on­da bi se ona sa­mo mo­gla obe­lo­da­ni­ti kroz re­ci­to­va­nje ar­ha­ič­nih sli­ka:

78

U snu u ko­me sva­ka epo­ha za­ba­vlja li­ko­ve svo­jih na­sled­ni­ ka, dok su oni či­ni se, u bra­ku sa ele­men­ti­ma pr­vo­bit­ne isto­ri­je [Ur­geschic­hte] to jest, ele­men­ti­ma bes­kla­snog dru­štva. (41) Su­zan Bak Mors su­ge­ri­še da je Marks mo­žda opet ov­de dao in­spi­ra­ci­ju, ci­ti­ra­ju­ći ode­ljak iz “Osam­na­e­stog bri­me­ra Lu­

ja Bo­na­par­te“ gde Marks ob­ja­šnja­va ka­ko re­vo­lu­ci­o­nar­ne epo­he u isto­ri­ji, oslo­nje­ne na sop­stve­ne iz­vo­re, če­sto po­či­nju sve­snim imi­ti­ra­njem pret­hod­nih ve­ko­va (otu­da bur­žo­a­ska re­pu­bli­ka u Fran­cu­skoj, ko­ja se mo­de­li­ra­la po uzo­ru na Rim, Krom­vel i nje­ go­vo do­ba usva­ja­nja je­zi­ka Sta­rog Za­ve­ta i ta­ko da­lje). U stva­ri oči­gled­ni­ji uti­caj u ovom smi­slu bi mo­gao bi­ti Jo­han Ja­kob Ba­ ho­fen, isto­ri­čar i fi­lo­sof ka­snog XIX ve­ka, či­je su­ge­sti­je o to­me da su naj­ra­ni­je for­me dru­štva bi­le bes­kla­sne i ma­tri­jar­hal­ne, de­ lu­je bli­že ja­kom smi­slu “Zlat­nog do­ba” ko­je iz­gle­da Be­nja­min do­zi­va.

Dok u Mark­so­vom iz­la­ga­nju no­vo je ar­ti­ku­li­sa­no kroz ljud­sko ru­ko­va­nje isto­rij­skim ma­te­ri­ja­li­ma (mo­žda slič­no Froj­ do­vom iz­la­ga­nju u “Tu­ma­če­nju sno­va“ o to­me ka­ko su dnev­ni za­o­stat­ci “pre­ra­đe­ni”), po Be­nja­mi­no­vom iz­la­ga­nju pred­po­sta­ vlje­no Zlat­no do­ba je pri­zva­no u di­rekt­nom, ne­me­dij­skom, tran­ si­sto­rij­skom smi­slu.

Pot­pu­ni­je či­ta­nje Froj­da je mo­žda mo­glo po­nu­di­ti Be­nja­ mi­nu al­ter­na­tiv­ni put. Za raz­li­ku od Jun­ga, ko­ji je po­zi­ci­o­ni­rao ne­sve­sno kao bez­vre­me­nu ri­zni­cu fik­si­ra­nih “pro­to­ti­po­va” iz ko­jih bi ma­šta bi­la pri­si­lje­na da iza­be­re u kon­struk­ci­ji sna, ta­ kva hi­po­te­za ni­je bi­la esen­ci­jal­na za Froj­da. San, po Froj­do­vom vi­đe­nju, ni­je di­rek­tan iz­raz ne­sve­snog, već simp­tom da su ta­ko iza­zov­ne že­lje po­ti­snu­te, to jest, za­bra­nje­ne za po­ka­zi­va­nje. Ta­ ko, sli­ka sna ni­je “po­dig­nu­ta sa po­li­ce” iz pred­hod­no do­stup­nog skla­di­šta, već ume­sto to­ga pred­sta­vlja, kao što sam i su­ge­ri­sao, “pre­ra­du”, ili kre­a­tiv­no ljud­sko ru­ko­va­nje ma­te­ri­ja­li­ma ko­ji su mu na uslu­zi, dnev­ni ostat­ci. Kao što je to Žak La­kan po­ka­zao (on sam ni­je bio stran nad­re­a­li­zmu), san ne mo­že bi­ti ogra­ni­ čen do­ga­đa­jem u psi­hi in­di­vi­due, za­i­sta, su­bjek­tiv­nost je sa­ma po se­bi ve­za­na za stra­no, ira­ci­o­na­lan ele­me­nat ko­ji funk­ci­o­ni­še da bi nam sa­krio am­bis iz­me­đu ono­ga što mi sma­tra­mo re­al­no­ šću i Re­al­no­sti kao ta­kve. Kao simp­tom, san je pod­jed­na­ko “dru­ štve­ni” pro­iz­vod; simp­to­ma­tič­ni iz­raz ne­a­si­mi­lo­va­nih že­lja či­je iz­ra­ža­va­nje dru­štve­ni po­re­dak ne mo­že do­pu­sti­ti. Istog iz­ra­za, udob­nost, je ta­ko­đe sa­mo ta­kav “simp­tom”. Kao što je Sla­voj Ži­žek pri­me­tio: ...taj­na ko­ja tre­ba da se ot­kri­je kroz ana­li­zu ni­je sa­dr­žaj sa­kri­ven for­mom [ udob­no­sti, sno­va] već, su­prot­no, taj­na sa­me ove for­me. ... (42) Glav­no pi­ta­nje, kao što ga Ži­žek po­sta­vlja, ni­je da se ob­ja­ sni šta je udob­nost (skri­ve­no je­zgro nje­go­vog dru­štve­nog po­re­ kla), već pre, za­što rad mo­že “afir­mi­sa­ti svoj dru­štve­ni ka­rak­ter sa­mo u udob­noj for­mi svog pro­iz­vo­da”. Be­nja­min je za­i­sta po­ sta­vio ob­lik istog pi­ta­nja, ko­je bi mo­gli for­mu­li­sa­ti kao: za­što na­še že­lje za is­pu­nje­nim ži­vo­tom mo­gu bi­ti afir­mi­sa­ne u for­mi sa­nja­nih sli­ka ma­sov­ne kul­tu­re? I ka­ko mo­že­mo ob­u­zda­ti ovu

uto­pij­sku ener­gi­ju da tran­sfor­mi­še na­še po­sto­ja­nje i is­pu­ni na­ še naj­du­blje po­ten­ci­ja­le. Ja­sno, kao što je Be­nja­min već uvi­deo, san ( kao simp­tom) ne mo­že bi­ti sa­mo sru­čen u pro­bu­đe­nu re­ al­nost ko­joj su post­mo­der­ni­sti ka­sni­je da­li iro­nič­no ostva­re­nje.

Pre, smo su­o­če­ni sa auten­tič­no po­li­tič­kim pi­ta­njem o to­me ka­ kva vr­sta dru­štve­nog po­sred­ni­ka mo­že oslo­bo­di­ti mo­guć­no­sti

Citirana literatura 1) Be­nja­min, Wal­ter, ‘The Me­taphysics of Youth’ [1914], in Wal­ter Be­nja­min: Se­lec­ ted Wri­tings Vo­lu­me 1:1913 – 1926, ed. Mar­cus Bul­lock and Mic­hael W. Jen­nings (Cam­brid­ge, MA: Bel­lknap Press, Har­vard UP, 1996), pp. 6-17.

2) Buck-Morss, Su­san, The Di­al­ec­tics of Se­ei­ ng: Wal­ter Be­nja­min and the Ar­ca­des Pro­ject[1991] (Cam­brid­ge, MA: MIT Press, 1993), p. 7.

3) See We­in­grad, Mic­hael, ‘The Col­le­ge of So­ci­o­logy and the In­sti­tu­te of So­cial Re­se­ arch,’ New Ger­man Cri­ti­que, 84, Fall 2001, p. 130.

4) Ibid., p. 130n.

5) Be­nja­min, let­ter to Ril­ke, ci­ted in Wo­lin, Ric­hard, Wal­ter Be­nja­min: An Aest­he­tic of Re­demp­tion (New York: Co­lum­bia Uni­ver­sity Press, 1982), p. 126.

6) Be­nja­min, let­ter to Ador­no (from Pa­ris), May 31st, 1935, in The­o­dor W. Ador­no and Wal­ter Be­nja­min: The Com­ple­te Cor­re­spon­den­ce 1928-1940, ed. Hen­ri Lo­ nitz, trans. Nic­ho­las Wal­ker (Cam­brid­ge: Po­lity Press, 1999), p. 88.

7) Be­nja­min, The Ori­gins of Ger­man Tra­gic Dra­ma, trans. John Os­bor­ne (Lon­don: New Left Bo­oks, 1977), p. 28.

8) Be­nja­min, let­ter to Ador­no, in Lo­nitz, op. cit., p. 88.

9) Ibid., p. 88.

10) Be­nja­min, ‘Dre­am Kitsch,’ in Se­lec­ted Wri­tings Vo­lu­me 2:1927-1934, ed. M.W. Jen­nings, H. Eiland, and G. Smith (Cam­brid­ge, MA: Belk­nap Press, Har­vard UP, 1999), p. 3.

11) Ara­gon, Lo­u­is, Pa­ris Pe­a­sant, trans. S. Wat­son Taylor (Lon­don: Pan Bo­oks, 1980), p. 28.

12) Be­nja­min, ‘The Me­taphysics Of Youth’ [1914], op. cit., p. 16.

13) Be­nja­min, ‘Pa­ris Ar­ca­des,’ in The Ar­ca­des Pro­ject, trans. H. Eiland and K. McLa­ug­ hlin (Cam­brid­ge, MA: Belk­nap Press, Har­vard UP, 1999), p. 838.

14) Be­nja­min, ‘Pa­ris Ar­ca­des,’ in The Ar­ca­des Pro­ject, op., cit., p. 845.

15) McCo­le, John, Wal­ter Be­nja­min and the An­ti­no­mi­es of Tra­di­tion (It­ha­ca: Cor­nell UP, 1993), p. 236.

16) Block, Ric­hard, ‘Se­lec­ti­ve Af­fi­ni­ti­es: Wal­ter Be­nja­min and Lud­wig Kla­ges’, Ar­ca­ dia: Ze­ischrift für All­ge­me­i­ne und Ver­gle­ic­hen­de Li­te­ra­tur­wis­sen­schaft, vol. 35, 2000, pp. 117-135.

17) Kla­ges, Lud­wig, Men­schen und Er­de [Men and Earth], ci­ted in McCo­le, op. cit., p. 237.

18) Be­nja­min, ‘To the Pla­ne­ta­ri­um,’ in ‘One Way Stre­et’, Se­lec­ted Wri­tings Vol. 1, op. cit., p. 486.

ko­je, u sa­da­šnjem vre­me­nu, pri­ma­ju sa­mo iz­ob­li­če­ne for­me u ob­li­ku “sli­ka iz sna” po­tro­šač­kog dru­štva. Iz da­na­šnjeg ugla bih pred­lo­žio mi­sao da Be­nja­mi­nov po­sao kri­tič­ki pro­ši­ru­je fa­sci­na­ ci­je nad­re­a­li­sta sno­vi­ma, na na­čin ko­ji je ve­o­ma re­le­van­tan za raz­u­me­va­nje sa­vre­me­nog dru­štve­nog is­ku­stva

19) Be­nja­min, ‘Sur­re­a­lism: The Last Snaps­hot of the Euro­pean In­tel­li­gent­sia’ [1927], in Se­lec­ted Wri­tings Vol. 2, op. cit., p. 215.

20) Ibid., p. 215.

21) Ibid., pp. 217-218.

22) Be­nja­min, ci­ted in McCo­le, op. cit., p. 206.

23) Be­nja­min, The Ar­ca­des Pro­ject, op. cit., pp. 388-9.

24) Be­nja­min, ‘Pa­ris, Ca­pi­tal of the Ni­ne­te­enth Cen­tury’ [1935], in The Ar­ca­des Pro­ ject, op. cit., pp. 4-5.

25) Marx, Karl, Ka­pi­tal, ci­ted in Be­nja­min, The Ar­ca­des Pro­ject, op. cit., p. 155.

26) Be­nja­min, ‘Dre­am Kitsch’, op. cit., p. 4.

27) Be­nja­min, ‘Sur­re­a­lism: The Last Snaps­hot of the Euro­pean In­tel­li­gent­sia’, op. cit., p. 210.

28) Ibid., pp. 4-5.

29) Hork­he­i­mer, Max, ‘Let­ter to Leo Lo­went­hal’, Ju­ne 2nd 1942, ci­ted in Jay, Mar­tin, The Di­a­lec­ti­cal Ima­gi­na­tion (Bo­ston, MA: Lit­tle, Brown & Co., 1973), p. 213.

30) Be­nja­min, The Ar­ca­des Pro­ject, op. cit., p. 392.

31) Be­nja­min, The Ori­gins of Ger­man Tra­gic Dra­ma, op. cit., pp. 28-29.

32) Ibid., p. 176.

33) Be­nja­min, ‘Pa­ris Ar­ca­des’, The Ar­ca­des Pro­ject, op. cit., p. 842.

34) Be­nja­min, The Ar­ca­des Pro­ject, op. cit., p. 406.

35) Ibid., p. 470.

36) Ibid., p. 389.

37) Be­nja­min, ‘Pa­ris Ar­ca­des’, The Ar­ca­des Pro­ject, op. cit., p. 838.

38) Ador­no, let­ter to Be­nja­min (Ox­ford), 6 No­vem­ber 1934, in The­o­dor W. Ador­no and Wal­ter Be­nja­min: The Com­ple­te Cor­re­spon­den­ce 1928-1940, op. cit., p. 54.

39) Vi­de­ti Eagle­ton, Te­rry, Wal­ter Be­nja­min or To­wards a Re­vo­lu­ti­o­nary Cri­ti­cism (Lon­ don: New Left Bo­oks, 1981).

40) Co­hen, Mar­ga­ret, Pro­fa­ne Il­lu­mi­na­tion: Wal­ter Be­nja­min and the Pa­ris of Sur­re­a­ list Re­vo­lu­tion (Ber­ke­ley: Uni­ver­sity of Ca­li­for­nia Press, 1993), p. 22n.

41) Be­nja­min, ‘Pa­ris, Ca­pi­tal of the Ni­ne­te­enth Cen­tury’, in The Ar­ca­des Pro­ject, op. cit., pp. 4-5.

42) Ži­žek, Sla­voj, The Su­bli­me Ob­ject of Ide­o­logy (Lon­don: Ver­so, 1989), p. 11.

Iz­vor: Pa­pers of Sur­re­a­lism, sve­ska 1. zi­ma 2003.

79

Alen Mik / pre­vod: Iva­na Ko­mlen­ski

Benjamin, televizija i “fašistički subjekt”

O

lim­pij­ske igre u Ber­li­nu 1936. go­di­ne su osim za upri­zo­re­nje sce­na u re­mek de­lu Le­ni Ri­fen­štal po­ slu­ži­le i kao me­sto pr­vog “ži­vog” te­le­vi­zij­skog pre­no­sa.

U go­mi­li ko­ja je pri­su­stvo­va­la ovom glo­bal­nom sport­ skom do­ga­đa­ju ko­ji se si­mul­ta­no po­ja­vlji­vao na ekra­ni­ ma ne­ko­li­ko pri­jem­nih ho­lo­va u Ber­li­nu, bio je i Žak La­kan, ko­ji je sa­mo dan ra­ni­je u Ma­ri­en­ba­du za­vr­šio ra­nu ver­zi­ju tek­sta pod na­zi­vom “Sta­di­jum ogle­da­la”.

U ver­zi­ji iz 1949. go­di­ne ko­ja je da­nas do­bro po­zna­ta, on je na­pi­sao da je “for­ma­ci­ja Ja sim­bo­li­zo­va­na u sno­ vi­ma tvr­đa­vom ili sta­di­o­nom”. (1) Po­sle pre­vo­da na en­gle­ski je­zik, ka­snih še­zde­se­tih go­di­na, nje­gov rad “Sta­di­jum ogle­da­la” igrao je glav­nu ulo­gu u for­mi­ra­nju ono­ga što se, od ka­da je po­sta­lo po­ zna­to, u me­di­ji­ma zo­ve te­o­ri­ja ekra­na. Po­zi­ci­o­ni­ra­nje su­bjek­ta u tek­sto­vi­ma o fe­no­me­nu bi­o­sko­pa ana­li­zi­ra­lo se u od­no­su na La­ka­nov osvrt na nar­ci­stič­ko ne­pre­po­ zna­va­nje se­be kao sje­di­nje­ne ce­li­ne ili oso­be. U sko­ri­ je vre­me ove ana­li­ze ide­ol­o­ških funk­ci­ja elek­tron­skih me­di­ja vra­ti­le su se – po­seb­no u ra­du gru­pe te­o­re­ti­ča­ ra ko­ji su pi­sa­li za se­ver­no­a­me­rič­ku re­vi­ju “Ok­to­bar” – ana­li­zi ve­ze iz­me­đu isto­rij­ske po­ja­ve fa­ši­zma i raz­vo­ ja mo­der­nog teh­no­lo­škog apa­ra­ta. Is­tra­ži­va­nja Hal Fo­ ster, Su­san Bak-Mors, Džo­na­tan Kre­ri, De­nis Hol­ler i dru­gih, su­ge­ri­šu da kri­ti­ka me­di­ja oslo­nje­na na in­te­lek­ tu­al­nu kul­tu­ru tri­de­se­tih go­di­na osta­je de­lo­tvor­na do da­nas. Di­sku­si­ja ko­ja sle­di se iz­vo­di su­štin­ski iz ra­ni­jih is­tra­ži­va­nja ka­ko bi se po­no­vo is­pi­ta­la ova za­o­stav­šti­na – uglav­nom pi­sa­ni ra­do­vi Val­te­ra Be­nja­mi­na i ne­ko­li­ ci­ne nje­go­vih fran­cu­skih sa­vre­me­ni­ka – za sa­vre­me­ne me­dij­ske stu­di­je. Be­nja­mi­nov uti­caj­ni esej “Umet­nič­ko de­lo u ve­ku nje­go­ve me­ha­nič­ke re­pro­duk­ci­je” je ta­ko­đe pr­vi put ob­ja­vlje­no 1936. go­di­ne. U po­sled­njoj be­le­šci ko­ja je do­da­ta, Be­nja­min ko­men­ta­ri­še:

80

U ve­li­kim pa­ra­da­ma i zver­skim tr­ka­ma, u sport­ skim do­ga­đa­ji­ma, i u ra­tu, i u sve­mu sve što je da­nas ove­ko­ve­če­no ka­me­rom i zvu­kom su ma­se do­ve­de­ne li­ce u li­ce sa sa­mi­ma so­bom.” (2) Ono što ovaj spoj isto­rij­sko/teh­no­lo­ških do­gađ­ja­ ja i te­o­rij­skih ko­men­ta­ra su­ge­ri­še po Ha­lu Fo­ste­ru je

to da je ši­re­nje te­le­vi­zij­ske teh­no­lo­gi­je – TV, vi­deo, kom­pju­ter – po­dr­ža­no kroz fe­ti­ši­zam me­ha­ni­za­ci­je kon­tro­le, “fa­ši­stič­ki su­ bje­kat (3) TV nas po­zi­ci­o­ni­ra kao su­bje­kat teh­no­lo­ške sli­ke i, u sport­skim igra­ma i kon­cer­ti­ma ko­ji su emi­to­va­ni na te­le­vi­zi­ji, kao vir­tu­el­ne uče­sni­ke u ono­me što su mo­der­ni­stič­ke te­o­ri­je ne­ ka­da zva­le “ma­sov­nom kul­tu­rom”.

Za Fo­ste­ra je fa­ši­zam “naj­ek­strem­ni­ji simp­tom” do­ba “svet­ skih ra­to­va i voj­ne osa­ka­će­no­sti, in­du­strij­ske di­sci­pli­ne i ma­šin­ ske frag­men­ta­ci­je, pla­će­nič­kih ubi­sta­va i po­li­tič­kog te­ro­ra”. (4) Fa­ši­stič­ki su­bje­kat je “oklo­pljen” u od­go­vo­ru na tra­u­mu iza­zva­ nu ovim isto­rij­skim uslo­vi­ma. Ta­ko Fo­ster či­ta kod La­ka­na i Be­ nja­mi­na im­pli­cit­nu kri­ti­ku fa­ši­zma tri­de­se­tih go­di­na ko­ja se mo­ ra ob­no­vi­ti kao od­go­vor na te­le­vi­zij­ski spek­takl Za­liv­skog ra­ta.

Drh­ta­vo uz­bu­đe­nje “teh­no mo­ći” (5) ko­je je po­nu­đe­no do­ma­ćoj pu­bli­ci CNN pre­no­som Pu­stinj­ske olu­je, nas ta­ko­đe vra­ća te­le­ vi­zu­al­nom mo­du in­fo­za­ba­ve kao cen­tral­nom za razmtra­nje fa­ ši­zma. Fo­ste­ro­va di­sku­si­ja je fo­ku­si­ra­na na tri isto­rij­ska mo­men­ ta: sred­nje tri­de­se­te go­di­ne La­ka­na i Be­nja­mi­na, “kraj te­me” u fran­cu­skom poststruk­tu­ra­li­zmu še­zde­se­tih go­di­na, i sa­vre­me­na sce­na teh­no­lo­ških me­di­ja – sa­te­lit­ske TV, sve­ta kom­pju­te­ra, vir­ tu­el­ne re­al­no­sti, itd. Dok se Fo­ster ne obra­ća te­le­vi­zi­ji kao cen­ tral­nom pro­ble­mu u svo­jim di­sku­si­ja­ma, ja in­si­sti­ram na to­me da raz­voj te­le­vi­zij­skih me­di­ja obez­be­đu­je zna­čaj­nu tač­ku oba­ve­ šte­nja za raz­u­me­va­nje ono­ga što je stub for­mi­ra­nja fa­ši­stič­kog su­bjek­ta. Ipak, Fo­ste­ro­va tri pe­ri­o­da mo­gu bi­ti ko­ri­sna ta­ko­đe za ski­ci­ra­nje od­re­đe­ne isto­ri­je te­le­vi­zi­je ko­jom na­me­ra­vam da se ov­de ba­vim: od ma­sov­nih spek­ta­ka­la tri­de­se­tih go­di­na, do do­ ma­ćih po­sta­vlja­nja te­le­vi­zi­je u po­sle­rat­nom pe­ri­o­du, i da­lje do sa­vre­me­ne glo­ba­li­za­ci­je elek­tron­skih in­for­ma­ci­ja. To­kom ba­vlje­ nja isto­ri­jom te­le­vi­zi­je, že­lim da kri­tič­ki raz­lu­čim svoj pri­stup od Ka­da­vi­nog, po­sta­vlje­nog u knji­zi “Re­či sve­tlo­sti”. Ne pri­hva­ tam Ka­da­vi­ne tvrd­nje:”Po­li­ti­ka i isto­ri­ja se da­nas mo­ra­ju raz­u­ me­ti kao se­kun­dar­no iz­ve­de­ni ob­li­ci te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je.” (6) Ova tvrd­nja Ka­da­vi je po svoj pri­li­ci, po­slu­ži­la da bi se oprav­da­lo nje­ go­vo de­kon­struk­tiv­no tu­ma­če­nje fi­gu­ra o fo­to­gra­fi­ja ko­je se po­ ja­vlju­ju u Be­nja­mi­no­vim de­li­ma – pi­sa­nji­ma ko­ja su za Ka­da­vu “upe­re­na pro­tiv lo­gi­ke....bit­ne spo­je­no­sti i ot­kro­ve­nja” su “iz­ra­ zi­to po­li­tič­ka” (7). Ta­kav pri­stup, ko­ji fo­to­gra­fi­ju (i im­pli­cit­no, sve te­le­vi­zu­el­no) po­zi­ci­on ­ i­ra lo­go­cen­trič­no, za­pra­vo po­dra­ža­va neo­gra­ni­če­nu prak­su pa­žlji­vog či­ta­nja, usme­re­nog na ot­kri­va­nje me­ta­fi­zič­ke kon­struk­ci­je teh­nič­kih me­di­ja i ta­kvo kri­tič­ko iz­me­ šta­nje pro­gla­ša­va za “emi­net­no po­li­tič­ko”. Mo­je na­me­re ov­de, su pre sve­ga, da pro­či­tam od­re­đe­ne tek­sto­ve Be­nja­mi­na i nje­go­ vih sa­vre­me­ni­ka, ra­di kri­tič­ke uskla­đe­no­sti fa­ši­stič­kog su­bjek­ta.

Tra­ga­ju­ći za raz­li­či­tim ob­li­ci­ma ovog su­bjek­ta od Na­ci­stič­ke Ne­mač­ke kroz ra­đa­nje po­sle­rat­nog kon­zu­me­ri­zma u ta­ko­zva­ nom No­vom Svet­skom po­ret­ku, slo­ži­ću se da iz­ve­sna kon­ste­la­

81

ci­ja, po­li­ti­ke isto­ri­je i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je po­sta­je uoč­lji­va i otva­ra mo­guć­nost no­vih kri­tič­kih in­ter­ven­ci­ja. Moj pri­stup, da­kle ne po­zi­ci­on ­ i­ra me­di­je kao “pri­mar­no” po­li­tič­ke ma­da pri to­me uva­ ža­va nji­ho­vu ključ­nu ulo­gu u for­mi­ra­nju kul­tur­nog i po­li­tič­kog iden­ti­te­ta u ovom ve­ku.

Te­le­vi­zij­ska mo­bil­nost

82

U svo­joj pre­kret­nič­koj stu­di­ji Te­le­vi­zi­ja: teh­no­lo­gi­ja i kul­ tu­ral­na for­ma, Rej­mond Vi­li­jams, po­le­mi­še o to­me da je ter­min “ma­sov­ne ko­mu­ni­ka­ci­je” zbu­nju­ju­ći u svo­joj pri­me­ni na bro­ad­cast me­di­je ra­dio i te­le­vi­zi­ju uto­li­ko što je usva­ja­nje no­vih me­di­ja od stra­ne pu­bli­ke pri­mar­no ba­zi­ra­no na pri­vat­no­sti po­je­din­če­vog do­ma. (8) U kon­tek­stu Vi­li­jam­so­ve ras­pra­ve, upo­tre­ba ra­di­ja i te­le­vi­zi­je od stra­ne Na­ci­stič­kog re­ži­ma – na pri­mer jav­no emi­to­ va­nje Olim­pij­skih iga­ra 1936. go­di­ne – se po­ka­za­lo ne­re­pre­zen­ ta­tiv­no u od­no­su na ka­sni­ju in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ju ovih me­di­ja. U kon­tra­stu sa Olim­pi­ja­dom 1936. go­di­ne, pr­vi te­le­vi­zij­ski jav­ni ser­vis emi­to­van u Lon­do­nu, ka­sni­je iste go­di­ne, po­ka­zao se mno­ go uspe­šni­jim na ni­vou kva­li­te­ta sli­ke i en­tu­zi­ja­zma re­ag­ o­va­nja pu­bli­ke. (9) Po­što je Bri­ta­ni­ja da­le­ko do­gu­ra­la, on­da je Vi­li­jams ne­sum­nji­vo bio u pra­vu ka­da je sta­vio bro­ad­cast te­le­vi­zi­ju u ve­ći kon­tekst isto­rij­skog pro­ce­sa “mo­bil­ne pri­va­ti­za­ci­je”. (10) Ter­min ko­ji ko­ri­sno opi­su­je na­čin ži­vo­ta “od­jed­nom mo­bi­lan i usme­ren na ku­ću”, ti­pič­no za po­sle­rat­no po­tro­šač­ko dru­štvo. Na pri­mer, Ro­land Bart je na­pi­sao u Mi­to­lo­gi­ja­ma “no­vog Ci­tro­e­na” da je di­zajn auta po­stao”vi­še ku­će­van” i da “kon­trol­na ta­bla vi­še iz­gle­ da kao rad­na po­vr­ši­na mo­der­ne ku­hi­nje ne­go kon­trol­na so­ba u fa­bri­ci”. (11) Pri­va­ti­zo­van stil i uzo­rak po­sle­rat­ne po­tro­šač­ke kul­tu­re je po­nu­dio in­te­re­sant­no ob­ja­šnje­nje Be­nja­mi­no­vih pri­ lič­no vi­zi­o­nar­skih iz­re­ka, o to­me ka­ko je film eks­plo­di­rao na­ dvo­je u “za­tvor­ski svet” pri­vat­nog i jav­nog pro­sto­ra, svo­de­ći ih na “ru­i­ne i kr­ho­ti­ne” u sred ko­jih mi “smi­re­no i avan­tu­ri­stič­ki pu­tu­je­mo”(12), u ese­ju “Umet­nič­ko de­lo u ve­ku svo­je teh­nič­ke re­pro­duk­ci­je”. Kao od­jek Vi­li­jam­so­vog poj­ma mo­bil­ne pri­va­ti­ za­ci­je, Ane Fri­ed­berg u Win­dow shop­ping je for­mu­li­sa­la fra­zu “mo­bil­no ‘vir­tu­el­no pi­lje­nje” (13) da bi opi­sa­la si­mu­la­ci­ju po­kre­ ta i vi­dlji­vo­sti ko­je vo­de po­re­klo od di­o­ra­ma i pa­no­ra­ma XIX ve­ ka, kroz iz­ra­nja­ju­ću po­tro­šač­ku kul­tu­ru pr­vih ar­ka­da i rob­nih ku­ća, da­lje do mo­bil­no­sti po­tro­ša­ča XX ve­ka, kroz ima­gi­nar­ne pej­za­že bi­os­ ko­pa, tu­ri­zma, te­le­vi­zi­je, šo­ping cen­ta­ra, in­ter­ne­ta...

Po Frid­ber­go­voj, Vil­li­am­so­vo na­gla­ša­va­nje pri­va­ti­za­ci­je, sta­vlja u pr­vi plan raz­li­ku iz­me­đu bro­ad­kast te­le­vi­zi­je i bi­o­sko­pa. (14) Ipak, ona na­sta­vlja da is­ti­če ka­ko “kon­tek­stu­al­ne pro­me­ne kod gle­da­li­šta” u po­sled­njoj de­ce­ni­ji, po­seb­no kod ma­sov­ne upo­tre­ be vi­deo re­kor­de­ra, či­ni iz­ra­zit raz­voj te­le­vi­zi­je i bi­os­ ko­pa ma­nje od­re­đe­ni­jim. Pra­tiv­ši pri­mer Fri­ed­ber­go­ve, ko­ri­stim ter­min “te­le­ vi­zij­ski” ov­de, ka­ko bih okru­žio sa­vre­me­ne uslo­ve gle­da­o­ca, po­

zi­ci­o­ni­ra­nog u vi­zu­el­ni pro­stor pro­du­ci­ran od stra­ne bi­o­sko­pa, vi­deo re­kor­de­ra, ra­ču­na­ra i šo­ping cen­ta­ra. Ta­ko, dok se isto­rij­ ski raz­voj te­le­vi­zi­je br­zo odvo­jio od svog po­re­kla kao”ma­sov­ni me­dij”, po­sto­ji kon­ti­nu­i­tet u na­red­nom ni­vou vir­tel­ne mo­bil­no­ sti su­bjek­ta. Fri­ed­ber­go­va te­o­ri­ja “mo­bil­nog vir­tu­el­nog pi­lje­nja” ko­ri­sno pod­vla­či li­ni­ju iz­me­đu pro­la­ska od Be­nja­mi­no­vog iz­ve­ šta­ja o teh­no­lo­škoj mo­bil­no­sti u ese­ju “Umet­nič­ko de­lo u ve­ku svo­je teh­nič­ke re­pro­duk­ci­je”, do po­sle­rat­ne po­stav­ke te­le­vi­zi­je u sa­vre­me­nu elek­tron­sku kul­tu­ru. Žan Bo­dri­jar ta­ko­đe, ob­na­vlja Bar­tov opis Ci­tro­en ­ a (1950) da bi opi­sao sa­vre­me­no mo­tor­no vo­zi­lo kao “vr­stu kap­su­le, ko­joj je ko­mand­na ta­bla mo­zak, okol­ ni pej­zaž se ob­ja­šnja­va kao te­le­vi­zij­ski ekran” (15) U ovom osvr­tu na “pre­vlast, kon­tro­lu i ko­man­du” su­bje­kat pro­pa­da u ekran i mre­žu ter­mi­na­la, vra­ća­ju­ći nas Fo­ste­ro­voj sli­ ci sa­vre­me­nog fa­ši­stič­kog su­bjek­ta ve­za­nog za “živ” pre­nos ka­ta­ stro­fal­nih do­ga­đa­ja kao upra­vlja­ča pri­va­ti­zo­va­nih te­le­vi­zij­skih pre­no­snih sred­sta­va.

Be­nja­min i te­le­vi­zi­ja Iako ni­ka­da ni­je di­rekt­no ko­men­ta­ri­sao do­la­zak te­le­vi­zi­je u Be­nja­mi­no­vim ra­do­vi­ma se re­gi­stru­je je­din­stve­no ose­ća­nje u ve­zi sa uti­ca­ji­ma teh­no­lo­ških i po­li­tič­kih pro­me­na, is­ku­ša­nih u to­ku nje­go­vog ži­vo­ta. Be­nja­min je rođ­jen 1892. go­di­ne u ber­lin­ skoj po­ro­di­ci sred­nje kla­se, u vre­me ka­da je taj grad sko­ro po­stao vi­so­ko teh­no­lo­ški cen­tar sve­ta: “Elek­tro­po­lis.” (16). U Pa­ri­zu su bra­ća Li­mi­jer pr­vi put jav­no pri­ka­zi­va­li fil­mo­ve 1895. go­di­ne.

Džo­na­tan Kre­ri be­le­ži da je Be­nja­min po­čeo fa­mo­zni Ar­ka­da pro­ je­kat, nje­go­vu stu­di­ju o iz­ra­nja­ju­ćoj po­tro­šač­koj kul­tu­ri Pa­ri­za u XIX ve­ku, 1927. go­di­ne, iste go­di­ne ka­da se teh­no­lo­ški ostva­ri­la te­le­vi­zi­ja (17). Pr­vi pe­riod eks­pe­ri­men­tal­nog emi­to­va­nja te­le­vi­ zi­je je bio sa­vre­me­nik Be­nja­mi­no­ve eks­pe­ri­men­tal­ne isto­ri­o­gra­ fi­je i pro­iz­i­la­zio je di­rekt­no iz este­ti­ke fo­to i film­ske mon­ta­že.

Sje­di­nja­va­nje no­vih me­di­ja u Be­nja­mi­no­vom kri­tič­kom spi­su, u mo­men­tu isto­rij­ske kri­ze, pro­iz­ve­lo je du­go­traj­nu oča­ra­nost na­red­nim me­dij­skim do­bom. Mi­ri­am Han­sen je is­ta­kla da dok je Be­nja­min svr­sta­vao se­be u avan­gar­du i pri­mi­tiv­nu upo­tre­bu fo­to­gra­fi­je i bi­o­sko­pa dva­de­se­tih go­di­na..., sre­di­nom tri­de­se­tih go­di­na re­vo­lu­ci­o­nar­na bor­ba me­dij­skim sred­stvi­ma je “bi­la sve osim po­ra­za...u fa­ši­stič­kom po­vra­ća­ju mi­ta, kroz ma­sov­ne spek­ ta­kle i do­ku­men­tar­ne fil­mo­ve, ali ta­ko­đe na li­be­ral­no ka­pi­ta­li­ stič­kom tr­ži­štu i u sta­lji­ni­stič­koj kul­tu­ral­noj po­li­ti­ci. “(18) Tre­ći Rajh, ko­ji je Be­nja­mi­nu pred­sta­vljao isto­rij­skog na­sled­ni­ka Dru­ gog Car­stva, na­sta­vio je da se po­sta­vlja kroz te­le­vi­zi­ju” sli­ka Fi­ re­ra u sr­ci­ma ne­mač­kog na­ro­da.” (19) Oba pro­jek­ta, te­le­vi­zi­ja i Be­nja­mi­nov Pro­je­kat pa­sa­ži, su pa­li u sen­ku Dru­gog svet­skog ra­ta. U Ame­ri­ci, emi­to­va­nje je pre­ki­nu­to bom­bar­do­va­njem Pe­ arl Har­bo­u­ra, a te­le­vi­zij­ska teh­no­lo­gi­ja je sta­vlje­na u slu­žbu raz­

vit­ka no­vih voj­nih teh­no­lo­gi­ja, po­seb­no na­vo­đe­nju pro­jek­ti­la.

(20) Do vre­me­na ka­da su po pr­vi put Be­nja­mi­no­vi sa­bra­ni spi­si po­sta­li do­stup­ni, za po­sle­rat­no iz­da­nje u Ne­mač­koj 1955, El­vis se po­ja­vio u emi­si­ji Ed Sul­li­va­na. Ka­li­for­ni­ja, taj dom Ho­li­vu­da, a usko­ro i Si­li­kon­ska do­li­na po­sta­ju no­vi dom Ne­mač­ke emi­ grant­ske kul­tu­ru, ali Be­nja­min je ostao još jed­na tr­gič­na žr­tva fa­ši­zma a nje­go­vim ko­le­ga­ma Mak­su Hork­haj­me­ru i Te­o­do­ru Ador­nu pre­o­sta­lo je da obez­be­de kri­ti­ku iz pr­ve ru­ke o ame­rič­ koj “kul­tur­noj in­du­stri­ji”. (21) Ob­na­vlja­ju­ći kri­ti­ku “fa­ši­stič­kog su­bjek­ta” u dru­gom kon­ tek­stu Ador­nov neo­bi­čan su­sret sa Paul La­zar­sfel­do­vim is­tra­ ži­va­njem ma­sov­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja je re­zul­ti­rao muč­nim po­ku­ ša­jem da spo­ji kri­tič­ku te­o­ri­ju i em­pi­rij­ske po­stup­ke u de­lu “O auto­ri­ta­tiv­noj lič­no­sti”. (22) Pred­rat­na i rat­na pi­sa­nja Be­nja­mi­ na, Ber­tol­da Breh­ta i Ador­na su po­no­vo ot­kri­ve­na 1960. go­di­ne ka­da su no­ve te­o­rij­ske i prak­tič­ne in­ter­ven­ci­je za­sno­va­ne na kri­ ti­ci ide­o­lo­gi­je ob­no­vi­le nji­ho­ve pred­rat­ne vred­no­sti. Fran­cu­ske film­ske re­vi­je, Ca­hi­ers du ci­ne­ma i Cinéthi­que, te­o­re­ti­sa­li su o ra­di­kal­noj film­skoj prak­si i kri­ti­ko­va­li do­ga­đa­je u ma­ju ‘68. Oni su se vra­ća­li na Be­nja­mi­na, Breh­ta, Ser­ge­ja Ej­zen­štaj­na i Dzi­ga Ver­to­va kao na pre­te­če. (23) Ras­pra­vlja­ju­ći o ulo­zi no­vih vi­deo teh­no­lo­gi­ja ka­ko u stvra­nju “ge­ril­ske te­le­vi­zi­je” u Ame­ri­ci se­dam­ de­se­tih go­di­na, Pa­tri­cia Me­len­kamp pri­me­ću­je od­lu­čan uti­caj Be­nja­mi­no­vih Il­lu­mi­na­ti­ons(24) Ova pr­va ko­lek­ci­ja Be­nja­mi­no­vih iza­bra­nih tek­sto­va na en­ gle­skom (1968) na­či­ni­la je od Be­nja­mi­na sa­vre­me­ni­ka fran­cu­ske film­ske te­o­ri­je i omo­gu­ći­la ka­sni­je po­ve­zi­va­nje nje­go­ve te­o­ri­je u sin­te­zu sa te­o­ri­ja­ma Breh­ta, La­ka­na, Al­ti­sea ko­je su raz­vi­li pi­sci okupljnei oko bri­tan­skog ča­so­pi­sa Screen.

Kao što Han­sen ob­ja­šnja­va, Be­nja­mi­no­va re­pu­ta­ci­ja u sa­vre­ me­noj te­or­ i­ji fil­ma i kri­ti­ci­zmu po­či­va u ve­li­koj me­ri na nje­go­vom ese­ju iz 1935/36. “Umet­nič­ko de­lo u ve­ku nje­go­ve me­ha­nič­ke re­pro­duk­ci­je” ci­ti­ra­ni­jem tek­stu od bi­lo kog dru­gog ne­mač­kog tek­sta o fil­mu... Spe­ci­fič­na me­ša­vi­na mark­si­zma i mo­der­ni­zma ko­ja je od­re­di­la pri­jem Be­nja­mi­no­vog ra­da, me­đu­tim, te­ži­la je da pri­kri­je mno­go ne­sklad­ni­je i am­bi­va­lent­ni­je cr­te ese­ja, da ne po­mi­njem nje­go­vu po­ti­vreč­nost j u od­no­su na ra­ni­ja Be­nja­mi­ no­va de­la. (25) “Mno­go ne­sklad­ni­je i am­bi­va­lent­ni­je cr­te” ko­je Han­sen te­ži da ot­kri­je u Be­nja­mi­no­vom fa­mo­znom ese­ju, de­li­mič­no se od­no­se na pi­ta­nje mi­me­zi­sa, o ko­jem ću ras­pra­vlja­zi pra­te­ći Han­se­na i nje­gov od­nos ka poj­mu sta­di­jum ogle­da­la i pi­sa­nju ne­ko­li­ci­ne Be­nja­mi­no­vih sa­vre­me­ni­ka osni­va­ča So­ci­o­lo­škog ko­ le­dža (Col­le­ge de So­ci­o­lo­gie) Reč je o pro­jek­tu Ro­že Ka­joa, Mi­ še­la Le­ri­sa i Žor­ža Ba­ta­je, in­te­lek­tu­a­la­ca ko­ji su se oku­pi­li u Pa­ ri­zu tri­de­se­tih go­di­ne. Oni su raz­vi­li zna­čaj­nu kri­ti­ku fa­ši­zma ko­ju ću či­ta­ti u smi­slu nje­nog na­gi­nja­nja Be­nja­mi­no­voj di­sku­si­

ji o mi­me­zi­su u kon­tek­stu te­le­vi­zi­je. Osnov­na te­o­ret­ska sin­te­za sa­dr­ža­na na stra­ni­ca­ma ča­so­pi­sa Screen do­bi­ja po­vr­šan sa­dr­žaj u ko­men­ta­ru Ko­lin Mek Ke­ba da je “pre­ki­da­nje ima­gi­nar­nog od­ no­sa iz­me­đu tek­sta i či­ta­o­ca pr­vi pred-re­kvi­zit po­li­tič­kih pi­ta­nja u umet­no­sti”, stra­te­ški ras­kid ko­ji je “evi­den­tan još od vre­me­na Breh­ta. (26) Raz­ma­tra­ju­ći ovu pred­po­stav­ku, Han­sen tvr­di da je isto­rij­ska si­tu­a­ci­ja pod­sta­kla Be­nja­mi­nov kri­tič­ki od­go­vor na fa­ši­stič­ku este­ti­za­ci­ju po­li­ti­ke, što ga je vo­di­lo u kon­tra­dik­ci­je sa va­žnim te­ma­ma u nje­go­vim osta­lim ra­do­vi­ma ko­ji se ti­ču opa­ da­nja is­ku­stva (Er­fa­hrung) u in­du­strij­skom ur­ba­nom dru­štvu.

(27) Be­nja­mi­no­vo pi­sa­nje o mi­me­zi­su otva­ra bez­broj pi­ta­nja u po­gle­du is­ku­stva i su­bjek­tiv­no­sti ko­je se ne mo­gu la­ko ob­u­hva­ ti­ti u de­lu Screen te­o­ri­je in­spi­ri­sa­ne breh­ti­jan­skom kri­ti­kom re­ a­li­stič­ne re­pre­zen­ta­ci­je.

Ovaj čla­nak raz­ma­tra dva tek­sta ko­ji su ima­li pre­su­dan uti­caj na raz­voj stu­di­ja fil­ma, Val­ter Be­nja­mi­nov esej “Umet­nič­ko de­lo u ve­ ku svo­je teh­nič­ke re­pro­duk­ci­je” i Žak La­ka­nov po­zna­ti rad “Sta­di­jum ogle­da­la” u od­no­su na isto­rij­sku ulo­gu te­le­vi­zij­skog me­di­ja. Pr­vi “ži­vi” te­le­vi­zij­ski pre­nos Olim­pij­skih iga­ra 1936. go­di­ne, je na­gnao ne­ ko­li­ci­nu pi­sa­ca da u svo­jim ra­do­vi­ma tra­ga­ju za po­re­klom ono­ga što Hal Fo­ster zo­ve “fa­ši­stič­ki su­bjekt”. Isto­rij­ski kon­tekst za ovu ne­pre­ sta­nu bri­gu u ve­zi sa fa­ši­zmom je te­le­vi­zij­ski pre­nos Za­liv­skog Ra­ta. Čla­nak se osvr­će na raz­ne tek­sto­ve Be­nja­mi­na i ne­ko­li­ci­ne nje­go­vih fran­cu­skih sa­vre­me­ni­ka ka­ko bi ušao u trag ozbilj­nim tran­sfor­ma­ci­ ja­ma po­li­ti­ke, iden­ti­te­ta i te­le­vi­zij­skih me­di­ja u XX ve­ku U pro­nic­lji­vom i usred­sre­đe­nom iš­či­ta­va­nju Be­nja­mi­no­vog de­la Han­sen raz­dva­ja po­jam “ra­stro­je­no­sti” na ko­me Be­nja­min in­si­si­ti­ra od Breh­tov­skog kon­cep­ta dis­tan­ce. Ra­stro­je­nost još uvek pod­ra­zu­me­va mo­guć­nost gu­blje­nja sa­mog se­be, prem­da po­vre­me­no, sa­nji­vo sta­nje od­ri­ca­nja od bu­đe­nja to je pro­menj­ lji­va se­ri­ja uti­sa­ka ko­je je Be­nja­min i sam tra­žio u eks­pe­ri­men­ti­ sa­nju sa ha­ši­šem ili ski­ta­ju­ći Ar­ka­da­ma Pa­ri­za. (28) Han­sen tvr­di da pre ne­go breh­tov­ski A– efe­kat kod Be­nja­ mi­na po­sto­ji kom­plek­sni­ji di­ja­lek­tič­ki po­jam od “ra­stro­je­no­sti ra­stro­je­no­sti” kroz ko­ju je mi­me­zis po­no­vo uze­ta ka­ko bi ra­zo­ ri­la do­ži­vlje­na is­ku­stva. Bi­lo bi me­đu­tim, po­gre­šno pot­pu­no od­ ba­ci­ti Breh­tov uti­caj. Pre­ma Han­se­nu, kod Be­nja­mi­na pre mo­ že­mo pro­na­ći od­re­đe­na ko­le­ba­nja u ve­zi sa va­žno­šću kri­tič­ke dis­tan­ce i uče­snič­kog za­du­blji­va­nja.

