Oliver Kne`evi}
BA[TA Ba{tenske avanture za gradske ba{tovane
Beograd, 2012
5
KOME JE NAMEWEN OVAJ PRIRU^NIK?
Priru~nik “Ba{tenske avanture za gradske ba{tovane� namewen je ba{tovanima koji o ba{tovanluku ne znaju ni{ta, onima koji znaju po ne{to, ali i ba{tovanima sa dugogodi{wim ba{tovanskim sta`om (wima }e poslu`iti kao podsetnik, ali }e sigurno prona}i i po ne{to {to nisu znali). Ba{tenske radove smo objasnili od po~etka: kako se riqa, kako se pravi leja, kako ku}ica; kako se i kada seje, neguje i bere svaka vrsta povr}a. [to se za{tite ti~e, namerno nismo preporu~ivali hemijska sredstva, osim starovremenskih, na bazi sumpora i bakarnog kre~a, a po preporuci jednog poodavno penzionisanog profesora poqoprivredne {kole. Uostalom, mi proizvodimo za sebe, a ne za tr`i{te. @elimo Vam da Vam ba{ta bude rodna uz pomo} ovog priru~nika! Autor
,
9 Va{u ba{tu ga mo`ete napraviti i sami, o ~emu }e biti re~i u narednom poglavqu. [to se ti~e mineralnih |ubriva (NPK – azot, fosfor, kalijum), ona se mogu koristiti pred setvu, posebno za one vrste povr}a koje ne podnose direktno |ubrewe stajwakom, ali wihova prekomerna primena mo`e zna~ajno da pogor{a ukus ploda. Mada su nitrati osnovna hrana biqaka, prevelikim |ubrewem mineralnim azotnim |ubrivima mo`e se stvoriti prevelika koli~ina ovih nepo`eqnih soli u zemqi{tu, koje }e povr}e usvojiti. Pored osnovnih, makro – elemenata, za normalan rast i razvoj biqaka neophodni su i mikroelementi, kao {to su gvo`|e, mangan, bor, bakar, magnezijum, cink... koji su neophodni u malim koli~inama. U na{oj ba{ti uglavnom nemamo problema sa nedostacima ovih elemenata. za gradske ba{tovane
Svetlost Du`ina dana Du`ina dana je od izuzetnog zna~aja za pojedine vrste povr}a. Ukoliko je du`ina dana mawa od potrebne, neke vrste ne cvetaju, pa onda ne daju seme i plod, ili ne formiraju lukovicu.
10
,
Ba{tenske avanture
Tako razlikujemo: – biqke kratkog dana: tra`e 10 – 12 sati dnevnog svetla. To su: paradajz, paprika, lubenica, diwa... – biqke dugog dana: tra`e 14 i vi{e sati dnevnog svetla – (od maja do polovine avgusta) – luk, mrkva, rotkvice, gra{ak, spana}, salata, kupuswa~e, ... (da ne zbuwuje – povr}e kao {to su spana}, salata, rotkvice itd. i ne treba da cvetaju da bi ih koristili u ishrani, pa ih zato i ne gajimo u sred leta). Koli~ina svetlosti Mnogo svetla zahteva povr}e koje ne podnosi zasewivawe: paradajz, paprika, lubenica, diwa... Umerenu koli~inu svetla tra`e mrkva, pasuq, boranija, gra{ak; Malo svetla, odnosno mogu da se gaje i izme|u vo}aka: pa{kanat, celer, zeqe... Vla`nost Voda Voda je svakako neophodna, ali i o wenoj koli~ini treba voditi ra~una: premalo vode daje mawi prinos; suvi{e vode ~ini biqke ne`nim; vi{ak vode mo`e da udavi koren.
,
11 Za klijawe i nicawe potrebno je u povr{inskom sloju zemqi{ta i do 90% vodnog kapaciteta (koli~ina vode koju zemqi{te mo`e da primi). Optimum za normalan rast i razvoj povr}a u proseku je 70 – 90%, a minimum 60% vodnog kapaciteta. Razli~ite vrste povr}a imaju i razli~ite potrebe za vodom (vlagom), a i razli~ito je iskori{}avaju, na primer: – mnogo vode tra`e: celer (obilno je tro{i), mrkva, paradajz, lubenica i tikva (intenzivno je usvajaju i racionalno tro{e); – slabo usvajaju i obilno je tro{e: kupuswa~e i zelena salata; – slabo usvajaju i slabo tro{e: crni i beli luk; O svakoj vrsti }e posebno biti re~i. za gradske ba{tovane
,
15 stablo useva; time se pove}avaju stabilnost i ishrana biqke, jer se tu razvijaju dopunski koren~i}i. Ogr}e se samo ako se zaliva, ina~e se zbog pove}awa povr{ine isparavawa zemqi{te isu{uje. za gradske ba{tovane
\ubrewe \ubrewe stajwakom Osnovno |ubrewe u ba{ti vr{i se najesen sve`im ili poluzgorelim stajwakom, ~ime se u zemqi{te unose osnovna hraniva povr}u. Stajwak je sme{a izmeta doma}ih `ivotiwa i prostirke – naj~e{}e slame. Ovo |ubrivo se u ba{ti razla`e 2 – 3 godine, pa je i iskori{}avawe hranqivih materija iz stajwaka postepeno. Zato ba{tu i ne treba |ubriti stajwakom svake godine, ve} svake tre}e, ~etvrte. Ovo je posebno va`no zbog povr}a koje ne podnosi direktno |ubrewe ovom vrstom |ubriva (mrkva, rotkvica...). \ubri se, u zavisnosti od te`ine i plodnosti zemqi{ta sa 3 – 6 kg/m2, pa i 8 kg/m2 za zemqi{ta vrlo siroma{na humusom (lak{a zemqi{ta tra`e vi{e stajwaka i ~e{}e |ubrewe). Ukoliko je godina u kojoj ne |ubrimo celu ba{tu stajwakom, povr}e koje tra`i direktno
,
16 Ba{tenske avanture |ubrewe stajwakom (paradajz, kupuswa~e, vre`asto povr}e...) mo`e se |ubriti neposredno pred setvu ili sadwu na prole}e ili u leto zgorelim (prevrelim, razlo`enim) stajwakom ili kompostom direktno u ku}ice ili u redove. Kompost Kompost je |ubrivo od biqnih i drugih otpadaka. Po svom sastavu je sli~no stajwaku i koristi se kao osnovno |ubrivo. Postoje razne recepture za spremawe komposta, ali nama gradskim ba{tovanima ovo izvanredno |ubrivo je najlak{e da spremamo tako {to u dnu ba{te na zasewenom mestu skupqamo poko{enu travu, korov izva|en iz ba{te, otpatke od povr}a (na sun~anom mestu zelena masa se brzo osu{i, bakterije koje uti~u na previrawe, kompostirawe, uginu, pa organska masa dugo ostaje nepromewena). Kada se nabaci poko{ena trava vaqa je malo nagaziti da se zbije, da bi pre po~ela da previre (fermentira). Na svakih 15 cm debqine biqnih otpadaka, mo`e da se nabaci i malo zemqe, sloj do 5 cm. Mo`ete dodati i malo nega{enog kre~a (kompostira}e i bez kre~a, ali je ovako br`e), pa ovu gomilu dobro zaliti ili vodom ili onim {to ostane od ~i{}ewa koko{iwca ili sviwca.
