Original #43

broj 43 // maj 2019. // cena 199 din.

// RS 3,50 KM

// CG 1,99 Eur

www.originalmagazin.com

Original

Rubrika original magazin

Orgnlmagazin

maj 2019.

maga zin

Nikola puzigaća Mladog sebe

pitao bih Šta čekaš?

ekskluzivno: za originaL

dr tomas pečner face discovery

Kako izgraditi

LIČNI brend otkrij svoje zašto i pusti neka te vodi

Goran Tomašević: Pulicera sam dobio kad mu se više nisam nadao 1

www.originalmagazin.com

orginalni razgovori Jasmina Stojanović Project & Editorial Manager Original Magazine

Foto: Dalibor Danilovć Makeup: Svetlana Sremčević Haljina: Fantasia di Yeya Prostor: Beogradski market

Život po vižade

D

ežavi se javlja kada se susretnemo sa nečim novim, ali imamo osećaj kao da smo to već videli. Adam Grant, najmlađi redovni profesor u prestižnoj poslovnoj školi Vorton na Univerzitetu u Pensilvaniji, jedan od najuticajnijih profesora i mislilaca u oblasti poslovanja, organizacije rada i rukovođenja, TED govornik koji se zalaže za vaspitanje da svako dete postane kreativno i moralno, uvodi novi pojam – vižade. Kada se suočavamo sa nečim poznatim, ali to vidimo kao svežu perspektivu koja nam omogućava da steknemo nove uvide u stara pitanja. Adam Grant je proučavao originalnost u širokom rasponu sredina, od tehnoloških kompanija i banaka do škola, bolnica i vlada, paralelno s tim prateći i istražujući neke od najistaknutijih originalnih ljudi našeg vremena. Ustanovio je da upravo oni koji odluče da zastupaju originalnost jesu oni koji nas vode napred. „Originalni su oni ljudi koji preuzimaju inicijativu radi ostvarenja svoje vizije“, kaže Grant. Glavno obeležje originalnosti jeste odbacivanje ponuđenih vrednosti i istraživanje postoji li neka bolja mogućnost. Adam Grant je to proučavao dve decenije i, kako kaže, ispostavilo se da nije tako teško. Potrebna je znatiželja da se zapitamo zašto te vrednosti uopšte postoje. A onda je potreban i čin kreativnog razaranja, kako je ekonomista Džozef Šumpeter definisao originalnost, jer zagovaranje novih sistema uglavnom iziskuje razaranje starih. Da bismo nešto promenili, otkrili su psiholozi pre nekoliko godina, postoje dva puta do uspeha: konformizam i originalnost. Originalnost je kada krenete putem kojim se ređe ide i zastupate skup original

novih zamisli koje plivaju protiv struje, ali pre ili kasnije nešto poboljšaju. Originalni ljudi se ne plaše da nešto otvoreno kažu i da se istaknu. Da se zalažu za svoju ideju i da je istražuju.

Da proučavaju procese nastanka i razvoja i da se vraćaju vrednostima u koje veruju, čak i kada ih život skrene sa puta „Nakon što sam ih godinama proučavao i razgovarao sa njima“, napisao je Grant, „zapazio sam da njihovi unutrašnji doživljaji nisu ništa drugačiji od naših. Oni osećaju isti strah, istu sumnju.

Izdvaja ih to što delaju uprkos tome. Znaju u srcu da će se manje kajati ako podbace nego ako ne pokušaju.“ „Šta sve izuzetni ljudi imaju zajedničko?“, pitao se i Višen Lakhijani, osnivač kompanije „Mindvalley“, jedan od najuticajnijih ljudi današnjice na području ličnog rasta, inženjer informatike i preduzetnik koji se bavi razvojem novih tehnologija za učenje. Njegova misija je da revolucionarizuje svetski obrazovni sistem novim modelima za unapređenje ljudskog potencijala i zalaže se za izgradnju nove Škole za ljudsku vrstu verz. 2.0. Dakle, šta sve izuzetni ljudi imaju zajedničko, pitao se ovaj izuzetni čovek. Družio se sa njima, pričao, ispitivao ih, pravio intervjue, plesao na stolu, plivao u okeanima, pisao o njima i istakao njihove strategije u knjizi „Kod iznimnog uma“ (izdavač: Centar za osobnu izvrsnost). „Proučavajući procese ličnog rasta i u razgovorima sa mnogim velikim misliocima današnjice, naučio sam sledeće: Ljudi izuzetnog karaktera i delovanja nemaju karijere. Ono što oni imaju jeste poziv.“ POZIV je rad koji zauzima važan segment u vašem životu i pruža vam značenje, smisao. Ljudi koji imaju poziv najzadovoljniji su svojim poslovima, definisala je profesorka psihologije rada na Univerzitetu Jejl Ejmi Vrznievski.

POSAO je način na koji plaćate svoje račune, sredstvo nekog cilja. KARIJERA je put prema nekom postignuću i imaju jasno određene stepenike po kojima se penjete. Ali bez POZIVA, izuzetnost i originalnost se gube i hodamo stazama konformizma. Originalnost je dakle i slobodan izbor.

Majkl Bernard Bekvit, osnivač centra „Agape International“ u Los Anđelesu, govori o dva različita načina na koje možemo rasti: kensho i satori. Kensho je put rasta kroz patnju, a satori kroz buđenje. Kensho je postupni proces koji se najčešće događa kroz patnju i kroz koji naučite nešto o sebi što vas natera da promenite perspektivu, prvo prema sebi a onda i prema svetu. Satori je put rasta kroz iznenadne uvide koji se odjednom dogode, bilo kad i bilo gde i zauvek vas promene kao osobu. Jednom kada se satori dogodi, vaša funkcionalnost se penje na potpuno drugi nivo, kao nagla erupcija vulkana energije i uvida u stvari koje se tiču vašeg života i ljudi oko vas. „Za vreme intervjua dr Bekit mi je rekao jednu zadivljujuću mudrost“, piše Višen Lakhijani: „Iza svakog problema krije se neko pokretačko pitanje.

Iza svakog pitanja krije se odgovor koji se želi razotkriti.

Iza svakog odgovora krije se delovanje.

Iza svakog delovanja krije se način života koji žudi da se manifestuje.

Upravo taj novi život koji se rađa je vaš životni poziv! Ko uopšte može predvideti kakav će taj poziv imati uticaj na vašu okolinu i svet uopšteno?“ Čin inicijative da budete deo ORIGINALne zajednice je vaš cilj buđenja, vaš vižade, vaš satori, vaš svesni izbor originalnosti, vaša promena sebe i sveta oko vas. Ukrcajte se na našu platformu kojom se u svetu uživa dok se on istovremeno i poboljšava.

ORGNLMAGAZIN 3

Original maga zin

U ovom broju

↘

budi inspiracija

6

dr kejti buman

8

budi uspešan

10

budi human

12

radar nove generacije

14

nikola puzigaća

18

dr Jelisaveta milojević

26

goran tomašević

28

jelena maksimović

32

jusuf omar

36

preduzetništvo

38

dr tomas pečner

42

ntc

48

psihologija

52

budi odgovoran

58

upoznaj svet - francuska obala

66

70

Putovanja kao putokazi za novi početak Pre šest godina jedan lekarski nalaz Jelenu je pokrenuo na ozbiljnu transformaciju sopstvenog života. Na putu spoznaje nove sebe oslobodila je svoje talente, ali i obišla pola planete

22 Nikolas Hoult

svetajne mračnog feniksa

62

Dr Ana Pantelić

naučnica u borbi protiv siromaštva u svetu

original

42

74

Dr Tomas Pečner

lice je najlepši pejzaž

Filip Manja

Slušajte sebe i bićete zdravi 5

Budi inspiracija

original

O

Aplikacija Paušal

preporuka Odabrali smo stvari i događaje koji apsolutno zavređuju i vašu i našu pažnju u narednom periodu!

Biznis na štiklama U Master centru u Novom Sadu 15. juna ove godine održaće se treća po redu konferencija “Biznis na štiklama“. Prethodne dve okupile su preko 1.000 preduzetnica iz velikog broja zemalja, a gotovo je izvesno da će se ovaj trend nastaviti i u 2019. Klub „Biznis na štiklama” pre dve godine osnovala je Sofija Bajić, sa ciljem da okupi i osnaži preduzetnice u Srbiji i regionu i da podršku ženama koje žele da uđu u svet preduzetništva, da što jednostavnije i sigurnije započnu sopstveni posao, a kasnije uspešno i opstanu u njemu.

Karte za konferenciju možete nabaviti na sajtu biznisnastiklama.com

Sofija Popara osnovala je startap i razvila aplikaciju Paušal za vođenje poslova kontraktora i frilensera. Aplikacija ima preko 5.000 korisnika, a na ovu ideju Sofija je došla radeći sa paušalno oporezovanim preduzetnicima u Srbiji, te je rešila da svoje iskustvo u finansijama i knjigovodstvu pretvori u sopstvenu preduzetničku priču. Svoj rad primarno je usmerila na inovacije i nova rešenja za naše tržište kako radom na samoj aplikaciji tako i u saradnji sa velikim korporacijama i državnim ustanovama Jedna od tih inovacija jeste i omogućavanje izvršenja plaćanja unutar aplikacije, direktno sa bankovnog računa, što predstavlja jedinu takvu opciju u našem regionu.

Mala crna knjiga

Kao što svaka žena u svom garderoberu ima malu crnu haljinu kao tajni adut za svaku priliku, pri ruci bi trebalo da ima i „Malu crnu knjigu” punu dragocenih saveta o karijeri. Otega Juagba napisala je savremeni poslovni vodič, koji bi svaka kreativna žena trebalo da poseduje, bez obzira na to da li sada počinje svoju karijeru, ili već ima dugogodišnje iskustvo u poslovnom svetu. Ispunjena praktičnim i smislenim savetima, ova knjiga će za vrlo kratko vreme postati vaš izvor inspiracije i oslonac na putu građenja i pronalaženja posla iz snova. Otega Juagba nalazi se na Forbsovoj listi „30 ispod 30“ i svojim posebnim načinom pisanja sprovešće vas kroz sve što bi trebalo da znate da biste izgradile uspešnu karijeru. Na sajtu Finesa. edu.rs ovu knjigu možete kupiti sa popustom od 15 odsto po ceni 654,50 dinara.

6

Green Fest 2019.

Centar za unapređenje životne sredine i Dom omladine Beograda objavili su konkurs za prikupljanje filmskih i video radova za učešće u okviru programa Međunarodnog festivala ekološkog filma “Green Screen Fest” na 10. međunarodnom festivalu zelene kulture „Green Fest“, koji će biti održan od 15. do 18. oktobra 2019. godine u Beogradu.

Konkurs je otvoren za sve filmove koji obrađuju tematiku životne sredine, ekologije i prirode, kao i inovacija i tehnologije koje pomažu da se smanji uticaj čoveka na planetu.

U razmatranje za prikazivanje i nagrade festivala će biti uzeti filmovi snimljeni posle 1. januara 2017. u trajanju do 60 minuta. Konkurs je međunarodnog karaktera.

Prijave se primaju isključivo putem portala FilmFreeWay. com i svi filmovi moraju biti titlovani na engleski jezik (osim onih kojima je to govorni jezik). Rok za slanje radova je 14. jun 2019. www.originalmagazin.com

kasnijeuživotupunoznačiti.Sadadokste još mali, baveći se sportom razvijaćete se pravilno. Verujem da je atletika kao kraljica sportova i bazični sport, pravo rešenje.

To je moj predlog, a vi ćete sami odlučiti da li je to i najbolje za vas. Važno je da uživate na treningu, da se družite, igrate sa drugarima, a iz tog odnosa saznaćete mnogo o radu i disciplini, volji i želji, i veri. Veri u sebe da ne odustajete posle poraza, da kada izgubite nije kraj sveta, da kada je teško budete još jači, i da već svaku sledeću priliku iskoristite da se borite i da pokažete da ste najbolji“, rekla je Ivana.

Osnovci obeležili dan sporta uz Ivanu Španović

V

iše od 150 dece uzrasta od šest do deset godina učestovalo je na manifestaciji “Odluči se za sport – veruj šampionu u sebi”,kojujeususretšestomMeđunarodnom danu sporta organizovala „Fondacija Novak Đoković“ u saradnji sa Atletskim savezom Srbije i Sportskim savezom osoba sa invaliditetom Beograda. Manifestaciju u Atletskoj

original

dvorani otvorila je naša najbolja atletičarka Ivana Španović. „Zahvaljujući sportu, ja danas imam priliku da se obratim vama, budućim šampionimaiželimdavaspodstaknemdanastavite da trenirate vredno ka ispunjenju svog cilja, a vama koji se možda još niste opredelili za sport da poručim da je on uvek prava opcija.

Naučićete mnogo važnih lekcija koje će vam

Osnovci iz beogradskih škola su na različitim poligonima izvodili motoričke vežbe koje su od velike važnosti za pravilan rast i razvoj. Pored ukazivanja na značaj bavljenja sportom i fizičkom aktivnošću, ideja okupljanja bila je i da mališani nauče kako da budu deo tima, kako da pobede i poštuju protivnika.l

7

Budi inspiracija

Dr Kejti Buman

Lice i um iza prve fotografije crne rupe Prošlog meseca ispisana je istorija, kada smo prvi put ikada dobili fotografiju crne rupe, nebeskog tela toliko gustog da nijedan oblik materije ne može da se odupre njegovoj gravitaciji. Velike zasluge za taj podvig idu 29-godišnjoj naučnici Kejti Buman.

Tekst: Jovana Bojanić Foto: Profimedia va doktorka nauka predvodila je tim koji je izrađivao algoritam pomoću kog je nastala fotografija i izvela poduhvat za koji se dugo verovalo da je nemoguć. Koliko je to neverovatno, govori i činjenica da je crna rupa od Zemlje udaljena 55 miliona svetlosnih godina.

širom sveta. Zanimljiv je podatak da bi teleskop koji bi mogao samostalno da uslika crnu rupu zapravo morao da bude velik skoro kao Zemlja. Kako je ovo, logično, teško izvodljivo, umesto toga koristi se više teleskopa čiji se rezultati potom spajaju zahvaljujući algoritmu koji je kreirala upravo Bumanova.

o

– Gledam u neverici dok nastaje prva fotografija crne rupe koju sam ikada napravila – napisala je Kejti Buman uz fotografiju koju je objavila na svom Fejsbuk nalogu.

Fotografiju je obradio algoritam koji je Kejti počela da pravi kao student na MITu (Institut za tehnologiju Masačusets)

8

pre tri godine, a na tom projektu koji je Bumanova predvodila učestvovali su Laboratorija za kompjuterske nauke i veštačku inteligenciju na MIT-u, Hajstak opservatorija i Centar za astrofiziku Harvard-Smitsonijan.

Crnu rupu zabeležio je The Event Horizon, mreža osam povezanih teleskopa

Bumanova, koja radi kao asistentkinja na Kalifornijskom institutu za tehnologiju, insistira na tome da ceo tim zaslužuje podjednake pohvale, budući da je više od 200 naučnika učestvovalo u pokušaju da se napravi fotografija crne rupe.

– Niko od nas to ne bi mogao sam. Uspeli smo jer je na ovome radilo mnogo različitih ljudi iz različitih sfera – kaže Kejti Buman. l

www.originalmagazin.com

Zašto je porede sa Margaret Hamilton

Na društvenim mrežama pojavile su se fotografije koje povezuju Bumanovu i Hamiltonovu kao koleginice naučnice sa MIT-a. Margaret Hamilton, naime, napisala je krucijalni softverski kod za NASA.

Slike gde njih dve stoje rame uz rame objavila je upravo Laboratorija za kompjuterske nauke i veštačku inteligenciju sa MIT-a – na jednoj se vidi Kejti ispred hard-drajvova koji skladište podatke o fotografiji crne rupe, a na drugoj Margaret ispred gomile knjiga na kojima je ispisala kod koji je pomogao da prvi čovek sleti na Mesec.

Dr Kejti Buman privatno Ketrin L. Buman, mlada naučnica, rođena je 9. maja 1989. godine u Vest Lafajetu, u Indijani.

Otac joj je Čarls Buman, profesor na Univerzitetu Purdue, koji je svoju karijeru posvetio istraživanju obrade fotografije i statističkoj obradi signala. U svom rodnom mestu Kejti je završila srednju školu 2007. godine, nakon čega je otišla u Boston na studije.

U septembru prošle godine Kejti se u Mičigenu udala za Džoa Leonga.

Kolorizovana fotografija NASA naučnice Margaret Hamilton iz 1969.

Zbog čega je ovo toliko važno?

Za ovaj podvig i sama Kejti je izjavila da „ne veruje svojim očima”. U jednom intervjuu otkrila je šta se menja nakon toga: – Ovo je samo početak i otvaranje prozora koje će nam omogućiti da bolje osmotrimo crne rupe i vidimo šta nam one otkrivaju o našim zakonima fizike. Ali već smo toliko toga naučili. Iako smo pretpostavljali da ćemo ako ikada vidimo crnu rupu zapravo videti svetlosni prsten, nismo zapravo znali da li ćemo ikada dobiti priliku da to i vidimo. A to je ono što smo testirali ovde. Jer mogao je da bude promašaj. Zato, videvši taj prsten, uvidevši da je njegova veličina u skladu s ostalim merama koje su rađene potpuno nezavisno... E, to je razlog zašto je ovo ogromno otkriće – rekla je Kejti.

original

9

Lični brending

Ljudi ne kupuju proizvode, već EMOCIJE

Legendarni Ralf Loren je govorio: Ja ne kreiram odeću, ja kreiram snove! Kupujući auto, mi ne kupujemo prevozno sredstvo, već pripadnost opredeljenom svetu. Kad kupujemo patike, mi ne kupujemo obuću, već udobnost. Žene ne kupuju haljinu, već lepu figuru i ushićene poglede.

Tekst: Elena Srzentic Frleta

reirajući reklamne kampanje za kompanije kao što su Procter&Gamble, Emirates Airlines i Nike, tokom 10 godina karijere u Moskvi moj tim i ja smo gradili to što smo u Saatchi&Saatchi zvali Lovemarks: brendove budućnosti, one koji su se odlikovali dubokom privrženošću i ljubavlju potrošača. Brendove kojih ako ne bi bilo u jednoj radnji, potrošač bi otišao do druge samo da bi kupio svoj Lovemark.

Na prvi pogled obični proizvodi, ali su upravo oni pružali ljudima osećaj posebnosti i vrednosti, motivisali ih da počinju da trče, lete i troše više novca. I otkriću vam tajnu, ukoliko proizvod nije imao unikatnu ponudu, mi bismo kreirali priču koja prodaje, analizirali potrebe potrošača, stvarali ideju, strategiju, planirali pozicioniranje. Tako od brifa na papiru do kreacije novog sveta koji s vremenom postane toliko inspirativan da bi ljudi želeli da budu deo te priče.

Ljudi mogu zaboraviti šta ste rekli, mogu čak zaboraviti šta ste uradili, ali nikad ne zaboravljaju kako su se osećali pored vas. EMOCIJE su jedino što ljudi zaista pamte i šta ih pokreće. Zato je dobro da razmislite koju priču želite

K

10

da ispričate i koju emociju da probudite kod ljudi svojim radom! Kad odgovorite sebi na to pitanje, sve ostalo će biti mnogo lakše.

Kreirajući Lovemarks, ozbiljno smo se bavili izučavanjem potreba ljudi i jedno mi je postalo jasno: ko god mi bili i čime god se bavili, jedna on osnovnih potreba svakog od nas jeste da budemo svoji, autentični i kao takvi prihvaćeni.

Važno je da se usudimo da sami pišemo svoje priče, gajimo autentičnost i da je kao takvu podelimo sa svetom!

Ako osvestimo svoju jedinstvenost, ako shvatimo u čemu smo zaista dobri, tad imamo mogućnost da stvorimo nešto vredno! Na trenutak zamislite da radite na projektu pod svojim imenom. Bilo bi dobro, zar ne? Šta je potrebno da znamo o sebi da bismo krenuli u kreiranje ličnog brenda?

Ko sam sada, a ko želim da budem? Da bismo bili tamo gde želimo, šta moramo da počnem da radimo? Koje osobine treba da razvijemo? U čemu se krije naša snaga? Šta znamo stvarno dobro da radimo? Po čemu smo drugačiji u tome što radimo od drugih? U čemu je naš „point of difference“?

Koji je moj cilj? Šta želim da doprinesem svojim radom? Šta želim da promenim?

Zašto je meni to bitno? Jako je bitno da znamo svoje ZAŠTO! Kad budemo imali odgovore na ta pitanja, pravo je vreme da se osmisli konkretan plan realizacije.

www.originalmagazin.com

budi uspešan BOJANA UGREŠIĆ

4

Ključne faze projekta

Faza INSPIRACIJE – sam početak, kad imamo apstraktnu ideju koja nam se mota po glavi! Tad pustimo mašti na volju.

Faza IMPLEMENTACIJE – druga faza, kad smo spremni da krenemo u realizaciju. Imamo jasan koncept, znamo šta želimo, šta nudimo drugačije ili bolje. Pravimo plan i krećemo u akciju…

Faza INTEGRACIJA VREDNOSTI – najteža faza. To je trenutak kad se naša očekivanja zapravo sreću sa realnošću. Kad se suočavamo sa izazovima i poteskoćama koje neizbežno život i posao nose. Tad se preispitujemo, vraćamo se unazad i tad je najbitnije setiti se svog ZAŠTO! Zašto smo uopšte počeli? Zašto nam je to bitno? I ako imamo dovoljno jako ZATO – naći ćemo način kako.

Ako imamo jasnu VIZIJU – ka čemu idemo, definisano za sebe svoje ZAŠTO to radimo i ako svaki dan pravimo bar jedan korak u željenom smeru, doći ćemo do cilja.

Kada počnete da se odnosite prema sebi kao prema najinteresantnijem projektu u svom životu, sa svim usponima i padovima, verujte da će uspeh neizbežno postati deo vašeg života.

Ako imate san, ma koliko on bio daleko od vas sada, to je samo znak da baš vi možete i treba da ga ispunite. Naši snovi su zapravo unutrašnja navigacija koja nam najbolje govori za šta smo zaista sposobni. Šta mislite, zašto baš vi imate baš taj san? Zato što upravo vi imate potencijal da ga ostvarite. Verujte u sebe, imajte svoje snove i pratite ih.

Nije bitno odakle dolazimo, nije bitno kakva je bila naša prošlost, jedino što je zaista bitno jeste KO ŽELIMO DA BUDEMO.

Kratka formula kreiranja ličnog brenda:

Ja sam ekspert u ______ Mogu da pomognem zahvaljujući _____ Moji potencijalni klijenti su ________ Oni će zahvaljujući meni dobiti sledeće ________ Moj pristup u radu se razlikuje od konkurencije na sledeći način_________

original

Preduzetnica vođena duhom

Za nju je moda mnogo više od stvaranja odeće. Krenula je potpuno sama i korak po korak rasla dok taj njen lični pečat nije postao jasno vidljiv svima.

S

ve je povezano sa sferom duha, od duhovitosti do duhovnosti. I to je moj lični pečat, kaže dizajnerka Bojana Ugrešić. Završila je osnovne i master studije u sferi modne industrije na Ekonomskom fakultetu, dugo je istraživala sebe i shvatila dobro u kom pravcu želi da ide.

A korača sigurno, i svoju inspiraciju pretočila je u preduzetničku priču.

Za nju reč odustajanje ne postoji i dobro zna da su volja, upornost i pozitivan stav prema izazovima najbolji saveznici jednog preduzetnika.

Svojom prvom kolekcijom spojila je elemente trojstva: um, telo i dušu, kao i tri kolorita: crvenu, puder roze i belu.

Sada je izbacila kolekciju venčanica pod nazivom „Touch of Heaven“, za koju je ideju dobila još pre četiri godine prilikom šetnje uz obalu Ženevskog jezera. Uz samu obalu stoji statua Fredija Merkjurija, koji je upravo tu komponovao i napisao svoj poslednji album „Made in Heaven”, a nakon gledanja filma „Boemska rapsodija”, sve kockice su se same sklopile i sa svojim timom stvorila je modele koji na poseban način ističe lepotu ženske energije, ulazak u novi život, senzibilnost i posebnost venčanice u životu svake žene. „Svaki komad je pažljivo odabran tematski, a imena modela su izabrana kroz određenu simboliku i zahvalnost: Letters from Light, Letters from Love, Montreux... Koloritom, teksturom materijala i senzibilitetom prenet je deo priče o rajskom vrtu na zemlji“, kaže Bojana o novoj kolekciji. l 11

BUDI PROAKTIVAN

Novak Đoković i njegova fondacija dobitnici nagrade za humanitarni rad

N

ajbolji teniser sveta Novak Đoković osvojio je nagradu za humanitarnost koju dodeljuje magazin Diplomacy & Commerce, dok je fondacija koja nosi njegovo ime dobitnik nagrade za fondaciju godine. Đoković je u pismu zahvalnice, koje je prilikom ceremonije dodele priznanja pročitala direktorka Fondacije Maja Kremić, naveo da uticaj koji ima u svetu koristi da pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija, a to su deca. Ovu nagradu posvetio je svom timu u Fondaciji sa suprugom Jelenom na čelu, kao i svim partnerima i učesnicima programa koji svakodnevno menjaju statistiku. Odluku o pobednicima za svaku od ukupno devet kategorija doneo je devetočlani žiri. Za tri godine koliko se

dodeljuje nagrada magazina Diplomacy & Commerce, prvi put je u kategoriji „Humanitarnost“ dodeljena pojedincu. „Odmalena sam puno toga sanjao i želeo i veliki broj tih snova i želja sam ostvario na terenu. Osvajanje trofeja je preraslo u drugu strast. Moje pobede nisu više samo moje. Sredstva, glas i uticaj koji imam koristim za one kojima je pomoć najpotrebnija, a to su deca koja treba da se ostvare i postanu uspešni pojedinci“, navodi u pismu Novak Đoković, koji je u tom trenutku bio u Majamiju. „Iako sam na terenu singl igrač, na polju života i humanitarnih dela nikako nisam usamljen. Voleo bih da se osvrnem i simbolično na ovu nagradu i posvetim je

onima koji svakodnevno igraju mečeve na terenu humanosti, mom timu u fondaciji sa mojoj suprugom na čelu, našim partnerima, organizacijama, svim divnim nastavnicima i učiteljima, roditeljima.

Drago mi je da ste moj tim prepoznali kao tim od poverenja i radujem se da vas pozovem da nam se pridružite u našim projektima i podržite aktivno naš rad.“ Nacionalna direktorka Fondacije „Novak Đoković“ Maja Kremić primila je u Narodnom pozorištu i nagradu za fondaciju godine. Ona je tom prilikom istakla da iza ove nagrade stoje 43 vrtića širom Srbije, više od 22.000 dece, blizu stotinu nastavnika, nekoliko hiljada roditelja i na desetine programa koje realizuje Fondacija.

Fondacija „Novak Đoković“ osnovana je 2007. godine kao organizacija koja ulaže u predškolsko obrazovanje u Srbiji, zemlji u kojoj tek svako drugo dete ima pristup predškolskom vaspitanju

12

www.originalmagazin.com

Iako sam na terenu singl igrač, na polju života i humanitarnih dela nikako nisam usamljen

– Hvala magazinu Diplomacy & Commerce i članovima žirija na tome što su prepoznali naš dugogodišnji rad koji može da stane u jednu reč – promena. Tim Fondacije „Novak Đoković“ želi da promeni zabrinjavajuću statistiku prema kojoj polovina dece u Srbiji ne pohađa predškolske programe, da promeni svest roditelja o njihovim veštinama, kao i okruženje u kojem deca borave. Na tom putu sarađujemo sa Univerzitetom Harvard, Svetskom bankom, Nemačkom privrednom komorom i stotinama kompanija iz zemlje i sveta koje su prepoznale naš napor da startnu poziciju dece učinimo boljom – istakla je ona.

Magazin Diplomacy & Commerce nagrade je dodelio po treći put pojedincima, kompanijama i organizacijama koje su se istakle u humanitarnom radu, društveno odgovornim aktivnostima, u spajanju biznisa i kulture, te u doprinosu unapređenja uslova poslovanja, bilateralne saradnje, civilnog društva kao i privrednog ambijenta u Srbiji.

Fondacija „Novak Đoković“ osnovana je 2007. godine kao organizacija koja ulaže u predškolsko obrazovanje u Srbiji, zemlji u kojoj tek svako drugo dete ima pristup predškolskom vaspitanju. Rad Fondacije temelji se na uverenju da se obrazovanjem mogu promeniti životi dece i cele zajednice. Fondacija kreira kvalitetne programe i podsticajno okruženje za učenje u kojima je do sada učestvovalo 1.575 vaspitača i nastavnika. NDF je do sada rekonstruisala i izgradila 43 vrtića i pomogla više od 22.000 dece. l Maja Kremić, nacionalna direktorka Fondacije „Novak Đoković“

original

Otvorili prvi vrtić u Mačvanskom Prnjavoru Fondacija „Novak Đoković“ uložila je više od 32,5 miliona dinara u prenamenu stare zgrade Doma zdravlja u Mačvanskom Prnjavoru, čime je više od 150 mališana iz ovog mesta, ali i ostalih sela iz okoline Šapca dobilo prvi vrtić. Stara zgrada Doma zdravlja sada predstavlja objekat u okviru predškolske ustanove „Naše dete” iz Šapca.

Svečanom otvaranju prisustvovali su najbolji teniser sveta Novak Đoković i Jelena Đoković, globalna direktorka Fondacije. Novak i Jelena su se tom prilikom družili i zabavljali sa najmlađim predstavnicima Prnjavora, koji su uz njihovu pomoć za svoj vrtić odabrali ime „Kolibri”.

– Biti dete je najlepša stvar. Tada smo najhrabriji, najotvoreniji prema svetu, spremni da istražujemo, da otkrivamo ljude i stvari. Zbog svega toga detinjstvo je od ogromne važnosti za formiranje ličnosti u kasnijim fazama. Pružanje jednakih šansi deci iz svih krajeva naše zemlje predstavlja naš apsolutni imperativ i nešto čemu težimo, na šta nikada ne zaboravljamo.

Uloga roditelja Jelenu i mene dodatno je okrenula brizi o najmlađima i baš zato nam je neizmerno drago što će mališani iz ovog mesta sada imati priliku da sklope nova prijateljstva i poznanstva, steknu prve ljubavi i simpatije, da uče, razvijaju svoju maštu čitajući knjige i slušajući najlepše bajke, zajedno se smeju i budu srećni – rekao je Novak.

U okviru adaptacije starog Doma zdravlja zamenjene su sve instalaci-

je da bi deca boravila u bezbednom okruženju, a prostor od 700 kvadrata opremljen je neophodnim nameštajem, didaktičkim materijalima i igračkama, dok je izgrađeno i potpuno novo igralište u dvorištu zgrade.

– Drago nam je što u Mačvanskom Prnjavoru sada postoji vrtić, i što će deca konačno imati prostor u kom će moći da uče, da se druže i da dobiju pravu podršku. Fondacija „Novak Đoković“ nastavlja da se bavi ulaganjem u rano obrazovanje naše dece, jer su prve godine života ključne za njihov pravilan razvoj. Ovo je 43. vrtić po redu u Srbiji koji smo renovirali ili izgradili, a cilj nam je da ih u narednom periodu bude još mnogo, jer se trudimo da promenimo nabolje statistiku po kojoj svako drugo dete nema pristup predškolskim ustanovama – navela je Jelena Đoković, globalna direktorka Fondacije.

