Original #42

brOj 42 // april 2019. // cena 199 din.

// rS 3,50 Km

// cg 1,99 eur

www.originalmagazin.com

Original magazin

ORIGINAL MAGA ZIN

Orgnlmagazin april 2019.

eksklUzivno

ANICA DOBRA U našoj reakciji je naša moć tAjNe uspešNIh

startap0va sAshe NOvAkOvICh

DOmAće seRIje

IlI stAlNA pOtRAgA zA IDeAlNIm pRetkOm

štA kADA je jeDINA šANsA zA

pOtOmstvO

kRIvIčNO DelO

iSSn 2466-2747 = Original magazin cObiSS.Sr-id 217647628

ORIGINAL MAGA ZIN brOj 42 // april 2019. // cena 199 din.

Impresum ORIGINAL mAGAzIN Izdavač Fondacija „Novak Ðoković“ direktor magazina Jelena Ðoković Pomoćnik direktora Aleksandra Radujko Projektni menadžer Originala Ivana Hibner Pomoćnik projektnog menadžera Danijela Jovičić Uslužni izdavač Ringier Axel Springer Srbija generalni direktor Jelena Drakulić Petrović direktor izdavaštva Sreten Radović glavna i odgovorna urednica Ivana Stanišić Bokić Šef tehničke redakcije Zoran Stojković Tehnički urednik Aleksa Vasović dizajn i lejaut Slobodan Jovanović Coba www.cobaassociates.com Urednik fotografije Vladislav Mitić Foto-agencije Profimedia, Getty Images, iStock lektura i korektura Nataša Ðorđević redakcija Ana Kalaba, Uroš Arsić, Biljana Stefanović, Dragan Jovićević, Ivana Stojanov Kontakt: orgnl@novakdjokovicfoundation.org Društvene mreže i digitalni marketing Sofija Borković Oglašavanje Media Impact Srbija original@mediaimpact.rs Tel. 011/3334 502 Pretplata: distribucija@ringier.rs 011/3334-644 Štampa Rotografika Subotica

reč urednice

P Pripremajući ovaj broj, došla sam do veoma važnog zaključka, a to je - šta je najbolja stvar u vezi sa uređivanjem magazina „Original“.

Nakon razgovora sa jednom od sagovornica iz ovog broja, danima sam svima pričala o tome koliko je fascinantna. U vremenu kada se pričaju uvek iste priče i viđaju lica koja su ista, ili bar tako deluju, upoznate nekog ko priča o svom poslu (koji je vama potpuno stran) tako da pomislite da je to zaista najzabavnija i najbolja stvar na svetu i da biste i vi to mogli da radite - iako su šanse za to jednake onoj da budem prva žena na Marsu. Prepoznate nečiji rad, trud i zalaganje, koji su doveli do fantastičnih rezultata i ushićeni ste zbog uspeha te osobe kao da je vaš, iako ste je tek upoznali.

I tada mi je postalo potpuno jasno - najbolje je to što mi je posao da upoznajem ljude koji će me oduševiti i od kojih ću čuti i naučiti nešto novo. Jer je to rad koji hrani dušu.

Najvažniji, ali i najteži zadatak koji imamo svi mi je da predstavimo vama, čitaocima, te fascinantne ljude na pravi način i da im u tom predstavljanju ne oduzmemo ni delić njihove posebnosti i onog zbog čega su ORIGINALi. A po reakcijama koje nam stižu sa svih strana, i koje redovno pratimo, rekli bismo da i vi te originalnosti i te kako prepoznajete.

Svako ko se nađe na stranicama našeg magazina je poseban na potpuno drugačiji način i svako od njih svoje priče priča svojim jezikom. I to je najveća lepota - kada se sve te različitosti, sve te originalnosti pretvore u tekst i slike, a potom i stranice našeg novog broja.

Kreiranje svakog novog „Originala“ je mala magija koja se dešava, a ko još može da se pohvali da mu je posao tako magičan?

Ivana Stanišić Bokić

generalni distributer Ringier Axel Springer Magazin podržala Direct Media United Solutions ORIGINAL

3

ORIGINAL

U OvOm bROjU

MAGA ZIN

↘

KOLUMNA ANNE MARIE ĆURČIĆ

6

u Srcu inOvacija

8

anica dObra

10

TEMA BROJA - SUROGAT RODITELJSTVO

16

SAŠA NOVAKOVIĆ

22

MILICA ĐURIĆ JOVIČIĆ

26

POSLOVNA PSIHOLOGIJA

30

OGNJEN, ANA MARIJA I ČARNA POPOVIĆ

32

drumSKa STrela

37

DRAGANA MOŽEK

40

pOp KulTura

44

MIROSLAV TERZIĆ

48

eFeKaT lepTira

52

FenOmen elizabeT hOlmS

55

NACIONALNA GEOGRAFIJA

66

UPOZNAJ SVET - PERT

72

55

kADA jE AmbicijA vEćA oD nAS SAmiH

Elizabet Holms je zahvaljujući svom novom čarobnom izumu postala najmlađa milijarderka na svetu i proglašena je sledećim Stivom Džobsom. A onda se, preko noći, njen balon od sapunice raspršio 4

26

Milica Đurić Jovičić, direktorka Fonda za nauku

nAukAćEbiti nAjpožEljniji poSAo www.originalmagazin.com

32

Ognjen, Ana Marija i Čarna Popović

SVE JE LEPŠE I LAKŠE UZ PORODICU

52

66 ORIGINAL

Greta Tunberg

LEPTIR KOJI JE IZAZVAO TORNADO ŠIROM SVETA

Beograd za početnike

FATALNA A ZRELA LJUBAV JEDNE ŽENE I JEDNOG GRADA 5

važno KOLUmNA

ANNE MARIE ĆURČIĆ

DA PREPOZNAMO, RAZUMEMO, PODELIMO..

„Ok je ne biti ok. više je nego ok potražiti pomoć kada vam je potrebna.“ Ovo ponavljam danima. Ovo ponavljam nedeljama. Ovo ponavljam od trenutka kad nam se život iz korena promenio, od tog 11. novembra, kada smo kao roditelji, kao porodica doživeli ono najstrašnije, ono do te mere nepojmljivo i bolno da se to ne može opisati – tog dana je naša ćerka Marija oduzela sebi život. imala je 25 godina. e, nije bilo oproštajne poruke. Ne, ništa nije ukazivalo na užas koji će uslediti, nijedna reč, nijedan postupak. Marija je bila sinonim za smeh. Za radost. Za onu zaraznu pozitivnu energiju koja pleni.

Marija je bila tip osobe za koju smo često govorili da bi posle 30 sekundi boravka na Marsu oko sebe okupila ekipu bića koja, poput nje, široko žvaću vazduh, praveći planove... Zato nam to „zašto”, na koje nemamo odgovor a koje nam se sa svakim svitanjem neumorno vraća, ostavlja ožiljke na duši, svaki put... Jer odgovor nemamo, možemo samo da nagađamo... Da je, ne poverivši nam se, možda htela da nas poštedi brige...

Ili da nije shvatala, nije znala da taj bol u duši, ukoliko se s njim nosiš potpuno sam, može da se pretvori u jednu od onih „savršenih oluja” koje za sobom ostavljaju samo pustoš...

N

6

Ok je ne biti ok, ok je razgovarati o tome, ok je podeliti teret, kakav god bio, više je nego ok potražiti pomoć. Volela bih da sam joj to govorila češće, bez povoda, tim pre što među nama nije bilo tabu tema, nikada. Ali nisam.

Zato to govorim vama koji čitate ove redove, s nadom da ovo nećete tumačiti kao vapaj neutešne majke. Jer ovo nije vapaj – tuga me ne definiše, iako je kao bezdan duboka. Ona me jeste promenila, ali nije ona ta koja me pokreće. Pokreće me neizmerna ljubav prema Mariji i Jeleni, njenoj mlađoj sestri, našem malom velikom heroju. Pokreće me želja da slavim život, Marijin život, svu tu lepotu i radost kojom nas je ispunila. Pokreće me ljubav prema mojim bližnjima, prema svima do kojih mi je stalo, a stalo mi je i do vas, iako vas lično ne poznajem i možda vas nikada neću sresti. Ovo je apel u slavu života. Naših i onih koji više nisu sa nama.

Apel da zastanete, udahnete, da preispitate da li vas i koliko košta taj sveprisutni imperativ sreće. Apel da vodite brigu www.originalmagazin.com

o je

o sebi, o svom mentalnom zdravlju, da volite sebe baš kao što volite i svoje bližnje. Apel da pomognete onima kojima je pomoć potrebna, bez osuđivanja, bez predrasuda, da ih uputite na pravu adresu, ne zaboravljajući da i zagrljaj bez ijedne izgovorene reči ima neverovatnu isceliteljsku moć.

A broj ljudi kojima je pomoć potrebna je ogroman. O tome govore i statistike, navešću samo neke.

najboljem slučaju, mentalno zdravlje percipira kao nešto apstraktno, nešto što nas ne dodiruje, što nas se ne tiče, a u onom najgorem, ostaje u sferi tabua. Zato je i važno da o tome otvoreno govorimo. Da naučimo da prepoznamo, razumemo, podelimo ono što osećamo. Da naučimo da volimo sebe. Da zaista budemo tu jedni za druge. Da budemo odgovorni.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 300 miliona ljudi u svetu pati od depresije. Da se razumemo - kad kažem „depresija”, ne govorim o onim normalnim, uobičajenim promenama raspoloženja koje prate našu svakodnevicu. Nije svaka tuga, neraspoloženost depresija.

Govorim o stanju zbog kojeg nedeljama nemate želju da izađete iz kuće, zbog kojeg ste, bilo to vidljivo ili ne, neprestano tužni, potišteni, zbog kojeg vam je san poremećen, zbog kojeg vam se javljaju crne misli. Govorim o stanju koje traje nedeljama i koje, ukoliko se ne potraži pomoć, može dovesti do tragičnih posledica.

Ne smemo žmuriti pred činjenicom da osobe s mentalnim poteškoćama gotovo redovno prati stigma ne samo u širem okruženju već neretko i unutar same porodice. To što to nije specifikum Srbije nije opravdanje. Ne smemo se miriti sa činjenicom da sistemi podrške nisu dovoljno vidljivi, da veliki broj ljudi ne zna gde i kome da se obrati, čak ni u urbanim sredinama, a da ne govorim o manjim mestima. Nije li žalosno što se na nacionalnu strategiju o mentalnom zdravlju još uvek čeka? Ili što je, iako to svakako treba pozdraviti, tek u januaru ove godine počeo sa radom nacionalni SOS telefon za prevenciju suicida? Nije li zabrinjavajuće to što na nivou Srbije postoje samo četiri centra za mentalno zdravlje (Beograd, Niš, Vršac, Kikinda) u kojima bez zdravstvene knjižice, uputa i prethodnog zakazivanja (što je redovna procedura u zdravstvenim ustanovama, koja, budemo iskreni, može da potraje) stručnjaci pružaju besplatnu pomoć? Da, privatna savetovališta postoje, ali koliko ljudi to sebi može da priušti?

U zemlji u kojoj je izloženost nasilju, pa i „samo” verbalnom, svakodnevna pojava, u kojoj se još uvek iskijavaju posledice devedesetih, nije li od krucijalne važnosti ukazivati na to da postojeći sistemi podrške nisu dovoljni, da je neophodno da država, uz podršku struke i civilnog sektora, neuporedivo više radi na edukaciji, posebno onoj kroz obrazovni sistem, bez koje je teško ostvariti efikasnu prevencija?

Svake godine, kaže statistika SZO, 800.000 ljudi izvrši suicid zbog depresije, pri čemu je samoubistvo drugi vodeći uzrok smrti među adolescentima između 15 i 29 godina. Procenjuje se da će se koliko sledeće, 2020. godine depresija naći na drugom mestu najraširenijih bolesti u svetu, odmah iza srčanih oboljenja. Kada je reč o Srbiji, brojke kažu da pet odsto ukupne populacije pati od depresije, dok je po godišnjoj stopi suicida 13. u Evropi. Prošlogodišnje istraživanje Fondacije SBB pokazalo je i da više od polovine tinejdžera pati od nekog od mentalnih poremećaja poput depresije ili anksioznosti.

Nije li to dovoljan razlog da zvone zvona na uzbunu, tim pre što živimo u društvu u kojem je ne samo sramota govoriti o vlastitim emocijama već je i pitanje da li smo uopšte u stanju da ih prepoznamo jer nas tome ne uče? Tim pre što se, u ORIGINAL

Pa, hajde da pomognemo, hajde da zajedno pokrenemo kampanju, u slavu Života! Hajde da smognemo snagu da tu maratonsku trku pred nama istrčimo do kraja – važno je! l 7

RAdAR NOve GeNeRAcIje

Iza Creatora stoji impresivan inženjerski tim koji je radio za kompanije „Apple“, „Tesla“, pa čak i za NASA

S

an Francisko je čaroban grad koji bi svako trebalo da poseti bar jednom u životu. Jer onog trenutka kada zagazite ulicama ovog grada, osećate kao da ste ušli direktno u budućnost, čak i kada se vozite istorijskim tramvajem sa kojih vise znatiželjni turisti. Ovde se nalazi neverovatni most Golden Gejt, ozloglašeni zatvor Alkatraz, viktorijanske kuće od kojih su najpoznatije čuvene „Ofarbane dame“ (Painted Ladies)... A kada se umorite od šetnje (mada, pre će biti vožnje), uz nebrojene uzbrdice i nizbrdice kafu će da vam skuva - robot!

Možda je svet bar desetak godina daleko od toga da nam roboti služe kao kućne pomoćnice ili batleri, ali su oni definitivno našli svoje mesto u medicini i nauci, pa i u uslužnim delatnostima. Najbolji primer je robot barista Cafe X koji kuva savršenu kafu onima koje put nanese u San Francisko. U gradu zapravo postoje tri ovakva robota kod kojih možete da poručite kafu, od espresa, makijata, moke, pa i da birate hoćete li indijski, brazilski ili neki drugi blend. I ne postoji bolje mesto na svetu za ovakav pionirski poduhvat. U neposrednoj blizini je SiliciTekst i foto: Ana Lađarević, blog DigitAlA.rs jumska dolina, tu je i Kupertino i bilo je logično da će se Novinarka magazina „Original“ posetila je San Francisko, roboti najpre probiti upravo u grad u kome je apsolutno sve moguće, čak i to da vam San Francisku, odakle i kreće robot skuva kafu i spremi doručak, kao i da u radnji samo najveći broj američkih tech pokupite stvari sa police koje su vam potrebne - i izađete startap kompanija.

