Pas - prirucnik by Oliver Knezevic

Oliver Kne`evi}

PAS

Beograd, 2009

KOME JE NAMEWEN OVAJ PRIRU^NIK?

Ovaj priru~nik je namewen onima koji tek nameravaju da nabave psa, onima kojima je pas nenadano i nedavno dospeo u ku}u, kao i onima koji ga ve} imaju, a nisu upu}eni u sve wegove potrebe. Od nabavke, preko prvih dana u novom domu, do zrelosti i {tewewa, sve je obja{weno na jednostavan na~in. Potrudili smo se da ~itawe ovog priru~nika bude lako, tako da je donekle razumqiv i deci, kojoj je gajewe psa mala obaveza, ali obaveza koja ima vaspitnu ulogu, jer razvija odgovornost. @elimo Vam da uz pomo} ove kwi`ice lako i brzo uspostavite pravi odnos sa Va{im novim ~lanom doma}instva! Autor

Pas

O PSU

Pas ima du{u. On voli, mrzi, raduje se, tuguje, igra se, peva, qubomoran je... Sti~e navike kao i mi, radi ono {to mu prija, a prihvata zabrane koje mu name}e ìvot u dru{tvu. Pas moè da nau~i da razume qudski govor, ton i na~in na koji mu se obra}amo. On je dru{tven i aktivno u~estvuje u porodi~nom ìvotu. Ima svoj â&#x20AC;&#x153;govorâ&#x20AC;?: kada se raduje, veselo laje i vrti repom; kad je besan qutito laje i reì i sav se nakostre{i, a kad ga ne{to boli cvili i podvije rep. Voli i da se dovikuje - ako ~uje drugog psa da laje, odmah }e mu odgovoriti laveòm. A ume i da zavija, kad je sam ili kad je u dru{tvu qudi koji pevaju ili sviraju. Ta navika mu je ostala od predaka, vukova.

Pas

Psi izme|u sebe imaju prijateqe i neprijateqe. Kada se na|u s prijateqem, obraduju se, iskaù privrènost wu{kawem i lizawem, pa se poigraju. A ~im ugledaju neprijateqa, reè, laju, a ponekad se i potuku. Pas je kavaqer. Mu`jak nikada ne}e da napadne ènku, niti }e veliki i jak pas da napadne malog i slabog. Psi se zaqubquju. I to ne samo kada ih tera nagon za parewem. Oni umeju da se zaqube isto kao i mi, u nekog ko im se tek tako svidi. I onda ne prime}uju ni jednog drugog psa. Pas i sawa. U snu, ponekad laje i mrda nogama kao da tr~i. Pas je odan, a ova vrlina je toliko izraèna da je u{la i u poslovice. I pse}a qubav je legendarna. Pri~e da je pas danima leào na grobu svog gospodara, kako je od àlosti prestao da jede, pa je uginuo, nisu izmi{qene. Pas je zabavqa~, lovac, ~uvar, trka~, vodi~ slepih, spasilac zavejanih, policajac, borac, ov~ar...

Pas

O IZGLEDU I ^ULIMA

Po izgledu i obliku tela u stara vremena, qudi su razlikovali pet rodova pasa: – {picevi – smatra se da su to najstariji evropski pripitomqeni psi. Poti~u sa Kavkaza. Karakteristi~ne su im kratka, {iqata wu{ka, kratke, na}uqene i trouglaste u{i, kitwast rep izvijen prema le|ima. Dlaka na glavi im je kratka, a na telu duga i prava. Sluìli su kao ~uvari. – obi~an pas (skitnica) – sme|e-crvene boje, sredwe-duge dlake, uzdignutih u{iju i opu{tenog repa. Sli~an je divqim psima koji ìve se u ~oporima u Africi, ju`noj Aziji i Mesopotamiji. – ov~ar – rastresite sredwe-duge dlake, {iroke glave, jakih ~equsti, kitwastog i povijenog repa. Ima sna`no telo i {ape. Vrlo odvaàn. Postojbina su im stepe i pustiwe Irana.

Pas

– hrt – visok i vitak, fine dlake. Vrlo brz, kori{}en za lov. Poti~e od abisinskog vuka. U grobnicama faraona u Egiptu na|eno je vi{e slika ovakvih pasa. – doga – visoka je oko 80 cm, ima sna`no telo, kratku dlaku. Glava ~etvrtasta, rep sredwe duìne. ûvar. Poti~e od tibetanskog vuka. Ukr{tawem ovih osnovnih tipova u dana{we vreme je razvijeno preko trista razli~itih rasa pasa, {to je najve}i broj pasmina me|u svim ìvotiwama. Iako se rase me|usobno razlikuju i svaka ima svoju posebnost, postoje op{ta pravila kako bi trebalo da izgleda pas koji je pravilno gra|en. Pas pre svega treba da ima skladan odnos svih delova tela – proporcionalan odnos visine, duìne i obima grudi. Le|a moraju da budu pravilnog oblika. U odnosu na telo, i glava mora da bude odgovaraju}e veli~ine – ni prevelika, ni mala i odgovaraju}eg oblika. Bitan je i stav predwih i zadwih nogu – da da ne budu u “X” ili u “O”.

Pas

ûla ôvek ima pet ~ula, od kojih su mu najva`niji vid i sluh. Pas tako|e ima pet ~ula, ali se po va`nosti i razvijenosti razlikuju od ~ove~ijih u intenzitetu. Kada je vid u pitawu, pas vidi podjednako dobro kao i ~ovek, ali za razliku od ~oveka, on daleko mawe obra}a pa`wu na predmete koji se ne kre}u, a sve {to je u pokretu prati sa velikim interesovawem. Potr~a}e za biciklistom ili automobilom, i qutito }e lajati na wih, iako mu nisu ni{ta skrivili. Pas ~uje boqe od ~oveka. Pas ~uje i ultravisoke zvuke, koje qudsko uho ne registruje. To koriste proizvo|a~i pi{taqki namewenih za dozivawe pasa, pa zvi`dawem u takvu “ultrazvu~nu” pi{taqku svog psa moète dozivati potpuno neprimetno. Wuh je najva`nije i najrazvijenije ~ulo psa. On wu{e}i mirisne tragove moè mnogo toga da “pro~ita”. ûla ukusa i dodira su mu sli~na kao i kod ~oveka. On ose}a po kakvom terenu hoda, razlikuje toplo – hladno, razlikuje slano, kiselo, slatko ...

Pas

Pas ima jo{ jedno “~ulo”, {esto, koje nije razja{weno. Jedna pri~a }e to najboqe ilustrovati: “... imao sam brak-jazav~ara koga smo zvali Suri. Vrlo sam ga voleo. Bio je pametan i izvanredno privrèn. Kada sam oti{ao u vojsku, pas je danima leào ispod mog kaputa koji je visio na ~iviluku i niko nije uspevao da ga otera odatle. Izlazio je samo zbog svojih potreba. Posle {est meseci sam dobio odsustvo, pa sam vozom po{ao ku}i. Kako je voz stigao na èlezni~ku stanicu usred no}i, vi{e nije bilo autobusa, pa sam morao da pe{a~im ~itavih 15 kilometara do ku}e. No} je bila letwa, ali vrlo tamna. Na neka tri i po kilometara pred mojim domom za~uo sam brzo dahtawe i dok se jo{ nisam sna{ao, moju butinu su obujmile ne~ije noge. To je bio moj Suri. Priqubio je glavu uz mene i cvileo od sre}e. Kad sam se oslobodio wegovih nogu i po{ao nekoliko koraka, opet bi me obuhvatio i nisam mogao da idem daqe. To se vi{e puta ponavqalo. Bio sam dirnut. Ta tri i po kilometara dugo smo hodali.

Pas

Ni danas mi nije jasno kako je osetio moj dolazak. Da je bio skitnica, smatrao bih da je bio u skitwi, pa me slu~ajno osetio, ali on to nije bio..”. Jo{ treba znati Pas se ne znoji po telu kao ~ovek, kow i rogata stoka, on se znoji samo preko jezika, kada “dah}e”. Pas se “liwa”, mewa dlaku dva puta godi{we – na prole}e i u jesen. Normalna telesnatemperatura psa je 37,5 – 39 °C.

Pas

NABAVKA PSA

Svi {tenci na ovom svetu su slatki i ne`ni i meki i divno ih je uzeti u ruke i maziti. To ne bi smelo da nas zavede da uzmemo bilo koje {tene, jer }e ono brzo porasti i postati odrastao pas. Zato bi pri nabaVci psa trebalo najpre da povedemo ra~una o uslovima u kojima `ivimo, da se ne bi desilo da kada pas odraste, u malom stanu dr`imo ogromnog psa koji zauzima previ{e mesta ili da imamo malu decu, a nabavimo malog prgavog psa koji ne voli da ga deca gwave po rukama. Kako se osobine roditeqa prenose na potomstvo, dobro je znati ko su roditeqi {teneta koje }emo uzeti, jer tako znamo u kakvog }e psa izrasti.

Pas

Nenadana nabavka: uzeli smo napu{teno {tene sa ulice I pored toga {to znamo da nije najuputnije uzeti psa sa ulice, neki put se desi da iz nekog, nama ne ba{ jasnog razloga sa ulice pokupimo napu{teno {tene i donesemo ga ku}i. Preuzeli smo veliku obavezu narednih 4 5 nedeqa. Prvo {to moramo da uradimo je da ga odvedemo kod veterinara koji }e preporu~iti sredstvo za ~i{}ewe od crevnih parazita, kao i ~i{}ewe od buva i eventualnih krpeqa, a sa navr{enih 7-9 nedeqa }emo ga vakcinisati protiv {tene}ih bolesti. Ishrana i nega nedoraslog {teneta U normalnim okolnostima {tenad sisaju 6 â&#x20AC;&#x201C; 8 nedeqa, a maj~ino mleko im je u prvim nedeqama jedina hrana. Ona ih li`e, ~isti. To su stvari koje moramo da nadoknadimo nedoraslom {tenetu. Da bi otprilike mogli da odredimo starost {teneta, pa prema starosti i da zadovoqavamo wegove potrebe mogu da nam pomognu slede}a znawa: {tene otvara o~i oko 15. dana

Pas

ìvota, po~iwe da ~uje u periodu od 13. do 15. dana, prve mle~ne zube dobija izme|u 3. i 4. nedeqe ìvota, a od 8. nedeqe mle~ne zube po~iwe da zube stalnim. Posledwe mewa o~wake â&#x20AC;&#x201C; u {estom mesecu ìvota. Sasvim mali {tenci moraju da se hrane na cuclu, kao mala beba. U pet {opovima bi trebalo da mogu da se kupe specijalne bo~ice sa cuclama za ishranu {tenadi i mleko u prahu specijalno prilago|eno psima. Ukoliko za ovo nema mogu}nosti, moramo primeniti slede}i na~in ishrane: Od prvih dana do tre}e nedeqe {tenci se hrane razblaènim kravqim mlekom: pola vode, pola mleka, od tre}e do pete nedeqe to moè biti dva dela mleka, jedan deo vode, a posle navr{enih 5 nedeqa, moèmo ga hraniti i ~istim kravqim mlekom ili jo{ boqe, tada im se u mleko mogu dodati i raskuvane zobene pahuqice. Voda kojom razblaùjemo mleko mora obavezno da bude prokuvana pre razblaìvawa, jer i u vodi iz vodovoda, iako je bakteriolo{ki ispravna za odrasle, ima bakterija koje mogu naru{iti zdravqe nejakog {teneta. Cucla kojom ga hranite morala bi da bude otkuvana, a fla{ica dobro oprana.

Pas

Planirana nabavka: Izbor psa

Rasni ili me{anac Ovaj izbor potpuno zavisi samo od Va{eg ukusa. Uop{te nije ni bitno. Za {tene me{anaca koje smo dobili na poklon obi~no znamo od kojih roditeqa poti~e, pa moèmo da o~ekujemo da }e kad poraste, po veli~ini, izgledu i karakteru li~iti na wih ili bar na jedno od wih. Kod rasnih pasa smo sigurni da }e izgledati ta~no onako kako predvi|aju standardi za odre|enu rasu i da }e mu i karakterne osobine biti predodre|ene. Ove garancije ko{taju pri otvarawu pedigrea psa, pa se rasni psi zato obi~no kupuju, a ne dobijaju. Pri izboru rase trebalo bi da povedemo ra~una gde i u kakvim uslovima mi ìvimo, jer svaka rasa ima posebnosti po kojima }emo videti da li se uklapaju u na{ na~in ìvota, o ~emu je ve} bilo re~i. U poglavqu o rasama pasa naveli smo ove specifi~ne potrebe za svaku pojedina~nu rasu, pa }e Vam to biti odli~an vodi~ u izboru.

Pas

Mu`jak ili ènka Mu`jak je ìvqi, mawe poslu{an, tvrdoglaviji, traì vo|u ili on postaje vo|a. Vi{e voli da luta, ho}e da se pobije sa drugim mu`jakom (agresivniji je), kad oseti ènku i ako se zaqubi ume da odluta za devojkom i da zaboravi na nas. Pre }e da ujede, o{triji je. @enka je po pravilu pitomija, maznija, vi{e privrèna. Retko se pobije sa drugom ènkom. Ako ìvi u stanu, kada "ima terawe", odnosno ima potrebu za mu`jakom, obi~no dva puta godi{we, vlasnik mora da povede vi{e ra~una o higijeni zbog iscedka koji ona u tom periodu lu~i. Kod rasnih pasa mora se povesti ra~una da se u to vreme ne spari sa nekim psom lutalicom, jer potomstvo ne}e biti rasno. Koje {tene iz legla [tene se od majke moè potpuno odvojiti sa navr{enih 8 nedeqa. Tada se i {tenci daju u prodaju sa dva-dva i po meseca. Kada biramo {tene u leglu, na wemu onako malom ne moè ba{ ne{to posebno da se vidi u kakvog }e psa izrasti, ali, ukoliko smo u prilici da biramo {tene, trebalo bi da obratimo pa`wu na nekoliko stvari.