Prednost pri odabiru vrtića u koje će se ulagati imaju naselja gde nema objekata u okviru predškolskih ustanova, ili gde veliki broj dece čeka na upis.

– Među 4.000 ljudi koji žive u Prnjavoru mnogo je roditelja sa decom uzrasta od tri do šest godina koja do sada nisu imala vrtić. Shvatili smo koliko je važno ulaganje u ovaj projekat i u aprilu prošle godine sa gradom Šapcem potpisali smo sporazum o saradnji. Sa našim partnerima uspeli smo da u najkraćem roku završimo proces rekonstrukcije. Rezultat je jedan moderan objekat u kome će predškolci iz ovih krajeva od sada imati priliku da uče i ostvare svoj puni potencijal, a kao organizacija koja mnogo ulaže u obuke i edukaciju stručnog kadra u saradnji sa našim implementacionim partnerom CIP-om obezbedili smo i akreditovane programe za čak 30 vaspitača. Gradu Šapcu, kao osnivaču PU i našem saradniku na projektu, izuzetno smo zahvalni na doprinosu koji je dao u realizaciji u vidu izrade tehničke dokumentacije, kao i finansiranjem ugradnje stolarije na objektu. Takođe, zahvalila bih se i našim partnerima, među kojima su Banka Inteza, kompanije Tarkett, Empero line i Zorka Color – rekla je Maja Kremić, nacionalna direktorka Fondacije „Novak Đoković“.

13

Radar nove generacije

Kako je nerealno postalo realno Zamislite stojite u Njujorku ispred zgrade Flatiron, jedne od najprepoznatljivijih građevina u tom megalopolisu, uperite telefon u nju i odjednom se stvori ogromni zmaj koji je čitavu zaledi! To je prizor koji se teško zaboravlja, čak i kada je sve to samo posledica aplikacije i proširene realnosti (augmented reality).

Tekst: Ana Lađarević / DigitALa.rs

A

ko neko zna šta je dobar marketing, onda su to producenti serije “Igra prestola”. Zato i ne čudi što su se udružili sa već pomalo zaboravljenim Snapchatom i iskoristili njihovu novu opciju nazvanu Landmarks da bi promovisali novu sezonu serije. Ovo Snapchat Lens zasnovano je na augmented reality (AR), koja „oživljava“ neke od najpoznatijih građevina na svetu. Sve funkcioniše vrlo jednostavno.

Uperite telefon u Ajfelov toranj, a on odjednom počne da ispaljuje konfete, dok recimo Kineski teatar u Los Anđelesu izgleda kao velika kesa kokica. Fanovi GoT-a su pak dobili još realniju opciju sa zmajem, a sve zahvaljujući interaktivnom iskustvu koje pruža AR. Možda malo nezgrapno zvuči na srpskom jeziku kada se „augmented reality“ prevede kao „proširena realnost“, ali je to dosta dobro objašnjenje. Dok virtuelna realnost (VR), koja je danas dostupna i prosečnom korisniku, omogućava da se nađemo u nekoj konstruisanoj, nepostojećoj situaciji, dotle nam proširena realnost daje opciju da postojeću stvarnost nadogradimo kompjuterski generisanim tekstom, slikom i zvukom. Zapravo, proširena realnost digitalne informacije postavlja preko stvarnog sveta. Najjednostavniji primer za to su Pokemoni koje je jurio ceo svet, a mnogi i bez toga da znaju da je ova igra napravljena 14

Isprobajte!

Želite li da vam veliko srce otkucava u dnevnoj sobi? Nije problem! Insight Heart je AR aplikacija napravljena kao edukativno sredstvo u medicini, ali i za one koje interesuje da detaljnije i vrlo realno saznaju kako funkcioniše krvotok. Istom oblasti se bavi Atlas ljudske anatomije 2018, koji daje 3D prikaz kompletnog ljudskog tela.

Sketchfab je izuzetno popularna platforma za šerovanje 3D modela, baš kao i Civilisations AR, zasnovan na programu BBC, koji daje mogućnost da se bliže upoznate i vidite istorijska otkrića, lokalitete i znamenitosti, od egipatskih mumija pa nadalje.

Proširena realnost je izuzetno rasprostranjena u segmentu prodaje nameštaja, a Amikasa je jedna od popularnijih aplikacija koja pomaže da uredite svoju sobu pre nego što kupite bilo koji komad nameštaja. Ona vam daje mogućnost da isprobate kako bi se određeni nameštaj uklopio u vaš prostor.

www.originalmagazin.com

kao najjednostavniji i najefikasniji primer proširene realnosti – vi ispred sebe imate realan prostor, ulicu u kojoj živite, svoju kancelariju, park u koji idete svakog dana, ali kada ga pogledate kroz AR aplikaciju, u tom prostoru se nalaze i Pokemoni kao interaktivna animacija. Pojednostavljeno, tako AR funkcioniše.

Iako u prvi mah podseća na naučnu fantastiku, proširena realnost se već uveliko koristi u svakodnevnom životu, od toga da proveravate da li vam se neki komad nameštaja uklapa uz ostatak stana, da li vam određena boja ruža odgovara, te preko igranja igrica, pa do medicine i borbe protiv kancera. Rast ponude i potražnje AR aplikacija i platformi u komercijalne svrhe je već godinama u uzlaznoj putanji i očekuje se da će tržište do kraja naredne godine vredeti 56,8 milijardi, što je samo još jedan pokazatelj da je to i te kako postala realnost.

Ovo i te kako pomaže ritejlerima jer uz pomoć AR daju kupcima opciju da personalizuju kupovinu, više ih angažuju i zabave i, naravno, budu označeni kao neko ko je kul i ko ide u korak sa tehnološkim napretkom.

Dve vrste aplikacija Postoje dve vrste aplikacija koje su zasnovane na proširenoj realnosti: bazirane na markeru i na lokaciji.

Prve funkcionišu tako što se uz pomoć kamere i skeniranja prepozna slika (marker), a onda preko ide virtuelni dodatak koji se pojavi na displeju telefona. One zasnovane na lokaciji koriste GPS da bi locirale obližnja mesta, objekte ili dale predloge za rute i pravce.

Sve češće AR se koristi u školama i pri edukaciji jer podstiče decu da budu kreativna, ali i da se više interesuju za gradivo, pre svega kroz interakcije. A kako i ne bi kada, na primer, učeći o ugroženim životinjskim vrstama, učenici usred učionice vide belog nosoroga ili planinsku gorilu. Jedan od dobrih primera je upotreba AR u medicini, gde se koristi za obuku lekara, vodeći ih kroz komplikovane operacione procedure, a u nekoliko navrata ova tehnologija je korišćena kod ljudi koji imaju problema sa vidom. Pri tome, američka vojska već uveliko koristi sve prednosti AR, pre svega u obuci vojnika. l

Proširena realnost, tj. augmented reality, daje nam mogućnost da postojeću stvarnost nadogradimo kompjuterski generisanim tekstom, slikom i zvukom original

15

Budi inspiracija

Jelena Ivančić

Dimitrije Pavlov

Apsolutna pobednica Matematičke olimpijade

Genije kog žele Harvard, Kembridž i Prinston

Apsolutna pobeda Jelene Ivančić na Evropskoj matematičkoj olimpijadi za devojke, još tri medalje za naše učenice i ukupno četvrto mesto u Evropi za mlade srpske matematičarke bilans je takmičenja u Kijevu

Dimitrije Pavlov sa lakoćom rešava najteže zadatke iz fizike i matematike, ali se našao pred, kako sam kaže, najtežim zadatkom u životu – primljen je na tri svetski prestižna univerziteta i morao je da odluči koji da upiše

U

čenica trećeg razreda Matematičke gimnazije u Beogradu Jelena Ivančić osvojila je svoju treću zlatnu medalju i tako postala apsolutna pobednica Olimpijade jer je jedina od 196 takmičarki ostvarila maksimalno moguća 42 poena. Jelena je i prošle godine na tom matematičkom takmičenju imala isti broj poena, ali tada nije bila jedina s takvim rezultatom.

Pored nje, učenica beogradske Matematičke gimnazije Tamara Ponjavić osvojila je srebro, Milica Vugdelić iz iste škole bronzu, a bronzanom medaljom okitila se i Maja Cvetković iz Gimnazije “Svetozar Marković” iz Niša, što je u ekipnom plasmanu Srbiji obezbedilo podelu 4. mesta u zvaničnoj evropskoj konkurenciji.

– Od sedmog razreda osnovne škole krenula su takmičenja, do tada sam mnogo vežbala i svaki slobodan trenutak sam posvećivala rešavanju različitih problema, kako samostalno tako i u društvu. Od tada do danas osvojila sam mnogo medalja, toliko da više ne vodim evidenciju koliko ih ukupno imam, ali su mi sve veoma drage. Svi me pitaju koliko sam se spremala za ovo takmičenje, a ja nemam precizan odgovor. Za ovo takmičenje se spremam oduvek, godinama vežbam i konstantno radim na sebi. U pitanju je veoma dug period. Kada sam saznala da sam osvojila maksimalan broj poena, iskreno, nisam bila mnogo iznenađena jer mi zadaci nisu bili mnogo teški pošto se spremam za mnogo jača takmičenja koja će tek uslediti i gde su zadaci po mom mišljenju znatno ozbiljniji – kaže Jelena, i otkriva da joj je želja da ode u inostranstvo i tamo nastavi da se usavršava, te da jednog dana pohađa Kembridž ili Prinston.

– Svesna sam da su moji snovi veliki i da moram mnogo da radim da bih to uspela, ali ću dati sve od sebe.

Ekipu devojaka Srbije na Evropskoj matematičkoj olimpijadi vodili su dr Miloš Stojaković sa novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta i dr Sonja Čukić iz Matematičke gimnazije Beograd.

16

M

ladi genijalac, učenik lozničke gimnazije i Foton škole iz Šapca, primljen je i na Harvard i na Kembridž i na Prinston, ali je na kraju sam odabrao Harvard. Dimitrije se tako našao među svega četiri odsto svojih vršnjaka širom sveta koji su položili sve veoma zahtevne testove ovog univerziteta.

– Harvard i Prinston su mi ponudili i stipendiju, koja podrazumeva plaćenu školarinu, troškove puta, smeštaja i svega što mi je potrebno za studiranje. Dugo sam se dvoumio između ta dva univerziteta, čitao sam komentare studenata, gledao šta se tamo radi, koji profesori predaju, koje mogućnosti mi pružaju ovi univerziteti, koji su predmeti, kakve su mi šanse u budućnosti po završetku studija i na kraju sam odlučio da to bude Harvard – priča ovaj osamnaestogodišnjak, koji tvrdi da nije imao prevelika očekivanja kada je aplicirao.

– Nisam očekivao da budem primljen na sva tri univerziteta. Krenuo sam sa željom i nadom, bez prevelikih očekivanja. Pripremao sam se za sve ispite koje sam polagao, spremao prijave i pisao eseje. To je bila samo moja želja, ali se ispostavilo da je vredelo. Prijave podrazumevaju polaganje standardizovanih testova nalik našoj maturi. Prvo sam polagao matematiku i test rezonovanja, zatim specijalizovane testove za oblast koju student želi da studira. U mom slučaju, to su bile matematika i fizika. Međutim, ja sam još morao da polažem i test iz engleskog za sertifikat koji je potvrda da mogu da studiram i pratim predavanja na engleskom.

Drugi deo prijave odnosio se na pisanje autobiografije, eseja i ličnih pogleda na svet da bi univerziteti procenili da li ste dovoljno dobri za tu zajednicu.

Ove godine na Harvard se prijavilo 43.000 ljudi iz celog sveta, a primljeno je 1.950. Od tog broja, međunarodni studenti čine svega 10 odsto, dok su ostatak brucoši iz Amerike.

Iako je dobio priliku iz snova, Dimitrije naglašava da po završetku studija ipak želi da se vrati u Srbiju. www.originalmagazin.com

O Kulturni vodič

23. maj

Original

maj

Priredila: Ana Kalaba

Deca na internetu Predstava sa veoma važnim ciljem – naučiti decu kako se koristi internet. Na ovaj način se mladi upoznaju sa ispravnim postupanjem i velikim opasnostima koje su česte. Kroz istinite priče se prikazuje upotreba društvenih mreža, a osim predstave, posetioci prolaze kroz radionice i predavanja.

Predstava počinje u 20 časova u Domu omladine.

Otkrivamo vam koje događaje ovog meseca ne bi trebalo da propustite 15–27. maja

12. Španski metar

f e s t i va l

filma

Š P A ME N S TA K I R na

š pa n s ko m

15

–

2 7.

jeziku

MAJ

2019.

Filmski festival Španski metar, koji po dvanaesti put organizuje Institut „Servantes“ u Beogradu, održaće se od 15. do 27.

12. maja! Filmske priče koje potpisuje čuvena španska rediteljka Pilar Miro prikazivaće se u Jugoslovenskoj kinoteci od 15. do 17. maja. Ciklus „Ženski ugao“, u okviru kojeg će biti prikazana najzanimljiviji filmovi španskih rediteljki, održaće se od 18. do 20. maja u Domu omladine Beograda. Glavno filmsko druženje pod nazivom „Savremeni film“ biće otvoreno 23. maja u Dvorani Kulturnog centra Beograd. U okviru ovog ciklusa sve do 27. maja biće prikazana najznačajnija nova ostvarenja na španskom jeziku kako iz Španije, tako i iz Meksika, Argentine, Kolumbije i Perua. Detaljne informacije na sajtu spanskimetar.rs.

PIL A R MIRO

Ž ENS KI U GA O

S A VR EM ENI FI L M

15-17. maj 2019.

JUGOSLOVENSKA KINOTEKA Uzun Mirkova 1, Beograd

18-20. maj 2019.

DOM OMLADINE BEOGRADA Makedonska 22, Beograd

23-27. maj 2019.

DVORANA KULTURNOG CENTRA Kolarčeva 6, Beograd

W W W . S P A N S K I M E T A R . R S

18. maj

Noć muzeja

Jedinstveni kulturni događaj ove godine održava se 18. maja od 16 časova do ponoći pod sloganom „Sloboda”. Jer nakon velikih pobeda, dolazi sloboda i zato je okosnica 16. Noći muzeja – osvajanje i upražnjavanje slobode umetničkog izražavanja. Iako je mi danas često podrazumevamo, činjenica je da znamo da je cenimo tek kada je izgubimo. U tom smislu prednjače stvaraoci sa svih meridijana jer nije tajna da je sloboda kao stanje svesti oduvek bila ideja vodilja i inspiracija umetničkog bunta. Na taj način su stege i zabrane koje su često bile deo društvenih normi postale kreativni ventil, a umetnost ogledalo društva.

22. maj

Maestro dolazi

8–15. maja

Više od 100 premijera na Beldocsu

Dvanaesti međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs biće održan od 8. do 15. maja na 11 lokacija u Beogradu, a publika će moći da vidi više od 100 premijera savremenih dokumentaraca.

Festival će svečano biti otvoren premijerom filma „Linija života”, u režiji Darka Bajića, koji donosi priču o životu i radu rediteljevog oca, akademskog slikara Miloša Bajića. Kroz njegovu ličnu i umetničku biografiju prelama se jedno od najbitnijih razdoblja 20. veka – period Drugog svetskog rata. original

Maestro Andre Rju i njegov „Johan Štraus orkestar“ stižu 22. maja od 20 časova u Štark arenu. Jedan od najpopularnijih internacionalnih muzičara našeg vremena, kog nazivaju savremenim kraljem valcera, godišnje nastupa pred više od 600.000 posetilaca, a u Beograd stiže u sklopu svoje velike svetske turneje i donosi bombastični scenski nastup.

17

INTERVJU

Nikola Puzigaća

Mladog sebe pitao bih

18

ŠTA www.originalmagazin.com

ČEKAŠ

ćene i meni. Možda one ljubavne poruke najviše živim od svih. Kroz njih je opisan odnos između dve osobe, odnosno mene i nekog tamo N.N. lica, a kad je odnos između dve osobe u pitanju, to je lako, ako ti neka osoba odgovara, onda voliš do kraja, ako ti ne odgovara, onda završiš priču i ideš dalje. Nemam oko sebe ljude koji mi ne odgovaraju jer stvarno je lako raščistiti bilo koji odnos, zbog toga te ljubavne poruke živim 100%, iako nisu sve one odraz mog trenutnog stanja. Ali bile su ili će tek biti. A ove druge poruke koje se tiču odnosa nas samih sa našim mozgom, e to je već malo teža priča.

ikolin rad je dokaz da grafički dizajn i kanalisanje kreativnog naboja kroz njega može biti vrlo efektivan komunikacijski medij. U porukama koje on izražava mnogi se pronalaze, a sve to zbog njegove iskrenosti.

kliknemo tokom studiranja ili posle, ili nikad ne kliknemo. Ali taj klik ako se desi, desio se na nekom višem nivou, ne može da se isplanira, ako je planirano, onda je ili kompromis ili poslovna strategija. Ali tu onda nema ljubavi. Nije to to.

U ličnim projektima obrađuješ teme savremenog čoveka, ono što njega opterećuje, ono čega manjka. Koliko smo svi zapravo slepi pred velikom kosmičkom istinom ili pak krećemo da je uviđamo posle određenog perioda života?

– Jako smo slepi. Ali ne pravimo mi greške kao čovečanstvo, nemam ja iluziju u glavi kako bi svet trebalo da izgleda. Svet je onakav kakav treba da bude jer koncept „šta bi bilo kad bi bilo“ ne postoji. Naravno da svet nije savršeno mesto, jako puno lošeg postoji, ali da nema tog lošeg, ne bismo znali šta je dobro. Iz tog ugla ispada da je svet savršeno mesto. To slepilo je u stvari prokletstvo čovečanstva jer mi u ovom fizičkom obliku dok god postojimo ne možemo do kraja spoznati tu kosmičku istinu, možemo možda 98 odsto. Sa jedne strane u svakom trenutku imamo iznad sebe nebo, zvezde, kosmos koji je bezgraničan, i dovoljno je samo da podignemo glavu i vidimo beskonačnost u bilo kom trenutku, a naš um je stvoren sa tim limitom da ne može da pojmi beskonačnost, i to je to prokletstvo.

Posle određenog perioda života neki od nas postanu mudriji, ali nije to samo do nas lično i našeg životnog iskustva, bitna je i kolektivna svest, pa tako danas klinci sa 20 godina kapiraju stvari koje je većina moje generacije skapirala sa 30. Ambijent mora biti takav da ljudi masovno počnu da kapiraju kosmos, i onda iz takvog ambijenta istovremeno se osvesti čovek od 20 i čovek od 40. Naravno, ne u istoj meri.

Studirao si grafički dizajn. Odakle je poteklo interesovanje za baš tom sferom primenjenih umetnosti?

– To se dešava na nekom višem kosmičkom nivou, mislim na interesovanja i na taj klik nekog sa određenom profesijom.

Sa osamnaest ili devetnaest godina, kada upisujemo fakultet, realno nemamo pojma o životu. Onda upišemo faks, pa ili

Svakim posterom na vrlo minimalistički način izražavaš vrlo snažne i duboke poruke. Da li i na taj način živiš?

– Živim sa tim porukama, izašle su iz moje glave i dalje su tu, ali primeniti ih u svakodnevnom životu u fizičkom obliku, naravno da nije lako. Pogotovo primeniti ih na minimalistički način. Imam ja svoje strahove i dileme i često su te poruke upu-

Na koji način pronalaziš svoj mir – joga, meditacija?

– Nekad sam mnogo više meditirao. A sad samo kad je frkica. Što je baš loše. Trudim se da u svakom trenutku budem prisutan, da osetim svoje emocije i misli, na taj način u hodu pronalazim mir. Ili pronađem anksioznost. Krajnji cilj je meditativno stanje 00-24 na nogama, ali i to su

Tekst: Vanja Ratković Foto: Uroš Arsić

Kosmos kaže može. A na to nas grafički dizajner i kreativac Nikola Puzigaća često podseća putem društvenih mreža. Podseća nas i na to da moramo da volimo, da se ne nerviramo i da je život, koliko god bio težak, zapravo lep. Preko svojih grafičkih rešenja ukazuje nam na bitne stvari koje smo usput zagubili u bučnom gradu i u još bučnijem umu.

N

original

19

INTERVJU

Nikola Puzigaća

godine i godine rada. Ne znam koliko sam godina daleko od toga. Neki mikromir može da se pronađe i kad u slušalicama pustiš neku polubudističku muziku na 432 hz, a nalaziš se, recimo, u prepunom GSP-u, gde god. Pustiš to i nalaziš se u Nepalu u narandžastoj odori i šetaš tamo pored potoka. Znao sam ja pre i da meditiram u gradskom prevozu. Stojećki.

Da li smatraš da je filozofija neophodna ljudima i u svakodnevnom životu?

– Ako ikad u životu postavimo sebi pitanje koja je svrha našeg postojanja, onda nam je neophodna filozofija. Postoje ljudi koji žive praktično, žive onako kako bi trebalo da se provede život, i njima možda ne treba filozofija. Ukoliko je cilj proživeti ovaj život najbolje što možemo. A ukoliko je cilj da nešto i osvestimo, onda je filozofija sasvim okej. Mislim da su nam ciljevi i jedno i drugo. A sa druge strane ne možemo imati dve svrhe. Možda je to dokaz da su duhovno i materijalno jedno. Trebalo bi dozirati filozofiju, očigledno kao i sve druge poroke.

Pored spiritualnih, i muzički lajtmotivi se nalaze u tvom portfoliju. U kojoj meri ti je muzika izvor inspiracije?

– Muziku i dalje volim više od dizajna. Jako je bitna. Ali i nju doziram. Nekad nisam mogao da zaspim ako ne pustim nešto da mi svira celu noć, a kako godine prolaze, tišina postaje skroz kul. Nije to loše jer u tišini bolje čujemo sebe. Muzika će uvek biti inspiracija. Kad recimo dugo ne napravim ništa kreativno, kad je zatišje, onda samo tako blesne odjednom stih iz neke pesme.

I to nije situacija da čujem stih kao pomislim da je kul i iskoristim ga za rad, nego tu blesne nešto, desi se neka nova energija između mene i tog stiha, i onda to možda neko i oseti preko postera.

Koliko imaš kreativne slobode u agencijskom radu?

– Često se rad u agenciji predstavlja kao nešto što sputava kreativnost. U agenciji nekad imaš potpunu slobodu, nekad je nemaš uopšte. Ali to je 20

agencija. I to je okej. Nikad nije ni bila drugačija. Ne možeš dati dizajneru od 24 godine potpunu slobodu da napravi nešto za neki brend, a iza tog brenda stoje decenije rada i ulaganja i 100 ljudi koji vode računa o tom brendu, a taj dizajn direktno utiče na poziciju brenda. Malo je nelogično da o tome odlučuje mladi dizajner. Zato sa druge strane svaki dizajner ima priliku da napravi brend, ako ništa drugo onda od samog sebe. Prilike postoje, samo je pitanje koliko smo otvoreni za njih. Advertajzing je samo jedan vid ispoljavanja kreativnosti i koristan je za svakog dizajnera, individualno pitanje je koliko će se dugo zadržati u tome, ali koristan je, ako ništa drugo, bar zato što je drugačiji vid ispoljavanja kreativnosti.

Koliko se grafički dizajn promenio od kada si počeo njime da se baviš?

– Fora je u percepciji. Kad počneš da se baviš bilo kojim poslom, ti gledaš iz te

početne perspektive, a onda se ti sam razvijaš i menjaš poglede na stvari. A razvija se i dizajn. Dizajn ima tu specifičnost reciklaže. U svim sferama života se javljaju retro momenti koji postaju ponovo moderni, ali sve to ima neki novi moderni šmek, ako pričamo o retro oblačenju uzmete nekog najekstremnijeg hipstera koji nosi dedine naočare za vid i babinu bundu, on opet izgleda nekako moderno. Nećete sresti nikog na ulici ko izgleda potpuno kao da je izašao iz osamdesetih, a u grafičkom dizajnu danas napraviš poster koji izgleda potpuno kao da je napravljen 1973. godine i to je to, napravio si vrhunski poster.

Postoje te stvari koje su konstantne u dizajnu decenijama, a opet svako vreme nosi i svoje trendove u dizajnu. A pošto je fora da dizajn bude vanvremenski, da može zauvek da traje, onda ispada da sve što je moderno i vezano za određeni vremenski period, nije dobro. Nemam naravno ništa protiv trendovskog grafičkog dizajna, on prija u tom određenom periodu, samo je pitanje šta želimo da kreiramo, hit za jednu sezonu ili želimo da budemo Pink Flojd? I jedno i drugo je okej.

Da li se pronalaziš i u drugim tipovima umetnosti? Možda kao hobi?

– Da, fotografija i pisanje su najviše tu. Više fotografija, manje pisanje. Ali svašta sam napisao dosad, čak i jedan roman, koji doduše nikad nije objavljen. I ne treba mi izdavač sad, jer moram da ga doradim. Prvu ruku romana sam napisao sa 24 godine, a evo 13 godina kasnije nikako da napišem drugu ruku. A fotografija je uvek tu. Čak mislim da sam bolji fotograf nego dizajner. Ali ni pisanje ni fotografija mi ne daju tu mogućnost instant izražavanja kao dizajn. Što nekako zvuči paradoksalno jer za fotografiju ti treba samo delić sekunde a da sedneš i dizajniraš nešto, ipak iziskuje neko vreme.

Ali to, naravno, nije tako jer za fotografiju treba mnogo više od delića sekunde.

www.originalmagazin.com

Živim s tim porukama, izašle su iz moje glave i dalje su tu, ali primeniti ih u svakodnevnom životu u fizičkom obliku, naravno da nije lako

Advertajzing je samo jedan vid ispoljavanja kreativnosti i koristan je za svakog dizajnera

Trudim se da u svakom trenutku budem prisutan, da osetim svoje emocije i misli, na taj način u hodu pronalazim mir

Šta te pokreće pored dizajna?

– Ljudi. Ljudi su najbolji alat i za življenje života i za osvešćivanje. Ako nismo sigurni zašto mi postojimo, bar smo sigurni zašto drugi ljudi postoje, da bismo učili od njih, delili energije.. Ako 100 ljudi ima 100 ćudi, znači da koliko god se novih ljudi rađalo, mi ćemo dobijati isto toliko različitih mozgova, stavova, misli, što znači da su sve te stvari beskonačne. Glupo je onda da se ograničavamo nekim čvrstim stavovima koji nas često upropaste kad može i drugačije. Ljudi su nam primer za to. I fudbal me pokreće. Nisam ga igrao original

godinama, ali sve oko fudbala nosi sa sobom jako inspirativnu energiju. Taj nalet nekog čudnog nadahnuća kad vidiš da je Ronaldo potpisao za Juve, ili kad Tadić okrene naglavačke „Santjago Bernabeu“, to su momenti koji stvarno pokreću neke dobre energije. I naravno, umetnost u svim oblicima, epohama i pravcima.

Koji savet bi dao mladom sebi?

– Pitao bih ga: Šta čekaš?

Da li je kompromis neophodan u životu odrasle osobe?

– Nije. Ali postoje posledice. Ljudski um ima i tu manu da projektuje savršeno, a u ovozemaljskom životu nema ničeg savršenog osim samog života. Onda naš um kroji savršene svetove i javljaju se bunt i otpor i pitanje kompromisa. Imamo slobodu da radimo šta god želimo. Čak i ako ne želimo da imamo dodir sa čovečanstvom, niko nikom ne brani da se odseli u šumu i meditira po ceo dan. Samo je pitanje šta želimo i šta je um spreman da žrtvuje. Srce ne žrtvuje ništa, a um, pošto uvek hoće sve, on navodno žrtvuje. Jadan. Je l' ovo sad bio sarkazam? Ili samo ironija? l 21

Iks-men saga je stigla do kraja – poslednji deo „Iks-men: Mračni Feniks” stiže u domaće bioskope 6. juna, a u njemu se ekipa suočava sa najstrašnijim neprijateljem koji dolazi iz njihovih redova i uništava silu koja ih drži na okupu.

Jednu od glavnih uloga, uz Sofi Tarner, Džesiku Častejn i Džejmsa Makavoja, tumači i Nikolas Hoult, 29-godišnji glumac, sa kojim smo za Original pričali o ovoj čudesnoj avanturi

22

www.originalmagazin.com

EKSKLUZIVNI INTERVJU

NIKOLAS HOULT

sve tajne mračnog feniksa U

„Mračnom Feniksu“ Iks-meni (X-Men) se suočavaju sa najvećom i najličnijom pretnjom do sada.

Radnja se odigrava devedesetih godina i dok tim pokušava da prihvati svoj novostečeni status heroja u društvu, njihova bliskost biće narušena kada se Džin Grej (Sofi Tarner) spoji sa čudnom vanzemaljskom silom koja će njene već snažne moći pojačati do neslućenih veličina. Godine represije razbijaju se u paramparčad dok Džin počinje da pronalazi sebe i da vlada svojim novim moćima, dok oni oko nje počinju da se pitaju da li će ona predstavljati pretnju po svet. Za to vreme misteriozni vanzemaljac sa tajnim planom (Džesika Častejn) povećava svoj uticaj.

Kakav je Sajmon Kinberg kao reditelj?

– Ima veoma direktan pristup kada piše i kada producira. Razume kako se gradi priča, i to je najvažnije; sjajan je pripovedač. Raditi s njim i videti kako je razvio likove bilo je zaista sjajno. Toliko smo ovakvih filmova snimili da već postoji neki ritam na setu, ustaljen način rada.

Njegov snimatelj Mauro Fiore je novajlija u timu i uneo je svoju energiju u film, svoj način kadriranja. Povrh toga, Sajmon je želeo da istakne emotivnu stranu filma, da razradi scene i da vam da prostora da ih oživite.

Nikolas Hoult, čiji je poslednji film “Miljenica”, vraća se ulozi Henka Mekoja, čija je mutantska moć mogućnost transformacije u stvorenje poznato pod nazivom Zver. Ovaj lik je tumačio u tri filma do sada i u „Mračnom Feniksu“ Henk se već navikao na ulogu profesora u Ksavijerovoj Školi za nadarenu omladinu. Ali stvari će se uskoro promeniti kada Džinina moć počne da raste. Hoult govori o radu sa rediteljem Sajmonom Kinbergom, ponovnom sastajanju sa starim prijateljima na setu i o tome da li se Henkov stil s vremenom promenio.

„Mračni Feniks“ vraća priču u devedesete. Gde je Henk tada?

– Na početku filma nalazimo Henka tamo gde smo ga ostavili na kraju prethodnog filma. Živi u Ksavijerovoj Školi za nadarenu omladinu; on je tamo i dalje profesor i sada je jedna od važnijih figura, približno je jednak Čarlsu. U prošlom filmu je tek krenuo da predaje, a u filmu pre tog je bio više njegov čuvar, a pre toga student. Sajmon mi je pokazao emotivnu stranu ovog lika, kako da igram Henka i Zver onako kako ih niko pre nije video. original

Da li imaš osećaj da Čarlsov ego polako počinje da raste u ovom trenutku sa uspehom Iks-mena kao heroja?