83

Mi­mi­kri­ja

84

Od ma­sov­nog re­li­ja do vi­deo igri­ce ili kom­pju­ter­ske si­mu­ la­ci­je, pri­va­ti­za­ci­ja fa­ši­stič­kog su­bjek­ta nas te­ra da pro­na­đe­mo no­ve mo­de­le kri­tič­kih i prak­tič­nih in­ter­ven­ci­ja u elek­tron­skim me­di­ji­ma.”Do­mi­nant­na ide­o­lo­gi­ja” re­a­li­stič­ke re­pre­zen­ta­ci­je na­ pad­nu­ta u Screen te­o­ri­je tre­ba­la bi bi­ti po­no­vo uze­ta u ob­zir u od­no­su na no­ve teh­no­lo­gi­je in­ter­ne­ta i vir­tu­el­ne re­al­no­sti.

U ovom kon­tek­stu Be­nja­mi­no­vo in­te­re­so­va­nje za mi­me­zis mo­že pred­sta­vlja­ti po­če­tak al­ter­na­tiv­nog kri­tič­kog od­go­vo­ra na do­mi­na­ci­ju sa­vre­me­ne teh­no­lo­gi­je. Han­sen po­ka­zu­je ka­ko Be­ nja­mi­no­vo pi­sa­nje sa­dr­ži al­ter­na­tiv­nu estet­sko-po­li­tič­ku stra­te­ gi­ju u od­no­su na breh­tov­sku. Že­lim da po­zi­ci­o­ni­ram ovo pi­ta­nje mi­me­zi­sa u od­no­su na isto­ri­ju te­le­vi­zi­je. La­ka­no­va te­o­ri­ja su­bjek­ta i Be­nja­mi­no­va ana­ li­za umet­no­sti i in­du­stri­ja­li­za­ci­je (obe su ima­le jak uti­caj na ka­ sni­je stu­di­je o ma­sov­nim me­di­ji­ma, po­seb­no o bi­os­ ko­pu) su se po­ja­vi­le iste go­di­ne ka­da i ovaj pr­vi te­le­vi­zij­ski spek­takl.

Ne­ko­li­ko ko­men­ta­to­ra je da­lo opa­sku o La­ka­no­voj be­le­šci u ve­zi sa pri­su­stvo­va­njem Olim­pi­ja­di 1936. go­di­ne (29). Be­nja­ mi­nov esej “Umet­nič­ko de­lo u ve­ku svo­je teh­nič­ke re­pro­duk­ci­ je”, ta­ko­đe sa­dr­ži ma­te­ri­jal ko­ji bi se mo­gao sma­tra­ti osvr­tom na igre 1936. go­di­ne. Hal Fo­ster i Su­zan Bak-Mors na­gla­ša­va­ju po­ve­za­nost La­ka­no­vog i Be­nja­mi­no­vog tek­sta. Fo­ste­ro­va tvr­di da La­kan da­je “te­o­ri­ju mo­der­nog su­bjek­ta kao fa­ši­stič­kog su­ bjek­ta” (30) – fa­ši­sta za­mi­šlja se­be kao ma­siv­nog, uje­di­nje­nog, oklo­plje­nog od pre­te­će raz­li­či­to­sti ko­ja mo­ra bi­ti su­ro­vo sa­vla­ da­na. Bak-Mors po­ka­zu­je da je ova uje­di­nje­na in­di­vi­dua vi­zu­a­li­ zo­va­na u spek­ta­kli­ma in­du­stri­ja­li­zo­va­nog po­ret­ka, na­met­nu­tim pri­rod­nom i ljud­skom sve­tu. (31) Be­nja­min, ko­ji je ote­lo­tvo­rio mno­ge aspek­te raz­li­či­to­sti, bo­jao se i bio omr­znut od stra­ne fa­ ši­sta – kao Je­vrej, le­vi­čar­ski in­te­lek­tu­a­lac – vi­deo je mo­der­ne Olim­pij­ske igre u kon­tek­stu me­ha­ni­za­ci­je de­per­so­na­li­zo­va­nja ljud­skog ra­da u in­du­strij­skom na­uk­ u tej­lo­ri­zma: atle­te u Ber­li­ nu se ni­su tak­mi­či­le to­li­ko jed­ni sa dru­gi­ma, ko­li­ko pro­tiv elek­ tron­skog sa­ta. (32) U svo­joj ver­zi­ji “Sta­di­ju­ma ogle­da­la” iz 1949. go­di­ne La­kan ci­ti­ra Ro­že Ka­jo­ov esej “Mi­mi­kri­ja i le­gen­dar­na psi­ho­ste­no­za”, ob­ja­šnja­va­ju­ći ka­ko for­mi­ra­nje ega po­ti­če iz pro­ce­sa ko­ji Ka­joa zo­ve “de­per­so­na­li­za­ci­ja asi­mi­la­ci­jom ka pro­sto­ru”. (33) Ka­joa je ba­zi­rao svo­ju te­or­ i­ju o mi­mi­kri­ji na po­na­ša­nju in­se­ka­ta, kao vr­sti “fo­to­gra­fi­je skulp­tu­re.” (34) La­kan je oti­šao da­lje od Ka­jo­o­ vog pi­sa­nja da bi ob­ja­snio ka­ko je auto­nom­no bi­će pro­iz­ve­de­no kao op­tič­ki efe­kat, kao što te­lo po­ku­ša­va da se po­vi­nu­je ko­di­ra­ nim vi­zu­el­nim po­vr­ši­na­ma i da na­sta­ni pej­zaž kon­sti­tu­i­san kao po­lje zu­re­nja dru­gih (je­dan od nje­go­vih pri­me­ra je ka­mu­fla­ža u ra­to­va­nju gde za­mi­šlje­ni pred­met ko­ji zu­ri mo­že bi­ti ne­pri­ja­ telj­ski avion). Ta­ko, pi­še La­kan, su­bjekt, “uhva­ćen u is­ku­še­nju

pro­stor­ne iden­ti­fi­ka­ci­je” pred­po­sta­vlja “otu­đe­ni iden­ti­tet ko­ji će obe­le­ži­ti svo­jom kru­tom struk­tu­rom kom­ple­tan men­tal­ni raz­voj su­bjek­ta” (35) Ka­jo­o­va is­tra­ži­va­nja mi­mi­kri­je ko­ja se već na­la­ze u La­ka­no­ voj te­o­ri­ji su­bjek­ta po­ka­zu­ju da je imidž bi­ća po­čeo da skre­će ka fo­to­graf­skoj teh­no­lo­gi­ji ko­ja će u ve­li­kom pro­me­ni­ti po­vr­ši­nu ur­ba­ne sre­di­ne i voj­no vid­no po­lje. Po­ku­ša­va­ju­ći da se “uklo­pi”, u stra­hu da se ne ras­pad­ne u pa­ram­par­čad, svest pre­ki­da po­ru­ ke sop­stve­nog te­la ko­ji­ma je te­lo upo­zo­ra­va na ma­nje ru­tin­ske stra­šne uslo­ve: strah mo­ti­vi­še kru­tost u de­lu. Po Ka­jou mi­mi­kri­ ja ima ten­den­ci­ju da po­sta­ne be­ži­vot­na: “vr­sta in­stink­ta sa­mo­o­ dri­ca­nja ko­ja se ori­jen­ti­še ka mo­de­lu uma­nje­nog po­sto­ja­nja ko­ji na kra­ju ne­će zna­ti ni za svest ni za ose­ća­nja.”(36) Be­nja­min je raz­vio svo­ju te­o­ri­ju o mo­der­nom su­bjek­tu u osno­vi ob­li­ko­va­nu rat­nom tra­u­mom u ese­ju iz 1936. go­di­ne “Pri­ po­ve­dač”. Oni ko­ji su se vra­ti­li sa boj­nih po­lja Pr­vog svet­skog ra­ ta su bi­li ta­ko is­tra­u­ma­ti­zo­va­ni zbog si­la in­du­strij­ske teh­no­lo­gi­je da ni­su bi­li u sta­nju da pri­ča­ju o svom is­ku­stvu. (37) Ernst Jin­ger ko­ji je ob­ja­vio vla­sti­to vi­đe­nje ra­ta u “Če­lič­nim olu­ja­ma”, 1920. go­di­ne je na­pi­sao: “U ovom ra­tu, gde je va­tra vi­še na­pa­da­la pro­ stor ne­go lju­de, ose­ćao sam se pot­pu­no otu­đe­no pre­ma svo­joj svr­si, kao da sam se­be po­sma­trao kroz dvo­gled”. (38) Šta se vi­še mo­že re­ći o ovom spe­ci­fič­no isto­rij­skom sti­ca­ ju pri­li­ka? Či­ta­ju­ći Lo­rens Ri­ke­lo­vo de­lo o re­ci­pro­ci­te­tu psi­ho­a­ na­li­ze i raz­vit­ka teh­nič­kog me­dij­skog apa­ra­ta, te­le­vi­zij­ski ekran pred­sta­vlja po­vr­ši­nu iz­o­pa­če­nog ot­po­ra edi­pa­li­za­ci­ji ili blo­ki­ra­nju ja­di­ko­va­nja, od­lo­živ­ši su­bjekt u sno­vi­to sta­nje re­gre­siv­nog nar­ci­ zma. Ri­kel se vra­ća na ana­lo­gi­ju me­di­ja – osta­vlje­nu po stra­ni, od sa­mog Froj­da, zbog pr­vo­bit­nog nar­ci­zma – i “pra­znog ekra­ na” (39) Ri­kel nam nu­di pro­du­že­tak ovog po­sma­tra­nja u psi­ho­a­ na­li­tič­ko-te­le­vi­zij­skim ter­mi­ni­ma: uče­stvo­va­nje ce­le po­pu­la­ci­je “uži­vo”, u to­tal­nom ra­tu is­pu­nja­va fan­ta­zma­go­rič­nu že­lju ega da br­zo pre­đe iz usa­mlje­no­sti sop­stve­ne smr­ti ka sve­op­štoj smr­ti u isto vre­me. (40) Te­le­vi­zij­ski gle­da­lac za­me­nju smrt kroz ak­ci­ju uži­vo na ekra­nu ko­ja pro­ši­ru­je nje­go­vo za­mi­šlje­no bi­će za­me­nju­ ju­ći na­gon za smr­ću smr­ću ma­se ko­ja je omo­gu­će­na mi­li­ta­ri­zo­ va­no/po­tro­šač­kim spek­ta­klom.

Pol Vi­ri­li­ov pred­log da je “bi­o­skop rat” ta­ko­đe se od­no­si na po­ve­ća­no ši­re­nje audio vi­zu­el­ne teh­no­lo­gi­je na in­tim­ni pro­stor po­sred­stvom te­le­vi­zi­je. Fa­ši­sti su upra­vlja­li no­vim apa­ra­tom, bi­o­ sko­pom (i do­ne­kle te­le­vi­zi­jom), do ra­za­ra­ju­ćih me­ra mo­bi­li­šu­ći svo­je sta­nov­ni­štvo kroz pro­pa­gan­du u sta­nje to­tal­nog ra­ta. Da­ nas te­le­vi­zi­ja mo­že slu­ži­ti is­toj svr­si: ali kao što Vi­ri­lio is­ti­če, sa vi­deo re­ko­re­de­ri­ma, volk­me­nom, (tre­ba­li bi­smo do­da­ti i per­so­ nal­ne ra­ču­na­re) mi smo u sve ve­ćoj me­ri “upra­vlja­či sop­stve­ne re­al­no­sti”. (41) Po­ve­ća­na mo­bil­nost audio vi­zu­el­ne teh­no­lo­gi­je či­ni ceo svet po­ten­ci­jal­nim ekra­nom.

Ve­či­ta ado­le­scen­ci­ja Tran­sfor­ma­ci­ja te­le­vi­zij­ske teh­ni­ke i Fri­ed­ber­go­va te­za “vir­ tu­el­nog mo­bil­nog zu­re­nja” vra­ća nas te­o­ri­ji fa­ši­stič­kog su­bjek­ta iz­ra­že­nog u mo­men­tu po­ja­vlji­va­nja ove te­or­ i­je. Ovaj su­bjekt po­ sta­je le­gi­ti­man tek ka­da se po­sta­vi u smi­slu me­nja­nja isto­rij­skih sa­zve­žđa. Mo­me­nat te­le­vi­zi­je ko­ji je Raj­mond Vi­li­jams opi­sao kao “mo­bil­na pri­va­ti­za­ci­ja” bio je ta­ko­đe mo­me­nat Hlad­nog ra­ ta. Pa­tri­cia Me­len­kamp pi­še o ovoj eri kao o ko­lek­tiv­nom ne­pri­ zna­va­nju te­ro­ra nu­kle­ar­nog ra­ta po­dr­ža­nog te­le­vi­zi­jom i kon­zu­ me­ri­zmom. Ame­rič­ka uobra­že­nost za­ro­blje­na je ado­le­scent­skim mo­men­tom ko­ji od­bi­ja da pre­đe u sim­bo­li­ku i opi­re se sta­re­nju (ne­kro­fil­nim oži­vlja­va­njem i pri­zo­ri­ma El­vi­sa, fo­to­gra­fi­ja­ma go­ le Mer­lin kao ri­tu­a­li­ma ovog za­ro­blje­nog pro­ce­sa).” (42) Iz­vo­de­ći slič­ne za­ključ­ke iz ne­što dru­ga­či­jih te­za kon­zer­va­ tiv­ni kul­tu­ro­lo­ški kri­ti­čar Nil Post­man tvr­di da pa­siv­na re­cep­ci­ja elek­tron­skih sli­ka na­gri­za ak­tiv­no uče­šće u iz­vo­đe­nju usme­ne kul­tu­re kao i po­ste­pe­no usva­ja­nje zna­nja po­stig­nu­tog kroz teh­ no­lo­gi­ju štam­pa­ne pi­sme­no­sti. Po­jam de­tinj­stva kao ote­lo­tvo­ re­nja ne­vi­no­sti, pri­vat­no­sti i za­vi­sno­sti, ko­ji je pro­na­la­zak sred­ nje kla­se u do­bu gra­fi­ke, na­ru­šen je na­me­ta­njem te­le­vizjskih in­for­ma­ci­ja u dom. Po Post­ma­nu te­le­vi­zi­ja nas sve pre­tva­ra u ado­le­scen­te jer (upr­kos mi­ni­mal­nom pro­cen­tu pro­gra­ma usme­ re­nog na de­cu): 1. te­le­vi­zi­ja sve svo­je in­for­ma­ci­je či­ni svi­ma do­stup­nim pu­ kim pri­stu­pom ekra­nu; 2. sli­ka je na­su­prot pi­sa­nom tek­stu sko­ro istog mo­men­ta či­tlji­va (ne zah­te­va ume­šnost u či­ta­nju) (43) Te­le­vi­zi­ja pre­ki­da kon­tro­lu in­for­ma­ci­ja u bur­žo­a­skim do­ mo­vi­ma i ško­li ra­za­ra­ju­ći nji­ho­vu auto­no­mi­ju kroz emi­to­va­nje uje­di­nje­nih ka­pi­ta­li­stič­kih i voj­nih li­ko­va sve­ta.

Post­man se ba­vi oču­va­njem pi­sme­no­sti sred­nje kla­se, Su­ zan Bak-Mor­si­no tu­ma­če­nje Be­nja­mi­na nas pod­se­ća na va­žnu ulo­gu de­či­jeg pi­sa­nja kao si­le dru­štve­nih pro­me­na. In­sti­tu­ci­o­na­ li­za­ci­ja pi­sme­no­sti knji­ge, uz ba­vlje­nje sta­njem de­tinj­stva, nas je kroz odva­ja­nje i raz­voj­ni mo­del uče­nja ta­ko­đe do­ve­lo do opa­ da­nja mi­me­tič­kih spo­sob­no­sti ta­ko is­tak­nu­te u kul­tu­ra­ma ko­je su di­rekt­ni­je ba­zi­ra­ne na ko­mu­ni­ka­ci­ji li­cem u li­ce.

“De­či­ja li­te­ra­tu­ra” – baj­ke, ma­što­vi­te pri­če i umet­no­sti su omo­gu­či­le mar­gi­na­li­zo­va­ne for­me za oslo­ba­đa­nje mi­me­tič­kih im­pul­sa u in­du­strij­skom bur­žo­a­skom dru­štvu. Ipak si­mul­ta­na po­ja­va bi­os­ ko­pa i mo­der­ni­stič­ko re­ot­kri­će “pri­mi­tiv­nog” u ne­e­ vrop­skim et­nič­kim za­jed­ni­ca­ma, po­pu­lar­ne for­me po­put dže­za, na­rod­ne umet­no­sti itd. su pru­ži­le šan­su da mi­me­zis po­no­vo oži­ vi u sva­ko­dnev­noj kul­tu­ri. (44) Bak-Mor­si­no na­gla­ša­va­nje poj­ma mi­me­tič­kog kod Be­nja­ mi­na usko je po­ve­za­no sa nje­nim in­te­re­so­va­njem za nje­gov su­

sret sa Asjom La­ci­si re­di­telj­kom u eks­pe­ri­men­tal­nom po­zo­ri­ štu post-re­vo­lu­ci­o­nar­ne Ru­si­je. La­ci­si­no pro­le­ter­sko po­re­klo i po­li­tič­ka ak­tiv­nost su je do­ve­li do iz­gnan­stva iz sta­lji­ni­stič­kog So­vjet­skog Sa­ve­za ali su i in­spi­ri­sa­li na oži­vlja­va­nje nje­nih me­to­ da od stra­ne ra­di­kal­ne po­zo­ri­šne gru­pe u Za­pad­noj Ne­mač­koj ka­snih še­zde­se­tih go­di­na. (45) La­cis je ra­di­la sa de­com bes­kuć­ ni­ci­ma, lo­po­vi­ma i od­be­glim oso­ba­ma. Po­ku­ša­va­ju­ći da pro­bu­ di svest si­ro­či­ća tra­u­ma­ti­zo­va­nih ra­tom kroz glu­mu, La­cis je kon­stru­i­sa­la im­pro­vi­zo­va­ne si­tu­ac­ i­je za po­zo­ri­šte ko­je su igra­la ta de­ca. Nje­na pe­da­go­gi­ja ima­la je za cilj da pri­pre­mi mla­de za ra­di­kal­nu de­mo­kra­ti­ju. Do­zvo­lja­va­ju­ći spon­ta­nu sa­rad­nju iz­me­ đu ovih rat­nih si­ro­či­ća i ma­lo­let­nih de­li­kve­na­ta pro­be su do­ve­le do for­mi­ra­nja de­či­jih fe­sti­va­la u jav­nom do­me­nu gra­da. (46) U “Pro­gra­mu za pro­le­ter­sko po­zo­ri­šte” ko­je je Be­nja­min na­pi­sao za La­cis, on na­pa­da bur­žo­as­ ko obra­zo­va­nje i po­zi­va na pe­da­ go­gi­ju ko­ja bi uti­ca­la na ce­lo­ku­pan ži­vot de­te­ta. Ko­lek­tiv de­ce bi iza­zi­vao ogra­ni­če­nja po­sta­vlje­na od stra­ne otu­đe­ne sred­nje kla­se ko­ja je izo­lo­va­na i obra­zov­ni rad­ni­ci bi uči­li po­sma­tra­ju­ći ge­sti­ku­la­ci­ju i mi­mi­ku de­ce da su ona če­sto gu­še­na u uči­o­ni­ci auto­ri­te­tom od­ra­slih.

U im­pro­vi­za­ci­ji de­či­je mi­me­zis Be­nja­min je vi­deo re­vo­lu­ci­ o­nar­nu mo­guć­nost: de­ca pri­la­ze objek­ti­ma kao ži­voj i pro­menj­ lji­voj ce­li­ni ne­pre­sta­no ih iz­mi­šlja­ju­ći, ani­mi­ra­ju­ći, usme­ra­va­ju­ći ih ka no­voj svr­si. Na ovaj na­čin de­te se oslo­ba­đa ži­ve smr­ti ko­ja pro­go­ni su­sret od­ra­slih sa ro­bom, to jest, po­nov­nim ma­te­ri­ja­li­zo­ va­njem is­ku­stva u in­du­strij­skom dru­štvu, ko­je osta­vlja su­bje­kat ne­spo­sob­nim da se od­u­pre la­žnom iz­gle­du dru­štve­nih od­no­sa, ko­ji su po­sta­li ne­mi­nov­ni ili “pri­rod­ni po­re­dak”. U slu­ča­ju Pro­ le­ter­skog de­či­jeg po­zo­ri­šta, od­ra­sli su uči­li po­sma­tra­ju­ći de­te, odr­ža­va­ju­ći ko­rekt­nu dis­tan­cu ka­ko bi iz­be­gli ne­po­želj­no me­ša­ nje u “ra­di­kal­nu pre­mi­je­ru dra­me”. (47) Za­i­sta je de­te to ko­je u ta­ko ra­di­ka­li­zo­va­nom kon­tek­stu raz­dva­ja na dva de­la bur­žo­a­ sko odva­ja­nje od jav­nih i pri­vat­nih do­me­na pra­ve­ći pro­stor za no­ve dru­štve­ne slo­bo­de ko­je je Be­nja­min ta­ko­dje po­ve­zi­vao sa mo­ći fil­ma. Ali po­sto­ji još jed­na stra­na Be­nja­mi­no­vog in­te­re­so­ va­nja za mi­me­zis ko­ja ni­je is­tra­že­na od stra­ne Buck-Mor­so­ve.

Ume­šnost So­ci­o­lo­škog Ko­le­dža či­jim sa­stan­ci­ma u Pa­ri­zu je krat­ko pri­su­stvo­vao Be­nja­min 1930. go­di­ne, po pi­ta­nju mi­me­ti­ ke je iz­gle­da bi­la ge­ne­ral­no ospo­ra­va­na. U ra­du Mi­še­la Le­ir­ i­sa “Du­hov­no u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu”, ko­ji je pred­sta­vljen u Ko­ le­džu, svet de­tinj­stva je is­tra­žen zbog kult­ne vred­no­sti ko­ja je pri­pi­sa­na obič­nim objek­ti­ma i pro­sto­ri­ma ko­ji, ka­ko Le­i­ris ko­ men­ta­ri­še: “Da smo sta­ri­ji i obra­zo­va­ni­ji ne­sum­nji­vo bi­smo bez okle­va­nja raz­ma­tra­li ove stva­ri di­rekt­no u ve­zi sa bo­go­vi­ma iz pod­zem­nog sve­ta” (48) U is­toj ve­zi sa de­tinj­stvom i ar­ha­ič­nom re­li­gi­jom je Be­nja­ min pi­sao da je Pro­le­ter­sko de­či­je po­zo­ri­šte “u do­me­nu de­ce isto

85

što je bio Kar­ne­val za drev­ne kul­to­ve.” (49) Po­što su još ne­in­te­ gri­sa­ni u ma­te­ri­jal­ne dru­štve­ne od­no­se ko­ji de­fi­ni­šu po­na­ša­nje od­ra­slih, de­ca su spo­sob­na da oži­ve mr­tve stva­ri. Ova ma­gič­na spo­sob­nost ih či­ni pra­vim uči­te­lji­ma isto­ri­ča­ra ko­ji mo­ra­ju na­u­ či­ti da oži­ve pro­šlost za no­ve ge­ne­ra­ci­je.

So­ci­o­lo­ški Ko­ledž je pro­u­ča­vao po­re­klo za­jed­ni­ce u na­sil­ nom žr­tvo­va­nju. U ovo­me je nji­hov od­go­vor na no­vo do­ba u ko­ me, ka­ko Vi­ri­lio su­ge­ri­še, bi­o­skop­ske re­zi­den­ci­je funk­ci­o­ni­šu kao spo­me­ni­ci (pra­zne grob­ni­ce) (50) ba­ca­ju­ći či­ni na du­ho­ve to­tal­nog ra­ta (upe­ča­tljiv pri­mer je D.W. Gri­fi­to­vo “Ra­đa­nje na­ ci­je”). Za­jed­ni­ca bi od­sa­da bi­la sim­bo­li­zo­va­na kroz bi­o­skop­ski spek­takl po­vrat­ka mr­tvih. U pa­ro­di­ji ono­ga što su Ba­taj i nje­go­ve ko­le­ge vi­de­le kao prin­cip po­tro­šnje drev­nih fe­sti­va­la, film po­sta­ je pri­mar­ni po­sred­nik du­hov­nog sve­ta. Uz te­le­vi­zi­ju, ja­di­ko­va­nje po­sta­je elek­tron­sko, na no­vim glo­bal­nim ni­vo­i­ma.

Za­go­net­ka de­te­ta se sa­ma ot­kri­la Be­nja­mi­nu sa­mo kao za­ ko­pa­na is­pod ru­še­vi­na teh­no­lo­škog pro­gre­sa: ot­kri­ća te­le­vi­zi­je, upo­tre­blje­ne pr­vi put od stra­ne Na­ci­sta, pre­te­ći, po­ja­vlji­va­njem in­du­stri­je kul­tu­re ame­rič­kog na­či­na ži­vo­ta, da is­tre­bi pri­vat­ni svet knji­žev­ne pi­sme­no­sti ko­ji je od­ga­jio i ti­ra­ni­sao de­te iz sred­ nje kla­se. No­va lo­gi­ka več­no za­me­nji­ve ro­be usme­ra­va­na na bi­ lo ko­je po­ten­ci­jal­no tr­ži­šte će di­rekt­no uz­ne­mi­ri­ti pred­hod­no odvo­jen svet de­tinj­stva. Po­ro­di­ca iz pred­gra­đa je pri­va­ti­zo­va­na i ipak, u isto vre­me, tran­sfor­mi­sa­na po mo­de­lu ado­le­scent­ske gru­pe: de­ca ra­stu br­zo dok od­ra­sli po­ku­ša­va­ju da osta­nu mla­di.

Kult­ska di­men­zi­ja de­či­jeg sve­ta ka­ko ju je vi­deo Be­nja­min, a Le­ i­ris je omo­gu­ćio pu­to­kaz po­li­ti­ci do­la­ze­ćeg elek­tron­skog do­ba.

Po lo­gi­ci Be­nja­mi­no­vog di­ja­lek­tič­kog mo­de­la ako bi ma­sov­ni me­di­ji li­kvi­di­ra­li de­te na onaj na­čin na ko­ji je ono bi­lo raz­um ­ e­ va­no do ta­da no­vo raz­u­me­va­nje de­te­ta kao ova­plo­će­nja ar­ha­ič­ nih mi­me­tič­kih im­pul­sa bi slu­ži­lo kao iza­zov teh­no­lo­gi­ji u nje­ nim do­mi­nant­nim for­ma­ma.

Fe­sti­va­li elek­tron­skih te­la

86

Is­tra­ži­va­nje spro­ve­de­no na So­ci­o­lo­škom ko­le­džu u ve­zi sa mi­me­zi­som i žr­tve­nim im­pul­si­ma su­bjek­ta ve­om ­ a je uti­ca­lo na La­ka­no­vu ka­sni­ju ela­bo­ra­ci­ju psi­ho­an ­ a­li­ze. Mo­že­te ta­ko­đe pro­ či­ta­ti u dru­gim tek­sto­vi­ma Ko­le­dža, tam­nu stra­nu Be­nja­mi­no­ ve fa­sci­ni­ra­no­sti mi­me­zi­som. Pre­po­rod mi­me­zi­sa u mo­der­nim vre­me­ni­ma je isto­vre­me­no bi­la oslo­ba­đa­ju­ća dru­štve­na si­la kao i ma­te­ri­ja­li­za­ci­ja su­bjek­ta na no­voj le­stvi­ci kroz da­lju teh­no­lo­gi­ za­ci­ju ljud­ske per­cep­ci­je.

Ovo je ta isto­rij­ska kon­tra­dik­ci­ja ko­ja le­ži is­pod Be­nja­mi­no­ vog enig­mat­skog poj­ma “di­ja­lek­ti­ke u mi­ro­va­nju” (51) De­nis Ho­li­er iz­ve­šta­va o Be­nja­mi­no­vom pri­su­stvu na Ko­ le­džu na Ka­jo­ov­ om pre­da­va­nju o kar­ne­va­lu (52) ko­je mu je bi­ lo in­te­re­sant­no zbog na­gla­ša­va­nja re­ge­ne­ra­ci­je kroz du­hov­nu

ne­u­me­re­nost i po­tro­šnju. Ka­joa je pri­zvao kar­ne­val sli­ka­ma po­ vrat­ka mr­tvih i pri­vre­me­ne eko­no­mi­je dra­me i pre­stu­pa ko­ji je prog­nao osku­di­cu, šted­nju i rad. U “Osam­ne­stom Bri­mer Lu­ja Bo­na­par­te” Marks je pri­ku­pio ta­kve kar­ne­val­ske sli­ke ka­ko bi na­pra­vio raz­li­ku iz­me­đu re­vo­lu­ci­o­nar­nog i re­ak­ci­o­nar­nog pri­zi­ va­nja u pro­šlo­sti. (53) Be­nja­min je pra­tio slič­ne raz­li­ke kao Marks u ra­znim iz­ra­ zi­ma mi­ta o Zlat­nom Do­bu –di­sku­to­va­nog i od stra­ne Ka­joa kao sve­ta ko­ji se ri­tu­al­no vra­ća kroz kar­ne­val­ske pro­sla­ve – ko­ je pri­ka­zu­ju svet bez ne­sta­ši­ce: za­stu­pljen u uto­pij­skim vi­zi­ja­ma Fu­ri­jea. (54) Dok mit sa­dr­ži re­vo­lu­ci­o­nar­nu na­du so­ci­jal­ne re­ ge­ne­ra­ci­je ona na­la­zi svo­ju do­mi­nant­nu for­mu u mi­tu o pro­gre­ su. Pred­vi­đa­ju­ći in­te­re­so­va­nje So­ci­ol­o­škog ko­le­dža za kar­ne­val Be­nja­min je pro­na­šao auten­tič­nu sli­ku Zlat­nog Do­ba u de­či­jem po­zo­ri­štu Asje La­cis: “Sve je pre­tu­re­no na­gla­vač­ke i kao što su ga­zde slu­ži­le ro­bo­ve to­kom rim­ske Sa­tur­na­lie ta­ko to­kom pred­ sta­ve de­ca sto­je na po­zor­ni­ci i obra­zu­ju svo­je pred­u­sre­tlji­ve vas­ pi­ta­če.”(55) Za Be­nja­mi­na je kar­ne­val sa­da pre­uz­ eo ulo­gu re­vo­ lu­ci­o­nar­nog pe­da­go­ga.

Ka­jo­o­vi za­ključ­ci iz nje­go­ve ver­zi­je pre­da­va­nja o kar­ne­va­lu – ko­ja či­ni jed­no po­gla­vlje u de­lu “Čo­vek i du­hov­no”– su da je “sta­ra raz­li­ka iz­me­đu fe­šte i ra­da” sa­da za­me­nje­na ovom iz­me­ đu “sta­bil­nog spo­koj­stva i pri­nud­nog na­si­lja”. (56) Is­kri­vlje­na li­ca is­cr­plje­nih tr­ka­ča na kra­ju ma­ra­to­na u Ri­ fen­šta­lo­voj Olympi­ji: kar­ne­val lju­di (1936) neo­bič­no pod­se­ća na one pre­ži­ve­le lju­de ko­ji su se po­ja­vi­li pred ka­me­ra­ma u to­ku oslo­ba­đa­nja lo­go­ra 1945. go­di­ne. Na­si­lje ko­je je uči­nje­no nad žr­ tva­ma fa­ši­zma bi­lo je ka­ta­stro­fal­lna pro­jek­ci­ja sa­mo­u­ni­šte­nja, zah­te­va­na od sva­ko­ga, od stra­ne re­ži­ma, uklju­ču­ju­ći bru­tal­nu rav­no­du­šnost ko­ja je bi­la ma­ska mu­či­te­lja.

Olim­pi­ja­da je pri­zva­la Grč­ku pro­šlost i pred­sta­vlja nje­no ob­na­vlja­nje u ma­sov­nim spek­ta­kli­ma Ne­mač­kog Raj­ha; ali pa­ gan­ska smrt se vra­ća sa­mo kroz eks­plo­a­ti­sa­na te­la u do­bu auto­ ma­ti­za­ci­je..

“To­ta­li­ta­ri­zam glo­ri­fi­ku­je bol i rad “(Rad oslo­ba­đa) ali po­ ri­če smrt kao tro­šak ili gu­bi­tak. Go­mi­la neo­ža­lo­šće­nih ko­ji od­u­ vek pre­te da će za­i­gra­ti pro­past u sve­tu ži­vih i da im je za­to da­ta bes­plat­na vla­da­vi­na u una­pred od­re­đe­nim kul­tur­no sank­ci­o­ni­sa­ nim pe­ri­od ­ i­ma ar­ha­ič­nih kar­ne­va­la sa­da ko­eg­zi­sti­ra u pa­kle­nom pri­su­stvu te­le­vi­zi­je. Re­še­nje ko­je je pred­lo­žio fa­ši­zam bi­lo je u glo­ri­fi­ko­va­nju pro­šlo­sti in­di­vi­due bez ce­ne po ko­lek­tiv­nu vo­lju ko­ja je ka­na­li­sa­na ne­pre­sta­no u pro­iz­vod­nju.

Be­nja­mi­no­va po­sled­nja raz­mi­šlja­nja, “Te­ze o fi­lo­so­fi­ji isto­ ri­je”, ba­ve se pi­ta­nji­ma za­jed­ni­ce i žr­tvo­va­nja. Is­ku­plje­nje mr­ tvih kroz re­vo­lu­ci­o­nar­ni do­la­zak Me­si­je de­ša­va se sa­mo kroz za­tiš­je: ta­ko su fran­cu­ski re­vo­lu­ci­o­na­ri pu­ca­li na sat tvr­đa­ve u Pa­ri­zu. Ovaj na­pad na vre­me je pred­sta­vljen kod Be­nja­mi­na u

smi­slu “duh žr­tvo­va­nja” pro­le­te­ri­ja­ta (57). 1936 go­di­ne atle­te su se tak­mi­či­le pro­tiv elek­tron­skog sa­ta, “uži­vo”, na te­le­vi­zi­ji. Ali pra­vi kar­ne­val do­vo­di vre­me u sta­nje mi­ro­va­nja. Am­bi­va­lent­ne mo­guć­no­sti elek­tron­ske kul­tu­re zah­te­va­ju kon­ti­nu­i­ra­ni pro­ces re­kon­fi­gu­ra­ci­je ka­ko bi iza­zva­le šok usled spo­zna­je. Na­red­ne ge­ne­ra­ci­je su ot­kri­le Be­nja­mi­no­ve za­pi­se i po­ku­ša­le da ih spo­ je sa sop­stve­nim isto­rij­skim tre­nut­kom. Za Be­nja­mi­na je sva­ka ge­ne­ra­ci­ja “ob­da­re­na sla­bom me­si­jan­skom mo­ći.” (58) mo­ći da se iz­ne­na­da za­u­sta­vi ma­te­ri­ja­li­zo­va­no is­ku­stvo vre­me­na: uklju­ či alarm ko­ji će pro­bu­di­ti mr­tve.

Za­klju­čak Po­čeo sam ovu di­sku­si­ju pra­te­ći Fo­ste­ro­vo fo­ku­si­ra­nje na tri raz­li­či­ta aspek­ta kri­ti­ke kul­tu­re ko­ji po­ma­žu da se za­snu­je dru­ga­či­ja isto­ri­ja te­le­vi­zi­je. La­ka­no­va te­or­ i­ja “Sta­di­ju­ma ogle­da­ la” je po­dr­ža­la (pre­ko Al­ti­sea) po­jam gle­da­o­ca po­zi­ci­o­ni­ra­nog u bi­o­skop­skom pro­sto­ru. Mi­ri­am Han­sen ka­že da ove te­o­ri­je film­skog gle­da­li­šta “is­pli­va­va­ju na po­čet­noj tač­ki pa­ra­dig­mat­ske tran­sfor­ma­ci­je na­či­na na ko­je su fil­mo­vi ras­pro­stra­nje­ni i kon­zu­ mi­ra­ni.” (59) No­vi uslo­vi re­cep­ci­je uve­li­ko ob­li­ko­va­ni od stra­ne “elek­tron­ske teh­no­lo­gi­je ko­ja je na­šla oslo­nac u te­le­vi­zi­ji” obe­ le­ža­va­ju sle­de­ću fa­zu pri­va­ti­za­ci­je elek­tron­skih me­di­ja. Isto­ri­ja te­le­vi­zi­je, ko­ju sam pra­tio u ovim di­sku­si­ja­ma, po­ka­zu­je zna­ko­ ve po­ste­pe­ne za­me­ne sta­ri­jeg poj­ma “ma­sov­ne kul­tu­re” i po­ja­vu ono­ga što se da­nas obič­no zo­ve post­for­di­stič­kom eko­no­mi­jom ili post­mo­der­nom kul­tu­rom.

Han­se­no­va za­pa­ža­nja u ve­zi sa tran­sfor­ma­ci­ja­ma gle­da­li­šta kon­tek­stu­a­li­zu­je po­jam “fa­ši­stič­kog su­bjek­ta” ko­ji nas po­no­vo po­ve­zu­je sa nu­žno­šću vra­ća­nja ra­ni­joj kri­ti­ci fa­ši­zma, ko­ju isto­ vre­me­no mo­ra­mo raz­mo­tri­ti iz sop­stve­ne isto­rij­ski per­spek­ti­ve.

Rej­mond Vi­li­am­sov ar­gu­ment da te­le­vi­zi­ja tre­ba da bu­de shva­ će­na u smi­slu jed­nog ši­reg isto­rij­skog pro­ce­sa ko­ji on na­zi­va “mo­bil­na pri­va­ti­za­ci­ja”osta­je ključ efek­tiv­nog su­prot­sta­vlja­nja na­šeg sop­stve­nog mo­men­ta sa Be­nja­mi­no­vim pra­vo­vre­me­nim pri­zi­va­njem “eks­plo­ziv­nog raz­dva­ja­nja” dru­štve­nog pro­sto­ra.

Ova­kva apo­ka­lip­tič­na vi­zi­ja no­vih me­di­ja tre­ba da ima na umu uvid ko­ji iz­no­si Vi­li­jams o pa­ra­dok­su: da smo od­jed­nom po­sta­li mo­bil­ni­ji i pri­va­ti­zo­va­ni­ji. Rat u Za­li­vu je mo­bi­li­sao na ma­so­van i di­rek­tan na­čin za­mi­šlje­ni po­re­dak stva­ri ko­ji se uve­žba­vao u fil­ mo­vi­ma po­put Ram­ba (1982.), Ter­mi­na­to­ra i Top Gun (1986).

Taj po­re­dak se da tu­ma­či­ti kao po­sta­vlja­nje fa­ši­stič­kog su­bjek­ ta ko­ji se opi­su­je ne sa­mo kao post­for­di­stič­ki ili post­mo­de­ran već, ta­ko­đe i kao post­vi­jet­nam­ski. Ko­lin Mek Keb je u ana­li­zi “Ame­rič­kih gra­fi­ta(1973.), iz­neo svo­ju kri­ti­ku breh­ti­an­ske kri­ti­ ke re­a­li­stič­kog bi­o­sko­pa. Taj film je ta­ko­đe ana­li­zi­rao i Fre­de­rik Džej­mson kao po­če­tak post­mo­der­ne no­stal­gi­je za pe­de­se­tim go­di­na­ma u Ame­ri­ci. (60)

1973. go­di­na če­sto je po­mi­nja­na kao pre­kret­ni­ca ame­rič­ke po­sle­rat­ne glo­bal­ne he­ge­mo­ni­je i po­čet­ka kra­ja nje­ne for­di­stič­ ke eko­no­mi­je, no­vi mo­me­nat več­ne ado­le­scen­ci­je te­le­vi­zij­ske kul­tu­re je ro­đen.

No­stal­gi­ja za ovim ra­ni­jim mo­men­ti­ma mo­bil­ne pri­va­ti­za­ ci­je osta­je glav­na oso­bi­na sa­vre­me­ne me­dij­ske kul­tu­re. Ide­o­lo­ ška funk­ci­ja ove no­stal­gi­je, ka­ko je vi­de Mek Keb i Džej­mson, je ne­pri­zna­va­nje ame­rič­kog po­ni­že­nja u Vi­jet­na­mu. Ovo ne­pri­ zna­va­nje fun­da­men­tal­no je za ka­sni­ju po­ja­vu Sta­lo­nea i Švar­ce­ ne­ge­ra kao pop iko­na fa­ši­stič­kog su­bjek­ta ko­je je iden­ti­fi­ko­vao Fo­ster. Te­le­sni štit post­vi­jet­nam­skog ado­le­scen­ta ja­vlja se kao pre­u­ve­li­čan ri­mejk fa­ši­stič­kog te­la glo­ri­fi­ko­va­nog u na­ci­stič­koj pro­pa­gan­di. Ka­ko odo­le­ti tra­že­nju ob­ja­šnje­nja ove opa­ke no­ve for­me teh­no su­bjek­ta?

Osta­vi­ću od­go­vor na ovo pi­ta­nje od­je­ki­va­nju zvu­ka u ovim po­sled­njim ko­men­ta­ri­ma iz “Be­nja­mi­no­vih raz­go­vo­ra sa Breh­ tom”: “Sa­zna­nje da ži­vot ide da­lje upr­kos Hi­tle­ru, da će uvek bi­ti de­ce. On je mi­slio na “epo­hu bez isto­ri­je “...Ne­ko­li­ko da­na ka­ sni­je mi je re­kao da mi­sli da je do­la­zak ta­kve epo­he iz­ve­sni­ji od po­be­de nad fa­ši­zmom... ‘Ne sme­mo ni­šta za­ne­ma­ri­ti u na­šoj bor­bi pro­tiv te ko­bi. Ono što oni pla­ni­ra­ju ni­je ni­šta ma­lo, bez gre­ške. Oni pla­ni­ra­ju 30 000 go­di­na una­pred. Ko­lo­sal­ne stva­ri.

Ko­lo­sal­ne zlo­či­ne. Ni pred čim se ne za­us­ ta­vlja­ju. Oni su tu da bi sve uni­šti­li. Sva­ka ži­va će­li­ja se gr­či pred nji­ho­vim na­le­tom. Za­ to i mi mo­ra­mo mi­sli­ti o sve­mu. Oni ubo­ga­lju­ju de­te u maj­či­noj utro­bi.’ Dok je ova­ko pri­čao ose­tio sam pri­me­nu mo­ći na svo­joj ko­ži, po ja­či­ni jed­na­ku mo­ći fa­ši­zma – mi­slim na sna­gu ko­ja se di­gla iz du­bi­na isto­ri­je, ne ma­nju od mo­ći fa­ši­sta.” (61)

Ci­ta­ti: 1) Jac­qu­es La­can, Ec­rits: a se­lec­tion, trans. Alan She­ri­dan (New York: Nor­ton, 1977),5.

2) Wal­ter Be­nja­min, Il­lu­mi­na­ti­ons, trans. Ha­rry Zohn (New York: Schoc­ken,1968), 251.

3) Hal Fo­ster, “Post­mo­der­nism in pa­ral­lax,” Oc­to­ber 63 (1993): 8.

4) Fo­ster, 8.

5) Fo­ster, 19.

6) Edu­ar­do Ca­da­va, Words of light: the­ses on the pho­to­graphy of hi­story (Prin­ce­ton, New Jer­sey: Prin­ce­ton Uni­ver­sity Press, 1997), xxi­ii. Edu­ar­do Ka­da­va: Re­či sve­tlo­ sti, Be­o­grad­ski krug, 2002. str. 27 7) Ca­da­va, xxiv.

8) Raymond Wil­li­ams, Te­le­vi­sion: tec­hno­logy and cul­tu­ral form (New York: Schoc­ken, 1975), 24.

9) Al­bert Abram­son, “The in­ven­tion of te­le­vi­sion”, in Te­le­vi­sion: an in­ter­na­ti­o­nal hi­ story, ed. Ant­hony Smith (Ox­ford Uni­ver­sity Press, 1995), 30-31.

10) Wil­li­ams, 26.

11) Ro­land Bart­hes, Mytho­lo­gi­es, trans. An­net­te La­vers (New York: Hill and Wang, 1972), 89.

12) Be­nja­min, Il­lu­mi­na­ti­ons, 236 13) An­ne Fri­ed­berg, Win­dow shop­ping: ci­ne­ma and the post­mo­dern (Ber­kely: Uni­ver­ sity of Ca­li­for­nia Press, 1993), 2.

87

14) Fri­ed­berg, 139.

15) Jean Ba­u­dril­lard, “The ec­stasy of com­mu­ni­ca­tion”, in The an­ti-aest­he­tic: es­says on post­mo­dern cul­tu­re (Se­at­tle, Was­hing­ton: Bay Press, 1983), 127.

16) Pe­ter Hall and Paschal Pre­ston, The car­ri­er wa­ve: new in­for­ma­ti­o­nal tec­hno­logy and the ge­o­graphy of in­no­va­tion 1846-2003 (Lon­don: Un­win Hyman, 1988), 123.

17) Jo­nat­han Crary, “Spec­tac­le, at­ten­tion, co­un­ter-me­mory,” Oc­to­ber 50 (1989): 103.

18) Mi­ri­am Han­sen, “Be­nja­min, ci­ne­ma and ex­pe­ri­en­ce: ‘The blue flo­wer in the land of tec­hno­logy’,” New Ger­man cri­ti­que 40 (1987): 181.

19) Crary, 105.

20) Abram­son, 30.

21) Max Hor­ke­i­mer & The­o­dor W. Ador­no, Di­a­lec­tic of en­lig­hten­ment, trans John Cum­ ming (New York: Con­ti­nu­um, 1993).

22) T.W.Ador­no, et al, The aut­ho­ri­ta­rian per­so­na­lity (New York: Har­per & Bros., 1950).

23) Sylvia Har­vey, May ‘68 and film cul­tu­re (Lon­don: Bri­tish Film In­sti­tu­te, 1980), 45.

24) Pa­tri­cia Mel­len­camp, “Vi­deo and the co­un­ter­cul­tu­re”, in Glo­bal te­le­vi­sion, eds.

Cynthia Schne­i­der and Brian Wal­lis (New York: Wed­ge Press; Cam­brid­ge Mas­sac­hu­ setts: MIT, 1988), 205.

25) Han­sen, “Be­nja­min”, 179-180.

26) Co­lin Mac­Ca­be, The­o­re­ti­cal es­says: film, lin­gu­is­ tics, li­te­ra­tu­re (Man­che­ster Uni­ver­ sity Press, 1985), 73.