,
17 Ovakav kompost je spreman za upotrebu kao |ubrivo za {est meseci do godinu dana. za gradske ba{tovane
\ubrewe mineralnim |ubrivima Ve} smo rekli da se cela ba{ta ne |ubri stajwakom svake godine, posebno {to neke vrste povr}a to i ne podnose. Za nas gradske ba{tovane najzanimqivije je N:P:K 15:15:15 |ubrivo. N:P:K su oznake za hraniva koja |ubrivo sadr`i, azot, fofsfor i kalijum, a 15:15:15 ozna~ava wihov me|usobni odnos u kom se nalaze. Ovaj odnos mo`e biti razli~it (npr. 8:16:24...) i prilago|en je za razli~ite kulture u proizvodwi na ve}im povr{inama. 15:15:15 je nama najzgodnije, jer na sve delove biqke uti~e podjednako, dobro je i za osnovno |ubrewe i prihrawivawe, a mo`e da se kupi u malim pakovawima od 5 kg. Osnovno |ubrewe mineralnim |ubrivima se obavqa pred setvu ili sadwu tako {to se rasturi po celoj povr{ini ba{te i kopawem se unese u povr{inski sloj zemqe. Pepeo Pepeo iz "smederevca" {poreta u kome su gorela drva je odli~no |ubrivo bogato kalijumom, ali sa wime ne treba preterivati da se ne naru{e hemijska svojstva zemqi{ta.
18
,
Ba{tenske avanture
Riqawe
Ba{ta se riqa svake jeseni, po skidawu useva, a kao {to smo rekli, |ubri stajwakom svakih par godina. Za na{u gradsku ba{tu od neka dva ara povr{ine, trebalo bi da bude dovoqna jedna mala prikolica stajwaka koju }emo kupiti od kom{ije seqaka koji dr`i stoku. Stajwak vilama ravnomerno rasporedimo po ba{ti i krenemo sa riqawem. Kad zavr{imo sa riqawem ostavimo sve kako jeste do prole}a, da mraz i sneg usitne i nakvase zemqu i pripreme je za prole}nu setvu. Ukoliko je jesen bila jako ki{na ili iz drugih razloga nismo uzriqali ba{tu ujesen, mo`emo da je izriqamo na prole}e i to {to ranije, to boqe – ~im se zemqa ocedi, da nije mnogo kaqavo. Kopawe Odmah posle prole}nog riqawa, zemqa se mora uskopati – usitniti motikom i poravnati grabuqama da ne bi do{lo do gubqewa vlage. A, ako smo ba{tu uzriqali jesenas, sve jedno je sada treba uskopati i poravnati. Ako je zemqa bila mnogo zakorovqena, dobro je uskopati ba{tu dva puta.
za gradske ba{tovane
,
19
PRIPREMA ZA SETVU Leje – redovi – ku}ice Neposredno pre setve, zemqu treba jo{ jednom uskopati da bi bila fino usitwena i potom je grabuqama poravnati. Ukoliko je zemqa na povr{ini suva i rastresita, treba je i povaqati. Povr}e se gaji na lejama, u redovima i u ku}icama. Pravqewe leja Povr}e se u ba{ti naj~e{}e gaji u lejama (mrkva, luk, rotkvice...). Leja je pravougaona povr{ina {irine oko 1,20 – 1,50 metar i du`ine po sopstvenoj `eqi. Da bi izgledala lepo i pravilno, na po~etku i krajevima budu}e leje zabijte ko~i}e izme|u kojih }ete razapeti kanap koji }e nam dati pravac. Za odre|ivawe {irine leje mo`e da nam poslu`i za meru du`ina dr`aqe za motiku.
20
,
Ba{tenske avanture
Zemqa se kopa i usitwava motikom izme- \\\\ 3333 |u kanapa i usput se sa \\\\ 3333 obele`enih krajeva leje \\\\ 3333 malo navla~i prema sre- \\\\ 3333 dini. Kada je tako grubo \\\\ 3333 postavqena, onda se jo{ \\\\ 3333 jednom prekopa motikom ||||||| 3333 da bi se zemqa fino usit- ||||||| 3333 nila i pripremila za ||||||| 3333 setvu. Na kraju se tako ||||||| 3333 usitwena poravna grabu- 1.20 m 30 cm 1.20 m qama. Izme|u leja se ostavqa staza {irine oko 30 santimetara, sa koje se obavqaju svi radovi. Ova staza se samo ugazi i pri tom treba paziti da razlika u visini izme|u leje i staze bude {to mawa, da staza ne bi postala odvodni kanal. Leja se |ubri po celoj povr{ini. Pravqewe redova Povr}e koje tra`i ve}e rastojawe izme|u redova (krompir, paradajz...) seje se ili sadi na ravnoj povr{ini. Jednostavno se obele`e redovi na potrebno rastojawe, a seje se ili sadi na na odgovaraju}i razmak u redu.
za gradske ba{tovane
,
21
o o o o o o o o o o o o o o e e
e e e e e e e e e e e e e e e e
\ubrewe se mo`e vr{iti u redove, ~ime se posti`e u{teda u koli~ini |ubriva. Vr{i se sli~no kao i |ubrewe ku}ica. Pravqewe ku}ica
p U ku}icama se gaji povr}e koje p tra`i veliko rastojawe (tikva, krasp p tavac, diwa...). Ku}ica se pravi tako {to se na mestu gde }e se sejati ili saditi iskopa jamica dubine 30 i pre~nika 30 cm. 2 – 3 kg zgorelog stajwaka ili komposta se pome{a sa zemqom u odnosu 1:1. Tom sme{om se ku}ica napuni do polovine. Odatle se puni samo zemqom i jo{ malo iznad – napravi se uzvi{ewe u obliku zdele visine oko 5 cm u odnosu na povr{inu zemqi{ta. Zdela treba da ima malo ve}i pre~nik nego {to ga je imala jama. Ku}ica se pravi desetak dana pre setve da bi se zemqi{te sleglo.