– Da, njih svi vole, imaju obožavaoce, predsednik ima direktnu telefonsku liniju sa Čarlsovom kancelarijom i komunicira sa njima. Oni su njegova specijalna elitna jedinica, mutanti koji dođu da spasu svet. Na početku filma ljudi ih vole zbog toga, a onda kada Džin Grej postane Mračni Feniks, stvari se menjaju. Ono što je sjajno kod Mračnog Feniksa je to što je on zasnovan na osnovnim ljudskim emocijama: izdaji, bolu, ljubavi, gubitku, svim tim stvarima. Gledate te ljude sa posebnim moćima i sposobnostima koji reaguju i bore se s tim emocijama.

Da li je pretnja ovoga puta lične prirode?

– Ovoga puta saznaćete šta se dogodi kada štitite ljude i krijete stvari od njih jer se brinete o njima. Kada istina izađe na videlo, postaje bolnije zbog onoga što se već desilo. Oslobađaju se stvari koje ne možeš da razumeš ili kontrolišeš.

Radi se o rasturenoj porodici.

23

EKSKLUZIVNI INTERVJU NIKOLAS HOULT Henk je uvek neko ko drži Čarlsa na zemlji. Da li on može da mu kaže neke stvari koje ostali ne mogu?

– Dženiferin Gavran je ratoborniji u odnosu sa njim; ona će reći neke stvari iz potpuno drugih razloga. Henk zaista želi ono što je najbolje za njega i brinuo se o njemu jako dugo. Ali u ovom filmu Čarls odlazi korak dalje i Henk počinje da uviđa elemente Čarlsove ličnosti sa kojima se ne slaže i čiji se pristup kosi sa njegovim.

Henk onda preuzima ekstremnije mere.

Da li se Henkov stil promenio?

– Henk je oduvek imao svoj stil. Uvek je izgledao starije, izgledao je kao profesor.

Ali njegov stil se malo promenio u ovom filmu.

Stara glumačka ekipa se ponovo okupila. Da li je i dalje zabavno? Da li ste i dalje kao gomila srednjoškolaca?

– Nismo se gađali pištoljima na kuglice!

Ovoga puta smo bili ozbiljniji, veoma usredsređeni nakon čitanja scenarija i kada smo videli o čemu se radi u filmu, svi smo se zaista potrudili i usredsredili na svoje likove i na priču. I dalje smo se zabavljali, bilo je sjajno, ali nije bilo toliko haotično kao na snimanju prethodnih filmova! Bili smo veoma uzbuđeni zbog načina na koji nam je Sajmon predstavio film i njegove predanosti. Kada se stvori takva atmosfera, želite da budete deo nje.

Kakva je bila Džesika Častejn kao novi član ekipe?

– Iskreno, moj lik nije u tim delovima filma, ali imali smo puno sreće sa glumcima koji su radili sa nama. Od Ijana Makelena, Patrika Stjuarta i Hjua Džekmana, preko Oskara Ajzaka ili Kevina Bejkona, pa do Džesike sada, svi njihovi likovi su fantastično izgrađeni, a oživeli su ih glumci koji im daju dubinu. Imati nju kao glavnog negativca u filmu i imati njen talenat... Imali smo puno sreće.

Ponovo nosiš masku Zveri. Da li si se navikao?

– Maska je ista kao i prošli put. Tim je brži i talentovaniji i isprobavaju nov dizajn sa bojom preko šminke, ali u principu, sve je isto.

Da li je neko probao da predloži da se tvoj lik uradi kompjuterski ovoga puta?

24

– Verovatno postoji opcija da se moj lik tako napravi, ali ima nečeg lepog u masci i u pravom, opipljivom glumcu. Čudno je kada pogledate filmove od pre 10 ili 15 godina, a CG je bio sjajan tad. Danas on

Važno je da shvatimo šta su ljudi spremni da urade da bi zaštitili druge, što im na kraju donese više štete nego koristi

ne izgleda baš najbolje. Mislim da bi se to desilo ovom liku da je kompjuterski napravljen. Pogledali biste prethodni film, recimo „First Class“, i pomislili da izgleda potpuno drugačije. Naravno, pomoću napredne tehnologe moguće je napraviti takav lik, ali za mene je sjajno osećati težinu i pokrete maske. I toliko drugih stvari na snimanju morate da zamišljate, tako da, makar kada sam na sceni kao Zver, ljudi mogu da me pogledaju i imaju nešto na šta mogu da reaguju.

Da li postoji scena zbog koje si uzbuđen što će je publika videti?

– Svakako postoje scene koje su meni bile uzbudljive za izvođenje i samim tim se nadam da će i publici one biti zanimljive ako su ispale onako kako ih ja zamišljam.

Ali i ja sam na setu puno stvari morao da zamišljam, tako da će gledanje filma u bioskopu biti prava poslastica i za nas.

Niste na snimanju svakog dana, ne vidite šta se sve događa i veliki deo na snimanju zauzima zeleni ekran, tako da me jako zanima kako će sve to ispasti. Ali ako scene u kojima sam ja uživao budu onakve kako sam se nadao, trebalo bi da budu sjajne.

Da li si ikada u iskušenju da praviš zvukove letenja kada si za volanom Iks-džeta?

– Napravili smo lažni dokumentarac pod nazivom „Učite da letite sa Zveri“, za koji nisam siguran da li će biti distribuiran.

Nadam se da hoće zato što je poprilično smešan. Šta je, po tvom mišljenju, glavna tema filma ovoga puta?

– Tema se bavi Iks-menima i razlozima zašto se oni razlikuju od ostalih superheroja. Takođe i time kako ih društvo tretira. Uvek imaju da nam kažu više nego što se na prvi pogled čini. Važno je da shvatimo šta su ljudi spremni da urade da bi zaštitili druge, što im na kraju donese više štete nego koristi. Tema je i porodica, kao i način na koji se ljudi bore sa raznim stvarima i zavise jedni od drugih. Sa druge strane, imamo momenat u kojem na početku filma društvo prihvata Iks-mene, imaju obožavaoce, oni su za njih heroji, a onda se sve to promeni jako brzo. To se vidi kod svih; mediji vole da prave heroje i da ih onda uništavaju najbrže što mogu, vidimo kako se te priče odigravaju pred našim očima i kako utiču na ljudske živote. l www.originalmagazin.com

original

25

BUDI EKSPERT Jelisaveta Milojević

Šekspir je živ koliko i mi, koliko i oni koji će doći

Savremena srpska kultura postala je nesumnjivo bogatija za jedan izuzetan podvig, i to zahvaljujući dr Jelisaveti Milojević, profesorki Filološkog fakulteta u Beogradu Tekst: Dragan Jovićević Foto: Aleksandar Dimitrijević

R

ad „Raščitavanja Šekspira: Soneti“ Jelisavete Milojević sastavljen je od 53 segmenta, od kojih je 51 Šekspirov sonet, što predstavlja krunu u našoj izdavačkoj sceni, čimesenimnogorazvijenijekulturenemogupohvaliti.Svojim baršunastim baritonom i posvećenošću radu, glumac Hadži Nenad Maričić nudi novu dimenziju u interpretaciji tako neverovatnih stihova, koji su u audio-formi stali u 72 minuta! „Bavljenje engleskim jezikom 16. veka značilo je vrhunski profesionalni izazov“, govori o svom radu dr Jelisaveta Milojević za Original. „Rad na prevodima pokazao se izuzetno zahtevnim u smislu ekspertize – dubokog ulaženja u ozbiljnu i obimnu građu, leksikološku i književnu. Trebalo je konsultovati desetine rečnika i glosara Šekspirovog jezika, desetine izvora i knjiga komentara posvećenih sonetima. Trebalo je sonete raščitati, otključati, razumeti i otvoriti da bi se jasna misao mogla rečima iskazati i bojiti njoj pristalom osećajnošću. Ekspertiza je dugotrajna i nužna priprema – trebalo je imati na šta nasloniti talenat za stihovanje. Naravno, potrebno je da ste i iskustveno i emotivno dorasli tekstu kojim se ba-

26

vite. Poseban izazov je predstavljala i zvukovna strana jezika soneta. Soneti su puni zvuka, pisani u ritmu srca, jambskom pentametru, puni stilskih figura zasnovanih na zvuku, igri rečima kroz homofoniju. Ritamsko biće srpskog jezika je drukčije, trohejsko, i sa tim i takvim bićem se prevodom morala uspostaviti rezonanca. Sam čin prevodilačkog pevanja je bio lak: kao udah i izdah.“ Šekspirove sonete čine 154 pesme u formi soneta koje obrađuju teme poput prolaznosti vremena, ljubavi, lepote i morala. Objavljeni početkom 17. veka, soneti i danas izazivaju duboke emocije i zapitanosti nad svetom oko nas. Ono što je, međutim, profesorka Milojević pružila svojim prevodima jeste potpuno svež jezik koji nimalo nije ugrozio strukturu originala, već ga je približio današnjoj publici. Sama knjiga proistekla je iz njenog višegodišnjeg rada na prevođenju Šekspirovih soneta, kao i na kritičkom promišljanju i vrednovanju ranijih prevoda soneta. Upravo je stoga njen prevod i najčešće poređen sa čuvenim i dosad znanim prevodom našeg slavnog pesnika Stevana Raičkovića. www.originalmagazin.com

Na pitanje koji su bili izazovi prevođenja Šekspirovih stihova sa jezika udaljenog od savremenog čitaoca četiri i po veka, Jelisaveta Milojević kaže: „Vernost originalu, kad je u pitanju Šekspir, u najdubljem smislu podrazumeva potencijal da se komunicira sa sadašnjošću. Na izvesnim mestima su potrebna premošćavanja izvesnih specifičnosti u vezi s vremenom i kulturom. U suštinskom komunikacijskom smislu ništa se ne postavlja kao problem: soneti mogu prevodilačkim posredovanjem da uviru lepo i lako u našu dušu i razum.

Pored svih nastojanja, međutim, da se Šekspir raščita, otvori i dopre se do same njegove suštine, ostaje ipak činjenica da se tome, na sreću, tekst opire, pa otud on i zasvođuje tolike vekove, toliko istrajava. Kao i sva vrhunska „otvorena dela”, ono je uvek novo, poziva na saradnju i dočitavanje. Uverenje da smo Šekspira dočitali i odigrali može biti samo trenutno.

On je živ koliko i mi, koliko i oni koji će doći. Kroz nas on dobija svoje značenje i kroz nas deluje. Otud i potreba za novim prevodima, pogotovo kad znamo da nas sedamdeset godina deli od prvog prevoda Šekspirovog sonetnog opusa Danka Anđelinovića.“ Književni autoriteti i poznavaoci Šekspirovog dela već su istakli rad dr Milojević kao izuzetno vredan i važan. Pišući o njenoj knjizi, a praveći osvrt na njen prevod soneta, dr Zoran Paunović, profesor, prevodilac i dopisni član SANU, istakao je sledeće: „Središnji deo ove značajne knjige zauzima prevod celokupne zbirke ‘Soneti‘ Vilijama Šekspira. U prevođenju ovog dela opusa najvećeg engleskog dramskog pisca na naš jezik ogledali su se tokom proteklih decenija mnogi vrsni prevodioci, neki od njih s nemalim uspehom. Prevod Jelisavete Milojević, međutim, mnogim svojim odlikama nadmašuje dosadašnje prevode soneta na srpski. Savršeno poznavanje engleskog jezika – kako savremenog, tako i renesansnog, Šekspirovog – velika je početna prednost koju je profesorka Milojević imala u odnosu na sve ostale prevodioce soneta.

Ta prednost udružena sa minucioznim osećajem za nijanse srpskog jezika, kao i sa neporecivom pesničkom darovitošću dovela je do ishoda koji predstavlja izuzetno značajno zaveštanje srpskoj kulturi. Vrhunskom prevodilačkom dometu ovde je doprinela i uzorna akademska studioznost i akribičnost; jer da bi se književno delo valjano prevelo, potrebno je da ga najpre izučimo i razumemo do najsitnijih detalja – a Jelisaveta Milojević je Šekspirovoj poeziji pristupila upravo na takav, duboko studiozan način.“ Naravno, potpuno drugu dimenziju privlači saradnja sa Hadži Nenadom Maričićem, o kome Jelisaveta Milojević ima samo reči hvale: „Saradnja je bila izuzetna, uzbudljiva, uzajamno oplođujuća, neponovljivo plemenita i darodavna. Nikla

Trebalo je konsultovati desetine rečnika i glosara Šekspirovog jezika, desetine izvora i knjiga komentara posvećenih sonetima.

Ekspertiza je dugotrajna i nužna priprema original

iz autentične potrebe da se ispolji umetničko biće i prevodioca i glumca. Bez ikakve materijalne naknade, dve godine predanog rada u studiju. Radeći na audio-knjizi soneta – ‘knjizi koja govori‘ – bili smo radosni svedoci sazrevanja koje donosi stvaralačko putovanje: otkrivajući knjigu, otkrivali smo i sebe i uzrastali u ljudskoj i profesionalnoj vertikali. Katarzično zadovoljstvo nakon završenog svakog pojedinog snimljenog soneta bilo je vrhunska nagrada za uloženi trud. Naravno, kad jednom uđete u svet Šekspirovih soneta, ostajete zauvek u njihovoj vlasti – oni vas uvlače kao Bermudski trougao: ‘jednom zaljubljen, uvek zaljubljen‘. Naša saradnja traje i dalje, jer kad je Šekspir u pitanju, uvek možete birati novi početak.”

Dodatnu vrednost knjige predstavljaju i propratni tekstovi koji će čitaoca obogatiti novim saznanjima o Šekspirovom delu, ali i o ranijim prevodima soneta, kao i o genezi prevoda soneta iz pera Jelisavete Milojević. Stoga ne možemo a da je ne pitamo za kraj: Šta nam Šekspir govori o vremenu u kome živimo? „Šekspir sve vidi: ‘on je u inkarnaciji najbliži božjem oku‘, kaže glumac Lorens Olivije. ‘Šekspir je naš najbolji savremeni pisac‘, kaže Rejf Fajns, glumac i reditelj filma ‘Koriolan‘, koji je, da li slučajno, snimljen u Beogradu 2011, na taj način ukrstivši vremenske i prostorne koordinate. Šekspir nam govori o sebi i svom vremenu, ali i o svevremenu jer, prosto rečeno, u njegovim delima ima svega onoga što se zove život.

Teme o kojima pisac govori su u srcu stvari, u temelju današnjeg sveta. On nas navodi na preispitivanje odnosa prema ključnim vrednostima: moralu, pravdi i snazi ubeđivanja. Šekspir nam govori o našem vremenu, ali, u stvari, govori o nama samima, o našim individualnim odrazima u njegovom ogledalu. Taj odraz nakon što se odbije i vrati ka nama donosi nam saznanje ko smo i ko još nismo a mogli bismo biti. U tome leži moć transformacije koja nam se nudi ako pođemo njegovim stazama, a uloga prevodioca i glumca jeste u tom smislu misionarska”. l 27

BUDI USPEŠAN

Goran Tomašević

Šansu da ovekovečim istoriju smatram Božjim darom Donedavno Srbija je imala tri dobitnika Pulicerove nagrade – prvi je bio naučnik Mihajlo Pupin, drugi pesnik Dušan Čarls Simić, treći novinar Volter Bogdanić, koji se tim priznanjem okitio čak tri puta, a od aprila na listi velikana našao se i fotoreporter Rojtersa Goran Tomašević.

Tekst: Ivana Stanišić Bokić Foto: Marko Đurica 28

www.originalmagazin.com

Petao prolazi pored mrtvog tela člana bande Bario-18 u San Pedro Suli (28. septembar 2018/Goran Tomašević)

„Pulicer je stigao kad ga nisam očekivao“, kaže Goran Tomašević za Original

T

omašević, koji već 20 godina radi kao ratni reporter i svojim fotoaparatom beleži sukobe širom sveta kao član Rojtersovog tima, od 11 fotografa dobio je Pulicerovu nagradu u kategoriji „Breaking News“ svojom fotografijom petla koji prolazi pored osamnaestogodišnjaka koji je poginuo u obračunu bandi u Hondurasu, objavljenoj u okviru zapanjujuće vizuelne priče o stremljenjima i očaju migranata dok su putovali u SAD iz Centralne i Južne Amerike.

Ovaj Beograđanin je bio nominovan za Pulicerovu nagradu i 2014. godine za svedočanstva iz Sirije, a u razgovoru za Original otkriva da je ona došla onog trenutka kada je prestao da joj se nada.

Nakon Mihajla Pupina, Dušana Čarlsa Simića i Voltera Bogdanića, četvrti ste Srbin nagrađen „Pulicerom“. Kakav je osećaj biti u takvom društvu?

- Njihova imena su krupnim slovima upisana u našu istoriju. Ja sam samo fotograf kome se sreća osmehne tako što mu omogući da se češće nađe na pravom mestu i u pravo vreme. U Rojtersu su svetski velika imena fotografije tipovala da ću da dobijem Pulicerovu nagradu za fotografije sa Kosova 1999. Kasnije su bili sigurni da će

original

„Pulicerom“ biti nagrađen moj rad u Iraku, pa u Avganistanu... Bili su razočarani što ta nagrada nije stigla posle Libijskog rata... ili Sirije... I eto, „Pulicer“ je stigao kad ga nisam očekivao. Ta mi je nagrada nedostajala. Moji preci su poreklom iz Drenice, na Kosovu, nekako je bilo prirodno da i moja karijera krene uzlaznom linijom baš na Kosovu.

Kako su nastale fotografije u okviru priče za koju ste nagrađeni? Zašto ste se odlučili baš za tu temu?

- Otišao sam da slikam migracije iz Latinske Amerike u Sjedinjene Američke Države. Hteo sam da prikažem razloge zbog kojih ti ljudi glavom bez obzira beže iz svojih zemalja. Fotografije su nastale u gradu San Pedro Sula u Hondurasu. Znao sam da je to grad sa najvećim brojem ubistava na svetu (u miru). Imao sam informacije da je to potpuno kriminalizovani region u kojem haraju bande. Njihova glavna delatnost su ucene, reketiranje, trgovina belim robljem i šverc kokaina. Dve velike bande MS13 (Mara Salvatruca) i M18 (Bario-18) su u stalnom ratu za prevlast u podzemlju. Te bande su formirane u Los Anđelesu, pa su njihove članove američke vlasti proterale, a oni su u Hondurasu, San Salvadoru i u ostalim zemljama ponovo organizovali kriminalne armije. Na slici je pripadnik bande M18, brutalno ubijen u ratu za primat u transportu

29

BUDI USPEŠAN

Goran Tomašević

Blistava karijera

kokaina. Uspeo sam da uspostavim kontakt sa vođama ovih bandi i oni mi nisu pravili probleme dok sam ih slikao. Iako su vrlo opasni, mislim da su cenili profesionalnost.

Umorite li se nekad i poželite li da ste odabrali drugi put?

– Svako se umori. Pa se odmori i krene dalje. Volim ovaj posao. Čuvam ga. Dugo se pripremam, stalno moram da budem

Dela za koja su dobili Pulicera

Mihajlo Pupin je 1924. dobio „Pulicera“ za autobiografski roman „Od pašnjaka do naučenjaka”; Dušan Čarls Simić je priznanje zaslužio 1990. zbirkom “The World doesn't end”; Volter Bogdanić prvi put je dobio nagradu 1988. godine kao reporter lista „Vol strit džornal“ za istraživanja i seriju tekstova o ilegalnim medicinskim laboratorijama u Americi na osnovu kojih je napisao knjigu „Velika bela laž”; drugi put priznanje je zavredio 2005. godine za istraživanje nesrećnih slučajeva u američkoj železnici „Smrt pod vagonima”; treću nagradu osvojio je 2008. godine za istraživački tekst o otrovnim kineskim proizvodima na američkom tržištu.

30

u toku i tehnološki i informativno. Nisam zažalio što sam krenuo ovim putem ni kada sam bio pod mitraljeskom vatrom, ni kada sam ranjavan, otiman, niti kad sam u pustinji brojao kapi vode za piće... Ni kada sam po peti put oboleo od malarije... Najvažnija mi je fotografija. Nema vremena da se misli na opasnost. Važno je da znaš šta hoćeš, da prepoznaš i iskoristiš šansu, jer šanse se retko javljaju. Tako je u životu i u svakom poslu, pa i ovom... Duge su stepenice ka uspehu i sa njih se lako pada.

Koji je vaš recept za samoočuvanje u takvom okruženju?

– Glavno je da se dobro pripremiš. Da znaš gde ideš, šta te tamo čeka. Da uspostaviš komunikaciju sa lokalnim novinarima, sa važnim ljudima. Najvažnije je da radiš pošteno, verodostojno, da nikoga i nikada ne obmaneš, ne prevariš, ne potceniš... Ovo je posao za čiste ljude i čiste račune. Moraš biti koncentrisan na posao i spreman da nedelje i mesece provedeš u nenormalnim uslovima... I sve to zbog možda samo jedne fotografije... Dok slikam, nemam vremena za strah niti za bilo koja druga opterećenja. Dok pregledam snimke, sve to preživljavam. Kad jave da je slika osvanula na 150 naslovnih strana, ja sam već u drugom filmu. To shvatam kao božji dar, da sam se našao na mestu gde se stvara istorija... I da je baš meni pripala uloga da taj trenutak ovekovečim i pokažem celom svetu. To zaslužuje veliko požrtvovanje i upornost. l

 Goran Tomašević rođen je 1969. godine u Beogradu, a karijeru fotoreportera započeo je u dnevnom listu „Politika“ da bi 1996. godine, izveštavajući o političkim događajima u bivšoj Jugoslaviji, počeo saradnju sa britanskom agencijom Rojters.  Od 1997. godine pokrivao je događaje na Kosovu i Metohiji i tokom NATO bombardovanja bio jedan od retkih fotoreportera koji su ostali u toj pokrajini.

Za Rojters je izveštavao iz Iraka u vreme vlasti Sadama Huseina i tokom invazije na tu zemlju 2003. godine.

Njegove fotografije rušenja Sadamovog spomenika u Bagdadu svetu su obznanile pad iračkog režima. Od 2002. do 2006. godine bio je izveštač iz Jerusalima, a od 2006. do 2012. iz Kaira.  Trenutno je u Najrobiju šef fotografa Agencije Rojters za Istočnu Afriku. Među istorijskim događajima o kojima je svedočio svojim objektivom su i revolucije u Egiptu i Libiji, izbori i referendum o nezavisnosti Južnog Sudana, predsednički izbori u Demokratskoj Republici Kongo i u Pakistanu, zemljotres u Kašmiru, Olimpijske igre u Sidneju 2000. godine i Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006. godine u Nemačkoj.  Proveo je mnogo vremena sa američkim vojnicima u Iraku i Avganistanu.  Bio je fotograf godine Agencije Rojters 2003, 2005. i 2011, a 2008. godine je dobio nagradu za najbolju fotografiju. List „Gardijan“ 2013. godine proglasio ga je najboljim novinskim fotografom na svetu. Tri puta je dobio nagradu „YU pres photo“, a 2009. godine mu je Društvo izdavača u Aziji (SOPA) dodelilo Nagradu za izuzetnost u novinskoj fotografiji. www.originalmagazin.com

Vaši Originalni

dani mogu da počnu!

PRETPLATA na 10 brojeva

Pretplata za magazin ORIGINAL za teritoriju Srbije podrazumeva godišnju pretplatu (10 brojeva). Dostava za fizička lica je isključivo putem redovne pošte.

Troškovi slanja uključeni su u cenu pretplate.

+

poklon-knjiga „Iskoči iz kutije“ Set Godin Cena: 1.990 din. umesto 2.738 din.

Uputstvo za uplatu:

Navedeni iznos (1.990 din.) uplatite na račun 170-300343508-65.

U polje „Poziv na broj“ upišite: ORIGINAL magazin. Svrha uplate: Pretplata na magazin ORIGINAL. Korisnik: RINGIER AXEL SPRINGER d.o.o.

Nakon uplate, popunite formular koji se nalazi ispod i pošaljite ga skeniranog zajedno sa fotokopijom uplatnice na našu e-mail adresu: mikailo.bodiroga@ringier.rs, ili redovnom poštom na adresu: Žorža Klemansoa 19, 11.000 Beograd, sa naznakom: ZA ORIGINAL magazin PRETPLATU. Kada registrujemo vašu uplatu, počećete da dobijate primerke magazina ORIGINAL u navedenom periodu do isteka pretplate.

Kontakt-telefon 011/333-46-44.

 Pretplata za magazin ORIGINAL: (Molimo popunite tražene podatke za dostavu magazina): IME I PREZIME: ____________________ ADRESA:______________________________ PTT broj i GRAD:________________________ TELEFON:_______________________ E-MAIL:__________________________ Godišnja pretplata (10 brojeva) 1.990 din. x __________

original

O KNJIZI: „Iskoči iz kutije“ Set Godin (izdavač: Finesa) Zašto je knjiga „Iskoči iz kutije“ kultni klasik?

Jer je to knjiga koja podstiče čitaoce da rade na nečemu čega se plaše. Ona zahteva od vas da prestanete da čekate da se mapa puta pojavi i da počnete da crtate jednu vašu, jedinstvenu mapu. Set Godin je osnivač bloga Squadoo.com (velikog brzorastućeg plemena) i najpopularnijeg biznis-bloga na svetu.

Za više informacija posetite njegov sajt www.SethGodin.com.

31

INTERVJU

Jelena Maksimović

Mladi ljudi zaslužuju svoj prostor i glas

Rediteljka filma Jelena Maksimović odrasla je u Zemunu i želja da uradi ovaj film razvijala se dugo

Momci iz Zemuna deluju opasno. Provode vreme na napuštenim mestima, prave žurke i voze motore.

Snovi su im jednostavni, a ljubavi neuzvraćene. Ovo leto je prekretnica u njihovom odrastanju…

Tekst: Dragan Jovićević

vako izgleda sinopsis filma “Taurunum boy” reditelja Jelene Maksimović i Dušana Grubina, koji će premijeru doživeti na predstojećem Beldocsu, u okviru srpskog takmičarskog programa. Već ovakav opis nagoveštava specifičnu priču o životu postkolonijalne generacije u zemunskom kraju, iz ugla jednog od njih…

Jelenu Maksimović, montažerku po struci, znamo po kratkim i dokumentarnim filmovima, montaži intrigantnih igranih ostvarenja poput “Tereta” na primer, ali i kao selektorku Slobodne zone. Otud uopšte ne čudi što je za svoj novi film odabrala temu o jednoj osetljivoj grupaciji i, u saradnji sa korediteljem,ispričalatakobeskompromisno. „Ideja za film nastala je u želji da damo glas mladimakojiodrastajuusrediniukojojsmo i sami odrasli i da pokušamo da shvatimo probleme sa kojima se nose adolescenti u tranzicionoj Srbiji. Bilo nam je takođe bitno da dokumentujemo prostore u Zemunu čiji se izgled svakodnevno menja“, kaže Jelena Maksimović u razgovoru za Original.

O

Kako je izgledao istraživački proces, s obzirom na to da se bavite vrlo osetljivom grupom mladih iz predgrađa?

S obzirom na činjenicu da sam većinu svog života provela u Zemunu, ideja za ovaj film se u meni gradila dugo. Definicija same ideje krenula je kroz razgovore i izviđanja lokacija sa ko-rediteljem i snimateljem filma Dušanom Grubinom, koji je takodje Zemunac.

Odlazili smo na tipična zemunska mesta i radili stvari koje su nas približile prostorima i akterima iz filma. Lokacije u filmu predstavljaju autentična mesta na kojima su naši junaci provodili vreme.

Kako ste prišli toj deci, kada ste osetili da je trenutak za film?

Pravili smo zvanične kastinge u osnovnim

školamakojesenalazenarazličitimkrajevima Zemuna i neke od aktera pronašli smo ovim putem. Ostale smo upoznali na stadionu, na ulicama, u parkovima ili preko naših glavnih junaka. Film se odvijao sve vreme oko nas.

Pratimo ih u trenutku kada postaju zrele osobe, kada se u njima dešavaju neke unutarnje promene. Koliko je taj trenutak za njih katarzičan? Suočavaju se sa svetom koji je spolja mnogo grublji nego što su oni toga svesni… Prelazak iz osnovne u srednju školu prvi je važan korak koji moraš da napraviš u

Film predstavlja pokušaj da se shvate problemi sa kojima se nose adolescenti u tranzicionoj Srbiji 32

www.originalmagazin.com

tokuodrastanja.Roditeljisuuglavnomopterećeni idejom da je to ključ tvoje budućnosti i imaju velika očekivanja u periodu u kom te uglavnom zanima da „blejiš“ sa ortacima. Želeli smo da zabeležimo ovaj sukob koji se neminovno stvara zbog prirode same situacije, a da time ne povredimo aktere i ne uđemo preduboko u njihove intimne odnose.

Zanimale su nas više arhetipske stvari nego problemi konkretnih likova. Morali smo da budemo veoma pažljivi tokom snimanja da ne bismo remetili pripreme za prijemni i ostale školske obaveze. Naši junaci su bili svesni situacije i imam utisak da su se hrabro borili sa problemima, svako na svoj način.

U jednoj od ključnih scena filma, kada dečak priča o „osobi“ zbog koje je skinuo kožu sa ruke, zapravo ste najviše progovorili o stanju svesti mladih iz porodica niže srednje klase danas. Presek koji dajete u filmu kazuje nam gotovo da nade nema. Ima li ipak nade?

Mislim da postoje različiti načini na koje prolaziš kroz život. Emotivna deca reaguju intenzivnije i postupaju u skladu sa tim. Prikazivanje činjeničnog stanja koje je teško za sve nas ne predstavlja nikakvu prepreku već stvara prostor da se stvari promene. Ovaj film original

se bavi lepim i pametnim, mladim ljudima za koje se nadamo da će svoje emocije i želje usmeriti ka kreiranju bolje budućnosti.

Kako ste se vi lično suočili sa tolikim aspektom emocija, koje učesnici u vašem filmu ispoljavaju, emituju?

Između nas i naših aktera postoji mnogo dodirnih tačaka i u potpunosti ih razumemo. Zbog toga smo i želeli da oni izaberu način na koji će predstaviti sebe i svoj kraj.

Ni jedna scena nije iskonstruisana i snimali smo isključivo stvari koje oni inače rade i mesta na kojima provode vreme. Bili smo veoma osetljivi na sve njihove promene raspoloženja, ponekad čak i previše. Zauzvrat su se nesebično otvorili prema filmu i dali mu delove svojih života.

Zbog čega je neophodno snimati filmove kao što je „Taurunum boy“?

Bitno je baviti se temama koje te dotiču i daju ti motivaciju da radiš. Mladi ljudi, pogotovo marginalizovani, zaslužuju svoj prostor, glas i mogućnost da se izraze.

Zbog čega je neophodno snimati angažovane filmove uopšte?

Mislim da je bitno baviti se običnim ljudima

i svakodnevnim stvarima u filmu. Lepo je ako te iste stvari znače još nekome i ukoliko postoji mogućnost da se realnost zaista promeni kroz ovakvu razmenu ideja.

Kakvi su vam planovi sa filmom? I kakvi su vam uopšte planovi?

