Akvarijum

Predgovor Akvarijumske ribice su sigurno najidealniji ku}ni qubimci za gradske uslove. One ne zahtevaju veliki prostor, ne tra`e vremenski strogo odre|ene obaveze, a pravi su ukras u stanu.

Ovaj priru~nik namewen je {irokom krugu qubiteqa akvaristike, tako da je donekle razumqiv i deci. Gajewe ovih qubimaca ne predstavqa prete{ku obavezu, ali kako je ona svakodnevna ima i vaspitnu ulogu, jer razvija ose¢aj odgovornosti.

U ovom priru~niku nismo imali nameru da se bavimo profesionalnim gajewem ribica ili odr`avawem ogromnih akvarijuma sa vrlo osetqivim i skupocenim vrstama. @eleli smo da svakom akvaristi pru`imo kratka i konkretna obja{wewa o osnovama avaristike, bez mnogo nau~nih mudrovawa.

U pripremi ovog priru~nika koristili smo savremenu literaturu doma¢ih i stranih autora, savete i znawa beogradskih akvarista – profesionalaca, kao i iskustva jednog kruga dugogodi{wih akvarista amatera. Ovi posledwi su bili i glavni recenzenti priru~nika, jer su svojim predlozima i dilemama doprineli wegovom stvarawu. @elimo Vam uspe{no gajewe!

Autor

6

Moj akvarijum

Moj akvarijum

7

IZBOR AKVARIJUMA

Postoje tri tipa akvarijuma: mali (de~iji) od 10 – 15 litara, u kome }e `iveti nekoliko biqaka i ribica, i ovakav akvarijum ne zahteva dodatnu opremu; sredwi, od oko 50 litara, koji zahteva malo dodatne opreme, i tre}i tip, zapremine od oko 100 litara, zna~i veliki akvarijum, koji zahteva dobru i ne{ti skupqu opremu, ali je zato pravi ukras u stanu.

Mesto za akvarijum i osvetlewe Kada smo se odlu~ili za veli~inu akvarijuma, moramo mu na}i i odgovaraju}e mesto.

Treba znati da u akvarijumu izlo`enom direktnim sun~evim zracima mo`e do}i do brzog zamu}ivawa vode od preterane koli~ine zelenih algi kojima pogoduje velika koli~ina svetlosti. Ovaj problem se re{ava jednostavnim

Moj akvarijum

9

AKVARIJUMSKO BIQE

Akvarijumsko biqe je neophodno svakom akvarijumu. Ono proizvodi kiseonik koji ribice udi{u, a izdi{u ugqendioksid koji je neophodan biqkama za uspe{an rast. Time se izme|u wih uspostavqa biolo{ka ravnote`a.

Biqe u akvaristici je u glavnom iz tropskih krajeva, odakle poti~u i akvarijumske ribe, pa im prema tome treba obezbediti sli~ne uslove.

Postoje dve vrste akvarijumskig biqa: sa|eno i plivaju}e.

Sa|eno biqe Osnova za posa|enu biqku je podloga.

Postoje razne recepture za pripremawe podloge. One podrazumevaju me{awe, kuvawe i ostale obrade razli~itih vrsta zemqi{ta, ba{tenske, ilova~e i dr... ali, to }emo ostaviti

10

Moj akvarijum

profesionalcima koji i proizvode biqe. Mi }emo u akvaristi~koj radwi pre svega kupiti kvarcni pesak prirodne boje ili ve{ta~ki obojen, {to je stvar ukusa. Ovom pesku, odli~nih svojstava za pre~i{}avawe vode mo`emo da dodamo i treset, koji }e pove}ati bujnost sa|enog biqa. U vodu akvarijuma mo`emo da dodamo i specijalna akvaristi~ka mineralna |ubriva za biqe, koja su neotrovna za ribe.

Pored wih, mogu da se dodaju i mangrovan ili mangro paw. Mangrovan je hemijsko sredstvo koje daje izvanrednu boju akvarijumskoj vodi, a mangro paw je paw tropskog drveta mangro, koje ima svojstvo da trajno reguli{e hemizam vode i ~ini je idealnom za biqe i ribe, a uz to je efektan ukras.

Podloga za biqe u akvarijumu se postavqa tako da se spu{ta od zadwe strane prema nama, tako da imamo lep pogled na padinicu u akvarijumu. Isto tako se sadi i biqe, ono visoko pozadi, nisko napred, ~itav jedan lepo ur|eni vrt.