22
,
Ba{tenske avanture
PLANIRAWE SETVE Plodored – Vreme setve – Direktna setva – Proizvodwa rasada Treba znati: Seme zadr`ava klijavost: 2 – 3 godine: mrkva, per{un, plavi patlixan, parika i crni luk 3 – 4 godine: kupus, rotkva, rotkvica, cvekla, salata i spana} 6 – 8 godina: gra{ak, boranija, paradajz i krastavac Kva{ewe semena – seme se potapa u vodu uz povremeno va|ewe (da bi udahnulo – imalo dovoqno kiseonika), na temperaturi oko 25°C , dok ne nabubri. Seme mo`e i da se naklijava na istoj temperaturi, tako {to se stavi izme|u dve dobro nakva{ene tkanine; vlaga se odr`ava, a seme se povremeno me{a da bi se obezbedilo dovoqno kiseonika za klijawe; kada se na 5% semenki po-
za gradske ba{tovane
,
23
jave klice seje se obavezno u vla`nu zemqu. Seje se na dubini: 3 – 4 cm – krupno seme: tikva, gra{ak, pasuq, lubenica, krastavac, diwa, cvekla, spana}, pa{kanat 2 – 3 cm – sredwe seme: kupuswa~e, paradajz, paprika, crni luk 0.5 – 1 cm – sitno seme: mrkva per{un, salata, celer Nicawe u povoqnim uslovima: 4 – 6 dana: gra{ak, kupus, rotkvica, rotkva 5 – 8 dana: tikva, krastavac, paradajz, salata, spana} 7 – 10 dana: diwa, kukuruz, cvekla, pasuq 10 – 14 dana: lubenica i plavi patlixan 12 – 18 dana: luk, mrkva, per{un, pa{kanat, paprika 16 – 22 dana: celer Zato se u vrste koje sporo ni~u (luk, mrkva) usejava mala koli~ina vrsta koje brzo ni~u (rotkvica, salata), da bi oni ozna~ili redove u koje se seje, da bi moglo da se pra{i i kultivira (plevi) pre nicawa glavne kulture.
24
,
Ba{tenske avanture
Plodored Plodored je osnovna mera nege i za{tite povr}a. Plodored je kao {to i sama re~ ka`e red kojim }e se povr}e gajiti na nekoj povr{ini. Po plodoredu se vodi ra~una kada se koja vrsta gaji posle |ubrewa stajwakom. Ukoliko se jedna vrsta povr}a gaji na istom mestu u ba{ti, zemqi{te se iscrpquje iskori{}avawem istih hranqivih materija. Korovima, bolestima i {teto~inama tako|e pogoduje da se namno`e ako se ista kultura gaji na istom mestu. Zbog tih razloga mesto gajewa pojedinih vrsta povr}a u ba{ti treba mewati svake godine. Treba znati da su gra{ak i boranija, koji ne vole |ubrewe stajwakom odli~an prethodni usev mnogim vrstama povr}a, jer u kvr`icama svog korena imaju bakterije koje direktno vezuju azot iz vazduha i tako oboga}uju zemqi{te. Vreme setve: Rana proizvodwa – podrazumeva proizvodwu u plastenicima ili staklenicima, pa nije predmet interesovawa nas vikend ba{tovana. Povr}e sti`e pre nego {to mu je sezona. Sredwerana proizvodwa – je najzanimqivija za nas gradske ba{tovane. Povr}e sti`e naj-
,
25 pre {to je mogu}e u klimatskim uslovima u ba{ti, i pristi`e tokom cele sezone. Podrazumeva setvu ili sadwu najranije mogu}u u ba{ti – malozahtevne za toplotom vrste povr}a seju se krajem februara ili po~etkom marta, a rasad toploqubivih vrsta se sadi ~im prestane opasnost od mrazeva – krajem aprila ili po~etkom maja. Sredwekasna i kasna proizvodwa – podrazumeva proizvodwu povr}a koje sti`e u kasnu jesen i za zimnicu. za gradske ba{tovane
Setva mo`e biti direktno u ba{tu i setva u za{ti}enom prostoru za proizvodwu rasada. Direktna setva Direktnom setvom semena u ba{tu gaje se vrste povr}a koja normalno uspevaju u na{im klimatskim uslovima ~im krene vegetacija i toploqubivo povr}e koje se seje polovinom aprila, a koje smo namenili za kasnije stizawe. Proizvodwa rasada Zbog na{ih kontinentalnih klimatskih uslova nije mogu}e rano gajewe toploqubivih kultura na otvorenom prostoru (paradajz, paprika...).
26
,
Ba{tenske avanture
PROIZVODWA RASADA
Da bismo postigli da nam ranije stignu toploqubive vrste povr}a proizvodi se rasad, odnosno one se seju u za{ti}enom prostoru (plasteniku, stakleniku, mo`e i u stanu), u kome se gaji i rasad, koji tu napreduje sve dok se u ba{ti ne steknu uslovi za wihov `ivot, dok ne otopli. Kada se na otvorenom steknu uslovi za wihov normalan rast i razvoj, (temperatura zemqi{ta i vazduha postanu optimalni), tada se rasa|uju. Vreme setve za proizvodwu rasada se prilago|ava tako da se biqke do rasa|ivawa razviju optimalno, odnosno da rasad ne bude ni suvi{e mlad, jer je osetqiviji i sporije raste, ni suvi{e star, jer onda te`e podnosi promenu mesta (rasa|ivawe).