Nadam se da će film nastaviti da putuje i komunicira sa, pre svega, mladim ljudima. Na Beldocsu će takođe biti prikazana dva filma koje sam montirala. Jedan je „Centar Ivana Markovića“, snimatelja i reditelja iz Berlina.

Film se bavi enterijerima Sava centra – jedne od najlepših zgrada u Beogradu. Drugi je „Sinovi smo tvog stijenja“ crnogorskog reditelja Ivana Salatića. Ovo je film o istoriji i pejzažima Crne Gore. Upravo smo završili montažu dugometražnog dokumentarnog filma Mladena Kovačevića „Srećna Nova, Jivu“, a tokom godine radiću na filmovima „U slavu ljubavi“ Tamare Drakulić, „Pejzaži otpora“ Marte Popivode, „Kelti“ Milice Tomović, „Elegija lovora“ Dušana Kasalice, kao i na svom kratkom filmu „Domovine“ i dugometražnom „Vetrovi brišu zvuk“. Ova dva filma vezana su za rodno mesto moje bake na severu Grčke i bave se pitanjima vezanim za brisanje istorije, domovine, granice i migracije stanovništva. l 33

BUDI DIREKTAN

Počinje nova era komunikacija

E

dukativna konferencija Direct Media akademija, koja se ove godine održava od 28. do 30. maja u Madlenijanumu, predstaviće marketinškoj struci i svim zaljubljenicima u medije, marketing i komunikacije najnovije trendove iz industrije.

Pod sloganom „Nova era komunkacija”, trodnevna edukacija koju organizuje DIRECT MEDIA United Solutions, bavi se tehnologijama, medijima i inovativnim menadžmentom u renesansi komunikacija koja je na delu.

Na dva modula, a kroz predavanja i interaktivne radionice, uz vrhunske domaće predavače i goste iz inostranstva polaznici će savladati konkretne alate i strategije za uspešno komuniciranje u novoj eri.

34

Dva modula: mediji i brending

Modul „Novi svet medija”, koji vodi Marija Matić, Data&Communications Director DIRECT MEDIA United Solutions, odgovara na pitanja o budućnosti televizije, digitala, društvenih mreža, o ulozi podataka u komuniciranju.

Modul „Novi brending – Hokus pokus” vodiće Mitja Tuškej, strateg u Ascanius Media Slovenija, koja je afilijacija DIRECT MEDIA United Solutions. Mitja će predstaviti novi koncept brendinga i polaznicima dati okvir i alate za tranziciju u inovativne forme strategije brenda.

Samo za polaznike oba modula jedan od najboljih trenera na svetu Ravid Kuperberg iz agencije Mindscapes iz Izraela, održaće četvoročasovnu radi-

onicu na temu „Cracking the Codes of Creativity and Innovation“ ili „Kako se dešifruju kreativno i inovativno”. Na radionici će polaznici naučiti da dešifruju kodove koji stoje iza najkreativnijih i najuspešnijih kampanja i kako da to znanje primene na svoje brendove i poslovanje.

Svetska imena na Festivalskom danu U eri povezanosti Festivalski dan akademije, koji se održava 30. maja, rezervisan je za niz predavanja ne samo svetskih i domaćih imena iz industrije advertajzinga već i iz drugih usko povezanih branši.

Pored Ravida Kuperberga, koji je spremio predavanje pod nazivom „The Story of StoryTeching” ili „Kako se inovativna tehnologija prenosi u efektno pripovedanje”, publika Festivalskog dana će direktno od našeg proslavljenog umetnika Dragana Bjelogrlića slušati o tome gde se nalazimo na mapi svetske produkcije i inovacija na polju filmske umetnosti. Od Srđana Đurđevića, direktora R&D tima United grupe, saznaće kako se moderne tehnologije, mašinsko učenje i veštačka inteligencija, koriste u obradi TV sadržaja, a Vladimir Vulić, suosnivač Digitalizuj.me i Spark. me, govoriće o novom modelu menadžmenta u digitalno transformisanim kompanijama.

Rane prijave traju do 1. maja preko sajta www.directmediacademy.com.

Studenti imaju poseban popust, a prihod od kotizacija biće uplaćen u humanitarne svrhe. Prihod sa DMA 2018 doniran je NURDOR-u.

Ovogodišnja Direct Media akademija posvećena je obeležavanju 500 godina od smrti simbola renesansne ere, svestranog genija i vizionara Leonarda da Vinčija. Zakoračite u novu eru komunikacija! Prijavite se na www.directmediacademy.com l

www.originalmagazin.com

Budi uspešan

Može li Srbija postati nova Irska?

Sredinom marta održana je srpskoirska Digitalna konferencija, tokom koje je ambasadorka Irske našoj publici veoma strastveno pričala o globalnom „Timu Irska“ i o tome kako oni podržavaju jedni druge na svaki način, gde god da se nalaze.

Slušajući je, razmišljali smo o tome kako da i mi počnemo da gledamo na sebe kao na “Tim Srbija“.

original

Srbija stvara

I

skustvo Irske veoma je važan primer za Srbiju jer je ta zemlja na početku svoje transformacije mnogo ulagala u obrazovanje i danas je jedan od tehnoloških centara sveta. I upravo te dve oblasti – digitalizacija i obrazovanje – mogle bi biti ključ razvoja našeg društva, koje imaju snagu da pokrenu i ubrzaju razvoj ove zemlje.

Stavljanjem ovih oblasti na vrh liste prioriteta, otvaraju se nove mogućnosti za članove “Tima Srbija“, budući da su reforma i modernizacija obrazovanja ključni za dugoročni napredak.

Važno je naučiti mlade ljude kako da misle umesto šta da misle. Zato, menjanjem obrazovnog sistema, mladi će steći znanja i veštine koje će im biti potrebne za nove poslove koje će raditi u budućnosti. Krucijalno je zbog toga da razvijaju kritičko mišljenje i analitičko razmišljanje.

U ovom trenutku odvija se reforma školstva kod nas, i to se kreće od deve najmlađeg uzrasta, kojima su promenjeni nastavni programi, odnosno uvedeni potpuno novi, kao i međupredmetne kompetencije. Takođe, kroz razvoj učeničkih zadruga i kompanija podstiče se preduzetništvo – u gimnazijama su uvedeni izborni predmeti sa fokusom na ekonomiju 21. veka, koja se zasniva na znanju i inovacijama.

Privreda Srbije takođe se ubrzano menja.

Dugo su nekako ispod radara srpske IT kompanije rasle i sticale svoje ime na svetskom tržištu da bi početkom ove godine osvanula vest da je IKT postao sektor s izvozom većim od milijardu evra i najvećom razlikom izvoza i uvoza – većom od poljoprivrede, automobila, mašina i bilo čega drugog. Ova transformacija privrede prepoznata je kao velika šansa, te su kroz novi set poreskih podsticaja domaće kompanije ekonomije znanja dobile mogućnost da više ulažu u svoj razvoj i zapošljavaju još više talentovanih ljudi s još konkurentnijim platama.

U jeku ovih promena pokrenuta je nova nacionalna platforma koja artikuliše novu sliku Srbije: SRBIJA STVARA. SRBIJA STVARA tehnologiju, umetnost, nauku, ali pre svega, Srbija stvara mogućnosti. Mogućnosti da u digitalnom dobu pokažemo i sebi i svetu ko smo i zbog čega su naša poslovična duhovitost, snalažljivost i kreativnost idealne osobine za digitalno doba koje živimo. Srbija je zemlja kreativnih i inovativnih ljudi, pouzdanih partnera, zemlja dobra za život, rad, obrazovanje, investicije i turizam. Jer danas Srbija stvara mogućnosti.

35.000 učitelja i nastavnika prolazi obuke za sticanje novih veština u nastavi digitalnog doba; 100.000 dece u Srbiji uči programiranje; 200.000 školaraca će od septembra imati pristup najmodernijim digitalnim obrazovnim materijalima; 36.000 micro:bit uređaja, koji pomažu deci da razviju programerske veštine, biće raspoređeno u srpskim školama kroz projekat „Škole za 21. vek“; 100 miliona evra ulaže država u razvoj naučnoinovacione infrastrukture koja će povezati mlade ljude koji iz škole izlaze sa novim znanjima, sa svetom nauke i privrede, a novoosnovani Fond za nauku će podržavati srpske naučnike u njihovim istraživanjima; 2 nova naučno-tehnološka parka otvaraju se u Nišu i Novom Sadu, u kojima će hiljade inženjera raditi na najzanimljivijim tehničkim izazovima; 8 startap centara otvoriće vrata mladima širom Srbije.

Osim toga, u toku je adaptacija više zakona da bi se omogućilo inovativno poslovanje. I sve to moglo bi dovesti do toga da na pitanje iz naslova odgovorimo potvrdno i da ono najbolje što imamo, a to su kreativnost i znanje, zasija punim sjajem. l

35

Budi proaktivan

Jusuf Omar Imamo „ferari“, ali ga vozimo u kontrasmeru

On kaže da je njegova tajna što se u projekte uključuje sa 150 odsto energije, a trenutni mu je cilj da motiviše ljude širom sveta da komuniciraju svoje strasti i da se bore za ono što može da promeni stvari. Njegovo ime je Jusuf Omar i on je nagrađivani novinar koji je svestan moći koju nam daje mobilni telefon koji uvek nosimo sa sobom.

Tekst: Ivanka Rendulić Foto: New Media Team 36

P

re nekoliko nedelja bio je gost Beograda, gde je za preko sto mladih ljudi iz cele Srbije održao besplatnu radionicu u organizaciji Unicefa o mobilnom novinarstvu. Mladi aktivista je pokretač inicijative „Hashtag Our Stories“, poznat je po svom novinarskom radu za Ci-En-En, a najveći uspeh mu je nagrada Fondacije „Tomson“. Cilj radionice koja je protekla veoma uspešno bio je da podstakne mlade ljude da podele svoje stavove i mišljenja o ciljevima održivog razvoja. Šta je najvažnije što mora da nauči neko ko želi da postane mobilni novinar?

– Najvažnije saznanje je da je moć dostupna i nalazi se u našem džepu. Većina nas poseduje pravi „ferari“ u džepu, ali vozimo ga u kontrasmeru. Ne razumemo i ne koristimo pun potencijal mobilnih telefona i svega što tehnologija i internet nose. Ako je pisana reč moćnija od mača, onda verujem da mobilni telefon predstavlja atomsku bombu promene, ali u ovom trenutku način na koji koristimo tehnologiju deluje kao velika propuštena šansa. www.originalmagazin.com

Svim učesnicima u digitalnom svetu trebalo bi da bude prioritet kako da podstaknemo stvaranje konstruktivnog sadržaja – Mladi ljudi će biti oni koji će snositi posledice većine odluka koje su donose danas ili koje su donete čak i pre njihovog rođenja.

Zato moraju da se pokrenu i uključe. Oni nasleđuju ovaj svet, sa svim problemima koje nisu nužno oni stvorili, ali za koje će morati da nađu rešenja. Moja generacija je umorna od gledanja problema, želimo odgovore. Potrebna su nam rešenja.

U nekim državama postoje restrikcije korišćenja mobilnog interneta i nekih platformi poput Skajpa i Votsapa (Whatsapp), šta je vaše mišljenje o tome?

– Verujem da informacije treba da budu slobodne i da internet mora biti otvoren i dostupan svima. Takođe verujem da u 2019. godini ne možete vršiti represiju i cenzuru nad informacijama, čak ni u onim zemljama gde vlast to može. Ako inicijator neke bitne priče želi da to dođe do svetske javnosti, on će naći način i kanale kako da svoj sadržaj prilagodi, zaobići će restrikcije i doći će do ljudi.

Koja društvena mreža je trenutno najmoćnija platforma?

– Po samom broju korisnika, Fejsbuk je najmoćnija platforma, s trećinom čovečanstva koje ga koristi, ima preko dve milijarde ljudi. Ali ukoliko želite da promenite stvari i da utičete na druge ljude po pitanju održivog razvoja ili o bilo kojoj drugoj gorućoj temi, morate da imate podjednako prisustvo na više različitih platformi. Morate da budete prisutni svuda!

Da li to znači da svako može da bude mobilni novinar?

original

Šta mislite o novoformiranom svetu influensera i njihovom uticaju na mlade ljude?

– Došli smo u takvu situaciju u kojoj bilo ko može da postane „mikroselebriti“ ili „mikroinfluenser“, ali mnogo energije i pažnje odlazi na stvari kao što su mejkap tutorijali i na slične stvari. Pažnja bi trebalo da nam bude usmerena na to kako da podstaknemo stvaranje konstruktivnog sadržaja, to bi svim učesnicima u digitalnom svetu trebalo da bude prioritet.

Fokus treba da nam bude na stvaranju i podsticanju stvaranja dobrog, autentič-

nog, bitnog sadržaja. Onda će se desiti velike stvari.

Da li influenseri mogu postati bitan kanal komunikacije za teme kao što su održivi razvoj?

– Usmeravanje energije ka konstruktivnim rešenjima, pozitivnim pričama fokusiranim na stvarna pitanja koja imaju efekta na živote mladih ljudi, mislim da je to ono na šta bi trebalo da usmeravamo pažnju mladih ljudi. Sa druge strane, preplavljeni smo pojavama kao što su „clickbait“ naslovi i zato svaki dan moramo da stvaramo sadržaj koji je bitan, ali koji ima mogućnost da putuje i da se širi.

Kako navesti mlade ljude koji su indiferentni da budu aktivniji?

– Kao govornik trudim se da što više uključim pojedince i da izvodim praktične vežbe. Sebe vidim kao svojevrsnu platformu za storiteling, koja uvek dolazi u paketu sa energijom. I ljudi će na tu energiju odgovoriti energijom: pozitivno, zabavno i nadahnjujuće, dakle uzvratiće mi. U suštini se radi o tome da vas publika na neki način imitira, vraćajući vam recipročnom merom. Tako je bilo i u Beogradu na radionici koju je organizovao Unicef. Reakcija mladih ljudi je bila fenomenalna.

Radite mnogo takvih događaja, upoznali ste puno mladih ljudi, šta je njihov najveći problem na globalnom nivou?

– Mislim da u današnjem svetu ljudi imaju puno frustracija i ne znaju kako da komuniciraju. U delovima Južne Afrike, gde sam bio stacioniran godinama, u Indiji, na Bliskom istoku, često ne znaju čak ni da pišu i čitaju, nepismeni su, pa je često jedini način izražavanja njihovih frustracija kroz kamere mobilnih telefona. Upravo takvi video-snimci i fotografije proizveli su društvene promene i pokrete kao što je, recimo, „Arapsko proleće“. Mladi ljudi se često osećaju tako jer ne dostižu svoj potencijal, ni psihički ni fizički. Dok se tako osećaju, nećemo napredovati. Zato se slažem sa Unicefovom misijom da moramo da ih naučimo i da im omogućimo da dosegnu svoj potencijal i onda je svet njihov. l 37

STARTAP

Igra „TriP” vodi igrača kroz različite faze i situacije pri upravljanju preduzećem i upoznaje ga s osnovama društvenog poslovanja

Ne ljuti se, preduzetniče Tekst: Andriana Janković Foto: Đorđe Radošević

„Monopol”, „mica”, šah, pa i „čoveče, ne ljuti se”, osim što razvijaju socijalne veštine i podstiču na druženje, društvene su igre koje poboljšavaju memoriju, izoštravaju misli, a razvijaju i intelektualne sposobnosti. Poučena time, Dragana Tomić Pilipović osmislila je „TriP” – društvenu igru koja će vas naučiti sve cake preduzetništva.

38

D

ragana je osnivač Centra za društveno odgovorno preduzetništvo (CDOP) kome je cilj da pomogne pojedincima i organizacijama da svoje lične snove i potencijale razviju kroz društveno odgovorno preduzetništvo, baveći se onim što vole da rade i tako unapređuju kvalitet života u svom okruženju.

Spojivši lepo i korisno, Dragana Tomić Pilipović i njen tim osmislili su društvenu igru koja, osim zabave i druženja, igrače i edukuje.

– Društvena igra na tabli „TriP” nastala je zbog želje CDOP-a da se na interesantan i zabavan način edukuje i promoviše priča o društvenom preduzetništvu. Poznata je stvar da ljudi bolje uče kroz igru, priče i asocijacije. Sama igra je razvijana dve godine, a to vreme uključuje vreme na razvoju sadržaja i mehanike igre, kao i testiranje sa raznim ciljnim grupama, od Zagreba, Beograda, Novog Sada i Vrmdže - kaže Dragana za Original.

Ovu igru mogu igrati i iskusni i neiskusni u poslovanju, no ona je, pre svega, namenjena svima koji imaju ideju, a ne znaju odakle ni kako da počnu s njenom realizacijom, onima koji su već počeli da stvaraju svoju priču, ali se osećaju izgubljeno ili zaglavljeno, kao i onima koji već imaju biznis, ali žele da kroz svoj posao pomognu društvu

www.originalmagazin.com

ili planeti, ali ne znaju kako. U igranju ove društvene igre uživaće i oni koji žele da rade na razvoju svog tima, igrajući se i učeći o preduzetništvu.

– Igra „TriP” vodi igrača kroz različite faze i situacije pri upravljanju preduzeće i upoznaje ga s osnovama društvenog poslovanja.

Prvu fazu čini osnivanje preduzeća i sve što taj proces sadrži: ideja, formulisanje misije, analiza, okupljanje tima ključnog za uspeh i dalji rast preduzeća i prelazak preko prelomne tačke u sledeću fazu poslovanja – pojašnjava Dragana.

U drugoj fazi poslovanja igrač se susreće s razvojem tržišta, uvođenjem inovacija i drugim bitnim situacijama. Igrači kroz igru imaju mogućnost da razmišljaju o rastu profita od prodaje ili usluga koje nude, kako da angažuju nove saradnike ili unaprede proces rada tako da se sačuva priroda.

– Ali isto tako, doživeće da vođenje firme nosi i neprijatna iznenađenja – nepredvidive gubitke u novcu, ali i ljudima; tehnologija se s vremenom „prlja” i počinje da šteti okolini.

Konkurencija je sve oštrija, posao je sve složeniji i zahteva više resursa, ljudi, ulaganja i vremena... Čak i u takvim situacija, ima rešenja i san se može ostvariti jer svi igrači su na sličnom putu i deljenje znanja, resursa i iskustava je ključno za uspeh – ističe naša sagovornica.

Pored toga, osim što će se igrači na zanimljiv original

Novi projekat

- Upravo smo završili jedan jako interesantan projekat – interaktivnu mapu o Vrmdži „Kroz Vrmdžu i vekove”, zamišljenu kao digitalnog asistenta ili turističkog vodiča kada dođete u posetu tom selu. Ona spaja savremenu tehnologiju sa tradicijom i nasleđem, sa željom da promovišemo i pozitivno menjamo slike o životu i radu na selu – otkriva Dragana Tomić Pilipović.

Osim toga, dodaje ona, želeli su da pomognu meštanima da sa svojom turističkom ponudom budu što atraktivniji i zanimljiviji.

– Aplikacija postoji i na engleskom, što dosta pomaže kada meštani treba da komuniciraju sa stranim turistima i kada ne postoji turistički vodič u selu – pojasnila je Dragana.

TriP Pouka ove igre je da biznis može biti odgovaran ako imamo tri P pristup u našem poslovanju – People, Profit, Planet

i zabavan način upoznati s osnovnim pojmovima preduzetništva, nakon igranja će moći lakše da artikulišu svoju poslovnu ideju.

Naučiće da prepoznaju ključne momente u realizaciji ideje i šta se sve može preduzeti u tim trenucima, a nadasve kako da svoje poslovanje oplemene 3P modelom i daju održiv doprinos društvu.

– Pouka ove igre je da biznis može biti odgovaran ako imamo tri P pristup u našem poslovanju – People, Profit, Planet. Suština je da koristeći poslovni model, stvarate Profit, koji koristite za rešavanje društvenih problema – People na održiv način koji brine o našoj Planeti - objasnila je Dragana. l 39

Promo

Nova era elitnog turizma Bokokotorski zaliv, a posebno Herceg Novi, uskoro će zasijati novim sjajem

L

ociran na samoj obali mora, u najlepšem delu Zaliva, Portonovi ovog leta otvara svoja vrata turistima, jahting eliti, investitorima, poslovnim ljudima i umetnicima širom planete - svima koje povezuje ljubav prema prirodi i kvalitetnom životu.

Portonovi marina, D-Marin, biće otvorena već ovog meseca, a njeni korisnici imaće privilegovan pristup u 10 D-Marin luka na Jadranskom moru i širom Mediterana. Turistima ostaje samo da odbrojavaju trenutke do ovog događaja.

Ekskluzivni rizort Portonovi, čiji je glavni investitor kompanija „Azmont Investments“, jedan je od najvećih evropskih turističkih projekata tog tipa i uspešno je predstavljen na brojnim sajmovima i elitnim događajima širom Evrope i sveta, te je njegovo otvaranje jedno od najiščekivanijih globalnih događaja 2019. godine.

Usidri se i uživaj!

Marina D-Marin Portonovi, kapaciteta 238 vezova, dizajnirana je za prijem brodova dužine do 120 metara.

U svojoj ponudi imaće brojne dodatne pogodnosti, poput helidroma, šopinga i sofisticirane ponude restorana na obali mora, a sama marina D-Marin biće i svojevrsni granični prelaz.

40

Život u Portonovom Unikatni stanovi u rizortu Portonovi takođe će biti raspoloživi za iznajmljivanje od leta 2019. Posetioci će moći da biraju između studio apartmana, pa do četvorosobnih stambenih jedinica, a brojne dodatne usluge koje će im biti na raspolaganju upotpuniće svojevrsno iskustvo odmora tokom čitave godine.

Otvaranje prvog hotela One&Only u Evropi planirano je za letnju sezonu 2020. godine. Ovaj ekskluzivni kompleks u ponudi će imati 113 hotelskih soba i 10 brendiranih vila na samoj obali sa privatnim vezovima i plažama, a u njegovom okviru biće i renomirani Espace Chenot Health Wellness Spa, koji će klijentima pružiti usluge najvišeg zdravstvenog ranga kroz svoj naučnoutemeljen velnes-program u čak 17 ordinacija i prostiraće se na 5.000 kvadratnih metara.

Sklad modernog i tradicionalnog Portonovi je mesto susreta kosmopolita, ljudi koji umeju da cene istinske vrednosti i originalnost, oaza onih koji žele da svoj odmor provedu okruženi lepotama ovog regiona. l www.originalmagazin.com

Unique apartments in Portonovi resort will be available for rental starting this summer - guests will be able to choose from studio apartments to 4-bedroom ones

The new era of elite tourism

The Bay of Kotor, especially Herceg Novi, will soon shine brighter than ever

L

ocated on the shore of the most beautiful part of the Bay, Portonovi resort will open its doors this summer to tourists, yachting elite, investors, business people and artists from all around the globe welcoming every nature lover and bonvivant.

Portonovi marine D-Marin that opens this month will provide its clients with privileged access to 10 D-Marin ports in the Adriatic Sea and throughout the Mediterranean. There is only one thing left to do – count down the moments until this event.

Exclusive Portonovi resort whose main investor is the company Azmont Investments is one of the largest European projects of this type and it has been successfully presented at various exhibitions and elite events across the world. The opening of this exclusive resort is one of the most anticipated global events in 2019.

Anchors down!

D-Marin Portonovi marine is designed for ships up to 120 meters in length and with a capacity of 238 berths.

The marine will offer many benefits, including a helipad, shopping opportunities and numerous high-end restaurants on the shoreline. D-Marin itself will also be a border crossing of a kind. original

Living in Portonovi Unique apartments in Portonovi resort will be available for rental starting this summer. Guests will be able to choose from a wide range of apartments - from studio to 4-bedroom ones, together with numerous additional services which will be at their disposal, making their vacation one of a kind experience throughout the whole year.

Opening of the first One&Only hotel in Europe has been announced for the season of 2020. This exclusive complex will consist of 113 hotel rooms and 10 luxury villas on the shore with private berths and beaches, within which the renowned Espace Chenot Health Wellness Spa will operate and provide its clients with the best healthcare services through their science-based wellness program in as many as 17 locations.

Modern embraces traditional Portonovi is the place for cosmopolitans and people who appreciate both traditional values and originality, the oasis for like-minded people who want to spend their vacation surrounded by the beauties of this region. l 41

Fenomen

prof. DR Tomas Pečner

Lice je najlepši pejzaž

42

Pre nego što počnete da čitate tekst, rešite jedan zadatak. Poređajte 10 jelkica u pet redova po četiri jelke

Zašto je to važno za priču koju želimo da vam prenesemo? Zato što je naša percepcija ono što kreira našu realnost i dozvoljava nam, ili ne dozvoljava, da neke informacije primimo. Promenite način na koji gledate stvari i stvari koje gledate se menjaju.

Tekst: Jasmina Stojanović

Prof. dr Tomas Pečner (Thomas Petschner) je osnivač i direktor novozelandskog Instituta za integralnu dijagnostiku pri akademiji Štajnbajsovog univerziteta u Berlinu i gostujući je profesor na više medicinskih, istraživačkih i obrazovnih institucija širom sveta. Direktor je firme „Face Discovery“, koja se bavi istraživanjem bi-

D

a li ste uspeli? Moguće je, samo je naša prva reakcija da ređamo jelkice u paralelne redove, s tim što onda nećemo uspeti da ga završimo.

Zadatak se može ostvariti kada se jelkice poređaju u redove koji formiraju zvezdu.

www.originalmagazin.com

ometrijski prepoznatljivih elemenata lica radi prevencije bolesti, suicida, agresije i terorizma (www.facediscovery.com). Cenjeni je lekar starog kova, svetski priznati specijalista komplementarne dijagnostike, zdravstveni naučnik i jedan od pionira uvođenja kvantne fizike u medicinu.

Humanista je koji je pokrenuo i aktivirao doktore klovnove u kriznim područjima i u palijativnoj medicini i jedan je od pionira i zagovornika korišćenja humora i smeha u zdravstvene svrhe.

takođe bilo humanitarnog karaktera i organizovano s idejom da se pruži podrška izgradnji centra za palijativnu negu dece jer, kako kaže prof. dr Tomas Pečner, „možemo da im pomognemo kada uključimo komplementarno-holistički aspekt medicine i emocionalno-psihološki deo da te poslednje dane i mesece, koliko im je ostalo, provedu u atmosferi koja nije bolna, koja jeste neminovna, ali nije kraj života nego samo promena življenja u ovoj formi“.

Sreli smo se u Beogradu na predavanju o medicinskoj dijagnostici lica, koje je

Traganje za odgovorima „Kuća u kojoj sam odrastao u Beogradu bila je direktno povezana sa pozorištem“, priča mi prof. dr Pečner kako je sve počelo – angažovanje u doktorima klovnovima, posvećenost smehu kao leku, medicini, povezivanju kvantne fizike i drvenih znanja, do postavljanja tehnike medicinskog čitanja lica „Face Discovery“. „Kod Ade Ciganlije, preko puta Šećerane, bio je veliki Dom kulture. Zadnji ulaz Doma kulture, gde su ulazili glumci i ljudi koji rade, bio je u isto vreme ulaz u kuću gde sam živeo. Odrastao sam na bini, i to je bilo moje igralište. Glumci su videli da se lepo krećem i kad god je trebalo dete za neku filmsku produkciju ili pozorište, mene su angažovali.

Tako da sam od druge-treće godine počeo da igram u pozorištu, i to sam nastavio do petnaeste-šesnaeste. Tokom odrastanja pisao sam svoje pozorišne komade, organizovao dramske sekcije u školama, muzičke sekcije (bavio sam se i muzikom).

Hteo sam da budem scenarista i režiser, ali u to vreme kada sam ja ovde živeo nije bilo šanse da stranac uđe u Akademiju, već su mesta, kojih je bilo malo, većinom bila predodređena za decu političara. Onda sam završio srednju arhitektonsku da bih pravio kulise, osvetljenje, konstrukcije i time nastavio da se profesionalno bavim.

Bio sam jedno vreme u pozorištu na Crvenom krstu i kao muzičar, bio sam i u studijskoj grupi Radeta Markovića. Kada sam završio školu, pre nego što sam se posvetio medicini, otvorio sam firmu koja se bavila pozorišnim scenama i organizacijom promocija za klijente, to se danas zove ‘live marketing events‘. Nikada mi nije palo na pamet da ću opet da učim nešto, ali ljubav prema medicini je došla iz moje lične potrebe kada sam se razboleo od teške bolesti. Ušao sam u to da vidim kako sebi da nađem leka, što je pokrenulo

dalje interesovanje o ishrani (kako utiče na organe, kako pomaže i leči…). Nisam počeo sa željom da budem doktor da bih imao zvanje ili dobru zaradu. Ja sam već imao ono što volim, bavio sam se poslovima koji su me ispunjavali. Ali našao sam ogromnu satisfakciju u medicini i u traganju za rešenjima. A posebno što niko nije mogao da mi odgovori na pitanje kako su Hipokrat i Avicena dijagnostikovali bolesti. Onda sam počeo da tražim odgovore. Osim studija makrobiotike, proveo sam puno vremena učeći dijagnostiku od Mičija Kušija, koji mi je objasnio razlike između istočnjačkih metoda dijagnostike, japanske, kineske i indijske. Onda sam počeo da tragam za dijagnostikom drevnih naroda i proveo sam deset godina skupljajući podatke širom sveta. Živeo sam sa šamanima, lekarima, vidarima, sa ljudima koji se time bave, i to me je dovelo

Našao sam ogromnu satisfakciju u medicini i u traganju za rešenjima, a posebno što niko nije mogao da mi odgovori na pitanje kako su Hipokrat i Avicena dijagnostikovali bolesti

original

do toga da imam materijala i objašnjenja iz različitih kultura. Za mene je postalo pitanje kako da nađem zajednički sadržitelj i da ih sklopim zajedno. Jezik komplementarne medicine je jin i jang i sve ostalo je trebalo prevesti da bude razumljivo... Na primer, kanadski Indijanci ljude koji su oboleli od određenih bolesti naslone na drvo i kažu: „Duh drveta će te lečiti“. A druge bolesti leče tako što ga stave pored reke, pored samog toka, tako da leži glavom nizvodno i to leči druge bolesti. U prvom momentu mi je bilo neobično, pomislio sam: Duh drveta!? Čoveče, mani me! Čista ezoterija. Ali su došle neke stvari koje su vrlo interesantne. Kada su mi otkrili šta leči duh drveta, a šta leči duh reke, tačno se uklapa u jin i jang. Sve bolesti koje leči drvo su jang, sve one bolesti koje leči reka su jin. Ima veze, logike. Mada oni koriste drugu terminologiju da to objasne. Onda sam pitao kako znaju da taj duh leči baš to.

‘Prvo moram da vidim da li je drvo jako‘, odgovorio mi je. ‘Da može da leči‘. ‘Kako to gledaš‘, upitao sam ga. Uzme perce i ide prema drvetu. Kako se približava, perce počne da vibrira pola metra 43

Fenomen

prof. DR Tomas Pečner

od drveta, kada se udalji – ono se umiri.

To je ta energija, aura drveta, energetsko polje drveta. Kada idemo nazad ili napred, zavisi kako gledamo, kažemo – ne postoji materija. Postoji energija. Tako i boje daju energiju i leče. Kada peruanski vidari treba da leče pacijente, oni menjaju boje kapa koje stavljaju. I leče ljude prenoseći energiju kroz boju. Skupljao sam elemente dijagnostike i lečenja jer je dijagnostika samo polazna tačka. Onda sam došao do toga da ide sve dublje i dublje i stalno se otkriva novi put učenja sa stotinama raznih tema.

