Mioko_mediji i okoklina_ (002 3)

septembar

2008.

[002/003]

Povelja o ljudskoj komunikaciji M i , potpisnici ove povelje, smatramo da: je ko­mu­ni­ka­ci­ja osno­va ži­vo­ta sva­kog po­je­din­ca i ljud­ske za­jed­ni­ce. Svi lju­di ovla­šte­ni su da par­ti­ci­pi­ra­ju u ko­mu­ni­ka­ci­ji i da do­no­se od­lu­ke o sa­o­ bra­ća­nju iz­me­đu njih sa­mih i dru­šta­va u ko­ji­ma ži­ve. Ve­ći­ni lju­di u sve­tu ne­do­sta­ju mi­ni­mal­ni teh­no­lo­ški re­sur­si za pre­ži­vlja­va­nje i ko­mu­ni­ka­ci­ju.

Vi­še od po­lo­vi­ne lju­di u sve­tu ni­je u mo­guć­no­sti da oba­vi ni obi­čan te­le­fon­ ski raz­go­vor. Ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ja me­di­ja i kon­cen­tra­ci­ja me­dij­skog vla­sni­štva ugro­ža­va­ju jav­nu sfe­ru ko­mu­ni­ka­ci­je i one­mo­gu­ća­va­ju za­do­vo­lje­nje kul­tur­ nih i in­for­ma­cij­skih po­tre­ba uklju­ču­ju­ći plu­ral­nost mi­šlje­nja i raz­li­či­tost je­ zič­kog i kul­tur­nog is­po­lja­va­nja ko­ji su nu­žni za raz­voj de­mo­krat­skog dru­ štva. Sna­žno i sve­pro­ži­ma­ju­će me­dij­sko na­si­lje po­la­ri­zu­je dru­štvo, pod­sti­če kon­flik­te i kul­tu­vi­še strah i ne­po­ve­re­nje či­ne­ći lju­de ra­nji­vim i za­vi­snim.

Ste­re­o­tip­ne me­dij­ske sli­ke is­kri­vlju­ju pred­sta­ve o na­ma sa­mi­ma i stig­ma­ti­ zu­ju one ko­ji su naj­ra­nji­vi­ji.

Da­kle, mi pot­pi­su­je­mo ovu Po­ve­lju de­fi­ni­šu­ći osnov­na pra­va na ko­mu­ ni­ka­ci­ju i od­go­vor­nost za pri­dr­ža­va­nje osnov­nih de­mo­krat­skih na­če­la i me­ đu­na­rod­nih za­ko­na.

3

Član 1.

Član 6.

Po­što­va­nje

Za­šti­ta no­vi­na­ra

vi lju­di su ovla­šte­ni da bu­du tre­ti­ra­ni sa po­što­va­njem, uklju­ ču­ju­ći osnov­na ljud­ska pra­va, prin­ci­pe do­sto­jan­stva, in­te­ gri­te­ta, iden­ti­te­ta i ne­di­skri­mi­na­ci­je.

o­vi­na­ri mo­ra­ju uži­va­ti pu­nu za­šti­tu za­ko­na uklju­ču­ju­ći me­ đu­na­rod­no hu­ma­ni­tar­no pra­vo po­seb­no u obla­sti­ma oru­ ža­nih su­ko­ba. Me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je mo­ra­ju im ga­ran­to­va­ti si­gur­nost, neo­gra­ni­čen pri­stup iz­vo­ri­ma in­for­ma­ci­ja i mo­guć­ nost pru­ža­nja po­mo­ći ka­da to na­la­že si­ta­u­ci­ja.

S

Član 2.

Slo­bo­da

S

vi lju­di ima­ju pra­va da pri­stu­pe ko­mu­ni­ka­ci­on ­ im sred­stvi­ma ne­za­vi­sno od dr­žav­ne ili ko­mer­ci­jal­ne kon­tro­le.

Član 3.

Pri­stup

P o v e l j a

o

l j u d s k o j

k o m u n i k a c i j i

U

4

skla­du sa prak­ti­ko­va­njem vla­sti­tih pra­va svi lju­di tre­ba da ima­ju fer i jed­nak pri­stup lo­kal­nim i glo­bal­nim in­for­ma­ci­ o­nim re­sur­si­ma te da bu­du po­dr­ža­ni u ko­ri­šće­nju kon­ven­ci­o­ nal­nih i no­vih sred­stva ko­mu­ni­ci­ra­nja; • da pri­ma­ju sta­vo­ve, in­for­ma­ci­je i ide­je na je­zi­ku ko­ji sva­ ko­dnev­no ko­ri­ste i raz­u­me­ju; • da pri­ma­ju raz­li­či­te kul­tur­ne pro­iz­vo­de ob­li­ko­va­ne za ši­ ro­ki spek­tar uku­sa i in­te­re­sa; • i da ima­ju neo­me­tan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma o vla­sni­štvu nad me­di­ji­ma i iz­vo­ri­ma in­for­ma­ci­ja uop­šte.

Ogra­ni­ča­va­nje ovih pri­stu­pa mo­že bi­ti oprav­da­no sa­mo u slu­ča­ju do­bro obra­zlo­že­nih raz­lo­ga kao što su ugro­ža­va­nje me­ đu­na­rod­nih stan­dar­da o ljud­skim pra­vi­ma ili u svr­hu za­šti­te de­ mo­krat­skog po­ret­ka ili osnov­nih pra­va dru­gih

N

Član 7.

Pra­vo na od­go­vor i is­prav­ku

S

vi lju­di ima­ju pra­vo na de­man­ti i ade­kvant­ne ka­zne za me­ di­je ko­ji ob­ja­vlju­ju dez­in­for­ma­ci­je. Po­je­din­ci ima­ju pra­vo na is­prav­ku bez ne­po­treb­nog od­la­ga­nja i ta­kva is­prav­ka mo­ra bi­ti ob­ja­vlje­na pod istim uslo­vi­ma kao i iza­ja­va ko­ja je iza­zi­va.

Dr­ža­ve mo­ra­ju da ga­ran­tu­ju obe­šte­će­nje i is­prav­ku u svim slu­ ča­je­vi­ma ka­da sud ne­po­bit­no utvr­di da je di­stri­bu­ter in­fro­ma­ ci­ja na­mer­no ši­rio ne­tač­ne, po­gre­šne i štet­ne in­for­ma­ci­je ili je po­ma­gao nji­ho­vo ši­re­nje.

Član 8.

Kul­tur­ni iden­ti­tet

S

vi lju­di ima­ju pra­vo da šti­te vla­sti­ti kul­tur­ni iden­ti­tet. Ovo uklju­ču­je uva­ža­va­nje ljud­ske te­žnje za raz­vo­jem vla­sti­te kul­ tu­re i pra­vo na slo­bod­no iz­ra­ža­va­nje na je­zi­ku ko­ji čo­vek naj­bo­ lje raz­u­me i uva­ža­va­nje ljud­skog pra­va da šti­ti vla­sti­ti kul­tur­ni pro­stor i na­sle­đe ne po­vre­đu­ju­ći ti­me pra­va dru­gih i prin­ci­pe ove Po­ve­lje.

Član 4.

Član 9.

Ne­za­vi­snost

Raz­li­či­tost je­zi­ka

e­a­li­za­ci­ja ljud­skih pra­va da uče­stvu­ju, do­pri­no­se i ima­ju do­bro­bi­ti od raz­vo­ja auto­nom­nih ko­mu­ni­ka­ci­o­nih struk­ tu­ra iz­i­sku­je me­đu­na­rod­nu po­moć u raz­vo­ju ne­za­vi­snih me­di­ ja; raz­voj tre­ning pro­gra­ma za pro­fe­si­o­nal­ne me­dij­ske rad­ni­ke i osni­va­nje ne­za­vi­snih aso­ci­ja­ci­ja, me­disjkih sin­di­ka­ta, udru­že­ nja no­vi­na­ra, ured­ni­ka i iz­da­va­ča i pri­la­go­đa­va­nje me­đu­na­rod­ nim stan­dar­di­ma.

S

vi lju­di ima­ju pra­vo na raz­li­či­tost je­zi­ka. Ovo uklju­ču­je pra­ vo da se iz­ra­ze i ima­ju pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma na vla­sti­tom je­zi­ku, pra­vo da ko­ri­ste vla­sti­ti je­zik u dr­žav­nim obra­zov­nim usta­no­va­ma i pra­vo da ima­ju ade­kvat­na pra­vi­la kre­i­ra­na da bi obez­be­di­la ko­ri­šće­nje ma­njin­skih je­zi­ka gde god i kad god je to po­treb­no.

Član 5.

Uče­stvo­va­nje u kre­i­ra­nju me­dij­ske po­li­ti­ke

R

Pi­sme­nost

S

vi lju­di ima­ju pra­vo da do­bi­ju in­for­ma­ci­je i sa­vla­da­ju ve­šti­ne neo­p­hod­ne da bi u pot­pu­no­sti uče­stvo­va­li u jav­noj ko­mu­ni­ka­ ci­ji i od­lu­či­va­nju. Ovo iz­i­sku­je una­pre­đi­va­nje spo­sob­no­sti či­ta­nja, pi­sa­nja, pri­po­ve­da­nja, kri­tič­kog me­dij­skog mi­šlje­nja, kom­pju­ter­ ske pi­sme­no­sti i sa­zna­nja o ulo­zi ko­mu­ni­ka­ci­je u dru­štvu.

Član 10.

S

vi lju­di ima­ju pra­va da uče­stvu­ju u jav­nom pro­ce­su od­lu­či­ va­nja o pri­ba­vlja­nju in­for­ma­ci­ja; raz­vo­ju i ko­ri­šće­nju zna­ nja; oču­va­nju, za­šti­ti i raz­vo­ju kul­tu­re; iz­bo­ru i pri­me­ni ko­mu­ ni­ka­ci­on ­ ih teh­no­lo­gi­ja i struk­tu­i­ra­nju i kre­i­ra­nju po­li­ti­ke me­ dij­ske in­du­stri­je.

Član 15. Član 11.

De­či­ja pra­va

D

e­ca ima­ju pra­vo na pro­iz­vo­de me­dij­ske kul­tu­re kre­ir­ a­ne pre­ ma nji­ho­vim po­tre­ba­ma i in­te­re­si­ma ko­ji pot­pom­žu nji­hov fi­zič­ki, men­tal­ni i emo­tiv­ni raz­voj. Oni tre­ba da bu­du za­šti­će­ ni od štet­nih me­dij­skih pro­iz­vo­da, ko­mer­ci­jal­nih i dru­gih me­ dij­skih eks­plo­a­ta­ci­ja u ku­ći, ško­li i me­stu gde se igra­ju. Dr­ža­ve mo­ra­ju uči­ni­ti na­por da pro­iz­ve­du i di­stri­bu­i­ra­ju vi­so­ko kva­li­ tet­ne kul­tur­ne i za­bav­ne sa­dr­ža­je kre­i­ra­ne za de­cu na je­zi­ku ko­ji ona naj­bo­lje raz­u­me­ju.

Član 12.

Saj­ber pro­stor

S

vi lju­di ima­ju pra­vo na uni­ver­za­lan i jed­nak pri­stup saj­ber pro­sto­ru. Mo­ra bi­ti za­šti­će­no nji­ho­vo pra­vo na slo­bod­nu i otvo­re­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju, pra­vo na slo­bo­dan elek­tron­ski iz­raz, nji­ho­vu slo­bo­du od nad­gle­da­nja i cen­zu­re.

Član 13.

Pri­vat­nost

S

vi lju­di ima­ju pra­vo da bu­du za­šti­će­ni od pu­bli­ko­va­nja tvrd­ nji ire­le­vant­nih za jav­ni in­te­res, ob­ja­vlji­va­nja pri­vat­nih fo­ to­gra­fi­ja, pri­vat­ne ko­mu­ni­ka­ci­je bez auto­ri­za­ci­je ili lič­nih in­for­ ma­ci­ja da­tih i pri­mlje­nih u po­ve­re­nju. Ba­ze po­da­ta­ka kre­i­ra­ne za lič­nu upo­tre­bu, po­slov­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju ili pro­fe­si­on ­ al­nu svr­hu ne sme­ju bi­ti ko­ri­šte­ne bez auto­ri­za­ci­je ili op­šteg jav­nog nad­ zo­ra. Dr­ža­ve tre­ba da vo­de bri­gu da za­šti­ta pri­vat­no­sti ne do­đe u su­kob sa pra­vom na slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja ili dru­gim prav­nim prin­ci­pom ko­ji šti­ti op­šti in­te­res.

Član 14.

Zlo

L

ju­di ima­ju pra­vo da zah­te­va­ju da se me­di­ji ak­tiv­no su­prot­ sta­ve pod­sti­ca­nju mr­žnje, pri­stra­sno­sti, na­si­lja i ra­ta. Na­si­lje ne sme bi­ti pri­ka­zi­va­no kao “nor­mal­na“, uobi­ča­je­na ili ne­iz­be­žna po­ja­va i istin­ska al­ter­na­ti­va na­si­lju mo­ra uvek bi­ti ja­sno is­tak­ nu­ta. Sva­ko dru­go na­ru­ša­va­nje ljud­skog do­sto­jan­stva i in­te­gri­ te­ta tre­ba iz­be­ga­va­ti uklju­ču­ju­ći i ste­re­o­tip­ne sli­ke ko­je ra­za­ra­ ju re­al­nost i kom­plek­snost ljud­skog ži­vo­ta. Me­di­ji ne sme­ju da stig­ma­ti­zu­ju, dis­kri­mi­ni­šu ili de­mo­ni­zu­ju lju­de na osno­vu po­la, ra­se, kla­se, na­ci­o­nal­no­sti, je­zi­ka, sek­su­al­ne ori­jen­ta­ci­je i fi­zič­kih ili men­tal­nih oso­bi­na.

Prav­da

L

ju­di ima­ju pra­vo da od me­di­ja zah­te­va­ju da po­štu­ju pra­vo na pra­ved­no su­đe­nje. Ovo im­pli­ci­ra da ni­ko ni­je kriv dok se ne do­ka­že su­prot­no, pod­ra­zu­me­va pra­vo na od­bra­nu i to da ne tre­ba di­rekt­no pre­no­si­ti sud­ske pro­ce­se.

Član 16.

Po­tro­šnja

L

ju­di ima­ju pra­vo na ko­ri­sne i tač­ne po­tro­šač­ke in­for­ma­ci­je ka­ko bi bi­li za­šti­će­ni od ne­tač­nih i de­struk­tiv­nih pro­pa­gand­ nih po­ru­ka. Me­di­ji tre­ba da iz­be­ga­va­ju i, ako je po­treb­no, da iz­ ra­ze otvo­re­no gnu­še­nje pre­ma ve­sti­ma, za­bav­nim sa­dr­ža­ji­ma i kre­a­ci­ja­ma ko­je sa­dr­že is­pra­zne, iz­li­šne, štet­ne ili eko­lo­ški opa­sne po­tre­be, že­lje, pro­duk­te i ak­tiv­no­sti. Re­kla­me na­me­nje­ne de­ci tre­ba da bu­du pro­iz­ve­de­ne sa po­seb­nom skru­pu­lo­zno­šću.

Član 17.

Od­go­vor­nost

L

ju­di ima­ju pra­vo da zah­te­va­ju od me­di­ja od­go­vor­nost pred jav­no­šću i nji­ho­vu ver­nost prin­ci­pi­ma iz­re­če­nim u ovoj Po­ ve­lju. U tu svr­hu me­di­ji tre­ba da usta­no­ve me­ha­ni­zme, uklju­ ču­ju­ći i sa­mo­re­gu­la­tiv­na te­la, za nad­gle­da­nje i pro­ce­nji­va­nje vla­sti­tih ak­tiv­no­sti.

Član 18.

Im­ple­men­ta­ci­ja

U

kon­sul­ta­ci­ji sa pot­pi­sni­ci­ma ove Po­ve­lje bi­će or­ga­ni­zo­va­ ni na­ci­o­nal­ni i me­đu­na­rod­ni me­ha­ni­zmi za nje­no pu­bli­ko­ va­nje ka­ko bi se obez­be­di­lo im­ple­men­ti­ra­nje nje­nih prin­ci­pa u što vi­še ze­ma­lja i stvo­rio me­đu­na­rod­ni za­kon­ski me­ha­ni­za­ma za pra­će­nje i pro­ce­nu po­na­ša­nja ze­ma­lja i me­di­ja u sve­tlu ovih prin­ci­pa.

F

OND ZA RAZ­VOJ IS­TRA­ŽI­VAČ­KOG NO­VI­NAR­STVA I NO­VE ME­DI­JE je na svo­joj re­dov­noj sed­ni­ci odr­ža­noj u no­vem­bru 2007. go­di­ne usvo­jio prin­ci­pe is­tak­nu­te u Po­ve­lji o ljud­skoj ko­mu­ni­ka­ci­ji i ti­me se oba­ve­zao da će kao or­ga­ni­za­ci­ja raz­ra­di­ti plan za nji­ho­vu im­ple­ men­ta­ci­ju i nji­ho­vo pro­pa­gi­ra­nje, pra­će­nje nji­ho­ve re­a­li­za­ci­je i ak­tiv­no­sti za pro­me­nu sta­nja ko­ja su u su­prot­no­sti sa nji­ma.

5

septembar

2008.

[002/003]

Medijska kultura kao izdanak filozofije medija, odnosno kritike medijskog posredovanja.

Medijska pismenost je dakle jedan kritičko pedagoški program utemeljen na filozofiji medija kojim se otvara polje medijske kulture.

Emancipacijsko oruđe...

6

Lako

je uočiti prostu činjenicu: u našem obrazovnom sistemu, u onom formalnom ali i u onom delu koji se stidljivo formira kao neformalni, sasvim se malo temati­ zuje kritička medijska pismenost, (zapravo je medijska kultura uopšte, malo zastupljena u osnovnom obrazovanju tako da ni ona sa prefiksom “kritička”, pogotovo, ne može biti tematizo­ van). Jedna je stvar senzibilizovati studente, ili mlade novina­ re ili stare urednike za taktike prepoznavanja diskriminacije i izveštavanje o različitosti a sasvim druga stvar kod osnovno­ školske ili srednjoškolske omladine i njihovih nastavnika ra­ zvijati osnovne pojmove kritičke medijske kulture i senzibilitet za različito. Ovo prvo zapravo ne ide bez drugog.

Ali odmah na početku treba da postavimo pitanje o upo­ trebi pojma kultura, ovde i sada. A “kritika” i “kritički” u ovom kontekstu, u kontekstu medijske kulture i pismenosti – na šta bi se to odnosilo. Kad se pomene medijska kultura neko bi se odmah mogao mašiti za UNS, NUNS ili RARu ili za sve njih odjednom.

Ozbiljno, šta bi dakle mogli da označvaju pojamovi kri­ tičke medijske pismenosti i kritičke medijske kulture u Srbi­ ji danas?

Referiranje na medijsku kulturu relativno je novijeg da­ tuma i vezuje se za istraživanje efekata kulturne industrije i masovnih medija, koja se pojavljuju polovinom dvadesetog veka zajedno sa tehnološkim izumima koji omogućavaju te­ leportovanje poruka.

Kad je reč o kritici kao misaonom zahvatu tu možemo razlikovati Kantov koncept, Hegelov koncept koji se dogra­ đuje u Frankfurtskoj kritičkoj školi i razgrađuje u Marksovom fragmentarnom, naročito ranom delu i na kraju Hajdegerijan­ ski koncept na jednoj strani, kao kulminaciju fenomenološkog redukcionizma i posmoderni (antifenomenološki) kriticizam poststrukturalista na drugoj strani.

Priličan broj koncepta i još veći broj mogućih konfu­ zija.

Kantovski koncept kritiku postavlja kao moć ograniča­ vanja, kao moć uspostavljanja granica u kojima se može biti racionalan. Ta moć je autonomna na sebe oslonjena i uteme­ ljena na spsobnosti ispitivanja koja granicu i uspostavlja. Ako bismo ovaj koncept primenli na našu temu ispostavilo bi se da je svaka pismenost zapravo kritička.

Hegelov koncept kritike podrazumeva kritiku kao nega­ tivan rad pojma dakle jednu neodvojivu prevazilazeću kretnju koju svaki pojam kad se pojavljuje mora da ospolji. Kritika je prekoračivanje pozitiviteta postojećeg. Frankfurtovci su tome dodali izrazito jak vrednosni aspekt postavljajući negativni

Napokon, govorimo o slobodi

momenat u središte konstitutisanja svake vrednosti. Kritička medijska pismenost je zapravo medijski aktivizam.

Marks je doveo kritiku do same materijalnosti istorije, naime njen negativni rad tvori istorijsku zbiljnost i stvara mo­ gućnost za Revoluciju. Kritička medijska pismenost je zapravo kritika zbilje same.

Hajdegerovski koncept zasniva se na kritici nauke koja je još samo tehnologija i kao takva otuđena zbiljnost duha. Kritčka medijska pismenost zapravo je medijska antipismenost.

Fuko sublimirajući glavni pravac antisubjektivizma kaže: ... kritika nije transcedentalna, i njen cilj nije da metafiziku učini mogućom: ona je geneološka u svojim namerama i arheološka po svom metodu. Arheološka – a ne transcedentalna – zbog toga što ne pokušava da identifikuje univerzalne strukture čitavog znanja ili moguće moralne delatnosti, već se bavimo slučajevima diskursa koji artikulišu ono što mislimo, govori­ mo i činimo, a takođe i mnoge istorijske događaje. A ova će kritika biti geneološka zbog toga što ne izvodi zaključke koji polaze od toga da jesmo upravo ono što nikad nećemo biti u stanju da učinimo i da saznamo; ... Ona ne želi da učini mogućom metafiziku koja je konačno postala nauka već da pruži novi podsticaj da­ lekosežan i širok koliko god je to moguće, neodređe­ nom radu slobode.

Kritika bi u Fukoovom slučaju bila suspenzija moći dis­ kursa koji artikuliše ono što mislimo, govorimo ili delamo. Kritička medijska kultura upravo treba da nam ukaže na tehnike te suspenzije.

Sintagme medijska pismenost i (kritička)medijska kultu­ ra često se korista kao sinonimni izrazi. Iako se veza između pismenosti i kulture čini samorazumljiva njihova sinonimnost manje je izvesna.

Već standardna definicija, za propagandnu upotrebu, po­ jam medijske pismenosti određuje formulacijom uobličenom na konferenciji o medijskoj pismenosti 1992. godine (National Leadreship Conference on Media Literacy, 1992) gde je medijska pismenost sposobnost “pristupa, analize, procene i odašiljanja

poruka posredstvom medija”. Ovaj pojam nije sasvim vrednos­ no neutralan ali ne implicira radikalno kritičku komponentu, on podrazumeva da su mediji složeni sistemi sami po sebi vred­ nosno neutralni, ali da njihova upotreba može katkada preći u zloupotrebu. Šta je problem? Očigledna je povezanost pismenosti sa nekim sistemom koji se obično naziva kulturom. Pitanje je samo kako odrediti odnos, odnosno, da li je moguće zanemari­ ti složene strukturalne veze koje određuju kulturu, i pismenost definisati samo kao prost skup sposobnosti. Naime, kako uopšte doći do instance: biti sposoban za... bez nekog konkretnog kul­ turnog okruženja.

Naime, kad govorimo o kulturi govorimo o mreži razlika koje na osnovu tih razlikujućih svojstava grade jedan svet ili razdvajaju grupe, usitnjujući ih na manje grupe. A na tim raz­ likama počiva i rađanje kulturne industrije jer ona se razvija u ontološkom protivstavu naspram tzv. visoke ili elitne kulture. U tom domenu artikulacija neke veštine ne bi se mogla zamisliti bez izvesnih vrednosnih pretpostavki. Ona bi u tom slučaju bila ideologizovani sistem vrednosti koji zadobija praktičnu moć kroz određenu veštinu. Na taj način sposobnost je ključna reč ali is­ tovremeno nije ništa drugo nego proizvoljni samoproklamujući momenat nekog rada koji rađa ideologiju neke grupe.

Svaki pokušaj da se medijska pismenost održi kao skup neutralnih objektiviziranih karakteristika neke radnje mora, da bi se utemeljio, da ukine kulturu kao mrežu razlika. Pošto tako nešto nije moguće, naime nije moguće delovati izvan kulture kao mreže razlika, nije ispravno ni medijsku pismenost opisi­ vati kao skup vrednosno neutralnih i objektiviziranih sposob­ nosti. Potrebno je utvrditi pretenziju neke radnje da bude izd­ vojena kao sposobnost u odnosu na sve druge radnje. Upravo to utvrđivanje pretenzija stvar je medijske kulture.

Da bi medijsku kulturu shvatili kao kritiku moramo joj prići kao izdanaku filozofije medija, odnosno kritike medijskog posre­ dovanja. Medijska pismenost je dakle, jedan kritičko pedagoški program utemeljen na filozofiji medija kojim se otvara polje medijske kulture. Emancipatorsko oruđe.

Napokon, razgovaramo o slobodi.

Mir­ko Se­bić

7

septembar

2008.

[002/003]

Mediji i krize Jedino kriza – stvarna ili tako opažena – proizvodi pravu promenu. Kada se kriza dogodi, akcije koje se preuzimaju zavise od ideja koje leže unaokolo.

Mediji i krize Branislava Kostić / Može li zlo biti – malo? mr Vladimir Barović / Teorijski okvir angažovanja elektronskih medija u kriznim situacijama mr Jadran Perinić, [Zadar] / Masovni mediji u životnom ciklusu krize – teorijski pristup mr Dejan Pralica / Medijska svakodnevica

9

mr Branislva Kostić

Može li zlo biti – malo?

Analiza posledica zločina koji se nije desio

“P

rva godina poslednje decenije dvadesetog veka, bila je presudna za mitsku Socijalističku Federativnu Republi­ ku Jugoslaviju (SFRJ) – državu radničkog samoupravljanja; li­ dera i osnivača Pokreta nesvrstanih, simbol trećeg puta; državu ponosnih vlasnika u svetu cenjenih crvenih pasoša, sa kojima se moglo i na istok i na zapad; magijsku državu bratstva i jedinstva, koja uprkos svemu – postoji.

Do kraja verna svojoj mitskoj prirodi, SFRJ se raspadala u etapama, kao kakav post-moderni strip u nastavcima, krvav i surov; lišen smisla i logike, vođen mržnjom, nemoći i besom, bez ikakve šanse za srećan kraj.

Ratovi, tokom kojih se ova neobična država, rasprostrta od-Vardara-pa-do-Triglava, raspadala i, zatim, vaskrsavala u mnoštvu mini-državica, ostaće zabeleženi u legendama urbanih evropskih plemena, kao prvi ratovi u istoriji ljudske civilizacije, u koje ljude nisu uveli ni muka, ni mržnja, već – mediji.

Zahvaljujući tome, na I Svetskom kongresu, održanom na­ kon Poslednjeg rata, medijima je, po cenu trajne zabrane javnog govora – zabranjeno da lažu.

Godinama nakon te zabrane, povremeno su lišavani slo­ bode javnog govora i odvođeni na beskrajne “seanse traganja”1) novinari i urednici, koji i pored očigledno prisutne želje, više nisu umeli da razlikuju istinu od laži. Legenda kaže da je najveći broj takvih nesrećnika zabeležen na prostoru Balkana. Uprkos čuve­ noj “pokušaću-da-te-razumem/ali-nemoj-tražiti-da-ti-oprostim” metodi, mnogi od njih se nikada više nisu vratili u medije, jer je njihov osećaj za istinu bio trajno i nepovratno uništen.”

Odlomak iz “Hronike predvirtuelnog sveta”, knjiga “Promene”, sveska 1 (“Balkanske mitske tvorevine u 20. veku”), Esme Jovanović-Hitrec; izgubljeno izdanje, sačuvano u fragmentima Nove svetske biblioteke u Kairu

10

1) “seansa traganja” je popularni naziv za klasičnu metodu pomoći u prevazilaženju devijantnog ponašanja; pacijent se kroz razgovor vodi do posledica koje je njegovo činjenje imalo po druge ljude, sa ciljem da razume zašto je njegovo/njeno ponašanje štetno po okruženje; većina pacijenata veoma brzo ispolji stid ili žaljenje, što je pouzdan znak ozdravljenja; novinari su, međutim, često ispoljavali bunt praćen uverenošću da su svi obrasci ponašanja dopušteni, ako se radi o zaštiti svetih interesa “svog naroda”; nažalost, nema sačuvanih podataka o stavovima odnosnog “naroda” o ovom pitanju.

1. Subjektivni doživljaj objektivnih činjenica Godine 1991. opština Vukovar je imala oko 84.000 stanov­ nika: 43,7% Hrvata, 37,4% Srba, 7,3% onih koji su se izjašnjavali kao Jugosloveni, 1,6% Mađara i 10% “ostalih”, među kojima su i etnički neopredeljene osobe. Po procentu “Jugoslovena”, op­ ština Vukovar je, u to vreme, bila druga u Hrvatskoj. Pre rata, grad Vukovar je imao oko 45.000 stanovnika2). Između ostalih, u Vukovaru je živeo jedan neobičan, povučen i pomalo tajan­ stven momak, koga sam upoznala u leto 1979, u kampu “Grič” u Trpnju, na Pelješcu, gde sam svratila da prenoćim (tog vrelog popodneva, kada je trajekt prispeo posle sat i po kašnjenja, više nije bilo autobusa za Orebić), a ostala sam duže od mesec da­ na, sa prijateljima iz Zagreba, Beograda i Sarajeva. Večito je sa sobom vukao foto-aparat, voleo predstave “Teatra levo” i vero­ vao da će Mirjana Karanović “sigurno postati glumica”... Nakon povratka u Novi Sad, sačekalo me je pismo (plavi izmrcvareni koverat) sa serijom crno-belih fotki koje su, poređane u niz, či­ nile meku (zaljubljeno-prijateljsku?) poruku, čijeg autora sam mogla samo pretpostaviti. Jula 2007, kada smo moj čovek, deca i ja prolazli kroz Trpanj, na jednoj kući sam videla od kiše ispra­ ne ostatke napisa “Grič”... Mladi konobar reče da kampa odavno nema, ali da je od roditelja slušao da ga je bilo i da je bio veliki, te da su “i Beograđani u njega dolazili... pre... rata”. Uz uzdah, između dva gutljaja hladne nes-kafe, mrmljala sam “I Novosa­ đani, dete... i Novosađani”.

Kasno proleće 1991. godine... Beše maj, vres je precveta­ vao, a i lipe su se spremale da cvatu, ondašnji političari danas kažu da su se nadali da će to biti dobra godina za kukuruz; moja mati je plevila rani luk, a trešnja, koja će u potonjem vremenu biti naša – bila je mlada i rodila je potpuno sama, bez prisustva i tutorstva ljudi, toliko izdvojena da su njeni plodovi bili mitski kao zemlja u kojoj smo svi mi tada živeli. U Hrvatskoj je odr­ žan referendum, na kome su se građani Hrvatske izjasnili za iz­ dvajanje Hrvatske iz SFRJ, odnosno za nezavisnu i samostalnu Hrvatsku. Srbi koji su živeli u Hrvatskoj, gotovo bez izuzetka, nisu učestvovali na tom referendumu. Pravna podloga za odr­ žavanje referenduma, na koju se pozvao hrvatski Sabor, bilo je Ustavom garantovano pravo svih “konstitutivnih činilaca” SFRJ na “samoopredeljenje do ocepljenja”.

25. juna 1991. godine hrvatski Sabor je usvojio Deklaraciju o suverenosti i nezavisnosti Hrvatske. Tog, ili nekog narednog 2) Podaci preuzeti iz dokumenta: Međunarodni sud za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, Presuda po optužnici Mileta Mrkšića, Miroslava Radića i Veselina Šljivančanina (Predmet br. IT-95-13/1-PT), 27. septembar 2007. godine, odeljak III, Kontekst, paragraf 18.

dana, u Zagrebu je svečano podignuta “šahovnica”. Gledala sam taj zbunjujući prizor na TV-u, u udobnom holu dubrovačkog porodilišta, gde sam se zadesila jer se moja ‘ćerka predomišljala, hoće li biti mali lav, ili će ipak sačekati do znaka device. Lekari i sestre su trčkarali oko mene kao da sam neko jako važan, jer im se dopadala ideja da im se rodi mala vojvođanska Dubrovkinja.

Sve je delovalo nadrealno, kao i moj potonji put vozom kući u Novi Sad, gde je mlada dama sačekala još par nedelja pre nego što se usudila da ugleda svetlost dana u zemlji u kojoj je pomra­ čenje upravo počinjalo.

“Najavljene su ustavne promene, koje su, između ostalog, značile da se Srbi, kao etnička grupa, više ne smatraju konstitu­ tivnim narodom Republike Hrvatske, već postaju nacionalna ma­ njina. Pored toga, zabranjena je upotreba ćirilice kao službenog pisma. Hrvatski Srbi su to shvatili kao potencijalnu pretnju.”3) Avgusta 1991. godine, Srbi u pretežno srpskim delovima Hrvatske, održavaju “svoj” referendum na kojem se izjašnjava­ ju da “ostanu u sastavu SFRJ”, pozivajući se na svoje pravo da ostanu “verni svojoj matičnoj državi”... ... Ili treba početi od 24. i 25. septembra 1986. godine, kad se već do podneva razgrabilo kompletno izdanje “Večernjih no­ vosti”, u kome je “nenadano” objavljen Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, nikad zvanično potvrđen i nikad zvanično osporen dokumenat, koji je Srbima u SFRJ “objasnio”: “Reč je prvenstveno o srpskom narodu i njegovoj državi. Nacija koja je posle duge i krvave borbe ponovo došla do svoje drža­ ve, koja se sama izborila i za građansku demokratiju, i koja je u poslednja dva rata izgubila 2,5 miliona sunarodnika doživela je da joj jedna aparatski sastavljena partijska komisija utvrdi da posle četiri decenije u novoj Jugoslaviji jedino ona nema svo­ ju državu. Gori istorijski poraz u miru ne da se zamisliti.”4) Iz Memoranduma je svako po nešto naučio. Ja sam, tako, naučila nove reči i podsetila se nekih starih, koje dugo nigde nisam ču­ la (recimo – “bašibozuk”, “ognjište”, u kontekstu “oko 150.000 Srba moralo je napustiti svoja ognjišta pod surovim terorom lokalnog i povlašćenog albanskog bašibozuka”5)), ne sanjajući da će reč “ognjište” postati jedna od najfrekventnijih u godina­ ma koje su sledile. ... Ili od 24. aprila 1987. godine, kada je Slobodan Milošević rekao Srbima svoju legendarnu laž “Niko ne sme da vas bije”... ... ili od 5.oktobra 1988. godine, kada se u Novom Sadu pro­ sipao jogurt, a grudvama hleba (Bože, oprosti im na grehu!) se gađali prozori Banovine, kako bi “Srbija iz tri dela, ponovo bila 3) Isto 4) Memorandum SANU, odeljak 8.

5) Isto

11

cela”, dok je sa Radio Novog Sada psiholog davao savete zalju­ bljenima (i onima koji nikako da dođu u pomenuto stanje), kako da reše svoje nagomilane probleme (uz tihe zvuke evergrina)... ... Ili da, prosto, ubodem olovkom na bilo koju stranicu kor­ pusa dokumenata koji su predamnom, pa da krenem odatle. ... Olovka se zabola u hašku presudu, na stranicu koja me vraća na 2. maj 1991. godine, kada sam prvi put čula da postoje Borovo selo i Borovo naselje... Dovoljno blizu temi, da citiram.

2. Činjenice viđene očima nezavisnih eksperata, koji veruju da su razumeli zašto smo se ubijali. I kako.

12

“Tog dana, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske (dalje u tekstu: MUP) izvršili su akciju u Borovom Se­ lu, najvećem srpskom selu u opštini Vukovar, kao odgovor na hapšenje dvojice hrvatskih policajaca prethodne noći. U toj ra­ ciji učestvovali su policajci iz policijskih stanica Vukovar, Vin­ kovci i Osijek, koji su stigli u pet autobusa. Poginulo je dvana­ est hrvatskih policajaca i tri srpska civila, a određen broj ljudi je ranjen na obe strane. Za tim incidentom usledio je niz akcija uperenih protiv Srba ili srpskih interesa.

U zapadnoj Hrvatskoj, 6. maja 1991. godine, jedan vojnik JNA zadavljen je u Splitu naočigled TV kamera. U izveštaju Sa­ veznog sekretarijata za narodnu odbranu Predsedništvu SFRJ od 8. avgusta 1991. godine, navodi se da je od 9. maja do 4. av­ gusta 1991. godine izvršeno 340 napada na jedinice i pripadni­ ke JNA u Hrvatskoj, u kojima je poginulo šest vojnika i oficira JNA, a 83 je ranjeno.

Incident koji se dogodio 2. maja 1991. godine uticao je na politički život na području Vukovara. Ubrzo posle tog incidenta, HDZ je preuzeo kontrolu nad Radio Vukovarom. Naziv stani­ ce “Radio Vukovar” promenjen je u “Hrvatski radio Vukovar”.

Na mesto glavnog urednika Mirka Stankovića, koji je smatran prosrpski orijentisanim, došao je Josip Esterajher, Hrvat. Direk­ tor radija otišao je u maju 1991. godine. Posle njega je otišao još jedan broj zaposlenih srpske nacionalnosti. Sadržaj emisija te radio stanice takođe se promenio.

Slavko Dokmanović, Srbin i član Socijaldemokratske par­ tije Hrvatske (dalje u tekstu: SDP) koji je izabran za predsed­ nika Skupštine opštine Vukovar posle lokalnih izbora održanih 1990. godine, prestao je da obavlja dužnost početkom jula 1991. godine, kada je hrvatska vlada ustanovila funkciju poverenika za Vukovar. Hrvat Marin Vidić zvani Bili, koji je ranije bio za­ menik predsednika opštine, imenovan je na tu dužnost krajem juna 1991. godine.

Isto tako, do avgusta 1991. godine promenio se nacionalni sastav osoblja vukovarske bolnice. Mnogi zaposleni Srbi prestali su tamo da rade. Direktor bolnice, dr Rade Popović, Crnogorac, smenjen je 18. jula 1991. Dr Vesna Bosanac, Hrvatica, imeno­ vana je na tu dužnost 25. jula 1991. godine. Ona je bila na čelu osoblja bolnice do 20. novembra 1991. godine.

Ti događaji su dodatno pogoršali zategnutost izmenu dve zajednice. Ljudi u načelu više nisu jedni u druge imali poverenja i barikade su održavane na svim putevima koji su vodili u sela pretežno naseljena Srbima. Počele su da se organizuju odbrane mesta. U delovima Vukovara naseljenim pretežno Hrvatima, kao što su Mitnica i Borovo Naselje, ljudi su krenuli da nabav­ ljaju oružje i formiraju male grupe branilaca.

Počeli su oružani sukobi između JNA i drugih srpskih snaga, s jedne strane, i hrvatskih snaga, s druge. Od jula 1991. godine, posle rata u Sloveniji, JNA se aktivno bavila osvajanjem teritorije i nije se više samo postavljala između pobunjenih Srba i lokalnih hrvatskih vlasti, kao što je činila u prvim fazama sukoba.

U avgustu 1991. godine lokalne srpske zajednice donele su deklaraciju o svojoj autonomiji i izrazile nameru da stvore dru­ gu po redu srpsku “mini državu” u Hrvatskoj, odnosno, Srpsku Autonomnu Oblast (dalje u tekstu: SAO) Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem. “Vlada” te SAO formirana je u septembru 1991. godine. U to vreme, u susednoj Bosni i Hercegovini, slične en­ titete formirali su tamošnji Srbi i tamošnji Hrvati.

Kao što je već navedeno, JNA se aktivno uključila u sukob.

To se odnosilo i na područje Vukovara. Snage JNA sporadično su granatirale delove Vukovara u junu, julu i avgustu 1991. godine.

Gađane su i uništavane kuće u centru Vukovara, kao i vukovarska bolnica, i civili su ranjavani. Do prvog značajnijeg granatiranja došlo je 4. jula 1991. godine. Pretežno hrvatsko Borovo Naselje gađano je iz pravca pretežno srpskog Borovog Sela. U junu i julu 1991. godine, Vukovar je granatiran jednom dnevno ili svakog drugog dana. Intenzitet se pojačavao svakodnevno.”6)

3. Studija slučaja: “Masakr 41 srpskog deteta u Borovom Naselju”  Pred kraj opsade Vukovara od strane savezne armije, TO, srpskih dobrovoljačkih i paravojnih snaga, u Beogradu iz­ bijaju antiratne demonstracije, čija frekvencija se (kao i granatiranje Vukovara!) iz dana u dan povećava.

6) U strahu od (svakako nenamerne) subjektivnosti, opis konteksta događaja doslovno je preuzet izreuzet iz dokumenta: “Presuda po optužnici Mileta Mrkšića, Miroslava Radića i Veselina Šljivančanina”, (Predmet br. IT-95-13/1-PT), doneta 27. septembar 2007. godine, Međunarodni sud za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, odeljak III, “Kontekst”, paragrafi 27 do 35.

 18. 11. 1991. godine JNA i srpske snage zauzimaju Vuko­ var; ulaze u Vukovarsku bolnicu u koju se poslednjih dana opsade sklonilo oko 400 ljudi, među kojima je bilo žena, dece, ali i vojnika.  19.11.1991. godine u Vukovarsku bolnicu stiže ekipa me­ dicinskih stručnjaka iz Beograda.  Izveštaji srpskih medija o zauzimanju Vukovara, svojom pristrasnošću i nedostatkom humanosti, podstiču antirat­ ne demonstracije: “ – Novinar: Grad bez i jednog stanovnika. Poslednji, bila je starica koja je pogođena snajperskim metkom u lice, i spasena zahvaljujuči sanitetu JNA i srpskim dobrovoljcima. I danas smo nailazli na strašne prizore mučenih i strašnom smrću ubijanih ljudi. Mnogo je vremena i napora uložila jugoslovenska narodna armija ne bi li, nametnuti i izuzetno prljav rat, rešila mirnim putem. Svi napori pali su u vodu. Tuđmanovi bojovnici već danima provociraju iz Nustra i Ernestinova. Posle oslobađanja Vukovara i borovo Naselja ni malo ne sumnjamo u nove uspehe armije u zauzimanju Ernestinova, Nustra i Laslova, iako su Kramarić i bratija iz Osijeka obećali pomoć. Uspaničene Ustaše i zenge napuštaju položaje, sve češće bežeći kroz kukuruze i tražeći spas. Gotovo nikom od njih to ne polazi za rukom. (tekst ide u “ofu”, uz kadrove razrušenog Vukovara, načinjene iz vozila, primedba B. K.)

Danas smo naišli i na transport autobusa i vojnog saniteta koji odlazi po ranjene Hrvate u Vukovar, da pomognu onima koji su do juče pucali na jugoslovensku narodnu armiju, teritorijalce i dobrovoljce. Reke izbeglica hrvatske narodnosti odlaze uglavnom u Vojvodinu i Srbiju. Hrvatska ih ne želi. U Borovu Selu smo razgovarali sa njima.

– Žena od oko 50 godina: Kuda da idem? Kuda? Nigde nikog nemam. Ništa nemam. Sve je razrušeno.

– Novinar: Recite, da li vam je trebalo ovo sve?

– Ista žena: Ah.Nije. Nikom nije.”

(Snmatelji: Ivan Zdravković, Jovica Vučković i Aleksandar Todorović; Novinar: Milan Miletić, RTS, TV Dnevnik, 19. 11. 1991. godine)

 20. 11. 1991. godine – Demonstracije bivaju potpuno pre­ kinute, javnost Srbije šokirana, a antiratni aktivisti u Voj­ vodini se povlače i strahuju za svoju egzistenciju, nakon objavljivanja informacije Reutersa, o pokolju 41 srpskog deteta, u dobi od pet do sedam godina, u jednoj osnovnoj školi u Borovo Naselju (po nekim stranim izvorima – u Borovo Selu). Po tvrdnjama Renoa de la Brosa7), tu infor­ 7) Renaud de La Brosse, “Politička propaganda i projekt Svi Srbi u jednoj držav”: posledice instrumentalizacije medija za ultranacionalističke svrhe”, str 4.

maciju Reuters-u šalje njihov ratni dopisnik iz Hrvatske, Vjekoslav Radović8), na osnovu izjave koju mu je, prethod­ nog dana dao fotograf-slobodnjak Goran Mikić. Mikić daje izjavu kao očevidac, koji je video masakrirana tela dece, u dvorištu osnovne škole u Borovo Naselju kod Vukovara.

Informacija je objavljena 20. novembra (sreda) 1991. go­ dine.9) Televizija Beograd je značajan deo programa 20. novembra 1991. godine posvetila ovoj informaciji: vest je prvi put objav­ ljena u podnevnoj reportaži sa ratišta, zatim se kao udarna vest emituje u popodnevnim i večernjim Dnevnicima i specijalnim televizijskim emisijama.

U TV Dnevniku I, u 17 sati, popodnevnoj informativnoj emisiji koju su u to vreme zajednički prepremale TV Novi Sad i TV Beograd (RTS) vest je (20. 11. 1991. god.), glasila: “Vest o masakru 41 deteta u osnovnoj školi u Borovo Na­ selju10) u centru je pažnje domaće i inostrane javnosti, domaćih i svetskih agencija i sredstava informisanja. Nezavisna britan­ ska televizijska mreža “Aj ti vi”, javlja o masakru četrdesetijed­ nog deteta u osnovnoj školi u Borovo Naselju. Stanica prenosi izveštaj fotoreportera Gorana Mikića, prema kome su pripad­ nici hrvatske garde, povlačeći se iz Vukovara, u Borovo Naselju izvršili pravi pokolj čitavih srpskih porodica (kreće snimak leševa odraslih osoba, primedba B. K.). Prenosi se da je celo Borovo Naselje puno leševa ljudi koji su ubijeni noževima ili sekirama.

ITV javlja da ovaj fotoreporter prenosi izjave vojnika Jugoslo­ venske narodne armije koji kažu da je četrdesetijedno srpsko dete zaklano. Ova vest na teletekstu ITV-a daje se kao hitna. To je prvi put da se javlja o masakrima koje vrše hrvatski gardisti.

Rojters javlja da su hrvatski vojnici optuženi za masakr četrde­ setijednog deteta prilikom povlačenja ispred snaga Jugosloven­ ske narodne armije. Reporteri Televizije Beograd, a koliko smo 8) Kao potvrdu ove informacije, de la Bros navodi na je Radović nakon toga otpušten iz Reutersa-a. U polemici sa beogradskim komentatorom Milošem Vasićem, Radović dokazuje da nije imao nikake veze sa aferom “vukovarske bebe”, već da je tu vest demantovao iz Vukovara 21. novembra. Inicijali na vesti poslatoj Reuters-u pripadaju tadašnjem šefu njihovog dopisništva iz Beograda, Donaldu Forbsu. Radović takođe tvrdi da je sam dao otkaz u Reuters-u, ali tek decembra 1991. godine, što bi značilo da nema nikakve veze sa ponutom aferom. Ovi podaci su preuzeti iz teksta Vjekoslava Radovića: “Sikće Miloš, kao guja ljuta!”, objavljenog u listu “Vreme”, broj 636, kao odgovor na tekst Miloša Vasića “Ko? Je l’ ja?”, objavljenog u listu “Vreme” br. 635 9) “41 Children Found Dead in School after Croats Flee” /”41 mrtvo dete nađeno u školi nakon bekstva Hrvata”/, Reuters, 20. novembar 1991 (Rojters zapravo emituje seriju izveštaja naslovljenih sa “Jugoslavija-masakr”, “Jugoslavija-masakr 1”, “Jugoslavija-masakr 2”) 10) Zanimljivo je da de la Bros, u svom izvešaju, kao mesto gde su navodno nađeni dečiji leševi navodi “Borovo selo”, a ne “Borovo naselje”, mada u izveštaju RTS voditelj jasno izgovara “Borovo naselje”

13

danas obavešteni, i televizijskih stanica iz gotovo čitavog sveta, čine sve da o ovom stravičnom masakru javnosti što pre dosta­ ve i dokumentarne snimke.”11) Nekoliko sati kasnije, istog dana, nakon drugog TV Dnevni­ ka, gost specijalne informativne emisije TV Beograd (toga dana specijalna emisija je počela u 20.15h) posvećene događajima u Vukovaru i zapadnoj Slavoniji, bio je nezavisni fotograf Goran Mikić, koji priča o masakru dece kao očevidac. Tokom razgo­ vora sa njim, emitovane su fotografije izmasakriranih odraslih ljudi. Nije emitovana ni jedna fotografija dece.

Razgovor sa Goranom Mikićem: – Goran Mikić: “Videli smo najlonske vreće pune malih leševa. Ja sam uspeo da se dopuzam na jedno dvadeset metara do njih. To se veoma lako može videti da su to deca od pet-šest godina, preklana, puna krvi oko glave. To je tako mučan prizor da i onim vojnicima su suze tekle, zaista, i pod cenu života smo hteli to da…”

– Voditelj: “Imaš li neku procenu koliko je tih leševa koji bi se mogli nazvati dečjima?”

– Goran Mikić: “Pa, oni su povadili to iz podruma, to je bilo na gomile. Spajali su glave, tela, to je sve stravično izgledalo, bilo je sigurno oko četrdeset, verujem njihovom broju, preciznije nisam mogao da brojim, ali…”

– Voditelj: “Imao si foto-aparat, jesi li probao da snimiš?”

– Goran Mikić: “Probao sam da snimim, ustao sam, međutim, prštali su meci oko mene, jedan vojnik repetirao je pušku u mene i naredio mi da se spustim, jer bi uostalom i ja poginuo...”

– Voditelj: “Tebi je izričito zabranjeno bilo da to snimiš?

Imaš li neku predstavu da li je neko uspeo da to snimi?”

– Goran Mikić: “Pa, ne znam, pretpostavljam da je vojska to uradila, to bi bilo realno i trebalo je da se to uradi.” 12) Narednog dana, 21. novembra, usledio je indirektni demant od strane JNA, koja odbija da komentariše vest, jer “nema sazna­ nja da su na pomenutoj lokaciji pronađeni opisani dečiji leševi”.

Zatim, istog dana, rano popodne, dolazi do demantija Reuters-a, koji se izvinjava svojim pretplatnicima i decidno navodi da vest nije bila proverena i da nema dokaza da je tačna.

U momentu kada se, 21. novembra, emituje nastavak spe­ cijalne emisije TV Beograd od prethodnog dana, svetski medi­ ji, kao i mediji na prostoru bivše Jugoslavije su već objavili oba demantija. Voditelj pomenute specijalne emisije TV Beograd,

14

11) Tekstualni zapis video snimka iz privatne kolekcije B. Kostić 12) Reči i slike mržnje: Vukovar 1991, Lazar Lalić, ARHITEL, Pravo na sliku i reč protiv cenzure i zloupotrebe medija, 1995

u kojoj se govori o pokolju dece i fotografiji malih leševa, kom­ binujući objašnjenje i izvinjenje gledaocima, kaže: “Lako je primiti novinarski greh. Čovek je bio – taj momak, fotoreporter Rojters-a – vrlo uverljiv, pre svega jer je imao više desetina fotografija iz neposredne blizine koje su drastične po onom šta prikazuju. On je mlad, meni je izgledao vrlo korektno i vrlo uzbuđeno celo to vreme… Ako je već uverio Reuters... Mi smo prvo preko Tanjuga već dobili vest italijanske televizijske mreže ANSA. Mi smo tragom te vesti našli čoveka i baš se onako novinarski radovali, evo, brzo reagujemo, evo čoveka na koga se pozivaju svetske agencije. Pod pretpostavkom da to i nije tačno – sad ne možemo reći – jeste tačno, ni nije tačno – jer ni za jedno ni za drugo nemamo uverljive dokaze, a najlakše se izvinuti… I kad si u najnormalnijim uslovima otme ti se informacija, a kamoli u ovoj ratnoj psihozi gde ima ljudi koji ponekad i haluciniraju u toj muci, u tom stravičnom ambijentu “13) Uprkos činjenici da je agencija Reuters brzo demantovala ovu vest, nju su u međuvremenu, prenela sva sredstva informi­ sanja u Srbiji i SAO Krajini. Nema podataka da je bilo koji no­ vinar, ili urednik postavio pitanje verodostojnosti informacije.

Posebno je čudno da niko nije postavio pitanje odakle deca u naselju iz koga su ne-borci evakuisani na početku blokade Vu­ kovara, koja je trajala tri meseca.

U broju od 22. novembra, list Politika je, uprkos demantiju Reuters-a od prethodnog dana, na prvoj stranici objavljuje članak pod naslovom “Zločin pred očima sveta”, u kome se opisuju zlo­ čini Hrvata u Vukovaru i okolini. U tekstu, između ostalog, stoji opis “više od hiljadu leševa, čije su glave smrvljene i unutrašnji organi pokradeni da služe potrebama stranih klinika”. U ovom tekstu se, takođe, komentariše navodni masakr dece u Borovo Naselju, u kontekstu konferencije JNA za medije, na kojoj nije bilo reči o ovom događaju: ”masakr u Borovo Naselju, u kome je ubijeno više od četrdesetoro dece” nije pomenut na konfe­ renciji za štampu JNA, jer “dokazi još nisu pripremljeni, možda zato što su ga ustaše u Borovom Naselju uvile u veo tajnosti”.

Politika u istom tekstu pohvaljuje JNA što ne objavljuje izveštaj dok ne pribavi sve dokaze.14) Na stranici dva, dat je kompletan izveštaj o “pokolju 41 srpskog deteta”.

U broju od 23. novembra, demanti ove vesti Politika objav­ ljuje u poslednjoj trećini novina, u obliku kratke i neupadljive vesti.

U broju od istog dana (23. novembar), zagrebački Vjesnik, na naslovnoj strani, objavljuje tekst pod naslovom “Laž koja je 13) Reči i slike mržnje: Vukovar 1991, Lazar Lalić, ARHITEL, Pravo na sliku i reč protiv cenzure i zloupotrebe medija, 1995.

14) Dnevni list Politika, 22. novembar 1991. godine, strana 1

obišla svet”, navodeći boldovan demanti Reuters-a, sa svojim komentarom.

I mediji u Srbiji i mediji u Hrvatskoj veoma brzo potpuno zaboravljaju ovu priču i ona se više ne pominje.

Ovaj događaj se u stručnim i žurnalističko-analitičkim tek­ stovima najčešće pominje kao primer medijske manipulacije istinom (vremenom je ustanovljena fraza “slučaj vukovarskih beba”). Povremeno se, ipak, pojavljuju i autori koji pominju ne­ ke druge osobe koje tvrde da imaju saznanja o ovom događa­ ju, obezbeđujući tako, vesti koja nikada ničim nije potvrđena, naknadnu verodostojnost15). Primer za to mogu biti navodi ita­ lijanske grofice i novinarke Viskonti, koju prenosi nacionalno određena štampa u Srbiji: “Novinarka Milena Gabaneli je klasičan primer onoga što se početkom devedesetih moglo dogoditi objektivnom reporteru u Italiji ako bi se neko suprotstavljao zvaničnim verzijama, naročito onima plasiranim na televiziji. Gabaneli je bila novinar “free lance” i sarađivala je sa RAI 2, radeći za program “Mikser” Đovanija Minolija. Minoli je zatražio od Gabanelijeve 14. novembra 1991. da ode u Beograd i “vidi o čemu se zapravo radi”. Novinarka je prihvatila, imajući u vidu svoje ozbiljno iskustvo iz Vijetnama, Kambodže, Gaze i Nagorno Karabaha.

U Beogradu je zaustavlja lokalna birokratija koja teži da spreči štampu da ode u ratne zone. Dakle, ona se snalazi i odlazi u jedan kafić u kome su regrutovani dobrovoljci. Susreće čuvenog Arkana i on je vodi, bez dozvola ili drugih birokratskih zavrzlama, u Istočnu Slavoniju (Krajinu), gde je u toku bitka za Vukovar. Tu prisustvuje žestokim sukobima, vidi da zajedno pristižu izbeglice i Srbi i Hrvati, u jednim ambulantnim kolima obezglavljeno telo, u bolnicama ranjene i mučene. Dobila je vest o masakru nad decom u Borovu Selu i otišla je na lice mesta da to snimi, u pratnji paramilitaraca. Iza jednog zida je videla mala tela, ali besni bitka i ona je ugurana u jedno blindirano vozilo i udaljena. Dan kasnije mala tela su nestala.(bold B.K.) Zatim intervjuiše jednu hrvatsku zarobljenicu, koja je optužena da je sa svojim verenikom ubila deset Srba, zato što ju je njen župnik Borislav Petrović, tokom mise, podsticao da ubija Srbe čim bude izbio rat. Gabaneli je 21. novembra na aerodromu pročitala Rojtersovu vest o masakru. U toku emisije “Mikser”, 2. decembra 1991. godine, koja ima naslov “Na srpskoj strani”, novinarka je ispričala priču o svom putovanju i pokazala izmontirane intervjue. Od tog trenutka je krenula na nju i na Minolija čitava oluja pretnji i pogrda”16).

15) Veštačka istorija, Džin Toski Maracani Viskonti, objavljeno u knjizi “Koridor”, Zavod za udžbenike, Beograd, 2006.

16) Napadačke strategije odbrane i anatomija medijskog rata-Proizvodnja falš istorije, Džin Toski Maracani Viskont, Srpska politka, 2002. godina

Nekoliko godina nakon ovog događaja, dr Vesna Bosanac, direktorka Vukovarske bolnice do ulaska srpskih snaga u Vu­ kovar, za dokumentarnu emisju B92, čiji delovi su 2005. godine uključenu dokumentarni film Janka Baljka i Drage Hedla “Vu­ kovar – konačni rez”, kaže: “Na dan kad je bila Ovčara, dvadesetog studenog, u večernjim, tim ... novinama, na prvoj stranici, veliki naslov “Četrdeset troje srpske dece ubijeno u Vukovaru”. To je puštena vijest da ovi još više podivljaju. Četnici i kojekakvi dragovoljci... Arkanovci, orlovi...”17) Ova izjava potvrđuje da je vest u Vukovaru 20. 11. 1991. godine bila prisutna i u večernjim izdanjima štampanih medija!

Grupa medicinskih stručnjaka iz Srbije, koja je u Vukovar hitno poslata 19. 11. 1991. godine, dobila je (20. 11. 1991) i zada­ tak da utvrdi istinu o “masakru dece”. Njihov izveštaj predstavlja zvaničnu potvrdu srpske strane da masakra nije bilo.

Za, već pomenuti, dokumentarni film, dr Zoran Stanković, patolog sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu, koji je bio član pomenute medicinske ekipe, kaže: “Ono što je meni ostalo u pameti, to je da su nas napali kad smo mi rekli da nije ubijeno četrdesetoro dece, koliko su oni to u ono vreme izneli.” 18) Objašnjavajući, kako je uopšte mogla nastati priča o masa­ kru dece i odakle je moglo poteći potresno svedočenje italijan­ ske novinarke, on se seća ubijene porodice Ćećevać, čija tela su nađena u dvorištu jedne kuće u Vukovaru: “Mali Ćećevac, koji je ubijen sa majkom i ocem... Video sam onu italijanku koja je tvrdila da je videla četrdesetoro... da su ta deca postojala u Vukovaru. Ali ona je videla kad su malog Ćećevca iznosili. Ispred tog ulaza je već bilo nekih petnaestak vreća. I to je bilo verovatno nešto... da je ova novinarka mislila da se radi o deci i da su u tim vrećama i ta deca, s obzirom da je u to vreme bila onakva propaganda kakva je bila.”19)

3.1. Rezime toka događaja:  18. 11. 1991. godine – JNA, TO i srpske dobrovoljačke i paravojne snage, nakon tromesečnog granatiranja i opsa­ de, zauzimaju Vukovar i ulaze u grad.  19. 11. 1991. godine – Zarobljeni hrvatski vojnici i civili, pod stražom JNA, prebacuju se u zatvore i sabirne centre u Srbiji (zarobljeni civili u Šid, a vojnici u zatvor u Sremskoj 17) Dokumentarni film Janka Baljka i Drage Hedla “Vukovar – konacni rez”, 2005.

18) Isto 19) Isto

15

Mitrovici). Deo zarobljenika biva vraćen, kratko zadržan u kasarni JNA, a zatim izmešten u objekat “Veleprometa” (u kome je u noći između 19. i 20. novembra došlo do po­ jedinačnih slučajeva maltretiranja, mučenja i ubijanja za­ tvorenika). Po iskazima svedoka, JNA ne odobrava njihov nehuman tretman i onemogućava mučenje zarobljenika, na mestima na kojma su njeni predstavnici prisutni.  20. nevembra ujutru, JNA izvodi zarobljene civile i vojni­ ke iz Vukovarske bolnice, upućuje ih autobusima ka Srbiji.

Neki od tih autobusa tokom popodneva bivaju vraćeni, a zarobljene osobe odvedene hangar poljoprivredne farme na Ovčari, gde su zarobljenici pod nadzorom JNA, TO, dobrovoljaca i paravojnih formacija.  20. novembra, između 11.15 i 11.40 sati – Reuters objav­ ljuje vest svog reportera “o masakru 41 srpskog deteta u Borovom Naselju”; Reuters-ov dopisnik je vest saznao od fotografa slobodnjaka, koji je tvrdio da ima saznanja kao očevidac; Reuters-ovo dopisništvo iz Beograda šalje vest svojoj matičnoj kući (oko 10.30 sati) bez traženja dodatne potvrde/provere informacije; Reuters objavljuje vest, tako­ đe ne tražeći dodatnu proveru.  20. novembra, od 11.25h – vest od Reuters-a preuzimaju mnogi sveski i domaći mediji, među prvima italijanske (od 11.25h) i britanske mreže, radio i TV stanice; od 11,40h vest emituje i RTS, koja na terenu – u Borovu Selu koje je većinski srpsko, ali i u Borovo Naselju i Vukovaru, koje je dva dana pre toga osvojila JNA, ima svoje izveštače, od kojih ni jedan ne potvrđuje ovu vest;  20. novembra, od 11.40 pojedini mediji, a nakon 12h prak­ tično svi elektronski mediji u Srbiji i SAO Krajini i ostalim srpskim entitetima objavljuju ovu vest kao udarnu i ponav­ ljaju je.  20. novembra, u 19.30, TV Dnevnik II, najgledanija infor­ mativna emisija RTS, koju su preuzimali svi srpski studiji, detaljno prenosi ovu vest i najavljuje Mikića kao gosta u specijalnoj emisiji nakon Dnevnika.  20. novembra 1991. godine, vest o masakru dece, po izjavi dr Vesne Bosanac i dvojice optuženika za zločin u Ovčari, objavljuje i večernje izdanje lokalnog lista u Vukovaru, na naslovnoj strani (niko od njih ne navodi tačan naziv lista).

16

 20. novembra, od 20.15h – TV Beograd organizuje speci­ jalnu emisiju, kao prilog TV Dnevniku II u 19.30 u kojoj se ova vest detaljno analizira; u emisiji je gost fotograf od

koga je vest potekla, Goran Mikić, koji pred gledaoce iznosi svoje impresije kao očevidac masakriranih dečijih leševa;  20. novembra 1991. godine, u Vukovaru, između 20h i 21h, JNA koja je do tada sprečavala nehumano ponašanje TO i paravojnih fromacija prema zarobljenim Hrvatima, u pi­ sanoj formi “izuzima iz svoje komandne nadležnosti” pa­ ravojne formacije i TO, nad kojima više ne uspeva da us­ postavi kontrolu20). Ova odluka je na snazi do jutra 21. 11.

1991. godine.  u noći između 20. i 21. novembra od stane pripadnika TO, srpskih dobrovoljaca i paravojnih snaga, iz hangara na po­ ljoprivrednom dobru “Ovčara” izvedeno je i ubijeno 188 muškaraca i 2 žene, starosti između 16 i 76 godina (zva­ nični obdukcijski nalaz međunarodne komisije).  21. novembra, na konferenciji za medije (između 10 i 11h) – JNA zvanično demantuje da ima bilo kakvih saznanja o bilo kakvom zločinu nad decom u Vukovaru;  21. novembra, oko 15h – Reuters se zvanično izvinjava za objavljivanje neproverene i nepotvrđene vesti (nakon 14h); većina medija koji su preneli vest objavljuje ovaj demanti (istog dana, ili sutradan);  21. novembra, oko 20.30h – u toku specijalne večernje emi­ sije TV Beograd o ovom zločinu, voditelj pominje demanti, ali dovodi u pitanje i verodostojnost vesti i verodostojnost demantija;  22. novembar – list Politika na prvoj strani objavljuje vest o masakru dece kao istinitu, nudi objašnjenje zašto ta vest nije pomenuta od strane predstavnika JNA (JNA u tom momentu ima kontrolu nad Borovim Naseljem, koji je ne­ posredno pre toga zauzela, i stoga, jedina ima realna sa­ znanja o tome da li su ili nisu zatečeni dokazi zločina nad civilnim stanovništvom, posebno nad decom).  23. novembra – list Politika objavljuje demanti na neupad­ ljivom mestu; zagrebački list Vjesnik prvi put pominje ovu vest, u kontekstu demantija JNA i demantija Reuters-a.

3.2. Analiza:  Poštovanje novinarskog pravila pluralnosti izvora informa­ cije u ratnim uslovima nije uvek moguće, što dozvoljava ma­ nipulacije čije trajanje zavisi od: stepena zainteresovanosti 20) Međunarodni sud za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, Presuda po optužnici Mileta Mrkšića, Miroslava Radića i Veselina Šljivančanina (Predmet br. IT-95-13/1-PT), 27. septembar 2007. godine, odeljak F 1. “Učečešće u događajima”, paragrafi 372 do 398.

medija za vest, medijske pokrivenosti događaja/mesta do­ gađanja, proverljivosti i stepena značajnosti informacije.  U uslovima ratnih sukoba posebnu vrednost (kako za agen­ cije, tako i za pojedinačne medije), imaju ekskluzivne infor­ macije, čija vrednost, po pravilu, biva potvrđena naknad­ no, potvrdama i dodatnim informacijama drugih medija.

U takvim uslovima osnovno pravilo je provera integriteta novinara, odnosno osobe koja je izvor informacije. U analiziranom slučaju Reuters prenosi informaciju čiji izvor je fotograf, koji: a) nije novinar (ne obavezuje ga profesionalni kodeks), b) nije vezan ni za jednu novinsku kuću (nema odgovornost prema instituciji), c) nije poznat široj javnosti (nemoguće je proveriti kredibili­ tet ličnosti), d) iznosi tvrdnju kao očevidac (što daje za pravo izveštaču Reuters-a da prenese informaciju u formulaciji “po rečima očevidca...”).  U konkretnoj situaciji, Reuters se ponaša kao velika agen­ cija koja objavljuje ekskluzivnu vest sa ratišta, iz mesta koji kontroliše vojska druge države, na osnovu neproverenog izveštaja svog dopisnika/dopisništva. U momentu kada ne uspeva da dobije zvaničnu potvrdu vesti od svog izveštača, kao ni potvrdu bilo kog drugog nezavisnog izvora, Reuters demantuje vest. Potpora demantija je izjava njihovog do­ pisnika Radovića, data za Reuters u Vukovaru, 21. novem­ bra 1991, da nije našao potvrdu te vesti, ni kod kolega, ni na terenu.  U istoj situaciji srpski mediji, TV Beograd i Politika, pre­ nose Reuters-ovu vest o zločinu, koji se navodno desio na teritoriji na kojoj i TV Beograd i list Politika imaju svoje dopisnike/izveštače, a kontrolu nad teritorijom imaju JNA i srpske snage, sa kojima oba medija imaju mogućnost ne­ posredne benevolentne komunikacije. U datom slučaju ni JNA, čak ni paravojne formacije iz Borovo Sela, kao ni bilo koji novinar dopisnik TV Beograda ili Politike ne potvrđu­ ju ovu vest.  TV Beograd nikada nije objavio konkretan, čist demanti, bez upitnog komentara; list Politika objavljuje vest na pr­ voj strani, detaljan “izveštaj” na drugoj, a demanti među poslednjim stranama.  I TV Beograd i Politika odnosnu vest produbljuju, doda­ jući detalje “očevica”, dajući joj time naknadni legitimitet i naglašavajući njenu istinitost.

U svim kulturama je ubistvo deteta istovremeno i zločin i veliki greh. Ni u jednoj poznatoj kulturi, ni u kom kontekstu, se ne odobrava ubistvo deteta. Ubistvo velike grupe dece se u svim kulturama smatra strašnim zločinom, velikim grehom i neljudskim postupkom, za koji se ne može naći niti prihvatiti ni jedno opravdanje. Potenciranje ovih činjenica TV Beograd vrši izborom leksike (deca su “preklana”, ima “puno krvi oko glava”, “glave smrvljene i unutrašnji organi pokradeni”, “...to je bilo na gomile. Spajali su glave, tela, to je sve stravično izgledalo...”). Pojačavajući utisak o neprijateljima kao ne-ljudima, dodaje se informacija o skrnavljenju leševa u cilju sticanja zarade (“da služe potrebama stranih klinika”).

Ovakva leksika zaokružuje predstavu neprijatelja kao ne-čoveka, što dalje otvara mogućnost za postupanje koje nas ne obavezuje na humanost: zločini ne-ljudi nam dozvoljavaju da se prema njima ponašamo kao prema ne-ljudima, jer time štitimo principe humanosti, odnosno principe koji važe za ljude.

Argumentacija, koja se nalazi u osnovi ovog tipa manipula­ cije, u stvari ima isti zajednički imenitelj sa Aristotelovim shva­ tanjem potrebe časnog odnosa prema ljudima, i dopustivosti nasilja prema robovima, odnosno onima koji po svojim karak­ teristikama ne mogu biti smatrani ljudima.

Za razliku od Aistotela koji je živeo u robovlasničkom druš­ tvu, moderni stratezi medija žive i deluju u savremenim građan­ skim društvima, ili kao što je to slučaj sa medijima u bivšoj SFRJ, u društvima koja su insistirala na ravnopravnosti građana neza­ visno od pola, nacije, vere, rase ili bilo koje druge demografske karakteristike. U takvi uslovima, neophodno je diskvalifikovati neprijatelja u osnovnoj etičkoj ravni – kao ne-pripadnika ljudskog roda, odnosno kao negaciju čoveka, koji je u stanju da učini ono što je u svim kulturama nedopustivo i grešno, ono što je po sebi zlo=greh. Takvo zlo se ne može sa­ mo kazniti, ono se mora iskoreniti, jer se radi o zlu koje nema opravdanje ni u jednom zamislivom uzroku/činu. Način da se iskoreni takvo zlo, je uništavanje ljudi koji ga čine, jer sve dok takvi ljudi postoje, i takvo zlo je moguće.

Delovi navedene, neizgovorene, ali podrazumevajuće ar­ gumentacije su se u vreme događaja koji opisujem često čuli od strane građana, što potvrđuju i “pisma čitalaca” u Politici od 22, 23, i 24. novembra 1991. godine. Pisma koja su za povod imala “pokolj srpske dece u Vukovaru” objavljivana su još 3 dana na­ kon demantija koji je objavla sama “Politka”.

17

3.4. Efekti medijske manipulacije:  Stepen poverenja auditorijuma prema TV Beograd i listu Politika, meren brojem konzumenata, nije promenjen na­ kon objavljivanja demantija ove informacije;  Negativni stavovi građana Srbije prema hrvatskoj vojsci, ali i prema Hrvatima uopšte, dobijaju nove argumente;  Objavljivanjem i daljom razradom ove nepotvrđene infor­ macije, smanjen je kredibilitet i obezvređeni argumenti svih koji su govorili o mogućnosti pomirenja Srba i Hrvata;  Pogoršan odnos Srba prema Hrvatima u Srbiji;  21. novembra u celoj Srbiji su prekinute SVE antiratne de­ monstracije  Opsadu i granatiranje, odnosno razaranje Vukovara i ka­ snije zločine u Vukovaru i okolini, počinjene od strane pri­ padnika JNA i srpskih paravojnih snaga objavljena infor­ macija unapred abolira i čini ih razumljivim u momentu događanja.

3.4. Medijska manipulacija kao osnov za stvarne zločine Opsada Vukovara završena je 18. novembra 1991. godi­ ne, kada su JNA i srpske paravojne i dobrovoljačke snage ušle u Vukovar. Zločin na poljoprivrednom dobru Ovčara, pored Vu­ kovara, se desio istog dana kada je objavljena vest o otkrivanju dečijih leševa – 20. novembra. Zločin se počeo dešavati 9 sati nakon objavljivanja ove vesti! Uslovi da se zločin u Ovčari desi stvoreni su 8 sati nakon objavljivanja ove vesti (prepuštanjem komande od strane JNA).

Danas, kada se informacija o “masakru 41 srpskog deteta” veoma retko pominje kao istinita, teško ju je posmatrati kao mogući motiv za osvetu, odnosno kao mogući uzrok zločina na Ovčari. Međutim, u momentu dešavanja, ta dva događaja se ne mogu posmatrati odvojeno, jer po izjavama svedoka, vest o masakru dece je 20. novembra već u toku ranog popodneva kružila Vukovarom. Mada niko od ljudi u Vukovaru nije video te leševe, svi su pričali o tome, s tim da su mnogi dodavali ilu­ strativne detalje. Vest koja je plasirana iz Vukovara, a odnosi se na prigradsko naselje u neposrednoj blizini Vukovara (Borovo Naselje), vratila se u Vukovar kao priča, emotivno obojen ru­ mor, upravo nastala ratna “urbana legenda”.

18

Imajući u vidu da:  je 20. novembra 1991. godine, između 12h i 21h, vest o na­ vodnom “masakru dece od strane ustaša” kao udarna vest, u više navrata objavljivana od strane radija i TV Beograd,

Novi Sad i lokalnih radio stanica koje se slušaju na terito­ rijama na kojima su srpske snage imale vlast;  su Radio i Televizija Beograd bili izrazito praćeni na po­ dručju pod kontrolom srpskih snaga (po izjavama srpskih boraca koji su u Vukovaru bili toga dana21), vest je veoma brzo prostrujala među srpskim borcima -JNA, TO i para­ vojne formacije);  provera vesti od strane vojnika nije bila moguća, jer se od­ nosila na događaj koji se, navodno, već desio, i uklonjeni su njegovi tragovi, odnosno “leševi dece su sklonjeni”;  se zločin na Ovčari se desio 20. novembra 1991. godine, između 20.30 sati i 05 sati ujutru 21. novembra; realno je postaviti pitanje: da li je objavljivanje i višekratno ponavljanje, obnavljanje i produbljivanje netačne vesti o masakru 41 srpskog deteta od strane hrvatskih snaga, koje su se povlačile iz Vukovara, imalo uticaja na izvršavanje jednog od najvećih ratnih zločina na području ratom zahvaćenih teritorija SFRJ? U analizi ovog medijskog događaja, već je bilo reči o procesu kreiranja medijske informacije (saznavanje informacije; provera iz više izvora, ili ličnim uvidom u činjenice/dokaze, obrada i dis­ tribucija do matičnog ili izabranog medija) u ratnim uslovima, te o otežanoj proveri ličnim uvidom i iz više izvora. Stoga je uo­ bičajena i smatra se validnim, da saznata informacija biva pro­ veravana na osnovu iskustvene procene pouzdanosti izvora, kao i na osnovu stepena verovatnoće samog događaja o kome govori informacija. Poces provere informacija u ratnim uslovi­ ma, kao i u mirnodopskim, direktno je određen verovatnoćom i značajnošću informacije. Ukoliko se radi o uobičajenoj, očeki­ vanoj informaciji male značajnosti, stepen provere je formalan i po pravilu ne obuhvata više od jednog oficijelnog ili dva neo­ ficijelna pouzdana izvora. Kada se, međutim, radi o informaciji velike značajnosti i malog stepena očekivanosti, i sam novinar, ali i njegovi urednici, po pravilu zahtevaju višestruke provere, sa obaveznim prisustvom oficijelnih izvora informacija. Poštovanje ovih nepisanih, ali iskustveno utvrđenih pravila, obezbeđuje sve subjekte u kreiranju i plasmanu informacija (novinar, urednik, medij), posebno u slučaju kada se radi o informaciji koja može doneti ozbiljne tržišne i javnomnenjske efekte po medij koji je plasira. Uspostavljanje ovih pravila rezultira visokim stepenom pouzdanosti upravo kod ekskluzivnih informacija koje odno­ snom mediju obezbeđuju direktnu pozitivnu korekciju pozicije 21) Posredstvom ličnih veza obavljen razgovor sa 12 boraca koji su toga dana bili u Vukovaru. Od 12osoba sa kojima je obavljen razgovor, njih 11 se jasno seća te vesti i reakcije prisutnih boraca na nju. Jedna osoba se seća vesti, ali ne može da precizira gde i kada ju je čula.

na medijskom tržištu. Respaktabile medijske kuće često uspo­ ravaju objavljivanje takvih, ekskluzivnih informacija, sve dok ne dobiju nepobitne dokaze o validnosti i dokazivosti informacija koje im stoje na raspolaganju (primer: dug i komplikovan pro­ ces provere pre objavljivanja “afere Votergejt”).

Stoga ostaje pitanje, zašto je Reuters objavio ovu vest bez prethodne, za takvu vest uobičajene, provere?

Prvi razlog je svakako činjenica da radi o izjavi “profesi­ onalca” – snimatelja, koga bi profesionalni kodeks morao da obavezuje na istinito izveštavanje, bez obzira na to da li se radi o slici ili reči. U datom slučaju, snimatelj Mikić se u prvobitnoj izjavi za Reuters legitimiše kao očevidac koji je video dečije le­ ševe, što bi bilo dovoljno za inicijalno prihvatanje informacije, sa izričitom naznakom da se radi o tvrdnji jednog čoveka, koja ni sa jedne druge strane nije potvrđena. Informacija koju je Re­ uters objavio, međutm, nije sadržala tu ogradu. Zašto?

Srpski, hrvatski, ali i strani mediji su nedeljama unazad objavljivali informacije o različitim zločinima, koje je počini­ la jedna ili druga strana. U tom kontekstu, informacija o ma­ sakru dece počinjenom od jedne od zaraćenih strana, nije bila neverovatna! Stvoren je medijski kontekst u kome je takav zločin – moguć!

Da li je time događaj postao moguć ne samo u medijskom, već i u realnom kontekstu? Odnosno, da li je objavljivanje ove informacije bez neophodne provere, od strane Reutersa, a pri­ hvaćene i više puta ponovljene od strane srpskih medija, u stvari značilo prećutno priznanje da je takav, strašan, nehuman i ne­ ljudski zločin u ratu na prostoru bivše Jugoslavije bio očekivan?

Ili, ipak, samo – moguć?

Nakon objavljivana ove informacije, bez obzira na skro­ man demanti (u slučaju domaćih medija i znatno zakasneo), kao direktan proizvod objavljivanja i produbljivanja informacije o “masakru dece” u medijima. imamo dve činjenice:  Zločin nad decom postaje MOGUĆ, odnosno ulazi u jav­ no mnenje kao moguć model ponašanja neprijatelja;  Zloćin koji se doživljava kao moguć model ponašanja ne­ prijatelja, zahteva osmišljavanje i pripremu za adekvatan odgovor, odnosno za osmišljavanje i pripremu za adekvat­ no ponašanje prema neprijatelju. Čak i nakon demantija, koji je u domaćim medijima bio mlak, neadekvatan i neuverljiv, na samim borcima je bilo da procene da li će sačekati da se takav događaj zaista i desi, ili da prema neprijatelju koji spada u “ne-ljude” preduzme adekvatno ponašanje, ne čekajući da se zločini takvog tipa zaista i dese.

3.5. Treba li se ići dalje?

Haški sud i sudovi u Srbiji obavli su svoj posao, vezano za Vukovar i za Ovčaru. Presude su izrečene.

U njima se pominje delovanje medija, kao i u svim sudskim procesima za zločine na prostoru bivše Jugoslavije, u kontekstu njihovog doprinosa ukupnoj atmosferi koja je omogućavala i/ili dozvoljavala dešavanju zločina.

Ni jedan sud, do sada, nije jasno i nedvosmisleno postavio pitanje: da li su, i u kojoj meri, mediji (sa)odgovorni za zločine koji su se desili na prostoru bivše Jugoslavije?22) Da li su “patriotski” mediji u Srbiji, Hrvatskoj, BiH... ili pre­ ciznije: da li su novinari, urednici, snimatelji, montažeri... me­ dija u Srbiji, Hrvtaskoj, BiH... direktno (sa)odgovorni za zloči­ ne koje su naše od-bratstva/jedinstva-odustale-strane počinile jedna drugoj?