,
37 i mnogo vlage. Osnovna mera protiv ovih gqivica je provetravawe. Rasad je dobro i preventivno prskati nekim fungicidom, na primer cinebom na svakih 10 – 15 dana, a ako se bolest pojavi i ~e{}e, svaka 3 – 4 dana. za gradske ba{tovane
Karakteristike standardnog rasada: vrsta povr}a
du`ina od starost broj korenovog vrata rasada listova do vrha lista (cm) (dana)
krastavac
20-25
3-5
15-20
kupus sredwerani
35-50
5-7
15-20
kupus kasni
30-40
4-5
20-25
paradajz sredweran
35-40
5-6
12-15
paprika
55-60
6-8
15-25
luk
50-60
3-4
12-15
celer
50-60
4-6
12-12
38
,
Ba{tenske avanture
GAJEWE POVR]A
Setva i rasa|ivawe – Nega – Prihrawivawe – Zalivawe – Okopavawe – Za{tita Gajewe povr}a po~iwe setvom ili sadwom. I setvu i sadwu }emo obaviti u zemqi{tu koje smo pripremili kako je ve} obja{weno u ranijem poglavqu. Zemqi{te bi trebalo pripremiti 10 – 15 dana ranije, da se slegne. Setvu }emo obaviti tako {to }emo u leji napraviti redove popre~no u odnosu na pravac leje. Redove (udubqewa) pravimo ko~i}em ili malom moti~icom, u zavisnosti od dubine setve, odnosno krupno}e semena. Posejano seme zagrnemo (prekrijemo) zemqom koja se uzdigla sa strane dok smo pravili redove i obavezno dobro zalijemo. Rasad se sadi sadiqkom – ko~i}em du`ine 35 – 40 cm, debqine oko dva prsta, kojim se u
,
39 ranije pripremqenoj zemqi riqawem, kopawem i pra{ewem, bu{e rupe. Ako je zemqi{te suvo, pre sadwe ga treba zaliti. Za sadwu je najboqe ako je obla~an dan. Sadi se na istu dubinu na kojoj je rasad i rastao ili ne{to dubqe, ukoliko sadimo vrstu koja razvija dopunske korene. Prerastao, izdu`en rasad se sadi dubqe u izbu{enu rupu ili se kopaju jamice u koje se pola`e ukoso i onda zagr}e. Kod rasada koji je gajen u saksijama iz saksije se izvadi ceo busen i sadi se ceo busen. Pri sadwi treba biti vrlo pa`qiv da se rasad ne povre|uje. Posle rasa|ivawa, rasad treba obavezno obilno zaliti da bi se postigla boqa veza korena ili busena sa zemqom. Slede}e zalivawe je za 5 – 7 dana od sadwe, kada se prvi put i okopava. O specifi~nostima gajewa svake pojedine vrste povr}a je obja{weno na narednim stranama. za gradske ba{tovane
Nega Prvo se prihrawuje, zatim zaliva, pa onda okopava. Svaka ki{a je zalivawe, pa se posle we o~ekuje okopavawe. Prihrawivawe – dodavawe dopunske hrane biqci (N:P:K) u nekoj za wu va`noj fazi
,
40 Ba{tenske avanture razvitka. Prihrawuje se izme|u redova povr}a, i tada treba voditi ra~una da |ubrivo ne pada po povr}u, ina~e se na wemu stvaraju o`egotine i o{te}ewa. Za povr}e koje tra`i prihrawivawe naveli smo u svakom odeqku posebno. Vrstama duge vegetacije polovina potrebnih hraniva se dodaje pred setvu, a za dva prihrawivawa po ostala ~etvrtina i to u razmaku od 20 – 30 dana. Vrste kratke vegetacije (gra{ak, salata, spana}) |ubre se samo pred setvu. Zalivawe – ukoliko nema dovoqno vode smawuje se prinos, a biqka br`e stari. Boqe je zalivati re|e, a obilnije – 20 – 30 l/m2. Zaliva se odstajalom, mlakom vodom, najboqe ki{nicom, a najgore vodovodnom (zbog hlora). Zaliva se rano ujutro kad su hladniji dani (prole}e, jesen), ili predve~e kad su topli letwi dani, jer po podnevnom suncu se vodom biqke o{te}uju. Oro{avawe uop{te pogoduje razvoju oboqewa povr}a, pa treba voditi ra~una da se zaliva oko podno`ja biqke, a da se li{}e ne kvasi. Okopavawe – oko povr}a izrasli korov zasewuje usev, i oduzima mu hranu i vodu. Okopavawem se korov u korenu uni{tava. Okopavawem se poboq{ava i disawe korena i
,
41 poboq{ava propusnost za vodu. Okopava se po potrebi, a obavezno odmah ili dan dva posle prihrawivawa i zalivawa. za gradske ba{tovane
Du`ina vegetacije pojedinih vrsta povr}a u danima vrsta
rane sorte sredwerane
kasne
rotkvica
25-30
35-40
45 i vi{e
krastavac
35-55
55-60
65 i vi{e
tikve
65-70
70 i vi{e
-
mrkva
60-70
100-125
125-140
krompir
60-80
90-110
120 i vi{e
keleraba
70-80
80 i vi{e
-
karfiol
90-110
110-115
-
kupus
100-125
130-150
160 i vi{e
crni luk
90-110
110-130
130-160
paradajz
115-120
120-130
130-150
paprika
110-120
120-130
130-150
cvekla
100-110
110-120
-
42
,
Ba{tenske avanture
Za{tita od korova, {teto~ina i bolesti
Ve} smo naveli da su osnovne mere za{tite povr}a plodored i okopavawe. Pored wih koriste se i hemijska sredstva. Pri primeni ovih preparata moramo strogo da vodimo ra~una o karenci, ~iji je period naveden na svakom preparatu. Karenca je vreme koje mora da protekne od posledweg prskawa do berbe. Ukoliko se ne bismo pridr`avali ovih uputstava proizvo|a~a, zajedno sa povr}em bismo unosili i {tetne materije koje se nalaze u preparatima. Herbicidi Herbicidi su preparati koji uni{tavaju korov. U malim ba{tama se ne preporu~uje wihova upotreba, ve} se primawuju plevqewe i okopavawe. Insekticidi Inseticidi su preparati koji se koriste u za{titi povr}a od {tetnih insekata. Tako, `i~ari, sovice, rovci i drugi insekti grickaju biqke, koren vrata ili listove ili pregrizu celu biqku; lisne va{i izazivaju kovrxawe vrhova biqaka, one zaostaju i postaju
,
43 neugledne; buva~ gricka listove naro~ito u periodu nicawa, i tako daqe. Izbor hemijskog sredstva je najboqe prepustiti prodavcu u poqoprivrednoj apoteci. Dovoqno }e biti da mu opi{ete kakva {teto~ina mu~i Va{e povr}e i on }e znati da Vam preporu~i {ta da uzmete i po kvalitetu i po ceni i po veli~ini pakovawa za Va{u ba{tu. Oni koji ne vole mnogo hemije u svojoj ba{ti, a imaju dubqi xep, treba da znaju da su na primer preparati Deris i Piretrin, dobijeni iz biqke buva~ dozvoqeni insekticidi i u bio – ba{ti. Thuricid, Bactospein Bactucal (protiv kupusara, kupusnog moqca i kupusne sovice) nastali su iz aktivnih materija bakterije Bacillus thuringiensis, a ne{kodqivi su za `ivotiwe i qude. za gradske ba{tovane
Fungicidi Plamewa~u, trule` korena i stabla, pegavost li{}a i druge bolesti se spre~avaju ili zaustavqaju preparatima na bazi bakra, sumpora, kre~a (cineb, bakarni kre~). Pri upotrebi svih preparata treba se obavezno pridr`avati uputstava proizvo|a~a.
