Original #44

brOj 44 // jun 2019. // cena 199 din.

// rS 3,50 Km

// cg 1,99 eur

www.originalmagazin.com

Original magazin

ORIGINAL Orgnlmagazin

jun 2019.

MAGA ZIN mAgIjA InOvAcIje

Ekskluzivno

HerOInA DAnAšnjIce

Tara Mor SADA je vreme zA veLIKI ISKOrAK

rukavica koja vas prEtvara

u bEtovEna

DevOjčIce, buDIte Sve štO žeLIte!

stEfan

MilEnković da bi vidEo budućnost, poglEdaj u prošlost MultipotEncijalisti svih zEMalja, ujEdinitE sE!

2

www.originalmagazin.com

originalni razgovori

Foto: dalibor danilović, Makeup: Svetlana Sremčević, Haljina: Fantasia di Yeya, Prostor: Beogradski market

O pSImA I LjuDImA

JASMINA STOJANOVIĆ Project & Editorial Manager Original Magazine

„P

rebiću tebe, a ne kera“, rekao mi je stariji gospodin ljutito na dorćolskoj ulici jednog jutra. Pred mojom osmogodišnjom ćerkom dok smo stajale da joj namestim ranac za školu. Taj ker, kako ga je nazvao, sedeo je pored nas i čekao da završimo, dovoljno daleko od njega da bi bilo šta uradio. Taj ker je u tom momentu imao četiri meseca, nije imao sve zube jer su mu ispali – beba je i menjaju mu se kao i svim bebama, i u tom trenutku kada je stariji gospodin u skupom mantilu prolazio pored nas mahnuo je repom.

To je za njega bilo dovoljno alarmantno i opasno da ljutito, s udaljenošću, preteći podigne novine i zapreti mi kako će me prebiti. Uz dodatak: Budalo jedna! Moja ćerka me je gledala netremice, krupnim očima, u tom momentu i zbunjenim i uplašenim – da li ćemo na ulici usred jutra sve troje dobiti batine od nekog neznanca. Jer stojimo. Šetamo. Postojimo.

Ne radi se ovde samo o odnosu muškarca i žene – o činjenici da to nasilje ne jenjava, ni ORIGINAL

istorijski ni kulturološki ni sociološki. radi se o odnosu među ljudima. I prema životinjama. O tom besu koji kulja, koji se ne može zaustaviti ni na ulici ni pred nepoznatim ljudima, već se, naprotiv, izliva i preplavljuje, poput mastila boji ljudima dane i odnose. Radi se o nečemu što je toliko duboko u nama da ova strana nema ni mesta ni karaktera za prvo slovo ispisivanja te dileme i razmišljanja zašto u ljudima postoji takav nagon za nepotrebnim povređivanjem drugih. „Da li će te stvarno prebiti taj čovek?“, pitala me je Dunja, osvrćući se sve vreme dok smo išle ka školi. Ne znajući koliko rana postoji iznutra koje nije ni videla i za koje nije ni čula. Ježim se svaki put kada pomislim s čime će se tek susretati, šta će je sve čekati na njenom putu heroine i od čega sve neću moći da je spasem. Prebrojavam uzore na koje može da se ugleda dok odrasta, smišljam priče i knjige koje može da čita da se iznutra osnaži, da bude stub koji neće vetar da sruši, ma koliko da ga ljulja. Kupujem literaturu koja će da je privuče da je lista, o ljudima koji su menjali svet, koji su verovali u svoju viziju, koji su znali da postoji nešto lepše i bolje i da to mogu da kreiraju, prevazilazeći te niske nagone i pobude rastom i edukacijom, znanjem i posvećivanjem. Ohrabrujem je da bude smela, da veruje u svoje snove, da glasno kaže šta misli, da pita i da traži, da sluša, čuje i zna. I da transformiše situacije u svoju korist. Zato volim što sada ORIGINAL mogu da držim na stolu, da ga lista i da zajedno pričamo o ljudima koji su uspeli svojim znanjem, umećem i kulturom.

Na ulici postoje razni ljudi: oni koji će se nasmejati klempavim ušima koje im idu u susret, oni koji će proći i pružiti ruku da je naš pas poliže, ima onih koji su se sredili maksimalno za posao i žure i obilaze nas u širokom luku da se slučajno ne isprljaju, onih koji nam pritrče u susret i dozvole da veoma skupocene brendirane stvari dobiju novi pečat šapa. Ima onih koji se spremno ljube sa tim našim veselim kerom, onih koji nas psuju jer ga imamo. Na ulici ima raznih ljudi koje nisam ni primećivala dok sam i sama jurila ka poslu, a sada ih jasnije vidim. I vidim neke svetle pojedince koji koračaju originalno, koji nam daju savet, koji nam pomažu i žele da budemo bolje vlasnice jednog klempavog veselog psa spasenog sa ulice. Ti ljudi pale svetlo u drugima i uz takve ljude treba i vredi stati. „Jedna knjiga, jedna olovka, jedno dete i jedan učitelj mogu da promene svet.“

creating Original Minds Masterclass 10. juna Počinjemo ciklus otvorenih edukacija!

Prva tema je blogging i kako razviti strast u posao.

Pišite za Original Aktivira se blog sekcija na sajtu www. originalmagazin.com i pozivamo vas da pišete za nas!

Originalni ljudi Pratite naše društvene mreže i upoznajte inluensere koji su postali ambasadori Originala. Live uključenja, intervjui, saveti i životne priče!

3

ORIGINAL

U ovom broJU

MAGA ZIN

↘

budi inSpiracija

6

ZANIMANJA ZA BUDUĆNOST

10

BUDI PRODUKTIVAN

14

DEBATE O KOJIMA SE DEBATUJE

16

KO SU SRBI U GINISOVOJ KNJIZI REKORDA

22

BLOGDAN

24

TARA MOR

26

RODITELJSTVO

32

INSPIRING GIRLS

35

ALEKSANDRA PETROVSKI

38

FINANSIJSKA PISMENOST

42

BUDI KREATIVAN

46

BUDI ODGOVORAN

52

DR MALTE HOCEL

54

BUDI INOVATIVAN

62

BUDI KOSMOPOLITA

64

BUDI ZDRAV

76

74 PUŠaN govINd

Najvažnija stvar u vezi sa životnom energijom je svesno, ritmičko disanje. Što dublje dišemo, dublje osećamo sopstvenu snagu, povezanost sa telom i oslobađamo se potisnutih emocija 4

48

sanja knežević, preduzetnica godine

eTNo-selo sagrađeNo od sNova www.originalmagazin.com

18

ekskluzivno za „original“ Stefan Milenković

da bIsTe UsTaNovIlI bUdUćnOst, pOglEDajtE prOšlOst

44

58 ORIGINAL

Casachok

srEća iMa ukus čOkOlaDE

GEORGE STYLER

MOji MODEli su sOcijalnE stuDijE prEtOčEnE u ODEću 5

original

O PrEPOruka POSETITE..

Od 7. do 9. juna održava se 11. po redu književni festival KROKODIL, koji otvara Mišel Uelbek, jedna od najvećih zvezda savremene svetske književnosti, kog nazivaju i francuskim Orvelom. On će u prve večeri festivala u polučasovnom razgovoru s Biljanom Srbljanović govoriti o svom stvaralaštvu, dok će glumac Boris Isaković čitati odlomak iz najnovijeg Uelbekovog romana „Serotonin“.

Pored toga, posetiocima će se kroz čitanja, sofa-intervjue i performanse predstaviti i ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade Vladimir Tabašević, gošća iz Makedonije Rumena Bužarovska, savremeni autor Bojan Babić i legendarni ilmski i pozorišni reditelj i pisac Goran Marković. Druge večeri predstaviće se jedan od najvećih evropskih autora danas, bugarski pisac Georgi Gospodinov, Lana Bastašić, dvojica najistaknutijih regionalnih autora Miljenko Jergović i Svetislav Basara imaće zajednički nastup, dok se smatra da će vrhunac biti nastup Lasla Krasnahorkaija, koji spada u red najznačajnijih i najprevođenijih mađarskih prozaista. Kompletan program možete videti na sajtu www.krokodil.rs

ISPROBAJTE..

Eni (Eny) je dečak koji govori u nulama i jedinicama baš kao i kompjuter. Da bismo ga razumeli, potrebno je da naučimo njegov jezik – binarni.

Eni je zapravo interaktivna e-knjiga prepuna sadržaja, uz dodatne mini-igre koje pomažu da sadržaj bude življi, zanimljiviji i da olakša učenje svima, a posebno najmlađima.

Binarni kod je lak i zabavan, samo ga je teško koristiti u poslu i u svakodnevnom životu. Ali to je 6

ObrAtIte pAŽNJU NA… Nutrigenetika je savremen pristup prevenciji zdravlja, poručuje Marija Đokić, urednik i voditelj emisije „Čuvari zdravlja“ na TV Studio B i TV Koreni. „Nutrigenetika proučava osetljivost gena na različite vrste hrane i uticaj hrane na funkciju gena. Pomaže u odabiru namirnica i prilagođavanju ishrane svakom pojedincu.

Osigurava visoko personalizovane informacije o mogućnostima prevencije različitih oboljenja i poremećaja, poput tumora, hroničnog umora, alergija, dijabetesa. U skladu sa tim, ukoliko je utvrđen veliki rizik od neke bolesti, savetuje se isključenje pojedinih namirnica iz ishrane i uvođenje drugih”, savetuje Marija, koja kroz ovu emisiju prezentuje najnovije aktuelnosti iz oblasti zdravstva, farmacije, ekologije i sporta u kojoj govore eminentni stručnjaci.

Osnovni motivi u kreiranju ovakvog programa jesu pre svega promovisanje zdravih životnih navika i prevencija, čime se pruža podrška u očuvanju i unapređenju zdravlja. „Nutrigenetika je pouzdana osnova za antiejdžing mere i preduslov za postizanje dugovečnosti i boljeg kvaliteta života. Čovek je deo prirode i sve oko nas je zdravlje, pa je spisak tema u emisiji neiscrpan.“ Uz saradnju velikog broja stručnjaka iz različitih oblasti posvećenih zdravlju, Marija i tim redakcije koja je već tri decenije prisutna na nacionalnom i regionalnom TV nebu, otvaraju putokaz i prozor u svet zdravijih životnih navika.

osnovni sloj kompjuterskog razmišljanja koji smo unapredili da bismo mogli da razgovaramo sa računarom. Veoma je zabavno, a uz to ćete naučiti da pretvarate decimalne brojeve u binarne i obrnuto, da kažete koliko godina imate na binarnom jeziku, kao i svoje ime – zapravo, šta god želite.

Eni je aplikacija koja vas neće naučiti da programirate, ali postavlja odličnu osnovu za učenje o programiranju i kompjuterima uopšte, zato je sjajna za decu.

Namenjena je primarno za uzrast od osam do jedanaest godina, ali je podjednako interesantna i deci i odraslima koji vole da uče o konceptima na detinji način. Za više informacija posetite www.theeny.com www.originalmagazin.com

bUDi inSPiraCiJa

Više od 350 ljudi šetalo za dečji osmeh fondacija „Novak Đoković“ je 18. maja po peti put učestvovala u humanitarnoj manifestaciji pod nazivom „Prošetaj milju za osmeh“ („Walk a mile for a smile“), koju organizuje beogradska internacionalna škola PRIMA

u

laznice za ovu tradicionalnu šetnju bile su majice u vrednosti od 700 dinara, a novac prikupljen njihovom kupovinom namenjen je nabavci opreme za jedanaest isturenih odeljenja iz devet osnovnih škola u Srbiji. Za škole mališana iz okoline Sremske Mitrovice, Aleksinca, Vlasotinca, Smedereva i Kragujevca prodajom majica prikupljeno je 305.000 dinara, dok donacije prijatelja i dalje traju, te će konačan ishod biti poznat u narednim danima.

Šetnji su, pored Maje Kremić, nacionalne direktorke Fondacije „Novak Đoković“, i Bridžit Makintoš, direktorke Internacionalne škole PRIMA, prisustvovali naš glumac Bojan Perić, kao i više od 350 dece i njihovih roditelja koji su svojim dolaskom podržali ovu humanu akciju. „Od 2014. godine, kao fondacija najboljeg tenisera sveta, već peti put u maju šetamo jednu milju i prikupljamo novac za odabrani projekat koji kasnije u toku godine sprovedemo. Prošle godine prikupili smo 360.000 dinara i zahvaljujući tim sredstvima, preuredili smo četiri radne sobe u vrtiću ’Vlada ObradoORIGINAL

vić Kameni’ u Pećincima i deci koja pohađaju ovaj objekat obezbedili stimulativno okruženje za igru i učenje“, rekla je Maja Kremić, koja je otkrila i da je cilj ovogodišnje šetnje da mališanima iz jedanaest isturenih odeljenja budu pruženi najbolji uslovi za pravilan rast i razvoj. „Oni će u septembru prisustvovati Kampu prijateljstva Drugarijada, koji svake godine organizujemo na Kopaoniku, a nakon povratka u rodna mesta, dočekaće ih oprema predviđena da im dugoročno olakša i ulepša period detinjstva i školovanja. Pomoć svih ljudi dobre

volje je presudna za uspeh onoga što radimo, zato hvala internacionalnoj školi PRIMA koja za ovaj divan projekat već duže vreme u nama prepoznaje idealnog partnera.“ Nakon šetnje, najmlađi učesnici uživali su igrajući se na sportskim poligonima, u kreativnim igraonicama i na prolećnom sajmu, kao i u druženju sa popularnim glumcem Bojanom Perićem, koji je otvorio manifestaciju.

Direktorka Internacionalne škole PRIMA Bridžit Makintoš navela je da je za nju najveći uspeh ovog projekta u tome što već godinama stavlja osmehe na dečja lica. „Današnje okupljanje je, zahvaljujući našim učenicima i njihovim roditeljima, kao i svim našim prijateljima, još jedna u nizu uspešnih humanitarnih šetnji koje organizujemo na terenima škole. Hvala vam što ste se ponovo okupili u ovolikom broju i pokazali koliko su velika vaša srca. Sva deca zaslužuju detinjstvo u jednakim uslovima, a mi smo današnjim gestom pokušali da se za jedan korak približimo tom cilju“, istakla je direktorka Internacionalne škole PRIMA. Šetnji je prisustvovalo i 14 osnovaca iz škole „Julijana Ćatić“ iz sela Ramaće i Ugljarevac u okolini Kragujevca, čija je direktorka Svetlana Živanović iskazala veliku zahvalnost Fondaciji „Novak Đoković“ što je odabrala da baš njihova ustanova bude jedna od devet kojoj će pomoći. Prema njenim rečima, ovom akcijom mališani iz isturenih odeljenja ove škole dobiće neophodna nastavna sredstva koja će doprineti kvalitetu nastave, ali i života mališana i njihovih učitelja.

7

original

O Kulturni vodič Priredila: Ana Kalaba

eXit

Letnje LudiLo

4-7. juLA

Exit će još jednom učiniti Novi Sad svetskom muzičkom prestonicom od 4. do 7. jula. Festival otvaraju pop giganti The Cure i to u godini kad slave 40 godina rada, dok će senzibilitet novih generacija pokriti duo The Chainsmokers, koji se u samo nekoliko koraka plasirao i ušao u krug najpopularnijih hitmejkera današnjice, Greta Van Fleet kao spasioci rokenrola, reper Skepta, britanska senzacija Tom Voker… Dance arenom vladaće Carl Cox, najpopularniji DJ svih vremena, koji za ovu priliku sprema specijalni trosatni set, a među favoritima elektronskog zvuka koji će u ovom izvlačenju ljuljati tvrđavu su Paul Kalkbrenner, Dimitri Vegas i Like Mike, Solomun, Boris Brejcha…

deV9t

14-22. juNA

DEV9T, interaktivni umetnički festival jedinstven u regionu od 14. do 22. juna će u Staroj ciglani u Beogradu objediniti devet umetnosti pod sloganom “Stvaraj dalje”. Mladi i neairmisani umetnici su zvezde “Devetke” i ove godine odgovaraće na 8

temu “Alhemija”. Što se tiče muzičkog programa, novina su sanset specijali, a prvi najavljeni gosti su Red Axes iz Izraela.

beer fest

14-18. AVGuSTA

Festival piva, ali pre svega muzički festival koji svake godine na glavnoj sceni okuplja najjača imena regiona. Za 17. izdanje, koje se održava od 14. do 18. avgusta na Ušću potvrđeni su nastupi Magniica, Vojka V, bendova Eyesburn, Atheist Rap, Maika, Playboy, Bjesovi, Turisti, Veliki prezir, Kojoti… Kao poseban spektakl najavljena je Rok opera koja će otvoriti festiva, 120 izvođača novosadskog Big benda i Hora i Orkestra Opere Srpskog narodnog pozorišta će sa eminentnim solistima, predvođeni dirigentom i autorom muzičkih aranžmana Fedorom Vrtačnikom, izvoditi antologijske muzičke hitove svetskih rok zvezda.

LOVe feST

1-3. AVGuSTA

Slogan 13. Lovefesta je “Po tvom ukusu”, a organizatori se i ove godine trude da pokriju različite - među hedlajnerima www.originalmagazin.com

počinje!

sea dance

30. AVG. - 1. SeP

Egzitaši već tradicionalno letovanje preklapaju sa Sea Dance festivalom, koji se ovog puta održava od 30. avgusta do 1. septembra na plaži Buljarica u Budvi. Nastupe su potvrdili slavni David Guetta, Robin Schulz, Ofenbach, Darko Rundek & Ekipa, Senidah, Surreal... A uskoro možemo očekivati još mnogo zvučnih imena, najavili su organizatori.

IN MuSIc

24-26. juNA

Zagrebački In music ponovo podiže lestvicu line upom koji ukršta najveće aktuelne turneje: dolaze The Cure, ali još nekoliko kultnih bendova kakvi su Suede, Garbage, The Hives i Thievery Corporation, kao i Johnny Marr, čiji je gitarski rif deinisao zvuk Smithsa... Dolaze i Foals, kao jedan od najboljih britanskih lajv bendova današnjice, LP kao hitmejkerka koja je uzdrmala pop-rok scenu, Peter Bjorn And John sa hitom “Young Folks”… Svi oni će se sjatiti od 24. do 26. juna na Otoku hrvatske mladeži na Jarunu.

PREDSTAVLJAMO fESTiVALE kOJE nE TREbA PROPuSTiTi OVOG LETA SzIGeT koji će ove godine od 1. do 3. avgusta nastupati u Vrnjačkoj Banji ima legendi sa više od 30 godina staža i novih i trenutno najtraženijih imena. Na čuvenom Fire Stageu nastupaće nemački tehno favorit Richie Hawtin, holandska zvezda Joris Voorn, Jamie Jones, The Martinez Brothers, Marco Carola...

Live binu će zatresti Bajaga i Instruktori, Bojana Vunturišević, popularna Senidah, Surreal, Kuku$ klan, Hazze i Elon, Dubioza Kolektiv, Maika...

arsenal fest

19-22. juNA

Žestoki Testament i folk metalci Pero Defformero, čuveni Little Steven i čuveni Darko Rundek s Ekipom, američki indiroker Kurt Vile s bendom The Violators i kultni Partibrejkersi, Goblini, Eyesburn, Đorđe Miljenović, Atheist Rap, Marko Louis, Samostalni referenti, Doktor Nele Karajlić, Hladno pivo, Vojko V, Artan Lili, Autopark… Svi su se okupili na programu Arsenal festa, koji se od 19. do 22. juna odvija na magičnom prostoru Kneževog arsenala u Kragujevcu. Nastupi će se dešavati na Main, Garden i Explosive Stageu.

ORIGINAL

7-13. AVGuSTA

Mađarski Sziget i ove godine potvrđuje poziciju jednog od najvećih evropskih festivala na kojem nastupaju najveće face svetske scene. Ove godine prava ekskluziva su Foo Fighters, Ed Sheeran, Florence + The Machine, Post Malone, Twenty One Pilots, The National, The 1975, Franz Ferdinand, James Blake… Oni predvode čitavu armiju atraktivnih izvođača koji će tresti Ostrvo slobode u Budimpešti od 7. do 13. avgusta.

Očekuje se više od pola miliona posetilaca iz celog sveta, koji će cirkulisati kroz oko 50 programskih prostora i u oko 200 događaja dnevno.

NIŠVILLe

2-11. AVGuSTA

Internacionalni džez festival „Nišville 2019“ održava se od 2. do 11. avgusta u Niškoj tvrđavi i u ovom izdanju pred ljubitelje džeza dovodi Seuna Kutia & Egypt 80, levoruku američku gitaristkinju Malinu Moye, kultnog soul saksofonistu Macea Parkera… To je tek delić programa, a pored muzičkog, Nišville će posetiocima ponuditi i kvalitetan program u okviru narednog Nišville džez teatarskog festivala, kao i mnoštvo dokumentarnih i igranih ilmova sa muzičkom tematikom – Nišville Movie Summit 2019.

9

KariJEra

Čovek protiv mašine u poslovima budućnosti Tekst: Maša Milojković Foto: iStock

Sećate se ilma „Peti element” sa Brusom Vilisom i Milom jovović? Verovatno ste ga gledali kao dete i posmatrajući leteće automobile, odeću, enterijer, eksterijer, zdravo za gotovo ste prihvatili – ok, u ovakvom svetu ću živeti kad budem odrasla osoba. e pa, budućnost je došla brže nego što smo se nadali i nemamo baš leteće automobile, ali je njena odlika da traži od nas da se iznova menjamo i napredujemo. ako će neki klinci koji možda sada prvi put gledaju „Peti element” uskoro morati da odaberu karijeru, i to veoma oprezno. Jer koja karijera je zanimljiva, isplativa, izazovna?

Kako odabrati, a ne pogrešiti? Jedno je sigurno: mora se razmišljati unapred – pokušati predvideti budućnost. Kako to postići i plasirati sebe na tržištu rada kao korisnog i traženog člana, pitali smo Predraga Đuki-

t

10

ća, potpredsednika Mense Srbije i eksperta Nacionalnog centra za talente. Procene su da će u narednih 15 godina polovina danas aktuelnih zanimanja biti marginalizovano. U doba burnog tehnološkog napretka automatizacija obuhvata sve veći broj zanimanja preuzimajući poslove od ljudi. „Poslednjih decenija nove tehnologije su doprinele nestanku potrebe za daktilograima, sekretaricama, raznim činovnicima, a spisak prevaziđenih zanimanja svakim danom postaje sve duži. Ono što nam se trenutno dešava pred očima jeste smanjenje

potreba za šalterskim radnicima i kuririma zato što se s administracije koja proizvodi zapise u papiru prelazi na generisanje elektronskih dokumenata. Takođe, možemo videti i način na koji će prestati potreba za kasirima jer već imamo prodavnice gde na automatu sami očitavate bar-kodove proizvoda koje kupujete i plaćate karticom, a uskoro će se proces evidencije kupljenih artikala i njihove naplate dešavati automatski kada napuštamo objekat. Prva na meti su bila manuelna zanimanja koja je lako automatizovati, ali sa napretkom www.originalmagazin.com

Prateći buran razvoj društva mapa zanimanja intenzivno se redefiniše - spisak se menja, ne smanjuje, a prognoze su da će broj zanimanja rasti

Šta kAŽU NADLEŽNI

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na pitanje koja su to zanimanja budućnosti, kažu sledeće: – Na osnovu anketiranja poslodavaca očekuje se da će, pored poslova iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (stručnjaci za hardverski i softverski inženjering, stručnjaci za elektrotehniku i elektroniku), biti traženi: stručnjaci za industrijsku tehniku i robotiku, stručnjaci za oblast inansija, analitičari prometa i investicija, stručnjaci za upravljanje rizicima u preduzećima, različite vrste savetnika, posebno u malim preduzećima, logističari za optimalizaciju protoka robe od proizvođača do trgovina, stručnjaci u oblasti biotehnologija, poput genetičara, molekularnih biologa, stručnjaci za obrazovanje na daljinu, stručnjaci za različite vrste ispitivanja i merenja svojstva materijala, ali i će arhitekte, urbanisti, dizajneri, projektanti, mikrotehničari imati veće mogućnosti za zapošljavanje u budućnosti.

tehnologije nišan se pomera na ona zanimanja čija je zamena najisplativija“, kaže Predrag Đukić, i to ilustruje primerom: zbog rasta robne potrošnje i broja turističkih putovanja danas su vozači kamiona i autobusa veoma traženi u svetu, pa samim tim i dobro plaćeni. Baš zbog toga u bliskoj budućnosti će ovo zanimanje biti predmet intenzivne automatizacije. U narednim godinama pojaviće se vozila bez vozača koja će biti računarski kontrolisana, a moći će da se kreću i bez pauza koje su neophodne ljudskim vozačima. Mašine ne idu na godišnje odmore niti bolovanja, ne muče ih porodični problemi i depresija, nisu sklone manipulacijama i proneverama, a poboljšanja se mogu uvesti prostim ažuriranjem upravljačkog programa.

ORIGINAL

Verovali ili ne – smanjiće se potreba za programiranjem Ista sudbina verovatno čeka i trenutno najprivlačnija zanimanja. Danas se programerima nude visoke plate, odlični radni uslovi, paketi beneicija i opuštena radna atmosfera, ali sve to i ovu porodicu zanimanja čini zanimljivim za automatizaciju.

Već sada nije potrebno stručno znanje da bi ljudi napravili svoj internet sajt, otvorili svoju internet prodavnicu ili odgovarali na tipske upite klijenata. Za sve to postoje programi koji i laicima omogućavaju da budu produktivni u digitalnom svetu. Baš kao što ne moramo biti inženjeri i mehaničari da bismo vozili automobile ili ne treba da posedujemo diplome iz elektrotehnike

da bismo koristili računare i mobilne telefone, upotreba informatičkih resursa biće sve dostupnija sve širem krugu korisnika, a to znači manju potrebu za programiranjem, predviđa Đukić. „Činjenica je da se, prateći buran razvoj društva, mapa zanimanja intenzivno redeiniše. To znači da se spisak menja, a ne smanjuje. Zapravo, prognoze su da će se broj zanimanja s vremenom povećati. Doskora nisu postojala brojna zanimanja vezana za internet, računarsko upravljanje, istraživanja i razvoj. Sam brz napredak ima svoje potrebe za novim zanimanjima, kao i rezultati koje on ostvaruje. Na primer, kako zbog automatizacije sve više ljudi ima vremena i sredstava za putovanja, ova industrija beleži postojan rast koji nisu omele ni ekonomske krize. Iz tog razloga raste potreba za smeštajnim kapacitetima, a to opet za sobom povlači uvećanje resursa u brojnim povezanim delatnostima. Povećan broj turista čini poželjnim i ekonomski opravdanim uvođenje raznih novih sadržaja na turističkim destinacijama, a povećanje količine poslovanja stvara potrebu za automatizacijom koju opet razvijaju ljudi. Ovo je način na koji točak tehnološkog napretka stvara nove potrebe za ljudskim angažovanjem“, objašnjava potpredsednik Mense.

S obzirom na rečeno, postavlja se pitanje koja su zanimanja najperspektivnija. Pre svega, ona koja se oslanjaju na sposobnosti u kojima mašine ne mogu, ili bar još ne mogu, da prevaziđu ljude. U ovom trenutku su to sposobnost analitičkog i kritičkog razmišljanja, rešavanje kompleksnih problema i ponajviše kreativnost i inovativnost. Ovo su sposobnosti bez kojih ni sam napredak nije moguć, pa nema opasnosti da budu istisnute. Erupcija sadržaja na internetu, kao i novi načini da se oni plasiraju 11

KariJEra

govore u prilog tome da ljudi sami smišljaju nova zanimanja, pa nas najinteresantnija vremena tek očekuju. „Logička inteligencija mašina prešla je već dug put, ali što se tiče razvoja emocionalne i socijalne inteligencije, to je tek u začetku.

Ljudska bića su neprikosnovena u komunikaciji sa drugim ljudskim bićima, i to u najširem smislu. Bilo da se radi o empatiji, sporazumevanju i uspostavljanju odnosa, o stvaranju sadržaja za druge ljude, umetnosti ili sportu, tu mašine trenutno nemaju šta da traže. Za kraj evo i ilustracije rečenog. Statistički, rezultati programa za postavljanje zdravstvenih dijagnoza danas po kvalitetu ubedljivo prevazilaze dijagnoze koje postavljaju doktori. Ovo neminovno vodi ka sve značajnijem oslanjanju medicine na zaključke koje će donositi računari i čak će postojati mogućnost lečenja na daljinu. Međutim, blagotvorno dejstvo koje ima brižan i prijateljski odnos doktora na izlečenje pacijenta mašina ne može da nadomesti“, kaže on.

logička inteligencija mašina prešla je već dug put, ali je razvoj EQ još uvek tek u začetku

ih imati) i sve te namene neko mora da osmišljava, razvija, servisira i čini mogućim. Sutra će telefoni pratiti naše zdravstveno stanje i zakazivati razgovor sa lekarom ili pregled uživo (u zavisnosti od potrebe), ali sadržaje koji nam ispunjavaju živote će i dalje praviti ljudi. Ljudi koji na svoj način pričaju ljudske priče. Kada sam pomenuo umetnost, to se odnosilo na one koji stvaraju video-materijale, video-igrice, fotograije, a sutra i virtualne prostore, virtualne ilmove i predstave, koji dizajniraju odeću, vozila, uređaje, komponuju muziku, postavljaju koreograiju plesa... Ljudska kreativnost će deinitivno dobijati na značaju u narednom periodu jer će publika i u budućnosti biti ljudi, a imaće i više vremena jer će se radno vreme najverovatnije skraćivati“, optimističan je on. Tačna zanimanja koja je potrebno navesti tek će nastati, smatra on, pa niti može da konkretizuje njihova

imena, niti bi ona značila mnogo današnjoj publici. Neka od njih možda nastaju baš ovog trenutka, procenjuje Đukić.