Pas

Ukoliko ne kupujemo {pica ili neku rasu kojoj je to obele`je, treba birati {tene koje nema mnogo kqunastu wu{ku i kome u{i ne {tr~e previ{e. Boja o~iju {tenaca se mewa sa odrastawem, i mada se moè gledati da li su svetlije ili tamnije, bitnije je da ne deluju buqavo, a da ne budu ni sitne. [to se temperamenta ti~e, boqe bi bilo ìvahnije {tene, ali to za relativno kratko vreme koliko kupovina traje te{ko da }emo videti, jer se mo`da ono najìvahnije ba{ sad umorilo i leglo da spava.

Pas

OSNOVNA PRAVILA O DR@AWU PSA

êtiri osnovna pravila kojih se morate pridràvati: – Pas mora da ima svoje mesto - u stanu je to powavica ili ko{ara, u dvori{tu {tenara. – Psu mora da bude uvek dostupna posuda sa ~istom vodom za pi}e. Pas jede samo iz svoje ~inije sa hranom. Odrastao pas se hrani dva puta dnevno, ujutro obilnije. Obrok treba da je odmereno obilan, tako da pas ne ostane gladan, ali i da u ~iniji ne ostaje hrana da stoji ceo dan, jer se tako kvari i zaga|uje. – Pas mora da se izvodi u {etwu svakog dana, kako zbog odràvawa fizi~ke kondicije, sun~awa, tako i zbog duhovnog provetravawa ina~e postaje bezvoqan, nam}orast, agresivan... Pas koji ìvi u stanu, mora se izvoditi 2 – 3 puta dnevno da bi obavio nu`du napoqu. – Odnos prema psu mora biti krajwe odre|en – ono {to mu je zabraweno jednom, mora

Pas

biti zabraweno uvek i obrnuto â&#x20AC;&#x201C; {to mu je dozvoqeno jednom, dozvoqeno mu je uvek. Druga~ijim odnosom, pas se zbuwuje i postaje neposlu{an i nevaspitan i ~ini stvari koje se ne zavr{avaju dobro ni za wega ni za vlasnika.

Pas

[TENE JE STIGLO U KU]U Imamo dvori{te Postoje dva na~ina dr`awa psa kada imamo dvori{te: jedan je da pas slobodno {eta po celom dvori{tu i drugi, da ogradimo deo dvori{ta i napravimo takozvani boks. Kako }ete to organizovati zavisi i od vas, ali zavisi i od rase psa - mali ukrasni psi} sigurno ne}e biti sre}an {to je ceo dan zatvoren u boksu, za razliku od velikog psa ~uvara, kome to ne}e smetati ukoliko se na to navikne u mladosti i ukoliko deo dana provedemo s wim u {etwi. Osim toga treba voditi ra~una i o gostima, od kojih neki ne}e biti sre}ni {to im je Va{ {arplaninac stavio glavu u krilo da bi ga mazili. U svakom slu~aju, Vi odlu~ujete.

Pas

Boks Neko betonira ceo boks. Tad nema blata, ali se beton mora redovno ~istiti i prati. Mo`da je boqe ostaviti pola - pola, jedan deo betonirati, a drugi ostaviti pod travom. Umesto betona, deo boksa se moè popatosati i daskama, i one se lako odràvaju. Neki drè psa na lancu. Kod psa na lancu se poprili~no izraze ~uvarske osobine, pa ~esto postaje agresivan. Ali ponekad, ukoliko se ukaè vanredna potreba, nekoliko sati koje provede na lancu ne}e mu poremetiti karakter. Pse}a ku}ica Postoje neka osnovna pravila kakva bi trebalo da bude pse}a ku}ica. Napravite je prevashodno prema veli~ini psa - da ne bude premala, da pas u woj ne moè da se okrene, ali ni prevelika, jer je zimi hladnija. Pod mora da bude uzdignut iznad zemqe desetak santimetara i trebalo bi da ima neku prostirku od asure, slame ili {ta vam ve} bude zgodno. Va`no je da ne proki{wava i da bude solidno skrojena da kroz wu ne duva. Vrata ne bi trebalo da budu okrenuta prema severu, zbog hladnih vetrova.

Pas

[tene ìvi u stanu Da bismo se lak{e orijentisali prema potrebama i mogu}nostima na{eg psi}a, napravi}emo jedno pore|ewe sa qudima: {tene starosti dva ili tri meseca moèmo uporediti sa detetom od dve godine, a starosti ~etiri i pet meseci sa detetom od tri godine. Prema ovim okvirnim granicama, moè se i o~ekivati od {teneta da ne{to nau~i u svom vaspitawu. Mesto Prva stvar koju {tene treba da nau~i je da ima svoje mesto. Mesto koje odredimo da }e biti “mesto” za na{eg psa ne bi trebalo da je na nekom prometnom mestu i ne bi smelo da je na promaji. Na “mesto” }emo staviti neku powavicu, du{e~i} ili korpu. Uzmemo psi}a, odnesemo ga na mesto i mazimo i govorimo umiruju}im tonom: “Lezi mesto, mesto!”. Psi} naravno ne razume {ta mu govorimo, ali ~estim ponavqawem ovih radwi shvati}e {ta se od wega traì. On }e neko vreme leàti tu, pa kad mu dosadi usta}e i po}i odatle. Tada ga uhvatimo i ponovimo radwu. Tako nekoliko puta, ali ne da mu dosadimo i da ga maltretiramo pola sata. Boqe je da ga

Pas

nekoliko puta dnevno u~imo kra}e, ina~e }e po~eti da izbegava â&#x20AC;&#x153;mestoâ&#x20AC;? umesto da ga shvati kao svoje omiqeno mesto za spavawe i odmor. Isto tako, kada {tene u toku dana negde drugde zadrema, iskoristimo to ~im ga vidimo i premestimo ga na mesto i ponovimo mu iste re~i. [tene mo`e kao i malo dete da zapamti tek po jednu, dve re~i, ali ne i re~enice, tako da naredbe moraju da budu kratke, jasne i razgovetne. Vr{ewe nu`de [tene u toku dana, posebno dok je malo, mora da vr{i nu`du po pet-{est puta dnevno i to obi~no obavqa ubrzo posle jela ili kad popije vodu. Kako je gotovo nemogu}e svakodnevno izvoditi psa toliko puta, nije lo{e nau~iti ga da to obavqa na jednom mestu u stanu, (mo`da najboqe u kupatilu), ali tada vrata kupatila moraju biti neprekidno otvorena. U kupatilu postavimo plasti~ni sandu~i} i u wega ubacimo zgu`vane listi}e toalet papira ili jo{ boqe neki od posipa koji se kupuju u pet-{op radwama ili veterinarskim apotekama. Najboqi su oni na bazi zeolita, jer zeolit upija i vezuje za sebe mirise.

Pas

OBAVEZNA ZDRAVSTVENA PREVENTIVA ZA [TENE

î{}ewe od crevnih parazita Gliste su naj~e{}i paraziti {tenaca. Ono ne mora da dobije gliste iz spoqne sredine. Moè ih dobiti i putem krvotoka od majke ukoliko je ona zaraèna. Dijagnozu postavqa veterinar mikroskopskim pregledom stolice u kojoj se eventualno nalaze jaja parazita. Pas ih dobija wu{kawem i lizawem zaraène spoqne sredine. Kod odraslog psa, ovi paraziti mogu biti neprimetni dok su u maloj koli~ini, ali kod malog, osetqivog psi}a ostavqaju posledice: {tene mr{avi, dlaka mu gubi sjaj, ima naduven trbuh, moè da dobije proliv, povra}a, a kod teìh slu~ajeva i bronhitis, pa i zapaqewe plu}a. Le~ewe je vrlo uspe{no i jednostavno, davawem sredstva protiv crevnih parazita.

Pas

Vrlo je bitno tretman ponoviti posle 10-15 dana, da bi se gliste koje su u vreme prvog tretmana bile u jaja{cima tako|e uni{tile. Davawe leka Samo davawe leka psi}u je najjednostavnije pomo}u maweg {prica. Bez obzira da li je tableta ili prah, najlak{e je u {pric nasuti malo mlake vode, pa sa {iroke strane {prica unutra sipati pra{ak ili razdrobqenu tabletu i mu}kati dok se ne rastope. Psi}a uhvatite za vilicu u predelu kutwaka i psi} }e zinuti. U{pricajte mu sadrìnu u usta i zatvorite ih. Tako ste sigurni da je popio lek. Celu tabletu }e verovatno ispqunuti ili kriti u uglovima usana ili ispod jezika, pa je ovaj na~in najsigurniji. Ovaj trik ne vaì kod ampula nekih antibiotika ili drugih lekova kod kojih se insistira da lek bude uzet ba{ u ampuli. Tada je postupak otvarawa usta isti, a ampulu stavite duboko unutra, na sam koren jezika, brzo izvu~ete prste, zatvorite mu usta i ~vrsto drìte zatvorena dok ne vidite da je mrdnuo jedwak i uradio â&#x20AC;&#x153;gutâ&#x20AC;?; tad je gotovo.

Pas

Vakcinacija Vakcinacija {tenadi protiv {tene}aka, leptospiroze i hepatitisa su obavezne vakcine svakog {teneta (o ovim i drugim bolestima detaqnije u poglavqu â&#x20AC;&#x153;Bolesti pasaâ&#x20AC;?). Obavqa se izme|u 7. i 9. nedeqe ìvota i dok ne izvr{ite vakcinaciju, {tene nemojte izvoditi napoqe ili ga dovoditi u kontakt sa drugim ìvotiwama. Postoje i vi{evalentne vakcine protiv drugih pse}ih bolesti o kojima }e biti re~i u poglavqu o bolestima pasa. [tenad su jako podlo`na ovim bolestima koje su ili neizle~ive ili ostavqaju vrlo te{ke posledice na psa. Ukoliko kupujete ve} vakcinisanog psa traìte od odgajiva~a da Vam izda i karton o izvr{enoj vakcinaciji. Taj karton }e Vam sluìti i kao dokument za budu}e revakcinacije i vakcinacije, kao {to je obavezna vakcinacija protiv besnila, ali ona se vr{i kasnije, posle 4. ili 6. meseca starosti.

Pas

[TA VAM PAS GOVORI

Svoje raspoloèwe pas izraàva glasawem i govorom tela. Da biste lak{e razumeli svog psa, ovde }emo navesti neke karakteristi~ne na~ine da vam saop{ti ne{to. Treba znati da sli~ni gestovi psa ne nose uvek istu poruku. To treba shvatiti otprilike kao i qudski osmeh, koji u razli~itim prilikama i na~inu moè da ima razli~ita zna~ewa. Tako pas kada ma{e repom to moè da zna~i zadovoqstvo i sre}u, raspoloènost za igru, ali i zabrinutost u susretu sa drugim psom, moè da zna~i â&#x20AC;&#x153;Ja sam prijateq, a vi?". Susret sa drugim psom Nepoznati psi oprezno prilaze jedan drugom i brzo procewuju da li je onaj drugi agresivan. Ukoliko neki zareì ili zalaje, susret je kratak i svaki odlazi na svoju stranu ili zapo~iwu borbu.

Pas

Ako se to ne desi, oni se me|usobno wu{kaju i nastavqaju upoznavawe, vrte}i repom. Ako liznu jedan drugog, nesta{no zalaju ili sko~e predwim {apama na novog drugara i tako ga pozovu na igru, iskazali su prijateqstvo koje }e se ubudu}e sigurno razvijati. Upoznavawe sa ~ovekom Kada ste stranac nekom psu, on }e Vas proceniti najpre wuhom. Da li }e Vas prihvatiti ili ne, zavisi samo od toga da li mu miri{ete kako se wemu dopada. Zato je najboqe da kada mu pri|ete ~u~nete da biste se spustili na wegovu visinu, zatim da mu ponudite da owu{i va{u ruku, tako {to }ete je dlanom okrenuti na dole i polako je pruìti prema wemu. Ve}ina pasa }e je owu{iti i prihvatiti Vas, jer psi uglavnom qude smatraju svojim prijateqima. Tada ga moète pomaziti po le|ima ili grudima. Ako Vas pas nije prihvatio od prvog trenutka, ta{ko da }ete sa wim ikada imati dobar odnos. Treba imati u vidu da obu~eni psi ~uvari ne}e hteti da Vas prihvate, jer su za to i obu~eni. Zato pa`qivo pruàjte ruku prema nepoznatom psu da Vas ne bi gricnuo.