44
,
Ba{tenske avanture
KALENDAR RADOVA
FEBRUAR Priprema zemqi{ta za setvu tokom druge polovine meseca, odnosno uskopavawe jesenas uzriqane ba{te. Redovna setva i sadwa Ako vreme dozvoli krajem meseca: setva: spana}a, gra{ka, rotkvice, salate (mogu}a do 1. aprila); setva mrkve, pa{trnka i per{una (mogu}a do 1. maja); direktna setva crnog luka i praziluka; sadwa crnog i belog luka; sadwa rena. Sve ove vrste ni~u pri ni`im temperaturama i uspevaju po sistemu {to ranija setva, to ranija berba i ve}i prinosi. Sadwa rena. MART Redovna setva rane rotkve, cvekle (mogu}a do 1. maja); setva za proizvodwu rasada: paradajz, paprika, plavi patlixan, rani kupus, keq,
,
45 karfiol, keleraba, celer; naklijavawe krompira; sadwa sredweranog krompira (krajem meseca). Za{tita rasada od polegawa. za gradske ba{tovane
APRIL Direktna setva 1. – 10. aprila: direktna setva celera (mogu}a do 1. maja). 10. – 20. aprila: setva paradajza i paprike direktno iz semena. 20. – 25. aprila: setva krastavca salatara, tikvice, tikve, visoke boranije i pasuqa (mogu}a do 15. maja). Setva rasada kasnog paradajza i paprike. Sadwa rasada kupuswa~a. Sadwa kasnog krompira(15 – 30 aprila). Nega rasada. Kaqewe rasada krajem meseca. Berba rotkvice, salate, mladog luka, spana}a. MAJ Prestala opasnost od mraza. Rasa|ivawe, najboqe posle ki{e paradajza, paprike, celera. Nega u ba{ti: prihrawivawe, zalivawe, okopavawe.
,
za gradske ba{tovane
49
MRKVA Op{te \ubrewe obavezno
do razvitka listova
bez stajwaka mo`e prihrana
Mrkva je dvogodi{wa biqka – prve godine formira zadebqali koren, a druge cveta i daje seme. Oblik korena ranih sorti je po pravilu okruglog ili popre~no kupastog oblika (pariska), sredwe ranih cilindri~nog (nantes), a kasnih izdu`eno – kupast ili vretenast oblik ({antene). 1000 semenki te`i oko 1 grama. Seme mo`e da zadr`i klijavost 2 – 3, a najvi{e {est godina. Potrebe Mrkva je biqka dugog dana i tr`i sun~ano mesto. Tra`i laka, rastresita, hranom bogata zemqi{ta. Zahteva umerene koli~ine vlage, ali u po~etku, dok ne razvije 3 – 4 lista, treba je zalivati, posebno u periodu klijawa zbog viskog
,
50 Ba{tenske avanture sadr`aja eteri~nog uqa koje spre~ava prodirawe vode kroz semewa~u, zatim u periodu nicawa do formirawa 3 – 6 listova, jer je klica vrlo ne`na i te{ko probija pokoricu koja se stvara su{ewem povr{inskog sloja zemqe. U periodu formirawa zadebqalog korena tako|e je neophodna vlaga, ali kako koren mrkve dosti`e i do 2,5 metra u dubinu i 1 m u {irinu, zalivawe nije neophodno. Osim toga, neumereno pove}awe vlage dovodi do uzdu`nog pucawa korena i smawewa kvaliteta. Najni`a temperatura klijawa je 3 – 6°C , a optimalna 18 – 30, pa tako i nicawe mo`e trajati, u zavisnosti od temperature od svega nedequ dana pa do 6 nedeqa. Optimalna temperatura za razvoj korena je izme|u 15 i 25°C . Izdr`ava i do – 3 stepena. Gajewe \ubrewe i prihrawivawe Mrkva ne podnosi direktno |ubrewe stajwakom, ve} se seje kao drugi usev na mesto gde je bilo povr}e koje |ubreno stajwakom. Zato, pred setvu, zemqi{tu treba dodati 20 – 30 g/m2 N:P:K 8:16:24 ili 2 – 3kg komposta po jednom kvadratu. Mrkva se mo`e dva puta prihrniti sa NPK |ubrivom 20 – 30 grama po kvadratu, prvi put u
,
51 fazi 2 – 3 lista, kada se radi i prvo prore|ivawe, a drugi put 20 – 25 dana posle drugog prore|ivawa. za gradske ba{tovane
Setva i prore|ivawe Mrkva se seje u redove koji su na rastojawu 20 – 30 cm, na dubinu oko 0,5 – 1,5 cm. Zasejanu povr{inu treba povaqati vaqkom ili lopatom da bi se postigao boqi kontakt izme|u semena i zemqe, a potom je dobro i pa`qivo zaliti. Na prole}e se seje u februaru – martu, ~im mo`e da se u|e u ba{tu, a prole}na setva mo`e da traje i do prvih dana maja. Prvi put se prore|uje u fazi 2 – 3 lista, tako da izme|u biqaka ostane razmak u redu najmawe 3 ili 5 – 8 cm. Drugi put se prore|uje kada biqke formiraju mlad koren.Vade se najkrupniji korenovi pre~nika oko 1 – 1,5 cm, koji se koristi za jelo. Prore|ena mrkva (na maksimalan razmak od 15 cm, kada `elimo izuzetno krupne korenove) se, Setva
Vreme Du`ina nicawa Prore|ivawe vegetacije Prinos
20.02. – 01.05. 7 – 42 15.06. – 01.07. dana 25.11. – 07.12.