27) Han­sen, “Be­nja­min”, 182-186.

28) Han­sen, “Be­nja­min”, 218-219.

29) La­can, 239.

30) Fo­ster, 8.

31) Su­san Buck-Morss, “Aest­he­tics and ana­est­he­tics: Wal­ter Be­nja­min’s art­work es­say re­con­si­de­red,” Oc­to­ber 62 (1992): 32-35.

32) Su­san Buck-Morss, The di­al­ec­tics of se­e­ing: Wal­ter Be­nja­min and the Ar­ca­des Pro­ ject (Cam­brid­ge, Mas­sac­hu­setts: MIT Press, 1989), 326.

33) Ro­ger Ca­il­lo­is, “Mi­mi­cry and le­gen­dary pyscha­est­he­nia,” trans. John She­pley, Oc­ to­ber 31 (1984): 30.

34) Ca­il­lo­is, 23.

35) La­can, 4.

36) Ca­il­lo­is, 32.

37) Be­nja­min, Il­lu­mi­na­ti­ons, 84.

38) Ci­ted in Paul Vi­ri­lio, War and ci­ne­ma: the lo­gi­stics of per­cep­tion, trans. Pa­trick Ca­ mil­le (Lon­don: Ver­so, 1989), 72.

39) La­u­ren­ce A. Ric­kels, The ca­se of Ca­li­for­nia (Bal­ti­mo­re and Lon­don: Johns Hop­kins, 1991), 93.

88

40) Ric­kels, 101.

41) Vi­ri­lio, 66.

42) Pa­tri­cia Mel­len­camp, “TV ti­me and ca­ta­strop­he, or Beyond the ple­a­su­re prin­ci­ple of te­le­vi­sion”, in Lo­gics of te­le­vi­sion: es­says in cul­tu­ral cri­ti­cism, ed. Pa­tri­cia Mel­ len­camp (Blo­o­ming­ton & In­di­a­na­po­lis: In­di­a­na Uni­ver­sity Press, 1990), 260.

43) see Neil Post­man, The di­sap­pe­a­ran­ce of child­hood (New York: De­la­cor­te Press, 1982).

44) see Mic­hael Ta­us­sig, Mi­me­sis and al­te­rity: a par­ti­cu­lar hi­story of the sen­ses (New York & Lon­don: Ro­u­tled­ge, 1993).

45) Jack Zi­pes, “Bu­il­ding a chil­dren’s the­a­tre: 2 Do­cu­ments,” Per­for­man­ce 1.5 (1973): 22-24.

46) Asja La­cis, “A me­mo­ir,” trans. Jack Zi­pes, Per­for­man­ce 1.5 (1973): 24-27.

47) Wal­ter Be­nja­min, “Pro­gram for a pro­le­ta­rian chil­dren’s the­a­tre,” trans. Su­san BuckMorss, Per­for­man­ce 1.5. (1973): 31.

48) ci­ted in De­nis Hol­li­er, ed., The Col­le­ge of So­ci­o­logy 1937-1939, trans. Betsy Wing (Min­ne­a­po­lis: Uni­ver­sity of Min­ne­so­ta Press, 1988), 26.

49) Be­nja­min, “Pro­gram”, 32.

50) Vi­ri­lio, 31.

51) Wal­ter Be­nja­min, Char­les Ba­u­de­la­i­re: a lyric po­et in the era of high ca­pi­ta­lism, trans. Ha­rry Zohn (Lon­don: Ver­so, 1983), p.171.

52) Hol­li­er, xxi.

53) The Marx-En­gels re­a­der (2nd Ed.), ed. Ro­bert C.Tuc­ker, (New York & Lo, 1978).

54) Buck-Morss, Di­a­lec­tics of se­e­ing, 118-120.

55) Be­nja­min, “Pro­gram”, 32.

56) ci­ted in Hol­li­er, Col­le­ge of So­ci­o­logy, 302-303.

57) Be­nja­min, Il­lu­mi­na­ti­ons, 262.

58) Be­nja­min, Il­lu­mi­na­ti­ons, 254 59) Mi­ri­am Han­sen, “Early ci­ne­ma, la­te ci­ne­ma: tran­sfor­ma­ti­ons of the pu­blic sphe­re” in Vi­e­wing po­si­ti­ons; ways of se­e­ing film, ed. Lin­da Wil­li­ams (New Brun­swick, New Jer­sey: Rut­gers Uni­ver­sity Press, 1994), 135.

60) Fre­de­ric Ja­me­son, “Post­mo­der­nism and con­su­mer so­ci­ety”, in The an­ti-aest­he­tic, 116 61) Wal­ter Be­nja­min, Un­der­stan­ding Brecht, trans. An­na Bo­stock (Lon­don: Ver­so, 1973), 120.

Iz­vor:

Scre­e­ning the Past, Is­sue 4, 1998, http://www.la­tro­be.edu.au/scre­e­ningthe­past/fir­stre­le­a­se/fir998/AM­fr4e.htm.

89

Radikalnimediji Radio Alisa emituje: muziku, vesti, bašte u cvetu, besmislene razgovore, pronalaske, otkrića, recepte, horoskope, čarobne ljubavne napitke, poruke, masaže i laži.

90

Radikalnimediji Kris Eton / Pristup alternativnim medijima: teorija i metoda

91

Kris Eton / pre­vod: Iva­na Ko­mlen­ski

Pristup alternativnim medijima: teorija i metoda

U

ovoj ras­pra­vi pred­lo­ži­ću te­o­ri­ju al­ter­na­tiv­nih i ra­ di­kal­nih me­di­ja ko­ja ni­je ogra­ni­če­na sa­mo na po­li­ tič­ke i “ot­po­ra­ške” me­di­je, već se mo­že pri­me­nji­va­ti u ob­ja­šnje­nju no­vi­jih kul­tu­ral­nih i me­dij­skih for­mi po­put auto­nom­nih me­dij­skih pro­iz­vo­da (zi­no­va) ili hi­brid­nih for­mi elek­tron­ske ko­mu­ni­ka­ci­je. Te­o­ri­ja je u prin­ci­pu za­ sno­va­na na te­o­rij­skim na­cr­ti­ma Do­uv­nin­ga (Dow­ning) (1984), Di­kin­so­na (Dic­kin­son, 1997) i Dun­kom­bea (Dun­ com­be, 1997) s tim da sam pro­ši­rio nji­ho­ve te­o­rij­ske po­stav­ke ka ob­ja­šnje­nju tran­sfor­ma­ci­ja­kog po­ten­ci­ja­la me­di­ja kao re­flek­siv­nih in­stru­men­ta ko­mu­ni­ka­cij­ske prak­se u dru­štve­nim mre­ža­ma. Da­kle, mo­ja te­or­ i­ja se fo­ku­si­ra na dru­štve­ne pro­ce­se i od­no­se.

92

Te­ma al­ter­na­tiv­nih i ra­di­kal­nih me­di­ja se je­dva po­ja­vlju­je u do­mi­nant­nim tra­di­ci­o­nal­nim is­tra­ži­va­nji­ ma me­di­ja. Ovo je iz­ne­na­đu­ju­će, s ob­zi­rom da bi ne­ke dru­štve­ne te­o­ri­je mo­ra­le ima­ti in­te­re­so­va­nja za njih.

Kla­sič­na mark­si­stič­ka ana­li­za me­di­ja sa­dr­ži u se­bi se­ me ovog in­te­re­sa, po to­me al­ter­na­tiv­ni me­di­ji mo­gu bi­ti tu­ma­če­ni kao ra­di­kal­na nad­grad­nja an­ti­ka­pi­ta­li­ stič­kih pro­duk­ci­o­nih od­no­sa, če­sto po­ve­zi­va­ni sa pro­ jek­ti­ma ide­ol­o­ške kri­ti­ke i ko­re­ni­tog ras­ki­da sa tra­di­ci­ jom. Gram­ši­jev po­jam kon­tra-he­ge­mo­ni­je oči­ta­va se kroz niz ra­di­kal­no me­dij­skih pro­je­ka­ta, ne sa­mo na oče­ki­va­nim me­sti­ma kao što su rad­nič­ka štam­pa (Al­ len, 1985 i Sparks, 1985) ili ra­di­kal­ne so­ci­ja­li­stič­ke pu­ bli­ka­ci­je (Dow­ning,1984). Po­ku­ša­ji da se te­o­re­ti­zu­ju i raz­vi­ju kon­cep­tu­al­ni okvi­ri za ra­di­kal­ne i al­ter­na­tiv­ne me­di­je su još re­đi. Re­klo bi se da je Frank­furt­ska ško­la po­dr­ža­va­la ide­ju al­ter­na­tiv­ne štam­pe su­de­ći po oštrom Ador­no­vom su­du da je naj­bo­lja bor­ba se kul­tur­nom in­ du­stri­jom kroz “po­li­ti­ku dis­tan­ci­ra­nja od tra­di­ci­nal­nih me­di­ja ko­ji su to­li­ko kom­pro­mi­to­va­ni da ne mo­gu bi­ti ko­ri­šte­ni od stra­ne opo­zi­ci­o­nih dru­štve­nih si­la” (ci­ti­ra­ no kod Ben­nett, 1982: 46).

Ador­no je ša­pi­ro­graf sma­trao za “jed­no ne­na­me­ tlji­vo sred­stvo pro­pa­gan­de ko­je bi tre­ba­lo su­prot­sta­vi­ti bur­žo­a­ski kon­ci­pi­ra­noj štam­par­skoj ma­ši­ni”. (ibid.)

En­zen­sber­ger (1976) je pred­lo­žio po­li­tič­ki eman­ci­pa­tor­nu upo­tre­bu me­di­ja ko­ju bi ka­rak­te­ri­sa­la: 1) in­ter­ak­ci­ja iz­me­đu pu­bli­ke i kre­a­to­ra; 2) ko­lek­tiv­na pro­duk­ci­ja; 3) bri­ga o sva­ko­dnev­nim po­tre­ba­ma lju­di.

De­nis Mek Ku­eil (De­nis McQu­a­il) je ovo sta­no­vi­šte okarak­ te­ri­sao kao eks­trem­no li­be­ral-plu­ra­li­stič­ki mo­del, uz sum­nju da je ta­kav mo­del po­go­dan za ra­di­kal­nu re­kon­cep­tu­al­i­za­ci­ju: Sa­da go­vo­ri­mo o ver­zi­ji ko­mu­ni­ka­ci­nih od­no­sa ko­ji idu ko­rak da­lje od do­me­na do­mi­nant­nih me­di­ja, u toj ver­zi­ji lju­di pre­te­žno ko­ri­ste me­di­je ma­log do­me­ta, dok se ve­li­ke me­dij­ske in­sti­tu­ci­je ne­di­fi­e­ren­ci­ra­nih sa­dr­ža­ja ne ko­ri­ste.

(McQu­a­il, 1987: 88) Do­met, broj i ra­zno­li­kost al­ter­na­tiv­nih me­di­ja u svim ob­li­ci­ ma (štam­pa­nom i elek­tron­skom) i per­spek­ti­ve (per­so­nal­ni zi­no­ vi, rad­nič­ke no­vi­ne ve­li­kog ti­ra­ža, no­vi­ne ra­di­kal­nih za­jed­ni­ca, ča­so­pi­si o sek­su­al­nim po­li­ti­kama, anar­hi­stič­ke sa­mi­zdat bro­šu­ re) pred­la­žu raz­vi­ja­nje te­o­ri­je li­be­ral­nog plu­ra­li­zma do kraj­njih gra­ni­ca. Mo­del me­di­ja gde “lju­di pre­te­žno ko­ri­ste me­di­je ma­log do­me­ta” ne mo­ra bi­ti pro­dukt ide­a­li­zma ni­ti iza­zva­ti uru­ša­va­ nje me­di­ja ve­li­kog do­me­ta ali po­ne­kad mo­že­mo na­i­ći na obla­sti u ko­ji­ma pre­o­vla­da­va­ju me­di­ji ma­log do­me­ta. U do­pu­nje­nom iz­da­nju (Mc Qu­a­il, 1987) pro­na­la­zi­mo mo­del ‘de­mo­krat­skog uče­sni­ka’ (po­no­vo ba­zi­ran na En­zen­sber­ge­ru), ko­ji se za­sni­va na upo­tre­bi ko­mu­ni­ka­cij­skih me­di­ja “za in­ter­ak­ci­ju i ko­mu­ni­ ka­ci­ju u okru­že­nju ma­lih za­jed­ni­ca, in­te­re­snih i sub­kul­tur­nih gru­pa” ko­ja fa­vo­ri­zu­je “ho­ri­zon­tal­ne obra­sce in­ter­ak­ci­je”, gde su “uče­stvo­va­nje i in­ter­ak­ci­ja naj­va­žni­ji (Mc Qu­a­il, 1994: 132).

Ova te­o­ri­ja, sa­mo po­vr­šno ocr­ta­na, nig­de (čak ni kod En­zen­sber­ ge­ra), ni­je u pot­pu­no­sti raz­vi­je­na. Mek Ku­eil (1987) nas ta­ko­đe upo­zo­ra­va da je mo­žda ko­ri­sni­je pro­na­ći te­or­ ij­sku vred­nost za al­ter­na­tiv­ne i ra­di­kal­ne me­di­je, ne iz po­sto­je­ćih iz­vo­ra do­mi­nant­ nih me­di­ja, već iz me­di­ja ko­ji su u opo­zi­ci­ji sa do­mi­nant­nim me­ di­ji­ma. Pred­la­ži­ću te­o­ri­ju al­ter­na­tiv­nih i ra­di­kal­nih me­di­ja ko­ji pro­is­ti­ču iz ovih iz­vo­ra. Te­o­ri­ja ne­će bi­ti ogra­ni­če­na strikt­no na po­li­tič­ke i “ot­po­ra­ške”me­di­je, na­me­ra nam je da raz­vi­je­mo mo­del ko­ji će bi­ti upo­tre­bljiv u ana­li­zi me­di­ja okre­nu­tih umet­ no­sti i knji­žev­no­sti (vi­deo, mu­zi­ka, mejl art, kre­a­tiv­no pi­sa­nje), kao i no­vi­jim kul­tur­nim for­ma­ma po­put zi­no­va i hi­brid­nim for­ ma­ma elek­tron­ske ko­mu­nu­ni­ka­ci­je. Čak i unu­tar po­je­di­nač­ne obla­sti al­ter­na­tiv­nih me­di­ja po­sto­ji mno­go raz­li­či­to­sti u sti­lo­vi­ ma i per­spek­ti­va­ma.

Ovu me­dij­sku pro­duk­ci­ju mo­že­mo fu­ko­ov­ski tu­ma­či­ti kao “po­bu­nu pot­či­nje­nog zna­nja” (Fo­u­ca­ult, 1980: 81). Op­seg gla­so­va ko­ji mo­gu da go­vo­re di­rekt­no o ovom “pod­či­nje­nom

zna­nju” se pri­bli­ža­va si­tu­a­ci­ji ka­da je “onaj dru­gi” u si­tu­a­ci­ji da pred­sta­vi se­be, gde su po Spi­va­ko­voj ana­li­zi (1988) “pri­rod­ni in­for­ma­to­ri” spo­sob­ni da sa­mi go­vo­re vla­sti­tim “ne­svo­di­vo ra­ zno­li­kim” gla­so­vi­ma.

Pre­ma to­me, al­ter­na­tiv­ni i ra­di­kal­ni me­di­ji se mo­gu raz­u­ me­ti kao “ra­zno­gla­sni tek­sto­vi” (Buc­king­ham i Sef­ton-Green, ci­ti­ra­no u Ga­un­tlett-u, 1996: 91 ski­ci­ra­no ta­ko­đe u poj­mu di­ja­ lo­gi­zma kod Mi­haj­la Bah­ti­na) ko­ji da­ju pun, ra­zno­gla­san iz­raz sve­mu Dru­gom. Mo­del ko­ji je ov­de pre­zen­to­van ide da­lje od tek­stu­al­nog, pa ipak pro­na­la­zi raz­li­či­tost, eks­pe­ri­men­tal­nost i tran­sfor­ma­ci­ju u prin­ci­pi­ma or­ga­ni­zo­va­no­sti, pro­duk­ci­je i dru­ štve­nih od­no­sa unu­tar i iz­van ovih me­di­ja, sma­tra­ju­ći da su sred­ stva ko­mu­ni­ka­ci­je dru­štve­ni i ma­te­ri­jal­ni pro­iz­ve­di (Wil­li­ams, 1980). Ovo se pri­bli­ža­va Raymond Wil­li­am­so­vom ra­ni­jem poj­ mu de­mo­krat­ske ko­mu­ni­ka­ci­je: [gde] svi iz­vo­ri ima­ju pri­stup za­jed­nič­kim ka­na­li­ma ....[i gde oni ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni mo­gu] da ko­mu­ni­ci­ra­ju, da po­stig­nu ....ak­tiv­nu re­cep­ci­ju i sna­žan od­go­vor.

(Wil­li­ams, 1963: 304) U svo­joj stu­di­ji o zi­no­vi­ma u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­ va­ma, Dun­com­be (1997: 15) go­vo­ri o svo­jim po­ku­ša­ji­ma da “di­ sci­pli­nu­je ne­di­sci­pli­no­va­ne su­bjek­te”. Is­ku­ša­va­nje ko­li­ko iz­vo­ra je­dan te­o­rij­ski mo­del mo­že da “sa­dr­ži”bi­će, uz is­pi­ti­va­nje nje­go­ ve eks­pla­na­tor­ne mo­ći, do­dat­na pro­ve­ra. U prin­ci­pu ću se dr­ža­ti te­o­ret­skih ‘ski­ca’ pred­sta­vlje­nih u tri po­me­nu­te ključ­ne stu­di­je: po­li­tič­ko ra­di­kal­ni me­di­ji u Ame­ri­ci i Evro­pi se­dam­de­se­tih i ra­ nih osam­de­se­tih go­di­na (Dow­ning, 1984); stu­di­ja o Bri­tan­skim “kul­tur­nim al­ter­na­ti­va­ma” (Dic­kin­son, 1977); i Dun­com­be­ov­ a (1997) stu­di­ja o ame­rič­kim zi­no­vi­ma. Po­ku­ša­ću ta­ko­đe da pro­ na­đem pred­no­sti ne­kih aspe­ka­ta kul­tu­ral­ne te­or­ i­je. (Bo­ur­di­eu, 1984, 1993 and 1997).

P

De­fi­ni­sa­ti ‘al­ter­na­tiv­no’ i ‘ra­di­kal­no’

ri­vid­na neo­d­re­đe­nost u de­fi­ni­sa­nju ter­mi­na u ovoj obla­sti na­ve­la je ne­ke kri­ti­ča­re da tvr­de ka­ko ne po­sto­ji sa­dr­žaj­na de­fi­ni­ci­ja ter­mi­na “al­ter­na­tiv­ni me­di­ji” (Abel, 1997). Dok ter­ min “ra­di­kal­no” ohra­bru­je de­fi­ni­ci­ju ko­ja se pr­ven­stve­no ti­če dru­šve­nih (če­sto re­vo­lu­ci­o­nar­nih) pro­me­na (ta­ko­đe i “ra­di­kal­ nih” u spe­ci­fič­nom pe­ri­o­du En­gle­ske isto­ri­je), “al­ter­na­tiv­no” nu­di mno­go slo­bod­ni­ja od­re­đe­na. Obi­ča­ji i prak­sa unu­tar al­ter­ na­tiv­nih me­di­ja u pro­te­kloj de­ce­ni­ji iz­gle­da da su se sme­sti­li u ‘al­ter­na­tiv­nom’ kao od­go­va­ra­ju­ćem ter­mi­nu. Kao krov­ni ter­min, nje­go­va sna­ga le­ži u to­me da mo­že ob­u­hva­ti­ti mno­go vi­še ne­go ra­di­kal­ni, ili što od­red­ni­ca “pu­bli­ka­ci­ja dru­štve­ne pro­me­ne” mo­ že. On se ta­ko­đe, mo­že od­no­si­ti i na ča­so­pi­se o al­ter­na­tiv­nom na­či­nu ži­vlje­nja, iz­u­zet­no ra­zno­vr­sne ti­po­ve zi­no­va i ni­sko­ti­ra­

žna iz­da­nja po­e­zi­je i pro­ze. Ako bi­smo po­sta­vi­li “al­ter­na­tiv­no” kao ana­li­tič­ki ter­min mo­gli bi­smo pri­uš­ ti­ti se­bi vi­še spe­ci­fič­no­sti od pu­ke od­red­be ‘ne-tra­di­ci­on ­ al­nih’. Ne­ki ko­men­ta­to­ri iz­gle­da br­ka­ju ova dva ter­mi­na.

Sma­tram vred­nim da ov­de raz­mo­tri­mo ne­ke de­ta­lje kon­ ku­rent­skih de­fi­ni­ci­ja al­ter­na­tiv­nih me­di­ja. U ono­me što sle­di, ras­pra­vlja­ću o to­me ka­ko su naj­zna­čaj­ni­ji ar­gu­men­ti iz­ne­še­ni od stra­ne su­par­ni­ka u di­sku­si­ji o al­ter­na­tiv­nim me­di­ji­ma ne­a­ de­kvat­ni po­što ni jed­ni ne nu­de pre­ci­zno raz­u­me­va­nje ovog fe­no­me­na. Ume­sto njih, pred­la­žem mo­del ob­ja­šnje­nja al­ter­na­ tiv­nih me­di­ja ko­ji se ba­vi or­ga­ni­za­ci­jom unu­tar so­ci­o­kul­tu­ro­ lo­škog kon­cep­ta u is­toj me­ri kao i njho­vim sa­dr­ža­jem. Po­če­ću ipak sa sa­dr­ža­jem.

Mno­ge stu­di­je po­ka­zu­ju ka­ko ma­sov­ni me­di­ji pred­sta­vlja­ju spe­ci­fič­ne so­ci­jal­ne gru­pe na na­čin ko­ji su­ge­ri­še da su te gru­pe kriv­ci za od­re­đe­na eko­nom­ska ili so­ci­jal­na sta­nja ili da ima­ju eks­ trem­ne po­li­tič­ke ili kul­tu­ro­lo­ške po­gle­de. Ta­kve gru­pe obič­no ne­ma­ju moć­nu i uti­caj­nu eli­tu ko­ja ru­tin­ski ima pri­stup ma­sov­ nim me­di­ji­ma. U kon­tra­stu sa tim osta­le gru­pe su mar­gi­na­li­zo­ va­ne i one­mo­ća­ne tret­ma­nom u me­di­ji­ma, tret­ma­nom pro­tiv ko­ga uglav­nom ne mo­gu da re­a­gu­ju. Me­dij­ska Gru­pa na Uni­ver­ zi­te­tu u Gla­zgo­vu (1976. i 1982. go­di­ne, na pri­mer) po­ka­za­la je ka­ko su sin­di­ka­ti rad­ni­ka, štraj­ka­či i sli­ka in­du­strij­skih od­no­sa por­tre­ti­sa­ni u ve­li­koj me­ri iz po­lo­ža­ja moć­nih po­li­ti­ča­ra, vla­sni­ ka kom­pa­ni­ja i nji­ho­vih me­na­dže­ra. Rad­ni­ci i nji­ho­vi za­stup­ni­ci su u naj­bo­ljem slu­ča­ju pri­ka­za­ni kao iri­tant­ni a u naj­go­rem slu­ ča­ju kao sa­bo­te­ri ko­ji se po­na­ša­ju mi­mo okvi­ra lo­gi­ke zdra­vog ra­zu­ma. Dej­vid Mi­le­ro­va (1994) stu­di­ja do­mint­nog iz­ve­šta­va­nja o Se­ver­noj Ir­skoj, Tod Gi­tli­no­va (1980) is­pi­ti­va­nja ka­rak­te­ri­sti­ ka ame­rič­kih me­di­ja u to­ku ka­rak­te­ri­za­ci­je No­ve le­vi­ce še­zde­se­ tih go­di­na, Mar­ge­rit Dž. Mo­ri­co­va (1992) stu­di­ja pred­sta­vlja­nja ho­mo­sek­su­a­la­ca i le­zbej­ki u ame­rič­kim me­di­ji­ma, sve uka­zu­ju na iz­u­zet­no se­lek­tiv­no iz­ve­šta­va­nje pu­no pred­ra­su­da. Ov­de sam ma­nje za­in­te­re­so­van za ot­kri­va­nje raz­lo­ga so­ci­jal­ne kon­struk­ci­je ve­sti u ma­sov­nim me­di­ji­ma (ba­zi­ra­ne na kom­plek­sno­sti ri­tu­a­la i ru­ti­na no­vi­nar­skih re­dak­ci­ja, uslo­va pro­duk­ci­je, ide­ji pro­fe­si­on ­ a­ li­zma i objek­tiv­no­sti, uve­žba­nih stan­dar­da pi­sa­nja i ure­đi­va­nja, slu­čaj­nih in­ci­de­na­ta i sreć­nih okol­no­sti), pre bih na­gla­sio od­go­ vo­re al­ter­na­tiv­ne štam­pe na ta­kve kon­struk­ci­je de­mon­stri­ra­ne ne sa­mo kri­ti­kom ma­sov­nih me­di­ja već kon­struk­ci­jom sop­stve­ nih ve­sti ba­zi­ra­nih na al­ter­na­tiv­nim vred­no­sti­ma i na­či­ni­ma sa­ ku­plja­nja i pri­stu­pa ve­sti­ma. Ukrat­ko, ove vred­no­sti pro­is­ti­ču iz že­lje da se pri­če in­ter­pre­ti­ra­ju na dru­ga­či­ji na­čin kao i da se pred­sta­ve pri­če ko­je se ina­če ne sma­tra­ju ve­sti­ma, – na taj na­čin su­prot­sta­vlju­ći se do­mi­nat­nom ‘hi­je­rar­hij­skom pri­stu­pu’ (Me­dij­ ska Gru­pa Uni­ver­zi­te­ta u Gla­zgo­vu, 1976: 245) ko­ji je za­stu­pljen u me­di­ji­ma. Eli­ta eks­pe­ra­ta i uče­nih uvek te­ži da obez­be­di lak­ši

93

94

pri­stup vla­sti­tim ide­ja­ma za raz­li­ku od di­si­de­na­ta, ne­pri­la­go­đe­ nih, ma­njin­skih gru­pe pa čak “obič­nih lju­di” ko­ji su li­še­ni ta­kve mo­guć­no­sti. Moć­ne gru­pe i in­di­vi­due ima­ju pri­vi­le­go­van i lak pri­stup sa­mim ve­sti­ma, kao i na­či­nu i sred­stvi­ma me­dij­ske pro­ duk­ci­je. (Me­dij­ska Gru­pa Uni­ver­zi­te­ta u Gla­zgo­vu, 1980: 114).

Cilj onog de­la al­ter­na­tiv­nih me­di­ja za­in­te­re­so­va­nog za ve­sti osta­ je jed­no­sta­van: obez­be­di­ti ovoj mar­gi­na­li­zo­va­noj gru­pi lju­di pri­ stup me­di­ji­ma pod uslo­vi­ma ko­je ima pri­vi­le­go­va­na gru­pa. Ovo zna­či raz­vi­ja­nje me­di­ja ko­ji će ohra­bri­ti i nor­ma­li­zo­va­ti ta­kav pri­stup u ko­me će rad­ni­ci, sek­su­al­ne ma­nji­ne, rad­nič­ki sin­di­ka­ ti, pro­test­ne gru­pe – lju­di ni­žeg so­ci­jal­nog sta­tu­sa u od­no­su na eli­te vla­sni­ka, me­na­dže­ra, i teh­no pro­fe­si­on ­ a­la­ca – mo­ći pra­vi­ ti sop­stve­ne ve­sti bi­lo da se po­ja­vlju­ju u nji­ma kao glav­ni ak­te­ri ili pra­ve­ći ve­sti ko­je opi­su­ju nji­ho­vu si­tu­a­ci­ju.

Džon Fi­ske (1992d) je is­ta­kao raz­li­ke iz­me­đu tra­di­ci­o­nal­nih i al­ter­na­tiv­nih me­di­ja. One se sa­sto­je u ra­zli­ci u oda­bi­ru ve­sti, na­či­nu na ko­ji je iz­vr­šen oda­bir, po­seb­no na­či­nu na ko­ji al­ter­na­ tiv­ni me­di­ji po­li­ti­zu­ju “me­dij­sku cen­zu­ru do­ga­đa­ja” (ma­da je Fi­ ske ozbilj­no skep­ti­čan po pi­ta­nju od­no­sa al­ter­na­tiv­ne štam­pe pre­ma sva­ko­dnev­nim bri­ga­ma obič­nih lju­di). Ovo osta­je stal­ni pro­blem: de­fi­ni­sa­ti ka­ko i ko­li­ko al­ter­na­tiv­ni me­di­ji sa­gle­da­va­ju pri­stup svom vla­sti­tom sa­dr­ža­ju.

Ame­rič­ka gru­pa Pro­ject Cen­so­red iz­da­je go­di­šnjak ko­ji u se­bi sa­dr­ži ame­rič­ke “top cen­zu­ri­sa­ne pri­če”. Od 25 pri­ča ko­je su pred­sta­vlje­ne kao “ve­sti ko­je ni­su na­pra­vi­le vest” u svom iz­ da­nju iz 1999. sa­mo 4 pri­če su bi­le pro­dukt ame­rič­kih ma­tič­nih me­di­ja. Od svog osni­va­nja 1976. go­di­ne Pro­ject Cen­so­red je upor­no do­ka­zi­vao te­zu da su al­ter­na­tiv­ni me­di­ji me­sto za pri­če ko­je se iz bi­lo kog raz­lo­ga (sa­vet vla­de, ko­mer­ci­jal­ni pri­ti­sak od stra­ne ogla­ši­va­ča, uro­đe­ni kon­zer­va­ti­zam u na­či­nu iz­ve­šta­va­nja, pri­o­ri­te­ti ve­sti) ne po­ja­vlju­ju u tra­di­ci­on ­ al­nim me­di­ji­ma. Iako ova­kav pro­je­kat ne po­sto­ji u Bri­ta­ni­ji, i u njoj je mo­gu­će pro­na­ ći slič­ne pri­me­re. Na pri­mer, Lob­ster (Ja­stog) bri­tan­ski žur­nal o pa­ra­po­li­ti­ci, bio je pr­vi ko­ji je iz­neo pri­ču o Ko­lin Vo­le­su i “Ope­ ra­ci­ji Pa­kle­na Po­mo­ran­dža”, za­ve­ri MI-5 u ci­lju de­sta­bi­li­za­ci­je Vil­so­no­ve vla­de. Mno­go pre ne­go što su The Sun­day Ti­mes i Na­tu­re po­če­li da tru­be o ovoj te­mi, po­vre­me­no is­tra­ži­vač­ki, al­ ter­na­tiv­ni ma­ga­zin Open Eye je ob­ja­vio pri­ču o do­bro po­zna­toj te­mi zva­noj Pi­ter Du­e­zberg ras­pra­va o SI­DI ko­ja ta­ko­đe sa­dr­ži uput­stva gde pro­na­ći “ne­kon­ven­ci­o­nal­na sta­no­vi­šta” po pi­ta­nju SI­DE. No­vo­sti u ve­zi sa ne­kim bri­tan­skim te­ma­ma se mo­gu na­ ći sa­mo u ino­stran­stvu. Ame­rič­ki Co­vert Ac­tion Qu­ar­terly je ob­ ja­vio op­šir­nu pri­ču o Bri­tan­skoj voj­noj tak­ti­ci u ko­joj op­tu­žu­je re­pu­bli­kan­ske ti­nej­dže­re iz Se­ver­ne Ir­ske za uz­ne­mi­ra­va­nje pa čak i za ubi­stvo. U me­dij­skoj kul­tu­ri ko­ja je iz­gle­da sve ma­nje i ma­nje za­in­te­re­so­va­na za po­drob­no is­tra­ži­vač­ko iz­ve­šta­va­nje, al­ ter­na­tiv­ni me­di­ji pru­ža­ju in­for­ma­ci­ju i in­ter­pre­ta­ci­ju sve­ta ko­ju

ina­če ne bi­smo mo­gli vi­de­ti ni­ti na­ći na ne­kom dru­gom me­stu.

Al­ter­na­tiv­ne pu­bli­ka­ci­je su u su­šti­ni za­in­te­re­so­va­ni­je za slo­bod­ ne ide­je ne­go za pro­fit.

Dve ame­rič­ke stu­di­je po­ka­zu­ju zna­čaj al­ter­na­tiv­nih me­di­ ja ka­ko za ra­di­kal­ni ta­ko i ne­kon­ven­ci­o­nal­ni sa­dr­žaj. Pa­tri­cia Glas Šu­man (1982) tvr­di da je “al­ter­na­tiv­na štam­pa – u kom god for­ma­tu bi­la – naš mo­der­ni pan­fle­ti­sta”. Al­ter­na­tiv­ni me­di­ ji ko­ri­ste me­tod pro­duk­ci­je i di­stri­bu­ci­je ko­ji je sro­dan sa ak­ti­vi­ stič­koj fi­lo­so­fi­ji kre­i­ra­nja “in­for­ma­ci­ja zbog ak­ci­je” – bla­go­vre­ me­no i br­zo. Kao ta­kvi, al­ter­na­tiv­ni me­di­ji se mo­gu ba­vi­ti pi­ta­ nji­ma ko­ja su ak­tu­el­na. U sa­moj pri­ro­di ovih me­di­ja su ova­kva ak­tu­el­na pi­ta­nja, po­go­to­vo je u pri­ro­di ak­ti­vi­zma da od­go­va­ra na so­ci­jal­na pi­ta­nja čim se ona po­ja­ve. Šu­man ob­ja­šnja­va ka­ko je si­lo­va­nje kao so­ci­jal­ni pro­blem pr­vo de­fi­ni­sa­no od stra­ne al­ ter­na­tiv­nih me­di­ja kao “sek­su­al­ni zlo­čin” – či­ta­vih go­di­nu da­ na pre ne­go što ga je New York Ti­mes iden­ti­fi­ko­vao kao ta­kav, a če­ti­ri go­di­ne pre ne­go što su se vo­de­ći iz­da­va­či knji­ga uop­šte do­ta­kli ove te­me.

U jed­nom dru­gom ese­ju Te­ri A. Ke­te­rung (1982) is­tra­žu­je pro­blem si­lo­va­nja de­talj­ni­je po­re­de­ći re­por­ta­že o nje­mu u ame­ rič­kim al­ter­na­tiv­nim i tra­di­ci­on­lnim me­di­ji­ma sa slič­nim stu­di­ ja­ma ko­je su is­tra­ži­va­le Iran­sku re­vo­lu­ci­ju se­dam­de­se­tih go­di­ na. Ona pre­zen­tu­je do­ka­ze ko­ji po­tvr­đu­ju te­zu da je al­ter­na­tiv­na štam­pa u sta­nju da po­ka­že “za­vi­snost iz­vo­ra in­for­ma­ci­ja”.(str.7).

Pre­ma to­me i moj rad (na pri­mer At­ton, 1996a, Ch. 3) pred­sta­ vlja da­lje po­tvr­du tih te­za iz bri­tan­ske per­spek­ti­ve.

Ta­kvi ar­gu­men­ti po­dr­ža­va­ju dru­gi i tre­ći ele­me­nat de­fi­ni­ ci­je al­ter­na­tiv­ne štam­pe, ko­je je pred­lo­ži­la Kra­ljev­ska ko­mi­si­ja za štam­pu. (1977): 1. al­ter­na­tiv­na iz­da­nja se ba­ve mi­šlje­njem ma­log de­la ma­ nji­na, 2. is­ka­zu­ju sta­vo­ve “ko­ji su u su­ko­bu sa ši­ro­ko ras­pro­stra­ nje­nim uve­re­nji­ma” 3. “za­stu­pa­ju sta­vo­ve ili po­gle­de u ve­zi sa te­ma­ma ko­ji­ma ni­je da­ta pa­žnja u pu­bli­ka­ci­ja­ma ko­je su do­stup­ne ši­ro­ kom audi­to­ri­ju­mu.”

Ko­mi­si­ja je na­sta­vi­la da na­gla­ša­va po­ten­ci­jal­ne vred­no­sti “ra­zno­vr­sno­sti al­ter­na­tiv­nih iz­da­nja ko­je uka­zu­ju na za­do­volj­ stvo zbog ne­do­volj­no raz­vi­je­ne ra­zno­li­ko­sti me­di­ja, kao i na ne­ volj­ko­sti ili ne­spo­sob­no­sti de­la ve­ćin­skih pu­bli­ka­ci­ja da obez­be­ de pro­stor za mi­šlje­nje ma­nji­na.” (1977: 40). Ko­mi­si­ja je ta­ko­đe pre­po­zna­la mar­gi­nal­nost mno­gih od ovih iz­da­nja, ma­li broj od­ štam­pa­nih pri­me­ra­ka i istin­sku ne­vi­dlji­vost na tr­ži­štu. Ve­ći deo ovih pro­ce­na je isti­nit. Ipak, pr­vi deo ove de­fi­ni­ci­je je spo­ran: ve­li­či­na ma­njin­ske pu­bli­ke je di­sku­ta­bi­lan (al­ter­na­tiv­ni me­di­ji su iz­da­va­li i na­sta­vlja­ju da iz­da­ju za ne­ke ve­li­ke ma­njin­ske za­jed­

ni­ce: ta­kva je na pri­mer za­jed­ni­ca ho­mo­sek­su­a­la­ca i le­zbej­ki).

Ka­da se na pri­mer uzmu u ob­zir ve­li­ki pro­test­ni po­kre­ti ve­om ­ a je di­sku­ta­bil­no da li su sta­vo­vi ko­je pro­pa­gi­ra­ju al­ter­na­tiv­ni me­ di­ji u stva­ri ‘ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­ni’. Slič­no to­me, Džon Fi­ske­o­va (1992a) pret­po­stav­ka da ve­ći­na al­ter­na­tiv­nih me­di­ja ‘cir­ku­li­še me­đu de­lom obra­zo­va­ne sred­nje kla­se u is­toj me­ri kao ofi­ci­jel­ne ve­sti’ (p. 47). U sve­tlu pret­po­stav­ki o pro­duk­ci­ji sa­vre­me­nih al­ ter­na­tiv­nih ve­sti (na pri­mer, Dic­kin­son, 1997) Ma­njin­ska No­vin­ ska Gru­pa, 1980a; (Whi­ta­ker, 1981), nje­go­ve da­lje pret­po­stav­ke su da ovo pred­sta­vlja ‘bor­bu iz­me­đu cen­tra­li­stič­ki­je i mar­gi­na­li­ zo­va­ni­je oda­no­sti unu­tar blo­ko­va si­la, pre ne­go bor­bu iz­me­đu blo­kov­skih si­la i lju­di ‘. Ova pret­po­stav­ka je ma­nje po­uz­ da­na.

Za­is­ ta, ovo­me bi se su­prot­sta­vi­li oni ko­ji sma­tra­ju da je cilj iz­da­ va­nja al­ter­na­tiv­nih no­vi­na ovla­da­va­nje vla­sti­tim ži­vo­tom, po­što se iz­ra­zi­to ose­ća­ju van sva­kog blo­ka.

Ured­ni­ci Al­ter­na­ti­ves in Print, glav­nog bi­bli­og­ raf­skog de­ la u ovom do­me­nu da­nas, pred­sta­vlja­ju tri pri­vid­no jed­no­stav­ na kri­te­ri­ju­ma na­spram ko­jih bi is­ku­ša­va­li iz­da­va­če ko­ji se po­ ja­vlju­ju na nji­ho­vim stra­ni­ca­ma. Sma­tra­ju da bi se iz­da­vač mo­ gao sma­tra­ti al­ter­na­tiv­cem ako bi is­pu­nja­vao bar jed­nu stav­ku od na­ve­de­nih: 1. iz­da­vač mo­ra da bu­de ne­ko­mer­ci­jal­na oso­ba po­ka­zu­ju­ći da je glav­na mo­ti­va­ci­ja iz­da­va­štva ‘osnov­na za­in­te­re­so­va­ nost za in­for­ma­ci­je a ne za pro­fit’.

2. su­šti­na nji­ho­vog iz­da­va­štva bi tre­ba­lo da se fo­ku­si­ra na ‘dru­štve­nu od­go­vor­nost ili kre­a­tiv­nost iz­ra­za ili če­sto na kom­bi­na­ci­ji oba’ 3. ko­nač­no, do­volj­no je da iz­da­vač se­be na­zo­ve al­ter­na­tiv­ nim iz­da­va­čem.

(Al­ter­na­ti­ve u štam­pi” 1980: vii) Ta­ko pri­vid­no jed­no­sta­van kri­te­ri­jum pred­sta­vlja pro­ble­ me. Dok je ne­ko­mer­ci­ja­li­zam do­volj­no re­dak u tra­di­ci­o­nal­nom iz­da­va­štvu ni­je da­ta ni­ka­kva in­di­ka­ci­ja ka­ko bi se mo­gla de­mon­ stri­ra­ti za­in­te­re­so­va­nost za no­ve ide­je. Ne­pro­fit­ni iz­da­va­či bi la­ ko mo­gli uklju­či­ti do­bro­tvor­ne ak­ci­je či­ji bi ci­lje­vi mo­gli uve­li­ko bi­ti u kon­flik­tu sa onim što na­ši auto­ri ima­ju na umu u dru­gom kri­te­ri­ju­mu. Sve dok ne pru­že pri­mer “dru­štve­ne od­go­vor­no­sti” auto­ri pi­šu iz per­spek­ti­ve u ko­joj oče­ku­je­mo tri is­tak­nu­te te­me: pro­mo­ci­ja odr­ži­ve eko­no­mi­je, te­ma lo­kal­nih za­jed­ni­ca i lo­kal­ ne de­mo­kra­ti­je, sve pred po­ve­ća­nom glo­ba­li­za­ci­jom i kon­cen­ tra­ci­jom ko­mer­ci­jal­ne i po­li­tič­ke mo­ći ko­je su cen­tar dr­žav­nih vla­da i udru­že­nih in­te­re­sa. Na ža­lost, do­da­tak ovom dru­gom kri­te­ri­ju­mu kre­a­tiv­nog iz­ra­ža­va­nja, ili če­sto, kom­bi­na­ci­ja oba, pro­ši­ru­je de­fi­ni­ci­ju al­ter­na­tiv­nih me­di­ja. Ona sa­dr­ži bi­lo ko­ji tip ar­ti­stič­ke pu­bli­ka­ci­je, za­tim ga oči­gled­no su­ža­va na ka­te­go­ ri­ju ko­ja je­dva uop­šte da se su­sre­će u ovom po­lju: kom­bi­na­ci­ja

kre­a­tiv­nog iz­ra­za i so­ci­jal­ne od­go­vor­no­sti. U mom pre­gle­du bri­ tan­ske i ame­rič­ke al­ter­na­tiv­ne štam­pe, bio sam u pri­li­ci da ot­kri­ jem mno­ge pri­me­re ove dve ka­te­go­ri­je, kao odvo­je­ne ali ni je­dan ko­ji ih je kom­bi­no­vao. Iako ra­zno­li­kost oso­bi­na, ti­pič­nih za zin mo­že kom­bi­no­va­ti obe ka­te­go­ri­je u jed­nom na­slo­vu, ne tre­ba re­ći da po­sto­ji ko­or­di­na­ci­ja me­đu nji­ma (At­ton, 1996a). Tre­ći kri­te­ri­jum ko­ji je ‘do­volj­no je da iz­da­vač se­be na­zo­ve al­ter­na­tiv­ nim iz­da­va­čem’ ne tre­ba ko­men­ta­ri­sa­ti. Otkad se zin uz­di­gao, osam­de­se­tih go­di­na, mno­gi tra­di­ci­o­nal­ni iz­da­va­či (uglav­nom no­vi­ne) su pro­ba­li da is­ko­ri­ste nje­go­vu pri­vlač­nost mla­dim či­ ta­oc­ i­ma, ko­ji ni­su pod uti­ca­jem tra­di­ci­o­nal­nih me­di­ja, ti­me što su iz­da­va­li su­ro­gat zi­no­ve. Ovaj po­sled­nji kri­te­ri­jum ne do­zvo­ lja­va ova­kve pre­va­re.

Ko­nač­no, ova tri kri­te­ri­ju­ma – a mo­ra­mo ima­ti na umu da bi tre­ba­la bi­ti odvo­je­na, od ko­jih pu­bli­ka­ci­ja tre­ba da za­do­ vo­lji bi­lo ko­ji pa da bu­de ‘al­ter­na­tiv­na’ – ni­su ni­šta pre­ci­zni­ja od mno­go jed­no­stav­ni­je ne­ga­tiv­ne de­fi­ni­ci­je. Ta de­fi­ni­ci­ja naj­ bo­lje je re­zi­mi­ra­na kod Ko­me­di­ja: to ni­je utvr­đen re­do­sled, to ni­je ka­pi­ta­listčki si­stem, to ni­je tra­di­ci­o­nal­no vi­đe­nje stva­ri, …ili to je jed­no­stav­no ne­kon­ven­ci­o­nal­ni na­čin de­lo­va­nja.’ (Co­ me­dia, 1984: 95).

Ova­kva ne­ja­sno­ća pri­ro­de i na­me­re, ne osta­vlja za­go­vor­ni­ci­ ma al­ter­na­tiv­nih me­di­ja mo­guć­nost da se su­prot­sta­ve kri­ti­ci­zmu ko­ji do­vo­di u pi­ta­nje nji­ho­vu auten­tič­nost. Ako čak ni­su spo­sob­ ni da de­fi­ni­šu šta ra­de, za­što bi se on­da tre­ti­ra­li kao spe­ci­jal­ni slu­ča­je­vi, ka­ko oni se­be ja­sno vi­de. Ric­hard Abel je po­le­mi­sao o to­me da sa ta­ko ne­ja­snim ci­lje­vi­ma po­put ovih ‘ono što nam osta­je je ta­ko ela­sti­čan ter­min, da je li­šen bi­lo ka­kvog istin­skog zna­ča­ja ‘ (Abel, 1997: 79). On tvdi da al­ter­na­tiv­ni me­di­ji ne uspe­ va­ju da po­nu­de bi­lo ka­kav ube­dljiv do­kaz je­din­stve­no­sti, u bi­lo ko­joj od tri obla­sti: na osno­vu sa­dr­ža­ja, po­bu­đi­va­nja so­ci­jal­nih pro­me­na, i na po­lju eko­nom­ske slo­bo­de. Kon­struk­tiv­na de­fi­ni­ ci­ja al­ter­na­tiv­nih me­di­ja mo­že po­če­ti sa od­re­đe­njem ra­di­kal­nog sa­dr­ža­ja, če­sto po­ve­zi­va­nog sa pro­mo­ci­jom so­ci­jal­nih pro­me­na.