U SRCU INOVACIJA

Prvi robot koji pravi kafu delo je kompanije „Cafe X“. U pitanju je six-axis robotička ruka smeštena u vrlo moderan i luksuzan kiosk za kafu koja odrađuje sav posao. Kafu možete naručiti preko aplikacije pa će vas ona sačekati kada dođete, da ne čekate u redu, ili pak tu, na licu mesta, ukucavajući porudžbinu na tablet koji se nalazi pored kioska. Čim se odlučite za kafu, robot automatski počinje da je priprema. Uzima šolju, ubacuje je u mašinu, priprema mleko, kafu i onda vam stiže potvrdni kod koji ukucate kako biste piće i podigli. I onda sledi najlepši deo - robotička ruka vredna 25.000 dolara vam maše i poželi da uživate u svakom gutljaju kafe. I svaki put kad on mahne, čujete uzdahe oduševljenja jer pored onih koji dolaze da piju kafu, tu su i brojni posmatrači koji samo žele da gledaju ovog neobičnog baristu na delu.

Kafa je prilično dobra, a cene su slične onima u „Starbucksu“, što znači da su malo iznad proseka, ali neka zadovoljstva u životu jednostavno morate da platite...

8

A pored kafe u San Francisku, roboti mogu da vam spreme i hranu, i to dok završavate sitne kupovine u radnji „Amazon Go“ u kojoj se ne plaća ni kešom ni karticom, niti postoje kase... Šta da vam kažem, tehnika je čudo!

Naime, u ovom kalifornijskom gradu imali smo priliku da probamo burger koji umesto kuvara sprema takođe robot, zapravo - cela mašina. Creator je ime ove sprave koja će vam za šest dolara poslužiti klasičan američki specijalitet! Ona priprema svaki od sastojaka, od seckanja salate, paradajza i ostalih dodataka, do zagrevanja zemičke u kojoj će biti poslužena tek ispečena pljeskavica, i sve to za pet minuta. Robot koji, kako kažu njegovi tvorci, namerno nema neko ljudsko ime, dugačak je oko četiri metra i koristi 350 senzora i 20 računara kako bi obavio ovaj proces. Inače, iza svega stoji jedan prilično impresivan inženjerski tim koji je radio za ogromne kompanije, www.originalmagazin.com

Robot Creator, koji nam je spremio doručak, dugačak je oko četiri metra i koristi 350 senzora i 20 računara kako bi obavio ovaj proces

Kafa koju vam pravi i poslužuje robot košta nešto više od proseka - ali neka zadovoljstva u životu moraju da se plate

poput „Apple“, „Tesla“ pa čak i za NASA, a ovaj koncept su razvijali poslednjih osam godina.

Vrlo je moguće i da je Amazon utrošio isto toliko vremena da osmisli i u delo sprovede ideju o prodavnici u kojoj nećete morati da stojite u redu da biste platili dok kasirka namota novu traku za kasu, ide u magacin da donese nešto što vam treba, traži da iz novčanika istresete zadnju sitninu... „Amazon Go“ su radnje (ima ih u Čikagu, Sijetlu i San Francisku) u kojima kasa nema!

Umesto njih, kamere i senzori beleže vaše kretanje i ono što kupujete.

ORIGINAL

Sve funkcioniše tako što skinete aplikaciju za „Amazon Go“, uđete u radnju, skenirate svoj nalog i počnete da uzimate sa polica ono što vam treba. Sistem koji koristi računare i veštačku inteligenciju prati kada kupac uzima robu sa police i kada završite sa nabavkom jednostavno izađete iz radnje. Račun dobijate naknadno, odnosno novac bude skinut preko Amazon aplikacije. Pri tome cene su znatno povoljnije nego u standardnim radnjama, pre svega jer je broj zaposlenih znatno manji pa je tu ušteda i najveća. Radnja ima manje-više sve kao i običan market, uključujući gotova jela, poput salata, sendviča, peciva i naravno kafu.

Doduše, ne pravi je robot nego klasičan automat. l 9

EKSKLUZIVNI INTERVJU Uloge koje će igrati, Anica Dobra veoma dugo i pažljivo bira. Intervjue koje će dati bira još duže. Kako sama kaže, to se u proseku dešava jednom u četiri godine.

ANICA 10

www.originalmagazin.com

Zbog toga je činjenica da je iz prve pristala da govori za magazin „Original“ i za potrebe našeg časopisa stane pred objektiv čuvenog fotografa Nebojše Babića - prava ekskluziva.

ORIGINAL

DOBRA 11

eKSKluzivni inTervju

ANIcA dObRA

U našoj reakciji je naša moć Tekst: Ivana Stanišić Bokić Foto: Nebojša Babić Make up: Milena Maza Banjac

karijeri Anice Dobre zna se gotovo sve. Od njenih početaka pre više od tri decenije u „Pokondirenoj tikvi“, „Kako je propao rokenrol“, „Sabirnom centru“, preko „Crnog bombardera“, kada se nametnula kao jedna od najboljih glumica te generacije, brojnim ostvarenjima nemačke kinematografije... Trenutno snima novu sezonu serije „Ubice mog oca“, nedavno smo je gledali u „Korenima“ u fantastičnoj ulozi Roze, u hrvatskoj seriji „Crno-bijeli svijet“, uživa u predstavama koje igra u „Zvezdara teatru“ i „Ateljeu 212“ i kaže da je gluma i dalje ispunjava.

O

O njenom privatnom životu zna se taman onoliko koliko je želela - možda i malo više od toga. Ono o čemu se najmanje zna, a što je nas najviše zanimalo, jesu stavovi Anice Dobre na različite teme, pa smo samo o tome i pričali za magazin „Original“.

Kada analizirate svoj lični i profesionalni razvoj, koliko su oni međusobno uslovljeni i isprepletani, da li ih gledate od uloge do uloge, ili kroz velike događaje i životne prekretnice?

- Zašto bih se uopšte trudila da analiziram samu sebe?! Nisam projekat koji se deli na lični i profesionalni, takođe nisam posmatrač svog sopstvenog, jedinog života, već njegov učesnik, dakle ČOVEK koji se, kao i svaki drugi, definiše i gleda dušom, 12

koji se trudi da raste, uz radost, sumnju, strah, pa ljubav i opet radost. U meni postoji dobra namera da iskusim to osećanje kako je život lep i onda, u zavisnosti od toga kako ja gledam na situaciju, svaki događaj može da postane veliki i životno važan, ali i ne mora. :))) Posmatrate li svoju karijeru građenu u Nemačkoj i onu koju ste izgradili ovde kao dva odvojena života? Svoju karijeru na TV-u i u pozorištu takođe?

Koliko jedan glumac živi života, kako se oni sukobljavaju, a kako nadopunjuju?

- Čudno mi je to razmišljanje i potreba da se sve stavlja u fioku, da se veruje u šablon kako je negde „ovako“, a negde „onako“.

Rad na ulozi u inostranstvu nosi sa sobom isto toliko običnosti i misterije ili različitosti kao i svaki projekat na domaćem terenu, jer to ne zavisi od teritorije, budžeta, jezika ili npr. vremenskih (ne)prilika, već to zavisi od uloge i magije koju ona u većoj ili manjoj meri nosi sa sobom. Glumac ne živi više života, već u tom jednom otkriva uvek nove doživljaje koji ga produbljuju i daju mu smisao. U pozorištu i na filmu na primer nema dobre scene ako nema dramskog sukoba, jer taj sukob vodi eventualno ka nekoj katarzi. I da se malo sklonimo od te metafizike glumačkog posla i da afirmativno napomenem da su glumci na našim prostorima obični ljudi koji samo jako vole svoj posao. A publika, bez www.originalmagazin.com

ORIGINAL

13

ANICA DOBRA koje mi ne možemo, a ona bez nas može, često je veći mađioničar od glumaca, jer nađe način da uprkos besparici kupi karte i na taj način podrži naš trud. :)) Reditelji su Anicu dobru uglavnom videli kao zabavnu i šašavu kroz svoje uloge. A kako Anica dobra vidi sebe?

Koja uloga je najviše Anica dobra - i od onih koje ste odigrali i od onih koje ste možda hteli a (još uvek) niste?

- Kakav bi to život bio ako bi bio uloga?! Bilo koja. Želim da verujem da su me reditelji doživljavali kao nekoga ko može da nadogradi napisano, ko je u stanju da se ulozi preda i da aktivno učestvuje u stvaranju iste. Vaše je pravo i privilegija da me doživite kako vam se prohte, za mene je važno da sam u tom trenutku uradila najbolje što sam mogla. Ako sam vam u nekim ulogama bila istinita i uverljiva, onda sami odlučite ko sam ja od tih likova, možda nijedan, a možda i svaki. I uvek ćete biti u pravu. A ja sam samo ono što jesam.

Postoji li uloga koju nikada ne biste prihvatili?

- Glumca čine uloge koje je prihvatio, ali i one koje je odbio. Sve što nije u skladu sa ličnim afinitetima, senzibilitetom i mogućnostima, ne treba ni raditi. Uzgred budi rečeno, to važi za sve segmente života.

Ljudima je ponekad teško da kažu „ne“, ali to je već druga tema, ta epidemija nije zahvatila samo naš prostor. da li vas gluma i dalje okupira - i vremenski, ali i emocionalno?

- Posao kojim se bavim podrazumeva stalno učenje, nadogradnju, istraživanje. I dokle god osećam uzbuđenje zbog čitanja novog teksta, na dobrom sam putu da me gluma okupira i vremenski i emocionalno, da me ispuni i odvede dalje, što bi bila velika privilegija. Šta bi, posle toliko iskustva i takve karijere, za vas bio poslovni izazov?

- Svaki novi tekst. Pre uloge je posle uloge.

I obrnuto. Kontinuirano trajanje može da bude veliki izazov, a i velika je nagrada. jednom prilikom izjavili ste da svaku ulogu igrate kao da vam je i prva i poslednja. mislite li da je to tajna vašeg uspeha?

- To sam ja upravo naučila i videla od mojih kolega. Dakle, ima nas jako mnogo koji smo predani i posvećeni ovom poslu. I diskuta14

bilno je to šta znači „uspeh“. Uspeh nikada nije definitivan, poraz nije fatalan, hrabrost je, u stvari, ići dalje.

Jeste li ikada pomislili da je možda trebalo da odaberete neki drugi poslovni put? I jeste li došli u iskušenje da skrenete sa ove trase koju ste izgradili i okušate se u nečem potpuno drugom i novom?

- Živimo u svetu brzih promena, gde je sve moguće, kada malo šta može da nas iznenadi uprkos trudu medija da nas stalno kljukaju bombastičnim naslovima, živimo u vremenu koje od nas traži da budemo fleksibilniji i mobilniji nego ikad pre i kada je najpametnije baviti se samo sadašnjim trenutkom. Šta će biti - biće, ali verujem da će to zavisiti od onoga šta činim DANAS.

Kada gledate vaše početke, kako ste morali da krčite svoj put, i kada poredite kako to rade mladi glumci danas...

Možete li da povučete paralelu? Ne toliko da li je nekom bilo lakše ili teže, već na koji način je drugačije?

- Svim mladim ljudima danas koji prave svoje prve korake u željenim profesijama treba skinuti kapu. Bez obzira na to što su oni po prirodi stvari superiorniji, žilaviji i brži (a nama matorcima se čine mekšim), nego što smo bili mi u naše vreme, njihove šanse da se pronađu i realizuju su manje.

Po mom osećanju jeste drugačije, ali to je nužnost. Prilagođavamo se svetu koji smo sami napravili. Čini se posle dugo vremena, u filmu „Šavovi“ dobili smo ponovo jedan jak ženski lik u domaćoj kinematografiji...

Glumca čine uloge koje je prihvatio, ali i one koje je odbio. Sve što nije u skladu sa ličnim afinitetima, senzibilitetom i mogućnostima, ne treba raditi. I to važi za sve segmente života www.originalmagazin.com

Vidite li to kao početak nove ere ili samo kao izuzetak od pravila? A opet, i u ovom slučaju reč je o ulozi majke.

Da li žena mora da bude određena kao „nečije nešto“ - majka, supruga (udovica, kao u slučaju Mirjane Karanović u „Rekvijemu za gospođu J“)… I da li je to generalno pravilo dobrih uloga, nevezano za pol i da li vrednost jedne osobe određujemo njenim odnosom sa drugim osobama?

- Ne znam kako se to objektivno određuje vrednost jedne osobe? Moje je mišljenje da smo svi podjednaki, kako u vrednosti, tako i u važnosti. Ako sam gledalac, onda ne definišem dobru glumu po pripadnosti nekome ili nečemu, kao što kažete, već po svom unutrašnjem doživljaju koji imam kada gledam nečiju kreaciju, dakle, ono što me ispuni je nečija istinitost u kojoj i sama mogu da se prepoznam, snaga i momenti prevarenog očekivanja. Ženske uloge su jake ako pokažu da ne pristaju na tuđu sliku o sebi. Nije nikakva mana glumiti ulogu koja je „nečije nešto“, jer se tako mogu odrediti i muške uloge, već je mana ako je ženski lik samo funkcija, dakle, nema nikakvu dramaturšku bitnost za priču. Ali ipak, jakih ženskih uloga nije malo, bilo ih je u seriji „Jutro će promeniti sve“, seriji ORIGINAL

Uspeh nikada nije definitivan, poraz nije fatalan, hrabrost je, u stvari, ići dalje

se vi kao žena sretali ili znate za slične slučajeve kod nas?

- #Moja podrška ženama iz Brusa. Šta je za vas feminizam?

- Sirovi dijamant koji se još šlifuje. Šta je osnovna dužnost svakog od nas?

- Da pronađe svoju svrhu.

Kako pronalazite i čuvate svoj mir?

- Kroz kretanje. I disanje je kretnja.

„Pet“, „Koreni“, kao i u gorepomenutim filmovima. Pogledajte samo sve dobitnice prestižne nagrade „Žanka Stokić“! Vrhunske glumice! Pokazuju nam da je era jakih ženskih likova stalna! A nije ništa novo da za glumice starije generacije, kojoj ja pripadam, nema mnogo jakih, relevantnih likova na filmu, pa je sreća da se oni mogu naći u pozorištu. Po tom pitanju će se stvari tek menjati nabolje, u skladu sa duhom vremena. Do promene se uvek dolazi jaaako polaaako, a onda odjednom i naglo! :)) Prethodnog meseca pričali smo sa Milošem Timotijevićem na temu #MeToo pokreta koji je krenuo u Holivudu, kao i o tome zašto se kod nas niko nije oglasio tim povodom. Da li ste

Da li se ikada preispitujete da li nešto možete i smete, ili puštate da vas vode instinkti, a ne koče strahovi? Verujete li da je oklevanje prvi korak ka neuspehu?

- Preispitivanje i sumnja, strah i nespokoj, to su za mene normalne reakcije mislećeg čoveka. I ne verujem da one nužno moraju da vode u neuspeh, već naprotiv, mogu da postanu podsticaj i motivacija da se nešto postigne. Ali na tome treba raditi. Prihvatiti i suočavati se. Ne zaboraviti da sam događaj i vlastiti doživljaj istog nisu iste stvari. U našoj reakciji je naša moć.

PS. Da se razumemo, ovo je samo teorija, nisam sigurna da je primenjujem i u praksi. :))) 15

TemA bROjA

Šta kada jedina Šansa za roditeljstvo postaje

krivično 16

www.originalmagazin.com

Tekst: Andriana Janković Foto: Profimedia

DELO ORIGINAL

„Svako ima pravo na rađanje deteta“, piše u Ustavu Republike Srbije.