Pas

Govor telom Signali repom [iroko, sna`no mahawe repom zna~i da je pas sre}an. Sporo, neznatno mahawe repom zna~i da ispituje okolinu. Visoko uzdignut rep ukazuje da je pas oprezan. Ako su mu dlake na repu nakostre{ene spreman je za borbu. Rep podvu~en pod zadwe noge govori da je upla{en. Glava Visoko uzdignuta glava i podignute obrve pokazuju zainteresovanost. Spu{tene obrve zna~e zbuwenost, a malo nakrenuta glava sa podignutom jednom obrvom kaè da je radoznao da vidi {ta }e se dogoditi, jer mu nije sve jasno. U{i Podignute u{i zna~e da pas ima budnu pa`wu i da je sve normalno, a ako ih poloì i povu~e unazad govori da je upla{en. Izrazi ustima Kada pas zeva to naj~e{}e zna~i da mu se spava, ali moè da odraàva i zbuwenost, neki put i da su mu svi dosadni i da bi èleo da ostane sam. Kada se oblizuje, ide mu voda na

Pas

Govor glasawem Lave` Pas laje u razli~itim situacijama, pa mu je i na~in lajawa razli~it â&#x20AC;&#x201C; kada se neko nepoznat pribliàva wegovoj teritoriji ili kada za~uje iznenadnu buku, laja}e o{trim, upozoravaju}im tonom; kada poziva na igru ili traì ne{to da mu date, lave` je kratak i o{tar; kada je usamqen, glasa se visokim, ponavqaju}im i bezbojnim tonom. Reàwe U zavisnosti od situacije i reàwe moè da ima razli~ito zna~ewe. Meko, duboko reàwe uz pokazivawe zuba naj~e{}e ukazuje da }e pas da napadne. @estoko, glasno reàwe bez pokazivawa zuba naj~e{}e je izraz nesta{luka i poziv na igru. Zavijawe Zavijawe je najdalekose`niji oblik glasawa psa. Poti~e od vukova, koji se zavijawem dozivaju da se okupe u ~opor. Psi ga koriste kada su dugo ostavqeni sami kod ku}e. Neki psi kada se zaqube, zavijawe koriste ne bi li dozvali svoju dragu. Neki psi zavijaju kada ~uju

Pas

muziku. To rade instiktivno, kao odgovor na ono {to oni smatraju drugim zavijawem. Cviqewe Pas cvili zatvorenih usta; to je visok zvuk koji proizvodi u nosnoj {upqini. Obi~no ga koristi kada mu ne{to treba. Moè da cvili i kada mu se vr{i nu`da, pa treba da ga vodite napoqe. Cviqewem moè da nam saop{tava da ga ne{to boli ili da ga neko fizi~ki zlostavqa â&#x20AC;&#x201C; drugi pas ili ~ovek. Pas moè da zacvili i od prevelike sre}e, kada posle dugo vremena sretne dragu osobu.

Pas

KO JE VO\A â&#x20AC;&#x201C; VI ILI VA[ PAS? Pas je po prirodi ìvotiwa koja je u vreme svojih predaka, vukova, ìvela u ~oporu. ôpor je ure|ena zajednica u kojoj svaki ~lan zauzima odre|eni poloàj u hijerarhiji. Tako se zna i ko je vo|a ~opora i taj preuzima brigu i odgovornost za svakog ~lana. Ali tako|e on i odlu~uje kada i {ta ko sme da uradi, ko jede prvi, ko ide napred i vodi... Sli~na priroda se zadràla i kod pasa. Na{ pas doìvqava na{u porodicu kao ~opor kome pripada. Ovo je vrlo va`no da znamo. Za normalno pona{awe na{eg psa, neophodno je da on shvati gde je wegovo mesto u porodici, ina~e }e nam praviti puno problema. Vi morate da uspostavite takav odnos sa psom u kome }e on da shvati da ste Vi onaj koji odlu~uje {ta se i kada moè i sme. Pas nije qudsko bi}e i nema toliko razuma da bi mogao da shvati {ta je to ravnopravnost. Uostalom, ni me|u ravnopravnim

Pas

qudima ne zauzimaju svi isto mesto u hijerarhiji, ve} svi imaju podjednake {anse da nametnu svoju ideju, pa time postaju vo|e. Pas koji u porodici zauzme “alfa”, vode}e mesto bi}e problemati~an za okolinu. Reà}e, {kqoca}e zubima, ne}e slu{ati {ta mu se kaè. Smatra}e da ima sva prava: pravo da rasturi kantu za sme}e, pravo da jede iz Va{eg tawira, da spava na Va{em jastuku, da mu se posveti celokupna pa`wa porodice... da bude “glavni” u svakom smislu re~i. Istina je da su neke rase pasa, posebno one sitnije, sklonije da zauzmu “alfa”, vode}e mesto u porodici, dok druge rase po svojoj prirodi vole da prepuste dominaciju qudima. Bez obzira na rasu, pas }e se dominantno pona{ati samo ako mu Vi to dozvolite. Va{eg psa je jo{ wegova majka vaspitavala kao malu bebu, daju}i mu do znawa {ta i kad moè i sme, a kad ne. Ona je za wega bila prvi autoritet, kojeg je morao da uvaàva. Da}emo Vam nekoliko saveta kako da predupredite “alfa” pona{awe Va{eg psa. Pre svega, to nikako ne podrazumeva zlostavqawe. Autoritet se sti~e na miran na~in.

Pas

Prvo treba da znate da pas pa`qivo prati i razume govor Va{eg tela. Ako pred wim stojite uspravno i pokreti su vam odre{iti, on }e to instinktivno shvatiti. Ton koji mu se obra}ate tako|e je mo}no sredstvo za postizawe autoriteta. Ton glasa kojim mu se obra}ate kada zahtevate ne{to od wega mora da bude ~vrst, jasan i odlu~an. Pas }e razumeti da ste Vi vo|a i time {to se na Vas oslawa: Vi mu dajete hranu, Vi ga mazite i potap{ete kada je dobar, uzviknete mu glasno: â&#x20AC;&#x153;Ne!â&#x20AC;? kada radi ne{to nedozvoqeno. Vi morate biti onaj koji odlu~uje kada je vreme za igru i koliko }e ona da traje. Su{tina je zna~i u tome, da pas shvati da ste Vi taj koji odlu~uje, a ne on.

Pas

PAS JE DRU[TVENO BI]E I NE VOLI DA BUDE SAM Slede}e {to je va`no da znamo jeste da je pas dru{tveno bi}e. Ako ga je ~opor napustio i on je ostao sam, bi}e naravno uznemiren. Ovaj problem se javqa kod pasa koji ostaju sami u stanu. On ne vidi re{ewe svoje usamqenosti i tuàn je, pa }e verovatno da zavija i tuli, poku{avaju}i da vas dozove. Dugotrajna usamqenost }e kod wega izazvati i traume, koje }e se odraàvati na wegovo daqe pona{awe. Ovaj problem se re{ava odgovaraju}im svakodnevnim izvo|ewem psa napoqe, gde }e on zadovoqiti svoju potrebu za kretawem i osmatrawem (wu{kawem) sveta, posle ~ega }e mu trebati mir i odmor, pa moè neko vreme da ostane sam kod ku}e. Ako psa niste izveli u {etwu pre nego {to ste ga ostavili samog kod ku}e, pa on izgrize Va{e papu~e ili napravi neku drugu {tetu, nemojte kriviti wega.

Pas

O VASPITAVAWU I KARAKTERU

Rasa psa u najve}oj meri odre|uje wegove osobine, ali i u okviru rase svaki pas je individua za sebe i ima sopstvene karakterne osobine. Tako se moè desiti da po neki primerak rase poznate po svojoj o{trini bude prava maza, da se po neki lova~ki pas pla{i pucwa iz pu{ke, da mali, sitan pas bude veliki kavgaxija... O tome moramo da vodimo ra~una kada vaspitavamo psa. Ima pasa koji }e prinudu, grdwe pa i batine prihvatiti kao kaznu zbog koje vi{e ne}e ponavqati nedozvoqenu radwu. Sa takvima uglavnom nemamo problema - on zna {ta ne sme da radi i ne èli da bude u sva|i sa nama, ve} da vodi miran i udoban ìvot bez trzavica. S druge strane, ima pasa koji su po karakteru buntovnici i inaxije, koji }e nedozvoqene radwe ~initi kako bi izrazili nezadovoqstvo iako su svesni da }e zbog toga biti ka`weni.

Pas

OSNOVNO VASPITAWE

Za po~etak osnovnog vaspitawa pas je zreo sa pet-{est meseci starosti, mada i to zavisi od rase, ali i samog karaktera psa. Prva ve`ba: Daj {apu Ovo je najjednostavnije i moè da se ve`ba i sa malim {tenetom. Dok {tene sedi stavite mu jedan prst na predwu {apu. Ne`no je potisnite. Wemu }e to zasmetati i podi}i }e je. Tad ga uhvatite za tu podignutu {apu i izgovorite: “Daj {apu!”, malo je prodrmajte, pustite, pa ga zatim pohvalite. Potrebno je 20 - 30 ovakvih ponavqawa, da bi pas nau~io ovaj trik. Obavezno mu izgovorite “Daj {apu!” svaki put kada to bude u~inio. Ovo moète da ve`bate bilo gde i ne}e mu dugo trebati da po~ne da vam sam daje {apu kad god mu pruìte ruku i izgovorite “Daj {apu!”.

Pas

Sedi! I ovo je jedna od lak{ih ve`bi koju i {tenad lako usvoje. Dok pas stoji, desnom rukom mu pridrìte glavu da ostane uspravna, a levom mu pritisnite zadwi deo tela, sve dok ne sedne. Istovremeno kaìte: „Sedi!". Ton kojim izraàvate ovu naredbu mora biti odlu~an. Ve} smo govorili o tome da psi iako ne razumeju {ta im govorite, barem ne u po~etku, dobro ose}aju ton, na~in na koji im se obra}ate. Zato je pri nare|ewima neophodno da im se obra}ate odlu~no, da svojim na~inom skrenete wihovu pa`wu i obaveète ih na ozbiqnost i odlu~nost. Kada pas zauzme sede}i poloàj pohvalite ga i pomazite. Zadrìte ga nekoliko sekundi, pa ga onda pustite. Ako krene i poku{a da ustane, ponovite postupak i ponovo kaìte „Sedi!”', zatim ga opet hvalite i mazite: “Bravo, pas, bravo!...” Posle nekoliko dana ove ve`be (nikada ne zaboravqajte da pohvalite psa kada izvr{i zadatak), pas }e sam po~eti da seda na komandu i bez Va{e pomo}i i gurawa zadweg dela tela.

Pas

ruci na|e ukusan komadi} hrane, dajte mu ga, pomazite i pohvalite. Ovo ponovite jo{ nekoliko puta, i on }e se na ovaj poziv rado odazivati. Kasnije, ne morate vi{e da ~u~neti da bi pri{ao da uzme komadi}. Jo{ kasnije ne morate mu svaki put davati komadi} hrane, ali mora dobiti maèwe i obilnu pohvalu, da bi na kraju rado dolazio kad god ga pozovete i bez ikakve nagrade. Naime, kod psa ste razvili uslovni refleks da kad god mu kaète “Pas, do|i!” wega to podseti na ne{to prijatno i zato dolazi. Vo|ewe na povocu Psu najpre stavimo ogrlicu. Mladom psu ne}emo stavqati metalnu “davilicu”, kako se uobi~ajeno zove metalna ogrlica koja mu se zateè oko vrata ukoliko pas po~ne da “vu~e”. Mladom psu se stavqa ko`na ogrlica primerene veli~ine, tanka i laka. Ona ne treba da bude ni toliko tesno vezana da ga gu{i, ali ni toliko labava i {iroka da moè iz we da izvu~e glavu. Kad je zakop~ana, izme|u vrata i unutra{we strane ogrlice trebalo bi da bude toliko prostora da mogu bez problema da stanu na{a dva prsta.

Pas

za pe{ake i onda }emo psu re}i “Napred!” i krenuti preko ulice. I pas }e krenuti za nama. Posle vi{e ponavqawa pas }e i ove naredbe slu{ati bez trzawa povoca. Glas! Mir! Da bi pas zalajao, moramo ga isprovocirati. A to je najlak{e kada je gladan, a mi mu ma{emo wegovom ~inijom punom hrane ispred nosa, a ne damo mu da jede. On }e se buniti, a svoj bunt }e najpre izraziti lajawem. Dok laje, uzviknite mu “Glas! Glas!” . On }e nastaviti da laje sve dok ne dobije hranu. Posle nekoliko ponavqawa, nau~i}e da laje kad god mu ponovimo naredbu. Neki put }e pas lajati kada nam to smeta. Tad }ete mu podviknuti “Mir!” i najjednostavnije je da ga zaustavite tako {to }ete mu zatvoriti usta rukama i ponoviti “Mir!”. Uzmi! Pusti! Nosi! Stavite psu u usta predmet koji ste odabrali, i jednom rukom ga pridr`avajte, da ga ne bi odmah ispustio. Izgovorite komandu “Uzmi!”, da bi mu nakon minut - dva naredili “Pusti!”. Otvorite mu usta tako {to }ete mu sa obe strane

Pas

doneti je ispred va{ih nogu, prakti~no Vas mole}i da mu je ponovo bacite. Moè se obu~iti i seter, ali tu treba truda. Predmet koji je pas nau~io da nosi bacite nekoliko koraka od sebe i recite mu “Uzmi, donesi!”. On }e po}i do predmeta i uzeti ga u usta, a tad mu recite “Do|i, donesi!”. “Uzmi” i “Do|i” smo ve} nau~ili, sad treba to da poveèmo sa “Donesi”. Uz malo strpqewa nau~i}e. Kad do|e i donese predmet, naredite “Sedi!”, zatim “Pusti!” uzmite predmet i ponovite ve`bu. Pas }e brzo shvatiti {ta se od wega traì, pa }e ubudu}e biti dovoqna samo naredba “Donesi”.