Ne­ki bi mo­gli tvr­di­ti da je pri­su­stvo Čom­ski­je­vog ra­di­kal­nog po­ li­tič­kog pi­sa­nja u ne­kim Va­ter­sto­no­vim iz­da­nji­ma (ka­da su oni bi­li oslo­nje­ni na ma­le štam­pa­ri­je i anar­hi­stič­ke žur­na­le) do­ka­zu­je da nam jed­no­stav­no ni­su po­treb­ni al­ter­na­tiv­ni me­di­ji da bi­smo pre­ne­li ra­di­kal­ne ide­je. Ipak, osta­je mno­go pri­li­ka da ra­di­kal­ni sa­dr­žaj osta­ne iz­van tra­di­ci­o­nal­nih me­di­ja.

Bri­tan­ski i ame­rič­ki ma­sov­ni me­di­ji su kraj­nje ne­za­in­te­re­ so­va­ni za ra­di­kal­nu po­li­ti­ku anar­hi­zma (u svim nje­nim va­ri­jan­ta­ ma). Pri­su­stvo­va­li ste de­mo­ni­za­ci­ji ter­mi­na “anar­hi­sta” u pri­lo­zi­ ma tra­di­ci­o­nal­nih me­di­ja Pr­vog ma­ja 2000. go­di­ne u Lon­do­nu, za vre­me pro­te­sta ili u iz­ve­šta­va­nju o pro­šlo­go­di­šnjim pro­te­sti­ ma pro­tiv Svet­ske tr­go­vin­ske or­ga­ni­za­ci­je ko­ji su se odr­ža­li u Si­ je­tlu. Iz­jed­na­ča­va­nje anar­hi­zma sa raz­boj­ni­štvom (u naj­go­rim slu­ča­je­vi­ma sa te­ro­ri­zmom) je ne­pre­sta­no (At­ton, 1996b). Ve­li­ki

95

96

broj anar­hi­stič­kih žur­na­la, ma­ga­zi­na i saj­to­va pod­no­se iz­ve­šta­ je o ot­po­ru rad­nič­ke kla­se i bor­ba­ma pro­tiv glo­bal­nog ka­pi­ta­li­ zma. Ti iz­ve­šta­ji ve­o­ma lič­no i pri­stra­sno pri­ka­zu­ju pri­če pod bud­nim okom po­li­ci­je. Elek­tron­ska Ar­hi­va Spunk Press-a nu­di ret­ku me­ša­vi­nu po­pu­li­stič­ke re­to­ri­ke, ak­ti­vi­stič­kih in­for­ma­ci­ja i in­te­lek­tu­al­nih sa­dr­ža­ja.

Mo­že­mo iza­bra­ti ne­pri­hva­ta­nje nji­ho­vog vi­đe­nja ipak ono je do­stup­no sa­mo u ova­kvim ‘al­ter­na­tiv­nim’ pu­bli­ka­ci­ja­ma. I zar ni­je sa­dr­žaj sko­ro svih fud­bal­skih fan­zi­na do­ne­kle ra­di­ka­lan? Si­ gur­no su opo­zi­ci­on ­ i u mno­gim stva­ri­ma. U nji­ho­vom sa­dr­ža­ju je bes­kom­pro­mi­sna kri­ti­ka kor­po­ra­ti­vi­zma “kao i sva­ka dru­ga ko­ja se mo­že na­ći u anar­hi­stič­kim ča­so­pi­si­ma”. Je­dan uvod­nik Not the Vi­ew, fan­zi­nu na­vi­ja­ča Sel­ti­ka ovo do­volj­no ilu­stru­je: “Pro­blem je u to­me da ka­da klub vo­de fi­nan­sij­ski in­ve­sti­to­ri oni gle­da­ju­ći Sel­tik vi­de sa­mo go­mi­lu imo­vi­ne ko­ja pra­vi no­vac... Ka­ da mi, kao na­vi­ja­či gle­da­mo Sel­tik, vi­di­mo ne­što što je je­din­stve­ no i ča­rob­no.” Ko­li­ko god da je ide­a­li­zo­va­na po­sled­nja iz­ja­va (i ko­li­ko god je sva­dlji­vo re­ći ta­ko ne­što, ka­že na­vi­jač Ren­dže­ra), ko­ri­go­va­nje pred­hod­ne iz­ja­ve zah­te­va ra­di­ka­lan pro­gram dru­ štve­ne pro­me­ne. Not The Vi­ew mo­žda ne iz­no­si pe­to­go­di­šnji plan, ali sva­ka­ko kri­ti­ku­je uzro­ke obo­lje­nja. Ni­je iz­ne­na­đu­ju­će da je ko­ren mno­gih fud­bal­skih fan­zi­na za­pra­vo u pank fan­zi­ni­ ma ko­ji is­ka­zu­ju slič­ne opo­zi­ci­on ­ e sta­vo­ve. Ne­ki ured­ni­ci pank fan­zi­na su na­sta­vi­li da ure­đu­ju fut­bal­ske fan­zi­ne. Ovaj ar­gu­ment pre­po­zna­je slič­nost iz­me­đu ove dve gru­pe fan­zi­na ba­zi­ra­nu na nji­ho­vom od­re­đe­nju po me­stu kul­tu­ro­lo­ške bor­be. Not The Vi­ ew do­volj­no do­bro de­mon­stri­ra ka­ko po­pu­lar­na kul­tu­ra mo­že bi­ti po­li­ti­zo­va­na u prav­cu pro­gre­siv­ne dru­štve­ne pro­me­ne. Mo­ žda i ni­je su­vi­še ne­stvar­no vi­de­ti u fut­bal­skom fan­zi­nu na­čin kre­i­ra­nja vr­ste kon­tra-he­ge­mo­ni­stič­ke blo­kov­ske si­le o če­mu je go­vo­rio Stju­art Hal. Tim O’Sa­li­ven (1994) uvo­di po­jam ‘ra­di­kal­ne’ dru­štve­ne pro­me­ne kao pri­mar­nog ci­lja al­ter­na­tiv­nih me­di­ja zbog to­ga što oni jav­no od­bi­ja­ju ili iza­zi­va­ju po­sto­je­ću i in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­nu po­li­ti­ku, u tom smi­slu što pro­pa­gi­ra­ju pro­me­ne u dru­štvu, ili u naj­ma­nju ru­ku kri­tič­ki pro­ce­nju­ju tra­di­ci­on ­ al­ne vred­no­sti. Na dru­gom me­stu, de­fi­ni­šu­ći ne­za­vi­snu pro­duk­ci­ju (ko­ja sa­ma po se­bi mo­že bi­ti pro­tu­ma­če­na kao deo al­ter­na­tiv­nih me­di­ja) on za­pa­ža dve sle­de­će ka­rak­te­ri­sti­ke ko­je raz­dva­ja­ju prak­su al­ter­ na­tiv­nih me­di­ja od tra­di­ci­o­nal­nih 1. de­mo­krat­ski/ ko­lek­ti­vi­stič­ki pro­ces pro­duk­ci­je, i 2. po­sve­će­nost ino­va­ci­ja­ma ili eks­pe­ri­men­ti­sa­nju u for­mi i /ili sa­dr­ža­ju (O’Sul­li­van, Dut­ton and Rayner, 1994: 205) Za O’Sa­li­ve­na al­ter­na­tiv­ni me­di­ji se bo­re za so­ci­jal­ne pro­me­ ne, te­že da uvu­ku lju­de (gra­đa­ne, ne eli­tu) u sop­stve­ne pro­ce­se

i po­sve­će­ni su ino­va­ci­ja­ma u for­mi i sa­dr­ža­ju. Ovaj skup ci­lje­va ne uzi­ma u ob­zir sa­mo sa­dr­žaj već i pre­zen­ta­ci­ju i or­ga­ni­za­ci­o­ ne pro­ce­du­re. On de­fi­ni­še al­ter­na­tiv­ne me­di­je kao po­zi­tiv­ne i ko­ri­sne. Sa ovim mi­šlje­njem se sla­že i Mi­hael Tra­be­rov po­jam al­ter­na­tiv­nih me­di­ja gde: je cilj pro­me­na ka pra­vič­ni­joj dru­štve­noj, kul­tur­noj i eko­ nom­skoj ce­li­ni u ko­joj in­di­vi­dua ni­je sve­de­na na obje­kat (me­di­ ja ili po­li­tič­ke mo­ći), već je u sta­nju da na­đe is­pu­nje­nje kao pot­ pu­no ljud­sko bi­će.

Tra­ber, 1985: 3 (kur­ziv do­dat) Tra­ber ras­pra­vlja o to­me da ma­sov­ni me­di­ji obič­no mar­gi­ na­li­zu­ju ulo­gu “obič­nih” lju­di, ume­sto njih sta­vlja­ju­ći u pr­vi plan bo­ga­te, moć­ne i gla­mu­ro­zne. Oni pr­vi su po­sma­tra­ni sa­mo kao pa­siv­ni po­sma­tra­či ili mar­gi­nal­ni ko­men­ta­to­ri do­ga­đa­ja (kao u no­vi­nar­skim an­ke­ta­ma); oni se is­ti­ču tek ka­da se na­đu u eks­trem­ nim ili bi­zar­nim si­tu­a­ci­ja­ma.

On de­li al­ter­na­tiv­ne me­di­je na dva sek­to­ra: za­stup­nič­ke me­ di­je i gra­srut me­di­je1. Za­stup­nič­ki al­ter­na­tiv­ni me­di­ji usva­ja­ju sa­svim dru­ga­či­je in­for­ma­tiv­ne vred­no­sti od ma­sov­nih me­di­ja, uvo­de­ći mar­gi­na­li­zo­va­ne dru­štve­ne ak­te­re po­put si­ro­ma­šnih, po­ tla­če­nih, sa­svim obič­nih rad­ni­ka, že­na, mla­dih, de­ce, kao glav­ne su­bjek­te ve­sti i re­por­ta­ža. (Tra­ber, 1985: 2) Tra­ber sma­tra da gra­srut me­di­ji pred­sta­vlja­ju naj­sna­žni­ji pri­mer vred­no­sti al­ter­na­tiv­nih ve­sti. Oni su pro­du­ci­ra­ni od istih lju­di či­je bri­ge pred­sta­vlja­ju, iz po­zi­ci­je za­ni­ma­nja i di­rekt­nog uče­šća. Ovo ne is­klju­ču­je uče­šće pro­fe­si­on ­ a­la­ca, ali bi oni on­da bi­li is­klju­či­vo u ulo­zi sa­ve­to­da­va­ca, nji­ho­vo pri­su­stvo bi­lo bi ra­ di omo­gu­ća­va­nja vla­sti­te pro­duk­ci­je ta­ko­zva­nih “obič­nih lju­di’ ko­ji su ne­za­vi­sni u od­no­su na pro­fe­si­on ­ al­ne no­vi­na­re i ured­ni­ ke. Tra­ber sve ovo ko­men­ta­ri­še iz po­zi­ci­je svog no­vi­nar­skog is­ ku­stva, i is­ku­stva no­vi­nar­skog sa­vet­ni­ka u In­di­ji, Zam­bi­ji i Zim­ bab­veu. Naj­vi­še va­žno­sti pri­da­je pro­duk­ci­ji ve­sti i in­for­mi­sa­nju u obla­sti­ma onih ze­ma­lja do ko­jih ma­sov­ni me­di­ji (ako ih uop­ šte ima) ni­su pro­dr­li, ali ta­ko­đe že­li da obez­be­di me­di­je ko­ji pa­ ri­ra­ju me­di­ji­ma vo­đe­nim od stra­ne dr­ža­ve i ve­o­ma li­mi­ti­ra­nim ka­na­li­ma za emi­to­va­nje ve­sti.

Ovo pa­ri­ra­nje, po Tra­u­be­ru, naj­bo­lje se vr­ši pre­ko lo­kal­nih lju­di ko­ji če­sto ra­de sa ma­lim bro­jem pro­fe­si­o­nal­nih no­vi­na­ra.

Ti no­vi­na­ri ni­su tu da bi po­sta­vi­li pla­no­ve ili čak in­si­sti­ra­li na spe­ci­fič­nom na­či­nu ra­da, oni su pre tu da bi po­mo­gli lo­kal­nim lju­di­ma da raz­vi­ju sop­stve­ne mre­že za sa­ku­plja­nje ve­sti, da po­nu­ de po­dr­šku i u njih usa­de sa­mo­po­u­zda­nje kao no­vi­na­re, pi­sce i ured­ni­ke. Tra­ber sma­tra da ka­da je me­dij­ska pro­duk­ci­ja u ru­ka­ ma obič­nih lju­di, on­da će vr­sta ve­sti i nji­hov stil bi­ti zna­čaj­ni­ji, ko­ri­sni­ji i pri­la­go­đe­ni­ji za­jed­ni­ca­ma u ko­ji­ma se pro­du­ci­ra­ju i di­stri­bu­i­ra­ju. On pri­ka­zu­je skup vred­no­sti al­ter­natvnih ve­sti ko­

je se ti­ču ne sa­mo ono­ga šta či­ni vest već i pri­stu­pa pri­ku­plja­nju ve­sti i to­ga ko pi­še ve­sti i ka­ko se ta­kve ve­sti pre­zen­tu­ju.

Ovaj mo­del se mo­že po­sma­tra­ti kao ob­lik me­di­ja za­jed­ni­ce.

Slič­ni pro­ble­mi su bi­li su­šti­na štam­pe al­ter­na­tiv­ne za­jed­ni­ce ko­ ja se po­ja­vi­la ši­rom Bri­ta­ni­je ra­nih se­dam­de­se­tih go­di­na. Me­di­ji za­jed­ni­ce sa­dr­že su­štin­ski ko­cept pri­stu­pa i uče­šća: Uve­re­nje da sred­stva ko­mu­ni­ka­ci­je i iz­ra­ža­va­nja tre­ba­ju da bu­du u ru­ka­ma onih lju­di ko­ji oči­gled­no ima­ju pra­vo da ostva­re ve­ću kon­tro­lu nad svo­jom ne­po­sred­nom oko­li­nom. “[...] Jed­nom ka­da se to de­si, mo­že po­če­ti pro­ces di­ja­lo­ga unu­tar za­jed­ni­ce, ko­ji obez­be­đu­je mo­guć­nost za al­ter­na­tiv­ne stra­te­gi­je.”

(Nigg i Wa­de, 1980: 7) Le­tak ko­ji je di­stri­bu­i­ran ka­ko bi se ob­ja­vio po­če­tak Li­ver­ pool Free Press-a (Li­ver­pul­ske slo­bod­ne štam­pe) 1971. go­di­ne, ob­ja­vio je raz­li­či­tost te štam­pe od tra­di­ci­o­nal­nih no­vi­na na ovaj na­čin: Ta štam­pa ni­je deo ve­li­kog lan­ca no­vi­na i ne po­ku­ša­va da za­ra­di no­vac. Slo­bod­na štam­pa (Free Press) sma­tra da do­kle god no­vi­na­ma upra­vlja­ju bi­zni­sme­ni ko­ji zah­te­va­ju sa­mo pro­fit, po­ sto­ja­će ve­sti o ko­ji­ma se ne iz­ve­šta­va. Cilj Slo­bod­ne štam­pe je da iz­ve­šta­va baš o tim ve­sti­ma. Osim to­ga, Slo­bod­na štam­pa po­ku­ša­ va da pru­ži in­for­ma­ci­ju ko­ju će gru­pe za­jed­ni­ce, fa­brič­ki rad­ni­ci, za­kup­ci i dru­gi sma­tra­ti ne sa­mo in­te­re­sant­nim, već i ko­ri­snim.

Slo­bod­na štam­pa ne za­stu­pa sta­vo­ve bi­lo ko­je po­li­tič­ke par­ti­je ili or­ga­ni­za­ci­je. Ovaj list ne­ma ured­ni­ka, ni­ti vla­sni­ka – kon­tro­li­san je od stra­ne lju­di ko­ji ra­de za list (gru­pa ne­pla­će­nih vo­lon­te­ra).

Slo­bod­na štam­pa je za­i­sta dru­ga­či­ja vr­sta no­vi­na....

Whi­ta­ker (1981, p. 103) Ovo je sva­ka­ko bio dru­ga­či­ji pri­stup od onog u ma­sov­nim me­di­ji­ma, ali je ta­ko­đe bio je­di­ni list u du­gom isto­rij­skom ni­zu no­vi­na ko­ji je te­žio da bu­de oslo­bo­đen bre­me­na ko­mer­ci­jal­no­sti, i da obez­be­di “obič­nim lju­di­ma” ve­sti i in­for­ma­ci­je ko­je su im di­ rekt­no ko­ri­sne u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu. Pro­pa­gand­ni ma­te­ri­jal za Li­ver­pul­sku slo­bod­nu štam­pu je iden­ti­fi­ko­vao tri naj­va­žni­ja ele­men­ta ko­je je list de­lio sa mno­gim al­ter­na­tiv­nim me­dij­skim avan­tu­ra­ma: ko­mer­ci­jal­na ne­za­vi­snost, (čak an­ti –ko­mer­ci­jal­ nost) i no­vi­nar­ska slo­bo­da ko­ja je oset­no do­ne­la ured­nič­ku ne­ za­vi­snost od po­li­tič­kih par­ti­ja i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja i ospo­so­blje­ nost spe­ci­fič­nih in­te­re­snih za­jed­ni­ca (ka­kva je u slu­ča­ju Li­ver­ pul­ske slo­bod­ne štam­pe i mno­gih dru­gih slič­nih li­sto­va upra­vo lo­kal­na za­jed­ni­ca).

Ka­ko je to for­mu­li­sao je­dan ano­nim­ni uče­snik na se­mi­na­ ru vo­đe­nom od stra­ne No­am Čom­skog: “pod al­ter­na­ti­vom pod­ra­zu­me­vam me­di­je ko­ji su, ili bi mo­ gli bi­ti, kon­tro­li­sa­ni od stra­ne gra­đa­na na su­prot sa dr­žav­no ili kor­po­ra­tiv­no kon­tro­li­sa­nim me­di­ji­ma’. (ci­ti­ra­no u Ac­hbar, 1994:

197). Uz ta­kvu vr­stu kon­tro­le mo­že bi­ti po­stig­nu­to oslo­bo­đe­nje od kor­po­ra­tiv­nih uti­ca­ja, ali i slo­bo­da da se ob­ja­ve te­me ko­je su di­rekt­no ko­ri­sne gra­đa­ni­ma, kao i uklju­či­va­nje ovih istih gra­ đa­na u nji­ho­vu pro­duk­ci­ju. Dok je sa­dr­žaj ovih me­di­ja ve­o­ma va­žan moj za­da­tak ov­de je da is­pi­tam te­or­ i­je al­ter­na­tiv­nih me­ di­ja ko­ji pri­vi­le­gu­ju pro­ce­se uz ko­je su lju­di ospo­so­blje­ni kroz di­rek­tan an­ga­žman u pro­duk­ci­ji al­ter­na­tiv­nih me­di­ja. Ste­fen Dun­kom­be (1997) je re­kao da ‘kul­tu­ra po­tro­šnje mo­že ne­u­tra­li­ sa­ti sve gla­so­ve ne­sla­ga­nja ‘ta­ko što asi­mi­li­ra nji­hov sa­dr­žaj (p.

127). Dru­gim re­či­ma, ni­je jed­no­stav­no sa­dr­žaj tek­sta do­kaz nje­ go­ve ra­di­kal­ne pri­ro­de. Dun­kom­be raz­ma­tra ono što bi ta­ko­đe po­tvr­di­li mno­gi al­ter­na­tiv­ni iz­da­va­či: da je po­zi­ci­ja de­la pre­ma pro­duk­ci­ji ono što mu da­je moć i ospo­so­blja­va ga da iz­beg­ne opo­ra­vak pu­kom du­pli­ka­ci­jom sop­stve­nih ide­ja. Ovo ni­je po­ri­ ca­nje zna­ča­ja sa­dr­ža­ja, već nje­go­vo pre­zen­to­va­nje unu­tar pro­ duk­ci­o­nog kon­tek­sta ko­ji mo­že bi­ti ra­di­kal­no jed­nak sa­dr­ža­ju te­žnje za so­ci­jal­nim pro­me­na­ma. Ov­de pra­tim Dun­kom­bea u nje­go­voj ar­gu­men­ta­ci­ji: Po­sred­nik zi­no­va ni­je sa­mo po­ru­ka ko­ja tre­ba da bu­de već mo­del uče­snič­ke pro­duk­ci­je kul­tu­re i or­ga­ni­za­ci­ja na ko­ju tre­ ba de­lo­va­ti.

(Dun­com­be, 1997: 129) U di­sku­si­ja­ma o dru­štve­nim pro­me­na­ma al­ter­na­tiv­ni me­ di­ji mo­gu bi­ti shva­će­ni ne sa­mo kao pri­zvo­đe­nje in­stru­me­na­ta ras­pra­ve (te­o­ret­ske, eks­po­zi­tor­ne, or­ga­ni­za­ci­o­ne) ra­di iza­zi­va­nja pro­me­ne. Po Dun­kom­beu oni su spo­sob­ni da iz­vr­še dru­štve­ne pro­me­ne kroz sop­stve­na sred­stva pro­duk­ci­je ko­ja se po­zi­ci­o­ni­ ra­ju su­prot­no od do­mi­nant­nih sred­sta­va pro­duk­ci­je. I po­zi­ci­ja i stav se mo­gu bo­ri­ti za dru­štve­ne pro­me­ne na broj­nim ni­vo­i­ma.

Pro­me­na ko­ja je po­treb­na ne mo­ra bi­ti struk­tu­ral­na na na­ci­o­ nal­nom ili nad­na­ci­o­nal­nom ni­vou, mo­že bi­ti lo­kal­na, čak in­di­ vi­du­al­na: za Dun­kom­bea čak i lič­ni čin po­sta­ja­nja zin ured­ni­ka pred­sta­vlja dru­štve­nu pro­me­nu, bez ob­zi­ra na to ko­li­ko pri­me­ ra­ka zi­na se pro­da­lo (ili čak na­pra­vi­lo). Ako lič­no mo­že bi­ti po­ li­tič­ko on­da lič­no mo­že pro­u­zro­ko­va­ti i dru­štve­ne po­sle­di­ce.

Na ovom ste­pe­nu je ko­ri­sno raz­vi­ja­nje ni­za ka­rak­te­ri­sti­ka ko­je pro­is­ti­ču iz go­re na­ve­de­nih de­fi­ni­ci­ja po­sta­vlja­ju­ći ih u cen­tar te­o­rij­skih okvi­ra ume­sto po­sta­vlja­nja de­fi­ni­ci­on ­ og su­par­ni­štva.

De­fi­ni­ci­je, u sva­kom slu­ča­ju, ima­ju isto­rij­sku i kul­tur­nu neo­d­re­ đe­nost. “Al­ter­na­tiv­no” u kon­tra-kul­tu­ral­nim ter­mi­ni­ma na Za­ pad­noj oba­li pri­zi­va “te­ra­pi­je” i raz­mi­šlja­nje “Nju Ej­dža”. “Ra­di­ kal­no” za ne­ke ima ve­ze sa avan­gard­nim umet­nič­kim uče­šćem isto ko­li­ko i sa po­li­ti­kom. Za pi­sce zi­na, ni je­dan ter­min ni­je po­volj­ni­ji: čak la­ba­vi­je “DIY iz­da­nje” (ura­di sam) mo­že za­me­ni­ ti oba. Da li “ra­di­kal­no” uvek do­vo­di do “opo­zi­ci­je”? Do­uv­ning go­vo­ri o “ra­di­kal­nim” me­di­ji­ma (1984), “al­ter­na­tiv­nom jav­nom do­me­nu” (1988), “al­ter­na­tiv­nim me­di­ji­ma” (1995) i “ra­di­kal­

97

nim al­ter­na­tiv­nim me­di­ji­ma” (2001), ali on ta­ko­đe spo­mi­nje “kon­tra-in­for­ma­ci­ju” i “po­pu­lar­nu opo­zi­ci­o­nu kul­tu­ru”. Nje­go­ vo ko­men­ta­ri­sa­nje Negt i Klu­ge­o­vog (1972/1983) ra­da, pri­zi­va Gram­ši­jev po­jam “kon­tra-he­ge­mo­ni­je” ko­ja je ta­ko­đe po­kre­tač­ ka sna­ga sa­vre­me­nih ne­tra­di­ci­on­lnih me­di­ja ko­je on is­pi­tu­je.

Mo­že­mo po­sma­tra­ti či­tav niz al­ter­na­tiv­nih i ra­di­kal­nih me­di­ ja kao ne­što što se otvo­re­no pro­ti­vi he­ge­mo­ni­ji bi­lo da je to na eks­pli­cit­no po­li­tič­koj rav­ni ili ko­ri­ste­ći ne­ku vr­stu in­di­rekt­nog go­vo­ra kroz eks­pe­ri­men­ti­sa­nje i tran­sfor­ma­ci­ju po­sto­je­ćih ulo­ ga, ru­ti­na, sim­bo­la i zna­ko­va ko­je Heb­didž (1979) lo­ci­ra u sre­ di­šte kon­tra-he­ge­mo­nič­nog sti­la kul­tur­ne pod­gru­pe. Ja­ku­bo­vic (1991) pro­na­la­zi u “al­ter­na­tiv­nom” ši­re zna­če­nje: ne sa­mo sek­te ili usko spe­ci­ja­li­zo­va­ni in­te­re­si, već ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­na uti­ caj­na sfe­ra ko­ja mo­že sa­dr­ža­ti sve ma­ni­re re­for­mi­stič­kih gru­pa i in­sti­tu­ci­ja. Pa ipak, njen uti­caj je zna­čaj­no uma­njen dr­žav­nom cen­zu­rom (po­što su nje­na iz­da­nja ve­o­ma vi­dlji­va), kao i sop­stve­ nom po­li­ti­kom (za­in­te­re­so­va­nom za du­go­ro­čan op­sta­nak) od po­dr­ža­va­nja ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­nih dru­štve­nih pro­me­na. Ovo po­sled­nje je re­zer­vi­sa­no za “opo­zi­ci­on ­ u” re­vo­lu­ci­o­nar­nu jav­nu sfe­ru. Sa so­ci­o­lo­škog sta­no­vi­šta po­sto­ji ne­ja­sno­ća u to­me šta pred­sta­vlja “al­ter­na­tiv­no” a šta zna­či “opo­zi­ci­o­no” (i šta mo­že­ mo sma­tra­ti za nji­ho­ve srod­ni­ke: “kon­tra-in­for­ma­ci­ja”, “opo­zi­ ci­o­no”, “kon­tra-he­ge­mo­ni­stič­ko”). Rej­mond Vi­li­jam­so­va in­ter­ pre­ta­ci­ja je ve­o­ma po­uč­na: Vi­li­jams je na­pra­vio va­žnu raz­li­ku iz­me­dju al­ter­na­tiv­ne i opo­zi­ci­o­ne prak­se. Al­ter­na­tiv­na tra­ga za me­stom gde će ko­eg­ zi­sti­ra­ti unu­tar po­sto­je­će he­ge­mo­ni­je dok opo­zi­ci­o­na kul­tu­ra ci­ lja ka to­me da je za­me­ni. Na pri­mer, po­sto­ji ogrom­na raz­li­ka iz­me­đu kul­ta ma­nji­ne “vra­ti­mo se pri­ro­di” i glo­bal­nog do­me­ta eko­lo­škog po­kre­ta.

(McGu­i­gan, 1992: 25) Ova­kve me­di­je ko­je je Do­uv­ning de­fi­ni­sao kao “al­ter­na­tiv­ ne” a Ja­ku­bo­vic kao “opo­zi­ci­on ­ e”, kul­tu­ral­no i po­li­tič­ki naj­bo­lje je po­sma­tra­ti kao opo­zi­ci­o­ne ako u su­šti­ni ima­ju na­me­ru dru­štve­ ne pro­me­ne. Ovo se sla­že sa Vi­li­am­so­vom na­dom da je kul­tu­ra no­vog dru­štve­nog po­kre­ta, do­bi­ja­ju­ći ter­min ‘al­ter­na­tiv­na’ kul­ tu­ra, u svom naj­bo­ljem slu­ča­ju uvek opo­zi­ci­o­na kul­tu­ra (Wil­li­ ams, 1983: 250). U stu­di­ja­ma o ra­di­kal­nim me­di­ji­ma u Ame­ri­ci i sred­njoj Evro­pi Do­uv­ning (1984) nu­di je­dan od ma­njeg bro­ja de­talj­nih ese­ja o te­o­ri­ji me­di­ja ovih opo­zi­ci­o­nih kul­tu­ra.

98

D

Do­uv­nin­go­va te­o­ri­ja o ra­di­kal­nim me­di­ji­ma

o­uv­ning pred­la­že niz “al­ter­na­ti­va u prin­ci­pu” ko­je se za­sni­ va­ju na anar­hi­stič­koj fi­lo­so­fi­ji, ma­da one ne pret­po­sta­vlja­ju una­pred ni jed­nu anar­hi­stič­ku ten­den­ci­ju unu­tar ne­ke spe­ci­fič­ne pu­bli­ka­ci­je (za­i­sta ni jed­na od Do­uv­nin­go­vih stu­di­ja ni­je anar­hi­

stič­ka pu­bli­ka­ci­ja mno­ge mo­gu bi­ti ši­ro­ko oka­rak­te­ri­sa­ne kao ra­ di­kal­no so­ci­ja­li­stič­ke). Ume­sto to­ga, on pred­la­že ove prin­ci­pe u kon­tra­stu sa ‘pre­no­snim opa­sa­čem so­ci­ja­li­zma ‘ ko­ji, ko­men­ta­ri­še on, ume­sto da oslo­ba­đa, ogra­ni­ča­va me­di­je zah­te­vi­ma bes­po­go­ vor­ne po­da­nič­ke po­kor­no­sti Par­ti­ji, nje­noj in­te­li­gen­ci­ji i dr­žav­ nim in­sti­tu­ci­ja­ma. Re­vo­lu­ci­o­nar­no so­ci­ja­li­stič­ki me­di­ji, sma­tra Do­uv­ning, bez ob­zi­ra na tu­žbe pro­tiv mo­no­po­la ka­pi­ta­li­stič­kih ma­sov­nih me­di­ja, te­ško da su pri­mer me­dij­ske de­mo­kra­ti­je na de­lu: oni su isto ta­ko­đe hi­je­rar­hij­ski, ogra­ni­ča­va­ju­ći i ve­za­ni za vlast kao što su to i ma­sov­ni me­di­ji u ka­pi­ta­li­zmu.. Pri­mar­no za­in­te­re­so­van za po­li­tič­ke me­di­je Da­uv­ning pri­vi­le­gu­je pro­ces u od­no­su na pro­iz­vod, or­ga­ni­za­ci­ju i uče­stvo­va­nje u od­no­su na re­či na pa­pi­ru i broj po­ja­va ko­je se po­na­vlja­ju. On tvr­di: 1. Va­žnost ohra­bri­va­nja uklju­či­va­nja što vi­še za­in­te­re­so­va­nih stra­na ka­ko bi se na­gla­si­le “mno­go­stru­ke re­al­no­sti” dru­ štve­nog ži­vo­ta, (ugnje­ta­va­nje, po­li­tič­ke kul­tu­re, eko­nom­ ske si­tu­a­ci­je) 2. Da ra­di­kal­ni me­di­ji, iako mo­gu bi­ti par­tij­ski, ni­ka­da ne bi tre­ba­lo da po­sta­nu pu­ko oru­đe par­ti­je ili in­te­li­gen­ci­je.

3. Da ra­di­kal­ni me­di­ji na naj­kre­a­tiv­ni­ji i dru­štve­no zna­ča­jan na­čin pri­vi­le­gu­ju po­kre­te u od­no­su na in­sti­tu­ci­je.

4. Da unu­tar or­ga­ni­za­ci­je ra­di­kal­nih me­di­ja po­sto­ji na­gla­ša­va­ nje pre­o­bra­ža­vu­ju­će po­li­ti­ke.

(Dow­ning, 1984: 17) Do­uv­ning je pi­sao pre ne­go što je do­šlo do ra­di­kal­nih pro­ me­na u ko­mu­ni­stič­kim ze­mlja­ma 1989. go­di­ne i nje­go­vi ar­gu­ men­ti pro­tiv Par­ti­je i Dr­ža­ve su da­nas ma­nje va­žni. On i ne nu­di isto­rij­sku per­spek­ti­vu ko­ja se­že da­lje od še­zde­se­tih go­di­na: anar­ hi­stič­ka štam­pa Ame­ri­ke i Evro­pe, kao i raz­ne vr­ste ra­di­kal­ne štam­pe. Ono što sle­di pre njih, nji­ho­vi ‘al­ter­na­tiv­ni prin­ci­pi’ osta­ ju ne­tak­nu­ti i ne­raz­mo­tre­ni. On ta­ko­đe ig­no­ri­še kul­tu­ru zi­no­va i par­tij­sku štam­pu. U obim­no do­pu­nje­nom iz­da­nju ovog de­la, Dow­ning (2001) ima mno­go vi­še po­zi­va­nja na isto­ri­ju i kul­tu­ru, bo­ga­to ocr­ta­va­ju­ći, na pri­mer, po­li­tič­ke ka­ri­ka­tu­re Bri­ta­ni­je XVI­ II i XIX ve­ka, ne­mač­ke rad­nič­ke pe­sme XIX i ra­nog XX ve­ka, i Afro-ame­rič­ke fe­sti­va­le. Ov­de ne­ma me­sta da se u ce­li­ni ana­li­zi­ra­ ju sve ma­ni­fe­sta­ci­je ra­di­kal­nih me­di­ja ko­je nas vo­de da­le­ko iz­van štam­pe i ra­dio me­di­ja ko­ji su bi­li ra­ni­ji pred­met Do­uv­nin­go­vog pro­u­ča­va­nja. Ipak, vre­di is­pi­ta­ti Do­uv­nin­go­ve ažu­ri­ra­ne te­o­ret­ ske per­spek­ti­ve jer one pot­kre­plju­ju nje­go­ve isto­rij­ske na­vo­de.

Do­uv­ning na­gla­ša­va oso­bi­ne nje­go­vog ra­ni­jeg mo­de­la po­seb­no na­gla­še­nost re­al­ne mno­go­stru­ko­sti ugnje­ta­va­nja (još jed­nom se osvr­nuo na anar­hi­stič­ku fi­li­so­fi­ju, pri­stup ko­ji ta­ko­đe sma­tram vred­nim), or­ga­ni­za­ci­o­nih mo­de­la ko­ji pred­la­žu pre­vrat­nu po­li­ ti­ku i pri­vi­le­gi­ju po­kre­ta u od­no­su na in­sti­tu­ci­je. Ovo po­sled­nje in­for­mi­še o to­me do ko­je me­re on sma­tra ra­di­kal­ne me­di­je me­

di­ji­ma dru­štve­nih po­kre­ta. Kao i u nje­go­vom ra­du (1984) ovo zna­či da je jed­na oso­ba ili ma­la gru­pa avan­tu­ri­stič­kih pro­je­ka­ta po­put fan­zi­na i zi­no­va ig­no­ri­sa­na, kao što su ne­ki (Do­uv­ning me­ đu nji­ma?) ig­no­ri­sa­li mo­gu­će ‘sla­bi­je’ for­me al­ter­na­tiv­nih me­di­ja, po­put lič­ne web stra­ne (sma­tram da su sve ove for­me zna­čaj­ne ma­ni­fe­sta­ci­je al­ter­na­tiv­nih me­di­ja). Nje­gov pri­stup se ogle­da u oda­bi­ru ter­mi­no­lo­gi­je: on pre­fe­ri­ra “ra­di­kal­no al­ter­na­tiv­ne me­ di­je”, što je, ko­men­ta­ri­še on, pre­ci­zni­ji ter­min od “al­ter­na­tiv­nih me­di­ja” (ter­min al­ter­na­tiv­ni me­di­ji je sko­ro ok­si­mo­ron). Sve je, u ne­kom po­gle­du al­ter­na­tiv­no u od­no­su na ne­što dru­go (Dow­ ning, 2001: ix). Za me­ne, nje­go­ve di­stink­ci­je uka­zu­ju da me­di­ji sma­tra­ju ra­di­kal­nim u me­ri u ko­joj eks­pli­cit­no ob­li­ku­ju po­li­tič­ ku svest kroz ko­lek­tiv­ni na­por” (na kra­ju kra­je­va “po­bu­nje­nič­ka ko­mu­ni­ka­ci­ja i dru­štve­ni po­kre­ti” je pod­na­slov nje­go­vog do­ra­ đe­nog iz­da­nja) Kao što smo već vi­de­li Dov­ning je sa­da otvo­ren za pri­hva­ta­nje mno­go ši­reg op­se­ga me­di­ja ne­go što je to bio u ver­zi­ji iz 1984. go­di­ne, pa ipak, nje­gov mo­del osta­je ogra­ni­čen nje­go­vim na­gla­ša­va­njem dru­štve­nog po­kre­ta. Nje­go­vi ni­jan­si­ra­ ni ar­gu­men­ti su do­ve­li do bo­ga­ti­jih i slo­je­vi­ti­jih osvr­ta na ra­di­ kal­ne me­di­je ne­go što je to bi­lo u nje­go­vom ra­ni­jem de­lu. On pri­ku­plja raz­ma­tra­nja o al­ter­na­tiv­noj jav­noj sfe­ri, kon­tra-he­ge­ mo­ni­ji i ot­po­ru, me­stu gram­ši­jan­kog or­gan­ski in­te­lek­tu­al­nog u ova­im me­di­ji­ma, ulo­zi i pri­ro­di pu­bli­ke – a sve to i ja ov­de is­pi­ tu­jem iz istog raz­lo­ga: da bi se po­me­rio da­lje od bes­cilj­nog “lo­ va za is­klju­či­vo dru­štve­nim fak­to­ri­ma” (Dow­ning, 2001: 98) i da bi po­sta­vio ra­di­kal­ne i al­ter­na­tiv­ne me­di­je kao kom­plek­sne fak­to­re raz­voj­ne mo­ći a ne sa­mo kao in­sti­tu­ci­je kon­tra­in­for­mi­ sa­nja a si­gur­no ne kao usta­ja­lu go­mi­lu pro­la­znih mu­ši­ca.” (str.

45). Do­uv­ning pri­zna­je da ga je nje­gov ra­ni­ji bi­na­ri­zam (iz­me­đu ra­di­kal­nih i tra­di­ci­on ­ al­nih me­di­ja) i ‘an­ti­bi­na­ri­zam’ (vi­đe­nje ra­ di­kal­nih me­di­ja kao mno­go na­pred­ni­jeg na­či­na iz­van ta­da­šnje do­mi­nant­ne raz­li­ke iz­me­đu za­pad­njač­kih ka­pi­ta­li­stič­kih me­di­ja i mo­de­la So­vjet­skog Sa­ve­za) omeo u vi­đe­nju mno­go sup­til­ni­jih pi­ta­nja kao što je mo­guć­nost de­mo­kra­ti­za­ci­je ma­sov­nih me­di­ja ili po­vre­me­no ra­di­kal­no po­sta­vlja­nje ma­sov­nih me­di­ja. Pa ipak ja ose­ćam da je nje­go­vo upi­ra­nje za “ne­či­sti­jim” ukr­šta­njem ver­zi­je ra­di­kal­nih me­di­ja osta­lo neo­stva­re­no nje­go­vim fo­ku­si­ra­njem na dru­štve­ne po­kre­te. Ukr­šta­nje i vr­li­na kao pro­ble­ma­ti­ka al­ter­na­ tiv­nih me­di­ja su sva­ka­ko do­stup­ni kroz is­pi­ti­va­nje no­vih me­di­ja dru­štve­nih po­kre­ta ali im se ta­ko­đe mo­že pri­stu­pi­ti kroz me­di­je ko­ji se­be la­god­no pri­la­go­đa­va­ju ma­sov­nim me­di­ji­ma i ma­sov­noj po­tro­šnji (kao što u mom is­pi­ti­va­nju lič­nog web saj­ta Džo­di La Fe­ri­e­re The Big Dump Truck (Ve­li­ki dju­bre­tar­ski ka­mion), (At­ ton 2001) gde sla­vlje­nje ba­nal­no­sti i sve­tov­nog za­me­nju­je po­di­ za­nje po­li­tič­ke sve­sti. Gra­ni­ce Do­uv­nin­go­vog pri­stu­pa se ta­ko­đe pro­te­žu do nje­go­vog iz­ve­šta­va­nja o umet­nič­koj pro­duk­ci­ji kao in­stan­ci ra­di­kal­nih al­ter­na­tiv­nih me­di­ja on sma­tra ulič­na po­zo­ri­

šta i umet­nič­ko iz­vo­đe­nje sa­mo za me­dij­sku prak­su dru­štve­nih po­kre­ta. Ovo ne osta­vlja me­sta za iz­vođ­jač­ku umet­nost, re­ci­mo, Beč­kih iz­vo­dja­ča, (Green, 1999), ili “na­rod­ne avan­gar­de”, ko­je ka­rak­te­ri­šu de­lo Bri­tan­skog umet­ni­ka Stju­ar­ta Ho­ma, (kao što je pri­ka­za­no u Ho­me, 1995) Po­sto­je od­je­ci Do­uv­nin­go­vog prin­ci­pa “po­bu­nje­nič­ke ko­ mu­ni­ka­ci­je” u spi­si­ma ra­di­kal­nih re­for­mi­sta ko­ji su cve­ta­li u En­gle­skoj u ka­snom XVI­II ve­ku pa sve do sre­di­ne XIX ve­ka.

Me­đu oni­ma ko­je mi pro­na­la­zi­mo su no­ve ski­ce teh­nič­kih i pro­fe­si­on ­ al­nih ulo­ga i od­go­vor­no­sti, kao i dru­štve­ne i kul­tur­ne tran­sfor­ma­ci­je po­put: 1) taj­ne pod­zem­ne di­stri­bu­tiv­ne mre­že; 2) “si­ro­ma­šan me­nadž­ment”; 3) no­vi­na­ri ko­ji se­be vi­de vi­še kao “ak­ti­vi­ste ne­go pro­fe­si­o­nal­ ce” 4) in­te­res za iz­la­ga­nje di­na­mi­ke mo­ći i ne­jed­na­ko­sti pre ne­go za iz­ve­šta­va­njem “ja­kih ve­sti” (Cur­ran i Se­a­ton, 1997: 15); 5) 5) raz­vi­ja­nje bli­skih od­no­sa sa či­ta­o­ci­ma do te me­re da su mno­ gi li­sto­vi bi­li opre­mlje­ni tek­sto­vi­ma či­ta­la­ca (po­put onog od stra­ne “rad­nič­kog do­pi­sni­ka” – Wor­kers’ Li­fe, 1928/1983 i ‘či­ta­la­ca-pi­sa­ca’ –At­ton, 1999a); 6) bli­ske ve­ze sa ra­di­kal­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma na­gla­ša­va­ju­ći vred­ nost “kom­bi­no­va­nja” i or­ga­ni­zo­va­ne ak­ci­je 7) ključ­na ulo­ga ra­di­kal­nih me­di­ja u jav­noj sfe­ri rad­nič­ke kla­ se (Eley, 1992).

U to vre­me “mi­li­tant­na štam­pa je pod­u­pi­ra­la ra­di­kal­nu pod­kul­tu­ru” (Cur­ran i Se­a­ton, 1997: 20). Slič­ne pa­ra­le­le se mo­ gu na­ći u anar­hi­stič­koj štam­pi sa po­čet­ka ovog ve­ka (Hop­kin, 1978. i Qu­a­il, 1978) sa de­ve­de­se­tim go­di­na­ma (At­ton, 1999a), gde se ta­ko­đe ra­di o ši­ro­kim de­cen­tra­li­zo­va­nim mre­ža­ma pu­bli­ ka­ci­ja ko­ji u sre­di­šte po­sta­vlja­ju ze­le­ni anar­hi­zam (Ca­rey, 1998 i Se­ar­le, 1997).

Al­ter­na­tiv­ni me­di­ji i nji­ho­vi stva­ra­o­ci – kao i bi­lo ko­je for­ me pro­duk­ci­je kul­tu­re –po­zi­ci­o­ni­ra­ni su, dru­štve­no ‘is­ka­za­ni’: mi svi pi­še­mo i go­vo­ri­mo sa spe­ci­fič­nog me­sta, iz spe­ci­fič­nog vre­me­na, iz spe­ci­fič­ne isto­ri­je i kul­tu­re (Hall, 1990: 222). Spe­ci­ fič­ni dru­štve­ni od­no­si for­me teh­no­lo­gi­je i sti­lo­vi ras­pra­va (na pri­mer) i nji­ho­ve kom­bi­na­ci­je su mo­gu­će spe­ci­fič­ni (i spe­ci­fič­ no ‘do­stup­ni’ za tran­sfor­ma­ci­ju unu­tar al­ter­na­tiv­nih me­di­ja) na spe­ci­fič­nim me­sti­ma i u spe­ci­fič­nim vre­me­ni­ma.

Do­uv­nin­gov prin­cip je ta­ko­đe na ce­ni kod pro­iz­vo­da ‘zin kul­tu­re’ (Dun­com­be, 1997). Ovo po­zi­va na no­va te­or­ et­ska raz­ ma­tra­nja u ve­zi sa ra­di­ka­li­za­ci­jom ob­ra­de sa­dr­ža­ja, raz­ma­tra­nje ko­je nas ohra­bru­je da bu­de­mo od­go­vor­ni za ra­di­kal­ne i al­ter­na­ tiv­ne me­di­je ko­ji ima­ju sa­dr­žaj ko­ji ni­je eks­pli­cit­no po­li­tič­ki ili ko­ji ima otvo­re­no ne-po­li­tič­ki sa­dr­žaj, gde ob­ra­da pro­duk­ci­je

99

omo­gu­ća­va ‘po­zi­ci­ju’ me­di­ji­ma i nje­nim pro­du­cen­ti­ma da bu­ du ra­di­kal­ni.