Ili je ta odgovornost samo “indirektna” – kao odgovornost za stvaranje takve slike o neprijatelju koja ga poništava kao ljudsko biće i daje nam za pravo da se tako prema njemu i ponašamo?

Istini za volju, ako sagledamo tadašnje, i sadašnje, posle­ dice takvih “patriotskih medijskih akcija” i “procesa” na ovim prostorima, teško da će nam ova “indirektna krivica” izgledati kao manje zlo.

Može li zlo, uopšte, biti – malo?

P.S: Pisati, u bilo kom kontekstu, o zločinima na prostoru ne­ kadašnje zajedničke domovine u vreme njenog raspada, mučno je, potresno i nezahvalno. Pisati o zločunu koji su počinili pri­ padnici sopstvenog naroda, ni u jednoj zemlji, ma kako demo­ kratska bila, nije uputno. Ali je, verujem, korisno.

Uverenje da je na mojoj generaciji, koja je dopustila da se sva ta zla dese, obaveza da pred Bogom i ljudima progovorimo o tome, nateralo me je da čitam stranice i stranice iskaza i sve­ dočenja. I da slušam, gledam i čitam medijske izveštaje iz tog vremena. Većinu – sa podjednakim stidom danas, kao i nekad.

Bez obzira na to iz koje bivše republike SFRJ dolazili.

Izvinjavam se porodicama i prijateljima žrtava pominjanih zločina, što su sudbine i stradanja njima bliskih osoba, obezli­ čeni i pretvoreni u brojke i fakta, morali biti upotrebljeni kao dokumenat u ovoj analizi.

22) Ovo pitanje nije, prevashodno, stvar “utvrđivanja krivice”, već deo obaveze mislećih ljudi da jasno označe medije, kao potencijalne centre manipulacije, koji poseduju moć da ka zlu (pre)usmere javno mnenje u uslovima kada je izmešteno iz svakodnevice, a o svemu što se dešava “tamo negde, na frontu”, ima informacije samo iz medija.

19

mr Vladimir Barović

Teorijski okvir angažovanja elektronskih medija u kriznim situacijama 1. Uvodni deo

D

20

a bi determinisali složen odnos kriznih situacija i medija koji predstavlja u naučnom smislu značajnu ali nedovolj­ no istraženu problematiku medijske teorije, neophodno je na prvom mestu pojasniti sam pojam krize od koje nastaju srodne terminološke odrednice.

Kriza je reč grčkog porekla (krisias) koja u izvornom zna­ čenju podrazumeva obrt, preokret, nastupanje odsudnog tre­ nutka dok u figurativnom smislu označava prekretnicu, pore­ mećaj, zbrku (Vujaklija M, 1966: 485). U savremenim političkim sistemima, bilo da su demokratski ili podrazumevaju drugi oblik uređenja (teokratski, totalitarni, jednopartijski i sl.), prisutan je termin politička kriza sa kojim se neretko susreću konzumenti informacija dok je termin privredna kriza karakterističan za eko­ nomske nauke i podrazumeva poremećaj proizvodnje i potrošnje u globalnim mikro ili makroekonomskim kretanjima.

Ukoliko posmatramo krizu iz ugla komunikologije, može­ mo konstatovati da je Londonska škola za odnose sa javnošću definisala krizu kao ozbiljan incident koji utiče na čovekovu si­ gurnost, okolinu, proizvode ili ugled organizacije (London Sc­ hool of Public Relations, 1998). Pojedini teoretičari krizu odre­ đuju kao neželjen i neplaniran proces, koji traje dati vremenski interval a da je pri tom na njega nemoguće uticati i usmeriti ga u željenom pravcu. Savremena medijska teorija koja posmatra problematiku kriznih situacija postavlja pitanje: da li je to proces koji je moguće predvideti, preduprediti ili čak izbeći?

Gotovo svakodnevno smo svedoci različitih kriznih situacija koje na manje ili više transparentan način prepoznajemo u sre­ dini u kojoj živimo a od saradnika, prijatelja i rođaka saznajemo o nesrećnim događajima i procesima koji se dešavaju u opštini, okrugu, drugom kraju zemlje. Za razliku od krize koja može biti saobraćajna nesreća i čiji smo neposredni svedoci, najveći broj građana o hipotetičkom zemljotresu u Kini saznaje isključivo ili u najvećoj meri, posredstvom medija. Iskustveno i zdravorazum­ ski možemo pretpostaviti da krizne situacije u najširem smislu može definisati svaki konzument informacija i to zahvaljujući kumuliranoj medijskoj spoznaji koja se permanentno manife­ stuje na relaciji čitalac/slušalac/gledalac – medij.

Ako problem posmatramo sa aspekta psihodinamičkog komunikološkog modela, primenjivosti u praksi i analize me­ dijske svrsishodnosti, smatramo da je najprihvatljivije odrediti izveštavanje u kriznim situacijama kao: “...izveštavanje o aktuelnim događajima u kojima su ugroženi ljudski životi i nepokretna odnosno pokretna imovina” (Valić Nedeljković D, 2007).

Data definicija koju smo usvojili, ukazuje na izuzetno široko polje delovanja različitih nauka po pitanju kriznih situacija ko­ je se manifestuju na različite načine a medijski su eksploatisa­ ne svakodnevno.

Gotovo da nije moguće analizirati centralnu informativnu političku emisiju nekog elektronskog medija koja u sadržaju nema posmatranu tematiku, da ne akcentujemo specifične programe pojedinih elektronskih medija (Discovery, Explorer, History,...) ili specijalizovane emisije (Planeta na B92), koje tretiraju i obra­ đuju krize različitog trajanja i intenziteta. U izboru tema mediji će ako moraju da biraju prioritet uvek dati kriznoj situaciji u od­ nosu na socijalne, privredne, lokalne i ostale tematske rubrike (dobar primer naveden je u: Žaket D, 2007: 107-108).

Preko mogućnosti da se predvide, procene, definišu i sani­ raju krizne situacije u savremenim međunarodnim odnosima, obavlja se percepcija ugleda određene države u međunarodnoj zajednici. Zemlje koje su moćne i uticajne a imaju veliku terito­ riju organizovale su posebna ministarstva za vanredne situacije dok manje države imaju specijalizovane agencije koje se bave kriznim situacijama.

Jedan od slikovitih primera ugrožavanja ugleda najmoćni­ je zemlje sveta očigledan je u slučaju uragana “Katarina” (Ke­ trin) koji se formirao u reonu Karipskog arhipelaga. Taj razorni prirodni fenomen je stigao do kontinentalnog dela Amerike na Floridi 25. 08. 2005. godine, kao uragan prve kategorije, a zatim ojačavši u Meksičkom zalivu ponovo pogodio obalu 29. avgusta kao uragan četvrte kategorije (za više informacija o uraganima pogledati: Valić Nedeljković D, 2005: 19). Nakon te razorne pri­ rodne katastrofe 6.644 osobe su vođene kao nestale, finasijska šteta je procenjena na 300 milijardi dolara i nekoliko miliona stanovnika tog dela SAD su ostali beskućnici. Pogođenu oblast su tek nakon udara prirodne nepogode a usled nedelovanja služ­ bi za krizne situacije pogodili klasični pojavni oblici i posledice određenog oblika kombinovane krize. U posmatranom prime­ ru moguće je ustanoviti i posebnosti koje definišemo kao krizu nastalu delovanjem ljudskog faktora nakon prvog talasa pri­ rodne katastrofe (uz elemente krizne situacije koju karakteriše dugo trajanje). Nakon udara uragana došlo je do nedostataka vode i hrane, počela je da hara zaraza a u pogođenoj oblasti uo­ bičajena pojava bile su pljačke, silovanja, ubistva i drugi oblici bezakonja koje karakteriše nepostojanje bilo kakvih struktura

upravnih i izvršnih organa vlasti. Nedostatak planiranja, orga­ nizacije i efikasnosti u doturu pomoći u potpunosti je kompro­ mitovao nadležnu Nacionalnu upravu za slučajeve opasnosti (National Emergency Menagment Administration) čiji direk­ tor Majkl Braun je pod pritiskom medija i revoltirane javnosti podneo ostavku.

Posledice posmatrane krizne situacije evidentne su do danas, jer se ispostavilo da su kamp prikolice za zbrinjavanje unesrećenih, medijskom inicijativom mreže CBS okarakteri­ sane kao opasne po zdravlje ljudi, pošto su pravljene od mate­ rijala koji su štetni za respiratorne organe (B92, 09. 07. 2008, Vesti u 16). Ako pomenemo terorističke napade na američke gradove od 11. septembra 2001. godine evidentno je da je naj­ bogatija i najmoćnija država na planeti neretko nemoćna pred kriznim situacijama. Koliko se problematika usložnjava više je nego očigledno u slučaju razornog ciklona “Nargis” i humani­ tarne katastrofe koja je pogodila 3. maja 2008. godine malu i si­ romašnu zemlju pod vojnom diktaturom kao što je Mijanmar (77.736 mrtvih i 55.917 nestalih osoba prema meteorološkom veb portalu Crometeo).

Da su mnoge zemlje stavljene pred istorijske kompromise u kriznim situacijama visokog intenziteta postalo je jasno ka­ da je Kina nakon snažnog zemljotresa od 12. maja 2008. godi­ ne, koji je paralisao pokrajinu Sečuan prihvatila pomoć Japana i Tajvana. Analitičari ukazuju da taj gest sugeriše da krize anu­ liraju tradicionalne političke animozitete i humanost stavljaju kao najvažniji postulat (prvi agencijski izveštaji pisali su o 11000 mrtvih uz procene o 60.000 unesrećenih, www.b92.com 13. 05.

2008, konsultovati Betu, Fonet i Tanjug za isti dan). U svakoj od pomenutih katastrofa planetarnih razmera, mediji su imali zapaženu, često i centralnu ulogu uz napomenu da ako razume­ mo kao jedan od primarnih medijskih zadataka očuvanje javnog interesa tada je lako vidljiva uloga i značaj štampe, radija, tele­ vizije, interneta (samo da pomenemo najdostupnije medije) u kriznim situacijama.

2. Geneza medijskog okvira kriznih situacija U najranijim oblicima štampanih medija nalazimo česte primere kriznih situacija koje se ispoljavaju kroz različite izve­ štaje o nepogodama, ratovima, nesrećama i epidemijama što se može pratiti kroz čitavu istoriju.

U vojvođanskim međuratnim dnevnim listovima od do­ maćih kriznih situacija analizom smo utvrdili da je najviše ma­ terijala iz posmatranog korpusa, lokalnog karaktera i niskog intenziteta (“Krvavi obračun Srba i Nemaca”, Dan, 5. 05. 1938, 886, 3). Od međunarodnih kriza karakteristično je da novina­ ri i urednici pišu o oružanim sukobima (“200.000 vojnika rase

Desiti spremno za otpor”, Dan, 10. 11. 1935., 142, 1). Sredstva verbalne komunikacije doživela su široku afirmaciju nakon Pr­ vog svetskog rata, tako da je radio na prostoru Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca zaživeo sredinom dvadesetih godina prošlog veka a u Vojvodini je dnevna štampa donosila programe radio Beograda, Zagreba, Beča, Budimpešte, Praga, Milana, Bukure­ šta, Varšave (“Radio program”, Jugoslovenski dnevnik, 06. 01.

1934., VI, 4, 6). Program je na samom početku radija kao no­ vog medija emitovan utorkom, četvrtkom i subotom od 18,45 do 19,45 časova a krizne situacije koje su često prenošene iz štampe pripremali su novinari dnevnog lista “Politika” (Bjelica M, Jevtović Z, 2006:324).

Mogućnosti radija maksimalno su koristile totalitarne dr­ žave (u prvom redu Treći rajh) a objave o napadima, bombardo­ vanjima i drugim oblicima kriznih situacija visokog intenziteta radio je obajvljivao kao primarni izvor informacija za vreme i dugi niz godina nakon Drugog svetskog rata (Šingler M,Viringa S, 2000). Nacisti su u svojim medijima plasirali ne samo tehnič­ ke mogućnosti radio predajnika, odašiljača i prijemnika već su promovisali evropske skupove novinara (okupiranih zemlaja) na kojima su razmenjivana iskustva iz raznih profesionalnih oblasti (“Ovde govori Evropa”, Signal, 1. 03. 1942., 1, 36-37; “Kontinent govori”, Signal, 1. 06. 1942, 1, 14-15).

Razvoj medija koji pored audio, pružaju i vizuelnu kom­ ponentu počeo je sa nastankom filma i prvih bioskopa ali je te­ levizija kao u ono vreme nov medij bila tek u povoju. Taj novi medij je zbog svojih tehničko-tehnoloških mogućnosti sa sta­ novišta konzumenata informacija najpoželjniji u izveštavanju sa kriznih situacija, jer gledalac ima osećaj da je u središtu nekog požara, poplave, erupcije vulkana,... . I u tom sektoru su nacisti imali pionirsku vizuru razvoja medija jer su putem televizijskog signala gledaoci mogli pratiti Olimpijske igre u Berlinu 1936. godine mada je u samom gradu bio relativno loš prijem slike (Kruger A, 1972: 201).

Na jugoslovenskim prostorima televizija se kasno javlja kao medij jer je prvi informativni sadržaj (“Dnevnik”) emitovan sa predajnika Televizije Beograd tek 1958. godine, što je predstav­ ljalo značajno kašnjenje za aktuelnim evropskim mas-medijskim trendovima. Ako izvršimo identifikaciju emitovanog materijala prve centralne informativne političke emisije, “Dnevnika” emi­ tovanog 23. avgusta ‘58. godine ustanovićemo da je od 16 in­ formativnih paketa različitog žanra koje su plasirane, moguće odrediti tri grupe informacija iz oblasti kriznih situacija manjeg ili većeg intenziteta a sve su iz oblasti spoljne politike (Bjelica M, Jevtović Z, 2006).

Sve prednosti televizije kao novog informaciono-komuni­ kacionog sistema, uočene su za vreme Vijetnamskog rata koji je

21

sve svoje strahote zapadnim konzumentima informacija preneo ne samo rečju i glasom već i slikom. Iz tog sukoba izašao je niz značajnih izveštača sa kasnijih kriznih područja ali je američkim gledaocima u posebnom sećanju ostao novinar CBS-a Morli Safer (Morley Safer) koji se nije libio da izveštava sa prvih linija fron­ ta te da u domove milionskog auditorijuma prenese upečatljiva ratna razaranja (Stephens M, 1997: 279). Televizija je od rata napravila svojevrstan medijski spektakl koji se manifestovao u direktnom prenošenju kriznih situacija a gledaoci su iz spavaće ili dnevne sobe mogli pratiti do tada nezamislive prizore rata, što je u značajnoj meri uticalo na stav javnog mnjenja prema tom fenomenu (Bal F,1997: 122).

Ako se vratimo u naš region do 90-tih godina domaća me­ dijska scena je pokrivena izveštavanjem o krizama niskog inten­ ziteta ali su mediji pažljivo pratili katastrofalane zemljotrese, poplave i vremenske nepogode, saobraćajne nesreće i sl. Izve­ štavanje o kriznim situacijama visokog intenziteta kulminira sa izbijanjem ratova (od 1991. godine), kada su svi elektronski me­ diji sa područja bivše SFRJ preplavljeni vestima, izveštajima, re­ portažama i ostalim novinarskim žanrovima sa raznih poprišta sukoba (Više videti u: Popov N, 1996; Thompson M, 1995; Re­ mondino E, 2002; Despotović Lj, Gavrilović D, 2007). Sa završet­ kom oružanih sukoba, studentskih i građanskih protesta protiv aktuelnog režima tokom devedesetih godina, pred novinare u Srbiji postavljaju se sve više zadaci izveštavanja o krizama koje su vremenski kratke a po intenzitetu, strukturi i medijskoj tran­ sparentnosti uglavnom slabe (izuzimajući atentat na premijera Đinđića što je imalo za posledicu uvođenje vanrednog stanja i medijska scena je bila pred krizom dugog trajanja).

Posle kratkog istorijskog preseka u nastavku rada sagle­ daćemo odnos medija današnjice prema sve češćim kriznim situacijama.

3. Pozicija savremenih elektronskih medija u izveštavanju sa kriznih situacija

22

Iako je u medijskom delovanju u kriznim situacijama štampa markirana kao veoma važan element, fokus našeg rada usmeren je na najbrže – elektronske medije, koji po mnogim kriteriju­ mima imaju primarne zadatke u kriznom komuniciranju (Rus – Mol Š, Zagorac Keršer AJ, 2005: 147). Elektronski mediji su zbog efikasnosti, mogućnosti lakog prijema signala, mobilnosti, jednostavnosti u slanju izveštaja i niza tehnoloških prednosti ve­ oma pogodni za rad na terenu što je pretpostavka praćenja kri­ ze. Analizom tabele američkog autora Gvida Stempela (Stempel H. III G, 2003: 76) o primarnom izvoru informacija neposredno nakon terorističkih napada od 11. septembra 2001. godine uo­ čićemo dominaciju elektronskih medija:

Tabela 1. Prikaz primarnih izvora informacija

nakon napada od 11. 09. 2001.

izvor informacija

procenat konzumenata

televizija prijatelji i kolege sa posla radio članovi porodice ostali mediji

49,2% 20,9% 16,8% 8,9% 4,3%

Države i međunarodne organizacije pokušavaju i nastoje da saradnjom stvore sistem reagovanja u kriznim situacijama (od terorizma do elementarnih i humanitarnih katastrofa), a zadatak medija, od globalnih do lokalnih, ogleda se u brzom, efikasnom i objektivnom izveštavanju kao i drugim složenijim oblicima profesionalnog angažovanja što su jasno determinisali američki, gore citirani autori1). Ako posmatramo poziciju elek­ tronskih medija u odnosu na krizne situacije možemo uočiti da je danas internet sve više primarni izvori informacija i da je sto­ ga njegova uloga u toj oblasti sve dominantnija.

U zavisnosti od organizovanosti, tehničko-tehnoloških kapaciteta, kadrovske strukture i ostalih faktora, elektronski mediji mogu više ili manje kvalitetno izveštavati o krizama bez obzira na prostornu ili vremensku distancu. Primer za nave­ denu tvrdnju je lokalna televizija koja sa krova tv stanice može snimiti požar ili poplavu, dok nacionalni emiter treba da orga­ nizuje i transportuje: mobilnu tehniku, ekipe na terenu, izve­ štače, producente i logistiku. Savremene medijske kuće imaju izraženo kvaliteteno izveštavanje ali i modernu analitiku koja podrazumeva gostovanje raznih stručnjaka za krizne situacije u informativnim i specijalnim emisijama. To zahteva i kompe­ tentnog novinara/ku u studiju koji će ekspertu za zemljotrese postavljati smislena pitanja i time ubediti gledaoce/slušaoce da emisiju vodi osoba koja poznaje materiju.

Teoretičari medija smatraju da su američka intervencija na Grenadi 1983. godine i britansko – argentinski rat na Fo­ klandima imali veliki uticaj na dominaciju elektronskih medija (posebno televizije) u kriznim situacijama ali je Prvi zalivski rat 1991. godine doneo velike promene kako na planu informisa­ nja tako i na polju cenzure i ostalih elemenata koji prate jednu krizu (Mercier A, 2005: 657). Taj pristup apsolutne suprema­ cije elektronskih medija dovodi od svojevrsnog apsurda da za najširu svetsku javnost nekoliko desetina ratova koji tinjaju na afričkom kontinentu jednostavno ne postoje zato što nisu pre­ 1) Više videti i u : Hachten William A, Scotton James F, (2002), The World News Prism: Global Media in an Era of Terrorism, 6th ed. Amees: Iowa State University Press, Blackwell.

zentovani konzumentima informacija već se sporadično pomi­ nju na svetskim servisma kao “plemenski sukobi”.

Možemo konstatovati da savremeni elektronski mediji koji se bave informisanjam (samim tim i kriznih situacija) raspola­ žu velikim finansijskim sredstvima što se u prvom redu odno­ si na globalne medijske kompanije koje su u vlasništvu boga­ tih korporacija. Podatak da je dnevni budžet CNN-a za vreme bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine iznosio 150.000$ dovoljno govori o potrebi medijskih mogula da imaju eksklu­ zivne informacije sa ratnih područja što se reflektuje i na dru­ ge oblike kriza kao što su zemljotresi, poplave, cikloni,cunami (Remondino E, 2002: 31). Ni ogromnim budžetima ne može se nadomestiti ljudski faktor za čije kvalitetno novinarsko angažo­ vanje je potrebna određena priprema, koja je u slučaju kriznih situacija posebno važna.

4. Priprema novinara/ki elektronskih medija za angažovanje na krizama Subjektivna je i u značajanoj meri neosnovana pretpostav­ ka da informativno-komunikacioni sistemi iz domena elektron­ skih medija mogu demonstrirati brzinu, efikasnost i aktuelnost bez adekvatne pripreme. To umnogome prevaziđeno stanovište polazi od koncepcije po kojoj je novinar/ka univerzalni izveštač, koji će svojom intuicijom, iskustvom i mogućnošću improvizacije lako nadomestiti nedostatke i profesionalne propuste.

Medijsko angažovanje u kriznim situacijama umnogome se razlikuje od svakodnevnog “klasičnog” novinarskog rada koji podrazumeva element predvidljivosti, a ogleda se u izveštavanju iz različitih institucija, upravnih organa i sa unapred najavljenih događaja. Smatramo da se za krizne situacije novinar/ka mora izuzetno dobro pripremiti jer je neretko u pitanju lična bezbed­ nost ali i objektivan, tačan i brz finalni medijski proizvod.

Globalnu pripremu možemo podeliti na: 1. teorijsku 2. metodološku 3. praktično-operativnu Ako razmotrimo navedenu podelu moguće je izdvojiti teorijsku pripremu kao adekvatnu pretpostavku koja novina­ ru daje kompetentnu vizuru, čija obuka se obavlja na različi­ tim oblicima edukativno – pedagoških tečajeva sa akcentom na akademsku edukaciju kao najadekvatniju (mada je koristan i različit spektar specijalističkih seminara i obuka koju organi­ zuju pojedini mediji).

Grafički prikaz 1.

Podela pripreme novinara/ke za krizne situacije

Teorijska priprema podrazumeva definisanje, podelu, ma­ nifestacione oblike, naučno sagledavanje, uočavanje najvažnijih ispoljavanja, interakciju, interdisciplinarnost i niz ostalih proble­ ma vezanih za polje izučavanja kriznih situacija u medijskom kon­ tekstu. Poseban deo teorijske pripreme treba da obuhvati oblast novinarske etike koja je dugi niz godina bila zapostavljena kako u teoriji tako i u praksi. Dobra teorijska priprema podrazumeva obuku u poznavanju principa etičkog novinarstva ali i primere iz prakse koji svedoče o velikom broju neetičkih postupaka na­ ših medija u bližoj prošlosti. Teorijska znanja domaćih medij­ skih radnika/ca nisu na zavidnom nivou što je evidentno tokom analize rada izveštača koji greše u elementarnim pitanjima. Da situacija bude još složenija u našim redakcijama se teorijski as­ pekt se usled privatizacije i nedostataka sredstava (ne)namerno izostavlja iako je to početni korak u usvajanju znanja, radnji i postupaka koji se potvrđuju u terenskim uslovima.2) Metodološka priprema je u neposrednoj vezi sa teorijskom i neretko je deo radionica i vežbi edukativnih kurseva a za cilj ima trening kao i ocenu reagovanja polaznika u simulacijama raznih oblika kriznih situacija. Metodologija neuniverzitetskih kurse­ va podrazumeva podelu i specijalizaciju na pojedine elektron­ ske medije jer je nepotrebno dugogodišnjeg radijskog novinara obučavati u realizaciji link uključenja, osim ako se ne sprovodi restruktuiranje redakcije u cilju formiranja sistema objedinje­ nog deska i sl. Iako je zahtevnija i kompleksnija, obuka mladih novinara ili studenata mora obuhvatiti sve segmente elektron­ skih i štampanih medija zato što njihova specijalizacija dolazi u kasnijoj fazi novinarskog profilisanja i stoga su posmatrani edu­ kativni procesi i sa metodološkog aspekta zahtevniji.

2) Teorijska priprema je problematična zbog nedostatka adekvatne literature i priručnika.

23

Praktično-operativna priprema ima dva vitalna dela koji či­ ne suštinu pripreme, a odvojeni su u cilju kompleksnijeg sagle­ davanja pripreme za krizne situacije.Prvi deo koji ćemo nazvati segment A, podrazumeva tri važna elementa, koji se dele na: 1. strateško 2. funkcionalno 3. psihološko reagovanje Za krizne situacije visokog intenziteta i dugog trajanja ka­ rakteristično je da se praktično-operativna priprema obavlja u redakcijskim uslovima, vode je urednici deska, iskusnije kolege ili instruktori, a neretko se kod nas svodi na prošireni brifing.

Psihološka priprema je neizostavni segment kvalitetne pripreme koja ima ulogu što bolje obuke novinara za vanredne događaje koji će biti neminovni u krizi i u relaciji su sa neprekidnim stre­ som koji podrazumeva: unesrećena lica, ugrožena bezbednost izveštača, nedostatak elementarnih uslova za život i sl. (Valić Nedeljković D, 2007).

Svaki od posmatranih elemenata koje smo naveli nalazi se u direktnoj vezi sa neizostavnim delovima praktično operativne pripreme koju ćemo odrediti kao segment B koji se deli na: Grafički prikaz 2. Praktično-operativna priprema

24

1. iskustvenu 2. savetodavnu 3. tehničko-tehnološku komponentu Nećemo detaljnije eksplicirati sve navedene tačke posma­ trane podele. Možemo naglasiti da je za elektronske medije od presudnog značaja tehničko-tehnološka komponenta u koju no­ vinar mora biti upućen dok je svesno urađena distinkcija na isku­ stveni (empirijski) deo koji se u redakcijama prenosi od starijih kolega i savetodavnu funkciju koja može dolaziti od stručnjaka koji nema direktne veze sa medijima (vatrogasni, bezbednosni, vodoprivredni, seizmološki i sl.).

Iskustvena priprema podrazumeva konkretno prenošenje podataka o određenoj kriznoj situaciji koju obrađujemo uz logi­ stičke podatke koji dolaze na realciji ekipa na terenu – tim koji ih menja. U terenskim uslovima to su izuzetno važne informa­ cije od kojih zavisi (ne)uspešno obavljanje novinarskih poslo­ va jer ako imamo ekipu koja nema dodatne izvore informacija izveštaji sa terena biće nekompletni.

Mnoge zapadne medijske kuće koriste stringere kao do­ datni izvor informacija a oni su neretko prevodioci i izveštači

iz opasnih zona u koje novinari ne mogu da odu (zbog odluke vlasti ili lične bezbednosti).

Savetodavna komponenta pored ekspertske može podra­ zumevati i skup logističkih podataka koje prosleđuje ekipa koja se vraća sa terena: gde je moguće odsesti, locirati opremu, gde ima signala za mobilne telefone, kakva je snabdevenost strujom i namirnicama itd.

Kada sve navedene elemente sažmemo u jednu celinu do­ bijamo konkretan prikaz celovite i kompleksne pripreme koja u kriznim situacijama zbog niza objektivnih faktora nikada ni­ je potpuna (nemoguće je iz skupa kriza predvideti eventualne podskupove).

5. Krizne situacije u informativnim emisijama televizije pokrajinskog javnog servisa 5.1. Cilj istraživanja Monitoring predstavlja analizu medijskih sadržaja posma­ tranog korpusa uz numeričko prevođenje medijskih sadržaja koje obrađujemo.

Zadatak ovog rada je uočavanje i analiza kriznih situacija u centralnim političkim informativnim emisijama (CIPE) tele­ vizije javnog servisa Vojvodine.

Monitorovali smo krizne situacije jer u dostupnoj literatu­ ri naših autora nismo uočili istraživačke napore koji su usme­ reni u tom pravcu, a kojima je u fokusu medijski fenomen kri­ znih situacija.

Cilj našeg istraživanja ogleda se u ispitivanju da li sve pla­ sirane krizne situacije zadovoljavaju definiciju koju smo mi pri­ hvatili? U cilj spada i način prezentovanja kriznih situacija kon­ zumentima informacija tj. da li su predstavljeni snimci matične kuće, razmenske slike ili uopšte nije bilo snimaka? Pošto smo analizirali televizijski program pokrajinskog javnog servisa imali smo cilj da vidimo koja lokacija je najprisutnija u programu kao i koji je povod izveštavanja.

Monitoring televizijskih informativnih emisija imao je, ta­ kođe, za cilj da utvrdi da li pokrajinski javni servis poštuje etičke standarde u kriznim situacijama i koje su najčešće zastupljene krizne situacije?

Za sveobuhvatnije posmatranje i analizu raznih pojavnih oblika kriznih situacija neophodno je istraživanje koje bi uka­ zalo na vrednosni kontekst u koji se krize stavljaju uz praćenje predstavljanja subjekta koji se u tv paketima pojavljuje i perso­ nalizuje krizu koja se obrađuje.

Tokom rada na istraživanju pošli smo od hipoteza koje smo unapred postavili a one glase:

1. krizne situacije su dominantne u rubrici spoljne politike 2. krizne situacije su uvek vest ako su većeg intenziteta ili tra­ janja, posebno ako je unesrećena ličnost tj. grupa ljudi iz domena javnih ličnosti 3. krizne situacije su žanrovski predstavljene u jednostavni­ jim formama Posebno je zanimljivo utvrditi da li je uvek poštovan kri­ terijum selekcije vesti po skali Galtunga i Ruževe, koji određuju krizne situacije kao redovnu (obaveznu) vest CIPE uzimajući u obzir i princip hipotetičke važne ličnosti u datoj situaciji.

5. 2. Metoda i uzorak Monitoring je rađen na osnovu korpusa koji obuhvata sni­ mljeni materijal Radiotelevizije Vojvodine, Televizije Vojvodine, koja je posmatrana kao reprezentativna medijska kuća na nivou pokrajine. RTV je u Vojvodini u funkciji javnog servisa građana tako da ima etičku obavezu ali i tehničke kapacitete da obavlja najsloženije oblike izveštavanja i novinarskog rada3).

Monitoring je obuhvatio interval od 1. do 7. jula 2008. go­ dine uz posmatranje centralne informativne političke emisije te medijske kuće (“Dnevnik”) koja se emituje u 17 časova svakog dana na Prvom programu RTV, dok je radnim danima preuzima Prvi program republičkog javnog servisa RTS-a. Vreme moni­ toringa je određeno po metodu slučajnog uzorka sa ciljem da se što objektivnije uoče svi posmatrani elementi. Medijski rad u određenoj kriznoj situaciji visokog intenziteta može se poseb­ no tretirati ali se tada ne dobija potpuna slika o svakdonevnoj, redovnoj programskoj proizvodnji.

Metodološki instrumentarij podrazumevao je upotrebu tehnike kvantitativno-kvalitativne analize sadržaja kao i stati­ stičku i komparativnu metodu bez kojih je istraživanje nekom­ pletno. Analiza sadržaja je usmerena na prezentaciju i struktu­ ru tv paketa kao i na analizu subjekata, njihovu prezentaciju i etičko vrednovanje krizne situacije. Osnovni kvantitativni po­ kazatelji bili su broj priloga i dužina izražena u sekundama a u okviru jednog priloga bilo je registrovano više subjekata koji govore o istoj temi.

Snimljeni materijal je kodiran po sistemu kodne liste koja je formirana namenski sa idejom da kategorije budu u relaciji sa ciljem i predmetom istraživanja. Naš kodeks je podrazumevao sledeće elemente: datum emitovanja emisije, redni broj prilo­ ga, transparentnost u strukturi, dužinu priloga (u seknudama), žanr, audio/vizuelnu prezentaciju, povod izveštavanja, lokaciju, subjekat/nosilac radnje, personalizaciju subjekta, audio/vizuelno predstavljanje subjekta, vrstu krizne situacije, vrednosni kontekst 3) opširnije videti u: Veljanovski R, 2005.

25

u koji su postavljeni akteri, trajanje krizne situacije, poštovanje etičkih kriterijuma, kontekst u kom je krizna situacija prezen­ tovana u CIPE i napomene.

5.3. Korpus Ukupno je obrađeno 125 priloga u sedam centralnih infor­ mativnih političkih emisija koje smo analizirali u toku jedne ne­ delje. U korpus nije ušla najavna i odjavna špica kao ni sportski i blok vremenske prognoze zato što u monitorovanom periodu nije bilo kriznih situacija u tim rubrikama (nije redak slučaj da se u sportu ili vremenskoj prognozi plasiraju krizne situacije).

Osnovna jedinica analize bio je tv prilog: zaokružena celina od najave do odjave (tv-paket). Segmenti koji su određeni kao kri­ zne situacije mogli su biti okarakterisani samo kao jedna vrsta krize i nije bilo slučajeva da nismo uspeli odrediti vrstu vanred­ ne situacije. Naglašavamo da nismo posebno analizirali tv pake­ te koji nisu krizne situacije, njih smo samo konstatovali, uneli redni broj priloga i trajanje u sekundama kao i napomenu koja bliže pojašnjava suštinu priloga.

5.4. Analiza empirijskog materijala U svakom danu analize bilo je više kriznih situacija razli­ čitih oblika i intenziteta a tokom nedelje imali smo raznovrsne primere kriza i vanrednih situacija. Svaka posmatrana kriza koju je plasirao pokrajinski javni servis u skladu je sa definicijom kri­ znih situacija koju smo u teorijskom delu prihvatili kao najade­ kvatniju i stoga smatramo da urednici u radu deska ispunjavaju i primenjuju osnovne standarde kriznog komuniciranja.

Ono što smo primetili kao nedostatak pokrajinskog jav­ nog servisa a čest je primer u praćenju kriznih situacija, jeste nepostojanje kategorije – gostovanje u studiju (različitih kom­ petentnih sagovornika od načelnika specijalizovanih službi ci­ vilne zaštite do analitičara). U prvom delu rada naveli smo da gostovanje eksperta i demonstracija kompetentnosti novinara/ ke kroz postavljanje smislenih pitanja predstavljaju kreativan pristup kriznim situacijama. Smatramo da je odsustvo gostiju (ni jedna analizirana emisija nije imala goste) primer televizije koja radi po zastarelim sistemima i metodologiji rada koja pri­ pada prošlosti4). Povoda i elemenata za gostovanja te vrste je u posmatranom periodu bilo više a mi smo uočili sledeće:

26

1. eksplozija skladišta municije u Bugarskoj, sa ciljem da se povuče paralela sa eksplozijom vojnog skladišta u Paraćinu (ocene, predviđanja, procene bezbednosnog rizika u našoj zemlji,...)

4) Više videti u: Mek Kvin Dejvid (2000), Televizija, medijski priručnik, Clio, Beograd.

2. teško stanje povređenog vaterpoliste D.Ikodinovića sa ci­ ljem da se ukaže na opasnosti brze i nebezbedne vožnje (javna ličnost, opasne povrede, primer mladima,...)

3. Tragedija slovenačkih kajakaša sa ciljem da se u letnjim mesecima upozore neiskusni veslači i kupači na opasnosti koje prete na rekama (krizna situacija visokog intenzite­ ta, srednjeročna, veliki broj unesrećenih, naše mogućnosti spašavanja na reci, stanje čamaca, plovila, polaganje ispita za upravljanje plovilom,...)

Analizom smo ustanovili da prezentovane krizne situa­ cije sugerišu na različite nivoe obučenosti urednika i novinara koji prezentuju pakete o krizama. Uočeno je plasiranje veoma ??? priloga do lošijih što ukazuje na polovičnu ili slabu pripre­ mu novinara/ki pokrajinskog javnog servisa za rad u vanrde­ nim situacijama.

5.4.1. Transparentnost u strukturi Možemo konstatovati da je 50% kriznih situacija plasirano u rubriku spoljne politike, što sugeriše da je desk RTV-a foku­ siran na krize koje se događaju širom sveta, kao i da veliki deo tog bloka zauzimaju razni oblici vanrednih situacija. U rubrici unutrašnje politike krizne situacije su zastupljene sa 35,4% i one su generisane uglavnom na protestima, sukobima na Kosovu, fizičkim obračunima islamskih vernika u Sandžaku, sukobima političkih neistomišljenika i sl. Gradske vesti su zastupljene u manjem procentu (10,4%) i one su u velikom broju analizira­ nih paketa vezane za saobraćajne nesreće ali ima i manjih bez­ bednosnih incidenata (narušavanje reda i mira, nesreće na rad­ nom mestu,...).

Redakcija spoljne politike RTV-a pokazala je primeren stepen znanja u izveštavanju o kriznim situacijama u svetu, što se ogleda u vladanju terminološkim odrednicama, geografskim terminima i poznavanjem materije koja se tretira.

Na osnovu posmatranog korpusa zaključili smo da je meto­ dološka priprema najpotrebnija urednicima/ma dok je upućenost u teorijsku i praktično – operativnu pripremu primetna.

U okviru segmenta A praktično-operativne pripreme uočili smo da redakcija spoljne politike vlada strateškim i funkcional­ nim reagovanjem što se ogleda u prepoznavanju najaktuelnije krizne situacije kao i u povezivanju dve ili tri srodne krize koje se vezuju u jednu celinu.

Tabela 2. Prikaz transparentnosti u strukturi pojedinih rubrika u CIPE

Nismo imali primere izveštavanja sa kriza visokog intenzi­ teta kao ni link (živa) uključenja u program tako da nije moguće izvesti ozbiljniju analizu ali je primetan nedostatak dopisničke mreže u svetu. Ono što sugeriše nedovoljno korišćenje tehnološ­ kih kapaciteta jeste nedostatak komentatorskih formi i prevoda sinhrona što je primetno u svim segmentima CIPE.

čak se ni ne obrađuje u značajnijoj meri, već se nekritički plasira u fundamentalnom agencijskom obliku. Za očekivati je da RTV više angažuje tehničke i kadrovske kapacitete u cilju živih, link uključenja sa kriznih situacija jer se time pored aktuelnosti daje i dodatna dinamika CIPE. Primetan je nedostatak višeg stepena angažovanja i energičnosti deska jer se nakon završetka CIPE mobilna tehnika koristi za emitovanje gradskog programa (sa broda, čarde,..), što znači da mogućnosti postoje samo je potreb­ na medijska incijativa i veća kerativnost u izboru žanrova.

U kriznim situacijama je iz ugla metodološke pripreme bitan segment upotreba interpretativno-analitičkih žanrova u matičnoj produkciji informativnih i specijalnih emisija. U mo­ nitoringu koji smo izveli upravo taj segment nedostaje jer se ni jedna krizna situacija nije podvrgla ozbiljnijoj analizi koja bi prikazala više elemenata a u formi autorskog izveštaja praćen je oporavak D.Ikodinovića nakon saobraćajne nesreće (isključivo zbog faktora javne ličnosti u skali Galtung Ruževe).

Tabela 3. Prikaz žanrovske strukture

5.4.2. Dužina priloga u sekundama Najkraće trajanje priloga uočeno je u oblasti spoljne politi­ ke gde se kriznim situacijama posvećuje izuzetno malo vremena dok se vesti o krizama iz unutrašnje politike i gradskih vesti u kvantitativnom smislu tretiraju mnogo bolje. Tako je 01. 07. kri­ zna situacija iz oblasti spoljne politike dobila svega 15 sekundi dok su unutrašnje političke vesti zastupljene sa 532 sekunde, što upućuje na faktora geografske i kulturne bliskosti po skali Gal­ tunga i Ruževe. Smatramo da je to opravdano, posebno ako se vrednuju krize dugog trajanja kao što je sukob u Iraku, Avgani­ stanu ili u Palestini koji su prisutni svakodnevno uz podatak da su životi naših građana u tim sukobima retko ugroženi.

5.4.3. Žanr U direktnoj relaciji sa transparentnošću u strukturi je izbor žanrova jer je evidentno da saobrazno navedenim kategorijama imamo čak 47,8% obrađenih agencijskih vesti dok je klasičnih agencijskih vesti bilo 30,4%.

Od složenijih novinarskih žanrova kao što su reportaže i intervjui (uključujući i jednostavniju anketu) imamo samo 4,3% dok je autorskih izveštaja koji treba da budu dominantna forma javnog servisa prisutno svega 17,4%.

Dobijeni rezultat sugeriše komoditet uredništva CIPE kao i šefova deska koji preuzimaju agencijske vesti što je jednostavniji način rada a značajan broj preuzetih informacija (skoro trećina)

5.4.4. Audio/vizuelna prezentacija Ako analiziramo audiovizuelnu prezentaciju uočljiva je ve­ za te kategorije sa transparentnošću u strukturi jer je 51,1% ma­ terijala emitovano kao razmenski tonski snimak a samo 23,4% je snimak matične kuće.

Veliki broj kriznih situacija je veoma slabo vizuelno pokri­ ven i to grafikama i slajdovima 10,6%, arhivskim snimcima 6,4% a kategorija u kojoj uopšte nema pokrivanja (vidi se samo lice prezentera/ke) je prisutna sa čak 8,5%.

Navedeni podaci sugerišu da je pokrajinski javni servis naj­ veći broj kriza preuzeo iz spoljne mreže (razmena ali i snimci

27

drugih domaćih tv kuća) i da ima veoma malo domicilnog ma­ terijala kao i da je nedopustivo mnogo nepokrivenih segmenata što je za televiziju na samoj granici prihvatljivog.

Smatramo da je nizak stepen sopstvene produkcije na te­ mu kriznih situacija u poređenju sa upotrebom razmene kao i korišćenje prostih tehničkih efekata kao što su slajdovi uticao na veoma loše vizuelno predstavljanje pokrajinskog javnog ser­ visa. Informativni program zahteva aktuelne tonske snimke a ne arhivske zastarele (često i zaustavljene tj. “zaleđene”) materija­ le što svedoči da RTV nije prilagođen savremenim medijskim trendovima i vizuelnom izgledu moderne tv stanice.

Tabela 4. Prikaz audiovizuelne prezentacije

bednost u saobraćaju već je ona evidentna samo u pojedinačnim slučajevima. To nam ukazuje da postoji individualna incijativa koja dolazi od pojedinca novinara/ke ali da uredničke struktu­ re nemaju globalnu inicijativu tj. slabo je vidljiva u programu na čemu treba kontinuirano raditi saobrazno ulozi, definiciji i mestu javnog servisa u medijskom sistemu.

Pseudo događaji često su prisutni u informativnom pro­ gramu RTV-a tako da je procenat od 12,8% u slučaju kriznih si­ tuacija očekivan a reakcije na moguću kriznu situaciju od 10,6% su prisutne uglavnom u medicinskom i ekološkom domenu (ispravnost vakcina, zaštita životne sredine i sl.). U prezentaciji kriznih situacija neminovni su pseudo događaji (press konferen­ cije, brifinzi,...) ali takve medijske “događaje” treba izbegavati i svesti ih na minimum uz insistiranje na medijskoj incijativi ko­ ja je preporuka za citiranje matične medijske kuće kao izvora u informativnim emisijama drugih medija.

5.4.6. Lokacija

5.4.5. Povod izveštavanja

28

Povod izveštavanja uslovljen je formom emisije koja je kon­ cipirana da prati dnevne događaje i zato je najveći broj kriznih situacija svrstan u kategoriju aktuelnih događaja 48,9%.

Ono što možemo okarakterisati kao kreativan i profesio­ nalan pristup jeste medijska incijativa koja je prisutna sa 19,1% što nije karakteristika pokrajinskog javnog servisa, imajući u vi­ du najnovija istraživanja koja smo konsultovali5).

Nije pozitivno što se medijska inicijativa ne pokreće po pi­ tanjima koja su od najšireg javnog interesa kao što je opšta bez­ 5) Grupa autora (2007), Mediji o svakodnevnici, Novosadska novinarska škola, Novi Sad.

Pregled tabele sa lokacijom ukazuje na fokusiranje pažnje deska pokrajinskog javnog servisa na lokalnoj medijskoj sceni jer je Novi Sad zastupljen sa visokim procentom (14,9%). To je značajan pomak u tretiranju glavnog grada pokrajine koji je u ranijim globalnim programskim istraživanjima od RTV-a bio u značajnoj meri zapostavljen.

Ono što je po pitanju kriznih situacija pozitivan trend je­ ste izveštavanje o posmatranoj problematici iz drugih delova Vojvodine pa se u ukupnoj strukturi sreće 10,6% iz ostalih voj­ vođanskih mesta što je nedovoljno, ali je u odnosu na ranije re­ zultate monitoringa određen pozitivan pomak.

Evropa je kao lokacija prisutna sa 17% što govori u prilog prostornoj distanci po Galtung – Ruževoj skali ali i o delimič­ nom pokušaju okretanja RTV-a ka evropskim tendencijama i integrativnim procesima.

Beograd je kao središte vlasti, institucija i uprave visoko zastupljen sa 8,5% ali su u tom podatku sadržani pseudo doga­ đaji (pres konferencije, saopštenja, obaveštenja,..), dok je region prisutan sa zanemarljivo malim procentom (svega 4,3%).

Prostor Republike Srbije van APV, uključujući Kosovo, je solidno zastupljen (8,5%) a države na tlu bivše SFR Jugoslavije imaju zapažen tretman što tumačimo kulturološkom i istorij­ skom bliskošću (Crna Gora, Republika Srpska, BiH, Hrvatska), dok su udaljeniji kontinenti (izuzimajući Aziju koja je zastuplje­ na sa 10,6%) zanemarljivo malo prisutni.

Ono što je uočljivo jeste i nezanemarljiv procenat lokacije koju nije moguće odrediti što ukazuje na nedovoljnu transpa­ rentnost pokrajinskog javnog servisa jer nije dat odgovor na pi­ tanje: gde se dogodila krizna situacija?

Saobrazno osnovnoj pokrivenosti signalom, pokrajinski javni servis treba više pažnje da posveti kriznim situacijama iz ostalih vojvođanskih mesta i regiona bez obzira na reemitova­ nje programa na nivou Republike. Smatramo da treba pojačati interesovanje za Evropu kao prioritetan i geografski blizak pro­ stor dok je interesovanje za ostale delove kontinenta uravno­ teženo i u skladu sa pojavom kriznih situacija koje se ne mogu birati niti kontrolisati. U tom kontekstu značajnu ulogu ima segment B praktično-operativne pripreme koji podrazumeva iskustvenu i savetodavnu komponentu koju javni servis zbog duge i bogate tradicije poseduje i može je iskoristi da znanje starijih kolega prenese na mlađe urednike i novinare koji prate krizne situacije.

Tabela 5. Prikaz geografskih determinanti-lokacija u CIPE

5.4.7. Subjekat – nosilac radnje Subjekat kao nosilac radnje o čijoj aktivnosti se u tv pake­ tu govori u značajnoj meri ukazuje na izvore informacija koji­ ma se određena medijska kuća obraća kao i koga smatra kom­

petentnim za izjave, komentare, predviđanja i sl. Subjekat je uslovljen vrstom krizne situacije ali je u još većoj meri zavistan od novinara/ke ako se radi o proizvodu matične tv kuće (kada možemo birati subjekte).

U pojedinim tv paketima primetan je veći broj različitih subjekata ili je generalna primedba da je to slučaj u malom bro­ ju izveštaja što sugeriše da se krizne situacije sagledavaju jed­ nostrano (kroz izjave jednog subjekta koje izveštač oceni kao kompetentne).

Procentualni prikaz subjekata kao nosilaca radnje: 1. međunarodne humanitarne organizacije (Crveni krst i sl.)

2. NATO i druge međunarodne vojne organizacije 3. Međunarodne NVO (reporteri bez granica, Lekari bez granica,..)

4. međunarodne snage civilne zaštite 5. građani 6. policija/snage bezbednosti 7. medicinske službe, hitna pomoć i sl.

8. republički organi i institucije vlasti 9. lokalni organi i institucije vlasti 10. nevladine organizacije domaće 11. eksperti 12. nešto drugo

4,2% 10,4% 8,3% 12,5% 4,2% 16,7% 14,6% 14,6% 2,1% 6,3% 4,2% 2,1%

Napominjemo da su pojedine tačke koje nismo imali u korpusu izostavljene (vatrogasci, vojska,...) kao i da su katego­ rije koje nismo predvideli a veoma retko se javljaju u kriznim situacijama obuhvaćene pod rubrikom nešto drugo.

Ukrštanjem žanrova i subjekata ustanovili smo da su u au­ torskim izveštajima najviše zastupljeni organi i institucije me­ dicinskih službi (hitna pomoć, urgentna hirurgija, ortopedija i sl.) sa 50% dok se izveštači u manjoj meri kao izvoru informacija obraćaju policiji i lokalnim vlastima (12,5%). Službe medicin­ ske pomoći u kriznoj situaciji jesu primarni izvor informisanja, ali je za autorske izveštaje kako smo već naglasili neophodno navoditi više izvora što se u slučaju posmatranog korpusa nije primenjivalo.

U agencijskim vestima je republička vlast prisutna sa 23,1%, nevladine organizacije i građani sa 15,4% dok su međunarodni faktori zastupljeni sa 7,7%. U obrađenim agencijskim vestima policija je prisutna sa 31,8%, međunarodne snage civilne zaštite sa 27,3%, NATO i međunarodne vojne snage sa 18,2% i među­ narodne nevladine organizacije sa 13,6%, dok su humanitarne organizacije (Crveni krst i sl.) prisutni sa 4,5%. Visok procenat međunarodnih faktora je primetan zbog spoljnopolitičke pro­

29

venijencije agencijskih obrađenih vesti koje uglavnom tretira­ ju terorizam, demonstracije i slične krize. Naglašavamo da je ukrštanjem žanrova uočen nedostatak nevladinih organizaci­ ja koje stručno i kompetento prate određena područja kriznih situacija (saobraćajne nezgode, nepogode, eksplozije, ekološke katastrofe i sl.).

5.4.8. Audio/vizuelno predstavljanje subjekta Predstavljanje subjekta je dobar pokazatelj tehničkih moguć­ nosti i udela sopstvene produkcije određene medijske kuće.

Naš monitoring je pokazao visok procenat nepostojanja su­ bjekta na ekranima gledalaca što iznosi neprihvatljivih 16,3%.

Sledeći element koji smo označili kao nepovoljan je odsustvo matične produkcije koja je u slučaju kriznih situacija zastuplje­ na sa svega 20,4% što dovodimo u vezu sa nedovoljnim udelom izveštaja sa teritorije Vojvodine. To zavisi od procene menad­ žmenta ali i od funkcionalnog odnosno strateškog reagovanja koje se razmatra u fazi pripreme za krizne situacije.

Nasuprot slaboj domaćoj produkciji krizne situacije se uglavnom preuzimaju sa razmene sa tonom (34,7%) dok bez tona u izlazu imamo 6,1% materijala. Visok procenat razmene odnosi se na veliki procenat kriza iz sveta koje su obrađene uz primedbu da se po unese više prevoda u izveštaje.

U audio/vizuelnoj prezentaciji je vidljiv značajan udeo ar­ hivskih snimaka 12,2% kao i grafičke obrade 8,2% što sugeriše na zastarele sisteme rada i lošu vizuelnu prezentaciju subjekta.

Fono izveštaje imali smo u mnimalnom obimu (svega 2%) dok uopšte nismo uočili link uključenja koja su važan deo izvešta­ vanja o kriznim situacijama u globalnim medijskim kućama.

5.4.9. Vrsta kriznih situacija

30

U posmatranju vrste krizne situacije koja je dominantna uočili smo da je najviše saobraćajnih nesreća (21,3%), zatim sledi narušavanje javne bezbednosti sa 12,8% dok su u potpunosti iz oblasti spoljne politike prisutni teroristički akti sa 8,5% koliko ima i demonstracija tj. javnih građanskih okupljanja. Eksplozije i detonacije koje nisu teroristički akti prisutne su sa 6,4% kao i ekološke katastrofe dok su elementarne nepogode zastupljene sa skromnih 2,1%.

Smatramo da se vrsta kriznih situacija koju smo evidentirali u korpusu zbir najzastupljenijih kriza kod nas i u svetu i sve su tipične za regione u kojima se javljaju. Njihov intenzitete, uče­ stalost i manifestacioni oblici variraju i zavise od niza faktora.

Procenat saobraćajnih nezgoda je određen monitoringom koji je obavljen u jeku turističke sezone kada se tempo učestalosti tih vanrednih situacija uvećava ali se radi o konstantnim inci­ dentima što se odnosi i na narušavanje bezbednosti.

Čitav niz kriznih situacija koje su u drugim slučajevima česte kao što su požari, zemljotresi i poplave uopšte nisu ušli u korpus zato što se nisu desile dok je relativno retka kriza sa spontanim eksplozijama u značajnoj meri zastupljena. Smatramo da je bez obzira na politički kontekst kriza uvek vest po Galtung Ruževoj skali što je u programu RTV-a u potpunosti ispoštovano.

5.4.10. Vrednosni kontekst u koji su stavljeni akteri Zanimljivo je da je najveći broj aktera stavljen u negativan vrednosni kontekst 40,8% što ukazuje na vrste kriznih situacija koje su kao što smo primetili saobraćajne nezgode (uzročnik je često alkohol i brza vožnja), narušavanje javnog reda (tuče, de­ monstracije, nasilje), terorizam i ekološke katastrofe.

Bez obzira na poštovanje principa objektivnosti teško je očekivati od bilo kog medija stavljanje u neki drugi kontekst osim negativnog terorista, huligana, alkoholisanih vozača ili uzročnika ekoloških katastrofa.

Možemo konstatovati da RTV nije jasno profilisan u smislu vrednosnog konteksta pošto je u pozitivan kontekst stavljeno 16,3% aktera, neutralan 30,6% a oba vrednosna stava (i pozitivan i negativan) ima u 12,2% slučajeva. U pozitivan kontekst stavlje­ ni su uglavnom medicinski radnici, lekari, hirurzi, ali i politički akteri kao što su predsednik države, premijer, državni službe­ nici dok su u neutralan kontekst stavljane službe civilne zaštite, policija, potrage za nestalima i slične akcije.

5.4.11. Trajanje krizne situacije Analizom kvantitativnog okvira krizne situacije ustanovili smo da je ogroman procenat kriza kratkog trajanja (44,2%) što se nameće kao neminovnost u informativnim dnevnim emisija­ ma. Imamo značajan broj kriznih situacija koje se definišu kao srednjeročne (23,3%) i dugog trajanja (20,9%), što je osobenost specijalnih emisija, ređe i CIPE. Smatramo da su to elementi koji RTV svrstavaju u medijske kuće koje rade po standardima saobraznim kvalitetnom izve­ štavanju. Navedeni podatak svedoči da se krize prate i kada su zahtevanije, kao što su srednjoročne i dugog trajanja. Krize koje definišemo kao kontinuirane deo su svakodnevnog rada deska i spadaju u redovne vesti koje konzumenti informacija očekuju a procentualna participacija je u skladu sa prihvatljivom.

Dobro je što se struktura CIPE ne opterećuje suviše konti­ nuiranim krizama kao što su sukobi u Palestini, Iraku i pstalim standardnim svestkim žarištima nestabilnosti.

Tabela 6. Prikaz vremenske determinante-trajanja krizne situacije u CIPE

5.4.12. Poštovanje etičkih kriterijuma Poštovanje etičkih kriterijuma u značajanoj meri je na ni­ vou koji zahteva javni servis i u 46,9% oni se poštuju, apsolutno se poštuju u 12,2% kriznih situacija dok se delimično poštuju u 40,8% situacija a za vreme monitoringa nije uočen ni jedan slu­ čaj kršenja etičkih normi.

Komparacijom smo uočili da su pojedine saobraćajne ne­ sreće npr. Danila Ikodinovića u slučaju drugih medija neetič­ ki obrađivane dok je RTV demonstrirao poštovanje etike što je kompatibilno standardima koje u tom pogledu mora poštovati ustanova koja po definiciji: “...treba da proizvodi programe naj­ višeg kvaliteta, namenjene svim građanima pod jednakim uslo­ vima” (Veljanosvki R,2005:11).

5.4.13. Kontekst u kom je krizna situacija prezentovna u CIPE U velikom broju slučajeva tv-paket je posvećen isključivo kriznoj situaciji 87,2% a posmatrana kriza je stavljena u kontekst druge krizne situacije samo u 10,6%. Pokrajinski javni servis nije iskoristio mogućnost povezivanja više kriza, a samo u 2,1% ana­ liziranih slučajeva krizna situacija se spominje u širem kontekstu (uticaj poplava na privredna kretanja u zemljoradnji). Smatra­ mo da je za informativne emisije koje se dnevno emituju sasvim prihvatljiv urednički princip da obrađuju jednu kriznu situaciju ali se kombinatorikom dve ili više kriza konzumentima infor­ macija može predstaviti neki širi problem tako da je potrebno uložiti više novinarskog truda u tom pravcu.

6. Zaključak i model dobre prakse U zaključnom razmatranju možemo istaći da su potvrđene hipoteze koje smo formulisali na početku poglavlja a koje ističu da su krizne situacije dominantne u rubrici spoljne politike kao i da je ispoštovan kriterijum Galtunga i Ružove o krizi koja je uvek vest bez obzira na društveno-politički kontekst medija.

Takođe je istraživanje pokazalo važnost prostorne i kul­ turne distance, ali i faktor javne ličnosti koji se ispoljio kao do­ minantan princip.

Hipoteza da su složenije forme zapostavljene više je nego evidentna (samo 4,3%) dok je najprisutnija obrađena agencijska vest (skoro polovina) i agencijska vest (skoro trećina). Činjenica da mediji zavise od novca u ovom slučaju se obi­ stinila jer iako je veliki broj kriznih situacija iz spoljne politike, nedostatak dopisničke mreže pokazao se kao presudan pa su agencije stoga u značajnoj meri primaran izvori informacija.

RTV je pokazala i nedostatak kreativnosti jer desk je pose­ gao za agencijama i simplifikovanim žanrovima što je najlakši i najjednostavniji način rada a nedostatak medijske incijative u slučaju kriznih situacija pokazao se kao značajan problem po­ krajinskog javnog servisa.

Smatramo da je etički aspekt kriznih situacija u slučaju mo­ nitorovanog programa RTV-a na visokom nivou kao i obrada kriza srednjeg i dugog trajanja, a možemo konstatovati i da je pozitivna mera stavljanje fokusa (u većoj meri nego ranije) na lokalne i pokrajinske teme.

Uredništvo deska po pitanju kriznih situacija nije pokazalo visok stepen inicijative, niti je pokušalo da dubioznije i na slože­ niji način obradi pojedine krize koje su samo konstatovane. Vi­ dan je problem koji smo uočili u plasiranju vesti iz inostranstva a ogleda se u malom broju sinhrona što uglavnom zavisi od (ne) znanja stranih jezika dežurnog urednika rubrike i deska.

Smatramo da je saobrazno svojim tehničkim kapacitetima i obimnim kadrovskim potencijalom RTV u mogućnosti da se mnogo više i temeljnije posveti praćenju kriznih situacija, mada je naše istraživanje demonstriralo da postoje pozitivni segmenti u dosadašnjem radu koje treba produbljivati i poboljšavati.

U osnovnim crtama možemo izvesti sledeće zaključke:

1. krizne situacije se obrađuju najednostavnijim žanrovima, bez medijske incijative 2. previše se koristi razmena, nema dovoljno domicilnih sni­ maka i veoma malo ima sinhrona iz kriznih situacija koje se događaju u svetu 3. ne konsultuju se stručnjaci, analitičari, eksperti, nevladine organizacije i nema gostovanja u studiju

31

4. nema dovoljno aktuelnih snimaka i visok je procenat ne­ adekvatnog pokrivanja kriznih situacija (grafike, slajdovi, tv lice).

Model dobre prakse proizišašao iz rezultata istraživanja: 1. potrebno je staviti akcenat na domaće krizne situacije, uz praćenje svetskih dešavanju u razumnoj meri 2. neophodno je poboljšati tehničko-tehnološke standarde u prezentovanju kriznih situacija 3. za izveštavanje sa kriznih situacija u zemlji preporučljivo je više eksplatisati živa (link) uključenja 4. u jednom tv paketu potrebno je uzeti izjave više subjekata koji ne moraju biti uvek akteri 5. važno je pokazati viši stepen medijske incijative u doma­ ćim krizama 6. treba insistirati na autorskim izveštajima i složenijim for­ mama uz tendenciju smanjenja učešća agencijskih izveša­ taja 7. potrebno je pratiti epilog neke krizne situacije (u teorij­ skom delu naveli smo primer uragana “Katarina” u SAD)

Literatura: • Bal Fransis (1997), Moć medija, Clio, Beograd.

• Bjelica Mihailo, Jevtović Zoran (2006), Istorija novinarstva, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd.

• Despotović Ljubiša, Gavrilović Darko (2007), Rat i manjine, Institute for historical justice and reconciliation, Center for history, democracy and reconciliation, Kultura polisa, Salzburg-Novi Sad. • Hachten William A., Scotton James F. (2002), The World News Prism: Global Media in an Era of Terrorism, 6th ed. Amees: Iowa State University Press, Blackwell.

• Kruger Arnd (1972), Die Olimpischen Spiele 1936 und die Weltmeinung, Verlegt Bei Kaiser, Berlin.

• Grupa autora (2007), Mediji o svakodnevici, Monitoring javnog servisa Vojvodine i regionalnih televizija, Novosadska novinarska škola, Novi Sad. • Mek Kvin Dejvid (2000), Televizija, medijski priručnik, Clio, Beograd.

• Mercier Arnaud, War and media: Constancy and convulsion, International review of the Red Cross,Humanitar debate: Law,policy,action, Communication, International Committe of the Red Cross, Volume 87, Number 860, December 2005, Geneva, 649-660.

• Popov Nebojša (1996), Srpska strana rata,Trauma i katarza u istorijskom pamćenju, Beograd.

• Remondino Enio (2002), Televizija ide u rat, Clio, Beograd.

• Rus – Mol Štefan, Zagorac Keršer Ana Jugoslava (2005), Novinarstvo, Clio, Beograd.

• Stempel III H. Guido (2003), Media and politics in America, A Refernce Handbook, ABC Clio Inc, Santa Barbara • Stephens Mitchell (1997), A History of News, Harcourt Brace College Publishers, New York.

• Šingler Martin, Viringa Sindi, (2000), Radio, Clio, Beograd.

• Thompson Mark (1995), Kovanje rata-mediji u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, International Centre Against Censorship,Zagreb.

• Valić Nedeljković Dubravka (2005), Mediji i javni interes (uputstvo za upotrebu brojeva u medijskom tekstu), Media Art Service International, Novi Sad. • Valić Nedeljković Dubravka (2007), Izveštavanje u kriznim situacijama – opšti pregled, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Novi Sad. • Veljanovski Rade (2005), Javni RTV servis u službi građana, Clio, Beograd.

• Vujaklija Milan (1966), Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd.

• Žaket Dejl (2007), Novinarska etika, Službeni glasnik, Beograd.

Primarni i sekundarni zvori: • • • • •

32

B92 Crometeo Dan Jugoslovenski dnevnik Signal

33

mr Jadran Perinić, Zadar

Masovni mediji u životnom ciklusu krize – teorijski pristup Uvod

U

suvremenim društvima sve je više kriznih događaja, a ka­ ko stvari stoje javljat će se u sve većem broju i različitim oblicima. Istovremeno, suvremene komunikacijske tehnologije omogućile su da se vijesti o takvim događajima prenose, zama­ lo brzinom “svijetlosti”. Tako je ljudima omogućeno da posta­ nu “građanima svijeta”, a svaki događaj koji se prenosi preko masovnih medija, postane toliko blizak kao da mu se desio u vlastitom dvorištu. Postavlja se pitanje koliko je tako prenesen opis događaja vjerodostojan stvarnoj situaciji? Prema funkcio­ nalističkoj teoriji odnosa s javnošću kriza se temelji na događaju u javnosti koji se instrumentalizira i u većini slučajeva nije ono što se uistinu dogodilo, već ono što ljudi misle da se dogodilo.

Upravo iz ovog razloga ističemo specifičnu, rekli bi smo i odgo­ vornu društvenu ulogu masovnih medija u procesu informiranja publike javnosti. Medij, kao materijalni supstrat s pomoću ko­ jeg se posreduju informacije, donose građanima informaciju o nečem što je novo. Mediji, kako to kaže Inglis1), “preobražavaju iskustvo u spoznaju”, odnosno “podaruju znakove koji pružaju značenje događajima iz svakodnevnog života”, djelujući pri to­ me “kao most koji prenosi informacije i mnijenja publici”2). U kriznom događaju tim mostom publici javnosti stiže novo koje kao u pravilu nije “ugodna” vijest. Vijesti govore o stradanjima, gubitcima, prijetnjama, različitim opasnostima itd. Preko ko­ munikacijskih mostova (masovnih medija) do publike javnosti često stižu i vrlo uznemiravajuće vijesti, koje kod ljudi pobuđuju najdublje i najskrivenije emocije, izazivaju sažaljenje, tugu, strah, neizvjesnost i sl. Osim toga mediji donose i upute, kako se vla­ dati u danim okolnostima, prenose poruke različitih instituci­ ja i sl. Dakle mediji služe kao komunikacijski kanal koji javnost informira o događaju ali i daju potrebne informacije za njihovu daljnju orijentaciju. Sve ovo zapravo govori o neizmjerno važ­ noj ulozi masovnih medija koju imaju u suvremenom društvu a posebno kad je riječ o događajima koje nazivamo kriznima. Bilo

34

da se radi o elementarnoj nepogodi, saobraćajnoj nesreći većih razmjera, posebno ako su sudionici javne ličnosti, političkom ili ekonomskom skandalu i sl., takve teme zasigurno će se naći na naslovnicama tiskanih medija i uvodnim špicama televizij­ skih priloga. S jedne strane važnost događaja za masovne medije proizlazi iz potrebe i obveze žurnog informiranja o svim pozna­ tim okolnostima o temama koje su od važnosti za širu društve­ nu zajednicu, i s druge strane, “priliku”, jer događaj predstavlja “prvorazrednu novinarsku priču” koja će zasigurno pozitivno djelovati na gledanost, tiražu ili što god već bilo, a utječe na bolju pozicioniranost pojedinih medija na sve konkurentnijem medijskom tržištu, na kojem su se “mediji toliko umnožili da je bitka za publiku postala intenzivnija no ikad ranije”3). Krizni događaj, posebno “...kriza uzrokovana katastrofom jedan je od pet najvažnijih događaja koji sačinjavaju “dobru novinarsku pri­ ču”. Takve novosti se dobro “prodaju”. Medije obično zanima: Što se dogodilo? Zašto se dogodilo? Što će se poduzeti?” 4). Što je problem veći, i zahvaća širi društveni prostor to je i njegov društveni odjek veći. Tako vijest o događaju postaje “roba” na tržištu koja se dobro prodaje. Već su neka dosadašnja istraži­ vanja pokazala da u takvim slučajevima u drugom planu osta­ ju profesionalni novinarski standardi i profesionalna etika, a u pravi plan se stavlja naklada i komercijalni efekti koji se takvom nakladom dobivaju.

Krizni događaj Postoje različite krize, ili bolje rečeno njihovi uzroci, a shod­ no tome i njihove brojne definicije. Krize nastaju iz različitih razloga i mogu ih sasvim neplanirano i neočekivano proizvesti različiti događaji. Coombs5) je iz širokog raspona identificiranih tipova kriza, koje je pronašao u literaturi, izradio njihovu tipo­ logiju: prirodne katastrofe (Natural disasters) ili krize uzroko­ vane prirodnim katastrofama. Ovakve krize se često u sadržaji­ ma masovnih medija nazivaju “božjim djelom” (“acts of God”); zlonamjerne krize (A malevolent crisis) odnosno krize izazvane zlom namjerom pojedinaca ili grupa koji koriste ekstremne tak­ tike za izražavanje ljutnje naspram organizacije; krize izazvane tehničkom greškom (Tehnical breakdown crises); krize izazvane ljudskim propustom (Human breakdown crises); krize izazvane prijetnjama/izazovima (Challenges are crisis) u kojima se orga­ nizacija suočavaju s nezadovoljnom publikom javnosti; mega3) Cutlip, S. M.; Center, A. H.; Broom, G.M.: Odnosi s javnošću, Mate d.o.o., Zagreb, 2003., str. 250.

1) Inglis, F.: Teorija medija, Barbat, Zagreb, 1997., str. 3.

4) Novak, B.: Krizno komuniciranje i upravljanje opasnostima, Binoza Press d.o.o., Zagreb, 2001.

2) Dewey, J.: The Public and its Problems, Henry Holt and Company, New York, 1927.

5) Coombs, W. T.: Ongoing crisis communication: planning, managing, and responding, Sage Publications, Thousand oaks, 1999.

štetne (opasne) krize (A mega demage crisis) ili krize uzrokova­ ne događajima koje obilježavaju velike i prepoznatljive štete u okruženju; prijestupnička organizacijska kriza (An organisational misdeed crisis) koje se javljaju kao posljedica akcije organizacije ili njihove uprave sa spoznajom da će poduzete akcija/e biti štet­ ne; krize izazvane nasiljem na radnom mjestu (krize uzrokova­ ne bullyngom) (Workplace violence crisis) kao rezultat nasilja nad zaposlenikom, sadašnjim ili bivšim; i krize izazvane glasinama (Rumor crises) odnosno krize uzrokovane plasiranjem neistinitih informacija o organizaciji, njenoj djelatnosti i sl. Svi ovi događaji, bez obzira na uzroke, definiraju se kriznima, pri čemu se ističe da je “kriza specifičan, neočekivan i nerutinski događaj, ili serija događaja, koji uzrokuju visoku razinu dvojbi i prijete, ili je uočena prijetnja organizacijskim ciljevima”6). Slično tome je i definicija koja kaže da je “kriza nepredvidivi događaj koji ima utjecaja na organizacijsku održivost, vjerodostojnost i reputaciju”7). Svakako, važno je uočiti da se stavlja naglasak na neočekivanost i nepredvidivost koji će, ukoliko se ne bude reagi­ ralo na primjeren način, ugroziti organizacijsku reputaciju sve do njene daljine održivosti. Još jedno vrlo važno obilježje kriznog događaja pronalazimo u definiciji koja kaže da je kriza “situaci­ ja u kojoj su uzroci i posljedice prilično nejasni”8). Već u ovim prvim definicijama pronalazimo dva važna elementa koji pred­ stavljaju, sa stanovišta masovnih medija, dovoljno jake razloge da se teme vezane uz takve događaje pojave kao udarne vijesti, a to su neočekivanost, i nejasnoća uzroka i posljedica.

Jedan takav događaj, koji se također s pravom može na­ zvati kriznim, dogodio se u Hrvatskoj 30. kolovoza 2007. Tom prilikom je na jednoj, rekli bi smo rutinskoj vatrogasnoj inter­ venciji smrtno stradalo 12 gasitelja dok je jedan teško ozlijeđen.

Sasvim neočekivano, kako za opću tako i stručnu javnost, s još uvijek nedovoljno jasnim uzrocima. Cijeli događaj dodatno je opterećen i činjenicama, pored toga što se radilo o rutinskoj in­ tervenciji, što je ugroženo područje bilo obraslo škrtom travom u tipičnom dalmatinskom kamenjaru, naoko sasvim bezopasnom, a sudionici intervencije uglavnom mladi ljudi, jedan čak i ma­ loljetnik. Događaj i danas plijeni pažnju javnosti, još uvijek se nagađa o mogućim uzrocima, sumnja se u prikrivanje činjenica koje bi dale konkretne odgovore, sudski procesi još uvijek traju, a obitelji stradalih kao i dio javnosti izražavaju sumnju da će se

prava istina ikad saznati. Ovih nekoli­ ko rečenica, daju tek načelne naznake kriznog događaja, bez namjere da se opišu svi detalji. Istragu, i sve vezano uz to ostavljamo istražnim organima i pravosuđu, a u ovom radu, fokusirat ćemo se na mjesto i ulogu medija u kri­ znom događaju i pri tome se koristiti primjerima iz “kornatske tragedije” koju smo već ranije, sa stanovišta praćenje tiskanih medija neposredno nakon do­ gađaja, obrađivali9) i tom prilikom došli do nekih zaključaka važnih za praksu medija u kriznom događaju.

Životni ciklus krize Kriza nije jednokratna pojava. Ona ima popratne pojave poput reakcija javnosti, sudskih procesa, a moguće i/ili internog previranja unutar neke organizacije.

Sve to po organizaciju ima, po­ nekad i sudbonosno značenje, poseb­ no ako se u odgovarajućem trenutku izostavi adekvatna komunikacija s in­ ternom i eksternom javnošću. Ovisno o različitim teorijama, kriza ima svoju latentnu fazu, početak, uspon, vrhu­ nac, pad i kraj. U kom će se vremenu razviti sve ove faze ovisi o mnogim či­ niteljima, tako da se može kazati da krize traju od nekoliko sati, dana, više dana, a ponekad se ra­ di o mjesecima, pa i godinama. Za bolje razumijevanje kriznog događaja, sa stajališta interesa i ponašanja medija u svezi s kri­ znim događajem, Fink10) je razvio model životnog ciklusa krize.

Koristeći se pri tome medicinskom terminologijom, definirao je četiri faze krize: faza nagovještaj budućeg stanja ili najava krize (Prodromal Crisis), akutna faza krize (Acute Crisis), kronična faza krize (Chronic Crisis) i faza rješavanja/saniranja krize (Crisis Resolution).

6) Seeger, M. V., Sellnow, T. L., Ulmer, R. R.: Communication, organization and crisis.

U: Roloff, M. E. (Ed.), Communication Yearbook, Thousand Oaks CA: Sage, Vol. 21, str. 231-275., str. 233.

7) Mitroff, I. I., Shrivastava, P., Udwadia, F. E.: Effective crisis management, The Academy of Management Executive, 1(3), 1987., str. 283-292.

9) Perinić, J.: Krizno komuniciranje na slučaju tragedije vatrogasaca na Kornatu, u: Medianali, Sveučilište u Dubrovniku, godište 1, broj 2, studeni 2007., str. 47-65.

8) Prema: Quarantelli, E. L.: Disaster crisis management: A summary of research findings, Journal of Management Studies, 25(4), 1988., str. 373-386.

10) Fink, S.: Crisis management: planing for the Inevitable, American Management Association, New York, NY,1986.

35

Shema 1 Životni ciklus krize11)

Od navedenih faza posebno su interesantne prve tri. Na­ ime, u tim fazama se prepoznaje, aktualizira i problematizira krizni događaj, na relaciji mediji-publika javnosti, dok se u če­ tvrtoj, fazi saniranja (Resolution Stage), rješavaju uzroci krize, a “masovni mediji koriste za komuniciranje rješenja s relevan­ tnom publikom”12). U prve tri faze, posebno drugoj i trećoj, iz­ među kojih je ponekad dosta teško povući crtu razgraničenja, nalazimo najviše ključnih trenutaka koji mogu igrati važnu ulo­ gu. Prije svega, što ćemo u ovom radu pokušati i posebno ista­ knuti, riječ je o brzom, vjerodostojnom i istinitom informiranju javnosti o događaju, te o korektnom i nepristranom izvještavanju o svim bitnim okolnostima događaja i mogućem utjecaju medija na oblikovanje javnog mnijenja.

U fazi najave krize (Prodromal Crisis), javljaju se indicije ili mogući nagovještaji potencijalne krize kroz medijske priloge.

Indicije ili upozoravajući znakovi javljaju se kao medijske teme koje opisuju neke simptome ili najavljuju moguću krizu. Takve teme u literaturi se opisuju kao teme okidači (trigger themes) a predstavljaju poruku o mogućoj krizi ili putokaz za njeno pre­ poznavanje. U kontekstu masovnih medija ovakvo ponašanje najbliže je opisu istraživačkog novinarstva, koje nije ništa dru­ go “do svaka dobra novinarska praksa u čemu se slaže većina medijskih teoretičara”13). Naime, samo takav pristup temama, kroz sustavno praćenje, analiziranje i zaključivanje, može biti u 11) Izvor: Fink, S.: Crisis management: planing for the Inevitable, American Management Association, New York, NY,1986.

36

12) Fearn-Banks, K.: Crisis communications: a casebook approach, Lawrence Erlbaum Associates, Malwah, N.Y., 1996.

13) Prema: Vilović, G.: Istraživačko novinarstvo, tabloidizacija i etika, Društvena istraživanja, Zagreb, god. 12 (2003), br. 6 (68), str. 957-974., str. 964.

stanju prepoznati znakove koji bi mogli upućivati na moguću krizu. Što to znači u kontek­ stu djelatnosti zaštite od po­ žara? Pretpostavimo da su se medijski komunikatori sustav­ no bavili temom zaštite od po­ žara, dali bi uočili potencijalnu opasnost iz meteoroloških iz­ vještaja o povećanoj opasnosti nastanka požara na otvorenom prostoru? Dali bi kroz analizu osposobljenosti, opremljenosti i uvježbanosti vatrogasnih po­ strojbi uočili određene manjka­ vosti i propuste? Dali bi svojim prilozima na primjeren način javnost upozorili na moguće posljedice neprimjerenog po­ našanja u prostoru? Ovakvih “Da li” ima doista puno, i nemamo ih namjeru nabrajati. Svaka­ ko, angažirano novinarstvo u ovoj fazi može dati svoj doprinos.

Međutim, na ovom mjestu se otvara još jedno važno pitanje. Da li novinari “opće prakse” mogu zadovoljiti postavljenim zahtjevi­ ma? Da bi se novinar/komunikator, kao i svi ostali komunikatori koji u javnom prostoru komentiraju teme iz djelatnosti zaštite od požara, uopće bavio tim temama, prije svega bi trebao ovla­ dati temeljnom terminologijom koja je u djelatnosti zastupljena, a potom jako dobro poznavati sustav zaštite od požara, način i tehniku rada sustava i njegovih cjelina itd. Svakako, ovakav pro­ fil novinara pripadao bi naziv “specijaliste” koji vlada svim ele­ mentima, kako novinarske tako i vatrogasne profesije. Međutim stvarnost je ponešto drugačija, Malović14) je naime uočio kako suvremeno novinarstvo ne treba vrhunske znalce, istraživačke reportere, kvalificirane analitičare; one koji poštuju etička na­ čela, već beskompromisne i spretne koji ne pitaju ima li smisla snimati nekoga u trenutku tragedije, u operacijskoj dvorani ili raskrvavljene u prometnoj nesreći. Takvo novinarstvo nema prepreka i uspijeva doznati “sve”. Slike stradalnika s otoka Kor­ nat već su iste večeri bile dostupne javnosti putem elektronskih medija, a sljedećeg jutra i na naslovnicama vodećih dnevnih li­ stova. Novinari i reporteri našli su se na svim mjestima gdje se očekivala njihova doprema. Kamere i fotoaparati prodirali su tamo gdje oku “običnog građanina nije bilo moguće. Eksplicitni 14) Malović, S.: Javno novinarstvo: anakronizam ili potreba, u: Bauer, T. A., Brautović, M., Car, V. (at all): Utjecaj globalizacije na novinarstvo, ICEJ, Nacionalna i sveučilišna knjižnica, Zagreb, 2006., 49-58., str. 53.

prikazi opečenih ljudskih tijela koja se dopremaju do bolničkih odjela, smještanje u jedinice intenzivne njege, do raznih detalja koji zadiru u privatnost pojedinca u trenutku stradanja, domi­ niralo je u izvještajima masovnih medija tih dana.

Komuniciranje krize Najavu moguće krize, ili kriznog događaja, slijede faze koje smo označili kao vrlo važne za komunikaciju svih relevantnih informacija s publikom javnosti. Akutna faza (Acute Crisis), koja se naziva i fazom učinaka, najčešće je kratka po trajanju.

Medijski sadržaji usredotočeni su na sadržaje koji su u funkciji obavještavanja publike javnosti o nastanku događaja, neposred­ nim posljedicama i učincima te pojašnjavaju i tumačenju krize, najčešće kronološkim redom događanja. Već u kroničnoj fazi (Chronic Crisis) primjetni su efekti krize koji se mogu prote­ gnuti godinama u vidu fizičke obnove, zakonske akcije i aktiv­ nosti javnosti. Tijekom ove faze mas medijski sadržaji usmjereni su na optuživanje i odgovornost. “Opisuju se razlozi zbog kojih se slučaj desio, nastojeći odgovoriti na pitanje “zašto” i locira­ ti odgovorne organizacije i/ili pojedince za krizu.”15) Masovni mediji zapravo, kako je to istako Lippmann16), pomažu ljudima da stvore vjerodostojnu sliku svijeta koja se nalazi izvan njihova dosega i izravnog iskustva. Mediji “svojim konzumentima pre­ nose informacije na temelju kojih građani saznaju što se do­ godilo i na temelju toga donose ponekad i ključne odluke”17).