Poslednjih 35 godina moje školovanje nije prestalo nijednog dana, nijednog minuta.

I dok držim predavanja, volim kada dođu lekari i stručnjaci koji mi postavljaju široko razgraničena pitanja. Jer svi mi se samo kroz pronalaženje odgovora na takva pitanja unapređujemo.“

Priče organa Sa materijalima koje je skupio, iskustvima koje je prošao i s ljudima od kojih je učio,

prof. dr Tomas Pečner postavio je tehniku „Face Discovery“, korisnu za naše zdravlje, ali korisnu i kao znanje u svakodnevnom životu i radu. „Face Discovery“ je vrlo kompleksna tehnika“, kaže prof. dr Tomas. „Nije vezana toliko za mikroizraze lica, što je danas postalo toliko popularno i svi drže kurseve o tome (ako gledaš nagore – ti razmišljaš nešto, ako trepćeš – ti lažeš i slično).

To je jedan mali element svega i samo deo koji je vezan za naše momentalno emotivno prerađivanje informacija. Ako neko, na primer, traži informaciju, gleda nagore. Zašto? Zato što je mozak iznad očiju i gledajući u tom pravcu, pokušavamo da izvučemo informaciju. To su neki spontani momenti koji se dešavaju, ali koji nisu toliko bitni za strukturu organizma. ‘Face Discovery‘ nam pokazuje stanje naših organa, pa čak i to koga smo genetski nasledili do dve generacije unazad. Samim otkrivanjem strukture organa prikazanim na licu već možemo da delujemo. Ako mi je organ poremećen, on mi izbacuje iz ravnoteže hor-

Od Beograda preko celog sveta do Novog Zelanda Prof. dr Tomas Pečner je rođen u Beogradu kada se njegov otac, nekadašnji ratni zarobljenik u Danilovgradu i prinudni radnik u šećerani na Čukarici, posle vraćanja za Nemačku radi školovanja za diplomatsku službu, planski ponovo našao u glavnom gradu tadašnje Jugoslavije. Tomas je išao u Srednju arhitektonsku školu i u Višu građevinsku na Zvezdari, ali kada se preselio u Nemačku, 1984. godine, morao je da položi sedam ispita da bi mu sve bilo priznato. Razvijao se uspešno poslovno, dok se nije suočio sa velikim zdravstvenim problemom i dijagnostičkim predviđanjem da ima još dve ili tri godine života pred sobom. U borbi sa bolešću vodila ga je želja da ozdravi zbog svog sina i krenuo je da se edukuje o medicini. Završio je osnovne studije medicine i specijalističke studije nutricijalne medicine i makrobiotike, a onda i doktorirao 1993. u Bostonu. Posvetio se istraživanjima dijagnostika starih kultura i uvođenjem kvantne fizike u medicinu. Njegove dugogodišnje kliničke studije na preko 22.000 pacijenata pokazale su veliku tačnost komplementarne (integralne) dijagnostike, koja je 2004. uvedena u edukativne programe nekoliko univerziteta širom sveta.

Prof. dr Pečner je trenutno u pregovorima s obrazovnim ustanovama u Beogradu i u koliko se steknu svi potrebni uslovi, moguće je da će njegovo znanje i iskustvo uskoro biti dostupni i u našoj zemlji.

44

mone, a ako znamo koji nam je hormon poremećen i na koju stranu ide, znamo i koje ponašanje prouzrokuje ili šta nam je potrebno da se vratimo u ravnotežu.

Sistem ‘Face Discovery‘ ima četiri grupe na kojima se radi: prva grupa je vezana za zdravlje (health), pomaže svakom pojedincu da prepozna oboljenja tela i duha, te da ih leči, a kasnije da deluje i preventivno.

Ovaj deo dijagnostike je već samom svojom strukturom izuzetno preporučljiv za lekare, terapeute, psihologe i ostale zdravstvene radnike. Druga grupa – lepota (beauty) je za glumce, modele, ljude koji rade na televiziji, političare i za ljude koji su prisutni u javnosti i kojima je lice kapital pa moraju da ga drže u top formi. Treći deo je biznis – deo koji se usmerava ka učenju poslovnih ljudi da znaju da pročitaju poslovnog partnera kada imaju pregovore s njim. Neki put su milijarde u pitanju ili strategijske promene čitavih zemalja, tako da donošenje odluka samo za sebe na osnovu podataka koje imamo nije dovoljno, nego moramo da se oslonimo na druge elemente. Šta osoba oseća, vidi, u kakvom je stanju poslovni partner... Na primer, jasno se vidi na licu ako partner ima proširenu jetru – a ona utiče preko hormonalne ravnoteže na strpljenje dotične osobe. Ako ja želim nestrpljivost mog partnera s kojim pregovaram da koristim u strateške svrhe, mogu da odugovlačim taj razgovor satima dok ne može više da izdrži, dok ne kapitulira iznutra. A mogu da ga vidim kao pravog partnera, što ja preporučujem, i da odložimo razgovor za sutra kada mu bude bolja koncentracija. Ali ja ne treniram menadžere samo da vide osobine partnera, tj. osobe koja sedi preko puta njih, nego provodim s menadžerima najmanje nedelju dana tokom kojih ih specijalno balansiram.

Dobijaju specijalno kuvanu hranu da se njihovi organi balansiraju, da sebe fizički, mentalno i emocionalno dovedu u ravnotežu i da na pregovore idu mirni, staloženi, bez pritiska. Sve to nam daje jedno sasvim drugačije polazište u pregovore. Četvrti deo je vezan za oblast sigurnosti (security), koju koristim za savetovanje službi zaštite, policije, za antiterorističke jedinice. Kao i sve druge oblasti, i ova je nastala kao rezultat medicinskih istraživanja. Postoje određeni sistemi i hemijski procesi koji opterećuju mozak i našu svest, pa se na licu pokazuje tendencija ka samoubistvu ili agresiji… Mi radimo i sa HR službama, obučavamo ih da čitaju ljude, ne samo u smislu agresije već i www.originalmagazin.com

energije koju nose sa sobom. To je metod koji do sada niko nije koristio, a mi smo ga postavili na univerzitetu kao prvi i jedini sistem koji edukuje ljude u tom pravcu.“ Struktura kose, pozicija očiju i obrva, nosa i nosnica, usta, kao i proporcije lica i tela, stanje zuba, raspored linija na dlanovima (medicinska hiro­mantija), iris dijagnoza oka, kao i mnogi drugi elementi komplementarne dijagnostike odlični su pokazatelji stanja svih organa i celog našeg bića.

Istraživanja su pokazala da pozicija mišića lica direktno utiče na naše hormone i razmenu materija u organizmu, i zato jeste važno smejati se. „Čak i ako nemate razlog“, kaže prof. dr Pečner, „stavite olovku popreko u usta i izazovite veštački osmeh.

I to može da pomogne.“

Smeh je lekovit Inspirisan svojim učiteljem i mentorom Mičiom Kušijem, prof. dr Tomas Pečner se u svojim istraživanjima fokusirao na uticaj hrane na začeće, razvoj embriona i prenatalnu dijagnostiku. Nakon što je doktorirao u oblasti nutricijalne medicine i specijalizovao iz makrobiotike na Institutu „Kuši“ u Bostonu, Tomas je proveo original

decenije istražujući kako je naše ponašanje povezano sa senzornim odgovorima.

Za njegovo otkriće, kreaciju i dostignuće u oblasti integrativne dijagnostike u medicini i zdravstvu dodeljena mu je počasna doktorska titula na Internacionalnom uni-

Treba da se ophodimo prema detetu tako da može da nas razume, koristeći reči čiji smisao može da shvati…

Dete je dete i zato mu treba objasniti zašto se nešto radi ili ne radi, a ne vikati na njega. Vika na dete nema ni vaspitnog ni moralnog, niti bilo kakvog drugog smisla.

Već suprotno

verzitetu za komplementarnu medicinu u Kolombu. Saudi Council za specijalnosti u oblasti zdravstva dodelio mu je nagradu za aktivnu implementaciju integrativne dijagnostike i nutricijalne medicine kao značajan alat za prevenciju oboljenja. Takođe je od Globalne fondacije za integrativnu medicinu, na Harvardskom klubu u Njujorku, dobio prestižnu nagradu za izuzetna dostignuća u integraciji svih medicina i za službu čovečanstvu. Govornik je na TEDx govorima, ali je, kako ističe, najponosniji na titulu doktora klovna.

Kako je ta priča krenula? „Pojavio se film ‘Zakrpa Adams‘, koji je tu vrstu rada propagirao u svetu, a u isto to vreme deo mog istraživanja je bio uticaj humora i smeha na naše zdravlje. Mi smo odavno znali da se povećava kiseonik u plućima, kao i za mnoge druge reakcije hormona, ali nismo znali gde je taj prekidač. Tokom istraživanja dijagnostike lica se pokazalo da je to pozicija mišića lica“, priča prof. dr Tomas Pečner. „Tako da, kada se smejemo, sve se kreće nabolje i aktivira se timus žlezdu sa daljom lančanom reakcijom štitne žlezde i ostalih endokrinih pomagača. Moja želja je bila da klovnovima donesem 45

Fenomen

prof. DR Tomas Pečner

Inspirisan svojim učiteljem i mentorom Mičiom Kušijem, prof. dr Tomas Pečner se u svojim istraživanjima fokusirao na uticaj hrane na začeće, razvoj embriona i prenatalnu dijagnostiku

deo medicinskog znanja u sve to, a time što sam čitavo moje detinjstvo i prvi deo života proveo u pozorištu i upoznao mnogo stvari vezane za pozorište – rodila se idealna kombinacija da pomogne pokretu doktora klovnova u Evropi. Kada sam se odselio na Novi Zeland, tamo nije bilo sličnih aktivnosti, te sam uz pomoć divnih saradnika osnovao organizaciju koja je imala 32 zaposlena klovna, radeći u 16 bolnica. S vremenom sam ove aktivnosti proširio i na Singapur, Kinu, Indiju. U bolnicama donosimo smeh i zadovoljstvo bolesnoj deci, kao i starima, često dementnim ljudima.

Trenutno radimo na novom programu edukacije sa nemačkom organizacijom koja se zove ‘Toplo gnezdo‘. Oni imaju više

od 1.000 zaposlenih i dobrovoljaca koji rade palijativnu nege dece. To je upravo jedan projekat koji moja koleginica Nina Oničin i ja želimo da pokrenemo u Srbiji jer ovde ne postoji specijalizovani centar za palijativnu negu dece i mladih ljudi.

A kad već pričamo o deci (i o onoj bez oboljenja), ja kao višestruki otac i deda, želeo bih da podsetim odrasle da se moramo drugačije ophoditi prema deci. Mi imamo škole za sve – auto-škole, škole za šivenje, kompjuterske kurseve, ali, nažalost, nemamo škole za roditeljstvo. Za početak bi bilo korisno da znamo kako da komuniciramo sa svojom decom – da ih ne gledamo sa visine (u pravom smislu te reči), već da se

„Poslednjih 35 godina moje školovanje nije prestalo nijednog dana, nijednog minuta. I dok držim predavanja, volim kada dođu lekari i stručnjaci koji mi postavljaju kompleksna pitanja. Jer svi mi se samo kroz pronalaženje odgovora na takva pitanja unapređujemo“ 46

spustimo na kolena da im budemo u visini očiju. Treba da se ophodimo prema detetu tako da može da nas razume, koristeći reči čiji smisao može da shvati… Dete je dete i zato mu treba objasniti zašto se nešto radi ili ne radi, a ne vikati na njega. Vika na dete nema ni vaspitnog ni moralnog ni bilo kakvog drugog smisla. Već suprotno – dete gubi sigurnost i poštovanje jer je za njih roditelj koji viče neko ko je izgubio kontrolu nad samim sobom.“ Da li „Face Discovery“ može da pomogne roditeljima da dijagnostikuju stanje svog deteta? „Moguće je“, odgovara prof. dr Pečner. „Međutim, mi retko svesno gledamo druge ljude. Prolazimo pored njih, čak i pored naše dece i familije, zauzeti smo kojekakvim stvarima, pa ne obraćamo pažnju na ono što je toliko uočljivo. Dakle, u pravom smislu reči – nije uočljivo. Kada pažljivo pogledajte dečje lice, otkriće vam radost, brigu, bol, zbunjenost, tugu… Ali ako mi ne reagujemo na to, čak i da vam neko drži tablu na kojoj ne napisano: Ej, dete ti je zbunjeno! – neće se desiti ništa.

Nema smisla imati dijagnostiku ako ništa ne učinimo da otklonimo problem“. l www.originalmagazin.com

Pogodite kako se završava „Igra prestola” i možete osvojiti luksuzno letovanje!

Kako?

Otkrijte na originalmagazin.com ili skrenirajte QR kod

NAUKA

48

www.originalmagazin.com

Nije tajna da naša inteligencija ne zavisi samo od genetskog potencijala koji nasleđujemo već i od toga koliko smo podstaknuti da razmišljamo, komuniciramo, učimo, pre svega, u ranom uzrastu. Zato se kao najbolji recept za sticanje i povezivanje novih saznanja kod mališana pokazalo učenje kroz igru. A u tom domenu sve popularniji je NTC program učenja.

Tekst: Nevena Dimitrijević Foto: Nenad Mihajlović

rimarna uloga NTC programa je upotreba novih otkrića iz područja neuronauka u učionicama i u svakodnevnom životu. Program NTC učenja je sastavljen iz različitih aktivnosti i igara za decu koje se temelje na saznanjima o razvoju i radu mozga i koje, kako mnoga istraživanja pokazuju, imaju pozitivan efekat na razvoj mozga onda kada je to najvažnije, od rođenja, pa do približno 10. godine. Igra kao unutrašnja motivacija deteta je ključni faktor NTC programa – kaže dr Ranko Rajović, autor programa „NTC sistem učenja“, nekadašnji član i predsednik komiteta svetske Mense za darovitu decu i saradnik Unicefa za rano obrazovanje. On je i predavač na Pedagoškom fakultetu u Kopru na programu Neuronauke u vaspitanju i obrazovanju.

P

Program NTC već devet godina postoji u Srbiji i u još 17 država Evrope, a dr Rajović ga sprovodi s koautorom programa Urošem Petrovićem, dečjim piscem.

– Uz vaspitače i učitelje, i roditelji imaju veliku ulogu i odgovornost u tome da dete dosegne svoje potencijale. Za njih sam napisao dve knjige: „IQ deteta briga roditelja“ i „Razvoj inteligencije kroz igru“ da bih im pomogao da sa što manje grešaka i sa mnogo korisnih aktivnosti pomognu razvoj svoje dece. Najdragocenije razdoblje za to upravo je ono do polaska u školu jer je tada razvoj mozga najintenzivniji.

Na značaj ovog razdoblja ukazuju i mnoga istraživanja u kojima je jasno naznačeno da vreme i trud koji ulažemo u edukaciju deteta u ranom uzrastu imaju daleko veći uticaj nego kad to činimo u kasnijem razdoblju – priča dr Ranko Rajović, i dodaje da na sajtu www.ntcucenje.com ima mnogo edukativnih tekstova za roditelje i linkova za korisna predavanja i TV gostovanja.

Naš sagovornik ističe da NTC radionice za decu, čiji je on autor, sprovode sertifikovani predavači: učitelji, vaspitači, stručni saradnici. original

A cilj im je podizanje nivoa intelektualnih sposobnosti svihučenikakojiučestvujuu programu; sprečavanje poremećaja pažnje i koncentracije u školskom periodu; razvijanje koordinacije pokreta i motorike; razvijanje brzine razmišljanja, povezivanja i zaključivanja; pravovremeno uočavanje darovitih učenika i podsticanje razvoja njihovih sposobnosti.

Radionice za decu se održavaju tokom cele godine jednom nedeljno u dva polugodišta.

Deci se ovakav rad dopada, pa mnoga na NTC radionice dolaze nekoliko godina. Uz to, pored ovih programa za decu, tu su i seminari za roditelje. Mame i tate koji bi da nauče više o NTC sistemu učenja, kao i da steknu znanja koja svakodnevno mogu da primenjuju u radu sa decom mogu da se prijave na NTC seminar.

– Primeri koji se daju decu na prvi pogled izgledaju teški, ali deca se brzo snalaze jer ceo koncept NTC sistema učenja je igra. Jedna od metoda najteža za nas odrasle jesu nelogične priče, koje su deci zabavne i lako ih naprave.

Recimo, kada deci kažemo da nacrtaju travu, sunce i viteza, oni to rade drugačije. Godinama dajem ovaj primer na seminarima koje radim sa učiteljima i vaspitačima, a dobijem gotovo uvek istu sliku: vitez leži na travi i gleda u sunce. Deca to obično rade ovako: trava raste do sunca, pa je vitez stavio svoj štit na travu i tako je zaštitio od sunca. Dok sam jedno vreme predavao na Pedagoškom fakultetu u Ljubljani, koleginica mi je rekla da to možda nije dobro jer trava ne raste do sunca i da je potrebno da ispravim decu. Odgovorio sam da deca odlično znaju da trava ne raste do sunca, ali da bi bilo dobro da ih pustimo da tako naprave – ističe dr Rajović.

On kao primer navodi i pesmicu o pauku i stih koji kaže da pauk plete mrežu da uhvati pčelu, a dete od pet godina je nacrtalo pauka sa dve šake.

Kampovi za male istraživače NTC tim svakog leta organizuje i kampove u prirodi za decu, koji svojim prepoznatljivim programom omogućavaju učenje kroz igru i istraživanje.

– Naš cilj je da podstičemo razvoj veština, znanja i emocija, koje se u svakodnevnom životnom ritmu usporeno razvijaju ili sasvim zapostavljaju. NTC kamp omogućava deci da upoznaju svet oko sebe, unapređuju međusobnu komunikaciju, usvajaju znanja o prirodi i snalaženje u njoj, jačaju istraživački duh.

Za mališane se pripremaju poligon spretnosti, orijentacija u prirodi, zagonetne priče uz logorsku vatru, sportske aktivnosti, istraživanje i učenje flore i faune, traganje za „gusarskim blagom”, pravljenje šumske kolibe – priča dr Ranko Rajović, koji te kampove organizuje sa NTC stručnim timom.

49

NAUKA – Naravno da dete zna da pauk nema dve šake, ali dobro bi bilo da pustimo da dete tako napravi. Često objašnjavam na seminarima da je to važno jer mozak uključuje rezervne kapacitete kada je nešto nelogično. I čini se da dete te kapacitete koristi, i to prilično često, ali mu odrasli to obično ne dozvoljavaju.

U delu NTC programa koriste se i priče i pitanja pisca Uroša Petrovića koji aktiviraju misaone procese drugačije nego prilikom klasičnog reproduktivnog pitanja. Recimo, na pitanje preko koje životinje pređe najveći broj pešaka, većina dece će se zbuniti, počeće da misli, da povezuje i posle nekoliko pokušaja, daće odgovor: „zebra“.

– Ako uporedimo ovo i klasično reproduktivno pitanje kako se zove crno-bela životinja koja liči na konja i živi u Africi, jasno je da kod klasičnog pitanja nema razmišljanja nego dete ili zna ili ne zna. To mora polako da se menja, jer su prioriteti danas drugačiji, tj. moramo da učimo decu da misle. Tako ih spremamo za budućnost. Deca ne treba da uče napamet i da reprodukuju gomilu podataka koje brzo i zaborave – kaže dr Ranko Rajović.

On napominje i da kada je kompjuter pobedio Garija Kasparova, svetskog prvaka u šahu, bilo je jasno da više ne možemo biti bolji od kompjutera što se tiče informacija i da moramo da razvijamo sposobnosti koje kompjuteri nemaju: povezivanje, kreativnost, timski rad, a kod dece se to radi uz igru i na tome se i bazira NTC sistem učenja. Zato iz NTC programa ističu da decu zapravo pripremaju za budućnost. l

Najdragocenije razdoblje da dete dosegne svoje potencijale jeste do polaska u školu jer je tada razvoj mozga najintenzivniji. Vreme i trud koji ulažemo u edukaciju deteta tad ima daleko veći uticaj nego u kasnijem razdoblju, priča dr Ranko Rajović 50

Rađanje naučnika U okviru NTC programa postoji i odsek za nauku u okviru kog se gradivo iz fizike, hemije, biologije i geografije obrađuje drugačije.

Sve liči na igru, a učenici lakše savladaju osnovne pojmove, usvoje brže i duže pamte tako naučeno gradivo. Igra „hemikado“ je korisna sa učenje osnova hemije, a „NTC 4 memory“ za učenje osnova fizike. Autori Vuk Rajović i Nemanja Bojanić napisali su i prvi NTC roman koji deci približava hemiju. U romanu dva dečaka na jednom vašaru slučajno upadaju u svet atoma, a da bi izašli iz njega, moraju da misle i povezuju. Tako dete koje čita knjigu pročita lep roman i nauči osnove NTC programa i osnove hemije.

Iskustva roditelja Šta o NTC sistemu učenja misle mame i tate, otkriva Biljana Stefanović iz Beograda.

– Moja šestogodišnja ćerka Simona pohađa ovaj sistem učenja već skoro dve godine. Iako sam se o samom programu dobro informisala pre nego što je krenula na radionice, vrlo sam se iznenadila kad sam prvi put videla radnu svesku po kojoj rade. Delovala mi je kompleksno za uzrast deteta od četiri godine i, iskreno, bila sam skeptična. Međutim, ubrzo smo imali i radionicu za roditelje, na kojoj nam je objašnjeno da ih kroz igru podstiču na razmišljanje.

Meni je najvažnije da moja ćerka s radošću ide tamo, a mi se često iznenadimo kad ona u nekom razgovoru počne da nam otkriva stvari koje je naučila u NTC-u – priča mama Biljana kako je mala Simona pojedine eksperimente i primere sa seminara, sva ponosna, uveliko pokazala i mlađoj sestri.

www.originalmagazin.com

original

51

PSIHOLOGIJA

Kako je neverbalna komunikacija menjala istoriju

Često više možemo saznati kada gledamo nego kada slušamo i više će nam reći analiza toga kako neko govori nego onoga šta govori.

U nameri da istražimo uticaj onog neizrečenog na velike istorijske događaje, obratili smo se stručnjacima za istoriju i psihologiju

Tekst: Ivana Stanišić Bokić Foto: Profimedia 52

www.originalmagazin.com

U koliko smo previše fokusirani na reči, promaći će nam mnogo toga – praćenjem ritma i pauze u govoru, promena u izrazu lica, pokreta, pogleda dobićemo daleko jasniju sliku i otkriti mnogo toga o međuljudskim odnosima i osećanjima.

Postoje govori i govornici koje apsolutno svi pamte, kada ih jednom vidite i čujete, urežu vam se u sećanje i probude emocije, bilo one pozitivne ili negativne. To umnogome zavisi od toga šta i kako govore, ali i od vašeg predubeđenja o njima. Ipak, oni posebno vešti govornici donekle ili u potpunosti uspevaju da preokrenu čak i one koji su ih slušali sa predrasudama.

Upravo o takvima pričali smo sa Milošem Savinom, doktorom istorijskih nauka, i Anom Mirković, psihološkinjom i ekspertkinjom za komunikacije.

Miloša smo zamolili da nam predoči kontekst nekih istorijski važnih govora, a Anu da nam analizira sve ono što nije izrečeno.

O samoj neverbalnoj komunikaciji Ana Mirković nam je otkrila zašto je toliko bitno da je poznajemo: „Kada se pripremamo za neki govor, razgovor ili prezentaciju, najčešće smo veoma fokusirani na to što ćemo reći, potpuno znamerujući činjenicu da će utisak o nama sagovornik kreirati na osnovu neverbalnih znakova (gestova, intonacije, pa i načina odevanja). Čak 93 odsto tog utiska je posledica neverbalne komunikacije, odnosno postojanja korelacije između onoga što govorimo i gestova i intonacije glasa koji te reči prate. Ukoliko verujemo u to što govorimo, celo naše telo će pokazati dubinu tog uverenja. Ukoliko smo nesigurni, nezainteresovani ili iznosimo laži, postoji nekoliko stotina gestova i mikroekspresija koje će to preneti našem sagovorniku. Verbalna komunikacija se može drastično poboljšati vežbom i učenjem, neverbalnu ne možemo tako lako uvežbati jer izgledamo neprirodno, odajemo utisak osobe koja previše glumata i nemamo nikakav potencijal da izgradimo original

odnos poverenja sa sagovornikom ili s više njih. Tajna ljudi koji fantastično komuniciraju, kojima ljudi veruju i dive im se jeste u tome da oni govore to što misle, u šta veruju i što ih u životu pokreće, a onda celo njihovo telo svakim gestom to i pokazuje.”

Govor kog će se gotovo svi setiti iz prve jeste čuveni govor “I Have a Dream”, koji je Martin Luter King održao 28. avgusta 1963. godine sa stepenica Linkolnovog memorijala tokom Marša na Vašington. On je imao san, a taj san bili su rasna jednakost i zaustavljanje diskriminacije i predstavljao je jedan od ključnih momenata u borbi koju je vodio Afroamerički pokret za građanska prava. Stao je pred 200.000 ljudi i počeo je da čita unapred pripremljen govor koji se sastojao od nekoliko različitih verzija. Ipak, kada mu je gospel pevačica Mahalija Džekson doviknula: „Recite im o snu, Martine“, počeo je da priča iz srca i zato se toliko dugo taj govor pamti. „Ovaj govor se uzima kao primer jednog od najboljih političkih govora u istoriji jer se bazira na svemu onome bez čega nema dobrog govornika niti dobre komunikacije – na vrednostima koje se komuniciraju. Martin Luter King je okupio više stotina hiljada ljudi (podjednako i belaca i crnaca) na jednom mestu i održao govor o snovima, a ne o planovima.

Verbalna komunikacija se može drastično poboljšati učenjem, ali neverbalnu ne možemo tako lako uvežbati jer izgledamo neprirodno Podelio je sa publikom viziju moderne države o kojoj mašta i sanja, duboko verujući u svaku reč koja je tog dana izgovorena. Kada neko toliko duboko veruje u neku ideju, onda svaki neverbalni gest to nedvosmisleno i pokazuje: mir u glasu i tonu, vedar izraz lica, bez nervoznih gestova u govoru tela, otvoreni dlanovi, što uvek sugeriše i otvorenost za komunikaciju”, kaže Ana Mirković.

Kada je reč o Nelsonu Mandeli, čija se istupanja takođe dugo pamte, a posebno govor u kom kaže: „Za ideal slobode svih spreman sam da umrem“, dr Miloš Savin nam govori: „Kolonizacijom južne Afrike, pre svega od Holandije i Britanije tokom 19. veka, počinje priča o rasnoj diskriminaciji.

Beli osvajači su stanovništvo Južne Afrike klasifikovali u četiri kategorije – belce, crnce, Indijce i „obojene”, a pod obojenima su smatrali potomke starosedelačkog domorodačkog stanovništva koje nije pripadalo Bantu crncima, te je bilo svetlije puti od njih, mešano sa drugim rasama, od belaca do Azijata. Pobedom na izborima 1948. Nacionalne partije, aparthejd postaje zvanični vladajući sistem u Južnoafričkoj Republici, a na tim izborima su isključivo učestvovale belačke stranke. Na ovaj način manjinska populacija je zvanično privilegovana, dok su ostale grupe diskriminisane. Osnovni cilj ovog sistema 53

psihologija

je bila preraspodela bogatstva te države, odnosno njena isključiva uzurpacija, a da bi se taj plan ostvario, sve javne funkcije i zanimanja su bile rezervisane isključivo za belce, dok je ostatak stanovništva, odnosno velika većina bila predviđena da teškim, često izrabljivačkim radom stvara dodatnu vrednost. Tokom aparthejda je postojala zabrane sklapanja mešanih brakova, preko tri i po miliona ljudi je nasilno preseljeno. Politička svest crnog stanovništva je znatno porasla još pre uvođenja aparthejda, a nakon njegovog uspostavljanja došlo je do radničkih štrajkova, čiji je jedan od vođa bio upravo Nelson Mandela.”

O tome zašto su mu ljudi verovali, Ana Mirković kaže: „Kada se govori o Mandeli, uvek je u prva asocijacija njegova ideja o jednakosti, protiv rasizma i diskriminacije. Upravo je ta ideja ono što boji njegove govore i nastupe. Toliko je jaka poruka koju šalje, još je jača vera u sve što izgovara, pa svaki ton glasa, svaki gest i mimika lica prate snagu svega izrečenog. Miran i staložen pristup, jasno artikulisanje svake reči, pauze koje podižu pažnju za sve što će biti izgovoreno, a ujedno pojačavaju snagu svega što je prethodilo pauzi odaju sliku osobe koja potpuno stabilno stoji na zemlji, zna tačno šta hoće i kako se do toga može doći.” Žena koja je promenila istoriju Klara Cetkin takođe je dobro znala o čemu i kako treba govoriti.

Savin nas podseća na borbu koju je ona izvojevala: „Godine kada je rođena Klara, 8. marta 1857, u Njujorku su u štrajk stupile radnice tekstilne industrije, zahtevajući bolje uslove

„Obama je najbolji govornik među političarima, potpuno svestan svake reči“

Najbolji govori u istoriji baziraju se na onom bez čega nema dobrog govornika ni dobre komunikacije - na vrednostima koje se komuniciraju rada za žene i poštenu naknadu za rad kao i muškarci. Na isti dan, na istom mestu, samo 51 godinu kasnije, ponovo je došlo do štrajka – radnice su bile zatvorene u fabrici iz koje nisu mogle da izađu kada je izbio požar u kom je izgorelo 129 žena. U sećanje na ovaj događaj, takoreći nezvanično, po prvi put je obeležen nacionalni Dan žena 28. februara 1909. godine, nakon Deklaracije Socijalističke partije Amerike, kada je na hiljade žena izašlo na ulice Njujorka i zahtevalo bolju platu, kraće radno vreme i pravo glasa. Avgusta iste godine organizovana je Međunarodna konferencija žena socijalističke Druge internacionale. Inspirisana Amerikankama, Nemica Luiz Cic predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena, ali ona nije bila u stanju da svoje ideje sprovede u delu. Inicijativu za taj praznik i uopšteno za borbu za prava žena preuzela je nemačka socijalistička i komunistička političarka i borac za ženska prava Klara Cetkin. Njena borba bila je duga i teška, u izgnanstvu je živela na rubu egzistencije, brinula se o deci i bolesnom suprugu. Osip je umro 1889, a iste godine, prilikom održavanja Druge internacionale u Parizu, Klara je održala referat o pravima žena koji je naveo žene da se angažuju u socijaldemokratskom pokretu. Snažno se zalagala na prava žena na rad, bez obzira na to što su neki od njenih kolega smatrali da je to potpuno apsurdno jer se radom žena umanjuju plate muškarcima.