Iz­van po­li­tič­kog: stav na­spram po­zi­ci­je u al­ter­na­tiv­nim i ra­di­kal­nim me­di­ji­ma

O

100

dva­ja­nje sta­va i po­zi­ci­je u al­ter­na­tiv­nim i ra­di­kal­nim me­di­ ji­ma je is­tra­ži­vao Ste­fen Dun­kom­be u svom ra­du o Ame­rič­ kim zi­no­vi­ma. Za nje­ga ni­je sa­mo sa­dr­žaj tek­sta ono što do­ka­ zu­je ra­di­kal­nu pri­ro­du zi­na. Sa­dr­žaj mno­gih zi­no­va se sam po se­bi, je­dva tran­sfor­mi­še po­li­tič­ki ili so­ci­jal­no. Nji­ho­va vred­nost ne pro­is­ti­če sa­mo iz sa­dr­ža­ja ....to jest, ne u sta­vu ovog de­la pre­ ma ti­ran­skim od­no­si­ma pro­duk­ci­je ko­ji ozna­ča­va­ju na­še dru­štvo, već [iz ] po­zi­ci­je ra­da unu­tar ovih od­no­sa ‘ (Dun­com­be, 1996: 315). Ov­de Dun­kom­be uka­zu­je na Val­ter Be­nja­mi­no­vu ide­ju iz de­la “Autor kao pro­iz­vo­đač” (Be­nja­min,1934/1982) ko­ju Dun­ kom­be na­sta­vlja da pri­me­nju­je u ana­li­zi pro­duk­ci­je zi­no­va. On pro­na­la­zi tri ka­rak­te­ri­sti­ke ko­je iz­dva­ja­ju pro­duk­ci­ju zi­no­va od pro­duk­ci­je tra­di­ci­o­nal­nih ma­ga­zi­na ko­ji svo­jim pri­me­rom po­tvr­ đu­ju po­zi­ci­ju unu­tar “ti­ran­skih od­no­sa pro­duk­ci­je” pre ne­go sa­ mo svoj stav o nji­ma. Kao pr­vo, pro­du­cen­ti zi­no­va su ama­te­ri; kao dru­go, nji­hov pro­iz­vod je jef­ti­no pro­iz­ve­den i pro­mo­vi­san vi­še­stru­kim ko­pi­ra­njem, bez pro­fi­ta; tre­će, raz­li­ka iz­me­đu pro­ du­cen­ta i po­tro­ša­ča je ve­o­ma ne­ja­sna.

Pa ipak, u Be­nja­mi­no­vom ori­gi­nal­nom tek­stu, nje­go­ve ana­li­ze idu da­lje od onih kod Dun­kom­bea. Be­nja­min is­ti­če da autor­ska de­la mo­ra­ju ima­ti “or­ga­ni­za­ci­on ­ u funk­ci­ju i da nji­ho­ va or­ga­ni­za­ci­o­na ko­ri­snost ne sme bi­ti ogra­ni­če­na nji­ho­vom pro­pa­gand­nom vred­no­šću” (Be­nja­min, 1934/1982: 216). Raz­ voj zi­no­va je ohra­brio mno­ge či­ta­o­ce da pro­du­ci­ra­ju sop­stve­ne pu­bli­ka­ci­je. Zi­no­vi su se raz­vi­li kao sred­stvo lič­nog iz­ra­ža­va­nja; mre­ža zi­no­va se po­ja­vi­la ta­mo gde je ho­ri­zon­tal­na ko­mu­ni­ka­ci­ ja iz­me­dju ured­ni­ka zi­no­va i či­ta­la­ca po­sta­la mo­žda isto ta­ko va­žna kao i sa­ma pro­duk­ci­ja zi­no­va. Sam for­mat zi­no­va – sa di­ zaj­nom i pro­duk­cij­skom vred­no­šću ko­ju vi­še du­gu­ju ko­pir­ni­ci ne­go štam­pa­ri­ji – je ohra­bri­lo či­ta­oc­ e da i sa­mi po­sta­nu ured­ni­ ci. Kao što to Dun­kom­be pri­me­ću­je: “pre­tva­ra­nje či­ta­la­ca u pi­ sce je ključ­no za svet zi­na” (str.123). On se po­zi­va na Be­nja­mi­na kao po­dr­šku: kul­tu­ra “je bo­lja što je vi­še po­tro­šač spo­so­ban da se pre­tvo­ri pro­iz­vo­đa­ča – od­no­sno či­ta­o­ci ili gle­da­o­ci u sa­rad­ni­ ke (ci­ti­ra­no u Dun­com­be-u, 1997: 127). Još jed­nom na­i­la­zi­mo na od­je­ke iz­van bli­skog ro­da. Eks­trem­ni pri­mer ovo­ga mo­že bi­ ti pro­na­đen u kon­tra­kul­tu­ri še­zde­se­tih go­di­na a ne u zi­no­vi­ma osam­de­se­tih go­di­na (ko­je su fo­kus Dun­kom­bea); jed­no iz­da­nje pod­zem­nog li­sta New Yor­ka pod ime­nom Ot­her Sce­nes (Dru­ge sce­ne) je po­nu­di­lo pot­pu­no pra­zan set stra­na za či­ta­o­ce kao ura­ di-sam iz­da­vač­ki pro­je­kat (Le­wis, 1972). Kul­tu­ra zi­na po­ka­zu­je

ka­ko ra­di­kal­nost mo­že bi­ti da­lje lo­ci­ra­no unu­tar pro­duk­cij­skih i kul­tur­nih vred­no­sti. He­bidž je pro­ši­rio Kir­ste­vo vi­đe­nje poj­ma “ra­di­ka­lan” kao od­go­vor­nog za in­te­re­se pank fan­zi­na za “uni­šta­ va­nje po­sto­je­ćih ko­do­va i for­mu­la­ci­ja no­vih” (Kri­ste­va kroz Heb­ di­ge, 1979, str. 119).

Evo jed­nog ar­te­fak­ta iz­ra­zi­tog za pod­kul­tu­ru (ne­ki ko­men­ta­ ri­šu da je sa­stav­ni deo nje: “Zi­no­vi su pank”, iz­ja­vio je ano­nim­ni ured­nik li­sta Hippyco­re – Rut­her­ford, 1992, str.3). Pank fan­zi­ni va­že za mno­go vi­še od estet­ske ka­rak­te­ri­sti­ke, ra­di­kal­ni ko­laž ko­ji ka­rak­te­ri­še vi­zu­el­ni je­zik pank fan­zi­na (Triggs, 1995), nji­ ho­va gra­fi­ka i štam­pa se mo­gu vi­de­ti kao “po­du­dar­ni sa pan­ker­ skim pod­zem­nim i anar­hi­stič­kim sti­lom” (Heb­di­ge, 1979, str.

112). Upo­tre­ba fo­to­ko­pir apa­ra­ta kao oslo­ba­dja­ju­ćeg po­sred­ni­ ka ko­ja ured­ni­ku ama­te­ra do­de­lju­je cen­tra­la­no me­sto u “kul­tu­ri ko­pi­ra­nja” iz­ra­sloj iz pan­ka to­kom na­red­ne dve de­ce­ni­je (New Ob­ser­va­ti­ons, 1994).

S

Ka mo­de­lu al­ter­na­tiv­nih i ra­di­kal­nih me­di­ja

va­ki mo­del mo­ra raz­mo­tri­ti al­ter­na­tiv­ne i ra­di­kal­ne me­di­je, ne sa­mo u smi­slu raz­li­ke u sa­dr­ža­ju i me­di­ju­mu/no­si­o­cu (i svo­joj ras­pro­stra­nje­no­sti i is­po­ru­ci), već i u od­no­su na to ka­ko je kon­stru­i­sa­na ko­mu­ni­ka­ci­ja kao dru­štve­ni (pre ne­go in­for­ma­ tiv­ni) pro­ces. Pi­ta­nje: šta je ra­di­kal­no kod ra­di­kal­nih me­di­ja? pre­ tva­ra se u dva pi­ta­nja: šta je ra­di­kal­no u na­či­nu na ko­ji je me­dij tran­sfor­mi­san i šta je ra­di­kal­no u ko­mu­ni­ka­cij­skim pro­ce­si­ma (kao pri­me­ri­ma dru­štve­nih od­no­sa) ko­ji su u slu­žbi tih me­di­ja?

Dahlgrin (1997) je pri­me­tio da se fo­kus me­dij­skih is­tra­ži­va­nja od­mi­če od ‘kla­sič­nih ko­ra­ka lan­ca ko­mu­ni­ka­ci­je’ ko­ji je 1) po­ši­ lja­lac i uslov pro­duk­ci­je; 2) for­ma i sa­dr­žaj po­ru­ke; 3) pro­ce­si i uti­ca­ji pri­hva­ta­nja i po­tro­šnje. Ovo je u zna­čaj­nom de­lu “ne­pri­ ja­tan na­stup” zbog is­pi­ti­va­nja okru­že­nja pro­duk­ci­je zna­če­nja od stra­ne me­dij­ske pu­bli­ke. Mo­del al­ter­na­tiv­nih i ra­di­kal­nih me­di­ja mo­ra bi­ti od­go­vo­ran ne sa­mo za ak­tiv­nu pu­bli­ku u smi­slu kre­i­ra­ nja “opo­zi­ci­o­nih šti­va” na­spram pro­iz­vo­da tra­di­ci­on ­ al­nih me­di­ja (Fi­ske, 1992) već i za “mo­bi­li­sa­nu pu­bli­ku” – kao i za poj­mo­ve ho­ri­zon­tal­nog po­ve­zi­va­nja či­ta­oc­ i-pi­sci i eks­trem­no de­mo­krat­ ske or­ga­ni­za­ci­o­ne struk­tu­re. Ov­de pri­stup sa do­mi­nant­nim ko­ mu­ni­ka­cij­skim mo­de­li­ma po­sta­je još ne­pri­jat­ni­ji.

Ko­mu­ni­ka­cij­ska per­spek­ti­va ra­di­kal­nih me­di­ja je ko­ri­sna do­kle god ima­mo na umu da će nje­ne vred­no­sti, kao što ko­ men­ta­ri­še Dahlgrin, bi­ti naj­bo­lje re­a­li­zo­va­ne u kul­tu­ral­nom is­ pi­ti­va­nju. Kao niz ko­mu­ni­ka­cij­skih pro­ce­sa unu­tar for­ma­ci­ja pod­kul­tu­re ra­di­kal­ni me­di­ji pri­vi­le­gu­ju pu­bli­ku ko­ja uče­stvu­je u od­no­su na one ko­ji su sa­mo in­for­mi­sa­ni (Li­e­vro­uw, 1994); ta pu­bli­ka ima u se­bi me­dij sa dru­štve­nog sta­no­vi­šta ne sa­mo kao “pu­bli­ka”. Oni ti­pič­no idu van pu­kog obez­be­đi­va­nja plat­for­me ra­di­kal­nim ili al­ter­na­tiv­nim tač­ka­ma gle­di­šta već na­gla­ša­va­ju

me­dij­sku or­ga­ni­za­ci­ju ka­ko bi omo­gu­ći­li ši­re dru­štve­no uče­šće u stva­ra­nju, pro­duk­ci­ji i ras­pro­sti­ra­nju ko­je je mo­gu­će u ma­sov­ nim me­di­ji­ma.

Rej­mond Vi­li­ams (1980) je na­gla­sio tri aspek­ta ko­mu­ni­ ka­ci­je kao ži­žu ovog re­ba­lan­sa: “ve­šti­ne, ka­pi­ta­li­za­ci­ja i kon­tro­ la” (str. 54). Vi­li­ams i Džejms Ha­mil­ton (2001) su di­sku­to­va­li o to­me ka­ko raz­li­ko­va­ti al­ter­na­tiv­ne od ma­sov­nih me­di­ja, pr­vi mo­ra­ju bi­ti de­pro­fe­si­o­na­li­zo­va­ni, de­ka­pi­ta­li­zo­va­ni, i de­in­sti­tu­ ci­o­na­li­zo­va­ni. Ukrat­ko, mo­ra­ju bi­ti do­stup­ni obič­nim lju­di­ma bez oba­ve­zno­sti pro­fe­si­o­nal­nog usa­vr­ša­va­nja, bez ve­li­kog fi­nan­ sij­skog ula­ga­nja i mo­ra­ju se od­vi­ja­ti u dru­ga­či­jim okru­že­nji­ma od me­dij­skih in­sti­tu­ci­ja ili slič­nih si­ste­ma.

Mo­del ko­ji ja pred­la­žem ov­de se ba­vi slič­nim stva­ri­ma: gde dru­štve­ni od­no­si pod­no­se tran­sfor­ma­ci­ju kroz pro­ce­se ra­di­kal­ ne ko­mu­ni­ka­ci­je u isto vre­me kao što i me­di­ji pod­no­se tran­sfo­ ma­ci­ju (vi­zu­el­nu, slu­šnu, di­stri­bu­tiv­nu). U ovom mo­de­lu, ulo­ge i od­go­vor­no­sti ni­su vi­še dis­kret­ne; po­sto­je mno­ga pre­kla­pa­nja, i uz to pre­kla­pa­nje, tran­sfor­ma­ci­ja poj­mo­va po­put pro­fe­si­o­na­li­ zma, spo­sob­no­sti i struč­no­sti. Ni je­dan po­sto­je­ći ko­mu­ni­ka­cij­ski mo­del ne nu­di la­ko ukla­pa­nje sa ovim tran­sfor­ma­ci­ja­ma. Ro­bert Dar­nto­no­va (1990) re­kon­fi­gu­ra­ci­ja ko­mu­ni­ka­cij­skog lan­ca kao kru­že­nja pri­la­zi bli­že (ne­go što je to či­nio kla­sič­ni ko­mu­ni­ka­cij­ ski la­nac), oso­bi­na­ma i od­no­si­ma ko­ji mo­gu osve­tli­ti dru­štve­ne pro­ce­se u ra­du sa pro­duk­ci­jom ra­di­kal­nih me­di­ja i nji­ho­voj re­ cep­ci­ji. Nje­gov mo­del ma­kar usva­ja teh­nič­ke i pro­fe­si­on ­ al­ne ulo­ ge kao što su iz­da­va­či, štam­pa­ri i di­stri­bu­te­ri. Mo­žda je Dar­nto­ nov krug ko­ri­sni­ji: nje­gov fo­kus je usred­sre­đen vi­še na ulo­ge i od­go­vor­no­sti ne­go na pro­ce­se, nji­ho­ve dru­štve­ne i kul­tu­ro­lo­ške mo­guć­no­sti i od­red­ni­ce su do­bi­le sa­mo pu­ki sta­tus uti­ca­ja. Nje­ gov mo­del na­gla­ša­va do­mi­nant­ne i dis­kret­ne ulo­ge pi­sa­ca, iz­da­ va­ča, di­stri­bu­te­ra i či­ta­la­ca. U ra­di­kal­nim i al­ter­na­tiv­nim me­di­ ji­ma ove ulo­ge su če­sto zbr­ka­ne i ne­ja­sne, po­ne­kad u ogrom­noj me­ri: u slu­ča­ju zi­na pi­sac i iz­da­vač su obič­no ista oso­ba, ko­ja je pri­tom i di­zaj­ner, štam­par i di­stri­bu­ter. U slu­ča­ju ko­lek­tiv­no or­ga­ni­zo­va­nih li­sto­va, sve ove du­žno­sti mo­gu u raz­li­či­to vre­me bi­ti iz­vr­še­ne od stra­ne sva­kog čla­na ko­lek­ti­va. Dar­to­no­ve ulo­ge pru­ža­ju oskud­no ukla­pa­nje sa tran­sfor­mi­sa­nim ulo­ga­ma i dru­ štve­nim od­no­si­ma (če­sto eks­pe­ri­men­tal­nim i pro­menj­lji­vim) na ko­je po­zi­va­ju ra­di­kal­ni me­di­ji i pro­mo­vi­šu ih (mo­žda naj­up ­ a­dlji­ vi­je u poj­mu či­ta­lac – pi­sac).

Ta­be­la 1. Ti­po­lo­gi­ja al­ter­na­tiv­nih i ra­di­kal­nih me­di­ja 1) Sa­dr­žaj (po­li­tič­ko ra­di­ka­lan, dru­štve­no/kul­tu­ro­lo­ški ra­di­ ka­lanl); vred­no­sti ve­sti 2) For­ma gra­fi­ka, vi­zu­el­ni je­zik, raz­ne pre­zen­ta­ci­je i po­ve­zi, 3) Re­pro­gra­fič­ke ino­va­ci­je /adap­ta­ci­je – upo­tre­ba ša­pi­ro­gra­ fa, IBM po­de­ša­va­nje, li­to štam­pa, fo­to­ko­pi­ri

4) ‘Di­stri­bu­i­tiv­na upo­tre­ba’ (At­ton, 1999. b) al­ter­na­tiv­ni po­ lo­ža­ji za di­stri­bu­ci­ju, taj­ne/ne­vi­dlji­ve di­stri­bu­tiv­ne mre­že, an­ti-autor­ska pra­va 5) Tran­sfor­mi­sa­ni dru­štve­ni od­no­si ulo­ge i od­go­vor­no­sti – či­ ta­lac – pi­sac; ko­lek­tiv­na or­ga­ni­za­ci­ja, de­pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ja no­vi­nar­stva, štam­pa­nja, iz­da­va­štva 6) Tran­sfor­mi­san pro­ces ko­mu­ni­ka­ci­je – ho­ri­zon­tal­na po­ve­ zi­va­nja – mre­že Ta­be­la 1 pred­sta­vlja ti­po­lo­gi­ju ko­ja se ba­zi­ra na pret­hod­ nim ana­li­za­ma po­sto­je­ćih de­fi­ni­ci­ja i te­o­ri­ja. Unu­tar nje, ele­men­ ti 1-3 in­di­ci­ra­ju pro­duk­te, a 4-6 pro­ce­se. Ovih šest ele­me­na­ta for­mi­ra­ju osno­vu mo­de­la ko­ji je ov­de pre­zen­to­van. Ši­ro­ka po­ de­la u pro­iz­vo­de i pro­ce­se ipak zah­te­va ne­za­vi­snost. Dru­štve­ni pro­ce­si će ak­ti­vi­ra­ti i in­for­mi­sa­ti raz­voj pro­iz­vo­da do te me­re da će sva­ka po­zi­ci­ja u kru­gu ko­mu­ni­ka­ci­je (po­put Dar­nto­no­ve) bi­ti pod­lo­žna ra­di­ka­li­za­ci­ji u po­gle­du pro­iz­vo­da i pro­ce­sa iz­vo­ ra i od­no­sa. Po­mo­ću ovog mo­de­la mo­gu­će je sva­ku tač­ku gle­ da­i­šta na kru­žni­ci ko­mu­ni­ka­ci­je di­men­zi­jom ko­mu­ni­ka­cij­skih dru­štve­nih pro­ce­sa (“pi­sa­nja”, “štam­pa­nja”, “di­stri­bu­ci­je”, itd.).

“Po­zi­ci­je” po­sta­ju su­vi­še tra­jan iz­raz za njih po­što mo­že po­sto­ ja­ti pre­kla­pa­nje me­đu nji­ma, na pri­mer, iz­me­đu ulo­ga pi­sca, ured­ni­ka, iz­da­va­ča i di­stri­bu­te­ra zi­no­va. Kao di­men­zi­je ulo­ge i od­go­vor­no­sti su u mo­guć­no­sti da sa­dr­že u se­bi spek­tar ak­tiv­ no­sti i od­no­sa. On­da bi se mo­gla is­pi­ta­ti ra­di­kal­nost ra­di­kal­nih iz­da­nja u po­gle­du nji­ho­vog vi­še­di­men­zi­o­nal­nog ka­rak­te­ra, per­ spek­ti­ve ko­ja pri­vi­le­gu­je pre­kla­pa­nje i pre­se­ke iz­me­đu di­men­zi­ ja. Evo i dva pri­me­ra.

Pr­vo, ra­di­kal­ni pri­stup di­stri­bu­ci­ji mo­že iz­i­ski­va­ti upo­tre­ bu ve­šti­na i po­lo­ža­ja ko­ji pri­pa­da­ju gru­pa­ma i za­jed­ni­ca­ma ko­je su obič­no iz­o­sta­vlje­ne iz ma­tič­nih obra­za­ca di­stri­bu­ci­je u sfe­ri al­ter­na­tiv­ne jav­no­sti (Dow­ning, 1988), kao i ko­ri­šće­nje tran­sfor­ mi­sa­nih poj­mo­va in­te­lek­tu­al­nog vla­sni­štva (po­put ‘an­ti-autor­ska pra­va’ At­ton, 1999b). Oni po­ne­kad su­ge­ri­šu for­me re­pro­gra­fi­je ko­ja omo­gu­ća­va da­lju pro­duk­ci­ju od stra­ne ‘či­ta­la­ca’ po­put Open Pamphlet (Otvo­re­ni pam­flet, se­ri­je iz Ame­ri­ke, štam­pa­ne ta­ko da je uve­la for­mat A4 ka­ko bi se omo­gu­ći­lo fo­to­ko­pi­ra­nje) gde či­ta­o­ci po­sta­ju hi­brid­ni štam­pa­ri, iz­vr­ši­te­lji i di­stri­bu­te­ri. Dru­ go, po­zi­ci­ja je­di­nog iz­vr­ši­o­ca ko­ji je pi­sac, ured­nik i štam­par ne tre­ba da se ob­ja­šnja­va sa­mo kao re­zul­tat di­le­tant­skog in­te­re­so­va­ nja da se pro­ba nov po­sao ili kao re­zul­tat manj­ka iz­vo­ra (ma­da ta­ko­đe mo­že bi­ti i to), već iz per­spek­ti­ve ko­ja tran­sfor­mi­še ove po­zi­ci­je u od­no­su na utvr­đe­ne poj­mo­ve i stan­dar­de pro­fe­si­o­na­ li­zma, struč­no­sti i mo­guć­no­sti unu­tar ovih ulo­ga. U isto vre­me ulo­ge ima­ju moć da tran­sfor­mi­šu jed­na dru­gu, svo­jim spa­ja­njem (bi­lo da je to uza­jam­nim tro­še­njem ili vi­še ‘teč­na’ in­ter­pre­ta­ci­ja).

Ne tre­ba da sva­ka di­men­zi­ja bu­de ogra­ni­če­na na ak­tiv­no­sti i od­

101

102

no­se kroz ra­di­ka­li­za­ci­ju ulo­ga i od­go­vor­no­sti; ona ta­ko­đe mo­že uvr­sti­ti i pro­iz­vo­de onih ak­tiv­no­sti i teh­no­lo­ških tran­sfor­ma­ci­ja ko­je vo­de ka ovim pro­iz­vo­di­ma (este­ti­ka, teh­no­lo­gi­ja re­pro­gra­fi­ ke, ino­va­ci­je u di­stri­bu­ci­ji). Di­men­zi­je ko­je se pre­se­ca­ju mo­gu pro­iz­vo­di­ti kon­tra-he­ge­mo­ne stra­te­gi­je vla­sni­štva (vla­sni­štvo ka­ pi­ta­la i in­te­lek­tu­al­no vla­sni­štvo), od­no­se mo­ći unu­tar me­di­ja i nji­ho­ve pu­bli­ke. Ov­de lo­ci­ra­mo Do­uv­nin­gov po­jam boč­ne ve­ze i ospo­so­blje­nost ak­tiv­ne pu­bli­ke tim ve­za­ma (Dow­ning, 1984 i 2001) i one od­no­se ko­ji se ak­ti­vi­ra­ju pre­o­vla­đu­ju­ćim si­la­ma po­ seb­no u od­no­su na sta­tus stva­ra­la­ca i pro­du­ce­na­ta u od­no­su na ekvi­va­lent­ne ulo­ge u pre­o­vla­đu­ju­ćoj kul­tu­ri (do­mi­nant­na jav­na sfe­ra na­spram al­ter­na­tiv­ne jav­ne sfe­re) Da li je uop­šte mo­gu­će na­pra­vi­ti kom­pa­ra­tiv­ne pro­ce­ne ra­ di­kal­no­sti kroz raz­ne in­stan­ce al­ter­na­tiv­nih i ra­di­kal­nih me­di­ja?

Ka­ko kon­stru­i­še­mo pu­bli­ka­ci­ju ko­ja te­ži ra­di­kal­no­sti u raz­li­či­tim ste­pe­ni­ma raz­li­či­tih di­men­zi­ja? Šta je na­ša ska­la za me­re­nje? Na pri­mer, pu­bli­ka­ci­ja ko­ja je ra­di­kal­na u od­no­su na svo­ju or­ga­ni­ za­ci­ju, ali kon­zer­va­tiv­na u od­no­su na one ko­ji pi­šu za nju – ona ko­ja za­po­šlja­va sa­mo pro­fe­si­o­nal­ne no­vi­na­re, ali u or­ga­ni­za­ci­ji ko­lek­tiv­nog od­lu­či­va­nja. Unu­tar sva­ke di­men­zi­je po­sto­ji kom­ plek­snost: unu­tar re­pro­graf­ske (‘štam­pa­nja’) di­men­zi­je ra­di­kal­na upo­tre­ba re­pro­graf­ske teh­no­lo­gi­je (fo­to­ko­pi­ri zin pro­du­ce­na­ta, na pri­mer) mo­gu bi­ti pri­sut­ni za­jed­no sa no­vim dru­štve­nim od­ no­si­ma (ama­ter­ski pi­sac ko­ji ra­di i kao štam­par): ovo pred­sta­vlja tran­sfor­mi­sa­ni od­nos mo­ći u od­no­su na pre­o­vla­đu­ju­ću pro­fe­si­ o­nal­nu kul­tu­ru štam­pe. Mo­ra­mo ta­ko­đe upo­zo­ri­ti na isto­rij­ske ili ge­o­graf­ske ne­iz­ve­sno­sti: od­su­stvo ra­di­kal­no­sti u bi­lo ko­joj di­ men­zi­ji ne mo­že ogra­ni­či­ti re­vo­lu­ci­o­nar­ni po­ten­ci­jal me­di­ja: di­ men­zi­ja ne mo­že bi­ti ‘na ras­po­la­ga­nju’ ra­di­ka­li­za­ci­ji u to vre­me ili na tom me­stu, ili u toj kul­tu­ri. Autor­stvo sa­dr­ža­ja mo­že bri­ti pred­met di­men­zi­je i, kao što smo vi­de­li, ne mo­ra bi­ti uze­ta u ob­ zir sa­mo kao ra­di­kal­no po­li­tič­ka, već jed­na­ko sa, ili ume­sto kul­ tur­nog sa­dr­ža­ja. Ovo nas ohra­bru­je da pri­đe­mo ovim me­di­ji­ma iz per­spek­ti­ve “me­ša­nog ra­di­ka­li­zma” na­gla­ša­va­ju­ći hi­brid­nost pre ne­go oče­ku­ju­ći stal­nu oda­nost “či­stom”, fik­si­ra­nom ni­zu kri­te­ri­ju­ma: ako ra­di­kal­no al­ter­na­tiv­ni me­di­ji ima­ju jed­nu za­ jed­nič­ku stvar, to je on­da da kr­še ne­ka pra­vi­la, iako ret­ko sva, u sva­kom po­gle­du. (Dow­ning, 2001: xi). Upr­kos ovim te­ško­ća­ma na­dam se da moj mo­del iz­be­ga­va ho­mo­ge­ni­zo­va­nu al­ter­na­ti­vu i ra­di­kal­ne me­di­je kao me­di­je ra­di­kal­ne po­li­ti­ke, pu­bli­ka­ci­ja na­ mne­je­nih ma­njin­skoj pu­bli­ci, ama­ter­skom pi­sa­nju i pro­duk­ci­je; On pred­la­že oblast pro­duk­ci­je kul­tu­re ko­ja – iako ima ma­lu moć ob­ja­šnja­va­nja ukup­nog kon­cep­ta – nam omo­gu­ća­va da raz­u­me­ mo raz­ne ma­ni­fe­sta­ci­je mo­de­la i ak­ti­va­ci­je kao de­la auto­nom­ne obla­sti kon­sti­tu­i­sa­nog sop­stve­nim pra­vi­li­ma.

K

Al­ter­na­tiv­ni me­di­ji kao po­lje pro­duk­ci­je

o­li­ko je po­god­no po­sma­tra­ti al­ter­na­tiv­ne i ra­di­kal­ne me­di­ je kao oblast? Bur­di­je­o­va (1993) oblast kul­tur­ne pro­duk­ci­je pri­zna­je pro­stor za umet­nič­ke ak­tiv­no­sti avan­gar­de ko­je mo­gu sa­dr­ža­ti ne­ke al­ter­na­tiv­ne aspek­te i ra­di­kal­no me­dij­ske prak­se (ne­za­vi­sne na­lep­ni­ce na plo­ča­ma, mejl art, umet­nič­ke knji­ge).

Fi­ske je tvr­di da si­stem pro­duk­ci­je di­stri­bu­ci­je unu­tar fan kul­tu­ re sa­dr­ži “se­no­vi­tu kul­tu­ru eko­no­mi­je” (Fi­ske, 1992b: 33). Zbog sve­ga, to­ga mo­ra se pri­zna­ti, oblast kul­tu­re je mo­žda su­vi­še li­mi­ ti­ra­na: ona se ipak ba­vi li­te­rar­nim i umet­nič­kim vred­no­sti­ma pro­ duk­ci­je. Ovo je po­red sve­ga to­ga spo­sob­nost Bur­di­je­o­ve obla­sti kul­tur­ne pro­duk­ci­je da se okru­ži eks­tre­mi­ma kre­a­tiv­nih ak­tiv­ no­sti po­put ra­znih avan­gar­di. Za Bur­di­jea se ovo de­ša­va unu­tar sek­to­ra obla­sti ko­ja se ba­vi ogra­ni­če­nom pro­duk­ci­jom ka­ko bi se raz­li­ko­vao od su­prot­nog sek­to­ra ve­li­ke pro­duk­ci­je. Unu­tar al­ ter­na­tiv­ne me­dij­ske pro­duk­ci­je po­sto­ji ve­li­ki broj avan­gar­di ko­ je osu­je­ću­ju di­ho­to­mi­ju ogra­ni­če­nih/ ve­li­kih sek­to­ra. Mejl art, (Held, 1991) o ko­jem se mo­že mi­sli­ti kao o de­mo­kra­ti­zo­va­noj ver­zi­ji ogra­ni­če­nih umet­nič­kih prak­si gde se ve­žba elit­na umet­ nost (po­put li­mi­ti­ra­nih iz­da­nja, po­ziv­ni­ca za grup­ne iz­lo­žbe), otvo­re­na za sve ko­ji že­le da da­ju svoj pri­log (Glo­bal Mail je zin po­sve­ćen po­zi­vi­ma na ta­kve ‘otvo­re­ne’ iz­lo­žbe).

U ovoj are­ni ba­rem je vred­nost umet­nič­kog de­la li­mi­ti­ra­ne se­ri­je ja­ko na­gri­že­na ti­me što je ono ot­kri­ve­no pro­du­cen­ti­ma/ agen­ti­ma ko­ji su se po­vu­kli iz jav­no­sti ra­di obim­ne pro­duk­ci­je kul­tu­re. Ogra­ni­če­ne ob­la­sne prak­se su ra­di­kal­no re­po­zi­ci­o­ni­ra­ ne, ta­ko što su tran­sfor­mi­sa­ne pod na­rod­skim uslo­vi­ma ko­ji su če­sto po­ve­zi­va­ni sa ve­li­kom pro­duk­ci­jom stra­te­gi­ja i teh­ni­ka.

Mo­že­mo raz­ma­tra­ti u ova­kvim ‘na­rod­ski ogra­ni­če­nim’ obla­sti­ ma čak i ra­di­ka­li­za­ci­ju. Bo­ur­di­je (1993: 128) sma­tra da je pla­gi­ ja­ri­zam u ve­li­kim pro­duk­ci­ja­ma in­di­ka­tor ‘ne­za­in­te­re­so­va­no­sti ili kon­zer­va­ti­zma’: u ru­ka­ma sa­mo­u­ke rad­nič­ke kla­se kao što je Stu­art Ho­me (sle­de­ći pri­mer me­ša­vi­ne umet­nik-autor-ured­nikiz­da­vač). Pla­gi­a­ri­zam je ra­di­ka­li­zo­van kao na­rod­ska avan­gar­da (na pri­mer, Ho­me 1995). Na­rod­ska avan­gar­da pri­sva­ja i re­po­zi­ ci­on ­ i­ra ka­pi­tal i vlast di­rekt­no iz vi­so­ke kul­tu­re ra­di­kal­no re­le­gi­ ti­mi­šu­ći umet­nič­ku prak­su od te le­gi­tim­ne kul­tu­re.

U sko­ri­je vre­me je Bur­di­je (1997) pred­lo­žio no­vi­nar­sku oblast. Te­ško je vi­de­ti ka­ko bi se al­ter­na­tiv­ni i ra­di­kal­ni me­di­ji uklo­pi­li u tu for­mu­la­ci­ju: kao što je Mar­li­e­re (1998) po­ka­zao, ta oblast, sa­ma po se­bi, je su­vi­še ne­iz­di­fe­ren­ci­ra­na, su­vi­še mo­no­lit­ na ‘da bi pru­ži­la re­a­li­stič­nu sli­ku vi­še­stru­ke i ra­zno­vr­sne stvar­ no­sti’ (str.223) do­mi­nant­nih no­vi­nar­skih prak­si. Mo­že po­sto­ja­ti ne­ka vred­nost u po­sma­tra­nju no­vi­nar­ske obla­sti kao obla­sti u sop­stve­noj is­prav­no­sti kao opo­zi­ci­o­na su­prot­nost do­mi­nant­noj no­vi­nar­skoj obla­sti Bur­di­jea. Po­no­vo, me­đu­tim, vi­še­di­men­zi­o­

nal­nost ovog mo­de­la na­go­ve­šta­va kon­cep­tu­al­ni pro­stor ši­ri od no­vi­nar­stva – da li su zi­no­vi no­vi­nar­stvo? Ka­kav je od­nos anar­ hi­stič­ke web stra­ni­ce i in­ter­net li­sta di­sku­si­ja u od­no­su na no­vi­ nar­stvo? Obim me­dij­skih pro­iz­vo­da i ak­tiv­no­sti ko­je su do­stup­ne u sa­da­šnjem mo­de­lu ohra­bru­je hi­bri­di­zo­va­nu oblast ko­ja sa­dr­ži (kul­tur­ne, umet­nič­ke, li­te­rar­ne) prak­se i no­vi­nar­ske prak­se, ko­ ja pri­zna­je eks­tre­me tran­sfor­ma­ci­je u pro­iz­vo­di­ma, pro­ce­si­ma i od­no­su iz­me­đu ovo dvo­je.

Pred­lo­žio sam de­fi­ni­ci­o­ni i te­o­ret­ski mo­del ko­ji na­gla­ša­va tran­sfor­ma­tiv­ni po­ten­ci­jal me­di­ja kao re­flek­siv­nog in­stru­men­ ta ko­mu­ni­ka­cij­ske prak­se u dru­štve­nim mre­ža­ma: fo­kus je na ob­ra­di i od­no­si­ma. Ovaj mo­del ba­rem ohra­bru­je is­pi­ti­va­nje obi­ma pro­duk­ci­je u ovoj obla­sti bo­lje je sta­vi­ti nje­go­vu ple­ja­du pro­iz­vo­da, ak­tiv­no­sti, in­sti­tu­ci­ja, po­kre­ta, mo­me­na­ta i kul­tu­ra u struk­tu­ri­sa­nu eks­pla­na­tor­nu oko­li­nu.

Dr

Kris Aton je van­red­ni pro­fe­sor na Od­se­ku za no­ vi­nar­stvo Ško­le za ko­mu­ni­ka­ci­o­ne ve­šti­ne Ni­per uni­ver­zi­te­ta iz Edin­bur­ga. Dr Kris Aton je vo­de­ći me­đu­na­ rod­ni auto­ri­tet iz obla­sti pro­u­ča­va­nja al­ter­na­tiv­nih me­di­ja.

Ure­dio je vi­še spe­ci­jal­nih iz­da­nja po­sve­će­nih al­ter­na­tiv­nim me­di­ji­ma ugled­nih in­ter­na­ci­o­nal­nih re­vi­ja. Ta­ko­đe, ob­ja­vlji­ vao je zna­čaj­ne ra­do­ve o cen­zu­ri, me­dij­skoj eti­ci i po­pu­lar­ noj mu­zi­ci. Dva­de­set go­di­na ba­vio se i mu­zič­kom kri­ti­kom ob­ja­viv­ši mno­ge tek­sto­ve u evrop­skim i ame­rič­kim ča­so­pi­si­ ma. U mu­zič­koj kri­ti­ci po­sve­tio se sa­vre­me­noj kom­po­no­va­ noj mu­zi­ci, elek­tro­ni­ci i im­pro­vi­zo­va­noj mu­zi­ci. U iz­da­nju Fon­da za raz­voj is­tra­ži­vač­kog no­vi­nar­stva i no­ve me­di­ je do kra­ja 2008. go­di­ne na srp­skom će se po­ja­vi­ti nje­go­va naj­no­vi­ja knji­ga An Al­ter­na­ti­ve In­ter­net, Edin­burgh Uni­ ver­sity Press 2004.

Be­le­ška

1) Tra­be­ro­va ter­mi­no­lo­gi­ja osli­ka­va nje­go­vo obra­zo­va­nje u po­gle­du raz­vo­ja i al­ter­na­ tiv­nog no­vi­nar­sta­va na ju­gu, ni ‘od­bra­na’ ni ‘gras­sro­ots’ ter­mi­ni ko­ji su se vi­še ko­ ri­sti­li u Bri­tan­skim stu­di­ja­ma o me­di­ji­ma. Ova dvo­stru­ka ulo­ga al­ter­na­tiv­ne štam­ pe je pri­me­će­na ta­ko­đe od stra­ne te­or­ e­ti­ča­ra kao što je Eli­za­beth Fox (1997) u nje­nom pre­gle­du me­di­ja i kul­tu­re La­tin­ske Ame­ri­ke, gde ona na­gla­ša­va or­ga­ni­za­ ci­o­nu i obra­zov­nu vred­nost ova­kvih me­di­ja. Ter­min ‘gras­sro­ots’ se uglav­nom ko­ri­ sti da de­fi­ni­še me­di­je kao što su oni ko­je su opi­sa­li To­ma­sel­li and Lo­uw’s (1991) u stu­di­ja­ma o al­ter­na­tiv­nim me­di­ji­ma u Ju­žnoj Afri­ci. Upo­tre­ba ovih ter­mi­na u pri­sut­nim stu­di­ja­ma re­zul­tat te­žnje da se raz­gra­ni­če dva tren­da u al­ter­na­tiv­nim me­di­ji­ma, ne po­sto­je na­me­re da se pri­me­ne so­ci­o­po­li­tič­ke slič­no­sti iz­me­đu uslo­va pro­duk­ci­je na ju­gu i onih u Bri­ta­ni­ji.

Li­te­ra­tu­ra:

• Abel, Ric­hard (1997) ‘An Al­ter­na­ti­ve Press. Why?’, Pu­blis­hing Re­se­arch Qu­ar­terly, 12(4), Win­ter 1996/97: 78-84.

• Ac­hbar, Mark (1994) Ma­nu­fac­tu­ring Con­sent: No­am Chomsky and the Me­dia, Mon­ treal: Black Ro­se Bo­oks.

• Al­len, Pe­ter (1985) ‘So­ci­a­list Wor­ker – Pa­per with a Pur­po­se’, Me­dia, Cul­tu­re and So­ci­ety, 7: 205-232.

• Al­ter­na­ti­ves in print: an in­ter­na­ti­o­nal ca­ta­log of bo­oks, pamphlets, pe­ri­o­di­cals and audi­o­vi­sual ma­te­ri­als (1980) Com­pi­led by the Task For­ce on Al­ter­na­ti­ves in Print, • So­cial Re­spon­si­bi­li­ti­es Ro­und Ta­ble, Ame­ri­can Li­brary As­so­ci­a­tion, 6th. ed., New York, N.Y.: Neal-Schu­man and Lon­don: Man­sell.

• At­ton, Chris (1996a) Al­ter­na­ti­ve Li­te­ra­tu­re: a Prac­ti­cal Gu­i­de for Li­bra­ri­ans, Al­der­ shot: Go­wer.

• At­ton, Chris (1996b) ‘Anarchy on the In­ter­net: Ob­stac­les and Op­por­tu­ni­ti­es for Al­ ter­na­ti­ve elec­tro­nic pu­blis­hing’, Anar­chist Stu­di­es, 4, Oc­to­ber 1996: 115-32.

• At­ton, Chris (1999a) ‘Green Anar­chist: A Ca­se Study in Ra­di­cal Me­dia’, Anar­chist Stu­di­es 7(1), March 1999, 25-49.

• At­ton, Chris (1999b) ‘A Re-as­ses­sment of the Al­ter­na­ti­ve Press’, Me­dia, Cul­tu­re and So­ci­ety, 21: 51-76.

• At­ton, Chris (2001) ‘The Mun­da­ne and its Re­pro­duc­tion in Al­ter­na­ti­ve Me­dia.’ Jo­ur­ nal of Mun­da­ne Be­ha­vi­or 2.1, (Spe­cial Is­sue: Me­dia/Mun­da­nia) Fe­bru­ary. <http:// www.mun­da­ne­be­ha­vi­or.org/in­dex.htm> • Be­nja­min, Wal­ter (1934/1982) ‘The Aut­hor as Pro­du­cer.’ Edi­ted tran­sla­tion in Fran­cis Fra­sci­na and Char­les Har­ri­son (eds.), Mo­dern Art and Mo­der­nism: a Cri­ti­cal Ant­ho­logy, Lon­don: Paul Chap­man in as­so­ci­a­tion with the Open Uni­ver­sity, 1982: 213-216.

• Ben­nett, Tony (1982) ‘The­o­ri­es of the Me­dia, The­o­ri­es of So­ci­ety.’ In Mic­hael Gu­re­ vitch, Mic­hael, Tony Ben­nett, Ja­mes Cur­ran, Ja­net Wo­ol­la­cott (eds.), Cul­tu­re, So­ci­ ety and the Me­dia, Lon­don: Met­huen: 30-55.

• Bo­ur­di­eu, Pi­er­re (1984) Dis­tin­ction: a So­cial Cri­ti­que of the Jud­ge­ment of Ta­ste (tran­sla­ted by Ric­hard Ni­ce). Lon­don: Ro­u­tled­ge & Ke­gan Paul.

• Bo­ur­di­eu, Pi­er­re (1993) The Fi­eld of Cul­tu­ral Pro­duc­tion: Es­says on Art and Li­te­ra­ tu­re. Co­lum­bia Uni­ver­sity Press.

• Bo­ur­di­eu, Pi­er­re (1997) Sur la Te­le­vi­sion. Pa­ris: Li­ber-Ra­i­sons d’Agir.

• Ca­rey, Jim (1998) ‘Fresh Fla­vo­ur in the Me­dia So­up: The Story of SQU­ALL Ma­ga­zi­ ne.’ In Ge­or­ge McKay (ed.), DiY Cul­tu­re: Party and Pro­test in Ni­ne­ti­es Bri­tain. Lon­ don: Ver­so: 58-78.

• Co­me­dia (1984) ‘The Al­ter­na­ti­ve Press: The De­ve­lop­ment of Un­der­de­ve­lop­ment’, Me­dia, Cul­tu­re and So­ci­ety, 6: 95-102.

• Cur­ran, Ja­mes and Se­at­ on, Jean (1997) Po­wer wit­ho­ut Re­spon­si­bi­lity: The Press and Bro­ad­ca­sting in Bri­tain, 5th. ed., Lon­don: Ro­u­tled­ge.

• Dahlgren, Pe­ter (1997) ‘Cul­tu­ral Stu­di­es as a Re­se­arch Per­spec­ti­ve: The­mes and Ten­si­ons.’ In John Cor­ner, Phi­lip Schle­sin­ger and Ro­ger Sil­ver­sto­ne (eds.), In­ter­ na­ti­o­nal Me­dia re­se­arch: A Cri­ti­cal Sur­vey, Lon­don: Ro­u­tled­ge: 48-64.

• Dar­nton, Ro­bert (1990) ‘What is the Hi­story of Bo­oks?’ In The Kiss of La­mo­u­ret­te: Re­flec­ti­ons in Cul­tu­ral Hi­story. Lon­don: Fa­ber and Fa­ber: 107-135.

• Dic­kin­son, Ro­bert (1997) Im­prin­ting the Sticks: The Al­ter­na­ti­ve Press Out­si­de Lon­ don, Al­der­shot: Are­na.

• Dow­ning, John (1984) Ra­di­cal Me­dia: The Po­li­ti­cal Ex­pe­ri­en­ce of Al­ter­na­ti­ve Com­ mu­ni­ca­tion, Bo­ston, Mass.: So­uth End Press.

• Dow­ning, John (1988) ‘The Al­ter­na­ti­ve Pu­blic Re­alm: The Or­ga­ni­za­tion of the 1980s An­ti-nuc­le­ar Press in West Ger­many and Bri­tain’, Me­dia, Cul­tu­re and So­ci­ety, 10: 163-81.

• Dow­ning, John (1995) ‘Al­ter­na­ti­ve Me­dia and the Bo­ston Tea Party’, in John Dow­ ning, Ali Mo­ham­ma­di and An­na­bel­le Sre­berny– Mo­ham­ma­di (eds.), Qu­e­sti­o­ning the Me­dia: a Cri­ti­cal In­tro­duc­tion, Tho­u­sands Oaks, Ca­lif.: Sa­ge: 238-252.

• Dow­ning, John (2001) Ra­di­cal Me­dia: Re­bel­li­o­us Com­mu­ni­ca­tion and So­cial Mo­ve­ ments. Tho­u­sand Oaks, Ca­lif.: Sa­ge.

• Dun­com­be, Step­hen (1996) ‘No­tes from Un­der­gro­und: Zi­nes and the Po­li­tics of Un­der­gro­und Cul­tu­re.’ In San­ford Ber­man and Ja­mes P. Danky (eds.), Al­ter­na­ti­ve Li­brary Li­te­ra­tu­re: 1994-1995, Jef­fer­son, N.C.: McFar­land, 1996: 312-319.

• Dun­com­be, Step­hen (1997) No­tes from Un­der­gro­und: Zi­nes and the Po­li­tics of Al­ ter­na­ti­ve Cul­tu­re, Lon­don: Ver­so.

103

104

• Eley, Ge­off (1992) ‘Na­ti­ons, Pu­blics and Po­li­ti­cal Cul­tu­res: Pla­cing Ha­ber­mas in the Ni­ne­te­enth Cen­tury.’ In Cra­ig Cal­houn (ed.), Ha­ber­mas and the Pu­blic Sphe­re, Cam­brid­ge, Mass. and Lon­don: MIT Press: 289-339.

• En­zen­sber­ger, Hans Mag­nus (1976) ‘Con­sti­tu­ents of a The­ory of the Me­dia.’ In Ra­ ids and Re­con­struc­ti­ons: Es­says on Po­li­tics, Cri­me and Cul­tu­re, Lon­don: Plu­to Press: 20-53.

• Fi­ske, John (1992a) ‘Bri­tish Cul­tu­ral Stu­di­es and Te­le­vi­sion.’ In Ro­bert C. Al­len (ed.), Chan­nels of Di­sco­ur­se, Re­as­sem­bled, 2nd. ed., Lon­don: Ro­u­tled­ge: 284-326.