u fazi 3 – 4 lista. u fazi mladog korena
rane 60 dana; kasne 140 dana
3–5 kg/m2
,
52 Ba{tenske avanture kao {to smo ve} naveli, prihrani dvadesetak dana posle ovog prore|ivawa i ostavi da zri do fiziolo{ke zrelosti, a to je kada se osu{e spoqa{wi listovi. Mrkva mo`e da se seje i kao drugi, postrni usev od sredine juna do po~etka jula. Tada je potrebno primeniti i jedan od predsetvenih na~ina za br`e nicawe. Mrkva proizvedena u ovom periodu najboqe se ~uva u trapu preko zime. Mo`e se sejati i krajem novembra. Tada ni~e narednog prole}e i sti`e 15 – 20 dana ranije od one koja se seje u februaru – martu. Za ovu predzimsku setvu treba posejati dvostruko ve}u koli~inu semena zbog mogu}eg propadawa u toku zime. Bolesti Mo`e da se javi se trule` korena ili pegavost li{}a. Ne primewuju se hemijske mere za{tite. Redovno plevqewe (kultivirawe) je jedini na~in borbe. Plevi se i zaliva 3 – 4 puta, dok se ne razviju listovi. Prinos 3 – 5 kg/m2.
,
za gradske ba{tovane
53
PA[TRNAK Op{te \ubrewe podnosi senku
do razvitka listova
bez stajwaka mo`e prihrana
Pa{trnak ima vrlo sli~ne osobine kao i mrkva, pa su im vreme setve i na~in gajewa isti. Vreme Du`ina nicawa Prore|ivawe vegetacije Prinos u fazi 3 – 4 20.02. – 01.05. 7 – 42 lista. 140 dana i 2.5 – 6 15.06. – 01.07. kg/m2 vi{e dana u fazi mladog 25.11. – 07.12. korena Setva
Prinos Koren se vadi kasno u jesen, oktobru ili novembru, a mo`e i da prezimi u zemqi. Prinos korena je od 2,5 – 6 kg/m2.
54
,
Ba{tenske avanture
PER[UN Op{te \ubrewe podnosi senku
do razvitka listova
bez stajwaka mo`e prihrana
Pe{un ima vrlo sli~ne osobine kao i mrkva, pa su im vreme setve i na~in gajewa isti. Razlika je u tome {to per{un boqe podnosi i senku i su{u. Setva
Vreme Du`ina nicawa Prore|ivawe vegetacije Prinos
20.02. – 01.05. 7 – 42 15.06. – 01.07. dana 25.11. – 07.12.
koren: u fazi 3 – 4 do 2.5 lista. 140 dana i list u fazi mladog vi{e 0,3 – 1,5 korena kg/m2
Prinos Postoje sorte korenastog i i lisnatog per{una.
,
55 Lisnati per{un – li{}ar: ne obrazuje zadebqali koren. Listovi mu se beru nekoliko puta u toku godine. Prinos listova je od 0,8 – 1,5 kg/m2. Korenasti per{un – korewak: koren se vadi kasno u jesen, oktobru ili novembru. Prinos korena je do 2,5 kg/m2, a prinos listova je od 0,3 – 0,5 g/m2. za gradske ba{tovane
56
,
Ba{tenske avanture
ROTKVICA Op{te \ubrewe voli
redovno
ne
Koren rotvice je naj~e{}e okruglog oblika (saksa, beogradska), a mo`e biti i izdu`enog (ledena sve}a). Rotvica cveta u toku leta, pa mo`e da se gaji samo u prole}e i u jesen. Kako ima kratku vegetaciju, 30 – 50 dana, ona je idealna kao prethodni ili naknadni usev. Seme zadr`ava klijavost 3 – 4 godine. Potrebe Uspeva na svim ba{tenskim zemqi{tima. Tra`i redovno zalivawe, i stalno odr`avawe vlage u zemlqi{tu, ina~e je gruba i quta. Najboqe uspeva na na sun~anom mestu. Gajewe Rotkvica ne podnosi direktno |ubrewe stajwakom. Seje se u februaru i martu ili u sep-
za gradske ba{tovane
Setva 01.02. – 01.04. 01.09. – 01.10.
,
57
Vreme Du`ina nicawa Prore|ivawe vegetacije Prinos 3 – 6 u fazi prvog dana lista
30-50 dana
0,8 – 1,2 kg/m2
tembru. Seje se na dubinu od 2 cm, u redove izme|u kojih je rastojawe 10 – 15 cm, a razmak u redu od 3 – 5 cm. Razmak se posti`e prore|ivawem u fazi prvog pravog lista. Bolesti U fazi mladih listova mo`e da je napadne buva~. Za{tita se vr{i nekim od isekticida. Prinos Bere se postepeno, a prinos je 0,8 – 1,2 kg/m2.
,
za gradske ba{tovane
97
PARADAJZ Op{te \ubrewe obavezno
obilno
stajwak, N:P:K pred setvu; ogrtawe 1 – 2 puta
Paradjz je toploqubiva biqka, koja zahteva puno svetlosti. Postoje visoke i niske sorte. Za nas, gradske ba{tovane, zanimqivije su visoke sorte, koje se gaje uz potporu (kolac), ~ija je du`ina vegetacije oko 130 dana, postepeno pristi`u i daju ukusne i krupne plodove (novosadski jabu~ar, san – pjer, ruxers), dok su niske sorte, koje se gaje bez potpore, ujedna~eno sti`u i prilago|ene su mehanizovanoj berbi, namewene su uglavnom industriji (narvik, kempbel). Specifi~nost visokih sorti je da se orezuju – zakidaju (pinaciraju), niske sorte se ne zakidaju, ve} se pu{taju da dobiju `bunast izgled. Sem toga kod niskih sorti se na kraju svakog lastara formira cvetna gran~ica.
98
,
Ba{tenske avanture
Paradajz mo`e da se gaji direktno iz semena i iz rasada. Paradajz gajen iz rasada dosta ranije sti`e, a onaj iz semena je otporniji na su{u, jer ima jak i dubok koren. Potrebe Paradjz mo`e da se gaji na gotovo svim tipovima zemqi{ta. Najboqi i najve}i prinos daje pri |ubrewu stajwakom i N:P:K 15:15:15 |ubrivom. Sun~ano mesto mu je obavezno, a treba ga i obilno zalivati svakih 5 – 7 dana. U periodu cetawa mu smeta pove}ana vla`nost vazduha – cvetovi se jako slabo oplo|uju. 15. – 20.03. sredwerani Gajewe \ubrewe i prihrawivawe Kao {to smo ve} rekli, paradajz jako dobro reaguje na stajwak. Ukoliko nije godina u kojoj ba{tu |ubrimo stajwakom, mo`emo stajwakom po|ubriti samo u ku}icu pre setve ili sadwe. Pored stajwaka, odli~no je dodati 30 – 40 gr/m2 N:P:K 15:15:15 . Paradajz treba i prihrawivati dva puta sa po 20 – 30gr/m2 N:P:K 15:15:15, prvi put u fazi cvetawa, kad ima 7 – 13 listova i drugi put u vreme obrazovawa plodova.