Pas

NEGA êtkawe êtkawe je deo wegove redovne higijene. Psa ne kupamo ~esto; to praktikujemo kada se jako uprqa, ali ga zato treba redovno ~etkati i ~e{qati. Najboqe bi bilo jednom dnevno, a obavezno tri puta nedeqno. Kratkodlaki psi se ~etkaju u pravcu rasta dlake - od glave do repa i du` nogu. Za wihovo ~etkawe se koriste gumene rukavice ili ~etke na ~ijim krajevima su bobice. Wima se uklawa mrtva dlaka i prqav{tina, a ujedno im se masira i koà. Dugodlaki psi se ~etkaju deo po deo tela. êtkaju se tako {to im se dlaka razdeli i ~etka u slojevima. Posebna pa`wa se mora obratiti na u{i, pazuh i unutra{we strane nogu, jer se tu dlaka lako mrsi. Koriste se ~etke sa ì~anim savijenim zupcima kojima se otklawa podlaka, mrtva dlaka i prqav{tina. Kupawe Psi se kupaju {amponima za pse, jer su oni koje mi koristimo naparfemisani, a mogu biti i prejaki za pse}u dlaku i koù.

Pas

[i{awe Neke rase pasa, kao na primer erdel terijer, izgubili su svojstvo liwawa - sezonskog mewawa dlake pa se moraju trimovati ili {i{ati. Prvo trimovawe se obavqa sa oko pet meseci starosti i najboqe je da to prepustite stru~waku ili odgajiva~u koji }e Vam pokazati kako se to radi. Se~ewe noktiju i ~i{}ewe zuba Pas koji redovno tr~i po tvrdoj podlozi normalno tare i tro{i nokte pa mu nije potrebno se~ewe. Malim ku}nim psima koji ne izlaze u takve {etwe, nokti se ne tro{e normalno i wima se moraju se}i. Svakako preporu~ujemo da ovaj zahvat prepustite veterinaru. Isto va`i i za zube. Psi koji jedu ~vrstu hranu i glo|u kosti sami ~iste zube od kamenca. Onima koji to nemaju, morate prati zube ~etkicom. Kupirawe u{iju i repa Kupirawe u{iju i repa, kao i uklawawe petih prstiju na zadwim nogama treba prepustiti veterinaru.

Pas

Kod nekih rasa pasa, prema standardima, potrebno je da se kupiraju (skrate) rep i u{i, a kod svih rasa da se ukloni peti prst na zadwim nogama, ukoliko ga imaju. Peti prst se uklawa jo{ dok je pas mali, a neki to rade odmah po {tewewu. U{i se kupiraju posle drugog meseca starosti, a rep ve} posle petog dana starosti. Kupirawe se vr{i po standardima, i za svaku rasu je razli~ito. Pas i godine Prose~ni ìvotni vek pasa danas iznosi 10-15 godina, a to zavisi od veli~ine, rase, uslova ìvota i nege psa. Psi koji se dobro hrane, dobro neguju i koji imaju adekvatnu zdravstvenu za{titu, duè ìve od pasa kojima to nije obezbe|eno ili od pasa na ulici. Pojedine rase pasa ìve kra}e, 10 â&#x20AC;&#x201C; 12 godina, (nema~ki ov~ar, bokser) dok drugi ìve i po 20 godina (foksterijer npr.). Pas do 18 meseci je mlad, od 3-5 godina je u punoj radnoj, polnoj i ìvotnoj snazi, a od 8 godina po~iwe da stari. Veliki i te{ki psi (doga, bernardinac, {arplaninac) ìve oko 10 godina, mali psi (pekinezer, lasa-apso) ìve oko 20 godina, a najkra}e ìve buldozi - od 7 do 9 godina.

Pas

Starost psa

Starost ~oveka

2 meseca 6 meseci 8 meseci 12 meseci 18 meseci 2 godine 3 godine 4 godine 5 godina 6 godina 7 godina 8 godina 9 godina 10 godina 11 godina 12 godina 13 godina 14 godina 15 godina 16 godina 17 godina 18 godina 19 godina 20 godina

14 meseci 5 godina 9 godina 14 godina 20 godina 24 godine 30 godina 36 godina 40 godina 42 godine 49 godina 56 godina 63 godine 65 godina 71 godina 75 godina 80 godina 84 godine 87 godina 89 godina 91 godina 94 godine 96 godina 100 godina

Pas

PAREWE

Pas postaje polno zreo sa osmnaest meseci, mada se nagon za parewem javqa dosta ranije, kod nekih pasa i od {estog meseca ìvota. Nagon za parewe, â&#x20AC;&#x153;teraweâ&#x20AC;?, kod ènke se javqa dva puta godi{we i traje 21 dan. Po~etak terawa kod ènke po~iwe krvarewem iz materice. @enka ne dozvoqava mu`jacima da joj pri|u sve dok nije spremna za oplodwu, {to je izme|u 9. i 14. dana od po~etka krvarewa. Tada krvarewe prestaje i to su plodni dani. @enka obi~no tada dozvoqava da je mu`jak liè, stoji mirno i sklawa rep u stranu ako mu`jak ho}e da je zasko~i. Kada je mu`jak zasko~i, on napravi nekoliko pokreta i onda do|e do vezivawa koje obi~no traje od nekoliko minuta pa i do pola sata. Vezivawe je karakteristi~no za pse, jer prilikom parewa mu{ki polni organ nabrekne, a ènski se jako skupi,

Pas

tako da je nemogu}e odvajawe. Mu`jak obi~no tada si|e sa ènke, prebaci zadwu nogu preko wenih le|a i okrene se u suprotnom smeru od ènke i tako ostaju sve vreme vezanosti. Obja{wewe za ovu pojavu jeste da mu`jak ejakulira dosta dugo, a vezanost je potrebna da bi se ènski polni organi ispunili semenom. Zbog toga je efikasnost pse}e oplodwe vrlo velika, a pse}e vezivawe skoro siguran znak da je do{lo do oplodwe. Uglavnom je potrebno samo jedno parewe i vezivawe da bi do{lo do oplodwe. Graviditet (mi bi rekli trudno}a) traje prose~no od 58 do 65 dana. Kod krupnijih rasa ènka o{teni ve}i broj mladunaca â&#x20AC;&#x201C; i do 12, kod sredwih rasa 6 â&#x20AC;&#x201C; 10, a kod malih 3 â&#x20AC;&#x201C; 5 {tenadi.

Pas

[TEWEWE

Prvi bolovi pred {tewewe kod ènke se javqaju 3 â&#x20AC;&#x201C; 10 sati pre {tewewa. Ona se uznemiri, traì odgovaraju}e mesto i pod sebe dovla~i tkanine i pravi gnezdo. Samo {tewewe traje od 1 do 6 sati, zavisno od broja {tenadi, a razmak izme|u pojedinih {tenaca je razli~it. Veterinar nije neophodan ukoliko {tewewe ide bez problema, ako ne traje predugo, ali ako se posle pucawa vodewaka {tenci ne pojavquju, ako se ènka napiwe, a {tene ne izlazi, treba pozvati veterinara. U gradskim uslovima procenat te{kog {tewewa je 10-20 odsto. Ubrzo po izlasku {teneta, majka pregrize pup~anu vrpcu i pojede posteqicu koja izlazi sa svakim {tenetom. Ako se prvi put {teni i ne moè da se sna|e, treba joj pomo}i tako {to se ~istim rukama, na par santimetara od {teneta, prstima pokida pup~ana vrpca, {tene se osloba|a omota~a u kome se nalazi,

Pas

malim prstom mu se otvore usta i vatom ili platnom se obri{u nosni otvor i usta. Obi~no se tada {tene oglasi. Ukoliko je {tene udahnulo sluz i ne ogla{ava se, brzo se hvata za zadwe noge, glava mu se okrene prema zemqi i blago se masira ~istim pe{kirom u predelu grudnog ko{a, od trbuha ka glavi. Usta pri tom moraju biti otvorena, {tene okrenuto nadole da bi izbacilo sluz. [tenci odmah poku{avaju da ustanu i tra`e sisu i treba ih staviti na sisu da uzmu kolostrum. To je prvo mleko koje majka lu~i odmah nakon poroda i ono je veoma va`no jer {tenci preko wega dobijaju za{titu, antitela, koja {tite {tene od mnogih bolesti. Dojke majke pre dojewa treba oprati mlakom vodom i osu{iti. Su{ewe mladun~adi obavqamo ~istim pe{kirom ili to majka obavqa lizawem. Kada je {tene posisalo kolostrum, stavqa se u ~ist boks sa ~istim pe{kirima i kuja mo`e daqe da nastavi poro|aj.

Pas

STANDARDI RASA

U razli~itim delovima sveta pas se prilago|avao prirodi da bi opstao. Tako su nastali psi razli~itog izgleda - negde su bili krupni, negde sitni, negde dugodlaki, negde kratkodlaki, negde visoki, negde niski... Gaje}i pse, ~ovek je uparivao one primerke koji su mu po svojim osobinama najvi{e odgovarali. Tako su nastale rase ili pasmine. Kod rasnih pasa, potomstvo precizno nasle|uje fizi~ke i karakterne osobine roditeqa. Rase su vrlo strogo standardizovane. Standard za svaku pasminu odredila je kinolo{ka organizacija zemqe u kojoj je pasmina uzgojena, a Me|unarodna kinolo{ka organizacija - FCI - slu`beno potvr|uje ove standarde, i oni va`e za sve pse odre|ene pasmine ma gde da se odgajaju u svetu. Standardima je propisan potpun opis izgleda psa, od wu{ke, vilice, oblika i boje

Pas

o~iju, oblika glave, dràwa i oblika u{iju, duìne i ja~ine vrata, linije le|a i trbuha, poloàja predwih i zadwih nogu, dràwa, duìne i odlakanosti repa, boje i kvaliteta dlake, visine, duìne i obima tela. Me|unarodna kinolo{ka organizacija (FCI - Federation Cynologique Internationale), radi lak{eg odràvawa izlo`bi pasa, podelila je sve rase na 10 grupa: 1. grupa - ov~arski psi, psi ~uvari i govedarski psi (osim {vajcarskih govedarskih pasa); 2. grupa - psi tipa pin~a i {naucera veliki psi (molosi) i {vajcarski govedarski psi; 3. grupa - terijeri 4. grupa - jazavi~ari 5. grupa - psi tipa {pica (nordijski psi, {pic i primitivni tip); 6. grupa - lova~ki psi i psi traga~i krvi; 7. grupa - pti~ari 8. grupa - psi sakupqa~i divqa~i, donosioci aporteri i psi za vodu; 9. grupa - psi za pratwu i razonodu; 10. grupa - hrtovi i pripadaju}e rase.

Pas

Pedigre je u stvari kr{tenica rasnog psa. Iz jednog legla {est {tenaca ima pravo na ovu ispravu, a samo izuzetno, od izvanredno kvalitetnih roditeqa Kinolo{ki savez moè izdati i ve}i broj. Pedigre pored rodoslova koji se beleì od dedova, sadrì i li~ni opis psa, obi~no neko specifi~no obele`je. Pri kupovini rasnog psa, za rasu za koju }emo se opredeliti stvar je prevashodno ukusa budu}eg vlasnika, ali pri tom treba voditi ra~una i o uslovima u kojima }e se na}i budu}i novi ~lan porodice. Da bismo Vam pomogli u izboru, dajemo Vam kratak pregled veli~ina i karakternih osobina rasa pasa koje se kod nas naj~e{}e drè.

Pas

RASE PASA Kada su ukr{tawem stvarane pojedine rase pasa, one su stvarane za neku odre|enu namenu: za lov, ~uvawe stada, ~uvawe oku}nice, stra`arewe ili zabavu. U dana{we vreme nestala je ve}ina ovih potreba, a rase su ostale. Zbog svoje lepote i dobrih osobina ve}inu rasnih pasa danas dr`imo radi dru{tva ili zabave. Iako imamo to u vidu, pse }emo predstaviti prema grupama kojima pripadaju, jer one ipak odre|uju wihove karakterne osobine.

LOVA^KI PSI Razlikuju se dve skupine lova~kih pasa: hajka~i i traga~i. HAJKA^I (Hrtovi) (Grupa 10 po FCI) Hajka~i imaju izvanredno o{tar vid i veoma su brzi. Wihov na~in lova je takav da na velikoj daqini ugledaju plen, gone ga i na kraju ulove. Koristili su se za lov na jelene i ze~eve.

Pas

Visoki su i gipki, imaju duga~ak korak, i u pore|ewu sa drugim psima veoma veliko srce. Plu}a su im sposobna i za aerobno i anaerobno disawe tokom tr~awa na kratke staze. Metabolizam im je takav da uspe{no odr`avaju telesnu te`inu na minimumu. Saluki Saluki je najstarija rasa poznata civilizaciji. Wihove mumificirane ostatke arheolozi su pronalazili u egipatskim faraonskim grobnicama. Saluki je kori{}en kao pustiwski lovac koji je zahvaquju}i neverovatnoj brzini i okretnosti na grubom terenu mogao da stigne ~ak i gazele. Tako|e je kori{}en za lov lisica, {akala, i ze~eva. Danas, ova pasmina prvenstveno ima ulogu pratioca i ku}nog qubimca, mada su uspe{ni i kao trka~ki psi. Saluki se ne preporu~uje kao ku}ni pas. On je prirodni atleta kome je potrebno svako-

Pas

zahteva mnogo pa`we. Za psa koji ide na izlo`be neophodno je kupawe jedanput nedeqno da mu dlaka ne bi bila umr{ena. Psi ove rase su kori{}eni kao lovaci na mnogobrojnu divqa~, ukqu~uju}i i jelene, divokoze, pa i vukovi i sne`ne leoparde, ali su sluìli i kao pastirski psi. Standard: Visina: 68 â&#x20AC;&#x201C; 73 cm. Teìna: 26 â&#x20AC;&#x201C; 34 kg. Borzoj U Rusiji je poznat kao rasa otprilike od 1600. godine. Rusko plemstvo ga je dràlo za lov na vukove. Iako èstok i hrabar, on je sasvim neàn prema qudima i dobar prema drugim psima. Inteligentan je, ponosan, izuzetno lojalan prema porodici. Dobar je za obuku, ali mu je lova~ki instinkt veoma jak. Ako ugleda neku malu ìvotiwu, ma~ku ili zeca, zaboravi}e i na Vas i na povodac i poleteti prema wima. To ga diskredituje kao ku}nog qubimca dece, prema kojima je ina~e sasvim dobar.