Moj akvarijum

11

Sa|ewe i vrste sa|enog biqa Osnovno pravilo pri sa|ewu biqa je da se koren ne savija, ve} mora da se prikrati makazama na dubinu podloge.

Evo kratkog pregleda biqka koje se naj~e{}e sade i wihovih osnovnih karakteristika:

Kriptokorina Dekorativna, `bunasta biqka, spada u ni`e vrste.

Temperatura koja joj prija kre}e sa od 18–25°.

Razmno`ava se izdancima i ne mora da se prore|uje.

12

Moj akvarijum

Valisnerija

Otporna. Trakastog oblika.

Podnosi temperature od 15 – 30°.

Brzo se razmno`ava korenovim izdancima, i ako se ne prore|uje s vremena na vreme, napravi}e pravu gustu {umu po dnu akvarijuma. Spada u ni`e biqke, mada ima sorti ~ija du`ina listova mo`e da bude i do 50 sm.

Amazonka Jedna od najbujnijih i najve}ih biqaka u akvarijumu.

Omiqena temperatura joj je 18–25°.

Razmno`ava se pu{tawem izdanaka. Raste `bunasto i sa po 20–30 listova, do visine od ~ak 60 sm zavisno od sorte.

16

Moj akvarijum

Plivaju}e biqke Postoje dve vrste plivaju}ih biqaka: one koje plivaju po povr{ini i one koje plivaju po dnu.

Biqke koje plivaju po povr{ini

Lokvaw Kopija je barskog lokvawa, kultivisanog na veli~inu akvarijuma.

Razmno`ava se izdancima.

Ri~ija Izgleda kao plivaju}a vodena mahovina. Vrlo je otporna, ali voli mnogo svetlosti. Razmno`ava se vrlo brzo i za mesec dana mo`e da prekrije celu povr{inu akva-

Moj akvarijum

17

rijuma. Optimalna temperatura joj je 15–25°.

Odli~no je skloni{te za mla| `ivorotki o ~emu }e kasnije biti re~i.

Biqke koje plivaju po dnu akvarijuma Vesikularija Javanska mahovina. Me|u najmawim biqkama. [titi mlade ribice svojom jakom i gusto isprepletanom gra|om. Voli svetlost. Odli~an je ~ista~ ne~isto}a sa dna.

Kladofora Predivna loptasta biqka poreklom iz potoka Rusije i Ukrajine. Izvanredan je ~ista~ akvarijumskog dna.

Razmno`ava se tako {to iz sebe izbaci novu mladu biqku.

Kao plivaju}e biqke mogu se gajiti i kabomba, hotonija, mirifilium...

18

Moj akvarijum

VODA U AKVARIJUMU

Voda se u akvarijum sipa tek po{to postavimo podlogu i posadimo biqke. Voda ne sme da bude hladna (najboqe oko 20째).

Da se podloga ne bi poremetila i da posa|eno biqe ne bi poispadalo sa svojih mesta, najboqe je vodu u akvarijum nalivati crevom kupqenim u akvaristi~koj radwi. Vodu iz creva treba sipati na tawiri} postavqen za tu priliku na dno akvarijuma. Voda se naliva na principu spojenih sudova, kao kad se preta~e kupus ili vino.

Najboqe bi bilo da ovako napuwen akvarijum ostavimo petnaestak dana bez ribica, da se biqke ukorene i po~ne prvo uspostavqawe biolo{ke ravnote`e. Ukoliko smo nestrpqivi, ostavi}emo akvarijum sa vodom bez ribica bar 24 sata, koliko je neophodno da hlor iz vodovodne vode ispari.

Moj akvarijum

19

Osim ovoga, zbog kvaliteta hemizma vode, potrebno je na svakih 10 litara akvarijumske vode dodati jednu kafenu ka{i~icu kuhiwske soli.

Vodu u akvarijumu u kom je uspostavqena biolo{ka ravnote`a nema potrebe mewati.

Svaki put kada promenite vodu u akvarijumu, poremetite odnose mikroorganizama, hemizma, algi i drugog koji se vremenom sami uravnote`uju. Otprilike, kao kad kre~ite stan i hoblujete parket... Treba vremena da sve do|e na svoje mesto. Kao i u stanu, s vremena na vreme, kada se akvarijum mnogo zaprqa, treba mu zameniti otprilike 2/3 vode, najboqe uz pomo} creva, kao kada smo nalivali vodu.