Kakvo je stanje na terenu? „Nedavno se pokazalo da se srpski osmaci mahom odlučuju za upis IT i medicinskih smerova: već sa 15 godina imaju svest o tome u kojoj branši će najlakše naći zaposlenje i šta će im lako omogućiti život u inostranstvu. Ako deca razmišljaju tako odgovorno, onda mi koji smo već na tržištu rada moramo biti još ekspeditivniji. Budućnost neće čekati, valja je pojuriti: prekvalifikacije, kursevi, obuke jesu način za to.

Zanimljivo je napomenuti i da je tokom protekle godine, prema podacima portala za zapošljavanje, najviše oglasa za posao bilo iz domena trgovine i prodaje (19,27%), pa tek onda iz IT oblasti (12,93%), odnosno da je bilo najviše potražnje za radnicima u tim oblastima“. l

Iako se nauka bavi fenomenom ljudskog uma vekovima, on je još obavijen neprozirnim velom tajanstvenosti i proći će dosta vremena dok i mi sami ne proniknemo u njegovu suštinu. Mašine preuzimaju poslove od ljudi, ali zbog toga ne treba da se brinemo. Ljudi će sve više moći da se bave onim što im najbolje leži, a to su drugi ljudi. Konkretno, zanimanja koja bi mogla pokriti opisano jesu lekar, psiholog, umetnik u najširem smislu, copywriter, user expirience writer... Na konstataciju da je onda zapravo umetnost najisplativija karijera budućnosti, Predrag Đukić kaže sledeće: „Rekao bih da će na vrednosti dobijati pre svega ona zanimanja koja se bave čovekom i njegovim potrebama koje prevazilaze egzistencijalne i koje će se dinamično razvijati u narednom periodu. Pre tri decenije malo ko je imao potrebu za internetom, pre par decenija retko ko je imao potrebu za mobilnim telefonom. Danas ne možemo bez njih, a oni imaju mnoštvo namena (a tek će 12

www.originalmagazin.com

BUDI USPEŠAN

MIA ZEČEVIĆ

Mia Zečević je CEO Novastona, jedinstvene real estate, asset i property platforme, koju čine četiri irme. Diplomirala je na Univerzitetu Bocconi u Milanu, gde je stekla diplomu iz oblasti međunarodne ekonomije i menadžmenta i magistrirala poslovno upravljanje u Cass Business School u londonu. Za magazin Original otkrila je tajnu svog uspeha.

najbolja je investicija u ljude

r

eal estate i retail industrija je dugo bila rezervisana za muškarce, pogotovu za rukovodeće pozicije. Imala sam sreće da me tokom mog poslovnog puta podržavaju i usmeravaju jaki, ambiciozni, kreativni, u svakom pogledu posebni ljudi i zahvalna sam na svakoj šansi koja mi je pružena, na svakom iskustvu koje sam stekla, jer sam zahvaljujući tome danas CEO jedne uspešne kompanije. A put me je nekako sam naveo da se zadržim u real estate i retail biznisu i da tu gradim svoju budućnost uprkos predrasudama koje postoje.

Kada sam dobila nagradu za naj-ženu 21. veka 2018. godine, i to kao jedna od najmlađih kandidatkinja, bila sam vrlo počastovana i osetila sam posebnu podršku da nastavim putem kojim sam krenula. U našem društvu i dalje postoje predrasude da su muškarci bolji izbor za mesta na vrhu.

I dalje se može videti da su žene u irmama na operativnim funkcijama, verovatno zato što su praktičnije i odgovornije i mogu lakše da obavljaju više zadataka istovremeno.

Međutim, vremena se menjaju, pa se menjamo i mi. Ja sam borac, verujem u žene i žensku energiju.

Iako sam mogla da se usmerim na brojne druge industrije, ostala sam u retail biznisu i ponosna sam na to što smo od jedne irme sa sedam zaposlenih za manje od pet godina razvili jedinstvenu real estate, asset i property platformu u okviru ORIGINAL

koje posluju četiri kompanije sa preko 40 zaposlenih. U svim firmama su na vodećim, ali i na vrlo važnim pozicijama upravo žene koje imaju dugogodišnja iskustva u oblastima kojima se bave.

Svaku poziciju na kojoj sam bila koristila sam da se oblikujem i kao osoba i kao profesionalac. Da učim i napredujem. I dalje to radim. Moram priznati da je svuda bilo vrlo izazovno jer sam se mlada otisnula u poslovne vode. Ali to mi je istovremeno bilo i najlepše. Međutim, znam i svesna sam toga da iza svakog uspeha kompanije stoje profesionalnost i kompletna posvećenost tima, a to svakoj kompaniji treba da pruži

sigurnost da je čekaju još veći uspesi u godinama koje dolaze.

Za razvoj posla je od neprocenjivog značaja znanje koje posedujemo i kao pojedinci i kao timovi, jer nam ono omogućava da kreiramo i implementiramo različite strategije pozicioniranja u skladu sa jedinstvenim potrebama klijenata, a naravno, po najvišim standardima. Da bi kompanija rasla i razvijala se, potrebno je da investira u ljudske resurse, jer su ljudi ti koji se osposobljavaju da ostvare zacrtane poslovne ciljeve.

A ako može da prati trendove, unapređuje poslovanje i stvara dodatnu vrednost, onda ima sigurnu budućnost. l

eduKacija zaPOslenih „Čvrsto verujem da je edukacija zaposlenih i ulaganje u kadrove upravo ono što jednu irmu čini uspešnom, što joj pomaže da bude bolja i naprednija, da raste i da se razvija”, stav je Aleksandre Kožul, Direktorka korporativnih komunikacija Novaston platforme. „Kompaniju čine ljudi i ukoliko su oni zadovoljni, ukoliko imaju priliku da prate trendove, da se edukuju, da šire svoja znanja, moći će da ih primenjuju i time direktno doprinesu opštem boljitku. Jedno istraživanje koje je sprovelo Američko društvo za obuku i razvoj (ASDT), u kome je učestvovalo više od 500 irmi iz SAD, pokazalo je da su kompanije koje su najviše investirale u obuku imale prinos akcionara koji je bio čak 86 odsto veći nego kod kompanija u donjoj polovini rangiranih preduzeća, i čak 46 odsto više od tržišnog proseka. Zato na ulaganja u zaposlene ne treba gledati kao na trošak, već naprotiv, kao na ulaganje u budućnost cele kompanije”.

13

bUDi ProDUKTivan

Mnogi ljudi su prokrastinaciju usvojili kao životni moto i ne započinju apsolutno ništa dok ih ne uhvati napad panike da neće stići da završe sve obaveze koje ih očekuju.

Ipak, ukoliko želite da osećate da držite sve konce u svojim rukama, postoji vrlo jednostavno pravilo koje će vam pomoći da tako bude.

Tekst: Jovana Bojanić Foto: iStock

1 MinuT MEnJA SVE a

utor i ekspert za sreću Grečen Rubin izumela je tzv. pravilo od jednog minuta (1-minute rule) za koje garantuje da će vam drastično olakšati život.

Naime, sama ideja je vrlo jednostavna: ako vam je za neki zadatak potreban minut ili manje od minuta da ga uradite, obavite to istog trenutka kada na to pomislite. Na taj način sprečićete da vam se sitni poslovi gomilaju i pretvore se u ogroman teret koji vam izaziva napade panike. „Držanje svih tih sitnih, a obaveznih stvari pod kontrolom učinilo je da budem mnogo spokojnija i da ni u jednom trenutku ne paničim”, objasnila je Rubin svoju ideju.

Nina Bahadur, urednica rubrika o lajfstajlu u nekoliko velikih svetskih portala, rešila je da preuzme kontrolu

14

nad svojim životom i da isproba ovo pravilo i, kako tvrdi, od tada joj je svaki dan postao „milion puta lakši”. „Imam razvijen sistem po kom zapisujem sve dnevne obaveze u planer, i to olovkom, a spisak namirnica za kupovinu snimam u svoj telefon. I prilično su mi dobro išle sve velike stvari – ispunjavanje poslovnih rokova, društveni život, ali sam primetila da imam veliki problem da sprovedem one male, dosadne obaveze. To mi je izazivalo nepotreban stres, stan mi je bio neuredan i natrpan, a imala sam i kolekciju mrtvih biljaka”, počinje

ona svoju priču, i kaže da se, na njenu veliku sreću, pre nekoliko meseci sve to promenilo. „Prihvatila sam pravilo koje je moj život učinilo otprilike milion puta lakšim. Zove se pravilo od jednog minuta, a za njega sam saznala na Tviteru. Grečen Rubin je zaista ekspert za sreću, a sve je tako jednostavno. Zbog toga što su zadaci tako brzi, nije mi bilo teško da se nateram da poštujem ovo pravilo, a dalo je velike rezultate”, objasnila

www.originalmagazin.com

3 KOraKa dO BOLjeG ŽIVOTA

1 2 3 I-mejl „Inboks mi je uvek prazan, tj. nemam nepročitanih mejlova, ali sam imala čudan stav da ako odmah odgovorim na mejl, delovaću očajno. Sada ako se traži da/ne odgovor, provera kalendara i slično, uradiću to odmah. Iako možda nekom odgovorim 45 sekundi nakon što primim poruku, neka bude. Tako sigurno neću preskočiti ništa važno, a pokazuje klijentima da sam laka za saradnju i dostupna”, kaže Nina.

je ona, i dodala da je uticalo na nju na svakom mogućem nivou.

Možete li da verujete da je moguće biti bolje organizovan i pod manjim stresom za samo nekoliko sekundi?

Dr Džozef Ferari, psiholog i profesor koji je izučavao prokrastinaciju, dao je svoje mišljenje o toj metodi i objasnio da to može pomoći ljudima kojima je potrebno da bolje upravljaju vremenom, kao i onima koji uporno odlažu iste stvari.

ORIGINAL

Kućni poslovi „ranije se lako dešavalo da se mali poslovi nagomilaju i postanu ogromni. Muž i ja bismo ostavljali šolje od kafe po kući, pidžame na podu, alat bismo ostavljali gde god... i uvek smo bili frustrirani zbog haosa i jednom nedeljno satima sve spremali. To se više ne dešava! Zvuči veoma jednostavno, ali vraćanje stvari na mesto za mene nije bila najlakša stvar na svetu. Trebalo je tome naučiti sebe”, potpuno je iskrena nina.

„Ukoliko je neko hronični prokrastinator, ovaj plan mu nikako neće pomoći.

Ali ako treba da se nauči veštini upravljanja vremenom, i te kako bi moglo da upali”, rekao je Ferari, i istakao da kreiranje navike pomaže da se bolje postave prioriteti i da se prestane s odlaganjem onog za čim nema potrebe. „Shvatila sam da sam smatrala prirodnim odlaganje nekih sitnih zadataka za kasnije, nemajući jasnu sliku o tome kada je to kasnije. A onda bi se te stvari nagomilale i stresirale bi me. Recimo, pražnjenje mašine za sudove je veoma dosadan zadatak u kom ne mogu da uživam, pa nisam htela da ga radim odmah. Onda bih koristila posuđe ili escajg, samo ga sprala i ostavljala u sudoperi. Tada bi se napravila gomila

Osećaj ispunjenosti „Frilenser sam i radim od kuće, pa naiđu dani kad imam utisak da ništa nisam uradila i tada verujem da sam totalni luzer. a veliku razliku pravi činjenica da sada mogu sebi da kažem: ‘Osim rada na tekstovima koje nisi završila, uspela si da opereš veš, poslala si 10 mejlova i zalila biljke.’ I to čini da se osećam bolje. Usvojivši ove navike danas sam pod mnogo manjim stresom, opuštenija sam i srećnija”, zaključuje.

sapranog, ali ne i opranog suđa. Da bih se toga rešila, morala sam da stojim pored mašine, praznim je i stavljam novo prljavo posuđe, i to bi mi oduzelo 20 minuta. A sve to zato što me je mrzelo da ispraznim mašinu za suđe čim je završila. Glupo, zar ne? Ali nakon što sam usvojila ovo pravilo, odmah bih prionula na pražnjenje čim bih čula da je mašina zapištala da je gotova, iako sam se od same pomisli namrštila.

Međutim, kada bih to uradila, shvatila sam da mi je trebalo samo minut. I tako je naredna tri dana moja sudopera bila potpuno prazna, a mašina se postepeno punila. Srce mi je pevalo od sreće! Kako je vreme prolazilo, shvatila sam snagu tih 60 sekundi – kačenje jakne i sklanjanje stvari čim ih skinem zahteva samo par sekundi, a pomaže da mi nikad ne trebaju sati da složim ormar. I verujte, ovo je bilo takvo osveženje za moj mozak”, oduševljena je Nina promenom. l

15

FEnomEn

plus

Harari je pobrao simpatije, skrenuvši pažnju na to da je algoritam po kom funkcioniše Zakerbergova mreža zapravo samo filter-mehur jer ljudi vide isključivo ono što žele i ne povećava se razumevanje

mark zakerberg izazvao je na duel Juvala noa Hararija, ali ishod nije bio onakav kakvim se nadao

napici za korisnike zbog kojih se vraćamo po još Postoji jedno neopravdano mišljenje da su novo vreme i diktat novih tehnologija smanjili interesovanja ljudi za javna debatovanja. Čim smo došli do tačke da danas svako ko iole zna da vlada aplikacijama može postati komentator, potpisan ili ne, a kojih je iz dana u dan sve više i više, postavlja se suštinsko pitanje – čemu onda debata, šta je to što nas okuplja i privlači pažnju, šta nas uključuje u diskurse koji nas zanimaju, ali do kojih je ponekad neprohodan put?

d

ebata je u svojoj suštini jedan dobro osmišljenboksmeč.Jednostavnim rečnikom govoreći, svakog i dalje zanima ko će u susretu suprotstavljenih biti nokautiran i na koji način. Baš kao i u boksu, tako i u intelektualnim debatama dvojica „teškaša” staju jedan preko puta drugog, naoružani onim najboljim što mogu iz sebe da izvuku. Nedavna dva takva intelektualna meča privukla su pažnju javnosti daleko veću no da su se u ringu zatekli momci grubih crta lica i tetoviranih bicepsa.

Jedan „meč” održan je u Torontu. Drugi u virtuelnom studiju osnivača najpopularnije društvene mreže na svetu. Prvi je sukobio ideje kapitalizma s idejama mar-

16

ksizma. Drugi je bio lični izazov čoveka koji je „izmislio” internet sa istoričarem koji istražuje budućnost. I tehnički gledano, drugi meč je daleko više privukao pažnju javnosti jer je tu debatu na internetu pogledalo čak tri puta više gledalaca, što i ne čudi. Jer koliko god da su Slavoj Žižek i Džordan Peterson vrsni lumeni, toliko je jezik Marka Zakerberga i Juvala Noa Hararija bio jednostavniji, razumljiviji, a same teme daleko bliskije savremenom gledaocu.

Najavljen kao debata veka, susret Žižeka i Petersona u Torontu, održan 19. aprila, nije naišao na veliko oduševljenje stručne javnosti, iako je zapravo sama najava mnogo obećavala. „Sreća: kapitalizam

protiv marksizma“, kako je debata bila naslovljena, već je u predznaku ukazivao na ironiju koju Slavoj Žižek i Džordan Peterson nisu ipak do kraja izveli onako kako se od takvog dvojca očekivalo.

Pravila su bila jasna – svako je imao po pola sata izlaganja, nakog čega su usledile desetominutne replike, a potom kratka i uopštena pitanja iz publike.

U uvodnim govorima, zapravo, i popularni slovenački marksista i britki kanadski klinički psiholog bili su više nego upečatljivi.

Međutim, njihov sam sukob ostao je mlak i sveo se na to da Peterson nije krio opčinjenost Žižekovom harizmatičnom pojavom, dok je Žižek naglasio u kojoj meri se www.originalmagazin.com

minus slaže sa Petersonovom kritikom političke korektnosti i koliko se divi njegovim agresivnim stilom u izlaganju argumenata. I na tome je svako ozbiljnije zaoštravanje snaga bilo okončano.

Kada se njihovi uvodni tekstovi odvojeno čitaju, to su zapravo dve gotovo nezaobilazne literature za ovo kišno proleće.

Peterson se fokusirao na Komunistički manifest kao na krajnje pogrešnu ideologiju, što je i izneo u čak deset konkretnih tačaka. Prema njegovim rečima, Marks i Engels su pogrešili što su primarne probleme postojanja sveli na klasnu borbu.

Peterson je čak govorio o Marksu kao identitetskom misliocu koji je okretao potlačenu radničku klasu protiv zle kapitalističke klase. Kritikovao je marksizam i sa ekonomske tačke gledišta, govoreći da težnja za proitom moralno disciplinuje kapitaliste da ne zlostavljaju svoje radnike i da svaki šef koji se bavi proitom nikada ne bi iskoristio svoje radnike strahom od gubitka posla, čime je završio svoje izlaganje. Mnogi časopisi, ali i korisnici Jutjub kanala komentarisali su njegovo uvodno izlaganje kao smešnu vulgarizaciju, pitajući se da li je uopšte prelistao sopstvene tekstove sa kojima je izašao u javnost. Činjenica je da je se Peterson, svestan da ulazi u raspravu sa klasičnim marksistom kao što je Žižek, fokusirao isključivo na teme marksizma, usled čega se pomalo i sam zapleo u sopstveno izlaganje. Međutim, njegova nesumnjiva elokvencija, koju je i Žižek podcrtao, svakako je donela jedan začudan i provokativni sadržaj na koji treba obratiti pažnju.

S druge strane, nastup Slavoja Žižeka, očekivano, ostavio je daleko snažniji utisak iako, ruku na srce, nije rekao ništa novo o čemu dosad u brojnim izlaganjima nije pričao. U tridesetominutnom uvodu Žižek se uopšte nije usredsredio na Marksa, već je startovao sa negodovanjem što su i on i Peterson zapravo marginalci koji je ne uklapaju u kodove zvanične akademske zajednice, te da ih napadaju upravo levičarski liberali. Njegovo izlaganje bilo je široko – od toga kako se ekonomsko čudo ORIGINAL

najavljen kao debata veka, susret Žižeka i Petersona nije naišao na veliko oduševljenje stručne javnosti jer ga ipak nisu do kraja izveli onako kako se od takvog dvojca očekivalo

zvano Kina ne temelji danas na demokratiji slobodnog tržišta, već na autoritarnom kapitalizmu; preko toga da je Berni Sanders demonizovan kao radikal dok je zapravo „staromodni moralist“, pa do toga da je „beli liberalni multikulturalizam“ kriv za trenutni neuspeh levice.

Neke od citiranijih delova njegove priče tiču se povezivanja različitosti, po čemu se i proslavio: „Pre više od jednog veka Dostojevski je u ‘Braći Karamazov‘ upozorio na opasnosti bezbožnog moralnog nihilizma – ako bog ne postoji, onda sve je dozvoljeno. Francuski ilozof Andre Gliksman primenio je ovu misao na 11. septembar i naslovom svoje knjige ‘Dostojevski na Menhetnu‘ ukazao na to da lekcija savremenog terorizma glasi ovako: ako bog postoji, onda sve je – čak i dizanje u vazduh na stotine nevinih prolaznika – dozvoljeno onima koji tvrde da čine dela direktno u ime boga. To je ključni problem svake ideologije: kako naterati dobre pristojne ljude da čine grozna dela.”

Na drugoj strani, sasvim je sigurno da želja Marka Zakerberga, danas izvršnog direktora Fejsbuka, nije bila da ostane „pobijen do kolena” od svog sparing partnera Juvala Noa Hararija, inače pisca i istoričara. Iskreno, i nije ga nešto posebno pobio u raspravi, no nagli Zakerbergov skok od neveštog

Slavoj Žižek, očekivano, ostavio je snažniji utisak od Petersona

studenta do multimilijardera svakako mu više ne garantuje naklon javnosti, te su reakcije komentatora na društvenim mrežama u mnogo većoj meri na strani dosad gotovo nepoznatog istoričara. Njihove debate ticale su se etike digitalnog doba i izazova s kojima se Fejsbuk suočava danas.

Međutim, jedna sitnica bila je presudna da sve simpatije javnosti budu na strani Juvala Noa Hararija. Naime, prema njegovim rečima, proces sortiranja algoritama njuzida na Fejsbuku nije zapravo koristan jer pokazuje ljudima samo ono što oni vole i žele da vide (takozvani filter-mehur), čime se ne povećava svest i razumevanje u internet zajednici. Tako Fejsbuk funkcioniše isključivo kao „feel-good“ napitak za korisnike, terajući ih konstantno da se vrate po još. Tako, veli on, korisnici često steknu izolovanu perspektivu o sebi, a da toga nisu ni svesni. Zakerberg, međutim, tvrdi da se njegova platforma ne oslanja u potpunosti na proces mašinske obrade podataka o korisnicima, već da njegovi inženjeri u komunikaciji sa korisnicima često koriste njihova iskustva za procene, kao i da njegova kompanija periodično uvodi mere za unapređenje zdravih i smislenih interakcija između korisnika u skladu sa onim što Fejsbuk treba da ponudi.

Treba li reći da je ovakav odgovor jednog od najmoćnijih ljudi na svetu naišao na lavinu komentara i negativnih ocena?

Zato je javnost više interesovala procena istoričara, koji je, za razliku od gotovo svih svojih kolega, postao slavan pišući radove koji su se bavili vremenom budućim. Po njegovom mišljenju, za današnjeg čoveka u toj budućnosti nema mnogo mesta i tehnologije će u mnogo čemu odlučivati o daljoj ljudskoj evoluciji.

Ukoliko, međutim, uporedimo ove dve debate, one zapravo vode ka jedinstvenom zaključku – bilo da govorimo o prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti, tek naglas izgovoreno mišljenje, poput ovih u javnim debatama, otkriva koliko zapravo malo znamo o nama samima i o svetu u kome živimo. l 17

EKSKlUzivni inTErvJU

stEfan MiLEnkOvić Tekst: ana Kalaba Foto: Nebojša Babić

da biste ustanoviLi budućnost, pogleDajte prošlost 18

www.originalmagazin.com

„Najteže je svirati tamo gde vas poznaju jer poređenje s drugima nije toliki problem koliko poređenje sa samim sobom i s onim što ste uradili do tada”, objasnio nam je slavni violinista Stefan Milenković kada smo ga pitali kakav je osećaj svirati u Beogradu, na kolarcu, nakon svih tih fantastičnih dvorana koje je tokom karijere osvojio.

O

tkako je proglašen za čudo od deteta na violini, Milenković je naučio da stalno pobeđuje sebe i osvojio mnogo više od reputacije virtuoza – danas uspešno balansira između muzike i ekstremnih sportova, profesije koja zahteva ekstreman angažman i privatnog života koji traži mir; između magije scene i ritma svakodnevice. U razgovoru za Original otkrio nam je kako.

Možete li da uporedite osećaj dok, na primer, skačete padobranom i osećaj kad s violinom izlazite pred novu publiku?

– Iako su te dve stvari na prvi pogled nespojive, paralela definitivno ima. Cela ta ideja strukture rigorozne pripreme, provere, treninga, koja je sigurno prisutna u klasičnoj muzici, zatim tog finalnog čina izlaska na scenu i onda jedne potpune predanosti i spontanosti, kad više nema nazad nego ste samo u tom trenutku, s muzikom, s violinom... Po meni je to veoma slično pripremi i proveri u padobranstvu, tom činu izlaska iz aviona, koji je deinitivan, za kojim sledi osećaj te zaista neopisive slobode i postojanja u trenutku i ponovno vraćanje na zemlju. Ja sam na neki način živeo i živim tako sa violinom sa svakim koncertom, između te velike discipline i treninga i tog osećaja prepuštanja i davanja 100 odsto i opet vraćanja na zemlju i ponavljanja tog ciklusa.

ORIGINAL

Odakle strast ka ekstremnim sportovima?

– Često težimo da živimo u ustaljenom ritmu, konvencionalnom, možda i konzervativnom, tako da sve što iskače deluje čudno ili čak ekstremno. Ali ja već živim na jedan ekstreman način. Ja sam na putu oko 200 dana u godini, velika disciplina i veliki trošak energije su konstanti, a to je nešto što radim praktično od svoje osme godine. Rekao bih da je to mnogo ekstremnije od bilo kog ekstremnog sporta koji može da se zamisli.

Ipak, padobranstvo mi je ušlo u život, slučajno ili ne, jer se ja u stvari plašim visine i nikad mi ne bi palo na pamet u životu da skačem iz aviona. Ali desila se jedna prilika, bio je nečiji rođendan i želeo je da proslavi tako što ćemo svi da skačemo u tandemu. Prvo sam rekao da ja neću, a njegov odgovor bio je: Slušaj, mi ćemo bukirati sve, pa ti ne moraš. I kako se taj datum približavao, nekako sam postajao znatiželjan. Stalno živim sa tim osećajem usavršavanja sebe i radim na vladanju sobom, izički i psihički… I valjda baš zato što je to predstavljalo jedan strah, zapitao sam se šta će se desiti ako se suočim sa njim. To je bio početak. Odmah nakon tog prvog tandem-skoka bio sam zaražen. Ali moram da kažem da je razlog poetika tog čina, romantika letenja, a ne adrenalin. Adrenalina imam i te kako i zbog nastupa i zbog obaveza i pritiska s kojim živim oduvek i poslednja stvar koju želim u životu je još adrenalina. Naprotiv, padobranstvo je distrakcija za mene, a onda i poetika letenja, slobode, osećanja trenutka. Ipak, nije za svakog.

A kad se desi neka nepredviđena situacija?

– Toga uvek bude u procesu učenja. Na primer, kad sam imao tek pedesetak skokova, bio sam još zelen i trebalo je da iskočim poslednji iz aviona, svi su već bili izašli…

Samo sam promolio glavu da proverim da li je sve u redu, a avion je počeo da pravi okret, i to veoma jak, oštar okret i krenuo da pikira nadole… Shvatio sam da je pilot zaboravio da sam ja još u avionu i da je krenuo

19

EKSKlUzivni inTErvJU STEFAN MILENKOVIĆ

da se vraća. Četvoronoške sam prvo zatvorio ta vrata da ne bih ispao iz aviona, mada sam imao padobran, i nekako dopuzao do prvog pojasa da ne bih lebdeo. Nakon nekoliko minuta me je ugledao u retrovizoru i čovek se šokirao… To je deinitivno bilo jedno od interesantnijih iskustava.

Stalno usavršavam sebe i radim na vladanju sobom. I zato sam se zapitao - šta će se desiti ako se suočim sa strahom

bama. Ali ako ima jedan princip koji je najvažniji u svemu tome, to je da oni nauče da sami sebe uče, da rade sami sa sobom, da napreduju sami, da se posmatraju, da se praktično brinu o svom produktu maksimalno.

Najvažnije je naučiti studenta da ne zavisi više od vas.

Koji kompozitor vas fascinira i danas?

– To se, s jedne strane, menja u životu, s fazama, s druge strane i ne toliko. To je kao da vas neko pita šta trenutno najviše volite da jedete.

Zavisi i od raspoloženja, a sigurno je da ja volim muziku uopšte i da u njoj ima toliko raznovrsnosti, raznolikosti, da je teško odabrati jednog kompozitora, mada dođu faze kad možda produbim poznavanje nekog kompozitora. Konkretno, kad sam nedavno imao resital na Kolarcu, tad sam svirao tri Bramsove sonate, i to je bilo jedno uranjanje u Bramsa… Da mi neko kaže da sam osuđen doživotno da sviram jednog kompozitora i da je to Brams – ne bi bilo tako strašno. Mada, neko kome se uvek vraćam je Bah, jer se može svirati na toliko različitih načina da ne može da dosadi, veoma je kompleksna muzika, zahteva i emotivni i intelektualni upliv.

Kakva je po vašem mišljenju budućnost klasične muzike u vremenu u kojem sve naginje ka zabavi i instant-konzumerizmu?