Pas

Borzoj moè da ìvi i u komfornom stanu, jer je u ku}i dosta miran, ali mu je neophodna svakodnevna duga {etwa. Odli~an je pratilac za xogirawe ili vo`wu biciklom, ali pri tom treba biti oprezan ukoliko se u wegovom vidokrugu pojavi neka sitna ìvotiwa. Standard: Visina: mu`jak najmawe 71 cm, ènka najmawe 66 cm. Teìna: mu`jak 34 â&#x20AC;&#x201C; 48 kg, ènka 27 â&#x20AC;&#x201C; 41 kg. Hrt Ovo je najbrì pas na svetu i moè da dostigne brzinu preko 65 kilometara na sat. U Englesku su ga doneli trgovaci iz Arabije pre 900 godina. Englezi su ga koristili za lov na jelene i divqe sviwe. Danas se koriste prvenstveno kao psi za trke, u kojima jure mehani~kog zeca. Oni instinktivno tr~e za bilo ~im {to se kre}e brzo. Kada se povuku sa trka jako se te{ko prilago|avaju ìvotu u ku}i.

Pas

Ina~e, ovi psi mogu ìveti u komfornom stanu, i malo dvori{te }e im biti dovoqno. Mirni su i druèqubivi, ~ak i pomalo pla{qivi prema nepoznatima. Dobri su prema deci, ali su malo grubi, pa nisu preporu~qivo dru{tvo sasvim maloj. I prema drugim psima su korektni, ali su nepopravqivi neprijateqi sitnih doma}ih ìvotiwa, posebno ma~aka i gusaka. Glatko i kratko krzno mu je veoma lako za odràvawe. êtka se obi~nim ~e{qem i ~etkom sa dlakama, a kupa suvim {amponom samo kada je neophodno. Standard: Visina: mu`jak 71 – 76 cm, ènka 68 – 71 cm. Teìna: mu`jak 29 – 32 kg, ènka 27 – 29 kg. TRAGAÎ Ova skupina pasa obuhvata nekoliko grupa: Terijere (Grupa 3 po FCI), Jazavi~are (Grupa 4 po FCI), Goni~e, Traga~e na povocu (Grupa 6 po FCI), Pokaziva~e (Poentere) (Grupa 7 po FCI), Donosa~e (Retrivere), Isteriva~e ([panijele) i Lova~ke pse za vodu (Grupa 8 po FCI).

Pas

TERIJERI (Grupa 3 po FCI) Obuhvata ~etiri sekcije terijera: veliki i sredwi, mali, tip bul (bik) terijera i tip igra~ke terijere. Terijeri su prvobitno dràni za lov na {teto~ine. Oni su dovoqno mali da mogu da u|u u jame lisica i drugih {teto~ina i da ih isteraju odatle, gde bi ih ~ekao lovac. Ime terijer i poti~e iz latinskog jezika: terra, {to zna~i zemqa. U dana{we vreme, terijeri se uglavnom drè kao qubimci i pratioci. Nekoliko rasa se jo{ uvek koristi za lov, a neke ve}e rase se drè i kao slu`beni psi. Oni su uop{te lojalni i ne`ni psi, ali wihovi vlasnici, da bi imali pristojnog psa, moraju prema wima pokazati â&#x20AC;&#x153;~vrstu rukuâ&#x20AC;?. O{trodlaki foksterijer (lisi~ar-terijer) Foksterijer â&#x20AC;&#x201C; mnogo snage u malom prostoru. Sna`ne vilice, krupni zubi, fizi~ka snaga, i najvi{e od svega, hrabrost.

Pas

Igra~ka terijer Mali pas koji je zadrào strast svojih predaka i pona{a se kao da je veliki! Kroz ceo ìvot on odràva mladala~ki duh radoznalog, qupkog i prijatnog psa. Osetqiv je i privrèn. Vrlo je inteligentan. Neki od wih su uve`bavani za pomo} hendikepiranim qudima i dokazao se kao odli~an pomo}nik za gluve. JAZAVIÂRI (Grupa 4 po FCI) Jo{ duborezi iz starog Egipta prikazuju lova~kog psa kratkih nogu i duga~kog tela, ali u savremeno doba pasminu jazavi~ara su odgajili Nemci (Dachs-Hund, â&#x20AC;&#x153;jazavac-pasâ&#x20AC;?). Mada su prevashodno gajeni za iskorewivawe jazavaca kao {teto~ina, koristili su se i za lov na ze~eve, lisice, za potragu za rawenim jelenima, pa i lov krupne divqa~i kao {to je divqa sviwa. Jazavi~ari su poznati kao nesta{ni, zabavni psi. Poznata je wihova sklonost da jure za sitnom stokom, pticama, i tenis loptama.

Pas

Tvrdoglavi su, glasno laju i te{ki su za obuku. Dru`equbivi su, odani su i verni prema vlasnicima, a dobri su ~uvari i nisu prijazni prema nepoznatima. Postoje tri tipa: dugodlaki, kratkodlaki i o{trodlaki, a po veli~ini: standardni, minijaturni, i â&#x20AC;&#x153;ze~astiâ&#x20AC;?. Standardni jazavi~ari su od 6.8 do13 kilograma, minijaturni su oko 5 kg, ze~asti 3.6 do 4.5 kg. Wihova narav i energi~nost ukazuju da ih nije briga koliko su veliki. Kada se dogodi prilika, bez razmi{qawa }e se suprotstaviti mnogo ve}em psu. Veoma su trpeqivi i lojalni prema deci u svojoj porodici, ali }e prema nepoznatoj deci biti agresivni ukoliko se ova vrte oko wih.

Pas

POKAZIVAÎ (Poenteri) (Grupa 7 po FCI) Lovac uputi psa na koju stranu da ide. Pas prvo pretraì obod poqa da bi osetio miris divqa~i koja bi tu mogla da se na|e. Zatim po~iwe da pretraùje poqe, prave}i krugove najpre u blizini lovca, da bi se kako pretraga napreduje, sve vi{e i vi{e pro{irivao. Kada otkrije divqa~, pas se “smrzne”, stane, uko~i u pravcu divqa~i i ne mrda. Na{i lovci to zovu “markira”. Ukoliko u pretrazi u~estvuje jo{ jedan pas poenter, ~im ugleda prvog da je markirao i sam se “smrzne” i ne mrda; na{i lovci to zovu “sekundira”. Lovac uzvikne “Stoj!”. Psi }e ostati tako nepomi~ni sve dok lovac ne pri|e i ne zauzme pogodan poloàj prema divqa~i koja se pritajila tamo gde psi pokazuju. Tada, u zavisnosti od toga kako su psi nau~eni, lovac sam pri|e i prepla{i divqa~ da bi pucao (u sportskom lovu nije dozvoqeno pucati na divqa~ koja leì pritajena), ili lovac izda komandu “Drì!” i psi krenu i prepla{e divqa~.

Pas

Kada je divqa~ oborena, ulovqena, lovac komanduje â&#x20AC;&#x153;Traì!â&#x20AC;?, psi je traè i kada je na|u donesu je lovcu. Odgajiva~i su uloìli veliki napor da bi odgajili ove pasmine, kojima je ovakvo pona{awe uro|eno. Engleski poenter Poenter je dobio ime po nepomi~nom stavu koji zauzme kada prona|e divqa~. Prvi put se spomiwe u Engleskoj oko 1650. godine. Nastao je gotovo neverovatnim ukr{tawem italijanskog poentera, lisi~ara, bladhaunda, hrta, wufaundlendskog psa, setera, i buldoga. Posebno je poznat po izvanrednom ~ulu mirisa. Pun energije, neumoran, inteligentan i ~ist. Ukoliko se svakodnevno dovoqno {eta i istr~i, sasvim je zadovoqan ìvotom u stanu. Lojalan je i odan, a sa decom je dobar i strpqiv, istinski prijateq. Ima veliku sposobnost empatije, pa poprima karakterne osobine vlas-

Pas

nika. Odli~no podnosi vru}inu, ali mu ne prija jaka zima. Iako kao lovac nije podesan za lov u vodi, odli~an je pliva~ i voli da se kupa. Standard: Visina: mu`jak 55 â&#x20AC;&#x201C; 62 cm, ènka 54 â&#x20AC;&#x201C; 60 cm. Teìna: 20 â&#x20AC;&#x201C; 30 kg Seteri (Pti~ari) Prete~e setera su odgajene u Francuskoj oko 1500. godine, ukr{tawem {panskih i francuskih poentera. Tri veka kasnije po~eli su da se odgajaju u Velikoj Britaniji gde su i razvijene pasmine koje se danas naj~e{}e drè engleski, gordon ili {kotski i irski seter. Ova pasmina ima dugo, meko, svilasto krzno koje zahteva odràvawe. Po karakteru su sre}ni, nesta{ni i prij-

Pas

je sr~an i sna`an pas, sredwe veli~ine. Blage je i pokorne naravi, lak za obuku. Mnogostran je lovac, i za {quke, za jarebice, i ze~eve. Po temperamentu je aktivan i veseo pas. Sklon je lutawu. Dobar je sa decom, posebno ako uz wih odrasta. Zbog vrlo lakog karaktera, veoma je popularan kao pas za dru{tvo. RETRIVERI (donosa~i, aporteri), LOVA^KI PSI ZA VODU I ISTERIVA^I ({panijeli) (Grupa 8 po FCI) Retriveri, aporteri, kako se to kod nas obi~no naziva su tip pasa ~iji je zadatak da u toku lova da mirno prate i pamte gde je pala divqa~ (npr. jarebica) koju je lovac ustrelio. Tek kada lovac prestane da puca, on izdaje komandu psu da krene i donese ulov. Izme|u retrivera i pasa za vodu ima preklapawa {to se namene ti~e - retriveri mogu da rade i na brdovitim i ravni~arskim terenima, ali i u vodi, dok su psi za vodu ba{ naviknuti za rad u vodi i imaju jak instinkt za plivawem i za razliku od retrivera koriste se i za pla{ewe i isterivawe divqa~i (npr. divqih patki) iz vode.

Pas

Isteriva~i ({panijeli) u lovu se ne udaqavaju mnogo od lovca â&#x20AC;&#x201C; uvek su u dometu lova~ke pu{ke sa~mare. Oni se koriste naj~e{}e za lov na ptice koje ne}e lako da prhnu i uzlete, ve} se ili pritaje ili be`e pe{ke. Takav je na primer fazan. Za razliku od poentera koji stanu i markiraju divqa~ i ne pokre}u se dok ne do|e lovac, isteriva~i im ne daju vremena za bekstvo, ve} ih odmah popla{e da uzlete. Zbog toga se i ne udaqavaju mnogo od lovca, jer bi na velikoj udaqenosti wihov trud bio besmislen sa~mara ima mali domet. Kada popla{e divqa~ oni ili sednu ili stanu, da ne bi smetali lovcu da puca i prate pogledom gde }e ulov pasti, da bi ga potom prona{li i doneli lovcu. Labrador retriver Labradori poti~u sa istoimenog poluostrva u Kanadi. Tamo su ih ribari koristili kao pomo}nike koji su im pomagali oko va|ewa mre`a iz ledene okeanske vode.

Pas

Kao i {to samo ime {to govori, krzno mu je zlataste boje, a po karakteru je vrlo sli~an labradoru. Standard: Visina: mu`jak 56 – 61 cm, ènka 51 – 56 cm. Teìna: mu`jak 27 – 36 kg, ènka 25 – 32 kg. Engleski koker {panijel (razmaèni prepeli~ar) [panijeli (prepeli~ari) se kao rasa spomiwu jo{ oko 1300. godine. Koker zapravo ima koren od woodcock - ptice {quke, za ~iji je lov ova rasa i bila namewena. Kokeri su odli~ni i za lov na druge ptice, ~ak i na te{kim terenima. Odli~ni su aporteri. Wegov dobrodu{an karakter, inteligencija, veselost, blag i nesta{an odnos prema deci u~inili su da psi ove rase postanu {iroko rasprostraweni ku}ni quvimci. Moè da ìvi u komfornom stanu, ali su mu neophodne svakodnevne {etwe i svakodnevno ~etkawe, da mu se krzno ne bi “u}ebalo”.

Pas

GONIÎ, TRAGAÎ NA POVOCU (Grupa 6 po FCI) Ove rase karakteri{u duge u{i, velike wu{ke sa velikim nosnim {upqinama, i sna`no, izdr`qivo telo. Smatra se da imaju najosetqivija ~ula mirisa me|u psima. Wihova specijalnost je da prate tragove po mirisu. Ve}ina ovih pasmina ima dubok, “tutwe}i” lave`, kojim se ogla{avaju sve dok su na tragu. U Engleskoj dugonoge goni~e koriste za lov ja{u}i na kowima, a kratkonoge za lov pe{ice. Pas svetog Huberta ili Bladhaund (Bloodhound - krvoslednik) Ova pasmina je stara vi{e hiqada godina, a uobli~ili su je kalu|eri manastira Sveti Hubert u Belgiji. Standard: Visina: mu`jak 63 – 69 cm, ènka 58 – 63 cm. Teìna: mu`jak 41 – 50 kg, ènka 36 – 45 kg.