Ova rečenica, izgovorena naglas, lepo zvuči, ali ništa više od toga. jer dok se u našoj zemlji više od 300.000 parova bori sa sterilitetom, Srbija je i dalje striktna u zabrani surogat roditeljstva, koje je nečija poslednja nada za potomstvo.

17

TemA bROjA

Z

Svako ko u postupak biomedicinski potpomognute oplodnje (BMPO) uključi ženu koja ima nameru da posle rođenja dete ustupi nekom drugom, kazniće se zatvorom od tri do 10 godina

jedno od osnovnih prava ljudi je da tragaju za srećom

bog izbornih krađa nisu zabranjeni izbori, zbog manipulacija imovinom nije zabranjena privatna imovina, zbog lažnih testamenata nije zabranjeno nasleđivanje, zbog korumpiranih univerzitetskih nastavnika nikome ne pada na pamet da zatvara univerzitete, zbog internetskih zloupotreba nije zabranjena upotreba interneta, a zbog saobraćajnih udesa, saobraćaj motornim vozilima nije nigde zabranjen. Međutim, kada je u pitanju stvar krucijalno važna za postojanje čoveka (onog čoveka koji te iste zakone piše i krši), kada je u pitanju poslednja slamka spasa onima koji ne mogu da dobiju dete na prirodan način ili vantelesnom oplodnjom, tada odlučimo da nešto zabranimo, pozivajući se na potpuno irelevantne razloge, kao što su zloupotreba, malverzacije ili novčana korist surogat majke. Tako loše povučeni potezi postaju pogrešne smernice koje, već izmučene parove, često odvuku na pogrešan put - put u drugu državu, na crno tržište, put kroz tunel iz koga se svetlo teško ili gotovo nikad ne vidi.

„Ničije dete” Nemate mnogo opcija ukoliko ste se zadesili u Srbiji a ne možete da dobijete dete prirodnim putem. Zvuči jezivo strašno, ali je, nažalost, tako. Osim vantelesne oplodnje ili usvajanja, nemate više nijednu mogućnost. Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji (BMPO) zabranjuje surogat roditeljstvo

18

u Srbiji. Ukoliko biste tumačili slova zakona, shvatili biste da će se svako ko u postupak BMPO uključi ženu koja ima nameru da posle rođenja dete ustupi nekom drugom, kazniti zatvorom od tri do deset godina. Još plastičnije: ukoliko u Srbiji želite da imate dete, a spletom nesrećnih okolnosti nemate matericu ili jajnike, možete završiti iza rešetaka.

- To u praksi znači onemogućavanje dobijanja deteta vantelesnom oplodnjom tipa surogat materinstva, što za mnoge znači eliminaciju jedinog preostalog rešenja da dođu do željenog potomstva. To takođe znači da će neki od njih pokušati u susednim zemljama da dobiju potomstvo putem surogat roditeljstva, takođe i da će u Srbiji ući u sivu ili čak i crnu zonu ilegale prihvatajući zakonski nedozvoljene aranžmane nesavesnih medicinskih i pravnih profesionalaca - objašnjava za „Original“ dr Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka u Beogradu.

U oba slučaja potrošiće enormne sume novca (da ne pominjemo vreme i sopstveno zdravlje), ne toliko za uslugu surogat majki, već najviše za izigravanje raznih zakona, podmićivanje profesionalaca i zaposlenih u institucijama.

- Najgore što može da se desi je dobijanje ilegalnog, ničijeg deteta. Deteta koje ne može da se u pravnom smislu smatra detetom svojih bioloških rodi-

20-40 godina treba da ima žena da bi mogla da bude surogat, a negde se traži samo njeno punoletstvo

www.originalmagazin.com

Zbog negativnih iskustava zemalja u kojima se surogat roditeljstvo primenjivalo, a nije ga pratila adekvatna pravna regulativa, postoji mnogo protivnika - kaže dr Zorica Mršević

telja (npr. po otkrivanju da je plod nedozvoljenog surogatstva), niti je dete surogat majke, koje ostaje bez ikakvih ličnih dokumenata, bez roditelja, a možda i bez državljanstva - upozorava dr Mršević.

O zloupotrebi Kada se pomene surogat roditeljstvo, do sada se najviše govorilo o zloupotrebama siromašnih žena koje će, usled svoje nezavidne materijalne situacije, biti prinuđene da na tržište iznesu jedino što imaju, a to su usluge sopstvenih materica i sopstvenog tela. Taj moment otpao bi zakonskim eliminisanjem komercijalnog tipa surogatstva. Za to je, logično, potrebno imati uređen zakon.

- Zakonska preciznost eliminiše zloupotrebe, kada su zakoni tako koncipirani da spreče zloupotrebe, da spreče bogate da turistički idu u zemlje trećeg sveta i kupuju potomstvo. Onima koji stavljaju primedbe da će legalizovano surogat materinstvo dovesti do zloupotreba, odgovaram da je vrlo dobro poznato na sijaset svetskih primera, da su najveće zloupotrebe moguće baš tamo gde zakona nema, a ne gde ga ima. Tamo gde postoji zakonska regulativa, moguće je odredbe zakona menjati i prilagođavati konkretnim prilikama, usavršavati i doslednom primenom onemogućiti, sankcionisati i obeshrabriti pokušaje zloupotreba - ističe dr Zorica Mršević, podsećajući da nema zakona i prava koji se ne mogu zloupotrebiti ili izigrati.

U svemu ovome postavlja se pitanje zašto bi samo surogat roditeljstvo bilo zabranjeno zbog eventualnih, hipotetičkih zloupotreba, umesto da bude, upravo zbog mogućeg sprečavanja zloupotreba, regulisano uz uzimanje u obzir najboljih zakonskih rešenja i praksi u drugim zemljama?

ORIGINAL

- Tu svakako treba napomenuti da su se zloupotrebe dešavale pre donošenja zakonskih regulativa, jer je surogat roditeljstvo ona situacija u kojoj je tehnologija išla bržim koracima od stvaranja društvenih normi i samim tim zakona - smatra naša sagovornica.

Tamo gde se požurilo s primenom mogućih tehnika asistirane oplodnje, a da je nije pratila pravna regulativa, dešavale su se razne zloupotrebe, jer ništa nije stajalo na putu eksploatacije i zloupotrebe surogat majki (ali i nameravanih roditelja), razvijala su se razna crna i siva medicinska tržišta uslugama surogatstva.

- Zbog tih negativnih iskustava zemalja u kojima se taj vid neplodnosti primenjivao, a da je nije pratila adekvatna pravna regulativa, postoji dosta osporavanja potrebe da se surogat roditeljstvo uvede u Srbiju, posebno od strane konzervativnih „zaštitnika zdrave porodice, patrijarhalnih vrednosti i srpske tradicije“ - kaže dr Mršević.

Pravo na sreću Parovima koji žive u Srbiji, a ne mogu da na prirodan način dobiju potomstvo, niti su kandidati za vantelesnu oplodnju i ne žele da usvoje dete ukinuto je pravo na sreću. Želja za surogat majkom u našoj zemlji se smatra nekom vrstom luksuza ili pak tvrdoglavog inata da ne prihvate realnost sopstvene neplodnosti.

- Podsetila bih da je jedno od osnovnih prava ljudi da tragaju za srećom. Bitno je da države garantuju, ne sreću, već otvorene mogućnosti da svi koji njoj streme, imaju šanse da je i ostvare, i da postoji mnoštvo načina pomoću kojih bi društvo došlo do sreće. Jedan od Prednacrta građanskog zakonika,

koji se odnosi na surogat materinstvo, imao je za cilj legalizaciju surogat roditeljstva kao jednog od načina za lečenje neplodnosti, jer prema Ustavu svako ima pravo na rođenje deteta.

Ljudi koji žele decu i imaju pravo da je imaju, u ostvarenju te svoje želje vide dozvoljen i prihvatljiv način ostvarivanja lične sreće, ali pritom ne žele da ta njihova sreća počiva na eksploataciji, krađi ili zločinu - pojašnjava naša sagovornica.

Kome je namenjen Surogat roditeljstvo je oblik lečenja neplodnosti, vid vantelesne oplodnje, i zakonski ne postoji mogućnost izbora načina začeća i rađanja, tako da uopšte nije namenjeno ženama koje mogu da začnu i rode dete prirodnim putem ili putem drugih metoda lečenja neplodnosti.

- Namenjeno je ženama koje mogu da začnu, tj. mogu da proizvedu jajnu ćeliju, ali iz zdravstvenih razloga ne mogu da nose i rode dete, kod kojih se više prethodnih trudnoća završilo spontanim pobačajima, ili ženama koje nisu ni u mogućnosti da začnu, odnosno da proizvedu jajnu ćeliju kaže dr Mršević.

Pitanje surogata pozitivno je rešeno u mnogim zemljama regiona, Evrope i šire. Naime, surogat roditeljstvo je dopušteno u Ruskoj Federaciji, Ukrajini, Estoniji, Grčkoj, Izraelu, Rumuniji, Slovačkoj, Poljskoj, Gruziji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Luksemburgu, Holandiji, Australiji (u državama Viktorija i Kvinslend), u nekim državama SAD, Indiji... A dugotrajnost postojanja pravne regulative ovog instituta, koje se meri decenijama, predstavlja primere dobre prakse koji bi svakako mogli da nađu primenu i u Srbiji.

- Na etički sporna pitanja surogat ma-

19

TemA bROjA

terinstva uglavnom se odgovara postojanjem medicinskog opravdanja, kao i postojanjem ustavnopravne i zakonske zasnovanosti tog instituta koji se uklapa u postojeći pravni okvir Srbije. Ustavno i porodično pravo opravdavaju taj oblik veštačke oplodnje, jer se time štiti pravo na zasnivanje porodice. Eventualna zabrana surogat materinstva predstavljala bi povredu ustavnog prava na rađanje - upozorava dr Zorica Mršević.

U zemljama u kojima je surogat materinstvo dozvoljeno zahteva se uglavnom da je surogat majka zdrava, ponegde se precizira uzrast od 20 do 40 godina, a ponegde se zahteva samo njeno puno-

letstvo. Negde je uslov da je potencijalna surogat majka već rađala i da ima decu, negde da je udata i da se njen suprug saglasio sa surogatstvom.

- Treba imati u vidu i da su trećina surogat majki krvne srodnice ili dobre prijateljice majke primaoca. Negde surogat majke mogu da budu srodnice bioloških majki, a negde je to zabranjeno.

Svuda je uslov postojanje sporazuma koji se potpisuje u vidu ugovora između surogat majke i budućih roditelja kojim se na tipski način regulišu uzajamna prava i obaveze - pojašnjava dr Mršević.

U uporedno-pravnim rešenjima se uglavnom zabranjuju prekogranični i komercijalni aranžmani, tj. surogat turizam, kao i plaćanje usluge surogat majke, već se omogućava samo naknada troškova udobne i zdravstveno na svaki medicinski savremeni, dostupan način podržane trudnoće, porođaja i postporođajnog oporavka.

- Većina zemalja u kojima je dozvoljeno surogat materinstvo uslovljava se dozvolom uglavnom tzv. altruistički tip, dakle isključuje se komercijalni aranžmani ma kog tipa, odnosno naplaćivanje usluge iznamljivanja materice.

Zabranjuje se ne samo naplaćivanje, već i reklamiranje surogat materinstva. Deo sporazuma je i obaveza surogat maj-

Lečenje muške neplodnosti se smatra etički i zakonski prihvatljivim, a rešavanje ženske neplodnosti je krivično delo 20

www.originalmagazin.com

ke da po porođaju preda novorođenče biološkim roditeljima, kao i obaveza bioloških roditelja da to dete prihvate u pravnom i faktičkom pogledu kao svoje - priča dr Zorica Mršević.

Tu treba napomenuti da su svi vidovi roditeljstva, kao što su kvaliteti roditelja, emotivna povezanost, toplina i odgovornost majke prema detetu - bili u istraživanjima bolje ocenjeni kod bioloških roditelja koji su dete dobili uz pomoć surogat materinstva nego kod onih drugih, „prirodnih“.

- Deca rođena od surogat majki ne pokazuju razlike u ponašanju, temperamentu, opštoj aktivnosti, prilagodljivosti novim situacijama i predvidivosti reakcija u odnosu na decu iz „prirodnih“ porodica, što je u celoj situaciji i najvažnije - kaže naša sagovornica.

Vid solidarnosti Surogat roditeljstvo je, pre svega, vid solidarnosti među ženama, institut koji žene široko podržavaju. U nekoliko navrata sprovedene i ponovljene ankete među ženama na pitanje da li bi u situacijama nemogućnosti da iznesu trudnoću razmišljale da koriste surogat materinstvo - daju nedvosmislen odgovor da bi velika većina njih smatrala surogat roditeljstvo spasonosnim rešenjem.

- Ko može sebi dati za pravo da zabrani drugom da postane roditelj, ako se, zahvaljujući razvoju biomedicine, neplodnost, podjednako i muška i ženska, mogu uspešno lečiti i omogućiti rađanje, i zašto prihvatiti samo lečenje muške neplodnosti kao etički i zakonski prihvatljivo, a lečenje ženske neplodnosti smatrati neprihvatljivim - kaže Mrševićeva.

ORIGINAL

KO JE SUROGAT MAJKA - princip surogacije se sastoji u tome da surogat majka nosi genetski tuđe dete, ali dalji postupci sa medicinske strane se ne razlikuju od uobičajenih postupaka kontrole trudnoće, samog porođaja i perioda nakon toga. Surogat majke su osobe ženskog pola koje pozajmljuju svoju matericu parovima koji ne mogu da imaju dece, jer supruga ima određene probleme medicinske prirode, a usled kojih ne može da rađa. Kao najčešće indikacije za surogat materinstvo navode se nedostatak materice i onkološka oboljenja žene - kaže za „Original“ dr Zorica Mršević.

Surogat majka je, dakle, žena koja sporazumno prihvati daiznesetrudnoću nastalu usađivanjem oplođene jajne ćelije buduće biološke majke deteta.

- Smatram da zakonski dobro regulisano surogat roditeljstvo predstavlja dragocenu pomoć onima koji iz medicinskih razloga ne mogu da dobiju potomstvo.

Tamo gde nema zakona vlada bezakonje. Zloupotrebe u pogledu surogat materinstva mogu da se spreče samo zakonom, a ne potpunim odsustvom zakona, odnosno slepom zabranom, koja upravo sa svoje strane predstavlja plodan ambijent za razne vrste zloupotreba - kaže dr Mršević.

A u crnoj zoni nepostojećih zakonskih regulativa i zabrana, poznato je u kriminologiji, cveta kriminal svih vrsta pa i onaj najteži, koji rezultira gubitkom života. Sve je to upravo ono što ne želimo, što nijedno društvo ne želi. A u osnovi sve te kriminogene džungle nalazi se samo jedna normalna, prirodna i opravdana ljudska želja za potomstvom.