– Ma, veličanstvena. Da biste ustanovili budućnost bilo čega – pogledajte prošlost. Jer kad se pogleda prošlost i vidi koliko dugo klasika postoji, kako ide kroz vekove i, naravno, menja se pomalo s vremenom, ali i dalje opstaje, i dalje je atraktivna, i dalje ima toliko toga što može da ponudi, onda se zaista ne bi trebalo brinuti o budućnosti klasične muzike. Jeste da se danas sve ubrzava, okrenuto je brzom konzumiranju sadržaja, stvari naginju da budu dosta plitke i ima dosta buke, buke u svakom smislu, ali baš zbog toga mislim da klasični koncert predstavlja oazu mira, dobre energije, momenat koji nas vraća na vrednosti koje ne mogu i neće se nikada menjati. Klasična muzika je uvek postojala, postoji sada, postojaće uvek, a na nama umetnicima je da je održavamo živom i prezentujemo je na jedan opušten, direktan način, a ne sterilan i nedodirljiv.

Pored nastupa, predajete na univerzitetu. Koja je najvažnija lekcija koju želite da podelite sa svojim studentima?

– Ne postoji jedna istina, jedna velika lekcija života, to je toliko kompleksno jer radim sa njima ne samo kao violinistima već i sa njima kao oso-

U tom kontekstu sarađivali ste i s bendom Gorillaz, sa Karamazovim i Stefanovskim... Da li ste dolazili u iskušenje da i sami krenete nekim drugim muzičkim pravcima?

– Naravno da su različiti žanrovi veoma fascinantni, pogo-

20

tovo za klasičare koji odrastu u jednoj jako rigidnoj strukturi i onda kad osete tu slobodu muzičke improvizacije, raznih stilova, energije koja je ogromna na jednom pop ili rok koncertu, sve to je zaista privlačno. Ja se jesam okušao u tim pravcima i smatram da sam zadovoljio tu znatiželju. Ne verujem da mi je potrebno da na duže živim u tim žanrovima jer uvek mogu da ih dodirnem, uvek mogu da se vratim i sarađujem s nekim i to ostaje kao opcija. Ali apsolutno sam zadovoljan tim iskustvima i ona su doprinela i mom klasičnom izvođenju na ovaj ili onaj način. Preporučio bih svim klasičarima da izađu iz kalupa u koji klasika lako može da zapadne, jer vraćanje toj fleksibilnosti i velikoj energiji, tom opuštenom pristupu, zapravo je vraćanje na originalnu klasičnu muziku gde su najveći kompozitori i muzičari bili baš takvi, oni su bili kao rok zvezde. Ne vidim tu ništa loše i mislim da je otvorenost prema saradnji sa raznim stilovima ne samo pozitivna stvar nego i neophodna. Šta trenutno vidite kao svoj najveći izazov u bavljenju muzikom?

– Sve je izazov. Živeti je izazov. Živeti dobro je izazov. Biti srećan i zadovoljan s nekim malim stvarima je umetnost življenja. I u okviru svega toga je muzika. Za mene je izazov balansirati između profesionalnog i privatnog života, i to je nešto na čemu radim konstantno, posebno zato što je moj profesionalan život veoma intenzivan i stalno naginje ekstremu.

Kako je bilo odrastati kao čudo od deteta?

– Iskreno, nikad nisam gledao na sebe kao na čudo, pogotovo ne tad.

Odrastanje mi je bilo normalno, bar je meni tako delovalo. Mislim da su moji roditelji nekako to balansirali tako da sam išao između odgovornosti i predanosti violini do igranja video-igara, tuče s bratom, svega što su radili moji vršnjaci. Tog perioda se sećam kao da sam vodio dva paralelna života – jedan veoma normalan www.originalmagazin.com

Ispričajte nam priču o vašoj violini... i jedan veoma nenormalan u stvari.

Ali mislim da sam ostao relativno normalan upravo zbog toga što sam imao i tu drugu, detinju stranu. Takav život zaista na dete može da ostavi jak utisak, koji nije uvek pozitivan, ali mislim da sam s obzirom na sve, prošao veoma bezbolno. Uspomena imam mnogo, uvek su mi bile fascinantne zemlje u koje sam išao, kad sam prvi put išao u Australiju, pa u Kinu, pa prvi put u Ameriku… Sve je to nezaboravno. Ceo taj period mi je lepa uspomena kao neki lep ilm u kojem sam ja igrao jednu od glavnih uloga. ne mislite da ste zbog violine bili uskraćeni za neke stvari?

– Ne verujem da sam bio uskraćen za nešto, bar ne u negativnom smislu. Činjenica je da sam tokom dana, nakon škole, imao trenutke kad sam morao da vežbam, za razliku od mojih vršnjaka koji su išli da se igraju, na primer… Dakle, jedan deo dana je bio posvećen violini. Ali dok su moji vršnjaci išli u školu i radili zadatke, ja sam bio na turnejama i uživao u nekim fantastičnim stvarima, što mislim da i te kako balansira sve ono što sam možda žrtvovao kao klinac u tom nekom trenutku dana. Energetske investicije se podrazumevaju kada hoćete da radite bilo šta na najvišem nivou. Ali pošto se obično podrazumeva da vam se to što radite dopada, to ne osećate kao neku žrtvu. U tom slučaju bio bi to jedan veštački život, mislim da to ne može da traje dugo i ne može da bude dobro ako stalno imate osećaj da se odričete nečega.

Ja nisam imao taj osećaj i zato ne mislim da sam nešto izgubio. Samo sam dobio.

Sve je izazov. Živeti je izazov. Živeti dobro je izazov. Biti srećan i zadovoljan nekim malim stvarima je umetnost življenja ORIGINAL

- moja violina je apsolutno genijalna, jedna od najlepših violina jednog od najvećih i najvažnijih graditelja u istoriji. Violinu je pravio Đovani Batista Gvadanjini, koji se smatra za jednog od najvećih, zajedno sa Stradivarijem i Gvarnerijem, za njega kažu da je bio možda poslednji veliki majstor. On ju je napravio 1783. godine, a umro je 1786. U tom periodu nastale su njegove najbolje violine, jer mu je grof Kolci, koji je podržavao graditeljstvo violina u Italiji, poklonio praktično celokupnu radionicu Stradivarija, sve kalupe, mere, alat… Tako da se u tim poslednjim Gvadanjinijevim violinama oseća uticaj Stradivarija, a s druge strane ostao je dosledan sebi, te violine su vrela čokolada, vulkan dubokog, moćnog tona. Ostao je zapravo veran svom temperamentu, kažu da je imao skoro pa preku narav. Tako da se u tim violinama oseća jedna neverovatna inoća, ali i jedna divljina tog vatrenog zvuka. Najsrećniji sam čovek na svetu što imam priliku da sviram na jednoj takvoj violini, što sam njen istorijski čuvar sada i uživam u svakom trenutku.

Kako danas izgleda jedan običan dan Stefana Milenkovića?

– Nemam običan dan i moja rutina je da nema rutine. Možda je ovo moj običan dan, gde se pakujem, pripremam, vežbam, odgovaram na mejlove i onda ulazim u avion i 21 sat ću biti u putu. To je jedan neobičan običan dan. A kad sam kod kuće, sve radnje svodim na minimum. Ako je školska godina, onda imam i studente, tako da ujutru radim vežbe disanja, onda izičke vežbe, tuširam se ledenom vodom, tokom nedelje uključujem i kupku sa ledom; onda idem na univerzitet, često pre toga napravim svoju kafu i pojedem pahuljice jer volim da se taj doručak što brže stvori preda mnom ujutru; predajem na univerzitetu, vratim se, onda vežbam, oko 17–18 joga… Onda slobodno vreme, pogledam mejlove, možda malo igram video-igre, provodim vreme sa ženom, gledamo ilm, večeramo… Tako otprilike izgleda jedan puniji radni dan, ali stalno se to menja, jer nemam posao od devet do pet. Kod mene je sve to relativno, tako da imam neke rituale koje nosim sa sobom i mogu da radim bilo gde da

bih održao neku nit rutine u životu u kojem nema rutine. nedavno ste se našli u ulozi motivacionog govornika, a tema vašeg predavanja bila je „Živi život u svom ritmu”. Šta to znači za vas?

– Baš to. Mislim da mnogo problema nastaje zato što ne živimo život u svom, već u nečijem tuđem ritmu. To se kosi s našim energijama, s našim interesima i onda dolazi do nezadovoljstva, nekad do nesreće, čak i do depresije, pa i do raznih bolesti. Zato što ne živimo onako kako bismo hteli nego onako kako moramo. Ja sam tad podelio moju priču, kako radim i kako živim, u nadi da će nekome koristiti. Idealno bi bilo da živimo svi u ritmu koji je za nas istovremeno lagan, komforan, prijatan, ali i da je produktivan, koristan za druge ljude, ali ne u smislu robovanja nekom. To nije lako, treba hrabrosti, ali za početak treba shvatiti da je to nešto na čemu se radi, postoji proces da bismo došli do tog finog balansa u životu.

Patnja nije neophodna i s malim promenama u životu može da se dođe do dobrog balansa. l 21

bUDi originalan

ToTalno

drukČiji od drugih

iako neki nadmetanja za ginisovu knjigu rekorda nazivaju bizarnim i običnim zamajavanjem naroda, mnogi u njima vide svoju šansu. Ako se već nisu rodili kao najviši, najlepši ili najpametniji, brojni fanatici širom sveta spremni su da učine najneobičnije stvari samo da bi se izdvojili iz mase bezimenih. Među njima sve je više i Srba.

Tekst: Biljana Stefanović Foto: Proimedia

n

ajveća težina podignuta nosem i jezikom, ko može najduže da izdrži u snegu i ledu go, najveći broj glavom razbijenih poklopaca za ve-ce šolju za jedan minut, najduže vučenje stola zubima... Za sve ove, ali i brojne druge zanimljive činjenice svet bi ostao uskraćen da nije Ginisove knjige rekorda.

Iako neki ova nadmetanja nazivaju bizarnim i običnim zamajavanjem naroda, mnogi u njima pak vide svoju šansu. Ako se već nisu 22

rodili kao najviši, najlepši ili najpametniji, brojni fanatici širom sveta su spremni da učine najneobičnije stvari samo da bi se izdvojili iz mase bezimenih. Trpe nepodnošljivo, jedu nesvarljivo, vise rizikujući sopstveni život samo da bi bili u nečemu prvi.

A sve je počelo jednim događajem davnog 4. maja 1951. godine. Hju Biver, tadašnji direktor irske pivare „Ginis“ (Guinness), posle lova sa društvom je otišao u obližnju kafanu. Ubrzo se povela rasprava oko toga koja je ptica brža – fazan ili tetreb. Svi su nagađali i uključili se u diskusiju, ali niko tačno nije znao šta je prava istina. Nakon toga Biver je otišao u biblioteku i počeo sa pretraživanjem literature ne bi li došao do odgovora. Shvatio je da to nije lako ustanoviti i da se slične rasprave, poput ove koja je ptica brža, svake večeri vode širom sveta. Tad mu je sinula ideja da napravi

jednu knjigu koja će se baviti time i koja će pomoći da se ovakvi sporovi reše. Verovao je da će biti popularna i nije pogrešio.

Obratio se londonskoj agenciji za utvrđivanje činjenica, koja je rado prihvatila ovaj zadatak i započela je rad na prvom izdanju 1951. Četiri godine kasnije, 27. avgusta 1955. godine, na 198 strana pivara „Ginis“ objavila je prvo izdanje čuvene Ginisove knjige rekorda. Knjiga je postala apsolutni hit i već pre Božića našla se na prvom mestu liste bestselera. Zbog ovakvog uspeha tada je odlučeno da se svako naredno izdanje objavljuje malo pre tog velikog praznika, a knjiga se danas izdaje u više od sto zemalja širom sveta.

Kada na sajtu Ginisove knjige rekorda ukucate reč „Srbija“, pojavi se 46 rezultata. U prvom planu je Dalibor Jablanović iz Stubice www.originalmagazin.com

nam otkriva i kakva je procedura za one koji žele da se prijave za Ginisovu knjigu rekorda. „Postoje dve varijante. Prva je da otvorite nalog na zvaničnom Ginisovom sajtu, da se prijavite i da tražite da njihov sudija prisustvuje događaju. To je prilično skupo jer troškove snosi takmičar, tako da ja koristim drugu opciju. A to znači da pre nego što želim da oborim neki rekord, prvo moram da obezbedim svedoke i komisiju koja će pratiti tok događanja. To moraju da budu ugledni ljudi iz vašeg mesta, koji popunjavaju formulare. Događaj mora 17. novembar da se odvija na javnom mestu da bi proglašen je drugi mogli tome da prisustvuju i Danom Ginisove sve mora da se snima i fotografiše.

Potom sav materijal šaljem na veriknjige rekorda ikaciju, koja okvirno traje dva meseca. Ako ste najbolji, oni vam pošalju sertifikat kao nagradu“, otkriva Dalibor.

Ali on nije jedini. Zanimljivo je da se već u prvom izdanju Ginisove knjige rekorda 1955. našao naš čovek, Demetrijus Filipović. U to vreme sa 110 godina bio je treći na listi najstarijih stanovnika planete. Pletenica Nikole Kulezića, frizera iz Šapca, 2013. zvanično je proglašena za najdužu na svetu. Bila je duga 820 metara i 29 centimetara, a teška više od 70 kilograma. Nadogradnju na kosu modela učvršćivao je punih deset sati, ali se na kraju trud ipak isplatio. Vesnu Vulović do mesta u Ginisovoj knjizi rekorda dovele su neverovatne okolnosti. Nekadašnja stjuardesa upisana je u istoriju kao jedina koja je 1972. godine preživela pad JAT-ovog aviona sa visine od kod Paraćina, kao Srbin sa najviše oborenih 10.160 metara bez padobrana, iznad Srpske rekorda do sada. Svet zanimljivosti privlačio Kamenice u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Titulu ga je od malih nogu i zamišljao je kako će za Ginisov rekord uručio joj je Pol Makartni. i on jednog dana postaviti svetski rekord. Subotički strongmen Ervin Katona drži čak tri Prvi put to se dogodilo 2013, kada je postao Ginisova rekorda: u najbržem prelajedini na svetu koji može na lice da zalepi 31 sku 20 metara sa 300 kilograma tekašiku, a na telo 79 kašika. Posle toga rekordi gova, u prevrtanju džinovske gume, su se smenjivali – za samo 9,8 sekundi uspeo takođe na 20 metara, i u najdužem je da rolnu toalet-papira razmota jednom zadržavanju automobila teškog jedrukom, da za 30 sekundi stavi 54 šnalice u nu tonu na nizbrdici. Bio je i najjači kosu, za jedan minut na lice da zalepi najviše čovek sveta 2011. godine. Miodrag stik-papirića... Do sada Ginisov rekord oborio – Gidra Stojanović uradio je 29.449 je 26 puta, a rekord drži u sedam kategorija. trbušnjaka za 24 sata i tako je našao „Mnogo teže je sačuvati rekord nego ga svojemestonastranicamaoveknjige. oboriti. Sve je to veliki izazov za mene jer vo- Zoltan Gali je kuvar koji može da se lim da se takmičim, a tako promovišem i pohvali rekordom na najveću količinašu zemlju. Često mi kažu: „Svaka čast, nu uvijenih sarmi, čak 10.374 sarme, Dalibore, bar u nečemu Srbin da bude naj- koje su bile teške 1.400 kilograma. bolji“, priča za Original ovaj strukovni inže- I najbolji teniser sveta Novak Đonjer elektrotehnike i računarstva, koji radi ković, obarajući rekorde na terenu, kao električar jame u Senjskom rudniku. dospeo je u Ginisovu knjigu rekorda. Ovo Napominje da ne poseduje nikakvu bioenergi- priznanje za našeg asa stiglo je 2015. godine, ju, već da je kašike, na primer, uspeo da zalepi a razlog je najduže inale u istoriji grend slem naliceitelouzpomoćveštineivežbe.Njegovre- turnira i pet osvojenih Australijan opena. kord sa kašikama zainteresovao je ceo svet, pa Naime, srpski teniser je Rafaela Nadala 2012. je tako u Stubicu dolazila čak i televizija iz Japa- godine u inalu pobedio sa 3:2 po setovima, a na da ga upozna i da urade reportažu. Dalibor taj meč trajao je pet sati i 53 minuta. l ORIGINAL

zavisnik od ginisovih rekorda Ašrita Furman je čovek sa najviše Ginisovih rekorda na svetu. Od 1979. godine do danas postavio je čak više od 700 rekorda, a uspeo je da održi njih 200.

- Odmalena me je fascinirala Ginisova knjiga rekorda. Pošto nisam bio atletske građe, mislio sam da nikada neću moći da oborim neki rekord. Ali vežbao sam hrabro, verovao u sebe, putovao i postavljao rekorde na svih sedam kontinenata i u više od 30 zemalja – izjavio je jednom prilikom Furman.

Iako mnogi za njegove rekorde kažu da su besmisleni, to ga ne dotiče. Svet je čuo za njega zbog toga što je, između ostalog, napravio 55 čučnjeva za jedan minut, pojeo 22 glavice belog luka za 60 sekundi, a za isto vreme je iseckao 14 majica i razbio 80 jaja.

Neki njegovi rekordi se kose s ludošću, pa je tako ustima ugasio čak 47 plamenova iz mašine za varenje u jednoj minuti. Posle ovoga je više nego jasno zbog čega su pojedini rekordi ovog Njujorčanina i dalje neoborivi.

Foto wikimedia.org Sjajko85

Dalibor Jablanović iz Stubice kod Paraćina je Srbin sa najviše oborenih rekorda do sada – učinio je to čak 26 puta

23

inTErvJU

BOGDAN STEVANOVIĆ BLOGDAN

IStInA u KOju verujemO IStInSKI pOStAje nAš ŽIVOT

Tekst: Soija Borković ogdan Stevanović, onlajn sferi poznatiji kao Blogdan,očaravajednostavnošću u iskazivanju najtananijih vrednosti i britkošću u kritičkom prepoznavanju društvenih normi koje bi trebalo menjati. Autor je knjiga „Obloge od mastila” i „Sa druge strane obloga”, koje nas uče da su rane dobre jer zbog njih prevazilazimo sopstvene mane i menjamo naizgled zadate okolnosti. Sa Bogdanom smo pričali o njegovom životu, sa srcem u Beogradu i prebivalištem u Španiji, o humanosti, uverenjima, ljubavi, ali i o tome šta u današnje vreme zaslužuje aplauz.

b

Kako neko ko studira turizmologiju odluči da postane pisac? Da li je uvek vreme za ostvarenje unutrašnjih potreba?

– Na pitanje kako neko ko studira turizmologiju postane pisac ni ja nemam odgovor. Ne moraš da studiraš književnost da bi je voleo ili da bi se bavio pisanjem. Ponekad je studiranje književnosti kamen oko vrata ako želiš da pišeš jer te nauči da previše misliš o pisanom stvaralaštvu, a za pisanje je potrebno da prvo mnogo osećaš, zatim da napišeš to što osećaš, pa tek onda da promišljaš o tome kritički. Nije uvek vreme za ostvarenje, ali je uvek vreme za osvešćenje sopstvenih želja i htenja, i za neodustajanje od njih. Kada to učinimo, ostvarenje bude neminovan ishod. Dok jurimo samo ostvarenje, put ume da bude mnogo naporan i izazovan.

Do kog momenta treba prihvatati, a kada menjati okolnosti? U svojoj knjizi ističeš da su strpljenje i trpljenje vrlo različite stvari.

– Onog trenutka kad okolnosti više doprinose osećaju nesreće i sputanosti nego osećaju sreće i ostvarenosti – momenat je kada bi trebalo da počnemo da radimo na okolnostima. Međutim, svaki čovek ima različit prag tolerancije i različitu tačku trpljenja na kojoj odluči da reaguje. Sve češće primećujem da je ljudima trpno stanje zona komfora. U tome leži glavni izazov – shvatiti na vreme da promena nije strašna, a ne tek onda kada gore ne može biti.

Da li veruješ da život ima plan za našu 24

www.originalmagazin.com

Verujem da život treba da bude lep, da smo sazdani od 90 odsto duše, osam odsto uma i dva odsto tela, i da se jedino broji, pamti i beleži ono s čime nam je duša bila u kontaktu zavrzlamu ili smo mi ti koji treba da je raspetljaju? Kako postići balans?

– Ne postoji nikakav plan osim da nam je život dat da od njega za sebe napravimo šta god želimo. Tako glasi kratak opis ove igrice u kojoj smo. Pitanje je – da li umemo da od onoga što nam je dato napravimo ono što želimo. U tome uspeju oni koji su spremni na promene, na učenje, na preispitivanje, na prepuštanje i na uživanje.

U našem danu se krije život, a u životu uverenja. Koja su tvoja uverenja? I kako da promenimo ona koja nam donose više patnje nego radosti?

– Ja verujem da život treba da bude lep, da smo sazdani od 90 odsto duše, osam odsto uma i od dva odsto tela i da se jedino broji, pamti i beleži ono s čime nam je duša bila u kontaktu, da smo svi povezani... Ono što mislimo da je istina, istinski postaje naš život. Uverenja mogu da se promene samo onda kada odustanemo od potrebe da budemo u pravu i da konstatujemo onako kako jeste, i poželimo da budemo srećni i počnemo da pričamo o onome kako želimo da bude.

Koji je tvoj minimum lepog života?

– Više ne trgujem sopstvenim mirom i spokojem. Nekada sam to činio, ali više nikada. Dakle, za lep život siguran sam da mi ne trebaju novci, nekretnine, titule niti priznanja, već osnova koja podrazumeva lični mir i spokoj. A posle – šta god da bude, biće dovoljno za lep život.

ORIGINAL

Kako si došao do tog zaključka?

– Mnogi ljudi se guraju u tom redu za uspeh dok u redu za empatiju i osećajnost skoro da nema nikog. Često se čuje „pomoći ću kad i ja budem imao“. U kapitalizmu uspeh se povezuje direktno sa inansijskom i materijalnom ostvarenošću, a saosećajnost nema nikakve veze sa novcem, već sa moralom i čovečnošću.

Zato ne moramo da imamo da bismo pomogli drugima, već da budemo. A za to je potreban unutrašnji rad, a ne vanjski.

U svojoj knjizi „Sa druge strane obloga“ priče započinješ onom o aplauzu i njegovoj magiji. Šta zaslužuje aplauz prema tvom mišljenju?

– Doslednost, solidarnost i skromnost.

Doslednost u onom smislu da sopstvene reči potkrepljujemo delima, solidarnost da prepoznamo važnost dobročinjenja i ka tome usmerimo svoje delanje i skromnost da pratimo kompas ljudskosti i ostanemo prizemni. Toga je sve manje. Kao da su te vrednosti i karakterne crte omalovažene, potcenjene i skrajnute. Nadjačavaju ih neke novopečene koje su nuspojave društveno-političkog trenutka u kom živimo.

Zato je neophodno pominjati iskonske vrednosti i okuražiti ljude da ih se prisete, jer sam siguran da ima ljudi koji se rukovode njima, ali se nedovoljno glasno zalažu za njihov opstanak.

Zašto je humanost za tebe važna?

Kako da danas doprinesemo svojoj zajednici?

– Humanost bi trebalo da bude važna uopšte, ne samo za mene. Ona je pokazatelj empatije i povezanosti sa svetom u kom živimo. Za početak da shvatimo da nije za sve odgovoran sistem i da ćemo izgradnji odgovornijeg društva najbolje doprineti ako budemo odgovorni pojedinci. Sistem se menja tako što svako počisti svoju baštu i počne u njoj da sadi cveće, a ne tako što očekuje da mu procvetalo cveće neko donese u baštu.

Na tvom blogu se provlači teza da ljubav imamo i kada dajemo, ne samo kada je primamo. Da li je za tebe tačno da su ljubav i humanost jedne od retkih vrlina koje se deljenjem umnožavaju?

– Moja životna filozofija je takva da mislim da samo ona ljubav koju dajemo je ona koju najviše i osećamo. „Hoću da me voliš“ nikada nije put jer niko ne zna kako da nas voli da bi to po svim našim kriterijumima bilo zadovoljavajuće. To je put koji nas ne može odvesti daleko. „Hoću da volim“ je način života koji otvara mnoga vrata, prvenstveno harmoniju sa samim sobom.

Studirao si u Barseloni, a sada tamo i živiš i radiš. Šta možemo naučiti od Španaca, a šta oni mogu naučiti od nas?

– Mi bismo od njih mogli da se naučimo ležernosti, slobodoumlju i gledanju svog posla. Oni od nas bi mogli da nauče da gledaju u sat i da ne kasne, da budu pristojniji u komunikaciji, manje da viču, mašu rukama i prekidaju tokom razgovora, i sigurno bi mogli od nas da nauče malo geografije i istorije. l 25

GLasovi 26

www.originalmagazin.com

heroina danaŠnjice

eKSKluziVni inTerVju

tara MOr

intervju: Jasmina Stojanović Foto: privatna arhiva

jedno pitanje je opsesivno odzvanjalo u tari Mor: kakvo je to unutrašnje putovanje koje žene treba da preduzmu danas da bi se oslobodile nasleđa patrijarhalnog sistema i povratile svoju moć i svoj glas?

ORIGINAL

27

EKSKlUzivni inTErvJU

Tara mOr

Šta misliš, šta se dešava kod Džonija u kući da ispolji takvo ponašanje prema tebi? – pitali bi Taru Mor roditelji kada bi se vratila iz škole žaleći se da ju je Džoni provocirao. Ne, oni nisu bili psihoterapeuti, verski fanatici ili hipiji. Bili su obični ljudi koji su verovali da je razumevanje samih sebe i drugih krucijalni deo srećnog života. Tara Mor je odrastala analizirajući svoje snove za doručkom, učeći od roditelja unutrašnji put duhovnosti, emotivnog sagledavanja i psihologije sa jedne strane i svoje posvećenosti školi, podacima i obrazovanju, logici sa druge strane. Spajajući ta dva sveta, Tara se posvetila edukaciji, završila je MBA na Stanfordu i književnost na Jejlu, edukovala se na Lajf koučing institutu, postala je revolucionarni ženski ekspert u oblasti liderstva i popularni konferencijski govornik, a napisala je priručnik i vodič za žene koje žele da rade na promenama koje žele da vide u sebi i u svetu pod nazivom „Veliki iskorak“.

Gde su žene? „Na času engleskog jezika i književnosti, kada sam imala 15 godina, profesor je rekao da ćemo imati literaturu za čitanje“, priseća se Tara. „Pogledala sam spisak i videla da su sve knjige o dečacima koji odrastaju i da su sve knjige napisali muškarci. Gde su žene, zapitala sam se. Zašto se žene ne spominju na časovima istorije u osnovnoj školi, zašto nema žena na fotograijama naslovnih strana novina? Osetila sam snažan poziv da nešto uradim povodom toga. Promenila sam kurikulum škole i usvojen je novi spisak lektire sa ženama autorima.

To je bio početak i osnova za moj dalji rad: da pomažem ženama da čuju i puste svoj glas kako god mogu.“ Do 2021. godine, kaže Tara, oko 59 odsto svih visokoškolskih diploma u Americi će nositi žene, što je pohvalno, ali i nije jer to svedoči o tome da se žene odlično snalaze u sistemu formalnog obrazovanja koji podstiče bespogovorno poštovanje autoriteta, pravila i procedura, kao i nekritičko usvajanje znanja koje je u 99 odsto slučajeva kreirano od muškaraca i iz muške perspektive. „Radila sam sa briljantnim ženama koje nisu znale koliko su briljantne.“ Kroz svoje životno iskustvo, iskustvo svojih prijateljica, formalno i neformalno obrazovanje, Tara je spoznala da žene skoro uvek „igraju na sigurno“ i ne razmišljaju „naveliko“. Zašto je to tako, pitala sam je u ekskluzivnom intervjuu za Original.

28

Prva Pomoć za strah

Unutrašnji mentor je vežba koja brzo rešava osećaj straha i osećaj da ne znamo šta da radimo. Kada sebi u nekoj teškoj situaciji kažemo „ja to ne mogu.“ ili „ne znam šta da radim“, to jeste istina, ali samo ako se identiikujemo sa našim ego stanjem. Da, istina je da ne možete ako se fokusirate na to malo, ograničeno Sebe u tom trenutku. Ali ako se fokusirate na široku unutrašnju mudrost, čućete drugi glas koji vam govori da imate pristup novim mogućnostima. Potrebno je da se povežemo sa nečim velikim, sa mudrijim i mirnijim delom sebe. Svakodnevno žene dolaze sa dilemama i nečim što misle da je nerešivo. Za dva minuta, kada im kažem da zatvore oči i stupe u kontakt sa svojim unutrašnjim mentorom, dobiju odgovor.