Pas

Engleski lisi~ar (Foxhound) Ova rasa nastala je ukr{tawem raznih lova~kih pasa sa hrtom, buldogom i foksterijerom. To su neumorni psi, sposobni da tr~e satima punom brzinom. Prijateqski se odnose prema qudima i odli~ni su prema deci, ali najvi{e vole da na|u dru{tvo drugih pasa. Nije preporu~qiv za ìvot u stanu i traì svakodnevno istr~avawe, posebno u mladosti. Standard: Visina: mu`jak 56 â&#x20AC;&#x201C; 63 cm, ènka 53 â&#x20AC;&#x201C; 61 cm. Teìna: 29 â&#x20AC;&#x201C; 32 kg. Srpski goni~ Ovo je stara pasmina za koju se smatra da su je jo{ Feni~ani doneli na Balkansko poluostrvo. Koristili su se, a i danas se ko-

100

Pas

riste za lov na divqe sviwe i drugu veliku divqa~, ali i za lov na zeca i lisice. Srpski lov srpskim goni~em Goni~ se ogla{ava - "klik}e" dok je na tragu i tera divqa~. Podigne je iz legla, ona po~ne da beì i pas je juri i ogla{ava se. Kako divqa~ beì, pas juri za wom i glasawe zamire za brdom kako se udaqavaju. Lovci tada zauzmu zasedu na tom mestu, zasednu, izvade slaninu i rakiju i ~ekaju. Posle sat, neki put i dva, kad za~uju da se pribliàva ono "kliktawe", znaju da psi vra}aju divqa~ koju su odatle poterali, jer divqa~ ne beì u jednom pravcu, ve} pravi krugove oko svoje jazbine i svog terena. Tad se lovci prenu i nameste prema pravcu iz kojeg se ~uje glasawe i ~ekaju da se divqa~ pojavi ne bi li je ucmekali. Goni~i su i odli~ni traga~i po krvavom tragu rawene divqa~i, a krupnu divqa~ "oblajavaju" - to zna~i da kada rawena krupna divqa~ ne padne odmah pogo|ena metkom, nego nastavi da beì u {umski gusti{ dok ne smalaksa, goni~ je tamo na|e, sedne kraj we i laje i zavija dok lovac ne do|e. Standard: Visina: 46 â&#x20AC;&#x201C; 56 cm, Teìna: oko 20 kg.

Pas

101

Srpski trobojni goni~ Po karakteristikama je vrlo sli~an srpskom goni~u, i neznatno je sitniji standard visine mu je 44 - 55 cm. Boje su mu crna, bela i plameno-crvena. Nema~ki brak (lova~ki pas) Nema~ki brak je prastari tip lova~kog psa. Na wegove karakteristike je svakako uticalo ukr{tawe prastarog keltskog lova~kog psa sa hrtom i bladhaundom. I wega karakteri{e â&#x20AC;&#x153;kliktaweâ&#x20AC;? dok je u poteri za divqa~i. U prastara vremena, keltski lovci su na kowima sledili lova~ke pse u poteri za jelenom, zecom ili lisicom. Da bi dozvali pse duvali su u rog, ~ija se upotreba sa~uvala i danas. Nema~ki brak je vrlo otporna i zdrava rasa, i mada je lova~ka rasa, po prirodi je vrlo ne`an i vi{e voli da `ivi u ku}i sa porodicom, nego u {tenari.

102

Pas

Baset (Lisi~ar) Sladak, blag, odan, miran i bez rezervno u~tiv. Uvek prijateqski nastrojen, sjajno se uklapa u porodi~ni ìvot. Miran je u ku}i, ali napoqu }e tr~karati satima, ako mu pruìmo priliku. Ime mu poti~e od francuske re~i “bas” {to zna~i nizak. Iako je danas prevashodno pas za druèwe i pratwu, u wegovoj prirodi postoji sklonost prema lovu na divqa~, kako u jazbinama, tako i na otvorenom terenu: na lisice, ze~eve, ali i fazane. Malo je trom, ali ima sjajan nos. Standard: Visina: mu`jak 30 – 38 cm, ènka 28 – 36 cm. Teìna: mu`jak 23 – 29 kg, ènka 20 – 27 kg. Bigl (Ze~ar) Poreklo Bigl je jedna od najpopularnijih pasmina lova~kih pasa zbog pozitivne

104

Pas

Mogu da ìve u stanu iako su dosta ìvahni – pa`qivi su i ne prave probleme. Standard: Visina: 34 – 42 cm, teìna: 15 – 18 kg. Dalmatinac Jo{ na egipatskim bareqefima i helenskim frizovima postoje slike ove rase. U sredwem veku kori{}eni su kao lova~ki psi, posebno u lovu na kowima. Dalmatinac moè da se istrenira do visokog stepena obuke. Kori{}en je kao straàr u ratu, cirkuski izvo|a~, lovac {teto~ina, lova~ki pas, pastir i pas ~uvar. Danas je prvenstveno pas za druèwe. U mladosti je veoma energi~an i potrebno mu je mnogo obuke i {etawa. [to je stariji postaje sve mirniji. Nije podesan za ìvot u stanu, osim ako se izvodi vi{e puta dnevno. Standard: Visina: mu`jak 50 – 60 cm, ènka 50 – 55 cm. Teìna: oko 25 kg.

Pas

105

[PICEVI I IZVORNE RASE (Grupa 5 FCI) U ovu grupu spadaju nordijski psi: za saonice, lov, i kao pastirski psi; zatim evropski i azijski {picevi, koji tako|e poti~u sa severa; i izvorne, prastare rase iz raznih delova sveta. Aqaski malamut Aqaski malamut vodi poreklo od arkti~kog vuka. Ime je dobio po Malamutima, plemenu koje ìvi na Aqaski i koje je odgajilo ovu rasu. Pre 2000 ili 3000 godina, Eskimki su ovog psa koristili za prevoz - za vu~u sanki. Ovi psi su u stawu da vuku veliki teret, imaju neverovatnu snagu, izdr`qivost i srce. Malamut je vrlo aktivan pas i za wegovo dràwe je potrebno veliko dvori{te. Prema deci je odli~an, ali deca moraju biti u uzrastu u kom mogu da izdrè wegovo energi~no igrawe. Veoma je odan, poslu{an i neophodno mu je qud-

Pas

107

Samojed Ime je dobio po narodu Samojedi koji u Sibiru ìve od davnina i bave se lovom i ribolovom. Koristili su ga za vu~u saonica. Elegantan i okretan, on je sada naj~e{}e pomodan pas za izlo`be i druèwe. Moè da ìvi i u stanu. Miroqubiv je i dostojanstven, blage naravi, ali ume dobro da ujede ukoliko ga neko napadne. Standard: Visina: mu`jak 53 – 60 cm, ènka 45 – 53 cm. Teìna: mu`jak 20 – 30 kg, ènka 16 – 20 kg. Nema~ki {picevi Nema~ki {picevi su najstarije pasmine u Sredwoj Evropi. Oni su potomci prastarih {piceva iz kamenog doba. Veliki {pic Ovi psi poreklom sa Severa su u Evropu prispeli sa Vikinzima.

Pas

109

Pomeranac Odgajen je u Pruskoj oblasti Pomeraniji. Vodi poreklo od prastarih {piceva sa severa, gde je sluìo kao ov~arski pas. Tada je bio krupniji, teìo je oko 10 kilograma. Vremenom, ovi psi su postali pomodni kod dama u visokom dru{tvu, pa su se odgajali sitniji primerci. Pravili su dru{tvo Mariji Antoaneti, Mocartu, kraqici Viktoriji... Pomeranac je izvanredno inteligentan. Voli dru{tvo qudi i trudi se da privu~e wihovu pa`wu. Tako je uspeo da se probije i kao izvo|a~ u cirkuskim predstavama. Po karakteru je sli~an {picevima, pa nije preporu~qiv za decu. Standard: Visina: 18 â&#x20AC;&#x201C; 30 cm. Teìna: 1 â&#x20AC;&#x201C; 3 kg

110

Pas

âu âu Fosilni ostaci pasa, stari vi{e miliona godina, po strukturi su veoma sli~ni ovoj pasmini. Hiqadama godina unazad, âu âu se u Kini koristio kao lovac na vukove, samure i fazane, za vu~u saonica i kao straàrski pas. U dana{we vreme je veoma popularan kao pas za dru{tvo. Po prirodi je obi~no pristojan, ali mu je neophodna ~vrsta zapovedni~ka ruka. Ako dopustite da po~ne da veruje da je on gazda ku}e, po~e}e da se pona{a kao “alfa”, posta}e samovoqan i tvrdoglav i po~e}e da se pona{a kao “gazda”, gde on odlu~uje ko, gde i kad {ta moè da radi. Da bi se to izbeglo, jo{ u mladosti mu se mora dati do znawa da je svaki ~lan porodice za wega autoritet. Standard: Visina: 46 – 56 cm. Teìna: 20 – 32 kg.

112

Pas

PUDLE I MALI PSI ZA DRU[TVO (Grupa 9 FCI) Bi{on Friz Bi{on Friz je rasa nastala u XIV veku ukr{tawem {panijela i pudlice. Bio je omiqen na francuskim dvorovima. Standard: Visina: mu`jak 23 – 30 cm, ènka 23 – 28 cm. Teìna: 3 – 5 kg. Bi{on oboàva da bude u dru{tvu qudi. Ne voli da ostaje sam kod ku}e, i najsre}niji je ukoliko ga svuda vodimo sa sobom. Odli~an je i sa decom i sa drugim ku}nim qubimcima. Belgijski grifon Ova rasa je nastala ukr{tawem mopsa, engleskih terijera i kokera. Belgijski grifon je veseo, radoznao pas, speci fi~nog izraza lica, koje ~ak pomalo li~i na qudsko. Dobro se slaù sa drugim

Pas

113

psima, pa i ma~kama. To su sobni psi, ali im je neophodna svakodnevna {etwa. Standard: Visina: 18 – 20 cm. Teìna: 2,5 – 5,5 kg. Malteànin Malteànin je rasa koju su jo{ stari Grci opisivali i ukazivali na wihovo poreklo sa ostrva Malte. O wima su stari Riqani pisali i pesme. U baroknim vremenima, bio je omiqen damski pas kojeg su dame nosile u posebnim mufovima. To je smeo, ìv i nesta{an pas, blage naravi i beskrajno odan. Jako je inteligentan. U slu~aju sumwive buke jasno i glasno laje i diè uzbunu. Iako je sobni pas, jako voli da ide u {etwu, koja mu je i svakodnevno neophodna. Voli da ska~e u barice. Standard: Visina: mu`jak 21 – 25 cm, ènka 20 – 23 cm. Teìna: 3 – 4 kg.

114

Pas

Lou~en (Mali lav-pas) Ovaj pas francuskog porekla bio je popularan jo{ u XIV veku, a u XIX ga je ovekove~io Francisko Goja na svojim platnima. Veseo je, ìvahan, druèqubiv i neàn, mada ume da bude neustra{iv kad treba. Dobri su sa decom i drugim ku}nim qubimcima. Jako se malo liwa, tako da je odli~an za qude koji imaju alergiju. Standard: Visina: 25 – 33 cm. Teìna: 4 – 8 kg. Pudlica Razlikuju se ~etiri tipa pudlica u zavisnosti od veli~ine: standardna (38 cm i vi{e, teìne mu`jaka 20 – 32 kg, ènke 20 – 27 kg), mala, mini i igra~ka pudlica (do 25 cm. visine i 3-4 kg teìne).

116

Pas

manastira i gajili su ih iskqu~ivo sve{tenici. Ovog psa je bilo nemogu}e kupiti â&#x20AC;&#x201C; smatralo se da kada wegov gospodar umre svoju du{u seli u lasa apsoa. U Evropi su se pojavili tek 1920. godine. Standard: Visina: mu`jak 25 â&#x20AC;&#x201C; 28 cm, ènka malo mawe. Teìna: 6 â&#x20AC;&#x201C; 7 kg. Ovi psi imaju odli~an sluh, i budni su ~uvari. Po karakteru su ~esto nabusiti i va`ni i ho}e da budu glavni. Sobni su psi, ali zahtevaju svakodnevne {etwe. îvava Ovo je najstarija pasmina na ameri~kom kontinentu i najmawa pasmina na svetu. Meksi~ki indijanci iz vremena pre Kolumba su je smatrali svetom. îvava je hrabar, vrlo ìvahan pas, sa ose}awem ponosa. Ume da bude drzak i tvrdoglav i prili~no teàk za obuku. Ume da bude qubo-

Pas

117

moran i dosadno sumwi~av prema strancima. Ova pasmina nije preporu~qiva za decu, jer iako mali, ovaj pas moè biti agresivan. Zahteva svakodnevnu {etwu, posle koje biva boqeg raspoloèwa. Standard: Visina: 15 – 23 cm. Teìna: 1 – 3 kg. Pekinez Pekinez je u staroj Kini po{tovan kao polu-boànsko bi}e, kao zemaqski odraz legendarnog Fudoga, koji odvodi du{e umrlih na onaj svet. Kada su sredinom XIX veka tokom “Opijumskog rata” engleske i francuske trupe prodrle pred Letwu palatu kineskog cara, car je naredio straàrima da pobiju sve pekineze, da ne bi pali u ruke “stranih |avola”. Pet pekineza je preìvelo i predati su kraqici Viktoriji, koja ih je nazvala “looty” – ratni plen~i}i.