- Zar je to toliko strašno da one koji žele svoju decu treba eliminisati iz kruga poštenih građana i gurnuti ih preko ruba zakonitosti u kandže organizovanog kriminala i kriminalaca - pita se naša sagovornica.

Protivnice surogata Shodno tome, u korist rađanja, u korist omogućavanja novog života, u korist podrške svima koji nastoje da ostvare svoje pravo na roditeljstvo, potrebna je detaljna i adekvatna pravna regulativa, a ne pravno ignorisanje ili, još gore, pravne zabrane.

Dete bez „stomačića“ Priča se da je navodno moguće, uz podmazivanje procesa, dobijanje papira za dete u Rumuniji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Zar Srbiji toliko nije stalo do rađanja dece da potencijalni roditelji moraju da potežu za takvim, prekograničnim i ilegalnim rešenjima? Zar naša zemlja ima za cilj da žena koja želi da postane majka, a ne može, sedi kod kuće devet meseci i pazi da je niko ne vidi jer - kako objasniti komšinici odakle ti dete bez trudničkog stomaka? I ovde nije problem samo „šta će selo reći“, već što te iste komšije kada vide dete, a nisu videle stomak, mogu da prijave ovaj slučaj i da roditelji ostanu bez deteta koje su toliko želeli.

Konačno, treba reći nešto i o protivnicama (da, u ženskom rodu) surogatstva.

- To je jedan deo feministkinja Srbije koje pretendujući na to da su predstavnice svih domaćih feministkinja, koriste sva sredstva da spreče legalizovanje surogat materinstva. Pozivaju se kao na glavni argument, uglavnom na stara švedska iskustva postojanja zloupotreba do kojih je dolazilo pre pravnog regulisanja surogatstva u toj zemlji. Pritisak koje su one, sa pozicija navodne zabrinutosti za moguću eksploataciju Romkinja, izvršile na nadležne institucije, dovele su do nastavka apsurdne situacije zabrane surogatstva, stvaranje i održavanje u javnosti predstave da se radi o kontroverznom institutu koji se protivi pravima žena - upozorava dr Zorica Mršević.

To je dovelo i dovodi, ističe ona, do svih zloupotreba i negativnih pojava koje iz toga proizlaze, a pre svega do onemogućavanja poslednje šanse onima koji do potomstva ne mogu da dođu na neki drugi način.

21

bUdI eKSPeRT

SaSha nOvaKOvich

1

posle fakulteta sam radila konsultantski posao, koji i sada donekle volim, taj savetodavni momenat, gde nekom pomažem da otkrije šta i kako da radi. ali u jednom trenutku sam sebi rekla - neću da radim za druge, hoću da radim za sebe. i to je bila prekretnica. Taj momenat mi je bio veoma važan, kada sam shvatila šta ne želim, a mislim da je to problem koji veliki broj ljudi ima i sa čim ne mogu da se izbore. preduzetništvo je sjajno i hoću time da se bavim, kad završim faks želim da imam svoju kompaniju - to sam rešila i time sam se vodila.

Foto: Poslovni Inkubator Novi Sad

TAJNE USPEŠNIH STARTAPOVA

ShvaTi ŠTa Ne ŽeLiŠ Da RaDiŠ

Sasha Novakovich je poslovna žena sa dugogodišnjim iskustvom u razvoju startapova. Završila je političku ekonomiju na Berkliju, a potom i MBa studije na harvardu. Rođena je i živi u San Francisku, a sredinom marta je bila u Novom Sadu kao govornica na događaju Startup Grind Novi Sad

S

tartup Grind Novi Sad je događaj koji je deo globalne zajednice Startup Grind i teži da poboljša lokalne tehnološke ekosisteme svojim delovanjem. Cilj mu je da podigne nivo lokalnog ekosistema kroz deljenje priča o ljudima koji stoje iza startapova, da otvoreno pričaju o svim usponima i padovima, o dobrom i teškom, o odricanjima, cenama koje se 22

plaćaju za uspeh i o celokupnom putu koji ih je doveo do toga gde su sada. I Sashina priča bila je upravo onakva kako je i zamišljen koncept ovog događaja - potpuno otvoreno i bez ustezanja govorila je o preprekama na koje je nailazila tokom svoje veoma uspešne karijere. Svakom preskočenom preprekom je bila bliže cilju i svaki problem koristila je kao novu lekciju.

Sashin otac je emigrirao iz Srbije i u Americi našao svoj dom. Kao imigrant koji nije znao jezik morao je da se izboriti sa mnoštvom prepreka, što, kako naša sagovornica napominje, jeste i osnova preduzetništva - konstantna borba sa preprekama.

Možda je nasledila preduzetnički gen od njega, ali se za sve ostalo izborila sama - i to kada je ženama bilo do te mere teško www.originalmagazin.com

Važne lekcije Sashe Novakovich OTKRijTe MOMeNaT i iSKORiSTiTe Ga

i PaD je LeKcija

2 3 4 5 Davno sam diplomirala, ‘94. godine, kada je internet bio - skoro ništa. Razvijao se dok sam ja ulazila u posao. A to je upravo bila stvar momenta - pokušavanje razvijanja posla online. Krenula sam na Harvard ‘97. i svi su samo pričali o dot-com za ovo ili za ono. Ljudi su napuštali škole da pokrenu svoje dot-com biznise i svaki dan bismo čula za kompanije koje su dobijale milionske investicije. Iz moje klase imamo preko 80 pokrenutih startapa, što je baš mnogo, najviše u istoriji jedne klase Harvarda.

Sve se dešava u ciklusima - ideš gore, pa dole...

Nije sjajno kada si dole, ali ako si prošao kroz taj period, sledeći put kad dođeš tamo znaćeš kako da se ponovo vratiš gore, jer si to već radio i naučio. To ne znači da treba da digneš ruke, već da nađeš novo rešenje.

veLiKa je ŠaNSa Da NećeTe USPeTi

Nije lako pokrenuti startap - u većini slučajeva oni umiru. U Americi vlada taj stav da je bolje probati i ne uspeti nego i ne pokušati. Ali to nije uvek i svuda tačno. Svi nas pitaju šta smo naučili na svakom poslu - to je ono što definiše preduzetništvo u Americi. Veliki je rizik, ali je i nagrada velika. Ipak, šanse su 90% da će startap propasti.

da u vreme .com buma dobiju sredstva za svoje biznise na početku da se graničilo sa nemogućim.

Sada je CEO Alchemy, SaaS (Software as a service) startapa posvećenog ubrzanju procesa razvoja u industriji specijalističkih hemikalija. Kao „angel investor“ ulagala je u brojne startapove koji su imali jednu zajedničku crtu - pokrenule su ih žene - i ima veoma dobar razlog za to. Naime, kada je ona počinjala nije imao ko da pogura njenu ideju, pa je sada želela da olakša onima koji tek kreću u nemilosrdne biznis vode.

Tako je investirala u startapove Attivio, Arkkus, Barnraiser, Joiable, Naia, Poshli, TiZE, Volition i Happiest Babi, na koji je posebno ponosna i o kom nam je pričala, te još dva - Edgecast je prodat Verizonu, dok je PrettiKuick kupio Groupon.

Pre startapa Alchemy, osnovala je GetConnected, procesor transakcija za kablovske i telekomunikacione usluge, koji je obezbedio softver velikim brendovima, da bi mogli da prodaju telekomunikacione usluge svojim klijentima. Na taj način obradili su milione transakcija u vrednosti nekoliko milijardi dolara pretplatnika.

Iako ova priča zvuči kao najlepša bajka, Sasha, čija je kompanija 2006. godine proORIGINAL

vaŽNO je iMaTi PODRŠKU Svog muža sam upoznala u poslovnoj školi i uvek mi je bio ogromna podrška. I to je najvažniji izbor koji pravite - da li ćete naći nekog ko vas podržava. A ja sam veoma srećna da ga imam u životu.

data, nakon što je ona osam godina bila osnivač i CEO, otkrila je i drugu, mnogo manje lepu stranu ovog posla. „Kada smo pokrenule GetConnected, suosnivačica Trejsi Lorens i ja smo imale viziju da kreiramo ‘Amazon telekomunikacije‘.

Imajte u vidu da je Amazon tada prodavao samo CD-ove i knjige, ništa osim toga. Htele smo da prikupimo podatke svih provajdera... To je bio sjajan koncept u teoriji, ali tržište za njega nikako nije bilo spremno.

Skupile smo investicije, integrisale se sa najvećim provajderima... A onda se naš balon raspršio! Imale smo 115 zaposlenih u kompaniji, to nas je koštalo mnogo novca, a nismo zarađivale. Morale smo naglo da se smanjimo, sa 115 na samo 13 ljudi, otpuštali smo saradnike u dva navrata...

To je nešto najteže što sam ikada uradila.

I tražile smo način kako da isplivamo iz svega. Obilazile smo kompanije sa kojima smo mogle da sarađujemo, nudile smo im povrat od 10 centi za svaki njihov uložen dolar - bilo je ili to ili da bankrotiramo. A onda se desila naša velika šansa, našli smo nešto dovoljno veliko i stabilno - partnere. Šansa je naišla i iskoristile smo je“, priča Sasha, a onda potpuno iskreno i otvoreno priznaje: „To je bio najgori peri-

od u mom životu. Bila sam verena, odložila sam dva puta venčanje jer sam znala ako se udam u ovoj situaciji, na svojoj svadbi ću biti nesrećna. Ali na kraju su se stvari rešile... A i venčali smo se i još uvek smo zajedno!“ Ističe da je za uspešno poslovanje manje bitno gde se vaš tim nalazi - najvažnije je ko su ljudi sa kojima radite. Njen sadašnji startap se razvija iz tri grada - San Franciska, Njujorka i Novog Sada. Ali to nije nikakav problem. „Grad u kom se nalazim je najmanje važan. Naš tim ima redovne sastanke, šta god da se desi. Oslanjamo se na tehnologiju, video - poziv je veoma važan, da ljudi mogu da gledaju jedni druge, tako se najbolje razumeju. Bez video poziva rad bi bio znatno manje produktivan i efikasan. Kada je reč o ovoj vrsti sastanaka, svi su uvek 100% pristupačni putem video - poziva. Tako najlakše pređemo sve važne teme.“ Kada je reč o tome kakvi treba timovi da budu, nema dilemu. Kaže da je i film u kom su svi isti - loš, pa je tako i sa kompanijama. Iako mnogi gledaju da izbegnu tenzije, Sasha zna da su one dobre za posao. „Posao počnite sa ljudima koje cenite i koji imaju kvalitete kakve tra23

bUdI eKSPeRT

SaSha nOvaKOvich

Učite iz tuđih iskustava biznis strana u Srbiji kada su startapovi u pitanju nije posebno jaka i to nije tajna, zato nas je zanimalo koja je to kombinacija veštine, iskustva i stava koju moramo imati pre nego što stanemo pred investitora. „Prikupljanje novca je veoma specifična aktivnost. I očekivanja su jasna, posebno kada je reč o investitorima iz Amerike, koje najbolje i poznajem, jer sam odatle skupila najveći deo novca, ali se odnosi i na one koji su ovde. I ako želite da prikupite eksterni kapital a osnivač ste iz Srbije, morate da nađete druge ljude koji su to već uradili, da vas sprovedu kroz proces, šta od materijala treba da spremite, kakva će vam pitanja postavljati i da pripremite odgovore. morate se dobro pripremiti pre nego što izađete pred ulagače. To je veoma važno ako nikada ranije niste radili fundraising - to je najvažnije učenje, jer ne znate sa sigurnošću kako se to radi. Zato je važno dobiti savete od drugih osnivača koji su uspešno prošli kroz proces prikupljanja novca.

Na svom prvom startapu sam napravila sve početničke greške, ali te greške sam iskoristila da naučim iz njih, i u svojim novijim startapovima radim potpuno drugačije. Više vremena ulažem u pripremanje za fundraising nego na samo prikupljanje novca. Mnogi osnivači potcenjuju činjenicu da je prikupljanje sredstava zapravo posao sa punim radnim vremenom, i koliko je potrebno pripreme da bi bilo uspešno. ako se pripremite, bićete mnogo uspešniji. Ali nećete znati šta je potrebno za to ako ne saznate od onih koji su već skupili novac“.

žite. Kada su ljudi slični, to ne valja. A kada imate drastično različite ljude u timu, to je dobra stvar, jer svi različito doprinose.

Naravno, onda često dolazi do tenzije - što takođe može biti dobro. Samo morate da znate kako da je podnesete i upravljate njom na pravi način. Mnogo ljudi u Srbiji je puno preduzetničkog entuzijazma, kreativnost je velika, mnoge ovde privlači tehnologija, što je sjajna stvar. Iz poslovne perspektive je ovo odlično. Ali kada se nađu dva developera i osnuju kompaniju, veoma je izazovno odrediti ko će biti CEO, ko će obavljati inženjerski deo posla... A to je kombinacija koju najčešće vidim ovde.

Iako je teško spojiti ljude koji su potpuno različiti, važno je proširiti tech sistem van toga na stvari koje su neophodne za uspešan startap.“ Sasha dobro zna i koliko je networking važan. Svima koji planiraju da pokrenu svoj posao preporučuje da posete SAD, jer je to iskustvo koje otvara oči i iz kog će sasvim sigurno mnogo naučiti - upoznati nove načine rada, razmišljanja, poslovanja.

I kako kaže, klima u Americi se drastično promenila u poslednje dve godine, u smislu da tek sada ženski startapovi dobijaju prave šanse. Kada priča o svom 24

iskustvu, kaže da je ono i gorko i slatko u isto vreme. Slatko jer je uspela. Gorko zbog svih izazova koje je morala da prođe. „Mnogo sam radila i bilo je veoma teško.

Posebno kada sam bila trudna. Stanete kao preduzetnica pred odbor u kom sede stariji i konzervativni muškarci, a vi ste u drugom stanju i upravljate biznisom.

Tada je trebalo doneti odluku - da li da se

zbog trudnoće sklonim iz upravljačkog odbora firme. Oni su odlučili da tako bude i bilo je veoma gorko. Zato sam i odlučila da se kao anđeoski investitor posvetim ženskim startapovima. Jer, znate, moj muž je sa Harvard Business School pokrenuo svoju kompaniju i posle nedelju dana sakupio je milione investicija za svoj posao. Moja suosnivačica i ja smo radile, istraživale, razvijale, trudile se... I trebalo nam je četiri godine da dobijemo ono što je on dobio za samo sedam dana.

Uložila sam u brojne startapove koje su pokrenule žene. Neki su se pokazali sjajno i uspeli su. Neki, nažalost, nisu, ali to je rizik na koji ste spremni. Bilo je sjajno pomoći tim ženama i olakšati im ono što je meni bilo toliko teško u početku. Samo jedan do tri odsto startapova koje su osnovale žene je u mogućnosti da skupi potrebni kapital. Ali situacija se promenila u poslednja 24 meseca u Americi - kritična masa žena se uputila u Silicijumsku dolinu. I sada je drugačije, imaju pristup kapitalu.“ Budući da je u Srbiji potražnja za dobrim product i projekt menadžerima mnogo veća od ponude, Sasha Novakovich rešenje za to vidi u transferu znanja kroz treninge. „Obuka i mentorstvo su veoma važni.