Istupala je javno i govorila kako se žene moraju konačno osloboditi nadmoći muškaraca jer ne postoji razlog zašto bi oni bili nadmoćniji.” „Oni koji su se svojom čašću pred licem čovečanstva obavezali na oslobođenje ne smeju dopustiti da jedna polovina ljudskog roda zbog ekonomske i socijalne zavisti bude osuđena na ropstvo. Onaj ko želi da dopusti tlačenje radnika od kapitalista, dopustiće i tlačenje žene od muškarca. A žena će ostati potlačena sve dok ekonomski ne bude nezavisna”, govorila je Klara Cetkin, a podseća nas dr Miloš Savin, dok Ana Mirković analizira način na koji je pričala: „Odlučnost, odsečnost, duboka uverenja koja kreiraju osećanja da ona zna da je njen put jedini ispravan, a njen stav neupitan, što sve boji svaki ton njenog govora. Nema podrhtavanja glasa, nesigurnosti, zvuči kao da nema kompromisa niti prostora da se polemiše o ključnim vrednostima koje ona zagovara.”

I za kraj, dotakli smo se apsolutnog eksperta za neverbalnu komunikaciju Baraka Obame, 44. predsednika Sjedinjenih Američkih Država i prvog Afroamerikanca na toj poziciji u istoriji. „Najbolji govornik među političarima, osoba koja je potpuno svesna svake izgovorene reči. Odaje utisak nekog ko izgovara isključivo ono do čega mu je jako stalo, pa svaka

54

www.originalmagazin.com

Šta nam otkriva neverbalna komunikacija

njegova rečenica zvuči kao neprikosnovena važnost. I istina, podrazumeva se. Lako govori, kao da glasno izgovara sopstvene misli u trenutku kada se obraća najdražoj osobi na svetu, pa otuda je i doživljaj publike pozitivan i emotivan, praćen milinom, suzama radosnicama, empatijom.

Svaki njegov gest implicira otvorenost za komunikaciju, dok određenim gestovima (pokazivanjem prstom na publiku) inicira interaktivnost i dvosmernost u komunikaciji. To sve ukazuje na to da je on osoba koja je spremna da sluša i razume svoje sagovornike, kojoj je povratna informacija važna, a to je ono što najviše utiče na percepciju sagovornika u najpozitivnijem smislu. Onaj ko nema kapaciteta da čuje i razume drugu stranu, ne učestvuje u komunikaciji uopšte”, analizira Ana Mirković.

Ipak, on nije jedini u porodici Obama koji je usavršio držanje govora – jednako stručna u tome je i Mišel Obama, prva dama Amerike 2009-2017. godine. Naime, Mišel, koja je diplomirala na Prinstonu i doktorirala na Harvardu, veoma je društveno angažovana, a knjiga koju je izdala u novembru 2018. već je prodata u više od 10 miliona kopija.

Njeni govori dugo se pamte i daleko odjekuju, a posebno se analizirao onaj koji je održala na predizbornoj konvenciji Hilari Klinton.

– Kada oni udare nisko, mi se izdižemo visoko (u originalu: When they go low, we go high) citat je koji se urezao u pamćenje, i već tada postala su sve glasnija govorkanja da bi SAD zaista uskoro mogle da dobiju prvu predsednicu, ali da je veća šansa da to bude Mišel Obama nego Hilari. Nagađalo se i da će sekandidovatinaizborima2020.godine,alionazasad tvrdi da nema tih ambicija l original

Kao suštinski deo ljudskog reagovanja, kako je psiholog Majkl Argajl otkrio, koristi se iz nekoliko razloga: usled nemogućnosti izražavanja verbalnim znakovima; radi jasnijeg i oštrijeg isticanja neke odlike ili stvari; zarad moći nad bilo kakvim pokušajem manipulacije; zbog eksplicitnijeg izražavanja ličnih stavova i, konačno, radi uzajamnog informisanja.

Predmet je interesovanja brojnih nauka i veoma je značajna u izučavanju ljudskog ponašanja. Većina neverbalnih komunikacionih znakova kod čoveka stečena je tokom života socijalnim učenjem, ali njihov izvor može se nalaziti i u biološkom nasleđu (npr. facijalni izrazi za emocije, kao i pokreti različitih delova tela i znakovi u afilijalnom ponašanju).

Facijalna ekspresija igra važnu ulogu u ispoljavanju emocija, bilo da je ono spontano ili namerno. Tu su i usmeravanje i fiksiranje pogleda na sagovornika, kao i pokreti tela. U komunikaciji su česti podizanje i spuštanje obrva, ali se i udaljavanjem i približavanjem, kao i telesnim kontaktom mnogo toga govori i bez reči.

Naravno, svim neverbalnim znakovima moguće je manipulisati, zato treba biti oprezan u njihovoj analizi. Jer mnogi svoju nesigurnost kriju zavesom dominantne i ekstrovertne gestikulacije. Ali najiskrenije reakcije kod svakoga od nas su neizbežne i traju uglavnom nekoliko milisekundi, te znalci koriste upravo to da bi otkrili šta je istina, a šta laž.

Neverbalna komunikacija daje oblik i život verbalnoj komunikaciji, a sinhronizacija obe je bitna za kontinuitet govora, ali i za to da li će oni koji primaju poruku poverovati u nju ili ne.

Najizražajniji neverbalni komunikacioni znakovi su pokreti tela. Prema rečima Argajla, gestikulacija služi za ilustrovanje znaka, izražavanje emocija, izražavanje ličnosti, a Volan Frizen je gestove podelio u pet kategorija, u koje se ubrajaju: amblemi - pokreti koji zamenjuju reči; regulatori – pokreti koji regulišu komunukaciju između govornika i slušaoca; ilustratori – pokreti koji prate reči; adapteri – pokreti kojima nesvesno odajemo emocije i pokazivači afekata – pokreti kojima direktnije izražavamo emocije.

55

BUDI ODGOVORAN

7 načina da modu učinimo održivom ustainable fashion, odnosno održiva moda, tema je o kojoj se sve češće i sve glasnije govori u medijima, ali i na brojnim seminarima.

Potreba za ovim javila se kada je ustanovljeno da je modna industrija drugi najveći zagađivač na svetu nakon naftne. Sve veći broj kompanija odlučuje se da transformiše svoje biznis-modele i unapredi lanac proizvodnje da bi što manje uticali na prirodu, popravili uslove u fabrikama itd.

Osim među proizvođačima, i među kupcima raste svest o neophodnosti zaštite životne sredine, a posebno kada je reč o mlađim generacijama.

Zbog toga je važno znati načine na koje modu možemo učiniti koliko-toliko održivom.

S

1

Proizvodnja po zahtevu

2

valitetan K bezvremenski dizajn

Poenta je da se odeća ne proizvodi masovno, a potom (kako su to radile neke velike modne kuće) da se neprodato baca ili spaljuje, već izrađivati ono što se naručuje ili kreirati custom-made, takođe po porudžbini.

Ukoliko modne kuće ne proizvode (a mi ne kupujemo) odeću koja će se nositi samo jedne sezone, a potom služiti da se za nekoliko godina, gledajući fotografije, sami sebi smejemo i pitamo se gde nam je pamet bila, već ukoliko nosimo modele koji će biti u trendu uvek i zauvek, učinićemo više nego što mislimo.

3

roizvodnja P na ekološki prihvatljiv način

Takozvani “Green&Clean” model primenjuje se u svakoj fazi stvaranja odeće.

4

Poštovanje etičkih aspekata

Pod ovim se podrazumeva tradicionalna proizvodnja, umetničke kreacije, kao i humano tretiranje životinja.

5

Višestruko korišćenje

6

Pozajmljivanje i razmena

Ukoliko godinama nosite iste stvari, vodite računa o njima, popravljate ih, a potom i redizajnirate kada vam dosade, učinićete mnogo za svoj budžet, ali još više za prirodu.

Sigurno imate prijatelje čiji vam se modni ukus sviđa, zato ako su oni izgustirali neki modni komad, zamenite se s njima ili pozajmite nešto što vam se svidelo umesto da kupujete.

7

Second hand

Za veoma malo novca možete kupiti kvalitetne stvari kojih su se drugi ljudi odrekli, a koje su u veoma dobrom stanju, odnosno „kao nove”; zbog ovoga će slaviti i vaš novčanik i planeta.

56

www.originalmagazin.com

Osim među proizvođačima, i među kupcima raste svest o neophodnosti zaštite životne sredine, a posebno kod mlađih generacija

U okviru 45. Perwoll Fashion Weeka održan je prvi dan održive mode posvećen razgovorima o poslovanju modnih kompanija, tekstilnim fabrikama u Srbiji, uslovima rada i cirkularnoj ekonomiji. Cilj ovog događaja je bio da poveže pojedince u modnoj sferi zainteresovane za održivo poslovanje, kao i da uspostavi održivost kao važnu temu o kojoj tek treba razgovarati i širiti je.

Održan je na tri lokacije i sa tri različite programske celine koje komuniciraju različite aspekte održivosti: predavanja, panela i prezentacije projekta Biro 345c. Predavanja su održana na Akademiji del Luso, gde su Nataša Gligorijević iz Centra za održivi razvoj Srbije i Žaklina Živković iz Grupe za kreiranje javnih politika pričale o konceptu cirkularne ekonomije i predlagale prisutnim studentima i dizajnerima kako da ove sisteme implementiraju u svoje poslovanje. Aleksandra Marić iz globalnog pokreta Fashion Revolution pričala je o održivosti u modnom sistemu i tome kako možemo uticati na što brže usvajanje njenih principa.

Nakon predavanja održan je panel u Kulturnom centru Beograda na kom su o uslovima u tekstilnim fabrikama u Srbiji govorili Mario Reljanović, vanredni profesor na Institutu za uporedno pravo, Bojana Tamindžija i Stefan Aleksić, iz međunarodne organizacije Clean Clothes Campaign i Ashok Murty, konsultant iz oblasti mode.

Panel su moderirale modne novinarke Dunja Jovanović i Marija Radaković.

– Nadamo se da će ove malo drugačije modne priče zaživeti i među modnom publikom i da ćemo ove razgovore nastaviti u okviru daljih manifestacija – rekla je Marija Radaković.

Prvi Dan održive mode završen je prezentacijom jednog sasvim novog modnog koncepta pod imenom Biro 354c, a iza kog stoji dizajnerka i kostimografkinja Ana Trošić Trajković. Projekat Biro 354c je pionirski poduhvat na našim prostorima koji podrazumeva iznajmljivanje dizajnerskih komada s domaće modne scene, kao i redizajn vintage komada. Svečanom otvaranju ovog novog koncepta prisustovali su mnogi poznati dizajneri poput Jasmine Sanader, Danijele Biškup (LILU Shoes), Nevene Kragić, Budislave Keković i Tijane Pavlov, kao i poznate ličnosti poput Sare Jovanović i Jelene Svetličić.

Prvi dan

održive mode u Srbiji

original

Modna industrija drugi je najveći zagađivač na svetu nakon naftne, zbog toga je važno da postane održiva

57

BUDI ODGOVORAN

Bojana Ristić

Napravili smo EkoPark da bismo decu odgajali u zdravom okruženju Previše konekcije s virtuelnom realnošću, a premalo sa našom pravom suštinom, prirodom oko nas i u nama. Uvučeni u svakodnevni životni ritam, često i ne primećujemo koliko bespotrebno jurcamo naokolo, kao Beli Zec iz „Alise u Zemlji čuda“. Priroda predstavlja odličan beg od gradske vreve.

Tekst: Vanja Ratković Foto: Uroš Arsić

O

aza prirode koja se nalazi nadohvat ruke, tačnije pola sata vožnje od centra Beograda, jeste EkoPark. Ušuškan u imanje organske poljoprivrede, spokojne, a istovremeno i vividne atmosfere i bujne prirode, s nizom aktivnosti za sve članove porodice. Sa svim ovim upoznala nas je Bojana Ristić, osnivač i vlasnica EkoParka.

Kako ste došli na ideju da osnujete EkoPark?

– Suprug i ja smo želeli da naše četvoro dece odgajamo u zdravom okruženju, da udišemo čistiji vazduh i konzumiramo hranu kojoj znamo poreklo i način na koji je tretirana. I on i ja smo odrastali u gradu u vreme kada smo u manjim uličicama mogli da se po ceo dan igramo loptom, klikerima, da preskačemo lastiš, a da roditelji u isto vreme budu bezbrižni.

Posebna emocija me vezuje za Beli Potok, deo zemlje na kojoj smo stvarali EkoPark je porodično nasledstvo. Na neki način dugo godina je to bila zaboravljena zemlja pošto je moja porodica 90-ih emigrirala u Kanadu da bih se ja vratila 2006. i sa svojom porodicom i suprugom nastavila tradiciju baš na ovom posebnom mestu.

58

Bojana Ristić je posebno vezana za Beli Potok, gde su i napravili EkoPark

Da li smatrate da je odrastanje dece u seoskoj sredini, ili bar duži boravak na selu i prirodi, bolji i pogodniji za njihov razvoj?

– To je i naučno dokazano, a sve je više studija koje pokazuju koliko priroda

pozitivno utiče na njihov rast i razvoj. Čak i za decu koja su po prirodi hiperaktivna, u prirodi se ta energija pravilnije raspoređuje. Posle nekoliko pokušaja da se popnu na drvo i siđu sa njega, u dodiru sa domaćim životinjama, deca počinju da www.originalmagazin.com

Sve više studija dokazuje da priroda pozitivno utiče na rast i razvoj dece

Veoma je važno da mladi ljudi znaju čime i u kojoj meri se hrana koju konzumiraju tretira se ponašaju drugačije. Današnje vreme u kome vladaju tehnologija i neki drugi zakoni odrastanja ubijaju u deci želju da budu napolju, da se druže, da sami smišljaju igre i igračke od prirodnih materijala... Zato mi obožavamo svaki naš original

Čak i za decu koja su hiperaktivna u prirodi se ta energija pravilnije raspoređuje

dan ovde na imanju EkoPark Beograd, jer svakog dana naša deca i deca naših prijatelja otkrivaju neki novi deo sebe i prirode oko nas. Posebna je emocija kada vidite koliko se dete oduševi kada mazi malo jare, pile ili ždrebe. Koliko se raduju prvim plodovima jagoda, trešanja, a tek lubenicama. Ta sreća i dečja radost nemaju cenu!

Takve sredine blagotvorno deluju i na odrasle ljude. Povratak prirodi može da doprinese smanjenju tzv. sindroma sagorevanja kod ljudi koji su pod konstantnim poslovnim pritiskom.

– Svaki dan dobijamo puno pozitivnih komentara na sredinu koju smo stvorili u ovom prirodnom ambijentu, trudili

smo se da sve bude eko-frendli. Zbog toga je EkoPark Beograd i office u prirodi preko radne nedelje za mnoge nomade koji ne moraju biti vezani za kancelariju da bi obavljali svoj posao. A za one koji su poslom vezani za kancelariju posle naporne nedelje i puno sati provedenih u kancelarijama za računarima vikend je idealno vreme da za pola sata od centra prestonice dođu kod nas da napune baterije i uživaju u osluškivanju prirode, cvrkutu ptica, žuboru vode i brojnih potočića koje imamo na imanju. Naša zamisao je da ljudi ovde dođu bez ikakve žurbe i obaveze, da zaborave na sat i vreme, uživaju u ambijentu, našoj domaćoj hrani koju spremaju vrhunski kuvari, dok se njihova deca bezbrižno igraju 59

BUDI ODGOVORAN

Bojana Ristić

U restoranu se služe vrhunski specijaliteti organske kuhinje

60

www.originalmagazin.com

Samo kada pomislite da ste u prirodi, na suncu, okruženi pozitivnom energijom prirode i njenih zvukova, vi već delom meditirate smo ponosni na prinose volovskog srca koji je na neki način i zaštitni znak našeg gazdinstva, a verujem da ćete se i sami uveriti kada ga budete probali! U okviru organskog imanja imamo i preko 900 sadnica različitog voća, organski vinograd, posebnu vrstu organskih jagoda senga sengana, od kojih pravimo različite proizvode koje možete da degustirate u našem restoranu.

Kod vas mladi ljudi imaju i priliku da se upoznaju sa organskom proizvodnjom kroz praksu u EkoParku.

– Sarađujemo sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta, imali smo pre par godina dva studenta koja su počela sa praksom a sada rade zajedno sa nama.

Interesovanje je veliko, a mi smo otvoreni za sve vrste dogovora i mlade vredne ljude koje zanima organska proizvodnja i razvoj kreativnog turizma.

Koliko je bitno edukovati mlade ljude o organskoj proizvodnji?

– Veoma je važno da znaju čime i u kojoj meri se hrana koju konzumiraju tretira.

Možemo i sami da uradimo mali ogled, čim stignu prve organske jagode iz naše bašte, uporedićemo ih sa konvencionalnim, pa ćete mi vi reći koju razliku primećujete. A ona je ogromna!

u parkiću na otvorenom ili u kreativnoj igraonicu unutar restorana.

U okviru EkoParka se nalazi i organsko poljoprivredno gazdinstvo. Šta sve uključuje vaša organska proizvodnja?

– Tako je, sertifikat za organski uzgoj povrća i voća smo dobili pre tri godine, a za organska jaja i organske koze pre dve godine. Od organskog povrća imamo sve što možete zamisliti na jednoj pijaci: plavi patlidžan, tikvice, rotkvice, šargarepe, sve vrste luka, celer, krompir, više vrsta paprike, više vrsta paradajza a posebno original

Mnoga gradska deca nikad se uživo nisu susrela sa domaćim životnjama, a vaša mini seoska oaza im to pruža.

– Deca se kod nas mogu družiti sa raznim domaćim životinjama. To su mali jarići, pilići, guske, ćurke, poni konjić i prelepa lipicanerka Lasta. Imamo volijeru sa različitim ukrasnim pticama koju krase pauni, različite vrste fazana, goluba, patki... Tu je i ukrasni ribljak sa zlatnim šaranima, jezero je takođe puno ribe...

Koje sve aktivnosti postoje u okviru EkoParka?

- Idite u šetnju kroz šumu u kojoj žive srndaći, napravite piknik od organskih plodova koje nađete u bašti, kada se umorite, svratite do restorana i uživajte u vrhunskim specijalitetima organske kuhinje. Ako ste baš avanturistički ras-

položeni, možete ući u štalu i prikupiti za sebe organska jaja ili sa svojom ekipom organizovati rekreativno takmičenje u pecanju na našem jezeru.

Koji vam je omiljeni aspekt posla?

– Uh, teško je reći jer uživam u svakom aspektu ovog posla, najsrećnija sam kad čujem, a to se dešava vrlo često, da dečica ne žele da idu kući, kada kažu da im je to bio najlepši rođendan koji su proslavili...

Kada moja deca kažu da su ponosna na to što mi svi zajedno kao porodica stvaramo!

Smatrate li da je boravak u prirodi sam po sebi jedna vrsta meditacije?

– Samim tim za mnogo ljudi je i luksuz. Zbog toga je naša misija bila da posebno Beograđanima približimo prirodu i selo na jedan drugačiji, moderan način uz sve blagodeti i komoditet koji imanje pruža.

Samo kada pomislite da ste u prirodi, na suncu, okruženi pozitivnom energijom prirode i njenih zvukova, vi već delom meditirate. Šta je to što ste naučili o sebi, ali i drugima tokom stvaranja i održavanja projekta EkoPark?

– Da su bitne male stvari i da je bitno da budemo zahvalni što možemo da udišemo zdrav vazduh i konzumiramo zdravu hranu. Upoznali smo svoju decu sa nekim drugačijim odrastanjem, a mi smo se ponovo vratili u detinjstvo. l 61

Budi odgovoran

Dr Ana Pantelić

Nakon povratka iz Ugande, želim da se posvetim razvoju Srbije Svojim predanim radom dr Ana Pantelić daje nadu da ljudima koji žive ispod granice siromaštva ipak možemo da pomognemo da neke nove načine Tekst: Ivana Stanišić Bokić Foto: Zoran Ilić

P

oslednjih deset godina Ana je potpuno posvećena finansijskom opismenjavanju siromašnih i ekonomskom osnaživanju žena, u čemu je imala značajne uspehe u Latinskoj Americi i Africi.

A da bi neko bio toliko uspešan u svom poslu, posebno u oblastima tako značajnim za čovečanstvo, mora tome da bude potpuno posvećen, a Ana to i te kako jeste. U to smo imali priliku da se uverimo kada smo se susreli jednog sunčanog prepodneva u Beogradu, koji je posetila na samo neko-

62

liko dana, da bi se potom vratila u Boston, a uskoro je čeka dalek i dug put, o kom je veoma uzbuđeno pričala za Original.

Osnovnu školu završili ste ovde, potom srednju, pa osnovne i magistarske studije u Americi, da biste se vratili na doktorske u Srbiju. Kako posmatrate sebe u ta dva različita sistema? Šta su najbolje stvari u svakom od njih, i koje su negativne strane?

– Odrasla sam u porodici koja je izuzetno vrednovala obrazovanje u širem smislu, što je obuhvatalo ne samo akademsko već i neformalno školovanje kroz učešće u mnoštvu vanškolskih aktivnosti. Stručnjaci su

dokazali da je za razvoj mladih neophodno da steknu veštine u različitim oblastima, kao i da su sport i umetnost podjednako važni za razvoj mozga i karaktera kao i matematika i književnost. Uz osnovnu školu sam zato istovremeno pohađala muzičku, matematičku i plesnu školu, trenirala tenis i plivanje, i uvek nalazila vreme da se igram napolju sa društvom iz kraja. Još od detinjstva sam naučila kako da organizujem raspored i da cenim interdisciplinarni razvojni pristup. Prilika da iskusim različite obrazovne sisteme mi je omogućila da sagledavam društvo kroz različite objektive. U američkom obrazovnom sistemu mi se dopalo što decu podstiču da budu www.originalmagazin.com

kreativna, da posmatraju svet oko sebe na kritičan način i da rade u timu. Opet, naš sistem školovanja je mnogo zahtevniji kako u sadržaju tako i u disciplini, a posebno u prirodnim naukama. To mi je pružilo jaku podlogu i predstavilo se kao odskočna daska za buduću karijeru. Takođe smatram da je u našem društvu sloboda kretanja manje ograničena nego u Americi, te sam rano stekla osećaj sigurnosti i nezavisnosti koje su mi pomogle u životu, a verovatno me i ohrabrile da se mnogo godina kasnije uputim u Južnu Ameriku i Afriku.

Vaš doktorski rad, a ujedno i knjiga koju ste izdali obrađuju temu suzbijanja siromaštva u zemljama u razvoju i toj temi ste posvetili svoj život. Šta vas je navelo da se odlučite baš za to?

– Fascinira me ljudska snalažljivost. Možda je to nasleđe balkanskog mentaliteta, ali kada ljudi uprkos svim teškoćama ne samo da opstaju već polako, ali sigurno i napreduju, to je i te kako razlog za slavlje.

Ta snalažljivost je prisutna svakodnevno kod siromašnih osoba koje, kao za inat, ne prestaju da se bore za bolji život. Jedna od deset osoba na svetu je zarobljena u takozvanom začaranom krugu siromaštva, a velika većina njih živi u manje razvijenim zemljama. Siromaštvo nije posledica ljudske apatije, već sistema koji uskraćuje prilike za veliki sloj stanovništva, kao i ekonomske nejednakosti koja onemogućava ljudima da se izbore za bolju budućnost. Čvrsto verujem da će se statistička slika poboljšati kada se lestvice sistema promene i kada se otvore mogućnosti i bolji uslovi za sve građane sveta.

Gde mislite da leži ključ za rešenje tog problema?

– Važno je napomenuti da se stopa siromaštva u svetu već dramatično smanjila.

Međutim, da bi se siromaštvo u potpunosti iskorenilo, neophodna su rešenja usmerena na potrebe specifičnih ugroženih i marginalizovanih grupa (osobe sa invaliditetima, etničke manjine, žene i slično).

Takođe treba da se usredsredimo na mlade i da im obezbedimo mogućnosti rasta i razvoja koje će im olakšati adaptaciju za budućnost. Kolegama iz struke bih preporučila da započnemo sa sistemskim pristupom, a to podrazumeva direktnu saradnju države sa privatnim i nevladinim sektorom da bismo integrisali diferencijalni pristup.

Razlog je jednostavan: panacea ne postoji i nemoguće je osmisliti jedinstveno rešenje koje će svima odgovarati. Takođe smatram da je nemoguće izvesti ovakav poduhvat bez savesne i pametne upotrebe tehnolooriginal

gije i digitalnih inovacija. U budućnosti ćemo se suočavati sa sve više ekstremnih klimatskih nepogoda, živećemo u sve gušćim urbanim sredinama, ali ćemo ujedno biti i mnogo više povezani, što će nam olakšati da učimo jedni od drugih. Da bismo uspešno iskorenili siromaštvo, ključno je da promenimo stav prema siromašnim osobama da bismo ih sagledali kao aktivne učesnike koji sami određuju sopstvenu sudbinu, a ne kao pasivne i nevidljive primaoce socijalne pomoći. Nikada nećemo biti uspešni ako ne uključimo same siromašne osobe u proces osmišljavanja i sprovođenja rešenja.

Proveli ste nekoliko godina u Kolumbiji.

Kakvu ste situaciju zatekli tamo i kakvim ste promenama svedočili? Koliko je sada drugačije?

– Za vreme magistarskih studija na Bostonskom univerzitetu sam se bavila istraživanjem regiona Latinske Amerike jer sam uočila puno sličnosti sa našim delom sveta, te kada sam 2011. godine videla oglas na internetu za posao u Kolumbiji sa organizacijom Fundación Capital, znala sam da moram da se prijavim. Zatekla sam prelepu zemlju sa vrednim i gostoprimlji-

Žene često izbegavaju da se prijave za poslove ako ne ispunjavaju apsolutno sve uslove.

Treba da se borimo protiv društvenih stereotipa, ali i protiv onih koji se nalaze u nama samima jer sumnja u sebe nikada nije dala pozitivne rezultate. Ne dozvolimo da nas to spreči u dostizanju snova

vim narodom, ali, naravno, i sa komplikovanom istorijom, što u suštini nije tako udaljeno od naše priče. Veći je šok bio na poslovnom planu jer je organizacija u tom periodu bila u začecima i uopšte nisam znala šta da očekujem jer tada nisu imali ni veb-stranicu. Po dolasku sam dobila zadatak da pospešim nivo finansijske inkluzije u Kolumbiji i da razvijem tehnološko rešenje za finansijsko opismenjavanje dobitnica socijalne pomoći. To je značilo da treba da osmislim sistem koji bi mogao da funkcioniše za 2,6 miliona siromašnih žena u okviru socijalnog programa uslovnih novčanih transfera. Moja ciljna grupa korisnika je bila većinom nepismena, živela u udaljenim ruralnim područjima, a trebalo je sve to uklopiti u sistem socijalne zaštite u saradnji sa kolumbijskom vladom, koja je bila izuzetno skeptična da će inicijativa uspeti. Uopšte nisam znala odakle da počnem jer u to vreme niko na svetu nije pravio aplikacije namenjene siromašnim korisnicima koje bi se koristile bez prisustva socijalnog radnika (što bi učinilo inicijativu preskupom). Nisam imala alternativu nego da se bacim na rad, provodivši vreme na terenu, u kancelarijama raznih ministarstava i banaka i u neprestanim razgovorima sa kolegama koji su mi pomagali da sklopim slagalicu u glavi. Na kraju je taj rad proizveo i dobre rezultate i jako sam ponosna na tu inicijativu, kojoj sam dala ime LISTA, jer smo izmislili sistem u kojem lokalni volonteri (žene lideri) dobijaju tablet-računar sa našom LISTA aplikacijom na mesec dana, rotiraju je po svom kraju tako da 20-30 osoba završi kurs, pa potom proslede drugoj osobi. Na taj način može stotinak korisnika da se služi jednim tabletom, što smanjuje troškove programa, a ujedno i ruši stereotipe o siromaštvu jer je manje od jedan odsto njih bilo oštećeno, izgubljeno ili ukradeno, što ukazuje na ozbiljnu želju za napredovanje siromašnih osoba. U proteklih sedam godina LISTA je pomogla više od pola miliona korisnika, većinom žena, u 10 zemalja i na tri kontinenata. Štaviše, one je integrisana u socijalnu politiku u više zemalja Latinske Amerike i te države su same preuzele implementaciju inicijative, što znači da je moj rad uticao na poboljšanje njihove socijalne politike i promenu stava prema siromašnima, a još važnije – dovela je do toga da korisnici ove tehnologije steknu veće samopouzdanje, povećaju nivo štednje i smanje prezaduženost i da dugoročno poboljšaju svoju finansijsku situaciju. Kolumbija je poznata kao preduzimljiva zemlja, te nije ni čudo da je bila i dobar teren za isprobavanje ovakvih inovacija. Možda i oni 63

Budi odgovoran

Dr Ana Pantelić

imaju određenu dozu inata jer su želeli da budu prvi, da pokažu da ovako nešto može da uspe, a i da naprave pozitivan pomak za svoje siromašne građane.

Uprkos teškoj istoriji, Kolumbijci slove za veoma srećnu naciju. Da li je to i na terenu tako? Ako jeste, šta mislite da je razlog toga?

– Psiholozi i sociolozi su odavno dokazali da je ključ dugog života društvena povezanost. U Kolumbiji je porodica važan deo života, a za siromašne ona služi i kao mreža socijalne zaštite i smatram da je to izuzetno značajno. Sećam se da sam pre selidbe u Latinsku Ameriku pročitala kako su ljudi u tom regionu među najsrećnijima na planeti, što meni nije imalo smisla, gledajući iz ugla nivoa ekonomskog razvoja.

Ipak, mislim da su njihov kapacitet za radost, poštovanje prema drugima, kao i prihvatanje teških emocija kroz optimizam, zapravo kritične karike u lancu. Na terenu je to mnogo više upečatljivo, jer su ljudi primorani da se oslone jedni na druge mnogo više nego u gradovima.

Kakva je situacija kada poredite sa ljudima na ovim prostorima? I šta mislite da nas sprečava da tako razmišljamo i živimo?

– Ono što mi se dopada kod nas je da imamo jako mnogo primera mladih koji gledaju na svet sa optimizmom i pozitivnom energijom, ali retko smo izloženi njima u medijima. Ne smemo zanemariti da je stvarna socijalna i ekonomska situacija u zemlji složen problem, otežan ratovima i političkom situacijom. Međutim, kada smo isključivo izloženi negativnim informacijama, teško je ikada pronaći motivaciju za optimizam. Meni lično pomaže da se podsetim na sve ono što je dobro kod nas i na pozitivne primere iz društva. Nažalost, donedavno su stranci – ako su uopšte čuli za Srbiju – znali samo za rat, te se trudim da im uvek istaknem da sam iz Srbije i oslikam sve ono pozitivno o našoj zemlji i društvu, jer smo mi mnogo više nego ratna priča, kao što je Kolumbija mnogo više nego narko-industrija.

Koja je vaša naredna poslovna (i životna) destinacija? I zašto baš to?

– Provela sam dugo godina sa Fundación Capital i bila mi je čast da vodim brojne inicijative u okviru same organizacije, počevši od uspostavljanja odseka za razvoj tehnoloških rešenja, kao i integrisanju sistema 64

za merenje rezultata našeg rada kako bismo bolje donosili odluke o razvoju organizacije. Ključno je bilo za organizaciju što sam nas povezala sa širim svetom i stekla prestižne međunarodne nagrade u okviru socijalnog preduzetništva i inovacija od organizacija kao što su Skoll i Schwab Fondacije, Ashoka, USAID, WSA i slično. Ove godine smo takođe izabrani kao prva investicija Co-Impact filantropske inicijative za postizanje sistemskih promena u domenu ekonomije. To će nam mnogo pomoći da napredujemo u razvijanju sistema za porodice u ekstremnom siromaštvu. Ipak, osetila sam da je došlo vreme za promenu, te kada sam naišla na program mladih talenata UNICEF-a koji je izuzetno prestižan i zahtevan, odlučila sam da se prijavim.