Kada ljudi govore da ne znaju šta žele, nikada ne verujem u to. Obično im kažem: „Hajde da se pretvaramo. Sklonite sve pretpostavke i sve sumnje i zamislite da imate magični štapić i da možete „Radite ono što vas ushićuje, što vas plaši, jer da mahnete njime. najvažniji koraci u karijeri koje ćete preuzimati Šta biste onda neće biti prijatni. I mora da bude zastrašujuće, radili?“. Obično ista ali i rezonantno sa vama. Znate, ako se samo osoba koja je došla osećate uplašeno, onda moguće da srljate panično ponavpogrešnim putem. Ali ako se osećate uzbuljajući da ne zna đeno, pobuđeno, to je kombinacija straha i šta treba da uradi, rezoniranja sa svojom svrhom, i to je potrebna izgovara: „Otvorila kombinacija za uspeh“. bih joga studio dole niz ulicu…“. Ljudi uvek znaju šta žele, ali često sebi ne daju dozvolu da u to veruju i da to ostvare. Ili odustaju jer ne znaju kako da odbiju to što žele, ne vide način, pa je lakše da kažu sebi da ne znaju šta žele. Ova vežba će nam pomoći da u trenutku promenimo usmerenje.

jedan savet za veLiki iskorak

www.originalmagazin.com

„Treba stvari gledati i istorijski – muškarci su bili ohrabrivani kada su donosili smele i rizične poteze i nazivani su herojskim izborima. Mi imamo nasleđeni strah da mislimo ‘naveliko‘ u našim ćelijama usled istorijskih dešavanja. Osim toga, imamo instinkt za sigurnošću koji nas održava emotivno u zoni komfora u svakom trenutku. Taj instinktivni deo nas koji teži sigurnosti traži od nas da igramo na sigurno. Zaista nas odvaja od našeg instinkta za ispunjenjem i samorealizacijom, koji nas nagoni da radimo stvari koje su van zone komfora. Previše često smo slušale da razmišljamo previše ‘naveliko‘, da smo naivne. Mnoge moje prijateljice su pri izboru tema za diplomske i doktorate slušale rečenicu: To je previše smela ideja za tvoj rad. Suzi je, smanji je. Ali kada muškarac dođe sa takvom idejom, smatra se da je revolucionar. I onda smo s vremenom naučile da sumnjamo u sebe i preispitujemo svoje odluke.“

gde je nestala kreativnost?

Dok je odrastala, Tara je pisala, pevala, igrala – slobodna u svojoj kreativnosti i zanosu. Sa formalnim školskim obrazovanjem kreativnost je nestajala i Tara se sve više zatvarala. Javio se osećaj straha i stida do te mere da je prestala da piše. „Gde je nestala moja kreativnost?“, upitala se. I počela da traga posvećeno za uzrocima straha i stida kod žena, povlačenja i sužavanja svojih vizija i snova. Iz svega što je naučila i iskusila, razvila je model edukacije „igrati naveliko“ ili „kako napraviti veliki iskorak“.

I kako smo shvatili da je strah ključni blokator razvoja, upitala sam je – šta da radimo kada želimo da napravimo taj veliki iskorak, ali je strah veći od naše želje. „Imajte saosećanja“, rekla mi je. „Kada razumemo korene straha, možemo da imamo i mnogo saosećanja prema njemu.

Možemo sebi reći: Naravno da se plašim, i naravno da je ovo zastrašujuće, ali bićemo okej! Kao da prema sebi imamo odnos roditelja i deteta – gde je strah preplašeno dete, a mi smo roditelji. Kažemo mu: Vidim te, priznajemo te, čujemo te! Dozvoljeno ti je da se osećaš uplašeno, okej je sve, preguraćemo ovo!

Ponekad ljudi mešaju ovo da moraju sebe da uveravaju da će sve biti savršeno i da će se sve savršeno završiti. Ali to nije to. Ne govorite svom strahu da će sve biti savršeno, već mu poručujete da ćete ORIGINAL

29

EKSKlUzivni inTErvJU

Tara mOr

biti dobro bez obzira na sve. Žene se često plaše da počnu svoj posao, ali ne znaju da li će uspeti. Ako one tom preplašenom delu sebe govori: Ne brini, posao će ići savršeno, sve će biti super!, to neće uspeti. Jer postoji rizik. Onda strah postaje još veći i poručuje: Sada mi je još gore jer nisi svesna rizika.

Ne verujem ti. Ali ako sebi kažete: Biće nesigurnosti, ali bićemo dobro bez obzira na sve; možete da napravite iskorak.

Postoji još jedan alat koji volim, a to je da ispratimo strah do krajnjeg ishoda. Na primer, ako počinjete posao, kažemo: Hajde da zaista odemo tamo. Zamislite da ste počeli svoj posao. I da je propao. Šta radite?

Kako se osećate prvog dana? Odgovor je često: očajna sam, ja sam promašaj. Onda pitamo: Kako se osećate drugog dana?

Odgovor bude: Još uvek mi je loše, ali verujem da mogu da razmišljam o drugim pravcima u karijeri. Okej, onda prelazimo na treći dan, šta se tada dešava? Obično se traži strategija za izlaz iz situacije. Drugim rečima, ako vrtimo ilm neuspeha skroz do kraja, naći ćemo svoju otpornost u tome.

Kada samostalno vrtimo taj ilm neuspeha, uglavnom vidimo samo loše stvari, ono što nas zaustavlja… Dakle, ključ je da usmerimo fokus na ono dobro što će doći nakon najgorih scenarija?

– Da, da, čak ne moramo ni da idemo ka tome šta će dobro biti. Možemo da budemo jednostavno realni. Šta ćeš uraditi sledeće i šta je sledeće? Ljudi jednostavno nalaze načine da prevaziđu teškoće kada prolaze kroz taj ilm u mirnom stanju.

Da li mislite da žene skrivaju jedna od druge istinu o tome koliko im je bilo teško u životu? Često ulepšavaju jako izazovne situacije za koje se podrazumeva da su teške – porođaj, majčinstvo, novi posao, razvod… Kao da ne podržavamo jedna drugu dovoljno.

Mislim da je to u velikoj meri povezano sa kulturom i s onim što smo naučile u društvu. Pogotovo kada su u pitanju majčinstvo i slične teme. Imamo kulturološke stereotipe da moramo da budemo dobre majke i da je majčinstvo sjajno. Sve sa čime nismo komforni da priznamo sebi ili osećamo da ćemo društveno da budemo stigmatizovani krijemo od sebe, a naravno, i od drugih. Pogotovo u društvima gde je imperativ da sve bude u redu, kao na primer u Americi, gde sve mora da bude sjajno, pozitivno i nema mesta pra30

vim emocijama ili razgovoru. Setila sam se sada jedne kampanje o majčinstvu u Americi – na slici je bila majka sa detetom i njene oči su bile toliko krvave od umora, iscrpljenosti i vidi se da je mnogo plakala.

Na natpisu je pisalo: „Ovo sam ja kada smo završili dojenje. Bilo je toliko bolno!“ Ta kampanja je bila toliko sirova, bilo je bolno gledati je, a imala je ogroman odziv.

Mislim da sve više toga isplivava na površinu kada se radi o velikim očekivanjima koja su postavljena pred žene.

Da li je pitanje potvrđivanja naše superiornosti kao majke, žene, poslovne žene, domaćice pitanje potrage za sopstvenom vrednošću? Kao da se stidimo jedna pred drugom, što ne vidim da je slučaj kod muškaraca.

– Da, apsolutno. Postoji i mnogo osuđivanja među ženama, pogotovo ako je reč o majčinstvu. Ako podelimo neki neuspeh ili emociju, osuđujemo jedni druge. Veoma je čest fenomen da muškarci lakše traže usluge od svog okruženja, dok se žene više plaše i nesigurne su da li će osoba to shvatiti kao zloupotrebu. Žene često traženje usluga vide kao konlikt sa svojim prijateljstvom, dok muškarci to vide kao da jedni drugima čine profesionalne usluge. Što ne želim da zvuči kao da muškarci rade ispravno, a žene pogrešno. To je pita-

Glas koJi oDJekuJe Tara mor je ekspert u oblasti ženskog liderstva, autorka knjige „Veliki iskorak“, prevedene kod nas u izdanju izdavačke kuće „Finesa“, a knjigu je „Apple’s iBooks“ proglasio za najbolju knjigu godine. Kreator je i edukator globalnog programa „Veliki iskorak“ za žene i programa za obuku facilitatora, koučeva, terapeuta, menadžera i mentora. Njen rad je predstavljen u medijima širom Amerike - od „New York Timesa“ do „Harvard Business Reviewa“. Živi u San Francisku sa suprugom, sinom i ćerkom.

nje socijalnog statusa žena i muškaraca. Žene odrastaju na porukama: „Budi dobra devojčica. Igraj na sigurno. Ne rizikuj.“ A muškarci se ohrabruju za preduzimanje rizika i poduhvata. To se smatra njihovim „putem heroja“, punim rizika, avantura, opasnosti iz kojih izlaze kao heroji. Postoji stotine hiljada takvih priča o muškarcima koje dečaci slušaju, dok se sa ženama to ne događa. Mi smo kao žene sada u neverovatnom istorijskom transformacionom periodu – kada imamo te slobode i prilike, ali još uvek postoje suptilne sile i stereotipi, kao i unutrašnje nasleđe patrijarhalne istorije. U radu sa ljudima volim taj deo istraživanja unutrašnjeg nasleđa: šta je to, kako to utiče na život žene. Onda to menjamo – razbijamo obrasce i osnažujemo se iznutra.

Zašto smo toliko teški u tome da pružimo jedni drugima podršku? I kada pokrećemo posao ili nešto drugačije, okolina će pre reći: „Šta to radiš, nećeš uspeti!“ nego što će pružiti podršku.

To je opet pitanje velikog straha koji delimo kolektivno. Strah od rizika. A mnogo toga dolazi i iz ljubavi, iz želje da se druga osoba zaštiti. Ponekad je tu generacijski jaz – nešto što bi bilo ludo u generaciji vaših roditelja danas je potpuno prihvatljivo.

Ono što je važno je da shvatimo da živimo svoj život i da oni nemaju veze sa nama.

Pokušavaju da nas zaštite. Ali ono što se najčešće dešava, pogotovo sam videla kroz sopstveni rad sa drugima, jeste glas unutrašnjeg kritičara koji je glas kolektiva, kao da se čitava kultura internalizovana u unutrašnjeg kritičara. Da, potrebna nam je podrška drugih, ali nam je potrebnije da razvijemo sposobnost da dobijemo povratnu poruku, ali da ostanemo pri svojoj ideji i da verujemo sebi.

Kako da mislimo „naveliko“?

– Primetite svog unutrašnjeg kritičara i ne verujte mu da vam govori istinu. To je praksa, primetiti i razlikovati njegov glas, jer to slušamo čitavog života i navikli smo na njega. Radite vežbu unutrašnjeg mentora koja se nalazi u knjizi „Veliki iskorak“ kako biste imali osećaj i viziju svog starijeg i mudrijeg dela sebe i onda počeli da donosite odluke koje bi taj deo vas doneo.

Verujte svojim snovima i osećaju svrhe.

Kada god imate osećaj da treba nešto da uradite, postoji razlog zašto je to tako i tome treba da verujete. l www.originalmagazin.com

bUDi DirEKTan

Tri najznačajnija trenda konferencije The Next Web 2019 Piše: Ljubica Vukčević, Insight Manager DIRECT MEDIA United Solutions

TNW je jedna od najznačajnijih konferencija u evropi koja se bavi marketingom, tehnologijom i inovacijama. Ove godine održana je po četrnaesti put, a ja sam imala sreću da po drugi put posetim ovaj festival i tokom 21 predavanja budem svedok najnovijih trendova kada je u pitanju naša industrija. u nastavku sam pokušala da vam prenesem tri najznačajnija trenda s ove konferencije.

1

2

3

M-cOMMeRce je BuDućNOST ReTAILA

MARkeTING PReMA MAŠINAMA

kAkO u 2019. ODReDITI cILjNu GRuPu

Već danas se dve trećine celokupne internet kupovine obavlja preko mobilnog telefona. Ovom trendu znatno doprinose društvene mreže koje, osim što pojačavaju želju za posedovanjem artikala time što ih prikazuju svojim korisnicima, sada pružaju i mogućnost momentalne kupovine. Ono što će dodatno promeniti kupovinu posredstvom mobilnih telefona jeste sve lakši i brži checkout zasnovan na pojednostavljenju procesa plaćanja, poručio nam je Harley Finkelstein, Chief Operating Oficer Shopify. On je naglasio i da je velika promena u svetu online kupovine izlazak mnogih brendova sa velikih portala za kupovinu iz potrebe za prisnijim kontaktom sa svojim kupcima. Finkelstein je takođe istakao da će nevirtualne prodavnice morati da ponude kupcima mnogo veću vrednost pri samoj kupovini jer uglavnom neće moći da pariraju cenama u online prodavnicama.

Na osnovu rasta podcasta, o čemu je na TNW 2019 govorio Alexander Klöpping, Founder&CEO Blendle, i sve veće prisutnosti i upotrebe kućnih i ostalih glasovnih asistenata – čime se u svom predavanju bavio Paul Robson, President EMEA at Adobe – u doglednoj budućnosti se predviđaju značajni razvoji u audio-sferi.

Nama kao stručnjacima za komunikacije će naročito biti zanimljiva nova vrsta marketinga koja će se razviti iz ovog trenda – marketing ka mašinama. Reč je o oblasti čiji razvoj nagoveštavaju insighti koji pokazuju da najveći broj ljudi koji zadaje komande glasovnim asistentima izgovara generičke nazive: na primer “Naruči pivo” umesto “Naruči limenku jelen piva”, pa zapravo algoritam asistenta odlučuje koji brend će biti naručen. Naš glavni zadatak će biti da komunicirajući sa glasovnim asistentima, njihove algoritme usmerimo na izbor brendova naših klijenata.

Iako je svima jasno da odavno ne postoji nešto što bismo mogli nazvati prosečnim potrošačem, Michael Gaston Founder&CEO at Cut.com, nas je podsetio da više nije moguće koristiti ni nekoliko opisa za potrošača jer potrošači ne vole kada ih brendovi stavljaju u određene uloge, pa se čak često namerno ponašaju suprotno od onoga kako ih je brend kategorisao. Kako razmišljati o ciljnoj grupi, pričala je i Purna Virji, Senior Manager of Global Engagement Microsoft, objasnivši da je pristup vođen „prosečnim potrošačem” mrtav, odnosno da je ključ u inkluzivnom pristupu potrošačima. Kao primer inkluzivnog pristupa je ponudila scenario u kojem je određeno rešenje osmišljeno za samo 26.000 potrošača bez jedne ruke jeste zapravo nešto što bi moglo kupiti i 13 miliona ljudi sa slomljenom rukom, kao i osam miliona roditelja male dece koji uglavnom koriste samo jednu ruku.

ORIGINAL

31

roDiTElJSTvo Tekst: Jovana Bojanić Foto: iStock

ukoliko želite da se vaše dete lakše i lepše probije do ciljeva koje je sebi zacrtalo, važno je da mu od prvog dana date „instrumente“ za to, a oni se nalaze upravo u vašem domu, u kućnoj biblioteci. jer studije pokazuju da mališani koji rastu u domu u kom ima bar 80 knjiga imaju veće šanse da budu dobri učenici, a u budućnosti imaju veće šanse da budu uspešni, kojim god poslom se bavili

32

oliko knjiga se otprilike nalazi u vašem domu?

Autori istraživanja na temu kako čitanje knjiga u adolescenciji utiče na pismenost, uspeh u školi i tehnološke veštine ispitali su 160.000 odraslih ljudi tokom nekoliko godina. Rezultati koje su dobili otkrivaju da oni koji su u svom domu imali bar 80 knjiga isticali su se kasnije u oblastima kao što su jezici, matematika, ali i informacione tehnologije. „Deca koja odrastaju okružena knjigama mnogo brže napreduju od drugih, a i uspešnija su u odraslom dobu i lakše se snalaze u situacijama kada je potrebno brzo reagovati i rešiti problem“, piše u izveštaju. Štaviše, oni koji potiču iz ovakvih porodica, čak i ako bi završili samo srednju školu, bili bi jednako obrazovani kao njihovi vršnjaci s univerzitetskom diplomom a koji nisu rasli uz kućnu biblioteku.

K

Ne važi pravilo što više to bolje Studija koju je vodila dr Džoana Sikora sa Australijskog nacionalnog univerziteta otkrila je da su

put DO uSpeHA www.originalmagazin.com

najveću korist u odraslom dobu imali oni koji su rasli u kući gde je bilo između 80 i 350 knjiga – veći broj od toga nije davao bolje rezultate. A ono što će se naći u biblioteci često je određeno time gde su živeli ispitanici – od 31 države obuhvaćene istraživanjem, skandinavske porodice imaju najveće kolekcije: 14 odsto Norvežana i 13 odsto Šveđana u svojim domovima imaju preko 500 knjiga, Amerikanci u proseku imaju 114 dela, dok recimo Čile, Grčka, Italija, Singapur i Turska uglavnom imaju manje od 80 naslova. Nažalost, među ispitanim zemljama nema Srbije, te ne

znamo kakva je situacija kod nas.

uticaj digitalnih medija Logično pitanje koje se nameće jeste efekat sve većeg broja digitalnih knjiga. Ovo istraživanje kaže da je preuranjeno govoriti da su štampane knjige prevaziđene i da njihov uticaj više nije toliko velik. Ali se i e-knjige i te kako računaju u kućnu biblioteku, pod uslovom da ih deca i čitaju, a ne samo da ih skidaju s neta. „Veličina kućne biblioteke pozitivno utiče na povećanje nivoa digitalne pismenosti”, svakako je važan zaključak.

kako to tačno pomaže Dva faktora su presudna ovde, tvrdi studija.

Prvi je uticaj koji ima odrastanje u okruženju koje podržava znanje i učenje, jer su navike i „uobičajeno“ ponašanje ono sa čim rastemo i srastamo. Sa druge strane, što više čitamo, razvijaju nam se različite veštine. „Ljudi koji su čitali mnogo u detinjstvu celog života će tragati za novim saznanjima, lakše će učiti nove veštine, lakše će se izboriti sa preprekama”, rezultati su do kojih su došli naučnici.

80 knjiga košta manje od dopunskih časova Ova studija pokazala je da su čak i oni koji su završili fakultete a nisu rasli okruženi knjigama imali probleme sa učenjem i pamćenjem, kao i slabiji prosek. Zato je apsolutno jasno da je kupovina knjiga za kućnu biblioteku sjajna investicija u budućnost vašeg deteta.

Na ovaj način, pokazalo je istražiskandinavske porodice imaju vanje, vi ćete detetu dati prednost najveće kolekcije knjiga, koju bi im donele godine formalne Amerikanci su u sredini, dok edukacije.

Takođe, deca kojima roditelji nisu su čile, grčka, italija, singapur u mogućnosti da omoguće studije i turska na začelju tako će dopuniti svoje znanje, a ako se krene s tim na vreme, i povećaće im se i šanse za stipendije.

Konačno, čak i ako inansijske prepreke ne postoje, studija pokazuje da odgajanje deteta u knjižnoj atmosferi pojačava njegov uspeh na studijama i pomaže mu da dostigne svoj puni potencijal. l

Kreće sa Polica ORIGINAL

33

rUbriKa

34

www.originalmagazin.com

bUDi inSPiraCiJa

devoJčiCE, BudiTe sve šTo ŽeliTe

ORIGINAL

35

bUDi inSPiraCiJa

inicijativa „inspiring girls“ povezuje devojčice sa uspešnim ženama na koje mogu da se ugledaju

Težimo da inspirišemo devojčice da ostvare svoje želje i da im to što su ženskog roda ne bude prepreka, već podstrek za dalje napredovanje

Tekst: Nevena Dimitrijević Foto: Vladimir Opsenica Vukosava Crnjanski, predstavnica kampanje u Srbiji, za magazin Original otkriva kako ova inicijativa živi u našoj zemlji.

aktivna u 13 država sveta, a još četiri države će se pridružiti do kraja ove godine.

Kako je nastala kampanja „inspiring girls“?

– Mirjam Gonzalez Durantez, uspešna advokatica poreklom iz Španije, zaslužna je za pokretanje inicijative „Inspiring Girls“.

Ona je dospela u žižu javnosti tek kao supruga Nika Klega, zamenika premijera Velike Britanije, i to javno otvarajući debatu o pitanju zašto uspešne žene nisu dovoljno vidljive jer su one uzori koje bi inspirisali mnoštvo devojčica da slede njihov profesionalni put. Istraživanje sprovedeno u Britaniji pokazalo je da 55 odsto devojčica smatra da nema dovoljan pristup ženama koje bi ih motivisale, na koje bi se ugledale, od kojih bi mogle da uče. Zato je Mirjam 2013. godine u Velikoj Britaniji prvo pokrenula organizaciju „Inspiring Women“ kako bi povezala devojčice i uspešne žene iz te zemlje. Kampanja je postigla veliki uspeh, čak 24.000 volonterki se prijavilo za učešće. Tri godine kasnije nastaje inicijativa „Inspiring Girls International“, u kojoj Srbija zauzima posebno mesto kao prva država koja se priključuje toj kampanji. Ova organizacija je trenutno

Šta je cilj tog projekta?

– Glavni cilj inicijative „Inspiring Girls“ je osnaživanje devojčica i podrška prilikom izbora budućih karijera. Težimo da inspirišemo devojčice da ostvare svoje želje i da im to što su ženskog roda ne bude prepreka, već podstrek za dalje napredovanje. Iako podaci pokazuju da ne postoje razlike između dečaka i devojčica u pogledu njihovih sposobnosti i znanja, kada u osnovnoj školi dođe trenutak da odluče čime će se u budućnosti baviti i kada treba da odaberu srednju školu, najčešće se javlja podela na muška i ženska zanimanja. Podaci pokazuju i da devojčice u Srbiji završavaju srednje škole i fakultete u većem broju nego dečaci, ali kasnije u životu žene se ređe nađu na pozicijama odlučivanja. Takođe, žene su znatno manje plaćene i kada su na istim pozicijama kao i muškarci i obavljaju iste poslove kao i oni.

Ovakva podela zanimanja i dalje dominira, kao i neravnopravnost polova, što devojčicama uskraćuje šanse da se bave onim što zaista žele i da za to budu adekvatno plaćene. To sve ukazuje

36

www.originalmagazin.com

7. i 8.

razred osnovne škole su devojčice koje su prvenstveno obuhvaćene ovom kampanjom, jer je upravo tada trenutak kada one biraju čime će se baviti u budućnosti

na veliku potrebu da se kao podrška devojčicama u Srbiji i dalje sprovodi kampanja „Inspiring Girls“, što može doneti veliku društvenu korist.

postati sve što požele i da je jedino važan njihov slobodan izbor.

Kako devojčice reaguju na vašu inicijativu i na volonterke?

– Tokom razgovora devojčice bivaju radoznale, slobodno postavljaju pitanja i zainteresovane su za profesije kojima se bave naše volonterke. Važni su im i saveti i iskustva koje mogu dobiti i nakon događaja devojčice su osnažene, samouverenije i odlučnije. Koliko im je potrebno da ih neko razume i motiviše za dalje korake, govori i to što uvek imaju želju da ostanu u kontaktu sa našim volonterkama, što se ogleda u zajedničkom fotograisanju i povezivanju na društvenim mrežama. Komentari su pozitivni i uvek dobijemo poziv da se vratimo jer kažu da im je ova kampanja pomogla u njihovim budućim izborima i ciljevima.

Kada je ova inicijativa zaživela u Srbiji i kako funkcioniše?

– I mi u organizaciji CRTA smo bili inspirisani ovom inicijativom.

Zato smo pozvali Mirjam Gonzalez Durantez u Beograd i zajednički pokrenuli „Inspiring Girls“ u Srbiji. Kampanja je predstavljena 2016. godine, a s aktivnostima smo krenuli naredne godine.

Pozivamo i okupljamo žene različitih profesija, jednako uspešne i inspirativne, da u direktnom razgovoru sa devojčicama govore o svojim iskustvima u izboru karijere. Do sada smo uglavnom organizovali događaje u školama kao speeddating, kroz bliske i neformalne razgovore sa decom. Kampanja prvenstveno okuplja Iako podaci pokazuju da devojčice 7. i 8. razreda osnovne škole jer u ne postoje razlike između tom uzrastu se donose odluke za dalji profedečaka i devojčica u pogledu sionalni put, ali imali smo i jedan događaj u srednjoj školi. Takođe, u kampanju u Srbiji sposobnosti i znanja, kada aktivno su uključeni i dečaci jer želimo da dođe trenutak da odluče čime budu upoznati s čime se sve u životu i karijeri će se u budućnosti baviti i susreću njihove drugarice, sestre, mame... da odaberu srednju školu, Ideja je da i dečaci, tj. kasnije muškarci, budu spremni da učestvuju u izgradnji i podršci najčešće se javlja podela na ravnopravnog društva. Osim događaja, tu muška i ženska zanimanja je i predstavljanje kampanje u javnosti da bi što više škola i žena saznalo za inspirisanje devojčica i i priključilo nam se u tom zajedničkom poduhvatu. Zato smo u okviru konferencije „Ladies of new bussines“ u organizaciji Netokracije predstavili kampanju i tako zainteresovali poslovne žene da nam se pridruže.

Kako volonterke inspirišu devojčice da razmišljaju o mogućnostima u budućnosti?

– One odgovaraju na veliki broj pitanja koje im devojčice kroz direktan kontakt postavljaju. Kroz razgovor te žene predstavljaju svoju profesiju, odgovaraju na pitanja kako izgleda jedan njihov radni dan, zašto su se opredelile baš za tu profesiju, na koji način su prevazišle prepreke na svom putu ka uspehu, kako se nose sa svim prednostima i onim manje lepim stvarima koje nosi njihovo zanimanje. Zatim, često govore o važnosti formalnog, ali i neformalnog obrazovanja, kao i o kontinuiranom radu na sebi, o posvećenosti. Volonterke tokom razgovora inspirišu devojčice da sanjaju, da veruju u sebe i da ne odustaju od svojih želja i ciljeva. Deca imaju priliku da se upoznaju s brojnim zanimanjima različitog tipa, ali i sa zanimanjima novijeg doba koja se tek razvijaju ili ranije nisu ni postojala.

Takođe, nastojimo da uključimo žene koje dolaze iz profesija netipičnih za devojčice, kao što se smatralo da su IT industrija, inženjerstvo ili sport rezervisani isključivo za dečake. Na ovaj način otvaramo vidike devojčicama, pokazujemo im da mogu ORIGINAL

13

država sveta aktivno je u kampanji „Inspiring Girls“, a još četiri države će se pridružiti do kraja 2019.

Koji su dosadašnji rezultati vašeg rada?

– Od kako je kampanja „Inspiring Girls“ stigla u Srbiju, okupila je oko 60 volonterki, uspešnih u različitim profesijama. Imali smo zadovoljstvo da ugostimo dizajnerku jahti, astroizičarku, ambasadorke, glumice, sportistkinje, političarke, bubnjarku, inženjerku sotvera, ženu dramaturga, kostimograkinju, novinarku, doktorke, profesorke... Organizovali smo osam događaja u beogradskim osnovnim školama, ali ostvarili smo i saradnju sa magazinom „Hej“, zatim sa zajednicom „Rails Girls“, s Rok kampom za devojčice. Učestvovali smo na konferenciji „Teen Talk“ i na BUDI festivalu, a sarađivali smo i sa edukativnim programom „Designathon Works Serbia“. Takođe, organizovali smo događaje u gradovima širom Srbije, od Novog Sada, Niša, Kragujevca, do Pančeva, Kraljeva. Tokom ovih događaja motivisali smo više od 500 dece, od kojih je oko 300 devojčica. U februaru 2018. godine pokrenut je i sajt www.inspiringgirls.rs gde se zainteresovane škole i volonterke mogu prijaviti da postanu deo kampanje, kao i druge organizacije za potencijalni vid saradnje.

Kakvi su vam dalji planovi?

– Uvek postoje planovi za dalji razvoj i širenje kampanje „Inspiring Girls“ u Srbiji. Nastojimo da što više osnovnih škola širom naše zemlje informišemo i uključimo u ovu kampanju kako bi, uz našu pomoć ili samostalno, mogle da organizuju događaje kroz koje bi se devojčice i dečaci upoznali sa raznovrsnim zanimanjima i uspešnim ženama. Otvoreni smo za različite vidove saradnje i umrežavanja sa organizacijama i udruženjima koja dele iste vrednosti i ideje. Dokle god postoji volja i želja žena da podele iskustvo, da time osnaže devojčice da ne odustaju od svojih snova, kao i dokle god postoji želja prosvetnih radnika da nam pruže prostor i vreme da motivišemo njihove đake, kampanja „Inspiring Girls“ će i dalje živeti i još više jačati. l 37

bUDi originalan

aleKSandra peTrOVSKi

ne SputAvAjte SvOju mulTiPoTencijalnosT Tekst: Andriana Janković

c

uriosity chat sa Aleksandrom Pe t r o v s k i okuplja nadarene, pametne i kreativne ljude zainteresovane za više od jednog životnog poziva koji jednom mesečno opušteno razgovaraju i razmenjuju iskustva i ideje kako da prigrlite svoja različita interesovanja, prihvatite svoj unutrašnji sklop i uzmete najbolje od njega. Svima njima cilj je isti – da se povežu, ohrabre i uče jedni od drugih da bi što bolje balansirali svoje kreativne težnje.