Vodu treba dolivati onoliko koliko ispari vremenom. Voda koju dolivamo mora da bude odstajala najmawe 24 sata.

20

Moj akvarijum

PU@EVI

Pu`evi mogu da se unesu u isto vreme kada i biqke ili zajedno sa ribicama. Oni ne samo da su dekoracija u akvarijumu, ve} su i vrlo korisni. Hrane se algama koje se hvataju po staklu i biqkama. Akvarijum i zbog wih ne sme da bude hermeti~ki zatvoren, jer povremeno izlaze na povr{inu da bi udahnuli vazduh.

Mawe vrste pu`eva, koji mogu da budu razli~itog oblika – vretenastog, pu`astog i sli~no, nije problem nabaviti. Oni se i sami vrlo brzo razmno`avaju. Svoja jaja{ca iz kojih se legu, lepe po biqkama i staklu, pa ponekad postanu prava invazija u akvarijumu (tada se poneki mo`e smrskati i poslu`iti kao hrana za ribice).

Ukoliko `elimo pravog, atraktivnog i velikog pu`a, takav mora da se kupi. Zove se popularno amazonac, koji je pored svoje lepote i pravi radnik u ~i{}ewu algi.

Moj akvarijum

21

OPREMA ZA AKVARIJUM

Kao {to smo ve} na samom po~etku napisali, svaki akvarista pre nabavke akvarijuma mora da se opredeli koju veli~inu akvarijuma `eli. Za one najmawe akvarijume bi}e dovoqne samo pomo}ne alatkice o kojima }e biti re~i na kraju ovog poglavqa. Za one druge, ambicioznije, bi}e potrebna i slede}a oprema: – greja~ i termometar – pumpa za vazduh – filter i raspr{iva~ vazduha – pomo}ne alatkice. f i l t e r t e r m o m e t a r

svetlo g r e j a~ pumpa

raspr{iva~

28

Moj akvarijum

AKVARIJUMSKE RIBICE

Po{to smo akvarijum postavili, osvetlili, posadili i opremili, sada nam nedostaju ribice, o kojima je re~ u ovom poglavqu.

Postoji nekoliko tipova podela akvarijuma prema vrstama ribica kojima je naseqen.

Mi }emo se zadovoqiti podelom na dru{tveni akvarijum, u kojem mogu da se gaje razli~ite vrste ribica koje su miroqubive i me|usobno se podnose i specifi~an, nedru{tveni akvarijum u kojem se gaje posebne, agresivne ribice.

Za kakav }emo se tip akvarijuma opredeliti, stvar je ukusa, a u narednim redovima je obja{weno kakvog je karaktera koja riba.

Osnova za svakog akvaristu je:

Moj akvarijum

29

DRU[TVENI AKVARIJUM

Ovde spadaju lososa i {arana.

porodice

`ivorotki,

I pored op{te podele na dru{tvene i nedru{tvene akvarijume, ribice smo obradili po porodicama. Treba imati u vidu da u svakoj porodici ima izuzetaka, {to smo u takvim slu~ajevima i posebno naglasili.

30

Moj akvarijum

@IVORODNE RIBE (poecidilae)

Najdru{tvenija i najmiroqubivija su porodica akvarijumskih ribica.

Poreklom su iz tropskih krajeva Amerike. One su specifi~an soj jer ra|aju `ive mladunce. Sve druge ribice ispu{taju ikru iz koje se kasniije legu mladi. Neobi~an na~in razmno`avawa, otpornost i atraktivnost, kao i skromni zahtevi gajewa ove porodice u~inila su ih naj~e{}im stanovnicima u akvarijumima akvarista po~etnika. Wih ~ak i po~etnik mo`e da razmno`ava.

Razmno`avawe `ivorotki Jednom oplo|ena `enka `ivorodne ribe mo`e da se porodi 4 – 5 puta u toku godine. U jednom poro|aju `enka donosi na svet 15 – 60, pa i vi{e mladunaca. Mladunci su obi~no oblika i boje mu`jaka koji je oplodio `enku.

Moj akvarijum

31

Mladunci odmah po poro|aju padaju na dno akvarijuma, odakle se di`u i pewu na povr{inu. Kada se dohvate povr{ine udahnu vazduh i wime napune ribqi mehur, ~ime postaju samostalne ribice.