Postoji mnogo uspešnih ljudi koji rade u različitim tech kompanijama i mi se trudimo da ih uključimo u naš biznis - kroz savetovanje, mentorstvo... resursi koji mogu da se nalaze bilo gde na svetu. To smo radili od samog početka, imali smo u vidu koliko je to važno i pre nego što smo pokrenuli kompaniju“. l

investicija draža od ostalih „ponosna sam na svoju investiciju u kompaniju koja se zove happiest baby. pravili su dvd za nove roditelje, da im pomognu da budu mirni i uspavaju dete kako treba. Spavanje je bitno bebama, jer tada obrađuju informacije koje su stekli tokom dana i na taj način rastu kako treba, a ako ne spavaju dovoljno, to se poremeti. Upoznala sam osnivače Happiest Baby, Ninu Monte i dr Harvija Karpa, shvatila sam da je njihova ideja za kolevku zapravo fizička manifestacija onog što su putem svog DVD-ja učili roditelje da rade. Mogu da razviju krevetac koji će pomoći bebama, a onda i roditeljima da se naspavaju. Kada beba spava - svi spavaju. Iscrpljujuće je kada imate bebu, veoma malo spavate, a kada spavate malo, pod stresom ste i mnogo teže obavljate roditeljske dužnosti na način na koji bi trebalo. Zato je ovo bilo win win - i za bebe i za roditelje i za kompaniju, razvili su veoma uspešan proizvod. To je izazov koji je prevaziđen. Veoma sam ponosna što sam rano uložila u taj posao“. www.originalmagazin.com

bUdI dIReKTAN

Kad moj brend bije u ritmu melodije

Prikazana grafički, linija emocionalne reakcije oscilira oko nulte linije (indiferentnost) dok traje blok reklama, a onda se dešava nagli skok. Taj skok predstavlja pozitivnu emocionalnu reakciju, ali šta se desilo?

Piše: Aleksandra Vasić, Senior Media Planner DIRECT MEDIA United Solutions

I

ma tome sigurno dve godine kada sam bila na jednom predavanju o neuromarketingu i ono što mi je ostalo u sećanju jeste emocionalna reakcija ispitanika na Doncafé reklamu. Prikazana grafički, linija emocionalne reakcije oscilira oko nulte linije (indiferentnost) dok traje blok reklama, a onda se dešava nagli skok. Taj skok predstavlja pozitivnu emocionalnu reakciju, ali šta se desilo? Desilo se to da je petao zapevao „Dobro jutro, džezveri“.

Ah, taj Bajaga. Konačno je razrešio dilemu da „442 do Beograda“ nije kilometraža od Beograda do Zagreba niti do Skoplja, već se taj broj samo dobro uklapao u tekst. Isto kao i „442“, tako se i Bajagina pesma „Dobro jutro, džezeri“ rimovala sa Doncafe brendom i stvorila sjajan buzz i pozitivnu reakciju na reklamu.

Sound marketing nije novina, postoje i strategije koje se razvijaju oko ove grane marketinga. Uspešni primeri sprovođenja sound marketinga (još uvek nemamo bolji prevod od bukvalnog - zvučni marketing ili zvučni brending) su uglavnom na nivou

kraju krajeva i našu „Zonu Zamfirovu“ (I deo, jasno). Ma koliko maestralna bila gluma, režija, scenario, specijalni efekti, kostimi, sam film ne bi probudio toliko emocija koliko nam budi ta muzika Nina Rote, Hauarda Šora ili Jana Tjersena. Zašto bi s reklamama bilo drugačije?

Prepoznatljivost zvuka je nešto što brend može pozitivno diferencirati. To može biti davanje melodije samom nazivu brenda - „Zdravko Herbiko“ (melodični usklik), kratka melodija kao npr. na kraju svake „Lidlove“ reklame, pesma namenjena baš za potrebe reklame - „Simka nam je napravila Simčeta“ ili adaptacija poznate pesme kao u slučaju Doncafé. Naravno da izbor poznate pesme nije dovoljan, on mora biti dobro ukomponovan sa pričom brenda, ciljem kampanje i mnogim drugim parametrima relevantnim za uspeh reklame u smislu dugog zadržavanja brenda u svesti potrošača.

fon taj koji zvoni. Nekada je postojala personalizacija zvonjave telefona. Nekome je zvonila „Rondo Alla Turca“, nekome „Cry Me a River“ a nekome i „Udri, Mujo“. Zvuk zvonjave mobilnog telefona predstavljao je to ko smo mi. Danas prepoznatljiv zvuk zvona iPhonea već dovoljno govori sam po sebi. Govori da imamo iPhone, a iPhone šalje poruku drugima da mi mislimo drugačije (Think different).

Ako vam ovo nije bilo dovoljno da vas ubedim da su muzika i zvuci u reklamama nekad i bitniji od samog izgleda i poruke reklame, za kraj sam vam ostavila nepobitni argument, jedan reklamni Despacito - „Noblice, noblice...“. l

Evo još jednog primera zvučnog brendinga. Nazovite to nekim blažim oblikom mazohizma, ali ja npr.

Zamislite da gledate „Kuma“ ili „Gospodara volim da se vozim gradskim preprstenova“ ili „Amélie“ bez muzike. vozom, tu se jako dobro ogleda psihologija ljudi. U gradskom Sam film ne bi probudio toliko emocija. prevozu najčešće vidim sledeZašto bi s reklamama bilo drugačije? ći obrazac ponašanja - kada nekome zazvoni iPhone, velikih globalnih kompanija, ali Doncafé tačno znaš i sve ostale osobe u autoje pokazala da ima primera dobre prakse busu koje imaju iPhone. Da li je to od buke javnog prevoza ili čudne akustii kod nas.

Kao što je miris najbolji aktivator sećanja, ke koja uzrokuje da teško možeš da tako je i muzika najbolji aktivator emocija. proceniš odakle zvuk dolazi, Muzika ume vrlo lako da šiftuje raspolože- ne znam, ali svi vlasnici nje iz jedne krajnosti u drugu, iz srećne u iPhona počinju da rotužno i obrnuto. vare po džepovima ili Zamislite da gledate film koji nema mu- po torbi, a onda usledi ziku. Zamislite „Kuma“ ili „Gospodara razočaranje, jer uglavprstenova“ ili „Amélie“ bez muzike, na nom nije njihov teleORIGINAL

25

BUDI NAUČNIK

u k u a n M o O e m OSL

MILICA ĐURIĆ JOVIČIĆ

ć P i M n I i J I učJPOŽELJN NA

26

www.originalmagazin.com

Tekst: Ivana Stanišić Bokić Foto: Vladimir Živojinović

Svojim naučnoistraživačkim radom i sjajnim rezultatima koje je ostvarila na čelu inovacionog centra elektrotehničkog fakulteta, kojim upravlja od 2014. godine, Milica Đurić jovičić zaslužila je poziv iz NaSa i postala jedna od retkih žena iz Srbije koja je prisustvovala lansiranju njihove rakete. Osim toga, zaslužila je i poziciju direktorke Fonda za nauku, koji je osnovan na samom kraju 2018. godine, a čija će osnovna uloga biti finansiranje naučnoistraživačkih projekata

avršila je Elektrotehnički fakultet, gde je i doktorirala pre 30. rođendana. Realizovala je multidisciplinarne projekte koji povezuju nauku i privredu i doprinose razvoju društva kroz inovacije i nova tehnološka rešenja, a fokus njenog istraživanja su analiza kretanja, pre svega pacijenata sa neurodegenerativnim oboljenjima, poput Parkinsonove bolesti; razvoj novih pomoćnih sistema za pacijente koji se oporavljaju od moždanog udara; olakšavanje i unapređenje života dece sa autizmom i njihovih roditelja.

Z

Osim toga, Milica je rešila da nauku učini zabavnom i onima koji se njom ne bave. Zbog toga je za diplomski rad odabrala temu „Kako visina štikli utiče na naše držanje“ i potom držala veoma posećena predavanja „Hod na štiklama iz inženjerskog ugla“. Iz razgovora sa njom prvo što postaje jasno je da zaista živi ono što radi, da u svom poslu maksimalno uživa, a ne zaboravlja da pomene ni tim sa kojim radi, a koji smatra temeljem uspešnog rada. Razgovor sa Milicom Đurić Jovičić smo počeli, logično, o njenoj novoj poziciji, jer nas je zanimalo koji su najvažniji zadaci koje je sebi postavila kada je mesto direktora Fonda za nauku u pitanju: „Cilj koji sam sebi zadala je da omogućimo stvaranje i realizaciju kvalitetnih programa za naučnike i istraživače, kao i da učinimo nauku jednim od najpoželjnijih poslova.“ Posvetili ste svoj život naučnoistraživačkom radu. Kada znate sa kakvim ste se izazovima susretali, mislite li da će Fond kojim upravljate mladim istraživačima otkloniti te prepreke?

- Prethodnih 12 godina bavila sam se naučnoistraživačkim radom. Imala sam neke neverovatne prilike već na samom početku karijere, ali i brojne izazove i veliku odgovornost zbog tih prilika koje su mi bile date. Fond će mladima pružiti institucionalno finansiranje koje će biti vezano za njih same. Moći će da biraju u kojoj naučnoj instituciji će da rade i sa kojom grupom da sarađuju. Osim finansijske, Fond će im pružiti i druge vrste podrške kroz profesionalno usavršavanje u raznim oblastima i veštinama, saradnju sa naučnom dijasporom, ali i stimulisati konkurisanje za međunarodne fondove.

Po kom principu će funkcionisati Fond - da li će se na konkursima dodeljivati sredstva?

- Istraživači i naučnici će se javljati na konkurse koje će Fond raspisivati. Cela procedura će biti napravljena po uzoru na „Horizon2020“, koji finansira Evropska komisija. Veoma je ORIGINAL

važno da napravimo dobar i održiv sistem. Osnivanje i uspostavljanje Fonda je veliki projekat, koji pažljivo nadziru Svetska banka i Delegacija Evropske unije u Srbiji. Oni su takođe aktivno uključeni u izradu legislative, pravilnika i preciziranja procedura kako bi se omogućio kvalitetan sistem. Fond će za evaluaciju projekata angažovati isključivo strane recenzente.

Bitna nam je nepristrasna evaluacija zasnovana na izvrsnosti i kompetitivnosti što ćemo se truditi da obezbedimo kroz međunarodno priznate eksperte koji će učestvovati u evaluaciji projekata. Takođe, pisanje domaćih projekata na engleskom jeziku približiće ovdašnje naučnike i istraživače međunarodnoj naučnoj zajednici.

Mnogi uspešni preduzetnički poduhvati su nastali kao rezultat naučnoistraživačkog rada. Google je najpoznatiji primer toga, na domaćoj sceni MotionDSP, nastao na osnovu doktorata Nikole Božinovića, čak i Nordeus i Seven Bridges... Verujete li da će Fond biti odskočna daska za neke nove uspešne biznise?

- Svakako! Mnogi finansirani projekti i naučni rezultati će imati priliku da prerastu u proizvode ili nove usluge koji će imati svoje mesto na tržištu. Ovo se ne odnosi samo na tehničke struke i IT kako ljudi misle. Međutim, da bi se to realizovalo, moramo naučnicima pružiti znanje iz drugih oblasti i one koje to zanima usmeriti ka preduzetništvu i dati adekvatnu podršku. Razvijanje proizvoda je posebno teško u zemlji koja nije u EU. Komplikovanije je sa uvozom i izvozom, ljudi su nedovoljno informisani u vezi sa zaštitom intelektualne svojine, sertifikacija je spora i skupa. Za sve to naučnici često nisu spremni. Takođe je teško proceniti šta je dobra prilika kada je u pitanju investitor. Tu ne mislim samo na poslovni dogovor o iznosu investicije i procenata koje investitor dobija u startapu. Jako je bitno i da se poklope vizije razvoja proizvoda ili firme, dinamika rada, i još mnogi drugi parametri. Imala sam priliku da osetim uspone i padove takve saradnje. Mi smo prvi u svetu razvili bežični senzorski sistem za analizu pokreta.

To je bio moj doktorat i projekat na kojem sam sarađivala sa sjajnim timom. Moj mentor je našao investitora, izuzetno bogati baskijski istraživački centar „Tecnalia“, koji je imao novac „biznis anđela“ da ulaže u razvoj proizvoda koji doprinose kvalitetu života ljudi. Oni su rešili da investiraju u našu grupu, osnovali su svoj centar u Beogradu, i to nam je u naredne četiri godine svima bio značajni izvor prihoda. Plan je bio da se ovaj projekat pretvori u proizvod i komercijalizuje, a zatim globalno pozicionira. Iako su imali sredstva i kontakte, njihove procedure su bile previše spore, naš tim mali, i za dve godine nas je prestigla konkurencija. Posle smo pokušavali da 27

BUDI NAUČNIK

MILICA ĐURIĆ JOVIČIĆ

dodamo neke opcije, senzore, mogućnosti analize dodatnih parametara, ali taj ključni momenat je bio prošao. Nakon toga smo nastavili da sarađujemo na novim projektima i dobili smo sjajnu ekipu nadređenih iz Nemačke i Švajcarske, od kojih sam mnogo naučila o upravljanju projektima, ali onaj trenutak da zasijamo prvi na globalnom tržištu se više nije ponovio. E sad, da li možete da zamislite koliko ima takvih projekata u Srbiji koji ne dobiju ni tu prvu šansu? Želim da pomognemo kolegama da te potencijale prepoznaju i da imaju podršku da rastu dalje. Već sada u Srbiji ima dobrih prilika za razvoj preduzetništva - tu su besplatni kursevi Naučnotehnološkog parka, i konkursi Fonda za inovacionu delatnost, i coworking prostori i Hubovi, i brojni investitori koji često posećuju Beograd, a jako me raduju i najavljene poreske olakšice. Fond za nauku će takođe imati posebne aktivnosti namenjene naučnicima kako bismo ih spremili za takve prilike.

Gde vidite najveći potencijal za razvoj kada je nauka u Srbiji u pitanju?

- Zvuči kao kliše, ali ja zaista najveći potencijal vidim u zajedništvu i multidisciplinarnosti. Takođe, mislim da moramo imati visoke ciljeve. Iako mora postojati način za kvantifikaciju naučnog rada, objavljivanje rada u časopisu ne sme samo po sebi biti cilj. Moramo se truditi da naš rad donese doprinos na globalnom nivou kroz novu naučnu istinu ili otkriće, ili razvoj nečega što će uticati na život ljudi. To može da bude novi lek, poljoprivredni soj, novi metod za detekciju bolesti u ranim fazama, robotski sistem za proizvodnju ili rad u ekstremnim uslovima, pronalaženje skrivenog znanja u velikom broju podataka, ili svemirski program. Manje je bitno koja je oblast u pitanju, a mnogo je važno da postoji dobar tim koji je toj temi potpuno posvećen i koji stremi ka vrhunskim rezultatima.