RAĐANje IDeje Ideja o nastanku ovakvog događaja izrodila se upravo iz multipotencijala Aleksandre Petrovski, novinarke, TV reporterke, producentkinje, menadžerke društvenih mreža i iz njene želje da pokaže ljudima da mogu biti dobri na više polja odjednom.

38

– Ja sam pre svega radoznala osoba i svojevoljno doživotni student. Čak 17 godina sam radila na različitim pozicijama i u svim vrstama medija, od sportskog novinara, TV i radio reportera do menadžera društvenih mreža i video-producenta. Danas se u najkraćem predstavljam kao brend storiteler. Kreiram sadržaj za nekoliko velikih brendova, uređujem i moderiram program „Webiz”, poslovno-edukativnidogađaj,konsultant sam Izdavačke kuće „Finesa”, držim radionice i predavanja o kreiranju veb-sadržaja – kaže Aleksandra za Original, koja je, povrh svega, i zaljubljenik u iskustvena putovanja, kulturu, inovacije i tehnologiju.

– Dugo sam se preispitivala da li je sve okej sa mnom sve dok se nisam okružila ljudima koji uspešno balansiraju između više različitih poslova i interesovanja. Ta razmena dobre energije i međusobne podrške podstakla me je da pokrenem priču o multipotencijalistima, i to ne samo onlajn, kroz moj blog alex5rovski.com, već i u formi okupljanja uživo. Tako se rodila ideja za „Curiosity Chat”, koji od početka 2019. organizujem jednom mesečno. Kako sve posvećenije i detaljnije istražujem ovu temu, a interesovanje ljudi je sve veće, shvatam da postoji mnogo prostora i načina na koji ona može da se proširi. Deinitivno www.originalmagazin.com

šta dobijete kada na jednom mestu okupite univerzalce, multipotencijaliste, renesansne osobe, previše radoznale da bi se uklopili u nametnutu društvenu predstavu o jednom pravom pozivu?

književnosti i stručnim prevodiocem koja se samoinicijativno prekvaliikovala za zanat i nakon razvijanja sopstvene radionice za ručno rađene testenine, pokreće novi biznis – u dahu priča ova mlada devojka.

Kada svojim prijateljima i poznanicima objasni koncept događaja, obično dobije komentar: „Pa ti okupljaš članove Mense”. Iako na prvi pogled tako zaista izgleda, zapravo joj je cilj da pokaže da svi imamo kapacitet i potencijal da ostvarimo svoje težnje, te da u tome ne treba makar sami sebe da sputavamo.

ako pogledate biografije najuspešnijih ljudi na svetu, uočićete da su većina njih zapravo ljudi koji imaju više interesovanja. ali to ne znači ni da su fantastični u svakoj od tih oblasti, da se razumemo, priča aleksandra petrovski, multipotencijalista planiram da u narednim mesecima radim na sveobuhvatnijoj „Curiosity platformi”.

deljenje leKcija – Ljudi koji dolaze dele životne lekcije, ono što su savladali na lakši ili teži način. Ovo je jedan od retkih događaja na kojima učesnici pred vratima ostavljaju svoje titule i otkrivaju svoje pravo „ja“ bez ikakvih stega. To ne tvrdim ja, već je to utisak ljudi koji su učestvovali. Jedan momak mi je nakon Chata napisao: „Toliko sam se dobro osećao i motivisan otišao da nisam dodirivao zemlju”, a moja drugarica voli da kaže: „Ti okupljaš drugačiji Beograd” – iskrena je Aleksandra, koja je i sama puna pozitivnih utisaka i dobre energije nakon tih okupljanja.

– Teško da možeš da ostaneš isti posle posvećenih razgovora sa vrhunskim kardiologom koji je uporedo sa medicinom studirao elektrotehniku, a potom muzičku akademiju i teologiju, pa je svoje pasije povezao stvarajući novi pravac u lečenju kardiovaskularnih bolesti muzikom; ili s mladim advokatom, književnikom i svetskim putnikom koji uspešno vodi kulturnu instituciju sa milion knjiga; ili s introvertnom profesorkom ORIGINAL

– Ovi događaji namenjeni su ljudima otvorenog uma, radoznalima i preduzimljivima. Bez obzira na to da li su u pitanju osobe koje istovremeno rade više različitih poslova ne želeći da se odluče za jednu karijeru, ili su u pitanju ljudi koji pored redovnog posla razvijaju sasvim drugačiji sopstveni biznis, ljudi koji se na svakih nekoliko godina oprobaju u potpuno različitoj oblasti i oni koji na istom poslu imaju više uloga ili rade u interdisciplinarnim timovima – priča Aleksandra, i dodaje da dolaze i studenti u potrazi za putokazom, ali i osobe pred penzijom u potrazi za novom karijerom.

KOncePt Proučavajući biografije brojnih ličnosti koje poštuje, priznaje Aleksandra, često se pitala kako su oni sve to uspevali da postignu.

Jer počev od sinonima renesansne ličnosti Da Vinčija, preko Galileja,Pupina,LazeLazarevićaiStivaDžobsa,MajeAnđelou,Dejvida Bouvija, pa do naših savremenika Ričarda Brensona i Timotija Ferisa – svi oni su multipotencijalisti.

– U uvodnom delu okupljanja uvek nekoga od njih kroz kratku priču predstavim u tom svetlu, želeći da prisutne inspirišem kao što su postignuća tih ljudi inspirisala mene. Da bismo dobili uvid kakoukontekstudanašnjegvremenaizgledabitisvestranaosoba, tu su priče mojih gostiju, o načinima na koji su donosili odluke, šta ih pokreće, gde pronalaze energiju, kako održavaju fokus i postavljaju prioritete – pojašnjava Aleksandra, objašnjavajući da je praksa da njen gost pozove još jednog gosta da bi se krug ljudi širio i da bi upravo dobili što različitije životne priče.

Pratite sVOje POtencijale – Ako pogledate biografije najuspešnijih ljudi na svetu, uočićete da su većina njih zapravo ljudi koji imaju više interesovanja – kaže Aleksandra Petrovski, naglašavajući da upravo oni koji su u stanju da ih objedine postižu značajniji uspeh nego kada bi svaku od tih stvari pojedinačno radili.

– To ne znači ni da su fantastični u svakoj od tih oblasti, da se razumemo. Prava je šteta da ne dopustimo sebi da razvijamo svoje kapacitete u današnje vreme kada se za prednosti smatraju razmišljanje izvan kutije, doživotno učenje i prilagodljivost, a multipotencijalisti imaju upravo takve predispozicije. Među njima se nalaze mnogi originalni mislioci i kreatori. l 39

E X C L U S I V E I N V E ST M E N T T O L I F E

PORTONOVI Portonovi rizort se prostire na 1.8km eskluzivnog obalnog područja u Bokokotorskom zalivu poznatom i po tome što se nalazi na UNESCO-voj Listi svetske baštine. Od leta 2019, jedinstveni Portonovi rizort budućim vlasnicima stanova nudi 214 rezidencija u okviru prve faze otvaranja.

Portonovi je dizajniran upravo za vas - građane sveta u stalnoj potrazi za autentičnim poznanstvima i istinskim vrednostima, pripadnike globalnog džet seta, avanturiste, jahting elitu, ljubitelje prirode i poštovaoce kulture.

Izrađeni po najvišim standardima gradnje i inspirisani jedinstvenim prirodnim lepotama Bokokotorskog zaliva, soisticirani i savremeni domovi u Portonovi rizortu su remek delo nekoliko najpoznatijih svetstkih arhitekata. Osmišljeni u tradicionalnom mediteranskom stilu, stanovi u Portonovi naselju su sada u prodaji. Budući vlasnici mogu da biraju između osunčanih studio apartmana, dvosobnih i trosobnih jedinica, pa do većih porodičnih stanova sa prelepim vrtovima i Julijinim terasama. Na samo nekoliko koraka do mora, Marina rezidencije su izgrađene u elegantnom i modernom stilu.

Jedinstvene ‘’Sky Vile’’ sa ininity bazenima pružaju neponovljive poglede na marinu i čitav zaliv.

Prevoz gliserima do D-Marin Portonovi marine i privatni transferi od/do aerodroma, činiće boravak u Portonovi rizortu ostvarenjem vašeg produženog vikenda ili kratkog odmora. Vlasnici stanova i njihovi gosti imaće privilegije privatnog check-in-a, dnevnog održavanja stanova, plažnih setova u Portonovi plažnom baru, korišćenja E-car servisa kroz čtiav rizort… Sve ovo učiniće da vlasnici stanova u Portonovom zapravo imaju novi dom na samoj obali mora.

Ujedno, prvi One&Only hotel u Evropi, zajedno sa Henri Chenot Spa Vitalité biće sastavni deo Portonovi rizorta.

40

www.originalmagazin.com

CRAFTED BY CENTURIES DESIGNED FOR YOU Choose your home from the exclusive range of residential ofers.

I N S P I R I N G WAT E R F R O N T R E S O R T ENQUIRIES@PORTONOVI.COM | + 3 8 2 3 1 3 5 5 3 75 P O R T O N O V I .C O M ORIGINAL

41

FinanSiJSKa PiSmEnoST

KarOlina HerbuT

Ako neko zna da vam da dobar savet kako da uštedite uprkos malim primanjima i da ostvarite inansijske ciljeve, onda je to karolina Herbut. zahvaljujući ogromnom iskustvu u korporativnom sektoru, sada kao poslovni i inansijski savetnik edukuje druge i pomaže klijentima da uštede vreme i novac, ali i da izbegnu greške koje je i ona ranije pravila.

Tekst: Biljana Stefanović Foto: privatna arhiva

j Još davno iskusni Bendžamin Frenklin je rekao: „Čuvaj se malih troškova. Malo curenje će potopiti veliki brod.“ Hteli to ili ne, u inansije svi bar malo moramo da se razumemo jer nam od toga zavisi egzistencija. Finansijska pismenost ne znači pak da svi treba da budemo bankarski eksperti, ali moramo da razumemo najosnovnija finansijska pravila. Potrošačko društvo nam nameće brojne izazove, a posledice u slučaju pogrešnog izbora mogu biti veoma skupe. Setimo se samo kredita u „švajcarcima“ zbog kojih su mnoge porodice već godinama u problemu.

Sa finansijskim izazovima susrela se i Karolina Herbut, finansijska i poslovna savetnica, koja je sa saradnicima pre dve godine osnovala Centar za finansijsku edukaciju i osnaživanje (CEFIN). U svet inansija i demistiikaciju ove oblasti ušla je iz poslovnih, ali i iz privatnih razloga.

– Poslovno, u finansije prvi put sam zakoračila 2008. godine kao zaposlena u firmi „Exclusive Change“ (EXC). To je međunarodna kompanija koja se bavi finansijskim uslugama i sa kojom smo 2013. osnovali Udruženje menjača Srbije (UMS). Kao direktorka EXC i predsednica UMS-a našla sam se u poziciji koja je od mene stalno zahtevala tumačenje i predloge za izmenu propisa jer su oni često bili nedovoljno jasni – otkriva Karolina.

42

Sa kompanijom za koju je tada radila otvorila je više od 30 menjačnica, rukovodila je irmom koja ima više od 70 zaposlenih i koja je u 2017. imala više od 370.000 evra neto dobiti. U skladu sa poslovnim uspesima, povećavala joj se i plata, ali su isto tako rasle i njene želje i troškovi. Zato je uzela i potrošački kredit jer je bila nestrpljiva da opremi stan onako kako želi.

Podstanarka sa tri kredita i dugom od 15.000 evra Međutim, posle četiri godine rada za drugog, poželela je da znanje unovči kao preduzetnica.

– Mislila sam da ako mogu za drugog da stvaram proit, onda mogu i za sebe. Bila sam ubeđena da je moja irma predodređena za uspeh. A onda sam kod pokretanja svoje prve irme napravila sve greške koje sam mogla: otvorila sam d.o.o umesto da sam se registrovala kao preduzetnica, ušla sam sa prijateljicom u posao popola i otvorile smo grafički dizajn studio. To je oblast koju tada nisam poznavala, već samo moja prijateljica, nisam imala ušteđevinu i plus sam uzela još jedan kredit da

mogu da se inansiram dok irma krene napred – kaže Karolina.

Ali irma nikad nije krenula napred, pa je sledeću godinu dočekala kao podstanarka sa tri kredita i s dugom od oko 15.000 evra, bez stalnih prihoda na koje bi mogla da računa. U trenutku kad nije znala kako će da plati sve račune, imala je sreću da dobije poziv da se opet vrati u irmu EXC. Poziv je prihvatila, ali je skoro godinu dana svoju firmu držala i dalje otvorenu, plaćajući poreze i doprinose dodatno jer nije mogla da prelomi u sebi da je zatvori.

– Zatvaranje irme doživljavala sam kao priznavanje konačnog neuspeha, a neuspeh sam doživljavalo kao nešto sramotno što umanjuje moju profesionalnu i ličnu vrednost.

Naučene lekcije i novi preduzetnički početak U tom periodu, koliko god da je bio težak, naučila je najbolje lekcije, a pre svega, šta ne treba da radi kako sa ličnim, tako i s poslovnim inansijama i irmom. Iz korena je promenila pristup finansijama, pa je nakon lične transformacije 2014, odlučila

SRBI I fINANSIjSkA PISMeNOST

Finansije su većini slaba tačka, pa tako o toj oblasti još uvek moramo mnogo da se edukujemo. Sa uverenjem da ne zarađujemo dovoljno i da nismo dobri u štednji, sami sabotiramo svoj krajnji cilj.

– Na primer, ako mislim da ne znam da štedim i da ne mogu da uštedim dovoljno novca za učešće za stambeni kredit, to uverenje će dovesti do toga da sabotiram svoj cilj. Onda neću ni početi da štedim za učešće. Takođe, ako neko novac često troši na odeću ili putovanja, a ima postavljen cilj da štedi za učešće za stambeni kredit, tada treba da se zapita koji cilj za njega ima veći prioritet – savetuje Karolina Herbut.

www.originalmagazin.com

10 BIzNIS-LekcIjA kOje SAM NAuČILA zA 10 GODINA 1

Tačno je da se jednom živi i da je novac tu da se troši, ali je isto tako tačno da je najbolje kad se svesno troši na jasno zacrtan cilj

Ako želiš da imaš posao, stvori ga. Stvaraj prilike.

Bez svakog se može. Čak i da si najvredniji resurs poslodavca, on može bez tebe.

Možeš i ti bez njega. Pitanje je šta možete zajedno. To važi i za saradnike.

2

Nemoj (uvek) da kriviš poslodavca/državu/saradnike za svoje nezadovoljstvo. Ceni ono što imaš jer ti treba da živiš sa osećanjima koja ti se jave.

3

4

Sačuvaj svoje vrednosti bez obzira na nezadovoljstvo.

Budi spreman da ideš dalje kada osetiš da okolnosti ne izvlače iz tebe najbolju moguću verziju tebe u tom trenutku. I to je tvoja odgovornost.

5

. .briGa o sebi da se posveti inansijskoj edukaciji građana i preduzetnika.

– Trebalo mi je tri godine da skupim hrabrosti i da posle inicijalnog neuspeha opet pokrenem svoje projekte, ponovo napustim korporativni sektor i po drugi put uđem u preduzetništvo. Sada sam iza sebe imala iskustvo, ideju koja se tri godine krčkala u glavi i dovoljnu ušteđevinu da mi pokrije godinu dana bez prihoda. Tako sam i osnovala CEFIN, a prošle godine i svoju irmu „Herbut Consulting“ – ističe Karolina, kroz čije je obuke i radionice u prethodnih godinu dana prošlo više od 400 osoba.

Ove godine osmislila je i prvi sveobuhvatni onlajn kurs o ličnim inansijama u Srbiji koji polaznicima pomažu da ostvare ciljeve. Jer briga o ličnim finansijama je briga o sebi: kad uspemo da uskladimo sopstvenu spoznaju i naše znanje o inansijama, bićemo uspešniji i u ostvarenju inansijskih ciljeva. l

ORIGINAL

Nije moguće sve shvatiti i rešiti samo razmišljanjem.

Istražuj. Pusti stvari da ti se dešavaju.

6

7

Integritet stvara poverenje i gradi tvoje ime.

Komunikacija. Nađi vremena da odgovoriš. Proveri da li si dobro razumeo/la ono što si pročitao/la ili čuo/la. Nekad najviše što možeš da uradiš jeste da posvetiš svoje vreme i saslušaš nekog.

8

Daj šansu drugima da ti kažu „ne“. Pokušaj čak i ako nisi siguran/na u ishod. Budi istrajan/na.

9

Prati kada je vreme da pustiš nekog ili nešto i da ideš dalje. Priznati neuspeh je nekad najveća hrabrost.

10

43

bUDi PrEDUzETniK

srEća iMa ukus čokoladE

Đuro Santrač iz Beograda godinama svojim mušterijama život doslovno čini slađim. u svojoj kući čokolade nudi najinije ručno pravljene praline najraznovrsnijih ukusa, i to isključivo od prirodnih sastojaka.

Tekst: Nevena Dimitrijević Foto: Zoran Kolundžija, Marijana Pantić

j

ednom prilikom posetili smo Kostariku i tamošnje plantaže kakaoa. Pored modernih načina obrade ove biljke, u plemenu Bribri videli smo kako se to radilo nekada, metodom kamen o kamen - počinje priču Đuro Santrač (44) iz Beograda kako je njega i suprugu Snežanu ljubav prema čokoladi odvela i do Paname, Indonezije, Perua.

44

A sve je počelo kada je Snežana iz radoznalosti otišla na radionicu za pravljenje pralina kod „Gospođe Mirkov“. Tamo je naučila osnove koje su potom zajedno isprobavali kod kuće. „Nakon toga smo upisali onlajn kurs za čokoladu i praline, gde smo se, osim sa pravljenjem pralina, upoznali i sa samom biljkom kakaovac, tj. Theobroma cacao, što zapravo znači hrana bogova”, priča Đuro. Potom su otkrili vrste i podneblja na kojima se kakao uzgaja, kako su ga upotrebljavali drevni narodi, kao i kako je

nastala sama čokolada, a potom i pralina.

Sve im je to bilo veoma zanimljivo, pa su polako počeli da iz inostranstva nabavljaju opremu, pošto je kod nas nije bilo. „Cela priča oko kakaoa i čokolade je slična onoj o vinu ili kai, samo je kod nas manje poznato, recimo, to da ukus kakaoa, tj. čokolade umnogome zavisi od podneblja sa kog potiče, klimatskih uslova, zemljišta i sorte. Tako postoje čokolade od kakaoa sa geografskim poreklom, kao što je to slučaj sa vinima i kafom, pa imamo čokoladu iz Ekvadora, Perua, s Kube, sa pojedinih www.originalmagazin.com

Praline spadaju u ekskluzivne proizvode jer je za izradu potrebno mnogo ljubavi, truda i pažnje

plantaža i regija u Venecueli...” U međuvremenu Đuro se posvetio usavršavanju kroz brojne kurseve i obuke, među kojima je i onaj na Akademiji za čokoladu (Chocolate Academy) u Belgiji, kod najvećeg svetskog proizvođača čokolade „Callebaut“, koje su držali najveći svetski majstori. „Potom sam dobio subvenciju od Zavoda za nezaposlene i to me je motivisalo da otvorim firmu i zvanično počnem sa radom u novembru 2017. godine. Nakon toga je sve išlo svojim tokom. Broj mušterija se postepeno povećavao, a preporuke su išle od usta do usta”, seća se Đuro. Želja im je bila, kaže, da naprave praline koje će biti i lepog, elegantnog izgleda, ali i ukusa koji nikog neće ostaviti ravnodušnim. Odlučili su da koriste samo prirodne sastojke i da od njih dobiju jak i upečatljiv ukus, bez dodavanja aroma i pojačivača ukusa, što se inače koristi u industriji. Trudili su se i da, osim klasičnih ukusa kao što su lešnik, malina, orah, badem, karamel sa zrncima morske soli, stvore i neke egzotične ukuse koji se ne sreću često u Srbiji, recimo, crveni biber, kardamon, indonežanska kafa, kajenska paprika, đumbir, ali i neke alkoholne ukuse, na primer, rakija od dunje, mohito, bejlis. „Ono što naše proizvode još izdvaja i što im daje ekskluzivnost jeste njihova sveži-

na. Naše praline su uvek sveže i imaju kratak rok trajanja, do dva meseca, što je odlika ručno pravljenih i prirodnih proizvoda. Praline koje se mogu kupiti u prodavnicama stoje na rafovima mnogo duže, te zbog toga moraju imati mnogo šećera i drugih konzervansa u sebi. Prirodni proizvodi stoga ne mogu imati dug rok trajanja i mnogo su ukusniji jer se osećaju i druge arome, a ne samo šećer”, i dodaje kako je to najvažnija razlika koja razdvaja njihove proizvode od drugih.

Pored toga, prepoznatljivi su i po nazivu „Casachok“, koji je nastao od igre rečima, pa s jedne strane upućuje na kuću čokolade, a sa druge na igru kazačok. „Zanimljivo nam je bilo što su ovde ljudi uglavnom mislili da su praline tvrde čokoladne bombone ne baš lepog ukusa jer su ih povezivali sa pralinama koje su se pod tim imenom osamdesetih i devedesetih prodavale u samoposlugama. Onda kad probaju naše praline, iznenade se tankom čokoladnom školjkom i krckanjem kad je zagrizu, a posebno ukusom.” Đuro dodaje kako su neki kalupi zaista mnogo zanimljivi, pa praline izgledaju prelepo, pogotovo kada se i malo oboje. Onda ne čudi što su ih na brojnim događajima pitali da li su to prave praline za jelo ili su porcelanske igurice.

Takve su praline obično one iz posebnih edicija pralina koje su napravili u obliku zvezda, mesečevih mena i dijamantskih srca. Pored toga što izgledaju vrlo lepo, uz njih se dobijaju i kartice sa pričom o horoskopskom znaku, odnosno kalendar sa mesečevim menama. „Praline spadaju u ekskluzivne proizvode jer je potrebno mnogo ljubavi, truda i pažnje da bi se napravile, počev od temperiranja čokolade,

ORIGINAL

pa do pravljenja filova, koji su i ukusni i stabilni u kombinaciji sa čokoladom.

Tokom izrade mora se voditi računa baš o svemu, a posebno o temperaturi i vlažnosti vazduha u prostoriji u kojoj se radi.

Zbog samo nekoliko stepeni preko norme praline neće izgledati lepo kad se izvade iz kalupa i onda sav prethodni rad pada u vodu.” Priznaje kako je pravljenje pralina zaista pipav posao i nije ni čudo zašto se radionice za njihovo pravljenje zovu i laboratorije za čokoladu.

Ipak, ako se sve uradi kako treba, zadovoljstvo je neizmerno kada prelepe praline počnu da ispadaju iz kalupa. I kad se sve sagleda, jasno je zašto nisu jeftine, ne samo zbog cene vrhunskih sastojaka, već pre svega zbog truda i vremena potrebnog za njihovu izradu. Te cene su mnogima u našoj zemlji nedostižne, te je to jedan od izazova s kojima se i Đuro susreće. „Maštam o tome da u budućnosti pravimo našu čokoladu. Zasad praline pravimo od belgijske čokolade, koju kupujemo. Ta čokolada je kvalitetna i lepog je ukusa, ali prava stvar bi bila kad bismo mogli da uvozimo kakao i pravimo našu mešavinu i ukus. U Kostariki smo probali tako ručno pravljene čokolade i to je zaista poseban doživljaj”, kaže za kraj Đuro. l 45

magija krojena bUDi KrEaTivan

pOlY paper

PaPirom

Želja da na osnovu tutorijala o izradi papirnih umetnina svojoj drugarici za rođendan pokloni autentičan i originalan poklon rezultirala je stvaranjem neobičnog, kreativnog brenda „Poly Paper” Tekst: Andriana Janković Foto: Ivana Stevanović

P

re tri godine Ivana Stevanović iz Beograda, po struci graički dizajner i fotograf, bila je devojka sa „običnim“ stalnim poslom. No, kada je prvi put uzela u ruke papir da bi svojoj drugarici napravila poklon, zaljubila se u kreiranje ovih rukotvorina, dala otkaz i potpuno se posvetila svom sada već naširoko poznatom brendu „Poly Paper”.

– Na internetu sam videla te igure od papira i shvatila da bi to bio idealan rođendan46

ski poklon za drugaricu. Malo sam bolje istražila i shvatila da je najbliže mesto za takvu kupovinu bila Hrvatska. Tada mi je palo na pamet da bih sama mogla da joj napravim poklon i, ko zna, možda mi se dopadne – priseća se Ivana za Original, i otkriva da je na internetu pronašla šemu, odabrala željeni papir,

a zatim dočekala svitanje okružena makazama, papirima, lepkom...

Ipak, celonoćni rad i tvrdoglava upornost su se isplatili, te je beli jelen sa roze rogovima pokupio simpatije svih koji su ga videli.

– Oduševljenje prijatelja koji su videli moju www.originalmagazin.com

ovih rukotvorina nije nimalo jednostavan i veoma često ne može stati u jedan dan. za pokretanje biznisa nije joj trebalo mnogo - samo papir, volja i internet za promovisanje

prvu rukotvorinu mi je pomoglo da shvatim da je ovo moj prozor u svet. Odmah nakon jelena, poželela sam da pravim još igurica, tako da su iz moje radionice zatim izašli zečevi, a nakon njih i figure lisica, slonova, pande... Dobra stvar je ta što mi za pokretanje ovog biznisa nije trebalo mnogo ulaganja, samo papir, volja i internet za promovisanje. Najviše vremena provela sam zapravo u osmišljavanju imena brenda – iskrena je mlada preduzetnica, koja kaže i da proces stvaranja ORIGINAL

– Sama izrada željene figure prvenstveno počinje s odabirom i nabavkom papira, zatim papir nosim u štampariju na sečenje i štampu, pa tek onda kreće moj deo, koji podrazumeva sečenje, savijanje, lepljenje i sastavljanje. Vremenski period pravljenja zavisi i od broja delova, veličine i oblika igure koju pravim. Oni jednostavni mogu biti sastavljeni i za sat vremena, dok one komplikovanije radim i po deset sati - priča Ivana, i dodaje da inspiraciju pronalazi u jednostavnim, geometrijskim oblicima koji svojom jednostavnošću doprinose modernom izgledu.

Ipak, trudi se da opet sve bude povezano s prirodom preko životinjskih motiva.

Iako na prvi pogled ono što radi podseća

na origami umetnost, naša sagovornica pojašnjava da origami tehnika i njene igure ipak nisu isto.

– Origami je više umetnost u kojoj se papir savija, a „Poly Paper” igurice se razlikuju od toga jer je sam proces stvaranja drugačiji. Figure koje pravim mogu biti zidne ili stojeće, od toga, između ostalog, zavisi i veličina. Zidne igure je veoma lako montirati, dosta su lagane, te vam je dovoljan jedan ekser da biste ih okačili – kaže.

Jedna od prvih velikih figura koju je napravila, priseća se, bila je žuta kamila.

– U pitanju je bila kamila od jednog metra, to mi je bio prvi veliki izazov, ali ujedno i jedna od luđih igura koje sam sama izradila. Pored toga, spomenula bih i iguru Arnolda Švarcenegera visine 1,3 metra.

Za nju slobodno mogu da kažem da je najneobičnija od svih koje sam do sada radila jer je u pitanju ljudski lik koji je vrlo verodostojan. Ipak, najdraži mi je rad koji sam sama dizajnirala, a to je bista Betmena – priča nam ova kreativna, mlada Beograđanka. l 47

bUDi PrEDUzETniCa

SANJA KNEŽEVIĆ Svim kućama vraćen je izgled koji su imale pre 200 godina

etno-selo izgrađeno od snova godinama sam slušala od velikog broja ljudi priče o slatkovcu, zaseoku pored aleksandrovca Župskog, o gostoprimstvu koje su doživeli, o tome da su se vratili preporođeni, o miru i tišini koje „narušava” samo cvrkut ptica. i dok nisam osetila, nisam ni znala koliko je taj mir potreban. a u mestašce koje je nekada znano kao latkovac zaputili smo se kako bismo razgovarali sa Sanjom knežević, koja je pre 12 godina rešila da obnovi staro porodično imanje i od njega napravi etno-selo u koje sada dolaze ljudi iz celog sveta, a za taj poduhvat dobila je i priznanje za preduzetnicu godine.