Majka odmah posle poro|aja izgubi maj~inski instikt i po~ne mladunce da tretira kao hranu. Da ne bi pojela svoj porod, majku odmah po poro|aju treba izvaditi iz akvarijuma i premestiti je u drugi. U toku poro|aja, po`eqno je da akvarijum – porodili{te bude bogat gustorastu}im biqkama, kao {to su ri~ija i vesikularija, o kojima je bilo re~i u odeqku o biqu. @ivorodne ribe po rodovima Gupi – lebistes Najzastupqenija je i najotpornija me|u akvarijumskim ribicama.

Mada joj je optimalna temperatura vode oko 25°, podnosi ~ak i temperaturu od 15°. Mu`jaci, iako

Moj akvarijum

35

mu`jak ve}i i lep{e obojen. Boje su zelenkasto-plave, sa varijeteima sa ta~kicama svetlije boje. Postoji vi{e varijeteta ma|u kojima su posebno zanimqive srebrna, zlatna, a posebno crna, koja na vrhu le|nog peraja ima ivicu jarkocrvene boje.

Belonesoks @ivorotka koja izgleda kao mala {tuka.

Izuzetak je me|u akvarijumskim `ivorotkama. Grabqivica je i mo`e se dr`ati samo me|u ribicama wene veli~ine ili ve}im. Voli temperaturu izme|u 25 i 28째.

Mu`jak naraste i do 10 sm. Le|a su mu braonmaslinaste boje, a na trbuhu je srebrnasto beo.

Koren repa je beo sa crnom mrqom. @enka je bledih boja i ve}a je od mu`jaka. Mo`e da donese i do 80 mladih u jednom poro|aju.

36

Moj akvarijum

KARA[I – lososi

Ribice ove porodice `ive u vodama Afrike i Ju`ne Amerike. Nisu mnogo zahtevne po pitawu uslova i nisu velikih dimenzija.

Vrste iz ove porodice koje se gaje u akvaristi~kim uslovima su vrlo miroqubive i podesne za dru{tveni akvarijum. Popularni naziv za ove ribice je tetra. Me|u wih spadaju i neonka i sabqarka.

Crna tetra Karakteristi~na ribica vrlo visokih i uskih bokova, osnovne boje srebrnasto-zelene sa dve popre~ne pruge na telu i jednom na sred glave koja prelazi preko oka. Ima veliko dowe peraje koje se skoro spaja sa repnim. Raste oko 4

Moj akvarijum

41

CIPRINIDI – {arani

Ove ribice obuhvataju najve}i broj familija i rasprostrawene su {irom sveta. U akvaristici su {iroko zastupqene: zlatna ribica, zebrica, kardinal, razbora, labio i barbus.

Sve ove vrste su odli~an izbor za dru{tveni akvarijum osim nekih vrsta barbusa.

Neke vrste barbusa imaju neprijatnu osobinu da vole da grickaju peraja {lajerasta (velasta) peraja ribica. Ako u akvarijumu imate zlatnu ribicu, skalara ili drugu ribicu rasko{nih peraja, mo`e se dogoditi da joj ih o~erupaju, {to ponekad mo`e dovesti do uginu}a. U dru{tvu ribica brzih pliva~a i mawih peraja nisu problemati~ni.

Zebrice Ima nekoliko vrsta ribica ovog soja, vrlo otpornih i po`eqnih za po~etni~ke

42

Moj akvarijum

akvarijume. Po pravilu su male i ne prelaze du`inu od 5 sm. Imaju izdu`eno telo pro{arano lepim prugama ili ta~kama. Nisu mnogo zahtevne, vole temperaturu od 20 – 24°, ali normalno `ive i na ni`im. Brzi su pliva~i, pa im odgovara du`i akvarijum.

Zebrica @ivahna ribica, vrlo brza, `ivih boja sa paralelenim prugama sivkasto-plave boje du` bokova.

Leopard Za razliku od prethodne, na telu ima ta~kice duginih boja sa zlatastim prelivima.

Biserka Osnovna boja joj je crvenkasta, ali u zavisnosti od svetlosti, boje

48

Moj akvarijum

NEDRU[TVENE I MAWE DRU[TVENE PORODICE RIBICA

U nedru{tvene i mawe dru{tvene ribice spadaju grge~i i dvodihalice.