• Fi­ske (1992b) ‘The Cul­tu­ral Eco­nomy of Fan­dom.’ In Li­sa A. Le­wis (ed.), The Ado­ ring Audi­en­ce: Fan Cul­tu­re and Po­pu­lar Me­dia, Lon­don: Ro­u­tled­ge, pp. 30-49.

• Fi­ske John (1992c) ‘Cul­tu­ral Stu­di­es and the Cul­tu­re of Everyday Li­fe.’ In Law­ren­ ce Gros­sberg, Cary Nel­son, Pa­ul­a A. Tre­ic­hler (eds.) Cul­tu­ral Stu­di­es, New York, N.Y. and Lon­don: Ro­u­tled­ge, pp. 154-173.

• Fi­ske, John (1992d) ‘Po­pu­la­rity and the Po­li­tics of In­for­ma­tion.’ In Pe­ter Dahlgren and Co­lin Sparks (eds.), Jo­ur­na­lism and Po­pu­lar Cul­tu­re, Lon­don: SA­GE, 1992, pp.

45-63.

• Fo­u­ca­ult, Mic­hel (1980) Po­wer/Know­led­ge: Se­lec­ted In­ter­vi­ews and Ot­her Wri­tings, 1972-1977. Edi­ted by Co­lin Gor­don, Brig­hton: Har­ve­ster Press.

• Fox, Eli­za­beth (1997) ‘Me­dia and Cul­tu­re in La­tin Ame­ri­ca.’ In John Cor­ner, Phi­lip Schle­sin­ger and Ro­ger Sil­ver­sto­ne (eds.), In­ter­na­ti­o­nal Me­dia Re­se­arch: A Cri­ti­cal Sur­vey, Lon­don: Ro­u­tled­ge: 184-205.

• Ga­un­tlett, Da­vid (1996) Vi­deo Cri­ti­cal: Chil­dren, the En­vi­ron­ment and Me­dia Po­wer, Lu­ton: John Lib­bey Me­dia.

• Gi­tlin, Todd (1980) The who­le world is watching: mass me­dia in the ma­king and un­ma­king of the new left, Ber­ke­ley, Ca­lif. and Lon­don: Uni­ver­sity of Ca­li­for­nia Press.

• Glas­gow Uni­ver­sity Me­dia Gro­up (1976) Bad News. Lon­don: Ro­u­tled­ge and Ke­gan Paul.

• Glas­gow Uni­ver­sity Me­dia Gro­up (1980) Mo­re Bad News. Lon­don: Ro­u­tled­ge and Ke­gan Paul.

• Green, Mal­colm (1999) Brus Mu­ehl Nitsch Schwar­zko­gler: Wri­tings of the Vi­en­na Ac­ti­o­nists (Atlas Ark­hi­ve: Do­cu­ments of the Avan­ta-gar­de No. 7). Lon­don: Atlas.

• Hall, Stu­art (1990) ‘Cul­tu­ral Iden­tity and Di­a­spo­ra.’ In Rut­her­ford, J. (ed.), Iden­ tity: Com­mu­nity, Cul­tu­re, Dif­fe­ren­ce, Lon­don: Law­ren­ce and Wis­hart, pp. 222-37.

• Ha­mil­ton, Ja­mes (2001) ‘An Al­ter­na­ti­ve Prac­ti­ce of Al­ter­na­ti­ve Me­dia.’ Un­pu­blis­ hed ma­nu­script.

• Heb­di­ge, Dick (1979) Sub­cul­tu­re: The Me­a­ning of Style. Lon­don: Ro­u­tled­ge.

• Held, John (1991) Mail Art: an An­no­ta­ted Bi­bli­o­graphy. Me­tuc­hen, New Jer­sey: Sca­rec­row Press.

• Ho­me, Ste­wart (1995) Neo­ism, Pla­gi­a­rism and Pra­xis, Edin­burgh: AK Press.

• Hop­kin, De­ian (1978) ‘The So­ci­a­list Press in Bri­tain, 1890-1910.’ In Ge­or­ge Boyce, Ja­mes Cur­ran and Pa­u­li­ne Win­ga­te (eds.), New­spa­per Hi­story from the Se­ven­te­enth Cen­tury to the Pre­sent Day, Lon­don: Con­sta­ble: 294-306.

• Ja­ku­bo­wicz, Ka­rol (1991) ‘Mu­si­cal Cha­irs? The Three Pu­blic Sphe­res in Po­land’. In Pe­ter Dahlgren and Co­lin Sparks (eds.), Com­mu­ni­ca­tion and Ci­ti­zen­ship: Jo­ur­na­ lism and the Pu­blic Sphe­re in the New Me­dia Age, Lon­don: Ro­u­tled­ge: 155-75.

• Ket­te­ring, Ter­ri A. (1982) ‘The al­ter­na­ti­ve press and the mass me­dia: two ca­se stu­ di­es.’ In Ja­mes P. Danky and El­li­ott Sho­re (eds.), Al­ter­na­ti­ve ma­te­ri­als in li­bra­ri­es, Me­tuc­hen, New Jer­sey: Sca­rec­row Press, 1982, pp. 6-11.

• Le­wis, Ro­ger (1972) Outlaws of Ame­ri­ca: The Un­der­gro­und Press and its Con­text, Har­mondsworth: Pen­guin.

• Li­e­vro­uw, Le­ah A. (1994) ‘In­for­ma­tion Re­so­ur­ces and De­moc­racy: Un­der­stan­ding the Pa­ra­dox,’ Jo­ur­nal of the Ame­ri­can So­ci­ety for In­for­ma­tion Sci­en­ce 45(6): 350-357.

• McGu­i­gan, Jim (1992) Cul­tu­ral Po­pu­lism, Lon­don: Ro­u­tled­ge.

• McQu­a­il, De­nis (1987) Mass Com­mu­ni­ca­tion The­ory: An In­tro­duc­tion. 2nd. ed. Lon­ don: Sa­ge.

• McQu­a­il, De­nis (1994) Mass Com­mu­ni­ca­tion The­ory: An In­tro­duc­tion. 3rd. ed. Lon­ don: Sa­ge.

• Mar­li­e­re, Phi­lip­pe (1998) ‘The Ru­les of the Jo­ur­na­li­stic Fi­eld: Pi­er­re Bo­ur­di­eu’s Con­tri­bu­tion to the So­ci­o­logy of the Me­dia,’ Euro­pean Jo­ur­nal of Com­mu­ni­ca­tion 13(2): 219-234.

• Mil­ler, Da­vid (1994) Don’t men­tion the war: Nort­hern Ire­land, pro­pa­gan­da and the me­dia, Lon­don: Plu­to Press.

• Mi­no­rity Press Gro­up (1980a) He­re is The Ot­her News: Chal­len­ges to the Lo­cal Com­ mer­cial Press (Mi­no­rity Press Gro­up Se­ri­es No.1), Lon­don: Mi­no­rity Press Gro­up.

• Mo­ritz, Mar­gu­e­ri­te J. (1992) ‘How US News Me­dia Re­pre­sent Se­xu­al Mi­no­ri­ti­es.’ In Pe­ter Dahlgren and Co­lin Sparks (eds.), Jo­ur­na­lism and Po­pu­lar Cul­tu­re, Lon­don: Sa­ge: 154-170.

• Negt, Oskar and Klu­ge, Ale­xan­der (1972/1983) ‘The Pro­le­ta­rian Pu­blic Sphe­re’, tran­ sla­ted from the Ger­man by Stu­art Hood. In Ar­mand Mat­te­lart and Seth Si­e­ge­la­ub (eds.), Com­mu­ni­ca­tion and Class Strug­gle, Vol. 2: Li­be­ra­tion, So­ci­a­lism, New York, N.Y.: In­ter­na­ti­o­nal Ge­ne­ral, 1983: 92 – 4.

• New Ob­ser­va­ti­ons (1994) ‘Copy Cul­tu­re.’ The­med is­sue of New Ob­ser­va­ti­ons, (101), May/Ju­ne 1994.

• Nigg, He­inz and Wa­de, Gra­ham (1980) Com­mu­nity Me­dia: Com­mu­nity Com­mu­ni­ca­ tion in the UK, Vi­deo, Lo­cal TV, Film, and Pho­to­graphy, Zu­rich: Re­gen­bo­gen.

• O’Sul­li­van, Tim (1994) ‘Al­ter­na­ti­ve Me­dia.’ In Tim O’Sul­li­van, et al., Key Con­cepts in Com­mu­ni­ca­tion and Cul­tu­ral Stu­di­es, 2nd. ed., Lon­don: Ro­u­tled­ge, 1994: 10.

• O’Sul­li­van, Tim, Dut­ton, Brian and Rayner, Phi­lip (1994) Studying the Me­dia: an In­ tro­duc­tion, Lon­don: Ar­nold.

• Qu­a­il, John (1978) The Slow Bur­ning Fu­se: The Lost Hi­story of the Bri­tish Anar­ chists. Lon­don: Pa­la­din.

• Royal Com­mis­sion on the Press (1977) Pe­ri­o­di­cals and the Al­ter­na­ti­ve Press, Lon­ don: HMSO. • Rut­her­ford, Paul (1992) Fan­zi­ne Cul­tu­re. Glas­gow: Flo­wer Pot Press.

• Schu­man, Pa­tri­cia Glass (1982) ‘Li­bra­ri­es and Al­ter­na­ti­ves.’ ‘ In Ja­mes P. Danky and El­li­ott Sho­re (eds.), Al­ter­na­ti­ve ma­te­ri­als in li­bra­ri­es, Me­tuc­hen, New Jer­sey: Sca­rec­row Press, 1982, pp. 1-5.

• Se­ar­le, De­ni­se (1997) Gat­he­ring For­ce: DIY Cul­tu­re, Ra­di­cal Ac­tion for Tho­se Ti­red of Wa­i­ting, Lon­don: The Big Is­sue Wri­ters.

• Sparks, Co­lin (1985) ‘The Wor­king-class Press: Ra­di­cal and Re­vo­lu­ti­o­nary Al­ter­na­ ti­ves’, Me­dia, Cul­tu­re and So­ci­ety, 7: 133-146.

• Spi­vak, Gayatri Cha­kra­vorty (1988) ‘Can the Su­bal­tern Spe­ak?’ In Cary Nel­son and Law­ren­ce Gros­sberg (eds.), Mar­xism and the In­ter­pre­ta­tion of Cul­tu­re, Ba­sing­sto­ ke: Mac­mil­lan: 271-313.

• To­ma­sel­li, Keyan and Lo­uw, P. Eric (1991) The Al­ter­na­ti­ve Press in So­uth Afri­ca, Bel­lvil­le: Anthro­pos and Lon­don: Ja­mes Cur­rey.

• Tra­ber, Mic­hael (1985) Al­ter­na­ti­ve Jo­ur­na­lism, Al­ter­na­ti­ve Me­dia (Com­mu­ni­ca­tion Re­so­ur­ce, No. 7, Oc­to­ber 1985), Lon­don: World As­so­ci­a­tion for Chri­stian Com­mu­ni­ ca­tion.

• Triggs, Teal (1995) ‘Alp­ha­bet So­up: Re­a­ding Bri­tish Fan­zi­nes’, Vi­si­ble Lan­gu­a­ge, 29(1): 72-87.

• Whi­ta­ker, Brian (1981) News Li­mi­ted: Why You Can’t Read All Abo­ut It, (Mi­no­rity Press Gro­up Se­ri­es No. 5), Lon­don: Mi­no­rity Press Gro­up.

• Wil­li­ams, Raymond (1963) Cul­tu­re and So­ci­ety: 1780 -1950, Har­mondsworth: Pen­ guin.

• Wil­li­ams, Raymond (1980) ‘Me­ans of Com­mu­ni­ca­tion as Me­ans of Pro­duc­tion.’ In Pro­blems in Ma­te­ri­a­lism and Cul­tu­re: Se­lec­ted Es­says, Lon­don: Ver­so, pp. 50-63.

• Wil­li­ams, Raymond (1983) To­wards 2000. Lon­don: Chat­to and Win­dus.

• Wor­kers’Li­fe (1928/1983) The Wor­ker Cor­re­spon­dent. In Ar­mand Mat­te­lart and Seth Si­e­ge­la­ub (eds.), Com­mu­ni­ca­tion and Class Strug­gle, Vol. 2: Li­be­ra­tion, So­ci­a­lism, New York, N.Y.: In­ter­na­ti­o­nal Ge­ne­ral, 1983: 153-157.

“To je sav naš pro­gram, ko­ji je su­štin­ski pro­la­zan. Na­še si­tu­a­ci­je bi­će efe­mer­ne, bez bu­duć­no­sti; pro­la­sci...”

Projekti/prakse Razlika istorija/teorija je besmislena (čista propaganda), pošto svaka istoriografija počiva na bezuslovnoj teoriji a svaka teorija je usađena u mesto istorijskog događaja.

Projekti/prakse Intervju: Rajko Grlić / Pet dana i noći jedne male utopije Mirko Sebić / Sedam teza o tome kako je nemoguće živeti u Gradu

109

Intervju: Rajko Grlić, umetnički direktor Motovunskog filmskog festivala / razgovarao: Mirko Sebić

Pet dana i noći jedne male utopije

*

Go­di­na 1999. po mno­go če­mu je zna­ko­vi­ta, u re­ gi­o­nu ona pred­sta­vlja iz­ve­sno bol­no do­vr­ša­va­nje, po­sled­nji čin tra­gi­ko­mič­nog igro­ka­za za­po­če­tog u de­ve­de­se­tim. U ši­rem kon­tek­stu baš te go­di­ne svi smo do­bra­no i na svo­joj ko­ži ose­ti­li ci­ni­zam glo­ba­li­za­cij­skih to­ko­va (NA­TO in­ter­ven­ci­je, hu­ma­na in­ter­vent­na lo­gi­ka svet­skih si­la). Baš te go­di­ne na mi­stič­nom mo­to­vun­skom br­du, ma­la eki­pa za­po­či­nje go­to­vo uto­pij­ski pro­je­kat film­ skog fe­sti­va­la, i na op­šte iz­nna­đe­nje uspe­va im da od to­ ga na­pra­ve evrop­ski do­ga­đaj. Ka­ko da­nas vi­di­te ceo kon­ tekst na­stan­ka i osmi­šlja­va­nja “Mo­to­vun Film fe­sti­va­la”.

Mo­že­te li se pri­se­ti­ti stva­ri ko­je su la­ga­no do­ve­le do oku­ plja­nja eki­pe, ko­je su po­kre­nu­le idej­nu al­he­mi­ju ko­ja će na kra­ju stvo­ri­ti pro­je­kat Film­skog fe­sti­va­la?

110

– Ar­he­o­lo­gi­ja vre­me­na ka­že: pra-po­če­tak Mo­to­vu­na le­ži na obli­žnjem br­du, u gra­di­ću ko­ji no­si ime Gro­žnjan. Ta­mo smo 1995. otvo­ri­li Ima­gi­nar­nu Film­sku Aka­de­mi­ju. Ma­lu, ne­za­vi­snu ško­lu po­sve­će­nu fil­mu za ko­ju je ini­ci­jal­na sred­stva dao Ohio Uni­ver­sity iz Ame­ri­ke a za­tim mu se pri­dru­žio i hr­vat­ski Open So­i­caty Ge­or­ga So­ro­sa. Ide­ja je bi­la vr­lo jed­no­stav­na. Ži­ve­ći u Ame­ri­ci vi­đao sam ve­li­ki broj “na­ših naj­bo­ljih kli­na­ca i klin­ki” ko­ji su ne­sre­ćom vre­me­na i ov­da­šnjih pri­li­ka kre­nu­li u po­tra­gu za film­skom sre­ćom. Gle­dao sam ka­ko s mu­kom ra­de svo­je pr­ ve ko­ra­ke i po­mi­slio da bi im, pri­je no što na­pra­ve ta­ko ra­di­kal­ ni ži­vot­ni rez i upu­te se u svi­jet, va­lja­lo taj svi­jet do­ve­sti ov­dje i omo­gu­ći­ti da ga tu upo­zna­ju. Ta­ko sam sa­ku­pio pro­fe­so­re naj­ ve­ćih ame­rič­kih film­skih ško­la i do­veo ih na pr­vu ra­di­o­ni­cu u Gro­žnjan. Iz to­ga se raz­vi­la ško­la u ko­joj je u se­dam go­di­na po­ sto­ja­nja svo­je pr­ve film­ske ko­ra­ke ra­di­lo pre­ko tri sto­ti­na i pe­ de­set stu­de­na­ta iz dva­de­se­tak ze­ma­lja svi­je­ta i u ko­joj su svo­je pr­ve fil­mo­ve ra­di­li mno­gi da­nas već zna­ni fil­ma­ši ovih kra­je­va; od Ja­smi­le Zba­nić pa na­da­lje.

Ta Aka­de­mi­ja je to­kom vre­me­na po­če­la pri­vla­či­ti, kao ne­ ko ma­lo izo­li­ra­no mje­sto u ta­da vr­lo za­tvo­re­noj i kla­u­stro­fo­bič­ noj kli­mi ovih kraj­va, mno­ge pi­sce, no­vi­na­re, sli­ka­re. Aka­de­mi­ja

je po­sta­la ne­ka ljet­na oaza, ne­ko ma­lo mje­sto u ko­me se do­bro di­sa­lo i još bo­lje dru­ži­lo. A ka­ko su iz svi­je­ta sve če­šće do­la­zi­la “ve­li­ka ime­na fil­ma”, ra­zni pro­sla­vlje­ni Oska­rov­ci i ine fil­ma­dži­ je, stvo­ri­la se po­tre­ba da se jav­no po­ka­že to što su nam do­no­ si­li. Gro­žnjan, kao mje­sto maj­sto­ra i za­na­tli­ja, ni­je imao trg na ko­me bi to mo­gli ra­di­ti. Otvo­ri­li smo ma­lo ki­no ko­ji smo na­zva­ li po Bran­ku Ba­u­e­ru ali ono je usko­ro po­sta­lo pre ma­lo za sve zna­ti­želj­ni­ke.

Ta­ko sam s Bo­ri­som T. Ma­ti­ćem, da­nas uspje­šnim pro­du­ cen­tom a ta­da još stu­den­tom Ima­gi­nar­ne Aka­de­mi­je, oti­šao na su­sjed­no br­do, u Mo­to­vun, gra­dić ne­ka­da­šnje go­spo­de i bo­ga­ tu­na, ko­ji je imao pre­kra­san trg. Vo­dio me sen­ti­ment za vre­me­ ni­ma ka­da smo tu, go­to­vo ci­je­la mo­ja gen­ra­ci­ja re­ži­se­ra i glu­ma­ ca, pro­vo­di­li lje­ta i pi­sa­li sce­na­ri­je za svo­je pr­ve igra­ne fil­mo­ve.

(Za­to Ka­ra­no­vi­će­va se­ri­ja “Gr­lom u jag­de” i za­vr­ša­va sce­nom ko­ja se do­ga­dja na mo­to­vun­skom tr­gu.)

Bio je to sve sku­pa zbir no­stal­gi­je, avan­tu­ri­za­ma i ve­li­kog ve­se­lja. I to us­pr­kos vre­me­nu i si­tu­a­ci­ji ko­ja nas je okru­ži­va­la.

Ili mo­žda upra­vo za­to.

Ali iz Ima­gi­nar­ne Film­ske Aka­de­mi­je ni­je na­stao sa­mo Mo­to­vun – Ne­nad Pu­hov­ski je iz nje iz­ro­dio pro­duk­cij­sku ku­ ću “Fac­ti­um” ko­ja je uve­li­ko za­slu­žna da je do­ku­men­tar­ni film po­stao, ako ne naj­zna­čaj­ni­ji, ali on­da si­gur­no naj­ča­sni­ji dio ove ki­ne­ma­to­gra­fi­je. * Uvek mi se či­ni­lo da Fe­sti­val ima ve­o­ma sna­žnu dru­ štve­no kri­tič­ku no­tu, za­pra­vo stav. Da li je mo­gu­će kul­ tu­rom, na­ro­či­to ovom film­skom, me­nja­ti svet?

– Ni­je mo­gu­će. I to je ve­li­ka sre­ća “kul­tu­re”. Da je mo­gu­ će “kul­tu­ra” bi bi­la na­pu­če­na po­li­ti­ča­ri­ma i inim spe­ci­ja­li­sti­ma “mo­gu­ćeg”. Ova­ko ona je ipak sa­mo, i na sre­ću, dio na­šeg “uto­ pij­skog svi­je­ta”, jed­nom ri­ječ­ju; igre. Ali ka­ko sva­ka igra, ma­nje vi­še, uvi­jek kr­ši po­sto­je­će i gra­di no­va pra­vi­la ta­ko je po­li­ti­ča­ri če­ sto či­ta­ju kao “kri­tič­ku no­tu”, kao dio ne­če­ga što tre­ba ob­u­zda­ti, re­gu­li­ra­ti i kon­tro­li­ra­ti da ne bi u svo­joj neo­bu ­ ­zda­no­sti na­pra­vi­la ne­ku šte­tu dnev­noj prag­mi. Ta­ko su oči­ta­li i Mo­to­vun. A to či­ta­ nje na­še igre još uvi­jek, prem­da umo­ta­no u bo­lji ce­lo­fan, tra­je i da­nas. Ni­šta se tu su­štin­ski ni­je pro­mi­je­ni­lo od pr­vog fe­sti­va­la.

111

* Na Fe­sti­va­lu kao u ne­kom ča­rob­nom ka­le­i­do­sko­pu iz­ra­ nja­ju no­vi film­ski sve­to­vi još ne­vi­đe­ni na ovim pro­sto­ri­ ma. Stav: “fil­mo­vi ko­je si­gur­no ne­će­te gle­da­ti u bi­o­sko­pi­ma”, isto­vre­me­no je i kri­ti­čan i uto­pi­sti­čan (že­li da kri­ti­ku­je ali i da me­nja). Ka­ko kon­ci­pi­ra­te pro­gra­me, ka­ko do­la­zi­ te do in­for­ma­ci­ja o no­vim i za­ni­mlji­vim auto­ri­ma? Kroz ka­kve ko­mu­ni­ka­ci­je se stva­ra pro­gram Fe­sti­va­la?

– Kre­ni­mo od zad­njeg di­je­la Va­šeg pi­ta­nja. Fe­sti­val se pri­ je sve­ga kon­ci­pi­ra kao “do­ga­đaj” a ne kao fe­sti­val. Ja sam, igrom svo­je sud­bi­ne, bio na hi­lja­du i jed­nom fe­sti­va­lu i ni­sam lud da ula­žem svoj i tu­đi trud u pra­vlje­nje hi­lja­du i dru­gog fe­sti­va­la.

Me­ne, ko­li­ko to god čud­no zvu­či, a ni lju­de s ko­ji­ma sam ra­dio i ra­dim Mo­to­vun, kao što je n.p.r. Igor Mir­ko­vić ko­ji ga da­nas vo­di, ne zni­ma ra­di­ti “još je­dan fe­sti­val”. Mi po­ku­ša­va­mo ob­li­ko­ va­ti pet da­na i no­ći jed­ne ma­le uto­pi­je, pro­sto­ra igre i slo­bo­de za ko­jom svat­ko ima po­tre­bu. Fil­mo­vi su naš ali­bi, na­ša ri­blja kost na ko­joj se gra­di sve osta­lo, ali oni sva­ka­ko ni­su je­di­ni raz­ log na­šeg oku­plja­na.

Ka­ko do­la­zi­mo do tih fil­mo­va – na pu­no na­či­na. Lju­di nam ja­vlja­ju da su ne­gdje ne­što vi­dje­li, ne­ko­ga ne­gdje upo­zna­mo i ču­ je­mo da ne­tko ne­što ra­di, pro­či­ta­mo ne­ku vi­jest. Ukrat­ko; bes­ko­ na­čan zbir iz­vo­ra iz ko­jih se sa­ku­pi pre­ko dvi­je sto­ti­ne scre­e­ne­ra iz ko­jih se za­tim bi­ra pro­gram fe­sti­va­la. A što se sa­mih fil­mo­va ti­če – prin­cip je da to bu­du pri­je sve­ga sjaj­ni fil­mo­vi i da ne­ma­ ju šan­su da ih pu­bli­ka ovih kra­je­va ika­da vi­di u svo­jim ki­ni­ma.

S dru­ge stra­ne ti “ma­li fil­mo­vi” su da­nas je­dan od ma­lo­broj­nih zna­ko­va ko­ji go­vo­re da je u ovom op­ćem lu­di­lu glo­ba­li­za­ci­je i srav­nji­va­nja sve­ga na op­će i isto, mo­gu­će is­pri­ča­ti vr­lo osob­ne pri­če i osta­vi­ti in­di­vi­dal­ne tra­go­ve o vre­me­nu i pod­ne­blju u ko­ jem na­sta­ju. Pre­ma to­me – vr­lo je va­žno da ih vi­di­mo tu gdje se uglav­nom ba­ra­ta sa dvi­je jed­na­ko stra­šne ali su­štin­ki iste op­ci­je; na­ci­o­na­li­zmom i glo­ba­li­zmom. * Či­ni se da Fe­sti­val op­sto­ji iz­van kon­cep­ta lo­kal­ne i re­ gi­o­nal­ne po­li­tič­ke mo­ći, na ne­ki na­čin kao in­ci­dent, da li ga to či­ni ra­nji­vim?

– Da. On je vlo ra­nji­va bilj­ka jer ne spa­da ni­ti u jed­nu od pro­to­tip­skih ka­te­go­ri­ja slu­žbe­ne “kul­tu­re”. On ni­je dr­žav­na in­ sti­tu­ci­ja ko­ja po­ka­zu­je “dr­žav­nu pro­iz­vod­nju” i ti­me ja­ča “na­šu stvar” ni­ti je s dru­ge stra­ne “cr­ve­ni te­pih” ko­ji pu­ni ta­ko pri­sut­ nu glad za “ve­li­kim svi­je­tom” i “pr­lja­vom in­ti­mom”. Mi smo, i to po­ku­ša­va­mo za­dr­ža­ti, van tog “ma­in­stre­am-a” i ti­me smo auto­mat­ski i fi­nan­cij­ski i po­li­tič­ki vr­lo ra­nji­vi.

112

* Ve­o­ma ve­lik broj mla­dih lju­di at­mos­fe­ra pod­se­ća na ne­ka­da­šnje su­sre­te mu­zič­ke omla­di­ne u Gro­žnja­nu, tu su i film­ske ra­di­o­ni­ce, da li mi­sli­te da ta evi­dent­no po­zi­

tiv­na ener­gi­ja za­vr­ša­va sa po­sled­njim da­nom Fe­sti­va­la ili ima­te uti­sak da ona ži­vi da­lje i po­kre­će no­ve stva­ri?

– Mo­ja na­da je bi­la da će­mo Mo­to­vu­nom po­ku­ša­ti po­ka­ za­ti da je mo­guć i je­dan dru­gi kon­cept “kul­tu­re” ili bo­lje re­če­no “po­i­ma­nja fil­ma” u ovim kra­je­vi­ma. Mi smo ma­li i si­ro­ma­šni.

Ve­se­lje i ener­gi­ja su mo­žda je­di­ne “autoh­to­ne” stva­ri na ko­je se mo­že­mo oslo­ni­ti. Za­to smo i ra­di­li ma­li i ve­se­li do­ga­đaj pri­mje­ ren pro­sto­ru u ko­jem na­sta­je. U ši­re­nju tog vi­ru­sa sa­mo smo dje­lo­mič­no uspje­li. “Dje­ca Mo­to­vu­na”, svi ti “klin­ci i klin­ce­ze” ko­ji su u ovih de­vet go­di­na ra­di­li na nje­mu, stvo­ri­li su po ma­tri­ ci Mo­to­vu­na, ve­li­ki broj film­skih fe­sti­va­la po Hr­vat­skoj. Mi­slim da ih da­nas ima pre­ko dva­de­set. Po­ku­ša­li su to film­sko ve­se­lje pre­nje­ti u svo­je gra­do­ve i mje­sta ži­vlje­nja. I u to­me su uspje­li. I ti su fe­sti­va­li po­sta­li ono sto su u mo­joj mla­do­sti bi­la art ki­na.

“Dru­ga­či­ji film”, zna­či onaj ko­ji ne pro­iz­vo­di pet hollywo­od­skih stu­di­ja, ima sa­da mje­sta na ko­ji­ma mo­že ži­vje­ti. Što se ki­ne­ma­ to­gra­fi­je i nje­nog ustroj­stva ti­če, uspjeh je pu­no ma­nji. Ki­ne­ma­ to­gra­fi­ja je još uvi­jek u pot­pu­nom vla­sni­štvu i pod kon­tro­lom, i men­tal­nom i nov­ča­nom, dr­ža­ve. A tu, po pri­ro­di stva­ri, igra i ve­se­lje ne sta­nu­ju ta­ko če­sto. * U kon­cep­tu sa­mog Fe­sti­va­la is­ti­če se i upor­no in­si­sti­ra­ nje na lo­kal­nim spe­ci­fič­no­sti­ma, re­gi­o­nal­nim kul­tu­ra­ma, ta­ko­zva­nim “ma­njin­skim” pri­stu­pi­ma a sa dru­ge stra­ne film kao me­dij i umet­nič­ki iz­raz go­vo­ri uni­ver­zal­nim je­ zi­kom ener­gi­je sli­ke da li su te dve stva­ri u ko­li­zi­ji?

– Ja vje­ru­jem da sve što je osob­no, do kra­ja in­di­vu­du­al­no, po­ sta­je i uni­ver­zal­no. Vje­ru­jem da je “ja” pu­no sna­žni­je od “mi”. * Da li po­sle osam go­di­na tra­ja­nja Fe­sti­va­la ima­te uti­ sak da se ne­što u ko­mu­ni­ka­ci­ji iz­me­đu ta­ko­zva­nih ma­ lih re­gi­o­nal­nih ki­ne­ma­to­gra­fi­ja i kul­tu­ra na ovim pro­ sto­ri­ma pro­me­ni­lo. I ko­li­ko je tu do­pri­neo sam Fe­ti­val i po­zi­tiv­na ener­gi­ja oko nje­ga. Da li je to do­volj­no da se su­prot­sta­vi ko­lo­ni­za­tor­skoj si­li glo­bal­ne film­ske i vi­ deo in­du­stri­je?

– Ne znam od­go­vor na ovo pi­ta­nje. Ne­što ma­lo se pro­mi­ je­ni­lo ali ne pu­no. S dru­ge stra­ne za tu pro­mi­je­nu je po­treb­no vri­je­me. Tu se ni­šta ne da si­lo­va­ti ili pla­ni­ra­ti. To se jed­no­stav­ no mo­ra do­go­di­ti ili ne do­go­di­ti. Mi smo, kao i mno­gi dru­gi, sa­ mo stvo­ri­li gru­du sni­je­ga i ba­ci­li je niz pla­ni­nu. Da li će se ona pre­tvo­ri­ti u la­vi­nu – za­i­sta ne ovi­si o na­ma. * Na ovim na­šim pro­sto­ri­ma (zva­li ih Sred­nja Evro­pa, Ju­go­i­stoč­na Evro­pa, Za­pad­ni Bal­kan, Bal­kan...) film je uvek imao dvo­ja­ku ulo­gu: čvr­sto se ide­o­lo­ški ve­zi­vao za vlast i moć, a sa dru­ge stra­ne, stal­no su ne­ki zlo­če­sti klin­

ci plju­va­li u ide­o­lo­ški čaj dr­žav­nih pro­pa­ga­to­ra. Da­nas, ne­ki od tih kli­na­ca sla­ve po 40 go­di­na umet­nič­kog ra­da, dru­gi su opet ugled­ni i na­gra­đi­va­ni evrop­ski re­di­te­lji.

Gde je da­nas ener­gi­ja ot­po­ra ko­ja se u film­skom i vi­deo me­di­ju to­li­ko lju­ti­la on­da­šnje vla­sto­dr­šce?

– Sre­di­nom osam­de­se­tih je ge­ne­ra­ci­ja o ko­joj go­vo­ri­te ot­kri­ la spa­so­no­snu for­mu­lu. Mo­gu­će je na­pra­vi­ti film bez dr­žav­nog nov­ca, na ba­zi in­ve­sti­ci­je di­stri­bu­te­ra i pro­du­ce­na­ta. Tr­ži­šte je bi­lo sprem­no za to. Ja sam ta­ko ra­dio “U ra­lja­ma ži­vo­ta”. Ima­li smo – ka­žu u sa­mo pr­va tri mje­se­ca na te­ri­to­ri­ju biv­še dr­ža­ve – mi­li­jun i se­dam sto­ti­na gle­da­o­ca. In­ve­sti­ci­ja se br­zo vra­ti­la.

For­mu­la je otva­ra­la ču­de­sna vra­ta neo­vi­sno­sti. Ali su za­tim do­šle de­ve­de­se­te. I film je opet po­stao to­tal­no ovi­san o dr­ža­vi.

Mi­slim da sa­da pri­su­stvu­je­mo tre­nut­ku ve­li­ke dis­per­zi­je u ko­joj će bi­lo ko­ja kon­tro­la bi­ti vr­lo te­ško ostvar­lji­va. Ono što su blo­go­vi na we­bu da­nas su i ma­le ka­me­re ko­je mo­gu sa­sta­vi­ti film uz ma­mi­nu i ta­ti­nu po­moć. Ni­tko vi­še ne­ma ali­bi za ne­sni­mljen film. Isto­vre­me­no sva­ki se ura­dak mo­že pri­ka­za­ti na we­bu. Tu ne­gdje le­ži ne­ka bu­duć­nost. Da se u tom stra­šnom mno­štvu, u toj po­pla­vi sve­ga i sva­če­ga, ro­di ne­ka kva­li­te­ta i da se za­tim svo­ jom ener­gi­jom iz­bo­ri za pa­žnju. Iz­uz­ et­no mi je dra­go da se to de­ša­va, stra­šno na­vi­jam za to ali mi je isto­vre­me­no i dra­go da sam ra­dio fil­mo­ve ko­ji su svo­ju pu­bli­ku na­la­zi­li u ta­mi da­nas umi­ru­ćih ki­no dvo­ra­na. * Vaš po­sled­nji igra­ni film je ne­ka vr­sta ex ju­go­slo­ven­ske ko­pro­duk­ci­je, ka­ko je sa aspek­ta stva­ra­nje ne­ke al­ter­na­ tiv­ne film­ske za­jed­ni­ce sve to iz­gle­da­lo, da li se u tom prav­cu i da­lje mo­gu oče­ki­va­ti udru­ži­va­nja?

– Mi smo to u slu­ča­ju “Ka­ra­u­le” ra­di­li iz kraj­nje prag­ma­ tič­nih (tre­ba­lo nam je no­va­ca) a ne iz po­li­tič­kih raz­lo­ga (ni­smo bi­li vo­đe­ni ni­ka­kvim po­li­tič­kim sen­ti­men­tom ili pro­gra­mom).

Su­rad­nja, ko-pro­duk­ci­je, su jed­no od ma­lo­broj­nih šan­si da film pra­vi­mo u ne­što pri­stoj­ni­jim pro­duk­ci­o­nim okol­no­sti­ma i da ga isto­vre­me­no i vi­di ne­tko van na­šeg dvo­ri­šta. * Okru­gli sto o mo­guć­no­sti re­gi­o­nal­ne di­stri­bu­ter­ske mre­že auto­ra iz re­gi­o­na. Uvek ima­mo uti­sak da ni­sko­ bu­džet­ni i tzv “ma­li” fil­mo­vi ni­su ni­kad do­volj­no vi­dlji­ vi. Šta o to­me mi­sli­te i šta se tu mo­že uči­ni­ti?

– Da, hr­vat­ski film ne igra u Sr­bi­ji, ma­ke­don­ski u Slo­ve­ni­ ji a slo­ven­ski u Hr­vat­skoj. O Austri­ji i Ma­đar­skoj i da ne go­vo­ rim. Svi­je­sni to­ga – po­ku­šat će­mo o to­me raz­go­va­ra­ti na Mo­to­ vu­nu. Ako su bez­broj­ni fe­sti­va­li na­sta­li u ovoj re­gi­ji is­klju­či­vo na ener­gi­ja­ma po­je­di­na­ca – za­što tim pu­tem, tom lo­gi­kom raz­ mi­šlja­nja, ne bi mo­žda na­sta­la i ne­ka al­ter­na­tiv­na di­stri­bu­ci­ja re­gi­on ­ al­nih fil­mo­va. * Voj­vo­di­na u Mo­to­vu­nu, či­ni se da Istra i Voj­vo­di­na ima­ju ne­što za­jed­nič­ko. Ka­ko vi vi­di­te te za­jed­nič­ke ka­ rak­te­ri­sti­ke i da li je mo­gu­će za­mi­sli­ti da u bu­duć­no­sti Mo­to­vun Film Fe­sti­val go­stu­je u Voj­vo­di­ni?

– Sva­ki pri­sto­jan sa­jam – od no­vo­sad­skog do za­gre­bač­kog – je uvi­jek imao slu­žbe­nu “Ze­mlju part­ne­ra”. Mi smo se od­lu­či­li ma­lo po­i­gra­ti s tom pom­po­znom sin­tag­mom. Ta­ko je­Voj­vo­di­na, na­kon Dal­ma­ci­je, Be­ča i Glu­ma­ca, ovo go­di­ne na­ša “Ze­mlja part­ ner”. To pre­svla­če­nja mo­to­vun­skog br­da u rav­ni­cu Voj­vo­di­ne se od­vi­ja pod slo­ga­nom “Voj­vo­di­na – ze­mlja part­ner auto­nom­ne po­kra­ji­ne – Mo­to­vun”. Mi­slim da je Voj­vo­di­na pri­re­di­la iz­u­zet­ no do­bro oda­bir svog ve­se­lja i ener­gi­ja ko­je će­mo po­ku­ša­ti po­mi­ je­ša­ti s na­šim mo­to­vun­skim i vi­dje­ti šta će se iz to­ga do­go­di­ti. A šta se Mo­to­vu­na u Voj­vo­di­ni ti­če – da to bi bi­lo ja­ko do­bro. Raz­ go­va­ra­li smo o to­me, ima­li ne­ke pla­no­ve ali se za sa­da to još ni­je do­go­di­lo. Ali mo­žda ce idu­ća go­di­na bi­ti pa­met­ni­ja.

113

Mirko Sebić

Sedam teza o tome kako je nemoguće živeti u Gradu “Svako će živeti u svojoj sopstvenoj katedrali. Postojaće sobe koje će podsticati snove jače od bilo koje droge, kuće u kojima će biti nemoguće ne zaljubiti se…”1)

01

D

114

ok kli­zim po vla­žnom ju­tar­njem ko­lo­vo­zu ka me­stu gde ra­dim, jed­noj ma­loj so­bi u pot­kro­vlju, se­dim u ze­le­noj kap­ su­li– auto­mo­bi­lu; udob­nost vi­še ni­je mo­gu­će pre­po­zna­ti kao udob­nost, ono što li­či na nju sa­mo je skli­skost, la­ko­ća i po­kre­ti bez ot­po­ra. Kli­ze­ći uli­ca­ma No­vog Sa­da ja mo­ram pre­ći most, za­tim skre­nu­ti de­sno, pa od­mah le­vo. Kod par­ka opet de­sno, a on­da, da ne uda­rim u Mu­zej Re­vo­lu­ci­je (ne­ka­da­šnji), mo­ram skre­nu­ti le­vo. Sa de­sne stra­ne osta­je Mu­zej Voj­vo­di­ne a ja opet skre­ćem de­sno. Du­gač­ki, vi­so­ki, ofu­ca­ni i po­ne­gde žu­ti zi­do­vi ogra­de oko Ar­hi­va Voj­vo­di­ne ka­žu da je tu ne­kad bio za­tvor. I Za­tvor po­tmu­lo gun­đa na Ri­blju pi­ja­cu od pre­ko pu­ta. Pi­ja­ca sa mno­štvom ge­sto­va ne od­go­va­ra mu na gun­đa­nje. Za­sta­jem na uglu pa skre­ćem le­vo. Vo­zim i tra­žim par­king.

Pi­jem u Gra­du, sva­kog ju­tra, glat­ku pi­lu­lu smi­re­nja. Ilu­zi­ju glat­ke ope­ra­ci­o­nal­ne po­vr­ši­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Ni u če­mu se ne ogle­dam. Ni na ka­kvoj sce­ni ne igra moj ze­le­ni auto­mo­bil-kap­ su­la. Ni­ti je luk­suz, ni­ti je sred­stvo, ni­ti je dru­štve­ni i ko­mu­ni­ka­ ci­o­ni znak. Sa­mo kap­su­la glat­ko­će.

Bi­lo bi glu­po tvr­di­ti da mo­gu da ose­tim Grad dok kli­zim po nje­go­vim uli­ca­ma. Uzmi­mo re­ci­mo zgra­de. U nji­ma lju­di sta­ nu­ju u mno­štvu ma­nje ili vi­še si­me­trič­no ras­po­re­đe­nih ku­ti­ja – sta­no­va. “Sta­no­vi” to po­ne­kad za­zvu­či kao “ske­no­vi”, di­gi­tal­no pre­ve­de­ni/sve­de­ni pro­sto­ri ko­ji su nu­žno iz­gu­bi­li tre­ću di­men­zi­ ju. U toj dvo­di­men­zi­o­nal­no­sti, na­rav­no, do­mi­ni­ra plo­šnost. Oni glat­ko pro­la­ze kroz lju­de ko­ji mi­sle da u nji­ma sta­nu­ju. Ka­da se u za­tvo­re­nu ku­ti­ju sta­na une­se te­le­vi­zij­ski apa­rat – ta­ko­đe ku­ ti­ja – on po­či­nje da zra­či uobra­zi­lju bli­zi­ne, di­gi­ta­li­za­ci­ju. Stan 1) “Pra­vi­la no­vog ur­ba­ni­zma”, tekst Iva­na Če­glo­va na­pi­san 1953. go­di­ne a ob­ja­vljen u pr­vom bro­ju Si­tu­a­ci­o­ni­stič­ke in­ter­na­ci­o­na­le (1958).

po­sta­je ekran. Te­le­fon, kom­pju­ter – stan po­sta­je mre­ža. Ekran i mre­ža. Stan po­sta­je ima­nent­na glat­ka po­vr­ši­na na ko­joj se od­ vi­ja­ju ope­ra­ci­je. Ope­ra­ci­je ko­mu­ni­ka­ci­je. Tu vi­še ne­ma ni­čeg ne­ po­sre­do­va­nog. Ne­što se pro­me­ni­lo i na­ši pro­zo­ri vi­še ne gle­da­ju nig­de. Kroz njih nas ni­ko ne vi­di ni­ti mi ikud gle­da­mo.

Na­stu­pa era mre­ža i spo­je­va. Nar­ci­so­id­ni sa­mo­o­gle­da­ju­ći uop­šte­ni ži­vot te­če kroz te­lo – ekran.

Pro­stor sta­no­va­nja mo­že bi­ti shva­ćen kao pri­jem­nik, mo­že bi­ti pro­stor re­cep­ci­je. Za­pra­vo, on je ter­mi­nal mno­gih ve­za, kon­ trol­ni ekran. Kap­su­la sve­mir­skog bro­da u ko­joj plo­vi­mo ne­bro­je­ no mi­lja uda­lje­ni od sva­kog ži­vog bi­ća, od sva­kog do­di­ra, od svog ži­vo­ta. Svet nam se ta­ko či­ni kao dru­gi svet, Ze­mlja kao dru­ga ze­mlja. Do­ko­li­ca i od­mor, igra, za­ba­va, udob­nost – sve to po­sta­ je po­sre­do­va­no elek­tron­skim po­ljem ko­je pre­vo­di i si­mu­li­ra.

02

“N

e­što se pro­me­ni­lo, a fa­u­stov­ski, pro­me­tej­ski (mo­žda edi­ pov­ski) pe­riod pro­iz­vod­nje i po­tro­šnje ustu­pio je me­sto “pro­te­in­skoj” eri mre­ža, nar­ci­so­id­noj i pro­tem­skoj eri spo­je­va, ve­za, bli­zi­ne, re­ak­ci­je i uop­šte­ne gra­nič­ne po­vr­ši­ne ko­ja ide sa uni­ver­zu­mom ko­mu­ni­ka­ci­ja. Sa te­le­vi­zij­skom sli­kom – te­le­vi­zi­ ja je kra­nji i sa­vr­še­ni ob­lik ove no­ve ere – na­še te­lo i ceo okol­ni svet po­sta­je kon­trol­ni ekran.”2) Žan Bo­dri­jar nam uka­zu­je na po­mak od su­bjek­ta ka objek­ tu. Pro­blem Su­bjekt-Objekt ko­ji je za­pe­ča­tio sud­bi­nu he­ge­lov­ski in­spi­ri­sa­ne in­ter­pre­ta­ci­je in­du­strij­ske epo­he su­spen­do­van je. Su­ bjekt vi­še na­pro­sto ni­je u igri, mi­sli Bo­dri­jar. Ne­ma sim­bo­lič­kog po­ret­ka jer ne­ma mo­guć­no­sti da ne­ko ne­čim ne­što pred­sta­vi. Ali ne­ma ni ras­ce­pa su­bjek­ta i objek­ta, ovaj ne­ka­da­šnji mark­si­sta od­re­kao se otu­đe­nja. Objekt je pre­u­zeo ini­ci­ja­ti­vu u za­vo­đe­nju (us­po­sta­vlja­nju smi­sla že­lje, mo­ći i raz­me­ne objek­ta že­lje i se­be kao objek­ta že­lje Dru­gog). Mo­glo bi se re­ći su­bjekt je objek­tu objekt. Ono što se mo­ra shva­ti­ti bez ob­zi­ra da li se mo­že pri­hva­ ti­ti kao do­volj­no ube­dlji­vo, je to da ovo in­si­sti­ra­nje na objekt­ no­sti ho­će da u jed­nom po­te­zu do­vr­ši pri­ču o su­bjek­ti­vi­zmu za­ pad­ne me­ta­fi­zi­ke, iz­mi­ču­ći sva­ki oslo­nac eg­zi­sten­si­ja­li­stič­kim tu­ma­če­nji­ma, kre­ta­nja i ko­mu­ni­ka­ci­je. Za Bo­dri­ja­ra, uosta­lom kao i za Fu­koa, su­bjekt je pri­vid, me­ta­fi­zič­ki ko­li­ko i me­dij­ski.