Prvi u svetu razvili smo bežični senzorski sistem za analizu pokreta, to je bio moj doktorat, mentor je našao investitora, ali su im procedure bile previše spore i za dve godine nas je prestigla konkurencija Da li naši naučnici po znanju mogu da pariraju celom svetu? Postoje li neka imena i neki radovi koje biste posebno istakli kao kvalitete najvišeg svetskog ranga?

- Srbija ima kvalitetno obrazovanje, a za bavljenje naukom su potrebni odlično znanje i uspeh ostvaren na studijama, što samo po sebi predstavlja jednu vrstu selekcije. Dalje se naučna slika malo raslojava. Imamo ljude koji bukvalno žive za ono čime se bave. Njih taj rad ispunjava, uzbuđuje, intrigira, oni sanjaju te svoje naučne probleme i sjaje im se oči dok vam pričaju o tome. Postoje i oni koji su pristupili menadžerski i naučili zanat uspešnog pisanja projekata. Svojim timovima obezbeđuju kontinuiran rad na međunarodnim projektima i kvalitet života koji je ekvivalentan onome u razvijenijim zemljama na 28

Zapadu. Imamo mlade ljude o koje se strani profesori otimaju kada ih pošaljemo na konferencije u inostranstvu. Takođe, nekoliko naučnika u Srbiji je dobilo prestižan ERC grant za svoja istraživanja, što znači da pojedinac dobija iznos od preko milion evra za naredne tri godine, koji koristi da napravi svoj tim i sve šta je nemu/njoj potrebno za realizaciju tog projekta.

Ne bih izdvajala imena jer ima toliko uspešnih ljudi iz raznih oblasti i sigurno bih nekog izostavila. Volela bih da sa vašim časopisom napravimo saradnju da u svakom broju predstavite jednog uspešnog naučnika i njihov rad, ali i međunarodna iskustva, izazove i uspehe.

Kao direktorka Inovacionog centra, možete li da izdvojite neke od inovacija koje su odatle potekle a na koje ste posebno ponosni?

- Projekti na koje sam najponosnija kao inženjer i koji su najveća referenca su pod NDA i o njima ne smem da pričam, jer su to uslovi naručioca. Međutim, još veće zadovoljstvo je zapravo tim koji je tamo napravljen, koji ostaje tamo, u razvojno-istraživačkim projektima koji se realizuju u našoj zemlji. Vole da putuju, ali ne maštaju da odu iz zemlje.

Jedan od vaših novijih projekata je igrica za decu sa autizmom. Kako funkcioniše i kakvi su rezultati primene kod dece?

- To je projekat koji smo započeli još 2014-15. godine. Tada smo razvili igrice i aplikacije za razvoj komunikacije i vežbanje motorike dece sa autizmom. Partneri iz privrede su tražili spisak ustanova koje rade sa decom sa autizmom i donirali tablete na kome je ovaj komunikator bio razvijen. Nama se priključilo još nekoliko programera, dizajnera, ali i lekara, terapeuta, roditelja. Nakon toga smo napravili još nekoliko igrica koje su namenjene toj deci. Uskoro će biti predstavljen novi komunikator koji će pokrivati različite modele komunikacije i složenosti. Potrebe i mogućnosti dece se jako razlikuju i trudili smo se da objedinimo sve zahteve koje su nam roditelji ili lekari tražili i da napravimo dobar softver koji će im pomagati u komunikaciji sa decom. Ovaj novi komunikator je pravljen po uzoru na jedan američki koji se pokazao kao najuspešniji, ali naravno prilagođen na naš jezik, sa mogućnošću da prilagodi slike, nazive i dijalekte. Sve igrice koje Inovacioni centar pravi su dostupne besplatno. To je realizovano uz podršku profesora koji vode ove projekte i koji su rešili da pomognu. Mislim da ima mnogo problema koji mogu da se ublaže tehnologijama i gde možemo da doprinesemo poboljšanju kvaliteta života, a mi kao društvo moramo da se uključimo i pomognemo, svako u skladu sa svojim mogućnostima i znanjem.

Tema vašeg diplomskog rada je veoma neobična - kako visina štikli utiče na naš hod. A od štikli došlo se do prvog bežičnog senzora za analizu hoda u Evropi. Po kom principu on radi i postoji li neka univerzalna zdrava visina štikle, odnosno šta se ne preporučuje?

- Moja predavanja na temu „Hod na štiklama iz inženjerskog ugla“ su uvek bila jako posećena, a uvek me iznenadi koliko muškaraca se javljalo da postavi pitanje. Iako tema asocira na modu, zapravo je ozbiljna studija kinematike i kinetike pokreta pri hodu na različitim visinama potpetica. Pre četiri godine nas je jedna strana avio-kompanija angažovala da uradimo www.originalmagazin.com

Milica i Inovacioni centar razvili su igricu za decu sa autizmom, koja je besplatna, sa ciljem da roditeljima, koji su iscrpljeni i emotivno i finansijski, pomognu i olakšaju analizu obuće i zamora kojim su izložene njihove saradnice, jer su pravila uniforme zahtevala cipelu sa potpeticom, a želeli su da povedu računa o ergonomiji i minimizuju zdravstvene rizike usled dugoročnog nošenja ovakve obuće. Naša studija im je pomogla da standardizuju ovaj deo uniforme, a opet poštujući anatomske karakteristike i osobenosti saradnica. Globalni zaključak je da mnogim ženama najviše prija potpetica od dva do četiri centimetra, više i u odnosu na ravnu obuću. Međutim, mnogo je bitnije da svaka od nas obrati pažnju na to kako hoda. Nekad je potrebno promeniti način na koji hodamo, što je za odrasle izuzetno težak zadatak.

Jedna ste od retkih žena iz Srbije koju je NASA zvala na lansiranje rakete. Kakav je osećaj prisustvovati događaju toliko važnom za nauku?

- Naši studenti su te godine pobedili na takmičenju NASA, napravili su robota koji može da puzi i leti i kreće se u raznim uslovima koje zahteva bestežinsko stanje. Jedna od nagrada je bila pozivnica da posetimo NASA u Kejp Kanaveralu na Floridi i gledamo poletanje rakete koja je nosila kargo na istraživačku stanicu. Morate imati na umu da smo mi koji smo inženjerinaučnici zapravo u duši velika deca, a pritom i štreberi, tako da je ovo bilo nešto draže i od finansijske nagrade. Tako je jedna vesela i uzbuđena delegacija krenula iz Beograda na Floridu.

Tamo su nas srdačno dočekali, pokazali nam neke projekte na kojima rade, probleme sa kojima se sreću u svemiru. Međutim, kada smo se malo sprijateljili, otvorili su se i počeli da se žale na nedovoljna finansiranja, ali i radnu snagu koja odlazi u industriju ili SpaceX. Mnogi mladi dođu u NASA na doktorat ili jedan post-doc deo, a zapravo kroz to grade CV i čekaju priliku da odu dalje na plaćenije ili prestižnije poslove. Za nas je to bilo veliko iznenađenje, mada sada to ima smisla. Kada je došao dan velikog lansiranja, bili smo počasni gosti, dobili najbolja mesta na VIP tribinama, uzimali su od nas izjave pre lansiranja - a onda raketa nije poletela usled kvara. Zamislite ORIGINAL

našu nevericu kad pređete toliko hiljada kilometara i raketa se pokvari. A tek zamislite njihovo očajanje kada potroše toliko miliona dolara i desi se kvar na dan poletanja. Lansiranje je bilo odloženo za naredni dan, ali ni tada nije poletela, navodno zbog drugačijeg vetra. Sledeći dan nisu ni probali. Četvrti dan je poletela, ali više nisu organizovali svečani ispraćaj.

Jedan profesor sa Kalteka nas je pozvao da sa njim odemo kod šefa laboratorije koji ima kuću sa velikim dvorištem i pogledom na poligon. Taj dan je raketa konačno poletela. Ova anegdota je jako značajna. Svi moramo da budemo svesni da je svaki projekat i svaki podvig pun uspeha i padova. Ili u ovom slučaju - kvarova. I da je to normalno. Mislim da smo mi suštinski dobar narod, ali često smo skloni da osuđujemo i komentarišemo, a da je jako loše upravo zbog ljudi koji imaju snove, znanje i talenat da nešto veliko urade. Moramo da više podržavamo i ohrabrujemo ljude, i da promovišemo prave vrednosti. Fond će to raditi kroz Science Hub koji će okupljati i povezivati naučnike, promovisati njihova dostignuća i povezivati ih sa drugima koji mogu da im pomognu u daljem razvoju.

Veoma ste mladi, a veoma uspešni. Kakve su vaše ambicije za budućnost? Koje su to lestvice koje još niste dostigli?

- Hvala vam, ali verujte mi da ništa od ovog nisam mogla da planiram niti predvidim. Imam veliku energiju i entuzijazam koji su moj unutrašnji pokretač. Do sada sam uživala da učestvujem ili nadgledam kako se neke sjajne ideje u Inovacionom centru Elektrotehničkog fakulteta transformišu u projekte, a zatim i proizvode. Takođe, gledala sam kako tim raste jer su kvalitetni projekti i zadovoljni mladi saradnici najbolja preporuka koja je privlačila druge saradnike iz raznih oblasti i zvanja. Verujem da će Fond omogućiti da se u Srbiji stvori još puno takvih timova sa rezultatima na koje će svi biti ponosni.

Trenutno me to motiviše više od bilo čega. l 29

POSLOvNA PSIhOLOGIjA

Da li Da pređemo sa Vi na ?

Tekst: Biljana Stefanović Foto: Profimedia

Emotikoni, kako im i ime kaže, izazivaju i izražavaju emocije. U poslovnoj komunikaciji treba da razmislimo da li je to uvek potrebno, primereno i poželjno. Pre slanja razmislite i o značenju koje emotikon ima za primaoca i da li je to poruka koju želite da pošaljete

30

M

da 1

Koristite ih kada kolegama upućujete lepe želje za ozdravljenje ili kad im čestitate rođendan ili veridbu.

2

U neformalnoj komunikaciji između kolega emotikoni mogu da pomognu u prihvatanju poruke, da prodube usaglašenost, lep odnos i saradnju.

ala žuta nasmejana lica, i ne samo nasmejana već i ljuta, tužna, iznenađena, zaljubljena... uvukla su nam se pod kožu. Emotikoni su postali društveni fenomen, čak i nov jezik koji nam na jednostavan i zabavan način pomaže da izrazimo osećanja. Osim za privatne svrhe, emotikoni se koriste i u poslovnoj komunikaciji, a jedno američko istraživanje nedavno je pokazalo da ih 41 odsto ispitanika koristi i u poslovne svrhe.

3

ako želite da pokažete svoju stvarnu reakciju ili izraz lica kada vas je, na primer, neko dobro nasmejao, jedan emotikon s osmehom biće dovoljan.

- Poslati smajlić ili ne, dobro je pitanje.

Emotikoni, kako im i ime kaže, izazivaju emocije. U poslovnoj komunikaciji treba da razmislimo da li je to uvek potrebno, primereno i poželjno. Drugim rečima, treba razmisliti o odnosu koji imamo sa primaocem poruke, tonu i sadržaju poruke, kao i o situaciji - kaže Tatjana Šokčić, poslovni konsultant i direktorka konsultantske kuće „HR Centar“.

Na primer, u neformalnoj komunikaciji između kolega, emotikoni mogu da pomo-

POSaO BUDUćNOSTi - PRevODiLac Za eMODŽi jeZiK Pre dve godine prevodilačka agencija „Today Translations“ u Londonu objavila je oglas za radno mesto prevodioca emotikona. Uslov je bio fakultetska diploma ili više od tri godine iskustva na poslovima prevođenja. To je bio prvi takav oglas u svetu, a u opisu posla pisalo je da će se osoba koja bude primljena baviti prevodom emotikona na govorni jezik, analizom njihovih značenja i interpretacija u raznim kulturološkim okruženjima. Za kratko vreme na oglas se prijavilo više od sto ljudi iz celog sveta. www.originalmagazin.com

ne 1

Ne koristite ih u poslovnim mejlovima ako ne poznajete dobro osobu sa kojom komunicirate.

2

Ne preterujte s emotikonima, već ih dozirajte.

Zaljubljeni emotikoni, ljuta i besna lica ne smatraju se poželjnim u poslovnoj komunikaciji.

3

Ne menjajte kompletne reči i rečenice emotikonima jer ćete ostaviti previše prostora za pogrešnu interpretaciju i neprimerenu prisnost.

gnu u prihvatanju poruke, da prodube usaglašenost, lep odnos i saradnju. Međutim, formalni mejl ne trpi ovu formu zbog svoje forme, sadržaja i/ili odnosa koji imamo sa primaocem. On je manje-više lišen emocija i zasniva se na informacijama, činjenicama i svemu racionalnom.

- Kada su u pitanju kratke forme, poput SMS-a ili poruka putem različitih aplikacija, emotikoni brže i lakše prenose poruku i emociju. Samo pravilo je isto - pazite kome šaljete i u kom kontekstu - savetuje Šokčić.

Ako je komunikacija formalna, odnosi i kontekst takođe, emotikoni nisu dobrodošli jer ostavljaju utisak neprimerene prisnosti, a osim toga postoji i opasnost da zbog kratkoće forme poruka bude i pogrešno shvaćena.

Tumačenje nekih emotikona nije baš crno-belo, pa tako neko pogrešno može da protumači ono što ste hteli da poručite.

ORIGINAL

2.823 emotikona trenutno postoje, a njihov broj svakodnevno raste

Dobro razmislite da li je izabrani emotikon stvarno preneo poruku koju ste hteli i uvek budite umereni u primeni i broju simbola koje koristite.

- U poslovnoj komunikaciji ne treba koristiti sve one emotikone koji mogu biti pogrešno protumačeni, izazvati povređenost i diskriminaciju po bilo kom osnovu ili jednostavno izazvati nepoželjne reakcije i emocije - naglašava naša sagovornica.

S obzirom na to da mala žuta lica okidaju i izazivaju određene emocije, mogu doprineti i da ostvarimo bolju komunikaciju sa kolegama i poslovnim saradnicima. Ako nas asociraju na nešto drago i pozitivno, tu asocijaciju onda lepimo i na ljude koji su nam poslali taj emotikon.

I za kraj, popularni smajlić može se protumačiti kao pisana verzija predloga „pređimo na ti“, pa se u tom kontekstu često i koristi.

SVETSKI DAN EMOTIKONA emotikoni su nastali 1999. godine u japanu kada je jedna telekomunikaciona kompanija kreirala 176 simbola u obliku crtanih junaka, sa ciljem da se koriste za iskazivanje uobičajenih ljudskih emocija. vrlo brzo postali su popularni i raširili se dalje kako je napredovala i industrija mobilnih telefona. Sa popularnošću dobili su i svoj Svetski dan, koji se širom sveta na originalne načine obeležava 17. jula.