I u ovim porodicama svakako ima izuzetaka, kao {to i ih ima i u dru{tvenim. Za svaku vrstu koja je izuzetak, odnosno da je miroqubiva i dru{tvena, posebno je nagla{eno.

Moj akvarijum

49

CIKLIDI – Grge~i Osim rodova skalar i apistograma, vrlo su borbene i netrpeqive ribe i moraju se dr`ati u akvarijumu naseqenim iskqu~ivo ovom porodicom.

Imaju svakako najlep{e boje i oblik, i najatraktivnije su me|u akvarijumskim ribicama.

Pojedine vrste rastu i do 20 sm du`ine, pa zahtevaju velike akvarijume – preko 100 litara.

Vrlo su zahtevne ribe, tra`e ujedna~enu temperaturu vode i kvalitetnu ishranu, Po pravilu, mu`jaci su lep{i od `enki – imaju `ivqe i jarkije boje, du`a i za{iqenija peraja.

Apistograma Jedna od najlep{ih ribica ove porodice. Miroqubiva je i ne prelazi du`inu od 5 sm. Ima visoko telo, zubastu glavu i visoko le|no peraje. Boja joj je u osnovi `uta, sa zelenim i qubi~astim prelivima. Voli temperaturu izme|u 21 i 24°.

Moj akvarijum

51

Ciklazoma Razbojni~ka ribica. Mora da se dr`i u posebnom akvarijumu.

Nema neke posebne zahteve za gajewe, podnosi temperaturu i od 15 stepeni. Dosti`e du`inu 8 – 9 santimetara. Ima veliku glavu, velika grudna peraja lepezastog oblika. Le|no peraje dosti`e do polovine repnog. Telo je beli~aste boje sa 7–9 popre~nih tamnih pruga.

Diskus Najskupocenija i najosetqivija riba u akvarijumu, ujedno i najlep{a. Tra`i posebne uslove za gajewe. Ima diskusni oblik i mo`e da izraste do 20 sm.

Tra`i ogromne akvarijume i do 500 litara.

Hrani se iskqu~ivo `ivom hranom i zahteva temperaturu od 28–30°.

52

Moj akvarijum

DVODIHALICE – lavirintke

Ova porodica riba je vrlo posebna.

Naime, osim {to di{u na {krge, ove ribe imaju razvijen poseban, takozvani "lavirint" aparat, organ pomo}u kog udi{u i kiseonik iz vazduha.

Tropski krajevi iz kojih ove ribe poti~u su takvi da u su{nom periodu reke i jezera ostaju skoro bez vode. Da bi pre`ivele, ove ribe su morale da se prilagode.

Zbog toga ove ribice u akvarijumskim uslovima moraju da imaju dovoqnu koli~inu kiseonika i iznad povr{ine vode ina~e }e uginuti. Ma koliko voda bila bogata kiseonikom, one svako malo isplivavaju na povr{inu da bi udahnule vazduh, pa akvarijum sa ovim ribicama ne sme odozgo da bude hermeti~ki zatvoren.

U principu ne mogu da se gaje u malim akvarijumima, izuzimaju}i ribu-borca, koja mo`e da pre`ivi i u tegli. Tra`e akvarijume od

Moj akvarijum

55

Makropodus Zahvaquju}i svojoj lepoti, makropodus je prva ribica koja je gajena u akvarijumu u Evropi.

Ima harmoni~an oblik tela oran` boje sa 5–6 popre~nih tirkiznih pruga. Mu`jak raste do 8 sm, a `enka je mawa.

Optimalna temperatura za `ivot mu je od 20–24°, mada podnosi i toplije – do 30°. U ishrani nije mnogo probirqiv, a uz to je i poprili~no alav; posebno na mawe akvarijumske ribice, pa ga ne treba stavqati sa wima.

Sijamski borac Za ve}inu qubiteqa akvarijuma ovo su najlep{e ribe. Imaju najintenzivnije boje – od krvavo crvene, preko qubi~aste, plave, zelene...

Mu`jaci imaju ogromna peraja. Izrazito su teritorijalne ribice, tako da dva mu`jaka u istom akvarijumu uvek stupaju u borbu. Pri tom

Moj akvarijum

57

KORISNE RIBICE

^ista~i dna i ~ista~i stakla su ribice koje su gotovo neophodni stanovnici svakog akvarijuma. Zanimqivog su izgleda i uglavnom vrlo miroqubivi. ^ista~i dna ^ista~i dna su ribice koje `ive na dnu akva–rijuma i hrane se vi{kovima hrane.