Pas

119

Francuski buldog Sredinom XIX veka francuski odgajiva~i su iz Engleske uvezli nekoliko malih buldoga i ukrstili ih sa francuskim terijerima. Tako je nastala ova pasmina. Francuski buldog je prijatan, lak pratilac, veoma nesta{an i neàn. Uvek je veseo i nehatan, sklon klovnovskom pona{awu. Nemilosrdan je lovac mi{eva! Standard: Visina: oko 30 cm, Teìna: 9 â&#x20AC;&#x201C; 13 kg. Mops Mops je jedna od starih rasa. Smatra se da je gajen jo{ 400 godina pre nove ere u Aziji. U Evropu su ga doneli holandski trgovci, a u XVI veku je bio pomodan pas na svim dvorovima. Mops je sobni pas, kome smetaju i visoke i niske temperature. On je ìvahan, bu~an i

Pas

121

PIN^EVI I [NAUCERI, MOLOSI I [VAJCARSKI PLANINSKI PSI (GRUPA 2 FCI)

Doberman Ova rasa je nastala polovinom devetnaestog veka ukr{tawem pin~a, rotvajlera, terijera i hrta. Rasu je razvio nema~ki poreznik po imenu Doberman, prave}i psa za za{titu od razbojnika. Izuzetno je odan, izrazito orijentisan prema porodici i uvek je spreman na wenu za{titu. Veoma je lak za obuku, ali svi ~lanovi porodice u odnosu prema wemu moraju biti ~vrsti i dosledni, ina~e moè da postane agresivan. Moè da ìvi u komfornom stanu, ali mu je potrebno dosta {etwe. Osetqiv je na hladno}u. Rep mu se kupira tre}eg dana ìvota, a u{i oko dvanaeste nedeqe. U nekim zemqama standardi zabrawuju kupirawe.

124

Pas

Kori{}en je najpre kao goni~ stoke, a kasnije kao policijski i vojni pas. Danas je vrlo popularan kao odbrambeni pas i pas za druèwe. Nije pogodan kao sobni pas. Traì puno {etwe. Vrlo rado }e poku{ati da zauzme “alfa” mesto u porodici, pa se prema wemu mora odnositi mirno, ali autoritativno, strogo, samopouzdano i dosledno. Ne liwa se, ve} mu je potrebno {i{awe i po ~etiri puta godi{we. Standard: Visina: mu`jak 66 – 71 cm, ènka 58 – 66 cm. Teìna: mu`jak 27 – 36 kg, ènka 25 – 34 kg. Minijaturni {naucer Mawi ro|ak velikog {naucera, nekada je kori{}en da lovi sitne {teto~ine, danas je popularan pas za dru{tvo. @ivahan je i nesta{an. Bez ozbiqnog vo|stva, moè da bude naprasit i prili~no agresivan. Ho}e da bude nadmo}an, da izaziva velike pse,

Pas

127

Bokser Bokser je poreklom od nema~kih mastifa. Kori{}en je u lovu na visoku divqa~, ali i kao sto~arski pas. Lak je za obuku, pa je kori{}en i kao cirkuski pas. Bokser zahteva dominantnog vlasnika, ina~e }e postati izuzetno tvrdoglav. Tako|e mu je potrebno dosta {etwe, ina~e postaje vrlo napet. Odli~an je prema deci, a ho}e da se druì i sa ma~kama. Standard: Visina: mu`jak 56 – 63 cm, ènka 53 – 61 cm. Teìna: mu`jak 27 – 32 kg, ènka 53 – 65 kg. Danska doga Poreklo ove rase nema mnogo veze sa Danskom. Ovo je stara rasa, ~iji lik se nalazi ~ak i na nekim starogr~kim nov~i}ima. Ovaj blagi i plemeniti div, strpqiv i nesta{an prema deci, uprkos veli~ini, moè da

128

Pas

ìvi i u komfornom stanu. Traì doslednog vlasnika ina~e moè po~eti da iskazuje agresivnost. Zahteva i duge svakodnevne {etwe. Standard: Visina: mu`jak 76 – 86 cm, ènka 71 – 81 cm. Teìna: mu`jak 54 – 90 kg, ènka 45 – 59 kg. Rotvajler Pretpostavqa se da vodi poreklo od italijanskog mastifa. Pasminu je odgajio jedan Nemac iz mesta Rotvajl, koji ih je koristio kao pastirske pse. Rotvajler je izuzetno inteligentan pas, miran, lak za obuku, hrabar i odan vlasniku i porodici. Ima pouzdanu narav, za{titni~ki je nastrojen. Prihvata i druge ku}ne qubimce. Sve ove pozitivne osobine uslovqene su odlu~nim i ~vrstim vo|stvom vlasnika i obukom u ranoj mladosti. Standard: Visina: mu`jak 61 – 69 cm, ènka 56 – 63 cm. Teìna: mu`jak 43 – 59 kg, ènka 38 – 52 kg.

Pas

129

Buldog Poreklo vodi od azijskog mastifa, a pasmina je ustanovqena u Engleskoj, gde je kori{}en za borbu sa bikovima u arenama. To je trajalo do devetnaestog veka, kada je ovaj oblik zabave zabrawen. Mada izgleda zastra{uju}e, ova pasmina spada me|u najne`nije. Zahtevaju da im se iskazuje mnogo qubavi ina~e su nesre}ni. Ukoliko je vaspitan kako treba, odli~an je prema strancima, deci i drugim ku}nim qubimcima. Kratkove~an je, svega oko osam godina. Standard: Visina: 31 â&#x20AC;&#x201C; 40 cm. Te`ina: mu`jak 24 â&#x20AC;&#x201C; 25 kg, `enka 22 â&#x20AC;&#x201C; 23 kg. Wufaundlend Postoje mnoge teorije o poreklu ove rase, od toga da je to prastari indijanski pas, vikin{ki pas za lov na medvede, da je

Pas

131

doneli feni~anski trgovci. Koristili su ga kao psa ~uvara, ali i kao gladijatora u arenama za borbu protiv bikova i medveda. Dana{wi mastifi su mirni divovi, koji zahtevaju dosledno, ali blago vo|stvo vlasnika. Vezani su za porodicu i teritoriju na kojoj ìve. Prili~no su te{ki za obuku, lewi su i neaktivni, pa mogu da ìve i u komfornom stanu. Standard: Visina: mu`jak 76 cm, ènka 69 cm. Teìna: mu`jak 72 kg, ènka 68 kg. [arplaninac [arplaninac je stara rasa koja poti~e sa juga Srbije. Koristili su se, a i danas se koriste, posebno u Americi od 1975. godine, kada je tamo izvezen izvestan broj primeraka, kao pastirski psi i psi ~uvari. Zbog prirodnog instinkta da budu straàri nad stadom, na

132

Pas

prostranim pa{wacima SAD i Kanade, izvanredni su ~uvari, namilosrdni prema grabe`qivim kojotima. U na{oj vojsci se koristi kao pratilac straè. [arplaninac nikako nije sobni pas. On se najboqe ose}a napoqu, na gazdinstvu, gde moè da ostvari svoje ~uvarske instinkte. Vrlo je poslu{an i vezuje se naj~e{}e za jednu osobu. Dobar je prema deci, posebno kada raste sa wima. Standard: Visina: 56 â&#x20AC;&#x201C; 61 cm, teìna: 25 â&#x20AC;&#x201C; 39 kg. Bernardinac Bernardinac je rasa stara preko hiqadu godina, a odgajili su je monasi u manastiru svetog Bernarda u [vajcarskoj. Poti~e od tibetanskog mastifa. Sredinom sedamnaestog veka kori{}en je kao spasilac qudi koji su zavejani u snegu, i zabeleèno je da su ovi psi spasli preko dve hiqade qudi.

Pas

133

Izvanredno je blage naravi, izuzetno trpeqiv prema deci. Moè da ìvi i u stanu, ali treba znati da ne podnosi velike vru}ine. Lak je za obuku. Standard: Visina: 61 – 70 cm, teìna: 50 – 91 kg.

OVÂRSKI I STOÂRSKI PSI (Grupa 1 FCI) Nema~ki ov~ar (Vu~jak) Ova rasa poti~e iz nema~kih oblasti Virtenberg i Bavarska. Vu~jak je miran i pouzdan pas, izvanredno odan i za{titni~ki nastrojen prema porodici. Zahteva svakodnevne duge {etwe i ~vrstu ruku, ina~e moè postati problemati~an. Standard: Visina: mu`jak 60 – 65 cm, ènka 55 – 60 cm. Teìna: 35 – 40 kg.

134

Pas

[kotski ov~ar (Koli) Koli je vrlo stara pasmina, koja je vekovima bila nepoznata van [kotske, da bi posle prvog predstaqawa pasmine 1860. godine postala jedna od najpopularnijih. To je izuzetno inteligentna pasmina, koja je posebno veliku popularnost stekla posle filma “Lesi”. Koli je blag i nesta{an pas, odli~an kao dru{tvo deci. Prijateqske je i za{titni~ke prirode. Veoma lako se obu~ava i vrlo rano stasava za obuku, ve} sa 10-12 nedeqa. Standard: Visina: mu`jak 61 – 66 cm, ènka 56 – 61 cm. Teìna: mu`jak 27 – 34 kg, ènka 23 – 29 kg. Stari engleski ov~ar - Bobteil Bobteil je na engleskom sinonim za “podse~eni rep”, jer se bez repa naj~e{}e i ra|aju. Poreklo ove pasmine nije sasvim

Pas

137

BOLESTI PASA

ZARAZNE BOLESTI PASA protiv kojih je neophodna vakcinacija Ve} smo u poglavqu â&#x20AC;&#x153;Obavezna zdravstvena preventiva za {teneâ&#x20AC;? govorili o vakcinaciji {tenaca. Ova vakcinacija nije komplikovana i veterinar je obavqa takozvanim polivalentnim vakcinama, koje za{ti}uju {tene od vi{e bolesti. Prva vakcinacija se obavqa kada su {tenci stari 7 do 9 nedeqa, a 4 nedeqe kasnije se obavqa revakcinacija. Tri do 15 dana pre vakcinacije treba obaviti i ~i{}ewe od crevnih parazita, jer oni smawuju efikasnost vakcine. U svemu ovome }ete potra`iti stru~nu pomo} veterinara. Obi~no kada kupujemo {tene ono je ve} starije od dva meseca, jer je tada zrelo da se

138

Pas

odvoji od majke, pa ve} bude vakcinisano. Zatraìte od odgajiva~a veterinarsku potvrdu da je {tene vakcinisano zbog revakcinacije. Ukoliko zakasnimo sa vakcinacijom i pas se razboli, na narednim stranama }emo Vam ukratko objasniti {ta se de{ava i {ta moète da uradite. [tene}ak [tene}ak je veoma zarazno oboqewe pasa koje izaziva virus. Od wega najvi{e oboqevaju {tenci i mladi psi, mada mogu oboleti i odrasli. Virus se prenosi i direktnim kontaktom sa bolesnom ìvotiwom i indirektno: mokra}om, izmetom, a moèmo ga doneti na obu}i... Vreme inkubacije (vreme od zaraze do pojave bolesti) {tene}aka traje 37 dana. Simptomi: pas postaje neveseo, odbija hranu, povra}a, pove}ava mu se telesna temperatura na 41 째C, koja za 2-3 dana pada na normalnu, da bi u nekoliko narednih dana opet bila 41 째C. Ovo je karakteristi~no za {tene}ak. [tene}ak se javqa u vi{e oblika koji mogu prelaziti iz jednog u drugi. Kataralni oblik je osnovni, jer prati

140

Pas

vr{i 4 nedeqe nakon prve. Obavezno pre vakcine i revakcine {tene treba o~istiti od crevnih parazita o ~emu je ve} bilo re~i, a bi}e op{irnije na narednim stranama. Ako je kuja vakcinisana oko 40 – 42. dana skotnosti takozvanom mrtvom vakcinom, onda ona preko mleka dok sisaju, prenosi za{titu {tencima i oni su bezbedni prva dva meseca. U slu~aju bilo kakve sumwe na pojavu {tene}aka, obavezno se odmah obratite veterinaru radi terapije. Parvoviroza (virusno zapaqewe creva, “ma~ija kuga”) Virus se prenosi direktnim kontaktom sa bolesnom ìvotiwom ili putem izmeta, preko cipela... Inkubacija traje 2 – 5 dana. Simptomi: pas prvo odbija hranu i vodu, povra}a. Telesna temperatura je 40°C. Dan posle po~etka povra}awa javqa se proliv koji je u po~etku sivo-ùte boje, a zatim i on zbog krvi poprima crvenu boju i veoma smrdi. Zbog povra}awa i proliva, {tene gubi te~nost iz organizma, temperatura moè da opadne na 3536 °C. Smrtnost zavisi od terapije i otpornosti psa.