Upravo zbog navedenog, pred masovne medije se postavlja va­ žan i odgovoran društveni zadatak “promatranja okoline jer su Shema 2 Proces komuniciranja kriznog događaja

jedino oni u mogućnosti pružiti brzo i potpuno izvješćivanje o onome što se dešava u našem okruženju kroz fazu prikupljanja , pročišćavanja i tumače­ nja informacija”18), ali bi to trebali či­ niti “ažurno, objektivno i kompetentno te na taj način stvarati valjanu podlogu za osiguravanje društvene komunikacije kroz koju će se temeljem javne rasprave rješavaju veliki problemi”19), što je oso­ bito važno u kriznim situacijama.

Krizni događaj se komunicira u svojevrsnom komunikacijskom procesu čiji su glavni akteri masovni mediji i publika javnosti. Medij (komunikacijski kanal) služi za diseminaciju informacija prema publici javnosti, a po­ vratnim spregama pristižu odgovori te iste javnosti u vidu sta­ vova, ili javno mnijenje. Mediji u ovom procesu “stvaraju slike u glavama ljudski bića, slike o nama samima, o drugima, o nji­ hovim potrebama, ciljevima i odnosima” a te slike u našim gla­ vama, ističe nadalje Lippmann20), “potječu uglavnom od onoga što vidimo i čujemo u masovnim medijima”. Pri tome, “mediji ne određuju što će ljudi misliti, ali stvaraju polazište za raspravu i mogu pojačati javno mnijenje ako neka tema potakne maštu”21) Osim toga, kako je to istakao Marshall McLuhan22) u svojoj tezi o medijima kao ljudskim produžecima, mediji služe kao produžetak njihovih čula, živaca pa i savjesti, pa će, prema tome upravo sadržaji masovnih medi­ ja odrediti stav publike javnosti prema događaju. Ovome svakako treba do­ dati da će se publika javnosti, upravo pod utjecajem takvih “slika” “identificirati s događajem”23), što bi profesionalni komunikatori u masovnim medijima svakako trebali imati na umu.

18) Bertrand, J. C.: Deontologija medija, Sveučilišna knjižara, Zagreb, 2007., str. 1819.

19) Lipovčan, S.: Mediji – druga zbilja? Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb, 2006., str. 29-33.

15) Fearn-Banks, K.: Crisis communications: a casebook approach, Lawrence Erlbaum Associates, Malwah, N.Y., 1996.

20) Lippmann, W.: Javno mnijenje, Naprijed, Zagreb, 1995.

16) Cutlip, S. M.; Center, A. H.; Broom, G.M.: Odnosi s javnošću, Mate d.o.o., Zagreb, 2003., str. 260-262.

22) McLuhan, M.: Poznavanje opštila: čovekovih produžetaka, Prosveta, Beograd, 1971., str. 38.

17) Malović, S.: Vjerujemo li novinama?, u: Bauer, T. A.; Brautović, M.; Hrnjić, Z., i dr.: Vjerodostojnost novina, ICEJ, Zagreb, 2007., str. 9-21., str. 10.

23) Villarreal Padilla, B.: L’agenda médiatique et la construction sociale de l’incertitude, Magazine de la Communication de crise et sensible, Vol. 13 – Avril 2007., str. 12.

21) Gregory, A.: Planiranje i upravljanje kampanjama, Print, zagreb, 2006., str. 107.

37

Novinarski pristup Masovni mediji će, kako smo to već istaknuli, poslužiti lju­ dima za prikupljanje informacija, ali takvih informacija koje nisu slične onima koje dobivaju iz svog neposrednog okruženje, ili kako to kažu Cutlip i dr.24) “iz izvora koji nisu dostupni interpersonalnim mrežama, gdje slični govore sa sličnima”. Osim toga, kako je to svojim istraživanjem utvrdila Jergović25), zanemariv broj ljudi ima neki osobni kontakt, tj. da dobiva informacije iz prve ruke, a i u slučajevima, kad se informacije dobivaju iz druš­ tvene skupine, one opet dolaze iz medija. Drugim riječima, ono što nije dostupno neposrednom ljudskom iskustvu, dostupnim se čini putem masovnih medija. Taj važan društveni zadatak, novinari masovnih medija obavljaju promatranjem okoline i prikupljanjem informacija (izvori informiranja) te njihovom obradom (izbor, oblikovanje i interpretacija).

U cjelini gledano zadaća bi, posebno kad je riječ o kriznom događaju, trebala odražavati kompetentno i odgovorno novinarstvo, koje će o događaju izvještavati ažurno, vjerodostojno, istinito, korektno i nepristrano, nudeći na taj način publici javno­ sti vjerodostojnu sliku okolnog svijeta kao poželjne podloge za osiguravanje društvene komunikacije. Zašto je to toliko važno u kriznom događaju? Već smo istaknu­ li neke psiho-socijalne elemente koji su prisutni u javnom prostoru kod pojedi­ naca i grupa a referiraju se na nepozna­ tost, nesigurnost, neizvjesnost i sl. Stoga je upravo od presudne važnosti da se in­ formacije diseminiraju ažurno i u što kra­ ćem vremenskom roku. Nadalje, svi me­ dijski prilozi, posebno u trećoj fazi život­ nog ciklusa krize, kronična faza (Chronic Crisis), kad je zamjetna intenzivna druš­ tvena komunikacija o događaju, i načinu rješavanja problema, osobito je važno da su informacije istinite i nepristrane. Na­ ime, novinari se često u takvim i sličnim situacijama opredjeljuju za empatijski ili faktografski pristup u obradi sadržaja.

Navedeni teorijski pristupi imaju svo­ jih pristalica i oponenata. Predstavnik empatijske teorije, Vu­ lliamy26) ističe da je ravnodušnost u izvještavanju nedopustiva i da novinar mora zauzeti stav prema događaju kojeg istražuje.

24) Cutlip, S. M.; Center, A. H.; Broom, G.M.: Odnosi s javnošću, Mate d.o.o., Zagreb, 2003., str. 262.

38

25) Jergović, B.: Komunikacijska kultura hrvatskih novinara: Medijska scena 1994., Društvena istraživanja, Zagreb, God. 12 (2003), br. 6 (68), str. 989-1002.

26) Vulliamy, E.: This war has changed my life, British Journalism Review, (2), 4. 1993.

Suprotno tome, Simpson27), zagovornik faktografske teorije ili činjeničnog pristupa, smatra da novinar treba saznati činjeni­ ce i pri tome maksimalno potisnuti emotivni doživljaj. Kad je u pitanju izvještavanje o okolnostima važnim za cjelovito i istini­ to informiranje publike javnosti o nekom kriznom događaju, i sami smo skloniji faktografskom teorijskom pristupu, jer kako kaže Dunkley28) “od emotivnog novinarskog doživljaja do selek­ tivnosti i manipulacije činjenicama u korist jedne strane samo je korak, i to možda čak nesvjestan”. Međutim, postavlja se pita­ nje, da li je tako u stvarnosti? Vreg29) smatra da masovni mediji ne odražavaju istinitu stvarnost, već s obavijesnom strukturom vrše rekonstrukciju stvarnosti. Pri tome mediji djeluju poput prizme koja skuplja zrake informacija s različitih strana i potom ih povezuje, prije nego ih opet pošalje vani. To povezivanje, šire novinarski diskurs, “osim profesionalne novinarske etike i orga­ nizacijskih medijskih ograničenja, suoblikuju mnogi društveni čimbenici poput: rutine, utjecaja političkih elita, ekonomskih pritisaka, tehnoloških mogućnosti i ograničenja te najrazličiti­ jih strategija izvora informacija”30). Stoga, kritičari pravilno za­ ključuju, ističe Vreg, da medijske obavijesti nisu preslika stvar­ nosti, nego su obavijesti o njenim različitim slikama, odnosno interpretacija stvarnosti, a upravo o toj interpretaciji, koju rade novinari, a uključuje izbor (selekciju) objavljene stvarnosti, ovisi kakve će informacije doći do publike javnosti.

Izvještavanje u uvjetima medijske transformacije i globalizacije Suvremeni društveni trendovi, zamjetni u globalnim raz­ mjerima, zahvatili su i ove naše prostore kojima se počesto u li­ teraturi podaruje sinonim “zemlje u tranziciji”. Kronja31) ističe, kako te zemlje prolaze kroz svekoliku tranziciju ali i medijsku transformaciju, točnije izravnu transformaciju u mas-medijsko postmoderno društvo, u kome su svi važniji socijalni odnosi posredovani medijima. Sukladno tim trendovima potrebno je pro­ matrati i fenomenologiju mas medijskog izvještavanja tijekom krize. Profesionalni komunikatori/novinari takve zadatke često obavljaju rutiniranim novinarskim pristupom koji ne uvažava 27) Simpson, J.: Save us from reporters who pass judgment, Sunday Telegraf, 14. 09.

1997.

28) Dunkley, C.: Whose news is it anyway? Finacial Times, 22. 09. 1997.

29) Vreg, F.: Medijske teorije i stvarnost, Infarmotologia 37, 2004, 3, 177-268., str. 178.

30) Laban, V.: Utjecaj službi za odnose s javnošću na (ne)transparentnost izvora informacija u televizijski novinarskim tekstovima, Medijska istraživanja, 2005., god.

11, br. 1., 2005. str. 113-130. Prema: McNair, B.: The Sociology of Journalism. London: Arnold, 1998.; Bennett, W. L.: News: The Politics of Illusion. White Plains: Longman, 2003.

31) Kronja, I.: Čovjek tranzicije u mas-medijskom društvu (slučaj Srbija), Filozofska istraživanja, br. 109. God. 28 (2008) Sv. 1 (97–106)., str. 97; 101.

posebnosti izvještavanja u kriznim stanjima. Izvještavanje o ne­ srećama, tragedijama i sl., što nerijetko podrazumijeva stradanje ljudskih života, materijalna razaranja itd., nadasve je osjetljiv i zahtjevan zadatak. Izvijestiti javnost o smrtnom stradanju jed­ nog ili dva sudionika događaja, a da je pri tome istina sasvim drugačija, predstavlja neodgovoran novinarski pristup. Članovi obitelji, uopće uključena javnost, ne prihvaća špekulacije. Takve informacije ne otklanjahu neizvjesnost već dodatno produbljuju agoniju u kojoj su se zatekli. Dnevni tisak je tako o stradanju na otoku Kornat donosio nepouzdane podatke. Broj stradalih va­ rirao je od tiskovine do tiskovine, od 5 do 23, što više u jednoj tiskovini (Slobodna Dalmacija) na različitim stranicama pronaš­ la su se dva kontradiktorna podatka o tome.

Tablica 1 Broj stradalih u kornatskoj tragediji prema dnev­ nom tisku 31. kolovoza 2007.32)

“24 Sata” “Jutarnji list” “Slobodna Dalmacija” “Večernji list” “Novi list” Stvaran broj stradalih

Smrtno stradali 5 5 5 5 5 5 6

Ozlijeđeni UKUPNO 14 14 6 7 18 0 7

19 19 11 12 23 5 13

Ovaj primjer govori kako se kao imperativ u krizama treba staviti naglasak na točnom, odgovornom i istinitom izvještavanju kojeg možemo prepoznati u istraživačkom novinarstvu kao naj­ boljem načinu novinarskog rada tijekom kriza. Jedino na takav način se dolazi do nepobitnih činjenica koje daju najvišu komu­ nikativnu vrijednost informaciji. Osim toga, istraživački novinar će se prije obrade svake delikatne teme, a krizni događaj to sva­ kako jest, zapitati: Kako bih se ja osjećao na mjestu onih o kojima pišem? Koje su moguće posljedice moga djelovanja? Kako biti istinit i napraviti što manju štetu, osobito žrtvama?33).

“Neki su se našli i na popisu smrtno stradalih i preži­ vjelih, a vatrogasci tvrde da su neki mediji objavili imena prije službene potvrde o smrti.”

“Jutarnji list”, 3. rujna 2007., str. 4 32) Perinić, J.: Krizno komuniciranje na slučaju tragedije vatrogasaca na Kornatu, u: Medianali, Sveučilište u Dubrovniku, godište 1, broj 2, studeni 2007., str. 47-65.

33) Prema: Malović, S. i Ricchiardi, S.: Uvod u novinarstvo, Biblioteka PRESS, Zagreb, 1996., str. 113-114.

Globalni trendovi u polju medija nametnuli su ponešto drugačiji pristup u novinarskom radu, nego je to do sad opisa­ no u teorijskom dijelu u svezi s djelovanjem novinara i medija tijekom životnog ciklusa krize. Pri tome kao da se zaboravlja da su upravo “masovni mediji vrlo utjecajni za vrijeme trajanja kriznih situacija, filtrirajući i uobličavajući slike mogućih rješenja nastalog stanja, s tendencijom da pojačaju već prisutne pristranosti (stereotipi, predrasude i sl., op.a.) koje postoje u javnosti”34). Takvo mišljenje zastupao je i Kle­ pper35) s naglaskom na “moć kreiranja stavova u javnosti kad je riječ o novim temama, odnosno temama o kojima publika ima malo ili nikakvo prethodno znanje”, a takve teme najčešće su upravo povezane s kriznim događajima. Kornatska tragedija ta­ kođer je, kako za opću publiku javnosti, a usudili bi se kazati i za stručnu javnost, bio događaj o kojem se nije imalo dovoljno prethodnih znanja. Jedna od nepoznanica je bilo i točno termi­ nološko određenje vatrene pojave koja je odnijela 12 ljudskih života. U početku se u medijskim objavama koristio pojam vatrenog obruča, potom efekt dimnjaka, da bi se u posljednje vri­ jeme “udomaćio” pojam eruptivnog požara (blow-up) nakon što se u javnu raspravu početkom listopada 2007. (tjednik “Globus” od 16.11.2007.) uključio portugalac, prof. Domingos Xavier Vi­ egas36), vodeći svjetski znanstvenik u istraživanju ponašanja po­ žara na otvorenom prostoru.

Za masovne medije, teme povezane s kriznim događajem imaju prvorazrednu tržišnu vrijednost. Događaj je “za medije sirovina koja se propušta kroz njihov filtar, umnaža i konačno prodaje kao roba”37). Posljedica je to, kako ističe Malović38), ko­ mercijalizacije medija koja je nametnula druge novinarske stan­ darde: senzacionalno, agresivno, površno, kratko, bez objaš­ njavanja, što više krvi, suza i patnji, glamurozno. Do promjene paradigme novinarstva dolazi pod utjecajem tržišta na kom se “masovni mediji potvrđuju pa ono utječe na njihov sadržaj”39), ali i “komunikacijske kulture medija prema kojoj je svrha “pro­ 34) Nelkin, D.: Selling science: How the press covers science and tehnology. Freeman W.H., New York., 1987.

35) Klapper, J.: Gli effetti delle communicazione di massa, Milano, Etas Libri, 1974. U: Jergović, B.: Komunikacijska kultura hrvatskih novinara: Medijska scena 1994., Društvena istraživanja, Zagreb, God. 12 (2003), br. 6 (68), str. 989-1002., str. 990; 1001.

36) Centar za istraživanje šumskih požara – Labaratório de Estudos sobre Incendios Florestatis; Lousã; Portugal 37) Prema: Kronja, I.: Čovjek tranzicije u mas-medijskom društvu (slučaj Srbija), Filozofska istraživanja, br. 109. God. 28 (2008) Sv. 1 (97–106)., str. 97-98.

38) Malović, S.: Javno novinarstvo: anakronizam ili potreba, u: Bauer, T. A., Brautović, M., Car, V. (at all): Utjecaj globalizacije na novinarstvo, ICEJ, Nacionalna i sveučilišna knjižnica, Zagreb, 2006., str. 52.

39) Malović, S.: Mediji i društvo, ICEJ, Zagreb, 2007. str. 13.

39

tok informacija koji zadovoljava interese primatelja”40). Upravo zbog toga “najtiražnije svjetske novine karakteriziraju “vrišteći” naslovi, privlačne fotografije i kratki tekstovi, senzacionalizam i kolokvijalni jezik”.41) Konkurencija i komercijalizacija naprosto “tjeraju” medije u potragu za novim skandalima pri čemu u drugom planu osta­ ju novinarsko standardi, novinarska etika i novinarski profesi­ onalizam. U takvom okruženju iznjedrilo se pseudoistraživako novinarstvo koje je prepoznatljivo po “plasiranju informacija iz jednog izvora, otvorenim špekulacijama bez uvjerljivih dokaza, i očite jednostranosti u obradi teme/fenomena/aktera” 42). Medi­ ji, dakle neće težiti objektivnom prenoše­ nju kriznog događaja, već će se prije svega upravljati komercijalnim zakonitostima ko­ je naprosto vape za senzacijom, pri čemu se neće libiti niti konstrukcije stvarnosti.

U nedostatku vremena, pritisnuti impera­ tivom brze objave informacija, koje publi­ ka javnosti “treba”, objavljivat će se i nedo­ voljno provjerene informacije. Eventualno će posegnuti za onim što Villarreal43) na­ ziva personifikacijom informacije s kojom se događaj interpretira kroz osobe koje u njemu imaju pojedinačnu ulogu ( preživje­ li stradalnici, članovi obitelji, protagonisti, svjedoci, stručnjaci za pojedina područja, i sl.) čime se daje kredibilitet informaciji, pri čemu kao da se zanemaruje učinak faktora subjektivnosti kojeg pojedinci na taj način unose u informaciju.

Zaključak Krizni događaj, kojeg smo u radu definirali, kao specifičan, neočekivan i nerutinski događaj, ili seriju događaja, uvrštava se u sam vrh popisa tema koje su od velikog interesa za masovne medije. Njihov interes potaknut je interesom publike javnosti, pa je sasvim očekivano da mediji, prema teoriji uporabe i zadovo­ ljenja, nude publici sadržaje s kojima će te svoje potrebe zadovo­ 40) Jergović, B.: Komunikacijska kultura hrvatskih novinara: Medijska scena 1994., Društvena istraživanja, Zagreb, God. 12 (2003), br. 6 (68), str. 989-1002., str. 1000.

41) isto, str. 1000.

40

42) Vilović, G.: Istraživačko novinarstvo, tabloidizacija i etika, Društvena istraživanja, Zagreb, god. 12 (2003), br. 6 (68), str. 957-974., str. 968.

43) Villarreal Padilla, B.: L’agenda médiatique et la construction sociale de l’incertitude, Magazine de la Communication de crise et sensible, Vol. 13 – Avril 2007., str. 12.

ljiti. Što više, masovni mediji su u suvremenim društvima važan, ponekad i jedini izvor informiranja. Ova činjenica postavlja na višu razinu i društvenu odgovornost masovnih medija. Naime, posredujući sve važne informacije o nastalom događaju publici javnosti, masovni mediji ne govore ljudima što da misle, kako su to nekad tvrdile funkcionalističke teorije javnog komuniciranja, ali ih upućuju na ono o čemu će misliti i na taj način stvaraju platformu za daljnju komunikaciju u javnom prostoru. Mediji svojim prilozima mogu značajno utjecati na oblikovanje javnog mnijenja, a upravo će javno mnijenje velikim dijelom utjecati, u nekim situacijama, na daljnji razvoj događaja. Analizirajući komunikacijski proces na relaciji: događaj – masovni mediji – publika javnosti, u životnom ciklusu krize, uočili smo da se, suprotno brojnim teorijskim stajalištima, informiranje javnosti odvija više prema tržišnim nego odgovornim komunikacijskim zakonitostima. Paradigma istraživačkog novinarstva čija su glav­ na obilježja: brzo, vjerodostojno, korektno i nepristrano, ustupa pomalo mjesto paradigmi pseudoistraživačkog novinarstva koja teži plasiranju informacija iz jednog izvora, otvorenim špekula­ cijama bez uvjerljivih dokaza, jednostranostima u obradi teme itd. U prvom planu je sve manje informacija koja daje potpun i realan opis događa, a sve više senzacionalizma, agresije, površ­ nosti, bez dodatnog pojašnjavanja, i sve to, ako je moguće, “za­ činjeno” sa što više krvi, suza i patnje. Krize uzrokovane kata­ strofama nude u tom smislu obilje “materijala” koji u trenutku postaje unosna “roba” na sve konkurentnijem mas medijskom tržištu. U svemu tome, profesionalni komunikatori ne libe se objavljivanja nedovoljno provjerenih informacija, potrage za skandalom pod svaku cijenu i u konačnici konstrukcije stvarno­ sti. Kako bi se tome dao potreban kredibilitet i vjerodostojnost, pribjegava se strategiji personifikacije informacije i na taj način omogućava unos subjektivnih stajališta u komunikacijski tok, a takva stajališta često unose u proces komuniciranja elemente koji ne vode rješavanju nastale situaciju.

Sažetak

U

radu se, s komunikološkog stajališta, analiziraju i sistema­ tiziraju relevantne teorijske spoznaje o mjestu i ulozi ma­ sovnih medija u životnom ciklusu kriznog događaja. Masovni mediji sve su prisutniju u životu suvremenog čovjeka. Putem medija ljudi saznaju i spoznaju svoju okolinu i događaje u njoj.

Prema tim spoznajama određuju svoje stavove i orijentiraju se u svakodnevnici. Krizni događaj predstavlja za njih neočekiva­ nost, nepoznatost i neizvjesnost a upravo iz medijskih objava dobivaju osnovne informacije temeljem kojih stvaraju slike o događaju u svojim glavama. Masovni mediji tako igraju važnu i odlučujuću ulogu koja ih čini ključnim elementom komuni­ kacijskog procesa tijekom krize. Usprkos tome, masovni medi­ ji na sve konkurentnijem medijskom tržištu, zanemaruju svoju odgovornu društvenu funkciju u korist komercijalnih efekata, pri čemu se ne ustručavaju niti od konstrukcije stvarnosti. Te­ žište u izvještavanju ne stavlja se na objektivnom prenošenju informacija o događaju, već na senzacionalizmu koji nužno ne podrazumijeva provjeru i potvrdu informacija o čemu govore i neki primjeri koje smo izdvojili iz jednog kriznog događaja u javnosti poznatog kao “Kornatska tragedija”.

• Ključne riječi: masovni mediji, krizni događaj, životni ciklus krize, komuniciranje krize, senzacionalizam, kon­ strukcija stvarnosti.

Literatura 1. Bertrand, J. C.: Deontologija medija, Sveučilišna knjižara, Zagreb, 2007.

2. Coombs, W. T.: Ongoing crisis communication: planning, managing, and responding, Sage Publications, Thousand oaks, 1999.

3. Cutlip, S. M.; Center, A. H.; Broom, G.M.: Odnosi s javnošću, Mate d.o.o., Zagreb, 2003.

4. Dewey, J.: The Public and its Problems, Henry Holt and Company, New York, 1927.

5. Dunkley, C.: Whose news is it anyway? Finacial Times, 22. 09. 1997.

6. Fearn-Banks, K.: Crisis communications: a casebook approach, Lawrence Erlbaum Associates, Malwah, N.Y., 1996.

7. Fink, S.: Crisis management: planing for the Inevitable, American Management Association, New York, NY,1986.

8. Gregory, A.: Planiranje i upravljanje kampanjama, Print, zagreb, 2006.

9. Inglis, F.: Teorija medija, Barbat, Zagreb, 1997.

10. Jergović, B.: Komunikacijska kultura hrvatskih novinara: Medijska scena 1994., Društvena istraživanja, Zagreb, God. 12 (2003), br. 6 (68), str. 989-1002.

11. Lipovčan, S.: Mediji – druga zbilja? Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb, 2006.

12. Lippmann, W.: Javno mnijenje, Naprijed, Zagreb, 1995.

13. Malović, S.: Javno novinarstvo: anakronizam ili potreba, u: Bauer, T. A., Brautović, M., Car, V. (at all): Utjecaj globalizacije na novinarstvo, ICEJ, Nacionalna i sveučilišna knjižnica, Zagreb, 2006., 49-58.

14. Malović, S.: Vjerujemo li novinama?, u: Bauer, T. A.; Brautović, M.; Hrnjić, Z., i dr.: Vjerodostojnost novina, ICEJ, Zagreb, 2007., str. 9-21.

15. McLuhan, M.: Poznavanje opštila: čovekovih produžetaka, Prosveta, Beograd, 1971.

16. Mitroff, I. I., Shrivastava, P., Udwadia, F. E.: Effective crisis management, The Academy of Management Executive, 1(3), 1987.

17. Nelkin, D.: Selling science: How the press covers science and tehnology. Freeman W.H., New York., 1987.

18. Novak, B.: Krizno komuniciranje i upravljanje opasnostima, Binoza Press d.o.o., Zagreb, 2001.

19. Perinić, J.: Krizno komuniciranje na slučaju tragedije vatrogasaca na Kornatu, u: Medianali, Sveučilište u Dubrovniku, godište 1, broj 2, studeni 2007., str. 47-65.

20. Quarantelli, E. L.: Disaster crisis management: A summary of research findings, Journal of Management Studies, 25(4), 1988., str. 373-386.

21. Seeger, M.; Sellnow, T.; Ulmer, R. R.: Communication, organization, and crisis. Communication Yearbook 21., 1998., 231-275.

22. Simpson, J.: Save us from reporters who pass judgment, Sunday Telegraf, 14. 09.

1997.

23. Villarreal Padilla, B.: L’agenda médiatique et la construction sociale de l’incertitude, Magazine de la Communication de crise et sensible, Vol. 13., Avril, 2007.

24. Vilović, G.: Istraživačko novinarstvo, tabloidizacija i etika, Društvena istraživanja, Zagreb, god. 12., br. 6 (68), 2003., str. 957-974.

25. Vreg, F.: Medijske teorije i stvarnost, Infarmotologia 37, 2004, 3, 177-268.

26. Vulliamy, E.: This war has changed my life, British Journalism Review, (2), 4.

1993.

41

mr Dejan Pralica

Medijska svakodnevica

U

izdanju Novosadske novinarske škole, pod okriljem Edicije “Medijska sfera”, nedavno se pojavio drugi zbornik radova “Mediji o svakodnevici – monitoring javnog servisa Vojvodine i regionalnih televizija”. U ovom izdanju prikazani su rezultati istraživanja nezavisnog tima u emisijama informativnog, obra­ zovnog, kulturnog, religijskog i sportskog programa na pokrajin­ skom radijskom i televizijskom javnom servisu. Zbornik sadrži gotovo 40 radova koji se baziraju na kvantitativno-kvalitativnoj analizi medijskog diskursa u programima na srpskom, mađar­ skom, slovačkom, rusinskom, rumunskom i romskom jeziku.

Urednica Edicije doc. dr Dubravka Valić-Nedeljković u Uvodniku napominje kako je osobenost ove knjige to što su po­

sadržaja. Rukovoditeljka istraživanja dr Jovanka Matić detaljno je opisivala uzorak, ciljeve i sadržaj istraživanja. Za prvi ciklus istraživanja informativnog programa RTV-a (septembar 2006) rezultati su pokazali mali udeo novinara u sopstvenoj informa­ tivnoj produkciji. Istraživači su zapazili da izborom tema i su­ bjekata ti programi ne odražavaju multietnički i multikulturni sastav Pokrajine.

U drugom ciklusu (novembar 2006) obuhvaćene su kultur­ no-obrazovne i dokumnetarno-informativne emisije. U ovom ciklusu po kvalitetu i raznovrsnosti izdvojene su radijske emi­ sije na mađarskom i srpskom jeziku, kao i televizijske emisije na srpskom jeziku. Treći ciklus (januar 2007) analizirao je in­

smatrane, analizirane i ekspertski tumačene raznovrsne emisi­ je od informativnih preko poljoprivrednih, kao vrlo važnih za podneblje Vojvodine, do kulturnih u kojima se ispitivao stepen ostvarivanja prava nacionalnih manjina u multikulturnoj sredi­ ni. Istraživači su takođe analizirali i verske emisije, čiji je sadržaj specifičan u odnosu na sve ostale medijske formate, ali i sportski program koji neguje jedan usko definisan diskurs. Urednica još dodaje kako je posebna pažnja bila usmerena i na lingvističku analizu sadržaja emisija na manjinskim jezicima.

formisanje RTV-a o kampanji za republičke parlamentarne iz­ bore. Između ostalog, utvrđeno je da “Pravila o ponašanju me­ dija u predizbornoj kampanji” nisu poštovana u redovnim in­ formativnim emisijama RTV-a. U četvrtom ciklusu (april 2007) fokus istraživanja ponovo je bio informativni program. Ovoga puta, kako je navela doktorka Matić, analize pokazuju pozitivne promene u većini aspekata programa koji su identifikovani, ali i slabosti ostvarene u televizijskom programu na srpskom i de­ lom u radijskim programima na srpskom i mađarskom jeziku.

Peti ciklus (jun 2007) bavio se specijalizovanim emisijama kao i nedeljnim dokumentarno-informativnim emisijama na ma­ njinskim jezicima. Analiza je pokazala da je na primeru emisije “Novosadske razglednice” na Televiziji Vojvodine 1 u znatnoj meri ispunjena funkcija javnog servisa u informisanju građana Novog Sada. Kada su u pitanju sadržaji o poljoprivredi i selu,

Vesti (ni)su vojvođanske 42

Informativni program radija i televizije Vojvodine (RTV) praćen je u šest ciklusa tokom 2006. i 2007. godine. U svim cen­ tralnim informativnim radijskim i televizijskim emisijama na svim jezicima korišćena je kvantitativno-kvalitativna analiza

osim radijskih i televizijskih emisija na srpskom jeziku, uočene su slabosti u domenu produkcionog, informativnog i obrazov­ nog standarda. U poslednjem, šestom ciklusu (novembar 2007) praćene su specijalizovane sportske, kulturne i religijske emi­ sije. Posebno, da bi se utvrdili jezički standardi, obavljena je i lingvistička analiza ovih emsija. Rezultati šestog ciklusa posebo su dati u knjizi. Zbog ograničenosti prostora, predstaviću samo pojedine analize specijalizovanih emisija.

Ravnica – žitnica Višnja Baćanović analizirala je televizijsku emisiju na srp­ skom jeziku “Brazde”. Kao dobre strane emisije ona je navela

veliki udeo informativnog sadržaja, usmerenost na Vojvodinu i praćenje aktuelnih događaja, dok su loše strane emisije mala tematska raznovrsnost kao i površna slika aktuelne situacije u poljoprivredi. Kada je u pitanju analiza televizijske emisije na mađarskom jeziku “Brazde”, Ištvan Kolarš je došao do zaključ­ ka da ta emisija ima veliku tematsku raznovrsnost, pošto pored poljoprivrede obuhvata i aspekte seoskog života, ali je zamerio na tome što ima mali broj priloga, što su prilozi u proseku dugi i što je pokriven mali broj mesta u kojima živi mađarsko stanov­ ništvo. Radijska emisija za selo na slovačkom jeziku “Vysielanie pre dedinu”ima veliki broj priloga sa obrazovnom vrednošću za svoju publiku. Eva Radovanović utvrdila je da su slabe strane te emisije, pored ostalog, malo učešće informativnog sadržaja i ve­ liki deo muzike, kao i mali broj novinarskih priloga.

(Ne)kulturni Kada je reč o emisijama iz kulture, istraživači su ovde po­ smatrali koliko se kroz ovakav tip emisija prožimaju zahtevniji kulturni sadržaji i da li se osim prosečne neguje i elitna, odno­ sno avangardna kultura i medijski eksperimenti. Analizom pet radijskih emisija na srpskom jeziku “Spektar”, zaključio sam ka­ ko su u tom periodu kroz emisiju ispraćeni gotovo svi kultuni događaji u Novom Sadu, ali da su novinari dominantno nego­ vali “elitistički” pristup kulturi. Od loših strana emisije izdvajaju se neatraktivan termin (petkom kasno uveče), kao i izostajanje novinarske intervencije u predstavljanju knjiga i kod promo­

cija. Radijska emisija na mađarskom jeziku “Aspekt” pokuša­ va da ide “korak dalje” od uvreženog i tradicionalnog shvatanja uloge emisije iz kulture u mađarskoj zajednici, uočila je Žuža­ na Serenčeš. Radijska emisija na rumunskom jeziku “Kulturni brojčanik” kroz izbor tema i njihov mali opseg, pokazuje da se kultura, koja se neguje kao izraz nacionalnog obeležja Rumuna, veoma usko shvata, navodi doc. dr Laura Spariosu. Analiziraju­ ći “Kulturnu panoramu”, radijsku emisiju na rusinskom jeziku, Miroslav Keveždi uočava da je osnovno obeležje te emisije pa­ noramski karakter, odnosno uređivačka koncepcija je postavlje­ na tako da beleži kuturna dešavanja na rusinskoj sceni. Između ostalog, zamerke su u žanrovskom pogledu, odnosno izostaju kritike, analitički prilozi i komentari.

43

Vera, ljubav, nada U jedinstvenom tekstu koji sadrži poređenja čak 16 emisija verskog sadržaja na programima RTV-a, i nakon sprovedene ana­ lize, doc. dr Dubravka Valić-Nedeljković zaključuje da postojeće emisije verskog sadržaja na RTV-u ne odgovaraju modernom pristupu kreiranja religijskog programa, ne poštuju performan­ se medija i zbog toga nisu radiofonične ni televizične. Baveći se sadržajima verske zajednice kojoj pripada najveći deo auditori­ juma koji taj program pokriva – program na srpskom jeziku – Srpska pravoslavna crkva, program na rusinskom – Grkokato­ lička crkva i po istom modelu ostali jezici, takve emisije samo produbljuju socijalnu distance nastale na osnovu nacionalne i jezičke različitosti. Pri kraju teksta, autorka kroz devet tačaka nudi preporuke za dobru praksu svim novinarima koji se bave verskim sadržajima, a rade u multikonfesionalnoj sredini.

U zdravom telu Medijsku prezentaciju sportskih događaja na programima RTV-a prikazao je prof. dr Dragan Koković. Rad obuhvata anali­ zu četiri emisije: “Treće poluvreme”, “Sportska subota” (srpski), “TV sport” (mađarski) i “Sportski ponedeljak” (rumunski). Autor je uvideo dominaciju neautorskih priloga, kao i to da novinar najčešće koristi sekundarni izvor inofrmacija umesto da uoči sopstveni napor u sagledavanju sportskog događaja i kreiranju njegove prezentacije. I profesor Koković na kraju daje prepo­ ruke za dobru praksu gde, između ostalog, sugeriše veću zastu­ pljenost praćenja regionalnih i lokalnih takmičenja , što znači i jačanje dopisničke mreže RTV-a.

Sloboda izražavanja

44

Pretposlednji deo Zbornika posvećen je lingvističkoj ana­ lizi programa na jezicima nacionalnih manjina. Autori su sa­ glasni u tome da je jezik vrlo značajna komponenta promocije kulturnog identiteta kako manjine tako i većine, a javni servisi posebnu pažnju moraju da posvećuju negovanju jezičkog stan­ darda. Oni analiziraju jezičke sadržaje radijskih i televizijskih emisija na mađarskom, rusinskom, rumunskom, slovačkom i romskom jeziku. Navode zatečeno stanje, ali i daju sugestije za dobru praksu.

Poslednji deo knjige posvećen je istraživanju najpopularnijih medija u regionu i tome koliko se među­ sobno informišemo o zbivanjima u zemljama koje nas okružuju.

Istraživači iz Bosne i Herce­ govine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije bavili su se analizom sadržaja medija o tome koli­ ko se izveštava o događaji­ ma sa područja koja imaju blisku istorijsku i kulturnu prošlost, kao i sličnu jezič­ ku tradiciju.

Nije kraj Novosadska novinar­ ska škola, uz pomoć Misije OEBS-a u Srbiji, Pokrajin­ skog sekretarijata za infor­ macije, Fonda za otvoreno druš­ tvo i Fondacije “Konrad Adenauer” objavila je dva zbornika radova. Prvu knjigu “Javni servis Vojvodine – monito­ ring transformacije RTV Novi Sad u Javni servis Vojvodine” (2007) i drugu “Mediji o sva­ kodnevici – monitoring Javnog servisa Vojvodine i regionalnih televizija” (2008). Uz pomoć Zavoda za ravnopravnost polova Vojvodine i Fonda UNIFEM, pred­ stavljeni su i rezultati poslednjeg istraživanja – prisustva žena kandidatkinja u medijima tokom predizborne kampanje u maju 2008. Knjiga “Kandidatkinje” od letos je dostupna na interne­ tu: http://www.novinarska-skola.org.yu/NNS2/index_sr.html , a očekuje se i njeno štampano izdanje.

septembar

2008.

[002/003]

Analize

Analize dr Dubravka Valić Nedeljković / Analiza sadržaja političke tv reklame u predizbornoj kampanji 2008 u Srbiji

47

dr Dubravka Valić Nedeljković

Analiza sadržaja političke tv reklame u predizbornoj kampanji 2008 u Srbiji 1. Uvodna razmatranja

O

snovni cilj analize sadržaja jeste interpretacija značenja i otuda kritičko propitivanje društvenog i kulturnog, pre svega ideološkog i političkog, konteksta. U tom smislu je ova analiza moćno sredstvo za dekonstrukciju raznih oblika moći u druš­ tvu, a jedna takva moć je u partijskim liderima, institucijama i pojedinim autoritetima posebno izražena u vreme predizbornih kampanja. Analiza sadržaja može biti kvalitativna, kvantitativ­ na i kvantitativno-kvalitativna analiza sadržaja koja se zasniva na osnovanoj pretpostavci da postoji vidljiv odnos između fre­ kvencije pojavljivanja određenih sadržaja odnosno subjekata i interesa, odnosno namere komunikatora da postigne određeni efekat kod auditorijuma.

Analiza sadržaja je istraživačka tehnika za objektivnu, si­ stematičnu i kvantitativnu deskripciju eksplicitno objavljenog/ iskazanog sadržaja komunikacije (Berelson 1952 : 15). Berelson je objasnio svaki od navedenih pojmova koji čini definiciju ana­ lize sadržaja. Pod “objektivnom deskripcijom” smatra da bi tre­ balo da postoji među istraživačima prihvatljiv nivo zajedničkog načina tumačenja podataka. Zatim za “sistematičnu deskripciju” navodi da bi isti set kriterijuma trebalo da bude primenjen za sve podatke koji se ispituju. To omogućuje kvalietna upoređivanja.

Analiza sadržaja, nadalje, može da koristi i “kvantitativnu teh­ niku” kao osnovu za interpretaciju podataka. Analiza sadržaja prema Berelsonu posmatra samo ono što je “eksplicitno” dato u tekstu ne zanimaju je na primer informacije značajne za teh­ niku studije slučaja.

Aanaliza sadržaja je veoma učinkovita u istraživanjima ra­ zličitih oblika javnog komuniciranja, posebno onih markiranih persuazivnošću, gde je razumevanje suštine poruke više na im­ plicitnom, nego na eksplicitnom nivou, te zahteva interpretaci­ ju koja uključuje kontekstualne informacije (kvalitativna analiza sadržaja), ali nekada i kvantitativne podatake (ako je reč o kvan­ titativno-kvalitatiuvnoj analizi sadržaja) da bi se dekonstruisalo pravo značenje poruke.

Propaganda je najučinkovitiji pojavni oblik ubeđivačkog komuniciranja. Uvek unapred osmišljen, sa tačno oderđenom

namerom da utiče na auditorijum u skladu sa interesima krea­ tora/pošiljaoca poruke, da bi se auditorijum motivisao/podsta­ kao na određene aktivnosti koje bi mogle doprineti ostvarivanju unapred utvrđenog cilja u interesu komunikatora. Prema Lasvelu propaganda je “uvek akt predumišljaja povezana sa društvenim uređenjem kao unapred definisanom kontroverzom, odnosno načelno konfliktnom situacijom. Propaganda može biti identi­ fikovana kao promišljen napor da se vrši uticaj na ishod spor­ nih situacija u izazivanju naklonosti prema preferenciji” (pre­ ma Tadić, 2006: 42).

Propagandno komuniciranje poznaje mnogo različitih strategija, bazična je sažeta u skraćenici AIDA: privlačenje pa­ žnje – attention, izazivanje interesa-interest, provociranje želje – desire i podsticanje na akciju – aktion. Koristi se kako u sfe­ ri političke propagande tako i u ekonomskoj propagandi koja u reklami dobija društveno priznat i poželjan varijetet izrastao uz pomoć mas-medija u izrazito propulzivnu industriju. Ta pro­ fitabilna delatnost razumela je veoma brzo, već u prvoj trećini XX veka1), da pravila reklamiranja koja dobro prodaju konzu­ mnu robu mogu doprineti boljem plasmanju političkih ideja “robnog političara” (Tadić, 2006 : 60) na tržištu predizbornih kampanja. “Marketing je ključni element u tranziciji industrij­ skog u drupštvo konzumerizma; njegova svrha je u političkom marketingu ista kao i u ekonomskom da najpre istraži vredno­ sti, stavove, mišljenja glasača o pitanjima važnim za kandidata, a potom da ih u vidu reklamne poruke proda glasačima” (Lei­ ss, Kline, Jhally, 1990:389) kao političku robu koju vredi kupiti svojim glasom na izborima.

Sam pojam reklame znači “usmeriti pažnju na nešto” od­ nosno informisati nekoga o nečemu (Dyer, 1982: 2). U smislu koji se danas ovom pojmu daje podrazumeva se da je reč o sa­ držaju koji se putem masovnih medija distribuira do širokog au­ ditorijuma sa namerom da proda određenu stvar ili ideju. Ona je uvek eksplicitno po sadržaju ubeđivačka, po formi kratka, odnosno sažeta, pojačano retorična i vizuelno asocijativna. Sa kreativnom montažom računa na razumevanje poruke, pre na konotativnom, nego na denotativnom nivou, uključujući izazi­ vanje emocija i mehanizme identifikacije i projekcije. Cilj je da se “ispravna poruka” prenese sa limitirajućim sredstvima u li­ mitirajućem vremenu i da ona uspešno “utiče na stavove recipi­ jenta, odnosno da isprovocira njihovo ponašanje u smislu opre­ deljivanja i akcije za čiju svrhu je reklama napravljena” (Tadić, 1) Prvo istraživanje javnog mnjenja za potrebe predizborne kampanje uradio je Džordž Galup 1932 za svoju taštu koja se kandidovala za državnog sekretara u Ajovi. Već 1933. Klejm Vajteker i Leon Bakster osnovali su prvu profesionalnu kompaniju za vođenje kampanja Campaigns Inc. Obojica su bili već priznati u svetu marketinga (Leiss, Kline, Jhally, 1990:391).

49

2006 : 23). Prototipična reklama koristi kompilaciju: asocijacije, preporuke, ponavljanja, prepoznatljivog džingla, “straha” od..., “pre”-”posle” komparaciju (Dyer, 1982:93).

Televizijska reklama je dominantan oblik propagandne komunikacije. Sva istraživanja ističu da je danas televizija pre­ valentan medij koji auditorijumu daje iluziju stvarnosti, nepre­ kidne sadašnjosti, čime su mehanizmi identifikacije i projekci­ je znatno olakšani što je za uspešno delovanje reklame ključno.

Istovremeno proizvođači imaju pravo da javnost obaveste da proizvod postoji, a na auditorijumu je da odluči da li će ga ku­ piti ili ne. Isto je i sa političkim marketingom koji nudi audito­ rijumu “kandidata” kao politički proizvod, a na glasačima je da ga izaberu-”kupe” ili ne. Istraživanja su pokazala da su u SAD samo 3% glasova “lutajući” i na njih se usmerava predizborna kampanja kako bi ih ubedila da glasaju za određenog kandidata (Leiss, Kline, Jhally, 1990:390).

Analiza sadržaja reklamnog tv spota uključuje podjednako i verbalni i vizuelni aspekt.

Komunikatori imaju nameru nešto da saopšte i time što saopštavaju, žele da postignu određeni cilj. Takav cilj se može ostvariti diskriminatornim i nediskriminatornim jezičkim izra­ zom. Politički marketing je prototipična komunikacija sa jasnom namerom da se ostavre ciljevi – u predizbornoj kampanji to znači osvajanje vlasti.

Da bi se istražilo koliko je politički marketing u formi rekla­ mnog spota kontekstualno i situaciono adekvatan, neophodno je, u analizi njegovog sadržaja, poći od namere i cilja komunika­ tora, koji se očituje u jezičkom izrazu reklamne poruke: NAMERA komunikatora --> ODABRANI jezički izraz-->Cilj Nediskriminatorno komuniciranje = TOLERANCIJA Diskriminatorno komuniciranje = NETOLERANCIJA

50

Slike se bolje razumeju i imaju veći uticaj na auditorijum od reči. One nude veću mogućnost za prenošenje uzbuđenja, raspoloženja i imaginacije. Posoje tri nivoa značenja u slici. Prvi je denotativni, drugi je konotativni, a treći ideološki (interpreta­ tivni nivo koji dekonstruiše implicitna značenja uslovljena sta­ vom o naciji, ideologiji, fiolozofiji, religiji, društveno-političkom trenutku itsl). Prema Panofskom (Dyer 1982: 93) razumevanje slika je postupno. Razotkrivanje prvog i drugog nivoa tek omogu­ ćuje shvatanje trećeg i tako potpuno razumevanje poruke. Ovaj proces nije ni malo jednostavan, a da bi bio što uspešniji autori se u kreiranju reklama služe prototipičnim likovima, odnosno poznatim ličnostima, kao i vizuelizacijom sterotipa.

Neverbalna komunikacija je u reklami značajan element i ona je uvek stereotipna kako bi je auditorijum obremenjen svo­ jim kulturnim kodom brzo i bez dvoumljenja razumeo. Antro­

polog Erving Goffmann ih naziva “hiper ritualizacijom”. Dele se na pojavu, ponašanje, i aktivnosti.

Pojava uključuje pripadnost polu (žena u reklama je če­ sto prikazana kako “odsutno” posmatra stvari i osobe, a muš­ karac kako “misli” za oboje), rasi, naciji, uzrastu, zatim fizički izgled (boja kose, veličina tela, opšti utisak o spoljašnjem izgle­ du osobe).

Ponašanje podrazumeva izraz lica, govor tela (krut, relak­ siran, neformalan, pasivan, državnički), kontakt očima, odelo (formalno ili neformalno uvek nosi poruku).

Aktivnost uključuje dodir (dodir kose ili nekog drugog dela tela je odraz narcisma), pokret tela (Goffmanovo “ritualno su­ bordinirajuće”: spuštanje glave, naklon pred nadređenim, obu­ hvatanje kolena rukama), hijerarhijsko komuniciranje (statusno superiorno, statusno inferiorno, statusno jednako, intimizirajuće).

Millum (1975:96) definiše 4 kategorije odnosa u reklama: reci­ procitet (dvosmerni odnos u kojem je svaka osoba centar pažnje druge osobe); divergencija (pažnja svake od osba je usmerena na nešto drugo); objekt (pažnja svake osobe je usmerena ka istom objektu); delimični reciprocitet (pažnja jedne osobe je koncen­ trisana na drugoj, koja je usmerena na nešto treće).

Svojevrsnu poruku nosi i okruženje u reklami (prostor u kojem se odigrava reklama). Posebno je ovo značajno u poli­ tičkom spotu jer nosi snažnu implicitnu informaciju. Ukoliko je reklamni spot sniman na mitingu poruka auditorijumu je “pridruži se jer nas je toliko sledbenika da možemo da izvede­ mo ogroman otvoren prostor”. Ukoliko je kamerna upućuje na mnogo konstruktivniji odnos sa svakim pojedincem, potenci­ jalnim glasačem.

Da bi se bolje razumela uloga predizborne reklame (u for­ mi tv spota) valja postaviti pitanja kako se u reklami organizuje i konstruiše realnost, kakva ideologija se posreduje ovim dis­ kursom? Koji znaci i na koji način organizovani proizvode ka­ kva značenja?

Uticaj konteksta (društveno-politički, kontekst mesta, vremena, kulturnog koda, ideološki) na kreiranje reklamne po­ ruke je važan element u dekonstrukciji značenja. Istovremeno konteksti kojima je obremenjen auditorijum (pol, rasa, nacija, kulturni kod, ideologija kojoj pojedinac preferira, obrazovanje, uzrast, profesija, društveni status) direktno utiču na razume­ vanje reklamne poruke pa i njih valja uključiti kada se analizira politički reklamni tv spot. Reklama auditorijumu prodaje njih same, navodi Dyer citirajući Janice Winship (1982: 115-116), jer oni u razumevanje reklamne poruke učitavaju svoje sopstvene želje i aspiracije.

Analizom sadržaja odgovara se na ključna pitanja za pot­ puno razumevanje namere komunikatora koja je “učitana” u

reklamnu poruku i na eksplicitnom (površinskom, iskazanom) i na implicitnom (dubinskom, podrazumevajućem) nivou: ko, kojim kanalom, šta kaže, kome i s kojim učinkom.

U dekonstrukciji značenja poruka koje su auditorijumu slali predizborni reklamni tv spotaovi u kampanji 2008. u Srbiji ru­ kovodićemo se upravo tim pitanjima i odgovarati na njih istra­ živačkom tehnikom kvalitativne analiza sadržaja.

Ko? Ko zaista upućuje poruku auditorijumu u političkom re­ klamnom tv spotu?

Politička partija, njen lider, kreativni tim, agencija koja vodi kampanju, upravljačka struktura u medijima koji poruku objavljuje?! Svi ovi učesnici su direktno uključenu u kreiranje i distribuciju političke poruke. Njihove uloge nisu podjednako jake, odnosno slabe. Pozicija im je kontekstualno uslovljena ide­ ološki, dneveno-politički, kulturno.

U mladim demokratijama, kao što je srpska, partije su snaž­ no liderski markirane. Tako da je presudna uloga ličnosti koja personifikuje u javnosti, pre partiju, nego sam njen program.

Leiss, Kline i Jhally (1990 : 401) navode da istraživanja američkih predizbornih kampanja od 1930. do 1972. beleže isti fenomen: kandidat je fokus kampanje, a ne partija koja ga je de­ legirala. Zatim, profesionalni marketinški timovi vode kampa­ nje, a ne partijska infrastruktura. Ti timovi se u kreiranju kam­ panja rukovode ozbiljnim istraživanjima javnog mnjenja o pre­ ferencijama, stavovima, vrućim temama, itd. I na kraju novi stil kampanje uključuje različite medije, ali je televiziji dat primat.

Televizija je bila zamajac u kreiranju novog stila, imidža i for­ matiranja poruka kandidata.

Kreativni tim za plaćeno političko oglašavanje u koje spada i reklamni tv spot zavisi pre svega od marketinške agencije koja vodi kampanju, a tek sporadično i od lidera i njegovih savetni­ ka. Valja naglasiti da je poslednjih nekoliko kampanja u Srbiji prepoznato kao proizvod kreativnog delovanja visokoprofesio­ nalizovanih stranih marketinških agencija kao savetnika2) za iz­ bore. To se očituje i u visokokvalitetnim spotovima koji se sada već zasnivaju na ozbiljnim istraživanjima javnog mnjenja, čiji rezultat su potom umetnički kreirane konotativne poruke, a ne samo one veoma jednostavne koje se zaustavljaju na denotativ­ nom nivou razumevanja sadržaja. Ove marketinške agencije su u Srbiju donele modele kampanja o kojima se opširno razma­ tra u Leiss, Kline i Jhally (1990). Uvodeći time i nova pravila u još nerazvijeno višepartijsko, kako ga teoretičari često nazivaju, 2) Najčešće američkih, a u kampanji 2008 je i kreativni tim okupljen oko Ratka Mačeka, portparola i kreatora HDZ uspešnih kampanja, vodio kampanju koalicije DSSNova Srbija. Miloš Vasić: Mačekov politički marketing: Danas 05. 05. 2008.

predpolitičko društvo i njegove predizborne kampanje koje ti­ me postaju profitabilan posao za marketinški i medijski sektor, jer se političari tretiraju kao konzumna roba koja se plasira na tržiše glasača. Od uloženog novca u kampanju zavisi i ishod na biralištima. Leiss, Kline i Jhally (1990: 396) navode Mekenzijeva istraživanja po kojima je Republikanska kampanja na izborima 1988. (Buš protiv Dukakisa) koštala 46 miliona američkih dola­ ra i još za predizborna istraživanja stavova javnosti je utrošeno dodatnih 50 miliona američkih dolara.

Mediji se, dakle, rukovode logikom profita, pre svega oni komercijalni, čiji je cilj da se uz što manje angažmana ostvari što veća zarada, međutim ni javni servisi se nisu odrekli unosnih prihoda od predizbornih tv spotova. Republička radiodifuzna ustanova (RTS) je za kampanju 2008. preporučila da plaćena promocija u svrhu predizborne propagande ne prelazi 120 mi­ nuta ukupnog dnevnog programa, kao i da u terminu od 18:00 do 22:00 emituju maksimalno 30 minuta programa plaćene pre­ dizborne promocije. Istovremeno vodeći elektronski mediji ista­ kli su svoje cenovnike prema kojima, u zavisnosti od termina i broja sekundi, stranke reklamiranje na elektronskim medijima plaćaju od 200 dinara do 14.000 dinara po sekundi.

Reklamiranje na RTS Drugom programu posle ponoći iznosilo je od 200 do 1.000 dinara po sekundi, dok je emitova­ nje od 19.00 do ponoći na Prvom programu nacionalnog jav­ nog televizijskog servisa iznosilo od 6.000 do 14.000 dinara po sekundi. Na televiziji Pink sekunda reklamnog spota, ukoliko se emituju tokom filmova, a u terminu od 21.15 sati do 22 sata iznosila je 14.000 dinara po sekundi (vikendom), dok je osta­ lim radnim danima u terminu od 22.30 do do 23.30 sati iznosi­ la 10.000 dinara. Najjeftinije je bilo reklamiranje na toj televi­ ziji u periodu od 02.30 do 04.30 sati. Ukoliko je reklamni spot emitovan u Nacionalnom dnevniku, koji počinje u 19 sati, cena je bila 18.000 po sekundi, u “Grand šou” ili “Grand paradi” TV Pink cena je bila 16.000, a sekund na toj televiziji u emisiji “Do­ bar komšija” iznosila je 800 dinara. Za reklamiranje na TV B92 potrebno je bilo izdvojiti 5.000 dinara po sekundi u emisijama “Utisak nedelje”, tokom utakmica Lige šampiona, kvizova “Mi­ lioner” i “Uzmi ili ostavi”.Gostovanje na toj televiziji do četiri minuta, na primer u Jutarnjem programu, koštalo je 500 evra, a sa snimanjem materijala 700 evra (prema podacima iznesenim u listu Danas, 3.4.2008).

Iznajmljivanje najveće beogradske sportske hale “Arena” za 24 sata u to vreme koštalo je 25.000 evra.

Zakon o finansiranju političkih partija ostavlja mogućnost obezbeđenja dodatnog novca iz privatnih izvora, ali zvanično suma ne može preći više od 20 odsto novca dobijenog iz držav­ nog budžeta.

51

Nezvanične procene govore da je strankama za troškove predizborne kampanje potrebno da prikupe još dva puta više od onog što im država daje u želji da obezbedi ravnopravno izborno nadmetanje. Nezvanično se smatra da to iznosi od sedam evra po glasaču, u šta ulaze troškovi za reklamne spotove i iznajmlje­ ne termine na raznoraznim televizijama, promotivne skupove, propagandni materijal. Samim tim, dolazi se do računice da je 22 učesnika na izborima trebalo da potroši čak oko 30 milio­ na evra, da bi na birališta za republički parlament, pokrajinsku skupštinu i lokalne samouprave privukli oko 4,5 miliona birača, koliko ih je glasalo na predsedničkim izborima 2008.

Računice CeSID-a govore da nijedna ozbiljna kampanja ne može koštati manje od pola miliona evra. Podsetimo da je Bu­ šova 1988. koštala 96 miliona dolara.

Za organizovanje i sprovođenje predsedničkih izbora ja­ nuara 2008. država je izdvojila 700 miliona, a učesnicima je za kampanju isplaćeno 420 miliona dinara.

Na prethodnim parlamentarnim izborima u januaru 2007. godine parlamentarne stranke podelile su 259 miliona dinara.

Ukupni troškovi izbora dostigli su 1,4 milijardu dinara, a na pro­ mociju u medijima utrošeno je 547 miliona.

Navedeno su zvanični podaci. Pretpostavlja se da su sume mnogo veće, pošto država još nije obezbedila pravu kontrolu novca koji partije izdvajaju za predizborne kampanje. Republič­ ka izborna komisija je podsetimo, prema Zakonu o finansiranju stranaka, kontrolor, a zadatak partija je da podnesu izveštaj o trošenju novca3).

Kojim kanalom

52

Televizijski reklamni spot je kratka forma plaćenog me­ dijskog zagovaranja čiji je cilj da promoviše određeni proizvod.

Kada je reč o političkom reklamnom spotu tada je proizvod pro­ gram stranke koju reprezentuje određena javna ličnost koji se shodno marketinškim modelima i strategijama razvijenim na osnovama studioznih istraživanja “tržišta” – stavova javnosti, promoviše zatim istoj toj javnosti.

Politički marketing prepoznaje besplatni i plaćeni publicitet.

Besplatni se oslanja na informativni programi u medijima (vest, izveštaj, tematska reportaža) razumevajući da je mnogo učinko­ vitije biti medijski događaj, nego reklamni spot u okviru EPP-a.

Osim toga PR stranaka kreiraju odnose sa javnošću tako da se što bolje iskoriste oficijelna sredstva medijske prezentacije.

Plaćeni publicitet, se odnosi na zakup prostora i vremena u medijima i predstavlja klasični marketing. U ovu kategoriju se svrstavaju: 3) 9. maj 2008. Milioni iz raznih kasa : http://www.transparentnost.org.yu/ts_mediji/stampa/2008/05MAJ/09052008.htm

• direktni prenosi događaja za koje partija smatra da u celo­ sti treba da budu dostupni javnosti.

• Reportaže o događajima za koje partije smatraju da bi tre­ balo da budu u fragmentima predstavljeni javnosti4).

• Izveštaji o delatnosti kandidata, ili o događajima.

• Politički reklamni spot.

Politički reklamni spot se poslednjih godina u vreme pre­ dizborne kampanje najviše koristi u odnosu na sve ostale forme plaćenog javnog zagovaranja. Zapaža se da je iz kampanje u kam­ panju kultura političkog reklamnog spota sve razvijenija, kao i da prati modele razvijene u konzumnom reklamiranju.

Tako na primer predizborni marketing 2007. (Valić Nedj­ ković: 2007) i 2008. u Srbiji obeležen je maskuliniziranom kam­ panjom u kojoj je žena uglavnom nevidljiva u medijima, posebno političkom reklamnom spotu. Retko je reprezentovana kao poli­ tičarka, češće je samo deo “okruženja”. Bila je uglavnom svedena na bezimenu zagovornicu političkih stavova lidera stranke. Ovaj nalaz ima uporište u istraživanjima Gofmana i Milluma (1979, 1975) o ulozi žene u konzumnom reklamiranju. Na primer že­ ne u reklamama se uvek smeju, imaju ozaren izraz lica, one se u reklami “pojavljuju”, a muškarci nešto ozbiljno rade ili govore, one su uvek mlade i atraktivne, ako su i srednjih godina ili čak stare, uvek su veoma šarmantne i dobrodržeće. Iz rečenog sledi da politički marketing sledi pravila konzumnog reklamiranja i u percepciji žene uprkos činjenici da su na osnovu zakona na svim kandidatskim listama podnesenim i 2007. i 2008. bile prisutne najmanje 30% što podrazumeva da su aktivne političarke, a ne domaćice sklone samo konzumerizmu. Shodno tome kandidat­ kinje bi trebalo da imaju i adekvatnu medijsku promociju, ako se doista želi da budu prepoznate kao političke liderke. Istovreme­ no trebalo bi imati u vidu da u kulturnom kodu tradicionalnog društva, kakvo je naše, žena ima ulogu sledbenice, u smislu ko­ ji Gofman daje pojmu hiper-ritualizacije. Od nje se ne očekuje proaktivnost, već subordinacija što se i vidi na ikoničkom nivou reklamnog tv spota, posebno u neverbalnoj komunikaciji.

Šta kaže?

Politička poruka da bi postigla pretpostavljeni cilj, bila pri­ hvaćena od auditorijuma, mora da zadovolji više kriterijuma.

Osim prijemčivog slogana koji se lako pamti i u javnosti kasni­ je može biti korišćen u različitim komunikacijskim situacijama (neformalni razgovor, diskurs šale, vica, uzrečice); važno je, tako­ đe, da bude vizuelno atraktivan, dinamičan, uz muzičko-zvučnu 4) Peščanik.net, 17.04.2008: Direktorka Medija centra Mirjana Milošević upozorila je i na zabrinjavajuću pojava da stranke same “pakuju” predizborne priloge za udarne informativne emisije, čime onemogućavaju televizije da uređivački intervenišu.

matricu koja u dobro osmišljenoj kampanji postaje lajtmotiv i kao takva prepoznatljiva, te se i u drugim situacijama vezuje za određenu političku opciju.

Konteksti koji bitno utiču na medijske poruke uključuju društveno-politički u kojem se kreira reklamni politički spot. U predizbornoj kampanji 2008. to je bila podela na proevropske i nacionalne partije (antievropske), odnosno one koje uslov­ ljavaju evropske integracije međunarodnim priznanjem da je Kosovo Srbija.

Kulturni kontekst koji je takođe dve osnovne grupacije u kampanji podelio na one koji su okrenuti modernom (LDP, Za­ jedno za evropsku Srbiju) i one koji insistiraju na tradicional­ nom kulturnom kodu (SRS, DSS, PUPS).

Kontekst teme koji je takođe bipolarno markiran: za naci­ onalni blok osnovna tema je bila svedena na slogan “Kosovo je Srbija”, a za demokratski blok to je bila krilatica “Za evropsku Srbiju” odnosno “Za evropsku Vojvodinu”. Ostale teme su bile iste za svih 22 aktera parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora 2008: zapošljavanje, stanovi za mlade, vrtići, mostovi, putevi.

Kontekst medija je u ovoj kampanji izuzetno profesionalno uključen u kretivno promišljanje medijskih formi.

Kome?

Ni jedno do sada javno objavljeno istraživanje auditorijuma nije bilo posvećeno percepciji i recepciji političkog reklamnog tv spota kao veoma prisutnog5), i sudeći prema uloženim sredstvi­ ma, za partije omiljenog, elementa političkog predizbornog mar­ ketinga. Može se samo nagađati o učinkovitosti ovog plaćenog publiciteta koji su građani uglavnom komentarisali sa stanovišta kreativnosti i tv estetike, a ne političkog javnog zagovaranja.

Biračko telo Srbije broji 6.749.688 osoba. Na izbore je 2008. izašlo 60,7 odsto birača odnosno 4.100.000 osoba. Statistika upućuje da 52 odsto društva čine žene. Istovremeno žene, po­ sebno mlade, znatno doprinose apstinenciji koja je na srpskoj političkoj sceni još vidna.

Građani Srbije su birali 250 poslanika za sastav novog repu­ bličkog parlamenta, 120 poslanika u Skupštinu Vojvodine, kao i odbornike u 24 skupštine gradova i 150 skupština opština. To znači da je samo na republičkom i pokrajinskom nivou vlasti bi­ rano 370 osoba. Ukoliko se bude sledila logika predizbornih lista trebalo bi da među učesnicima vlasti bude 111 žena. Međutim u novoizabranom parlamentu Srbije ih je tek jedna petina.

Druga po brojnosti marginalizovana grupa su deca i mla­ di. I oni su u predizbornom spotu samo objekat kampanje, a ne 5) Referentni naši autori u oblasti reklamiranja su Zoran Slavujević, Prvoslav Plavšić, Ivan Čolović, Đorđije Vuković, Darko Tadić, u širem smislu i Đuro Šušnjić.

akter, odnosno subjekt, koji nameće društvenu agendu politič­ koj sceni Srbije.

Politički lideri, najčešće snimljeni u krupnom planu, nude dobro osmišljene slogane, poruke i/ili rečenice marketinškog diskursa. Ovaj nalaz je identičan istraživanjima američkih pre­ dizbornih reklamniranja o čemu je bilo reči u odeljku “KO?”.

Reklamni tv spotovi su nudili tekstove obećanja koja su često bez utemeljenosti u realnim mogućnostima za njihovu implementaciju u svakodnevici nakon izbora. U Srbiji se još smatra da su predizborna obećanja politički marketing koji po završetku kampanje nije obavezujući. Na takav medijski kon­ strukt nema kritičkog reagovanja, ni struke niti javnosti, mo­ že se pretpostaviti i stoga što, kako Gofman tvrdi, mi reklamu “uramljujemo” u odnosu na realni život. Razumemo je kao nešto izvan realnosti. Uobičajeno je da smo sasvim svesni da je reč o reklami bez obzira koliko verujemo u to što nam saopštava. Mi imamo sposobnost da prihvatimo izveštačenost u reklamnom diskursu smatra Gofman (1979 : 23).

Sa kojim učinkom?

Ukoliko se uporede potrošena sredstva na kreiranje i emi­ tovanje političkih spotova, kao i njihov estetski-medijski kvalitet može se uočiti da politički učinak nije bio uporedivo srazmeran utrošenom novcu. Dovoljno je napomenuti da je stranka, dodu­ še novija na političkoj sceni Srbije Liberalno demokratska par­ tija (LDP) pa je time i teže okupiti pristalice, koja je visoko na listi po utrošenom novcu za TV spotove, čija je kampanja bila najduža, jedva uspela da pređe cenzus od 5% za ulazak u parla­ ment Srbije (osvojili 5,4%,), u gradu Berogradu (osvojili 7,2%), a u Novom Sadu svega (3,2%). Kao svoj veliki uspeh ubeležila je 13 poslaničkih mesta. I ovaj nalaz nije ništa neobičan u pome­ nutom Mekenzijevom istraživanju kampanje Buš protiv Duka­ kisa 1988. oba kandidata su utrošila gotovo podjednaka sredstva u kampanji. Izbore je presudilo to što “Dukakis nije razumeo važnost reklamiranja i simboličke prezentacije” (Leiss, Kline i Jhally, 1990 : 396).

I da Uvodna razmatranja zaključimo pitanjima: koliko je TV spot u predizbornoj kampanji za republički parlament, po­ krajinsku skupštinu i lokalne samouprave odražavao politički program stranaka, nudio realnost umesto fikcije, odslikao od­ nose u društvu i rodnu perspektivu ili se isključivo oslonio na kulturni kod birača i ponudio im ono što su želeli da čuju i vi­ de, a ne ono što se realno i može ispuniti u okviru četvorogo­ dišnjeg mandata? Odnosno da li su i kod nas presudni za izgled kampanje bili rezultati istraživanja stavova javnosti kao što je to slučaj u američkim predizbornim kampanjama prema Leiss, Kline i Jhally (1990).

53

54

Pre svega, čini se, da su naručioci i kreatori političkih spo­ tova razumeli kulturni kod prototipičnog građanina Srbije koji smatra da su neke profesije primerenije muškarcu, nego ženi, odnosno da je ličnost reprezentativnija nego partija i njen pro­ gram. Napomenimo da su istraživanja u SAD pokazala da se ve­ ćina osoba na izborima opredeljuje u odnosu na ličnost isturenog kandidata (41%), četvrtina je motivisana pitanjima za koja se za­ laže kandidat (25%), za partiju kojoj kandidat pripada (13%) isto toliko njih motiviše potreba za promenama, (Hahn prema Leiss, Kline i Jhally1990:400). Koje osobine prema amerikancima treba da ima idealni kandidat (Trent and Friedenberg prema Leiss, Kline i Jhally1990:400) kredibilitet, sposobnost/darovitost,dobar karakter, energiju, da ume da komunicira, atraktivan izgled, i ono što je vrlo važno da deli kontekstualne osobenosti sa biračima (poreklo, obrazovanje, socijalni status).

Kako su navedene osobine i deo korpusa koje bi tradicio­ nalistički kulturni kod Srbije takođe preferirao može se stoga smatrati da je partijski lider upravo na taj način predstavljen u reklamnim tv spotovima bio promotor kampanje parlamentar­ nih izbora kako 2007. tako i 2008. i to svih stranaka, a ne osobe koje su bile imenovane na kandidatskim listama kao ponuda bi­ račima za zastupanje njihovih interesa. Istina je da su na lista­ ma bile čak, njih trećina, kandidatkinje, ali žena nije bila, niti je mogla biti glavna akterka predizbornog reklamnog tv spota, u jasno definisanoj podeli moći tranzicionog patrijarhalnog druš­ tva kakvo je Srbija.

To znači da je u novoformiranom parlamentu Srbije opet žena, kako je već navedeno, manje od petine ukupnog broja po­ slanika. Partije su ovim iskoristile mogućnost koju im ostavlja zakon, da žena na listama mora biti 30%, ali ne i u parlamentu, mada bi to pravilo, prema principu analogije valjda trebalo da važi i za Skupštinu i za Vladu. Podsećamo da su na 22 liste za učešće na vanrednim parlamentarnim izborima 11. maja 2008. za 250 poslaničkih mesta nadmetalo 1.019 žena i 3.137 muškaraca.

Na listama predatim za parlamentarne, pokrajinske i lo­ kalne izbore najviše žena je bilo na listi “Grupa građana Maja Gojković”, gde je među 60 kandidata za Skupštinu Vojvodine polovina žena.

Kada je reč o parlamentarnim izborima, najviše žena, po 43 odsto, bilo je na listama Romi za Rome – Miloš Paunović i Savez bačkih Bunjevaca – Mirko Bajić.

Od navedenog broja na listi poslanika koalicije Za evrop­ sku Srbiju u novom parlamentu Srbije je 26 žena od ukupno 102 poslanika. Od 65 poslaničkih mandata najveće stranke ZES-a, Demokratske stranke, svega 19 je pripalo ženama. Druga ve­ lika stranka te koalicije, G17 plus, od 24 mandata izdvojila je samo 5 za poslanice. Najpravednija je Liga socijaldemokrata

Vojvodine, koja će od 5 mandata imati 2 žene u parlamentu, što je 40 odsto.

Koalicija DSS – Nova Srbija imaće 6 žena u parlamentu, od 30 mandata koje je osvojila. DSS ima 21 mandat, od čega će poslanička mesta dobiti 4 žene, dok će kod NS od 9 mandata, 3 imati žene.

Od 13 poslanika LDP-a svega 3 su žene. Najgora je koa­ licija SPS-PUPS-JS, koja će imati samo 1 poslanicu, iako, na primer, prema statistici ima mnogo više žena penzionera ne­ go muškaraca.

Kada je reč o manjinskim strankama, u Bošnjačkoj listi za evropski Sandžak oba mandata su pripala muškarcima, a ni u Sandžačkoj demokratskoj partiji od 4 mandata nijedno mesto nije dobila žena. Ista je situacija i sa mandatom Koalicije Alba­ naca Preševske doline. Situaciju donekle popravlja Mađarska koalicija, kod koje će od 4 mandata, 1 mesto pripasti ženi.

Predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić je 5. maja 2008. (Be­ ta), dakle pred same izbore, istakao da samo kroz ubrzan razvoj, podizanje kapaciteta ekonomije i otvaranje novih radnih mesta, mogu se obezbediti bolja prava za žene, a sve će to najlakše i naj­ efikasnije da se reši kroz proces evropskih integracija. On je na konferenciji “Evropa je ženskog roda” rekao da će insistirati na afirmaciji ženskih principa, “a lično sam veliki pobornik žena u politici i na rukovodećim mestima u velikim kompanijama” (Da­ nas, 5. jun 2008, J. Diković). Kandidat DS-a za gradonačelnika Beograda Dragan Đilas obećao je, na istom skupu, da će, bez ob­ zira na zakonske propise koji predviđaju da trećina žena bude na izbornoj listi neke partije, u budućem parlamentu glavnog grada 30 odsto odbornika činiti žene (Tanjug, 5. maj 2008).

Iako podaci ne govore u prilog parlamentarnoj rodnoj rav­ nopravnosti pomak postoji, ali sigurno ne zahvaljujući politič­ kom reklamnom tv spotu, već ogromnim angažmanom žena sa kandidatskih lista na samom terenu, među biračima. Da su birači samo gledali reklamne tv spotove ne bi znali da u predizbornoj kampanji učestvuju i žene ili su partijski lideri jedini legitimni predstavnici programa za koji se stranka zalaže.

2. Analiza prototipičnih političkih reklamnih tv spotova – kampanja 2008.

Spotovi u kampanji proleće 2008. emitovani su u okviru političkog marketinga na svim nacionalnim, regionalnim i ve­ ćim lokalnim televizijama. Velike koalicije poput one okupljene oko Demokratske stranke emitovale su različite spotove za re­ publičke i pokrajinske pa i lokalne izbore. Manje stranke su se zadržale na istoj ponudi koju su distribuirale medijima različitog geografskog pokrivanja. Za ovu priliku kvalitativno je analiziran

sadržaj četrdesetak različitih spotova gotovo svih značajnih ak­ tera predizborne kampanje u proleće 2008.

Podela političkog spota, teoretičara Zorana Slavujevića (1999) uzeta je kao osnova za ovu klasifikaciju prema kojoj je razvrstan prikupljeni materijal predizborne kampanje u Srbiji 2008. za kvalitativnu analizu sadržaja.

Lik, lider partije ili kandidat, koji govori: (a) kandidat se direktno obraća publici iznoseći svoju politič­ ku poruku; (b) kandidat govori poruku, a dokumentarni snimci su pokri­ valica. (a) Kandidat se direktno obraća biračkom telu. Reklamnim tv spotom dominira vizuelno lider, tekstualno slogan.

Parlamentarni izbori pretpostavljaju predstavljanje kandi­ data sa liste za buduće poslanike.

Kampanja 2008. ni po čemu se nije razlikovala od prethod­ ne iz 2007, jer su sve značajnije partije odabrale kao jednu od ponuda da njihov lider direktno u kameru objasni u reklamnom tv spotu misiju stranke i pozove glasače da izađu na izbore. Uo­ bičajeno je da uz ime stranke u svim promotivnim materijalima, pa tako i reklamnom tv spotu, ravnopravno stoji i ime lidera, kao da je stranka praktično njegovo vlasništvo (DS Boris Tadić; LDP Čedomir Jovanović; G17+ Mlađan Dinkić; DSS Vojislav Koštunica). Već je rečeno da je to sasvim u skladu sa istraži­ vanjima američkih kampanja koje su nametnute angažmanom specijalizovanih marketinških agencija za vođenje kampanja na svim tranzicionim političkim tržištima. Političke reklame, za razliku od konzumnih su “direktnije i jednostavnije po stuktu­ ri i sa jasno naglašenim vrednosnim stavovima (...) Najčešće su u upotrebi direktna predstavljanja i obraćanja kandidata naciji.

Ovaj tip reklama ima nesumnjivu prednost s obzirom da su sve propagandne koncepcije bazirane oko lika kandidata koji je u ovom slučaju prava “roba”. Od gledalaca se traži što veći stepen emocionalne identifikacije sa kandidatom i tome je posvećena cela koncepcija reklamnog spota” (Tadić, 2006 : 62).

Tako u spotu Demokratske partije Srbije (DSS) liter Vojislav Koštunica u krupnom planu izgovara “Podrži Srbiju – Podrži Kosovo”. Čak i kada se emituju odlomci iz dokumentarnih snimaka sa mitinga opet se izdvajaju reči samo Voislava Koštunice kojeg, dok govori, kamera prikazuje u krupnom planu zanemarujući sve ostale učesnike čime nameće konotativno razumevanje da je reč o nepobedivom, istinskom lideru koji je “iznad svih”.

Jedan od spotova Demokratske stranke (DS) prikazuje nje­ nog lidera koji se šeta parkom, ulicama Beograda, kroz fabriku i govori direktno u kameru “Hajde da učinimo sve da našoj deci

ostvarimo bolju budućnost”. Prema klasifikaciji Milluma (1975:96) ovaj reklamni spot se svrstava u četvrtu kategoriju odnosa u re­ klamiranju “Delimični reciprocitet” – pažnja osobe je usmerena na druge osobe, koje se zanimaju nečim drugim i gledaju u sa­ svim nekom drugom pravcu. Time se ukazuje da je osoba u fo­ kusu statusno nadređena svim ostalim što je implicitno učitano u pojmu LIDER/DRŽAVNIK. Podsetimo na spot iz prethodne kampanje u kojem u ime DS njen, i predsednik Srbije, Boris Ta­ dić u krupnom planu šeta kroz neidentifikovani prostor koji liči na stambenu prostoriju, ili možda kancelariju. Kreće se s leva na desno (“od srca ka tebi”) u jednoj liniji u maniru “državnika” i poziva naciju na promenu ponašanja/kulturnog koda, rečima “Hajde da se ujedinimo oko stvari koje su bitne za svakog čoveka: bolji život, plata, sigurnost...Do sada smo se uvek ujedinjavali oko stvari iz prošlosti, ajde sada da se ujedinimo oko budućnosti zato što život ne može da čeka”.

Dakle ovaj spot je evoluirao u promeni geografskog pro­ stora/okruženja koje je u kampanji 2008. humanizirano. Bez ob­ zira što glavni akter ne komunicira ni sa jednom od osoba, one su praktično objekti njegove pažnje. Poruke su suštinski ostale isto jednosmerne.

Spotovi DS koji sadrže različite aktere i akterke koji upu­ ćuju auditorijumu određene poruke tipa slogana, završavaju sa predsednikom stranke u krupnom planu koji daje završnu po­ duku i poruku “Ljudi, ovu priliku ne smemo da propustimo” ta­ kođe u modelu jednosmerne komunikacije od statusno superi­ ornog ka statusno podređenima. (b) Kandidat govori predizbornu poruku, a dokumentarni snimci su pokrivalica.

Pokret snaga Srbije (PSS) je partija koja je u predizbornu kampanju i 2007. i 2008. ušla bez fizički prisutnog lidera Bogo­ ljuba Karića, kontroverznog kosovskog privrednika, koji je po­ begao u inostranstvo optužen za malverzacije u poslovanju sa državom. Kampanju za svoju partiju je vodio preko delegata – najpre supruge, a potom brata. Međutim ako nije fizički bio u kampanji, bio je tu, svakako, putem dokumentarnog reklamnog tv spota. Sa njegovom suprugom Milankom Karić situacija je obrnuta, u spotu je samo “supruga” prema važećim stereotima patrijarhalnog društva (podsetimo Karić je sa Kosova i zagova­ ra tradicionalno društveno ustrojstvo). U realnosti ona je bila na čelu kampanje i promovisala PSS na predizbornim skupo­ vima širom Srbije. Za reklamne spotove ove partije iskorišćen je dokumentarni materijal sa veoma posećenih mitinga iz pr­ ve kampanje u kojoj je Karić lično učestvovao, kada je ova par­ tija populističkim programom i obećanjima da “svi mogu kao Bogoljub od ničega samo radom stvoriti bogatstvo”. Reklamni

55

56

spot je kreiran tako da kod auditorijuma izazove mehanizmime identifikacije i projekcije. Dokumentarni materijal ne prikazu­ je Bogoljuba Karića lično, već samo masu ushićenih građana.

Njegov glas ide iz ofa, što bi trebalo da ukaže biračima, impli­ citno, na njegovo prisustvo u kampanji. Glas Bogoljuba Karića iz pozadine poručuje “Mladost Srbije je čista desetka” i “Čista desetka, ne damo Srbiju”. Ovde je dekodiranje i na prvom de­ notativnom nivou (ova partija je na glasačkom listiću 10-ta po redu) i na konotativnom nivou (10 je najbolja ocena na fakul­ tetu, time se implicira da su mladi Srbije najbolji; odnosno da PSS/čista 10 kao redni broj i kao najbolja ocena na visokoškol­ skom nivou/, nikada neće izneveriti svoju zemlju Srbiju). Inače u ovoj kampanji je supruga Bogoljuba Karića bila znatno manje prisutna nego u prethodnoj i to samo na terenu. U spotu se nije videla čak ni kao deo dokumentarnog snimka. Može se pretpo­ ostaviti da je neuspeh na prethodnim izborima tumačen i time što je žena, a ne na primer brat kojem po tradiciji takav posao bolje pristaje, vodila kampanju.