,
za gradske ba{tovane
Setva
Vreme rasa|ivawa
99
Du`ina Prinos Nicawe vegetacije
direktna setva 10.04. – 15 .05. sredwerani 05.02. – 15.03. 15. – 20.03. starost rasada 35-50 dana kasni 01. – 10.04.
10. – 20.05 starost rasada 30 – 40 dana
115 – 125 dana 4-6 kg/m2
5–8 dana
130 –150 dana
Gajewe direktno iz semena Seje se najboqe sredinom aprila, a mogu}a je setva i do polovine maja. Zemqi{te treba dobro pripremiti, usitniti i po|ubriti N:P:K 15:15:15 |ubrivom. Paradajz se gaji setvom u ku}ice na rastojawu 40 sa 90 cm; u ku}icu se poseje 5 – 6 semenki na nekom mogu}em rastojawu, va dubinu 2 – 3 cm. Kad nikne, u fazi prvih pravih listova ostavqaju se po 2 – 3 naja~e biqke. Pored wih se na udaqenosti 10 – 15 cm pobije kolac uz koji }e rasti. Dok je paradajz mali, veliku {tetu , kao i krompiru, mo`e da nanese zlatica – da pregrize stablo.
100
,
Ba{tenske avanture
Gajewe iz rasada O proizvodwi rasada govorili smo u poglavqu Proizvodwa rasada. Za sredweranu proizvodwu rasada paradajza, seme treba posejati polovinom marta, a za kasnu po~etkom aprila, tako da paradajz sta{e za sadwu posle 40 – 50 dana. Rasad se rasa|uje na rastojawe 60 – 80 izme|u redova i 30 – 40 cm raznak u redu. Za bujnije sorte razmak je ve}i. Rasad paradajza se sadi u maju mesecu, kada prestanu opasnosti od mraza. Sade se obi~no po dve biqke u ku}icu na dubinu 8 – 10 cm. Ako je rasad prerastao, izdu`io se, biqke se sade tako {to se jedan deo stabla polo`i u zemqu (potopi se). I pored posa|enog rasada treba pobosti ko~eve. Nega Prvih nedeqa biqkama je neophodno pa`qivo okopavawe. Kod posledweg okopavawa, paradajz se mo`e i ogrnuti, ali ova mera se primewuje samo ukoliko se paradajz zaliva, jer se ogrtawem pored pozitivnih efekata, pove}ava i povr{ina sa koje vlaga isparava.
za gradske ba{tovane
,
101
Povezivawe paradajza Biqke se za ko~eve vezuju kanapom ili manilom da bi rasle uspravno. U toku vegetacije se povezuju 3 – 4 puta. Povezuju se uvek ispod cvasti, kako paradajiz cveta. Vezivawe se izvodi u osmici, labavo, da biqka mo`e slobodno da nastavi sa rastom. Zakidawe lastara Paradajz je po svojoj prirodi `bunasta biqka, koja iz pazuha listova na glavnom stablu pu{ta lastare - nove gran~ice. Kod niskih sorti, ve} smo rekli, ovi lastari se ne diraju, ali ako bismo ih ostavili kod visokih, dobili bismo `bunastu biqku koja daje sitne plodove koji sporije zru. Zato se lastari redovno zakidaju – bar jednom nedeqno – osim dowih 1 ili 2 iz kojih se razvijaju bo~na stabla koja normalno rastu i ra|aju. Tako|e je dobro odstraniti sve listove ispod cvasti na kojoj su plodovi sazreli. Posle zrewa plodova na jednoj cvasti, oni gube funkciju, a mogu da postanu izvor bolesti. Posle 4. ili 5. cvetne gran~ice (eta`e, sprata) plodova, ukoliko `elimo da ubrzamo sazrevawe plodova, mo`e se otkinuti vrh stabla, ali tako da iznad posledwe cvasti ostanu 3 – 4 lista.
102
,
Ba{tenske avanture
Bolesti Plamewa~a i pegavost su naj~e{}e bolesti paradajiza, koje treba le~iti cinebom – s ili nekim sli~nim sredstvom. Prinos Bitno je da se zreo plod na vreme bere, da bi biqka druge br`e razvijala i sazrevala. Berba po~iwe 60 – 80 dana posle sadwe. Prinos je 4 – 6 kg/m2.
,
za gradske ba{tovane
103
PAPRIKA Op{te \ubrewe obavezno
obilno
stajwak, N:P:K pred setvu; prihrawivawe
Paprika je toploqubiva biqka, koja zahteva puno svetlosti i vode. Mo`emo da razlikujemo ~etiri sorte paprika: babure ({orko{ari, Al – 12, novosadsaka bela) baburastog oblika, tur{ijare (kapije i kanije) izdu`enog, pqosnatog oblika, rotunde ili paradajz – paprike (rotund, kalvil), debelog, so~nog i krtog mesa, i qute (ni{ka i leskova~ka xinka, feferone, karmen). Potrebe Paprika uspeva na mestu sa puno sunca. Vrlo je osetqiva na niske temperature, i zahteva i toplo zemqi{te i topao vazduh i u toku dana i u toku no}i. Sli~no paradajzu, tra`i plodna, rastresita zemqi{ta, |ubrena i stajwakom i
,
104 Ba{tenske avanture NPK |ubrivima, kao i ~esto i obilno zalivawe, kao i okopavawe. Gajewe \ubrewe i prihrawivawe Paprika se gaji na zemqi{tu koje je s jeseni |ubreno stajwakom. Ukoliko prethodne jeseni nismo ba{tu |ubrili stajwakom, mo`emo zgorelim stajwakom po|ubriti samo ku}icu pre sadwe. Pored stajwaka, odli~no je dodati 20 – 30 gr/m2 N:P:K 15:15:15. Papriku treba i prihrawivati dva puta sa po 20 – 30gr/m2 N:P:K 15:15:15, prvi put 7 – 10 dana posle rasa|ivawa, u fazi 6 – 8 listova i drugi put u vreme masovnog cvetawa. Setva i rasa|ivawe Paprika se naj~e{}e gaji iz rasada. Direktnom setvom semena gaje se industrijske paprike i feferone. Mogu}a je direktna setva u ba{ti i ranijih babura polovinom aprila. Gajewe iz rasada O proizvodwi rasada govorili ranije. Za sredweranu proizvodwu rasada paprike, seme treba posejati polovinom marta, a za kasnu po~etkom aprila, tako da paprika sta{e za sadwu posle 50 – 75 dana od nicawa.