Tekst: Ivana Stanišić Bokić Foto: Uroš Arsić 48

O

Slatkovcu je najlepše govorio moj prijatelj Boris Trivan: „U vreme kada omladina napušta svoja rodna mesta i odlazi u gradove jedna hrabra devojka je sa samo 23 godine odlučila da se iz Beograda vrati u selo i obnovi ruinirano imanje svog pradede i napravi jedno sasvim posebno mesto za sasvim posebne ljude.

Iz Beograda je sa sobom ponela sve ono za šta više izgleda nema mesta u ovom gradu – klasičnu muziku, pozorište, slikarstvo.

Ovo je mesto gde je najnormalnija stvar da vidite gudački kvartet www.originalmagazin.com

na ulici. Ovo je mesto gde se saplićete o slikare. Ovo je mesto gde ćete zateći Edina Karamazova kako svira za svoju dušu. Ovo je mesto gde su azil potražili kultura i umetnost, koje su iz Beograda proterane stampedom neukusa. Ovo je Slatkovac.”

Posle takvog opisa, ko može da odoli? Na kapiji je našu ekipu dočekala cela porodica Knežević, kao najbliže rođake, čekaju nas kafa, voda i slatko od zove, dok se večera privodi kraju. Puštaju nas da udahnemo taj mir i da polako počnemo da uviđamo zašto gotovo niko nije samo jednom došao u Slatkovac, već mu se posle prve posete gotovo sigurno ponovo vraća.

ORIGINAL

Sanja nas je vodila kroz ovaj zaselak i pričala nam zbog čega je ovo mesto toliko posebno, najpre njima, a potom i svima onima koji ga posete, kao i kako je od Latkovca nastao Slatkovac. „Slatkovac je čista emocija i na toj emociji je koncipirana cela priča. Kada je Slatkovac pre 12 godina započeo svoj novi/stari život, imali smo ideju kakav zaselak želimo i kome smo ga namenili. Stalno smo maštali o posebnim ljudima koji će osetiti energiju ovog mesta i voleti ga onako kako ga Kneževići vekovima vole. Slatkovac je mesto okupljanja najdivnijih ljudi iz čitavog sveta. Količina emocija, radosti i nežnosti koju nam daju dovoljna je da da-

nima, nedeljama, mesecima i godinama osećamo samo dobru i pozitivnu energiju.

I tu je naša misija ispunjena, a naši snovi ostvareni. Zaselak je tokom ovih godina posetilo nekoliko hiljada gostiju iz celog sveta. Oni ne razumeju naš jezik, ne znaju mnogo o našoj istoriji i tradiciji, ali je tu, u našem seocetu, žive i doživljavaju. I osećaju se lepo u tom kontekstu. I baš je to ono što je posebno u njemu – energija koja ga je vekovima krasila. Jedna gošća sa Farskih Ostrva je na svom jako slabom srpskom jeziku primetila da je Latkovac previše sladak da bi bio samo Latkovac i nazvala ga Slatkovcem. Čini mi se da smo toliko sebe ugradili u ceo slatkovački koncept, pa samo ljudi slični 49

bUDi PrEDUzETniCa

SANJA KNEŽEVIĆ

nama i dolaze, ukusi nam se poklapaju, sistemi vrednosti su kompatibilni. Moj prijatelj Boris Trivan je najbolje rekao u čemu je cela slatkovačka suština.”

Vratili smo je malo unazad i pitali kako se uopšte rodila ideja o stvaranju Slatkovca, a potom i kako je ona realizovana, te koliko je vremena bilo potrebno da prođe od ideje do ovoga što sada vidimo. „Verujem da se sve stvari u životu dešavaju sa nekim razlogom. Slatkovac je preko 200 godina star zaselak koji sa sobom nosi veoma dugu i zanimljivu priču. Zaselak u kom je do 80-ih godina prošlog veka živelo svakodnevno preko 30 ljudi ostao je napušten, a kada je nešto toliko dugo godina puno života, posebne energije i najdivnije emocije, prosto ne može tek tako da nestane. U Slatkovcu se nalazi kuća najdraže osobe na svetu – moje bake. Sećam se da sam tokom letnjih raspusta najviše volela šetnje do te kuće jer su bile ispunjene iščekivanjima zbog susreta sa nekim davnim vremenima, starim slikama, pričama o precima i 50

starinom koja je imala speciičan miris i speciične emocije. Sećanja su bila divna.

Sve ostalo je bilo previše tužno. Uvek bi ushićenje zbog posete tom zaseoku zamenila seta jer je simbol mog srećnog detinjstva nestajao. Poželela sam da spasem zaselak i tu sam ideju podelila sa svojom porodicom. Ideja je bila da rekonstruišemo zaselak, da kućicama koje su već bile skoro potpuno urušene vratimo izgled kakav su imale pre 200 godina, napravimo kulturno-turistički kompleks i otpočnemo posao u kom ćemo svi uživati. Svi članovi moje porodice su se odmah složili i to je značilo veliki početak i novo rađanje zaseoka. To je bio naš životni projekat i prilika da porodicu koja je u

tom trenutku bila raštrkana po čitavom regionu ponovo okupimo, da zajedno radimo na nečemu što će nas povezivati sa prošlošću i dati potpuno novu dimenziju budućnosti. I energija i entuzijazam su pratili značaj ove inicijative. Međutim, niko nije bio spreman da investira u projekat koji je trebalo da svetu pokaže Srbiju koja neguje svoje vrednosti, ušuškanu u prošlom veku kada su ljudi imali duha, bili okrenuti jedni drugima, voleli svoju zemlju i radili na njoj, uživajući u svakom trenutku, i sve to kroz samo jedan zaselak koji je već sa rađanjem ideje počeo da živi svoju bajku. Niko nije želeo da inansira u selo koje je već umrlo i iz kog stanovnici odlaze, a čak se ni njihovi potomci ne

na sve nagrade i priznanja koje smo dobili tokom godina gledam kao na posledicu velikog rada, truda i zalaganja. sa druge strane, podižu lestvicu i teraju vas da iz dana u dan budete bolji i istrajniji www.originalmagazin.com

U Slatkovcu jednako uživaju i gosti i njihovi ljubimci

Drvena kućica je poslednja obnovljena, dok je u crvenoj kući (desno) živela Sanjina baka

vraćaju da posete imanja. Odlučili smo da podignemo kredite i u septembru 2006. godine krenuli smo u realizaciju projekta.

S početkom rekonstrukcije počeli smo da promovišemo zaselak. Jasno, on je bio u ruševinama još uvek, ali kada toliko novca uložite, imate veliki motiv da što pre počnete da zarađujete i otplaćujete investiciju. Deset meseci nakon početka radova, 8. jula, kapije zaseoka su otvorene za goste. I oni su krenuli da dolaze...”

mikrokosmosa, postavite sebi pitanje da li je vredno. Nema puno mladih ljudi koji odluče da započnu svoj biznis, i to je sasvim u redu. Ovo je sistem koji ne motiviše mlade ljude da realizuju svoje ideje.

Sam proces sigurno nije bio lak, a ishod je bio neizvestan. Zbog toga nas je zanimalo da li je bilo trenutaka kada je pomislila da odustane i šta ju je guralo dalje.

Sanji je ovaj poduhvat doneo priznanje za preduzetnicu godine. Zato se sledeće pitanje logično nametnulo: Da li joj je ono donelo dodatnu motivaciju i ako jeste, na koji način?

„Često me pitaju, pa i sama nekada postavim sebi to pitanje, šta je to što mi je sve ove godine davalo snagu da istrajem u ovoj priči. Kada se godinama budite sa svešću o porezima, kreditima, nametima… Sa svešću o tome da živite u sistemu koji nema razumevanja za ideje, inicijative i inovacije… Sa svešću da često poželite da nikada ne izađete iz svog

„Svaka nagrada i trenutak kada spoznate da je neko prepoznao vrednost i značaj onoga čime se bavite su posebna motivacija. Na sve nagrade i priznanja koja smo dobili tokom godina gledam kao na posledicu velikog rada, truda i zalaganja. Sa druge strane, podižu lestvicu i teraju vas da iz dana u dan budete bolji i istrajniji.”

ORIGINAL

Ali sa ili bez pomoći sistema uspećemo ako smo proaktivni, inventivni, posvećeni i uporni. A više od svega znači podrška najdražih ljudi. Moja porodica je moj tim. I to je ključ slatkovačkog uspeha.”

Što smo više opušteno ćaskali sa Sanjom, bila je fascinantnija njena svestranost.

Diplomirala je arheologiju, toliko je strastveno posvećena čuvanju tradicionalnih vrednosti i porodične baštine, a osim toga, bavi se digitalnim marketingom i radi kao predavač na Institutu za digitalne komunikacije. Iako naizgled nespojivi, Sanja nam je objasnila kako su se svi ti svetovi spojili u jedan i na koji način ih kanalište da bi tu svoju svestranost usmerila na pravi način i sve to rezultiralo uspehom. „I Slatkovac i Institut za digitalne komunikacije moja su inspiracija i rezervoar pozitivne energije. Jedan od mojih omiljenih glumaca je pre par godina izjavio da ako nekome pođe za rukom da izgradi svoj mali svet u kome funkcionišu vrednosti u koje kao biće veruje, onda može da kaže da je zadovoljan onim što je postigao. Uvek mi je bilo važno da od onoga što radim napravim svoj mikrokosmos sa vrednostima u koje ja kao biće duboko verujem, a kada vam to pođe za rukom, onda je uspeh neminovan.” l 51

bUDi oDgovoran

baruKa

S AMKA

SPASA

u zemlji u kojoj divlje deponije neprekidno niču, a plastične kese s prvim daškom vetra lete kao suva trava u vestern ilmovima moramo obratiti pažnju na četiri kreativne devojke voljne da menjaju svet, a to bukvalno rade pomoću štapa i kanapa. Anja i Aleksandra Matić, ema Medojević i Milica Đorđević čine Baruka tim – u pitanju je sjajna, pre svega, ekološki osvešćena ideja, ali takođe i kod nas do sada neviđen biznis-model.

Tekst: Maša Milojković, Foto: VITAMINSTUDIO, Veljko Šimaković, Stefa Ćulaić

52

www.originalmagazin.com

osim preko Fejsbuka, baruka proizvodi prodaju se i u par konceptualnih prodavnica

S

ame izrađuju i prodaju ekoslamčice za piće od bambusovog drveta, koje nakon upotrebe operete i iznova koristite umesto da ih bacite, kao što činimo sa klasičnim slamkama.

Ubrzo su saznale i da je u Srbiji opseg prirodnih materijala prilično uzak, a broj irmi koje ih proizvode – još uži. Ipak, to ih nije pokolebalo, pa ove vrednice rade na plasiranju novih proizvoda, a istovremeno sprovode svojevrsnu ekološku akciju:

Takođe, tu su i različiti komadi aksesoara i detalji za dekoraciju enterijera, a sve pleteno od kanapa. Da li ste ikada pomislili da vam je potrebna pletena futrola za joga prostirku? Kada vidite njihovih ruku delo, znaćete da morate da je imate i pitaćete se kako ste do sada živeli bez toga.

– Pokušavamo da implementiramo šemu trostrukog R: Reduce (smanjenje potrošnje), Reuse (ponovna upotreba), Recycle (reciklaža). Kažem „pokušavamo” jer to nije baš uvek moguće ovde, ali – trudimo se. Samo tržište se polako razvija u skladu sa njegovim mogućnostima, odnosno okvirom u kom se nalazi. Naravno, bilo bi sjajno kada bi sve išlo mnogo brže, ali što je najbitnije, dešava se. Tako se bar nama čini – priznaje Anja.

Deinitivno originalno rešenje zbog kog ćete se osećati ponosno: em čuvate okolinu, em sa sobom nosite dodatak koji vašem izgledu daje sjajan modni pečat. Šta je u suštini Baruka, pitali smo devojke koje su osmislile ceo koncept i pokrenule ga 13. februara 2018. godine.

Bambus nabavljaju u rasadniku u Zemunu.

– Pokušavali smo sa svežim bambusom, međutim proces je duži i nismo uspele da nađemo nekoga ko ga uzgaja u blizini.

Takođe smo uvezle jednu turu iz Kine, međutim nije nam odgovarao kvalitet – priča ona.

– Baruka jeste brend, tim i radionica, a pre svega skup prijatelja. Naš tim se sastoji od četiri člana, a sam brend nastao je pre svega zahvaljujući dvema stvarima koje nas povezuju: prva je kreativnost i potreba da se stvara, da se nešto dešava, a druga bi bili stavovi koje imamo po pitanju našeg odnosa sa okruženjem – objašnjava jedna od kreativki Baruka tima Anja Matić.

Slamčica za piće – napraviti biznis na osnovu ovakve sitnice zaista deluje genijalno.

Ovo je jedna od onih ideja za koju svi pomislimo „čoveče, kako se ja nisam tog setio?“ Baruka devojke otišle su korak dalje: rade na tome da unaprede jednu već prilično naprednu slamčicu.

U osnovi ideje su prirodni materijali, a izrada je ručna. Upravo to je i osnova, odnosno ime brenda – BA(mbus), RU(ke), KA(nap).

– Cilj cele ideje je da stvaramo, a da u isto vreme čuvamo okolinu. Želeli smo da svoju kreativnost upotrebimo i stvorimo nešto što je lepo, korisno i potrebno, a ujedno predstavlja sjajnu alternativu za plastične stvari koje svi bez razmišljanja koristimo u svakodnevnom životu. Jasno nam je da je danas teško u potpunosti izbaciti plastiku iz upotrebe, ali je sigurno možemo smanjiti – smatra naša sagovornica.

Ipak, priznaje, početak nije bio lak, prvenstveno zato što nijedna od njih četiri do

ORIGINAL

tada nije imala iskustva s poslovanjem.

– Bilo je zastrašujuće na početku, pitale smo se šta se sve nalazi iza tih vrata. Kako ćemo raditi? Kako proceniti tržište? Profaktura, faktura? Kad je vreme za koji proizvod? I more drugih pitanja... – priseća se ona sada sa osmehom.

– Jedan od prioritetnih planova nam je da pronađemo alternativu plastičnim slamčicama za masovnu upotrebu, što je trend u svetu. Bambus slamčice su se pokazale kao nepraktične za lokale sa velikim prometom, s obzirom na činjenicu da su napravljene za više korišćenja, pa u skladu s tim pokušavamo da nađemo način da napravimo slamčicu za jednokratnu upotrebu. Svakako ne želimo da zapostavimo ni potrebu za stvaranjem, stoga nam je cilj da na leto ili jesen proširimo naš enterijerski asortiman. Takođe, novi cegeri samo što nisu – kaže Anja. l

53

inTErvJU

dr MaLte

hoceL Bolji sveT nasTaje kada su ljudi Bolji

54

www.originalmagazin.com

Tekst i foto: Jasmina Stojanović

uspešni ljudi mogu da nas nauče kako da donosimo dobre i važne odluke, kako da budemo lideri ili menadžeri. Danas uspešni ljudi koji su svesni svog okruženja imaju važniju ulogu: da postave standarde u poboljšavanju ovog sveta u kome živimo. Imajući to na umu, bila bi je čast da razgovaram sa dr Malteom Hocelom, vlasnikom kompanije za esencijalna ulja Ayus i osnivačem linije esencijalnih ulja Oshadhi, koji je iznad svega toga veliki humanitarac i topla osoba otvorenog srca.

„

Čovečanstvo će napraviti kvantni skok u evoluciji kada zaista ujedini mudrost istoka, i to posebno Indije, koja je u najčistijoj formi zadržala i kultiviše i danas duhovnost sa izičkom naukom zapadnjačke kulture“, poručuje dr Malte Hocel. „To znači: uneti duhovnost u praktičan život na funkcionalan način tako da imam pristup našem unutrašnjem obilju, bogatstvu našeg bića i ujediniti je sa svrsishodnijim doprinosom razvijanja sveta koji nas okružuje.“ U poslu je sve lično, ne dajte da vas druge izreke zavaraju. Ne možete odvojiti svoj unutrašnji svet, emocije, lični razvoj od svoje karijere. Kada se vi razvijate, sve oko vas se razvija. A u razvijanju sopstvene karijere i posla – deljenje i briga prema drugima je jedno od najvažnijih pravila uspeha. Dr Malte Hocel je međunarodno priznat autor i predavač, osnivač međunarodne kompanije Ayus za proizvodnju esencijalnih ulja i linije Oshadhi, koja predstavlja liniju jednih od najčistijih esencijalnih ulja na svetu, poznatu posebno ekspertima po širokom rasponu vrsta ulja. Malte je uspešan biznismen, ali u isto vreme i veliki humanitarac, topla osoba otvorenog srca koji je cilj svog poslovanja usmerio ka tome da ovaj svet bude lepše i bolje mesto.

Sa svojom suprugom i prijateljima pomaže Indijancima iz majanske kul-

ORIGINAL

ture u Meksiku da nauče transcendentalnu meditaciju (tehniku relaksacije) u domorodačkim školama, sponzoriše učitelje u Ekvadoru u školama, pomaže katoličkom svešteniku, ocu Mejia, u Kolumbiji sa aromaterapijom i meditacijom u rehabilitacionim centrima za decu sa ulice koje je osnovao i donira sredstva za brojne druge centre za socijalizaciju. Sponzoriše centre za transcendentalnu meditaciju u Peruu, pomaže državne škole i privatne škole u Mozambiku, sirotišta u Ugandi i kreiranje škole za pandite u Nepalu kako bi se održala najstarija tradicija „svesnosti u akciji za održavanje mira u svetu“, među brojnim drugim akcijama, sponzorstvima i predavanjima koja održavaju. „Mnogo smo okrenuti školovanju jer je budućnost ove planete u rukama generacija koje dolaze, to je jasno“, kaže dr Malte Hocel dok razgovaramo o ovoj temi koju sam ga zamolila da ekskluzivno podeli za magazin Original jer su se kosmičke kockice sklopile tako da sam imala prilike da upoznam i njega i njegovu suprugu lično i da se uverim u praksu svesnog menadžmenta.

Tokom posete njihovom centru za aromaterapiju „Orto de Prouvenco“, na imanju na Uneskovom zaštićenom području Mont Ventoux u Francuskoj, imala sam prilike da odgledam snimke dece sa ulice u Južnoj Americi koja su prošla brojne traume kroz život koliko su oduševljeno i s entuzijazmom prihvatila esencijalna ulja. Kakvi su

efekti njihove upotrebe u ovako teškim situacijama i u okviru institucija koje se bave zbrinjavanjem dece i da li nam može više reći o svom doprinosu tamo, upitala sam dr Hocela. „Toliko je dirljivo videti koliko esencijalna ulja mogu da doprinesu u kratkom roku kada se dete otvori da ih primi i oseti. Jedanaestogodišnji dečaci, na primer, u jednom centru imali su priliku da probaju aromaterapiju. Svi su bili tinejdžeri u osetljivom uzrastu kojima je bila potrebna podrška i pažnja, a mnogi od njih su bili ovisnici o drogama. Trojica su koristila aromaterapiju pet dana i nakon toga su prijavila neverovatne efekte umirenja, odsustva strahova, duboke opuštenosti i boljeg sna – čak i posle prvog iskustva sa uljima. Jedan od njih je prijavio da se njegovo disanje popravilo nakon što je samo nekoliko sekundi udahnuo esencijalno ulje mente i bilje palmaroza. Drugi je rekao: „Nakon pet dana osetio sam se veoma dobro, nisam bio zabrinut. Mnoga od ovih ulja su me opustila.“ Ulje pačulija mu je pomoglo da se otvore vizije budućnosti, dok mu je ulje od mente pomoglo da se oseća dobro i dalo mu podršku da se na svakom mestu oseća adekvatno.

Da bismo stvarno promenili svet, treba da pomognemo ljudima da promene način na koji vide stvari, reči su Suzi Kasem. I nastavlja: „globalno poboljšanje je mentalni proces, a ne proces koji iziskuje novac ili visok nivo autoriteta.“ Ipak, u svetu postoje delovi koji su veoma siromašni i kojima je potrebna pomoć, i inansijska i u smislu edukacije stanovništva. Kako ste vi upotrebom aromaterapije i ulja uspeli da pomognete ovim regijama i drugim ljudima?

– Naša odluka je da uvek pomažemo kroz obrazovanje, a ne kroz slivanje novca u neku određenu oblast. Ja to vidim tako da siromašna osoba koja je dovoljno edukovana može sama da izađe iz te bede. Stimulisanjem i podizanjem nivoa svesnosti kod osobe sva njegova ili njena energija, nove ideje, novi lični ciljevi, sve to postaje nova životna svesnost koja traži nove životne odluke. Zapravo, svako je sopstvena odgovornost, zar ne? Mi sami biramo ko i šta želimo da budemo. Ne postoji ništa efikasnije ni do55

inTErvJU

dr malTe HOcel

stojanstvenije, ništa što nosi veći blagoslov do da primamo i dajemo prave impulse za razvoj svesti i da se probudimo, da izađemo iz lanca sveta Matriksa koji nas okružuje, unutrašnjih opsesija i kompulzivnosti, što jeste zapravo prava beda i pravo zarobljeništvo u kom se nalazimo. To je razlog zašto smo moja supruga, moji prijatelji i ja odlučili pre nekog vremena da podstičemo pravu stvar – da pomažemo lični razvoj, a samim tim i kolektivnu transformaciju. U svemu tome aromaterapija ima značajno mesto. Pogledajte svu tu decu kojoj je otac Mejias pomogao u rehabilitacionom centru „Hogares Claret” u Kolumbiji. Ta deca su tu dospela nakon bavljenja prostitucijom, nakon što su bila ostavljena na ulici ili trenirana da budu ubice u bandama.

U centrima su došla u kontakt sa najlepšim mogućim iskustvima – meditacijom, esencijalnim uljima, a to im je pomoglo da iscele traume, da odagnaju strahove i izleče se od depresije, a samim tim i da sagledaju puteve u budućnost.

Koji je vaš savet, kako da doprinesemo da čovečanstvo bude čovečnije?

– Bolji svet podrazumeva da ljudi budi bolji – a to znači da pružimo ruku duši, tom nevidljivom izvoru svetla koji je tu od početka vremena i od početka našeg izičkog postojanja na Zemlji. A sve se svodi na obrazovanje – ali ono istinsko, koje je zasnovano na upravljanju sobom kroz uvide u naš unutrašnji svet kako bi naš spoljašnji svet postao njegov uspešni odraz. Istok i zapad, unutrašnji i spoljašnji svet. Zašto smo zaboravili polovinu igre? Ne postoji razlog za to. Danas imamo mogućnost da upotrebimo znanje kao celinu. Svako može da praktikuje jogu, meditaciju i da otvori vrata percepcije ili jasnih uvida, da podigne plafon unutrašnjeg prostora. Ispunjena osoba ne može da bude zla, ružna, puna mržnje ili nasilna. Ispunjena osoba ne može da počne rat. Tako da, ponavljam, kako bi čovečanstvo bilo bolje, treba da kreiramo harmoniju kroz svesnost i da se ona nudi ljudima da je dožive. Drevna učenja kažu da je radost odnosno blagostanje rođenjem garantovano pravo svakog ljudskog bića.

Bilo bi užasno dosadno, možda bih čak upao i u depresiju kao biznismen da nisam u mogućnosti da delim novac, znanje, ljubav, brigu. I mislim da u današnjem svetu postoje mnogi koji su to shvatili

da deljenje proita i pomaganje drugima nije trošak nego način na koji poboljšavaju svoje poslovanje?

– Sasvim je sigurno da pojedinci menjaju svet. Reka svetlosti teče kroz svakog od nas, kako kažu Majanci. Svaka kap svetlosti ispunjava okean harmonije u svetu. Mi smo mnogo moćniji nego što mislimo. I što dublje zalazimo u sopstvenu moć, postajemo suptilniji i otkriva nam se svrha, a samim tim postaje i dinamičniji naš doprinos.

Već smo se uverili da pomaganje drugima, deljenje i učestvovanje jesu važne tajne unutrašnjeg ispunjenja. Primetili smo da što više dajemo, više primamo. To je „biznis milosti“ i možete se kladiti da deluje! Od kada sam bio hipik, želeo sam da promenim svet. A onda mi je sinulo: prvo moramo da promenimo sebe. I onda se tek igra nastavila… Toliko mnogo dobijate kada dajete da to ne možete zamisliti… Čitav univerzum kao da vam uzvraća. Bilo bi užasno dosadno, možda bih čak upao i u depresiju kao biznismen da nisam u mogućnosti da delim novac, znanje, ljubav, brigu. I mislim da u današnjem svetu postoje mnogi koji su to shvatili.

Kako možemo da motivišemo kompanije daviše pažnje obraćaju na druge i da sprovode tzv. osvešćeni menadžment, odgovorni ili održivi?

– Deljenjem, deljenjem, podučavanjem, izdavaštvom, događajima, seminarima, radionicama, internetom, timovima koji će sarađivati sa drugima, kongresima… Pokazujte svoje iskustvo, otkrijte ono što ste naučili i šta učite. Na kraju, ono što se računa jeste iskustvo.

A svesni menadžment se ne dešava kao grom iz vedra neba. Šta ćemo uraditi sa našim uspehom je priča za svakog od nas. Ne možete biti svesni menadžer a da zaboravite na svet oko sebe. Svet vrišti da ga čujete i da se otvorite na njegove pozive!

ljudi često misle da pojedinac ne može ništa da uradi. Ali kako Malala Jusufzai kaže: „Jedna knjiga, jedna olovka, jedno dete i jedan učitelj mogu da promene svet.“ Zašto je važno za biznismene i menadžere da shvate 56

www.originalmagazin.com

vAšI ORIGINALNI

DAnI mOgu DA pOčnu!

PreTPlaTa na 10 Brojeva

PRETPlATA ZA MAGAZIN ORIGINAl ZA TERITORIJU SRBIJE PODRAZUMEVA GODIŠNJU PRETPlATU (10 BROJEVA).

DOSTAVA ZA FIZIČKA lICA JE ISKlJUČIVO PUTEM REDOVNE POŠTE. TROŠkOVI SLANjA ukLjuČeNI Su u ceNu PReTPLATe.

+

Poklon-knjIga „MoZak“ dejvId IgLMan cena: 1.990 din. umesTo 2.782 Din. Uputstvo za uplatu:

Navedeni iznos (1.990 din.) uplatite na račun 170-300343508-65. u polje „poziv na broj“ upišite: Original magazin. Svrha uplate: pretplata na magazin Original. Korisnik: ringier aXel Springer d.o.o. nakon uplate, popunite formular koji se nalazi ispod i pošaljite ga skeniranog zajedno sa fotokopijom uplatnice na našu e-mail adresu: mikailo.bodiroga@ringier.rs, ili redovnom poštom na adresu: Žorža Klemansoa 19, 11.000 Beograd, sa naznakom: za Original magazin preTplaTu. Kada registrujemo vašu uplatu, počećete da dobijate primerke magazina Original u navedenom periodu do isteka pretplate.

Kontakt-telefon 011/333-46-44.



Pretplata za magazin ORIGINAl: (Molimo popunite tražene podatke za dostavu magazina): ime i prezime: ____________________ adreSa:______________________________ pTT broj i grad:________________________ TeleFOn:_______________________ E-MAIL:__________________________ godišnja pretplata (10 brojeva) 1.990 din. x __________

ORIGINAL

O Knjizi: „Mozak“ dejvid iglman (izdavač: Arete) Sva iskustva u životu, od običnih razgovora do šire kulture, oblikuju mikroskopske detalje našeg mozga. Ono ko jesmo zavisi od toga gde smo bili. Ugledni neuronaučnik Dejvid Iglman otkriva odgovore na pitanja koja leže u srcu našeg postojanja. Šta je stvarnost? Ko ste vi? Kako donosite odluke? Zašto su mozgu potrebni drugi ljudi?

Kako tehnologija može da promeni suštinu ljudskih bića? Vežite pojas za turneju kroz unutrašnji kosmos!

57

BUDI KREATIVAN

GeorGe styLer Tekst: Ivana Stanišić Bokić Foto: Proimedia.rs, Privatna arhiva

Moji modeli su socijalne studije pretočene u odeću

n

jegove modne linije prikazane su na nedeljama mode u Londonu, Los Anđelesu, Sijetlu, Skotsdejlu, Vankuveru i Beogradu, a prošle godine i na Nedelji mode u Njujorku. Osim toga, ljubitelji mode radove Džordža Stajlera mogli su da vide i na naslovnoj strani brazilskog izdanja magazina Vog i na stranicama Harper‘s Bazaara, Njujork tajmsa, Glamura, magazina El, Eskvajera... A ovo je tek početak. Đorđe, koji je rođen u Bosni i Hercegovi-

58

ni, veći deo života proveo je u Beogradu, odakle se otisnuo u Ameriku i sada živi i radi u Los Anđelesu, o uspesima i izazovima pričao je za Original.

Rođen si u Bosni, živeo u Crnoj Gori i Srbiji, sada si u Americi. Koji deo svake od tih zemalja nosiš sa sobom i u sebi?