Eksluzivno za vas objavljujem da sam prihvatila ponudu da se priključim timu za socijalnu politiku u UNICEF kancelariji u Ugandi, gde očekujem da ću provesti dve godine, počevši od juna ove godine.

Kao u Kolumbiji pre toga, nikada nisam bila u Kampali, tako da opet ne znam šta da očekujem, ali sam otvorena za nove

Ostajem optimista jer sam svedok velikih ulaganja u inovacije, kao i aktivacije mladih, koji unose značajnu dozu energije jer je ova borba zapravo njihova, da nađu mesto za sebe i za budućnost na ovoj planeti i da nastavljaju da prkose ovom surovom svetu i da ga učine lepšim i boljim

avanture. Procenila sam da je UNICEF-ov tim izuzetno sposoban i da su vrlo otvoreni inovaciji, što mi je važno jer teško da bih uopšte razmatrala tu opciju da nisu. Priliku smatram neophodnom za moj profesionalni i akademski razvoj jer će to biti prva prilika da živim u afričkoj zemlji i temeljno razumem suštinu siromaštva u potpuno novom kontekstu. Vrlo sam svesna toga da ne može baš svako da se preseli na drugi kraj sveta, a moram priznati da nije ni meni lako pala odluka, no verujem da ne mogu ozbiljno da se bavim ovim poslom ako ne provedem vreme u zemlji kako bih bolje razumela suštinu problematike siromaštva i rešenja za poboljšanje kvaliteta života. Na ličnom nivou to je neprocenjiva prilika da vidim svet kroz što širi globalni objektiv, a porodica, partner i prijatelji će mi svakako dolaziti u posetu da zajedno upoznajemo Ugandu i region istočne Afrike.

Strahujete li malo od onog što će vas tamo zateći?

– Pa naravno, uvek strahujemo od nepoznatog, ali me više plaši da dozvolim sebi da me taj strah spreči u postizanju ciljeva.

Važno je ovde napomenuti rodnu pristrasnost jer je činjenica da su muškarci slobodniji ne samo u kretanju i karijeri, već su i spremniji da sebe zamisle na višim pozicijama, dok žene često izbegavaju da se prijave za poslove ako nisu ispunili apsolutno sve uslove jer se plašimo da nećemo savršeno izvršiti posao. Treba da budemo svesni toga i kao žene da se borimo ne samo protiv društvenih stereotipa već i protiv onih koje se nalaze u nama samima jer sumnja u sebe nikada nije dovela do pozitivnih rezultata a muškarci uglavnom ne gube vreme na takve stvari. Zbog toga smatram da moramo hrabro da koračamo i da ne dozvolimo da nas strahovi ili negativne osobe učine da sumnjamo u sebe ili čak spreče u našim poduhvatima i dostizanju snova.

Koje rezultate ćete smatrati ličnim uspehom?

– Ova prilika me motiviše jer predstavlja nov profesionalni izazov i omogućava mi da naučim više o složenosti siromaštva u afričkom kontekstu, te i da učinim važne pomake u okviru njihovog sistema socijalne zaštite. Budući da je Uganda zemlja sa izuzetno puno dece, koja čine čak 57 odsto njihovog stanovništva od 43 miliona, rad UNICEF-a je tamo i te kako potreban jer deci obezbeđuju da ostvare svoje pune powww.originalmagazin.com

ga na dan. Ona me neprestano podstiče da proširim svoje vidike i gledam na svet kroz različite objektive koji su inspirisani onim što je pročitala, kao i raznovrsnim svetom i prijateljima koje je upoznala kroz svoje avanture. Drugi primer je moj otac, hirurg, koji nije prestao da uči, a to se nije svodilo samo na medicinu već se aktivno bavio i tehnologijom, muzikom pa čak i poezijom. Slično njemu, majka mi je bila profesor na Fakultetu političkih nauka i nalazila je inspiraciju za predavanja iz celog sveta, što je prenela i na svoje studente.

Njen otac, takođe profesor, u devetoj je deceniji života ali ne posustaje i svakog dana uči nešto novo. Oni su me svi bodrili u velikom poduhvatu doktoriranja, ali bi se svi složili da je akademska specijalizacija samo jedan korak ka razumevanju ljudi i društva. Što bi rekao Ajnštajn, što više učim, to manje znam. Tako je i kod mene. Želja za znanjem, razumevanjem, povezivanjem, kao i sam prenos znanja... to su ogromni motivatori. Njima tražim kontratežu besmislenosti ratova, bede i siromaštva... Svet je kompleksan i nije uvek lako ostati optimista kad si izložen realnostima života. Ipak, ima i toliko toga lepog da ne smemo gubiti nadu.

tencijale. Moj novi posao će biti jako zahtevan jer je u pospešivanju socijalne politike i zaštite neophodna saradnja sa državnim organima, što znači da se rezultati neće odmah videti. Opet, sistemski pomaci zahtevaju strpljenje, te planiram da svaki uspeh, koliko god da je mali, podelim i proslavim sa kolegama, kao i sa porodicom i prijateljima.

Razmišljate li šta nakon toga? Postoji li nešto što bi za vas predstavljalo najveći izazov?

– Uvek sam zamišljala da ću moći svoje znanje i iskustvo da usmerim ka našem regionu, pa bih volela u budućnosti da original

aktivnije podržim rast i razvoj naše zemlje.

To sam počela odlukom da doktoriram na Beogradskom univerzitetu i nakon toga objavljivanjem knjige „Suzbijanje siromaštva u zemljama u razvoju“ Instituta za međunarodnu politiku i privredu, ali se nadam da ću u budućnosti moći više da se angažujem i kod nas.

Da li vas i dalje pokreće ista želja kao kada ste počeli da radite?

– Izuzetno cenim što sam odrasla uz toliko primera osoba sa naklonosti ka doživotnom učenju. Moja sestra Nina mi prva pada na pamet, jer je kao enciklopedija znanja i u stanju je da pročita po par knji-

Verujete li da postoji nada da će se jednog dana rešiti problem siromaštva u svetu?

– Čak i ako dostignemo prvi cilj održivog razvoja UN-a, a to je iskorenjivanje ekstremnog siromaštva u svetu do 2030. godine, treba imati u vidu da je to samo jedna statistika. Iz siromaštva je relativno lako izaći kada je linija postavljena na prosečne prihode od 1,25 dolara na dan po osobi. Nije neizvodljivo popeti se iznad te linije, ali nije lako tamo ni opstati jer siromaštvo prati ugroženost i često se dešava da se porodice ponovo nađu ispod te granice. Drugo, treba imati u vidu da je kvalitet života odmah ispod i iznad te linije u suštini sličan, tako da je potrebno da uz kvantitativne statistike uzmemo u obzir i one kvalitativne, kao i da pratimo te brojke dugoročno. Ono što me mnogo više brine jesu klimatske promene i kako će one uticati na najsiromašnije osobe jer im je mnogo teže da se adaptiraju na promene i oni su skoro uvek prvi koji pate i stradaju. Opet, ostajem optimista jer svedok sam velikih ulaganja u inovacije, kao i aktivacije mladih, koji unose značajnu dozu energije jer je ova borba zapravo njihova – da nađu mesto za sebe i za budućnost na ovoj planeti, da postanu i ostanu doživotni učenici i da nastavljaju da prkose ovom surovom svetu i da ga učine lepšim i boljim, baš kao za inat. l 65

budi kosmopolita

Kikiron će vas očarati srednjovekovnim izgledom, a prepoznaćete i scenu iz jednog poznatog filma sa Raselom Krouom

Savršena doza elegantne lepote Novinarka Originala zaputila se na jug Francuske i otkrila veoma važnu stvar – nemoguće je precizno isplanirati obilazak ovih predela. Iako je tokom putovanja obišla Belkoden, Eks en Provans, Sen Trope, Kasi, Kikiron, Egu-Viv, Eg-Mort, Monpelje i Nim, ipak je češće skretala sa puta nego što se držala zacrtane rute i tvrdi da je upravo u tome čar oblasti Le Midi.

Autor: Milana Pejić ma nešto gotovo arogantno u lepotama juga Francuske. Prstohvat elegancije, mistike, istorije, umetnosti, luksuza, divljine i magične prirode verovatno nigde na svetu nije tako dobro izmešan da obezbeđuje užitak za sva čula. Oblast koju Francuzi nazivaju Le Midi okovana je na zapadu gorostasnim Alpima, obale joj zapljuskuje azurni Mediteran, dok sa jugoistoka Provansa

I

prkosi svojim poljima lavande. I sve to uz najbolja vina i najukusnije sireve. I odmah da odam tajnu – nemoguće je isplanirati obilazak juga Francuske jer gde god da se ciljano uputite, pažnju sa rute će vam odvući seoce neupisano na mapi ili šato (chateau - u bukvalnom prevodu zamak) ušuškan među drveće i vinograde, gde će vas ljubazni domaćini potamnelih prstiju od berbe grožđa ponuditi vinom koje se u pojedinim porodicama tradicionalno pravi i nekoliko vekova. Tako ćete se sa svakog izleta vratiti sa

po nekoliko flaša domaćeg vina za koja nikad niste čuli, s komadom neobrađenog sira ili kroasanom sa marmeladom koja je u francuskom selu nezaostavni deo svakog doručka. I zato svaki put skrenite sa puta, nećete se pokajati.

Sedam noći, osam dana, jedan automobil, četvoro saputnika i 1.600 kilometara puta. Malo vremena, mnogo više kilometara i previše da se vidi. I koliko god zvučalo kao mukotrpna misija, vredi svaki kilometar. Štaviše, pola dana u Provansi ili na Azurnoj obali vredi višesatnog truckanja. Drugačije nećete uspeti da osetite jug Francuske – dozvolite da vam put diktira miris mora, lavande, vina, pogled da vam odvuče srednjovekovni gradić, skriveno selo, nepregledno polje ili neka vam lokalci preporuče gde ćete pojesti najbolju ribu ili školjke.

Čist glamur Prva stanica – Belkoden, mestašce koje se prostire na svega 12 kilometara kvadratnih, sa manje od 2.000 stanovnika, nalazi se nadomak od Marseja. Deluje kao vikend-naselje francuske buržoazije jer su kuće poput vila sa bazenima i teniskim terenima. Belkoden

Kasi je manje glamurozna verzija Sen Tropea, ali odlična stanica da upoznate čari Azurne obale 66

www.originalmagazin.com

Od toliko sjaja, glamura i luksuza teško je uočiti istinske arhitektonske i prirodne lepote Sen Tropea

važi i za vazdušnu banju na oko 400 metara nadmorske visine pa ćete se nadisati svežeg vazduha, a uveče mirno zaspati uz zvuke cvrčaka. U ovom mirnom mestašcu starom nekoliko vekova svedočićete prećutnoj kohabitaciji ljudi i konja.

Sledeća stanica Sen Trope udaljena je nešto više od sat vremena vožnje jer poseta Azurnoj obali nije mogla da prođe bez obilaska možda i najpopularnijeg mesta francuske rive. Ipak, od toliko sjaja i glamura teško je uočiti istinske arhitektonske i prirodne lepote Sen Tropea, na svakom koraku ređaju se butici visoke mode, najskuplji automobili prolaze čak i najužim ulicama uz samu obalu, a marina je rezervisana za višemilionske jahte i jedrenjake. Teško je uočiti obrise nekadašnjeg ribarskog sela iz 19. veka koje je do sredine prošlog stoleća važilo za stecište umetnika. Takođe, teško je razlikovati i meštane od turista, budući da oko pet miliona ljudi svake godine poseti Sen Trope, grad sa tek nešto više od 5.000 stanovnika. Ukoliko imate želju da se okupate u moru, savetujem da pređete nekoliko stena na kraju korza da biste došli do nešto zavučenije plaže.

Ukoliko ste, ipak, za istinski doživljaj Mediterana, podesite GPS na Kasi, manje glamuroznu verziju Sen Tropea. Ono što će vas odmah privućijesuliticeistrminekojimmoratesićidoobale, zbog kojih je ovo mesto služilo kao orijentir original

Provansa nije samo lavanda. Ona će vas opojiti i stablima maslina, cvetovima suncokreta i maka, mirisom ruzmarina i majčine dušice i, naravno, kvalitetnim vinom. mornarima. Tokom industrijske revolucije, u Kasiju se počelo s proizvodnjom maslinovog ulja, vina i odeće, ali najveću slavu stekao je eksploatacijom lokalnog kamena, koji je korišćen za izgradnju velikih pristaništa poput onih u Aleksandriji, Alžiru ili Pireju, a kružila je i nikad dokazana legenda da se on nalazi i u temelju Kipa slobode, francuskom poklonu SAD-u i simbolu Njujorka. Najpopularnija plaža je Bestua, a obavezno posetite i lokalnu pijacu ,gde ćete moći da kupite domaći hleb, sireve, so, razne začine, maslinovo ulje, pa čak i odeću i nakit koji prave meštani. Kasi, u kom živi nešto manje od 8.000 stanovnika,i gde je rođen čuveni Mišel Platini, ima crkvu, biblioteku, muzej, kazino, pa čak i pozorište.

Pravac Provansa Nakon obilaska obale, na red je došla i Provansa, možda i najlepše poglavlje putešestvija jugom Francuske. Najbolji savet koji možete da dobijete ukoliko putujete automobilom jeste da izbegavate autoputeve i glavne saobraćajnice i dozvolite sebi da zalutate sporednim

putevima na kojima ćete istinski spoznati duh ovog područja čiji pejzaži snove pretvaraju u javu. Nije čudo što su likovni velikani poput Pola Sezana, Van Goga i Pikasa bili zaljubljeni u Provansu, biće vam dovoljan jedan pogled da shvatite zašto. U ovom delu zemlje motiv lavande provlači se na svakom koraku, od kozmetike, preko hrane, do umetničkih dela i memorabilija. Ali tu su i stabla maslina, cvetovi suncokreta i maka, miris ruzmarina i majčine dušice i kvalitetna vina.

Vino se ne odbija PrvomestouProvansikojesmoizabralinamapi jeKikiron,okruženopadinamavinovelozeimaslinjacima, na jednakoj udaljenosti (oko 65 km) od Marseja i Avinjona. Ovde je sniman film „A good year“ sa Raselom Krouom i Marion Kotijar u glavnim ulogama, na centralnom trgu nalazi se dugi ribnjak, prepoznatljiv i u samom filmu, a seoce koje datira iz 11. veka poznato je još po srednjovekovnim građevinama i dve crkve.

Uskim uličicama popnite se do jedne od crkava ispred koje se nalazi vidikovac sa 67

budi kosmopolita Za razliku od mondenskih letovališta Kana i Nice, Monpelje pruža jednako mediteransko iskustvo

kojeg se pruža nestvaran pogled na put vina. Tu je i kamena česma iz 14. veka, videćete i mlin za masline iz 16. veka, srednjovekovne građevine sa prepoznatljivim kapijama i sat-kulama, biblioteku, muzej, kao i baštu Pavillon de Galon, koju je pre desetak godina francusko Ministarstvo kulture okitilo nagradom najlepšeg vrta.

Preporučujemo da probate i marmeladu od višanja, lokalni specijalitet, te kupite domaće maslinovo ulje.

Pri povratku u Belkoden odlučili smo da svratimo u jedan od nebrojenih šatoa na putu vina.

U „zamku“ ušuškanom među drveće dočekala nas je ljubazna gospođa koja je odmah počela da priprema čaše za degustaciju, a uz belo vino poslužila nam je i malo domaćeg sira. Strpljivo nam je objasnila koje vino je iz koje berbe i od koje sorte grožđa, a cena je proporcionalno rasla. Nakon nekoliko gutljaja belog, crnog i roze vina i odmora u bašti sa predivnim pogledom, napustili smo šato sa šest litara vina, od svake vrste po dva.

Sutradan smo jednoglasno odlučili da je vreme da napustimo Belkoden i premestimo se malo zapadnije, ka Monpeljeu. Ovoga puta nasumičnim izborom odlučili smo da naredne tri noći provedemo u mestu Egu-Viv, koje je geografski takođe odlično postavljeno kao polazni peron za obilazak pomenutog područja. Na oko 35 kilometara od Monpeljea, Egu-Viv je mestašce naseljeno još u doba srednjeg paleolita, a danas najuže jezgro ima manje od 500 stanovnika.

U mestu se jasno vidi srednjovekovni uticaj, a danas se uglavnom oslanja na turizam. Selo je poznato po letnjem festivalu tokom kojeg se održavaju trke i borbe s bikovima, a to je jasno i prilikom samog obilaska mesta, ulaska u prodavnicu ili kafić gde je motiv bika i te kako uočljiv da u magnovenju pomislite da se nalazite u nekom španskom seocetu sa bogatom tradicijom koride.

Gde sresti flamingose Sledeće mestašce koje smo jedva čekali da posetimo bilo je Eg-Mort, koje bih odabrala ukoliko bih morala da se odlučim za samo jedno mesto na ovom magičnom putu. Udaljeno 20-ak kilometara južno od Egu-Viva i oko 32 kilometra istočno od Monpeljea, Eg-Mort je mesto koje će vas očarati na svakom koraku i pogledu. Ceo gradić, koji ima oko 8.000 stanovnika, opasan 68

je neverovatno očuvanim srednjovekovnim zidinama da deluje kao neosvojivo utvrđenje gde je za ulazak nepohodno da se upustite u surove viteške borbe. Sastoji se od vlažnih ravnica i jezera, a odvojen je od lionskog zaliva, pa samim tim i Mediterana. Ipak, Eg-Mort povezan je i sa morem kroz kanal Rone. Upravo je Eg-Mort poslužio kao inspiracija Ernestu Hemingveju, čija se radnja njegovog posthumno objavljenog romana „Rajski vrt“ odvija tu, a svoje mesto ovaj pitoreskni gradić našao je i u Bokačevom „Dekameronu“.Ubukvalnomprevodu,Eg-Mortznači „mrtva voda“, a ime potiče od močvare i jezera koje se protežu oko sela, kao i činjenice da u mestunikadanijebilopijaćevode.Legendekažuda je grad podignut još 100 godina pre nove ere, ali za to do danas nema dokaza. Jedno od njegovih glavnih obeležja je proizvodnja soli koja datira još iz doba neolita. Istorija piše da je Luj IX odatle krenuo u sedmi Krstaški rat, te da je Karlo Veliki usred tamošnje močvare podigao kulu da zaštiti ribare i solanu. Pored eksploatacije soli kao glavne industrijske grane, gradić je poznat po vinogradarstvu i špargli, te uzgoju bikova i konja kojisepodižugotovoudivljiniokolnihmočvara.

A kada zakoračite iza zidina, unutrašnjost će vas tek očarati. Sve podseća na neki primorski stari grad sa kaldrmom na glavnom trgu, cvećem, šarenim stolicama, sviračima violine, živahnim ljudima i prodavnicama lokalne domaće radinosti. Možete obići tornjeve koji „čuvaju“

grad, kapele, pozorište i pijacu, a nakon toga priuštite sebi porciju školjki u restoranu na trgu uz čašu belog vina. Takođe, obavezno probajte fougasse, lokalni desert koji se ponekad naziva i tarte au sucre iliti šećerni kolač. Tradicionalno se pravio u vreme Božića, ali se sada služi tokom cele godine. I budite ljubazni, Francuzi izrazito cene ljubaznost pa se potrudite da iza svake narudžbine kažete „molim“ (s’il vous plait). Na kraju šetnje, sa druge strane zidina, naići ćete na jezero roze boje, koja potiče od planktona kojim se hrane flamingosi, te nemojte da se začudite ako naletite na jato tih ptica koje veoma vole pomenuto mesto. Samo ponesite jaknu jer na tom mestu duva jak vetar.

Novi dan i nova avantura odvela nas je pravo u Monpelje, jedan od najvećih gradova na francuskoj obali Mediterana (oko 220.000 stanovnika) ivelikiindustrijskicentar.Osnovanu10.vekuod grofova od Tuluza, Monpelje je kroz istoriju bio jedan od najvažnijih trgovačkih centara dok mu titulu u 15. veku nije preoteo Marsej. Ipak, važi za jedno od prvih mesta koje je negovalo multikulturalnost, budući da je u njemu bilo Jevreja, muslimana i Katara. Danas je važan univerzitetski centar. Za razliku od mondenskih letovališta Kana i Nice, Monpelje pruža jednako mediteransko iskustvo, ali sa manje gužve, manje veštačkog sjaja, i naravno za manje novca, a na samo 10-ak kilometara od obale Sredozemlja. www.originalmagazin.com

„Šatoi“ su najbolje mesto da iskusite istinsku francusku tradiciju vinogradarstva

Centralna zona rezervisana je samo za pešake, pa priuštite sebi da obiđete na miru čuvenu fontanu Tri gracije, zgradu univerziteta, pozorišta, opere i obavezno se izgubite u nekim od uskih sporednih uličica. Raznovrsna ponuda sveže ribe, sireva i vina neće izneveriti ni najizbirljivije sladokusce, a mnoštvo poznatih butika i lokalnih prodavnica oduševiće i kupoholičare, te je Monpelje idealan da uživate u francuskom stilu života. Ukoliko dospete u zapadni deo grada, možete se iznenaditi arhitekturom koja podseća na antičku Grčku. Da, upravo je to i bio cilj arhitekata koji su ovaj kvart izgradili osamdesetih godina i nazvali ga, ne iznenađujuće, Antigona.

Grad poseduje i dve trijumfalne kapije – jednu iz 17. veka posvećenu Luju XIV, koja je istorijski zaštićena, i drugu u gorepomenutom zapadnom delu, potpuno modernu u staklu koju su tamošnji novinari prozvali i Jelisejskim poljima Monpeljea. Pazite da vas ne uhvati pljusak koji se sručio na nas, a posle su nam objasnili da je Monpelje često na meti kiše, da ponekad grad doživi i ozbiljne poplave. Ipak, napustili smo ga prepuni utisaka i punih stomaka.

Velike rimske igre Dan pred povratak u Srbiju posetili smo Nim, grad sa nešto više od 100.000 stanovnika, koji datira još iz doba Rimljana. Kako je Nim u prvom veku pre nove ere postao rimska kolonija, sam Oktavijan Avgust ga je proglasio glavnim gradom Narbonske Galije, te izgradio šest kilometara duga utvrđenja sa čak 14 kula. Nažalost, ništaodpojedinihspomenikakojisvedočetom dobu nije opstalo, ali je zato jedno od glavnih obeležja grada Amfiteatar izgrađen u 2. veku nove ere po uzoru na rimski Koloseum. Tokom svoje bogate istorije bio je na udaru, između ostalih, Vizigota i Ostrigota koji su dolazili da pljačkaju rimska bogatstva. Takođe, bio je i na meti religioznih podela kao jedno od glavnih uporišta protestanata. Arhitektura grada će vam svakako privući pažnju da ćete teško moći da spustite fotoaparat. Parkovi prepuni zelenila, katedrala poluromanička-polugotička, Velika rimska kula na brdu, kao i akvadukt Pon di Gar, samo su deo onoga što ovaj grad pruža.

Svakako će vas pomenuti rimski Amfiteatar najviše oduševiti kao jedna od najbolje očuvanih arena u čitavoj Francuskoj i kao domaćin „Velikih rimskih igara“, jedne od najvećih rekonstrukcija drevne istorije u Evropi. Tokom jednog vikenda u aprilu Amfiteatar preplave original

Izbegnite ucrtane rute – dozvolite da vam put diktira miris mora, lavande, vina, da vam pogled odvuku srednjovekovni gradić, skriveno selo, nepregledno polje, ili neka vam lokalci preporuče gde ćete pojesti najbolju ribu ili školjke

rimski legionari, carski dvor, jahači i borbene dvokolice koji potpuno preuzmu grad. Više od 500 glumaca i statista iz Francuske, Italije i Nemačke učestvuje u grandioznom spektaklu u kojem se mogu videti gladijatorske borbe, trke kola i to je jedan od najzabavnijih događaja tokom cele godine. U Areni, koja prima 24.000 ljudi održavaju se i koncerti.

Sa torbama prepunim sireva, flaša vina, proizvoda od lavande i maslinovog ulja i mislima prepunim nezaboravnih uspomena i utisaka obećali smo jugu da ćemo se vratiti. I jedva čekamo. Jedna francuska izreka kaže: „U istinskoj ljubavi duša ljubi telo.“ Istinski smo se zaljubili u jug Francuske, a on nam je uzvratio najlepšim poljupcima koje ćemo večno nositi na duši i telu. l

U Nimu se nalazi jedna od najbolje očuvanih rimskih arena u čitavoj Evropi.

69

BUDI KOSMOPOLITA

Putovanja kao putokazi za lepši i novi početak Pre šest godina jedan lekarski nalaz Jelenu je duboko protresao i pokrenuo je na ozbiljnu transformaciju sopstvenog života.

Na putu spoznaje nove sebe oslobodila je svoje talente, ali i obišla pola planete. Uspomene iz Jordana, Marakeša i Njujorka zauvek će pamtiti jer je shvatila da nikada i nigde nismo sami gde god da se nalazili 70

Tekst: Biljana Stefanović Foto: Privatna arhiva ljuljkani u svakodnevicu, često dozvoljavamo da život prolazi pored nas. Ne uživamo u malim stvarima, mislimo o onome što nemamo i ne cenimo ono zbog čega zapravo treba da budemo srećni i zahvalni. A onda u nekom trenutku, kao grom iz vedra neba, dese nam se situacije koje nas probude, osveste i navedu nas da se suočimo sa pitanjima ko smo i da li zaista živimo. Takvo buđenje dogodilo se Beograđanki Jeleni Jović, putopiscu, marketing-konsultantu i NLP kouču, polovinom aprila pre šest godina, kada su joj saopštili da ima rak štitaste žlezde.

– To je bio trenutak kada se srušilo sve ono što je do tada postojalo u mom životu, a nije mi više služilo. Istovremeno, to je bio trenutak rođenja nove mene, koja je odlučila da konačno preuzme svoj život u svoje ruke - otkriva Jelena.

Prirodno, njena prva reakcija na dijagnozu je bila šok, ali se vrlo brzo pretvorila u zahvalnost za to iskustvo koje ju je duboko protreslo i pokrenulo na ozbiljnu transformaciju sopstvenog života. S obzirom na to da su prognoze bile prilično loše, prvo joj je kroz glavu prošlo pitanje: Kada ću ja ostvariti svoje snove i uraditi sve ono zbog čega sam i došla na ovaj svet?

– Duboko sam se povezala sa sobom i intuitivno osetila da sigurno nije kraj. Preuzela sam odgovornost za svoj život i odlučila da se posvetim samoisceljenju, što je bila prilično hrabra odluka. Jednostavno sam shvatila da konačno treba da krenem svojim autentičnim putem – kaže danas sa osmehom na licu.

U

www.originalmagazin.com

Putovanja i moja suočavanja sa strahovima Na tom putu otkrivanja i upoznavanja nove sebe Jelena je oslobodila mnoge svoje talente. Strast ka umetnosti i slikanju kompenzovala je bavljenjem fotografijom jer čitavog života, posmatrajući svet oko sebe, u kadrove i ramove stavlja neki čarobni trenutak koji joj skrene pažnju i tako ostane sačuvan u njenoj svesti. Sada joj fotografisanje pomaže jer oslobađa njenu memoriju, pretvarajući te momente u fotografije.

– Druga moja važna strast jeste psihologija i rad sa ljudima, a kao NLP kouč specijalizovala sam se za zdravstveni koučing jer pored veština koje sam stekla edukacijom, imam i lično iskustvo suočavanja sa zdravstvenim izazovom na konstruktivan način – ističe Jelena, poznata i kao strastveni putnik.

Obišla je pola planete, a među poslednjima u njenom pasošu ostale su zabeležene posete Maroku, Jordanu, Vijetnamu, Keniji, Zanzibaru... Destinacije ne bira, već dozvoljava i prepušta da one izaberu nju, nestrpljivu i otvorenu za nova iskustva i spoznaju. Putuje uglavnom sama jer joj to daje slobodu koja joj je jako važna da bi mogla da se prilagodi trenutnim okolnostima, bez potrebe da pravi kompromise s drugima.

– Najdragocenije iskustvo s tih putovanja jeste upravo činjenica da sam se suočila s raznim strahovima i usudila se da se uputim sama u te zemlje uprkos strahu koji sam osećala. To mi je donelo najlepše trenutke spoznaje da sam vođena, čuvana i zaštićena i da ljubav i pozitivna energija koje širim oko sebe mogu da privuku samo to isto, a da odbiju sve eventualne neprilike.

Da li je danas sve marketing?

Ovo pitanje morali smo da postavimo Jeleni kao nekom ko se marketingom bavi više od 20 godina. Kao kreativnoj duši, ova oblast za nju je bila pravo otkrovenje na studijima ekonomije pre više od 20 godina, a i kasnije u surovom poslovnom svetu.

– Marketing jeste sve, ali ne onako površno kako ga uglavnom posmatraju oni koji kritički naglašavaju samo njegov, uslovno rečeno, manipulativni karakter. On je jedno duboko promišljanje života i iznalaženje načina za kreativno izražavanje kvaliteta proizvoda, usluga i osoba, ali i edukacija i širenje percepcije i pogleda na svet na jedan novi, viši i lepši nivo. original

71

BUDI KOSMOPOLITA

Put u Njujork, koji je sebi poklonila za 40. rođendan, uvek će pamtiti Kad te stranac iznenadi na Menhetnu za 40. rođendan Priznaje da je za nju svako putovanje bilo oplemenjujuće, ali jednog će se sećati celog života. Bio je to put u Njujork, koji je sama sebi poklonila za 40. rođendan. Baš na dan kad se rodila našla se na Menhetnu u kvartu Litl Itali.

Zahvaljujući prijateljima koje stiče na svim krajevima planete, Jeleni su bila otvorena vrata i do nekih lokacija gde turistima nije dozvoljen pristup

– Sticajem čudnih okolnosti, nepoznati stariji čovek koji je bio menadžer fešte koja se tad održavala, kada je čuo da mi je rođendan, organizovao je da mi cela ulica prolaznika sa muzičarima peva „Srećan rođendan“, da na vašaru osvojim svoj rođendanski poklon, velikog plišanog medveda i žirafu, i pojedem najukusniji čokoladni kolač u čuvenoj poslastičarnici prvog Italijana doseljenika u taj kraj. Plakala sam od sreće i od dirnutosti i shvatila da nikada i nigde nismo sami, da je ceo svet naš i da smo svi povezani nevidljivim nitima ljubavi – priča Jelena, i dalje dirnuta ovim divnim gestom jednog potpunog neznanca.

Ali nije on došao slučajno, jer na kojoj god tački planete da se nalazi, i sama se uvek trudi da se stopi s lokalnim stanovništvom. Sigurna je da jedino tako može da oseti, upozna i doživi destinaciju na kojoj je. A jedno od tih dirljivih iskustava bilo je prilikom posete pravom javnom marokanskom hamamu u Marakešu.