,
za gradske ba{tovane
Setva
Vreme rasa|ivawa
105
Du`ina Prinos Nicawe vegetacije
direktna 20 – 30 setva 15.04. – 20 .04. dana sredwerana 01.02. – 25.03. 05. – 15.03. starost rasada 50-70 dana kasna 01. – 10.04.
15. – 30.05 starost rasada 45 – 55 dana
120 – 130 dana 1.5 - 4 kg/m2 8-12 dana 130 –150 dana
Rasad paprike se sadi najranije u maju mesecu, kada prestanu opasnosti od mraza. Sade se obi~no po dve biqke u ku}icu na rastojawe izme|u redova 40 – 50 cm, a razmak u redu je 10 – 20 cm na dubinu 8 – 10 cm. Ako je rasad prerastao, izdu`io se, biqke se sade tako {to se jedan deo stabla polo`i u zemqu (potopi se). Nega Prvo okopavawe se vr{i 10 – 15 dana posle sadwe. U toku vegetacije su potrebna jo{ 2 – 3 pa`qiva i plitka okopavawa (3 – 5 cm). Zalivawe paprike je neophodna mera nege, posebno u letwim mesecima, svakih 7 – 10 dana.
106
,
Ba{tenske avanture
Prinos Paprika dozreva postepeno i bere se u `eqenoj zrelosti. Prinos je, zavisno od sorte 1,5 (feferona) do 4 kg/m2 .
,
za gradske ba{tovane
121
SPANA] Op{te \ubrewe ne tra`i
-
stajwak, N:P:K pred sadwu
Spana} je jednogodi{wa biqka kratke vegetacije. U toku leta cveta(biqka dugog dana), pa se gaji kao prole}ni, jesewi i ozimi usev. Ne tra`i mnogo svetlosti. Potrebe Optimalna temperatura za rast spana}a je 12 – 14°C, a veoma je otporan prema mrazu. Raste i u toku toplijih zimskih dana. Gajewe \ubrewe Spana} dobro reaguje na zemqi{te |ubreno stajwakom, ali zbog kratke vegetacije je najboqe da ide na mesto druge godine posle uno{ewa stajwaka, a pred setvu ga treba po|ubriti sa 15 – 30 gr/m2 N:P:K 15:15:15.
122
, Setva
Ba{tenske avanture
Vreme Du`ina nicawa Prore|iv. vegetacije
do 15.10 25.08 – 05.09. 20.02. – 30.03.
180 5 - 10 dana
-
Prinos 1,5 – 2 ozimi
75 60
1 kg/m2
Setva Gaji se direkno iz semena. Seje se u redove izme|u kojih je rastojawe 15 – 30 cm, razmak u redu 5 – 10 cm se posti`e retkom setvom. Seje se na dubinu od 2 cm. Seje se krajem februara i tokom marta, tada sti`e za oko 60 dana, krajem avgusta, tada sti`e za oko 75 dana i do polovine oktobra, tada sti`e za oko 180 dana. Nega U nezi spana}a se izbegavaju hemijske mere za{tite zbog kratke vegetacije, Ukoliko su neophodne, treba ih primeniti {to ranije. U periodu nicawa mo`e se za{tititi protiv buva~a. Protiv plamewa~e ili protiv repine muve se ne primewuju mere hemijske za{tite. Berba Spana} se bere kada obrazuje 5 – 6 listova i berba traje sve do cvetawa. Mo`e se brati ~upawem celih biqaka ili se beru pojedina~ni lis-
,
123 tovi, pa je berba tada du`a. Usevi iz predzimske setve sti`u u martu – aprilu, iz prole}ne u aprilu – maju, a iz avgustovske od oktobra do prvog snega. Prinos iz jesewe setve je 1,5 – 2kg/m2, a iz prole}ne oko 1 kg/m2. za gradske ba{tovane
124
,
Ba{tenske avanture
SADR@AJ
Kome je namewen ovaj priru~nik Op{te potrebe povr}a – zemqa, svetlost, voda, toplota Priprema zemqi{ta Osnovna obrada – |ubrewe, riqawe, kopawe Priprema za setvu – leje, redovi, ku}ice Planirawe setve – klijavost – kva{ewe – setva Proizvodwa rasada Gajewe povr}a – setva i rasa|ivawe – du`ina vegetacije – prihrawivawe – zalivawe – okopavawe Za{tita Kalendar radova Gajewe povr}a pojedina~no Mrkva Pa{trnak Per{un Rotkvica
5 7 14 19 22 26 38
42 44 49 53 54 56
za gradske ba{tovane
Rotkva Crni luk Beli luk Praziluk Kupus Karfiol Keleraba Salata Gra{ak Krompir Boranija Krastavac Tikvica Paradajz Paprika Plavi patlixan Celer Cvekla Blitva Kukuruz {e}erac Hren Spana}
,
125 58 59 64 66 69 74 76 78 80 83 87 92 96 97 109 107 109 112 114 116 118 121
126
,
Ba{tenske avanture
OLIVER KNE@EVI] BA[TA Ba{tenske avanture za gradske ba{tovane
Izdava~i Udru`ewe srpskih izdava~a udruzenjesrpskihizdavaca@gmail.com Beogradska izdava~ko-kwi`evna zadruga ok.koral@gmail.com Za izdava~a Pero \ur|evi} Oliver Kne`evi} Uredio i priredio Oliver Kne`evi} [tampa Beokwiga Tira` 1.000
za gradske ba{tovane
,
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 635.1/.8(035) KNE@EVI], Oliver, 1959 Ba{ta : ba{tenske avanture za gradske ba{tovane / Oliver Kne`evi}. - Beograd : Udru`ewe srpskih izdava~a : Beogradska izdava~ko-kwi`evna zadruga, 2012 (Beograd : Beokwiga). - 126 str. : ilustr. ; 18 cm (Biblioteka Moj qubimac) Tira` 1.000 ISBN 978-86-87457-08-9 (USI) a) Povr}e - Gajewe - Priru~nici COBISS.SR-ID 171521036
127