31

INTeRvjU

Ognjen, ana Marija i Čarna Popović

Uz porodicU je sve lakše i lepše Naučnici Mičel Mofit i Greg Braun tvrde da su najstarija deca ambiciozna i rođeni lideri, srednja su prilagodljiva i društvenija, dok su najmlađa kreativci puni samopouzdanja. Sagovornici „Originala“, pak, nešto drugačije su se podelili Tekst: Ivana Stanišić Bokić / Foto: Uroš Arsić

I

ako međusobno potpuno različiti (na sve načine osim fizički), svi su ambiciozni i uspešni, svako u svom zanimanju, a svi veliki deo zasluga za to pripisuju majci Jeleni, koja im je i prvo utočište kad god imaju neki problem, čak i sada kada su odrasli. Često se kaže da su deca ogledalo svojih roditelja. U slučaju porodice Popović ovo se može i bukvalno shvatiti. Najstariji među njima, Ognjen, fizička je kopija svog oca, slikara Jonela Popovića, dok su Ana Marija i Čarna klonovi svoje majke Jelene Popović, lekara specijaliste pulmologije u penziji. Iako je medicina Jelenina ljubav, njen životni projekat i ono u čemu je najuspešnija nalazi se upravo na stranicama ovog broja magazina „Original“ - njeno troje dece: Ognjen, rođen 1977. godine, deset godina mlađa Ana Marija i Čarna, koja je stigla na svet još dve godine kasnije.

Sa Popovićima smo pričali o njihovim veoma posebnim zanimanjima, ali i o tome koliko im je porodica važna za stabilnost i uspeh.

Ognjen Popović je završio studije klarineta na Visokoj akademiji za muziku u Štutgartu u klasi profesora Ulfa Rodenhojzera, diplomirao je i magistrirao na Visokoj akademiji za muziku u Minhenu, da bi doktorirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Živeo je i radio u Nemačkoj, ali se ipak vratio u Srbiju, baš kao i njegova sestra Ana Marija, koja je nakon završenog Fakulteta političkih nauka upisala master na Sorboni. Iako mnogima Pariz deluje kao idealno mesto za život, nakon završenih postdiplomskih studija došla je u Beograd, gde je pokrenula agenciju za studije u inostranstvu, koja već godinama veoma uspešno posluje. Najmlađa među njima, Čarna, uradila je obrnuto - kada je završila književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, odselila se na Maltu. Ipak, ne garantuje da je ta odluka konačna. I opet, ma koliko različiti, saglasni su oko toga da je sve mnogo bolje kada su zajedno, iako se to retko dešava.

32

U najlepšem sećanju ostao mi je nastup sa stingom, kada sam svirao u areni na njegovom poslednjem koncertu u Beogradu

www.originalmagazin.com

OGNJEN

Rad je važniji od talenta Sebe opisujete kao potpunog zaluđenika i muzičkog fanatika. Kada ste otkrili klicu svega toga i rešili da je gajite?

- S obzirom na to da sam klarinet počeo da sviram sa osam godina, svog detinjstva se pre toga naročito i ne sećam. Moj život bi bez klarineta i muzike bio nezamisliv.

Zašto baš klarinet? Šta je tako posebno u ovom instrumentu da vas je kupio za ceo život?

- Za razliku od većine drugih instrumenata, klarinet je veoma fleksibilan i lako prilagodljiv svim muzičkim pravcima i žanrovima. Ta činjenica je za mene od presudnog značaja, jer ja muziku posmatram i doživljavam kao celinu. Tu granica nema.

Osnovne i magistarske studije završili ste u Nemačkoj, nastupali sa Minhenskom filharmonijom i Filharmonijom nacija, ali ste ipak rešili da se vratite u Srbiju. Zbog čega i jeste li ikada pomislili da ste pogrešili?

- U Nemačku nisam otišao da bih tamo ostao, već sa namerom da studiram kod jednog od najboljih profesora. Tek kada sam postao student, uvideo sam koliko sam nostalgičan i da mi Pančevo i Srbija jako nedostaju. Član ste Beogradske filharmonije od 2002. godine, na mestu prvog klarineta. Možete li da povučete paralelu između naše i ostalih filharmonija sa kojima ste nastupali?

- Veza sa Beogradskom filharmonijom postoji još od tinejdžerskih dana, kada sam kao solista nastupao sa ovim orkestrom.

Pored profesionalnog aspekta, ja sam i emotivno vezan za Filharmoniju. Neke od kolega iz orkestra su ujedno i moji bliski prijatelji.

Sa svojim bendom „Ognjen i prijatelji“ izdali ste četiri CD-a. Kako biste opisali muziku koju snimate, da li biste je stavili u neke okvire i kako je vi doživljavate?

- Kada komponujem za svoj bend, to radim iz najiskrenije i najčistije ljubavi preORIGINAL

ma muzici. Nijedan drugi motiv ne postoji.

Inspiraciju pronalazim u muzici „Bitlsa“, Kleptona, H. Mancinija, Dejva Grusina...

To će se verovatno najbolje primetiti slušajući moj najnoviji CD “In My Heart”, koji će biti objavljen za par meseci.

Predajete, između ostalog, i na čuvenoj akademiji za kamernu muziku Villa Musica u Nemačkoj i na Fakultetu muzičkih umetnosti, gde ste i doktorirali. Da li je rad sa studentima posebna vrsta hrane za umetnika? Da li radite sa svakim od njih kao da u njima čuči muzički genije, ili im pristupate individualno, prema potencijalima?

- Hrana, da, za mene apsolutno. Ubeđen sam da bavljenje pedagogijom umetniku pruža mogućnost da proširi svoje vidike.

Meni kao izvođaču ona omogućuje balans i ravnotežu. Pokušavam da svu svoju energiju i znanje prenesem na svoje studente.

Bitno mi je da svako od njih da svoj maksimum. Talenat je svakako dobrodošao, ali su rad i zalaganje važniji.

Koji nastup vam je ostao u najlepšem sećanju?

- Kada sam u Areni svirao sa Stingom na njegovom poslednjem koncertu u Beogradu.

ANA MARIJA Problem sam pretvorila u posao

Fakultet ste završili u Srbiji, a postdiplomske na Sorboni u Parizu. Koje su sličnosti, a koje razlike ovih obrazovnih sistema?

- Srbija ima sasvim solidno obrazovanje, ja sam na Sorboni posle Fakulteta političkih nauka u Beogradu došla sa odličnom osnovom. Razlika u odnosu na Zapadnu Evropu i Ameriku je povezanost za privredom i primenjivost stečenih znanja.

Druga bitna razlika je ohrabrivanje i samopouzdanje koje ponesete sa Sorbone, Katolike ili nekog univerziteta u Londonu...

Kod nas često i na univerzitetima čujete da je sve loše i da se ništa ne može promeniti, a to nije istina. Studenti koji završe studije u inostranstvu su češće na vodećim pozicijama u Srbiji, ne zato što su stekli neka mnogo bolja znanja, jer je obrazovanje dostupno svuda na internetu, već zbog pozitivnog stava i vere u sebe. Šta je najvrednije što ste naučili tokom vremena provedenog u inostranstvu?

- Da ništa nije dato i zapečaćeno, sve je promenljivo i treba se stalno menjati i prilagođavati.

Godina na Sorboni košta manje nego samofinansiranje na studijama u Srbiji. Ovo je samo jedna od brojnih veoma korisnih informacija koje se mogu pronaći na vašem sajtu Kako na master, jedinstvenom mestu na domaćem internet nebu. Zbog čega ste rešili da ga pokrenete?

- Kada sam se ja prijavljivala na studije 2010. nije bilo nikakvih informacija na internetu, i da mi nisu pomogli prijatelji koji su već studirali u Zapadnoj Evropi, ja se nikada sama ne bih upisala. Dosta ljudi je kasnije sa mnom i privatno kontaktiralo, pa sam rešila da pokrenem kakonamaster.com pre devet godina.

Kasnije je blog postao posao, od33

INTeRvjU nosno osnovali ste „Ino agenciju“, koja pomaže našim studentima.

- Tako je, pre pet godina dosta studenata mi se obraćalo putem sajta, sa različitim pitanjima i nedoumicama. S druge strane, univerziteti su se javljali da ih neko predstavlja u našem regionu, i tako je to krenulo.

I ne pokušavamo da se složimo Saglasni su samo oko toga da ni oko čega nisu saglasni - i to im je skroz okej. Uglavnom ne poslušaju savete koje daju jedni drugima, ali ih saslušaju. Kažu da im je porodični dogovor svetinja, vreme koje provode zajedno dragoceno i zaključuju da je sve lakše udvoje, a kamoli utroje

Svoj problem pretvorili ste u rešenje za mnoge druge, pa i za sebe, time što je to postalo vaš osnovni posao. Koja sve rešenja nudite svojim klijentima?

- Industrija obrazovanja je ogromna, posredovanje u ovoj industriji takođe. „Ino agencija“ je postala najveći rekruter na Zapadnom Balkanu, predstavljamo više od 100 univerziteta, srednjih škola i škola jezika iz celog sveta. Preko nas studenti mogu direktno da se upišu, da lakše dobiju stipendije, smeštaj, pomažemo oko cele birokratije, prijave za vizu, transfera, selidbi itd. Jednostavno, uz naš savet lakše će se odlučiti i orijentisati, lakše će upisati, a takođe povezujemo i naše studente sa našim starijim klijentima, pa neće biti sami tamo negde u inostranstvu, već će ih sačekati prijatelj koji već ima iskustva na terenu. Pružamo uslugu, klijenti je koriste, preporučuju nas dalje i svake godine rastemo.

Ljudi često imaju utisak da su studije u inostranstvu za mnoge n e dostižne. A šta je zapravo istina?

- Mislim da se to menja, jer mobilnost u našem regionu raste. Srbija je postala programska zemlja Erasmus + programa, i opcije za razmenu na visokoškolskim ustanovama u Srbiji zaista su porasle. Studije u inostranstvu mogu da budu i skupe i jeftine, i daleko i blizu, stvarno je varijetet veliki, i baš zato služi „Ino agencija“ - da vam predloži najzdraviju opciju u odnosu na vaše ocene, finansije, želje i ambicije.

Koliko ljudi iz Srbije ode godišnje na studije i gde najčešće odlaze? Imate li podatke koliko njih se vrati nakon završenih studija, a koliko ostane u inostranstvu?

- Ne postoje zvanični podaci, mada Unesko procenjuje da je ukupan broj naših studenata u inostranstvu na godišnjem nivou oko 14.000. Moja procena je da se vrati 34

oko polovine, što je i svetski prosek. Ljudi koji su ekonomski migranti iz Srbije su najčešće oni koji su se školovali u Srbiji, pa onda posao potražili u inostranstvu, kao doktori i medicinske sestre. Studenti koji su se obrazovali van Srbije imaju dobre šanse za poslove u našoj zemlji, ili su deca preduzetnika, pa se vraćaju da nastave porodičan posao ili započnu svoj. Ja sam jedna od njih.

Da li su vaše poslovne ambicije foku-

sirane samo na agenciju, kako vidite njen dalji razvoj?

- Prošle godine smo pokrenuli Study Abroad Fair u Beogradu i Novom Sadu, kao i italijanski sajam u Beogradu i Podgorici, i prošli su odlično. Cilj nam je da nastavimo da razvijamo portfolio, da unapređujemo uslugu i da ponudimo nova rešenja našim studentima i roditeljima. Aktivni smo u Crnoj Gori i Bosni, želja mi je da i tamo nastavimo da pomažemo studentima. www.originalmagazin.com

Koji je najvredniji savet koji ste primili od ostalih dvoje?

Ognjen: Ja sam najstariji, samo ja savetujem!

Ana Marija: Od Čarne da ostanem verna sebi, a od Ognjena da iskuliram. Kad on to kaže, uglavnom misli da se smirim, da razmislim ponovo i da ne srljam. Trudim se da ih slušam :) Čarna: Ne sećam se da smo delili savete jedni drugima, ali na osnovu svega izrečenog i učinjenog, pretpostavljam da bi mi Ognjen rekao: „Ne preteruj ni u čemu i probaj da budeš manje čudna“, a da bi mi Ana rekla: „Samo napred, radi ono što voliš i gledaj da izvučeš što više iz toga“.

Da li ih svaki put poslušate?

Ognjen: Da. :-) Ana Marija: Ne baš, ali ih uvek saslušam. Čarna: Naravno da ne. Zapravo, retko, ali uvek razmislim o onome što su rekli.

Možda će nekad zatrebati.

Postoji li nešto oko čega se nikada nećete složiti?

Ognjen: Da samo ja savetujem.

Ana Marija: Mi smo svi toliko različiti da i ne pokušavamo da se složimo. Poštujemo naše različitosti, ali verujem da su nam „core values“ iste jer dolazimo iz iste porodice. Nekad se samo pogledamo i odmah znam šta drugo dvoje misli. Čarna: Mislim da sve troje vodimo jako različite živote i da svako od nas ima svoje viđenje dobrog i ispunjenog života. To je najbitnije, a da li se mi oko toga slažemo i nije tako bitno.

brat i sestra su umetnici, a vi poslovna žena. Imate li i vi kreativnu crtu u sebi ili ste potpuno business oriented?

- Jase šlepam.:)Nažalost,nisam muzikalna kao Ognjen, niti talentovana za sve umetnosti kao Čarna (njoj i muzika i pisanje i slikanje idu odlično, zaista). Od Ognjena dobijam preporuke za dobru muziku, a od Čarne za dobre knjige, i zahvalna sam što imam takvog brata i sestru. Naš otac je slikar i umetnost je za mene prirodna baza u kojoj sam odrasla. Svoju kreativnost ORIGINAL

Kome se prvom obraćate kada imate neku nedoumicu ili problem?

Ognjen: Mami Ana Marija: Svi mami. Čarna: Guglu. Šalim se. Mami naravno.

Ona je uvek racionalna kad su takve stvari u pitanju i znam da ću čuti istinu, čak i ako mi se ne dopada.

Kada smo se dogovarali za intervju i slikanje, skoro dva meseca ranije utvrdili smo datum kada ste svi u Beogradu, i to zbog Ognjenovog koncerta. Koliko često se viđate i da li ste uvek tu jedni za druge kada je nešto ovako bitno u pitanju? Da li je sve lakše kada ste zajedno?

Ognjen: Pošto sam veći deo njihovog odrastanja propustio, sada bih najviše voleo da smo svi na okupu.

Ana Marija: Sa Ognjenom nisam živela osam godina u istoj zemlji, a sada sa Čarnom već godinama... Mi smo svi dosta aktivni, putujemo, radimo, stvaramo i zato su naši porodični dogovori svetinja.

Nama je normalno da se dogovorimo mesec dana unapred, ali onda se svi pojavljuju. Iako često nismo fizički zajedno, znam da uvek mogu da im se obratim i da imam dva ozbiljna stuba u životu. Nekoliko puta godišnje smo svi na okupu, ali se i posećujemo. Čarna: Ne viđamo se tako često, pošto su i Ana i Ognjen često na putovanjima, a ja ne živim u Srbiji, ali kada god se desi da smo svi u Srbiji, organizujemo zajednički ručak, odlazak na kafu, bilo šta što će okupiti porodicu. I tu su trenuci, naizgled obični, neprocenjivi. Do sada su nas pri-

like služile i uglavnom smo se okupljali oko lepih stvari. Neka takvih bude što više. Lakše je udvoje, a kamoli utroje.