– Mislim da istovremeno nosim sa sobom duh svih zemalja u kojima sam živeo. To se najviše odražava kroz moj

govor, jer je moj akcenat prilično iskombinovan. Kao izbeglici iz Bosne nije mi bilo lako seliti se više puta u životu, zbog čega se i dan-danas u svakom gradu osećam pomalo kao stranac. Ali sada na to gledam kao na nešto što mi je pomoglo u karijeri jer je multikulturalnost kao inspiracija postala sastavni deo mog stvaralaštva.

Koji trenutak u svojoj karijeri prepoznaješ kao presudan? www.originalmagazin.com

Kada ste kreator i revije vam budu prikazane na njujorškoj i Londonskoj nedelji mode, a vaši modeli izađu na naslovnim stranama slavnih modnih magazina, sve je to siguran znak da ste uspeli. ali i jasna instrukcija da morate još više i još bolje da biste iskoristili vrata koja su vam se otvorila i krčili dalje svoj put. Đorđe Tamburić, kreator poreklom s naših prostora, poznatiji pod umetničkim imenom Džordž Stajler (George Styler), to veoma dobro zna i hrabro korača napred.

Modeli koje Đorđe radi predstavljaju moderan spoj različitih kultura

– Odmalena sam pokazivao talenat za crtanje i slikanje, pa se i očekivalo od mene da ću se baviti nečim vezanim za umetnost. Nakon završenih studija dizajna u Beogradu, usledio je šestogodišnji rad u modnoj industriji. Iako sam bio uspešan ORIGINAL

u tome, dizajniranje komercijalnih odevnih predmeta po željama poslodavaca pomalo je sputavalo moju kreativnost.

Tek 2012. sam odlučio da napravim svoju prvu autorsku kolekciju jer sam prošao konkurs na modnom festivalu Fashionclash u Holandiji. Tada je sve počelo. Ubrzo su usledili pozivi na revije širom sveta i nagrade za moj rad. Mislim da je presudni trenutak u mojoj karijeru bio kada sam odlučio da napustim stalni posao u modnoj kući i počnem da stva-

ram svoj brend. Sada shvatam da je taj potez bio vrlo hrabar, naročito zbog toga što sam rešio da se bavim modom kao vidom umetnosti, a ne komercijalnom modom kao biznisom.

Koja je najvažnija lekcija koju si naučio radeći Njujoršku nedelju mode?

– Svaka moja revija nosi sa sobom lepe uspomene i novo iskustvo. Mnogo volim da putujem i uvek se rado odazovem pozivu da prikažem novu kolekciju, a prednost u mom slučaju imaju gradovi u kojima ranije nisam izlagao. Dizajneri su navikli da revije uvek prate veliki stres i euforija u bekstejdžu, ali to je sastavni deo našeg posla. Na nedeljama mode uglavnom nastupam sa nekoliko dizajnera u istom danu i uvek bude malo vremena za koreografske i muzičke probe, kastinge, itinge, promene frizure, šminke. Tako je bilo i u Njujorku, ali me je tamošnje iskustvo naučilo da budem organizovaniji i da spre59

bUDi KrEaTivan

geOrge STYler

Zahvaljujući Nedeljama mode, a posebno onoj u Njujorku, Đorđe je naučio da se bolje organizuje

Tvoji modeli predstavljaju spoj kulture iz koje dolaziš i glamura koji te okružuje. Da li je to tvoj tajni recept za uspeh?

– Kada sam kreirao svoju prvu kolekciju, uopšte nisam znao kakav ću stil da ponudim modnom svetu. Radeći u modnoj industriji za modne kuće, imao sam kontakta sa trikotažom koja je kasnije postala bitan deo mog stvaralaštva. Kombinovao sam trikotažu sa pank stilom, holivudskim glamurom, scenskom odećom, uz nezaobilazni balkanski etno i s onim što sam naučio kreirajući odeću za široke narodne mase. Stvarajući prve modele, kroz svoje kreacije sam transponovao folklorne motive zemalja u kojima sam živeo, koje sam posećivao i o kojima sam sanjao.

Iz toga je proizašao potpuno originalan stil koji je jedan modni kritičar nazvao „World Ethno”. Prezentujući svoj rad na nedeljama mode širom sveta, često sam dobijao komentare ljudi da im je drago što baš deo njihove kulture promovišem u svom radu. Tako sam postao prepoznatljiv po multikulturalnosti i istovremeno sam naučio koliko smo svi mi povezani i da ono što mi mislimo da je naše u stvari postoji još negde u malo drugačijem obliku.

Možeš li reći da živiš svoj san?

– Mogu da kažem da moja karijera ide dobrim tokom, ali pošto sebi stalno zadajem nove ciljeve, mislim da sam ostvario tek delić svojih snova. U modi postoje dva puta, onaj komercijalni i onaj umetnički. Ja sam izabrao umetnički, koji je znatno teži i sporiji, ali me mnogo više ispunjava jer kreiram nešto autentično i unikatno. I ja se, kao i drugi 60

Foto: Manny Llanura, Proimedia

mnije dočekam svaku narednu reviju.

Drago mi je što sam posle Londona, Berlina i Los Anđelesa, i njujorškoj publici predstavio kreacije rađene u saradnji sa kompanijom „Sirogojno Style“ i tako im preneo i deo naše tradicije. Posle revije u Njujorku, naučio sam koliko je u stvari Amerika veliko tržište, a imati reviju Njujorku kao najvećem modnom centru, svakako je bitan uspeh u mojoj karijeri.

dizajneri avangardne mode, suočavam sa inansijskim problemima jer proizvodim nešto što se uglavnom ne nosi na ulici, već neku vrstu umetničkih dela za čiju je izradu potrebno mnogo vremena i odricanja. S druge strane, ja živim svoj san jer sam zahvaljujući svojim kreacijama uspeo besplatno da obiđem veći deo sveta. Mnogi ne znaju da svetske zvezde, stilisti i fotograi uglavnom ne plaćaju iznajmljivanje kostima za snimanja i nastupe, što mladim dizajnerima edgy mode ne daje priliku za neku sigurnu

lepi modni komadi mogu da se naprave i bez ubijanja životinja i narušavanja prirode.

Moda treba da bude društveno odgovorna, a ne samo biznis na kome se zarađuje

budućnost. Još uvek se nadam da će se pojaviti investitori koji će prepoznati interes u mom stvaralaštvu i dati šansu mom brendu.

Kako se tvoj model našao na naslovnoj strani brazilskog izdanja magazina Vog? – Pre samo sedam godina maštao sam o tome da se neke od mojih kreacija nađu u nekom od magazina u Srbiji. Nisam ni sanjao da će se nekoliko meseci kasnije posle moje prve revije stvari promeniti i da će se moje kreacije pojavljivati u svim vodećim svetskim magazinima. Mislim da je Vog više od 10 puta objavio sadržaje o meni, a Fashion TV je na svom zvaničnom kanalu objavio moje revije.

Na kome bi najviše voleo da vidiš svoje modele?

– Ljudi koji nisu iz modne priče uglavnom nisu upoznati sa tim da su te selebriti kolaboracije moguće jedino ukoliko platite modnim PR agencijama, koje su jako skupe i dizajneri poput mene ne mogu to sebi da priušte. Imao sam sreću da su još na početku moje karijere stilisti svetskih zvezda uočili moj rad i da su me više puta zvali sa željom da probaju moje kreacije na nekim od www.originalmagazin.com

Trudim se da kroz njih svetu šaljem poruke ljubavi, mira, jednakosti, slobode i da promovišem lepote sveta i bogatstvo prirode. Mislim da se lepi modni komadi mogu napraviti i bez ubijanja životinja i narušavanja prirode. Moda treba da bude društveno odgovorna, a ne samo biznis na kome se zarađuje.

najvećih zvezda svetskog šou-biznisa.

Pošto su moji kostimi unikatni, često nije bilo pravo vreme za saradnju jer nije postojao budžet, veličina modela nije odgovarala ili je bio kratak rok da se kreacija isporuči iz Srbije. Poslednje tri godine provodim puno vremena u Los Anđelesu, pa je sve mnogo lakše.

Ponosan sam na to što su moji modeli viđeni na poznatim ličnostima kao što su Niki Minaž, Rita Ora, Glorija Trevi, te na top-modelima Kari Delevinj i Džordžiji Mej Džeger (ćerki Mika Džegera), nosili su ih fank legenda Džordž Klinton, te ORIGINAL

članovi rok benda Walk The Moon, ali su se pojavili i u poznatoj TV seriji „The Royals“... Ne bih hteo nekog posebno da izdvajam, ali voleo bih da moje modele vidim na originalnim, hrabrim ljudima koji cene autentičnost mojih kreacija i koji se osećaju prijatno dok ih nose. veruješ li da je svrha mode samo naglašavanje lepote, ili misliš da moda treba da bude i društveno odgovorna? Zbog čega?

– Moje kreacije su na neki način socijalne studije pretočene u odevne predmete.

Koji su to ciljevi koje si sebi zadao a koje još nisi dosegao?

– Jedan deo svojih ciljeva sam već ostvario. Uspeo sam da ostavim traga u dizajniranju trikotaže, pa me je britanski stručni nedeljnik iz te oblasti nazvao kraljem trikotaže, što mi je svakako imponovalo. Iako su me u Beogradu nagrade uglavnom zaobilazile, uspeo sam da u Londonu budem jedan od četiri najbolja mlada dizajnera 2014. godine i dobijem priznanje „Ones to Watch”, što je za mene bio odličan podsticaj. Prošle godine mi je u San Francisku Fashion Community dodelio nagradu za najboljeg dizajnera visoke mode i posebno mi je drago što su prepoznali moj talenat i u Americi. S obzirom na to da su moje kreacije zasad samo unikati, voleo bih da razvijem serijsku proizvodnju da bi moja odeća postala pristupačnija ljudima širom sveta. l 61

bUDi inovaTivan

Pucnete prstima ili malo razmrdate zglob na ruci, a iz tih vaših pokreta nastaje savršena melodija. zamislite to! Naučnicima je trebalo 10 godina da tu zamisao pretvore u realnost.

Tekst: Ana Lađarević, DigitAla.rs Foto: Promo

Rukavice koje transformišu gestove ruke u muziku uz pomoć senzora od ovog meseca su u slobodnoj prodaji. Tim naučnika je čitavu deceniju usavršavao ove Mi.Mu rukavice koje jednostavne pokrete pretvaraju u kompleksne kompozicije, a ideja o njima potekla je od Gremijem nagrađivane umetnice Imodžen Hip. Tek nekoliko muzičara, uključujući pevačicu Arijanu Grande, imalo je priliku da ih isproba. U prodaji će im cena biti od 2.500 funti za par, odnosno 1.250 funti koštaće jedna rukavica.

One koštaju koliko bilo koji drugi 62

ruKAvIce KOje vAS pretvArAju u betOvenA kvalitetniji deo muzičke opreme, kaže doktor Adam Stark, koji je na čelu Mi.Mu kompanije, i objašnjava da taj proizvod ruši barijere u muzici i dozvoljava i običnim ljudima, kao i vrhunskim umetnicima da eksperimentišu na načine koji im do sada nisu ni padali na pamet.

A kako sve funkcioniše? Rukavice koriste naše prste, ruke i pokrete zgloba da proizvedu zvuk i efekte.

Koristeći veštačku inteligenciju i vaj-faj za komunikaciju sa kompjuterskim muzičkim sotverom, senzori koji se nalaze u rukavici mere savijanje prstiju i pokrete

ruke ili šake. Umetnik onda može da odluči kako će se koji pokret povezati sa određenim audioefektom, a kombinacije su maltene neograničene, pri čemu mogu da se povežu i sa glasom.

- Možete da mahnete rukom i da tako vaš glas polako postaje tiši ili pak mahanje rukom može da označi brži ritam. Ako se jedan pokret poveže isključivo za jedan specifičan zvuk, onda bi svi pravili istu muziku, što je dosadno.

Ovako, svaki muzičar može da iskoristi pokret kao izraz svog jedinstvenog osećanja - objašnjava tvorac rukavice. www.originalmagazin.com

arijana grande odavno koristi ove rukavice

Pevačica Imodžen Hip udružila se sa ekipom Mi.Mu kako bi stvorili ove magične rukavice za koje ona tvrdi da će promeniti budućnost muzike i od svakog napraviti umetnika Prvi par rukavica napravljen je u saradnji sa Imodžen Hip (poznata je po muzici za ilmove „Just like heaven“ i po serijalu „Narnija“ i serijama „Six feet under“ i „Gilmore Girls“) i Univerzitetom u Bristolu. Ideja je bila da se iskoriste kao deo živog nastupa povodom Dana planete, ali je Imodžen nastavila da ih koristi i promoviše ne samo na svojim nastupima već i po brojnim skupovima i kongresima. Kako je prototip, a bilo ih je 30 komada, koštao oko 5.000 dolara, dalji razvoj podrazumevao ORIGINAL

je i nižu cenu pored povećanja njihovog kvaliteta.

Za početak leks senzori, oni koji mere savijanje prsta ili zgloba, redizajnirani su radi bolje preciznosti, pa sada beleže i finije pokrete, pa umetnik može da se ponaša potpuno prirodno, kao i da nema rukavice kada nastupa.

Promenu je doživela i jedinica koja meri pokrete i koja zna u svakom trenutku gde se nalazite u trodimenzionalnom prostoru za razliku od inicijalnog modela, kome je moralo mehanički da se unese na koju stranu je umetnik okrenut. Najveći napredak je postignut u brzini reakcije senzora, koja je sada u stvarnom vremenu, a same rukavice više nemaju baterije niti bilo kakve kablove na sebi, pa su lakše za korišćenje i imaju autonomiju od šest sati.

- Želimo da ljudi mogu da se izraze i na ovakav način. Znamo da su rukavice trenutno skuplje od klasične električne gitare, ali polako, doći ćemo i dotle. U međuvremenu,onesemogukoristitinabrojne načine, a jedan od njih uključuje i mogućnost da umetnici s invaliditetom mogu da stvaraju muziku - kaže Stark, navodeći primer Kris Halpin, koja ima cerebralnu paralizu i gotovo joj je nemoguće da svira gitaru ili klavir, ali joj je vrlo lako da koristi rukavice i da pri tome pravi muziku. l 63

Bal PUToPiS

64

Kada te

www.originalmagazin.com

li

Tekst: Jasmina Stojanović Foto: privatna arhiva

Postoji ta priča – kada te Bali zove, vreme je za promenu. I moraš se odazvati. A Bali će ti dati baš ono što ti treba.

P

očelo je kada sam se probudila pre tri godine i rekla: „Ja moram na Bali!“ U tom momentu napolju je bio sneg, bilo je novogodišnje jutro u kući mojih roditelja, rate za kredit su rasle, a sve ostalo se smanjivalo, budućnost je bivala sve neizvesnija, a vizija se sve više gubila. Svi su odmahnuli rukom. Nije baš da je bilo tako lako otići u uslovima u kojima smo se porodično nalazili.

Uz to, dete je malo, kakva je to nemajka koja se spakuje i odlazi na plaže da uživa i ostavlja dete kod oca… I odmor sam potrošila, pored niza drugih okolnosti.

Bali je poslao svoj prekookeanski signal i više nije bilo povratka.

Sve je kucalo u tom ritmu, a ja sam već naučila da kosmos kaže „može“ kada donesemo odluku… Posle samo nekoliko dana usledio je poziv prijateljice: „Hej, tu mi je drugarica, živi dugo na Baliju, mogle biste da se upoznate, ima zanimljivu životnu priču!“ Jedna iskra želje zapalila je niz događaja. Da, naravno da ćemo se upoznati!

Osmeh jedne ledi

zove...

Ivana Obradović Sahami je sedela pored kamina. Zima je, ali to nije umanjilo morski vetar koji je još uvek nosila sa sobom i so koja joj

se uvukla u kožu. I osmeh koji nose oni koji dugo nisu u Srbiji. A pogotovo koji su dugo na mestu kao što je Bali. „Bejba, sve je bilo tako čudesno…“ Počela je da mi priča. Vratila se tamo gde je sve počelo – na ostrvo gde su njeni roditelji živeli kada je ona začeta. „Dugo nisam mogla da zatrudnim i onda sam dobila ideju da moramo da se preselimo na Bali i da ćemo tamo dobiti dete“, kaže Ivana. Tako je i bilo. I ne samo što je dobila devojčicu koja danas magično pleše, trenira džudo i osmehuje se široko, već je ostala da živi na Baliju, u Čanguu, kraju koji je kraj za surfere, hipstere i porodice sa zapada koje su odlučile da se tu presele, kao i za one koji su došli da napišu knjigu, kreiraju nakit ili pronađu sebe…

I sama Ivana je dugo tragala za onim što je ispunjava, što je njena svrha, njen poziv. „Ako si spreman za promenu, Bali će ti pokazati put…“, čula sam od nje tog dana. I još više shvatila zašto mi je taj poziv stigao.

Hram Ulun Danu na jezeru Beratan posvećen boginji plodnosti

ORIGINAL

65

PUToPiS

Kada Te bali zOVe...

Put od godinu dana Od susreta sa Ivanom, koja je otvorila vrata ovog ostrva, do momenta kada smo sletele na aerodrom u Denpasaru i pročitale „Be happy!“ prošlo je godinu dana.

Za tih godinu dana desilo se sve moguće i nemoguće. Od toga da je kompanija za koju sam u tom momentu radila bila četiri meseca u blokadi i nismo primali platu, ne znajući kako će se političke karte baciti i šta će se događati, pa do inansijskih uspona i padova, ličnih oluja i previranja, do novih poslovnih mogućnosti i izvora prihoda – postajala je samo jedna jadna nit – ja moram na Bali. Zašto?

Jer je dozivao.

Nekoliko dana nakon susreta sa Ivanom sanjala sam peščanu plažu, restoran 66

pod trskom i gurua kako sedi sa zmijom ispred restorana. A marama se obavijala oko mog vrata i letela na vetru. Osetila sam pesak pod prstima i narandžastoroze nebo je osvetljavalo moje saputnice.

Godinu dana nakon tog sna sedele smo na plaži prvog dana. One preostale dame koje su dobile isti poziv i u toj slagalici se našle na tom mestu radile su jogu.

Nebo je gorelo, pesak je pod rukama bio topao i nežan. Prva sledeća plaža je bila

Karma bič. „Kako si rekla?“, pitala sam Ivanu dok smo se vozile u mini-kombiju. „Karma bič, zar nije slučajnost?“ Za nas koji znamo da slučajnosti ne postoje postalo je jasno zašto je taj put morao da se dogodi. „Bali će ti dati ono što ti treba. Ako si u brzini i treba ti speed“, pričala mi je Ivana, „onda će se to samo pojačati. Ako ti treba usporavanje, naći ćeš mir. Postoje i oni

„Bali će ti dati ono što ti treba. Ako si u brzini i treba ti speed“, pričala mi je Ivana, „onda će se to samo pojačati. ako ti treba usporavanje, naći ćeš mir“ www.originalmagazin.com

koje Bali odbaci – koji dođu, tragajući za tim nečim, a ostrvo ih jednostavno odbaci. Dogode im se stvari zbog kojih se nikada više ne vrate. Bali može da bude sve što poželiš.“ Zato ovo ostrvo zovu i Ostrvom bogova. Zato ovaj tekst nije turistički vodič. Sve što treba da znate o ostrvu naći ćete na sajtovima, društvenim mrežama. Od toga šta jesti, gde jesti, koje hramove obići, uputstva, savete. Ovo je priča o unutrašnjem putovanju i o onome što vas čeka kada tamo odete…

dani tišine Mesecima sam poslovno bila usmerena na mnogo ljudi, na razgovore, sastanke, menadžmente, gostovanja… Neprestana priča sa nepreglednim brojem ljudi koji su ulazili i izlazili iz mog života. Počela sam ORIGINAL

da živim neki čudan san, da se odvajam od sopstvene realnosti, da automatizujem postupke, da sve postižem, a da sve manje u tome uživam. Gubila sam svoju životnu istinu i uveravala sebe u neku drugu.

Već prvih sati na Baliju počela sam da gubim glas. Jednostavno, nestajao je, bez izičkih uzroka – nisam bila prehlađena, nisam promukla, ništa se nije dogodilo drugačije, osim što sam sve više uranjala u energiju ovog Ostrva bogova na kome su sačuvana verovanja, rituali, magija, gde ravnopravno postoje dobri i zli duhovi, i gde lepota ne isključuje ružnoću i obratno.

Potpuna dualnost koja se poštuje. Trećeg dana ostala sam sasvim bez glasa. Mogla sam samo da otvaram usta i saputnicama pokazujem šta želim i mislim. U meni i oko mene nastupila je tišina. To je ono

što mi je bilo potrebno. Usporavanje, mir, sagledavanje, introspekcija. Samim tim, kako sam sasvim ostala bez glasa, nisam mogla ni sa kim ni da pričam – ni ko sam, ni odakle, ni čime se bavim ni kakav je moj život. Nastupili su dani tišine koji su i druge inspirisali da šapuću. Postoji ta biomimikrija kada imitiramo jedni druge nesvesno, te su i moje saputnice počele da šapuću i da se umiruju. I onda je došao Nyepi – balinežanski praznik, Dan tišine, potpuno jedinstven u svetu, koji obeležava njihovu Novu godinu. Praznuje se kroz tišinu, meditaciju i post. Pre nego što nastupi tišina, najvažniji običaji zvani „melasti“ sprovode se tokom tri dana neposredno pred početak praznika. Reke hodočasnika polaze u kilometarske šetnje iz svih hramova širom Balija, prenoseći svoje nasleđe sve do balinežanskih obala gde se uz more sprovode sveobuhvatne ceremonije pročišćenja. Traje od šest ujutru i završava se sledećeg dana u šest ujutru. To je dan posvećen pogledu u samog sebe, tako da su zabranjeni svaka distrakcija i aktivnosti, izlazak na ulice, ne koristi se struja, ne pale se svetle i ne kuva se dimom, ne sluša se muzika niti TV. Čak se isključuje TV i bežični signal na celom ostrvu. Nema putovanja, aerodrom je zatvoren, čak je i vazdušni prostor iznad Balija zatvoren tako da avionima nije dozvoljeno ni da preleću ostrvo. Nastupa potpuna tišina.

Dan samospoznaje i samopomoći pri donošenju odluka povezanih sa moralnim vrednostima, kao što su čovečnost, ljubav, strpljenje, dobrota, koje treba negovati i sačuvati zauvek.

67

Naljuti se, čoveče Ne jedem ljuto. Nikako i nikada. Instinktivno ga prepoznam, osetim. Nikada se čak nisam ni prevarila da uzmem nešto što je ljuto. Tako mi je to prirodno, ne neka odluka koju sam donela. Po ajurvedi sam 95 odsto pita tip, što znači skoro čista vatra, i ljutina bi samo tu vatru pojačavala.

Telo zna i ima svoju inteligenciju. To prvo veče kada smo stigli u Lajf koučing ritrit kod Ivane Obradović Sahami prvo što sam uzela bio je najljući sos na stolu. Gorela sam – grlo, nepca, sve. Ništa nije moglo da ugasi tu ljutinu. Da, kažu da je sva hrana na Baliju ljuta. Nije, verujte mi da nije.

Ima one koja nije ljuta, iako preovlađuje začinjena hrana i možda nije za svačiji želudac. Narednih pet dana svako jelo koje sam probala naručila ili dobila – bilo je ljuto. Smejale smo se, a malo mi i nije bilo smešno. U restoranu sam tražila (dok sam imala glasa) spelujući: „Molim vas, donesite mi nešto što N-I-J-E ljuto“, i uz osmeh konobara i neverovatnu ljubaznost dobijala najljuća jela. Okej, razmišljala sam, šta mi je još potrebno osim tišine… Naljuti se, čoveče. Predugo sam balansirala između brojnih strana, predugo sam bila mirotvorac, tražila načine da savladam prepreke a da sve prođe bez ikakvih sukoba, konlikta. Sklanjala 68

se ili smirivala… Naljuti se. Neće se ništa desiti i ako vikneš, pustiš taj glas, izboriš se za sebe – govorilo je sve u meni. Petog dana, usled nekih okolnosti, naljutila sam se – strašno. I dok je u meni kuljao taj bes potiskivan mesecima, godinama, samo se odjednom vratio glas i ja sam dreknula. I sebe sam iznenadila, a kamoli moje saputnice. Bilo je potrebno. Nije bilo ni lepo ni prijatno ni bajkovito. Ali je bilo potrebno. Vratio mi se glas.

Vizijo, otvori se Bila mi je potrebna i vizija. Šta, gde, ko i kako. I onaj šaman koga sam sanjala da se sretnemo. Ivana nas je odvela kod dva šamana – kod jednog iscelitelja i kod šamanke. Svako ko je čitao knjigu ili gledao film „Jedi, voli, moli“ stavio je takvu posetu na svoju listu prioriteta. Mogu vam reći, to što ćete čuti znate i sami. Samo vam je teško da poverujete u svoju veličanstvenost ili ste previše dugo slušali druge i ne možete sada da prepoznate ono što već znate. Čula sam koja je moja svrha od njih dvoje i samo se potvrdilo ono što je život sam nosio i pokazivao mi. Ako ne znate koje su vaše duboke vrednosti ili zadaci koje treba da ostvarite, pogledajte šta sada radite. Mi svoje najdublje vrednosti živimo. Otvorila su se vrata vizije, ali sam kroz njih morala da prođem

sama. Od tog trenutka do ovog, kada sam sigurna na putu svoje svrhe, prošlo je godinu dana. Sve što sam uradila nisam uradila zato što su to rekli šamani. Nije potrebno da pređete pola sveta da biste zavoleli, prihvatili sebe i verovali svojim osećajima.

Poverenje, prepuštam ti se Bilo mi je potrebno i poverenje. U životni proces. U mudrost toka stvari.

U inteligenciju daleko veću od moje. U maštovitost života. U Put. U to da mogu da se prepustim i da verujem da će sve biti dobro na kraju. Ako nije dobro, nije kraj.

Otišli smo na čuvene ljuljaške na Baliju.

To je zaštitni znak skoro svake promocije za putovanje. Ljuljaške iznad ambisa džungle na kojima se ljuljate i deluje tako lako kada se gleda na slici. U realnosti treba da se prepustite da će vas dva konopca i drvena daska i jedan skromni pojas koji se mrda i koji je pretrpeo stotine turista pre vas držati iznad ambisa. A onda vam viknu sa litice: „Sad pustite ruke!“ I vi treba da pustite te konopce koje čvrsto stežete – jer visite, letite, na nebu ste, i da se prepustite i verujete da će sve biti sasvim dobro. E, taj trenutak, da… Setim ga se svaki put kada posustanem. Ne moram da idem ponovo na Bali. Samo zažmurim, www.originalmagazin.com

pustim ruke, zavalim se i kažem: „Okej, živote, iznenadi me!“

Sa nekim ženama pijete kafu, sa nekima se penjete na vulkan Konformista sam. Volim plažu, sandale, bose noge, da uronim u pesak, plutam na moru. Tako sam zamišljala i taj moj odlazak na ovo ostrvo. Piću kokosovu vodu i gledati u pučinu. U jedan sat jedne noći izlazile smo iz mini-kombija u mrkli mrak džungle sa nekim lampicama u rukama koje su osvetljavale pet centimetara ispred vas i videle smo samo pokoji kamen. Krenule smo da se penjemo na vulkan. Grcala sam, klizala se po vlažnoj lavi, plašila se od crnila oko nas. Ulazile smo u džunglu i pomislila sam: „Ovako počinje svaki dobar američki horor ilm!“ Nekoliko turistkinja pod pratnjom vodiča lokalca kog vidimo prvi put u životu ulaze u mrak džungle.

Pele smo se po klizavoj lavi, puteljcima, pomagale jedna drugoj, osvetljavale put…

ORIGINAL

Nastavak… Hm. Dobro je prošlo. Od svih ilmskih scenarija: da će nas neko pojesti, da će nam prodati organe, da ćemo propasti u vulkanski krater – mi smo dočekale jutro na Batur vrhu od 1.717 m. Telo me je bolelo, mišići su jecali, taj napor je bio neopisiv. Kada sam mislila da ni metar ne mogu dalje, da ću jednostavno sesti u taj mrak i ako me pronađu ujutru – pronađu, ako ne, neka ide život… ipak sam nastavljala. Pele smo se po klizavoj lavi, puteljcima, pomagale jedna drugoj, osvetljavale put… Popele, osvojile, sišle. Sve vreme sam gunđala. Zašto sam se za to odlučila, zašto nisam u nekom baru i ne pijem koktel, kako je moguće da uvek moram da izaberem ono što je teže. Kada smo sele da se slikamo pored nekog hrama sakrivenog u džungli, shvatila sam: sa nekim ženama piješ kafu u kaiću, a sa nekima se penješ na vulkan. Telo je zapamtilo svaki napor koji sam prevazišla. Svaki put kada sam pomislila da ne mogu nastavila sam i prešla granicu izdržljivosti. Zato sam mogla šest meseci kasnije da preokrenem svoj život naglavačke i da budem sigurna da i dok se klizam, posrćem kroz mrak, ne vidim kuda idem – idem ka vrhu. Samo idi napred, sve je već ostalo iza.