Pas

143

i sl. Mnogo je bezopasnija od parvoviroze. Inkubacija iznosi od 1 do 5 dana. Simptomi: bolest po~iwe povra}awem koje traje 2-3 dana, a zatim prestaje. Ubrzo nakon po~etka povra}awa pojavquje se proliv, tamnoùt i ka{ast. Proliv je dosta ~est te pas gubi dosta te~nosti, odbija hranu, te{ko se kre}e. Pas nema pove}anu temperaturu i retko ima krvav proliv kao kod parvovirusa. Veterinarska intervencija je obavezna, a Va{a pomo} psu je kao kod parvovirusa. Za{tita pasa se sastoji u vakcinaciji {tenaca protiv korona virusa. Besnilo Besnilo je veoma opasna zarazna bolest koju izaziva virus koji napada i razara nervne }elije u mozgu. To je najopasnija zoonoza koja se prenosi na qude, a svi oboleli umiru. Javqa se kod pitomih i divqih ìvotiwa. Virus se prenosi slinom ili ujedom bolesne ìvotiwe. Inkubacija je vrlo razli~ita - retko do 8 dana, obi~no 20 - 60 dana, a moè da bude i godinu dana. Simptomi: U po~etnom stadijumu, koji traje oko 3 dana pas je zlovoqan, slabo jede,

144

Pas

{kqoca zubima, po~iwe da lu~i sline. U drugom stadijumu o~i su zakrvavqene, dolazi do pomu}ewa svesti, razdra`qivosti, pas napada i grize sve ìvotiwe, qude, prekida da uzima hranu i vodu. U tre}em, posledwem stadijumu nastupa paraliza mi{i}a dowe vilice i glave, usta su otvorena, a iz usta se cedi slina, a zatim postupno paraliza svih mi{i}a. Za{tita je zakonom propisana obavezna vakcinacija pasa starosti preko 4 meseca na svakih godinu dana. Ako postoji sumwa da je psa ili ~oveka ujeo besan pas ili druga besna ìvotiwa, daje se i hiperimuni serum. To su gotova antitela koja se daju do 4 ~asa posle ujeda u okolinu mesta ujeda. Ako postoji bilo kakva sumwa na besnilo kod psa treba se odmah obratiti veterinaru, a nakon ujeda psa hitno se mora javiti lekaru. LAK[E BOLESTI PASA Pas se moè razboleti od mnogih bolesti sli~nih ~ove~ijim. I sve se uglavnom uspe{no le~e.

Pas

145

Laringotraheitis (ka{aq pasa) Bakterijsko je oboqewe. Inkubacija traje 4-7 dana. Simptomi: Bolest po~iwe bolnim ka{qem koji je suv u po~etku, a kasnije vlaàn sa povra}awem. Bolest se moè komplikovati i pre}i u zapaqewe plu}a. Obavezno se javite veterinaru za savet i terapiju. Pneumonia (zapaqewe plu}a) Simptomi: pas ima povi{enu temperaturu, oko 40 째C, ne jede, neveseo je, disawe mu je oteàno i ka{qe. Psa treba staviti u toplu prostoriju da miruje, davati mu da pije {to vi{e te~nosti i obratiti se veterinaru za terapiju. Angina (zapaqewe krajnika) Zapaqewe krajnika je bakterijska bolest koju mogu da izazovu hladno vreme, gutawe snega, hladna voda... Simptomi: pas ima groznicu, oteàno guta, gu{i se, ka{qe, povra}a, ~esto se javqa {epavost na jednoj nozi zbog upale nerva pod uticajem bakterija sa krajnika. Ako se ne le~i, bakterije mogu da napadnu i druge organe. Psa

148

Pas

cvili, ~e{e uvo {apama ili trqa glavu o pod. Uvo je crveno, ote~eno i u ve}ini slu~ajeva ispuweno sekretom. Najboqe je oti}i kod veterinara.

UNUTRA[WI PARAZITI Crevni paraziti Da li pas ima crevne parazite i koje, moè da utvrdi veterinar mikroskopskim pregledom wegovog izmeta. Pas moè da ima crevne parazite, a da to ne bude uo~qivo na samom psu. Tek kada se paraziti razviju, mogu se ou~iti simptomi. Da bi se predupredila pojava i razvoj crevnih parazita, {tenad se preventivno ~isti svaka 3 meseca do starosti od 1 godine, a odrasli psi svakih 6 meseci. Tako|e, {tenad se moraju ~istiti 3 do 15 dana pre svake vakcinacije, jer crevni paraziti umawuju dejstvo vakcine. Gliste Gliste pas moè dobiti unose}i u organizam wihova jaja preko usta, a {tenci ih mogu

Pas

151

crevnih parazita bar 2 puta godi{we. Terapija: ~i{}ewe od parazita uz obaveznu konsultaciju sa veterinarom. PROTOZOE (Praìvotiwice) Toksoplazmoza Toksoplazmozu pasa izaziva protozoa ~iji je pravi doma}in ma~ka. Ona svojim izmetom izbacuje jaja u spoqnu sredinu i ona postaju infektivna za psa, druge doma}e ìvotiwe i ~oveka. Oni su prelazni doma}ini, a kod wih parazit razara }elije i stvara ciste u mnogim organima. Simptomi: visoka temperatura preko 40째C, bronhopneumonija, povra}awe, krvav proliv, drhtawe, paraliza. Terapiju treba prepustiti veterinaru. Piroplazmoza (krpeqeva groznica) Piroplazmozu na pse prenose krpeqi. Kada zaraèni krpeq ujede psa, on ga zarazi. Paraziti u telu psa napadaju eritrocite i razaraju ih. Simptomi: inkubacijetraje od 5 do 7 dana, posle koje pas dobija visoku temperaturu,

152

Pas

40 â&#x20AC;&#x201C; 41,5Â°C, leì, oteàno i ubrzano di{e. Sluzokoà mu je bleda, a zatim izrazito ùta. Ne jede, ali pije samo mnogo vode. Mokra}a mewa boju, pas ima otekao trbuh. Bolest traje oko 7 dana, a pas koji preboli je otporan na piroplazmozu jednu i po do 2 godine. Za{tita: psa treba za{titi ogrlicom ili nekim drugim preparatom protiv buva i krpeqa, a posle {etwe po parkovima i {umi, obavezno pregledati da li ima krpeqe . U slu~aju sumwe na ovu bolest, obavezno se obratiti veterinaru {to pre da bi odredio terapiju, ina~e ova bolest moè da ima smrtni ishod. SPOQNI PARAZITI Buve Buve su mali insekti koji ìve u pse}oj dlaci. Pse}a buva ne ska~e. Na pse}oj dlaci polaè jaja iz kojih se razvija larva, a larva pada sa psa i ìvi u pukotinama poda prostora za pse, odakle se razvija lutka pa odrasla buva. Odrasla buva si{e krv psa i izaziva svrab, usled ~ega se pas ~e{e, pa moè da dobije upalu koè; iznad korena repa i du` le|a opada dlaka.

Pas

153

Za{tita od buva se sastoji u uni{tavawu buva na psima i obaveznoj dezifekciji prostora gde borave psi, kao i kori{}ewem sredstava kojima se spre~ava da psi dobiju buve. Izbor ovih sredstava i wihovo dozirawe treba prepustiti veterinaru. Krpeqi @ive u {umama, na travi, i pojavquju se u rano prole}e i ima ih do kasne jeseni. Svojim rilom se zaka~e za telo psa i si{u mu krv. Ako su zaraèni, tada mogu preneti bolest piroplazmu, o kojoj je ve} bilo re~i. Za{tita: psa treba za{tititi ogrlicom ili nekim drugim preparatom protiv buva i krpeqa, a posle {etwe po parkovima i {umi, obavezno pregledati da li ima krpeqe . Skidawe krpeqa se vr{i tako {to komad vate natopimo alkoholom ili uqem, benzinom ili acetonom, drìmo taj natopqeni komad vate na krpequ oko pola minuta i time ga omamimo. Tada ga uhvatimo pincetom {to bliè koì psa i zavrtimo ga u pravcu kazaqke na satu. Tako ga i{~upamo, a onda uni{timo, najboqe spaqivawem, a ne gwe~ewem, jer tako moèmo iz wega da istisnemo eventualnu zarazu.

154

Pas

KO@NE BOLESTI [uga Prenosi sa naj~e{}e direktnim kontaktom sa bolesnim psom. [ugarci se hrane }elijama koè i ko`nom ma{}u. Izaziva svrab, pas ima crvenu koù, bez dlake, sa ~vori}ima. Moè da pre|e i na ~oveka. Le~ewe treba prepustiti veterinaru. Ekcem i druga zapaqewa koè tako|e treba prepustiti veterinaru. FIZI^KE POVREDE - PRVA POMO] Treba znati prvo da je pas koji je povre|en jako upla{en. Kada ga dodirnemo, bez obzira da li je pas na{ ili tu|i, u strahu od novih povreda moè da se desi da poku{a da nas ujede. Psa treba najpre glasom umiriti koliko god je to mogu}e i ako je potrebno, ako se pas ne smiruje u poku{ajima da ujede, treba mu zavezati wu{ku povocem, maramom, {alom, ili onim {to Vam je pri ruci. Ako pas ima otvorenu ranu, treba zaustaviti krvarewe stavqawem ~iste gaze na wu,

Pas

155

zatim je treba isprati 3% hidrogenom i posuti antibiotskim pra{kom. Kod ve}ih rana bi}e potrebno i u{ivawe, a to, posle ukazane prve pomo}i, prepustite veterinaru. Povrede od udarca saniraju se hladnim oblogama, ako imate leda ili uzmite ne{to zamrznuto iz zamrziva~a, kao i kod qudi. Ako je pas slomio kost, u~vrstite je uz pomo} da{~ica i zavoja da se mesto preloma ne pogor{a i odnesite ga kod veterinara. Ukoliko je povre|eni pas bez svesti, proverite da li su mu usta ~ista, ako nisu o~istite ih i izvucite mu jezik napoqe. Psa stavite da le`i na grudima sa glavom prema napred ili na stranu i utoplite ga kaputom ili }ebetom. Organizujte se, pa ga onda {to pre odnesite kod veterinara. TROVAWA Trovawa naj~e{}e nastaju od pokvarene hrane i preparata za prskawe biqa. Pas je iznemogao, slini, povra}a, pena mu izlazi na usta, ne uzima hranu ni vodu, te{ko di{e, srce mu ubrzano radi, cvili. Ima proliv, gr~eve, krv u mokra}i. Za terapiju se {to pre obratite veterinaru.

156

Pas

MALI PSE]I KUVAR Xigerica a la â&#x20AC;&#x153;ku}ni duhâ&#x20AC;&#x153; Potrebno je: 0.5 kg sirove xigerice (gove|a, sviwska ili pile}a xigerica) 1.5 {oqa p{eni~nih klica (ili bra{no) 1.5 {oqa kukuruznog griza 4 jaja 1 ~en iseckanog belog luka Zagrejati rernu na 180Ë&#x161;C. Usitniti xigericu u elektri~noj seckalici ili vodenici za meso, u to dodati jaja, beli luk i izme{ati. Postepeno dodavati p{eni~ne klice i kukuruzni griz. Podmazati pleh, u wega usuti masu i pe}i 20-25 minuta. Ise}i na komade i slu`iti hladno. Je~am - dvopek Potrebno je: 3 - 4 {oqe ra`anog bra{na

Pas

157

2 {oqe je~menog bra{na 2 {oqe gove|e supe malo maslinovog uqa 4 ka{i~ice per{una 1 ~en iseckanog belog luka Zagrejati rernu na 180Ë&#x161;C. U velikoj ~iniji pome{ati maslinovo uqe, beli luk i per{un. Dodati toplu gove|u supu. Ume{ati je~meno bra{no i pustiti da se ohladi. Sad postepeno ume{avati ra`ano bra{no dok se ne dobije ~vrsto testo, pa mesiti 5 minuta. Oblikovati testo u loptu, pa ga razvu}i u plehu na 1/4 debqine palca. Ise}i pre pe~ewa. Pe}i 30 minuta, okrenuti ih, pa pe}i jo{ 30 minuta. Ostaviti ih da odstoje do sutra. Medeni dvopeci Potrebno je: 5 {oqa prekrupe â&#x20AC;&#x201C; bra{na 1 {oqa pile}e supe 1/2 {oqe vru}e vode 1 jaje 3 ka{ike meda 2 male ka{ike suvog kvasca 2 ka{ike suvog per{una 1 ~en iseckanog belog luka

158

Pas

Zagrejati rernu na 180Ë&#x161;C. U velikoj~iniju rastvoriti kvasac u toploj vodi. Dodati per{un, beli luk, supu, jaje i med. Lagano mesiti bra{no oko 4 minuta. Izvaqati testo na 1/4 debqine palca. Testo ise}i noèm pre pe~ewa. Pe}i oko 30 minuta. Ostaviti da odstoji do sutradan. ûvati hermeti~ki zatvoreno. Hrskavci - Ovsena ka{a i sir Potrebno je: 4 {oqe bra{na 1 {oqa ovsene ka{e 1/2 {oqe izribanog sira 1/3 {oqe zejtina 1 kocka supe otopqene u {oqi tople vode Zagrejati pe} na 160Ë&#x161;C. U velikoj ~iniji pome{ati bra{no i ovsenu ka{u. Dodati sir, zejtin i supu. Dobro izme{ati. Izvaqati testo na 1/2 debqine palca. Testo ise}i noèm pre pe~ewa. Pe}i oko 20 minuta. Ostaviti da odstoji do sutradan.

Pas

159

SADR@AJ Kome je namewen ovaj priru~nik O psu Prva pripitomqena `ivotiwa O izgledu i ~ulima Nabavka psa Osnovna pravila o dr`awu psa [tene je stiglo u ku}u Obavezna zdravstvena za{tita za {tene [ta Vam pas govori Ko je vo|a â&#x20AC;&#x201C; Vi ili Va{ pas Pas ne voli da bude sam O vaspitawu i karakteru Osnovno vaspitawe (Sedi! Stani! K nozi!...) Nega Parewe [tewewe Standardi rasa Rase pasa Hajka~i (grupa 10 FCI) Terijeri (grupa 3 FCI) Jazavi~ari (grupa 4 FCI) Poeneri (grupa 7 FCI) Retriveri i {panijeli (grupa 8 FCI) Goni~i, traga~i (grupa 6 FCI)

5 7 9 11 16 24 26 34 37 43 46 47 50 62 67 69 71 74 80 85 87 92 97

160

Pas

[picevi (grupa 5 FCI) Pudle i mali psi (grupa 9 FCI) Pin~evi, molosi (grupa 2 FCI) Ov~arski psi (grupa 1 FCI) Bolesti pasa Mali pse}i kuvar

97 112 121 133 137 156