Demokratska stranka Srbije (DSS) je imala, kada je o spo­ tovima reč, skromniju i negativno, ka drugim akterima, orijen­ tisanu kampanju. Slogan 2008. bio je “Podrži Srbiju” a fokus isključivo na Kosovu i pravdi. Spotom je dominiralo ozbiljno, pomalo mučeničko lice njenog lidera i tada aktuelnog pred­ sednika vlade Vojislava Koštunice, koje implicira žrtvu, a ne pobednika. U spotovima dosledno nije bilo žena, sem naravno onih bezimenih u masi. Mit o Kosovu nebeskom, ako ne ovo­ zemaljskom, je u diskursu ovih reklamnih spotova dominirao.

Podsetimo da je često korišćena strategija u kreiranju kako kon­ zumnih tako i političkih spotova upotreba mitova, simbola, iko­ nografije duboko ukorenjenih u kulturni kod društva kojem se reklamni spot obraća.

Podsetimo slogan DSS “Narod najbolje zna. Živela Srbija!” u prethodnoj kampanji promovisao je takođe Kosovo. Pred­ sednik i tada premijer Srbije Voislav Koštunica obraćajući se u spotu direktno biračima i pokazujući im šta je sve obišao (fa­ brike, polja, bageriste koji grade puteve; ovo poslednje je aluzi­ ja na koalicionog partnera Velju Ilića, ministra za kapitalne in­ vesticije) i sa kim se sve sreo u vreme svog, trebalo bi razumeti veoma uspešnog, predsedavanja (Kondoliza Rajs, Vladimir Pu­ tin). Ono što ovaj spot zaista čini neobičnim je neprestano na­ smejano lice Koštunice, što je verovatno kreativni odgovor na opšteprisutno mišljenje da je tadašnji predsednik Vlade Srbije osoba koja gotovo nikad ne pokazuje javno srdačnost i uopšte bilo kakva osećanja. Podsetimo na već pomenuta istraživanje Trenta i Friedenberga o idelanom kandidatu, po kojem se lider DSS uopšte ne uklapa u izabranog političara. Rezultati izbora poslednja dva ciklusa to i potvrđuju jer je ovaj kandidat izgubio jako mnogo glasova u odnosu na 2000.

Nasuprot ostalima Srpska radikalna stranka (SRS) je i u ovoj kampanji težila da potpuno redefiniše opšte mišljenje o ovoj partiji i njenom lideru u domovini Tomislavu Nikoliću (podsetimo pravi lider je u Hagu, a njegov zamenik je kod kuće) kako na republičkom tako i na nivou grada Beograda (kandidat Aleksandar Vučić, sekretar SRS). Drugi stereotip koji ova par­ tija uporno želi da izmeni u javnosti je tradicionalistički odnos prema ulozi žene u društvu, “sledbenica”. Valja istaći da poli­ tičku scenu Srbije obeležavaju veoma vidljivo političarke Srp­ ske Radikalke koje se nisu našle vidljive jasno u spotovima osim Gordane Pop Lazić. Može se sa sigurnošću tvrditi da su istraži­ vanja javnog mnjenja ukazala da bi SRS mogao postići mnogo više ukoliko redefiniše svoj imidž. To se donekle i obistinilo u poslednje dve kampanje.

Na primer u jednom od reklamnih spota kampanje 08.

Gordana Pop Lazić višemandatna poslanica i veoma aktivna osoba u radikalnoj stranci govori “brinućemo o svojoj deci i njihovoj budućnosti”. U istom spotu osim nje govore još i Dragan Todorović i Tomislav Nikolić, ali o temi koja je, po mišljenju ove stranke, najznačajnija za Srbiju, o Kosovu. Znači za žene, pa makar one bile i veoma uspešne političarke, ostavljaju se pi­ tanja koja su imanentna, po važećim stereotipima, ženama, a to su deca, dom, porodica, obrazovanje, socijalna pitanja. Muškar­ ci se bave pravim pitanjima – u ovom slučaju je to nacionalni opstanak, odnosno celovitost države i naravno simbolom Srp­ stva, Kosovom. Vrlo pažljivo je kreiran odnos aktera u spotu i u potpunosti uklopljen u tradicionalne vrednosti srpskog društva koje ova stranka snažno podržava.

Drugu grupu spotova čine oni koji bi se mogli podvesti pod zajednički imenitelj Lik iz života koji govori o svojim potrebama i kako vidi rešenje određenih problema u društvu – reč je o običnim ljudima koji pozitivno govore o kandidatu, stran­ ci, lideru. To mogu biti i članovi porodice lidera koji ga promo­ višu u kampanji. Cilj ovih spotova je da izazovu identifikaciju i projekciju kod auditorijuma, kao i reakciju tipa “pa kad tako misle oni, zašto ne bih i ja”. Glavni akteri ovih spotova su samo prividno prototipične osbe naše svakodnevice. Ustvari partijski lider je i u ovim spotovima vizuelno i informativno dominan­ tan, on je taj koji nudi rešenja za sve nedoumice građana. I ko­ mercijalni, kao i politički, reklamni tv spot neguje stereotipiza­ ciju. To omogućuje veoma brzo dekodiranje i na denotativnom i na konotativnom nivou. Likovi koji su prosečni predstavnici određene društvene grupe su pogodni za evokaciju emocija.

“Proizvod” (kad je politički reklamni spot u pitanju to je lider i njegova partija) i imidž/emocija postaju povezani, ističe Džu­ dit Vilijamson (prema Dyer, 1982 : 126) u svesti auditorijuma i to na nesvesnom planu. Reklamni spot ima funkciju da probudi

emocije kroz obećanje zadovoljstva ukoliko se poseduje “proi­ zvod”, odnosno, može se na osnovu toga po analogiji zaključiti, i ukoliko se glasa na odgovarajući način.

U kampanji 2008. Srpska radikalna stranka (SRS) je insi­ stirala na ovoj vrsti spota. Prototipičan spot je promocija Alek­ sandra Vučića (SRS) za gradonačelnika Beograda. U jednom se, na primer, zalaže za više mesta u vrtićima. Spot počinje sce­ nom u kojoj se devojčica sama igra na dečijem igralištu, a iz ofa majka govori “Nema veće sreće od dece, zaista. Anđela je divno dete, društvena i voli da se igra sa decom, ali za nju nema mesta u vrtiću... Čula sam da je Vučić porodičan, ima dvoje dece i mislim da će on uspeti da reši taj problem”;a muški glas poru­ čuje “Vučić na tvojoj strani”. Istraživanja percepcije auditoriju­ ma su pokazala da se u reklamama više veruje porukama koje izgovara muški glas.

Drugi reprezentant ovog tipa reklamnog spota je veoma kre­ ativno modeliran. Asocira na strip, inače je forma igranog spota.

Osobe su raspoređene u prostoru grada Beograda, u oblačićima od balona su poruke koje šalju auditorijumu i koje istovremeno i izgovaraju glasovi različitih bezimenih prototipičnih aktera ur­ banog velegrada: devojke, muškarci i deca. Devojke izgovaraju poruke koje implicitno ukazuju da su one objekti, a ne subjekti društva i to da su nezaštićene (“čekam dan kada ću bez straha ići u školu”); zatim da neko za njih nešto treba da uradi, na pri­ mer da izgradi most (“čekam da pređem most”). To u potpuno­ sti odgovara Gofmanovim tvrdnjama da su žene u reklamnim spotovima “prisutne”, a da su muškarci aktivni (1979: 57). Muški akteri su proaktivni (“čekam dozvolu za gradnju”); oni se bave gorućim društvenim pitanjima (“čekam dan bez korupcije”) i su­ štinom svega postojećeg (“čekam život”, “čekam pobednika”). Na kraju dete na nevin način daje ideju “treba ti neko ko je na tvojoj strani” da bi na to veoma ubeđivački muški glas zaključio kratko i jasno “Vučić – na tvojoj strani”. Vrlo medijski kreativno, a isto­ vremeno odgovara na sve stereotipne uloge, kako generacijski, tako i rodno obeležene, vezane za tradicionalno srpsko društvo.

I u ovom, kao i u drugim, reklamnim spotovima deca su akteri što se ne može smatrati modelom dobre prakse. Podsećamo na odredbe Kodeks “Deca i mediji” (Plavšić, 1993).

Odeljak: Deca u programu i intervjui sa decom Član 13 Mediji mogu dati prostor na svojim stranicama ili u programima deci, uzimajući u obzir sve prethodne obaveze iz ovog Kodeksa koje se odnose na očuvanje dečjeg integriteta i njegovih prava na srećno i slobodno detinjstvo. O nastupu dece na programu treba postići saglasnost sa roditeljima (ili starateljima) i vaspitačima odnosno predstavnicima institucija koje deca pohađaju (škole, klubovi, udruženja, i sl.).

... Svaki intervju sa decom zahteva posebnu pažnju.

Decu ne treba ispitivati o privatnim stvarima porodice, niti o stvarima koje mogu prevazilaziti njihovu sposob­ nost rasuđivanja... (NTK, 1991).

Mediji će poštovati eventualne uslove i zahteve prosvetnih i vlasti koje brinu o deci u vezi sa pojavlji­ vanjem dece u medijima, smatrajući da u određenim slučajevima nije dovoljan samo pristanak roditelja.

Po istom modelu (ali akteri iz naroda koji govore, bez ko­ notacije stripa) ova stranka je modelirala i spot za gradonačelni­ ka Novog Sada, Igora Mirovića, u kojem 2 mlade veoma atrak­ tivne žene i jedna starica, kao i 3 muškarca, navode argumente zašto treba glasati za Mirovića (“Sa narodom i uz narod; zato što je mlad i sposoban; odlučan i odgovoran; verujem da će mojim unucima biti bolje; Novi Sad zaslužuje najbolje”) uz slogan “Sve za Novi Sad”.

Romska partija je takođe sledila ovaj obrazac. Lajtmotiv je bio “Srbija zaslužuje” dva muškarca iznose ključne poruke “da se ponosim što sam Rom” i “da nema siromašnih”; a ženski temu stereotipno vezanu za žene “da svi budemo obrazovani”.

Poznate ličnosti zagovaraju stranku. Ovaj tip spota osla­ nja se na mehanizme indentifikacije i projekcije. U ranijim kam­ panjama ih je bilo mnogo više, u ovoj je samo u prilog Stranke Socijalne pravde govorila glumica Mira Banjac. Ovaj izbor je ra­ zumljiv pošto se zna da ima više žena penzionerki od muškaraca, a ova partija se upravo zalaže za njihov kvalitetniji život. Takođe je uobičajeno da robu reklamiraju poznate ličnosti među koji­ ma prednjače glumci i sportisti, što je iz komercijalnih reklamih spotova preneseno kao učinkovito iskustvo i na političke.

Dokumentarne spotove preferiraju partije koje imaju tra­ diciju i čiji lideru su obavljali istaknute državne dužnosti. To je biografski ili reklamni spot u kojem se pokazuju uspesi kandi­ data na ranijim funkcijama, ispunjena obećanja, odnosno inserti iz materijala snimljenog na velikim skupovima, mitinzima, kon­ vencijama. U ovim reklamnim spotovima se insistira na infor­ macijama o okruženju (settings). Informacije o okruženju mogu nositi veoma snažnu poruku o kandidatu. Posebno na trećem nivou dekodiranja (ideološkom).

U ovoj, kao i u prethodnim kampanja, su ih koristili DS, PSS i DSS pokazujući auditorijumu koliko mogu na javnim ma­ nifestacijama da prikupe sledbenika. U tim spotovima ključni su lideri, za kandidate sa lista, a posebno žene gotovo da i nema mesta. Inserti njihovih govora sa masovnih mitinga preplavljuju ekran i konotiraju poziciju vođe koji se kao statusno nadređena osoba, koja uvek stoji visoko na pozornici iznad “širokih narod­ nih masa”, obraća sledbenicima.

57

58

Informacije okruženja mogu biti veoma persuazivne i ka­ da je u pitanju unutrašnjost prostora u kojem se nalazi kandi­ dat. Podsećamo na reklamni spot iz kampanje 2007. u kojem se prikazuje, večni zamenik SRS, Tomislav Nikolić, (inače osoba ne tako bogate biografije), u državničkom kabinetu, sa knjiga­ ma uredno poređanim na hrastovom pisaćem stolu. Ovo okru­ ženje u kojem je predstavljen kandidat je odgovor na uvreženo mišljenje u javnosti da T. Nikolić nema adekvatno formalno obrazovanje, niti društveni status, koje bi odgovarao ulozi koju želi da igra u političkoj sferi Srbije (kandidovao se za predsed­ nika). Izmena okruženja u kojem je do tada uobičajeno slikan T. Nikolić je postigla veliki odjek u javnosti. Dakle sama pro­ mena “scenografije” je protumačena kao promena u partijskom programu Srpske radikalne stranke, tačnije njeno pomeranje od desnog uličnog populizma marginalizovanih grupa, ka umerenoj desnici centra, koja neguje građansku uljudnost i da se tako čak približava poziciji desnog intelektualizma DSS. Produkcioni je idea reklamni spot, kojim se iskazuje su­ ština kampanje.

Najmlađa stranka po stažu, ali i po ciljnoj grupi na koju računa, je i u ovim kao i u izborima 2007. bila Liberalno-demo­ kratska partija (LDP). Osnovao ju je, da podsetimo, bliski sa­ radnik Zorana Đinđića, on sebe i svoju partiju vidi kao pravog naslednika ideja koje je zagovarao pokojni premijer. Produkci­ oni reklamni spot ove partije je za razliku od prošlog puta kada je to bio dokumentarni snimak proslave nove godine (uz tekst “Nova godina, a ne novi poraz”) na trgu jednog od gradova Srbi­ je, sada odličan, veoma kreativno urađen, dinamičan igrani spot čiji je slogan “Širi dalje” već ostvario ono što se od slogana traži, ušao je u svakodnevni, kolokvijalni govor kao uzrečica. Nekoliko varijanti ovog spota je promovisalo jednakost prema mladima, ženama, Srbiju bez granica. U reklamnom spotu su govorili svi poznati akteri i sledbenici ove stranke kao i obični mladi ljudi uz dominaciju ženskih osoba i lidera Čedomira Jovanovića, koji praktično u “ulozi” voditelja doslovno “vodi” ostale kroz reklamni spot. Poruke kroz reči koje izgovaraju muškarci i žene su rodno stereotipizirane. Muškarci: “pobeda”, “budućnost”, “širi dalje”; žene: “ljubav”, “solidarnost”, “pravda”, “hrabrost”.

Osim ovoga bilo je još nekoliko veoma dobro osmišljenih i duhovitih Igranih spotova. Socijalistička partija Srbije (SPS) je imala odličan reklamni spot u ovoj kategoriji koji je prava mala ljubavna priča, bez reči, između dvoje mladih sa srećnim krajem uz poruku “Počnimo ljubav iz početka”. I ovaj reklamni spot je sledio uvreženi stereotip naslonjen na mit i tradiciju oslikan u bajkama na kojima odrastaju generacije tako da je prepoznat­ ljiv svima bez obzira na rod, naciju, uzrast, obrazovanje, dakle sve ono što bi moglo da predstavlja otežavajuću okolnost za

dekodiranje poruke je vešto izbegnuto: devojka nervozno išče­ kuje kod kuće da li će je mladić nazvati nakon, podrazumeva se, nekog nesporazuma koji je problematizovao njihov odnos.

On ipak šalje na kraju SMS poruku, a ona trči na prvi njegov znak ka prozoru i baca mu ružu (simbol strasti, ljubavi ali i me­ tafora za večnost). Istrčava na ulicu i zagrljeni odlaze niz uli­ cu uz poruku “Počnimo ljubav iz početka”. Konotativna pouka ovog reklamnog političkog spota je vrlo slojevita. Čini se da je na određen način ovim spotom SPS napravio distancu sa po­ litikom vezanom za Slobodana Miloševića i otvorio se prema novoj ciljnoj grupi – mladima, ali u poznatom sterotipiziranom šablonu jasnih tradicionalnih uloga muškaraca i žena pa i kad je ljubavna igra u pitanju.

U ovu grupu bismo svrstali i takođe veoma kreativne spo­ tove Grupe građana “Maja Gojković” koji su realizovani po mo­ delu figura koje se od ljudskih tela izvode na sletovima. Odlič­ na koreografija je pratila tekst koji iz ofa izgovara liderka Maja Gojković čiji je osnovni moto “ljubav” potpuno imanentno ženi senzibilisanoj na dobre, emotivne međuljudkse odnose.

Prema tipu kampanje ova 2008. je bila izrazito negativna.

Reklamni spotovi nekoliko važnih stranaka nisu promovisali ono čemu teže, već su dezavuisali oponente. Ovakve kampanje se ne smatraju uzornim javnim zagovaranjem i pre su odlika jednog konfliktnog pretpolitičkog društva, nego uzorne demokratije.

SRS je u negativno konponovanom reklamnom spotu isko­ ristila insert, naravno istrgnut iz konteksta, iz govora prethod­ nog ministra za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Slo­ bodana Milosavljevića (DS), koji govori šta sve nije urađeno u toku mandata.

Drugi spot ove stranke je imao igranu formu inspirisanu “šibicarima”. Podsećamo jedna osoba, uvek na zemlji, okreće tri kutije od šibica provocirajući publiku koja stoji oko njega u krugu da pogodi (za novac, vrsta kocke) ispod koje se nalazi kuglica. U ovom reklamnom spotu se radikali pitaju ispod koje “kutije” su beogradski mostovi. Ovaj reklamni spot se direktno oslanja na iskustvo našeg podnevlja. Naime, od vajkada se na vašarima kockalo “šibicarenjem”, a glavni akteri/šibicari sitni prevaranti su Romi. Ovo je najjeftiniji, siromaški, pijačarski na­ čin kockanja vezan za varošku sirotinju i Rome koji su uvek na marginama društva. Podsećamo na kultni film Slobodana Šijana “Ko to tamo peva” u kojem postoji scena u kojoj Rom “šibicari” u pauzi koju autobus pravi na putu za Beograd kroz pustopo­ ljine Srbije u samo predvečerje Drugog svetskog rata (5.aprila 1941), a ugledni putnik opominje mladu i maldoženju da će ih šibicar prevariti jer su to “ciganska posla”. Imajući na umu ove kontekstualne informacije poruka reklamnog tv spota SRS se može tumačiti kao diskriminatorna i u odnosu na ideologiju i

naciju i rasu, i naravno ukazuje na jedan netolerantni politički diskurs prema oponentima.

DSS je imao nekoliko ovakvih spotova u kojima su prikaza­ ni senzacionalistički članci iz novina, kao i inserti sa događaja u kojima najčešće lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSDV) Nenad Čanak i predsednik skupštine Vojvodine iz iste partije Bojan Kostreš veoma tolerantno govore o Kosovu, odnosno za­ govaraju pomirenje sa Hrvatskom i širu autonomiju Vojvodine.

Spotovi su praćeni albanskom folklornom muzikom, hrvatskom muzikom, tamburicom. Tehnika izvađenih rečenica, citata, iz konteksta je i ovde primenjena. U ovim spotovima nije bilo žena kao akterki. To naravno ne implicira da su žene na našoj poli­ tičkoj sceni uvek tolerantnije od muškaraca, već da je reč o tipu poruka čiji nosioci su tradicionalno muškarci.

Animacija je i u ovoj kampanji ređe primenjivana. Ipak valja istaći, da su pre svega partije iz takozvanog narodnjačkog bloka koristile grb i zastavu Srbije kao deo vizuelnog identiteta partije u reklamnim spotovima, što je inače nedozvoljeno prema članu 3 Zakona o upotrebi zastave, himne i grba Savezne Repu­ blike Jugoslavije: “Zastava i grb Savezne Republike Jugoslavije ne mogu se upotrebiti kao robni ili uslužni žig, uzorak ili model, niti kao bilo koji drugi znak za obeležavanje robe ili usluge” (Sl. List SRJ, br. 66/93 i 24/94, Beograd). Zaključak o upotrebi gr­ ba, zastave i himne Republike Srbije donesen na osnovu člana 29 i člana 30 stava 4. Zakona o Vladi Republike Srbije upućuje da citirani član važi i za Republiku Srbiju. Niko do sada nije re­ agovao na ovu, kod nas uvreženu praksu, u narodnjačkim par­ tijama da identifikuju stranku sa državom i nacijom. I ovaj ma­ nir je prenesen iz prakse konzumnog reklamiranja gde je logo robne marke obavezni deo reklamnog spota.

3. Zaključak U kampanji za vanredne parlamentarne izbore, pokrajin­ ske i lokalne izbore u proleće 2008. godine kao element plaće­ nog javnog zagovaranja reklamni tv spot je bio prisutan kako na lokalnom, tako i na pokrajinskom, odnosno republičkom nivou.

Najviše varijeteta i broja emitovanja imali su spotovi koji su pro­ movisali republičke izbore. I ovoga puta kampanja je bila izrazito liderska i maskulinizirana, iako valja istaći da je bilo i relevantnih političkih akterki kao i “žena iz naroda” u reklamnim tv spotovi­ ma, ali su one imale uloge vezane za tradicionalno poimanje žene u društvu i njenih zadataka. Samo spotovi Grupe građana Maja Gojković su bili izrazito “ženski” što se opet uklapa u važeći ste­ reotip, jer je liderka ove novoosnovane stranke žena.

Reklamni tv spotovi su bili kreativno i profesionalno na vi­ sokom nivou, ali su sledili uvrežene tradicionalističke stereotipe barem kada je rodna perspektiva u pitanju. Kampanju najsnažni­ jih partija su vodile strane (najčešće američke) reklamne agencije

koje su iz svog ideloškog i kulturnog koda prenele najučinkovitije modele vođenja predizborne kampanje u kojem je lider stranke fokus reklamne političke kampanje, a poruke koje se auditoriju­ mu šalju pažljivo su odabrane na osnovu istraživanja preferen­ ci javnog mnjenja. U ovim kampanjama partijski lideri su “roba” koja se u kampanji uglavnom reklamnim tv spotovima “prodaje” auditorijumu/potencijalnim glasačima na način koji odgovara kulturnom kodu, mitovima i sterotipiziranim ulogama u netole­ rantnom pretpolitičkom tranzicionom društvu Srbije.

Sažetak

P

redizborni marketing 2008. u Srbiji će biti upamćen po ma­ skuliniziranoj kampanji u kojoj je partijski lider i dalje naj­ dominantnija ličnost koja upućuje auditorijumu, potencijalnim glasačima najznačajnije poruke.

• Ključne reči: analiza sadržaja, propaganda, reklama, te­ levizija, politički marketing, kreativnost, zakonodavstvo, predizborna kampanja, javno zagovaranje, interpretacija značenja, dekonstrukcija moći.

Šira literatura • Bell, A., Garrett, P. (1999). Approaches to Media discourse. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. • Berelson, B. (1952). Content Analysis in Communication Research. New York: Free Press.

• Cook, G. (1992), The Discourse of Advertising. London and New York: Routledge.

• Dyer G. (1982). Advertising as Communication. London and New York: Methuen.

• Ignjatović, S. (februar 2007), Televizijski minuti i sekunde. Link, časopis za unapređenje elektronskih medija, br. 50, Novi Sad. (15).

• Goffman, E. (1979). Gender Advertisements. London: Macmillan.

• Gunter, B, Caroline Oates and Mark Blades (2005). Advetrtising to Children on TV: Content, Impact and Regulation. United Kingdom: Universiti of Sheffield. London: LEA Publishers.

• Leiss W, Stephen Kline, Sut Jhally (1990). Social Communication In Advertising.

London: Routledge.

• Milosavljević, M. (2007, 22.02.), Skromne raspikuće: cena izbora. Beograd: NIN. (20-21).

• Millum, T. (1975). Images of Women: Advertising in Women’s magazines. London: Chatto/Windus.

• Plavšić, S.P. (1993). Kodeks “Deca i mediji”. Beograd: izdavač Nikola Potkornjak, UNICEF Belgrade Office.

• Savić, Svenka (1993). Diskurs analiza. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet.

• Slavujević, Z. (1999). Politički marketing. Beograd: Fakultet političkih nauka.

• Tadić, D. (2006). TV reklama. Beograd: Spektrum books.

• Valić Nedeljković, D. (1997). Jezički izbori u ideološkom diskursu i granice, Frontiers/Granice, B. Jakšić ur., Beograd, (259-273).

• Valić Nedeljković, D. (2007). (Ne) vidljivost žena u političkom tv spotu. Novi Sad: Link dodatak 23-26, Link – časopis za profesionalce u elektronskim medijima, br.

57, septembar 2007.

• Valić Nedjković, D. (2007), (Ne) vidljivost žene u političkom tv spotu. EKVIVA, 3.04.

2007. 2. izdanje. http://www.ekviva.net/index.php?page=article&id=663 • Vasić, Vera (1995). Novinski reklamni oglas. Studija iz kontekstualne lingvistike.

Novi Sad: LDI. (odabrana poglavlja) • Voškova, M. (2007, februar), Razvoj televizije, gledaoci, izražajna sredstva. Link dodatak, časopis za unapređenje elektronskih medija, br. 50. Novi Sad (23-26).

59

“Sve uka­zu­je da je su­š hi­po­te­za o stva­r

“Stva­ra­nje si­tu­a­ci­ja po­či­nje na ru­še­vi­na­ma mo­der­nog spek­ta­kla. La­ko je vi­de­ti do ko­je je me­re su­štin­ski prin­cip spek­ta­kla – ne­in­ter­ven­ci­ja – po­ve­zan sa otu­đe­njem sta­rog sve­ta. Na­su­prot to­me, naj­va­žni­ji re­vo­lu­ci­o­nar­ni eks­pe­ri­men­ti u kul­tu­ri te­ži­li su da raz­bi­ju po­sma­tra­če­vo po­i­sto­ve­ći­va­nje sa li­kom glav­nog ju­na­ka i da ga ta­ko na­ve­du na ak­tiv­no po­na­ša­nje, da sve svo­je spo­sob­no­sti sta­vi u slu­žbu re­vo­lu­ci­je sop­stve­nog ži­vo­ta.”

šti­na na­ših is­tra­ži­va­nja ­ra­nju si­tu­a­ci­ja...”

septembar

2008.

[002/003]

Manifesti Sve što je čvrsto i postojano pretvara se u dim, sve što je sveto biva oskrnavljeno i ljudi su naposletku prisiljeni da na svoj životni položaj i na svoje međusobne odnose pogledaju trezvenim očima.

Manifesti Priredio: M. S. / Radio Alisa: glas dati onima koji glas nemaju Intervju: Franko Berardi Bifo / Komunikacija je prostor, ona je oblik 탑ivota!

63

Priredio: M. S.

Radio Alisa: glas dati onima koji glas nemaju Radio Alisa emituje: muziku, vesti, bašte u cvetu, besmislene razgovore, pronalaske, otkrića, recepte, horoskope, čarobne ljubavne napitke, poruke, masaže i laži.

Alisa ima priču, ali ne i pamćenje, ali ja ću biti njeno pamćenje, mnogih stvari se sećam.

[Mauricio]

64

Manifesti

11.

mart 1977. Bolonja. Na poziv dekana Rizolija policija upada na Bolonjski univerzitet da bi ugušila studentsku pobunu. Tokom provale u prostor univerziteta karabinjeri ubijaju studenta Frančeska Lorusa. Za dva dana grad postaje poprište žestokih sukoba između policije i mladih ljudi koji su na kraju bili prekinuti uz intervnciju oklopnih transportera i tenkova.

12. mart 1977. Policija stavlja tačku na kratku istoriju Radio Alise provalivši u prostorije radija pod izgovorom da se upravo odatle rukovodi borbama u gradu. To je prvi (i jedini) put u istoriji Republike Italije da je neki radio zatvoren uz pomoć vojske.

Radio Alisa je jedan od najorginalnijih eksperimenata na polju jezika komunikacija koji se ikada dogodio u Italiji. Bez prave redakcije i bez pravog programskog rasporeda, taj bolonj­ ski medij pretvorio je sponatnost i jezičku invetivnost u nešto više od puke stilske razmetljivo­ sti. Bio je to projekat u kojemu su se politička, umetnička i egzistencijalna stremljenja prepo­ znala kao zajednički sadržalac radijskog prostora. Danas, tridesetak godina kasnije, možda je moguće ponovno govoriti o Alisi i pokušati shvatiti da li je u tom glasu bilo nečega što bi bilo korisno i za nas.

Činjenice/hronologija 1974.

4. DECEMBRA. Ustavni sud Italije donosi odluku o nezakonito­ sti RAI-ovog monopola nad eterom.

Rođen je prvi slobodni radio. U Bo­ lonji, u grupama oko pokreta Potere Operaio (Radnička snaga) i Autonomia Operaia (Radnička autonomija) razgovara se o osnivanju nezavisnih medijskih produkcija.

Odbojnost Radio Alise prema tradicionalnim levičarskim partijama polazi od činjenice da su kod njih problemi tela, zadovoljstva i želje kao politički značajni entiteti zanemareni. Drugi razlog zbog koga Alisa ne zauzima jasno određenu poziciju može biti pripisan posebnoj redakcijskoj mešavini estetskih vrednosti, njenoj utopijskoj viziji jednog estetičnog društva, njenoj vitalnosti i elaborarinom dadaističkom trendu......

Ono što je bitno je da jezik koji oni upotrebljavaju prihvata i koristi gomila mladih iz radničkih slojeva, koji nemaju posebnu kulturu i koji se identifikuju sa ovom vrstom jezika. Drugim rečima, nova generacija govori jezikom koji je ranije koristila avangarda, primenjujući i koristeći ono što je nekada bilo laboratorijski jezik.

Kako god bilo, te mase su usvojile avangardni jezik ne znajući njegovu istoriju. Ljudi koji stoje iza Radio Alise i koji su vrlo informisani i pretplaćeni na “prave” revije i časopise, uspevaju da dopru do široke publike. Rezultat je da se više ne može razaznati govori li neko sa radija (ko zna sve) ili neko spolja (ko ne zna ništa). Sintaksa, semantika i fonetika su iste.

[Uberto Eko]

5. DECEMBRA. Brigadir An­ dreo Lombardini ubijen je za vreme operacije sprečavanja krađe u šećera­ ni u Bolsoveru. Istraga je usmerena na delovanje bolonjske podružnice organizacije Autonomia Operai. U 9 časova istog dana u zatvoru je pro­ nađen obešen Bruno Vali jedan od navodnih pljačkaša iz fabrike. Utvr­ đivanje činjenica o slučaju Bolsover i rasprava koja je potom usledila u javnosti duboko su obeležile formi­ ranje kritičke javnosti u Bolonji.

1975.

Pokreće se časopis A /traverso. Časopis autonomističkog pokreta koji pažnju usredotočuje ne toliko na puko prenošenje “poruka”, već na jezik društvenog diza­ jniranja skrivenih značenja. Magazin nudi solidnu osnovu za prevladavanje tradicionalnog raz­ dvajanja između političke borbe, subjektivnosti i jezika društvenosti. Započinje javna rasprava o konceptima “kreativne autonomije” i “autonomističkog pokreta.”

65

U decembru, nakon dugih meseci porođajnih muka, na frekvenciji 100,6 megaherca počinje eksperimentalno emito­ vanjem Radio Alise. Naziv je inspirisan knjigom Luisa Kerola, ali i kći Dadi Marioti, jedne od retkih žena iz ekipe osnivača ra­ dija, takođe se zove Alisa. Sedište redakcije je u ulici Pratelo 41.

Za emitovanje se koristi vojni odašiljač, dok je ostatak opreme prikupljen iz kuća samih osnivača. Grupa koja je formirala ra­

Radio Alice je dokazala da jezik nije samo sredstvo komunikacije (stvar koja prenosi poruke u određenom mediju), već praksa, suština, iskustvo života. U jeziku, a ne u nepostojećoj dihotomiji između oblika i sadržaja, je pravi teren transformacije.

[Gvido Čiesa, reditelj i scenarista filma”Alisa u raju”.]

66

dio funkcioniše kao Kooperativa Nove Komunikacije i čine je uglavnom bivši militantni politički aktivisti koji potiču sa veoma raznolikog arhipelaga italijanske ekstremne levice.

1976.

26. JANUAR. “Službeni” početak emitovanja programa Radio Alise sa sloganom “glas dati onima koji glas nemaju.”

Alisa je “književna avangarda za subverziju poretka dominan­ tnog diskursa”, predstavlja potpuno novu poetiku izveštavanja, crpi inspiraciju iz egzistencijalističkog nomadizma, Majakov­ skog, Viliama Barouza i ideje odbijanja rada. Program se sasto­ jao od dadaističkog eksperimentisanja jezikom, čitanja naučno­ fantastičnih priča, izjava ljubavi, muzičke anarhije nastale me­ šanjem panka, Betovena, Džona Koltrina i Džimija Hendriksa, pornografije, joge i direktnih prenosa sa ulice. Uprkos pokuša­ jima nekih od osnivača radio nikad neće imati redovnu šemu emitovanja, niti će iko ikada biti plaćen za rad na njemu. Izdrža­ vao se uz pomoć malobrojnih donatora. Svaki pokušaj prodaje oglasnog prostora propadao je upravo zbog potpuno haotičnog upravljanja radijom.

Sve vreme njegovog kratkog života bio je hronično u or­ ganizacionim problemima. Emitovaće program 24 sata na dan, ali će u pojedinim razdobljima biti danima odsutan iz etera. Od početka gaji se manir uključenja slušalaca u program direktno i bez cenzure. Radio Alisu napadaju za opscenost i “uvredljiv jezik” njenih reportera. Resto del Carlino je objavio da je Alisa radio koji emituje besramne poruke na toaletnom papiru.

APRIL. Franko Berardi Bifo, jedan od osnivača radija i ma­ gazin A/traverso, uhapšen je u istrazi o vezi Autonomia Ope­ rai i događaja u šećerani u Bolsovera. Da bi pomogla njegovo oslobađanje Radio Alisa inicira protestno okupljanje na Pjaca

Mađiore na kojem se prema nekim procenama okupilo više od 10.000 ljudi. Bifo ubrzo nakon toga biva pušten.

LETO. Latentni sukob između onih koji suštinu radija shvataju “politički” i onih, među osnivačima, koji se više vezu­ ju za koncept “radija kao prostor beline za svakodnevno ispi­ sivanje poruka” na kraju eskalira. Grupa koja rukovdi radijom ulazi u krizu. Urednici Pavao Riči i Ambrođio Vitali odlaze na duži put u Indiju.

7. DECEMBAR. U Milanu, Klubovi proleterske omladine pokreću proteste protiv privilegovane publike Milanske skale.

Sukobi sa snagama reda. To je neslužbeno rođenje Pokreta ‘77 (Muvimento 77) koji je vođen spontanitetom šezdesetosmaš­ kih omladinskih pobuna. Radio Alisa postaje izdanak pokreta u Bolonji.

1977.

11. MART. Na Bolonjskom univerzitetu rektor Rizoli, traži intervenciju snaga reda da bi ugušio pobunu koja je izbila na fakultetima. Dolaskom policije pobuna eskalira. Karabinjeri odgovarajući na molotovljve koktele otvaraju vatru na studen­ te. Frančesko Loruso, dvadesetpetogodišnji student, umro je od posledica pogodaka u grudi.

Radio Alisa objavljuje vest o pogibiji studenta. Na Lorusovom ispraćaju okuplja se više desetina hiljada ljudi. Velika povorka se više puta sukobljava sa policijom.Posle pogreba najekstrem­ nji započinju napade na zgrade državnih institucija, političkih stranaka i stanice policije i prodavnice. Velika materijalna šteta, desetine uhapšenih, mnogo ranjenih. Na kraju, Univerzitet su zaposele snage reda, oko kampusa podignute su barikade. Za dva dana grad je doživo autentičnu urbanu gerilu. Alisa u događajima učestvuje preko radio talasa. Zahvaljujući direktnim telefonskim uključenjima slušalaca u program, radio precizno prati situaciji.

To će se kasnije tumačiti kao podsticanje na gerilu.

12. MART. Policija provaljuje u prostorije Radio Alise uz optužbe za podsticanje i usmeravanje uličnih borbi. Neki urednici su uhapšeni. Ostali odlaze iz grada kako bi izbegli hapšenja.

13. MART. Radio ponovo emituje program na nekoliko sati. Po dolasku policije, novinari se spasavju bežeći preko kro­ vova susednih zgrada.

Radio Alisa je ponovno otvorena mesec dana kasnije i na­ stavila je da emituje program još nekoliko godina ali bez učešća autentičnih osnivača. Konačno, frekvencija Radio Alise preba­ čena je na Radio Radikale.

Svi članovi Radio Alise koji su uhpšeni,(a neki od njih su i pretučeni u zatvoru) oslobođeni su od optužbi i pušteni. Istra­ ga protiv karabinjera koji su pucali na Loruasa i kapetana koji je naredi vatru nikad nije sprovedena do kraja.

Glasovi Prvi minuti emitovanja Ovde Radio Alisa. Dobro jutro. Ponedjeljak je 26. januar.

Juče sneg. Večeras mesec. I 31. će biti mesec, ali pun.

Rođeni smo u znaku Vodolije, rođeni u tom znaku vole plavu boju.

I tu smo uvek na frekvenciji Alisa radija 100,6 megaherca.

Naš prostor punimo čudnim bićima. Radio Alice je: muzika, vesti, bašte u cvetu,pronalasci, otkrića, filteri, recepti, horoskop, magija, romantika, bilteni ratovi, fotografije, poruke, masaže, laži.

Poslednji minuti emitovanja Emisija od 11. marta 1977. (nemiri su na ulicama). Vesti Radio Alise bile su prekinute telefonskim pozivom Bonvija (po­ znatog italijanskog autora crtanih filmova), čija je kancelarija na glavnoj bolonjskoj ulici bila pogodna za posmatranje čarki iz­ među studenata i policije. ... sačekaj malo... nesto važno... majku mu, moja glava... hej, telefon je odsečen... da li nas još uvek čujete?... sad je policija bacila suzavac i Via Ricoli ga je prepuna... moja kancelarija je puna ljudi koji se sklanjaju... situacija je još uvek nestabilna, ali divna stvar je kako grad vrlo dobro odgovara na provokaciju... dajem slušalicu natrag Gabrijeli...

Ipak, situacija se nije promenila... policija pokušava da navuče pancire i uperi pištolje... kažu da će oboriti vrata... svejedno, molimo drugove koji poznaju naše advokate da ih kontaktiraju i da im kažu da smo pod opsadom... jeste li videli film?... kako se dovraga zvao?... Slučaj... Slučaj Katarine Blum... pa kacige, panciri, upereni pištolji i tako to... stvarno apsurdno, stvarno fantastično, sasvim za film, i da ne ruše vrata sa spoljne strane, mislio bih da gledam film...

U sedamdesetim, pedesetim i šezdesetim godinama u Italiji, Nemačkoj kao uostalom i svuda drugde u Evropi medijskim prostorom je dominirao državni monopol.

Jedino je država mogla da emituje TV i radio program i jedino je ona mogla da proizvodi kolektivno znanje i informacije. Početkom sedamdesetih nešto je počelo da se menja. Posebno su tome doprinela društvena kretanja proizvedena na šezdesetosmaškom talasu.

U isto vreme tehnologija se razvija i postaje jeftinija i dostupnija. Tako je sve više i više ljudi moglo uspostaviti radio-komunikaciju ili snimiti video materijal.

U sedamdesetim godinama (75/76) u Italiji se menja zakon, Ustavni sud je proglasio državni monopol nad emitovanjem neustavnim. U Bolonji smo napravili Radio Alisu boreći se protiv državnog monopola ali i protiv tadašnje dominantne politike koju je označio istorijski kompromis Komunista i Demohrišćana. Radio Alisa je predstavljala političku manjinu, predstavljali smo mali deo političkog sveta, ali smo zato zastupali društvenu većinu, jer je pokret nezaposlenih i studenata postajao sve veći Radio Alisa je bila protiv državnog monopola, kulturnog konformizma i političke diktature Komunista i Demohrišćana.

[Frančesko Bernardi Bifo] Postojaće milioni Radio Alisa!

[Feliks Gatari]

Trideset sekundi kasnije: ...’ajde, daj mi neku ploču da slušamo neku muziku, za ime božje (buka)... Evo malo Betovena, ako vam se sviđa super, a ako ne, pa... odjebite (buka i Betoven u pozadini). O.K., policija opet počinje... ej, pazi, lezi dole (povici policije u pozadini). Samo pet minuta, advokati dolaze, na putu su ovamo... ne, pazi, ja nisam Matej, a policija je na vratima... (drugi glas u pozadini). Ulaze! (voditelj) Ušli su, ušli su, digli smo ruke uvis, ušli su (buka), mikrofon, podigli smo ruke uvis (mrtva tisina).

67

Intervju: Franko Berardi Bifo / Intervju preuzet sa: www.girodivite.it

Komunikacija je prostor, ona je oblik života!

Komunikacijom bi trebali da se bave svi građani, dakle komunikatori; medijski aktivizam ne treba da postane stvar aktivne manjine nego dominantni stil u odnosu prema medijima.

*P

osljednjih smo godina svjedoci alarmantne koncentracije medijske moći u Italiji. Možemo li tu pojavu nazvati videokratijom?

– Govoreći o videokratiji moramo, pre svega, misliti na prevlast vizuelnog u duhu zapadne kulture. Nadmoć određe­ nog čula – na primer, čula vida nad čulom mirisa ili dodira.

Post-moderni um sve više stremi ka delovanju putem vizuel­ nih modaliteta, gubeći pritom mogućnost osetilnog razlikova­ nja povezanog s mnoštvom osetila. Sledeći nivo se tiče prevla­ sti televizije nad celinom medijskoga prostora. Kao što znamo, struktura TV medija, u poređenju sa formama koje nude drugi mediji, ima tendenciju razvijanja hijerarhijskih i pasivizacijskih formi. Postoji i treća razina povezana sa konceptom videokra­ tije, ona najdirektnije politička, a to je konstrukcija ekonomske, finansijske i političke prevlasti unutar jednog medija koji u sebi nosi najveću moć da utiče na formiranje kolektivne imaginacije.

Zbog toga razaranje demokratskih sistema u epohi Berluskonije­ ve i Mardokove prevlasti u italijanskom i globalnom medijskom prostoru na određen način predstavljaju najnapredniji stepen nadmoći, ali bi to istovremeno moglo značiti i najavu predstojeće krize. Najavu trenutka u kojem će ova predominacija televizije i vizuelnog razotkriti svoju patološku prirodu što će pokrenuti procese koji će možda dekonstruisati čitav sistem.

68

* Alter-globalistički pokret je u poslednjih nekoliko godina razvio značajna iskustva na polju komunikacija, otkrivajući različite forme medijskog aktivizma. Veruješ li

da realiteti koji su nastali unutar pokreta mogu da doprinesu prevladavnju trenutne medijske diktature?

– Od Sijetla, dakle od nastanka Indimedije, s obzirom da se te dve stvari preklapaju, pokreti su radili na jednoj jako važnoj stvari, a to je izgradnja kontrapozicije umrežene prema televi­ zijskoj formi. Takvo delovanje srodno je duhu pokreta, tako da je bilo gotovo prirodno koristiti vezu među različitim realiteti­ ma koja ima horizontalne, demokratske, pa i globalne karakte­ ristike, da bi se suprotstavilo centralističkom modelu televizije.

Međutim, to je samo deo puta. Ovaj je proces zasigurno doveo do kreiranja instrumenata koje pokreti nikada nisu imali, otvo­ rio je mogućnost zajedničkoga delovanja na globalnom planu.

Ono što i dalje nedostaje jest kapacitet da se prekine dominaci­ ja u medijskom prostoru.

Danas treba razmišljati o potrebi da se snabdemo stra­ teškim alatima i, iznad svega, o mogućnosti napada na spregu medijske moći i kolektivne svesti. Verujem da će u ovom sme­ ru krenuti novi tok istraživanja i eksperimentisanja, a to je ono što nazivamo culture jamming, tj. intervencija u komunikacij­ ski i kulturni sistem. * Među mnogima koji praktikuju “culture jamming” jedna je od najpoznatijih američka grupa vezana uz časopis Adbusters. Može li se delovanje tih “ometača” iskoristiti da bi se postiglo ono što Bateson naziva ekologijom uma?

– Apsolutno! Delovanje medijskoga uplitanja razvija funk­ ciju koju bismo mogli definisati kao terapeutsku, njegov je cilj razotkrivanje izmišljotina režima, iako je ovo oduvek zadatak kontrainformacije. Realno, u kolektivnoj podsvesti i kolektivno imaginarnom stvari ne funkcionišu u terminima dobrog, lošeg, istinitog, lažnog... Stvari funkcionišu na beskrajno kompleksniji način. Nije toliko odlučujuće sâmo iznošenje istine naspram iz­ mišljotina koliko činjenica da istina postoji. Bitno je otkriti tačke u kojima se imaginarno drobi!

Kako se ljudi odjednom odluče da nose kratke umesto du­ gih suknji, da šišaju kosu na jedan, a ne na drugi način, kako se u jednom trenutku prošire mode, želje, životni stilovi. Evo, ovo su važne stvari – pokupiti one forme komunikacije koje imaju snagu virusa i kapacitet da zaraze i pokrenu autonomne i alter­ nativne životne stilove.

Rekao bih da na ovome tek počinjemo da radimo. Zasad ima­ mo neka iskustva sa Subvertisingom i culture jammingom, uglav­ nom na polju eksperimenta, ali još uvek bez raširene prakse. * Da li mislite da je putem političkih snaga moguće pokrenuti dijalog na temu komunikacija i informacija?

– Ja od politike uopšte ništa i ne očekujem. Politika kao takva, kao strukturirana kasta, nije u stanju da sagleda proble­ matiku komunikacije. To se događa ne samo zato što talijan­ ski političari nemaju pojma – i ako ih poznaješ, to ti je i te kako jasno – nego i zato što politika kao odvojena praksa ima skoro nezadrživu tendenciju da komunikaciju tretira kao sredstvo/ instrument.

Komunikacija je prostor, ona je oblik života. Uzmimo za primjer RAI , zamislite da pitamo jednoga političara recimo sa levice, kako u budućnosti vidi tu ustanovu. On bi je jednostav­ no dodelio levici kao što je dosad pripadala desnici i kao što je prie toga pripadala... I tako dalje.

Prema mišljenju političara, kontekst komunikacija odnosi se na instrumente koje je moguće iskoristiti na dobar ili loš na­ čin, levi ili desni. Sledeći takve šeme razmišljanja nikada nećemo izaći iz postojećih okvira. Čak se pokazalo da ovakvo instrumen­ talističko shvatanje komunikacije rezultira davanjem podrške autoritarnim i nedemokratskim snagama. Problem je u tome što bi komunikacijom trebalio da se bave svi građani, dakle komu­ nikatori; medijski aktivizam ne treba da postane stvar aktivne manjine, nego dominantni stil u odnosu prema medijima. * Zašto misliš da bi medijski aktivisti trebalo da budu i političari i pesnici istovremeno?

– U trenutku u kojemu mediji sve agresivnije ulaze u naš svakodnevni život, naročito u kreiranje želja, nužno je moći sve­ sno uticati na našu komunikaciju i tako odrešiti čvorove koje mediji konstruišu u psihičkoj sferi i sferi naših odnosa.

Raditi polako Raditi polako bez bilo kakvih napora korak zaustavi razbi tempo stanka stanka stanka stanka stanka stanka...

Raditi polako Bez bilo kakvih napora Rad te čini bolesnim On te šalje u bolnicu Radi polako bez bilo kakvih napora Dobro zdravlje je neprocjenjivo

Franko Berardi Bifo je italijanski pisac, teoretičar medija i medijski aktivista. Aktivan u anarho-sindikalističkoj grupi Potere operaio i Autonomia Operaia sedamdesetih godina prošlog veka, osnivač je časopisa A/traverso i jedan od osnivača prve nezavi­ sne radio stanice u Italiji – Radio Alise. Sa Feliksom Gatarijem sarađivao je na polju šizoanalize. Osamdesetih je sarađivao s ča­ sopisima Semiotexte (New York), Chimerees (Paris), Metropoli (Rome) i Musica 80 (Milano). Suosnivač je e-zina rekombinant. org i projekta Telestreet i borac protiv medijske diktature.

Izabrana bibliografja: Protiv rada (Contro il Lavoro, Milano, 1970.), Konačno, nebo pade na zemlju (Enfin le ciel est tombé sur la terre, Pariz, 1978.), Mutacije i kiberpank (Mutazione e Ciberpunk, Genova, 1993.), “Sajbernauti” (Cibernauti, Rim, 1995.), Opasna utopija pokreta Potere operaio: tehnike radničkih pokreta u italijanskoj političkoj laboratoriji (La nefasta utopia di Potere operaio. Lavo­ ro tecnica movimento nel laboratorio politico, Rim, 1998), Feliks (Felix, Rim, 2001.), Tvornica nesreće (La Fabbrica dell’Infelicità (Rim, 2002.), Mudrac, trgovac, ratnik (Il sapiente il mercante il guerriero, Rim, 2004.)

69

septembar

2008.

[002/003]

Ekologijamedija Mediji nisu deo našeg pejzaža, deo naše okoline.

Oni JESU taj pejzaž, oni JESU okolina, okruženje.

Oni ujedinjuju materiju komunikacije kroz ceremonije koje liče na prirodan sled događaja.

Ekologijamedija Vladimir Milutinović / Intelektualci kao medij Intervju: Divna Vuksanović / Kritika utemeljuje medijsku kulturu Sead Alić / Razlozi za ‘Filozofiju medija’ Mirko Sebić / Platonova “kritika pisma” i kritička medijska pismenost

71

Ekologijamedija Vladimir Milutinović

Intelektualci kao medij

O

72

vde ćemo temu medija malo zaokrenuti i pogledati u drugu stranu od one na kojoj stoje televizija, ra­ dio, novine ili diskovi. Mogu li ljudi, posebno intelek­ tualci, biti medij? Medij je u najopštijem smislu nešto preko čega se prenosi nešto drugo, nešto čija je uloga da prenese neku poruku, da ostvari neku vezu, ispuni neki zadatak. Imaju li intelektualci neku ulogu tog tipa?

Mi ćemo poći od pretpostavke da imaju i da ta uloga objašnjava mnogo od onoga što se obično sma­ tra intelektualnim habitusom i background-om. Ta uloga bi bila, najuopštenije rečeno, da zadovolji potre­ be vlasti i “naroda” za nadom u bolji život. Bolji život, ostvarenje želja, dobijanje onoga što nekom pripada, pravda, oduvek su osnovne političke kategorije. Narod, kao onaj koji je dole i kod koga nije moć, želi ostvare­ nje ovih vrednosti, ali je takođe tradicionalno nem. Na­ rodu je potreban neko da ovu želju prenese vlastima, moćnicima, da brani stvar naroda kod njih. Neko ko će vlastima ispostavljati moralne zahteve, nešto što će ograničavati njihovu samovolju i moć. Sa druge stra­ ne, i vlastima je potrebno da kontrolišu onoga ko, sa ove prve strane, drži poziciju onoga u koga se narod uzda i ko ima imidž zastupnika naroda. Iz perspekti­ ve vlasti, idealan je takav intelektualac koji bi mogao istovremeno da zadovolji obe strane, koji bi zastupao samo interese moćnika, ali tako da je narod ubeđen da zastupa njegove interese. Neko ko je u stanju da po­ sebne interese predstavi kao opšte. On sam mora imati imidž nekoga ko, ako nije otvoreno na strani naroda, makar sudi nepristrasno, ne sme biti očigledno da za­ stupa interese vlasti.

Međutim, tu nastaju peripetije koje nas interesuju.

Naravno, o intelektualcima i intelektualnosti se može govoriti u sasvim drugom smislu, odnosno u smislu da je pravi intelektualac onaj ko može da neutrališe delovanje ovih želja vlasti i naroda u ime zaista nepri­ strasnog i istinitog delovanja u javnosti. Ovde bi neko mogao da uzvikne Eureka!, to nam treba! Ali to nije baš tako jednostavno. Odvajajući se od želja i naroda i vlasti neko ko želi da bude priznat u javnosti udaljuje se od neposrednih interesa većine zainteresovanih i postaje sve više neinteresantan, za mnoge nerazumljiv i napu­

šten. I vlast i narod se razočaravaju u njega ili ga ne primećuju, a ako to ipak čine, to će trajati samo dok se ne pojavi neko ko će direktnije korespondirati sa njihovim željama.

U drugom slučaju, intelektualac može biti uljuljkan u ne­ kom intelektualno-ideološkom ekvilibriju kada postoji veliki stepen saglasnosti o tome koje ideje nose pravedan poredak.

Tada intelektualac vidi da su te ideje tražene i to na obe strane i da njihov zastupnik istovremeno neće biti izložen optužba­ ma za pristrasnost i manipulaciju. Čini se da je tako u velikoj meri bilo u vreme socijalizma. Marksizam je za veliku većinu predstavljao ono što ispunjava njihove ideološke potrebe i veće iskakanje iz tog konsenzusa u ime neke lične istine verovatno se činilo neprikladno iz više razloga, kao traženje intelektualne pogače preko hleba.

Najzanimljiviji u ovom pogledu sigurno je period nekih velikih društvenih promena, kao što je bio prelazak iz socijaliz­ ma u kapitalizam koji se kod nas odužio i odigravao stepenasto, gde su se neki elementi novog poretka prihvatali, neki odbaci­ vali. Intelektualci se u ovim promenama mogu naći u velikom čudu. Do juče uljuljkani u jednu ideju koju prihvataju obe stra­ ne koje se pitaju u društvu, sada odjedanput treba da odgovo­ re nekim novim zahtevima. Narod sada traži nešto drugo, na primer privatno preduzetništvo i povratak tradiciji umesto ko­ munizma, vlast se može u početku kolebati, a onda odgovoriti na ove potrebe. Stvar se dodatno komplikuje jer promenu prati uvođenje demokratije, tako da za vlast nije dovoljno da promeni ideologiju, što bi ona rado učinila, jer se pojavljuju novi preten­ denti koji tvrde da su oduvek imali te nove ideje i da bi mnogo bolje ostvarivali te nove narodne želje. I narod i vlast nemaju nikakvih intelektualnih obaveza, mogu da tvrde ono što do ju­ če nisu tvrdili, ali intelektualci su nekako u drugačijoj poziciji.

Oni igraju svoju ulogu upravo zahvaljujući tome što mogu da vlastiti govor predstave kao znanje, dakle kao nešto što je oslo­ bođeno direktnog uticaja interesa, želja, nešto što je objektivno i u tom smislu teže promenljivo. Njima bi promene trebalo da mnogo teže padaju.

Koliko znate naših intelektualaca, koji su svi bili aktivni i u vreme socijalizma, kada je bilo skoro obavezno da u jednoj knjizi bude jedno afirmativno poglavlje o Marksu, da je jasno izjavio da neke svoje ranije ideje smatra pogrešnim? Ne tuđe ili opšte ideje, nego svoje? Ja ne znam takve. Doduše, znam neke koji nisu ni ranije imali ove promarksističke ideje, a koji su, ako

su u nečemu menjali svoja mišljenja, to priznavali. I retke koji se i danas drže važnoga u levom pogledu na svet koji su imali ranije. Ali od onih koji su ranije činili marksističku većinu, a i danas su u većini sa nekom drugom “teorijom”, niko nije rekao da je promenio mišljenje. A to govori mnogo. Objašnjenje za ovu činjenicu može biti da su oni naprosto prešli na neko no­ vo polje istraživanja ili da su, na primer, ranije govorili činjeni­ ce o socijalizmu, a danas o novom sistemu. Ali taj odgovor je slab, zar su sve svoje vreme potrošili na puke činjenice i nešto što ne može da traje ni 20 godina koliko traje tranzicija? Ono o čemu se ovde radi nisu činjenice nego norme. S druge strane, činjenica da nikada nisu pisali o onome u čemu su grešili može biti znak da su se oni pomirili sa tim da je sve što govore samo izraz interesa ili vremena, da je to samo ispunjavanje zadataka o kojima smo govorili na početku, samo odraz želja, bilo vlasti bilo naroda.

Postoji i treća strategija koja je meni ovde najzanimljivija, strategija koju bi mogli nazvati poopštavanje cilja. U tom okvi­ ru intelektualci reinterpretiraju svoju delatnost tako kao da je otpočetka jasno da njihov govor ne pretenduje da bude znanje, nego isključivo zaštita slabih, humaniteta, čoveka. Oni su na strani čoveka, pa ako su nekada bili na strani čoveka marskistič­ kim idejama, a sada su na strani čoveka ideološki neutralnijom kritikom nacionalizma ili kapitalizma ili otuđenosti itd, tu ne­ ma nikakve protivrečnosti, oni su se uvek bavili istim takoreći humanitarnim poslom. Ideje pomoću kojih su to radili stizale su sa strane, pa bože moj, možda i od vlasti, ali oni su koristi­ li te ideje u humanitarne svrhe. Iz ove perspektive glavno je da ne ugasne plamen utopije, želje i nade u bolji svet i taj zadatak je na intelektualcima. Kako je to rekla Zagorka Golubović u nedavnom intervjuu Politici, ona se nikad nije interesovala za “čistu filozofiju”, već samo za onu filozofiju koja je u službi čo­ veka. Međutim, iako je razumljivo zašto g. Golubović želi da joj se prizna da je uvek brinula za običnog čoveka, žrtve itd, kako je zaključila da je “čista filozofija” nešto prazno, nešto iz čega ne slede nikakve koristi ni po društvo ni po znanje. Kome se či­ ni usluga tim stavom?

Tu, dakle, ima jedna figura koja je opasna. Ovaj stav samo je reakcija na te nepredvidive izmene potreba za “znanjem” to­ kom vremena, koja izlazi iz neprijatne situacije time što negira samo znanje. Nesvesni tok u razmišljanju zapravo ide ovako: ako smo mi bili neuspešni u pronalaženju znanja koje bi preživelo

turbulencije vremena, proglasimo da se to ni ne može izbeći od­ nosno da su pretendenti na znanje uvek lažni. Time se obema stranama prave ultimativne usluge: vlast je potpuno slobodna, nikakva ograničenja neće moći da se pozovu na znanje, a, na­ izgled, ni narod nikada nije dobio više slobode – nema više ni teorije ni “ideologije” u koju država traži da se veruje. Tako se jedna specifična potreba, potreba dela intelektualaca da se preko njih odvija transfer želja i poruka od naroda ka vlastima i obr­ nuto pretvara u diktum o relativnosti znanja. U stvari, intelek­ tualci ne žele da im promene koje se dešavaju u znanju smetaju da vrše svoju ulogu. Ili, da naglasim ono što je već očigledno: intelektualci, inače zaduženi za znanje, okreću se protiv njega, jer pokazuje tendenciju da izneverava njihove potrebe.

Mislim da čitavi teorijski pa i politički pravci nastaju iz ove potrebe. Hajde da ovde razmotrimo samo slučaj anarhizma.

Svi znaju da je anarhizam bio konkurent socijalizmu na levi­ ci. Ono što je bila njegova specifičnost jeste da je smatrao da je pravo oslobođenje nemoguće dok traje “vladavima čoveka nad čovekom”, odnosno, dok postoji država. U vezi s tim odmah se postavlja određeni broj pitanja: Ko će se baviti onima koji krše zakon? Kako će se od države razlikovati oni koji rukovode ak­ cijama cele zajednice, kada su one potrebne? (na primer, treba da se napravi jedan most – kako će se odlučiti da li će on biti napravljen?) Kako će konkretno izgledati anarhistička “drža­ va”? Svojevremeno je Kropotkin, jedan od osnivača anarhizma, odgovorio na ova pitanja tvrdnjom da je: “svaki pokušaj preci­ znijeg određenja budućeg uređenja uzaludno gubljenje vreme­ na”. Anarhisti su i inače bili protiv “teoretičara”. Sad je pitanje: po čemu se ovo navodno doktrinarno opredeljenje razlikuje od prostog priznanja da se plašimo da će se naša predviđanja po­ kazati lažna ili da će naše ideje o tome šta je dobro pokazati kao neprihvatljive ili neostvarive? Drugim rečima, šta garantuje da ovaj stav nije samo prikazivanje same teorije kao “kiselog grož­ đa” od strane nekog ko je slab u teoriji?

S druge strane, ako nikakvo znanje, teorija, ne stoji na strani anarhista šta može da stoji? U čemu bi mogla da bude njihova prednost? Samo u tome da maksimizuju ponudu “narodu”, da blanko, bez teorije, obećaju više slobode, više samoostvarenja.

Tako dolazimo do toga da se čitav anarhizam zasniva na pro­ stom aukcijskom pogađanju: dobija onaj ko nudi najviše, pri čemu je pogađanje bez pokrića jer ništa ne garantuje da će se ponuda realizovati.

73

Ekologijamedija

Ako je ovo objašnjenje tačno, onda je trenutna popularnost anarhizma samo posledica intelektualnog bankrota dela jedne generacije intelektualaca. Ona nije neko novo rešenje koje rešava protivrečnosti stare teorije ili izbegava njene nedostatke, nego sasvim obrnuto, ona ide na to da je ništa, odsustvo teorije, bolje od nečega, bilo kakve teorije. Anarhizam odgovara i strani vla­ sti – Velikog drugog – jer je prazan. Baš zato što je ideologija u svojoj esenciji, što je ostvarenje forme ideologije, anarhizam ne predstavlja nikakvu opasnost za poredak. Pošto obećava maksi­ malnu slobodu svima, on pravi isto onoliko posledica koliko bi na arhitekturu nekog grada, učinila grupa graditelja koji svaki za sebe pokušava da nešto napravi, jer je svako, kao ugrožavanje slobode, odbacio teoriju šta treba uraditi onog drugog.

Arhelogija znanja iz prošlosti verovatno bi pokazala ova­ kvo preplitanje potreba i “teorije”, preplitanje znanja i moći u mnogim kvazi-filozofskim ili političkim pravcima. Ali je važno i da postoji jasan napor prave filozofije da se ovaj uticaj ideolo­ gije smanji. Ta “čista filozofija” možda krije metodološka pravila koja zaista mogu voditi ka znanju, a čija razrada bi mogla biti cilj intelektualca kome jeste do znanja a ne do uklapanja u ide­ ološke želje. Intelektualci bi mogli da umesto da zadovoljavaju formalne potrebe naroda i vlasti, potrebe koje su humus ideo­ logije, da sebe učine medijem vlastitih ideja koje su provučene kroz sito dobrih metodoških pravila. Prosto, da proizvode isti­ nu, ono što se u trenutno dostupnu najbolju ruku može smatrati istinom, a ne mamce koji obećavaju zadovoljenje želja. Umesto toga, izgleda da živimo u, skoro neprozirnom i za same aktere, matriksu laži – laži dela intelektualaca da su prevazišli svoju ide­ ološku ulogu, laži u koju veruje narod, da više nema ideologije, laži vlasti da se ne meša u ovaj prostor. Ako je za utehu, makar u tu laž (skoro) svi veruju.

74

Ekologijamedija Intervju: Divna Vuksanović / razgovarao: Mirko Sebić

Kritika utemeljuje medijsku kulturu

N

a jednoj skorašnjoj promociji knjige “Filozofija medija: ontologija, estetika, kritika” rekli ste da u vašem čitalačkom iskustvu ima samo jedna knjiga koja se u osnovi bavi filozofijom medija i to iz ugla imagologije (teorije slike drugog), dok je mnogo više onog drugog što bi moglo ličiti na filozofiju medija ali je samo puka fenomenalistika ili refleksija koja medije tretira kao nekakav površinski epifenomen dubljih porcesa. Nužno je postaviti pitanje odmah na početku, koje zahteve vi postavljate pred mišljnje koje hoće da filozofski promišlja medije?

Najpre da korigujem samu sebe – u pitanju su dve knjige: jedna novija, koautorska, pod nazivom -”Ima­ gologije” i druga, danas gotovo zaboravljena studija Gintera Andersa, “Svet kao fantom i matrica: onto­ logija radija i televizije”. U oba slučaja – mada se ove studije bitno uzajamno razlikuju – rukopisi se temelje na pitanjima koja se tiču (mogućnosti) filozofskog ute­ meljenja teorije/a medija. Ostali pokušaji filozofskog zasnivanja teorije medija, s kojima sam bar delimično upoznata zahvaljujući vlastitom čitalačkom iskustvu, čini se, zaista ostaju na “površini”, baveći se različitim, (a, pri tom, istim) medijskim fenomenima – bilo na em­ pirijski, ili nekakav pseudofilozofski način, što, najče­ šće, zbunjuje čitalacku publiku, navodeći je da različite medijske (epi)fenomene tretira kao “suštinu” i “istinu” medijske stvarnosti.

Vrata koja se otvaraju kad se filozofiji medija priđe iz ugla estetike čini se da dopuštaju nekontrolisano pretvaranje predmeta u sablasti, njegovu opštu neutemeljivost i vantelesnost. Kako da dopremo do onog što bi Fuler nazvao “materijalistička energija” medija.

76

“Materijalizam” medija, vulgarno gledano, zasni­ va se na njegovoj proizvodnoj bazi, odnosno (kapitali­ stičkoj) ekonomiji koja mu je u osnovi. “Nadgradnja” ove baze je, zasigurno, svet brendova, himera, avatara i raznoraznih sablasti...

Ako je tačno, kako tvrdi Virilio, da je i u informatičkom i ekonomskom ratu na delu jedna ista hegemonistička ambicija onda je medijska kulutra polje svih mogućih ratova, ona kolonizuju svest i priprema je za borbu. Da li onda postoji mogućnost za kritički medijski rad?

Naprotiv – ona, po mom mišljenju, koloni­ zujući svest, istu ne priprema za bilo koji oblik borbe (osim informatičkog), nego je anestezi­ ra ili je, pak, funkcionalno preparira za stanje neaktivnosti i, konačno, neslobode. Adorno i Horkhajmer su ovakve i slične delatnosti “kul­ turne industrije”, još tokom Drugog svetskog rata, doživljavali kroz sistematsko, a danas bi­ smo rekli i konvergentno medijsko delovanje, koje “shematizuje svest”, a Virilio bi verovatno dodao i nesvesno, nadzirući ga i kontrolišući, što je totalitarna perspektiva koju sobom donose mno­ gobrojni, vidljivi, ili nevidljivi, opažljivi ili skriveni, informatički (propagandni) ratovi.

Kako da čitanje medijskih fenomena ne (p) ostane samo puka ideologija, samo još jedna neutemeljena interpretacija. Jer, čini se da baš o tome govori Daglas Kelner kad govori o ratu interpretacija? Kroz analitičko sito iscuri i glavni razlog zašto nekoj interpretaciji treba verovati više od druge.

Zaista verujem da je “medijsku kulturu” moguće utemeljiti jedino na konstantnoj i istrajnoj medijskoj kritici (kritici medija), koja je, ujedno, kantovski reče­ no, i njena ontologija, odnosno metafizika. Svi ostali mogući pristupi, koji se na ovaj ili onaj način bave tretmanom medijskih fenomena, a ne osnova i uzorka za njihovo generisanje, su puka nere­ flektovana analitika, koja se svodi na ide­ ološko potvrđivanje onoga što stoji u osnovi ne samo medija, nego i analitike koja se njima, navodno, bavi.

Momenat sveopšte estetizacije svakodnevice (estetizacije politike, ra-

ta, potrošnje, bolesti, smrti itd) poklapa se sa trenutkom rađanja električnih masovnih medija. “Mediji kao da su opčinjeni uzvišenošću razaranja” – citirate u svojoj knjizi Džudit Batler. Kako pronaći mesto otpora toj medijskoj opijenosti?

Estetika, bez etike je, kako tvrdi naša znamenita umetnica Marina Abramović, puka kozmetika. Ali ne samo to – ona je jed­ na čitava industrija lepote, pri čemu je ono što je “lepo” standar­ dizovani robni proizvod, koji promovišu prevashodno vizuelni mas mediji današnjice. No, ukoliko se ove aktivnosti medijske industrije “slika želja” tj. “standarda lepote” demistifikuju i ra­ skrinkaju time što će kritički rasvetliti njihova tamna strana u dijalektičkom kretanju (terorizam, ratovi, i sl.), postoji šansa da se ovim demaskiranjem, ne samo postave novi estetski i etički ideali, nego i pripremi teren za subverziju, pa čak i korenitu iz­ menu medijske i, s tim u vezi, svake druge prakse.

Koren ove sveopšte estetizacije bi mogao izrasti iz one čuvene “požude pogleda”, perverzne znatiželje o kojoj govori Avgustin a na koju se kao na osnov neautentičnog življenja obrušava Hajdeger. Da li je tako shvaćena znatiželja osnov degradiranja ili na suprot tome kako smatra Benjamin obećanje emancipacije koje otvara radikalno drugačije mogućnosti medija?

Zvuči paradoksalno, ali je, u slučaju masmedijske prakse današnjice, zloupotreba (i nekritička, tj. dogmatska upotreba) medija prethodila korišćenju medija u humane (edukativne, kul­ turne, i sl.) svrhe. Verujem da nam mediji, u skorijoj budućnosti, mogu pokazati i svoju drugu – bolju i kreativniju stranu. Iako je tehnologija po sebi (vrednosno) neutralna, u sprezi sa krupnim kapitalom i interesima svemoćnog tržista ona se pretvara u oko Velikog brata, ili glavu Meduze, koja nas okamenjuje pogledom.

No, ako se s njom na vreme kritički obračunamo, imamo šansu da, takođje uz njenu pomoć, uzletimo na krilima Pegaza.

Jedan tekst koji ste posvetili položaju televizije u XXI veku završili ste zaključkom da je televizija organ prošlosti, neka vrsta ako vas dobro razumem, konzervatorske ideološke alatke. Da li je sudbina svakog novog mas medija da odmah na početku potroši svoje pozitivne energije upirući se da ostane večno mlad, da stalno igra nove predstave?

77

Ekologijamedija

Televizija je organ prošlosti jer je uvek već “retro” – prividna novotarija, ona nekritički zastupa aktuelne trendove vladajućih ideologija. Nije slučajno što većina savremenih revolucija poči­ nje zauzimanjem televizije, tj. preuzimanjem kontrole nad ne­ kakvom “opštevažećom slikom” u svom konzervisanom obliku.

Televizija, na žalost, uglavnom operiše dominantnim mnenjima (stereotipima), to je, pokazalo se do sada, njena osnovna misija.

No, poreklo i istorijat TV-a, nalik radiju i Internet-u, vezani su za vojnu industriju, čime samo potvrđuju njenu ulogu strateš­ kog oruđa, a ne afirmisanja humanih vrednosti.

Postavljati pitanja o prirodi objektivne relnosti, o tipu stvarnosti koju živimo, o statusu pojma lepog u savremenom trenutku, o telesnom i duhovnom, a ne dovesti ih u vezi sa medijskim poljem značilo bi biti krajnje naivan, ali da li smo zaista osuđeni na “lošu beskonačnost” i ostajanje s ove strane medisjkih ogledala?

Ne znam. Govorim samo u svoje ime. Verujem u snagu in­ dividue, a protiv svih totalitarnih sistema. Znate onu simpaticnu metaforu: pojedinac protiv televizije...

Uslov sveg našeg mogućeg iskustva bio bi medijski uslov ili kako bi Virilio rekao nema više objektivnosti već samo teleobjektivnosti, da li po vašem mišljenju postoji iskustvo izvan medija?

Da, inače ne bih imala dovoljno razloga da živim. A gde je tu ljubav, gde je priroda, gde je sloboda, a gde tzv. “Treći svet”, i još mnogo toga?

“Više uopšte nije potrebno da gledamo u svet, sad to umesto nas čini kamera”, kaže Kadava, ali malo dalje dodaje “mi smo, poput kamere, postali tek instrument za

78

beleženje slika i zvuka”. Osobe su preobražene u instrumente a instrumenti imaju osobenost. Mašine su izgleda na strani prirode i prirodnosti a gde smo tu mi.?

S ovim u vezi, imam običaj da kažem da sve više postaje­ mo “glupi građani” u “pametnom okruženju”. No, nadam se da je glupost prolazna faza ka mudrosti...

Kako komentarišete Kadavinu stav da politiku i istoriju danas moramo razumeti kao sekundarni, izvedeni oblik telekomunikacije.? quo.

Kao preterivanje i kao (moguće) pristajanje na status Na jednom mestu u knjizi kažete: “Medijske egzistencije, otuda, nisu ništa drugo do samosvest kao kodirana poruka; stari režimi u novom matrix-u; cirkulacija usamljenosti, ludila i neslobode; brend kao takav.” Spominjete da odgovor na pitanje šta je čovek treba tražiti u postantropologiji koja je u tesnoj vezi sa medijskim matricama može li čovek iz toga izaći živ i slobodan kao autentično kreativno biće ?

Može ako, bar za početak, postavlja pitanja...

Polje medija danas kod nas obeleženo je brojnim kontraverzama, nejasnoćama i nerazaznavanjima, šta treba po vašem mišljenju učiniti da efikasno počnemo menjati našu medijsku kulturu?

Pitanje je postavljeno sa idealistickih pozicija. Po mom mi­ sljenju, medijsku kulturu moguće je promeniti izmenom socioekonomske osnove koja je generise. I tek onda bi na red moglo doći nekakvo “medijsko prosvetiteljstvo”...

Ekologijamedija Sead Alić

Razlozi za ‘Filozofiju medija’ 1. dio

1. Uvod/kontekst

V

80

idjeti ili biti, tako bi se u najkraćem mogla saže­ ti dilema današnjih potrošača elektroničkih slika.

Linija manjeg otpora tjera u fotelju pred ekran. Dvoj­ ba se tako pokazuje teorijske naravi. U praksi je već sve odlučeno.

Slike koje stvaramo mogu postati divlje zvijeri i ra­ strgati nas, upozoravao je Rumi još u 13. stoljeću. Stiže li nas njegova kletva? Ako je govorni jezik sve bliže jezi­ ku televizijskih serija; ako je intima postala javna stvar, a tijelo svojevrsni pano trgovačkih brendova (Edelman) onda neoprezni ulazimo u kavez.

Prirodno stanje je postalo ono medijsko. (Edel­ man) Emisijama poput Big Brothera uvodimo u društvo ‘puzajući fašizam’ (Ramonez). Na djelu je proces ‘opće kretenizacije’. (Annie Le Brun). Reklama, politička pro­ paganda, pornografija i medijsko hiper nasilje, otvorili su put ‘konformizmu gnusobe’. (Virilio). Današnja slika ima težinu stvarnosti i nestvarnost priče. Ogledalom više nismo zadovoljni. (Auge).

Novinari multinacionalnih medijskih korporacija, i danas sigurno kao u čoporu, dežuraju, vjerojatno i na krivim adresama, ali u suglasju sa očekivanjima njiho­ vih šefova, koji znaju kako je došlo vrijeme u kojemu ‘vidjeti znači shvatiti’; da se za razliku od vremena dik­ tatura koje su se služile cenzurom, danas (u takozvanoj demokraciji) treba služiti manipulacijom. (Capuscinski).

Novinari su poput piromana, zapale vatru, povuku se, a onda pozivaju na požarnu stihiju. (Žigo).

Medij je poruka, ustvrdio je svojevremeno McLu­ han; poruka je medij, interpretirali su interpreti. Gla­ snik je sklon postati sadržajem poruke pisao je Capus­ cinski. Medij je sam postao porukom medija, sažeo je sažetke Katunarić.

U vremenu smo u kojemu reklama razvija totali­ tarni diskurs, imperijalistički nadire, zahvaljujući me­ đu ostalim i zabludi i strahu ljudi da će u slučaju da se tome suprotstave – biti staromodni, marksistični i ne­ interesantni za medije. (Brune). Učeći nas da proizvod ocjenjujemo na način predodžbe stvorene reklamom

– reklamna nas ideologija uči da tako sudimo i o svijetu. Prin­ cip prodaje, trgovine, potrošnje, uvukao se u sve: troše se doga­ đaji, spektakli, zvijezde, politike. Reklama i političari razvijaju isti oblik demagogije: gledatelja i glasača treba odvratiti od bilo kakvog truda spoznaje. Televizija je generalno otišla tako dale­ ko u krivom smjeru da je trenutno opasna (‘gadljiva’) i želja za dobrom televizijom. (Mury) Ekonomski aspekt podjarmljivanja nije zanemariv. Gleda­ teljima se krade vrijeme i zajedno ih se s njihovim vremenom prodaje oglašivačima. (Pierre Musso, Chomsky). Čovjek se de­ gradirao na ulogu manekena. (Schulz) Ne doživljava stvarnost cijelim tijelom kako je to zahtjevala Vimalakirti Sutra; ne može isključiti slike, a samim tim ne može uključiti mišljenje. (Viola) Prestali smo biti Aboriđani koji životom odgovaraju za svoj dio zemlje i koji o svojoj zemlju pjevaju. (Wenders) U vremenu smo i pokušaja revaloriziranja slike koja se po­ javom fotografije izdvojila iz područja umjetnosti (Heidenreich).

Od Kochove kamere za mikrofotografiju, slike se više nisu mogle smatrati pogodnima niti samo za ilustracije tekstu (Bredekampf, Bronz). I Belting kao i mnogi drugi autori smatra da ono što s nama komunicira posredstvom vizualnih medija ne bismo smjeli nazvati tradicionalnim pojmom ‘slika’ Slika je nešto više.

Slike, bez kojih bi kompjutori bili samo igračke za mate­ matičare (Kittler), mogu se promatrati i kao ‘skrovišta skrive­ nog teksta’ (Guisnburg). Gottfried Boehm povukao je liniju još dalje: naglasio je da izvan jezika, u vizualnosti, zvuku, gesti, mi­ mici i pokretu – postoje prostori smisla koji dokazuju da logos nije samo jezik.

Heinrich Wolfflin (1896) podvrgava fotografiju istim analiza­ ma kojima pristupa umjetničkom djelu (Bredekampf, Bronz).

Aby Warburg, strasni sakupljač slika iz I. svjetskog rata, (prvi pokušaj sprečavanja rata pomoću njegovih slika), dao je na značenju izvanumjetničkim slikama, nazvavši ih “nervoznim or­ ganima, sakupljačima unutarnjeg i vanjskog života”. On je prije McLuhana “novinsku stranicu shvaćao kao Raffaelovu fresku”.

(Bredekampf, Bronz).

Treba poticati kritičku povijest slika i medija, pisao je Wi­ llibald Sauerlander u tekstu “Iconic Turn”, u kojima među osta­ lim donosi i tezu da (tek ) “kao svjedoci tehnika zavođenja koji nam mediji svakodnevno podastiru ponovno otkrivamo koliko nasilja, koliko pohlepe, koliko jezovitosti buči u starim slikama, koji su svojim estetiziranjem dugo bili nevidljivi”.

Martin Kempf je u “Znanju o slikama” pisao o strukturalnom intuiciji. Riječ je načinu gledanja koje nije niti samo umjet­ ničko niti samo znanstveno. Veliki umjetnici i znanstvenici po­ put Leonarda, Dürera, Gaudija, Galilea, Einsteina – uspjevali su spojiti naizgled nespojivo; pronalazili su strukturalne sličnosti između geometrijskih i životnih oblika; oblika arhitekture i struk­ ture tijela. Ideja je promišljanja strukturalne intuicije je u otva­ ranju puta prema pronalaženju nečega poput “konstrukcijske tehnike”, dakle, otkrića spontane samoorganizacije i u organ­ skim i u anorganskim objektima promatranja. Pojednostavlje­ no rečeno; onako kako je tek Galileo kao crtač koji nešto zna o odnosu svjetla i sjene, mogao prepoznati mjesec kao plastično tijelo, odnosno vidjeti njegovu površinu kao reljef, tek medijski obrazovani mislioci mogu pronaći izlaz iz labirinta medijskih manipulacija.

2. Gladijatorska kultura za mase Nije samo duši teško spoznati samu sebe, kako je govorio Aristotel. I pred mišljenje koje sebe stavlja u pitanje, koje poku­ šava misliti sebe sama, svoje mogućnosti i ograničenja, zavod­ nički iskaču obrasci naših navika, stereotipi, pravila tradicije, uobičajena lijenost ljudskoga duha, sklonost linijama manjega otpora i svrstavanje u matice (bez obzira kamo vode) Istovremeno, bolno iskustvo nedavnog rata tjera nas (na­ izgled dalje od problema samorazumijevanja duše) – tjera nas ozbiljno shvatiti upozorenja Petera Sloterdijka da su nekadašnje gladijatorske igre bili prototipovi današnje masovne kulture, te da bi bilo iznenađenje kada bi države svoje građane mogle dr­ žati u dobrom raspoloženju bez nečega sličnog rimskoj podjeli žita i krvavim igrama.

Onako kako je svaka spoznaja, metaforički rečeno, (u duhu Platonove filozofije) sjena sunca kojemu ne možemo pogledati u oči – tako isto danas razgovaramo u sjenama koje pred našim očima na zidovima proizvode diskursi, autoriteti i autoritarni karakteri, te nacionalni, ekonomski ili čak psihološki interesi.