Kada vas Bali zove, odazovite se. Ne da biste imali sjajne fotke sa letovanja. Već da biste se vratili sa Sobom. To je najbolji suvenir koji ćete nabaviti. l 69

bUDi KoSmoPoliTa

70

aleKSandra duende

www.originalmagazin.com

u ŽivoTu je najvaŽnija sloBoda Tekst: Vanja Ratković Foto: privatna arhiva

Čuvena američka istoričarka Mirijam Berd rekla je da je putovanje mnogo više od razgledanja spomenika, te da je to duboka i trajna promena ideje življenja. S ovom konstatacijom složila bi se i Aleksandra Duende, svetski putnik slobodnog i vedrog duha. Aleksandra je di-džej i tvorac modnog brenda Daire World, ali iznad svega, slobodna duša koja je nedavno spakovala kofere i vratila se u Indiju, gde je već ranije boravila mesec dana. Ovoga puta mesec dana provela je s prijateljicom na jugu Indije, u magičnoj Goi. Po povratku s Aleksandrom smo pričali o njenim putovanjima, slobodi i o tome šta se nalazi na njenoj baket listi.

ORIGINAL

71

bUDi KoSmoPoliTa

aleKSandra duende

aravno, neizbežno pitanje za početak bilo je – šta ju je inspirisalo da se zaputi u Indiju. „Prvi put kada sam išla u Indiju povukao me je Holi, festival boja koji slavi proleće, nove početke, pobede dobra nad zlim. Odatle je krenulo moje istraživanje i nastavilo se dalje.“ Kažu da nas putovanja menjaju na mnogo načina. Najpre, uče nas da se snađemo u nepoznatom, potom nas oslobađaju i uče da rizik prihvatamo kao šansu i, konačno, uče nas da možemo da uradimo apsolutno sve, čak i ono što nikada ne bismo ni pomislili. Osim toga, razbijaju nam predrasude, otvaraju um i uče nas da ma koliko jezika govorili i naizgled bili različiti, zapravo smo svi isti. Zanimalo nas je, u skladu sa tim, Aleksandrin stav o tome koliko ju je Indija promenila. „Promene koje se dešavaju nisu uvek opisive i konkretne. Svako putovanje negde pomeri vaša razmišljanja, inspiriše na različite načine, saznate mnogo toga i, što je najvažnije, otvori bam čula, a samim tim i pomeri vašu maštu za korak dalje.“

n

nisam sastavila baket listu, već puštam da mi se stvari otvaraju i da ih uklapam sa svojim unutrašnjim stanjem i onim što mi te godine ili u tom trenutku treba, kaže aleksandra o tome kako planira putovanja

Na pitanje koje su joj najjače impresije, nema dilemu. „Priroda. Uvek priroda. Osećaj da se budiš i ležeš sa zvukom vetra i talasa. Sloboda.“ Kaže da je apsolutno zagovornik ilozoije „travel light“ . „Ručni prtljag je sve što vam treba. Mada uvek mi je problem za vraćanje – imam želju da iz zemlje iz koje se vraćam sa sobom ponesem što više uspomena i predmeta, ali što više putujem, to mi je manje potrebno. Učim da su iskustva bogatstvo koje ostaje u nama.

Naravno da volite da svoj dom obogatite suvenirima, ali treba i to kontrolisati. Ne samo što se putovanja tiče već i uređivanja životnog prostora, pa čak i svog garderobera. Što sam starija, to više shvatam koliko mi je manje potrebno i koliko potrošačko društvo u materijalnom pogledu sve manje ima smisla.“ Kada je reč o njenoj baket listi, nije ograničena samo na određene države ili kontinente. Želi da vidi i doživi – sve. „Ceo svet je na mojoj baket listi. Svaki dan saznajem za nova mesta i toliko je stvari koje želim da vidim i posetim. Nisam sastavila listu, već puštam da mi se stvari otvaraju i da ih uklapam sa svojim unutrašnjim stanjem i onim što mi te godine ili u tom trenutku treba. Zasad su to egzotične destinacije, tople destinacije. Što ne znači da za koju godinu neće biti leda i planina.“ 72

www.originalmagazin.com

Učim da su iskustva bogatstvo koje ostaje u nama. Što sam starija, to više shvatam koliko mi je manje potrebno i koliko potrošačko društvo u materijalnom pogledu sve manje ima smisla Najdraži aspekt putovanja su joj iznenađenja, zato na planiranje ne gubi previše vremena. „Ne pripremam se puno za putovanja i puštam da me predeli iznenade.“ Samo jedna rutina postala je obavezna na njenim putovanjima – joga. „Iskrena da budem, tek sam skoro ušla u taj svet ozbiljnije i svakim danom postajem sve veći zaljubljenik u jogu.

Radila sam je u Indiji, a radim je i u Beogradu i polako učim da je primenjujem i samostalno.

To je proces kao i svaki drugi i jako sam srećna što sam u to uplovila.“ Ne plaši se da putuje sama, naprotiv. Na taj način upoznala je Indiju prvi put, ali i Bejrut. „Vrlo brzo upoznaš ljude i nikada ne osećaš da si sam“, prenosi Aleksandra svoja iskustva, a na naše pitanje šta je sloboda, vrlo je jasna: „Ah... sve! Sloboda je sastavni deo svakog mog kreativnog izražavanja i možda najvažnija stvar u mom životu. Ali vrlo širok pojam, da me ne shvatite pogrešno. Mnoge stvari koje neko ne povezuje sa slobodom mogu biti upravo to ukoliko se postave na pravi način.“ Zanimalo nas je, naravno, i za koju sledeću destinaciju se Aleksandra pakuje. „Imam neki dogovor sama sa sobom da je januar moje vreme za velika putovanja. Do tada će ih biti još nekoliko. Pariz je prva destinacija već sledećeg meseca. Imam svašta u planu, ali puštam i da me vode situacije. Videćemo“. l ORIGINAL

73

bUDi zDrav

pušan gOVind

intervju: Jasmina Stojanović Foto: privatna arhiva

udahni duboko Najvažnija stvar u vezi sa životnom energijom je svesno, ritmičko disanje. Što dublje dišemo, dublje osećamo sopstvenu snagu, povezanost sa telom i oslobađamo se potisnutih emocija

74

www.originalmagazin.com

P

oslednjih dvadeset godina Pušan Govind nalazi se na putu transformacije i edukacije u okviru različitih škola i metoda disanja. Više od petnaest godina deo je međunarodne škole za disanje „Diamond Breath“ i danas je jedan od fasilitatora njihovog treninga, a poseduje sertiikat evropske asocijacije za Somatic Experience po pristupu Pitera Levina. Pre svega toga bio je preduzetnik i posedovao je svoju kompaniju u Španiji. Uprkos poslovnom uspehu koji je ostvario, osećao je da mu nešto nedostaje i duboko u sebi čuo je glas koji je tražio od njega potpunu promenu. Suočivši se sa snažnim emotivnim previranjima, prodao je kompaniju i preselio se u Peru, gde je došao u kontakt sa drevnim znanjima i učenjima. U Beogradu je održao radionice i edukacije disanja u organizaciji Centra za razvoj i radost „Homeplace“. I govori nam o nečemu što shvatamo potpuno automatski i prirodno, a što je esencijalno za naš život, suštinu i (samo) ostvarenje – o disanju. zašto zaboravljamo koliko je disanje važno?

– Došli smo na ovaj svet ukorenjeni u hará, u našem abdomenu, puni poverenja u svoje telo, u potpunoj rezonanci sa životom. Ovo stanje otvorenosti, života i poverenja ogleda se u prirodnom talasu detetovog daha. Onda počinje naše putovanje i odrastanje, društveno, socijalno i religiozno uslovljavanje, događaju nam se traumatične stvari, porodični problemi isplivavaju na površinu i mi zaboravimo da koristimo disanje kao apsorber šoka i ograničavamo ga plitkim dahom. Taj zaštitni mehanizam koji smo razvili prekinuo je prirodni tok disanja i sprečava vas da potisnute emocije izađu na površinu i potencijalno nas ugroze. Odvojili smo se od naše biologije, od istinskog sopstva, od naše prave prirode. Rezultat je, veoma često, da živimo u konstantnom osećaju nepovezanosti i neuroze.

Kako nam disanje može pružiti emotivnu slobodu, prevazilaženje starih sećanja ili nesvesnih obrazaca, kako može da nam pruži ponovnu povezanost sa prirodnom i omogući da slobodno izrazimo

zabOraVljeni jeziK tela

„Za telo možemo reći da je luksuzni kontejner i predivno vozilo. Um može vrlo lako da nam da pogrešnu sliku o sebi“, kaže Pušan. „Nažalost, dok odrastamo, zaboravljamo njegov jezik i da slušamo njegove signale kojima nas upozorava na oboljenja ili od nas traži da mu pružimo ljubav i podršku. Vežbama disanja otvaramo i izražavamo svoje emocije i ponovo se povezujemo sa telom, oslobađajući ih i prevazilazeći naš uslovljeni releks ‘bori se ili beži‘. U tako opuštenom stanju možemo da odgovorimo na život trenutak po trenutak, bez tenzije, na jedinstven i spontan način i u skladu sa svojim životom ili putem.“ Pušan će održati obuku od 27. 9. do 1.10.

2019. godine. Više o programu obuke preko mejla: centarzarazvojiradost@gmail.com

svoju životnu energiju?

– Naš dah ne nosi samo kiseonik već i energiju života, koja je poznata kao prana ili či, kako nas uče stare tradicije joge ili tao učenja. Različitim metodama i tehnikama, kojima i škola „Diamond breath“ podučava, mi podržavamo oslobađanje emotivnog stresa, jačamo psihološki, neurološki i imunološki sistem, što dovodi do integracije svesnog i nesvesnog uma i samim tim do izičkog ozdravljenja. Kada razbijemo uslovljene obrasce disanja i otvorimo hronično napete izičke i mentalne strukture, ulazimo u duboku relaksaciju. U izičkom i energetskom smislu sirova energija smeštena u delu pelvisa ima potencijal da postane ljubav, strast, kreativnost, intuicija, može lakše da se popne ka višim delovima – ka temenu glave i na taj način zaokruži prirodni tok životne energije. Za mene je disanje ključ koji otvara sve procese, osnova i najvredniji alat u radu sa telom i meditacijom.

Koji ste to glas čuli koji vas je naveo da iz poslovnog sveta i preduzetništva odete i počnete da se bavite radionicama i obukom disanja?

kada razbijemo uslovljene obrasce disanja i otvorimo hronično napete fizičke i mentalne strukture, ulazimo u duboku relaksaciju. Za mene je disanje ključ koji otvara sve procese, osnova i najvredniji alat u radu s telom i meditacijom ORIGINAL

– Taj glas je oduvek postojao u meni.

Sećam se trenutaka kada sam ga kao dete čuo jasno i glasno. Takođe se sećam dana kada sam prestao da radim ono što su drugi od mene očekivali.

Pre toga, korak po korak, preduzimao sam sve da postanem sve što su drugi očekivali – oženio sam se, počeo svoj privatni posao sa dvojicom kolega. S jedne strane sve je išlo dobro, a s druge strane, iznutra sam se raspadao. Te kontradikcije su počele da se ispoljavaju kroz sve veću tenziju koja je dovela do paničnih napada. Skoro celu jednu godinu imao sam ove simptome. Išao sam kod psihologa, ali u tom trenutku to nije bilo ono što mi je trebalo. Nakon nekoliko nedelja traganja za terapijom, otkrio sam kraniosakralnu terapiju i nutricionistu uz čiju pomoć je počinjalo da mi bude bolje. Počeo sam da vežbam tai či i da meditiram. To stanje je potrajalo nekoliko godina dok nisam otišao na meditativnu Ošovu radionicu.

To je bila dinamička meditacija, moćna aktivna meditacija na kojoj se oslobodite mnogo tereta i na kojoj možete da izrazite emocije, a na kojoj sam imao jasnu viziju, ponovnu vezu s unutrašnjim glasom koji sam nekada mogao jasno da čujem.

I onda ste odlučili da prodate kompaniju? Imate li neki savet za izlazak iz zone komfora?

– Nakon tog događaja nisam bio siguran gde idem, ali sam znao koji su sledeći koraci. Počeo sam da stvaram nove veze. Kompanija je bila osnova svega i inansijski implus koji mi je tada bio potreban. Zahvaljujući svim godina predanog rada i posvećenosti, mogao sam da provedem nekoliko godina samo putujući po svetu i istražujući disanje, edukujući se i završavajući treninge. Osećao sam da je mnogo važnije da iscelim svoje rane i da ispoliram svoju ličnost, da otkrijem ko sam ja u stvari.

Moj savet svima koji su u fazi transformacije jeste da skoče u nepoznato i da veruju svom srcu i unutrašnjem glasu koji čuju. Takođe ću reći na osnovu svog iskustva da ovi trenuci duboke transformacije nisu laki, mogu da bole i potrebna je hrabrost da kroz njih prođete i da se otvorite ka novim počecima.

Veoma je važno da prethodno poglavlje zatvorite sa zahvalnošću i darežljivošću i da budete iskreni prema onima koji su bili deo našeg života u tom trenutku. l 75

bUDi zDrav

jadranKO miKlec

jOgA

je škola života, a može biti i profesija

76

www.originalmagazin.com

Jadranko podučava polaznike jogi, koja je naučno potvrđena, nereligiozna i univerzalno primenjiva

Tekst: Vanja Ratković Foto: privatna arhiva oreklom iz drevne Indije, kao vid fizičke, mentalne i spiritualne prakse – joga je sve više popularna i kod nas.

Najviše zbog potrebe za uzemljenjem, zdravim nošenjem sa svim izazovima modernog života. O holističkoj filozofiji, o tome ko sve može da praktikuje jogu i na koji način je ona promenila njegov život, pričali smo sa Jadrankom Miklecom, osnivačem prve regionalne profesionalne škole za joga učitelje, odnosno Instituta za jogu i ajurvedu „Sunce” u Zagrebu. Jadranko takođe sarađuje sa Holističkom akademijom „Maja“ u Beogradu, koja sprovodi program za školovanje joga učitelja.

P

Po čemu se vaša škola za učitelje joge razlikuje od drugih?

– Moja škola joge sadrži celokupno obrazovanje iz joge i ajurvede i traje 600 sati po standardu Evropske joga federacije. Za polaznike to podrazumeva četiri godine studija, što uključuje teoriju i praksu. Ovo je zahtevniji program od većine drugih joga škola jer smatram da učitelj joge treba da ima kvalitetno znanje, budući da radi s ljudima da bi unapredio njihovo psihoizičko stanje. U mojoj školi naglasak je na kvalitetu, a ne na kvantitetu.

Koji se sve stilove joge mogu naučiti u vašoj školi?

– Tokom učenja obuhvataju se razni joga stilovi, kao što su Ashtanga joga, Hatha joga, Svastha joga itd. Međutim, naglasak je na učenju univerzalnih principa ispravne prakse joge koji su u skladu s drevnim tradicionalnim učenjem i savremenom naukom. Stoga ja ne podučavam polaznike neki posebni stil joge, već naučno potvrđenu i nereligioznu univerzalno primenjivu praksu joge koju svako može da primenjuje.

ORIGINAL

Da li jogu može svako da uči i da je praktikuje?

– Jogu mogu svi da vežbaju, jer se način vežbanja joge prilagođava stanju i potrebama osobe da bi se uspostavila ravnoteža duha i tela.

Kakve beneite joga donosi za telo i dušu, a kakve za um?

– Vežbanjem joge osveštavamo sve aspekte našeg života. Povezujemo se s našom dušom i kada naša duša dobije priliku da živi, tada nas preplavljuju energija i radost, što unapređuje stanje našeg uma, razuma i tela za ostvarenje težnji naše duše. Mi smo duša, a ne ego. Ego je instrument duše i treba da mu služi. Vežbanjem joge to ostvarujemo.

Da li je joga u neraskidivoj vezi s holističkom ilozoijom?

– Budući da vežbanje joge uključuje sve aspekte života, ona je u potpunom skladu s holističkom ilozoijom života. Baveći se

odakle dolazimo i kuda idemo, šta je naša svrha, to su osnovna pitanja svih ljudi, neki su ih svesniji, a neki su ih manje svesni. joga nam daje odgovor i tad ostvarujemo trajni mir

svesnim povezivanjem s osnovom sveg života, joga automatski obogaćuje sve vidove života. Kao kad zalivamo koren drveta, što obogaćuje celo drvo. Čemu nas joga najviše uči?

– Joga nas najviše uči tome da spoznamo ko smo mi i šta želimo u životu, odakle dolazimo i kuda idemo, šta je naša svrha. To su osnovna pitanja svih ljudi. Neki su svesniji tih pitanja, a neki su ih manje svesni.

Joga nam daje odgovor na ta pitanja. Tada ostvarujemo trajni mir i sreću.

Koliko je izazovno implementirati joga učenje u zapadnom svetu, kom mi sve više pripadamo?

– U poslednjih pedesetak godina sve je intenzivnije implementiranje joge na zapadu i prepoznavanje njenih dobrobiti za neutralizovanje stresa i sve većeg broja psihosomatskih poremećaja koji su uzrokovani tempom života.

Da li je stil joge potrebno odabrati u odnosu na sopstvenu ličnost i sve njene aspekte?

– Ispravna primena vežbe bilo kog stila joge treba uključiti dijagnozu psihoizičkog stanja osobe i na temelju toga odrediti vrstu i način vežbanja, što se uči u Holističkoj akademiji „Maja“.

Na koji način je joga promenila vas?

– Dugogodišnjim vežbanjem joge ostvario sam sposobnost da budem večni entuzijasta, da gledam kako da pomognem drugima i da budem srećan i smiren, nezavisno od toga šta mi život donosi. l

77

bUDi inovaTivan

78

KOLIKO JE BEZBED www.originalmagazin.com

Četiri mlada momka, studenti Računarskog fakulteta u Beogradu, osmislila su jedinstven proizvod koji će, ukoliko skupe dovoljno novca za njegovo masovno korišćenje, pomoći građanima da udišu čist vazduh, ali će ih i osvestiti po pitanju ekologije.

Tekst: Andriana Janković Foto: Uroš Arsić bog sve većeg zagađenja vazduha, svakom detetu koje se rodiudanašnjevremeživotni vek će u proseku biti skraćen za oko 20 meseci – rezultati su studije koju je sprovela neproitna organizacija Health Efects Institute. Prema rezultatima ove studije, zagađenje vazduha uzrokovalo je 41 odsto globalnih smrtnih slučajeva od hronične bolesti pluća, a 20 odsto od dijabetesa tipa dva, a tu su i rak pluća, ishemijske bolesti srca i moždani udari.

z

Kako ni naša zemlja ne može da se pohvali kvalitetom vazduha koji udišemo, a nova fabrička postrojenja svakodnevno niču, čini se da ukoliko sami nešto ne uradimo po pitanju aerozagađenja, budućnost ćemo videti jedino kroz iltrirajuće maske.

DNO DISATI? ORIGINAL

Svesni ovog globalnog problema, četvorica momaka, svi studenti Računarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, iskoristila su nedavno takmičenje, FON Hakaton, i kao tim sjajno odgovorila na zadatu temu „Bezbednost u velikim gradovima”, osmislivši aplikaciju kojom bismo mogli da izbegavamo izlaganje zagađenom vazduhu. Pavle Prica, Andrija Milojević, Ilija Pavlović i Pavle Galantić u razgovoru za Original objasnili su na koji način bi ta aplikacija pomogla građanima naše zemlje, ali i upozorili na sve veći problem kvaliteta vazduha koji dišemo.

Aplikacija za 24 časa Trojac koji čine Pavle Prica, Andrija Milojević i Ilija Pavlović upoznao se još u srednjoj školi i od tada se zajedno takmiče.

– Ilija i Andrija rade zajedno na nekim projektima od početka srednje škole, tako da su jako uhodani da rade zajedno. Pavla Galantića smo upoznali na fakulte79

bUDi inovaTivan

tu, dok ga je Ilija poznavao još od ranije sa kursa engleskog jezika.

Interesantno je to kako smo svi završili na istom Računarskom fakultetu, tako da zapravo jesmo kolege. Moramo da naglasimo to da niko ne ide zajedno u grupu. Ilija i Andrija su prva godina, ali različiti smerovi, dok su Pavle Prica i Pavle Galantić na drugoj godina studija – pričaju za Original ovi sjajni momci.

Fakultet organizacionih nauka i kompanija „Saga“, koji inače organizuju ovo takmičenje, svim učesnicima dali su zadatak da se pozabave temom povećanja bezbednosti u velikim gradovima.

– Indirektno su nas usmeravali da se bavimo temama zagađenosti, alergijama, saobraćajem, bezbednosti i slično... S obzirom na to da smo bili upoznati odranije s problemom zagađenosti u Srbiji, najviše u Beogradu, istraživali smo da li postoji slična aplikacija. Uvideli smo da ne postoji, a takođe smo shvatili da je neki zlatan presek njihovih usmeravanja bila ideja koju smo imali na umu i tako smo došli do konačnog rešenja – ističe ovaj četverac.

Svi hakatoni na kojima su učestvovali do sada, pričaju, trajali su 48 sati. Ovaj hakaton je trajao 24 časa, te su Andrija, Pavle, Ilija i Pavle imali duplo kraći rok za ostvarenje svoje ideje.

– Imajući u vidu da nismo odmah došli na ideju, mislim da smo na aplikaciji aktivno radili oko 20 časova. To je za nas predstavljalo dodatan izazov s kojim se nismo susreli do sada, ali smo uz timski rad i jasan cilj uspeli da završimo na vreme – kažu ovi momci.

Osim toga što su imali jako malo vremena za sprovođenje ideje u delo, studentima Računarskog fakulteta problem je predstavljalo i veoma malo iskoristljivih podataka.

80

– Najviše problema smo imali s time da pronađemo trenutne podatke o zagađenosti vazduha u gradovima u Srbiji (za slučaj takmičenja samo za Beograd).

Istraživali smo i nismo uspeli da pronađemo nijednu javnu bazu podataka koja bi nam pružila neophodne informacije o zagađenosti vazduha. Na kraju smo pronašli jednu inostranu kompaniju koja pruža sve neophodne informacije u realnom vremenu. Problem je bio taj što je usluga limitirana ukoliko im ne platite, pa smo morali da se snađemo i da napravimo aplikaciju s informacijama koje su nam pružali – iskreni su naši sagovornici, koji su se pored ovog, najvećeg problema, susretali i sa dosta manjih problema u toku kreiranja aplikacije, ali je, kako kažu, to normalno u svetu divelopmenta.

bezbedna putanja kroz grad Aplikacija daje trenutne informacije o zagađenosti i kvalitetu vazduha u određenim zonama u gradu i na osnovu tih informacija građanima može napraviti putanju kroz grad koja zaobilazi sve kritične lokacije.

– Takođe, te putanje zavise od toga da li tog dana želimo da se krećemo peške, kolima, biciklom ili javnim prevozom. Aplikacija nam daje predlog za način transporta koji vi ne morate da prihvatite, ali aplikacije može da oceni dosta bolje od vas, s obzirom da u kalkulaciju ulaze parametri kao što su vremenske prilike (ne želimo biciklom po kiši), razdaljina i gužva, pored naravno, zagađenosti vazduha. Pored toga, naša aplikacija vodi

evidenciju o tome koliko ste slušali njene predloge i da li su vaši izbori bili pravi, te vam daje poene i nagrade na osnovu toga koliko ste pomogli planeti - pričaju ovi momci.

No, iako je aplikacija funkcionalna i svi njeni elementi funkcionišu, nije spremna za masovnu upotrebu.

– Da bi se aplikacija dovela na nivo da velika količina ljudi može da je koristi, treba dosta vremena i novca. Vremena možda imamo, ali novca ne dovoljno, tako da tražimo investitora koji bi nam pomogao – iskreni su Pavle, Andrija, Ilija i Pavle.

„Vodite računa o okolini” S obzirom na to da je Beograd bio najzagađeniji grad u nekom periodu poslednje zime, ovi studenti, upozoravaju sve građane da je vreme da krenu da obraćaju više pažnje na životnu okolinu.

– Jedan od načina je taj da krenu da koriste altrenativne načine prevoza. Naša aplikacija upravo podstiče takvo ponašanje. Pored toga što pomaže korisnicima da brže dođu do svog odredišta i manje udišu štetan vazduh, ona pruža interesantne statistike koje bi ih podstakle da nastave tako. Sa druge strane, u svetu postoji jedan trend kojeg se sve veći broj kompanija pridržava, a to je da daju određene beneicije zaposlenima koji „eko-načinom” idu na posao. Nismo upućeni u to da u Srbiji neka kompanija ima sličan program. Naša aplikacija bi takvim kompanija mogla da pruži način da prate takve zaposlene i shodno tome ih nagrađuju – pričaju Pavle, Andrija, Ilija i Pavle. l

www.originalmagazin.com

ORIGINAL

1

iSSn 2466-2747 = Original magazin cObiSS.Sr-id 217647628

ORIGINAL MAGA ZIN brOj 44 // jun 2019. // cena 199 din.

Izdavač Fondacija „Novak Ðoković“ direktor magazina Jelena Ðoković Pomoćnik direktora Aleksandra Radujko Project & Editorial menadžer Originala Jasmina Stojanović Pomoćnik projektnog menadžera Danijela Jovičić Uslužni izdavač Ringier Axel Springer Srbija generalni direktor Jelena Drakulić Petrović direktor izdavaštva Sreten Radović glavna i odgovorna urednica Ivana Stanišić Bokić Šef tehničke redakcije Zoran Stojković Tehnički urednik Aleksa Vasović dizajn i lejaut Slobodan Jovanović Coba www.cobaassociates.com Urednik fotograije Vladislav Mitić Foto-agencije Proimedia, Getty Images, iStock lektura i korektura Nataša Ðorđević redakcija Andriana Janković, Biljana Stefanović, Uroš Arsić, Dragan Jovićević, Maša Milojković Kontakt: orgnl@novakdjokovicfoundation.org Društvene mreže i digitalni marketing Soija Borković Oglašavanje Media Impact Srbija original@mediaimpact.rs Tel. 011/3334 502 Pretplata: distribucija@ringier.rs 011/3334-644 Štampa Rotograika Subotica

Zaključna reč Foto: Aleksandar Ješić

Impresum

original magazin

z Zaključnu reč zaista i zapravo ostavljam za zaključak - to je poslednji tekst u svakom broju koji sednem da napišem, da posložim utiske o onome što smo prethodnih nedelja radili za vas (mada, da budemo potpuno iskreni - i za nas, jer je „Original“ magazin koji bismo čitali vrlo rado i da ga ne pravimo).

Već sam pisala o tome da je svaki naš sagovornik jedna nova lekcija. I upravo su mi ovi redovi prilika da utvrdim gradivo o tome šta sam naučila ovog meseca.

Imali smo čast da za „Original“ govori Stefan Milenković i čitaocima našeg magazina otkrije svoju stranu za koju možda nisu znali - kako je postao zaljubljenik u ekstremne sportove.

Jednostavno - osetio je strah od nečeg, a kako konstantno radi na tome da bude bolji, on je rešio da taj strah i pobedi. I ne samo da ga je prevazišao, već je učinio da njegov strah radi za njega i uvek ga tera još korak dalje.

Jedan od najvažnijih zaključaka ovog broja je i to koliko je #GirlPower zapravo sjajna i neophodna stvar - devojčicama oduvek govore da nešto ne treba, ne mogu ili ne umeju da rade, i zato se ogromni svet sjajnih mogućnosti za njih svede na ono što neko misli da im odgovara i čemu su dorasle. A istina je da ne postoji apsolutno ništa što ne mogu, samo ako požele.

Jednako kao i dečaci, jednako kao i svako ko je ikada bilo šta zaista želeo.

Fantastična Tara Mor govorila nam je na sličnu temu, o svojoj dugoj potrazi za odgovorom na pitanje - kakvo je to unutrašnje putovanje koje žene treba da preduzmu danas da bi se oslobodile nasleđa patrijarhalnog sistema i vratile svoju moć i svoj glas; kao i o tome da kada kažemo sebi da nešto ne možemo, to i jeste tako, jer se identiikujemo sa tim stanjem.

A zaključak svih zaključaka i ultimativna motivacija bila bi rečenica koje treba da se podsetimo često: bilo da verujete da možete ili da ne možete - u pravu ste!

Ivana Stanišić Bokić

generalni distributer Ringier Axel Springer Magazin podržala Direct Media United Solutions 82

www.originalmagazin.com

ORIGINAL

83

www.novakdjokovicfoundation.org