Svojim kretawem po dnu razgr}u otpatke i fekalije, ~ime pospe{uju rad filtera.

Koridoras – muqa{ To je ribica sna`nog tela i izra`enog le|nog grebena. Osnovni tip je metalno–sive boje, a postoje mnogi varijeteti: leopardasti, bronzani, albino...Mu`jak je mawi, 4 – 5 sm i ima veliko

60

Moj akvarijum

^ista~i stakla – algari ^ista~i stakla su ribice koje se uglavnom hrane algama koje se hvataju po staklu i biqkama u akvarijumu. Imaju usta nalik na vakuum gumu, kojimpolako usisavaju nahvatane alge.

Amonijeri Koli~inu algi u akvarijumu reguli{e na optimalan nivo. Voli bistru vodu, jako strujawe i dosta kiseonika. Optimalna temperatiura mu je oko 25°, a podnosi izme|i 20 i 28. Raste do 13 sm. Rado jede i `ivu hranu. Kad je mlad miroqubiv je, a s godinama mu se karakter pogor{ava.

Gibiceps i plekostomus Ovo su jako sli~ne ribice. Izgledaju kao oklopnici, imaju visoko le|no peraje. Maksimalno

62

Moj akvarijum

NEOBI^NE AKVARIJUMSKE RIBICE

Za dru{tveni akvarijum ^anda ranga Skoro providna ribica diskoidnog oblika. Boja`qivog je karaktera; raste do 6 sm.

Optimalna temperatura joj je 20 – 25°. Ukoliko je hranite specijalnom hranom koja sadr`i pigmente, pojedini delovi tela joj se oboje.

Staklena riba Ova riba je potpuno providna, tako da joj se vide ~ak i unutra{wi organi. Raste do 10 sm.

Nije mnogo zahtevna, optimalna temperatura joj

Moj akvarijum

63

je 20– 25°. Povu~enog je karaktera, ali je ne treba dr`ati sa mnogo malim ribicama.

Sekirica Neobi~na gra|a tela omogu}ava joj da bude odli~an skaka~ iz vode, {to koristi ako je druge ribice uznemiravaju, pa zato akvarijum treba obezbediti poklopcem.

Ima mirnan larakter i dru{tvena je. Raste do 5 sm.

Za velike i posebne akvarijume Skat Izvanredno lepa ribica zlatno-`ute osnovne boje tela sa crnim ta~kama.

Raste do 10 sm u pre~niku.

Mo`e da se nau~i da jede iz ruke i vrlo je pro`drqiva.

Dosta je zahtevna i tra`i veliki akvarijum.

64

Moj akvarijum

Qube}i guarami S vremena na vreme po dve ribice stanu jedna naspram druge i poqube se svojim debelim unama.

Ovi poqupci verovatno slu`e za obele`avawe teritorije. Spada u dvodihalica. Raste do 30 sm. Mo`e se dr`ati zajedno sa drugim velikim ribama.

No` riba Ovaj no}ni, tajnoviti predator, koji raste do 20 sm, odlikuje se potpunim odsustvom le|nog peraja. Mo`e se dr`ati otpornim i neagresivnim ciklidima.

Moj akvarijum

65

ISHRANA AKVARIJUMSKIH RIBICA

Od na~ina i kvaliteta ishrane akvarijumskih ribica naajvi{e zavisi na{a uspe{nost kao akvariste. Od hrane zavisi brzina rasta, kondicija i otpornost ribica, kao i du`ina `ivota.

Najboqe je da ribice budu hrawene raznovrsno i redovno. Mlade ribice se hrane bar dva puta dnevno, a odraslim je dovoqno i jednom. Dovoqna koli~ina hrane za ribice u akvarijumu je ona koju ribice stignu da pojedu pre nego {to ona padne na dno. Ostaci od prevelike koli~ine hrane izazivaju zamu}ivawe vode, pa se ona onda mora ~e{}e mewati.

Postoje dva na~ina ishrane: suvom i `ivom hranom.

66

Moj akvarijum

Suva hrana Suva hrana mo`e da bude prirodna i industrijska.

Prirodna suva hrana se pravi su{ewem (dehidracijom) `ivih organizama koji su i ina~e hrana ribicama, kao {to su dafnija, tubifeks, larve komaraca...