– Hamami su zatvorenog tipa, strogo se poštuju tradicija i privatnost i turistima i strancima nije dozvoljen pristup.

Ipak, imala sam sreću da mi moja prijateljica Lobna ispuni tu želju i uvede me u njihov skriveni svet.

Iskustvo je bilo dirljivo, i pored toga što sam otkrila kako zaista treba da negujemo sebe, osetila sam neverovatnu snagu ženske, sestrinske solidarnosti, podrške i bliskosti. Lobna mi je na kraju rituala, svojevrsne inicijacije rekla: „Sada si moja prijateljica, sada si jedna od nas“.

Ipak, od svih zemalja koje je posetila do sada, a bilo ih je poprilično, jedna zemlja zauzima posebno mesto u njenom srcu. To je Jordan, Jelenina omiljena destinacija. Drevni grad Petra i pustinja Vadi Rum doneli su joj osećaj bliskosti i ušuškanosti doma i onu potrebu da se potpuno stopi i saživi sa njima. U tom magičnom i misterioznom okruženju bilo je nečeg njoj bliskog što ju je u potpunosti ispunilo, toliko da su joj sve vreme oči bile pune suza od sreće što se konačno vratila kući, sebi, svojoj suštini. l

72

www.originalmagazin.com

BUDI ZDRAV

FILIP MANJA, LEKAR KINESKE MEDICINE

Slušajte sebe i bićete zdravi Refleks našeg doba je da prvo posežemo za receptima ili suplementima jer verujemo da nam nešto nedostaje i da to nešto spolja može nadomestiti.

Ali ljudi, pre svega, treba da „zavrnu“ tamo gde curi, pa tek onda da se „dopunjuju“, kaže za Original Filip Manja (37), doktor kineske tradicionalne medicine original

73

BUDI ZDRAV Tekst: Andriana Janković Foto: Zoran Ilić roleće je uveliko stiglo, a sa njim i propratni efekti kod većine ljudi: glavobolja, neobjašnjiv umor, iscrpljenost, depresija... Uhvaćeni u vrtlogu novog doba, konstantnog rizika od burn out sindroma, zatrpani obavezama, malo spavamo, mehanički se hranimo. Nemamo vremena da na trenutak zastanemo, udahnemo vazduh punim plućima, oslušnemo sebe, svoj organizam i tako dobijemo smernice koje će nam zapravo jedino pomoći da osetimo život i da zapravo živimo. A upravo takav vid samolečenja preporučuje kineska tradicionalna medicina.

P

Relevantne odgovore i savete o tradicionalnoj kineskoj medicini u našoj zemlji zapravo samo može da vam da Filip Manja, jedini iz Srbije koji je stekao diplomu Fakulteta za kinesku tradicionalnu medi-

ODLAZAK U KINU Trebalo je dosta vremena i lutanja da ideja o studiji kineskog jezika i o samom odlasku u Kinu sazri u Manji.

– Sa 18 godina sam po inerciji upisao Pravni fakultet. Sa 21-22 sam se zaglavio, ustajao bih iz kreveta i nisam znao šta ću sa sobom. Provodio sam vreme po zadimljenim kafićima i klu-

74

cinu u Kini. Manja je od onih ljudi za koje kažemo da ima ono nešto; iako ćutljiv i na prvi pogled introvertan, zrači pozitivnom aurom – pretpostavljam jedna od tajni drevnih kineskih učitelja od kojih je učio.

Njegov životni put nekako se spontano iscrtao, nakon što je završio studije kineskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu i u nekoliko navrata odlazio u Kinu da bi usavršio jezik i upoznao kulturu, 2011. godine otišao je u Kinu sa novim ciljem.

– Želeo sam da pronađem jednog starog učitelja kineske medicine i borilačkih veština koji je u to vreme već imao preko 100 godina. Sa njim sam kao lični učenik proveo osam meseci pod istim krovom. To iskustvo me je presudno formiralo da se okrenem kineskoj medicini. Naredne godine sam upisao zvanične petogodišnje studije tradicionalne kineske medicine na univerzitetu u gradu Tjenđinu, nedaleko od Pekinga, gde sam 2017. diplomirao – priča Manja za Original.

pama u parku. Otišao sam na odsluženje vojnog roka da bih imao bar neku iluziju da radim nešto korisno. Kad sam se vratio, upoznao sam svog sada dobrog prijatelja, koji je u to doba završavao kineski jezik i već bio proveo godinu dana u Kini kao stipendista kineske vlade.

Pričali smo naširoko o jeziku, kulturi, katedri na fakultetu... sve mi se to učinilo zanimljivim i bliskim mom duhu: nešto neobično, egzotično, a opet pragmatično – jer jasno je bilo da se Kina ekonomski razvija i da će biti sve važniji igrač na svetskoj sceni – priseća se Filip Manja.

Jedne večeri, nastavlja, osetio je jak poriv da upiše kineski jezik, ostavio da misao prenoći i sutradan je znao da će to uraditi i da će biti dobar u tome.

Nakon toga, vratio se u Srbiju, a njegova sadašnja misija je da preko svog bloga, društvenih mreža i kroz predavanja i radionice u zemlji i regionu širi znanja iz kineske medicine.

Smislenim ciljem protiv prolećnog umora Dijagnostika u kineskoj medicini je sadržana u četiri kineske reči: wang, wen, wen, qie.

– Posmatranje, ispitivanje, osluškivanje, opipavanje. Dijagnostika počinje onog trenutka kad pacijent uđe na vrata: dobijamo opštu sliku o položaju tela, energiji koju nosi i slično... Karakteristično za kinesku medicinu je njena specifična dijagnostika na osnovu pulsa i jezika. Puls opipavamo na radijalnoj arteriji obe ruke tako što postavimo vrhove prstiju na pozicije koje korespondiraju sa unutrašnjim organima u telu i na osnovu jačine, brzine, oblika, dubine pulsa dobijamo značajne dijagnostičke informacije – pojašnjava Filip Manja.

– Biti prevodilac i posredovati među kulturama je bilo zanimljivo, ali sam i dalje osećao da mogu i želim više od toga.

Postao sam svestan da vidim sebe kao nekoga ko radi sa ljudima na dubljem, suštinskom nivou. Kineska medicina me je interesovala još tokom studija, a naročito pošto sam upoznao neke zanimljive ljude prilikom boravka u Kini. U Srbiji nisam našao odgovore koje sam tražio, pa sam se bez mnogo buke pokupio i otišao u Kinu sa namerom da se jednog dana vratim u Srbiju sa nečim konkretnim – priča nam Manja.

www.originalmagazin.com

Slično je, dodaje, i sa jezikom, lekari posmatraju telo i prekrivač jezika i na osnovu boje, debljine i vlažnosti u određenim zonama jezika stiču uvid o stanju tela iznutra.

Tradicionalni kineski narod važi za zdrav i dugovečan, a njihova tajna leži u negovanju života. I to nas vraća na početak priče. Umesto da jurimo za materijalnim i potrošnim, potrebno je da stanemo. I slušamo.

– Negovanje života je naziv koji Kinezi koriste za unutrašnju i spoljašnju kultivaciju tela, uma i emocija. Takođe usklađenost sa ritmovima prirode, umerenost u ishrani i fizičkoj aktivnosti i vežbe koje su vekovima kreirane da podrže dug i kvalitetan život – priča nam Manja.

A naviku da čim nas zaboli glava otrčimo u prvu apoteku treba što pre zameniti. Jer često lek leži u nama samima, u našim mislima, pokretima, pogledima na svet.

– Refleks našeg doba je da prvo posežemo za receptima ili suplementima jer verujemo da nam nešto nedostaje i da to nešto spolja može nadomestiti.

Ali ljudi pre svega treba da zavrnu tamo gde curi, pa tek onda da se dopunjuju.

Kradljivci energije mogu biti i nezadovoljstvo sobom na nekom nivou ili nesređeni odnosi sa ljudima ili nešto banalnije, poput nepravilnog položaja tela prilikom sedenja ili plitkog disanja. Telo koje dobija pokrete za koje je dizajnirano milionima godina i um koji je motivisan nekim smislenim ciljem neće osećati prolećni umor - savetuje Filip Manja.

STUDIJE PronašaojemajstoraDuana,zakog je saznao preko dokumentarnih filmova, a imao je priliku da upozna i jednog njegovog učenika.

– Ni to nije bilo jednostavno, odlazio sam na pogrešne adrese, pozivao pogrešne brojeve, trebalo mi je dve nedelje da saznam gde se nalazi. Otišao sam do njega i prihvatio me je za učenika. Tokom boravka s tim vrlo posebnim čovekom u meni se iskristalisala ideja da svoj život posvetim kineskoj medicini.

Mislim da mnogo mladih danas imaju osećaj da će im sve prilike proći ako u dvadesetima ne naprave nešto značajno. Dobro je ako uspeju. Ali nije nužno. Ja sam sa 30 krenuo na nove studije. Danas se osećam vrlo mlad i pun sam energije – kaže Manja.

– Azijski studenti, međutim, gotovo bez izuzetka, bespogovorno prihvataju sve što im neko sa višeg nivoa hijerarhije kaže (obično uz izraz „Mei banfa…”; „Šta da se radi…”). Jedan ilustrativani primer je bila situacija sa profesorkom čiji sam kolokvijum uradio 70 odsto i kada sam joj ga predao, pogledala je i pitala me zašto nisam ispisao sve do kraja. Rekao sam joj da u tom trenutku toliko znam, ali i da želim da dam sebi malo pritiska da se bolje spremim za završni ispit.

To je protumačeno kao nepoštovanje profesorskog autoriteta i ja sam oboren na tom ispitu, i to dva puta. Profesorov autoritet se nikad ne dovodi u pitanje, a nagrađuje se poslušnost, ne kompetentnost. U takvom sistemu sam se često osećao potpuno bespomoćno. Sada po povratku u Evropu umem to da cenim, jer koliko god bilo nesavršeno, nemam ni izbliza takav osećaj – objašnjava Filip Manja.

Izazovi su bili prisutni i tokom boravka sa majstorom Duanom. Živeo je na periferiji Pekinga, među ljudima sa kojima nije imao ništa zajedničko. Za vreme samih studija je, kaže, u punoj meri osetio izazov razlika među kulturama. Studirao je sa azijskim studentima (kao jedini neazijat u generaciji) i odnos nekih profesora i administracije prema nama studentima je bio gotovo ponižavajući, priseća se Manja.

Proleće vreme za buđenje U tradicionalnim knjigama iz kineske medicine ne pominje se depresija. Ona je, uglavnom, proizvod modernog doba.

– Obično polazi od neispunjenih očekivanja i na njih se treba vratiti kad se radi tretman. Pored duhovne komponente, depresija sadrži i objektivnu telesnu komponentu, pa treba i na njoj raditi.

Ono što kineska medicina nudi jesu akupunktura, masaža, biljne formule i slično. Proleće jeste vreme za pokretanje i buđenje. Zato može biti problematično onima koji su „zaglavljeni”. Ali u original

isto vreme sadrži i najveći potencijal za promenu i pokretanje na akciju – objašnjava Manja.

Pored uravnoteženih misli i slušanja svog organizma, u postizanju životnog (a samim tim i zdravstvenog) balansa, meditacija je i te kako važna.

– Već osam godina svaki dan praktikujem nekoliko kratkih meditacija. One

mi pomažu da se ne izgubim u dnevnim obavezama, da sačuvam fokus na bitne stvari i da za kratko vreme podignem nivo energije. U poslednje vreme me mnogo ljudi iz sveta biznisa, sporta pita da ih naučim tu verziju meditacije (koju sam dobio od svog prijatelja-učitelja koji je odrastao u hramu Šaolin u Kini) da bi poboljšali svoje performanse ili pronašli mir – kaže ovaj lekar kineske medicine.

75

budi zdrav

Ishrana Postulati kineske medicine počivaju i na tome da hrana i te kako utiče na to kako se osećamo (fizički, ali i psihički), te da je kao takva veoma važna za kvalitetan i zdrav način života. Kao i u ostalim sferama života, ova medicina ima vrlo jednostavna pravila – slušajte sebe.

– Jasno je svima da, na primer, brza hrana nije dobra, ali je manje jasno da i ono što se naziva zdravom hranom može biti teško za varenje ili stvarati upale (žitarice, semenke, sirova hrana...). Problem nastaje kada ideologija i trendovi nadglasaju nauku i zdrav razum. Ako bacimo pogled na tradiciju, evoluciju i kvalitetna istraživanja moderne nauke, biće nam jasnije šta je ono što treba da jedemo. Danas su znanja o tome dostupna svakome ko želi da se zaista pozabavi njima – pojašnjava Manja l

Filip Manja jedini je iz Srbije stekao diplomu Fakulteta za kinesku tradicionalnu medicinu u Kini

SAVETI FILIPA MANJE ZA PREVENCIJU BOLESTI – Najvažniji spis kineske medicine “Kanon Žutog cara” još pre 2.500 godina navodi da „vrhunski praktičar (za razliku od mediokritetnog i inferiornog praktičara) radi tretman kada bolest još nije nastupila”. Kinezi i danas smatraju da ako praktikujemo „negovanje života“, nikakva medicina nam neće biti potrebna. Prevencija respiratornih infekcija se vrši kroz jačanje „odbrambene energije

tela” (Wei qi). Najobičnijim trljanjem suvom krpom po površini kože možemo značajno ojačati Wei qi i otpornost tela prema spoljnim patogenima. Uzmemo ujutru kuhinjsku krpu za dva kraja i trljamo telo – prvo gornje i donje ekstremitete (normalno na njih,saprednjeizadnjestrane,popolaminuta ili minut, dok koža blago ne pocrveni), pa istim intenzitetom i trajanjem dijagonalno

Savet br. 1

– Potapanje stopala u toplu vodu u kojoj je

obavezno rastvoreno 100 grama soli, držanje tople soli (u vrećici zagrejane u rerni ili u mikrotalasnoj) ispod pupka i(li) sa zadnje strane oko drugog lumbalnog pršljena (tačka mingmen) takođe će jako dobro delovati na podizanje čitavog sistema.

76

leđa obe strane (kao kad se brišemo nakon tuširanja), zatim normalno na leđa (horizontalni pokreti, počevši od vrata pa nadole, sve do sakruma) i na kraju prednji deo trupa: niz srednju uspravnu liniju tela (od grudne do pubične kosti) duž rebara (od sredine ka spolja, obe strane) i kružno oko pupka. Ceo proces traje 10-ak minuta i nakon njega ćete se osećati moćnije i nećete biti zimogrožljivi.

Savet br. 2

– Da bismo sprečili odliv energije kroz prekomerno

razmišljanje i stres, možemo uvesti jednostavan ritual koji ne traje više od 5-6 minuta dnevno: tri puta u toku dana (ujutru pre ustajanja, u podne i uveče pre spavanja) sesti na ivicu stolice ili kreveta, ispraviti leđa, zatvoriti oči i izbrojati 30 laganih, kontinuiranih udaha i 30 izdaha, koncentrisani na praćenje disanja. www.originalmagazin.com

Budi uspešan

Softver kojim štedimo struju

Tim „Smart Cat“ pobedio je na drugom PowerUp! takmičenju u Srbiji

Firma „SmartCat“ iznedrila je revolucionarnu ideju za kontrolu potrošnje električne energije koja već osvaja nagrade Tekst: Maša Milojković limatske promene i globalno zagrevanje nalažu da je krajnje vreme da povedemo računa, a namenska potrošnja svakako je povoljna za novčanik.

K

Tako su Sanja Hajduković, Nina Marjanović, Nenad Božić, Dušan Ranđelović i Stanko Kuveljić smislili rešenje čije i ime čak zvuči futuristički – „Optimus Power“. U pitanju je softversko rešenje koje upravlja sistemima za klimatizaciju, grejanje i hlađenje u poslovnim zgradama, hotelima, bolnicama i kancelarijama radi optimizacije potrošnje električne energije, a prvi rezultati pokazuju da softver ostvaruje do 40 odsto uštede električne energije.

„Oblast kojom se bavimo je važna zbog sve veće potrošnje u svetu. Zgrade koriste oko 45 odsto električne energije, a uređaji za hlađenje i grejanje su najveći potrošači. Upravo zato je optimizacija jedan od prioriteta u procesu povećanja energetske efikasnosti.

Pored smanjenja troškova, veliki značaj ovog projekta je i društvena odgovornost svih nas prema resursima, odnosno zaštita životne sredine“, objašnjava Sanja Hajduković, te otkriva kako funkcioniše ovaj softver: „On analizira istorijske podatke o potrošnji električne energije u odnosu na preko 30 parametara, među kojima su spoljna i unutrašnja temperatura, da li je radni dan ili ne, sezonske i nedeljne promene u potrošnji i pomoću algoritama mašinskog učenja op-

timizuje rad uređaja za grejanje i hlađenje.

Time smanjuje potrošnju, a pored toga, softver je u stanju da detektuje anomalije u radu, kao i da predvidi potrošnju električne energije u budućem vremenu.“ Na pitanje da li bi i „obični“ građani mogli da primene „Optimus“ u svom domaćinstvu ukoliko uđe u masovnu proizvodnju, Sanja kaže: „Uz manje izmene možemo da primenimo algoritme i na potrošnju drugih uređaja, vode, gasa itd. Trenutno nismo fokusirani na domaćinstva, ali svakako imamo želju da proširimo poslovanje u budućnosti.”

Proces nastanka softvera počeo je pre nekoliko godina, do sada su osvojili brojne nagrade, a pobednici su i drugog PowerUp! u Srbiji, najvećeg startap takmičenja u centralnoj i istočnoj Evropi u oblasti energetike, mobilnosti, pametnih gradova, grejanja i ostalih rešenja povezanih sa čistim tehnologijama. „Dobićemo priliku kao pobednici nacionalnog takmičenja da se predstavimo na velikom finalu 21. maja u Krakovu i borimo se za nagradu od 50.000 evra i investiciju od 150.000 evra kroz prestižni investicioni program Highway.”

Međutim, nije lako plasirati se na tržište, čak i kada postoji inovativna i jedinstvena ideja, jer je konkurencija velika. „Izdvaja nas korišćenje algoritama mašinskog učenja kojim se kreiraju profili potrošnje korisnika, i to nam omogućava da proaktivno upravljamo uređajima radi optimizacije potrošnje“.l

original

77

BUDI AKTUELAN

Ko će biti Netflix u svetu video igara

78

www.originalmagazin.com

Sve velike kompanije, od Epla, preko Amazona, pa do Gugla, ali i one koje pretenduju da to budu, utrkuju se u tome da prve stvore gejmerski Netflix.

Plan je jednostavan – strimovati najtraženije i kvalitetne igre na svaki uređaj bez obzira na to koliko je jak ne bi li se došlo do još većeg broja igrača Tekst: Ana Lađarević / DigitAla.rs Foto: Profimedia

J

er što je više igrača, to je više novca. Nije sve u zelenim novčanicama, ali kako gejmersko tržište vredi skoro 140 milijardi dolara, jasno je zašto se svi trude da uzmu što veći deo kolača. Budućnost gejminga bi se u tom procesu znatno izmenila, pa bi skupe konzole mogle da budu potpuno zamenjene nečim jednostavnim. Baš kao što vam Netflix dozvoljava da gledate filmove i serije na bilo kom uređaju u bilo koje vreme, plan je da gejmerski striming-servisi omoguće slično – igranje video-igara na telefonu, tabletu, TV-u ili laptopu bez prethodnog daunloda i kupovine nekog dodatnog uređaja.

Epl je navodno uložio pola milijarde dolara u gejming servis koji bi trebalo da lansiraju na jesen. Tvorci ajfona potvrdili su da će se servis zvati „Arcade" i da će korisnicima ponuditi više od 100 novih i ekskluzivnih igara, uključujući i prestižna originalna izdanja koja potpisuju Lego, Sega, ali i autori poput Hironobua Sakagučija, Kena Vonga i Vila Rajta. Navodno, po igri plaćaju i po nekoliko miliona ne bi li ostala ekskluzivno na njihovoj platformi i da ne može da bude dostupna za Android uređaje, pa ni za konzole poput PS4 ili X Box. Soni je u neku ruku bio preteča celog ovog talasa kada su kupili Gaikai 2012, a potom i OnLive 2015. godine i lansirajući PlayStation Now, gejming strim-centar. On je, međutim, ostao tek pionirski korak koji nisu dalje razvijali, bar zasad.

S druge strane, Gugl je nešto ozbiljnije krenuo sa ovim, pa su nedavno predstavili svoj striming-servis koji su nazvali Stadia.

I on radi na istom principu – igre se igraju online bez konzola ili računara. Ujedno, uveli su i Stadia kontroler, koji omogućava da se snimak delova igre paralelno dok igrate može deliti direktno na Jutjubu. Isto tako, pritiskajući dugme za Google Assistant, možete da zatražite pomoć za prelaženje određenog nivoa, a servis vas direktno prebacuje na najznačajnije Jutjub klipove koji vam mogu pomoći u tome. Ovakav potez ne čudi kada se zna da je samo na Jutjubu tokom prošle godine pregledano više od 50 milijardi sati gejming sadržaja. Ujedno, na ovaj način Gugl pokušava da preotme deo korisnika od rivala Tvič (Twitch), striming-servisa u vlasništvu Amazona koji dnevno ima 15 miliona jedinstvenih korisnika. Inače, sama Stadia funkcioniše tako što se igre čuvaju na klaudu, pa igračima ne trebaju konzole ni gejming računari da bi ih igrali niti moraju da ih daunloduju. Sve radi preko vaj-faj i standardne internet veze dovoljne da se strimuje 4K video. Stadia najpre stiže u Ameriku, Kanadu i Englesku, a krajem godine i u Evropu. Prve igre koje donose su: Assassin’s Creed Odyssey i Doom Eternal.

original

Gde strimovati sada Dok čekamo da svi ovi servisi prorade, evo gde se zasad mogu strimovati igre: – GeForce Now funkcioniše tako što kupujete igre koje želite da preko digitalnih radnji poput Steama, Uplaya ili or Blizzard’s Battle.neta. Kada se aplikacija instalira, onda klaud zasnovan na ovom strimingu dozvoljava da igrate odabrane igre na bilo kom uređaju nezavisno od njegovog kapaciteta.

– Ukoliko želite da igrate igre nezavisnih divelopera, onda proverite ponudu na Jump servisu.

– Vortex nudi listu kompatibilnih igara koje se mogu igrati na PC-ju koji ne mora da bude nabudžen. Njihova biblioteka ima oko 100 naslova.

Titulu najboljeg gejming servisa planira da ponese i Majkrosoft, i to sa "Project xCloud" jer će na ovaj striming-servis preneti sve ekskluzivne naslove sa Xbox, uključujući Crackdown i Destiny. Prva bitna stvar je to što nema potrebe da se za igranje koristi kontroler, već se sve obavlja na tač-skrinu telefona ili tableta, što je mnogo bliže mlađim generacijama. Oni bi trebalo da u startu ponude oko 200 naslova, i to za mesečnu pretplatu od 10 dolara.

Za igrače ovo su dobre vesti na nekoliko nivoa. Najpre, štedi se na kupovini konzola, što jeste jednokratni, ali ipak značajan izdatak. Oni koji igraju preko računara ili laptopa ne moraju da ulažu u njegovu stalnu nadogradnju. Striming je uz to mnogo jednostavniji i pristupačniji za korišćenje u bilo kom trenutku.

Cena usluge je nešto o čemu zasad niko ne govori definitivno, a izvesno je da će biti manja od cene igara koje koštaju od 40 evra pa naviše. l

79

Budi kreativan

upakovano s ljubavlju Po celom svetu proširila se sve popularnija tehnika za umotavanje poklona furošiki, koja, osim što izgleda veoma lepo, pomaže očuvanju životne sredine

T

Tekst: Ivana Stojanov Foto: Profimedia, iStock

radicionalna japanska tehnika umotavanja predmeta u tkanine raširila se na različite meridijane.

Za razliku od prakse u kojoj Japanci u platno uvijaju flaše, hranu i svakodnevne sitnice, zapad je oduševljeno prihvatio onaj deo koji se odnosi na pakovanje poklona u šarene ili jednobojne krpice.

Ova tehnika je poznata pod imenom furošiki, što je zapravo naziv za četvrtasto parče tkanine u koju se poklon umotava.

Sama reč se odnosi na veštinu, ali i na materijal, koji obično ima elegantan i dekorativan dizajn.

Furošiki se prvi put pojavio u Japanu 710. godine pre nove ere, u periodu Nara. U platna su se tada umotavali predmeti i dragocenosti iz japanskih hramova. Nešto kasnije namena je bila promenjena i u platna se uglavnom pakovala gar80

deroba. Reč „furošiki“ se pojavljuje u periodu Muromači, koji je trajao od 1136. do 1573. Veruje se da je šogun Ašigaka Jošimicu u svojoj kući napravio ogromno kupatilo i pozivao je u goste svoje prijatelje visokog ranga. Oni su svoja kimona uvijali u furošiki platna dok su se kupali u šogunovom kupatilu. Parčad tkanine su često nosila porodične grbove da bi se znalo kome pripadaju. Šogunovi gosti su uglavnom na tim istim delovima platna stajali dok su se sušili posle kupanja. Furošiki je uskoro postao popularan u svim slojevima društva jer su masovno počele da se otvaraju javna kupatila u kojima su se ljudi kupali, opuštali i družili se.

Tek 2006. godine japanska ministarka ekologije Juriko Koike je počela da promoviše tkanine furošiki, pokušavajući da podigne svest o ekologiji i smanji upotrebu plastike.

Tada su masovno počele da se uče razne tehnike pakovanja.

Danas je uobičajeno da učenici u Japanu nose svoju užinu upakovanu u furošiki, a ljudi širom sveta pakuju knjige, poklone i različitu robu u efektno dizajnirana platna. www.originalmagazin.com

Važno je!

Ukoliko umesto ukrasnog papira odaberete furošiki za pakovanje poklona, pokazaćete da vam je stalo do očuvanja planete Zemlje.

Jer reciklažom jedne tone starog papira sačuva se 17 stabala starosti između 15 i 20 godina, uštedi se 4.200 kilovata električne energije, 32.000 litara vode i 1.400 litara goriva.

A zamislite koliko tona papira se u svetu utroši samo na pakovanje velikih i malih poklona! Proizvodnja papira je treći po redu industrijski proces po procentu zagađenja vazduha, vode i zemljišta.

Furošiki moda

Kako vezati furošiki Prvo što je važno jeste dimenzija platna. Ima ih nekoliko, ali najčešće se koriste platna dimenzija 45x45 i 70x70 cm.

Krpica mora biti kvadratnog oblika. Za neke poklone može biti mala kao dlan, a za druge može biti veličine automobila. Važno je igrati se i ubaciti lični pečat, a na internetu postoji mnogo tutorijala koji korak po korak objašnjavaju tehniku pakovanja. Za pakovanje vam ne trebaju selotejp, mašna, trake, a osoba kojoj ste dali poklon može opet da iskoristi svoj furošiki za drugi poklon i istovremeno uradi nešto dobro za okolinu.

Kompanija „Vibram“ poznata je po kvalitetnim cipelama, ali i po neobičnim modnim rešenjima. Znamo ih po cipelama sa pet prstiju, a sada su otišli korak dalje i kreirali cipele tehnikom furošiki. Oni koji su ih probali, tvrde da su bili veoma prijatno iznenađeni jer su jako udobne, funkcionalne, otporne na vodu, stvorene za svako okruženje, a na nogama prianjaju bolje nego ijedna druga obuća. Posebno su omiljene svetskim putnicima koji vode računa o životnoj sredini jer su veoma lagane i udobne, a čuvaju prirodu.

Ovo je ujedno i način da izazovemo sebe i saznamo koliko nam je predmeta u stvari potrebno da bismo bili srećni. I ono što je najbolje – ukoliko umotate poklon na ovaj način, pokazaćete osobi kojoj dajete poklon da vam je stvarno stalo i da ste uložili dodatni trud u izbor i kupovinu poklona, odnosno da ste ga upakovali s ljubavlju. l original

81

ISSN 2466-2747 = Original magazin COBISS.SR-ID 217647628

Original

maga zin broj 43 // maj 2019. // cena 199 din.

Impresum

ORIGINAL magazin Izdavač Fondacija „Novak Ðoković“ Direktor magazina Jelena Ðoković Pomoćnik direktora Aleksandra Radujko Project & Editorial menadžer Originala Jasmina Stojanović Pomoćnik projektnog menadžera Danijela Jovičić Uslužni izdavač Ringier Axel Springer Srbija Generalni direktor Jelena Drakulić Petrović Direktor izdavaštva Sreten Radović Glavna i odgovorna urednica Ivana Stanišić Bokić Šef tehničke redakcije Zoran Stojković Tehnički urednik Aleksa Vasović Dizajn i lejaut Slobodan Jovanović Coba www.cobaassociates.com Urednik fotografije Vladislav Mitić Foto-agencije Profimedia, Getty Images, iStock Lektura i korektura Nataša Ðorđević Redakcija Andriana Janković, Biljana Stefanović, Uroš Arsić, Dragan Jovićević, Ivana Stojanov Kontakt: orgnl@novakdjokovicfoundation.org Društvene mreže i digitalni marketing Sofija Borković Oglašavanje Media Impact Srbija original@mediaimpact.rs Tel. 011/3334 502 Pretplata: distribucija@ringier.rs 011/3334-644 Štampa Rotografika Subotica Generalni distributer Ringier Axel Springer Magazin podržala Direct Media United Solutions

Zaključna reč

S Svi sjajni ljudi o kojima pišemo iz broja u broj, a tako je i s ovim čije ste čitanje upravo priveli kraju, imaju jednu zajedničku stvar – otkrili su šta je to što ih pokreće i usudili su se da krenu za tim osećajem, napravivši potom od njega zanimanje, a konačno i uspeh. Jer oni su imali svoj poziv.

I svaki novi sagovornik za svakog člana redakcije Originala je nova lekcija.

U prošlom broju jedna od lekcija kojima nas je naučila fantastična Sasha Novakovich bila je da moraš da znaš šta je ono čime ne želiš da se baviš. I zaista, nekada ukoliko niste 100% sigurni šta je to što hoćete, lakše ćete do tog saznanja doći ako otpišete sve ono što nećete.

Osim toga, nikada nećete doći u priliku da jurite svoje snove ukoliko konstantno pristajete na manje od onoga što znate da zaslužujete i služite samo kao instrument za postizanje tuđih ciljeva.

Moj sagovornik ovog meseca bio je jedan od najboljih fotoreportera na svetu koji je ove godine za svoj rad dobio Pulicerovu nagradu. Iako je njegov posao nešto što se mnogi nikada ne bi usudili da rade, Goran Tomašević pronašao je svoju motivaciju – on svedoči istoriji. I ne samo to, već tu priliku da uvek bude tamo gde se istorija ispisuje smatra božjim darom.

Taj razgovor za mene je bio otrežnjujući i još jedna velika lekcija da će ljudi koji su toliko dobri u svom poslu sačuvati skromnost i priliku za koju su se sami svojim dugogodišnjim trudom i ogromnim zalaganjem izborili da se nađu u društvu sa Mihajlom Pupinom – smatrati darom.

To je ono što razlikuje velike od onih koji bi to da budu.

Ivana Stanišić Bokić

Blic dobitnik nagrade original

drugu godinu zaredom

83

www.novakdjokovicfoundation.org