Usmjeriti kameru prema nečemu znači uskratiti pogledu ostatak koji ne ulazi u objektiv kamere. (Viola) Usmjeravanje reflektora prema nečemu, učio nas je već Auerbah, znači osta­ viti veći dio promatranoga u – mraku. Ovisiti o medijima, zna­ či prepustiti se medijskim kuharima koji ne znaju ništa o nu­ tricionizmu, odnosno o reakcijama naših tijela pri probavljanju medijske hrane.

Govoriti danas o filozofiji medija, znači u području filo­ zofije poduzimati se posla kojega se avangarda s početka 20 stoljeća odradila s umjetnošću, destruirajući, dekonstruirajući, razotkrivajući u njoj elemente ideologije, zastarjelosti, neiskre­ nosti, služanstva, itd . . . .

3. FAQ Može se primjerice misliti da filozofija kao ljubav prema mudrosti, ne može i ne smije misliti medije. No, što nam preo­ staje, ako je kojim slučajem istina, da je filozofija sama postala zarobljenom medijem svoje objave, hijerarhijom svojih zagova­ ratelja, cehom pronositelja njenih ideja, pismom kojim ‘misli’, gramatikom koju poštuje?

Filozofija i mediji?

U pitanju kakve veze ima ozbiljnost filozofije s neozbiljnim medijima izostalo je poznavanja velike Baconove spoznaje da se sunčeva zraka ne zaprlja i kada padne u blato.

Skeptičkom stavu koji bi u filozofiji medija pronašao spušta­ nje filozofije na razinu trača i show programa, treba pripomenu­ ti: naši su kongresi show programi bez kamera, s trač rubrikama u pauzama. Znanost je postala ovisna o medijima. Autoriteti su postale noge koje imaju ideju intervjuirati znanstvenike.

Tezi koja se oslanja na inače ispravan stav da pravi filozof bježi od površnosti medija mora se prigovoriti da medij nije sa­ mo medija masovnog komuniciranja. Starije i dublje – medij je jezik, pjesma, glazba, ples, ritual – svaka ekstenzija kojom se komunicira.

Danas će mnogi govoriti o filozofiji jezika, filozofijama raznih umjetnosti (književnost, fotografija…) no, za korak do filozofije medija bio je potreban sumrak kontaminiranja naših života medijima za masovno komuniciranje, odnosno zagluplji­ vanje, odnosno manipuliranje…

Za prijenos informacije od jednog do drugog čovjeka, nije potrebno mnogo toga: dvije osobe i malo dobre volje. Za prije­ nos informacije do dvije milijarde ljudi istovremeno, potrebno je toliko kotačića koliko je dovoljno da nas se pretvori u servo­ mehanizam tog stroja.

4. Važnost ‘jednog’ i presuda mase Kada jedan televizijski show kontaminira dvije milijarde ljudi istovremeno (ideološki obojenom porukom), moramo se pitati: koliko bi nam hodajućih i razgovarajućih Sokrata bilo

81

Ekologijamedija

potrebno za ispravljanja štete emitiranja samo jednog takvog show programa.

Kada je Pitagora svojevremeno otkrio da vibriranje žica glazbenih instrumenata stvara tonove – istraživao je način na koji dolazi do toga. Već je Aristotel pretpostavljao da je za zvuk potrebno nešto poput medija zraka, u kojemu će se dogoditi vi­ briranje, odnosno zvuk.

Kada se Platon bavio ‘pismom kao sredstvom zaboravljanja’, on je bio filozof medija: promišljao je razliku između ljudskog iskustva prije i nakon pojave medija pisma. Usidren na prijela­ zu iz usmene kulture u kulturu pisma, on nije mogao ignorirati promjene koje sa sobom donosi novi medij.

Kao njegovi sljedbenici ne možemo se oglušiti na pritiske na ljudsko iskustvo danas, koje čine novi, snažniji, elektronič­ ki, digitalni mediji.

Kada Platon kritizira pjesnike kao medije Muza, koji pje­ vajući oponašaju a oponašajući donose sjenu sjene – Platon je filozof medija, koji želi raščistiti koji je put adekvatniji za puto­ vanje prema istini.

Kada se i Sokrat, i Platon, i Aristotel suprotstavljaju sofisti­ ma kao ljudima koji jezik i retoriku koriste isključivo kao sred­ stvo/umijeće uvjeravanja, neovisno o traganju za istinom – onda je i tu na djelu, filozofsko-medijsko promišljanje odnosa istine i uvjeravanja. Na razini usmenih razgovora, dijaloga, ili pisanog teksta na pergameni, taj se odnos neće činiti posebno važnim.

No, geometrijskom progresijom razvoja medija, posredovanja i umnažanja, taj će problem eskalirati do razine propitivanja od­ nosa zavođenja i manipuliranja.

U korijenu Platonova promišljanja sjene na zidu špilje, kao metafore kojom se kritizira prividno znanje, sadržano je i pita­ nje pitanja filozofije medija: dohvaćamo li spoznajom istinu ili tek istinu medija kojim se do istine penjemo.

Nije bez razloga, Platonov svijet ideja čovjekovoj spoznaji ipak ostao nedokučiv. Platon sugerira da i kada postaje uspješ­ nije staze na putu do istine, da su i one osuđene tek na dolazak u blizinu, te da svaka staza ostavlja na istini svoj vlastiti pečat.

5. Između šutnje i uzgajanja medija

82

U knjizi Communication as Culture, James Carey nas je podsjetio kako u pravilu griješimo kada mišljenje poistovjeću­ jemo s nečim privatnim (nečim što bi se slikovito moglo pred­ staviti Rodenovom skulpturom Mislioca). Istina je u suprot­ nom smjeru, uputio nas je ispravno Carey – mišljenje je uvijek javno i društveno.

Doista, rođenjem ulazimo u svijet proizveden simbolič­ kim radom. Modele našeg ponašanja daju nam pravo, religija, tradicija… Svoje želje i namjere izražavamo konvencijom koju nazivamo jezikom. Pozivamo se na logiku, na Logos (kao riječ, red, ustrojstvo) logiku impliciranu već gramatikom jezika kojim se služimo. I prije nego shvatimo što bismo uopće mogli željeti, nađemo se pred stazama socijalizacije naših životnih impulsa, stazama koje se uvijek ulijevaju u autoceste usmjerene prema nekoj važnoj strani svijeta, odnosno nekoj od aktualno važećih ideologija.

Posredovani smo u svakom trenutku svih naših života i to posredovani smo sudbonosno. Za razliku od vremena kada je vladar (koji je jedini imao pravo na vijest) mogao sasjeći dono­ sitelja nepovoljnih vijesti – današnji glasnici mijenjaju vladare, organiziraju hajke, optužuju i presuđuju – tjeraju u rat.

Filozofija medija mogla se pojaviti tek u suton, kada smo svi manje-više osjetili suptilnost povezanosti totalitarnog i me­ dijskog: kada smo povijesnoj liniji totalitarizama mogli prido­ dati povijesni razvoj podređenih im medija, te kada je ljepota i božanstvenost umjetnosti pokleknula pred spoznajom: Totalitarizam je grijeh kulture, a ne politike ili ekonomije.

Benjamin je svojevremeno pisao o opasnostima estetizi­ ranja politike (kao opasnostima koje vode u fašizam). Ljepota je danas iz područja umjetnosti prešla na tržište, točnije u po­ dručje umnažanja kapitala. Aktualni su procesi povezali utili­ tarno i lijepo: Na djelu su mekdonaldizacija, disneylandizacija odnosno estradizacija – kako politike tako i naše svakodnevi­ ce. Čini se da je opasnost promijenila ruho/ modni trend, ali da nije nestala.

Gledajući filmove poput Matrixa, čovjek se ne može ne sje­ titi Gunter Andersove ideje matrične strukture medija – medija koji proizvode fantomske predodžbe; medija koji počinju uprav­ ljati ponašanjima mase, po prvi put sačinjene od usamljenika u njihovim dnevnim boravcima, uz televizore koji ih show pro­ gramima povezuju s milijunima sličnih…

6. Zbilja nakon feuerbahovskih misaonih obrata Uz Chomskog shvatili smo da (medijske) korporacije nas kao publiku prodaju drugim korporacijama. Pretpostavka za to je da smo poslušni potrošači medijskih proizvoda.

Za bombardiranje Libije ponajbolje su se pripremile tri velike televizijske multinacionalne korporacije. Imale su informaciju.

Znale su točan trenutak napada i mogle su postaviti svoje kame-

re na najbolja mjesta za snimanje napada. Zauzvrat su ustupile mjesto propagiranju rata u svojim središnjim vijestima.

Primjer svjedoči o trgovini informacijama u zamjenu za prime time termine. Na djelu je naturalna razmjena bombardi­ ranja za emitiranje. Živimo li (heideggerovski pitano) doba slike svijeta ili živimo doba kada osvajači razmjenjuju elektroničke perle za one od baruta?1) Vrijeme je potvrdilo Feuerbachov misaoni obrat dobro iskorišten u Debordovoj odrednici doba spektakla. Feuerbach je, naime, u predgovoru Biti kršćanstva pisao: “Naše doba ned­ vojbeno daje prednost slici nad stvari, kopiji nad originalom, predodžbi nad stvarnošću, prividu nad bićem.”

Da idemo u tom smjeru govori sve više pojmova o nekoj dru­ goj realnosti…virtualnoj, simuliranoj, novoj medijskoj realnosti, teleprisutnosti, teleegzistenciji, fikcionalnom realizmu… Živimo u vremenu u kojemu, paradoksalno, stvarno ubijanje djece može biti prešućeno a ono izmišljeno može biti povodom za svrgavanje režima. Tokom zaljevskog rata, reklamna agencija usred Hollywooda snima ‘realistična’ (potpuno izmišljena) svje­ dočenja djevojčice o zvjerstvima iračkih vojnika koji su, navodno, isključivanjem struje pobili djecu u inkubatorima. Za razliku od ovog izmišljenog slučaja, Medeleine Albright je na pitanje o pola milijuna djece umrlih zbog ‘treniranja strogoće’ u Iraku, odgo­ vorila: “Mislimo da se isplati platiti takvu cijenu”.2) Živimo u dobu množine, umnažanja, ponavljanja, u dobu zamjena teza u kojemu i državni terorizam i terorizam igraju na kartu slike. Život u svijetu u kojemu vrijeme prime time vijesti određuje vrijeme početka rata – zahtijeva od nas ponovno pro­ mišljanje odnosa moći u mrežama korporacija, država, medij­ skih i religijskih hijerarhija. Istovremeno u svijetu smo u kojemu su i teroristi već medijski osviješteni…Tražimo li nemoguće ako želimo biti realni (prema uspostavljenim odnosima) Je li čovjek zatvoren, – hipnotiziran spektaklom – ili troši kredite izrabljivanja neumreženoga svijeta?

Političke religijske, korporacijske i medijske hijerarhije, us­ postavile su sustav odnosa koji je stavio u pitanje aktualni oblik suvremene demokracije, odnosno mediokracije. U svijetu smo u kojemu je Istina često zamjenjivana gledanošću, a argument ponižavan ponavljanjem laži: Europski građanin postao je fuko­ 1) “Poslije prve atomske bombe, koja je radioaktivnom energijom razorila materiju, na kraju tisućljeća pojavila se i druga, ingormatička bomba, koja će, zahvaljujući interaktivnim informacijama, razoriti mir među narodima” Virilio, Paul, Kraj privatnog života, Europski glasnik br. 5, DHK, Zagreb 2000. str. 455.

2) Noam Chomsky: PROPAGANDA I JAVNO MIŠLJENJE, Str. 47

ovski zatvorenik, odnosno radnik na pokretnoj traci liberalnog kapitalizma, koji ne zna što će sa svojim slobodnim vremenom i svojom slobodom, pa poseže za industrijom zabave – dakle – sljedbenik spektakla (zarobljen hipnotičkim isijavanjem svje­ tlosti reflektora u boji).

Treba razlikovati slobodne i u slobodi (proizvoljnosti) ogre­ zle medije. Rušenjem berlinskog zida u Zapadni se Berlin sjurio veliki broj Istočnih Nijemaca koji su u prvom naletu ispraznili police s porno kasetama. Nisu se ponašali kao oslobođeni, ne­ go kao dresirani ljudi. Nisu u sebi osjećali novu slobodu nego glad za zabranjenim slikama koje su im sateliti dostavljali pre­ ko granica.

Priča s Berlinskim zidom, samo je mali podsjetnik na sna­ gu slike danas.

Snaženje slike i propagande otvorili su put prema otkriću širine i snage zavođenja.

Snaženje uloge slike istovremeno je donosilo i strah od sli­ ke ali i posustajanje lingvističke paradigme. Pojavila se i snaži sumnja u mogućnost razumijevanja svijeta njegovim pretvara­ njem u sustav znakova. Iconic turn je pokušao rehabilitirati sli­ ku, pronalazeći u njoj i neke druge elemente osim onih zavod­ ničkih i manipulirajućih.

Uvid u sveprisutnost zavođenja, vratilo je promišljanje filozofije medija do provjere književnih i književno-teorijskih teza o zavođenju u području umjetnosti same, književne rije­ či posebno3)

7. Književnost se nije suzdržala Od Barthesovog Užitka u tekstu korak je do promišljanja o zavođenju književnog teksta. Baudrillard je razmišljao o zavod­ ljivosti samog diskursa (vežući pojam zavođenja više uz kritiku psihoanalize i Lacana), Vrlo blizu je i ideja samozavođenja tek­ 3) Zavođenje je sudbina svakog živog bića. Na temelju nespoznatljivoga (u cjelini) bivstvovanja, svaki pojedinac gradi sustav smisla, cjelinu, odnosno Istinu. Povijesne mijene samo su pojavne strane naše osuđenosti.

Ta naša osuđenost na nepoznavanje cjeline svijeta i nemogućnost odgovora na osnovna pitanja koja stalno postavljamo, tjera nas da na različite načine (ukrašavanjem tijela, glasom, plesom, obredom, titmom, slikom, glazbom, književnim ili filozofijskim tekstom ili znanstvenom slikom SUGERIRAMO ONO ČESTO NEDOKAZIVO UPLIĆUĆI TO NEDOKAZIVO u razine psiholoških odnosa, egotripova i sličnih minijatura.

Promišljanje suvremenih medijskih zavođenja bacilo je sliku i na autoritarni karakter filozofijskih mudrost. Tako element zavođenja nalazimo u tvrdnjama da je sve voda ili vatra, u Platonovim dijalozima (sa sparingpartnerima, često bez dijaloga) u hijerarhijama i organizacijama svjetovnih ili religijskih škola, kultova odgojnih ustanova…

83

Ekologijamedija

stom Shosane Felman, ideja “skandala zavođenja” o kojima pi­ še, te o zavođenju književnosti koja, kako ona kaže, ne obećaje ništa drugo doli to da će nastaviti s obećanjima”.

Flaker je otkrio kako je već Ivo Vojnović u Gospođi sa sun­ cokretom, 1912 godine uveo filmske postupke u dramu a da je Rus Leonid Andrejev o filmu govorio kao o nečemu podjedna­ ko razumljivom i ‘građanima’ i ‘divljacima’. Jevgenij Zamjatin započeo je igru s negativnim utopijama. Octavio Paz govorio je o ‘intelektualnoj opčinjenosti’ Zalaženje u analize stavova o “užitku” i “tekstu” bavljenje teorijom književnosti (obogaćeno analizom filozofijske reflek­ sije o toj temi “ (Lacan, Barthes, Baudrillard, Deleuse, Felman, Slabinac, Popović-Perišić…) – potvrdilo je pojam zavođenja kao iznimno važan pojam za razumijevanje povijesnog napre­ dovanja sustava manipulacije4). Analize na području književno­ sti (futurizam, dadaizam, ekspresionizam, imažinizam…) bile su neophodno potrebnom pretpostavkom za otkrivanje korije­ na suvremene manipulacije.

U stalnoj otvorenosti prema novim formama književnost je uvijek iznova sve stavljala u pitanje. Srednjevjekovni ljubavni diskursi odjedanput pokazuju kako su autori velikih ljubavnih priča više pažnje poklanjali konvenciji nego ljubavi samoj Ambalaža pripada klasicima, rekao bi Döblin, proročki naviještajući da će svaki novi književni napor usmjeren ka ot­ krivanju modernije i životnije forme – sve više u pitanje stav­ ljati – samu formu.

Enzensberger, kao i mnogi drugi, zamjećuje da djeca radi­ je citiraju dobro sročene reklame nego najljepše stihove najpo­ znatijih pjesnika Filozofija medija ne može ne misliti o tome, kao uostalom ni o ljubavi futurista prema automobilu, avionu, njihovoj opči­ njenosti mogućnostima novog medija – radija, te njihovoj sklo­ nosti prema nasilju i ratu.

Još je Walter Benjamin povezivao dadaističku tehniku izvla­ čenja riječi iz papira sa slutnjom montiranja filmskih kadrova.

Filozofija medija detektira kodove književne i filmske mon­ taže, ulazi u analizu jezičnih ekshibicija sofista, tehnike uvjera­ vanja retorike, ideoloških obrazaca srednjevjekovne književnosti i povlači paralele sa suvremenim oblicima uvjeravanja, zavođe­ nja i manipuliranja.

84

4) Doktorska radnja koja se bavi tim problemom šire, obranjena je na Sveučilištu u Rijeci: Sead Alić: Književnost i filozofija, od ideologije zavođenja do manipuliranja medija

Filozofija medija promišlja i područja semiotičkih analiza komunikacije i znaka (s posebnim odnosom na uvođenje koda – kao svojevrsno mediološko osvješćivanje značenja obrazaca, konteksta, paradigmi komunikacije) Pierce, de Saussure, Bar­ thes, Jacobson, Levi-Strauss, Edmund Leach…

Književnost nije bila nevina, književno zavođenje je bi­ lo horizontom ekspliciranja ideologija. Umnoživost umjetnič­ kog djela osvijestila je značenje tehnologije (ali više ne samo za umjetnost). Nova vremena donijela su nova pretapanja: rečenice u slogan, slike u letak, skulpture u produkt dizajn, etc Postavilo se naravno pitanje može li se odrednica zavođe­ nja svesti na Debordov pojam spektakla, budući da je Debord spektakl smatrao oblikom kojim se čak i u onom religijskom pri­ kriva interes vlasti i moći – spektakl je dakle u temeljima svih zabluda pa i onih religijskih.

Mišljenje je ovog pristupa da je spektakl dio zavođenja kao dio univerzalnog činjenično utvrdivog i ontologijski opravdivog pojma-odnosa.

Potporu filozofsko-medijskom promišljanju dale su teze Philippea Bretona o stručnjacima za istraživanje motivacije s kojima se dakle već 1950. godine započinje s kampanjama ob­ mane potencijalnih potrošača nikotina. Značajni su i primjeri medijskih manipulacija (o kojima Breton piše, te njegovi uvidi o riječima zamkama, kao što su: ubojstva civila kao “kolaterar­ na šteta, ne bacanje nego “isporuka bombi”, borba za ljudsko pravo kao “terorizam”, državni terorizam kao “sredstvo u borbi za demokraciju”, postajanje metaka gumenim, postajanje geno­ cida “konačnim rješenjem”, tragična zamjena rata kazališnim terminom tragedije.

Filozofija medija ima u fokusu i problematiku koju analizi­ ra Francis Bale kada piše o osnovnoj devizi medija (faster, che­ aper and more flexible), stavove o medijskim intelektualcima i prime tame killerima, naglašavajući značenja situacija kao što su nazočnost CNN-ovih kamera na Tien an menu, Značenje jezika i književnosti čini se gotovo presudnim za razumijevanje fenomena nacionalizma. Za razliku od uobičajenih nabrajanja veza između književnih imena i (jedne) nacije, ovdje je riječ o mediološkom propitivanju odnosa ideje nacionalizma i mogućnosti koje se otvaraju pronalaskom tiskarskog stroja.

Tako propitivanje koje polazi od književno-teorijskog i fi­ lozofskog, preko mediologije dospijeva u područje sociološkopsihološkog propitivanja razloga pojavljivanja nacionalističke hipnoze.

8. Zaključak Teletehnologija je proizvela društvo na daljinu u kojemu je mobilnost znakova zamijenila mobilnost tijela, a znak oslo­ bođen od tijela vlasnika. Mobilnost slike (na ploči, drvorezu ili bakrorezu) predhodila je tehničkoj reprodukciji u obliku knji­ ge. (Weibel) Razumjeti znači razumjeti medij u kojemu se razumijeva­ nje pojavljuje kao kriterij i vrijednost.

Sloterdijk je interpretiranjem Nietzscheove “Volje za mo­ ći” kao nagovještaja motora za izgaranje, odnosno kao prijelaza sa kulture ugljena na kulturu benzina, te podsjećanjem na Bal­ zacovu usporedbu čovjeka sa parnim strojem a kasnije topom – stavio uz bok povijest tehnike i povijest slobode. Otuda nije čudno, što daje za pravo McLuhanu kada je ovaj pisane medije nazvao arhitektima nacionalizma.

Filozofija medija je trenutno najživlji dio filozofije same, bez obzira zvali je mi filozofijom medija ili nekako drukčije.

Sažeci

N

amjera je ovog predavanja kratko predstavljanje prijeđenog teorijskog puta što ga je autor trasirao jednom obranje­ nom doktorskom radnjom (književnost) i drugom koja je pred obranom (filozofija) – puta koji vodi do utemeljenja znanstvene discipline – Filozofije medija. Predavanje se kreće u području filozofije, književnosti, teorije medija, kritičkih pristupa propa­ gandi, političkim i vjerskim hijerarhijama, te drugim srodnim područjima, a inicirano je (kao i sam filozofija medija) nedovolj­ nim promišljanjem odnosa totalitarnog i medijskog, nedovolj­ nog analiziranja utjecaja novih tehnika medijskog porobljavanja na ljudsko iskustvo, te već evidentiranim idejama doba spekta­ kla i zavođenja…

Abstract

T

he intent of this lecture is a short introduction of the the­ oretical path that has been covered and which the author traced with his one defended doctoral thesis (in literature) and the other doctoral thesis which is about to be defended (in philosophy)-this is a path that leads to the founding of the sci­ entific discipline – The philosophy of the Media. The lecture deals with the area of philosophy, literature, the theory of the media, critical approaches to propaganda, political and religio­ us hierarchies and other related areas. It has been initiated (just like the philosophy of the media itself ) by insufficient analyzing of the influence of the new technologies of media enslavement on human experience and the already registered ideas of the age of spectacles and seduction…

85

Ekologijamedija Mirko Sebić

Platonova “kritika pisma” i kritička medijska pismenost Senzacionalno: Pronađen lek za pamćenje i mudrost – pismo !?

Teut: “Ovo znanje, kralju, učiniće da Egip­ ćani budu mudriji i da bolje pamte, jer je nađen lek za pamćenje i za mudrost”. (274 e 4) KURIR – tebanski tabloid, XX v.p.n.e

Skandalozno: “Lek za pamćenje” zapravo je droga zaborava!!!

Tam: (Pisani znakovi) ... će, naime, u duša­ ma onih koji ih nauče rađati zaborav zbog nevež­ banja pamćenja, jer će ljudi, uzdajući se u pismo, sećanje izazivati spolja stranim znacima, a neće se sećati iznutra samo sobom. (275 a 2) PRESS – tebanski dnevni list, XVI v.p.n.e

M

86

oguće je zamisliti, čak je moguće i napisati, re­ čenice iz gornjeg (pod)naslova bez bojazni da će one danas nekog šokirati. U beskrajnom nizu ređa­ ju se rečenice, velika većina njih nikad neće biti stvarno pročitana. Ali kada je nešto stvarno pročitano? Ka­ ko znamo šta je dobro čitanje? Nešto čitati ali ga loše pročitati. Danas je u milionima novinskih napisa nešto skandalozno, a nešto drugo senzacionalno, a previše toga je banalno, pa zašto onda mitski bog Teut ne bi dao ekskluzivnu izjavu za neki tabloid. Da li je to ma­ nje verovatno od toga da Osama Bin Laden da izjavu u studiju CNNa ili da Putin odgovara direktno na pi­ tanja gruzijskih novinara. Ko će to stvarno pročitati?

Ako se izvestan opis materijalizuje u nekom realistič­ nom medijskom kanalu (kakav je recimo dnevnik Pre­ ss ili tabloid Kurir) verovaće se da je njegov predmet realan dogođaj, to je aksiom. Jedno pitanje je šta čini stvari uverljivim a šta verovatnim a sasvim je drugo

pitanje šta ih čini istinitim (ako ih nešto uopšte istinitim čini).

Ako iskazi formulisani u skladu sa pravilima medijske tehnike samom svojom materijalizacijom sadržaj čine uverljivim toliko da se niko i ne upušta u njegovo proveravanje a kamoli u kriti­ ku, onda pitanje pisma/govora, kao nesumnjivo najstarijih me­ dija, počinje da zadire u spoznajno teorijsku oblast. Da li je ta igra sa imitacijom samo igra ili je svaki mediji počevši od govo­ ra/pisma već kad je stvoren skrivao u svojim nedrima dvojnost i izobličenje? To je između ostalog i smisao pitanja koje na ne­ koliko mesta postavlja Platon. To je pitanje od kojeg mora po­ četi svako promišljanje medija.

Na prvi pogled Platonovo VII pismo nudi nedvosmisleni dokaz o postojanju nepisanog učenja ovog mislioca (341 cd) što posredno pokazuje njegovo uverenje o ograničenosti pisma kao medija. Platon nije imao poverenja u pismo ali je ipak pisao, pre­ ciznije bi bilo reći da je Platon drugačije video vrednosti pisa­ nog teksta od nas danas. Ako se pažljivije iščitava vidljivo je da se celo VII pismo bavi opisom i analizom jedne manipulacije, jednog krivotvorenja. U VII pismu nam se prikazuju da sredstva komunikacije kao što su govor i pismo nude lažnu predstavu o kontinuitetu komunikacije (saobraćanja i zajedništva) (341b-c) a ta lažnost stvara mnoštvenost i varljivost i štetno društveno ponašanje. Na suprot tome Platon nam predočava (342 a) snagu duše da prevaziđe tu varljivost vezanu za medij komunikacije.

Duša će uz pomoću dijalektike stići do saznajnog prosvetljenja kojim je jedino moguće spoznati zbiljnost predmeta u njegovoj sveukupnosti. (343 b) Po našem mišljenju VII pismo je važan tekst za razumeva­ nje medijske posredovanosti mišljneja ali Fedar je precizniji u konstituisanju kritike koja se razdvaja i upućuje na pismo i za­ vodljivi (pseudo) govor. Mesto kojim se privodi kraju pomen­ ti Platonov dijalog (274b – 278 e), u kome Sokrat raspravlja o prikladnosti pisma, u literaturi je postalo poznato kao “kritika pisam”. Ovde je takođe reč o argumentaciji koja se koristi za dvojaku svrhu, naime iz nje se izvodi kritika pisma kao medija uopšte i raspravlja se o prikladnosti pisma kao medija filozofije, odnosno ulozi pisma u traganju za istinom.

Dijalog Fedar svrstava se u Platonove spise koji su nastali na prelazu između srednjeg stvaralačkog razdoblja (nastao između 360. i 355. godine p. n. e.) takozvanih “dijaloga o idejama” (Fedon, Gozba, Država) i razdoblja kritičkih dijaloga (Parmenid, Sofist, Dr­ žavnik) u kojima je razrađen novi oblik dijalektičke metode, diereze.

Misaono jedinstvo Fedra nije baš od prve shvatljivo (struktural­

no on ima tri dela) pa se zbog toga kritika pisma često razmatrao izolovano od sveokupne celine dijaloga, jer navodno ne proisti­ če organski iz predhodnog sadržaja dijaloga, shodno tome ni­ je ispitan ni odnos ovih iskaza naspram drugih dijaloga i mesta koja se odnose na jezik, saopštavanje i saznanje. Šta je glavna tema Fedra i u kakvoj je ona vezi sa kritikom pisma iznesenoj na kraju dijaloga? Da li je tema dijaloga eros ili retorika ili njihovo jedinstvo, ili odnos filozofije prema erosu, umetnosti i priroda ljudske duše. Forma dijaloga dramaturški je vrlo jasna, ali je unekoliko različita od uobičajenog oblika Plato­ novogo dijaloga. Kao i u većini Platonovih dijaloga u uvodnom delu se odigrava slučajni susret Sokrata sa sagovornikom. Ovog put to je mladi Fedar1), koji je celu noć proveo kod besednika i logografa Lisije, Kefalovog sina, zatim sledi deo u kome Fedar oduševljeno Sokratu čita Lisijinu besedu o erosu (230e – 234c).

Dijalog se neočekivano za Platonove spise, odigrava van zidina grada i to štimungu dodaje pastoralne tonove ukazujući na vezu prirode, mita i lirkse poezije. Sokrat kićenom Lisijinom govoru suprotstavlja dva improvizovana govora o erosu (237b – 241d, 243 – 257b). Drugi govor, zapravo palinodijsko opovrgavanje prvog, on izgovara u zanosu posle doživljene vizije. Zatim sledi deo koji predstavlja kritiku retorike kao lažnog umeća pridobi­ janja i ubeđivanja da bi dijalog kulminirao u kritici pisma kao nepodesnog medija za mišljenje.

Ako pogledamo stilske karakteristike dijaloga uočićemo brižljivo biranje stilskih figura i kombinovanje raznih postupa­ ka, pored uobičajene dijaloške forme raz-govora, ovde Platon pribegava pastoralnom narativu uplićući opise mesta i pejzaže kao ravnopravne elemente u konstruisanju zančenja. Zatim tu je palinodija, pa višestruko korišćenja mitskog modela što uvo­ di analogiju kao jedan od modela objašnjenja.

O erotičkoj pedagogiji kod Grka – digresija sa zadnjom namerom Čini se da je osnovna tema Lisijin besede eros. Ali taj mno­ goliki polubog ovde ima sasvim specifičan oblik. Glavna name­ ra Lisijinog govora je da pokaže kako je mladićima/ljubljenim (eromenos), bolje da održavaju kontakte sa zrelim muškarci­ ma/ljubavnicima (erastes) koji nisu u njih zaljubljeni, nego sa onima koji su u ljubavnom zanosu spremni na sve dok ne za­ dovolje svoju požudu.Tako će od erosa umesto štete imati ko­ 1) Faidros : svetli, vedri, onaj koji zrači, isijava

87

Ekologijamedija

risti. Lisijina beseda govori protiv ljubavnog zanosa, a u prilog ekonomije zadovoljstva. Dakle, osnovna tema Lisijine besede je erotička pedagogija.

Vaspitavanje mladih za građane polisa sadržavalo je mome­ nat erotičkog starateljstva u kome zreli muški građanin treba da provede mladića kroz inicijaciju pretvaranja u slobodnog gra­ đanina. Ovde su parovi erastes i eromenos, ljubavnik i ljubljeni gde starijem pripada aktivna, dok mladom eromenosu pasivna uloga prepuštanja . Ljubljeni prima dok ljubavnik daje. Ljublje­ ni zahvalno uzvraća dok ljubavnik darove prihvata. Ovaj odnos treba razumeti kao kompleksan odnos muške inicijacije u soci­ jalni i gradski milje na čijem kraju je puno učešće mladića u ži­ votu polisa – zrelost. Ovakvo shvaćen odnos pored podučavanja određenim veštinama (među kojima seksualne nisu nebitne ali nisu primarne) podrazumeva i prihvatanje specifične odgovor­ nosti ljubavnika za ljubljenog. Dakle, ljubavnik ljubljenom pre­ nosi informacije i praktična znanja na taj način se uspostavlja i jedna međugeneracijska veza između dve socijalne grupe, iz­ među sveta očeva i sveta sinova. Na taj se način tradicionalni socijalni stav uobličava kroz erotsku komunikaciju dve genera­ cije i na tome gradi čvrsti socijalni poredak.2) Čemu ljubavnik uči ljubljenog? Idelano gledano u njihovoj relaciji treba da se javi razmena socijalnih vrlina. Osnova takve vrline je sofrosine ili samokontrola što znači da svaka od ovih strana treba da sprovede jedno lišavanje. Ljubavnik iako žudi za ljubljenim suzdržava se od proste pohote (inače bi podlegao hi­ brisu) sublimirajući je u brigu za njegovo vaspitanje, a ljubljeni se ne podaje ljubavniku iz potrebe za užitkom (u tom slučaju on bi podlegao pornosu i postao prostitutka) već iz zahvalnosti. Tako u ovoj relaciji ljubavnik demonstrira samosavladavanje a ljublje­ ni usvaja vrednost lišavanja ličnih zadovoljstava za račun soci­ jalnih vrednosti. Njihova realcija postaje ekonomija društvenog vaspitanja. Ko ne može sebe da kontroliše u relaciji ljubavnik/ ljubljeni taj ne može biti ni pouzdani upravljač u polisu.

88

2) Iako je klasični stav ser Keneta Dovera do danas doživeo mnoge kritike, pa mu se čak spočitava homofobičnost i preterano insistiranje na simbolizmu seksu­ alnih uloga, smatramo da je on prvi zaista argumentovano govorio o poveza­ nosti antičke ideje vaspitanja i muškog erotskog prijateljstva (Dover, K., Greek Homosexuality. Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts, 1978. i Dover, K., Greek Popular Morality in the Time of Plato and Aristotle. Univer­ sity of California Press, Berkeley, 1974.) Naravno, to ne implicira da je antika imala monolitno gledanje na homoseksualnu vezu niti da se to gledište nije iz generacije u generaciju menjalo. Nema potrebe da u okviru ovog teksta otva­ ramo brojne problemske tačke ove oblasti.

Iako ovde možemo zanemarirti pitanje da li je postojao homogen stav atinskog društva IV veka p.n.e. o seksualnosti ipak se sa dosta izvesnosti može tvrditi da su ovakvi stavovi bili uobličeni kao društvena norma. Lisijina beseda ostaje u hori­ zontu pozitivne norme stoga se Sokrat i ne bavi pojedinačnim argumentima Lisijinog govora on preduzima načelnu kritiku koja ide i protiv uspostavljene norme i prelazi u odbranu erosa ka božanske kretivne energije.

Jedna (sasvim filozofska) ljubavna priča Svoj drugi govor, koji započinje posle vizije koju je imao, Sokrat otvara analizom zaljubljenih koji se nalazi u stanju iz­ bezumljenosti. Sada se za stanje van sebe, delirično ponašanje, izbezumljenost, ne koristi pojam hybris već novi pojam mania koji označava posebnu vrst inspirativnog oduševljenja, zane­ senosti. Platon razlikuje (mantike), šamanski trans i proročku zanesenost svojstvenu delfskim proročicama, zatim ritualnu zanesenost (oionistike) koju susrećemo uglavnom kod kultnih svećenica, to je mistični zanos usmeren na komunikaciju sa bo­ govima unutar kulta. Treća vrsta zanesenosti dolazi od muza i najčešće je poseduju umetnici, dok je četvrta ona ljubavna koja potiče od samoga erosa.

Da bi dokazao da je u prirodi erosa vrhovni kreativni prin­ cip Platon smatra potrebnim da objasni samu prirodu i delo­ vanje duše, kako božanske tako i ljudske. Za ovu svrhu on će pribeći mitskoj priči.

Na taj način, u Fedru, mit o kruženju iznosi ono što su duše mogle da vide od Ideja pre svoje inkarnacije: isto tako, on nam daje kriterijum odabira na temelju koga dobro zasnovana zanesenost ili istinska ljubav pripadaju dušama koje su mnogo videle, koje imaju mnogo usnulih, ali obnovljivih uspomena; senzualne, zaboravne duše, koje su malo videle, jesu, naprotiv, potkazane kao lažni pretendenti On dopušta da se postavi jedan model na osnovu koga će različiti pretendenti moći da budu prosuđivani. (kurziv moj). (Deleuze,G. 1990. 305) Ljudska duša je prikazana metaforički kao zaprega sa dva konja i kočijašem. Kod božanskih duša oba su konja plemenita, dok je kod ljudskih jedan konj dobroćudan, a drugi zloćudan.

Kočijaš simbolizuje snagu koja podstičući dobrog konja i obuz­ davajući lošeg upravlja dušu.

Nebrojeno mnoštvo duša, predvođeno besmrtnim bo­ govima, vozi se po nebu nastojeći da svoj pogled usmere pre­

ma “nadnebeskom mestu” gde se nalaze čista istinska bivstva, večne ideje i istinsko znanje. Platon ne propušta da naglasi kako nijedan od pesnika nije uspeo da opeva ovu sferu istine.

Motrenjem istine duša se hrani i postaje laka. Ali ljudska duša neprestano se suočava sa borbom između dva konja koji teže različitim stranama. Zbog toga je njeno otelotvorenje neizbež­ no i tako nastaju ljudska bića razvrstana u devet grupa. Na pr­ vom su mestu, misli Platon, filozofi a poslednji su tirani. Nji­ hovo razvrstavanje uslovljeno je intenzitetom gledanja istin­ skoga bivstva.

Gledanje, sećanje i postav duševnog nebeskog puta osnovni su uslovi za erotičko kretanje na zemlji. Zemlja i nebo uslovljavaju se. Ono što se “vidi” na nebu može se “znati” samo na zemlji.

Ne, ne smemo prosto reći: ljubav za istinom; to nas uda­ ljava od bilo kakvog značenja, jer mi danas ne možemo da do­ kučimo, osim u banalnom, sadržaj tih reči. Ti izrazi su od po­ četka bili neka vrsta šifre, upućivanja na nešto drugo do tada neizrečeno, na jednu novu čulnost, strastvenost i zanos, koji ne gube vezu sa mišlju, već je naprotiv razvijaju i stvaraju. I na mudrost koja nije filistarski “mudra”, koja se ne sastoji od pro­ cedura i matrica. Pitanja se tek postavljaju: kakva strast, kakav zanos, kakvo mišljenje. Dakle, taj izraz skriva nešto što je mo­ ralo ostati prikriveno da ne bi bilo uništeno, ali što istovreme­ no zove na otkrivanje.

Otud potreba da se isprede jedna filozofska “love story” da se u žanr melodrame umešaju “mudrost”, “saznanje” i “istina”, tako da u ovom žanru mogu ostati pod navodnicima ali istovre­ meno upućivati na neki smisao izvan njih samih.

Priča o duši u Fedru pripada Sokratovom mantičkom go­ voru i nije ni istinita niti lažna, ona je melodramatska vizija. Du­ ša kao takva nije ni smrtna ni besmrtna ni božansk ni ljudska (iako se na govor o tome troše mnogi redovi) već je vizionarski postav koji treba da nas uputi na jednu drugačiju čulnost (jer duše gledaju ideje) i na jedno drugačije mišljnje. Čulnost kakvu polis Platonovog doba (sa svojim pisanim i nepisanim zakoni­ ma o erstes i eronemos, sa svim logografima lisijinog tipa) više ne može da prepozna, stoga mu o toj stvari nije moguće nepo­ sredno, rečima, pisanim ili govorenim, saopštiti ništa.

Govorništvo i obmana Govorništvo Platon najčešće prikazuje kao umeće uvera­ vanja koje je u bliskoj vezi sa obmanom.Ta se analiza razrađuje

najviše u Gorgiji ali je ima i u drugim ranijim dijalozima.3) Tek je u Fedru vidljivo otkud dolazi ta obamana. Namesto istinoli­ kih erotskih pokreta retorika nam nudi samo kopije oličene u jezičkim figurama. Fedar kao i svi građani polisa vrednost go­ vora prosuđuje na osnovu iskazane sposobnosti uveravanja (to peithein) koja stoji sama za sebe.

Ali Sokrat eksplicitno naglašava da čak i onaj koji želi da ne­ koga uveri u suprotno od istine, mora najpre znati šta je istina.

Platon tvrdi kako svaki govor (logos) treba da bude oblikovan kao organska celina, kao živo biće (hosper zoon; 264c), tako da se njegovi delovi proporcionalno uklapaju u harmonsku ce­ linu. Ovo važno načelo antičke retorike u Platonovoj dijalektici zadobija novo obeležje i značenje. Logos retorike biva utemeljen u logosu dijalektike.

Na primeru određenja erosa Platon pojašnjava kako je naše razumevanje zapravo jedan proces dijalektičkog hoda tragom povezivih ideja. Razumevanje je zapravo sećanje, dijalektičar je taj koji u jedan pojam obuhvatnim pogedom sastavlja ono što je posvuda razasuto, a istovremeno definisanjem objašnjava svaku pojedinačnu stvar o kojoj želi da podučava(265d) Da bi mogao postići ispravnu definiciju određenoga pojma dijalektičar mora također da bude sposoban da sprovede razvrstavanje ideja prema vrstama kako su prirodno sklopljeni i da ne pokušava, poput lošeg kuvara, da bilo koji deo oštetiti. (265e) Obuhvatnost odnosno sinteza je sposobnost duše koja se seća jer se kreće. Deoba izražena kao kretanje je brojanje. Deoba je glavna reč platonovske dijalektike a proces sabiranja ili sinte­ ze je korak koji proističe iz deobe. Prvi korak kod Platona uvek je neko mnjenje što će reći konvencionalno postavljena teza ili uvid. Obeležje ove platonske podele je kretanje ka specifičnosti uz pomoć mnjenja. Koraci od konvencionalno očiglednog, od onog što niko na gradskom trgu neće sporiti preko mnogih isto tako očiglednih ali specifičnijih podela, koji treba da nas dove­ du u u krajnjoj instanci do definicije klase.

3) Apologija predstavlja najraniju i najblistaviju praksu kritike konvencionalnog pojma sudske retorike. Gorgija dokazuje da se podrivanje retoričke moći događa upravu u domenu političke prakse. U Simpozionu (198b-199b) i Meneksenu se odbacuje retorika konvencionalnog pohvalnog govora. U Državniku se doduše retorici priznaje izvesna sposobnost nagovaranja i kao takva uvrštena je u tehne vladanja uz mitske pripovesti, gradske kultove, plemenite obmane i upotrebu vojne sile ali isključivo pod vođstvom filozofije. I na kraju u Zakonima (937d-938c) građanima se zabranjuje da koriste retoričko umeće radi lukavstva i namernog obmanjivanja.

89

Ekologijamedija

“Dijalektija je stoga jedna vrsta aritmetike, u kojoj objasniti prvenstveno znači razdvojiti, te stoga prikazati strukturu tog sastava. Razdvajajući svoja mnjenja, njihove elemente preobražavamo u aritmološke forme. Na isti način “mera” izvedena iz svakodnenog života pretvara se u artikulisan pojam.” (Ro­ zen, S.2002. 23)

90

Sokrat će reči za sebe da je strastveni ljubitelj dijalek­ tičkih “razvrstavanja” i “sažimanja” pojmova, jer to je za­ pravo osnovni preduslov da bi se uopšte moglo govori­ ti i misliti. A uzor mu je onaj ko je sposoban da sagle­ da jedno i mnoštvo u njihovom prirodnom odnosu (266b).

Samo poznavanje retoričkih pravila govorniku neće pomoći da bude uspešan u svojim nastupima slično kao što ni lekaru ne pomaže to što je naučio koji je lek dobar protiv određene bo­ lesti ako bolest ne može da prepozna u konkretnom slučaju i ako ne poseduje sposobnost prosuđivanja konkretne situacije u kojoj se bolesnik nalazi. Da bi se ovladalo određenim ume­ ćem, pa tako i retoričkim, potrebno je posedovati prirodnu nadarenost (sposobnost), solidno znanje i trajnu uvežbanost (veštinu), što najbolje pokazuje primer Perikla, za koga se tvr­ di da se potrudio da ovlada tadašnjim celoukupnim znanjem.

Retorika bi prema Platonovom shvatanju trebala da bude usmerena na spoznaju same prirode duše (physis psyches), slično kao što medicina brine o zdravlju tela. U Platonovim dijalozima čest je slučaj da uzvišenosti određenoga cilja biva suprotstavljeno svakodnevno životno iskustvo. Čuveni sicilijanski učitelj govor­ ništva Tisija prigovorio bi ovde Sokratu da vrsnoga govornika, recimo onoga u sudnici, ne zanima istina, pa tako ni činjeni­ ca je li nešto pravedno ili nepravedno, nego samo verovatnost i jasnoća u formulaciji. Nasuprot tome Platon tvrdi da je logos koji se odnosi na verovatnost suvisao i prihvatljiv samo ako je utemeljen na istini, tj. ako govornik raspolaže jasnim znanjem o odnosu među pojmovima: “ako neko ne nabroji prirodne obdarenosti onih koji će slušati, i ne uzmogne predmete razlikovati po vrstama i jednim pojmom obuhvatiti u svakom pojedinom slučaju, takav nikad neće biti umetnik u oblasti govorništva koliko je to moguće.” (273 d-e); a da je za to potreban silan napor, suvišno je govoriti. Pa čak i ako nam put do samoga cilja izgleda nesavladivim, Sokrat nam ostavlja lepu utehu: “onome ko teži za lepim, lepo je i prihvatiti što iz toga sledi.”

Sokratovski stav je jasno izražen: pre nego što se počne go­ voriti u kojoj je meri nešto korisno ili štetno (zanos), trebao prvo odrediti njegovu suštinu (ousia). Osnovno pitanje svakog govora,

bilo izgovorenog ili napisanog, je razlučivanje – ne može se ni zuc­ nuti pre nego što se utvrde razlike. Razlike i podele dakle predhode tekstu. Jer on ne može biti puko razmeštanje elemenata.

Osnovni stav dijalektike je kretanje kroz razlikovanje, ali to nije njena suština. Nije reč o običnom razlikvanju i razvrstavanju, nije reč samo o pukoj podeli. Kad nešto izdelimo i razvrstamo to nam nije dovoljno mi moramo saznati šta je najizvrsnije, šta je da­ kle prvo i šta pretenduje da bude prvo. Reč je o rivalstvu, nadme­ tanju, otud dijalektičko kretanje izgleda kao borba i prevladavanje.

Glavna stvar je kako odrediti šta je prava pretenzija, autentična izvrsnost, a šta lažna. Kako odvojiti istinitu od lažne pretenzije.

Da bismo došli do odgovora šta je korisno a šta štetno, da bismo znali šta je dobro (ponašanje) moramo započeti razvrstavanjem, razlučivanjem, podelom ali moramo je na određenom stepenu i prekinuti, jer nas podela vodi ka aksiološkom relativizmu, vraća nas nazad sofistima, odnosno ne-biću.

Prvi stepenik zastoja je ironija, drugi je mit. Naravno sokrat­ ska ironija i platonovski mit. Dakle, jedno izmicanje koje tek treba da utemelji, zasnuje, kriterijum na osnovu kog ćemo moći da pro­ sudimo istinsku pretenziju od one koja to nije. Jer ono što traži da bude zasnovano je neka pretenzija. Pretendent je taj koji se poziva na neki temelj njegova pretenzija je ili utemeljena, to jest dobro zasnovana, ili bez temelja. Mit u Fedru upravo služi da utemelji jedan kriterijum koji se ne bi mogao stvoriti pukim podelama.

Šest razloga zašto je pismo manje vredno od govora Platon u Fedru izvodi šest razloga zbog kojih je pismo in­ feriorno u odnosu na govor.

(1) Pismo nije u stanju da uveća naše znanje, ono samo stvara privid da napredujemo u znanju.

(2) Pismo je mrtvo (bez duše) i ne može odgovarati na pitanja.

(3) Živa i oduhovljena konverzacija utiskuju znanje u dušu bolje nego pisanje. Pisani diskurs je kao slika statičan i nepromenjljiv.

(4) Pisanje je ne(o)zbiljno i zato pogodno za igru.

(5) Pisanje može eventualno da posluži kao mnemotehničko sredstvo da onaj koji je već nešto spoznao to ne zaboravi, da lakše očuva u pamćenju.

(6) Filozof zna šta je male ili velike vrednosti pa prema tome zna šta treba ostaviti za pisanu formu a šta treba raspra­ viti u govornoj diskusiji.

Platon pismo označava kao statičan medij (ono kasnije ra­ đa knjigu a još kasnije fotografiju i film ka takođe statične me­ dije). Kreacija se odigrava u fiksiranoj, nepromenjljivoj formi koja kasnije treba da bude percipirana od čitaoca (... pismo ima u sebi nešto čudnovato i u tome zaista liči na slikarstvo...275d).

Naglašena je statičnost, dovršenost, ukočenost predstave. Autor kreira izolovan od čitaoca, a čitalac doživljava kreirano izolovan od autora (odsustvo autora). Ovakav proizvod kreacija može se u skladu sa formalističkom terminologijom podeliti na sadržaj/ priču i na diskurs. Sadržaj su ideje, karakteri i zapleti. Diskurs je nosilac sadržaja reči i slike koje predstavljaju neki događaj.

Sadržaj se začinje u glavi autora i izražava se kroz diskurs koji je sadržan u mediju pisma. Gledajući percipirajući čitalac for­ mira mentalnu sliku/konstrukt ideje ili priče u vlastitom umu.

Očigledno da gleda mrtvu statičnu sliku. Nema nikavog dodira između autora i čitaoca. Diskurs predstvaljen medijem pisma ćuti, ne može odgovoriti jer nema više nikakve veze sa auoto­ rom/idejom. Otud i nužnost da autor mora da priskače u pomoć napisanom i da ga dodatno tumači.

A potom: kad su jedanput napisana, svaka reč tumara ova­ mo i onamo, isto tako k onima koji je ne razumeju kao i onima kojima nije namenjena, pa se ne zna s kime treba govoriti, a s kime ne. A zlostvljena i nepravično ružena uvek treba rodite­ lja kao pomoćnika: jer sama niti sebe može odbraniti niti sebi pomoći.(275e) Udvajanje sadržaja je očigledno nužno na ono zamišljeno (od strane autora) i ono razumljeno (od strane čitaoca). Da li je moguće prevazići tu udvojenost i postići apsolutno prekla­ panje zamišljenog i razumljenog. Po Platonu to je moguće po­ moću dijalektike. .... ali mnogo je lepši, mislim, ozbiljan rad kad neko, služe­ ći se dijalektikom, odabere podesnu dušu i znalački sadi i seje u nju reči koje mogu da budu od pomoći i same sebi i onome ko ih je posejao, i ne ostaju jalove, nego donose ploda, iz kojega u novim srcima neprestano izbija nov usev, koji predano dobro uvek održava besmrtnim i onoga koji ga ima čini blaženimk oli­ ko god je čoveku moguće da to bude. (276e-277a)

Zaključak: ka erotici čitanja U Fedru ima nekoliko tema koje konvergiraju i pretapaju se. Te tematske krugove možemo pretvoriti u hipoteze:

1. Proizvoljnost, suštinska lažnost, i izveštačenost umeća retorike (retorike tehne) rezultat je njenog udaljavanja od erosa i od dijalektike.

2. Inspirisanost lepotom i žudnja za znanjem su izraz božan­ skog erosa koji je vrhovna kreativna sila.

3. Dijalektika je umeće slaganja i razlaganje, kompnovanja i dekomponovanja, ali i nužno kretanje ka apsolutnom .

4. Stoga je istinska retorika zasnovana na dijalektici i pred­ stavlja umeće komuniciranja (u smislu saobraćanja i zajed­ ništva) zasnovano na poznavanju istine i poznavanju ka­ raktera duše kojoj se obraća. Zapravo platonovska retorika zasniva se na erotici (sa)obraćanja.

5. U tom smislu superioran je živi erotični govor (izvoran, autentičan) nad mrtvim pismom (statičnom senkom, ko­ pijom).

Retorika kao umeće vođenja duše rečima mora biti zasno­ vana na erotici saobraćanja uzimajući za vrhovni princip op­ štost duše i nužnost dijalektike. Pismo kao medij je po sebi ne­ prikladno za traganje za istinom ali zbog ograničenosti ljudske ono je i nužno pomoćno sredstvo. Mudar čovek (filozof ) sve­ stan je medijske posredovanosti komunikacije, (sa)obraćanja i mišljenja uopšte, svestan je takođe nižeg ranga pisma u odnosu na govor tako da on pismo/text koristi kao erotsku (pred)igru namenjenu podsticanju, podsećanju, nagovoru i zovu dok (raz) govoru ostavlja da povede dušu na put apsoluta.

Filozof, za Platona, dakle nije neko ko nikad neće napisati ni retka, već neko ko će razviti kritičku pismenost uzimajući u obzir medijsku prirodu saopštavanja i mišljenja. Filozof pišu­ ći uništava medijsku naivnost obrazujući svest o ograničeno­ sti medija kao takvog, njegovoj nesamostalnosti i potencijalnoj društvenoj štetnosti ako mu se pristupi nekritički. On se kroz pismo probija do komunikacije, do srži zajednice, približavanja Drugom. Prvi kritičar medija, Platon, je u dijalozima postupa upravo tako, koriteći pismo u skladu sa njegovom medijskom prirodom, pišući i (izo)stavljajući, pokrećući tako što zaustavlja i prekida, tako što otvara margine i belina pisma, rubove saop­ štljivosti koji provociraju erotičku (pred)igru. Otud Platonova Država nikad nije predstavljala pisano uputstvo, opis stanja, ka­ kvi su usledili vekovima posle nje u nizu utopjskih pisanija već poziv na umsko stvaranje. Samo u tom smislu moguće je shva­ titi i doktrinu o Platonovom nepisanom učenju, dakle ne kao da postoje dva učenja jedno vidljivo a drugo skriveno, već kao da

91

Ekologijamedija

se jedan idejni korpus traži kroz igru medijskih posredovanja tražeći erotski momenat oplodnje, tražeći plodnu dušu, tražeći spoj emocije i pojma. Ta oplodnja ne može se dogoditi u statič­ noj sferi zaleđenih reči. Erotski čin joj predhodi za razliku od erotske igre on je ozbiljan i nepretočiv u tekst i sliku. Ono što mi iz te igre možemo izvući neka je vrsta podsećanja na hod ko­ jim je duša hodila u večnosti. Danas, u obezdušenom svetu to ćemo nazvati intuicijom. Intuicija je upravo ono delovanje koje se ne može prevesti u tekst.

Iz odnosa prema pisanom i glasovnom, prema pismu i glasu, iščitava se odnos prema jeziku i mišljenju. Jezik Platon posmatra sa stanovišta govora a ne sa stnovišta pisma, on podrazumeva jednu unutrašnju usmenost koja konstituiše govorni jezik a ko­ ja je čisti odraz mišljenja, koje opet nije ništa drugo do bezgla­ sni razgovor duše sa sobom. Platonov pojam književnosti stoji u znaku te untrašnje usmenosti.

Za razliku od ovog stanovišta, kad se jezik i misao shvataju sa stanovišta pisma onda se fiksiranost pisanog znaka doživljava kao vrednost. Statičnost se shvata kao nedvosmislenost i puna određenost. Gramatika je svet jednom za svagda datih transce­ dentnih pravila, jezik jeste mišljenje.

Platonovo pozicija unutrašnje usmenosti shvata kretanje, živost i dijalogičnost kao vrednosti. Misao je izvorna u odnosu na jezik, jezik je senka misli. Određenost je moguće postići ne pomoću fiksiranja već pomoću kretanja. Dijalektika se suprot­ stavlja ne samo retorici već i gramatici (ili bolje reći samo dija­ lektika može utemeljiti dobru retoriku i gramatiku).

Novi mediji u XX veku dovode u pitanje, za zapadnu kul­ turu toliko konstitutivni, primat pisanog nad oralnim. Dolazimo do nove usmenosti. Pojava novih medija dovodi i do novog shva­ tanja pisma i grafičkog znaka. Ali ona onda nužno mora dovesti i do drugačijeg shvatanja pismenosti koja umesto u fiksiranost rutina vodi u život (tako bi se mogla pročitati i Poterova defini­ cija medijske pismenosti kao procesa i perspektive a ne kao puke sposobnosti ili veštine), koja umesto statičnosti pravila insistira na erotičnosti dijaloga, prakse i igre. Ova pozicija nove usmenosti o kojoj tek treba reći odmerene reči tumačenja, svakako stvara složenu i višeslojnu ustrojenost medijske pismenosti.

92

Bibliografija: • Deleuze, G. (1990.) “The Logic of Sense” • Kremer, J. H.,( 2004.) “Platonovo nepisano učenje”, 1996 u Agrafa dogmata: aspekti Platonovog nepisanog učenja LUČA XX/2 (Nikšić) 167 – 178 • Nussbaum, M.C. (1986) “This story isn’t true”: madness, reason, and recantation in the Phaedrus’, in The Fragility of Goodness: Luck and Ethics in Greek Tragedy and Philosophy (Cambridge), 200-33.

• Hackforth, R. (1952) Plato’s Phaedrus. Cambridge.

• Havelok, E. (1991)” Muza uči da piše”,. Novi Sad • Parente, M. I. (2004), “Sedmo pismo i esoterički Platon” 1969. u Agrafa dogmata: aspekti Platonovog nepisanog učenja LUČA XX/2. (Nikšić),197-214 • Platon, (1979) “Fedar”, u Platon:Ijon, Gozba, Fedar. Beograd (prevod dr Miloš N. Đurić) • Rozen S. (2002) “Granice analize”,. Beograd • Slezak, T. A. “Čitati Platona”, 2000. Zagreb

Sažetak:

Č

uveno mesto u Platonovom zrelom dijalogu FEDAR (274b278e) u literuaturi poznato kao “kritika pisma”, obično se razmatra kao polazište za argumentaciju o primatu govornog nad pisanim znanjem ali i kao dokaz o postojanju Platonovg ne­ pisanog učenja (agrafa dogmata). Nas zanimaju reperkusije ove kritike na razmišljanje o medijskoj prirodi mišljenja i znanja uop­ šte i povezivanje ove kritike sa konceptom medijske pismenosti i mogućnosti uspostavljanja kritičkog sadržaja ove discipline.

• ključne reči: kritika pisma, eros, dijalektika, retorika, kritička medijska pismenost

septembar

2008.

[002/003]

Ka novoj medijskoj kulturi Ta kultura nije delovanje ideologije: naprotiv, ona unosi proizvodnu snagu u Ĺželju i obratno, ona uklapa snagu Ĺželje u druĹĄtvenu proizvodnju i reprodukciju.

Ka novoj medijskoj kulturi Divna Vuksanović / Medijsko obrazovanje: potreba i/ili nužnost opstanka savremenog sveta kulture Prof. dr Gordana Zindović Vukadinović / Obrazovanje za medije – prilog konceptu za srednje škole Jelena Đorđević / Mediji i obrazovanje za život s njima i u njima Jovanka Matić / Izučavanje medija i potrebe u visokoškolskom okruženju Dafna Lemiš / Deca i televizija Globalna perspektiva Divna Vuksanović / Reč priređivača Zoran Hamović / Podizali smo ton da bismo promenili sliku Milena Dragićević Šešić / Pisati o medijima – istraživati, analizirati i misliti Karmen Erjavec, Zala Volčič / Medijsko obrazovanje kao deo predmeta maternjeg jezika u srednjim školama u Sloveniji

95

Ka novoj medijskoj kulturi Projekat: Ka novoj medijskoj kulturi Nosioci: Fond za razvoj istraživačkog novinarstva – FORIN Partner: Novinsko izdavačka ustanova “MISAO” Vreme: 2007. / 2011. godina Autor: Mirko Sebić

96

Divna Vuksanović

Medijsko obrazovanje: potreba i/ili nužnost opstanka savremenog sveta kulture

I

deja o medijskom obrazovanju ne predstavlja novum našeg vremena. Pokatkad je ona bila skopčana sa opštim procesima obrazovanja (sticanje tzv. opšte kulture, koja je unutar porodice, školskog sistema, vršnjačke grupe itd., usvajana u svom bilo for­ malnom ili neformalnom obliku), ili je pratila specijalizovane i prevashodno na umetničko stvaralaštvo fokusirane edukativne procese, najčešće realizovane sporadično, na različitim kreativnim radionicama, tribinama, kursevima, naučnim skupovima i struč­ nim seminarima, odnosno u kontekstu ostvarivanja nastavnog procesa u okvirima sistema visokog obrazovanja (Informatika, Studije kulture, umetnosti i medija, i dr. srodni predmeti), a u funkciji edukacije i “produkcije ljudskih resursa” za date umet­ ničke i medijske oblasti, te kulturu u celini uzevši.

No, aktuelni mediji – a ovo se, pre svega, odnosi na vizuel­ ne, i, još preciznije, na medije masovnih komunikacija – odavno su prevazišli granice delovanja savremene umetnosti, preteći da svojim vlastitim “softverom” (aluzija se odnosi na teze o kulturi kao jedinstvenom softveru, autora Leva Manoviča/Manovich/) ili preoblikuju svet kulture ili da ga, u njegovom tradicionalnom obliku bivstvovanja, potisnu do same ivice nestajanja. Danas, u eri ekspanzije elektronski generisanih vizuelnih interakcija i komunikacija, što sve više konstituišu naše životno okruženje i iskustvo, potreba za ovim vidom obrazovanja, u većoj meri ne­ go ikada do sada, dobija na urgentnosti, intenzitetu i značaju.

Pri tom se problemski spektar kretanja samih procesa medij­ skog učenja kreće u rasponu od edukacije u strateške svrhe, tj. u funkciji vojne obuke i ostvarenja prevashodno ratnih ciljeva, pa sve do mirnodopskih domena njihove upotrebe, recimo, u svrhu rešenja pitanja saobraćajnih komunikacija, učenja na da­ ljinu ili javnog zdravlja.

Stoga je pojmovna sintagma “medijsko obrazovanje”, koja podrazumeva najširi pristup proučavanju nekakvog opšteg me­ dijskog ambijenta savremenog doba, odnosno same stvarnosti, * Autorizovana izlaganja sa okruglog stola o medijskoj kulturi održanog 14. septembra 2007. na Fakultetu političkih nauka u Beogfadu

najčešće povezana sa terminološki srodnim edukativnim proce­ sima – medijskom pismenošću (u značenju elementarne eduka­ cije: poznavanja prirode savremenih medija, njihovog teorijskog razumevanja, odnosno čitanja medijskih poruka, eventualne praktičke upotrebe i, konačno, reflektovane kritike) i obrazova­ njem za medije (što, zapravo, zaokružuje obrazovne procese u sferi izučavanja medija tzv. edukacijom edukatora, tj. obučava­ njem određenih profesionalnih profila, tj. stručnih i pedagoških resursa, u ovom specifičnom domenu istraživanja).1) “Medijsko obrazovanje”, kako tvrdi Nada Korać u časopisu Pedagogija, “pre svega ostalog, podrazumeva sticanje medijske pismenosti. Kao i sticanje svake druge pismenosti, ono može bili istinski uspešno samo ako se uzme u obzir povezanost između dva ključna faktora specifičnosti (datog) medija i načina na ko­ ji te specifičnosti razumeju oni koji se obrazuju. Kao jedan od nužnih uslova za uspostavljanje i razvoj demokratskog društva, ovako koncipirano medijsko opismenjavanje može značajno do­ prineti usvajanju demokratskih vrednosti kod dece i mladih svih uzrasta, uključujući i predškolski.”2) U osnovi, ova ideja podra­ zumeva naglašavanje potrebe za uvođenjem medijske pismeno­ sti kao posebnog nastavnog predmeta, ili, možda, čitavog seta srodnih predmeta i naučnih disciplina, u edukativne procese koji zahvataju sve nivoe i oblike obrazovanja, ali i disperziju, odnosno implementaciju ovih tehnika, veština i znanja u sve raspoložive nastavne procese, bez obzira na različite predmet(e) proučava­ nja. Ona je, istovremeno, zasnovana na uverenju, koje mnogo­ brojni kritički orijentisani savremeni teoretičari medija danas s pravom pobijaju,3) da je medijska pismenost jedan od uslova za razvoj građanskih demokratskih vrednosti, posebno ukoliko se ova ne shvati automatizovano i posve jednoznačno.

1) Svi ovde pomenuti, a i drugi njima srodni oblici tzv. medijskog obrazovanja – posebno oni koji se tiču istraživanja televizije kao dominantnog mas-medija današnjice, kao i njoj konvergentnih, odnosno ostalih pojavnih oblika savremenih medija, apostrofirani su u studiji o deci i televiziji, autorke Dafne Lemiš, pa ih ovde nećemo podrobno analizovati. Sažeto rečeno, medijsko obrazovanje, prema shvatanju ove autorke, bavi se interpretacijama medijskih tekstova, publike, kao i kulturnog konteksta medijskog delovanja; sekundarno, ono se bavi i raspravama o državnim zakonima, kulturološkim kritikama, a primenjuje se i u pedagogiji, te edukaciji namenjenoj nastavnicima; tercijarno, ovaj vid obrazovanja biva prepoznat kao strategija roditeljske edukacije ili kao one pretpostavke koje adekvatno izražavaju duh tzv. tehnološkog determinizma, i, naposletku, medijsko obrazovanje se pojavljuje kao predmet ispitivanja kognitivnog procesa obrade informacija.

Vid. Dafne Lemiš/Lemish, Deca i televizija, Clio, Beograd, 2008.

2) Nada Korać, “Medijska pismenost kao osnov obrazovanja za medije – razvojno-psihološka perspektiva”, Pedagogija, Forum pedagoga Srbije i Crne Gore, vol. 60, br. 4, Beograd, 2005., str. 511.

3) Mnogi savremeni teoretičari medija, naime, smatraju da su mediji, i to prevashodno tzv. mas-mediji pseudodemokratska alatka građanskog društva, jer svojom ekonomsko-tehnološkom stranom zastupaju isključivo njegove robne i konzumerističke vrednosti, a koje stoje nasuprot integrisane induvidue, tj. građanina i građanke po sebi.

97

98

Međutim, paradoks našeg doba zasniva se, između osta­ log, i na činjenici da sveobuhvatna (totalna) medijska ekspan­ zija koja, ujedno, predstavlja i glavno obeležje našeg vremena, nema svog pandana u teorijskom promišljanju i razumevanju ove složene (industrijske, ekonomske, društvene i “kulturne”) delatnosti. Štaviše, ako se izuzmu primeri koji su gotovo inci­ dentni u socio-ekonomskom kontekstu sagledavanja problema­ tike povezane s današnjim svetom mas-medija, oni se najčešće upotrebljavaju i zloupotrebljavaju takoreći bez bilo kakve ideje (tj. svesti i samosvesti) o poziciji, vrednosti, uticajima i budućoj praksi njihove upotrebe u savremenim kulturama.

Otuda se čini da medijsko obrazovanje i njegovi derivati (obrazovanje za medije, medijska pismenost, i tsl.) ne predstav­ ljaju samo puku potrebu za učenjem i sticanjem znanja u obla­ stima koje tematizuju čitavu sferu kulturne industrije (Adorno /Adorno/ i Horkhajmer /Horckheimer/) i domen tzv. “medijske kulture” (Daglas Kelner /Kellner/), odnosno demokratska dru­ štava u postindustrijskom/informatičkom dobu, već nužnost, determinisanu “duhom vremena” (ili, eventualno, njegovom suprotnošću, odnosno odsutnošću), a u funkciji egzistiranja u bitno promenjenim društveno-kulturnim okolnostima, što ih, naposletku, kontinuirano kreiraju sami mediji, te njihova pre­ komerna predstavna produkcija i simulacija znakova, značenja i, uopšte uzevši, znakovnosti kao takve (Bodrijar /Baudrillard/).

Prema našem mišljenju, medijsko obrazovanje, kao svoje­ vrsna ideološka konstrukcija nove društvenosti, ali i neophod­ nost savremenog trenutka, ne treba da bude nekakav puki teo­ rijsko-analitički postav za izgradnju tzv. informatičkog društva (savremeni američki koncept tehnologizovanog znanja i njegove instrumentalizacije u društveno-ekonomskom kontekstu pojav­ ljivanja) ili pak praktički uvod u proklamovano “društvo znanja”, što čini jednu od osnovnih razvojnih strategija zemalja članica Evropske unije, i što je kao epistemološki ideal, bez sumnje, vrlo diskutabilno (jer je u funkciji potvrde moći i tržišnog pariranja prethodno navedenom, američkom modelu), već temelj za sa­ znavanje samog okvira stvarnosti, odnosno praktičkog delovanja unutar “matrica” ontološke medijske paradigme koja, u ovom trenutku, teži da potisne, tehnološki uobliči i transformiše ce­ lokupni svet dosadašnje kulture.

U tom smislu reči, neki teoretičari i pedagozi medija pred­ lagali su da medijskom obrazovanju, odnosno medijskoj pisme­ nosti, treba da prethodi jedna vrsta epistemološkog uvoda, koja bi predstavljala jednu uvodnu, kritički izvedenu kognitivnu re­ fleksiju različitih teorijskih koncepata na kojima je uopšte mo­ guće zasnovati različite teorije i oblike medijske pismenosti.

Ovakav pristup, redukovan na svojevrsnu epistemološku ravan izučavanja sveta medija, a bez mogućnosti razmatranja njego­

vih komunikacijskih, socijalnih, kulturnih, civilizacijskih (teh­ ničko-tehnoloških) i sl. intersubjektivnih pretpostavki, što sve zajedno čini jednu celovitu “ontologiju medija”, čini se, svaka­ ko, nedovoljnim za opis, dijagnozu stanja i kritiku fenomena savremenih medija, kao i novog, drukčijeg poimanja realnosti, koji iz ovoga proističe.

Iz ovih razloga je u savremenoj literaturi o kulturi i medi­ jima, a naporedo s tezom u naučno-tehnološkom progresu što koincidira sa sveukupnim kulturnim razvojem, u isto vreme prisutna i kontrateza o kraju kulture ili njenom kontinuiranom procesu nestajanja, što je konsekvenca eskalacije medijskog de­ lovanja u sada već uveliko globalizovanom “kulturnom prosto­ ru”, pretvorenom u još ranije anticipirano i makluanovski opi­ sano planetarno selo. Bilo da je reč o procesima transformisanja kulture u medijski “softver” (Manovič) ili je pak na delu njeno odumiranje, i to ne samo u postojećem, već i u svakom drugom pojavnom obliku, očigledno je da tzv. medijska kultura (zajed­ no s njenim različitim oblicima multikulturalnosti) potiskuje u drugi plan svet tradicionalno shvaćenih kulturnih formi, što je, naravno, posledica aktuelne “informatičke revolucije”.

Iako ova poslednja teza radikalizuje pitanje odnosa me­ dija i kulture, koji se na prvi pogled realizuje na štetu kulture i u direktnoj je suprotnosti s definisanjem ove relacije istaknute na Uneskovom sajtu o programima medijskog obrazovanja, na primer, (gde su aktuelni mediji tretirani kao podsticaj razume­ vanju pitanja kulture i društvenog razvoja, a u svrhu uzajamnog obogaćivanja i uporednog razvoja, posebno kada su aktivnosti mladih u pitanju),4) ona u isto vreme, potcrtava nužnost medij­ skog obrazovanja, koje će, posredstvom odgovornog korišćenja medija, ne samo obezbediti kvalitetnije i opsežnije učešće gra­ đanki i građana u političkom i kulturnom životu jedne zajednice, nego će, kritičkim preispitivanjem njihovog ukupnog delovanja, kroz organizovane debate i druge edukativne programe ostva­ rene u ovoj oblasti, pre svega osnažiti mogućnost opstanka sa­ me kulture, koju “medijski efekti” na današnje društvo u celini prete da uguše i čak sasvim ukinu.

Naša teza je, dakle, da se medijsko obrazovanje ne može ostvarivati bez uporednih procesa edukacije koji se tiču promo­ visanja univerzalnih kulturnih vrednosti, što zajedno sa istin­ skim demokratskim procesima, oživljenim u jednom realnom društvu koje afirmiše kulturu i obrazovanje kao samosvrhu, a ne sredstva/instrumente za ostvarenje nečeg drugog, omogućava ne samo opstanak kulture i osnovnih vrednosti građanskog sve­ ta, već i humanističke temelje ovih vrednosti, koje bar u ovom trenutku, stoje direktno nasuprot fetišističkoj, tehno-ekonom­ 4) Vid. http://www. Media Education UNESCO – CI.htm

skoj ideologiji tzv. medijske sfere. Aktuelno medijsko obrazova­ nje, stoga, ne bi trebalo da označava samo one procese učenja o medijima koji podrazumevaju neposrednu obuku za korišćenje novih komunikacijskih sredstava, kao i sticanje znanja o njiho­ voj izmenjenoj i sve značajnijoj ulozi (socijalizacija, i dr.) koju nesumnjivo zadobijaju u savremenom društvu,5) već bi ono (me­ dijsko obrazovanje) trebalo da obuhvati i sve druge procese ko­ munikacijskog posredovanja, koji se ne tiču samo kulture masmedija, nego i one vrste socijalizacije, što (kreativno) doprinosi opstanku i razvoju sveta kulture, posmatrano ne samo u kontek­ stu medijskog, već i svakog drugog, na humanističkim osnovama izgrađenog sistema mišljenja, učenja i vrednovanja.

5) Upor. sa uvodnim napomenama o osnovnim ciljevima medijskog obrazovanja u tekstu profesora Larsa Kvortrupa (Qvortrup), kopenhagenškog predavača Studija medija na “Royal School of Library and Information Science” i koordinatora seminara “Media Pedagogy, Media Education, Media Socialisation and Educational Media”, na adresi: http://www. Media Pedagogy Media Education, Media Socialisation and Educational Madia – seminar _net.htm.

99

Prof. dr Gordana Zindović Vukadinović

Obrazovanje za medije – prilog konceptu za srednje škole Šta je šta?

O

100

brazovanje za medije, medijsko opismenjavanje i medijska pismenost, predmet su terminoloških i pojmovnih nesu­ glasica, a nekad samo neznatnih odstupanja u njihovom poi­ manju. Ovde neću ulaziti u raspravu te vrste. Ipak, definisaću šta ću u daljem izlaganju pod njima podrazumevati. Držim se pricipa da je kognitivna jasnoća zadatog, definisanog i izrečenog prvi neophodni korak u uspostavljanju komu­ nikacije sa sagovornicima o istoj temi, ili, pak, čitaocima koji žele da saznaju ili samo promisle.

Pod obrazovanjem za medije, dakle, podrazumevam proces koji pretpostavlja sistem, u kojem se stiču znanja neophodna za razumevanje fenomena masovnih medija i delotvorno ponašanje s njima i u odnosu na njih.

Pod medijskim opismenjavanjem, podrazumevam podučavanje jeziku i pismu medija, to jest znakovnom i simboličkom pismu kojim se poruke ispisuju i značenja sugerišu. Možda suviše hrabo, ali analogiju izvo­ dim sa alfanumeričkim pismom.

Sad je već očito da pravim jasnu distinkiciju između obrazovanja za medije i medijskog opismenjavanja, shvatajući potonje kao uži pojam, sadržan u prethodnom. Obrazovanje za medije ne pretpostavlja samo “umeće čitanja” i “ispisivanja” radi boljeg razu­ mevanja i komunikacije, izuzev profesionalne prime­ ne, naravno. Ono podrazumeva proučavanje fenomena medija sa socio-kulturnog, filozofskog, antropološkog (sadržanih već u polju kulture), ekonomskog, psihološ­ kog aspekta. I opet analogija, ali ovog puta sa lepom li­ teraturom. Ozbiljna škola ne osposobljava svoje učenike samo da čitaju već i da čitajući saznaju i tumače kontekst u kome dela nastaju i na koji povratno deluju menjajući ga ili čineći pojedinca mudrijim.

Medijsko opismenjavanje podrazumeva više od slušanja predavanja i učešća u raspravi o medijima. Ono pretpostavlja * Autorizovana izlaganja sa okruglog stola o medijskoj kulturi održanog 14. septembra 2007. na Fakultetu političkih nauka u Beogfadu

delanje u pravom smislu te reči: analizu, raspravu, konstrukciju i dekonstrukciju poruka i njihovo razlaganje. To opet pretpo­ stavlja nastavnika ili tim nastavnika koji su kompetentni sago­ vornici i voditelji i koji obuku mogu organizovati, i ne samo u školi, već i u galerijama, studijima, redakcijama, tačnije pretpo­ stavlja drugačiji stil podučavanja.

Medijska pismenost je, dakle, proizvod obrazovanja za medije i medijskog opismenjavanja, ali ne jednom zauvek dat i ne­ promenljiv. Nijedna pismenost to uostalom nije. Medijsko obrazovanje ili obrazovanje za medije1) (čini mi se prikladniji naziv) proces je koji vodi medijskoj pismenosti.

Sadržaj pojma medijska pismenost čini, u ovako napravlje­ noj distinkciji, kritička autonomija u odnosu na poruke medija, distanca koja je rezultat sposobnosti da se natuknice otkriju, prepoznaju, vrednuju sa stanovišta konteksta u koji su stavljene i konteksta izvan medija samih po sebi. On obuhvata i spo­ sobnost da se ideje iskažu u nekoj od medijskih formi, ali to ni­ je uvek neophodan produkt, bez obzira na to što se u procesu medijskog opismenjavanja koristi kao metod.

Zašto i kako?

Medijsko obrazovanje je moćno oruđe u borbi protiv ne­ jednakosti u znanju i moći, pa nema sumnje da ga treba inte­ grisati u školski sistem. Postavlja se, međutim, pitanje episte­ mološkog karaktera. Kako napraviti jedinstven konceptualni okvir za interdisciplinarno područje, koje istovremeno pokriva šarenilo sadržaja, proizvoda, formi, kulturne i političke prakse, kakvo postoji u medijskoj sferi.

Pitanje koje se dalje postavlja jeste kada i kako podučavati medijima. Da li to treba činiti sistematski od predškolskog uzra­ sta, od vežbanja percepcije i prepoznavanja oblika i boja, raspo­ reda stvari i mogućih značenja koja mogu da proizvode? Nema sumnje da je to pravi put. Međutim, kako se to u školskom siste­ mu na ovom prostoru nije nikada činilo sistematski, ili se javljalo sporadično i povremeno, obrazovanje za medije u srednjoj školi imaće i neke osobenosti osnovnog opismenjavanja.

Kad je reč o sadržaju, jedno od polazišta jeste svest o ne­ transparentnosti medija, jer nisu ni prozor u svet ni ogledalo sveta, već proizvodi koji neprestano konstruišu i rekonstrui­ šu stvranost, čak i kad su svedoci zbivanja. Dovoljno je i puko zauzimanje drugačijeg ugla gledanja da sve izgleda drugačije.

Shodno tome, nastavnici i učenici mogu da se bave pitanjem 1) Nije reč o obrazovanju za rad u medijima, odnsono stvaranju medijskih profesionalaca. Ovo razgraničavanje je veoma važno jer nisu malobrojni pokušaji da se igranje proizvodnje medija izjednačava s medijskim opismenjavanjem ili razvijanjem medijske pismenosti. To može biti samo jedan segment koji pomaže da se shvati tehnologija, ali ni izdaleka ne pokriva ovo složeno područje.

razlike između stvarnosti i reprezentacije, između slike i nje­ nog referenta.

Sledeće polazište bila bi svest o tome da su mediji proizvod čoveka, oni su konstrukcije koje simbolički posreduju u prenoše­ nju nečega što ne moramo prihvatiti i iza čega stoje različiti mo­ tivi i složeni konteksti. U istu grupu spadaju lični filteri sazdani od socio-kulturnog i psihološkog i ideološkog bića kreatora me­ dijskih poruka i njihovih primaoca. Stoga, obrazovanje za medije u srednjoj školi trebalo bi da obuhvati socijalne faktore i psihič­ ke funkcije bitne za komunikaciju (opažaj kao čulni i personalni proizvod objektivno datog, sa fenomenom akcentuacije; retenciju u toku koje dolazi do transformacija poznatih kao simplifikacija, naglašavanje i racionalizacija; 1 formiranje i menjanje sudova i stavova, posebno uticaj komunikacijske situacije i status pojedinca koji otelovljuje neku ideju; izazivanje emocija i emocionalni odgovor; poverenje u komunikatora i tako dalje...).

Problem naracije2) još je jedan, smatram značajan, aspekt.

Masovni mediji, sve medijske forme, natapaju kulturni prostor do mere da niko od nas više nije siguran gde je granica između realnosti i konstrukta realnosti, između stvarnog i virtuelnog.

Kao da se svet vraća u prapočetke stvaranja mitova kojima se uspostavljaju sistemi vrednosti, šire kulturni obrasci upotrebom narativne matrice bajke, ma koliko to danas zvučalo paradoksal­ no. I zaista, analiza narativnog bajke može biti veoma korisna osnova za promišljanje dela programa obrazovanja za medije.