Industijska suva hrana se proizvodi od proteina i biqaka razli~itog porekla i mo`e biti oboga}ena vitaminima i mineralima potrebnima za br`i rast ribica. Osim toga, u neke vrste industrijske hrane unose se i pigmenti kojima se neke ribice mogu obojiti. @iva hrana Treba znati da ribice od `ive hrane br`e napreduju nego od suve. Koristi se nekoliko razli~itih vrstas `ive hrane: Tubifeks – to su vrlo tanki crvi}i crvene boje, duga~ki 2–6 sm. Vrlo su kvalitetna hrana, a sem toga ga sve akvaristi~ke ribice rado jedu. Samo vrlo mlade ribice nisu u stawu da ih progutaju cele, pa se za wih crvi}i moraju isitniti, najboqe `iletom.

68

Moj akvarijum

BOLESTI AKVARIJUMSKIH RIBA

Bolesti akvarijumskih riba nisu ~este ukoliko ribice nabavqamo od ve} proverenog akvariste – profesionalca. On svakako ne}e rizikovati, kako zbog Vas kao stalne mu{terije, tako i zbog sebe, da dr`i obolele ribice koje }e zaraziti desetine wegovih akvarijuma.

Najve}i broj bolesti akvarijumskih riba mo`e da se predupredi i na jednostavan na~in: pri nabavci novih ribica ili biqa, ili posle mewawa vode u akvarijumu, sipamo preventivno u akvarijum lekove kao {to su "antiparazitin" ili "saproeks" ili neku zamenu za wih. Ova dva leka, kada se rastvore u vodi brzo se raspadaju i nemaju zna~ajan uticaj na biologiju akvarijuma ukoliko se doziraju u odgovaraju}im koli~inama.

Me|utim i pored ovog opreza, mogu se dogoditi razli~ita oboqewa usled raznoraznih razloga: promene uslova `ivota,

Moj akvarijum

69

promene temperature na kojoj je ribica ranije `ivela, jednostrana ishrana, prenaseqenost akvarijuma... [to se ti`e le~ewa, isti lekovi imaju raznorazne nazive u zavisnosti od proizvo|a~a.

Bi}e dovoqno da u akvaristi~koj radwi zatra`ite lek za "tu i tu" bolest ili da akvaristi – profesionalcu opi{ete simptome.

On }e znati {ta da Vam da.

Evo i kratkog opisa naj~e{}ih obolewa: Saprolengija – beli~aste, vlaknaste niti na ko`i i perajima. Gqivi~no je obolewe.

Raspadawe peraja – izaziva bakterija pseudomonas. Mo`e biti izazvana i grubim lovom ribica, kao i wihovom nepravilnim transportom.

Ihtioftirijaza – parazit koji `ivi na ribi vidi se golim okom. Izgleda kao bele ta~kice na ribici. Ukoliko le~ewe po~nemo na vreme, odmah po pojavi, le~i se uspe{no i za kratko vreme. Ako se ne le~i na vreme mo`e biti pogubna.

Kostijaza – `ivi i na ko`i zdravih riba, ali se iz ranije navedenih razloga mo`e

Moj akvarijum

71

Predgovor Izbor akvarijuma Akvarijumsko biqe Voda u akvarijumu Pu`evi Neophodna i potrebna oprema Akvarijumske ribice Dru{tveni akvarijum @ivorodne ribice – poecidilae

5 7 9 18 20 21 28 29 30

SADR@AJ

(gupi, komarac, ksifo, plati)

Kara{i– lososi

36

(tetre, neonka, sabqarka)

Ciprinidi – {arani

41

(zebrice, labio. japanka, barbusi)

Nedru{tvene porodice ribica Ciklidi – grge~i

48 49

(apistograma, skalar, akara, ciklazoma, diskus)

Dvodihalice – lavirintke

52

(kolisa, trikogaster, makropodus, borac)

Korisne ribice ^ista~i dna

57 62

(muqa{, kaliktis, kuli, botia, mastacembalus)

^ista~i algi (amonijeri, pleksotomus, ancistrus)

65

72

Moj akvarijum

Neobi~ne akvarijumske ribice

62

(~anda, staklena, sekirica, skat, qubi{a, no`)

Ishrana akvarijumskih ribica Bolesti akvarijumskih ribica

65 68