Ek­sta­za ko­mu­ni­ka­ci­je ni­je ni­šta dru­go ne­go por­no­gra­fi­ja in­for­ 2) “Ek­sta­za ko­mu­ni­ka­ci­je”, Žan Bo­dri­jar; u DE­LO, go­di­na 35 br. 4-5 , 1989.

mi­sa­nja, pre­o­bi­lje, ogrom­na ko­li­či­na ne­raz­lu­či­vih in­for­ma­ci­ja ko­je, kao što por­no­gra­fi­ja uki­da te­lo, uki­da­ju sa­mu in­for­ma­tič­ nost. Ova in­for­ma­tič­nost ko­ja je, ka­ko ka­že Bo­dri­jar, op­sce­na, be­stid­na, za­pra­vo je de­lo­va­nje objek­ta kao si­ste­ma in­for­ma­ci­ja na pre­o­bra­že­ni su­bjekt, na biv­ši su­bjekt, ko­ji je za­hva­lju­ju­ći tom de­lo­va­nju, još sa­mo objekt. Bo­dri­ja­ru je ko­mu­ni­ka­ci­ja za­pra­vo za­pe­ča­će­no otu­đe­nje, ali­je­na­ci­ja ko­ja svoj me­dij­ski lik re­pro­du­ ku­je do be­sve­sti ek­sta­ze. Po­ve­zi­va­nje me­di­ja sa gu­blje­njem sve­ sti, sa pa­da­njem u ek­sta­tič­ni trans, ne zvu­či sa­svim pre­te­ra­no ako se ba­ci po­gled na ne­ke pri­me­re me­dij­ske za­lu­đe­no­sti od Ru­an­de do Sr­bi­je.

Po­sta­vlja pi­ta­nje za­ču­đe­ni (zdra­vi) ra­zum: ka­ko se do­go­di­ lo da je su­bjekt po­stao objekt, od­no­sno da je (pre)stu­pio u vla­sti­ tu pro­past? Bo­dri­jar mi­sli da po­sto­ji su­bje­kat­ska for­ma­ci­ja (ko­ja sa­mo li­či na su­bjekt) ko­ja je za­pra­vo si­stem obje­ka­ta po­ve­za­nih ki­ber­ne­tič­kom re­gu­la­ci­jom. Ki­ber­ne­tič­ki pro­gram omo­gu­ća­va pred­me­ti­ma da se po­na­ša­ju, da od­go­va­ra­ju i pi­ta­ju. Ne ra­di se o to­me da su­bjekt vi­še ni­je in­ten­ci­o­nal­na svest već da uop­šte ni­ je mo­gu­će raz­li­ko­va­ti in­ten­ci­ju od ki­ber­ne­tič­ke po­vrat­ne spre­ ge. Ov­de se sa­ma na­me­će reč ko­ja je odav­no pre­sta­la da uža­sa­ va: ki­borg – me­so ma­ši­ne. Te­la se uklju­ču­ju u ko­mu­ni­ka­ci­ju i to ne bi bi­lo ni­šta čud­no da ona vi­še ne za­vi­se, ni­su od­re­đe­na, pro­te­žno­šću i tra­ja­njem, već pro­duk­ci­jom i pri­je­mom in­for­ma­ ci­ja. Slo­bo­da ni­je slo­bod­na vo­lja (su­bjek­ta) već oslo­ba­đa­nje od su­bjek­ta – ap­so­lut­ni svet obje­ka­ta.

“Ov­de smo da­le­ko od dnev­ne so­be, a bli­zu na­uč­noj fan­ta­ sti­ci. Va­lja, uz to, me­đu­tim, uoči­ti da su sve ove pro­me­ne..... pro­ iz­iš­ le iz iver­zi­bil­ne te­žnje tri­ma stva­ri­ma: sve ve­ćoj for­mal­noj i ope­ra­ci­o­noj ap­strak­ci­ji ele­me­na­ta i funk­ci­ja i nji­ho­voj ho­mo­ ge­ni­za­ci­ji u je­din­stve­ni vir­tu­el­ni pro­ces funk­ci­on ­ a­li­za­ci­je; pre­ me­šta­nju te­le­snih po­kre­ta i na­po­ra na elek­trič­ne i elek­tron­ske ko­man­de, i mi­ni­ja­tu­ri­za­ci­ji, u vre­me­nu i pro­sto­ru, pro­ce­sa či­ja stvar­na sce­na (iako to vi­še ni­je sce­na) po­sta­je sce­na in­fi­ni­te­zi­ mal­ne me­mo­ri­je i ekra­na ko­ji­ma su opre­mlje­ni.”3)

03

Z

a­sta­jem na uglu da skre­nem le­vo. Sa mo­je de­sne stra­ne zja­pi oro­nu­li zid ne­ka­da­šnjeg za­tvo­ra. Na uglu pre­ko pu­ta me­ne ve­li­ki pro­zo­ri pri­zem­nog sta­na gle­da­ju pra­vo na pi­ja­cu. Pro­zo­ri ne­za­se­nje­ni za­ve­som. I to je pr­vo što sam vi­deo: po­gled kroz pro­ zor ma­mi zid osli­kan jar­kim bo­ja­ma. Ne­ko je tu ne­kad sta­no­vao po­mi­slio sam. Za­što ka­žem “ne­kad sta­no­vao”? Iza tog pro­zo­ra u vi­so­kom par­te­ru sta­re do­bro­dr­že­će zgra­de, u tro­sob­nom sta­ nu, Na­ta­ša i Pe­ter uni­štiv­ši obič­nu glat­ku kap­su­lu sta­na na­či­ni­ 3) “Ek­sta­za ko­mu­ni­ka­ci­je”, Žan Bo­dri­jar; u DE­LO, go­di­na 35 br. 4-5 , 1989.

še bo­jom i ob­li­ci­ma na­se­ljen lu­mi­nar­ni hra­pa­vi pre­deo ko­ji su na­zva­li “The City Col­lec­tion Gal­lery”

04

“K

on­cept ga­le­ri­je The City Col­lec­ton je ne­po­sred­na ko­ mu­ni­ka­ci­ja men­tal­nog seg­men­ta sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta.

Osnov­ni cilj na­šeg ra­da je bu­đe­nje ose­ća­ja za Le­po­tu i nje­no is­po­lja­va­nje u in­di­vi­du­al­nom i dru­štve­nom kon­tek­stu Sr­bi­je – No­vog Sa­da, ozdra­vlja­njem na­ci­o­nal­nog bi­ća kroz har­mo­ni­ za­ci­ju fi­zič­kog, men­tal­nog i emo­tiv­nog ni­voa in­di­vi­due pu­tem sa­vre­me­ne umet­no­sti.

Bu­du­ći da sa­vre­me­na umet­nost ja­snim ko­lo­ri­tom da­je od­go­vor na glo­bal­nom ni­vou ve­o­ma do­sled­no, mo­gu­će je upu­ ti­ti pot­pu­no po­zi­tiv­nu po­ru­ku sa sta­no­vi­šta glo­ba­li­za­ci­je u ob­ ja­šnja­nju i pot­pu­nom raz­u­me­va­nju za­jed­nič­ke od­go­vor­no­sti pre­ma ži­vo­tu.

For­me ko­mu­ni­ka­ci­je – mu­ra­li, in­sta­la­ci­je, per­for­man­si, sli­ ke, ulič­no po­zo­ri­šte.

Pro­fil ga­le­ri­je – oni ko­ji zna­ju i oni ko­ji ne zna­ju da ima­ju šta da ka­žu i po­ka­žu.”

05

G

a­le­ri­ja je otvo­re­na 20. de­cem­bra 2006. go­di­ne ak­ci­jom DA­ DAV­GRAD – AN­TI­DOT ZA STRAH – EGO SKULP­TU­ RE. Ak­ci­ju su či­ni­li otva­ra­nje iz­lo­žbe Ara­di Pe­te­ra – kon­cept DA­DA, per­for­mans EGO SKULP­TU­R A istog umet­ni­ka i graf­fit jam osli­ka­va­nje obli­žnjeg zi­da biv­šeg za­tvo­ra.

Usle­di­la je dru­ga ak­ci­ja: AG­NUS DEI – je­di MAST; 01.

02. 2007.

Za­tim DI­JE­TA MRA­KA, Sa­lon LU­MI­NO­TE­R A­PI­JE od 09. apri­la. 2007. do 24. apri­la. 2007.

Za­tva­ra­nje iz­lo­žbe još jed­na ak­ci­ja IVAN PRAV­DIĆ: PO­ LO­MI REČ Na kra­ju 1+2 već 12 po­sled­nja ak­ci­ja u ku­ći na uglu kraj Ri­blje pi­ja­ce. Ova ak­ci­ja prak­tič­no pred­stva­lja pre­o­bra­ža­va­nje ga­le­ri­je na­zad u stan, stva­ra­lač­kim stru­ga­njem bo­ja sa zi­do­va, uob­li­ča­va­njem no­vih po­kre­ta, no­vih ob­li­ka.

Stan pra­zan od umet­no­sti, spre­man za sta­no­va­nje.

06

B

o­dri­jar je, kra­jem osam­de­se­tih, kon­sta­to­vao da vi­še ne­ma sce­ne i ogle­da­la, po­sto­je sa­mo ekran i mre­ža. Ne­ma vi­še tran­ scen­den­ci­je i du­bi­ne, sa­mo ima­nent­na po­vr­ši­na, glat­ka i de­lat­na ko­mu­ni­ka­cij­ska po­vr­ši­na ekra­na. Pro­stor kul­tu­re na­stao pro­duk­

115

ci­jom no­vih me­di­ja (TV ekran, vi­deo ekran, ekran kom­pju­te­ra i ter­mi­na­la) gra­di svet no­ve re­al­no­sti (hi­per­re­al­no­sti).

Sre­di­nom še­zde­se­tih po­sta­lo je ja­sno da vi­še ni­je mo­gu­će sa­gle­da­ti, kon­tem­pli­ra­ti, ne­ka po­seb­na i auto­nom­na este­ska svoj­stva umet­nič­kog de­la. Umet­nič­ki objekt za­me­njen je spek­ ta­klom. Čuj­mo Gi De­bo­ra!

“Spek­takl se u isto vre­me is­po­lja­va kao sa­mo dru­štvo, kao deo dru­štva i kao sred­stvo ob­je­di­nja­va­nja. Kao deo dru­štva, to je fo­ku­sna tač­ka na­še vi­zi­je i sve­sti. Sa­ma či­nje­ni­ca da je reč o odvo­je­nom sek­to­ru go­vo­ri o to­me da se na­la­zi­mo u do­me­nu ob­ma­ne i la­žne sve­sti: je­din­stvo ko­je spek­takl po­sti­že ni­je ni­šta dru­go do zva­nič­ni je­zik op­šteg odva­ja­nja.”

Pro­ži­ma­nje ma­sov­nih me­di­ja i vi­so­ke umet­no­sti u slu­žbi nar­ci­stič­kog sa­mo­og­ led­nja: to je ek­sta­za spek­ta­kla. Ali ko­rak da­ lje ka pre­vla­da­va­nju ove ek­sta­ze za­me­nju­je op­šte pred­sta­vljač­ ki ka­rak­ter me­dij­skih ma­te­ri­ja­la in­for­ma­tiv­nom mre­žom. Ove ekran­ske igre odi­šu usa­mlje­nič­kom be­stid­no­šću, “fa­tal­nim stra­ te­gi­ja­ma” za­vo­đe­nja u pra­znom pro­sto­ru. Raz­li­ka iz­me­đu dru­ štva spek­ta­kla i dru­štva da­nas je u br­zi­ni za­vo­đe­nja. Da­nas, mu­ nje­vi­tom ak­ci­jom op­či­nja­va­nja do­bi­ja­mo usa­mlje­nič­ki dar či­ste opi­je­no­sti bez pi­jan­stva. Vi­še nam ni­su po­treb­ne sli­ke, do­volj­ni su sa­mo bi­to­vi.

07

“D

a­da je po­ku­ša­la da uki­ne umet­nost, a da je ne ostva­ri; nad­re­a­li­zam je hteo da ostva­ri umet­nost, a da je ne uki­ ne. Kri­tič­ka po­zi­ci­ja ko­ju su ka­sni­je raz­vi­li si­tu­a­ci­o­ni­sti po­ka­za­ la je da su uki­da­nje i ostva­re­nje umet­no­sti ne­raz­dvoj­ni aspek­ti pre­va­zi­la­že­nja umet­no­sti.”4) Ivan Če­glov ko­ji se po­ne­kad pot­pi­si­vao i kao Žil Iven, 1953. go­di­ne, sa 19 go­di­na, na­pi­sao je tekst “Pra­vi­la no­vog ur­ba­ni­ zma”, ne­du­go po­tom za­tvo­ren je u lud­ni­cu. Iza­šao je kroz pet go­di­na.

In­for­ma­ci­je ko­je pu­tu­ju br­že od sve­tlo­sti!! In­for­ma­ci­je bez na­ma po­zna­tog tran­sport­nog sred­stva, bez no­si­o­ca, bez me­di­ja.

In­for­ma­ci­je ko­ji­ma ni­je po­treb­na ener­gi­ja fo­to­na. Či­sta ko­mu­ni­ ka­ci­ja bez po­sre­do­va­nja.

Ako je mo­gu­će pu­to­va­nje in­for­ma­ci­ja bez ener­gi­je sve­tlo­sti, mo­gu­ća je več­nost. Pu­to­va­nje u svim prav­ci­ma bez vre­me­na.

116 4) “Dru­štvo spek­ta­kla”, te­za 191, str. 62 Be­o­grad 2003.

“Ono što me­nja na­čin na ko­ji vi­di­mo uli­cu je mno­go va­ žni­je od ono­ga što me­nja naš po­gled na ne­ku sli­ku. Na­ša rad­na hi­po­te­za bi­će pre­i­spi­ta­na u sva­koj bu­du­ćoj po­bu­ni, s ko­je god stra­ne ona do­la­zi­la.”

117

Mistorije Umesto autoritarnih citata mistorija nudi sitate (site-tationes) koji govore o onom što smatramo uverljivim, anegdostsko sećanje na vlastito iskustvo koje posedujemo s teorijskim učenjem o kojem govorimo: mesto, kraj, predeo u vezi sa našim ličnim susretom sa tim iskustvom.

Mistorije Aleksa Golijanin / Gi Debor: Anti-film = revolucija Gi Debor / Kritika odvajanja 1961.

119

Mistorije

Aleksa Golijanin

Gi Debor: Anti-film = revolucija “Naš pokušaj bio je najbolji način da se napusti XX vek.”

– Internationale Situationniste #9, avgust 1964.

Gi

Ernst De­bor ro­đen je 28. de­cem­bra 1931. go­di­ ne, u Pa­ri­zu, u po­ro­di­ci upro­pa­šće­noj Ve­li­kom de­pre­si­jom. Otac umi­re ka­da je De­bor imao če­ti­ri go­di­ ne. Bio je to pe­riod ve­li­kih ulič­nih ne­mi­ra, op­šteg pre­vi­ ra­nja, uspo­na fa­ši­zma, Na­rod­nog Fron­ta, gra­đan­skog ra­ta u Špa­ni­ji. Sve do po­čet­ka II svet­skog ra­ta ži­vi sa maj­kom u Pa­ri­zu, za­tim od­la­ze na jug. Bu­du­ći autor an­ ti­fil­mo­va, pro­rok “uki­da­nja svih otu­đe­nih ob­li­ka ko­mu­ ni­ka­ci­je”, pa ta­ko i fil­ma, rat­no vre­me pro­vo­di u Pou i u film­skoj Me­ki: Ka­nu.

od­ba­ci­va­nje si­tu­a­ci­ja ili ni­šta.” U sa­mom fil­mu, po­jam osta­je, ali ovog pu­ta shva­ćen kao ak­tiv­nost: “Na­uk­ a o si­tu­a­ci­ja­ma ko­ju će­ mo stvo­ri­ti, po­zaj­mi­će ele­men­te psi­ho­lo­gi­je, sta­ti­sti­ke, ur­ba­ni­ zma i eti­ke. Ti ele­men­ti bi­će usme­re­ni ka no­vom ci­lju: sve­snom stva­ra­nju si­tu­a­ci­ja.”

U plat­for­mi usvo­je­noj na osni­vač­kom kon­gre­su Le­tri­stič­ ke in­ter­na­ci­on ­ a­le, 7. 12. 1952. go­di­ne, u Auber­vil­li­er­su, či­ta­mo sle­de­će (sve pi­sa­no ma­lim slo­vi­ma): “... sve u sve­mu, ljud­sko sta­nje nas vi­še ne za­do­vo­lja­va...svi ko­ji ne­što odr­ža­va­ju do­pri­no­se ra­du po­li­ci­je... sve nam je za­bra­ nje­no. di­ver­zi­je ma­lo­let­ni­ka i upo­tre­ba dro­ga, kao i svi dru­gi ge­ sto­vi, slu­že sa­mo da is­pu­ne pra­zni­nu. ne­ko­li­ko na­ših dru­go­va je u za­tvo­ru zbog kra­đe. pro­te­stu­je­mo zbog pat­nje na­ne­te oni­ma ko­ji su shva­ti­li ko­li­ko je va­žno ni­ka­da ne ra­di­ti. o to­me ne­ma­ mo šta da ras­pra­vlja­mo. ljud­ski od­no­si tre­ba da se za­ni­va­ju na stra­sti. u su­prot­nom, te­ror.”

Le­tri­stič­ke go­di­ne: 1950–1957.

N

120

a­kon po­la­ga­nja pri­jem­nih is­pi­ta za pa­ri­ski Uni­ver­ zi­tet, 1950. go­di­ne, De­bor pre­la­zi iz Ka­na u Pa­riz.

Ali, ne upi­su­je ni­je­dan fa­kul­tet. Maj­ci ja­vlja da je sve u naj­bo­ljem re­du. Vre­me pro­vo­di u bes­kraj­nim lu­ta­nji­ ma i na­pi­ja­nju sa de­lin­kven­ti­ma i ma­lo­let­ni­ca­ma sa le­ve oba­le Se­ne. Ve­o­ma ak­ti­van u bur­nim ras­pra­va­ma ko­je su se vo­di­le po pa­ri­skim ka­fe­i­ma, ko­ji­ma su ta­da su­ve­ re­no vla­da­li De­bo­ru mr­ski eg­zi­sten­ci­ja­li­sti.

De­bor se pr­vi put ogla­sio jed­nim fil­mom: Ur­li­ci u sla­vu de Sa­da (1952). Do ta­da ne­vi­đe­na pro­vo­ka­ci­ja, sa­či­nje­na od na­ra­ci­je (sa ne­ko­li­ko naj­po­zna­ti­jih De­bo­ro­ vih po­et­skih i te­or­ ij­skih is­ka­za), is­kr­za­ne film­ske tra­ke, na­su­mič­nih ka­dro­va, po­ru­ka is­pi­sa­nih na ekra­nu i 20 mi­nu­ta ni­če­ga (osim be­log ekra­na i zu­ja­nja pro­jek­to­ra).

Na pro­jek­ci­ji u Ci­ne­ma Club u La­tin­skom kvar­tu, 13. ok­to­bra 1952. go­di­ne, re­vol­ti­ra­ne gle­da­oc­ e, ko­ji su po­ če­li da na­pu­šta­ju sa­lu, Serž Ber­na je uve­ra­vao da tre­ba da se vra­te jer “na kra­ju ima ne­što stvar­no pr­lja­vo”.

Pri­ka­zi­va­nju fil­ma je pret­ho­dio De­bo­rov esej Pro­ le­go­me­na za sve bu­du­će fil­mo­ve. Tu se na­zi­ru pr­vi ele­ men­ti bu­du­će si­tu­a­ci­o­ni­stič­ke te­o­ri­je. Pr­vo, kroz ja­sno od­ba­ci­va­nje Sar­tro­vog po­i­ma­nja si­tu­a­ci­je (iz Si­tu­at­ i­ons I & III) kao “či­nje­nič­nog” ili “da­tog”. Ovo pa­siv­no tu­ ma­če­nje je pot­pu­no od­ba­če­no: “Bu­du­ća umet­nost bi­će

Po­ja­vlju­je se no­vo ime: Ivan Če­glov, po­ne­kad pot­pi­san kao Žil Iven. Nje­gov tekst Pra­vi­la no­vog ur­ba­ni­zma (1953) obe­le­žio je ovaj pe­riod i osta­vio naj­ja­či uti­sak na De­bo­ra. Sam Če­glov, ko­ ji je ta­da imao 19 go­di­na, usko­ro je bio is­klju­čen iz LI (prak­sa sa ko­jom će se ne­mi­li­ce na­sta­vi­ti), a za­tim i za­tvo­ren u lud­ni­cu.

S njim je pri­ča o gra­do­vi­ma, ko­ji vi­še ne­će bi­ti “gra­do­vi ra­da i kri­vi­ce, ne­pro­men­lji­ve či­nje­ni­ce” (Vol­man), do­bi­la od­lu­ču­ju­ći za­mah; “ur­ba­ni­stič­ka” i “psi­ho­ge­o­graf­ska” raz­ma­tra­nja za­u­zi­ma­ će jed­no od naj­va­žni­jih me­sta u svim bu­du­ćim is­tra­ži­va­nji­ma: “Sva­ko će ži­ve­ti u svo­joj sop­stve­noj ka­te­dra­li. Po­sto­ja­će so­be ko­ je će pod­sti­ca­ti sno­ve ja­če od bi­lo ko­je dro­ge, ku­će u ko­ji­ma će bi­ti ne­mo­gu­će ne za­lju­bi­ti se...”

U ovom pe­ri­o­du De­bor pi­še ne­ke od naj­zna­čaj­ni­jih ese­ja: Ve­ li­ki san i nje­go­vi kli­jen­ti, Ar­hi­tek­tu­ra i igra, Po­sled­nji da­ni Pom­pe­ je (sa Mo­ha­me­dom Da­hu­om), Za­što Le­tri­zam? (sa Vol­ma­nom)

i za­jed­nič­ki In­te­li­gent­ni pre­gled avan­gar­de za go­di­nu 1955. Ne za­o­sta­ju ni dru­gi; po­red tek­sto­va, ob­ja­vljen je ve­li­ki broj ko­la­ža i dru­gih “di­ver­zi­ja” na ra­čun “da­tog” i “či­nje­nič­nog”. To je bi­la omi­lje­na teh­ni­ka, ali i iz­vor mno­go ozbilj­ni­jih oče­ki­va­nja: “Di­ver­zi­ja ne vo­di sa­mo ka ot­kri­va­nju skri­ve­nih ta­le­na­ta.

Ona vo­di u di­rek­tan su­kob sa svim dru­štve­nim i za­kon­skim kon­ ven­ci­ja­ma i kao ta­kva pred­sta­vlja moć­no oruž­je u slu­žbi istin­ske kla­sne bor­be. Jef­ti­no­ća nje­nih pro­iz­vo­da je te­ška ar­ti­lje­ri­ja ko­ja raz­bi­ja sve Ki­ne­ske Zi­do­ve raz­u­me­va­nja. To je pra­vo sred­stvo pro­le­ter­ske umet­nič­ke edu­ka­ci­je, pr­vi ko­rak ka do­slov­nom ko­mu­ ni­zmu.” (De­bor i Vol­man, Te­o­ri­ja di­ver­zi­je, 1956.)

U ta dva tek­sta, do­bro je fo­ku­si­ra­na glav­na me­ta na­pa­da: “Do­bro zna­mo sa ka­kvim sle­pim fa­na­ti­zmom su ne­pri­vi­le­ go­va­ni sprem­ni da bra­ne osred­nje pred­no­sti svog po­lo­ža­ja. Ta pa­te­tič­na ilu­zi­ja o pri­vi­le­gi­ja­ma di­rekt­no je po­ve­za­na sa vla­da­ju­

1957., u svo­joj 26 toj go­di­ni, De­bor pi­še Me­mo­a­re (ob­ja­vlje­ ne 1959): ko­laž sa­sta­vljen od sli­ka, ci­ta­ta, ise­ča­ka iz no­vi­na, re­ kla­ma, fo­to­gra­fi­ja i stri­po­va, ras­po­re­đe­nih na pe­de­se­tak stra­na, bez i jed­ne De­bo­ro­ve re­či. As­ger Jorn je bio za­du­žen za li­ni­je i fle­ke. Me­mo­a­ri po­kri­va­ju za De­bo­ra ključ­ni pe­riod 1952. – 53.

Po­sve­će­ni su svi­ma sa ko­ji­ma je pro­vo­dio te naj­lu­đe i naj­be­zna­ de­žni­je da­ne, “ko­ji za so­bom ni­su osta­vi­li ni­ka­kav trag”. Osim... “no­va ge­ne­ra­ci­ja ne­će ni­šta pre­pu­sti­ti slu­ča­ju”, “iz ovo­ga ni­ka­da ne­će­mo iza­ći ži­vi”, “ži­ve­li smo br­zo”, “mo­men­tal­no tre­zan”, “ko zna gde će­mo se na­ći su­tra?”, itd. Knji­ga je bi­la uko­ri­če­na u šmir­ glu, da bi ošte­ti­la sve knji­ge sa ko­ji­ma se na­đe na po­li­ci.

P

Si­tu­a­ci­o­ni­stič­ke go­di­ne: 1957–1972.

re­i­me­no­va­nje Le­tri­stič­ke In­ter­na­ci­o­na­le u Si­tu­a­ci­o­ni­stič­ku (SI), do ko­jeg je do­šlo na kon­gre­su u Co­sio d’Ar­ro­scia 28. ju­ la 1957. go­di­ne, ni­je bi­lo sa­mo for­mal­no pi­ta­nje. Za ži­vot, ali i

Pr­vo i osnov­no pra­vi­lo za is­prav­no raz­u­me­va­nje si­tu­a­ci­o­ni­sta je­ste da u ne­kim slu­ča­je­vi­ma i ne po­ku­ša­va­te da utvr­di­te gde im je gla­va, a gde rep. Osta­vi­te to za ka­sni­je; pre­pu­sti­te se pro­la­sku...

Na po­sled­njoj stra­ni­ci bio je ob­ja­vljen i sle­de­ći po­ziv: “Mla­di­ći, de­voj­ke, tra­ži se iz­ve­sna sklo­nost ka pre­va­zi­la­že­nju i igri. Ni­su po­treb­ne po­seb­ne kva­ li­fi­ka­ci­je. Bi­lo da ste le­pi ili pa­met­ni SA SI­TU­A­CI­O­NI­STI­MA mo­že­te da pro­dre­te do pra­vog zna­če­nja Isto­ri­je. Ne zo­vi­te te­le­fo­nom. Pi­ši­te ili na­vra­ti­te: 32, rue de la Mon­tag­ne Ge­ne­vi­e­ve, Pa­ris 5th”*

ćom, bur­žo­a­skom ide­jom o sre­ći ko­ju pot­hra­nju­je či­tav pro­pa­gand­ni si­stem. Tu je uklju­če­no sve: od Mar­lo­ov­ e este­ti­ke do ko­ka-ko­le. Kri­za te ide­je o sre­ći mo­ra bi­ti pod­sti­ca­na u svim pri­li­ka­ma i svim mo­gu­ćim sred­stvi­ma.” (De­bor, Uvod u kri­ti­ku ur­ba­ne ge­o­gra­fi­je, 1955.)

Za­tim De­bor i Vol­man: “U kraj­njoj li­ni­ji, bi­lo ko­ji znak – bi­lo ko­ja uli­ca, re­kla­ma, sli­ka, tekst, bi­lo ko­ji pri­kaz dru­štve­ne pred­sta­ve o sre­ći – pod­lo­ žan je pre­tva­ra­nju u ne­što dru­go, čak i u svo­ju su­prot­nost.” (Te­ o­ri­ja di­ver­zi­je, 1956.)

Uvod u kri­ti­ku ur­ba­ne ge­og­ ra­fi­je, “je­dan od naj­e­le­gant­ni­ jih ra­nih De­bo­ro­vih ese­ja” (Len Bra­ken, bi­og­ ra­fi­ja), zna­ča­jan je jer do­bro iz­ra­ža­va za­jed­nič­ke te­žnje gru­pe i at­mos­fe­ru ko­ja je vla­da­la u to vre­me:

za ob­ra­čun za svi­me što je sta­ja­lo na­su­prot ži­vo­tu, bi­lo je po­treb­no ne­što ja­če od umet­no­sti i an­ti­u­met­no­sti. Do ta­ da je ova pro­po­zi­ci­ja bi­la ja­sno for­mu­li­sa­na.

Osni­va­nje SI su pra­ti­la dva De­bo­ro­va tek­sta ko­ja su op­šir­ no raz­mo­tri­la do­ta­da­šnja is­ku­stva i po­nu­di­la no­vo usme­re­nje.

Pr­vi tekst je bio ob­ja­vljen kao in­ter­ni do­ku­ment i no­sio je vr­lo du­ga­čak na­ziv: Iz­ve­štaj o kon­stru­i­sa­nju si­tu­a­ci­ja i uslo­vi­ma za or­ga­ni­za­ci­ju i de­lo­va­nje si­tu­a­ci­o­ni­stič­ke ten­den­ci­je. Glav­na na­ me­ra je ot­kri­ve­na već u pr­vih ne­ko­li­ko re­če­ni­ca: “Pre sve­ga, mi sma­tra­mo da ovaj svet mo­ra bi­ti pro­me­njen.

Te­ži­mo naj­pot­pu­ni­jem oslo­bo­đe­nju dru­štva i ži­vo­ta u ko­ji­ma smo da­nas za­to­če­ni. Mi zna­mo da je ta pro­me­na mo­gu­ća kroz pri­me­nu od­go­va­ra­ju­ćih ak­ci­ja.”

To je prak­tič­no bio ma­ni­fest, u ko­jem su raz­mo­tre­na sva pi­ ta­nja ko­ja su do ta­da unu­tar gru­pe bi­la izo­lo­va­na kao pri­o­ri­te­ti.

121

Mistorije 122

Pr­vi deo tek­sta Re­vo­lu­ci­ja i kon­tra­re­vo­lu­ci­ja u mo­der­noj kul­tu­ri, ba­vi se kri­ti­kom do­ta­da­šnjih umet­nič­kih po­ku­ša­ja: od fu­tu­ri­zma, pre­ko da­de i nad­re­a­li­zma, do so­ci­ja­li­stič­kog re­a­li­zma i ne­kih mo­ der­nih ten­den­ci­ja, za­ključ­no sa le­tri­zmom. Naj­vi­še pa­žnje po­sve­ će­no je da­di i nad­re­a­li­zmu, kao oči­gled­nim pre­te­ča­ma.

Na­im ­ e, po­treb­ni su nam uslo­vi za stva­ra­nje ži­vo­ta, a ne ne­ kog no­vog umet­nič­kog iz­ra­za. Oda­tle ta­ko bru­ta­lan za­klju­čak ras­pra­ve za ko­ju je ne­ko mo­žda po­mi­slio da se ipak ti­če sa­mo ezo­te­rič­nih pre­ok­ u­pa­ci­ja jed­ne ma­le gru­pe avan­gard­nih umet­ ni­ka. Tre­ba ima­ti u vi­du da su gru­pu, sve do 1960. go­di­ne, ka­da u nju ula­zi Ra­oul Va­ne­i­gem, či­ni­li is­klju­či­vo umet­ni­ci, pi­sci i ar­ hi­tek­te. To je sva­ka­ko uti­ca­lo na iz­bor pi­ta­nja i pra­vac iz ko­jeg su na­pa­da­li glav­nu me­tu: dru­štvo u ce­li­ni, nje­go­vu “ide­ju o sre­ ći” , a ne sa­mo nje­go­vu umet­nost.

To­kom jed­nog vi­ken­da pro­ve­de­nog u Ko­pen­ha­ge­nu, De­bor i As­ger Jorn pra­ve knji­gu ko­laž Fin de Co­pen­ha­gue (1957). Teh­ ni­ka “di­ver­zi­je”, pri­me­nje­na i u Me­mo­a­ri­ma, ovog pu­ta do­no­si bru­tal­nu kri­ti­ku mo­der­nog na­či­na ži­vo­ta i grad­skog pla­ni­ra­nja.

Me­ta na­pa­da je bio ljup­ki, “do­bro is­pla­ni­ra­ni” i bes­kraj­no do­sad­ ni Ko­pen­ha­gen, dok je sam rad raz­vio prak­tič­no sve ele­men­te “ise­ci-i-pri­le­pi” pri­stu­pa ko­ji će ka­sni­je ste­ći or­gom­nu po­pu­lar­ nost – iako i ov­de tre­ba pod­se­ti­ti da se ra­di­lo o teh­ni­ci ko­ju su obi­la­to ko­ri­sti­li još da­da­i­sti, što je i sam De­bor če­sto is­ti­cao. Za raz­li­ku od nad­re­a­li­zma, či­ji je uti­caj bio mo­žda i ve­ći, da­da kod De­bo­ra ni­je bu­di­la ta­ko am­bi­va­lent­na ose­ća­nja. To je bi­la i osta­ la nje­go­va naj­ve­ća mla­da­lač­ka lju­bav.

Go­di­ne 1959. De­bor sni­ma, tač­ni­je, pra­vi svoj dru­gi film: O pro­la­sku ne­ko­li­ko oso­ba kroz pri­lič­no krat­ku je­di­ni­cu vre­me­ na (De­bor je in­si­sti­rao na iz­ra­zu “je­di­ni­ca vre­me­na”, pod­stak­nut Berg­so­no­vim spe­ku­la­ci­ja­ma na te­mu vre­me­na i la­ži nje­go­vog “me­re­nja”). Film je na­ja­vljen kao “be­le­ška o na­stan­ku si­tu­a­ci­o­ni­ stič­kog po­kre­ta, ko­ja se, kao ta­kva, ba­vi raz­ma­tra­njem sop­stve­ nog je­zi­ka.” Osim sni­ma­ka ras­pra­ve sa III kon­fe­ren­ci­je SI ko­ja je pre to­ga odr­ža­na u Min­he­nu (april 1959) i tek­sta iz­go­va­ra­nog u tri gla­sa, kao ilu­stra­ci­ja za glav­ne te­ze fil­ma po­slu­ži­le su “mi­sli kla­sič­nih auto­ra, od­lom­ci iz na­uč­no­fan­ta­stič­nih no­ve­la i ra­do­va naj­go­rih, po­mod­nih so­ci­ol­o­ga.”

Go­di­ne 1960., to­kom sep­tem­bra i ok­to­bra, De­bor sni­ma još je­dan film: Kri­ti­ka odva­ja­nja (pr­vi put pri­ka­zan 1961). Ovog pu­ta na­slov do­slov­no iz­ra­ža­va glav­nu te­mu, odva­ja­nje/ odvo­je­ nost, ko­je je De­bor u Dru­štvu spek­ta­kla na­zvao “al­fom i ome­ gom spek­ta­kla”.

“Sav po­sto­je­ći po­re­dak do­la­zi u pi­ta­nje sva­ki put ka­da ano­ nim­ni lju­di po­ku­ša­ju da ži­ve dru­ga­či­je. Ali, to uvek osta­je uda­lje­ no. O to­me bi­va­mo oba­ve­šte­ni pre­ko no­vi­na i naj­no­vi­jih ve­sti.

Osta­je­mo iz­van ži­vo­ta, su­o­če­ni sa još jed­nim spek­ta­klom. Od ži­vo­ta od nas odva­ja na­ša ne­in­ter­ven­ci­ja. To vo­di u sa­mo­ra­zo­

ča­re­nje. Ka­da je tač­no iz­bor bio od­lo­žen? Pro­pu­sti­li smo još jed­ nu pri­li­ku. Do­zvo­lio sam da mi vre­me pro­le­ti. Iz­gu­bio sam ono što je tre­ba­lo da bra­nim.”

U od­lom­ku ko­ji neo­do­lji­vo pod­se­ća na Bre­to­na, De­bor ka­že: “Ni­ko ne­ma en­tu­zi­ja­zma da od­u­sta­ne od pu­ta ko­jim već ide. Dra­ge mo­je, avan­tu­ra je mr­tva.”

U tek­stu fil­ma O pro­la­sku či­ta­mo i ovo: “Po­što je sve po­ve­za­no, bi­lo nu­žno je pro­me­ni­ti sve, kroz je­din­stve­nu bor­bu, ni­ka­ko dru­ga­či­je. Bi­lo je nu­žno je po­ve­za­ti se sa ma­sa­ma, ali bi­li smo okru­že­ni snom.” U po­ku­ša­ju da se po­ ve­žu sa dru­gi­ma, si­tu­a­ci­o­ni­sti su i sa­mi po­na­vlja­li tu pro­ble­ma­ tič­nu pa­ro­lu o “po­ve­zi­va­nju sa ma­sa­ma”. Do ta­da je ka­ta­stro­fal­ ni uči­nak “eks­pe­ra­ta za slo­bo­du”, onih ko­ji bu­de ma­se iz sna i či­ne ih sve­snim nji­ho­ve re­vo­lu­ci­on ­ ar­ne ulo­ge, bio ja­sno vi­dljiv.

Si­tu­ac­ i­o­ni­sti su od­ba­ci­va­li sva­ki ob­lik po­li­tič­kog “pred­sta­vlja­nja rad­nič­ke kla­se” (par­ti­je i sin­di­ka­te), ali je nji­hov stav po tom pi­ ta­nju ostao pro­tiv­re­čan.

Po­bu­na iz ma­ja 1968., da­nas za­bo­ra­vlje­na ili fal­si­fi­ko­va­na kroz či­tav niz po­pu­lar­nih mi­to­va, po­put onog o “stu­den­ti­ma ko­ ji su uvek u pra­vu”, zna­čaj­na je jer se do­go­di­la usred car­stva Ro­ be, a ne duž nje­go­vih obo­da ili u ne­koj nje­go­voj ko­lo­ni­ji. Osim to­ga, ta po­bu­na ni­je bi­la ogra­ni­če­na sa­mo na Fran­cu­sku: sa si­li­ nom ko­ja je za­te­kla sve or­ga­ni­zo­va­ne dru­štve­ne sna­ge – od vla­sti do zva­nič­ne opo­zi­ci­je, ko­ju su ta­da či­ni­le moć­ne ko­mu­ni­stič­ke i so­ci­ja­li­sti­ke par­ti­je – po­žar se pro­ši­rio na mno­ge evrop­ske ze­ mlje, pri če­mu je u ne­ki­ma od njih, po­put Ita­li­je, tra­jao či­ta­vih go­di­nu da­na, kul­mi­ni­ra­ju­ći tek kra­jem 1969. go­di­ne. Do kra­ja 1968. ta­las ma­sov­nih de­mon­stra­ci­ja se pro­ši­rio i na dru­ge de­lo­ ve sve­ta, naj­vi­še u ze­mlja­ma ju­žne Ame­ri­ke i SAD, gde je ubr­zo do­veo do ra­di­ka­li­za­ci­je mno­gih opo­zi­ci­o­nih gru­pa.

“Maj ‘68.” je zna­ča­jan za­to što se ta­da do­go­di­lo ne­što ne­mo­ gu­će: bri­žlji­vo zi­da­na laž “dr­ža­ve bla­go­sta­nja”, tog in­ge­ni­o­znog od­go­vo­ra na iza­zov “si­ro­ma­šnog ro­đa­ka ka­pi­ta­li­zma” sa Is­to­ka, od­jed­nom se na­šla pot­pu­no ogo­lje­na. Bi­la je to ma­sov­na aler­gij­ ska re­ak­ci­ja na laž u ce­li­ni, a ne sa­mo na ne­ki njen aspekt, kao što je to bi­lo do ta­da, sa zah­te­vi­ma i pro­te­sti­ma ka­na­li­sa­nim iz per­spek­ti­ve zva­nič­nih opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja i sin­di­ka­ta – ili, kao što je to da­nas, u re­ži­ji ra­znih ak­ti­vi­stič­kih po­kre­ta, spe­ci­ja­li­zo­ va­nih za sve mo­gu­će pro­ble­me po­sma­tra­ne odvo­je­no, sa­mo ne i za glav­ni pro­blem, to­ta­li­tet, ce­li­nu po­sto­je­ćih od­no­sa. Iako je sve ubr­zo kre­nu­lo dru­gim ili ra­znim dru­gim to­ko­vi­ma, u tom pr­vom, spon­ta­nom ta­la­su bi­lo je od­ba­če­no sve, bez stra­ha od ono­ga što bi mo­glo da se do­go­di već su­tra.

Ipak, bio je to sa­mo još je­dan ju­riš. Ovog pu­ta u nje­mu je uče­stvo­va­lo sko­ro 12 mi­li­o­na za­po­sle­nih, svih pro­fi­la i sud­bi­na.

Ali, ide­ja o no­vom ži­vo­tu i sprem­nost da se za nje­ga bo­ri svim

sred­stvi­ma je ipak bi­la ma­njin­ski pro­gram. Ne­sta­le su i ne­ke sta­ re ilu­zi­je: is­ku­stva rad­nič­kih sa­ve­ta, tog “je­di­nog ne­po­ra­že­nog aspek­ta jed­nog po­ra­že­nog po­kre­ta” (De­bor, te­za 118), po­ka­za­la su se ne­do­volj­nim.

“Tog ma­ja ‘68., u Fran­cu­skoj, iz­me­đu is­pre­ple­ta­nih cr­ve­nih i cr­nih za­sta­va rad­nič­ke de­mo­kra­ti­je, vi­de­li smo ka­ko ‘uža­re­no sun­ce jed­nim blje­skom ot­kri­va obri­se no­vog sve­ta’. Na­sta­vak će usle­di­ti svu­da. Ako smo u iz­ve­snoj me­ri do­pri­ne­li po­vrat­ku tog po­kre­ta, to ni­je bi­lo za­to da bi­smo sa­da na to­me gra­di­li bi­lo ka­ kav auto­ri­tet. Za­to nam osta­je sa­mo da pri­me­ti­mo da su na­še ak­tiv­no­sti bi­le kon­zu­mi­ra­ne na za­do­vo­lja­va­ju­ći na­čin: Si­tu­a­ci­o­ ni­stič­ka in­ter­na­ci­o­na­la će bi­ti pre­va­zi­đe­na.”

Go­di­ne 1972. je­di­ni čla­no­vi SI bi­li su De­bor i San­gvi­ne­ti.

Oven­ča­ni re­vo­lu­ci­o­nar­nom sla­vom – i sa Dru­štvom spek­ta­kla ko­je do ta­da po­sta­lo oba­ve­zna li­te­ra­tu­ra sva­kog pre­ten­den­ta na in­te­lek­tu­al­ni sta­tus – mo­gli su la­ko da oku­pe no­vu po­sa­du i kre­nu da­lje pod istom za­sta­vom. Ume­sto to­ga, te iste go­di­ne, De­bor i San­gvi­ne­ti pro­gla­ša­va­ju Si­tu­a­ci­o­ni­stič­ku in­ter­na­ci­o­na­ lu ras­pu­šte­nom.

G

1972–1994.

o­di­ne 1973. De­bor sni­ma film­sku ver­zi­ju Dru­štva spek­ta­kla.

Dve go­di­ne ka­sni­je sti­že i film od­go­vor na sve re­ka­ci­je na taj film: O od­bi­ja­nju svih mi­šlje­nja, po­volj­nih i ne­po­volj­nih, iz­re­ če­nih po­vo­dom fil­ma Dru­štvo spek­ta­kla (1975). U De­bo­ro­vom ar­se­na­lu film je za­dr­žao po­zi­ci­ju omi­lje­nog oruž­ja. Reč je o film­ skim ko­la­ži­ma-ese­ji­ma o sve­tu pot­pu­no za­klo­nje­nom me­ha­ni­ zmi­ma po­sre­do­va­nja i pred­sta­vlja­nja, u ko­jem po­je­di­nac stal­no bi­va odvo­jen od sa­me po­mi­sli na in­ter­ven­ci­ju. Film, sa či­ta­vim pra­te­ćim am­bi­jen­tom – sa­lom, ekra­nom i pu­bli­kom ko­ja po­slu­ šno pra­ti iz­lo­že­nu fan­ta­zi­ju ili pro­vo­ka­ci­ju – omo­gu­ća­vao je da se ta si­tu­ac­ i­ja de­mon­stri­ra na naj­di­rekt­ni­ji na­čin.

“Od­nos iz­me­đu auto­ra i pu­bli­ke je sa­mo tran­spo­zi­ci­ja ba­ zič­nog od­no­sa iz­me­đu onih ko­ji iz­da­ju na­re­đe­nja i onih ko­ji ta na­re­đe­nja iz­vr­ša­va­ju...Od­nos spek­takl-po­sma­trač je glav­ni, no­ se­ći stub ka­pi­ta­li­stič­kog po­ret­ka. Dvo­smi­sle­nost ‘re­vo­lu­ci­o­nar­ ne umet­no­sti’ po­ti­če iz su­ko­ba iz­me­đu re­vo­lu­ci­o­nar­nog aspek­ta ne­kog po­seb­nog spek­ta­kla i re­ak­ci­o­nar­nog ele­men­ta pri­stu­nog u svim ob­li­ci­ma spek­ta­kla.” (De­bor i Kan­žur, 1960) Mo­žda naj­bru­tal­ni­ji ta­kav na­pad De­bor je iz­veo u svom naj­po­tre­sni­jem i ujed­no po­sled­njem fil­mu: In gi­rum imus noc­ te et con­su­mi­mur ig­ni.(1979) Taj film, osim bri­li­jant­no iz­ve­de­ ne kri­ti­ke sa­mog fil­ma, op­šte pa­siv­no­sti i sve­ta ulo­ga – ko­ji u tom de­lu si­gur­no pred­sta­vlja vr­hu­nac De­bo­ro­ve ka­sni­je fa­ze – ozna­čio je i nje­go­vo de­fi­ni­tiv­no okre­ta­nje pro­šlo­sti. Iako se u fil­mu, ko­ji u dru­gom de­lu do­no­si ezo­te­rič­nu isto­ri­ju le­tri­stič­ke i si­tu­ac­ i­o­ni­stič­ke gru­pe, ne spo­mi­nje ni­jed­no ime, ka­dro­vi sa

por­tre­ti­ma Iva­na Če­glo­va i Ži­la Vol­ma­na, ko­ji se u jed­nom da­ hu sme­nju­ju na ekra­nu, ja­sno po­ka­zu­ju ko­me je, na­kon svih tih go­di­na i ne­bro­je­nih pri­bli­ža­va­nja i od­ba­ci­va­nja, De­bor na­me­nio ovaj ve­li­čan­stve­ni omaž. “Ka­da da­nas go­vo­rim o tim lju­di­ma, mo­žda će se ne­ko­me uči­ni­ti da im se pod­sme­vam. Ali, ni­je ta­ ko. ‘Pio sam nji­ho­vo vi­no’ i ostao im ve­ran. Ne mi­slim da sam zbog sve­ga što sam ra­dio ka­sni­je u bi­lo če­mu po­stao bo­lji ne­go što su oni bi­li ta­da.”