Onog koji se odnosi na priču u priči. Konstantni narativni ele­ menti bajke ponavljaju se upotrebom osam ključnih karakternih likova, tvrdi Prop (1982) 2 (negativac, heroj, darodavac, pomagač, car, careva kći, lažni junak) i njihovih preko tridesetak funkci­ ja (zabrana, kršenje zabrane, protivnikovo izviđanje, odavanje protivnika, težak zadatak, rešenje zadatka, saučesništvo, posredovanje, dobijanje čarobnog sredstva, pobeda, povratak junaka, prepoznavanje, raskrinkavanje, svadba, i tako dalje (kruže i u medijskim pričama (filmovi, sapunice, politička borba...).3) Ovakav pristup ima i integrišući – interdisciplinarni karakter: književnost, istorija, sociologija, psihologija...

Pored definisanja sadržaja ili bar okvira onoga što obrazo­ vanje za medije treba da obuhvati, važni aspekti su metode rada.

Naime, ne bi bilo moguće, a još manje prihvatljivo “predavanje medija” na način na koji se predaju i ocenjuju geografija ili isto­

rija (Zindović, G. 2000)3 . Sticanje medijske pismenosti je proces koji bi trebalo da se kreće na liniji podsticanja misaonih sposob­ nosti, upotrebe znanja i analize “napred i nazad” između kogni­ tivnog i afektivnog, u procesu osvešćivanja sopstvenih reakicja na medijsku poruku i otkrivanja uzroka tih reakcija.

I na kraju, pitanje koje se stalno postavlja jeste kako u je­ dan dosta rigidan školski sistem integrisati ovu vrstu aktivnosti/ programa. Jedno od mogućih rešenja i istovremeno prvi korak jeste obrazovanje nastavnika tokom njihovog školovanja. Kom­ petentni sagovornici i stručnjaci i odgovarajuća literatura mo­ gu pomoći da studenti razumeju kako funkcionišu medijske kuće, kako se bira sadržaj i određuje forma medijske poruke, zašto je nešto pokazano na jedan a ne na drugi način. S dru­ ge strane, nastavnike treba osposobiti za kritičku analizu medijskih poruka, i to kako sa stanovišta kulturnog tako i pedagoškog.

Posmatrano šire, nacionalna strategija bi morla da se zasniva na ciljevima obrazovanja koji uključuju i kompo­ nentu koju bismo mogli nazvati: medijska pismenost radi poboljšanja kvaliteta života. Takva formulacija uključuje sve od prava čoveka da bude informisan i da informiše, da može da saopšti svoje ideje u različitim formama, do šanse da se bolje obrazuje koristeći upravo tehnološke prednosti masovnih medija. U svakom slučaju učenje o medijima pomoću medija moralo bi biti bazični prin­ cip, metod koji ne bi smeo biti zanemaren.

Literatura: 1) Bartlet, prema: Rot, N., Osnovi socijalne psihologije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1989.

2) Prop, Vladimir, Morfologija bajke, Prosveta, Beograd 1982.

3) Zindović-Vukadinović, G., Mediji i vaspitanje Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, br.32, Beograd 2000. iv Zindović-Vukadinović, G., Media Literacy for Children in the Compulsory School System, Educational Media International, No 2, June 1998, London, p. 133-137.

2) Ovde svesno izostavljam narativno specifično medijsko, jer je ono domen medijskih stručnjaka i verujem da se njemu, u svakom slučaju , posvećuje veća pažnja.

3) Autorka ovog teksta je metod analize bajki i priča primenjivala u radu sa studentima pedagogije na Filozofskom fakultetu, u okviru programa medijskog obrazovanja i stečeno iskustvo pokazuje njegovu efikasnost u “osvešćivanju” i na neki način spajanju štampanih i elektronskih medija. Kada se skine tehnološka odora, priča koristi, više ili manje, iste ili slične obrasce i kulturne modele vekovima. Potvrđuje se važnost literarnog iskustva.

101

Jelena Đorđević

Mediji i obrazovanje za život s njima i u njima

P

102

oznato je da je opsesija novim jedna od osnovnih karakteri­ stika moderne civilizacije stvorene na Zapadu. Ona se poka­ zuje kao stalni pratilac ubrzanog tehnološkog razvoja i dugo je predstavljala uslov vere u progres i bolju budućnost. Renesansa je svoju samosvest gradila, naročito u umetnosti, na inovacijama koje su u potpunosti predstavljale prekid, “cezuru” sa mračnim periodom koji joj je prethodio. Sedamnaesti vek je pokazao da nauka može da inspiriše mnogo veći broj ljudi nego što su to danas već sveta imena onih koji su je utemeljili. Širom Evrope ljudi su otvarali svoje male eksperimentalne radionice i labo­ ratorije, uživajući u novim otkrićima i gradeći svest o tome da se svet radikalno menja i da su oni za to zaslužni. Vek kasnije otvorili su se pogledi ka idejama slobodnog društva, koje su na­ pravile korak dalje u razvoju racionalizma u službi bolje buduć­ nosti. Od XIX veka do danas, tehnologija, inovacije, ekonomski razvoj, masifikacija društva menjaju izgled gotovo celoga sveta.

Promene su brze i moglo bi se reći totalne.

Razvoj medija od pojave štampe, kasnije filma, radija i najzad televizije, pa do otkrića novih digitalnih medijskih tehnologija i Interneta predstavlja centralnu osu oko koje se množe prome­ ne o kojima je reč. Za razliku od velikih tehnoloških revoluci­ ja prošlosti, kojima su bili potrebni milenijumi da bi temeljno promenili život na planeti, danas se to događa toliko brzo da je gotovo nemoguće uhvatiti korak s njima. Totalna promena ko­ ju mediji izazivaju u savremenoj civilizaciji ne može se porediti sa prethodnim koracima u razvoju modernog sveta, mada jesu njihovo ishodište. Ona se pre može uporediti sa jednom mno­ go većom, epohalnom, u najširem smislu te reči, a to je bila ona koja se dogodila u doba neolita, koji je predstavljao preludijum za ulazak sveta iz divljaštva u civilizaciju. Globalne transfor­ macije, u čijoj osnovi se nalazi medijska industrija sveta, čini se da predstavljaju preludijum za početak jedne potpuno nove epohe koja nagoveštava promene i u samoj evoluciji ljudske vr­ ste. Nisu retka predviđanja po kojima novi mediji i tehnologije koje ih podržavaju utiču na fiziologiju, biologiju ljudi, dakle, na ono što se u ovom relativno kratkom periodu od nekoliko de­ setina hiljada godina, koliko nešto znamo o sebi, nije tako oči­ gledno dogodilo. * Autorizovana izlaganja sa okruglog stola o medijskoj kulturi održanog 14. septembra 2007. na Fakultetu političkih nauka u Beogfadu

Pomenuću osnovna polja uticaja medija u savremenom svetu polazeći od opšteg ka posebnom, od javnog ka privatnom imajuću u vidu njihovo “Janusovo lice”.

Savremeni mediji, a tu najviše mislim na televiziju, film i po­ sebno Internet, utiču i menjaju sve aspekte globalnog, ali i ličnog života. Poznato je da savremeni planetarni sistem i konstelacija sveta nikada ne bi mogla da bude ovakva kakva jeste, uključena u procese globalizacije, bez uticaja medija. To naravno ne znači da uzroci globalizacije ne leže na nekoj drugoj strani, pre svega u prirodi kapi­ talizma i njegovog uslova ali i pro­ izvoda, u per­ manentnom razvoju tehno­ logije. Sigurno je da bi ona teško bila ono što jeste i da bi uopšte mogla da opravda svoj na­ ziv da nije oslonjena na medije komu­ nikacije. Štaviše, oni ne samo da pomažu širenju nove ekonomske logike transnaci­ onalnog kapitala, oni su noseći stu­ bovi procesa globa­ lizacije. Pre svega, me­ diji su jedna od osnovnih eko­ nomskih i kulturnih industrija koje osnažuju ekonomski potencijal multinaci­ onalnog kapitala, ali i država koje su uključene u njegove tokove. Ali, njihova moć ne leži samo u ekonomskom potencijalu, već još više u poten­ cijalima na osnovu kojih oni učestvuju u kul­ turnom ujedinjavanju čovečanstva, za koje neki (Gidens) smatraju da je suštinska karakteristika globalnog prestrojavanja sveta. Činjenica da i naj­ manji događaj u jednom delu sveta ima uticaj na sve osta­ le delove ne može se svesti samo na logiku funkcionisanja kapitala, već je mnogo više od toga, posledica brzog protoka informacija i komunikacije između centra i periferije, zema­ lja Prvog, Drugog i Trećeg sveta.

Informisanost je, kao što sad već dobro znamo, i pre­ duslov ostvarivanja moći, tako da su mediji od presudnog značaja u igrama odnosa moći na lokalnom i globalnom ni­ vou. Ipak, informisanost i informacije nisu jedini učesnici u tim igrama. U njima učestvuje čitava medijska industrija, od filmske do televizijske, koja, kako se to danas pokazuje, sred­ stvima “nesvesne indoktrinacije” postulira određenu sliku sve­ ta, vrednosne sisteme, ideološke poruke onih koji tu industriju drže u svojim rukama. Svima je dobro poznat uticaj holivudske industrije filma, kao i izvozni potencijal najrazličitijih serijskih i

sličnih programa multinacionalnih informatičkih kompanija. Još od vremena posle Drugog svetskog rata, u kome je radio igrao posebnu ulogu u širenju fašističke propagande, pa do danas, ar­ mije stručnjaka pokušavaju da otkriju da li mediji zaista direk­ tno utiču na potrošače na osnovu svog “potkožnog” dejstva, ili oni jednostavno, predstavljaju “prozor u svet”, komunikacioni kanal između gledalaca i neke “objektivne realnosti” oko njih.

Većina se, uprkos dilemama, slaže da ta “objektivna stvarnost” ne postoji, jer nju, u velikoj meri, proizvode oni koji imaju moć, a među njima mediji imaju ogromnu ulogu.

U današnjem globalnom širenju medija ovo pitanje dobija malo drugačiju formu. Gotovo opsesivna tema u razmišljanju o tome gde smo i kuda idemo odnosi se na pitanje da li mediji utiču na homogenizaciju, proizvodnju istovetnosti, ujednačava­ nje stavova i vrednosti čitavog sveta, razarajući lokalne kulture, rušeći političke sisteme, umanjujući sve specifičnosti i gušeći sve individualne glasove. Ili, naprotiv, jedan novouspostavljeni univerzum, kao što je univerzum medija ima sasvim dovoljno prostora i ogroman broj mogućnosti da iskaže, ali i proizvede, različitosti, speci­ fičnosti i otvori prostor pojedin­ cima da se aktivno uključe u stvaranje ili menjanje sveta.

U svakoj lo­ kalnoj sredini, me­ diji ponavljaju pro­ bleme i pitanja sa kojima se suočavamo kada govorimo o globalizaciji. Niko ne mo­ že biti bolji primer od Srbi­ je za dokazivanje uticaja i moći medija, i to ne samo na polju politike, ali pre svega tu, već i na mnogo širem i kompleksnijem polju, kao što je kultura. Mediji promovišu ili skidaju vlade, regulišu ili rasturaju odnose među različitim po­ litičkim subjektima, pozivaju na rat ili propagiraju mir. Ta moć je toliko velika da se često građani pitaju da li je uopšte moguće intervenisati u društvu, opirati se onima koji poseduju medije u materijalnom ili političkom smislu. Bodrijar je svojevremeno konstatovao da se “rat u Zalivu nije ni dogodio”, aludirajući na rat koji se odvijao pred našim očima na TV ekranu.

S druge strane, deregulacija medija omogućuje da se oni pojavljuju i kao prenosioci određenih kulturnih obrazaca za ši­ roke mase, tvrdeći, isto kao i političari, da samo odgovaraju na potrebe i želje “naroda”. U tom pogledu oni često degradiraju taj isti narod, plasirajući najbanalnije i ponižavajuće sadržaje i for­

me. Ne treba zaboraviti ni to da mediji učestvuju u stigmatizaciji određenih društvenih grupa, reciklaži stereotipa, podržavanju, često ekspliciranju, političkih i drugih ideologija, odlučujuće učestvujući u stvaranju određenog kulturnog ambijenta. Mediji, međutim, na svojevrstan način i modeliraju kulturni ambijent, doprinoseći konstituisanju razlika među društvenim grupama, njihovim kulturama, ukusima i njihovim pogledima na svet. Da­ nas je moguće reći: “Kaži mi koje novine čitaš, koje TV kanale gledaš, koje Veb sajtove posećuješ, pa ću ti reći ko si.”

Iako je dominantno polje delovanja medija javna sfera, oni su duboko povezani sa emocionalnim, pa i biološkim životom pojedinaca. Nije bilo tako davno kada su započeta istraživanja o tome kako crtani filmovi, a kasnije i svi ostali programi na te­ leviziji utiču na vrednosne sisteme, emocionalno ponašanje, a posebno agresivnost kod dece i odraslih. I dalje se lome koplja da li opasni sadržaji u kojima figurira nasilje podstiču ili ne podstiču nasilje u društvu. Sve smo bliže uverenju da televizijska slika ne ostavlja nikog indiferentnim i da, uprkos tome što je dokazano da nasilje utiče samo na one koji već imaju takve predispozici­ je, postoji velika mogućnost da se te pojedinačne predispozicije ne bi nikad razvile da im za to podsticaj nije dala ta ista slika. S druge strane, opet, u nekim drugim istraživanjima pokazalo se koliko “ušećereni” sadržaji umeju da popune praznine u životu ljudi, naročito kod nezaposlenih i žena. Likovi sa ekrana postaju sastavni deo svakodnevnog života mnogih ljudi i koliko god da je moguće u tome pronaći znake “eskapizma”, “lažne identifi­ kacije” i podavanje iluziji, toliko oni mogu da popune praznine i poboljšaju mnoge oštećene ljudske živote. U tom pravcu idu i mnoga teorijska promišljanja o medijima i kulturi koja insistiraju na njihovoj ulozi u izazivanju “zadovoljstva” (jouissance).

Mogućnosti koje je pružio Internet za iskazivanje pojedi­ načnih ljudskih stavova, nastojanja ili želja toliko su ogromne i nepredvidljive da su danas u istraživanje tog prostora počele da se uključuju gotovo sve discipline. Internet je, svakako, način da pojedinac dobije na značaju u ukupnom delovanju sila društvene strukture na koje ne može u potpunosti ili nikako da utiče. Zato se često ovo novo otkriće smatra prostorom za iskazivanje slo­ bode i služi kao “utešan” dokaz o tome da je moguće stati na put globalnoj homogenizaciji, ali i različitim nepravdama koje čine različite strukture moći u celom svetu. U tom smislu, Internet učestvuje u jačanju i učvršćivanju pojedinačnih identiteta, ali i u stvaranju novih grupnih, “virtuelnih” lojalnosti i identifikacija. U pogledu “intervencije” u javnoj i tajnoj sferi društvenog života, novi mediji pokazuju neslućene mogućnosti. Čini se da nije da­ leka budućnost kada će se organizovati “Internet policija”, koja će tragati za terorističkim napadima hakera na “virtuelni svet”, koji se sve više ispostavlja kao stvarna stvarnost današnjice.

103

104

Prostor u kome se mediji iskazuju kao moćno sredstvo učestvovanja u afektivnom životu pojedinaca postaje sve širi i problematičniji. Ne samo da podstiču nasilje, omogućuju iska­ zivanje najperverznijih i najdestruktivnijih nagona, već oni na širem planu učestvuju u intimnoj ljudskoj komunikaciji, me­ njajući navike koje su milenijumima postojale. Omogućujući indirektnu komunikaciju, oni spajaju mnoge ljude, demateri­ jalizuju seksualne odnose, menjaju način izražavanja afekata i osećanja. Sasvim u skladu s potrošačkim društvom u kome se na tržištu biraju životni stilovi i identiteti, novi mediji nude ne­ ograničene mogućnosti. Ne samo da je moguće biti neko dru­ gi, željena fiktivna osoba, već je moguće iz najskrivenijih kutaka ljudske psihe pokrenuti neizrecivo i dobro čuvano i otvoriti ga ka nepoznatim drugima. U tom smislu novi mediji predstav­ ljaju vrstu psihijatrijske klinike u kojoj oni kojima je potrebno nalaze pomoć. Upad u intimno i lično najradikalniji izraz ima u pojavi novih bolesti zavisnosti, tako da su kao nikada do sa­ da i medicina i druge “egzaktne” nauke uključene u probleme povezane s medijima.

Na osnovu svega rečenog, izgleda da mediji predstavljaju vrstu “apsolutne moći”. Ali, da li je to sasvim tačno? Da jeste, verovatno bismo svi apatično živeli u senci Velikog Brata, po­ stajući slepi poslušnici sile kojoj se ne možemo odupreti. Ipak, život s medijima i u medijima uči nas da postoje različite mo­ gućnosti, ne samo da im se odupremo, već da stvaralački i ak­ tivno pristupimo tom životu.

Mnogi teoretičari i istraživači, poslednjih nekoliko dece­ nija, od kada mediji postaju sastavni deo svakodnevnog života, pokazuju da ljudi nisu “kulturne budale” i da je onaj isti nagon za traženjem puteva slobode, koji je obeležavao živote ljudi u prethodnim vekovima, aktiviran još snažnije u vremenu u kome mediji konstituišu “novi poredak univerzuma”. Da li je taj uni­ verzum hiperrealnost bodrijarovskog tipa, gde su medijski znaci i slike osamostaljeni i ispražnjeni od svakog realnog značenja, ili je to univerzum ispresecan stvarnom stvarnošću, ostaje otvore­ no pitanje. Čini se, ipak, da se stvarna stvarnost više nikada ne može vratiti na ono gde je nekada bila i šta je nekada značila.

Poslednjih decenija filozofija dovodi u pitanje našu “zabludu” o tome da je takva stvarnost ikada postojala bez naše, ljudske in­ tervencije. Ako je tako, a čini se da jeste, onda zaista započinje jedna nova epoha, novi period u evoluciji čoveka i čovečanstva, čija struktura, smisao i forma postaju najveći izazov budućnosti.

Zasada još totalna nepoznanica, umnogome povezana s nauč­ nom fantastikom, ta budućnost zahteva aktivnu ljudsku parti­ cipaciju da bi i dalje bila čovekova i za čoveka.

Sva sila naučnog mišljenja, gotovo sve humanističke i druš­ tvene discipline, a kao što smo videli i one koje pripadaju pri­

rodnim naukama, danas učestvuju u identifikaciji problema u vezi s novom medijskom civilizacijom, predviđanjima o njenom daljem razvoju i predlaganjem najboljih puteva za njeno što us­ pešnije funkcionisanje. U svemu tome dominiraju dva osnov­ na pogleda. Jedan, apokaliptički, koji u širenju novih medijskih tehnologija vidi put ka totalnom ovladavanju svetom, stvaranju savršenog “društva nadzora”. Od varijante po kojoj centri moći u čijim se rukama nalaze mediji mogu da indoktrinišu i menja­ ju svest celokupnog čovečanstva, preko one u kojoj će ljudska priroda izgubiti osnovne atribute i svesti svoje umne i kreativne potencijale na puku percepciju slika, do varijante po kojoj zbog ogromne količine informacija čovek u potpunosti gubi znanje i mudrost, apokaliptičari nagoveštavaju budućnost bez čoveka koga smo do sada poznavali. To su vizije potpuno otuđenog sve­ ta, lišenog svakog telesnog kontakta, redukovanih emocija, sve­ denih na puke afekte, svet u kome će se ljubavne izjave kodirati i šifrirati umesto šaputati na uvo, a zagrljaji i poljupci prenositi slikom, bez dodira i mirisa.

Drugi, optimističan i aktivistički pogled na medijsku bu­ dućnost sveta ukazuje na širenje polja u kome je moguće izra­ žavati različitost, subjektivnost, kreativnost i slobodu. To bi bio svet u kome su do krajnosti ostvareni ljudski umni potencijali, lišen pritisaka i nužnosti koje nameće priroda, svet neprekidne i aktivne komunikacije i zbližavanja među ljudima.

Na osnovu svega rečenog, pitanje obrazovanja za medije postavlja se kao urgentno i neodloživo. Ali, prvo je važno da de­ finišemo šta pod tim pojmom podrazumevamo. U najopštijim crtama, obrazovanje za medije znači pripremati mlade i budu­ će generacije da žive u svetu koji se više nikada ne može vratiti na ono romantično jedinstvo između čoveka i prirode, na idi­ ličnu prošlost odabranih i autoriteta, koji svojom moći znanja i umnosti postavljaju svet na čvrste temelje. Lament nad prošlim sebi mogu da dozvole samo još današnje generacije srednjogo­ dišnjaka, a buduće će od rođenja pa do smrti živeti sa medijima i u njima. To će biti njihova stvarnost. U tom smislu neophodno je pristupiti novom poretku stvari s velikim kapacitetom znanja, mogućnošću razumne procene, etičkim principima utemeljenim u neupitnim vrednostima međuljudske komunikacije i trasirati teren na kome će ljudi lagodno, ali s punom odgovornošću kre­ irati društveni i individualni život. Obrazovanje za medije treba da uči čitanju medijskih poruka, što znači, prihvatiti da one ne “prenose” ono što se zbiva u stvarnosti, “da nisu prozor u svet”, već aktivni stvaraoci toga sveta. Dešifrovanje medijskih poruka podrazumeva izoštreno oko i čitanje između redova da bi se pre­ poznali parcijalni interesi, znanja ili namere, koji, zahvaljujući svom javnom statusu, mediji teže da nametnu kao opšti, uni­ verzalni pogled na svet . Nužno je učiti mlade da preispituju i s

različitih strana posmatraju svaki medijski tekst da bi otkrili ko ga je pisao i sa kojim ciljem. To podrazumeva i izgrađivanje me­ hanizama “odbrane” od “potkožnog” delovanja medijskih slika i poruka, što, drugim rečima, znači razvijanje otvorene kritičke svesti. Ukoliko u društvenoj, ekonomskoj i političkoj organizaciji savremenog sveta više nema prostora za neke radikalne sistemske preokrete i promene, onda svakako postoji bezbroj mogućnosti za izražavanje “mikrootpora” u sitnim “kapilarima” društva. Zato razvijanje kritičke svesti, uprkos činjenici da se taj pojam smatra prevaziđenim, i suviše u duhu nekih “prevaziđenih” ideologija, i dalje treba da bude cilj, ne samo za buduće generacije, već i za one koje u ovom trenutku posustaju, sumnjajući da njihova reč i delo mogu biti delotvorni.

Još jedan aspekat obrazovanja za medije svakako pred­ stavlja i učenje da se u njima kreativno učestvuje. Gotovo ne postoji oblast umetnosti koja se iz nekada visokih sfera danas nije preselila u medije. Gotovo ne postoji nijedna oblast znanja koju mediji ne mogu da formulišu i komuniciraju, učestvujući i sami u jednom sveobuhvatnom i stalnom procesu obrazovanja.

Rečju, obrazovanje za medije treba da započinje od najranijeg uzrasta i da traje permanentno do zrelosti, s obzirom na to da je brzina promena i količina informacija s kojima se danas su­ srećemo toliko velika da niko u tom procesu ne sme da zastane i zadovolji se onim što je već stekao i naučio.

Ono što nam se na kraju postavlja kao osnovno pitanje je­ ste kako pristupiti tom novom obrazovanju i koji je osnovni medij koji će u njemu učestvovati. Čini se da ćemo u tom pogledu morati da se vratimo staroj, dobroj knjizi, koja i dalje predstavlja jedini medij koji mnoštvo činje­ nica može da sistematizuje, nepregledan broj informacija ume da organizuje, a delujući je ne samo na čula i percepciju, već i na dublje slojeve duha.

U našoj sredini svest o nužnosti obrazovanja za medije ni­ je razvijena i veoma mali broj izdavača pokušava sveobuhvatno da pristupi ovom problemu iz perspektive različitih disciplina.

Neću pogrešiti ako kažem da u tome izdavačka kuća Clio ima posebnu ulogu i da je zahvaljujući njenoj medijskoj biblioteci bilo moguće utemeljiti nove mediološke akademske discipline.

Podsećam samo da danas nemaju samo discipline kao što su medijske studije ili komunikologija ekskluzivno pravo i zada­ tak da se bave ovim problemima. Obrazovanje za medije po­ drazumeva i uključivanje novih disciplina, interdisciplinarnu saradnju, štiva koja će biti pripremljena za različite uzraste, ne samo za studentsku i odraslu populaciju, već i za mlađe, kao i za obrazovanje ljudi koji će biti spremni da učestvuju u toj per­ manentnoj edukaciji.

105

Jovanka Matić

Izučavanje medija i potrebe u visokoškolskom okruženju

I

nstitut društvenih nauka (Centar za politikološka istraživanja i javno mnjenje), u saradnji sa Centrom za profesionalizaciju medija i Fondom za otvoreno društvo, realizovao je 2007. istraži­ vački projekat “Univerzitetsko obrazovanje novinara u Srbiji”.

Projekat je imao nekoliko ciljeva, od kojih su glavni bili pru­ žanje uvida u opšte stanje u fakultetskom obrazovanju novinara u pogledu institucija koje se njime bave, nastavnog kadra i stu­ denata i utvrđivanje spornih tačaka u obrazovnoj ponudi studija novinarstva sa stanovišta potreba društva, medija i studenata.

Istraživanje je obuhvatilo analizu studijskih programa novinar­ stva, utvrđivanje studentske percpecije dobrih i loših strana studija novinarstva, kao i utvrđivanje ocena i stavova medijskih urednika o univerzitetskom obrazovanju novinara.

U pogledu edicije Multimedia izdavačke kuće Clio, ovi po­ daci identifikuju potencijalnu publiku edicije i pružaju osnovu za utemeljenje razvoja izdavačke strategije u skladu s potreba­ ma visokog obrazovanja novinara u Srbiji.

Visokoškolske institucije za obrazovanje novinara

106

Prve studije novinarstva u Srbiji počele su 1968. na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (Smer za novinarstvo). One su bile jedini oblik visokog obrazovanja novinara do 2002. Broj studijskih programa novinarstva se od tada uvećavao svake godine.

Tokom školske 2006/2007. novinarstvo se studiralo na devet fakulteta, tj. na 12 visokoškolskih institucija, uključujući i odvojena odeljenja fakulteta u drugim mestima, u šest grad­ skih centara (Beograd, Niš, Novi Sad, Kosovska Mitrovica, No­ vi Pazar i Subotica). Od postojećih devet studijskih programa, osam su programi osnovnih akademskih studija, a jedan je pro­ gram osnovnih strukovnih studija. Osnovne akademske studi­ je novinarstva ostvaruju se na četiri državna fakulteta (Fakultet političkih nauka u Beogradu, Filozofski fakultet u Novom Sa­ du, Filozofski fakultet u Nišu i Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici) i na četiri privatna (Fakultet humanističkih nauka u * Autorizovana izlaganja sa okruglog stola o medijskoj kulturi održanog 14. septembra 2007. na Fakultetu političkih nauka u Beogfadu

Novom Pazaru, Fakultet za kulturu i medije u Beogradu – Me­ gatrend univerzitet, Fakultet za medije i komunikacije – Singi­ dunum univerzitet u Beogradu i Akademija lepih umetnosti u Beogradu). Fakultet humanističkih nauka u Novom Pazaru je­ dini ima dislocirana odeljenja, i to u Beogradu, Nišu i Subotici.

Jedini program osnovnih strukovnih studija novinarstva postoji na državnom Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu i odnosi se na sportsko novinarstvo. Od devet programa, šest traje četiri godine, dok tri (na Filozofskom fakultetu u Nišu, Fa­ kultetu za medije i komunikacije, Singidunum i program stru­ kovnih studija) traju tri godine.

Studijskim programima usvojenim 2006. godine, u Srbiji su prvi put uvedene diplomske (master) studije novinarstva. One su planirane na tri fakulteta – Fakultetu političkih nauka u Be­ ograd i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (po jedna godina) i Filozofskom fakultetu u Nišu (dve godine). Tokom 2006/2007. one su započete samo na Fakultetu političkih nauka. Dva nave­ dena filozofska fakulteta planiraju da počnu sa master studijama nakon što njihova prva generacija studenata završi prvi ciklus studija (osnovne studije). Drugi fakulteti planiraju master studi­ je medija i komunikologije. Na primer, Fakultet humanističkih nauka u Novom Pazaru, Odeljenje u Beogradu, planira komuni­ kološke master studije. Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta nudi tri programa master studija – menadžment u kulturi, menadžment u medijima i menadžment odnosa s javno­ šću. Fakultet za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum planira da ponudi pet programa master studija, među kojima su Teorija medija i Psihologija i komunikacije.

Studenti novinarstva Računajući i studente strukovnih studija novinarstva, uku­ pan broj studenata osnovnih studija novinarstva na početku školske 2006/2007. iznosio je oko 1.700. Od toga je 45 studen­ tata strukovnih studija, a oko 1670 studenata akademskih stu­ dija novinarstva.

Ako bi se uzeli u obzir i drugi studijski programi – komu­ nikologija, odnosi s javnošću, menadžment medija – na fakul­ tetima na kojima se studira novinarstvo, broj studenata koji imaju potrebu za literaturom iz oblasti komunikacija, medija i novinarstva bi bio veći za oko 450. Ovde nisu uračunati drugi fakulteti koji nemaju programe novinarstva, ali takođe obučava­ ju studente za medijske profesije (Fakultet dramskih umetnosi u Beogradu i Fakultet za menadžment u Novom Sadu, koji ima smer menadžment medija).

Najviše studenata novinarstva ima najstariji novinarski aka­ demski program na Fakultetu političkih nauka u Beogradu – 750, a zatim Filozofski fakultet u Novom Sadu – oko 300. Fakultet za

kulturu i medije (Megatrend) ima oko 500 studenata, od kojih je oko 150 opredeljeno za novinarstvo, a 350 za preostala tri smera.

Na Fakultetu za medije i komunikacije (Singidunum) upisano je 160 studenata koji će se kasnije opredeliti za dva programa – komunikologiju i novinarstvo. Novopazarski Fakultet huma­ nističkih nauka ukupno na svim odeljenima u Beogradu, Nišu, Subotici i Novom Pazaru ima 185 studenata. Fiolozofski fakultet u Nišu ima oko 125 studenata, u Kosovskoj Mitrovici oko 50, a Akademija lepih umetnosti ima oko 30 studenata novinarstva i još toliko studenata menadžmenta u medijima.

Na početku školske 2006/2007. na prvu godinu akademskih studija novinarstva upisano je oko 630 studenata (ne računajući 45 studenata strukovnih studija). Na državne fakultete upisano je 60% (373), a na privatne 40% studenata (257).

Poređenjem broja novoupisanih studenata tokom posled­ nih nekoliko godina pokazuje se da interesovanje za akadem­ ske studije novinarstva raste. Od 2002. do 2007. broj studenata upisanih u prvu godinu se povećao za gotovo tri puta – od 220 na oko 630 studenata upisanih 2006. i oko 650 planiranih za upis 2007. Za školsku 2007/2008. ukupne upisne kvote slične su prošlogodišnjim: predviđen je upis oko 650 novih studenata (preciznije, 645), tj. oko 20 više nego prethodne godine). Poveća­ nje broja novih studenata planiraju pre svega privatni fakulteti.

Na državnim fakultetima predviđen je upis 320, a na privatnim 325 studenata, što bi dovelo do izjednačenja broja studenata novinarstva na državnim i pravatnim fakultetima.

Studijski programi novinarstva Akademski studijski programi novinarstva ostvaruju se na fakultetima koji se bave različitim naučnim oblastima. Tra­ dicija smeštanja studija novinarstva u obrazovno-naučno polje političkih nauka, koja je uspostavljena pri nastanku prvih stu­ dija, prekinuta je posle 35 godina. Nove studije su prvo situira­ ne u takođe tradicionalno polje filoloških i humanističkih na­ uka. Naime, prvi novi programi pojavili su se na nekoliko filo­ zofskih fakulteta, koji su kombinacija studija jezika, filozofije i drugih humanističkih nauka. Tek u novije vreme (2005–2006.) formirani su fakulteti na kojima noseće nastavne oblasti čine komunikološke i medijske studije – Fakultet za kulturu i medi­ je (Megatrend univerzitet) i Fakultet za medije i komunikaci­ je (Univerzitet Singidunum). To je studije novinarstva u Srbiji približilo modernom trendu multidisciplinarnog obrazovanja u okruženju komunikološko-medijskih studija. Na Megatrend uni­ verzitetu, koji sebe definiše kao univerzitet primenjenih nauka, novinarske i medijsko-komunikološke studije kombinovane su s još jednim modernim obrazovnim trendom – studijama mar­ ketinga i menadžmenta. Dva nova programa, pokrenuta 2006.

(Fakultet za medije i komunikacije i Akademija lepih umetno­ sti), nasuprot tome, kombinuju komunikološko-medijske stu­ dije sa studijama kulture i umetnosti.

Istraživanje je pokazalo da veliko povećanje broja studijskih programa novinarstva nije donelo poboljšanje kvaliteta univer­ zitetskih studija novinarstva. Dobijeno je mnoštvo istog, a ni­ su popravljene ranije prisutne slabosti ovog obrazovanja. Novi studijski programi novinarstva nisu do sada jasno definisali svo­ je specifične ciljeve koji bi osnivanje potpuno novih institucija nedvosmisleno označili kao značajno podizanje kvaliteta fakul­ tetskog obrazovanja novinara. Novina u većini novih programa je novi teorijski bekgraund, u koji se smešta stručno novinar­ sko obrazovanje. Do sada su to bile političke nauke, a sada su to studije jezika, razne kombinacije društvenih i humanističkih nauka, studije biznisa, menadžmenta i marketinga, studije kul­ ture i umetnosti. Pored toga, fakulteti izvan Beograda uspeli su da se afirmišu kao regionalne institucije. Međutim, u većini programa zadržane su ranije slabosti novinarskog obrazovanja – mali broj stručnih predmeta, nizak udeo praktične nastave, odsustvo specijalizacije za različite vrste medija, zanemarivanje novih medija u odnosu na tradicionalne, nedostatak tehničke opreme, velike studentske grupe, neodgovarajući nastavni ka­ dar, tradicionalne metode nastave.

Analizom osam postojećih programa osnovnih akadem­ skih studija novinarstva utvrđeno je da oni zajedno sadrže uku­ pno 154 različita kursa, računajući i obavezne i izborne kurse­ ve. Opšte-obrazovnim kursevima od toga pripada 95 (62%), a stručnim 59 (38%). U stručne kurseve su ovde ubrojane dve vr­ ste kurseva – praktični novinarski kursevi, koji uključuju prak­ tičnu nastavu i kojima se studenti obučavaju za ovladavanje profesionalnim veštinama novinarskog posla, i konceptualni komunikološko-medijski kursevi kojima studenti stiču znanja o teorijama i kakrakteristikama masovne komunikacije, odlika­ ma i ulogama medija i o različitim kontekstima u kojima mediji, odnosno novinari deluju.

U proseku, jedan studijski program novinarstva sadrži 24 opšteobrazovna kursa, 10 komunikološko-medijskih i 10 praktič­ nih novinarskih kurseva. U ponudi fakulteta ukupno postoji 28 komunikološko-medijskih kurseva, koji obuhvataju izučavanje teorija komunikacije i medija, zatim socioloških, ekonomskih, političkih, pravnih, psiholoških, kulturnih, etičkih, istorijskih, međunarodnih i tehnoloških aspekata masovne komunikaci­ je i medija, kao i nekih oblika interpersonalne i organizacione komunikacije.

107

Komunikološko-medijski kursevi Uvod u novinarstvo / mas-medije / mediologiju / Medijski sistem Srbije Komunikologija / Teorije društvenog komuniciranja / Teorije informacije i komunikacije Mediji i društvo / Komunikologija II / Teorija medija Analiza medija / Medijskog diskursa / Medijska analitika Mediji i različitost Sociologija masovnih komunikacija / medija i novinarstva / medijske produkcije Javno mnjenje / Psihologija javnog mnjenja / Javno mnjenje i mediji Psihologija medija i komunikacije Informaciono-komunikacioni sistemi / Savremeni medijski sistemi / Mediji Globalni mediji Međunarodna komunikacija / Interkulturno komuniciranje i mediji Etika novinarstva/ javnog komuniciranja / Novinarska etika Medijsko pravo, regulativa Pravo novih medija Istorija mas-medija / Istorija kulture i medija / Istorija novinarstva/ srpskog novinarstva.

Komunikacija i kultura/ Mediji i industrija kulture Popularizacija nauke i mediji Menadžment medija/ Menadžment u novinarstvu Medijski marketing / Marketing u kulturi i medijima / Marketing i komunikacija marke

108

Političko komuniciranje Politički marketing Odnosi s javnošću Reklama / Propaganda i reklame Prikriveno oglašavanje Kultura komuniciranja Neverbalno komuniciranje Debata / Veština pregovaranja Savremene medijske tehnologije

Međutim, među kreatorima studijskih programa novinar­ stva ne postoji saglasnost koja su to konceptualna znanja koja su neophodna svim novinarima iz oblasti komunikoloških i me­ dijskih studija. Od ukupno 28 kurseva, samo jedan je zajednički svim fakultetima – Komunikologija (ili Teorije društvenog ko­ municiranja, Teorije informacije i komunikacije), koji studen­ tima pruža teorijska znanja o informacijama, odlikama procesa masovnog komuniciranja, medijima i vrstama medijskih poruka.

Još dva kursa su prisutna u 75% programa: Etika novinarstva i neka vrsta uvodnog predmeta u oblast komunikacije, medija i novinarstva, koji se javlja pod različitim nazivima (Uvod u no­ vinarstvo, Uvod u mas-medije, Uvod u mediologiju, Medijski sistem Srbije). To znači da budući novinari propuštaju da se na fakultetu upoznaju s nekim od veoma važnih konteksta − osim teorijskog i etičkog – u kojima se obavlja njihova profesija.

U pogledu praktičnih novinarskih kurseva situacija je pot­ puno drugačija. Ponuda ovih kurseva (ukupno ih je 31) u posto­ jećim nastavnim programima je veoma slična: svi programi u nekom obliku, i pod nešto drugačijim nazivima, sadrže kurseve o novinarskim žanrovima, novinarstvu u štampi, novinarstvu na radiju, novinarstvu na televiziji i kurseve stilistike i retorike. Četiri programa sadrže kurs agencijskog novinarstva, a po tri programa imaju kurseve internetskog i istraživačkog novinar­ stva (tri). Niški fakultet uključuje kurseve radio i TV montaže, a Fakultet za medije i komunikacije ima kurseve video produk­ cije i grafičkog dizajna.

Svi programi su usmereni na obuku univerzalnog novina­ ra, koji je u stanju da obavlja relativno jednostavne novinarske poslove u svim tradicionalnim medijima. Zanemareni su ka­ ko novinarska specijlaizacija za pojedine vrste medija, načine izveštavanja ili oblasti, tako i novi mediji. Programska ponuda nadogradnje osnovnih profesionalnih veština pomoću specija­ lizovanih novinarskih kurseva veoma je štura. Mogućnosti za praktičnu novinarsku specijalizaciju u značajnoj meri postoje samo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, koji nudi temat­ ske specijalizacije – političko izveštavanje, sportsko novinarstvo, izveštavanje o katastrofama i nesrećama, izveštavanje u kriznim uslovima, izveštavanje o “drugosti”. Novopazarski Fakultet hu­ manističkih nauka, pored osnovnog kursa o uređivanju, ima i specijalistički kurs o uređivanju novina, o izveštavanju o javnim događajima i o posebnim izveštajima. Najveći broj ovih kurse­ va su izborne opcije.

Praktični novinarski kursevi Novinarski praktični – opšti Teorija i tehnika novinarstva / Novinarski žanrovi / Teorija žanrova/ Pisati i izveštavati Agencijsko novinarstvo Novinarstvo u štampi / Pisana štampa Radijsko novinarstvo / Radio Televizijsko novinarstvo / elevizija Fotožurnalizam / Fotografija Internetsko novinarstvo / On-line novinarstvo Istraživačko novinarstvo Desk i redakcije Uređivanje u medijima Stilistika / Novinarska stilistika Jezik mas-medija i redaktura teksta Kreativno pisanje / čitanje, interpretacija Retorika / Retorika i topika Radio montaža TV montaža Video produkcija Grafički dizajn Novinarski praktični – specijalistički Istraživačko novinarstvo u štampi Istraživačko novinarstvo na radiju Istraživačko novinarstvo na televiziji Novinarstvo i politika Sport i mediji Mediji za decu Mediji i nacionalne manjine Izveštavanje o javnim događajima Poseban izveštaj Izveštavanje o katastrofama i nesrećama Izveštavanje u kriznim i ratnim uslovima Izveštavanje o drugom Urednik novina / Urednik periodike

Literatura za studente novinarstva U prethodnom istraživanju Instituta društvenih nauka “Obrazovanje za medije: iskustva, iskušenja, perspektive” ana­ lizirani su programi i oblici kako univerzitetskog tako i vanuni­ verzitetskog obrazovanja za medijske profesije u Srbiji tokom školske 2004/2005. U ovom istraživanju su dostupnost i kvali­ tet odgovarajuće literature za studente medijskih profesija i za polaznike raznih škola i kurseva u oblasti medijskog obrazova­ nja identifikovani kao jedan od ograničavajućih faktora uspeš­ nosti obrazovanja.

U odnosu na druge uslove ostvarivanja obrazovanja – or­ ganizacione, prostorne i tehničku opremljenost nastave, ispi­ tani polaznici obrazovnih programa kako na fakultetima, tako i van fakulteta, najmanje su bili zadovoljni dostupnošću i kva­ litetom literature. Jedino ovom aspektu obrazovnih programa dobru ocenu je dalo manje od polovine ispitanika (48%), dok je kod svih drugih aspekata dobra ocena bila većinska. Korišće­ nom literaturom najmanje su bili zadovoljni studenti državnih specijalizovanih fakulteta (22%) i polaznici dužih (više od šest) mesečnih kurseva (25%). Studenti državnih fakulteta u znatno većem broju nego drugi ocenili su dostupnost i kvalitet literature ocenom “loše” (17%, nasuprot 2-4% drugih polaznika).

U istraživanju iz 2007. “Univerzitetsko obrazovanje novina­ ra” nisu posebno tražene ocene studenata o kvalitetu literature u studijskim programima, već su ih oni davali u sklopu izdvajanja dobrih i loših strana studija novinarstva na svojim fakultetima.

Dostupnost i kvalitet literature za predmete koji se uče tokom studija nisu izdvojeni kao problem koji opterećuje nastavni pro­ gram. Negativnu ocenu literature dali su samo bivši, tj. već di­ plomirani studenti novinarstva Fakulteta političkih nauka (di­ plomirali između 2002. i 2007.), koji su studije upisali između 1999. i 2001. i studirali po starom programu. Većina ovih stude­ nata koji su učestvovali u fokus grupi literaturu za svoje studije ocenila je kao zastarelu. Kasniji studenti ovog fakulteta (studenti četvrte godine, upisali studije 2003.) nisu pominjali literaturu ni u dobrom ni u lošem smislu, ali su kao jednu od dobrih strana studija istakli dobar izbor i koncept teorijskih komunikološkomedijskih kurseva, a kao lošu odsustvo predmeta o medijskoj regulativi i o etici profesije, kao i odsustvo u nastavi kritičkog odnosa prema medijskoj praksi iz nedavne prošlosti. Studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (studenti treće godine, upi­ sali studije 2004.) takođe su bili zadovoljni izborom i sadržajem komunikološko-medijskih kurseva, ali su se žalili na nedostatak literature iz pojedinih predmeta, koji se prvi put predaju u okvi­ ru ovog studijskog programa, a koji sadrži veliki broj izbornih predmeta i neke kurseve koji nude specijalizaciju za neke medije

109

i za posebne oblasti novinarskog izveštavanja. Inače, informativ­ na publikacija ovog fakulteta za buduće studente sadrži spisak svih kurseva, njihov kratak opis i spisak literature, koja uključuje veliki broj Cliovih izdanja iz edicije Multimedia.

Među predlozima koje su dali ispitani studenti novinarstva na nekoliko fakulteta radi unapređenja kvaliteta studija novi­ narstva, četiri najčešća odnose se na udeo i kvalitet praktične nastave (više praktične nastave, rad u malim grupama, novinari kao predavači, gostovanje profesionalaca u nastavi). Na petom i šestom mestu su dva koja se tiču literature za studije komuni­ kacije, medija i novinarstva – inovacija znanja nastavnika i veći obim i izbor odgovarajuće literature. Ovo ukazuje da inovacija znanja nastavnika takođe treba da bude jedan od značajnih ci­ ljeva izdavanja literature iz oblasti medija.

110

111

Dafna Lemiš / Prevela s engleskog: Mirjana Ivanji

Deca i televizija Globalna perspektiva

Z

bog čega je pitanje dece i televizije globalno?

Zbog čega bi u doba konvergencije medija trebalo stavljati akcenat na televiziju? Zbog čega postoji poseb­ na zabrinutost za publiku koju čine deca? Započnimo zajednič­ ko putovanje u uzbudljivu oblast proučavanja dece i televizije tako što ćemo suprotstaviti tri centralna izazova, uključena u naslov ove knjige.

Zbog čega je to globalno pitanje?

Deca i televizija predstavljaju globalno pitanje iz mnogih ubedljivih razloga. Kao prvo, deca oba pola i svih uzrasta, rasa, religija, klasa, kao i geografskih regija, gledaju televiziju redov­ no, neverovatno uživaju u njoj i od televizije nauče više nego od bilo kog drugog faktora u procesu socijalizacije. Fenomen koji je tako prožimajući i važan u životu dece zasigurno je od velikog značaja za svakoga ko učestvuje u njihovom životu i/ ili ga se on tiče – za studente, roditelje, nastavnike, naučnike, političare, stručnjake, zakonodavce, zabrinute građane, ukrat­ ko za sve nas.Veoma je malo toga za šta se još može tvrditi da predstavlja zajedničko iskustvo koje većina dece u savreme­ nom svetu deli. Na početku trećeg milenijuma deca se odgajaju u izuzetno raznolikim socijalnim aranžmanima: kod oba rodi­ telja, samohranih roditelja, razvedenih roditelja, roditelja istog pola, u hraniteljskim porodicama, ili bez roditelja. Pored toga, kada je reč o egzistencijalnoj suštini njihovog života, možemo reći da nisu sva deca pismena, niti sva idu u školu; ona govore hiljade različitih jezika, jedu različitu hranu, igraju se različitih igara, nose različitu odeću; susreću se sa vrlo različitim izazovi­ ma u svakodnevnom životu; imaju različite snove i želje u vezi sa svojom budućnošću; uprkos svemu ovome, gotovo sva ona gledaju televiziju. Ukratko, televizija je u današnje vreme jedan od najzastupljenijih i homogenizirajućih mehanizama u živo­ tu dece u celom svetu. Bilo da imaju televizor u svojoj spavaćoj

112

* Tekst je uvodno poglavlje knjige CHILDREN AND TELEVISION: A GLOBAL PERSPECTIVE, (Blackwell, 2006) autorke DAFNE LEMISH koja će se u prevodu na srpski jezik pojaviti u izdanju izdavačke kuće “CLIO” iz Beograda

sobi ili zajednički porodični televizor u dnevnoj sobi, ili gledaju program u učionici ili mesnoj zajednici, reč je o delu svakod­ nevnog iskustva većine dece, koje se uzima zdravo za gotovo.

Možda gledaju televiziju ležeći u krevetu, dok se igraju na tepi­ hu, večeraju, rade domaći zadatak, ili se igraju na kompjuteru – bez obzira na to kako, gledaju je. Vrlo je mali broj drugih kul­ turoloških fenomena koji imaju toliku dubinu prodiranja, a još je manje onih koji se smatraju globalnim. Televizija je globalni medij i zbog toga što se u celom svetu pojavljuju veoma slične debate o ulozi televizije u životu dece. Uvođenje televizije i nje­ no širenje od sredine dvadesetog veka prihvatalo se dijalektički, u svim društvima na vrlo sličan način, kao što su prihvatane i druge komunikacione tehnologije koje su joj prethodile (npr., knjige, novine, radio, filmovi) ili one koje su sledile (kompjute­ ri i Internet). S jedne strane, postojala su velika nadanja i viso­ ka očekivanja da će televizija obogatiti dečje živote, podsticati njihovu maštu i kreativnost, širiti njihovo obrazovanje i znanje, ohrabrivati multikulturalnu toleranciju, sužavati društvene ja­ zove, podstrekivati procese razvoja i demokratizacije. S druge strane, bila je velika bojazan o moći televizije da zatupi oseća­ nja, razvije indiferentnost prema patnjama drugih, ohrabri de­ struktivna ponašanja, dovede do srozavanja moralnih vredno­ sti, potisne lokalne kulture i doprinese društvenom otuđenju. O ovakvom ambivalentnom stanovištu o televiziji kao mediju – s jedne strane kao o “mesiji” i s druge, kao o “demonu” – diskuto­ vano je naširoko u javnim debatama u svakoj kulturi koja je pri­ hvatila ovaj medij. Najčešće se izražava zabrinutost zbog uticaja nasilja na televiziji na decu i potencijalne štetnosti gledanja pri­ kaza seksualnog čina, uticaja oglašavanja na kulturu potrošnje, kao i sveopšta zabrinutost zbog pasivnosti i socijalne otuđenosti dece. Medijske debate, javni forumi, bilteni roditelja i građana, rasprave zakonodavnih tela, vodeći pedagozi, donosioci zakona o radiodifuziji – sve to je doprinelo ovim popularnim debata­ ma koje su formulisane kao “moralne uzbune”, vršeći javni pri­ tisak na vladajuće institucije. Zemlje koje imaju mogućnosti za to dodeljuju državni novac istraživačkim ustanovama tragajući za preciznijim i uverljivim odgovorima na džangrizavo pitanje: Šta televizija čini našoj deci?

Oblast koja je posvećena odnosu dece i televizije zapravo i jeste postala globalni predmet istraživačkog interesovanja na­ učnika, uglavnom u domenu psihologije, na fakultetima koji se bave medijima, na sociologiji i pedagogiji. Njihova raznolika dis­ ciplinarna polazišta izuzetno mnogo su uticala na raznovrsnost teorijskih osnova koje su koristili u svojim studijama, na pitanja koja su postavljana, primenjivanu metodologiju u istraživanju i naravno na vrstu zaključaka do kojih su došli i njihova tumačenja.

U tom pogledu, naučna oblast koja je posvećena recipročnom

odnosu dece i televizije u velikoj meri reflektuje promene koje su se dogodile u različitim disciplinama koje pripadaju ovoj na­ učnoj sferi, a posebno u izučavanju masovnih medija. Psihološki pristup, kao najpoznatiji među onima koji su primenjeni u ovoj oblasti, usredsređuje se na dete kao jedinku i mnoštvo srodnih tema, kao što su: socijalno učenje posredstvom televizije, uticaj televizije na ponašanje; razvoj razumevanja televizijskog sadr­ žaja ili način na koji deca koriste televiziju, kao i zadovoljstvo koje deca doživljavaju gledajući televiziju.

Kako je literature bivalo sve više, uglavnom zahvaljujući naučnim institucijama sa Zapada, postalo je jasno da je isuviše pojednostavljen zaključak o “snažnom efektu”, koji podrazu­ meva jednosmerni uticaj televizije na decu. Ova istraživanja su ukazala na ono što se davno moglo zaključiti na osnovu zdravog razuma i činjenica iz svakodnevnog života: deca nisu pasivne ta­ kozvane “tabule raze”, po kojima televizijske poruke ostavljaju svoje tragove. Naprotiv, deca su aktivni “konzumenti” televizi­ je. Ona reaguju na nju, razmišljaju, osećaju, stvaraju značenja.

Pri susretu sa televizijom, ona unose mnoštvo svojih sklonosti, sposobnosti, želja i iskustava. Televiziju gledaju pod različitim privatnim, društvenim i kulturološkim okolnostima, koje tako­ đe imaju uticaja i predstavljaju deo njihove komunikacije i in­ terakcije s televizijom. Shodno tome, jasno je da je pitanje “ka­ ko deca koriste televiziju” isto toliko važno kao i pitanje “kako televizija utiče na njih”.

Promena diskursa dovela je do isticanja potrebe za multi­ kulturološkim istraživanjem. Jasno je da uporedno istraživanje ovog globalnog fenomena može da razjasni mnoga pitanja iz pro­ grama istraživanja. Da li nasilje prikazano na televiziji drugačije utiče na decu koja žive u bučnom centru grada u poređenju sa decom iz mirnih, izolovanih sela? Da li se deca koja odrastaju usred oružanog konflikta više plaše vesti sa ratišta od dece za koje je rat fiktivni pojam? Da li deca različito reaguju na glumce i glumice evropskog porekla, koji se pojavljuju u njihovim omi­ ljenim televizijskim sapunicama i komedijama situacije, kada žive u društvu gde dominiraju Evropljani i Amerikanci, od de­ ce koja žive u Africi, Latinskoj Americi ili Aziji? I šta je s potro­ šačkom kulturom – da li će deca odgajana u bogatim potrošač­ kim kulturama, usred obilja proizvoda koje mogu da odaberu, drugačije tumačiti reklame od onih bez finansijskih sredstava ili sa oskudnom ličnom imovinom? Bavljenje ovakvim pitanji­ ma koja se odnose na decu i televiziju preraslo je u globalnu te­ žnju istraživača prilikom proučavanja, budući da saznanja koja se baziraju na studijama koje se odnose na samo jednu kulturu, bez obzira na to koliko ona bila bogata i raznovrsna, ne mogu da nam pruže temeljan i višestran prikaz, potreban da bismo razumeli ovaj fenomen u svim njegovim vidovima ispoljavanja na globalnom nivou.

Deca i televizija pitanje je od globalnog značaja iz još jed­ nog suštinskog razloga. U današnje vreme deca predstavljaju deo globalne publike, koja, kada je reč o praćenju televizijskih programa, prevazilazi lokalne, čak i regionalne, fizičke i kul­ turološke granice. Kao globalni fenomen, televizija uglavnom promoviše ono što se naziva vrednostima “u trendu”, koje pri­ marno simbolizuju komercijalizam, globalizacija, privatizacija i individualizacija. To je “postignuto” zahvaljujući činjenici da deca u celom svetu gledaju, na primer, crtane filmove iz ame­ ričke produkcije, komedije situacije, televizijske sapunice, ak­ cionoavanturističke serije, kao i Diznijeve i holivudske filmove.

Međutim, ona takođe gledaju programe koji dolaze iz drugih delova sveta: kao što su latinoameričke telenovele, lokalno adap­ tirane verzije japanske animirane serije Pokemona (Pokémon); lokalne koprodukcije američke Ulice Sezam (Sesame Street) ili britanske Teletabise (Teletubbies). Širom sveta deca završavaju svoje domaće zadatke uz taktove popularne muzike sa MTVja i sanjare o ljubavi i avanturi uz blokbastere, koji se emituju u kasne sate na lokalnim kanalima. Ona navijaju za svoj omiljeni sportski tim preko različitih kontinenata i mora; prate vesti o oružanim konfliktima u dalekom svetu; dive se brojnim istim slavnim ličnostima, sakupljaju njihove memorabilije, kače nji­ hove postere, nose majice s njihovim likovima, prate njihov privatni život u časopisima i na Veb sajtovima. Ako u današnje doba posetite bilo koju zemlju na svetu, moći ćete da započne­ te konverzaciju s lokalnom decom tako što ćete ih pitati koji su njihovi omiljeni televizijski programi. Zapravo, čak ne morate ni da znate njihov jezik. Pokazivanje rukom na sliku i reklamu i prosto pominjanje imena globalno slavnih ličnosti i popularnih programa podstaći će zadovoljavajuću saradnju. Garantovano će vam bar neki od njih biti poznat na osnovu programa koji ste pratili kod svoje kuće ili onog što ste gledali kod prijatelja, kom­ šija ili rođaka. Očigledno je da novac investiran u decu i televizi­ ju predstavlja globalni biznis ogromnih razmera i vrednosti. Za velike korporacije koje se bave zabavom deca ne predstavljaju buduće građane, već na prvom mestu i iznad svega potrošače. S te tačke gledišta, detinjstvo nije poseban period životnog ciklu­ sa koji bi trebalo tretirati uz saosećanje i osećaj odgovornosti.

Naprotiv, ono predstavlja posebnu priliku na tržištu. Sa apara­ tom priključenim na kablovsku i/ili satelitsku televiziju pomoću kojih se primaju programi što ih obezbeđuju ogromne međuna­ rodne poslovne korporacije posredstvom desetina kanala, bitka za kvalitet lokalnog kanala jeste bitka za kvalitet jedne kapi u celom moru. Shodno tome, ne mogu se preduzimati izolovano bilo kakvi pokušaji unapređenja ili lobiranja u pogledu izmene sadržaja televizijskog programa za decu, utvrđivanja smernica u politici prikazivanja programa za njih i podsticanja televizij­

113

skog “opismenjavanja” u okviru sistema obrazovanja. Otuda je interesovanje za kvalitet odnosa između dece i televizije global­ no pitanje i samo globalno kooperativne akcije imaju šansu da unesu suštinske i trajne promene.

Zbog čega TV (i dalje)?

114

Kao što je zahvaljujući ovom kratkom uvodu već jasno, te­ levizija ne može da se proučava izolovano. U današnje vreme je uobičajeno da kultura “ekrana” zamenjuje diskusiju o televiziji da bi se priznalo postojanje trenda konvergencije različitih me­ dija koji imaju ekran: televizije, uključujući kablovske i satelitske veze, video-rikorder i igre, kompjuterske igre, Internet, bioskop, pa čak i ekrane na mobilnim telefonima. Za sve njih je zajedničko preovladavanje audiovizuelnog jezika izražavanja, kao i primena sličnih kodova i konvencija prilikom prenošenja obilja različitih sadržaja. Naše razmatranje “televizije” je zapravo čvrsto pove­ zano sa svim navedenim formama. Iako su se u proteklih neko­ liko godina kompjuteri generalno, a posebno Internet, našli u žiži interesovanja istraživanja kada je reč o deci i medijima, u poglavljima koja slede i dalje će se posebna pažnja usmeravati na “stari dobri, poznati” televizijski prijemnik.

Postoji nekoliko razloga za to. Prvo, iako se kompjuteri, a naročito Internet, brzo šire, ipak i dalje predstavljaju privilegiju malog broja imućne dece iz srednjih i viših slojeva društava u ra­ zvijenim državama. Drugo, naučne studije o korišćenju računara proširile su se od uskog fokusiranja na puko posedovanje hardve­ ra (na primer, ko ima računar kod kuće ili ima pristup računaru na javnom mestu), na pitanja u vezi sa kognitivnim i motivaci­ onim pristupom (na primer, ko poseduje znanje, kao i jezičke i informatičke veštine potrebne da bi se pristupilo računaru; ko smatra računar važnim za lične ciljeve i planove za budućnost, te je motivisan da nastavi da nastavi da ga koristi).

Interesantno je da televizija ostaje dominantan medij čak i u onim kulturama u kojima su računari dostigli visok nivo ra­ sprostranjenosti. U novijim studijama u SAD i Evropi ukazuje se na to da deca i dalje provode značajno više vremena gleda­ jući televiziju nego što upražnjavaju bilo koju drugu slobodnu aktivnost; kada im je dosadno ili su usamljena, više vole da se okrenu televiziji kao mediju koji se “podrazumeva”; ukoliko imaju izbora, radije bi za sledeći rođendan poželeli sopstveni televizor. Shodno tome, u vreme pisanja ovih redova i verovat­ no u godinama koje slede, televizija će i dalje predstavljati me­ dij od centralnog značaja u životima dece, s kompjuterom koji izdaleka kaska za njom.

Bez obzira na to, fokusiranje na televiziju iz globalne per­ spektive takođe služi rasvetljavanju sve šire oblasti proučavanja kompjutera i Interneta, za koju istraživanja o televiziji pružaju

solidnu bazu. Pitanja koja će se obrađivati na sledećim stranica­ ma i danas su isto toliko važna i primenljiva na ovu progresiv­ no rastuću oblast istraživanja kao i na televiziju i shodno tome se mogu, uz proširenja, primeniti i porediti sa istraživanjem o “konvergenciji” koje je još u razvoju.To jest, možemo reći da se ova novonastala oblast istraživanja zasniva na istim teorijskim izvorima. Prema tome, mnogo se može postići ukoliko se ona gradi na temelju saznanja o odnosima televizije i dece, koja su prikupljana proteklih 50 godina. Od ove stranice nove studije mogu da razmahnu svoja krila ka novim prostranstvima.

Zašto (samo) deca?

Naposletku, iako javne rasprave ukazuju na to da deca da­ nas sve više žive u svetu koji je lišen detinjstva, uz konstantno brisanje tradicionalnih podela kako između zrelog doba i detinj­ stva, tako i između javnih i privatnih sfera, u ovoj knjizi insistira se na tome da se deca i dalje tretiraju (do osamnaeste godine) kao osobe koje proživljavaju veoma specifično doba u životnom ciklusu čoveka, koje zaslužuje i našu posebnu pažnju i maksi­ mum naše pomoći i ličnog ulaganja. Studije o deci i televiziji postepeno postaju sve osetljivije na različite pristupe konceptu “detinjstva” i njegovoj suštini kao društvenom konstruktu, kao i na mnoštvo različitih dimenzija koje ono podrazumeva: rod­ ne, etničke i klasne razlike dobijaju sve istaknutije mesto pored onih u vezi sa uzrastom dece. Sve ovo daje novu dimenziju ra­ zumevanju ionako kompleksne prirode odnosa između dece i njihovog omiljenog medija – televizije.

Dok istražujemo mnogobrojna obuhvaćena pitanja, dola­ zimo do toga da su teorijski pristupi, nastali kako bi se razume­ la priroda i značaj detinjstva,u velikoj meri uticali na vrstu po­ stavljenih pitanja u istraživanjima, kao i na vrstu metoda koji su primenjivani u pokušaju da se na njih odgovori. Studije o deci i televiziji, koje su dominirale ovom oblašću do kraja dvadesetog veka uglavnom su bile o deci; to jest, proveravano je da li deca razumeju sadržaj programa; u eksperimentima je procenjivan uticaj programa na decu; sprovođena su ispitivanja o obimu i vrsti izlaganja televiziji i slično.

Po teorijskim postavkama većine ovih istraživanja, odraslo doba (odraslost) se smatra krajnjom odrednicom razvoja dece i mernom jedinicom svih njihovih dostignuća. Osim toga, deca su se smatrala nedovoljno razvijenim osobama; verovalo se da ona ne razumeju televizijski sadržaj tako dobro kao odrasli; još nisu imuna na njegov negativni uticaj kao što su to odrasli; za razliku od odraslih, naivni su i lako ih je ubediti. Prema ovom pristupu, deca su takođe smatrana neiskusnim “subjektima” istraživanja, koji nailaze na poteškoće prilikom procenjivanja ličnih isku­ stava i razumevanja televizije kao medija. Ova istraživanja su

se, isto tako, u ogromnoj meri oslanjala na odrasle – staratelje, pedagoge, roditelje, istraživače – koji su preuzeli ulogu izvešta­ ča o dečjem unutrašnjem svetu, o načinu kreiranja značenja, o njihovom uživanju u gledanju televizije i slično.

Nedavno je teroijama o kulturi i sociologiji detinjstva do­ vedeno u sumnju polazište da decu treba posmatrati u okviru procesa “postajanja” odrasle osobe. Umesto toga, u njima se predlaže da detinjstvo treba prihvatiti kao oblik “postojanja” sa svojim sopstvenim zakonitostima. Shodno tome, ovaj pristup naglašava potrebu da se deci, u svakoj fazi razvoja, prizna pot­ puno pravo na jedinstven lični stav, koji zaslužuje da bude sa­ slušan i prihvaćen sa empatijom. Sve veći broj istraživača shvata da je istraživanje o deci i televiziji, koje je sprovođeno uz ovakav pristup, oblik koji omogućuje da studije budu u istoj meri “zbog dece” i “za decu” koliko su i “o deci”. Ovaj teorijski i ideološki zaokret doveo je takođe do usvajanja šireg dijapazona metoda za proučavanje dece; pored anketa i eksperimenata, javlja se i potreba za pronalaženjem načina koji će olakšati aktivniju ulo­ gu dece kao učesnika sa samostalnim mišljenjem, kao što su usmereni intervjui, posmatranje učesnika dok gledaju televizi­ ju, igranje igara i slično, kao i analize njihovih likovnih radova i pisanih sastava.

Televizijski vodič (priručnik) Intelektualno putovanje koje vam se nudi kao čitaocu ove knjige usmeriće se iz ovih stopa ka mestu gde se ono obično od­ vija – kućnom okruženju dece. U prvom poglavlju ispitaće se promene koje su se dogodile u pogledu uloge televizije u životu porodica širom sveta i mesta koje ona sada zauzima u okviru slobodnih aktivnosti dece. Naša diskusija će se usmeriti na pi­ tanja kao što su: kako se televizija uklopila u svakodnevni život dece, koje su to različite uloge koje roditelji, braća i sestre igraju utičući na običaje pri gledanju televizije kao što je kontrolisanje dužine vremena koje se posvećuje televiziji, vrsta sadržaja koji se gleda ili posredovanje u prenošenju poruka, uključivanje televi­ zije u obrasce porodičnog komuniciranja itd. Budući da su tipovi porodica i društveni kontekst u kojima deca odrastaju izuzetno raznoliki, takve su i njihove individualne lične osobine, kogni­ tivne sposobnosti i životna iskustva. Zbog toga ćemo u drugom poglavlju istražiti značaj tih individualnih razlika: šta možemo da naučimo na osnovu literature o brojnim dimenzijama razvo­ ja dece i njihovom značaju za čin gledanja televizije? Na primer, kako se kod dece razvija pažnja i razumevanje televizije? Koju ulogu audiovizuelne “formalne karakteristike” televizije igraju u ovim procesima? Kako deca uče da prave razliku između di­ menzija realnosti i fantazije u televizijskom sadržaju? Kako se razvija sposobnost prepoznavanja žanrova, razumevanja fabu­

le, likova i shvatanja pouka? Koju vrstu emocionalnog odgovora deca iskazuju prema televizijskom sadržaju, na primer, strah?

Osim toga, razmotrićemo pitanje u kojoj meri se naša saznanja iz istraživanja mogu generalno primeniti na decu kao homoge­ nu grupu, bez obzira na kulturu i uzrast, nasuprot tome u kojoj meri se njihov odnos sa medijima menja dok odrastaju i razvi­ jaju se u okviru određenog konteksta.

Sa saznanjima stečenim u prva dva poglavlja bićemo spre­ mni da se pozabavimo pitanjem oko kojeg se najviše diskutu­ je, o uticaju televizije na ponašanje dece (bihejvioralni uticaj).

Na osnovu literature koja zagovara stav da su deca kao speci­ fična publika posebno osetljiva, u trećem poglavlju se posebna pažnja posvećuje pitanju kratkoročnih i dugoročnih uticaja ili efekata nasilja na televiziji. Ova rasprava obuhvata prikaz ra­ zličitih hipoteza i praksi pri istraživanju; uticaje prosocijalnih ponašanja; uticaje televizijskog oglašavanja na ponašanje potro­ šača, uključujući motivaciju prilikom kupovine, razvoj nezdra­ vih navika u ishrani, konzumiranje lekova koji se prodaju bez recepta i alkohola, kao i ulogu oglašavanja u sukobima izme­ đu roditelja i dece. Pored toga, rasprava o uticajima televizije (a naročito pornografije) usmerava se na seksualna ponašanja adolescenata. Razmotrićemo literaturu o efektima televizije na potiskivanje drugih aktivnosti u okviru kulture slobodnog vre­ mena kod dece, uključujući pitanja kao što su uticaji televizije na igre maštanja ili zamišljanja i “zavisnička” ponašanja pri gle­ danju TV-a. Usredsređujući se na pregled navedenih popular­ nih pitanja, nastavićemo kritički da preispitujemo teme koje su značajne za istraživanje: koliko su valjane metodologije koje se obično primenjuju pri proučavanju ovih uticaja, koliko su ova pitanja relevantna za društva koja ne pripadaju zapadnoj kul­ turi i šta smo to u studiji ozbiljno zanemarili?

Studija o bihejvioralnim uticajima televizije predstavlja samo deo priče. U ovoj oblasti javljaju se nedoumice u vezi sa uticajima TV-a na dečji pogled na svet, sistem vrednosti i ste­ reotipe. Shodno tome, u četvrtom poglavlju usmerićemo našu pažnju na ulogu televizije u građenju pogleda na svet kroz pro­ ces socijalnog i političkog konstruisanja realnosti. Kako televi­ zija doprinosi formiranju rodnog identiteta, seksualnosti i pred­ stave o sopstvenom telu, kao i socijalizaciji polnih uloga? Da li televizija podstiče percepciju sveta kao zlog i opasnog mesta za život? Takođe, kakva je uloga televizije dok nas podučava o “drugima” (svi mi drugačije shvatamo”druge”, u zavisnosti od toga ko smo mi) – bilo da su oni rasne manjine u našem druš­ tvu, osobe sa fizičkim i/ili mentalnim invaliditetom ili se od nas razlikuju po starosnoj dobi? Da li televizija ima ulogu da pomo­ gne deci “da upoznaju neprijatelja”; u socijalizaciji dece u sve­ tu politike – kako bi postala angažovani građani; u socijalizaciji

115

dece imigranata u društvima zemalja domaćina; u formiranju globalne kulture mladih, koja prevazilazi kulturalne i geograf­ ske granice? Da li detinjstvo zaista nestaje pred našim očima, kao što mnogi tvrde?

Potencijal televizije da podučava priznale su zvanične insti­ tucije i obrazovni sistemi u celom svetu, naročito kada se odnosi na one manje privilegovane. “Školovanje” posredstvom ekrana i obrazovna televizija dovode u sumnju mnoge naše konvenci­ onalne pretpostavke o propisanim pedagoškim metodama. U tom pogledu, petim poglavljem obuhvaćena je diskusija o od­ nosu između televizije i zvaničnog školskog sistema: na primer, kakvi su uzajamni odnosi između gledanja televizije, uspeha u školi i veština čitanja i pisanja? Da li je gledanje televizije pove­ zano sa učenjem maternjeg kao i drugog ili nematernjeg jezika?

Takođe se razmatra usmereno učenje uz obrazovnu televiziju, uz usredsređivanje na poznate primere, kao što su istraživanja sprovođena u celom svetu o Ulici Sezam, kao i na obrazovne programe za decu školskog uzrasta.

U šestom poglavlju bavimo se primenom svega navedenog u okviru tri različite oblasti: a) medijskog obrazovanja – obra­ zloženje, kurikulum i praksa u svetskim okvirima, kako u zva­ ničnim institucijama, tako i u okviru neformalnih roditeljskih strategija; b) razvoja politike i zakona o prikazivanju televizijskog programa za decu u celom svetu, uz isticanje pitanja kao što su programske šeme, sadržaji koji nisu prikladni za decu, praksa pri oglašavanju, prikazivanje dece na televiziji i sponzorisanje kvalitetnih programa; i konačno: c) mnogobrojnih građanskih inicijativa i akcija aktivista za poboljšanje dečje televizije i pod­ sticanje saradnje na globalnom nivou. Ovi izuzetni napori na­ glašavaju značaj saradnje akademskog kruga i kruga aktivista, sa sopstvenim akumuliranim znanjima i personalom posvećenom poboljšanju života dece u celom svetu.

Iako navedenih šest poglavlja na logičan i organizovan na­ čin prikazuju temu dece i televizije, takav prikaz je na neki na­ čin obmanjujući budući da su pitanja očigledno duboko ispre­ pletena i ne mogu se razmatrati nezavisno jedno od drugog.

Deca su kompletna ljudska bića i takvim ih treba i posmatrati; njihov kognitivni razvoj i učenje ne postoje nezavisno od druš­ tvenog konteksta u kojem žive ili njihog ponašanja i pogleda na svet. Shodno tome, u ovoj knjizi se na mnogo načina veštački

116

fragmentuje kako bi se čitaocima olakšalo razumevanje ove in­ teresantne oblasti proučavanja. Naravno, osim toga, “torta” je mogla biti drugačije isečena. Na primer, mogli smo da ukaže­ mo na nekoliko suštinskih samostalnih tema (na primer, nasilje, oglašavanje, fikcija, vesti) i razmotrimo svaku od njih iz različitih uglova. Mogli smo da pratimo svaku starosnu grupu posebno (na primer, bebe, predškolski uzrast, osnovci, srednjoškolci itd).

Mogli smo, takođe, i da izaberemo druge pristupe. Ponuđeni sadržaj je samo jedan od načina organizovanja ogromne količi­ ne prikupljenog materijala. Knjiga se završava kratkim pregle­ dom i raspravom o postavljenim pitanjima. Uložen je ogroman trud da bi se obradila pitanja iz najrazličitijih teorijskih i me­ todoloških uglova posmatranja i iz studija koje su sprovođene širom sveta Ovaj poduhvat se ne može smatrati malim, budući da većina istraživanja nije dostupna govornicima engleskog je­ zika, kojima i ja pripadam. Mnogi značajni radovi objavljeni su u stručnim i naučnim medijima na španskom, francuskom, ne­ mačkom, kineskom, japanskom i arapskom jeziku, pored mnogih drugih, uz veoma slabu komunikaciju između ovih izolovanih naučnih enklava. Pri nastojanju da izložim neki od radova koji nisu napisani na engleskom jedan od mojih najvažnijih ciljeva bio je da se započne takav intelektualni dijalog, pa makar samo na papiru, za sada.

Pri pisanju knjige koristila sam takozvane zamahe velikom četkom. Pojedini detalji iz istraživačkih studija nisu obuhvaćeni da bi se postigla jasnija i celovitija slika i održao tok izlaganja.

U skladu s tim, bibliografske napomene često su navedene u fusnotama zajedno na kraju diskusije o svakoj temi. Pored za­ služenog priznanja autorima čije sam radove koristila i čije su ideje i saznanja obrađeni u ovoj knjizi, osnovni cilj napomena je da ukažu na dodatnu literaturu. Dok budete čitali stranice koje slede, pozivam vas da istražujete ovu oblast na različitim nivoi­ ma, birajući onaj koji na najbolji mogući način zadovoljava vaše potrebe. Možda ćete da odlučite da pročitate samo ovu knjigu, napisanu u pripovedačkom stilu. Možda ćete poželeti da napra­ vite pauzu i proširite svoje znanje i shvatanja čitanjem literature koja sadrži više informacija i preporuka, a koja je predložena na kraju knjige. U oba slučaja, nadam se da će ova tema pobuditi vaše interesovanje, u istoj meri kao što je i moje.

Divna Vuksanović

Reč priređivača

D

ana 14. septembra 2007. godine, na Fakul­ tetu političkih nauka u Beogradu, održana je debata eminentnih domaćih teoretičara i praktičara u oblasti medija, pod nazivom: Knjige za medije – mediji za knjige. Ne­ posredni povod za organizovanje ovog skupa o ulozi, statusu i strateškim perspektivama uvođenja i doslednog implementiranja tzv. medijske kulture u nas, bio je obeležavanje desetogodišnji­ ce pokretanja edicije Multimedia naše izdavačke kuće. U ovoj biblioteci je, kako je poznato, do sada objavljen niz publikacija značajnih autorskih imena kao što su: Pjer Burdije, Rodžer Fidler, Daglas Kelner, Adam Brigs i Pol Kobli, i mnogi drugi od stranih, ili pak Miroljub Radojković, Branimir Stojković, Rade Veljanov­ ski, Miodrag Ilić, od autora s našeg kulturnog podneblja.

Rasprava se odvijala u tri sesije: prva se bavila problem­ skim pitanjima vezanim za identitet same edicije, odnosno za mogućnosti razvoja njenog uređivačkog koncepta, i to, pre svega, u kontekstu promišljanja relacije: domaći i strani autori, potom uspostavljanja regionalne dimenzije obrazovanja, stvaranju bib­ liografske podrške raznim seminarima, kursevima i prezentaci­ jama, i dr., a zatim i postavljanjem jedne kompetentne izdavačke “platforme” za edukaciju na nivou visokoškolskog obrazovanja i stručnog usavršavanja tzv. ljudskih resursa koji teorijski i praktički deluju u ovim oblastima, te iznalaženja sistemskih rešenja u po­ gledu artikulisanja potrebe za medijskim obrazovanjem u am­ bijentu aktuelnih reformi ovdašnjih viskoškolskih institucija.

Drugi segment rasprave ticao se definisanja uloge i potencijala edicije s obzirom na profesionalno usavršavanje različitih medi­ jskih poslenika, a u funkciji njihovog daljeg stručnog profilisanja i dopunskog obrazovanja, koje će, posredstvom teorijski, istori­ jski i kritički zasnovanih izdanja Multimedije, što prate najnov­ ija, kako svetska, tako i domaća iskustva iz ove oblasti, biti dop­ unjeno, aktuelizovano i dodatno osnaženo. Treća celina skupa bavila se jednakovažnim pitanjima podsticajnog, animatorskog i emancipujućeg delovanja edicije Multimedia pri prepoznavanju, formulisanju i adekvatnom institucionalnom zasnivanju neophod­ nosti za uvođenje različitih oblika medijske kulture i pismenosti u osnovnim, a posebno u srednjim školama u Srbiji.

Skup Knjige za medije – mediji za knjige ujedno je bio i prilika za povezivanje i razmenu mišljenja mnogih relevant­ nih socijalnih i kulturnih činilaca koji se, u ulozi aktera samih

118

* Preuzeto iz zbornika “Knjiga za medije – mediji za knjigu” koji je objavio IP CLIO povodom desetogodišnjice biblioteke MULTIMEDIJA

zbivanja u domenu masovnih komunikacija, bave javnim med­ ijskim politikama, kao i za ukazivanje na konstantnu potrebu sistemskog razvoja opsega i kvaliteta znanja o medijima i nji­ hovom karakterističnom delovanju, te podsticanje različitih vrsta istraživačkog rada i kritičkog delovanja u medijskoj sferi, a nasu­ prot vladajućim stereotipima i prisutnim predrasudama, odnosno primetnom odustvu iole ozbiljnije društvene refleksije na teme koje se tiču tzv. medijskog obrazovanja, u celini uzevši.

Autorizovana izlaganja, predlozi i konkretni zaključci iz debate u kojoj su učestvovali mnogobrojni stručnjaci iz oblasti medija, profesori, studenti osnovnih i poslediplomskih studija na fakultetima za izučavanje medija, kao i srodnim visokoobra­ zovnim institucijama i katedrama, profesori i nastavnici u os­ novnim i srednjim školama, ugledni istraživači, novinari i ure­ dnici, pored objavljivanja u Cliovoj jubilarnoj publikaciji, biće predočeni široj javnosti, nadležnim ustanovama prosvete, kul­ ture, nauke i medija, kao i odgovarajućim stručnim asocijaci­ jama, budući da je započeta rasprava markirala, u isto vreme, i početak aktivnosti lobiranja pri stvaranju uslova za uvođenje predmeta medijska kultura u škole u Srbiji.

Zoran Hamović

Podizali smo ton da bismo promenili sliku

N

imalo slučajno naslov prve knjige u ediciji Multimedia bio je Moć medija, uglednog francuskog sociologa Fransisa Bala. Nije slučaj­ no ni to što se knjiga pojavila u trenutku najveće potrebe gra­ đanstva u Srbiji da ospori i ukroti upravo tu moć i preokrene u sopstvenu korist. Građanski protesti bili su direktan odgovor na nedemokratski oblik manipulacije medijima. Ulica se okrenula protiv televizije, a građani protiv laži.

Pokazuje se da moć medija nužno mora znalački da bu­ de demistifikovana, da građanstvu nije dovoljna spremnost na obračun s politikom koja ne garantuje poželjni društveni razvoj.

Društvo znanja zahteva mnogo ozbiljniju teorijsku obaveštenost i spremnost na kreativniju organizaciju i distribuciju informaci­ ja što podrazumeva i redefiniciju političke moći.

Uređivanje edicije u specifičnim uslovima društvene tran­ zicije moralo je da bude motivisano ciljem da se pre svega na­ šim stručnjacima i praktičarima ne samo interventno već du­ goročno planski i kontinuirano ukazuje na teorijske, tehničke i tehnološke inovacije i da se nude rešenja koja proizlaze iz dobre evropske i svetske prakse. Knjige u ediciji Multimedia prevede­ ne su sa različitih svetskih jezika i odgovaraju na potrebe naših predavača i istraživača u medijskom obrazovanju, stručnjaka u medijskoj praksi različitih profila, kao i korisnicima medijskih proizvoda. Edicija se pozicionirala kao literatura za profesio­ nalno usavršavanje, kao standardna udžbenička, osnovna ili dopunska literatura koja se koristi na visokoškolskim ustano­ vama širom Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, na kursevima, seminarima, radionicama i novi­ narskim školama, ali ono što je još važnije i kao lektira savreme­ nog intelektualca koji medije želi da promišlja kritički i izbegne zamke ‘industrijske svesti’.