Go­di­ne 1984. De­bor je za­bra­nio pri­ka­zi­va­nje svih svo­jih fil­ mo­va u Fran­cu­skoj u znak pro­te­sta zbog ubi­stva svog pri­ja­te­lja i spon­zo­ra Že­ra­ra Le­bo­vi­ci­ja, ta­da po­zna­tog film­skog pro­du­cen­ta.

Ubi­stvo je do da­nas osta­lo ne­raz­ja­šnje­no, ali je iz­ve­sno da je Le­ bo­vi­ci mno­gi­ma bio trn u oku: od Mo­sa­da – kao pro­pa­le­stin­ski ori­jen­ti­sa­ni Je­vre­jin, do fran­cu­ske taj­ne po­li­ci­je – kao iz­da­vač sub­ver­ziv­ne li­te­ra­tu­re i pi­sac pred­go­vo­ra za auto­bi­o­gra­fi­ju Ža­ ka Me­sri­na, ta­da naj­tra­že­ni­jeg od­met­ni­ka Fran­cu­ske, na či­jem je ob­ja­vlji­va­nju upor­no in­si­sti­rao.

Go­di­ne 1983. De­bor ob­ja­vlju­je Pa­ne­gi­rik, krat­ku me­mo­ar­ sku knji­gu u ko­joj, osim još jed­nog osvr­ta na pre­đe­ni put, ali i vr­lo raz­i­gra­nih im­pro­vi­za­ci­ja na te­mu ne­kih lič­nih sklo­no­sti i po­ro­ka (pre i iz­nad sve­ga, al­ko­hol), ši­rom otva­ra vra­ta du­ho­vi­ ma ko­ji su ga od­u­vek pra­ti­li: knji­ga obi­lu­je ci­ta­ti­ma iz de­la kla­ sič­nih auto­ra, Kla­uz­ e­vi­ca, Bo­si­jea, Dan­tea, itd. Slič­no je i sa De­ bo­ro­vom po­sled­njom knji­gom: Cet­te ma­u­va­i­se répu­ta­tion (Ta lo­ša re­pu­ta­ci­ja, 1993), ko­ja vi­še ot­kri­va nje­gov knji­žev­ni ukus (Kaf­ka, Ža­ri), iako je, kao i uvek, me­mo­ar­ski okvir slu­žio i za osvrt na do­ga­đa­je iz naj­ne­po­sred­ni­je stvar­no­sti.

Ne­ki od tih osvr­ta, me­đu nji­ma i fu­ri­oz­ ni esej Am­bis, na­pi­ san ne­po­sred­no na­kon ne­sre­će u Čer­no­bi­lu, po­ja­vi­li su se u pu­ bli­ka­ci­ji L’Encyclo­pe­die des Nu­i­san­ces. Po­red isto­ri­je, De­bo­ro­va naj­ve­ća in­te­lek­tu­al­na strast bi­la je voj­na stra­te­gi­ja: 1989. go­di­ne, za­jed­no sa svo­jom dru­gom že­nom Alis Be­ker­Ho, do­vr­ša­va i ob­ ja­vlju­je Igru Ra­ta: pra­vu “dru­štve­nu igru”, sa fi­gu­ra­ma, boj­nim po­ljem i uput­stvom za upo­tre­bu.

Osta­lo je ne­ja­sno šta se tač­no go­di­lo te no­ći, 30. no­vem­bra 1994. go­di­ne. Ipak, za­dr­ža­će­mo se na zva­nič­noj ver­zi­ji. Zva­nič­ na ver­zi­ja ka­že da je De­bor iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo, is­pa­liv­ši se­bi me­tak u sr­ce. Po­zna­to je i da je pre to­ga du­že vre­me bo­lo­vao od pro­gre­siv­nog i vr­lo bol­nog ob­li­ka ne­u­ri­ti­sa. Za so­bom ni­je osta­vio ni­ka­kvu po­ru­ku. Te­lo je bi­lo kre­mi­ra­no, a pe­peo ra­sut nad Se­nom.

Ti­me se ova krat­ka, ne­pot­pu­na i ne­ve­ro­do­stoj­na hro­no­lo­ gi­ja po­sve­će­na Gi De­bo­ru za­vr­ša­va.

Ovaj tekst je znat­no skra­će­na ver­zi­ja op­šir­nog i iz­vr­sno na­pi­snog po­go­vo­ra srp­skom iz­da­nju knji­ge “Dru­štvo spek­ta­kla” (Anar­hi­ja/ Blok 45, Be­o­grad 2003.). Za­hva­lju­je­ mo se auto­ru na do­zvo­lio da ob­ja­vi­mo ovaj tekst.

123

Mistorije

Gi Debor / prevod: Aleksa Golijanin

Kritika odvajanja 1961.

N

126

e zna­mo šta da ka­že­mo. Po­na­vlja­mo iste re­či. Ge­ sto­vi bi­va­ju pre­po­zna­ti. Iz­van nas. Na­rav­no, ne­ke me­to­de su usa­vr­še­ne, ne­ka do­stig­nu­ća po­tvr­đe­na. Če­ sto nam je pri­jat­no. Ali, to­li­ko to­ga što smo že­le­li ni­ smo ostva­ri­li; ili sa­mo de­li­mič­no i ne ona­ko ka­ko smo za­mi­šlja­li. Za ka­kvim smo sve od­no­si­ma žu­de­li ili ih is­ku­si­li ili ih sa­mo si­mu­li­ra­li? Šta smo to za­i­sta hte­li – i iz­gu­bi­li?

Gru­pa lju­di u ba­šti ne­kog ka­fea. Ka­me­ra iz ru­ke, u ma­ni­ru re­por­ter­skog iz­ve­šta­ja, usme­ra­va se na De­bo­ra ko­ji pri­ča s jed­nom mla­dom bri­ne­tom. Njih dvo­je za­tim od­la­ze za­jed­no. – Dru­ga de­voj­ka, pla­vu­ša. – Strip: Pla­vu­ ša, s umor­nim iz­ra­zom li­ca: “Ali, ni­je us­pe­la. Džip je ostao za­gla­vljen du­bo­ko u glib mo­čva­re...” – Ku­pe­rin, “Marš Šam­panj­ske re­gi­men­te”. Kru­žni sni­mak s cen­tra tr­ga SenMe­ri. – Pa­no: “Na sre­di­ni na­šeg ži­vot­nog pu­ta... Na­šao sam se u mrač­noj šu­mi... gde se pra­vi put gu­bi.”

Film­ski spek­takl ima svo­ja pra­vi­la, svo­je is­pro­ba­ne me­to­de za pra­vlje­nje za­do­vo­lja­va­ju­ćih pro­iz­vo­da. Ali, stvar­nost, ko­ja uvek mo­ra bi­ti uze­ta za po­la­znu tač­ku, ne za­do­vo­lja­va ni­kog. Funk­ci­ja fil­ma, dram­skog ili do­ ku­men­tar­nog, je­ste da pred­sta­vi la­žnu i izo­lo­va­nu ce­li­ nu kao za­me­nu za od­sut­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju i ak­tiv­nost.

Da bi se do­ku­men­tar­ni film de­mi­sti­fi­ko­vao po­treb­no je ra­zo­ri­ti nje­go­vu “te­mu”.

Mu­zi­ka se za­vr­ša­va. – Strip: Ro­ni­lac raz­mi­šlja: “Bez va­zdu­ha i ce­vi za di­sa­nje ne­ću du­go iz­dr­ža­ti. Kad bih sa­mo mo­gao da se oslo­bo­dim ovog ba­la­sta...” Bar sni­mljen iz oštrog ugla. Ula­zi je­dan par, za­tva­ra vra­ta za so­bom i na­sta­vlja na­pred.

Po­zna­to pra­vi­lo gla­si da sva­ka tvrd­nja ko­ja u fil­mu ni­je ilu­stro­va­na sli­ka­ma mo­ra bi­ti po­no­vlje­na ina­če je gle­da­lac ne­će pri­me­ti­ti. Mo­žda je za­is­ ta ta­ko. Ali, slič­na vr­sta ne­u­spe­šne ko­mu­ni­ka­ci­je stal­no se ja­vlja i u sva­ko­ dnev­nim su­sre­ti­ma. Hteo bi da ne­što na­gla­siš, ali ne­maš do­volj­no vre­me­na i ni­si si­gu­ran da će te raz­um ­ e­ti. Pre ne­go što si iz­go­vo­rio ili ura­dio ono što je bi­lo neo­p­hod­ no, dru­ga oso­ba je već oti­šla. Na dru­gu stra­nu uli­ce. Pre­ ko mo­ra. Pre­ka­sno je za bi­lo ka­kva ob­ja­šnje­nja.

Ka­dar iz ne­kog fil­ma: Ra­di­ot­ e­le­gra­fi­sta ame­rič­ke voj­ne mor­na­ri­ce, iza nje­ga ofi­cir i glav­na ju­na­ki­nja fil­ ma. – Pa­no: “Da li me ču­ješ? Da li me ču­ješ? Od­go­vo­ri, od­go­vo­ri... Go­to­vo!”

Po­sle svog tog pra­znog vre­me­na i svih pro­pu­šte­nih pri­li­ka, osta­je sa­mo taj bez­broj pu­ta pre­đe­ni pej­saž sa raz­gled­ni­ce; ta uda­lje­nost or­ga­ni­zo­va­na iz­me­đu svih i sva­kog. De­tinj­stvo? Ali, ono je tu – ni­ka­da ni­smo iza­šli iz nje­ga.

Trg Kon­kord, sni­mljen iz he­li­kop­te­ra. – Se­na, cen­tar Pa­ri­za.

Na­ša epo­ha aku­mu­li­ra mo­ći i za­mi­šlja se­be kao oli­če­nje ra­ci­ o­nal­no­sti. Ali, sve te mo­ći ni­ko ne pre­po­zna­je kao svo­je. Ni­ka­da ne do­spe­va­mo u do­ba zre­lo­sti. Je­di­no što se do­ga­đa je­ste da to du­go­traj­no ne­spo­koj­stvo po­ne­kad la­ga­no pre­đe u ru­tin­ski san.

Stal­no smo pod ne­či­jim vođ­stvom. Ni­je stvar u to­me da shva­ti­ mo da ne­ki lju­di ži­ve ma­nje ili vi­še bed­ni­je od dru­gih, već da svi ži­vi­mo na na­čin ko­ji je uvek iz­van na­še kon­tro­le.

Lan­si­ra­nja ra­ke­te, sni­mak iz­bli­za. – Isto, sni­mak iz da­le­ka.

– Pi­lot opre­mljen za let u stra­tos­fe­ri. Ofi­cir sa isu­ka­nim ma­čem.

– Ko­ri­ce ne­ke na­uč­no-fan­ta­stič­ne knji­ge.

U isto vre­me, svet je taj ko­ji nas uči ka­ko se stva­ri me­nja­ ju. Ni­šta ne osta­je isto. Svet se me­nja sva­kog da­na i uop­šte ne sum­njam da su oni ko­ji taj svet iz da­na u dan pro­iz­vo­de pro­tiv se­be, u sta­nju da ga osvo­je za se­be.

Ko­tr­lja­nje ku­gli­ce u fli­pe­ru.

Re­kli smo da je je­di­na avan­tu­ra na­pad na to­ta­li­tet, či­ji je cen­tar upra­vo ova­kav na­čin ži­vo­ta, u ko­jem mo­že­mo sa­mo da ose­ti­mo svo­ju sna­gu, ali ne i da njo­me ras­po­la­že­mo. Ni­jed­na avan­tu­ra ni­je stvo­re­na zbog nas. Avan­tu­re ko­je nam se nu­de sa­ mo su de­lo­vi ma­se le­gen­di ko­je nam se pre­no­se pre­ko fil­ma ili na dru­ge na­či­ne; frag­men­ti spek­ta­ku­lar­nog pri­vi­da isto­ri­je.

Bo­din de Bo­a­smor­ti­je: Ale­gro iz Pe­to­del­nog kon­cer­ta u Emo­lu (Opus 27). – Ka­dar iz fil­ma: Kralj Ar­tur i vi­te­zo­vi Okru­glog sto­la. – Pa­no: “Sva­ko­me do­de­li­ti dru­štve­ni pro­stor neo­p­ho­dan za is­pu­nje­nje ži­vo­ta.” – Je­dan vi­tez iza­zi­va dru­gog u ho­li­vud­skom sti­lu. – Sni­mak gru­pe za sto­lom u ka­feu u uli­ci Mon­tenj-Sen-Že­ ne­vjev. – Pa­no: “Ako okol­no­sti ob­li­ku­ju čo­ve­ka, on­da je po­treb­ no stvo­ri­ti ljud­ske okol­no­sti... Dru­go­vi: Uni­tar­ni ur­ba­ni­zam je di­na­mi­čan, to jest, di­rekt­no po­ve­zan sa ob­li­kom po­na­ša­nja.”

Sve dok na­še okru­že­nje ne bu­de za­jed­nič­ki po­sed, ne­će bi­ti pra­vih in­di­vi­dua – sa­mo ave­ti u po­tra­zi za stva­ri­ma ko­je im ne­ ko dru­gi pred­sta­vlja na ha­o­ti­čan na­čin. Slu­čaj nas do­vo­di u kon­ takt sa odvo­je­nim lju­di­ma ko­ji se kre­ću na­su­mi­ce. Nji­ho­va su­ko­ blje­na ose­ća­nja me­đu­sob­no se po­ti­ru, po­ja­ča­va­ju­ću ta­ko čvr­ste zi­do­ve do­sa­de. Sve dok ne bu­de­mo u sta­nju da sa­mi stva­ra­mo svo­ju isto­ri­ju, da slo­bod­no stva­ra­mo si­tu­a­ci­je, na­ša žud­nja ka je­ din­stvu uti­ra­će put dru­gim odva­ja­nji­ma. Po­tra­ga za ce­lo­vi­tom ak­tiv­no­šću vo­di ka stva­ra­nju no­vih ob­li­ka spe­ci­ja­li­za­ci­je.

Još ne­ko­li­ko si­tu­a­ci­o­ni­sta. Titl: Stra­sti su bi­le do­volj­no tu­ma­ če­ne. Stvar je u to­me da se ot­kri­ju no­ve... No­va le­po­ta bi­će le­po­ta si­tu­a­ci­ja. – Pro­la­ze dve de­voj­ke s po­čet­ka fil­ma (Mi­šel Bern­štajn i Ka­ro­lin Rit­ner). Cen­tar Pa­ri­za sni­mljen iz va­zdu­ha.

Sve­ga ne­ko­li­ko su­sre­ta bi­li su kao sig­na­li iz ne­kog dru­gog, in­ten­ziv­ni­jeg ži­vo­ta, ko­ji ipak ni­smo pro­na­šli.

Sva­đa iz­me­đu vi­te­zo­va. Mu­zi­ka se uti­ša­va. Ista mla­da že­na.

Ono što ne mo­že bi­ti za­bo­ra­vlje­no po­ja­vlju­je se u sno­vi­ ma. Na kra­ju ta­kvih sno­va, u po­lu­snu, sve za još ko­ji tren iz­gle­ da stvar­no. Na­ša re­ak­ci­ja za­tim po­sta­je ja­sni­ja, raz­bo­ri­ti­ja; kao u onim bez­broj­nim ju­tri­ma ka­da po­ku­ša­vaš da se se­tiš šta si pio pret­hod­ne no­ći. Za­tim do­la­zi svest da je sve to la­žno, da je sve bio “sa­mo san”, da je no­va stvar­nost bi­la ilu­zro­na i da joj se ne mo­žeš vra­ti­ti. Ne­ma ni­čeg za šta bi mo­gao da se uhva­tiš. Ti sno­vi su blje­sci ne­raz­re­še­ne pro­šlo­sti, ko­ji osve­tlja­va­ju tre­nut­ke pret­hod­no pro­ži­vlje­ne u kon­fu­zi­ji i sum­nji. Oni nam na bru­ta­ lan na­čin ot­kri­va­ju na­še neo­stva­re­ne že­lje.

Ka­me­ra u po­kre­tu: li­ce de­voj­ke se sme­nju­je sa snim­kom avi­o­na ko­ji u da­lji­ni mi­tra­lji­ra sne­gom pre­kri­ven pe­sjaž.

Evo nas na da­njem sve­tlu, u per­spek­ti­vi ko­ja je iz­gu­bi­la sva­ ki smi­sao. Plan gra­da, po­sma­tran po sek­to­ri­ma, do­ne­kle se mo­ že de­ši­fro­va­ti. Ali, zna­čaj ko­je ti de­lo­vi ima­ju za nas ne mo­že se pre­ne­ti, kao i sve dru­go što spa­da u do­men pri­vat­nog ži­vo­ta, od ko­jeg ne­ma­mo ni­šta osim ne­ko­li­ko bed­nih do­ku­me­na­ta.

Još jed­nom ale­gro Bo­di­na de Bo­as­ mor­ti­jea. – Pa­no­ra­ma ke­ ja Or­lean sni­mlje­nog sa Le­ve oba­le. Krup­ni pla­no­vi ne­ko­li­ko de­ ta­lja sa istog ke­ja. Pa­no­ra­ma dr­ve­ća pod uda­rom tor­na­da. Pa­riz, Ale­ja de Si­nje sni­mlje­na iz va­zdu­ha. – Mu­zi­ka se uti­ša­va.

Zva­nič­ne ve­sti su dru­gde. Dru­štvo emi­tu­je se­bi sli­ku svo­je sop­stve­ne isto­ri­je, sve­de­ne na po­vr­šne i sta­tič­ne pa­ra­de svo­jih vla­da­ra – oso­ba ko­je oli­ča­va­ju na­vod­nu ne­mi­nov­nost sve­ga što se do­ga­đa. Svet vla­da­ra je svet spek­ta­kla. Film je nji­hov do­bar slu­ga. Bez ob­zi­ra ko­jom se te­mom ba­vi, film pred­sta­vlja he­ro­je i uzor­ne sta­vo­ve ob­li­ko­va­ne po istom sta­rom obra­scu ko­ji ob­li­ ku­je i vla­da­re.

Sa­vet bez­bed­no­sti UN. Hru­ščov u ne­koj pro­sto­ri­ji, na is­ toj stra­ni sa De Go­lom. – Aj­zen­ha­u­er do­če­ku­je De Go­la. – Pa­ tri­ot­ska ce­re­mo­ni­ja kod Tri­jum­fal­ne ka­pi­je; De Gol i Hru­ščov sto­je­ći pra­te ce­re­mo­ni­ju. – Aj­zen­ha­u­er u raz­go­vo­ru sa Pa­pom.

– Ajeznha­u­er gr­li Fran­ka.

Vla­da­ju­ći po­re­dak do­la­zi u pi­ta­nje sva­ki put ka­da ano­nim­ ni lju­di po­ku­ša­ju da ži­ve dru­ga­či­je. Ali, to uvek osta­je uda­lje­no.

O to­me bi­va­mo oba­ve­šte­ni pre­ko no­vi­na i naj­no­vi­jih ve­sti. Osta­ je­mo iz­van ži­vo­ta, su­o­če­ni sa još jed­nim spek­ta­klom. Od ži­vo­ ta nas odva­ja na­ša ne­in­ter­ven­ci­ja. To vo­di u sa­mo­ra­zo­ča­re­nje.

Ka­da je tač­no iz­bor bio od­lo­žen? Ka­da smo pro­pu­sti­li svo­ju pri­ li­ku? Ni­smo pro­na­šli oruž­ja ko­ja su nam bi­la po­treb­na. Stva­ri su nam iz­ma­kle.

Po­bu­na u Kon­gu; voj­ni­ci ras­te­ru­ju go­mi­lu udar­ci­ma kun­ da­ka. – Fo­to­gra­fi­je Đa­mi­le Bu­i­re (pri­pad­ni­ce al­žir­skog po­kre­ta ot­po­ra, nap. prev.) u po­li­cij­skoj sta­ni­ci. U vid­nom po­lju su i ru­

ke pa­do­bran­ca-no­vi­na­ra Lar­te­gi­ja. Ka­me­ra se po­me­ra ka li­cu za­tvo­re­ni­ce.

Do­zvo­lio sam da mi vre­me pro­le­ti. Iz­gu­bio sam ono što je tre­ba­lo da bra­nim.

Još jed­nom Ku­pe­ri­nov “Marš Šam­panj­ske re­gi­men­te”. De­ voj­ka iz pret­hod­nih ka­dro­va; pri­ča i sme­je se.

Ova op­šta kri­ti­ka odva­ja­nja oči­gled­no sa­dr­ži, ali i pri­kri­va, od­re­đe­ne uspo­me­ne. Sla­bi­je pre­po­znat bol, te­ško ob­ja­šnji­vo ose­ ća­nje sti­da. Ali, šta je uop­šte odva­ja­nje? Ka­ko smo br­zo ži­ve­li!

To je tač­ka u ko­joj se vra­ća­mo na­šoj ha­zard­noj pri­či.

Mu­zi­ka se pre­ki­da.

Sve što ob­u­hva­ta sfe­ru gu­bit­ka – ono što sam iz­gu­bio od se­be, pro­šlo vre­me, ne­stan­ci, bek­stva, op­šte iš­če­za­va­nje stva­ri, čak i ono što se obič­no i sa­mim tim u naj­vul­gar­ni­jem smi­slu na­zi­va pro­ćer­da­nim vre­me­nom – sve se to mo­že iz­ra­zi­ti onim čud­no pri­klad­nim, sta­rim voj­nič­kim iz­ra­zom, “iz­gu­blje­na de­ ca”. Taj iz­raz ob­u­hva­ta i ukr­šta­nje sa sfe­rom ot­kri­ća, sa is­tra­ ži­va­njem no­vih pod­ruč­ja i sa svim dru­gim ob­li­ci­ma po­tra­ge, avan­tu­re, avan­gar­de. To je ras­kr­šće na ko­jem smo pro­na­šli se­ be i iz­gu­bi­li svoj put.

Ka­me­ra br­zo pre­la­zi pre­ko fa­sa­de že­le­znič­ke sta­ni­ce Sen La­zar; za­tim se okre­će ka uli­ci Avr ko­jom pro­la­zi ve­li­ki broj auto­ mo­bi­la. – Če­ta Re­pu­bli­kan­ske gar­de pro­la­zi u da­lji­ni. – Pa­no: “Na­su­prot svim prav­ci­ma mo­gu­ćeg, gru­pi­šu­ći se ta­ko br­zo u ovom ča­su, naš je­di­ni pri­ja­telj, naš ogor­če­ni ne­pri­ja­telj.”

Te­ba pri­zna­ti da je sve ovo pri­lič­no ne­ja­sno. To je ti­pi­čan al­ko­ho­li­čar­ski mo­no­log, sa svo­jim umor­nim to­nom i ne­ra­zu­ mlji­vim alu­zi­ja­ma; sa svo­jim oho­lim re­če­ni­ca­ma, ko­je ne oče­ ku­ju od­go­vor i svo­jim pre­ten­ci­o­znim ob­ja­šnje­nji­ma; i svo­jim ću­ta­nji­ma.

Pa­ra­da ka­de­ta sa Vest Po­in­ta, u sta­rin­skim uni­for­ma­ma.

Si­ro­ma­štvo sred­sta­va tre­ba da uka­že na skan­da­lo­zno si­ro­ ma­štvo glav­ne te­me ovog fil­ma. Če­ta na ma­ne­vri­ma.

Do­ga­đa­ji ko­ji is­pu­nja­va­ju ži­vot po­je­din­ca, ka­ko je on sa­ da or­ga­ni­zo­van, do­ga­đa­ji ko­ji bi tre­ba­lo da nas se stvar­no ti­ču i pod­ra­zu­me­va­ju na­še uče­šće, za­pra­vo su oni ko­ji zah­te­va­ju sa­ mo na­šu uda­lje­nost, do­sa­du i pu­ko po­sma­tra­nje. Na­su­prot to­ me, si­tu­a­ci­je ko­je nam sti­žu u ob­li­ku umet­nič­kih pro­jek­ci­ja če­ sto su pri­vlač­ne, ta­kve da bu­de že­lju da uče­stvu­je­mo u nji­ma.

Taj pa­ra­doks tre­ba iz­o­kre­nu­ti, po­sta­vi­ti ga na no­ge. To je ono što tre­ba ostva­ri­ti kroz ak­ci­ju. A ka­da je reč o ovom idi­ot­skom spek­ta­klu, sve­de­nom na frag­men­ti­ra­nu i is­pra­nu pro­šlost, pu­ nom bu­ke i be­sa... Ni­je stvar u to­me ka­ko da ga pre­ne­se­mo ili “pre­ve­de­mo” u još je­dan pre­ci­zno ure­đe­ni spek­takl ko­ji će nas uvu­ći u ilu­zi­ju raz­u­me­va­nja i uče­šća. Ne. Sva­ki za­o­kru­že­ni umet­ nič­ki iz­raz iz­ra­ža­va za­o­kru­že­nost pro­šlog i kao ta­kav pod­sti­če je­di­no pa­siv­nost.

127

Mistorije 128

Ka­me­ra pra­ti pu­ta­nju ku­gli­ce fli­pe­ra. – Pa­no: “Ko bi že­leo da ima pri­ja­te­lja ko­ji go­vo­ri na ova­kav na­čin? Ko bi ga iza­brao iz­me­đu to­li­kih dru­gih... da bi s njim ras­pra­vljao o svo­jim pro­ble­ mi­ma? Ko bi se oslo­nio na nje­ga u ne­vo­lji? Če­mu bi ko­ri­snom on mo­gao da po­slu­ži u ži­vo­tu?” – Po­bu­nje­ni za­tvo­re­ni­ci iz ne­ kog ame­rič­kog za­tvo­ra bi­va­ju po­ti­snu­ti u dvo­ri­šte. – Fli­per ne­ sta­je. – Ka­me­ra u po­kre­tu sni­ma par­ki­ra­ne auto­mo­bi­le. – Pa­no: “Svu­da iza­zi­va­ti po­met­nju u po­sto­je­ćem la­žnom di­ja­lo­gu... Već sa­da da­lje od In­di­je i Ki­ne.” – Par ko­ji se lju­bi na uli­ci (Gi De­bor i Mi­šel Bern­štajn). – Dvo­je “iz­gu­blje­ne de­ce” sa Sen-Žer­mende-Prea. – Pa­no: “Jad­na po­bu­na, bez je­zi­ka, ali ne i bez raz­lo­ga.

Pro­gram će sam po­pri­mi­ti svoj ob­lik... Pri­sta­li­ce mo­ći za­bo­ra­ va.” – Za­tvor­ski ču­var na osma­trač­ni­ci.

Tre­ba uni­šti­ti se­ća­nje u umet­no­sti. Uni­šti­ti sve kon­ven­ci­ je nje­ne ko­mu­ni­ka­ci­je. Obes­hra­bri­ti nje­ne obo­ža­va­o­ce. Ka­kav za­da­tak! Kao u za­ma­glje­noj, pi­ja­noj vi­zi­ji, se­ća­nje i je­zik fil­ma iš­če­za­va­ju isto­vre­me­no. U tom eks­trem­nom obr­tu, naj­bed­ni­ja su­bjek­tiv­nost iz­ok­ re­će se u ne­ku vr­stu objek­tiv­no­sti: do­ku­men­ tar­ni sni­mak uslo­va ne­ko­mu­ni­ka­ci­je.

Ekran se za­mra­ču­je. – Pa­no: “Osim to­ga, to ni­je stvar for­ me, već tra­go­va for­me, uti­sa­ka, se­ća­nja.” – Pa­no: “Su­o­ča­va­mo se sa sve­tom ko­ji se ne­pre­sta­no ras­pa­da.” – Ekran osta­je za­mra­ čen, bez ti­tlo­va ili ko­men­ta­ra.

Na pri­mer, ne pri­čam o njoj. La­žno li­ce, la­žni od­nos. Stvar­ na oso­ba je odvo­je­na od oso­be ko­ja je tu­ma­či, ma­kar sa­mo vre­ me­nom ko­je pro­la­zi iz­me­đu do­ga­đa­ja i nje­go­vog evo­ci­ra­nja, sve ve­ćom uda­lje­no­šću ko­ja na­sta­vlja da se uve­ća­va i ovog ča­sa. Kao što kon­zer­vi­ran iz­raz osta­je uda­ljen od onih ko­ji ga ču­ju sa­mo ap­strakt­no i bez mo­guć­no­sti da uti­ču na nje­ga.

De­voj­ka ko­ju smo već to­li­ko pu­ta vi­de­li. – Titl: “Isti­na o ovom la­žnom dru­štvu.” – Pa­no­ram­ski sni­mak frag­me­na­ta re­če­ ni­ca: “Pro­iz­vod­nja ta­ko­đe po­ka­zu­je zna­ke mla­do­sti”; “Stra­ho­ vit zvuk, ve­li­čan­stve­na i bez­na­de­žna po­met­nja”; “To ima sve ele­men­te ame­rič­ke de­tek­tiv­ske pri­če – na­si­lje, seks, su­ro­vost – ali, po­stav­ka...”

Po­sma­tran u ce­li­ni, spek­takl ni­je ni­šta dru­go do ova epo­ha u ko­joj je od­re­đe­na mla­dost pre­po­zna­la svo­je li­ce. To je jaz iz­me­ đu sli­ke i nje­nih po­sle­di­ca; jaz iz­me­đu vi­zi­ja, uku­sa, od­bi­ja­nja i pro­je­ka­ta, ko­ji su ne­ka­da bi­li deo te mla­do­sti i na­či­na na ko­ji se ona pro­bi­ja­la kroz sva­ko­dnev­ni ži­vot.

Pli­va­či sni­mlje­ni is­pod po­vr­ši­ne vo­de. – Fo­to­gra­fi­je ne­ko­li­ ko si­tu­a­ci­on ­ i­sta. – Ku­pe­rin, “Marš šam­panj­ske Re­gi­men­te”.

Ni­smo iz­mi­sli­li ni­šta. Sa­mo smo se, uz ne­ko­li­ko va­ri­ja­ci­ ja, pri­la­go­di­li mre­ži mo­gu­ćih pu­ta­nja. I na to smo se, iz­gle­da, na­vi­kli.

Gru­pa lju­di se sre­će u ka­feu. – Strip: Čo­vek s ča­šom u ru­ci raz­mi­šlja: “Koc­ka je ba­če­na. Ona sa­da mo­ra da mi ka­že da; usko­

ro, vr­lo usko­ro...” – Pa­no: “Ko­li­ko bo­ca od ta­da? U ko­li­ko ča­ša, u ko­li­ko bo­ca je od ta­da po­ku­šao da se sa­kri­je?”

Ni­ko se ne vra­ća iz avan­tu­re sa istim ža­rom s ko­jim se oti­ snuo na put. Dra­ge mo­je, avan­tu­ra je mr­tva.

Ko­ri­ce de­tek­tiv­skog ro­ma­na pod na­slo­vom Pre­va­rant – Mla­da pla­vu­ša. – Dr­ve­će pod na­le­tom tor­na­da. – Eks­plo­zi­ja na­pal­ma. – Ista pla­vu­ša. – Mu­zi­ka se za­vr­ša­va. – Pa­no­ram­ski sni­mak frag­me­na­ta re­če­ni­ce: “Vi­no ži­vo­ta je is­pi­je­no. U ovom pre­ten­ci­o­znom noć­nom klu­bu osta­je sa­mo ta­log.” – Po­no­vo sce­ ne po­bu­ne u Kon­gu.

Ko će iz­dr­ža­ti? Mo­ra se ići da­lje od ovog de­li­mič­nog po­ra­ za. Na­rav­no. Ali, ka­ko?

Pa­no: “Sve što se mo­že oče­ki­va­ti od fil­ma ko­ji se ba­vi pri­ vat­nim ži­vo­tom je­ste da u ce­li­ni bu­de sa­či­njen od pri­vat­nih vi­ ce­va.”

Ovo je film ko­ji se sam pre­ki­da pre ne­go što do­đe do kra­ja.

Mla­da pla­vu­ša. Pa­no: “Ni­sam baš sve raz­u­me­la.” (Ovaj i na­red­ni “pa­noi” se ne po­ja­vlju­ju u ko­pi­ji fil­ma ko­jom ras­po­la­ že­mo; nap. izd.)

Osta­je nam da iz­vu­če­mo sve za­ključ­ke, da po­no­vo iz­ve­de­ mo sve pro­ra­ču­ne.

As­ger Jorn. Pa­no: “Mo­gao bi se sni­mi­ti niz ova­kvih do­ku­ men­ta­ra­ca, ne­ka vr­sta ‘se­ri­ja­la’ u tra­ja­nju od tri sa­ta.”

Pro­blem se na­sta­vlja, na sve slo­že­ni­ji na­čin. Tre­ba se okre­ nu­ti dru­gim sred­stvi­ma.

De­bor. Pa­no: “‘Mi­ste­ri­je Nju­jor­ka’ otu­đe­nja.”

Kao što ni­je bi­lo pra­vog raz­lo­ga da se za­poč­ne sa ovom bez­ o­blič­nom po­ru­kom, ta­ko ne­ma po­tre­be ni da se ona za­klju­či.

As­ger Jorn. Pa­no: “Da, to bi bi­lo bo­lje; još do­sad­ni­je, još be­ smi­sle­ni­je.” – De­bor. Ka­me­ra se uda­lja­va od nje­ga. Pa­no: “Još ube­dlji­vi­je.”

Mi­slim da ste tek sa­da po­če­li da shva­ta­te da ovo ni­je igra.

Pa­no: “Na­sta­vi­će se.”

Teh­nič­ki po­da­ci:

Na­slov ori­gi­na­la: Cri­ti­que de la sépa­ra­tion.

Gla­so­vi: Ca­ro­li­ne Rit­te­ner (sa­mo to­kom špi­ce), Guy De­bord.

Re­ži­ja i sce­na­rio: Guy De­bord. Sni­ma­telj: An­dré Mru­gal­ski. Po­moćnk sni­ma­te­lja: Ber­nard Da­vid­son. Mon­ta­ža: Chan­tal De­lat­tre. Ko­rek­tu­ra: Cla­u­de Bra­bant. Opre­ ma: Ber­nard Lar­ge­main. 35 mm, cr­no-be­li, 20 mi­nu­ta, Dansk-Fransk Ex­pe­ri­men­tal­ films-kom­pag­ni, 1960/ 1961.

F

O fil­mu

ilm za­po­či­nje ha­o­tič­nim ni­zom sli­ka i tek­stu­al­nih pa­noa: “Usko­ro na ovom ekra­nu... Naj­ve­ći an­ti­film svih vre­me­na! ...

Pra­vi lju­di! Isti­ni­ta pri­ča!... Te­ma ko­jom ni­je­dan film ni­je smeo da se ba­vi! “. Ka­ro­lin Rit­ner (Ca­ro­li­ne Rit­te­ner) za to vre­me či­ta sle­de­ći od­lo­mak iz knji­ge An­drea Mar­ti­ne­ta (An­dré Mar­ti­net)

Ele­men­ti op­šte lin­gvi­sti­ke: “Ka­da se raz­mo­tri ko­li­ko je za čo­ve­ ka pri­rod­no i ko­ri­sno da svoj je­zik po­i­sto­ve­ti sa stvar­no­šću, uvi­ đa se ko­ji ni­vo pre­fi­njo­sti on mo­ra da do­stig­ne da bi ih po­sma­ trao odvo­je­no i pro­uč­ a­vao kao za­seb­ne fe­no­me­ne.” Sve osta­le ko­men­ta­re iz­go­va­ra De­bor. Sli­ke su pre­u­ze­te iz ra­znih iz­vo­ra – iz stri­po­va, lič­nih do­ku­me­na­ta, no­vi­na i dru­gih fil­mo­va. Lju­ di u fil­mu su uglav­nom čla­no­vi eki­pe i si­tu­a­ci­on ­ i­sti (“de­voj­ke” ko­je se naj­vi­še po­ja­vlju­ju u fil­mu su Ka­ro­lin Rit­ner i Mi­šel Bern­ štajn). “Pa­noi” ko­ji se spo­mi­nju u opi­su fil­ma su stra­ni­ce De­bo­ ro­vih Me­mo­a­ra (De­bor i Jorn, 1957).

Film je sni­mljen to­kom sep­tem­bra i ok­to­bra 1960. go­di­ne, a mon­ti­ran i pri­ka­zan 1961. De­bor je za­dr­žao i da­lje za­o­štrio pri­stup usvo­jen u fil­mu O pro­la­sku. Ova for­ma mu je oči­gled­ no do­pu­šta­la da svo­je pro­gram­ske te­ze mno­go slo­bod­ni­je ukr­šta sa pa­sa­ži­ma naj­lu­cid­ni­je po­e­zi­je (“Knji­žev­nost ko­ju su od­ba­ci­ li ipak je ima­la od­lo­že­no dej­stvo, iz­ra­že­no kroz ne­ke afek­tiv­ne for­mu­la­ci­je”, kao što je re­kao u fil­mu O pro­la­sku). To je ono što tek­sto­ve ova dva fil­ma – s vr­hun­cem ko­ji će usle­di­ti u fil­mu In gi­rum (iako opet mo­ram da spo­me­nem i Ur­li­ke) – svr­sta­va me­ đu nje­go­ve naj­va­žni­je tek­sto­ve.

Ovog pu­ta na­slov do­slov­no iz­ra­ža­va glav­nu te­mu – odva­ ja­nje, ko­je je De­bor u Dru­štvu spek­ta­kla na­zvao “al­fom i ome­ gom spek­ta­kla”. Upra­vo u to vre­me De­bor i po­či­nje s pi­sa­njem te knji­ge.

Film je na­stao u pe­ri­o­du in­ten­ziv­ne (i krat­ko­traj­ne) sa­rad­ nje sa gru­pom So­ci­a­li­sme ou Bar­ba­rie; to je vre­me ka­da “rad­nič­ ki sa­ve­ti” i “op­šte sa­mo­u­pra­vlja­nje” po­sta­ju stal­ne te­me si­tu­a­ci­o­ ni­sta. Go­di­ne 1960. po­ja­vlju­je se i nji­hov za­jed­nič­ki tekst Na­crt je­din­stve­nog re­vo­lu­ci­on ­ ar­nog pro­gra­ma (Ca­nju­res i De­bord), iz ko­jeg je i od­lo­mak o funk­ci­ji fil­ma na­ve­den u pred­go­vo­ru za ovo iz­da­nje. Ali, već po­čet­kom idu­će go­di­ne do­la­zi do raz­la­za: De­ bor ni­je mo­gao da pri­hva­ti Ša­te­lo­vo (Cha­tel, član So­ci­al­ i­sme ou Bar­ba­rie) mi­šlje­nje da Go­da­rov film Do po­sled­njeg da­ha pred­ sta­vlja “dra­go­cen pri­mer”, ali ni sam taj re­cen­zent­ski pri­stup.

U tek­stu Za re­vo­lu­ci­o­nar­nu pro­ce­nu umet­no­sti (fe­bru­ar 1961) to je obra­zlo­žio na sle­de­ći na­čin: “U fil­mu Do po­sled­njeg da­ha Ša­tel vi­di ‘dra­go­cen pri­mer’ ko­ji po­dr­ža­va nje­go­vu te­zu da pro­me­na ‘sa­da­šnjeg ob­li­ka kul­tu­ re’ za­vi­si od pro­duk­ci­je de­la ko­ja će lju­di­ma po­nu­di­ti ‘pred­sta­ vu o nji­ho­vom sop­stve­nom ži­vo­tu’... Tre­ba odo­le­ti tim re­for­ mi­stič­kim ilu­zi­ja­ma o spek­ta­klu, po ko­ji­ma bi on mo­gao bi­ti po­bolj­šan iz­nu­tra, ople­me­njen de­lo­va­njem sop­stve­nih spe­ci­ja­li­ sta pod na­vod­nom kon­tro­lom kva­li­tet­ni­je in­for­mi­sa­ne jav­no­sti.

Na taj na­čin sa­mo bi­smo pru­ži­li re­vo­lu­ci­on ­ ar­no oprav­da­nje za ten­den­ci­ju, ili ma­kar za pri­vid ten­den­ci­je, ka igri ko­ju ap­so­lut­ no ne sme­mo da igra­mo; ka igri ko­ju mo­ra­mo da od­ba­ci­mo u pot­pu­no­sti, u ime su­štin­skih zah­te­va re­vo­lu­ci­o­nar­nog pro­jek­

ta, ko­ji se vi­še ni­ka­da ne sme ba­vi­ti ne­kom este­ti­kom, za­to što se već sa­da na­la­zi s one stra­ne estet­skog do­me­na. Ni­je stvar u to­me da se ba­vi­mo re­vo­lu­ci­o­nar­nom umet­no­šću, već da raz­vi­ ja­mo re­vo­lu­ci­o­nar­nu kri­ti­ku sva­ke umet­no­sti... Umet­nič­ka kri­ti­ ka je dru­go­ra­zred­ni spek­takl. Kri­ti­čar je ne­ko ko pra­vi spek­takl od svo­je ulo­ge po­sma­tra­ča – spe­ci­ja­li­zo­va­nog i za­to ide­al­nog po­sma­tra­ča, ko­ji iz­ra­ža­va svo­je mi­sli i ose­ća­nja o de­lu u ko­jem za­pra­vo ne uče­stvu­je. On po­no­vo pred­sta­vlja i po­sta­vlja na sce­ nu sop­stve­nu pa­siv­nost u sve­tu spek­ta­kla. Sla­bost na­su­mič­nih i vr­lo pro­iz­volj­nih mi­šlje­nja o spek­ta­kli­ma, ko­ji nas se za­pra­vo ne ti­ču, na­me­će nam se pret­hod­no, u mno­gim ba­nal­nim ras­pra­ va­ma iz pri­vat­nog ži­vo­ta; ali, umet­nič­ki kri­ti­čar pra­vi pred­sta­vu od te sla­bo­sti, pred­sta­vlja­ju­ći ta­kvo po­na­ša­nje kao uzor­no. Ša­tel sma­tra da ako deo po­pu­la­ci­je pre­po­zna se­be u fil­mu, to joj mo­že omo­gu­ći­ti da ‘vi­di se­be, da se di­vi se­bi, da kri­ti­ku­je ili od­ba­ci se­ be – u sva­kom slu­ča­ju, da is­ko­ri­sti sli­ke ko­je pro­mi­ču ekra­nom za svo­je po­tre­be’... Sve što zna­mo o me­ha­ni­zmu spek­ta­kla, čak i na tom naj­pro­sti­jem, film­skom ni­vou, ap­so­lut­no pro­tiv­re­či toj idi­lič­noj vi­zi­ji lju­di jed­na­ko slo­bod­nih da se di­ve se­bi ili da se­be kri­ti­ku­ju, pre­po­zna­ju­ći se u li­ko­vi­ma iz fil­ma. Ali, još ba­zič­ni­je, ne­mo­gu­će je pri­hva­ti­ti tu po­de­lu ra­da iz­me­đu spe­ci­ja­li­sta, van sva­ke kon­tro­le, ko­ji lju­di­ma pred­sta­vlja­ju vi­zi­ju nji­ho­vog ži­vo­ta i pu­bli­ke ko­ja u tim sli­ka­ma, u ma­njoj ili ve­ći me­ri, tre­ba da se pre­ po­zna. Do­sti­za­nje od­re­đe­nog ste­pe­na pre­ci­zno­sti u opi­si­va­nju ljud­skog po­na­ša­nja ni­je uvek po­zi­tiv­no. Čak i da je Go­dar us­peo da lju­di­ma pred­sta­vi sli­ku u ko­joj bi ovi mo­gli da se ne­po­gre­ši­vo pre­po­zna­ju, on bi im ne­mi­nov­no pred­sta­vio jed­nu la­žnu sli­ku, a nji­ho­vo pre­po­zna­va­nje bi­lo bi la­žno. Re­vo­lu­ci­ja ni­je ne­što što lju­di­ma pri­ka­zu­je ži­vot već ono što ih či­ni ži­vim”, ka­že na kra­ju De­bor, u de­lu ko­ji je ka­sni­je bio če­sto ci­ti­ran.

Na­po­me­ne 1) Đa­mi­la Bu­i­re (Dja­mi­la Bo­u­hi­red): Pri­pad­ni­ca al­žir­skog po­kre­ta ot­po­ra. Uhap­še­na 1957. go­di­ne; po­sle te­škog mu­če­nja pri­zna­la da je uče­stvo­va­la u bom­ba­škom na­ pa­du na je­dan ka­fe i za­tim osu­đe­na na smrt. Ali, ka­zna je bi­la pre­i­na­če­na, a za­tim i uki­nu­ta, pod ve­li­kim pri­ti­skom fran­cu­ske jav­no­sti. Lar­te­gi (Jean Lartéguy), de­ sni­čar­ski ofi­cir i no­vi­nar, za ko­ga se tvr­di­lo da je uče­stvo­vao u mu­če­nju Đa­mi­le.

Fo­to­gra­fi­ja je re­pro­du­ko­va­na i u SI br. 2, 1959.

2) “Mi­ste­ri­je Nju­jor­ka (otu­đe­nja)”: Film­ski se­ri­jal iz 1915. go­di­ne.

Iz knji­ge: “Ur­li­ci u sla­vu de Sa­da”, anar­hi­ja/ blok 45 Po­ro­dič­na bi­bli­o­te­ka br. 9 Bo­grad, 2006.

129

“Sve uka­zu­je da je su­šti­na na­ših is­tra­ži­va­nja hi­po­te­za o stva­ra­nju si­tu­a­ci­ja...”

MIOKO: mediji i okolina revija za ekologiju medija Osnivač i izdavač: Fond za razvoj istraživačkog novinarstva i nove medije – FORIN Reljkovićeva 13 a 21131 Petrovaradin tel/fax 021 521 154 www.for-in.org e mail: prizor@eunet.yu Odgovorno lice: Tatjana Pejović Sebić Glavna urednica: Tatjana Pejović Sebić Urednik izdanja: Mirko Sebić Uredništvo: Tatjan Pejović Sebić Mirko Sebić Gordana Draganić Nonin mr Branislava Kostić Veljko Damjanović Likovno oblikovanje i priprema za štampu: Veljko Damjanović format: 22 x 22 cm tiraž: 300 izlazi: četiri puta godišnje broj: 01, decembar 2007. Štampa: Daniel Print, Novi Sad ISSN 1820-6778

CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 3 1 6 .7 7 MIOKO : mediji i okolina : revija za ekologiju medija / glavna urednica Tatjana Pejović Sebić. – 2007, br. 1 (dec.) – . – Petrovaradin : Fond za razvoj istraživačkog novinarstva i nove medije – FORIN, 2007–. – 22cm Tromesečno ISSN 1820-6778 COBISS.SR-ID 228663303