Osnovne socijalne funkcije edicije su, shodno tome, uvo­ đenje novih stručnih znanja u praksu, smanjivanje mogućnosti umnožavanja predrasuda i manipulacija javnim mnjenjem. Ta­ ko delujući, bila je u proteklih deset godina i platforma povezi­ * Preuzeto iz zbornika “Knjiga za medije – mediji za knjigu” koji je objavio IP CLIO povodom desetogodišnjice biblioteke MULTIMEDIJA

vanja različitih učesnika u oblikovanju medijske kulture što će svakako nastojati i dalje.

U uslovima brzog razvoja novih komunikacionih tehno­ logija najveći izazov je vaspitavanje mladih i stvaranje kritičke distance spram negativnih efekata medijskog delovanja. Oda­ tle i potreba da se stvore uslovi sistematskog i kontinuiranog medijskog obrazovanja i oblikovanja medijske kulture. A to su novi izazovi za uređivanje edicije i njeno delovanje u društvu koje sa posebnim zadovoljstvom i poverenjem prepuštam Div­ ni Vuksanović.

Zahvaljujem svim učesnicima u današnjem razgovoru, Fa­ kultetu političkih nauka u Beogradu što nam je omogućio ovaj skup kao i Fondu za otvoreno društvo koji je podržao projekat Knjiga za medije – mediji za knjigu.

119

Milena Dragićević Šešić

Pisati o medijima – istraživati, analizirati i misliti

I

straživanja vršena u domenu studija kulture krajem XX veka došla su do stava da se fe­ nomeni savremene kulture najbolje mogu označiti sintagmom “medijska kultura” iako je sociologija nametala koncepte “druš­ tva konzumerizma” (potrošačkog društva), a teorija kulture se bavila pre svega “društvom spektakla” (Debor). No, očito je da u klasičnom polju kulture (Burdije) značaj medijskog polja preva­ zilazi polja pojedinih umetnosti ne samo sa stanovišta recepcije (publike) već i po značaju koji ovo polje ima za konstrukciju i reprezentaciju identiteta, stvaranje slike o sebi jednoga društva ali i za konstrukciju “otpora” – subkulturnih ili kontrakulturnih elemenata koji nastoje da opovrgnu dominirajuću, hegemonu ideologiju sredine. Mediji su najači i produkcioni i medijacijski (posredujući) instrument za oblikovanje i prenos vrednosti – ta­ ko da u svakoj sredini predstavljaju “poprište borbe za prevlast između ključnih socijalnih grupacija i suprotstavljenih politič­ kih ideologija” (Kelner, 2004: 7) Tokom devedesetih godina mediji su u Srbiji učestvovali u kontroli javnog prostora i javnog diskursa, u potčinjavanju civil­ nog društva (Pavlović Vukašin 1995 i Dragićević Šešić, Milena 1995), informativnim programom direktno šireći govor mržnje, a dokumentarnim i obrazovnim programima kao i prilozima iz kulture doprinosili opštoj ksenofobiji promovišući negativ­ ne etničke stereotipe. Čak ni zabavni ni muzički programi nisu bili neutralni, već su “patriotskim” nacionalističkim pesmama budili pro-ratne emocije s jedne strane, a novim turbofolk pe­ smama i programima omogućavali publici da pobegne od real­ nosti (evazivna funkcija medija).

Stoga mi je velika čast da govorim povodom jedne edicije – edicije Multimedija izdavačke kuće KLIO, koja je pokušala da preciznom uređivačkom politikom odgovori na izazove vreme­ na, da definiše i odredi medijsko polje, da otvori našu sredinu i medijsku kulturu prema različitim horizontima i, na kraju, da da podršku uspostavljanju profesionalnih standarda i medijske pismenosti u Srbiji.

120

* Preuzeto iz zbornika “Knjiga za medije – mediji za knjigu” koji je objavio IP CLIO povodom desetogodišnjice biblioteke MULTIMEDIJA

Edicija Multimedija tako, za ovih 10 godina već predstav­ lja kulturološku činjenicu na način kako su to svojevremeno 60-ih i 70-ih godina poznate Nolitove edicije bile kulturološke činjenice bez kojih nismo mogli zamisliti svoje studiranje, oz­ biljnije istraživanje pa čak i učešće u javnom govoru. Mislim, na primer, na biblioteke: “Sazvežđa”, “Književnost i civilizaci­ ja” i mnoge druge.

Od tada do danas mnogo toga se promenilo u izdavaštvu.

Pre svega, može se reći da je akademsko izdavaštvo nestalo sa javne scene, ne postoji izdavač koji je deklarisan kao akademski izdavač, nema ni profesije urednika akademskih izdanja, dakle onih koji mogu da odgovarajuća izdanja opreme, urede tako da predstavljaju istovremeno i delo značajno za nauku i šire obra­ zovne procese. U tom smislu može da se konstatuje da jedan već odavno klasičan medij, kakav je knjiga, kod nas još uvek nije dobio adekvatno mesto u kulturnoj, obrazovnoj i naučnoj po­ litici. Knjiga, knjižarstvo i izdavaštvo još nisu zaslužili da imaju svoje katedre... Na univerzitetima Srbije nema programa za iz­ davaštvo, za uređivačku politiku, za menadžment i marketing u domenu knjige, itd...

Otuda ne treba da čudi da promišljenih edicija, edicija koje bi davale svoj doprinos različitim aspektima društvenog života tako što bi publikovale i naučnu misao i dela koja je popularišu, ima veoma malo, i da retko uspevaju da ostvare komunikaciju sa krugovima publike kojoj su namenjena.

Istraživanja vršena u domenu medijske pismenosti i me­ dijske kulture u Srbiji pokazuju da je izuzetno nizak nivo op­ šteg obrazovanja stanovništva koje nije osposobljeno da razume, analizira i interpretira ni klasičnu, tekstualnu medijsku poruku, a još manje vizuelno-auditivnu poruku koja često nosi različita značenja (jednim nivoom zavodi čula, da bi drugim slala mani­ pulativnu poruku svesti).

Uočavajući tu potrebu, kao i potpunu prazninu u domenu publikovanja naučne, popularne i stručno-publicističke litera­ ture u domenu medija, izdavačka kuća CLIO pokrenula je kom­ pleksnu biblioteku Multimedia.

S druge strane, ne samo što je publikovanje medijske lite­ rature bilo nedostatno, već je i u domenu nauke i naučno-istra­ živačkog rada vezanog za medije bilo ogromnih praznina... Ka­ ko studije kulture i medija nisu ni priznate niti postoje u kla­ sifikaciji naučno-istraživačkog rada kao jedna od humanistič­ kih disciplina, tako su, kao što to najveći broj istraživača ovde i zna, od projekta do projekta medijska istraživanja svrstavana u različite domene, po proceni naučnih komisija ili prema mo­ gućnostima i željama autora, od društvenih nauka, gde narav­ no mogu pripadati ako su u pitanju politološka istraživanja me­ dija, do književnih nauka, ukoliko se radilo o interpretacijama

medijskih “tekstova” korišćenjem neke od metoda razvijenih u nauci o književnosti, te do istorijskih nauka ako se bave, makar delimično, istorijskim posmatranjem medija. Ali i u jednom i u drugom i u trećem slučaju medijska istraživanja su ostajala na margini. Za istraživače je ostajao veliki problem vezan za utvr­ đivanje naučne kompetentnosti, kako istraživanje svrstano u je­ dan naučni domen može da publikuje rezultate u časopisu koji pripada drugom domenu a da ide na kongrese u trećem... što je sve još više ojačano činjenicom da u ovoj sredini nema ni na­ učnih društava ni naučnih časopisa koji bi publikovali naučnoistraživačke radove u domenu studija medija i kulture.

Stoga je jedan od glavnih zadataka ovakvog skupa, skupa koji čine profesori koji na različitim fakultetima predaju različi­ te module, predmete, kurseve itd. vezane za medije i razumeva­ nje medija, da lobira za platformu koja bi omogućila značajnije prisustvo naučno-istraživačkog rada u ovom domenu i za nauč­ no situiranje medija, medijskih istraživanja u procese naučnog istraživanja u ovoj zemlji, sa svim onim što je za to potrebno (projekti, naučna društva, časopisi, savetovanja...).

Istovremeno, očigledno je da je ovaj izdavački poduhvat jedne relativno male izdavačke kuće kakva je Clio, za svojih 10 godina postojanja dao ovoj kulturi nekoliko važnih i značajnih elemenata. Pre svega, omogućio je da se naša javnost, profesio­ nalna i šira, upozna sa korpusom dela iz domena teorije i isto­ rije medija koja su produkovana u različitim kulturama – an­ gloameričkoj, naravno, pošto je to i dominantno naučno polje u svetu istraživanja medija, ali isto tako i u francuskoj teoriji me­ dija koja u nekim drugim zemljama našeg okruženja gotovo da uopšte nije poznata. Od Debreove Mediologije preko Etike informisanja Erika Kornija, do Izmanipulisane reči Filipa Bretona i Narcisovog ogledala Pjera Burdijea, francuska etička istraživanja medija dobijaju u ovoj ediciji značajno mesto. Naravno, tu je i kanadska teorija – Lorimerova knjiga Mediji masovnih komunikacija predstavlja istovremeno i nastavak kanadske škole, ali i čvrsto utemeljenje područja. Knjige prevedene sa nemačkog (Štefan Rus-Mol, Ana Jugoslava Zagorac Keršer), italijanskog (Enio Remondino, Đovani Gocini), odlično dopunjavaju kapi­ talna anglo-američka izdanja (MekKvin, Brigs, Kobli, Kelner...).

A Džon Fisk, Džon Hartli i australijska teorija medija i kulture i njihov doprinos našli su mesto, doduše u jednoj drugoj Clio­ voj ediciji – Agora...

Iz ovoga je očigledno da je medijsko polje, a i područje kul­ ture uopšte, pokriveno izdavačkom delatnošću kuće KLIO kroz veoma širok dijapazon perspektiva i tema. Posebno bih istakla činjenicu da je edicija Multimedija inicirala i otvorila vrata i do­ maćim autorima, tj. sopstvenoj produkciji znanja. Mislim da je ovo ključno pitanje razvoja nauke, kulture i obrazovanja – biti

otvoren prema svetu a stvarati uslove za razvoj naučne misli i struke u sopstvenoj sredini. Tako su knjige Miroljuba Radojko­ vića, Branimira Stojkovića, Radeta Veljanovskog, Miodraga Ilića našle pravo mesto u ovoj ediciji i otvorile su put za buduća do­ maća istraživanja i za istinsko utemeljenje domaće komuniko­ loške i medijske teorije. Nauke nema bez sopstvenih istraživa­ nja, bez sopstvenog doprinosa, bez sopstvenih uglova gledanja koji istovremeno utemeljuju i metodologiju i polje istraživanja.

Znači, sopstvena produkcija znanja, kroz istraživanja i kodifika­ ciju (pisanjem i objavljivanjem), mora se još više razviti u ovoj sredini da bi se ravnopravno uključila u svetski naučni i medij­ ski dijalog – a ona je ovom edicijom značajno i bitno podrža­ na. Tu su dela naših autora sasvim ravnopravna u naučnom i stručnom dijalogu, u otvaranju tema, u otvaranju nekih ključ­ nih područja i pojava – ali i u interpretaciji i razumevanju kon­ kretnih medijskih praksi. Širinu obuhvata medijskog polja možemo videti i analizom tema: od politologije, od Fransisa Bala i njegove rasprave O moći medija, od teorije manipulacije, znači, od načina kako je lako ili koliko je lako manipulisati medijem pa čak i političku, a nekmoli široku javnost ubediti u laž, preko knjiga koje se bave najnovijim fenomenima digitalne kulture, digitalne komunikacije, ova edi­ cija je poklonila pažnju i istoriji medija (i u svetu ali i kod nas), rađanju televizijske profesije (Ilić, 2006.), tj. medijskih profesija u najširem smislu te reči.

Zašto je sve ovo izuzetno važno? I danas se u javnosti vrlo često o novinarstvu govori kao o ključnoj medijskoj profesiji.

Međutim, medijske profesije (porodica zanimanja) obuhvata­ ju široki spektar veoma različitih profesija, od producentskoekonomskih medijskih profesija i uredničkih, koje su, u stvari, ključne i koje se moraju zasnivati na vrlo specifičnom i velikom korpusu istraživački stečenog znanja koje nije samo normativ­ no znanje, znači, veštine, tehnike itd. koje se često nameću i producentima i novinarima kao vrhunsko profesionalno zna­ nje. Analitika, interpretacija, nužnost razumevanja medija jesu preduslov konceptualizacije medijskog polja i konceptualizaci­ je medijskog prostora, o kojoj smo često razgovarali ali nikada dovoljno ni duboko, ni široko, da bismo i medijskim zakonima (Peković, 2001), i načinom kako se oni sprovode, uspostavili si­ stem koji bi omogućio istinski pluralitet i diverzitet medija kao preduslov očuvanja kulturne raznolikosti sredine ali i slobode kulturnog razvoja sredine.

Kada se govori o korpusu medijskih profesija mora se reći da postoji veoma malo uslova koji su ispunjeni da bi se medijske profesije istinski kodifikovale kao profesije, a to pre svega znači posedovanje znanja, posedovanje sopstvenog produkovanog te­ orijskog znanja koje će biti i odštampano i stavljeno na uvid jav­ nosti, i debatovano i razmatrano. Tu je samo donekle ispunjen

121

122

uslov postojanja profesionalnog etičkog kodeksa – jer se retko razmatraju pitanja koja su bitno vezana za medijsku etiku (što je znatno šire polje od novinarske etike). Novinari su, doduše, uspeli da dođu do sopstvenih kodeksa (Nikolić, 2006), ali i dalje predstoji značajan teorijski i praktično-primenjeni zadatak da se radi na konceptualizaciji šireg medijskog programskog etičkog kodeksa, koji bi ne samo uspostavio etičke standarde za pisanje, već bi obuhvatio sve učesnike u medijskoj komunikaciji (vlasnike, direktore i menadžere, urednike, marketing producente...).

Sve ovo je tek delimična pretpostavka za uspostavljanje, ne toliko harmonije, jer nemoguće je da ona postoji u jednom tako politički i ekonomski značajnom kulturnom polju kakvo je medijsko, polju u kome se prelamaju svi konflikti i svi iza­ zovi savremenog sveta, već za uspostavljanje složenog sistema međuodnosa koji će omogućiti ostvarivanje različitog spektra javnih interesa (informativni, obrazovni, kulturni, zdravstveno prosvećivanje... itd.), kao i spektra pojedinačnih i grupnih inte­ resa stanovništva (zabava, odmor, sport, igra...). Time se stvara­ ju i uslovi da jezik mržnje, mizoginije, (Dragićević Šešić, 2000), jezik primitivizma i netolerancije, kao i slike spektakularizacije smrti, upada u privatnost ljudi, vređanja, senzacionalizma... po­ stepeno nestaju sa naših ekrana i budu zamenjeni kvalitetnijim i profesionalnijim odnosom kako prema mediju u kome se radi, tako i prema gledaocima i slušaocima.

Savremena kultura se i označava, da upotrebim naslov jedne od knjiga iz edicije “Multimedija”, Medijskom kulturom, (Daglas Kelner), jer živimo u vremenu u kome ni jedna činjeni­ ca ne postaje činjenica ako na neki način nije produkovana ili bar posredovana medijima.

Interesantno je da ovaj naš današnji skup nije proizveo veću medijsku pažnju, očito da nije postao medijski događaj.

To je drugi fenomen o kojem sam htela da kažem nekoliko re­ či, budući da je tema savetovanja: knjiga u medijima, i knjiga za medije...

Da li je moguće da jedna knjiga, ili jedna edicija postanu medijski događaj? Kako se stvara medijski događaj? Da li se on stvara prvo u kulturnoj javnosti, da bi ga onda mediji prepo­ znali kao takvog, produkovali vest, pa onda vest programirali i na kraju emitovali?

Ili mi, kulturna i stručna javnost, puštamo da mediji sa­ mi stvaraju događaje, da nam diktiraju teme, da nam nameću pitanja, da bismo uglavnom reaktivno na njih odgovarali, iako su ta novinarska pitanja – često sasvim neproblemska i bezna­ čajna, da bi zavređivala ili omogućavala analitičku i kritičku in­ terpretaciju.

Stručna i naučna javnost mora biti ta koja pitanja produ­ kuje, stvara i nameće medijskoj javnosti – knjigama, istraživa­

njima, tekstovima... Dakle, u tom smislu se čini izuzetno zna­ čajno da se ova edicija dalje otvara upravo ka domaćoj nauč­ no-istraživačkoj misli, da joj daje šansu i mogućnost da teme i pitanja sama pokreće, da po svojoj proceni o važnosti otvori teme istraživanja, ili da piše tekstove koji će, namenjeni struč­ njacima, doprinositi daljoj profesionalizaciji medijskog polja. I kao što piše Divna Vuksanović, problemsko preispitivanje čita­ ve ’teritorije’ medijskog delovanja tek omogućava utemeljenje ontologije medija koja “svet privida prepoznaje kao povod za pojmovni rad, kritičko mišljenje i odgovorno društveno delo­ vanje” (Vuksanović, 2006: 121) Ovo savetovanje neophodno treba da razmotri još jednu temu, a to je tema medijske pismenosti i obrazovanja za medije.

Ranih devedesetih, pre više od 15 godina, kada je pripremlje­ na velika akcija, seminar i savetovanje na kojem je bilo mnogo ljudi, (neki od njih su i danas ovde), o potrebi lobiranja za uvo­ đenje medijskog obrazovanja na učiteljske fakultete, da bi onda preko učiteljskih fakulteta medijski opismenjeni učitelji, mogli da uče najširu javnost. Ponešto se i uradilo tokom devedesetih.

Uvedeno je medijsko obrazovanje na učiteljske fakultete, napi­ sane su knjige, objavljeni radovi itd. Međutim, promene se nisu desile u programima osnovnih i srednjih škola. Početkom XXI veka počelo je da se radi i na novim programima, akreditovani su i kursevi medijske pismenosti za nastavnike i učitelje – no reforma je zaustavljena pre nego što je medijsko obrazovanje stiglo da se primeni u osnovnim i srednjim školama. Dakle, ka­ da danas posmatramo osnovnoškolsko ili srednjoškolsko obra­ zovanje videćemo da razumevanje medija nije deo programa, a posebno ne na onaj način kako bi trebalo da bude, a to znači da prožima celokupnu nastavu.

Medijsko obrazovanje treba kao modul da se uključi u Gra­ đansko vaspitanje, ali da bi bilo efektivno ono mora da postoji i kao konstanta u drugim relevantnim predmetima i modulima: od likovnog obrazovanja do nastave sociologije i istorije.

Gotovo da se ne može razmišljati o načinu predavanja i razumevanju istorije, istorijskih pojava, sociologije, pa u kraj­ njoj liniji i literature, ako se istovremeno u sve te predmete na različite načine i kroz različite metode, modalitete i oblike ne ugradi i određen broj tema neophodnih za stvaranje i razvijanje medijske pismenosti. Činjenica je da na ovom planu mnogo to­ ga još ostaje i medijskoj i pedagoškoj nauci da kaže i uradi. Sami treninzi za učitelje koji se odnose na širenje njihovih sposobno­ sti i veština za medijsko opismenjavanje đaka, nisu dovoljni bez odgovarajućih instruktivnih materijala, ali i istraživačkih studi­ ja, analitičkih i edukativnih tekstova, kao i “ozbiljnijih” naučnih studija, uslovno ću reći, pedagoških studija koje su vezane za medije kojih gotovo da nema u ovoj sredini, a i ono što postoji

uglavnom je stvoreno i publikovano u nevladinom sektoru, i nije našlo put ni do škola ni do knjižara i šire javnosti.

Na kraju, reći ću nešto što je vezano za moju užu struku, a to je tema marketinga knjige kroz elektronske medije. Elektron­ ski mediji predstavljaju samo jedan od kanala, puteva, medijacije knjige, a istovremeno i važno sredstvo, instrument marketinga.

Iz socioloških a i marketinških istraživanja medijske prakse, tj. gledanja televizijskih ili slušanja radio programa, pa i čitanja ča­ sopisa itd., vidi se da i sami mediji, ali i publika, tradicionalnim medijskim žanrovima koji se bave umetnošću, pa i knjigom u medijima, ne poklanjaju dovoljnu pažnju. Mesto u programskoj shemi emisija iz kulture, a posebno onih o knjizi, nije dobro po­ zicionirano u odnosu na prime time, a često ove emisije i nema­ ju stalni termin. Istovremeno formati emisija se ne razvijaju već ostaju onakvi kakvi su definisani još pre trideset godina (čak se može reći da je Petkom u 22 imala početkom osamdesetih in­ teresantniji i moderniji format nego bilo koja današnja emisija iz kulture). Samim tim, izuzetno je mala gledanost i slušanost ovih emisija, a informaciju koju kroz njih dobiju čak i ti malo­ brojni slušaoci i gledaoci, kao i čitaoci novina, suštinski ne mogu da prihvate. Znači, čitaoci će prevideti književnu, pozorišnu ili muzičku kritiku, a pojava bilo koje knjige neće u medijima biti postavljena kao važan kulturni – dakle i medijski događaj. To ukratko znači da će objavljivanje jedne knjige pa i cele edicije, proći nedovoljno zapaženo u kulturnoj javnosti. Čini mi se da tu nije problem samo u medijima, to nam je najčešće najlakše da kažemo, već je problem i u nama samima. Mi, kao kulturna javnost, odavno smo prestali da produkujemo kulturne događaje.

To znači da mi sami, kada je reč, recimo, o ovakvim edicijama, o pojedinačnim izdavačkim projekatima, kao stručna, naučna, istraživačka, univerzitetska, akademska javnost – treba da stvaramo događaje. Mi ne treba da čekamo izdavača koji će svojim marketingom, sa manje ili više uloženih sredstava, od jedne knji­ ge praviti događaj. Naša je obaveza da od značajnih knjiga, od značajnih edicija i publikacija pravimo događaj.

To će onda biti i najprimereniji vid marketinga knjige koja se bavi izučavanjem medija, pravi način kako ona treba da stigne u javnost. Čini mi se da svi drugi oblici, koji su se do sada prime­ njivali, jednostavno nisu efektivni jer u poplavi advertajzing ma­ terijala koji se produkuje za najrazličitiju robu široke potrošnje, za spektakulrne oblike kulture, prospekti, lifleti, flajeri, plakati, džinglovi i video klipovi – koji se bave knjigom, nemaju veliku šansu da budu opaženi i upamćeni. Danas i ono što je izuzetno u kulturi, ne postaje medijski događaj ako nema karakter spek­ takularnosti, glamura ili ih može, “dobrom” marketinškom kam­ panjom, relativno lako dobiti. Otuda, jedna knjiga, koja po sebi taj karakter spektakularnosti nema, teško može da postane do­

gađaj, sem ako ga mi ne stvorimo raspravama, analitikom, deba­ tama.. Čini mi se da edicija Multimedija, kao serija knjiga koje pokrivaju najrazličitije aspekte medija – sociološke, politološke, psihološke, etičke itd., mora biti značajan medijski događaj. Ali ona će to postati samo onoliko koliko mi kao stručna javnost budemo umeli da ocenimo, prenesemo, napravimo atraktivnim ili spektakularnim stavove, ideje i teze koje ova edicija sa sobom nosi, da ih sučelimo sa stavovima, idejama i vrednostima koje danas preovlađuju u srpskom kulturnom okruženju a koja nisu produkovana, ili su produkovana veoma daleko od akademske, naučno-istraživačke, kulturne javnosti.

Literatura: • Anders, Ginter (1996). Svet kao fantom i matrica, Novi Sad: Prometej.

• Bezdanov-Gostimir, S. (1994): Za(u)vodjenje medija. Ministarstvo prosvete Republike Srbije. Beograd • Brings Adams i Pol Kobli, ur. (2005). Uvod u studije medija. Beograd: CLIO • Čulić Dragana: Kreativna radio reklama, Pont, Beograd, 1997 • Dragićević Šešić, Milena (1995). Autoritarni sistem, autonomija medija i civilno društvo, u: Potisnuto civilno društvo, ur. Vukašin Pavlović, Beograd: Eko centar: 443-466 • Dragićević Šešić Milena. Mizoginija u masovnim medijima, obj. u: Mapiranje mizoginije u Srbiji, ured. Marina Blagojević, AZIN, Beograd, 2000.

• Dragićević Šešić Milena. Digitalna kultura – zabava, umetnost. komunikacija, Zbornik Fakulteta dramskih umetnosti br. 5, Beograd, 2001, str. 285-295.

• Dragićević Šešić, Milena. (2005) The Media in Serbia and Montenegro, in: Landersonderband Serbien und Montenegro. Osterreichische Osthefte – Jahrganf 47, n.

1-4, pp. 597-613 • Eco Umberto (2005). Zvuci i slike, Europski glasnik, X, 10 : 171-188 • Fawcett, Brian (2005),Gdje je McLuhan pogriješio u vezi s globalnim selom i što nije predvidio, Europski glasnik, X, 10 : 159-170 • Fisk, Džon (2001). Popularna kultura. Beograd: CLIO. • Kelner, Daglas (2004). Medijska kultura. Beograd: CLIO. • Martinoli, Ana (2005).Savremena produkcija u elektronskim medijima. Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti. 8-9: 289-310.

• Obrazovanje i masovne komunikacije, Zbornik br. 2, Ministarstvo prosvete Republike Srbije, Beograd, 1993.

• Nikolić, Mirjana. Etika Radio talasa. Zbornik Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd, br. 8-9/2005, pp. 311-330 • Pavlović Vukašin, ur. (1995) Potisnuto civilno društvo. Beograd: Eko centar • Peković, Goran. Neostvareni korak za kulturni napredak: Zakon o radiju i televiziji, Zbornik Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd, br. 5/2001, pp. 250-284 • Vuksanović Divna. Prilog kritici ontologije medija, Zbornik Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd, br. 10/2006, pp. 113 – 121 • Zindovic Vukadinovic, G. (2001). Pars pro toto – Medijska pismenost za nastavnike osnovnih škola. Centar za audiovizuelne medije-Medija fokus, Beograd

123

Karmen Erjavec, Zala Volčič

Medijsko obrazovanje kao deo predmeta maternjeg jezika u srednjim školama u Sloveniji

O

va studija fokusirana je na pitanje kako se slovenačke ško­ le odnose prema tehnološkim i informacionim izazovima globalnog sveta. U prvom delu biće predstavljen opšti društveni obrazac, sa nagalskom na postojeće projekte medijskog obrazo­ vanja u Sloveniji. Drugi deo obrazložiće ciljeve studije i opisati istraživačka pitanja i metodologiju. Treći deo bavi se analizom odgovora pedagoga i pregledom deset intervjua koji su urađeni tokom istraživanja. Četvrti deo donosi anlaizu deset školskih ča­ sova koji su bili odabrani kao predmet posmatranja i bavi se stu­ dijom odabranih slučajeva donoseći dva strukturna intervjua sa pedagozima i analizu posmatranih časova. Zaključak ovog rada nudi nam kritiku postojećeg modela medijskog obrazovanja kao i predloge i rešenja u pogledu doprinosa zvaničnoj obrazovnoj strukturi u Sloveniji.

Društveni kontekst medijskog obrazovanja u Sloveniji

124

Krajem osamdesetih godina, političke, ekonomske i promene u sferama kulture, dovele su do toga da građani postanu aktivni učesnici u demokratskim projektima stvarajući društveni život.

Politički, ekonomski i društveni uslovi u Sloveniji za stvaranje demokratije su tada bili još uvek nestabilni. Političke stranke ne predstavljaju most između države i društva. Tržište je postalo jedini zajednički denominator pluralizma i demokrtske tranzi­ cije. Promene se javljaju u svim sferama života Slovenije. U Slo­ veniji, politička jednakost raste u smislu da je svim građanima omogućeno da glasaju za one koje smatraju da će predstavljati njihov interes. U isto vreme produbljuje se društvena nejedna­ kost, delom zbog restruktuiranja vlasničkih odnosa a drugim delom zbog novih društvenih problema kao što su nezaposle­ nost. Na koji način će sve ove promene uticati na volju građana da učestvuju u javnim problemima? Tokom ovog perioda Slove­ nija nije ni politički niti ekonomski stabilna, a nema ni tradiciju * Tekst je izveštaj koji je za potrebe međunarodnog Euromedija projekta izradio Slovenački israživački tim.

u podržavanju javnih interesa od vitalniog društvenog interesa.

Moderna demokratska porcedura bila je podržana ne samo od strane države, već i od strane civilnog sektora.

Slovenački mediji su prolaziali kroz dvostruku transforma­ ciju u pravcu kako (re)nacionalizacije tako i komercijalizacije.

Politička elita je pokušala da iskoristi medije u svoju korist. Me­ diji i politička elita orijentisani su prema maksimalizaciji profita zato što je kapitalističko ekonomsko tržište viđeno kao jedini način da se legitimizuju političke promene. Neoliberalna reto­ rika medijske deregulacije bila je pobornik toga da su mediji analogni kako pluralističkim političkim strankama tako i par­ lamentarnoj demokratiji, i da se potreba demokratije za većim brojem kanala i medija može jedino rešiti tržišnim uslovima.

Medijske debate su reflektovale ključne kontroverze projekta demokratizacije slovenačkog društva.

Medijsko obrazovanje u Sloveniji Tokom 1990. godine dogodio se veliki prevrat u medijskom obrazovanju u Sloveniji. Projekat medijskog obrazovanja razvijen je od strane medijsko-obrazovne nastavno-istraživačke grupe, koja je bila sastvljena od tri naučnika iz oblasti komunnikcija.

Oni su smatrali da je glavni cilj medijskog obrazovanja u Slove­ niji, formiranje samostalnog, kompetentnog, društveno odgo­ vornog i aktivnog građanina, koji će znati kako da selektuje kva­ litetne informacije i odgovorno komunicira u medijima i drugim društvenim oblicima saobraćanja (Košir, Erjavec, Volčič, 1998).

Medijsko obrazovanje (‘vzgoja za medije’) ima tri glavne kom­ ponete (Erjavec, Volčič, 1998, pp. 15-17): 1. Stvaranje svesti o mikrporocesima medijske komunikacije: analize, evaluacija i komunikacione sposobnosti. U ovom delu medijskog obrazovanja učenici razvijaju sposobnosti za analizu i proizvođenje medijskih poruka jasno proširu­ jući tradicionalne veštine književnosti koje uključuju kri­ tičko čitanje i pisanje za masovne medije. Ovakav koncept uključuje glavne karakteristike masovnih medija (štampa, televizija i radio, internet) i njihovih produkata: medijski tip, pol, kodovi, narativne vrednosti, estetsku komponentu, produkciju; i karakteristike auditorijuma (korist, zadovolj­ stvo, izbor, aktivne čitalačke sposobnnosti i demografske vrednosti). Na prvom nivou medijskog obrazovanja uče­ nik treba da otkrije vezu između medijskog teksta i publi­ ke. Ovaj nivo uključuje ispitivanje tehnika, tehnologija i institucija koje su uključene u medijsku produkciju, mo­ gućnost da se krtički analizira medijska poruka, i prepo­ znavanje uloge koju ima publika u proširivanju značaja te poruke. Učenici treba da razumeju na koji način masovni

mediji funkcionišu, kako su organizovani i na koji način mogu da ih mudro i kreativno koriste.

2. Stvaranje svesti o makro procesima medijske komunikacije: politička analiza, razumevanje ekonomskog, društvenog i kulturnog konteksta medijskog okruženja kao i razumeva­ nje važnosti globalnih svetskih kretanja. Stvaranje svesti o tome da mediji dominiraju našim političkim i kulturnim životima i da su skoro sve informacije čak i one iz direk­ tnog iskustva medijski posredovane. Medijsko obrazovanje poseduje potencijal pomoću kojeg može da ohrabri učeni­ ke da kritički pristupe odnosu medija prema politici i eko­ nomiji u javnim sferama, i da se analiziraju uticaji medija na društvenu strukturu i kulturnu reprodukciju. Ova faza medijskog obrazovanja uključuje sticanje znanja o načini­ ma na koji su medijske institucije formirane u odnosu na istorijske, političke, ekonomske i društvene sile. Učenici su informisani o tome na koji način mediji oblikuju stavove i vrednosti, političke i društvene institucije, i kako da de­ šifruju i osveste tehnike marketinga, odnosa sa javnošću, sponzorstava i druge elemente komercijalnih uslova medija.

Oni treba da razviju kritičku svest o svemu tome. Medijsko obrazovanje informiše studente o funkcionisanju medija u demokratiji, zbog čega je od izuzetne važnosti da građani imaju priliku da steknu informacije o različitim stavovima i da na taj način građani učestvuju u donošenju odluka u njihovim zajednicama i njihovoj državi. Zbog toga na dru­ gom nivou učenici otkrivaju vezu između medija, građana i društva. Učenje o društvenom spektru medija ohrabruje studente da učestvuju u medijski zasićenom svetu demo­ kratskih društava.

3. Učestvovanje u medijiskim praksama i drugim vidovima komunikacija u društvu: ova faza medijskog obrazovanja uključuje aktivno učešće u naporu da se mobiliše sposob­ nost učenika da identifikuju suštinu učešća i njihova želja da shvate, objasne i učestvuju u demokrtskom društvu.

Tokom transformacije obrazovnog sistema u Sloveniji au­ tori ove studije su pokušavali da integrišu sve edukativne nivoe.

Na prvom nivou, autori su izvršili medijsko obrazovanje u ne­ kim dečijim vrtićima na eksperimentalan način. Glavani cilj je da se razvije razumevanje razlika izmedju izmišljotina i neiz­ mišljitona, reklama i vesti, stvarnog i nestvarnog moda, medju predškolsko decom (starosti od pet godina) Medijsko obrazovanje je važan deo nastavnog programa u osnovnoj školi i u kvalitetu i u kvantitetu. Ono je obavezno na svim časovima slovenačkog jezika kroz obavezno školovanje i

125

ono je takođe deo građanskog obrazovanja i etičkih tečajeva na stepenu sedam ili osam. Najvažnije, medijsko obrazovanje se razvija i ostvaruje kao neobavezan kurs u poslednje tri godine osnovne škole.

Medijsko obrazovanje je takođe integrisano u nastavni plan za srednje škole kao obavezni deo specifičnih, nezavisnih i oba­ veznih časova, kao što su nastava slovenačkog jezika, sociologija, psihologija i istorija umetnosti. Na časovima sociologije učenici uče o medijskim institucijma u političkom, ekonomskom soci­ jalnom i kulturnom kontekstu. Na časovima slovenačkog jezika, učenici se informišu o karakteristikama medijskog teksta. Prema Nacionalnom kurikulumu nastave za slovenački jezik za srednju školu (1997. str. 10-12), ciljevi medijske edukacije su da: a. razmatra razlike medijskog teksta i stilske forme b. razvoj veština analize pravila medijskog jezika c. razumevanje osnovnih karakteristika bitnih žurnlističkih žanrova

126

Učenici na časovima psihologije uče takođe o efektima me­ dija na publiku, specijalno o nasilju medija i 0 stereotpima.

U pogledu stručnosti predavača, Odeljenje za komunika­ cije na Fakultetu društvenih nauka pri Ljubljanskom Univerzi­ tetu nudi širok opseg obrazovnih programa iz oblasti masovnih komunikacija. Plan nastave medijskog obrazovanja je takođe razvio studije medijskog obrazovanja: studenti se edukuju za predavanje fakultativne nastave medijskih studija u osnovnoj školi. Oni pripremaju mesečne seminare za predavače različite nastave, koja uključuje medijsko obrazovanje. Svake godine oko 200 predavača završi takav kurs. Za male zemlje poput Sloveni­ je, ovo je relativno velik broj.

Ipak, na univerzitetima nemaju svi vaspitači koji se spremaju za rad u osnovnim i srednjim školama mogućnost da pohađaju nastavu medijskog obrazovanja kao deo njihove osnovne obu­ ke. Smatramo da je ovakva vrsta obuke za profesore vrlo važna i da je treba ponuditi kao neophodnu pre početka bavljenja ovim predmetom. Postoji nedostatak podrške kada je u pitanju inte­ gracija medijskog obrazovanja u okviru inicijalnog obrazovanja za sve profesore. Ovakva vrsta obuke podrazumeva pre svega uključivanje oba koncepta u rad, kako razumevanje medija ta­ ko i pedagoške veštine za efikasno predavanje ovog predmeta.

U Sloveniji profesori medisjkog obrazovanja nisu organizova­ ni u udruženja koja bi im pružila podršku u nekim individual­ nim inicijativama. Univerzitet u Ljubljani, Fakulte za socijološ­ ke nauke, funkciniše kao mreža koja obezbeđuje vezu između profesora, roditelja i medijskih stručnjaka. Takođe, postoji još nekoliko raspoloživih izvora za profesore ovog predmeta. Fa­ kultet socijalnih nauka nudi informacije, udžbenike (Erjavec &

Volčič, 1999a), radio emisije (Erjavec & Volčič, 2001) i televizij­ ske emisije i internet (Erjavec & Volčič, 2000a), kao i podršku u vidu audio-vizuelnih materijala (dve video kasete o produkciji vesti, štampanih i TV medija (Erjavec & Volčič, 1999c)) istra­ živanja, radionice, letnje škole. Postoji nekoliko tekstova o me­ disjkom obrazovanju za profesore novog predmeta napisanih od strane Nastavno– istraživačke i medisjko-obrazovne grupe iz 1996. godine (Košir & Ranfl, 1996, Erjavec & Volčič, 1999b, Erjavec & Volčič, 2000b).

Takođe, fakultet socijalnih nauka procenjuje kavlitet po­ stojećih medijsko obrazovnih programa u skladu sa njihovim uticajem i prema pokazateljima uspešnosti odnosno neuspe­ ha programa.

Analiza je pokazala da je projekat koji se odnosi na kom­ pjutersko opismenjavanje a deo je projekat medisjkog obrazo­ vanja, naišao na veću podršku u Ministarstvu prosvete i sporta nego u Vladi Slovenije, zato što spada u rang nekih opštih po­ litičkih i ekonomskih načela vrednovanja slovenačkog društva.

Ovaj projekat je smatran za čarobni put koji bi mogao povesti zemlju ka tome da postane deo tehnološki razvijenog zapad­ nog sveta. Iako je detaljnija analiza pokazala da je ovom pro­ jektu neophodna dalja elaboracija. Fokusirajući se prvenstveno na opremanje učionica i obezbeđivanje neophodnih tehničkih stavki za profesore i učenike, zanemareni su konkretni elementi informacionog opismenjavanja. Koncept je nekritički prihvaćen sa ciljem da se pomogne učenicima kako bi postali kvalifikovani radnici. U Sloveniji nije bilo predhodnih istraživanja o medij­ skom obrazovanju. Jedan od razloga je i taj što je ovaj predmet bio uvršten u školski sistem sredinom devedesetih godina, i nije postojalo interesovanje za medijsko obrazovanje pre toga.Drugi razlog je nedostatka finansijske i institucionalne podrške za pe­ dagoška istraživanja od strane obrazovnih vlasti.

Specifaičan razvoj medijsko obrazovnih projekata u Sloveniji Ovaj deo predstaviće nam različite postojeće projekte iz me­ dijskog obrazovanja u Sloveniji. Jedan od specifičnih medijskih projekata namenjen deci, koji je bio izvršen, kako na lokalnom tako i na državnom nivou jeste projekat poznat kao Dečiji parla­ ment. Predstvlja jedinstven model u Evropi. Udruženje prijatelja mladih (ZPMS) je slovenačka nevladina oragnizacija koja se bavi obrazovnim, kulturnim i socijalnim pitanjima dece, profesora i roditelja u slovenačkom društvu. Postoji mnoštvo praktičnih projekata koji su u toku. Tokom 1998-99., glavni cilj ZPMS-a bila je edukacija dece po pitnju medija. Glavni cilj bio je da se deca nauče osnovnim stvarima o medijima i da se ona dobro

opreme neophodnim znanjima kako bi mogla da diskutuju na temu medija kako u školskim tako i u lokalnim i regionalnim i nacionalnim parlamentima. Glavno dostignuće ovog projekta bila je popularizcija medijskog obrazovanja među učenicima i profesorima. Učesnici sistema osnovnih škola upoznali su se sa glavnim idejama i ciljevima medijskog obrazovanja. Slovenački komitet koji radi pri ujedinjenim nacijama u okviru Međunarod­ nog dečijeg Fonda za hitnost, zajedno sa Medijsko obrazovnim projektom pri Fakultetu socioloških nauka, organizovao je Dan dečijeg emitovanja sa ciljem da se što više mladih ljudi uključi i učestvuje u radu medija. U toku ovog specifičnog dana podelje­ ne su nagrade radio stanicama koje su bile najkretaivnije i prija­ teljski nastrojene prema mladima; za najbolje opremljene škole; i za najmaštovitije radijske i televizijske programe namenjene deci u Sloveniji. Na ovaj način UNICEF ohrabruje učestvova­ nje dece u medijima time što finansijski podpomaže projekat.

Razvijaju se u okviru različitih lokanih oragnizacija specifični vidovi medijskog obrazovanja, koji se pre svega bave ovom vr­ stom obrazovanja. Na primer škole za roditelje, koje predstav­ ljaju vrstu neformalne škole koju su organizovali aktivni roditelji u saradnji sa osnovnim školama i opštinskim organizacijama.

Vrste ativnosti koje se javljaju su: grupni razgovri, predavanja i seminari. Na volonterskoj bazi roditelji i profesori ( takođe i lo­ kalni političari) razgovaraju o problemima pokšavajući da ih reše putem procesa formiranja javnog mišljenja. Neki od suštinskih problema koji se javljaju u javnim debatama su: medijsko nasi­ lje, medijski stereotipi, prekomerna upotreba medija i nedostat­ ka aktivnog izbora za korišćenje slobodnog vremena. Medijsko obrazovanje odraslih osoba pruženo je od strane andragoškog centra koji je deo Univerziteta u Ljubljani. Glavni fokus ovog centra je praktično opismenjavanje u kome medijsko obrazo­ vanje pokriva specifična pitanja. Više od dve hiljade odraslih osoba prolazi godišnje ovu obuku i učestvuje na predavanjima o medijskim studijama. Značajna komponenta u dugoročnom učenju medijskog obrazovanja jeste uključivanje roditelja, poro­ dica i pojedinaca u programe medijskog obrazovanja. Medijsko obrazovanje je postalo vrsta doživotnog učenja.

Ciljevi istrživanja: Medijsko obrazovanje u okviru nastave slovenačkog jezika Svrha ovog istraživanja jeste predstavljanje prakse profe­ sora slovenačkog jezika u srednjim školama u vezi sa medijskim nastavnim temama. Neposredni cilj je otkrivanje strategija i pe­ dagoške prakse dok se obrađuju medijske teme. Ovim istraživa­ njem takođe se identifikuju glavni problemi sa kojima se susre­ ću profesori kao i uloge koje imaju zvanične institucije. Tražeći

vezu sa učesnicima istarživanaj, shvatili smo da od njih možemo ponešt i naučiti i da su njihove priče itekako vredne pažnje.

Metode Bilo je deset sluačajeva iz učionica koje smo posmatrali tokom decembra 1999. godine, u različitim delovima Slovenije.

Od dve hilajde kandidata izabrano je deset profesora na osnovu njihovih karakteristika koje su predstavljale opštu sliku profe­ sorske populacije. Paralelno sa analizom i posmatranjem časova, obavljeno je i deset strukturnih intervjua sa tim profesorima. Od­ govori su bili snimljeni i kasnije transkriptovani. Svaki intervju bio je pažljivo sproveden, sniman, analiziran, transkriptovan i usklađen sa opštim obrazcem i istraživačkim dizajnom Evrome­ dijskog projekta. Izabrani su uzorci iz baze podataka Slovenač­ kog ministarstva obrazovanja, vodeći se kriterijumima kao što su odnos urbanog i ruralnog, broj učenika u različitim delovima Slovenije kao i starosna dob profesora. Obzirom da su ovakvi projekti vremenski ograničeni smo je određeni broj profesora mogao biti intervjuisan. Ti učesnici moraju biti pažljivo bira­ ni na osnovu njihove stručnosti i iskustava, istovremeno važno je u projekat uključiti i osobe koje imaju šta da kažu o svojim iskustvima iz ove oblasti a ne samo osobe do kojih je najjedno­ stavnije doći. Bitno je imati na umu da se kriterijumi za spro­ vođenje i biranje potencijalnih lica za intervju mogu promeniti kako studija bude napredovala.

Odgovori profesora (strukturni intervjuji) Pozadina Svi izabrani profesori dolaze sa slovenačkog govornog po­ dručja, diplomirali su na Fakultetu umetnosti, Odsek Slovenač­ ki jezik pri Univerzitetu u Ljublajni. Tokom studija uglavnomn su bili zainteresovani za gramatiku slovenačkog jezika a neki od njih (dvoje) i za književnost. Petoro od njih su radili kao preda­ vači više od dvadeste godina, a petoro njih više od deset godi­ na, dok su ostali tek nedavno počeli da rade. Većina njih preda­ je medijsko obrazovanje tek nekoliko godina, od 1995. godine pa naovamo. Razlog zbog čega su oni postali zainteresovani za ovaj predmet jeste nedavna promena u srednješkolskom siste­ mu Slovenačkong nastavnog plana i programa (što je uključivalo ubacivanje novih tema za obradu u okviru obaveznih časova) i ukazane društvene potrebe za ovakvom vrstom znanja.

Profesori se mogu podeliti u dve glavne grupe prema njiho­ vom odnosu prema medijskom obrazovanju na one koji ga bra­ ne i njegove kritičare. Ove kategorije takođe lako mogu odrediti starije i mlađe grupe profesora, predstavljenih u ovim primed­ bama: “deca su bombardovana televizijskim slikama, stoga im

127

to nije neophodno i na časovima u školi... škola je zadnja odbra­ na visoke kulture... ono zbog čega su profesori ovde je da decu uče tradicionlanim vrednostima i veštinama, kao što je čitanje Cankara, Prešerna i Šekspira” (Jože Pikalo) “Naša deca treba da budu obrazovana i pripremljena kako bi ušla u medijsko okru­ ženje. Jedino putem kritičke analize i shvatanjem medija oni će biti spremni za opstanak u takvom kruženju” (Slava Bišček).

Kao njihov najuspešniji čas u analizama gramtičkih struk­ tura, većina njih spominje korišćenje materijala sa popularne televizije (sapunice, talk show, intervjuji, i muzički spostovi).

Dostupna podrška i konteksti škole po profesorima Uglavnom svi profesori rade po nastavnom planu i pro­ garmu u kome je medijsko obrazovaje zastupljeno u jednoj pe­ tini gradiva. Ipak grupa profesora koja pripada kritičarima že­ li da se više usredsredi na teme iz medija koje veće pokrivaju različite teme u okviru nastave maternjeg jezika. Dve trećine profesora bili su angažovani u nadgledanju rada školskih novi­ na i svako od njih je istako ovaj specifičan rad kao neverovatan uspeh medijskog obrazovanja. Na pitanje koja starosna grupa učenika (od 14 do 16 godina) je do sada imala iskustva sa me­ dijskim obrazovanjem, može se rećida su svi slovenački učenici imali kontakt sa ovom vrstom nastave zato što je ona obavezan deo nastave maternjeg jezika. Još više ekspertiza i seminara za profesore stiglo je od starne Ministarstva obrazovanja. Privat­ ne, komercijalne korporacije još uvek nisu uključene u bilo ka­ kvu vrstu ekspertize ili finansijske pomoći srednjim školama, koje su i dalje otvrene samo za zvanične državne ustanove. Kao što smo napomenuli medijsko obrazovanje je deo nekoliko ra­ zličitih predmeta kao na primer sociologije, istorije, umetnosti i.t.d. Učenici su uključeni u različite poslove vezane za školske novine, školski radio progarm, angažovani su oko izrade web stranice i učestvuju takođe u radu lokalnih medija. Četri od na­ stavnika su bili deo obrazovne obuke koja je bila organizovana od strane Fakulteta socioloških nauka, što je jedina institucija koja nudi seminare vezane za medije. Profesori su se našli u ra­ zličitim situacijama u školama: većina njih tvrdi da ne postoji dobra volja od strane škola u cilju pomaganja i podrške medij­ skog obrazovnja. U Sloveniji postoji samo jedna vrsta školskih udžbenika koja je standardizovana i mora biti primenjivana u svim srednjim školama.

128

Dugoročni ciljevi Pripadnici grupe kritičara složili su se da se dugoročni ciljevi medijskog obrazovanja moraju razviti na društvenom nivou, u

cilju stvaranja medijski pismenih građana koji će biti sposobni da kritički analiziraju i selektuju kvalitetne inoformacije koje su krucijalne za demokratsko učestvovanje: “deca moraju da budu sposobna da razlikuju šta je važnije gledati neku tv novelu kao što je Esmeralda ili informativno političku emisiju? Nema ničeg lošeg u gledanju TV sapunice, ali deca moraju shvatiti razliku u žanrovima, produkciju i kontekst.” Svi profesori su potvdili da njihovi učenici uživaju i da teme iz medija smataraju izazov­ nim. Takođe, su potvrdili da njihova lična viđenja ne utiču na njihova predavanja, ali kasnije u toku procesa posmatranja, bilo je očigledno da većina profesora uključuje u svoja predavanja vrlo lične izjave i procene o kvalitetu medijskog teksta (film­ ske kritike, reklame). Takođe, su se svi složili da se u diskusi­ jama najradije raspravlja o reklamama i da je jako mnogo uče­ nika angažovano kada se analiziraju reklame. Često se govori i o televizijskim žanrovima, filmu. Neki od profesora govorili su o problemu predavanja o popularnim medijskim tekstovima u učionici. Zaštitnici su uglavnom štitili učenike od negativnog efekta medija na njih, ukazujući takođe na opasnost od toga da televizijske slike mogu postati norma za sve nas. Profesori su protiv svoje volje odgovarali na pitanje koja je budućnost me­ dijskog obrazovanja. Neki od njih isticali su da je jako važno da se da hitni priorite ovom predmetu a drugi su pak govorili o to­ me kako je isuviše naglašena kultura masmedijskih tekstova u nastavi slovenačkog jezika.

Predavanje metoda, sadržaj nastavnog plana i programa i izvori Bilo je jasno da su starije genercije profesora u svojim pre­ davanjima koristili ekspoziciju kao glavni nastavni metod. Mla­ đi profesori su počeli da prihvataju nove nastavne metode, kao što je grupni rad, diskusije i radionice. Većina profesora tvrdilo je da su devojke više zainteresovane za poeziju, čitanje knjiga, novina, magazina, dok su dečacima bliskije nove tenhnologije.

Druga istraživanja su pokazala da 81 % dečaka imaju kod ku­ će svoj kompjuter (Erjavec & Volčič, 2000b). Profesori koji su prihvatili model ekspozicije kao metod u nastvi obično se dr­ že specijalizovanih udžbenika za nastavu slovenačkog jezika, a koji je odobren od strane ministarstva prosvete. Svi oni moraju da prilagode svoja predavanja u skladu sa njihovim radnim li­ stom i idejama. Nisu se držali udžbenika koji su predviđeni za medijsko obrazovanje. Oni su smatrali da teme iz medija ohra­ bruju interes učenika u temama slovenačkog jezika, ali njihovo znanje o medijima nije uticalo na druge aspekte predavanja za­ to što se od njih tražilo da se drže nastavnog plana i programa slovenačkog jezika.

Fokus na času Profesori koji su se striktno pridržavali plana i programa iako su bili svesni da ih istraživački tim posmatra, većina njih nije promenila temu posmatranog časa. Neki od njih su se pak opredelili za temu koja im se činila najjednostavnija i najpri­ hvatljivija.

Posmatarni čas Tabela 1: Ciljevi posmatranih časova 1. Analiza novinski oglasa Razumeti jezik oglasa Videti oglas kao posebnu medijsku formu Obratiti pažnju na lingvističke greške korištene u jeziku oglasa 1.4. Razumeti uticaj stranih jezika posebno engleskog na slovenački jezik 2. Žanr intervjua Upoznati strukturu intervjua Analiza jezika koji se koristi u intervjuu Anlaiza komunikacije licem u lice 3. Razumevanje komunikacije Definisati primaoca i pošiljaoca poruke Poboljšati uslove komunikacije Upoznati se sa različitim oblicima komunikacije: od stila licem u lice do komunikacije putem masovnih medija Učvrstiti važnost razumevanja komunikacije 4. Čitanje izveštaja Da se odgovori na to šta je žanr i razlikova između inaformativnog i interpretativnog žanra Analiza osnovnih novinskih žanrova Vežbati pisanje u refertaskom žannru sa nagalskom na gramatičku strukturu Raditi do krajnejg roka 5. Analiza fotografija Razlikovanje verbalne od neverbalne komunikacije Analizrati subjektivnu interpretaciju medijskih tekstova Pronaći načine na koji fotografija funkcionišekao jezička poruka Razumevanje propagande 6. Komunikacija koja se piše i govori Ohrabriti učenike da vežbaju pisanu i govorenu komunikaciju, dok pokušavaju da postignu isti taj cilj Ispitati razlike između forma u kaomunikaciji – posetiti

press konferenciju i napisati izveštaj nakon toga 6.3. Povezati učenikovo trenutno razumevanje uloge pisane i izrečene komunikacije sa skrivenim podsetnikom 7. TV Žanrovi Razumeti karakteristike televizije Analizirati karakteristike žanrova Testirati ulogu žanrova Biti sposoban da se osvrneš u diskusiji na neke specifične žanrove 8. Film Otkriti karakteristike filmske produkcije i filmske komunikacije Ispitati filmski jezik Biti sposoban da čitaš i anliziraš filmske kritike Biti sposoban da napišeš filmsku kritiku gramatički korektno 8.5. Razmišlajti o pitanju: zašto želim da pogledam ovaj film?

9. Podela privatno/javno Analizirati uz pomoć grafikona u novinama, pitanje ličnih prava javnih ličnosti i slavne elite Razgovarati o tome koliko daleko su mediji u stanju da idu pokrivajući privatne živote nekih ličnosti 10. TV novinarstvo Analizirati rad TV novinara Razviti sposobnost praćenja TV vesti Upoznati se sa karakteristikama televizijskog jezika Tabela 2: Ključni koncept centralan za čas Ključni koncept centralan za čas Jezik Žanr Analiza slika Publika Predstavljanje Pripovedanje Javna/privatna komunikacija

Učestalost 10 4 3 2 3 3 1

Gore navedene tabele ističu značenja koja profesori kori­ ste tokom nastave medijskog obrazovanja. Postoji sedam ključ­ nih oblasti koje su profesori istakli. Nije iznenađujuća činjenica da je analiza jezika i žanra najvažniji aspekt u nastavi medija u

129

130

Sloveniji. To je upravo zbog toga što je Slovenija mala novona­ stala zemlja koja još uvek pokušava da legitimiše svoje držav­ no postojanje, a jezik je najvažniji element i sastavni deo svake nacionalnosti. Profesori su naglasili važnost čistog slovenačkog jezika, zato što ovaj fokus na jezik kao odjek formalnog, institu­ cionlnog stava Ministarstva obrazovanja u cilju očuvanja slove­ nnačke kulture. Ono što je ohrabrujuće jeste pripadanje državi naciji; slovenačka nacija, kao i svaka drug nacija, ceni samu sebe u okvirima svoje osobenosti, kao ujedinjena i koherentna celi­ na, a slovenački jezik igra važnu ulogu u tome. Tehnologija je bila korištena u četri slučaja istraživanja, kao sredstvo u pred­ stavljanju medijskih tekstova, ali ne i kao tema za učenje. Te­ levizija, VCR i internet su najčešće korišćeni alat. U svih deset slučajeva sadržaj časa bio je fokusuran na jezik, u sedam sluča­ jeva radilo se o tekstu i žanru. Plan i program daje podršku gru­ pnom radu u učionici, ali su uobičajene meode na predavanju kod profesora bile ekspozicija, praćene grupnim aktivnostima tipa pitanja i odgovora.

Generalno rečeno, srednjoškolski sistem u Sloveniji je na­ cionalno standardizovan i nema nekih esencijalnih razlika u pojedinačnim školskim oblastima. One su uglavnom tehnološki podjednako dobro ili loše opremljene. Oni su dovoljno svesni medijskog prezasićenja u društvu, ali ne prepoznaju startegije njihovog odgovaora na izazove. Praksa medijskog obrazovanja u Sloveniji uglavnom zavisi od individualnog rada samih profe­ sora. Ministarstvo prosvete kao najviši politički organ ohrabru­ je angažman sa novim medijskim tehnologijama kroz različite školske projekte: na primer putem seminara za kompjutersko opismenjavanje. Uopšte gledano, ministarstvo prosvete uglav­ nom podržava i daje prioritet tehnološkom opismenjavanju ali ne prepoznaje važnost ideoloških tema u nastavnom planu i programu medijskog obrazovanja. Profesori slovenačkog je­ zika pod medijskim obrazovanjem uglavnom podrazumevaju bavljenje analizom različitim medijskih tekstova, a u toj analizi preovladavala je analiza gramatičkih struktura i pravila slove­ načkog jezika. Naglasak je bio na analizi strukture slovenačkog jezika, iako su tekstovi bili mahom iz medija. Kao rezultat toga, ideološki, politički i socijalni kontkst bio je zanemaren. Bilo je tri glavna očigledna cilja na časovima medijskog obrazovanja koje smo mi primetili a profesori potvrdili. Prvi je bio analiza različitih medijskih tekstova, stila i forme, razvijanje sposobnosti za garamatičku analizu medijskog jezika, i poslednji je bio razu­ mevanje osnovnih karakteristika suštinskih novinarskih žanro­ va. Glavni akcenat u medijskom obrazovanju bio je stavljen na jezik. Mlađa grupa profesora prihvatila je i medijsko tehnološki razvoj i izazove medijskog okruženja. Oni su integrisali medijsko obrazovanje u okviru svojih redovnih časova čak i više od onog

što je obavezno po nastavnom planu i programu. Njih smo na­ zvali kritičarima zato što su jedini shavatili na koji način mediji mogu delovati u cilju postizanja krtičnosti kod građana. Starija grupa profesora koje smo nazvali zaštitnici visoke kulture, tradi­ cionalisti, gledali su na medije i nove tehnologije kao na pretnju nacionalnoj kulturi i identitetu. Njihovi časovi fokusirani su na čitanje knjiga, pisanje pisma i analiziranje klasične slovenačke poezije. Lako se može uočiti da ovi profesori na svojim časovima propagirju jezik tehnofobije. Oni na medije gledaju kao na po­ vršna zadovoljstva. Tvrde da medijima nedostaje intelektualnih izazova, i da ne zahtevaju bilo kakav misaoni napor. Gledaju na publiku i na učesnike kao na deo masovnih i pasivnih korisni­ ka koji prihvataju proizvode medija u cilju lažnog zadovoljenja.

Postoje neke istarživačke studije koje ukazuju na to da je starija generacija slovenačkih profesora manje naklonjena korišćenju tehnologije na časovima (Erjavec & Volčič, 2000b).

Izabrane analize slučajeva Dva izabrana detaljna intervjua, su izabrana zato što pred­ stavljaju članove Slovenačke zajednice profesora, i oba se mogu smatrati za tipične profesore, dobro artikulisane, kritične i ko­ risne. Studije slučaja koja će biti predstavljena su studije Sonje i Helene. Sonja (stara 32 godine) je profesor u Ljubljanskoj Gi­ mnaziji. Na času koji smo analizirali ona i njen razred obrađivali su žanrove intervjua. Razred je sastavljen od 15 devojčica i 10 dečaka prve godine srednje škole (uzrasta od 15 godina). Hele­ na (stara 42 godine.) predaje u gimnaziji u Kranju. Njen razred koji je takođe prvi razred srednje škole sastoji se od 17 devojči­ ca i 13 dečaka (uzrasta od 15 godina).

Inetrviju 1: Sonja Sonja je predavala slovenački jezika u istoj srednjoj školi tokom dvanaest godina, u Ljubljani. Ona se pre pet godina za­ interesovala za medijsko obrazovanje zato što je primetila po­ trebu za tim kod svojih učenika, a i po njenim rečima “ Deca bi dolazila u školu i razgovarala o TV programima koje su pred­ hodni dan pratili. Oni bi konsatntno govorili o medijskim pro­ gramima čak i tokom časova. Niasam mogla da im se pridružim u njihovim razgovorima a sećam se jednom prilikom dok smo obrađivali prideve, spelovnje i njihove karakteristike u slovenač­ kom jeziku. Jedan od učenika izneo je primer siromašan – bo­ gat ... dodavši – bogati kao porodica Volš iz serije Beverli Hils.

Tada nisam imala pojma o tome ko je porodica Volš, ali je kon­ verzacija o seriji Beverli Hils u razredu tek počela. Neki učeni­ ci počeli su razgovor o tome kako ova serija zapravo predstav­ lja stvarnu Ameriku, dok su drugi podržavali tezu da američko društvo i nije baš toliko bogato... u tom trenutku osećala sam

se pomalo isfrustrirano jer nisma mogla da im se pridružim u debati, pa sam odlučila da se bliže pozabavim temama iz medi­ ja, i ovih dana osećam se mnogo prijatnije u razgovoru sa njima vezano za temu medija”.

Sonja ističe da je svrha medijskog obrazovanja pre svega priprema učenika za život u medijskom društvu. Važan cilj je pokušati podići svesnost o televizijskom svetu i njegovim mit­ skim osobinama. Vezano za metode u toku časa, imala je dosta problema sa tehnologijom, ali je zatražila pomoć svojih učenika koji su je naučili kako se koristi VCR i kamera. Kao omiljen čas, setila se časova na kojima su učenici predano radili na analizi rekalama, tekstova reklama, stila, jezika i njihove navike troše­ nja proizvoda koji se reklamiraju. Takođe, radili su i produkci­ ju svojih sopstvenih reklama, koje su trebale da budu namnjene antipušačkoj kampanji ili zdravoj hrani. Prema Sonji njeni lič­ ni stavovi ne utiču na njena predavanja. Tvrdi da želi da bude objektivna koliko god je to moguće, mada, kaže ona, dešava se da često puta učenici od nje zahtevaju njeno lično mišljenje ve­ zano za neka specifična pitanja: “Moji učenici me često pitaju šta mislim o TV programima, šta je po meni kvalitetan program, šta mislim o reklamama, šta je po meni negativan efekat medija.

Mislim da je to ozbiljan problem, i nemam odgovor na to pita­ nje, zato što je pre svega velika odgovornost za profesora da na času medijskog obrzovanja daje odgovore na takvu vrstu pitanja.

Ali činjenica je da su mi postavili takvo pitanje i da se od mene očekuje odgovor. Za mene lično to je velika dilema”.

Kao što je rečeno Sonja na času često koristi, televizor, VSR i internet. Vođstvo škole često baš i ne odobrava njen način pre­ davanja i ona to objašnjava manje više negativnim stavom pre­ ma nastavi medijskog obrazovanja. Smatraju da deca kod kuće dobijaju dovoljno medijskih informacija putem televizije... ona vidi budućnost medijskog obrazovanja kao deo podrške kom­ pjutreske industrije. “Škola ne favorizuje razvoj medijskog ili tehničkog opismenjavanja. Tamo ne postoji izvor finansiranja, po njima. Takođe Ministarstvo obrazovanja ne podržava fina­ sijski ozbiljno ove projekte. Rešenje vidim u industriji-možda će Microsoft ponuditi opremu za naše učionice...”. U budućno­ sti želela bi da predaje na teme koje su više vezane za medije i da u svoju nastavu medijskog obrazovanja uvrsti više socijalno kulturnih sadržaja. Problem je u tome, kaže ona, što profeso­ ri u okviru nastave medijskog obrazovanja moraju da se bave gramatičkim strukturama slovenačkog jezika: “ Opsednuti smo slovenačkim jezikom kao zajedničkim imeniteljem slovenskog identiteta. Smatram normalnim da negujemo svoj jezik, da uči­ mo decu rečima slovenačkog jezika, ali takođe, moramo ići ru­ ku pod ruku sa razvojem i pokušati da razmemo da ono što je potrebno da naša deca nauče nije isto sa onim što se učilo pre

dvadesetpet godina, tako da se nastavni plan i progam mora pri­ lagoditi novonastalim potrebama”

Analiza Sonjinog časa Sonja je započela čas kratkim pregledom predhodnog časa o žanrovima, i nastavila sa predstavljanjem žanrova intervjua.

Fokusirala se na osnovne karakteristike intervjua, na njegovu strukturu i ulogu u novinarstvu (10 minuta). Istakla je činjeni­ cu da je intervju metoda novinarskog rada i novinarskog žanra. “postoji tematski i lični intervjui. Želela bih da se upoznate sa obe vrste. Prvo ćemo pogledati video koji predstavlja lični in­ tervju, kasnije ćamo sami vežbati tematski intervju a tema će biti nasilje u medijima”. Detaljno je objasnila osobenosti žanra intervjua. Razred je pogledao karatak video snimak (5 minuta) najpopularnijeg slovenačkog novinara kako intervjuiše pozna­ tog sportistu. Učenici su se upoznali sa intervjuom u praksi. U narednih 30 minuta sledila je simulacija intervjua. Razred je iza­ brao jednog učenika da vodi intervju. Učenici su bili podeljeni u dve grupe. Svaka od grupa tebalo je da razgovara o nasilju u medijima. Prva grupa raspravljala je o tome kako nasilje utiče na decu, a druga grupa podržavala je tezu da nasilje ne utiče na svoje gledaoce uopšte. Nakon deset minuta rasprave svaka grupa izabrala je svoje predstavnike, svaka grupa po jednog. Tri uče­ nika simuliralo je intervju na temu nasilja u medijima: dvoje je bilo u ulozi intervjuisanih stručnajka a jedan je vodio intervju.

Prvi stručnjak iz prve grupe dokazivao je svojim argumentiam da ne postoje uticacji medija na geldaoce, dok je drugi tvrdio da postoje potkrepljujući to mnogobrojnim podacima. Svi in­ tervjui su snimani. Svi intervjui bili su raznoliki a razgovori o njima na času bili su vrlo upečatljivi, kreativni i živi. Dokazano je još jednom da tema nasilja u medijima često izaziva rasparvu kod učesnika u razgovoru. Nakon toga razgovarali su o činje­ nici da postoji toliko televizijskih događaja i da prosečno Ame­ ričko dete, po procenama istarživača, do kraja osnovnog obra­ zovnja, vidi preko 8000 ubistava na televiziji, ili da deca između 2 i 5 godina starosti gledaju TV više od 25 sati nedeljno. Jedna od devojaka u diskusiji istakla je: “Da su statistike zastaršujuće.

Ali, zapravo, mi ne znamo šta je zapravo nasilje na TV ili šta bi ono trebalo da uključuje. Da li treba da uključuje vesti? Drame Šekspira? Crtane filmove? Mi možda znamo šta je nasilje čim ga vidimo ali je vrlo teško definisati ga... Stoga problem je po­ kušati odlučiti kojoj vrsti nasilja se treba protiviti -kako bi neko mogao da priča o nacistima tokom drugog svetskog rata a da se pri tome ne osvrne na nečuveno nasilje koje su oni počinili? Da li se i to onda smatara medijskim nasiljem ili se to smatra do­ kumentovanjem činjenica koje su se dogodile te se prema tome možemo odnosit kao prema anti nasilnoj izjavi? Sonja je istakla

131

da zaista postoje razlozi koji navode na to da se medijima pri­ pisuje nasilje, što će se viditi tokom narednih časova, ali je ipak sve to samo jednostrano. Ona ističe: “Nasilje na ekranima inspi­ riše i ubrzava agresiju kod neke dece. Nakon gledanja nasilnog progarma, mnoga deca postanu neprijateljski raspoložena, gu­ rajući se međusobno, prestanu da srađuju, postanu strašljivija ili neosećajna”. Učenici koji su branili nasilje na televiziji tvrde da efekti toga ne mogu biti definitivno dokazani. Istakli su na primer da Brut nije ima priliku ikada da vidi nasilan TV pro­ gram, a po poriordi bio je takav. Drugi učenik istakao je primer petogodišnjeg fana emisije Bavis i Bethead, koji je izazvao po­ žar i time ubio svoju dvogodišnju sestru, što ne znači da to nije mogo da uradi mnogo pre nego što se ova emisija počela emi­ tovati. U poslednjim minutima časa Sonja je napravila osvrt na ključne stvari o žanru intervjua.

Interviju 2: Helena

132

Helena je predavala Slovenački jezik 24 godine u srednjoj školi u Kranju. Ona je ubeđena da mass mediji imaju snažan ne­ gativan uticaj na današnju omladinu posebno na njihov kapaci­ tet korišćenja jezika u kretivne i racionalne svrhe.

“U svakodnevnom kontaktu sa učenicima primetila sam da pridaju suviše pažnje i slobodnog vremena masmedijima i televiziji. Neke anlize ukazuju na to da deca u Sloveniji dnevno provedu između 4 do 5 sati ispred televizora. U skaldu sa mišlje­ njem nekih psihologa i u skladu sa mojim ličnim mišljnejm, sma­ tram da je to isuviše”. Deca u Sloveniji vole da gledaju američke sapunice i filmove. Takva vrsta programa može imati ozbiljnan uticaj na formiranje ukusa kod dece i na govorni jezik. Televizij­ ski jezik je jednostavan i jednodimenzionalan. Televizija takođe ne navodi decu da kritički razmišljaju ili ispituju svet oko sebe.

Omladina danas skoro da više i ne čita...” Helena kao glavni cilj u medijskom obrazovanju vidi način da se deca nauče o razli­ čitim i alternativnim izvorima informisanja – ne samo putem televizije, već i putem knjiga. Deca ne bi trebalo da budu suviše zavisna od televizije. Trebalo bi da se okrenu slovenačkom je­ ziku kao njihovom maternjem jeziku i da ga neguju. Uglavnom svoj čas posvećuje ekspoziciji i analizi medijskih tekstova. Kao najomiljeniji čas ističe časove posvećene modernoj književno­ sti: “Jednom su posetili čuvenog slovenačkog pisca koji je razgo­ varao sa učenicima o ulozi piasne reči u formiranju slovenačke kulture. Imao je ogroman uticaj na učenike. On ih je motivisao i ohrabrio da pišu više eseja i poezije. Učenici su počeli da shvata­ ju da književnost nije nešto staromodno, i posvetili su nekoliko časova komparaciji između književnosti i televizijskih šou pro­ grama”. Helena je ozbiljno zabrinuta za korišćenje slovenačkog jezika kod slovenačke publiie i njenih učenika. Ona smatra da je

njena misija da mladima propagira korišćenje ispravnog slove­ načkog jezika i da im skreće pažnju na negativne efekte medija.

Helena je takođe ubeđena da škole ne obraćaju dovoljno pažnje na činjenicu što učenici nemaju naviku čitanja. “Trebalo bi da ponudimo više knjiga u bibliotekama, da organizujemo više do­ gađaja vezano za kulturu čitanja...”

Ne vidi nikakav potencijal u kompjuterskom opismenja­ vanju, i tvrdi da će učenici biti nepismeni sve dok budu mogli da koriste kompjutere. “Ministarstvo prosvete nije dovoljno svesno važnosti toga da se zadži uloga slovenačkog jezika kao centrlanog elementa u obrazovanju omladine u Sloveniji. Bo­ jim se da ćemo za deset ili petnaest godina svi govoriti jedino engleski jezik”.

Analiza Heleninog časa Na početku Helena je istakla svrhu časa, postojanje različi­ tih načina interpretacije značenja teksta. U prvih petnaest mi­ nuta časa odražala je predavanje o tome “Ko je komunikator?

Ko je interpretator? Šta je tekst?”. U sledećih petanaest minuta učenici su razgovarali o tome kako ne možemo uvek razumeti apsolutno značenje, ali možemo razumeti šta nam slušalac ili posmatrač izražava. Imali su i neke vežbe:Helena im je čitala od­ lomke Homera, a učenici su morali da protumače pesmu, pišući glavne argumente. U drugoj vežbi Helena im je pročitala kratak odlomak iz novina, a učenici su trebali da diskutuju o tome ko se kome obraćao i sa kojim ciljem.

U završnom delu Helena se još jednom osvrnula na ključne delove glavnih elemenata procesa komunikacije, i na različite načine tumačenja teksta.

Zaključak: Kritika postojećeg modela medisjkog obrazovanja u Sloveniji Prvi osvrt naše kritike odnosi se na elitistički pritup me­ dijskom obrazovanju, koji tvrdi da medijska kultura može biti shvaćena i kritikovana sa pozicije visoke kulture, sa pozicije tek­ stova i estetike visoke kulture. Elitizam tradicionalista sprečava prihvatanje i razumevanje medijske kulture koja svakako nudi širok spektar razičitih kulturnih proizvoda. Drugi osvrt odnosi se na pojam korišten od strane kritičara za autentičnost. Šta, za­ pravo, autentičnost znači? Ako budemo išli dalje prihvatićemo pristup “tradicionalista” medijskom obrazovanju, fokusirajući se na gramatiku uopšte, ali pri tom ostavljajući po strani pitanja koja se odnose na društvene, političke i ekonomske promene.

Oni su limitirani na sferu lingvistike, postavljajući sami sebe na mesto kulturnog arbitra i sudije ukusa i isparvnog jezika. Takva vrsta medijskog obrazovanja prenosi pažnju sa obične, definici­

je medija na strukturnu lingvističku definiciju. Takođe, posma­ trajući jezički nivo, profesori uglavnom anliziraju reči ili fraze iz medija, a ne šire strukture društvenih diskursa. To bi moglo da se definiše kao briga za pojedinačne reči, a ne za šire politič­ ke, ekonomske, kulturne strukture. U skladu sa našim uzorkom Medijsko obrazovanje u Sloveniji u okviru časova slovenačkog jezika, čini se ponekad apolitičnim. Ne uzima u obzir materijalne procese produkcije i zanemaruje istorijski i politički fenomen, svodeći sve na formalni jezički sadržaj. Kada se medijsko obra­ zovanje fokusira na jezičke strukture i gramatiku onda elimini­ še pitanja o snazi sociološke kontrole, estetike i kulture. Sve je svedeno na isključivo jezičke kategorije. Medijsko obrazovanje nema prividan teoretki obrazac za kritičku procenu uloge medija u slovenačkom i globalnom društvu. Bez postavljanaja šireg kon­ tekstualnog pitanja “Zašto?” Profesori medijskog obrazovanja u Sloveniji ne postavljaju pitanje kako razumeti širu sliku masovne komunikacije. Pitanja vezana za balans između uloga tehnolo­ gije, ekonmije i društveno-kulturnih struktura su izostavljena.

Nakon svega, mas mediji su društvena institucija, koja radi za društvo, sa svojim karakterističnim setom normi i prakse, ali sa ciljem da njihovo delovanje bude definisano od strane šireg društva. Mediji su zavisni od društvenih, političkih i ekonomskih sila. Može se reći da Medijsko obrazovanje ne prepoznaje važ­ nost istorijske reflekcije u shvatanju društvene realnosti i medij­ skih tekstova, takođe ne prepoznaje činjenicu da je veza između društva i medija uzajamna. Država kreira nacionalni medijski si­ stem, a za uzvrat taj medijski sistem menja to društvo. Obzirom da je svaka nacija različita i da se medijski sistemi razlikuju od zemlje do zemlje, interakcija između određenog društva i nje­ govih medija je jedinstvena. Tako da u svakoj zemlji društveni faktori utiču jedan na drugog na jedinstvene načine: stavaranje nacionalnog medijskog sistema koji će se koristi za obavljanje raznovrsnih funkcija, a koji će eventualno učestvovati i u ponov­ nom uobličavanju međusobnog uticaja medija i društva. Glavni razlog zbog čega se medijsko obrazovanje u Sloveniji trenutno bavi uglavnom gramatičkim strukturama jeste zbog potpunog nedostatka inicijalnih programa za buduće nastavnike i profe­ sore osnovnih i srednjih škola. Zavisi od individualnog izbora profesora koje će teme o medijima biti uvrštene u njihov čas.

Kao rešenje njihovom problemu, trebalo bi da se uvede obavezni jednosemestralni kurs za sve profesore. Takođe zvanične usta­ nove kao što je Ministarstvo obrazovanja, treba kontinuirano da nude seminare, projekte i ekspertize za njih.

Refernce: • Erjavec, K. Volčič, Z. (1998) Need for Curriculum Development. Ljubljana: ZRC SAZU’s Conference on Citizens Activities, 15-18 October 1998.

• Erjavec, K, Volčič, Z. (1999a) Tisk– očem obisk. Ljubljana: Rokus.

• Erjavec, K, Volčič, Z. (1999b) Medijska pismenost. Ljubljana: DZS. • Erjavec, K, Volčič, Z. (1999c) Media education: Video. Two parts. Ljubljana: Rokus.

• Erjavec, K, Volčič, Z. (2000a) TV– moj vodnikje lahko zaslon. Ljubljana: Rokus.

• Erjavec, K, Volčič, Z. (2000b) Research on Media Education. Ljubljana: International Summer School Media Education.

• Erjavec, K, Volčič, Z. (2001) Radio. Ljubljana: Rokus. Košir, M., Ranfl, R. (1996) Vzgojaza medije. Ljubljana: DZS. • Manca, K., Erjavec, K, Volčič, Z. (1998) Curriculum for Media Education. Ljubljana: Ministry of Education.

• National Curriculum for Slovene Language for Secondary Schools (1997) Ljubljana: Ministry of Education.

Sažetak

T

okom reforme obazovnog sistema 1990. godine, Slovenija je uvrstila medijskoo obrazovanje u sve obrazovne nivoe.

U Srednjim školama medijsko obrazovanje je obavezan sadr­ žaj u okviru nastave slovenačkog jezika, sociologije, psihologije i istorije umetnosti. Profesori slovenačkog jezika u okviru svog predmeta uglavnom se bave analizom različitih medijskih jezika i žanrova. Ovo istarživanje je pokazalo da su ideološko-politički i društveni konteksti često zanemareni i ostavljeni van sadrža­ ja medijskog obrazovanja. Na osnovu ovog istraživanja prepo­ znajemo dve osnovne grupe profesora maternjeg jezika: kritič­ ke korisnike koji prate medijsko tehnološki razvoj i prihvataju potrebu za razumevanjem realnosti o tome kako mediji deluju po pitanju formiranja i nastanka kritičkog društva; i zaštitnike visoke kulture, koji doživljavaju medije i nove tehnologije kao pretnju nacionalnoj kulturi i identitetu. Oni gledaju na publiku i na učenike kao na masu pasivnih korisnika koji su prihvatili proizvedene udobnosti u cilju sticanja lažnih zadovoljstava, kao i u analizi Frankfurtske škole medija.

Reč o autorima dr Karmen Erjavec, je docent na Univerzitetu u Ljubljani, na fakultetu Društvenih nauka. Predaje masovne komunikacije i medijsko obrazovanje. Njeni glavni interesi su: medijsko obrazo­ vanje, mediji i manjine, upotreba medija i kvalitet novinarstva.

Zala Volčič je student doktorskih nauka na Univerzitetu Kolorodao u Bulderu, Škola novinarstva i mass komunikacija, SAD. Karmen Erjavac i Zala Volčičsu istraživale su predmet Medijskog obrazovovnja u Sloveniji i autori su različitih udž­ benika za profesore i učenike nastave Medijskog obrazovanja u Sloveniji.

133

septembar

2008.

[002/003]

Novimediji Istorija je san vremena – san vremena koji ukupnost vremena potvrđuje kao vreme snova.

Novimediji Jelena Mickić / Novi mediji kao Ä?inioci promena u sferi javnog diskursa

135

Jelena Mickić

Novi mediji kao činioci promena u sferi javnog diskursa

P

olje produkcije informacija, znanja i kulture, kao i kontrola i upravljanje nad njima su oduvek bi­ le polje sukoba moći i velikih interesa, ekonomskih i ideoloških.

U poslednjih deceniju i po svedoci smo radikal­ nih i dinamičnih promena u načinu kreiranja sadrža­ ja, razmene, kao i dostupnosti informacija i znanja.

Nastale na talasu tehnoloških inovacija, te promene su omogućile pojavu novih medija1), koji na druga­ čiji način od nama poznatog konstruišu prostor jav­ nog diskursa. Od druge polovine devetnaestog veka štampa je sve do pojave televizije zauzimala centralno mesto kao izvor zvaničnih informacija i istine, da bi od pedesetih godina prošlog veka televizija na sebe preuzela tu ulogu, prepuštajući štampi i radiju mesto komentatora i analitičara. Televizija, radio, štampa, kao mas mediji2) sada sa pojavom novih medija do­ 1) Ukoliko potražimo definiciju novih medija, naćićemo nekoliko njih, sličnog, a opet različitog značenja.

U tehnološkom smislu novi mediji jesu svi mediji, odnosno prenosioci poruke, koji koriste digitalnu, kompjuterizovanu i umreženu tehnologiju za svoje funkcionisanje.

Kanadski savet za radio-televiziju i telekomunikacije (Canadian Radio-television and Telecommunications Commission (CRTC)) definiše nove medije kao “svaku medijsku produkciju koja je interaktivna i digitalno distribuirana”. (“New Media”.

Wikipedia. 2008. Pristupljeno 25.avgust. 2008. http://en.wikipedia.org/wiki/ New_media) Lev Manovič (Lev Manovich) akcenat daje kulturnoj paradigmi i upotrebi kompjutera u komunikaciji putem novih medija. (Manovich, Lev. 2003. “The New Media Field: a Short Institutional History”. The New Media Reader. Noah Wardrip-Fruin i Nick Montfort (urednici). MIT Press) Još jedna definicija koja po ličnom autorkinom mišljenju možda najpreciznije objašnjava fenomen čiji razvoj pratimo jeste da su “novi mediji novi koncept metoda komunikacije u digitalnom svetu koji omogućava manjim grupama ljudi da se okupljaju onlajn i dele, prodaju i razmenjuju dobra i informacije. Takođe ovaj metod dozvoljava ljudima da poseduju svoj glas u zajednici i u svetu uopšte.” (“New Media”. PC Magazine. Pristupljeno 25. avgust, 2008. http://www.pcmag. com/encyclopedia_term/0,2542,t=new+media&i=47936,00.asp) 2) Masovni mediji, ili mas mediji označavaju one medije koji imaju funkciju da dopru do velike i masovne publike, kao što je na primer populacija jedne države. Ovaj termin se pojavio dvadesetihih godina dvadesetog veka sa pojavom nacionalnih radio mreža, masovne distribucije novina i časopisa, iako su masovni mediji (knjige i manuskripti) bili prisutni vekovima pre nego je ovo značenje postalo uobičajeno. (“Mass Media”.Wikipedia. 2008. Pristupljeno 25.avgust, 2008. http://en.wikipedia. org/wiki/Mass_media)

bijaju prefiks tradicionalni. Tradicionalni mas mediji su odu­ vek bili u privatnom vlasništvu pojedinaca, grupa, medijskih korporacija ili u vlasništvu države. Oni su samim tim oduvek bili instrument implementacije i zaštite interesa onih koji su te medije posedovali. Mas mediji su oduvek bili ogledalo ideo­ loških i ekonomskih, odnosno komercijalnih interesa, a svojim odlikama su bojili medijsku komunikaciju i produkciju socio­ kulturne javne sfere.

Krajem devedesetih godina prošlog veka dolazi do naglog razvoja, upotrebe i pristupačnosti novih digitalnih tehnologi­ ja i sa njima pojave novih (digitalnih) medija. Njihova raspro­ stranjenost na masovnom tržištu, a ponajpre se ovde misli na pristupačnost interneta,3) i olakšanog pristupa vrld vajd veb-u (world wide web), 4) (u daljem tekstu veb), omogućavaju nagli rast njihovog udela, uticaja i značaja kako u tržišnoj ekonomiji, tako i ekonomiji informacija i ekonomiji znanja.

Novi oblik komunikacije koji se javlja među pojedincima je sada omogućen tehnološkim promenama, koje pružaju jed­ nostavnu, aktivnu, dinamičnu i uzbudljivu participaciju, među­ sobno povezivanje, kao i pojedinačno ili ogranizovano angažo­ vanje u cilju kreiranja, razmenjivanja i diseminacije informa­ cija u sferi javnog diskursa. Aktivni učesnici ovog procesa jesu dojučerašnja pasivna publika tradicionalnih mas medija, njeni pasivni čitaoci, slušaoci i gledaoci, koji se aktiviraju pojedinač­ no ili organizovano. Osnaženi novom tehnološkom i informa­ tivno-medijskom infrastrukturom, oni sami postaju stvaraoci nove ere informacione ekonomije, koja sada paralelno sa tradi­ cionalnim mas medijima učestvuje u sferi produkcije i obliko­ vanja platforme javnog medijskog prostora. Nakon skoro dva veka vladavine tradicionalnih mas medija u atmosferi liberalne tržišne ekonomije dolazi do dubokih promena koje uvode nove komunikativne prakse u javne medijske strukture.

Početak veba: početak društvenih medija Kasnih devedesetih godina prošlog veka, internet i veb saj­ tovi, kao nova i interesantna pojava, su imali upotrebnu vrednost 3) Internet je globalna mreža međusobno povezanih kompjutera, koja služi za prenošenje podataka između korisnika. Ova mreža se sastoji od mnoštva umreženih kompjutera organizovanih u različite akademske, poslovne ili vladine mreže kompjutera, putem kojih se vrši razmena podataka, dokumenata, veb strana, elektronske pošte, četova i ostale internet komunikacije. (“Internet”. Wikipedia. 2008.

Pristupljeno 25. avgust, 2008. http://simple.wikipedia.org/wiki/Internet) 4) World Wide Web je sistem međusobno povezanih hipertekstualnih dokumenata kojima se pristupa pomoću interneta. Korisnik može da pristupi sadržaju koji je tekstualan, vizuelni ili audio. (“World Wide Web”. Wikipedia. 2008. Pristupljeno 25.avgust, 2008. http://en.wikipedia.org/wiki/World_Wide_Web) World Wide Web je platforma za alatke koje pojedinci koriste u umreženoj javnoj sferi. Web omogućava različitim aplikacijama, kao što su stranice veb sajta, blogovi, forumi i sličnim drustvenim softverima da postanu platforme za odvijanje razgovora sa velikim brojem učesnika.

137

najviše u komercijalnom sektoru, čiji je ultimativni cilj generi­ sanje profita. Kako se stari vek završavao, a novi započinjao, sve više je dolazilo do lagane, a zatim i ubrzane i intenzivne upotrebe veba i interneta kao izvora informacija, te i platforme na kojoj je otpočelo struktuisanje novog oblika društvene komunikacije, razmene znanja i međusobnog povezivanja. Prve početne faze upotrebe novih medija su obeležile najviše komunikacija putem imejla, koja je bila rudimentarna, ali je omogućavala po prvi put komunikaciju usmerenu “svi ka svima” (many to many) istovre­ meno ukidajući prostorne udaljenosti među ljudima. Ono što je karakteristično za ovaj period razvoja veba, jeste da upotreba novih medija omogućava nešto što je do tada bilo veoma teško i izuzetno skupo, a to je intenzivno, brzo i finansijski povoljni­ je komuniciranje na daljinu sa velikim brojem učesnika, kao i brzi, momentalni pristup različitim izvorima gotovo neograni­ čenih informacija. U ovoj novonastaloj eri digitalne tehnologije i komunikacije putem novih medija dolazi do rasprostranjene pojave novih alatki za komunikaciju, za čiju upotrebu nisu po­ trebna tehnička znanja, niti velika materijalna ulaganja. Iako je za kreiranje novih tehnologija, pa samim tim i novih medija ne­ ophodno znanje stručnjaka, za njihovo korišćenje koje je krajnje pojednostavljeno, dovoljno je znanje laika koji poseduje želju, volju i vreme da se angažuje i pridruži novonastaloj društvenoj zajednici. Za razliku od novih, upotreba tradicionalnih mas me­ dija je oduvek zahtevala poznavanje odgovarajuće tehnologije upravljanja, kao i posedovanje finansijskog kapitala. Ova činjeni­ ca je stoga stvarala razliku između onih koji prave medije i onih koji ih konzumiraju, potonje je navodno karakterisao nedostatak kreativnosti, što je navodno rezultiralo njihovim pasivnim sta­ tusom recepijenta. Novi mediji menjaju tu sliku otkrivajući da je zapravo pasivnost publike tradicionalnih mas medija dobrim delom bila rezultat nedostatka alatki kao i mogućnosti publiko­ vanja različitih sadržaja, a ne nedostatak ljudske prirode. Ukla­ njanjem i poslednjih tehničkih prepreka, pojavom takozvanih “oupen sors” (open source)5) aplikacija, koje su svima dostupne bez bilo kakve materijalne naknade, dolazi do demokratizacije i talasa masovnog građanskog učestvovanja u kreiranju sadrža­ ja koji je dostupan medijskog sferi, čime je volja pojedinaca kao članova društva mogla nesmetano da se kanališe u angažovanju i kreiranju sadržaja kojim počinju da ispunjavaju i oblikuju novi digitalni medijski prostor. Ovim nastaje pravi talas individualnog i organizovanog kolektivnog uključenja, saradnje i povezanosti u stvaranju paralelne sfere javnog govora i znanja, koje svojom

138

5) “Open source” kultura je kreativna praksa apropriacije i besplatnog deljenja nađenog i stvorenog sadržaja. Učesnici u ovoj kulturi mogu da modifikuju ove proizvode i da ih redistribuiraju nazad u zajednicu ili drugim organizacijama. (“Open Source”.

Wikipedia. 2008. Pristupljeno 25. avgust, 2008. http://en.wikipedia.org/wiki/ Open_source)

veličinom i značajem prerasta u novi medijski fenomen, koji se zove društveni mediji.6) Ova nova pojava će obeležiti početak dvadeset prvog veka u informativno-medijskoj sferi, i istovre­ meno će dovesti do radikalne promene po pitanju autorstva in­ formacija, jer se publika tradicionalnih masovnih medija anga­ žuje u producentskim naporima oko novih sadržaja u isto tako novim veb žanrovima kao što su blogovi i forumi.

Društveni mediji: rani dani Sa pojavom društvenih medija naročito su dve forme, nje­ gova dva žanra dobila veliku popularnost, koja se ogleda u ma­ sovnoj participaciji članova nekadašnje pasivne publike tradi­ cionalnih medija.

Ta dva žanra su blog i forum. Blog, skraćenica od veblog (weblog) jeste redovno ažurirana vrsta veb sajta, koji se prvobitno pojavio u obliku onlajn dnevnika pojedinca, u kome se redovno iznose lična interesovanja, misli, fascinacije i iskustva. Jezička stilska karakteristika bloga jeste obraćanje svojoj čitalačkoj pu­ blici u prvom licu jednine. Za razliku od tradicionalne štampe koja je mogla da se čita, ali ne i masovno komentariše u odbliku čitalačke povratne informacije, blog kao oblik onlajn komuni­ kacije, odnosno društveni medij, poziva na razmenu mišljenja pritom omogućavajući svojim čitaocima da javno komentarišu napisano, time ulazeći u dijalog sa autorom bloga, kao i sa osta­ lim čitaocima, komentatorima. Ova interaktivnost i dinamičnost dvosmerne komunikacije je jedna od veoma bitnih karakteristika društvenih medija. Vremenom od ove vrste bloga pojavilo mno­ go drugih podžanrova, koji više nisu lični dnevnici kao i skup promišljanja o stvarima iz svakodnevice, već predstavljaju ko­ lekciju stavova, mesto razmene informacija i akumulacije zna­ nja, koje su plod jednog ili više autora, kao i redovne čitalačke publike koja ima ulogu aktivnog saradnika. Mnogi od blogova su vremenom izrasli u izuzetno uticajne izvore građanske svesti, koji imaju svoju vernu čitalačku publiku i predstavljaju pravo mesto udruženih napora sakupljenih oko zajedničkog interesa.

Mnogi od takvih blogova su postali izuzetno bitni, jer se pojav­ ljuju kao kvalitetniji, pouzdaniji, a često brži izvori informacija od tradicionalnog žurnalizma. U nekim sredinama ova pojava je rezultirala izuzetno aktivno razvijenim građanski žurnaliz­ mom (citizen journalism), koji se javlja kao kontrateža mono­ polu tradicionalnih medija nad izvorima i tumačenju informa­ 6) Društveni mediji predstavljaju upotrebu elektronskih i internet alatki u svrhe razmene i razmatranja informacija i iskustava sa drugim ljudskim bićima. Ovaj termin se najčešće odnosi na aktivnosti koje integrišu tehnologiju, društvenu interakciju, kao i konstrukciju reči, slika, video i audio zapisa. (“Social Media”.Wikiepdia. 2008. Pristupljeno 25. avgust, 2008. http://en.wikipedia. org/wiki/Social_media) Prepoznatljive forme društvenih medija su blogovi, forumi, Youtube, netvorking sajtovi kao LinkedIn, sajtovi za onlajn upoznavanje i ostali oblici sadržaja na vebu koji su rezultat kolektivnog učešća pojedinaca.

cija. Prethodno navedeno se takođe odnosi i na forume, koji u odnosu na blogove predstavljaju još demokratičniji oblik sfere javnog diskursa putem novih medija, razvivši oblik masovnog kolektivnog učešća i napora, okupljenih oko neke teme od za­ jedničkog interesa, koja se kao diskusija u formi dijaloga odmo­ tava kao klupko gotovo u nedogled ili dok se ne nađe najbolje rešenje. Blogovi, koji su započeli svoj vek kao pojedinačni i lični projekti, zajedno sa forumima prerasli su u oblik demokratičnih kolaborativnih projekata, koji predstavljaju jasan udruženi glas zajednice u metežu javnog obraćanja.

Za razliku od tradicionalnih masovnih medija, koji bez očekivanja direktnog učešća publike, otvorenog i negovanog di­ jaloga, koristeći karakteristične mehanizme plasiraju i tumače istinu i znanje, ove nove medijske forme zasnovane na princi­ pu ravnopravne dinamične komunikacije između svih učesni­ ka, javno izlažu i stvaraju nova kolektivna znanja, istine i druš­ tvene prostore.

Ovi novi i društveni mediji poseduju jedan izuzetno bitan element koji ih karakteriše, a to jeste interaktivnost. Još je Rajs (Rice) 1984. godine definisao nove medije kao komunikacionu tehnologiju koja omogućava ili olakšava interaktivnost korisni­ ka-prema -korisniku, i interaktivnost između korisnika i infor­ macija. Takav internet zamenjuje model “jedan ka svima” (one to many) interakcije koji su imali tradicionalni mediji masovne komunikacije sa mogućnošću “svi ka svima” (many to many) mreže komunikacija. (“New Media”.Wikipedia. 2008. Pristupljeno 25. avgust, 2008. http://en.wikipedia.org/wiki/New_media) Ako uporedimo način komunikacije i participacije publi­ ke kod tradicionalih mas i društvenih medija, primetićemo da tradicionalni mas mediji šalju poruku masovnoj publici, dok društveni mediji funcionišu tako što publika kreira i razmenjuje poruke međusobno. Takođe nova tehnologija za razliku od teh­ nologije tradicionalnih masovnih medija, omogućava da recepi­ jenti i adekvatno odgovore na poruku, te se ovim putem negu­ je atmosfera i kultura dijaloga, koji se nikada ne završava usled stalnog uključivanja novih učesnika i članova zajednice.

Osim elementa interaktivnosti koji je nedostajao tradicio­ nalnim mas medijima, kolektivna angažovanosti publike druš­ tvenih medija se javlja nasuprot proizvodnji informacija medij­ skih eksperata tradicionalnih medija, dok kontrolu nad novim medijima i sadržajem preuzima zajednica kroz demokratizovano samoorganizovano funkcionisanje u duhu kolektivne razmene i etike podele zajedničkih dobara, kod tradicionalnih mas me­ dija postoje jasno definisane vlasnička i upravljačka hijerarhija.

Jošaj Benkler (Yoshai Benkler) ovim povodom upotrebljava ter­ min umrežena informaciona ekonomija, (networked informati­ on economy) da opiše sistem proizvodnje, distribucije i konzu­

macije informacionih dobara koji karakteriše decentralizovana aktivnost pojedinca koja se obavlja kroz netržišne načine, koji ne zavise od tržišnih strategija. (Benkler, 2006:3).

Rastuća medijska sfera Veb omogućava svakome pojedincu da se individualno izjasni. Veb nudi mogućnost da pojedinac iskaže svoju kreativ­ nost i predstavi se globalnoj publici. U poređenju sa erom pre veba, ovaj korak predstavlja značajan napredak za demokratič­ niji razvoj javnog diskursa. Osim ove karakteristike, za razliku od tradicionalnih masovnih medija, veb zbližava ljude bez ob­ zira na njihovu rasnu, klasnu, versku ili nacionalnu pripadnost.

Ovim se putem veba prevazilaze sva ograničenja geografske udaljenosti i eliminišu društvene restrikcije. Veb ima tu moć da gradi zajednice, takozvane komjunitiz (communities), koje kao pojava spadaju u domen društvenih medija, jer se organizuju na osnovu zajedničkih interesovanja, a odlikuju se kolektivnim angažovanjem u kulturnoj produkciji značenja. Ove zajednice su volonterskog tipa, neobavezujuće, privremene, predstavljaju zajedničke intelektualne napore, kao i emotivna ulaganja. Nji­ hovi članovi pripadaju jednoj grupi, pa zatim prelaze u drugu grupu, kako se i njihova interesovanja i potrebe menjaju, dok se zajednica ipak održava kroz zajedničku proizvodnju znanja i recipročnu razmenu istog.

Prethodno pomenuto jeste da je angažovanje onlajn publike društvenih medija veoma različito od angažovanja publike tradi­ cionalnih medija. Osnovni oblik participacije kod novih medija jeste putem sadržaja koji kreiraju sami korisnici, takozvanog juzer dženerejtid konent-a (user generated content). Pojavivši se iz veb izdavaštva kao i krugova bliskim kreiranju sadržaja novih medija, ovaj termin je ušao u široku upotrebu tokom 2005.go­ dine. Pojava mogućnosti ovakvog učešća pojedinaca, kao i be­ splatni softveri i upotrebne licence koje stoje na raspolaganju korisnicima, doveli su do pojave velikih kolaborativnih projeka­ ta kao što je i Vikipedia (Wikipedia), onlajn enciklopedija koja je napravljena u viki (wiki)7) okruženju, zajedničkim naporima učesnika. Vikipedia predstavlja enciklopediju kolaborativnog znanja onlajn zajednice, koja je okupljena oko zajedničkog cilja da znanje učini besplatno dostupnim masovnoj publici. Ideja pasivne publike se stoga promenila sa pojavom novih medija, i stalno rastući broj korisnika koji su istovremeno i učesnici, ide 7) Najveća višejezična besplatna enciklopedija na internetu. Preko deset miliona članaka na preko dve stotine pedeset i tri jezika i još uvek raste. Besplatna enciklopedija zasnovana u viki okruženju. Viki je kolekcija veb stranica dizajniranih tako da svakome omogučavaju da dodaje ili modifikuje sadržaj korišćenjem pojednostavljenog HTML jezika. (“Wikipedia”. Wikipedia. 2008. Pristupljeno 25. avgtust, 2008. http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia, “Wiki”. Wikipedia. 2008.

Pristupljeno 15.avgust. 2008. http://en.wikipedia.org/wiki/Wiki)

139

u prilog interaktivnim mogućnostima da se stvori sadržaj ne­ zavisan od jednog centra uticaja.

Sudar starih i novih medija Profesor Pjer Levi (Pierre Levy) smatra da ljudi na vebu an­ gažuju svoju individualnu stručnost kako bi postigli zajedničke ciljeve: “Niko ne zna sve, svako zna ponešto, svo znanje se na­ lazi u zajednici.” Kolektivna inteligencija (odnosno kolektivno znanje) se odnosi na sposobnost virtuelne zajednice da izjednači kombinovanu, zajedničku stručnost svojih članova. Ono što mi sami ne znamo možemo sada da saznamo kolektivno. Ovakav način organizovanja javnosti u nešto što Levi naziva “zajedni­ cama znanja” im dozvoljava da tako organizovana javnost ima veću akumuliranu snagu u pregovorima sa tradicionalnim ma­ sovnim medijima. (Levi u Dženkins (Jenkins). 2006:26) Stoga posmatrajući prethodno navedeno možemo da iz­ dvojimo sledeće suštinske razlike između tradicionalnih masov­ nih i društvenih medija: • Tradicionalne mas medije smo doživljavali kao jedini izvor informacija, jedini izvor istine, jedini autoritet znanja, je­ dinog producenta koji određuje šta će, u kakvom obliku, kada i kome da bude objavljeno. Ovim je tim izabranih kreatora poruke bio doživljavan kao tim eksperata, čiji autoritet i kredibilitet se ne dovode u pitanje, poverenje recipijenata poruke je njima ukazano, jer izbor i ne po­ stoji usled nepostojanja adekvatnog i dovoljnog broja pouzdanih konkurentnih izvora informacija.

• Tradicionalni mas mediji preferiraju “jedan ka svima” komunikaciju sa svojom publikom, kojom prilikom se poruka šalje od jednog pošiljaoca ka mnogobrojnim re­ cepijentima, konkretno masovnoj publici.

• Publika mas medija se definiše kao nestručna, laička, pa­ sivna, čime se učvršćuje položaj medijske industrije kao zvaničnog i jedinog stručnog producenta u produkciji informacija.

• Tradicionalni mas mediji i dalje nedovoljno poznaju i ne priznaju mesto i značaj interneta, veba, novih digitalnih i društvenih medija, time negirajući postojanje konku­ renta u medijskoj sferi.

140

• Takođe postoji i kult, odnosno fetišizam slavnih u sve­ tu popularne kulture i mas medija, jer oni su na osno­ vu određnih kriterijuma izabrani da popune prostor u medijima, dok ostali očigledno nisu zadovoljili određe­ ne kriterijume, pa su i dalje anonimni, marginalizovani i pasivni.

Novi mediji su drugačiji.

• Sa pojavom novih medija fetišizacija eksperata, stručnja­ ka i autoriteta ne samo da se dovodi u pitanje, već oni bi­ vaju zamenjeni kolektivnim znanjem čiji je izvor onlajn zajednica, grupa članova nekadašnje publike masovnih medija, koja koristeći nove tehnologije kreira novu me­ dijsku sferu i sferu javnog diskursa.

• Novi mediji omogućavaju novu komunikacionu para­ digmu “svi ka svima” putem novih formi kao što su na primer forumi i blogovi, a novi oblik generisanja znanja i razmene informacija imaju odliku diskusija.

• Fokus sa isključivo lokalnog, regionalnog izvora infor­ macija se zamenjuje pokušajem da se ptihvati zaista in­ ternacionalna dimenzija novih medija, i onlajn komuni­ kacije, koja ne samo da je bitna za element globalizacije, već ukazuje na perspektivu razvoja novih medija u bu­ dućnosti.

• Interpretacija i recepcija istina, kao i informacija jeste sada kompleksnija. Publika je svesna da ima mogućnost izbora izvora informacija, nivo njenog kritičnog rasuđi­ vanja je viši, a razumevanje tehnika medijske produkcije informacija veće.

• Konvencionalni način dolaženja do informacija, pasiv­ no recepijentski, biva zamenjen angažovanjem publike kao aktivnog učesnika, a načini dolaženja do informa­ cija i znanja postaju sve kreativniji, istovremeno brišući jasne granice između neznalačke publike i znalačke elite profesionalnih medijskih stvaralaca.

Gore navedeno ukazuje na neminovno slabljenje pozicija super moćnih i dominantnih medijski industrija, kao i svih druš­ tvenih činilaca koji imaju uticaj na tradicionalne mas medijima.

Do skora obespravljena, bezglasna i činilo se pasivna masovna publika, našla je sada način da se u sferi medijskog diskursa čuje i njen sve jači i uticajniji udruženi glas. Dok logika mas medija odgovara logici industrijskog masovnog društva, koji vrednuje podređivanje u odnosu na individualnost, novi mediji prate lo­ giku postindustrijskog društva gde svaki građanin može da kon­ struiše svoj i sebi odgovarajući životni stil i da izabere njegovu ideologiju iz mase ponuđenih izbora.

Zaključna razmatranja Pojava novih digitalnih tehnologija signalizira radikalni preokret u odnosu na tradicionalnu konstrukciju medijske sfere, struktuisanjem, kontrolom kao i diseminacijom njenog sadrža­ ja. Promena koja je početkom ovog veka nastala je struktural­ na i suštinska. Ona menja same osnove upotrebe tehnologija u

cilju nove ekonomske organizacije, društvenih praksi kulturne proizvodnje i proizvodnje informacija i znanja. Sada možemo da počnemo da primećujemo obrise medijskog sistema koji na­ staje usled pritiska tehnološkog razvoja i društvenih praksi ko­ je smo prethodno diskutovali. U odnosu na tradicionalne mas medije, novi i društveni mediji će ponuditi sistem koji će biti bogatiji, raznovrsniji i neuporedivo kompleksniji, zbog broja producenata sadržaja, zbog gustine interakcija između njih i njihovih proizvoda, zbog brzine kojom učesnici u ovom svetu mogu da međusobno komuniciraju, i zbog brzine razvoja ko­ ji je moguć zbog sveprisutnog umrežavanja koje može da bude tehničko i društveno.

U dekonstrukciji stare i konstrukciji nove sfere javnog znanja, moderna digitalna tehnologija, novi i društveni mediji ugrožavaju monopolsku poziciju korporativnih medijskih kuća, kao i državnih i privatnih interesa, koristeći gotovo gerila takti­ ke, koje zahtevaju interaktivnost, ali se oslanjaju na društvenu dinamiku onlajn zajednica, koje decentralizovane ne poseduju jasnu hijerarhiju, ali predstavljaju akumulaciju znanja, intere­ sovanja, solidarnosti i nadasve velikog društvenog kapitala. U ovom radu autorka je otvorila pitanje participacije publike tra­ dicionalnih mas medija, koji sada postaju kreativni učesnici, pa svojim angažmanom doprinose implementacije šire sociokul­ turne paradigme.

Bitno jeste da ove promene nisu nastale iz tržišnih intere­ sa, već su rezultat kolektivnog zalaganja šire zajednice. Novo­ nastala demokratizacija medijske sfere, odnosno sloboda koju pojedinac poseduje pruža mogućnost da se uz pojedinačne i kolektivne napore stvara kulturna sredina više analitički i kri­ tički nastrojena. Rezultat svega ovoga jeste novi sektor decen­ tralizovanog nekomercijalnog tržišta informacija, znanja i kul­ ture, kojim kao ničijim ličnim vlasništvom vlada etika deljenja, međusobnog umrežavanja i solidarnosti. Novonastali momenti menjaju i naš lični doživljaj i iskustvo koje smo imali sa indu­ strijom produkcije informacija, koja je do sada bila zasnovana na tržišnoj politici i ekonomskim i političkim interesima. Naj­ novija iskustva nas putem novih i društvenih medija uče da ko­ munikacija u savremenom svetu može efikasno da se organizuje kroz platformu dobrovoljnog učestvovanja, grupnog angažova­ nja i podele javnog dobra u obliku javnog znanja.

Ovaj društveni i kulturni fenomen otvara mnoga pitanja, ko­ jima treba pažljivo pristupiti, jer i dalje imamo talas u nastanku, koji poprima sve veće razmere, gde se pravila tek ustanovljavaju i polako zapisuju, a uloga i mesto tradicionalnih mas medija se preispituje. Stoga nas i Pjer Levi vidi kao društvo koje prelazi iz informacione ekonomije u društvenu ekonomiju zasnovanu na ljudskoj interakciji. (Levi u Dženkins. 2006:28)

Sažetak

A

ktuelna i dinamična tema koja se obrađuje u ovom radu od­ nosi se na društveni i konstruktivni uticaj novih digitalnih tehnologija i pojavu društvenih medija kao oblika aktivne građan­ ske participacije u konstruisanju sfere javnog diskursa, kulturne proizvodnje, kao i kolektivne proizvodnje znanja. Analizirajući pojedinačno najvidljivije i najupotrebljivije aspekte novih me­ dija, koji nastaju na talasu nove digitalne tehnologije, i naročito drušvenih medija, autorka navodi pozitivne primere upotrebe kao i aktivnog angažovanja i grupnog organizovanja pojedinaca u cilju ostvarivanja zajedničkih ciljeva. Ti napori, intelektualni i emotivni, koji definišu poseban kvalitet i specifičnost novih me­ dija, predstavljaju novost u odnosu na monolitnu i monopolsku poziciju tradicionalnih masovnih medija. Prostor javnog diskursa koji na ovaj novi način nastaje nudi buduću značajnu protivtežu dosadašnjoj sveprisutnoj industrijskoj informacionoj ekonomiji, nudeći izazove, nove mogućnosti i otvarajući nova pitanja u pro­ izvodnji, razmeni i konstruisanju informacija, znanja i kulture, kao centralnih tačaka razvoja savremenog društva.

• Ključne reči – Novi mediji, Društveni mediji, Digital­ ne tehnologije, Tradicionalni mas mediji, Internet, Veb, Sfera javnog diskursa, Kolaborativno znanje, Društvene mreže, Decentralizacija medijske sfere, Interaktivnost, Participacija ,Građanski žurnalizam.

Abstract

C

ontemporary and dynamic topic of this essay is related to social and constructive influence of new digital technolo­ gies and appearance of social media as a form of active citizen participation in constructing of public discource sphere, cultu­ ral and collective knowledge production. Analyzing individu­ ally the most visible and used aspects of new media, which are being made on the wave of new digital technology, especially social media, the author of this essay indicates positive exam­ ples of use and active engagement and collective organization of individuals in order to achieve mutual goals. Those intellectual and emotional efforts, which define specific quality and speci­ ficness of new media, represent novelty compared to monoli­ thic and monopolistic position of traditional mass media. The public discourse sphere which is being made this way, offers significant future counterbalance to the previous omnipresent industrial information economy. At the same time this chan­ ge offers new challenges, possibilities and raises new questions about production, exchange and construction of information, knowledge and culture as the central points in contemporary society development.

141

Bibliografija: 1. Everett, Anna, John Caldwell (urednici). 2003. New Media: Theories and Practices.

Routledge: New York, London.

2. Gauntlett, David, Ross Horsley. 2004. Web Studies. Arnold Publication: London.

3. Herman, Andrew, Thomas Swiss. 2000. The World Wide Web and Contemporary Cultural Theory: Magic, Metaphor, Power. Routledge: New York, London.

4. Jenkins, Henry. 2006. Convergence Culture: Where Old and New Media Collide. New York University Press: New York.

5. Manovich, Lev. 2003. “The New Media Field: a Short Institutional History” u The New Media Reader. Noah Wardrip-Fruin, Nick Montfort (urednici). MIT Press: Cambridge.

Vebografija: 1. Benkler, Yoshai. 2006. The Wealth of Networks. Yale University Press: New Haven.

Pristupljeno 25. avgust, 2008. http://www.benkler.org/Benkler_Wealth_Of_Networks.pdf 2. “Blogs”. Wikipedia. 2008. Pristupljeno 30.avgust, 2008. http://en.wikipedia.org/ wiki/Blogs 3. Gillmor, Dan. 2006. We the Media: Grassroots Journalism by the People, for the People. Pristupljeno 20. avgust, 2008. http://books.google.co.ug/books?id=Dgfufx9H1BcC&printsec=frontcover&dq=s ocial+media+subject:%22Computers+/+Internet+/+World+Wide+Web%22&lr=&s ig=ACfU3U190qe4gpgT8PGUDpMoKNNeVuw9ig#PPA18,M1 4. “Internet”. Wikipedia. 2008. Pristupljeno 25. avgust, 2008. http://simple.wikipedia.org/wiki/Internet

5. Marlow, Cameron. Audience, structure and authority in the weblog community.

Pristupljeno 30. avgust, 2008. http://alumni.media.mit.edu/~cameron/cv/ pubs/04– 01.pdf 6. “Mass Media”. Wikipedia. 2008. Pristupljeno 25.avgust, 2008. (http://en.wikipedia. org/wiki/Mass_media) 7. Naughton, John. Blogging and the emerging media ecosystem. Pristupljeno 30.avgust, 2008. http://reutersinstitute.politics.ox.ac.uk/fileadmin/documents/discussion/blogging.pdf 8. “New Media”. PC Mag. Pristupljeno 25. avgust, 2008. http://www.pcmag.com/encyclopedia_term/0,2542,t=new+media&i=47936,00.asp) 9. “New Media”. Wikipedia. 2008. Pristupljeno 25.avgust, 2008. http://en.wikipedia. org/wiki/New_media 11. “Open Source”. Wikipedia. 2008. Pristupljeno 25.avgust, 2008. http://en.wikipedia. org/wiki/Open_source 12. “Social Media”. Wikipedia. 2008. Pristupljeno 25. avgust, 2008. http://en.wikipedia. org/wiki/Social_media 13. “User-generated content”. Wikipedia. 2008. Pristupljeno 30.avgust, 2008. http://en.wikipedia.org/wiki/User-generated_content 14. “Web 2.0”. Wikipedia. Pristupljeno 30. avgust, 2008. http://en.wikipedia.org/ wiki/Web_2.0 15. “Wikipedia”. Wikipedia. 2008. Pristupljeno 25. avgust, 2008. http://en.wikipedia. org/wiki/Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/Wiki) 16. “World Wide Web”. Wikipedia. 2008. Pristupljeno 25.avgust, 2008. http://en.wikipedia. org/wiki/World_Wide_Web

septembar

2008.

[002/003]

Projekti/prakse Razlika istorija/teorija je besmislena (čista propaganda), pošto svaka istoriografija počiva na bezuslovnoj teoriji a svaka teorija je usađena u mesto istorijskog događaja.

Projekti/prakse Valentina Čizmar / Nematerijalna umetnost u vremenu tehničke reprodukcije

Andrej Tišma – Američki pin-ap suveniri

145

146 Andrej Tiťma – Civilizovano usekovanje

Valentina Čizmar

Nematerijalna umetnost u vremenu tehničke reprodukcije (Jedan odgovor na Benjaminovu tezu o nestanku aure)

J

edan od uzroka nestanka aure tradicionalne umet­ nosti, po Valteru Benjaminu, [Walter Benjamin]1) jeste nastanak novih modusa i oblika umetničkih izra­ za savremenog doba. Uzrok nestanka aure umetno­ sti najpre treba tražiti u mogućnosti tehničke repro­ dukcije umetničkog dela. Takvo ispitivanje ukazaće na promenjen status umetničkog dela, gde ono gubi svoju autentičnost i originalnost. Svaka reprodukcija oduzima delu čak i mesto na kome ono jednokratno egzistira, ona mu nepovratno oduzima nejgovo “sada” i “ovde” i ono reprodukovano izdvaja iz istorijske tra­ dicije. Jednom rečju, reprodukcijom nestaje umetnička autentičnost. Ono što nestaje u postestetskoj umetno­ sti “može se sažeti u pojam aure i reći: u doba tehničke reprodukcije umetničkog dela propada njegova aura.

Reprodukciona tehnika izdvaja reprodukovano iz po­ dručja tradicije. Umnožavajući reprodukciju zamenjuje njegovu jednokratnu pojavu umnogostručenom. I do­ 1) Walter Benjamin (1892-1940) je jedan od marksističkih mislioca, čija se originalnost odlikuje, pre svega, u krajnjoj kritičnosti prema starijoj umetničkoj i filozofskoj tradiciji. Jedan je od članova Horkhajmerovog kruga. Na Marksovom tragu, Benjanim sagledava društvene i umetničke fenomene u savremenom svetu, pre svega, promenjenu ulogu umetnosti. Njegova usmerenost na medije koji tek nastaju rezultira ekstremnom tezom o smrti aure umetnosti, smrti estetske vrednosti uopšte. Benjamin je predan socijalnoj revoluciji, otvoren za oslobađanje od kapitalističkog jarma, protiv svih oblika eksploatacije. On zagovara tezu da će roditi novi mediji koji će odgovarati novim društvenim potrebama.

Tokom Hitlerove vlasti beži ka Francuskoj. Na španskoj granici 1940 godine oduzima sebi život trovanjem, da ne bi pao nacistima u ruke. Njegova pisma i beleške objavljuju 1966 Gersch Schol i Theodor Adorno. (Danko Grlić, Za umetnost, Zagreb, Suvremena misao, 1983, str. 102-106) Benjaminovi radovi su zahvaljujući Adornu postali šire poznati tek šezdesetih godina XX veka a njegov uticaj se šiti naročito posle objavljivanja sabranih dela u sedam knjiga (1972-1989). Naknadno otkrivanje Benjamina poklapa se pa ponovnim interesom šezdesetih godina za avangardnu umetnost dvadesetih godina XX veka, čiji je bio jedan od najvećih teoretirčara. Među njegovim najpoznatijim spisima su Poreklo nemačke tragedijske igre (1925), Moskovski dnevnik (1926-1927), Šarl Bodler (1937-1939), Šta je epko pozorište (1939), O pojmu istorije (1940), Umetničko delo u veku tehničke reprodukcije (1936).

(Milan Uzelac, Uvod u filozofiju, Triton, Vršac, 2003, str. 220-221).

puštajući reprodukciji da pođe u susret potrošaču u bilo kojoj njegovoj situaciji, ona aktuelizuje reprodukovano. Oba ta pro­ cesa dovode do snažnog razaranja predanog, a time i predaje, što je naličje sadašnje krize i sadašnje obnove čovčanstva.Oni su najtešnje povezani sa pokretima masa u našim danima. Nji­ hov je najmoćniji agent film.”2) Benjamin posvećuje osobitu pažnju tezi o kraju estetske umetnosti, nagoveštavajući nove oblike postestetske umetno­ sti, koje menjaju pogled na umetnost uopšte.

Savremenom društvu, iskustvu masa, može odgovarati samo ona umetnost u postestetskom liku koja je oslobođena od tradicionalnih oblika umetnosti – epa, drame, romana, šta­ felajnog slikarstva. Novi oblici, koji koriste nove tehničke po­ stupke, postaju nova progresivna snaga i ističu emancipator­ ski karakter umetnosti kao društvene snage negacije i protesta spram postojećeg.

Ali nasuprot novim umetničkim oblicima, prvobitna umet­ nička dela su bila utemeljena u ritualu, bilo magijskom ili reli­ gijskom pa umetničko delo prati, pre svega, njegova ritualna funkcija. Umetničko delo je tek kroz ritual dobijalo svoju prvo­ bitnu i izvornu vrednost. Oko njega se širila aura, koja ostaje uvek daleko, ma koliko ona bila blizu. Za auratsko je bilo važ­ na oznaka daljine, nedostižnosti i tajanstvenosti. Nedostižnost slike je bila njena kultna vrednost. Prema Benjaminovom sha­ tanju, ne postoji kopija aure, ona je bitno vezana za svoje sada i ovde, jer je neponovljiva. Kultni karakter umetničkih dela is­ poljava težnju za skrivanjem dela. Na primer, božanske statue, mozaici, freske ostaju skrivene u unutrašnjosti hrama i nemo­ guće ih je izložiti u nekom drugom prostoru. Grci su napr. ose­ ćali auru statue Venere i njenu neponovljivost, pa je važila kao predmet kulta. Uronjena u kontekst određene tradicije, njena aura je imala svoje osobito značenje i snagu u sasvim drugači­ jem kontekstu nego u srednjem veku, iznosi Benjamin u svojim Estetičkim ogledima.

Sve veća mogućnost izloženosti umetničkog dela menja i njegovu kvalitativnu prirodu. Prvobitna funkcija umetničkog dela, koja je bila u službi ritualu, sa pojavom fotografije nastu­ pa u svojstvu profanog služenja lepoti. Takođe, usled sve većeg oslobađanja umetnosti od njene prvobitne magijske funkcije i sve veće izložbene vrednosti umetničkih dela, postaje naglaše­ na njihova svojstvena umetnička funkcija. Umetnost postaje svesna sebe.

Imajući u vidu fotografiju, film, radio, TV, tj. sa pojavom tehnike reprodukcije, Benjamin naslućuje krizu umetnosti. Me­ 2) Walter Benjamin, Umetničko delo u razdoblju tehničke reprodukcije u: Estetički ogledi, Zagreb, Suvremena misao, 1986, str. 129

147

148

đutim, s druge strane, tehnika reprodukovanja oslobađa umet­ nost od uronjenosti u kult.

Benjaminova teza o nestanku umetnosti aure u savremenom dobu karakteriše i recepcija nestanka važnih estetskih pojmova i kategorija koje su vladale tokom istorije estetike, kao što su: stvaralaštvo, genijalnost, večnost umetničkih vrednosti i tajn­ stvenost umetničkog. Za Benjamina tehnika postaje centralni pojam i središte nove teorije umetnosti. Prevladavanje estet­ skog dualizma koji je postojao između oblika i sadržaja, forme i materije umetničkog dela, postaje moguće tek u snazi tehnike.

Time je omogućena i dublja povezanost između umetničkog dela i društvene situacije. Do tada to nije bilo tako jednostav­ no. Umetničko delo je tek u pojmu tehnike, onoga kako, postalo pristupačno društvenoj, materijalističkoj analizi. Tehnika obelo­ danjuje sam postupak nastajanja dela, čime se spoznaje njegova “mistificikovana” ideja. Napredak literarne tehnike jeste za Be­ njamina isti kao napredak u proizvodnom procesu.

Kriza auratske umetnosti nastaje sa tehničkom reprodu­ kicijom i time sa mogućnošću masovne (kolektivne) recepcije.

Da bi izašla u susret potrebama masa, umetnost se sve više pri­ klanja filmu, fotografiji, štampi, sa zahtevom da se masi približe stvari, koje su prostorno udaljene.

Auratska umetnost je glavna osobina celokupne tradicio­ nalne estetike i njene recepcije. Iskusiti auru u estetici značilo bi iskusiti nadahnuće stvari i neponovljivu jednokratnost – naime, meditativno se udubiti u večnu autentičnost estetskog predme­ ta, koji uvek zahteva odabranu publiku, samotnost doživljaja. Za atribut auratsko važila je njena osobina nedostižnosti, daljine i tajanstvenosti koju će doživeti recipijent. Takva umetnost je zahtevala i elitnog recipijenta, kao usamljenog subjekta, oslo­ bođenog od svega društvenog. Ona je jedino moguća ukoliko se uspostavi kultni odnos prema strukturi estetskog predmeta.

Benjamin koristi, pre svega, termin aura da bi označio središnje kategorije tradicionalne estetike. Odatle je razumljivo zašto izraz auratska umetnost odgovara tradicionalnoj estetici.

Dublje značenje aure dolazi iz kabale, po kojoj je aura eter koji okružuje čoveka. Aura, aureola u hrišćanstvu označava zlatnu krunu, ili kolut oko glave kao atribut božanske slave, sunca ili svetlosti. Ipak, prema Grlićevom shvatanju, iskustvo aure stvari i sveta u filozofiji se “pretpostavlja, pre svega, u tradicionalnom umetničkom delu: ona se u estetici tretirala kao pretpostavka i rezultat poetskog oduhovljenja stvari, a sastojalo se u tome da su predmeti tako obrađeni kao da su obdareni višom duhovnom moći, “što” otvara pogled u njihov produbljeni, nesvakidašnji, tajanstven smisao.”3) 3) Danko Grlić, Za umjetnost, Zagreb, Suvremena misao, 1983, str. 135

Doživeti auru neke pojave znači pridati joj moć uzvraća­ nja pogleda, objašnjava Benjamin. Međutim, ako posmatramo prvobitno etimološko, starogrčko značenje αυρα, onda treba imati u vidu da je ona označvala povetarac, izdisaj vazduha, od­ sjaj, “vetar koji je nužan za sam život, dakle dah; latinski aura honoris znači zračak svetlosti.” 4) S druge strane, za Benjamina pojam aura ima isto znače­ nje kao i kod primitivnih društava: ona je naziv za ono sveto.

Kroz auru (njen osobit karakter svetog) treba da postane vid­ ljiva tajanstvena celovitost predmeta, nasuprot alegorijskom prikazu stvari.

Teorija zastarevanja pojedinih umetničkih oblika predstav­ lja jezgro Benjaminove teorije o kraju umetnosti. Kraj etsetske umetnosti omogućava tehničku reprodukciju, koja vodi u prav­ cu post-estetske umetnosti. Benjaminov spis Umetničko delo u veku tehničke reprodukcije (1936) dobija svoje pravo mesto u istoriji mišljenja, tek u vreme postmodernizma.

Nove mogućnosti proizvođenja umetničkih dela, kao što su film i fotografija, stvaraju novu situaciju u kulturi, pri čemu nestaju ritualne karakteristike koje su umetnost povezivale sa religijom ili kultom. Film i fotografija su postali izraz istorijskih događaja i dobili političko značenje. Upravo se u filmu dešava destrukcija tradicionalne vrednosti kulturnog nasleđa.

U Benjaminovo vreme “sa širenjem auditorijuma film po­ staje važan politički faktor delovanja na mase. Film širi granice percepcije i briše rastojanje i dozvoljava posmatranje i najmanjih delića stvarnosti, nalik delatnosti psihoanalitičara.” 5) Ove Benjaminove analize iz 1936. imaju poseban značaj i za savremene, posebno američke filmove, koji su ispolitizovani i ideologizovani do krajnjih granica. Osnovna vrednost umet­ ničkog dela se posmatra kroz tržišnu vrednost i njegovu spo­ sobnost da postane sredstvo masovnog konzumiranja, u čemu Benjamin vidi simptom kulturne dekadencije, proizašla iz rob­ nog karaktera umetnosti.

Izrazi auratske umetnosti Andreja Tišme Da li je ipak moguće da se pojedini ogranci savremene umet­ nosti vrate svojoj prvobitnoj funkciji, bez obzira na neograni­ čenu moć umetnički-reprodukovanog dela i njegovih mogućih višestrukih varijacija i funkcija? Ipak, postoje i danas forme ne­ materijalne umetnosti, a kao primer naveli bismo (spi)ritualnu umetnost u okviru jednog segmenta umetničkog stvaralaštva Andreja Tišme, jednog od autoritativnih protagonista imateri­ jalne umetnosti na umetničkoj sceni bivše Jugoslavije. Andrej 4) Isto, 134 5) Milan Uzelac, Uvod u filozofiju, Triton, Vršac, 2003, str. 221.

Tišma naziva svoje umetničke radove (spi)ritualima (termin koji je definisao 1990.), pa se u tom kontekstu može govoriti o mogućem povratku iskustvu aure, čak i u okviru pojedinih pra­ vaca postmoderne umetnosti. Svoje umetničke radove, Tišma naziva ritualima duhovne razmene.

“To je nematerijalna umetnost koja nije namenjena niti ču­ lima (kao lepa umetnost) niti intelektu (kao konceptualna). Ona je namenjena ljudskom duhu koji predstavlja veliki potencijal, ali prilično uspavan, koji treba probuditi. Kao što skulptor vaja u glini ja želim u svojoj umetnosti da koristim ljudski duh, tu neiscrpnu supstancu koja se znalačkim postpukom može obli­ kovati, usmeravati, širiti, upijati. Krajnje delo je nadahnuće, od­ nosno čist osećaj prosvetljenja i pročišćenja.

Moji najnoviji (spi)rituali se sastoje u pokušajima preno­ šenja duha na likovno neinteresantne predmete i materijale (komadi papira, voda itd), koje zatim šaljem poštom ili distri­ buišem na neki drugi način, koji zatim primaocu treba da zrače moje nadahnuće.”6) Ovakve performanse 7) Tišma je izvodio i u prirodnom okruženju, šaljući svoju pozitivnu energiju okolnom svetu. An­ 6) Andrej Tisma, “(Spi)rituali”, Galerija Kulturnog centra, Sremski Karlovci, 1990.

Andrej Tišma, Art as Telephaty and (Spi)ritual, Excerpt from “Art as telephaty, Meeting and (Spi)ritual”, “Eternal Network” book, University of Calgary Press, Calgary, 1995. str. 241-242 Previously publisched in ND Magazine no 14, Texas, 1991.

7) Performans je umetnička forma koja najdirektnije posreduje duhovno polje prema gledaocu, jer ovde nema posredovanja tekstualnog predloška, koreografije, partiture, a izvođač je autor sam. Na taj način, umetničko nadahnuće najmanje gubi na putu između umetnika i konzumenta. Pojava performansa šezdesetih godina ovoga veka, paralelno sa opštom tendencijom dematerijalizacije umetničkog objekta, nagoveštava promenu u kretanju čitave istorije umetnosti, i kao da se ponovo čovečanstvo vraća prirodnoj duhovnosti, ali sa mnogo višeg stupnja tehničko tehnološkog razvoja, kada je moguć spoj najviših duhovnih dostignuća i sofisticirane medijske podrške kretaivnom činu. Performans je upravo takav oblik autorskog ispoljavanja koji duhovnost pojedinca, kako umetnika, tako i konzumenta, stavlja u prvi plan, omogućavajući novu veliku sintezu duhovnosti i svakodnevice, vraćajući čoveka njegovoj suštini. Performer “organizovanjem” realne situacije, uvlači u nju gledaoca, a svoje mentalne procese putem rezonancije prenosi na konzumenta.

Umetnost treba shvatiti kao razmenu energija između stvaraoca i primaoca. Mentalni talasi prenose se trenutno na okolinu, ali i mnogo dalje, u čitav kosmos. Svaki ljudski akt, pogotovu u mentalnoj sferi, zrači, odnosno prostire se na sva bića i sve prostore. Pitanje je samo spremnosti i senzibilnosti učesnika u zoni uticaja da li će ove impulse uspešno percipirati. Na tom principu odvijaju se sve umetnosti, s tim što autor najčešće usmerava svoje zračenje ka samom delu, koje kasnije posreduje i zrači. U performansu imamo jedinstven slučaj zračenja stvaraoca direktno na gledaoce u trenutku stvaranja, i ta mentalna rezonanca je svakako snažnija, brže se i lakše postiže. Snagu svog delovanja performer dobija nadahnućem i koncentracijom, a njegova sposobnost prenošenja sopstvenog stanja duha na publiku određuje i uspešnost nastupa. Kroz proces odvijanja performansa, gde se koriste razna sredstva komunikacije, od reči, zvuka, pokreta do tehničkih pomagala, dolazi do svojevrsnog duhovnog jedinstva performera i gledaoca, i njihovog zajedničkog vibriranja u kosmosu. U tom trenutku lični zanos umetnika postaje izvor katarze posmatrača, odnosno učesnika u tom velikom duhovnom sjedinjavanju. (Andrej Tišma, Duhovno zračenje performera, zbornik Strategije novog teatra, Kulturni centar Novog Sada, 1998.)

Andrej Tišma – Nemoguća tranzicija, video – 2006. drej Tišma, takođe, trvdi da mail-art (jedan od izdanaka kon­ ceptualne umetnosti 60-tih i međunarodnog pokreta Fluksu­ sa, a u izvesnom smislu i nastavljač ideja dadizma i futurizma) predstavlja svojevrsnu komunikaciju tj. razmenu energije me­ đu stvaraocima. On definiše mail-art kao “puslirajuću duhov­ nu skulpturu”, koja obavija svet, a svaki umetnik je samo ćelija velikog univerzalnog mozga koji prenosi i uzvraća sve te impul­ se. Mail-art, kao početni vid jedne nove duhovne razmene, kao rad sa ljudskim psihama kao stvaralačkim materijalom, odvija se još uvek putem elektronske razmene (telefaks, telefoni, sate­ liti, internet). Ali to je samo privremena nužnost, jer će prava razmena, prema Tišminom uvidu, biti moguće tek na osnovu direktne transmisije nadahnuća od strane umetnika do prima­ oca, uz povratnu spregu.

Suprotno Benjaminovoj tezi o propasti aure sa nastankom novih oblika umetnosti, koje povezuje zajednička karaktersti­ ka – tehnika reprodukcije – Andrej Tišma, nekadašnji student Akademije likovnih umetnosti u Pragu, nastoji da u svom stva­ ralaštvu ponovo oživi auratski smisao umetnosti. Kako navodi likovni kritičar Luka Salapura – Tišma ujedinjuje materijal ko­ ji koristi u svojim radovima sa spiritualnom energijom. Tišma je shvata kao uhvatljivu supstancu koja može biti oblikovana, usmerena, absorbovana da bi se postigao krajni cilj, kao što su inspiracija, čist utisak prosvetljenja i pročišćenja, što je za Tiš­ mu i glavni cilj svakog umetničkog dela.

149

Ova težnja je prisutna u njegovim brojnim performansi­ ma i eksperimentima. Tišma od 1984. godine počinje sa svojim performansima, kojima je nastojao da direktno utiče na ljudski duh. “Moj pereformans nazvan “Ljubav/Love”, iz 1984, zasno­ van je na pokušaju da se preko telepatije i magije, posredstvom mape sveta, prenese ljubav prema celom svetu”, ističe Tišma. U tom performansu autor grli kartu sveta koja visi na zidu, uz re­ či: “Ja te volim” iz pesme Elvisa Prislija “Love Me Tender” (koje se ponavljaju sa magnetofona). Reč je o autorovom nastojanju da u ljudima probudi svest o pripadnosti ljudskom rodu i me­ đusobnoj zavisnosti svih.

Likovni kritičar Luka Salapura navodi da se Tišmini (spi) rituali mogu dokumentovati na različite načine. Bilo kroz pe­ čate koje je napravio sam autor, bilo u formi fotokopija kolaža, fotografija, umetničkim razglednicama, serigrafijama, naprav­ ljenim na načine tipične za procesualnu umetnost.

Buđenjem spiritualnih dimenzija ljudskog duha, kako pri­ mećuje Salapura, “u polju vlastite egzistencije u prostoru i vre­ menu, Andrej Tišma ne potrvđuje samo sebe kao umetnika, već radije iznosi na površinu neke kategorije vrednosti zakopane duboko unutar svakog bića – koje su – bilo da hoćemo da pri­ znamo ili ne – potisnute tokom vremena.” 8) Jedan od razloga zašto se njegove umetničke akcije nazivaju (spi)ritualima, esejista Svetislav Jovanov pronalazi u činjenici što oni zahtevaju neposredan kontakt sa publikom i njihovo aktivno učešće u njima. Izuzetno značajan (spi)ritual nazvan The Tower of Angels, Tišma je realizovao tokom tri meseca bombradova­ nja 1999. Kako sam kaže, u njega je uložio najviše inspiracije i predstavlja jedan od njegovih najsnažnijih sprituala. Kompilaciju tekstova, u kojima je govorio o ovoj duhovnoj građevini, Tišma je pročitao tokom javnog performansa na ulicama Novoga Sa­ da, nakon prestanka bombardovanja. 9) 8) Luka Salapura, Andrej Tisma’s (Spi)rituals, 1995, http://www.webheaven.co.yu/spiritart/Tisma_Salapura.htm

150

9) Kao proizvod umetnikog suočavanja sa okolnostima rata i destrukcije nastala je Kula anđela. To nije neka arhitektonska građevina, već pre svega građevina duha, koja je u sebe mogla da primi sva dobra bića koja su ujedinjena u svojim zajedničkim nastojanjima prema miru, blagostanju, harmoniji, ljubavi, pobedi dobra nad zlom. Materijal za ovu ogromnu strukturu spiritualne energije i dobre volje nalazio se u svim pozivitnim emocijama, lepoti, ljubavi koju vidim oko sebe, ili koja potiče iz mojih prethodnih iskustava ili saznanja drugih o tome. U kulu anđela ugradio sam ljudske osmehe, sjaj iz očiju onih koje sam sretao, lepotu tela i pejzaža kojima sam se divio. U ovu kulu sam uneo svu moju ljubav prema roditeljima, ženi, deci i njihovu ljubav prema meni, ljubav prema životinjama i biljkama, Suncu, cveću, vodi. Kula sadrži ljubav svih ljudi prema prirodi, susedima, hrani, piću, nebu, suncu. U kulu anđela je ugrađena moja ljubav prema umetnosti, bogu, kao i njegova ljubav prema čoveku i svetu, ljubav između muškarca i žene, ljubav svih majki i očeva prema svojoj deci, ljubav među prijateljima. U kulu anđela uneo sam svu radost ljudi, ostalih stvorenja, svu lepotu sveta i ljudsko divljenje lepoti. U nju sam ugradio i radost života, radost gledanja lepote koja je svuda oko nas, lepotu uzimanja i davanja. U kulu sam ugradio svu radost ljudi kada je rat završen, kada

Jedan od eksperimenata, koji sledi put pokazivanja aure, Tišma je demonstrirao i na jednom od svojih međunarodniH predavanja održanom pred studentima Instituta za visoke studije plastičkih umetnosti u Parizu 1991. pod nazivom “(spi)ritual”.

Inspirisan izgledom Vranskog jezera, koje kad se posmatra sa karte sveta liči na oko koje pilji u Kosmos, Tišma je prethodne godine odlučio da umesto slikanja ovog pejzaža unese u jezero svoje oduševljenje i ljubav prema prirodi i lepoti (“Inspiracija Vranskog jezera”, 1990). Potom izvodi svoj spiritual pred stu­ dentima u Parizu, tako što “inspirisanu” vodu, uzetu sa Vran­ skog jezera, stavlja na dlan svakog od učesnika performansa i tako nastoji da prenese svoju inspiraciju.

Takav smisao se pokazuje i u njegovim brojnim perfor­ mansima izvedenim na trotoarima novosadskih, beogradskih, pariskih, njujorških, niških, karlovačkih ulica, prostorima ka­ fea, restorana, kapela i autobusa. U seriji sličnih performansa Tišma uvek koristi metode razgovora, predavanja, distribucije štampanih materijala ili otiskuje pečate na tela gledalaca. Pre­ vashodni cilj njegovih performansa je pokretanje inspiracije i prosvetljenja ljudskog duha.

Osobit smisao auratskog može se pronaći i u njegovim spi­ ritualnim radovima koji su posvećeni, pre svega, delovanju na duhovno-mentalnu ravan ljudskog bića. U takve auratske ek­ sperimente Tišma ubraja svoje internet-radove SIO (Spiritual Internet Object, 1998) koji pripada domenu – Healing art, i PIO (Protective Internet Object, 2002) iz domena – Protective art. (www.webheaven.co.yu/tisma/webart1.htm, www.timsa.net ).

Oni izražavaju kontemplativni karakter umetničkog de­ la, jer zahtevaju udubljenost recipijenta u predmet. On svoju umetnost naziva (spi)ritual, jer smatra da čak i u veku tehničke reprodukcije, umetničko delo može uspostaviti izvorni odnos prema čoveku i prirodi, kakav je vladao u prvobitno kultnoj i ritualnoj osobenosti umetnosti.

Sajt, posvećen Spirit Art-u, predstavlja susret umetnosti, nauke i duhovnosti, koji je Tišma kreirao 2005, nakon dve go­ dine zajedničkog rada na tom projektu sa Amerikankom Arleen Hartman. Po njihovom mišljenju danas u svetu postoji relativ­ no mali broj umetnika koji se bave spiritualnom i nematerijal­ nom umetnošću. To su na primer: Marina Abramović, Miroslav se vratio miran život, radost prognanih kada se vraćaju kući, radost kada se ponovo sretnu oni koji su razdvojeni. Za vreme građenja kule, moji su dani bili ispunjeni velikom radošću i egzaltacijom.

Tišmin tekst o građenju kule anđela završava sa pozivom svim ljudima da se priključe u stvaranju ove spritualne građevine pozitivne energije, dobrote, lepote i ljubavi. Poziv je upućen i svim onima koji će svojim idejama doprineti “još impresivnijem rastu ovih bedema protiv zla, toj tvrđavi dobra na ovom svetu.” (Andrej Tisma, Building of the Tower of Angels, Novi Sad, July 1, 1999, http://www.atisma. com/tower_text.htm)

Mandić, Porodica bistrih potoka, Marko Pogačnik, Louwrien Wijers, Tashi Leo Lightning…

Sve navedeno pokazuje da Tišmina umetnost ne želi da bu­ de zaborav auratskog i tradicionalnog smisla umetnosti, kako će i odgovoriti na ovu Benjaminovu tezu o nestanku aure.

Prilikom svojih brojnih performansa za Tišmu je pravi iza­ zov bio unošenje aure, zahvatanje i njeno prenošenje u drugu sredinu. Takođe, i kada je reč o formama post-umetničkog de­ la, koje se u njegovoj umetnosti pokazuju kao spoj audio-vizu­ elnih elementa, jezika performativnosti, jezika reklama, filmo­ va, informativnog jezika, Tišma u svaki rad prenosi nešto od izvornog smisla auratskog, bilo da on provejava kroz jezovite i brutalne događaje ljudske istorije ili kroz čisto duhovno pre­ nošenje univerzalnih vrednosti u performansima i direktnom odnosu prema publici.

Prema Andreju Tišmi, tehnička reprodukcija ne povlači nužno za sobom i nestajanje aure. On kaže: “Poznato je da li­ kovna dela kako iz istorije umetnosti, tako i savremena, imaju određeno energetsko zračenje, a najnovijim naučnim ekspri­ mentima je to zračenje i izmereno. Ranije se mislilo da slikar, ovu energiju, unosi koncentracijom tokom samog procesa rada, međutima, ta aura izbija i iz radova koji nisu stvoreni rukom i fizičkim kontaktom umetnika i materijala, boje, platna, drveta.

Samom koncentrisanom mišlju, nadahnuće umetnika se može preneti na sve primerke umnoženog dela, na fotografiju, film, video, internet. Naravno, taj efekat se ne postiže u slučaju svakog umetnika, a potreban je poseban senzibilitet da bi se registrovala aura. No, bez sumnje i dela nastala novim tehnologijama i postup­ cima takođe zrače, a zašto i ne bi kada je ljudski duh prijemčiv za sve materijale i pojave, bile one materijalne ili nematerijalne prirode. Jer šta je materija nego vidljiv, čvrst oblik energije, a ljudski duh, kao posebna vrsta energije, se kreće slobodno kroz sve njene oblike i ostavlja trag gde hoće ili može.”

Naime, Tišma smatra da je, čak i u post-estetskoj umetno­ sti, potpuno opravdano tvrditi da je aura neizostavni elemenat svakog umetničkog dela, ukoliko ono izražava svoju suštinu.

Duhovna razmena, inspiracija i telepatija su po Tišmi buduće forme nematerijalne umetnosti, koju je već sada moguće nazreti u različitim delovima sveta.

Jezik medija kao jezik umetnosti Tišmin jezik je jezik post-estetske umetnosti, ali takav koji se ne razlikuje od jezika medija. Bez obzira da li je reč o jeziku slike, pokretne (video zapisa) ili statične (fotografija), taj jezik je uvek prisutan u njegovim radovima – digitalnim printovima, zvučnim kolažima, video radovima, performansima.

Umetnost je preuzela samo drugačiji materijal onoga što izražava, ali to ne znači da je njena forma, kao izraz samog duha u čulnom elementu (kako tvrdi Hegel), ukinuta, niti da je prome­ nom stilskog izraza izgubljena moć estetskog i auratskog.

Razlog zašto Tišmina umetnost ne podleže manipulaciji formi, koje su rezultat tehničke inovacije, leži u činjenici da je takva forma umetnosti, koja postavlja umetničko delo na ravan pukog reprodukovanja, za Tišmu samo sredstvo. Kroz strukturu novih oblika umetničkog izraza, njegovo stvaralaštvo ne ostaje samo na ravni umetničke veštine kao primeni tehnike sredsta­ va, tj. na onome kako umetničkog dela, niti na pukoj informa­ tivnosti, koja se inače postiže tim sredstvima.

Ipak, može se uočiti prožimanje Tišmine umetnosti i je­ zika medija. Možda je ovo grubo rečeno, jer mi još uvek nema­ mo jedinstvenu definiciju medija. Kao i kad je reč o infomaciji i komunikaciji i ovde se srećemo sa čitavim dijapazonom rečni­ ka izraza, koji je obogaćen tokom poslednjih decenija. Kao što zapaža Žak Gone: “tim izrazima su ponekad označavani i celo­ viti koncepti udaljeni jedni od drugih. Od latinskog medium, “sredina” “centar (medium diei,, “sredina dana”), pa preko zna­ čenja “posrednika”, “medijatora” (paci medium se offert, “nudi se da bude posrednik mira”, Vergilije), dolazimo do ponovnog otkrića termina od strane Anglosaksonaca, koji su uveli pojam “masmedija” kao sredstava za komunikaciju masa.

U opisu medija danas se takođe oslanjamo i na medijske institucije (France 3, Europe 1, itd.), na vrste medija (dnevne no­ vine, časopisi, itd.), ili na medijske tehnike (faks mašina, radio, itd.). Sve definicije, u svoj svojoj raznolikosti, ipak generalno ističu krajnji cilj medija, koji podrazumeva komunikaciju. Tako Fransis Bal definiše medije “kao tehničku opremu koja omogu­ ćava ljudima komunikaciju i prenos misli, bilo kakvi da su nji­ hova forma i njihov krajnji cilj.” 10) Informacije, za čoveka koji je uklopljen u savremeno teh­ nološko doba – vremenu globalnog uticaja – postaje važan fak­ tor za napredak društva, za izgrađivanje vlastitih stavova koji upravljaju njegovim delovanjem, njegovom komunikacijom.

Zato je u informativnom dobu važno biti svestan cilja informi­ sanja – komunukacije i značaja poruke.

Da bi se moglo govoriti o preplitanju jezika medija u domen umetnosti, potrebno je objasniti pojam informacije. U različi­ tim naukama informacija važi kao vrsta definicija. Po drugom shvatanju, informacija je isto što i podatak, ali takvo shvatanje je neodrživo budući da su podaci samo polazne tačke, sirovi materijal za formiranje sadržaja informacije. Informacija je, prema Stanku Iliću, dinamične prirode, ona je proces građenja podataka-činjenica, obuhvata jedinstvo psihičkih, svesnih, ma­ 10) Žak Gone, Obrazovanje i mediji, Biblioteka Multimedija, 1998. str. 15

151

152 Andrej Tišma – Nemoguća tranzicija – 2006.

terijalnih i tehničkih faktora. Njen predmet može biti bilo koje stanje, proces, promena koji se odnosi prema čoveku, njegovoj radnoj ili društvenoj aktivnosti.

Ukoliko imamo u vidu principe formiranja informacije – princip relevantnosti, istinitosti, tačnosti, preciznosti, jasnosti, konciznosti, preglednosti, postupnosti – može se reći da Tišmin jezik umetnosti ima sposobnost da oblikuje sadržaj informacije (kroz sliku, zvuk ili reč), koja je vođena osnovnim ciljem – pre­ neti publici jasnu poruku. Ali, ako imamo u vidu i auratski ka­ rakter umetnosti – onda se može govoriti o prenošenju poruke sa izrazitim smislom za univerzalno i auratsko u njoj.

Tišma izgrađuje svoj stil u umetnosti na obzorju vizuelne komunikacije, ujedninjujući više medijskih formi: internet, no­ vine, muziku, isečke dokumentarnih filomova, fotografiju. Tiš­ mina agora javnog života odvija se na polju komunikacije umet­ nosti sa medijima, produktima savremene tehnologije, s jedne strane i samom publikom, s druge strane.

U njegovim performansima možemo posmatrati, pored težnje da se u njima izrazi prenos duhovnih vrednosti i buđe­ nje ljudskih potencijala, i značajnu karaktersitiku grčkih vreme­ na kada se najznačajni deo građanskog života odvijao na agori.

Razgovori koje je Tišma izvodio u svojim performansima, na trotoarima novosadskih, beogradskih, pariskih ulica, ukazuju na još jednu uloga umetnosti – njenu uklopljenost u javni ži­ vot građana i, na taj način, izvesno kreiranje javnog mnenja i na području umetnosti.

Kroz jezik medija danas je moguće ostvariti prožimanje obe stvarnosti – medija i umetnosti – na taj način da putem umetno­ sti i njenog stava stvarnost prevaziđe svoju pojavnost u vrtoglavoj brzini smenjivanja informacija, a da istovremeno ne zanemaruje dublji pristup fenomenima koji proizlaze iz te stvarnosti.

Tišma, koristeći jezik medija, problematizuje taj isti svet čijim se jezikom služi u svojoj umetnosti. Novosadski web-umet­ nik pravi proboj u jezgro medijskog jezika, koji čini suštinu nje­ gove umetničke forme i izraza. U pogledu na estetičku formu vlastite umetnosti Tišma izjavljuje: “Uvek koristim jezik medija, informativnih i propagandnih medija. Uzimam njihovo “oružje” i okrećem ga protiv njih. Ako gledamo estetski, moj jezik se ne razlikuje od jezika korporaci­ ja, reklama, reklamnih agencija. Koristim isti jezik, ali istovre­ meno menjam sadržaj, tekst. Mnogi radovi su nastali tako što sam uzeo već gotove stvari, promenio neke elemente ili ubacio nove i dobio novi smisao.

Konkretno umetnost, web – site: kad se otkrilo postojanje zatvora u Iraku (Abu Graib) gde su mučili zatvorenike, skidali ih, a u Iraku je za muškarca najveća sramota da ih u javnosti prika­ zuju nage, da bi odali neku tajnu. U javnosti su se 2004. pojavile slike koje su prikazivale to mučenje. Skinuo sam te fotografije

sa interneta i onda sam napravio web site “Hotel – American Freedom”, koji se kao nalazi u Bagdadu, i prikazao ga kao real­ ni hotel u kome se nude sobe, sauna, sala za gimnastiku, a kao ilustraciju dao te slike mučenja. Tako sam na jedan ironičan na­ čin prikazao tu “američku slobodu”. Ono što su oni radili u tom zatvoru ja sam pokazao kao reklamu američkog hotela, slobode u Iraku. Na naslovnoj strani sajta hotela sam stavio sliku te Lin­ dzi England (koja ih je najviše mučila, a kasnije je i osuđena u Americi) kao direktorku hotela, koja će da ispuni sve vaše želje.

Uzeo sam elemente iz stvarnosti i ubacio ove fotografije – tako sam dobio jedan kritički rad. Koristim i lažne vesti, da bih uka­ zao na relativnost onoga što se nudi, da ukažem ljudima da ne veruju onome što im nude reklame i mediji, već da razmišljaju svojom glavom. U svojim radovima, kritikujući medijsku ma­ nipulaciju, ja je podvrgavam humoru i satiri.”

Tišmin kritički stav prema nastojanjima pojedinih medij­ skih propagandi, pre svega, kada je reč o reklamnoj propagan­ di, naročito dolazi do izražaja u projektu “Nemoguća tranzici­ ja”, o kojoj kaže: “To je jedna serija sa veoma jasno urađenim konceptom koja prikazuje taj svet reklama, svet poznatih firmi, brendova, kao Christian Dior, Schanel, Coca Cola, Reebok, Yamaha, Mitsu­ bushi. Ona zahvata razne oblasti iz mode, kozmetike, industrije automobila, koji nude jedan virtuelni, idealizovani i ulepšani svet potrošačima i poziva da se oni identifikuju sa tim i budu deo toga.

A ja sam u te reklame ubacio slike iz realnog života – propadljive, materijalne stvari, zarđale, pocepane, oguljenu farbu – da poka­ žem da su materijalne stvari u krajnjoj liniji samo privremene.

Duhovna vrednost je jedino što permanentno ostaje.

Ove reklame sam uzeo da bih, s druge strane, pokazao i ma­ nipulativnost današnjih medija, koliko žele da manipulišu svešću i skalom vrednosti. I upravo je moja uloga kao umetnika da ljude osvešćujem, da im budim svest o tome da su manipulisani. Seri­ ja “Nemoguća tranzicija” je dobar primer, jer sam u njoj na vrlo jednostavan način uspeo da suprotstavim dve stvarnosti i ljudima rekao: Razmišljajte svojom glavom! Nemojte gledati te ulepšane slike, već gledajte oko sebe i to je ono što vidite, a ne ono što vam se servira kao idealizovani svet. Amerikanac Džon Bajrum [John Byrum] je objavio eseje o ovoj seriji gde navodi da ja čiodom pro­ bijam mehur naduvanih očekivanja, koja ulepšavaju sliku proizvo­ da i nameću čoveku način razmišljanja. On je istakao da je to jed­ na neophodna čioda zabodena u mehur veštačkih vrednosti koju koristi Andrej Tišma. Poenta čiode je kontrast između projekcije idealnog, večnog, perfektnog proizvoda koji se nudi potrošačima i nesavršene svakodnevnice u kojoj živimo.” 11) 11) Andrej Tišma, Motivi alter-globalizma i lavirinti kontrasta u: Sveske, (časopis za književnost, umetnost i kulturu), Pančevo, Mali Nemo, jun. 2008, str. 188-189

153

154

U jeziku Tišmine umetnosti, kratka forma audio-video fajlova služi kao vizuelni prikaz informacije koja otvoreno ko­ municira – ona je performativ informativnog jezika, podignut na nivo umetničke percepcije, a ujedno i komentar na sadržaje informacija. Andrej Tišma od informacije pravi multimedijalnu ili audio-vizualnu strukturu i prevazilazi njeno samo verbalno saopštavanje. On koristi izvore iz televizijske produkcije, tj. iz vesti, iz dokumentarno-istorijskih programa, kopmilira ih i ta­ ko je, praveći sistem, kroz čitav niz godina iskombinovao svoj umetnički stav, navodi kritičar Slavko Timotijević.

Ali, da bi se uopšte moglo govoriti o umetnosti koja operi­ še sa jedinicom – nazvanom informacija – nužno je reći nešto o prirodi same informacije.

Informacija uvek deluje na čovekova čula, ali njena objek­ tivnost najčešće strada usled nedostataka, kao što su nejasnost i dvosmislenost podataka. Kako navodi Ilić, moć objektivne in­ formacije se sastoji u njenoj istinitosti”, a da pri tom “cilj infor­ macije nije da njenom primaocu promeni dotadašnje mišljenje o nečemu nego da sâm, na osnovu ponuđenih činjenica, dođe do istine koja će mu omogućiti ispravno mišljenje.” 12) Sadržaj informacije može biti prikazan različitim sredstvi­ ma informisanja, kao što su: novine, časopisi, bilteni, prigodne publikacije, reklamni panoi i slično. Tišma, od različitih sadržaja informacija, različitim tehničkim sredstvima, stvara vlastiti umet­ nički stav na širokom polju medijske i umetničke komunikacije.

Da bi se mogla pročitati skrivena poruka preneta različitim sred­ stvima informisanja (kao i što sam kaže, aludirajući na svoj video projekt “In My Room”), nije dovoljno samo se povremeno i ret­ ko uključiti u ono što se zbiva na širokoj medijskoj sceni, već je nužno uključiti taj svet u svoj svet, koji tako postaje deo intime i svakodnevne stvarnosti. Slično misli Žak Gone, kada tvrdi da su mediji predstavljeni kao dekorativni element privatne sfere. Pre­ ko umetnosti se, kao rezultat ovog posredovanja, uspostavlja me­ đusobna dopuna medija i umetnosti tj. širenje perspektive jezika medija. Zaintersovan čak i za činjenice, koje mnogima izgledaju bezvredne u praćenju određenjih pojava, Tišma prikuplja doku­ mente sa relevantnim podacima, služeći se internetom, novinama, reklamama itd. Njegova poruka, budući da koristi i poznaje jezik medija, postaje tako integrisana u društvenu sredinu.

Na taj način, Tišma pronalazi najbolji način da u svojoj umetnosti prikaže upravo ono što se dešava na aktuelnoj medij­ skoj sceni, ne samo kod nas, već i šire, prateći svetske događaje.

On traži logičku zakonitost između pojedinačnih informacija, pa na osnovu skupa informacija dobija perspektivu trećeg lica ili perspektivu skrivenog naratora.

12) Stanko Ilić, Moć objektivne informacije, Novi Sad MK Panonia, 2001, str.11

Mediji komuniciraju preko sistema informisanja, a Tišmina komunikacija stvara jedan “virtuelni svet” u čijim su okvirima, baš kao i u svetu informatičkog vremena, prostor i vreme neo­ graničeni. Prema mišljenju kritičara Save Ristovića, finalni pro­ izvod tog Tišminog virtuelnog sveta jeste univerzalni jezik, koji je sveden na jasne i prepoznatljive vizuelen ili zvučne znakove, i forma izraza, koja je zasnovana na kompresiji i kombinaciji tj. montaži dostpunih informacija, kako je istakao u okviru emisije “Znakovi” na Radio Beogradu 2.

Otvorenost Tišmine umetnosti za tehnike post-estetkse umetnosti, dokumentuje i njegovo uspešno učešće u svetskom projektu net-arta, koji važi kao produkt naglog razvoja internet komunikacija. Jer umetnost uvek pronađe svoje vlastite zakone, svoj vlastiti govor, izvan bilo koje nametnute ideologije, bilo to i usred snažne ekspanzije globalnog medijskog sistema, kakav se sreće već sa procvatom holivudske filmske industrije.

Sava Ristović smatra da se pozicioniranje umetnosti u okvire savremenih tehnoloških inovacija nije nužno odrazilo kao apso­ lutno nepovoljno po umetnost. Kako navodi, Tišma se “u svetu tehnološkog ubrzanja pozicionirao kao aktivni i kreativni činilac te nove komunikacije. Prihvatajući da je informacija osnov ko­ munikacije unutar “virtuelnog”, da mora da bude jednostavna i prepoznatljiva i da se proces zasniva na primarnom primanju, preradi, slanju (odašiljanju poruke), on svoje stvaralaštvo u pot­ punosti prilagođava toj logičkoj strukturi, da bi, s druge strane, dobio najširi auditorijum za distribuciju svojih ideja” 13) Iako je virtuelni svet njegovih fleš animacija, zvučnih kola­ ža, video radova protkan sintezom različitih medijskih sadržaja – njegova umetnost se često može nazvati i umetnošću pona­ šanja. U njoj je akcenat postavljen, pre svega, ne na produkciji umetničkog dela, već na samom činu komunikacije umetnika sa svojom okolinom. Ona se manifestuje u dugogodišnoj otvorenoj komunikaciji, koja je prožeta razmenom duhovne energije kroz različite oblike: formu pečata, umetničkih razglednica, umetnič­ kih performansa i duhovnih eksperimenata. Ovu komunikaciju, koja se ostvaruje kao mail-art network, ali i uživo, Tišma zove “duhovnom skulpturom koja obavija planetu”.

Na kraju, može se zaključiti: Tišmina umetnost predstav­ lja spoj prvobitne funkcije umetnosti, kako o tome govori Be­ njamin, i afirmacije novih umetničkih tehnika i formi. Ona čini spoj tehnike post-estetske umetnosti i neiscrpnog vrela ljudskog duha, koji svemu nastoji da utisne auratski karakter.

13) Sava Ristović. Predgovor kataloga Andreja Tišme “Civilizovano usekovanje”, Galerija “Nova”, Novi Sad, 2007. str 1

CENA 432,00 dinara • CENA DVOBROJA: 864,00 dinara • Izlazi četiri puta godišnje • GODIŠNJA PRETPLATA: 1728,00 DINARA

MIOKO: mediji i okolina revija za ekologiju medija

septembar

2008.

[002/003]

Osnivač i izdavač: Fond za razvoj istraživačkog novinarstva i nove medije – FORIN Reljkovićeva 13 a 21131 Petrovaradin tel/fax 021 521 154 www.for-in.org e mail: prizor@eunet.rs Odgovorno lice: Tatjana Pejović Sebić Glavna urednica: Tatjana Pejović Sebić Urednik izdanja: Mirko Sebić Uredništvo: Tatjan Pejović Sebić Mirko Sebić Gordana Draganić Nonin mr Branislava Kostić dr Dubravka Valić dr Sead Alić, [Zagreb] Marko Milosavljević, [Ljubljana] Višnja Baćanić Veljko Damjanović Likovno oblikovanje i priprema za štampu: Veljko Damjanović format: 22 x 22 cm tiraž: 300 izlazi: četiri puta godišnje dvobroj: 02/03, septembar 2008.

Projekat MIOKO su pomogli: • Sekretarijat za informisanje AP Vojvodine • Sekretarijat za obrazovanje i kulturu AP Vojvodine • Fond za Otvoreno društvo, Srbija

CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 3 1 6 .7 7 MIOKO : mediji i okolina : revija za ekologiju medija / glavna urednica Tatjana Pejović Sebić. – 2007, br. 1 (dec.) – . – Petrovaradin : Fond za razvoj istraživačkog novinarstva i nove medije – FORIN, 2007–. – 22cm

Štampa: Daniel Print, Novi Sad

Tromesečno ISSN 1820-6778

ISSN 1820-6778

COBISS.SR-ID 228663303