Prema istraživanju, najstarija deca su ambiciozna i rođeni lideri, srednja prilagodljiva i društvenija, dok su najmlađi kreativci puni samopouzdanja. Da li je to kod vas tako ili ste se podelili drugačije?

Ognjen: Ima tu istine, ali bih dodao da najstarija deca vole posle ručka da dremnu, srednja da putuju, a najmlađa da pišu statuse na Fejsu.

Ana Marija: Ove osobine bih mogla sa pripišem svima, oni koji nas poznaju znaju da smo mi Popovići pozitivci. :) I Ognjen i Čarna su lideri u svojim oblastima, ali umeju da budu fleksibilni i da prate druge.

Mama nas je odgajila kao tri individualca, osluškivala je naše ličnosti, mada nas je obeležio i redosled rođenja. Ognjen je najstariji i najodgovorniji, Čarna najmlađa i maza, a ja kao srednje dete sam uvek bila svojeglava i nekako sam uvek htela da se izborim za svoje mesto. To nas jeste donekle oblikovalo, ali mnogo više sredina u kojoj su nam naši roditelji dopustili da se razvijamo u pravcu u kom želimo, dok god smo produktivni i radimo pametne stvari. Čarna: Kako drugačije nego - drugačije. Sve troje imamo pomalo od svega navedenog, s tim što mislim da je Ognjen pored ambicioznosti i liderstva i veliki samotnjak jer je umetnik pre svega. Ana je najdruštvenija, ali ne toliko prilagodljiva, mislim da ona više prilagođava druge sebi. Čarna je kreativna, pogotovo kad treba da pokaže samopouzdanje.

Mama nas je odgajila kao tri individualca, osluškivala je naše ličnosti. Donekle nas je oblikovalo i to ko je najstariji, a ko najmlađi, ali mnogo više sredina u kojoj su nam roditelji dopustili da se razvijamo u pravcu u kojem želimo izražavam upravo kroz privatan biznis, jer mogu da ga oblikujem kako ja želim.

Nadam se da se to vidi u kampanjama „Ino agencije“, našim tekstovima, načinima kako nam izgledaju sajmovi, kakva je cela estetika koju razvijamo sa Dework studiom. Moj deda je bio preduzetnik, drugi deda je bio sudija koji je intenzivno

pratio politiku, a ja sam preduzetnica koja je završila političke nauke, pa sam izgleda više povukla na njih. Čak sam imala biznis sa dedom preduzetnikom kao tinejdžerka, prodavali smo neka jaja po Pančevu, deda mi je bio dobavljač, šou-program. Ono što je bitno pravili smo profit!

35

INTERVJU

ČARNA

Živim život sa što manje velikih odluka Izdali ste četiri knjige - „Autokanibalizam“, „Za lajk, ne za ignor, ja sam rođena“, „Belo blato“ i „Ostrvo s vlagom“. Šta im je, osim autorke, zajednička crta? Koliko je svaka od tih knjiga u procentima Čarna Popović?

- Jednom prilikom sam čula misao koja mi se dopala: „Pisac uvek piše istu knjigu“, mada se nisam složila sa njom. Sada, nakon nekoliko objavljenih knjiga, mogu da kažem da sam bila u pravu. Svaku od tih knjiga kao da je pisala neka druga osoba, ali sve one imaju isti senzibilitet i način na koji vide - znatiželjno, preosetljivo, nadmeno u situacijama kada su najslabiji. To jesam ja. Ili sam to makar bila ja. Pokušala bih da se izrazim u procentima, ali mi oni nikada nisu išli, pa ću probati u razlomcima: moje knjige su jedna polovina mene. Ostatak pripada svetu koji ne može da se opipa.

Poslednju knjigu objavili ste pre četiri godine. Zbog čega tolika pauza? Želite li da se vratite pisanju, ili čekate da se pisanje vrati vama?

- Ne mislim da su četiri godine velika pauza. Mislim da je veći problem što će verovatno proći još toliko dok ne objavim sledeću. Imala sam sreću da na svojim pesničkim počecima budem okružena pravim ljudima, prijateljima koji su se već ostvarili kao dobri pesnici i koji su umeli da me najbolje moguće usmere.

Bez njih možda ne bih imala nijednu objavljenu knjigu. Ne mislim da su time mnogo učinili za pesništvo, ali su mnogo učinili za mene. Želja da pišem me nije napustila, iako se okolnosti prilično trude da u tome uspeju. Pišem ređe, pišem sporije, a neka tamo sledeća knjiga će pokazati da li i bolje.

O vama su pisali kao o jednoj od najboljih pesnikinja mlađe generacije 36

u Srbiji. Da li je poezija još uvek vaša ljubav?

- Svašta ljudi pišu. :) Poezija je moja prva ljubav ako izuzmem nekolike promašaje.

Problem sa ovom ljubavlju je što ona ničim ne pokazuje da je drugačija i da je posebna.

Ona, kao i sve druge ljubavi, ako se ne neguje - nestaje.

A u magiju skoro niko ne veruje. Ono što mogu da kažem je da Pančevo ima odlične nastavnike srpskog koji vole svoj predmet i književnost pre svega. Ima dobre pesnike i dobar kulturni život. Jedno pokreće drugo.

Možda veliki udeo igra i ravnica. Što bi rekao moj fb prijatelj i veliki pančevački pesnik: nema meditacije bez ravnice.

Koje vaše delo vam je najdraže i zbog čega?

- To je kao da pitate majku koje dete joj je omiljeno. Šalim se, nije uopšte. Volim svoju prvu knjigu jer me je uvela u jedan divan, izmaštan svet. Ta knjiga u sebi nosi i dve bitne ličnosti iz mog života pa ima i sentimentalnu vrednost. Ona je više eksperiment, a manje poezija, rekla bih, nego što su ostale. Do pre nekoliko godina ona mi je bila najmanje omiljena, ali kako godine prolaze, postaje sve draža, postaje sve manje eksperiment, a sve više poezija.

Radili ste kao član uredništva najznačajnijeg regionalnog pesničkog zbornika „Rukopisi“. Postoje li neki autori koji su posebno talentovani a da nisu dobili priliku da se iskažu?

- To je već pitanje ambicije i želje da se ide dalje u pisanju. Rukopisi su sjajna prilika za mlade da se upoznaju sa sličnima sebi i da ih to, na neki način, motiviše da krenu dalje. Verujem da u svakoj oblasti ima talentovanih ljudi koji nisu uspeli da se iskažu, ali isto tako verujem da će ti isti ljudi uspeti u nečem drugom. Tako će im poezija postati više beg, a manje realnost, što i nije tako loše.

Pančevo i književnost su ozbiljno isprepletani poslednjih godina. U čemu je tajna?

- Ne znam. I sama sam se to oduvek pitala.

Ne verujem da postoji ločigno objašnjenje.

Za razliku od brata i sestre koji su se nakon studija vratili u Srbiju, vi ste završili studije, a potom otišli u inostranstvo. Vidite li se tu i u budućnosti, ili odluku o odlasku smatrate privremenom?

- Želim da mislim da su sve moje odluke privremene ili makar pokušavam da živim život sa što manje velikih odluka. Odluke umeju da budu utešne, ali me plaše i unervozuju. Ipak, kao neko ko voli svoju zemlju i ne misli da je van nje bolje nego u njoj - želim da mislim da ću svoj san ostvariti u Srbiji a ne negde drugde.

Posvetili ste se potpuno drugačijoj vrsti umetnosti - kreiranju hrane. Na Malti radite kao pastry chef. Koliki stepen kreativnosti vam taj posao pruža?

- Oduvek mi je dobro išlo mućenje belanaca sa šećerom i s vremenom sam shvatila da u tome leži nešto više.

Pravljenje kolača je, pre svega, nauka a onda i umetnost. Možda me upravo ta kombinacija i privlači jer su mogućnosti nebrojene. A mogućnosti, za razliku od odluka, volim.

U čemu sebe potpuno pronalazite?

- Ni u čemu. Ali postoje stvari koje me čine srećnom i kojima se radujem: zagrljaju, suncu, dobro ispečenoj kori, osmesima ljudi koje volim. www.originalmagazin.com

BUDI TIMSKI IGRAČ

BRŽI OD STRELE T

im razvija i pravi prototip trkačkog automobila za neprofesionalne autokros ili sprint trke. Svake godine se projektuje i izrađuje novo vozilo, koje se potom testira pre takmičenja. Uspeh tima meri se prema tome koliko je njihov bolid brz, upravljiv i pouzdan, kao i kakav je odnos cene i kvaliteta. O prethod-

ORIGINAL

nim poduhvatima, kao i projektu na kom upravo rade za „Original“ je pričao Lazar Stojnić, lider tima Tenfore Drumska Strela, koji nam je na početku razgovora otkrio da se prvo takmičenje ove sezone održava od 8. do 11. jula na čuvenoj stazi u Asenu, a potom će se vozilo koje prave takmičiti na novoj stazi u Zalaegersegu,

Da li ste znali da su studenti Beogradskog univerziteta do sada napravili sedam bolida Formule moćnog imena - Tenfore Drumska Strela?

Prvi srpski Formula Student tim postoji od 2010. godine i sa svojim brzim mašinama učestvovali su na 17 Formula Student takmičenja širom Evrope, gde iz godine u godinu postižu sve bolje rezultate Tekst: Ivana Stanišić Bokić Foto: Tenfore Drumska Strela

u okviru takmičenja FS East od 17. do 21. jula. „Ušli smo u završnu fazu projektovanja novog vozila i polako počinjemo da se pripremamo za njegovu izradu.

Prema planovima, ove godine vozilo ćemo završiti ranije nego ikada da bi za nas bilo što više vremena za testiranja i dodatna podešavanja kako bismo ostvari-

37

BUDI TIMSKI IGRAČ

Tim Tenfore Drumska Strela čini skoro 50 studenata sa devet različitih fakulteta li najbolji mogući uspeh na takmičenjima koja nam slede.“

Sve bolji svake godine Uspeh našeg tima iz godine u godinu je sve bolji, i to je ono što dodatno podstiče ekipu da daje sve od sebe. „U takmičarskoj sezoni 2018. tim se kvalifikovao za dva takmičenja, na kojim su postignuti do tada nezapamćeni uspesi: šesto mesto u disciplini Skid Pad u Italiji, u konkurenciji od 50 timova, i peto mesto u trci izdržljivosti u Češkoj Republici, u konkurenciji 36 timova. Veliki uspeh tima u 2017. godini je kvalifikacija za najprestižnije takmičenje u Evropi, koje se održava na stazi Formule 1 u Nemačkoj. Pored toga, u ovoj sezoni su zabeleženi sjajni rezultati u statičkim dis-

ciplinama, poput četvrtog mesta za Cost Report i 10. mesta na Design Eventu, u konkurenciji od 50 timova u Italiji. Formula iz 2016. godine je najbolje ocenjena za dizajn, u dotadašnjoj istoriji tima, a vozilo iz 2015. godine na takmičenju u Češkoj beleži četvrto mesto u najzahtevnijoj disciplini - trci izdržljivosti. Te godine tim zauzima deveto mesto u generalnom plasmanu i dobija status najboljeg tima u regionu.

Od nastanka našeg tima 2010. godine, rezultati su sve bolji iz godine u godinu, i nadamo se da ćemo ovom uzlaznom putanjom nastaviti da se krećemo i u narednim sezonama, s obzirom na to da u radu na svakom vozilu učimo sve više i unapređujemo svoj rad i samo vozilo“, priča Stojnić, koji otkriva i da u ovoj trci, očekivano, neki

ipak imaju početnu prednost. „U svetu postoji preko 600 Formula Student timova. Što se takmičenja tiče, ne postoji striktan broj koliko timova učestvuje, ta odluka je na organizatoru i on se uglavnom kreće između 30 i 60 timova u jednoj kategoriji.

Ipak, šanse timova nisu jednake - pojedini imaju tradiciju dugu i preko dvadeset godina i dolaze iz zemalja koje imaju mnogo razvijeniju auto-industriju, a samim tim i veću podršku privrede. Kao i u mnogim drugim sportovima, i ovde postoji ranglista svih timova na svetu koja se pravi na osnovu rezultata postignutih u različitim disciplinama tokom sezone. Na osnovu toga možemo pojedine timove izdvojiti kao favorite na takmičenjima. Ipak, za razliku od trka Formule 1, ovde se timovi

Šest timova radi na razvoju Strele i odlično se dopunjuju

38

www.originalmagazin.com

Prava snaga ovog vozila nije u njegovoj brzini već u mogućnosti da savlada test izdržljivosti u dužini od 22 km, što je ujedno i najzahtevnija disciplina na takmičenju, gde se pokazuju sve performanse vozila i testira njegova pouzdanost ne takmiče direktno jedni protiv drugih, već svaka ekipa zasebno odrađuje svoje discipline i na kraju se svi timovi bodovno rangiraju. Naš cilj svake sezone je da budemo bolji i uspešniji nego prethodnih, a verujemo da onda i dobar ukupan plasman na takmičenjima neće izostati“, zaključuje sagovornik „Originala“, pa opisuje kako izgleda sam proces pravljenja formule: „Zahteva se da studenti u praksi primene sva dotadašnja znanja koja su stekli na studijama i van njih. U našoj radionici se prolazi čitav proces projektovanja jednog vozila, od postavke projekta, proračuna, 3D modelovanja, izrade tehničke dokumentacije, preko pravljenja delova, do sklapanja vozila. Sve to je propraćeno konstantnim ispitivanjima i testovima, za

140 km/h

maksimalna je brzina koju razvija Tenfore Drumska Strela sezone 2018.

4s

potrebne su da se razvije brzina od 0 do 100 km/h ORIGINAL

svaku komponentu i njenim promenama u skladu sa rezultatima ispitivanja.“

Prestiž ispred nagrada Tim Tenfore Drumska Strela čini skoro 50 studenata, sa devet različitih fakulteta Univerziteta u Beogradu - Mašinski, Tehnološko-metalurški, Elektrotehnički, Ekonomski, Arhitektonski, Fakultet organizacionih nauka, Matematički, Pravni fakultet i Vojna akademija. Tim se deli na četiri projektna podtima u skladu sa različitim sistemima vozila - Šasija i oslanjanje, Pogon, Elektronika, Aerodinamika. Podtim za Marketing i sponzorstva paralelno radi za tim Tenfore Drumska Strela i za tim Električna Strela, koji je oformljen prošle godine i bavi se projektovanjem i izradom

prve elektroformule u Srbiji. „To znači da u našoj radionici ukupno radi veliki broj mladih ljudi, različitih interesovanja, trenutno na osnovnim ili master studijama, ambicioznih, pametnih, vrednih i predanih zajedničkom cilju - stvaranju Strele“, priča Lazar Stojnić, koji otkriva da je naš tim prvi put učestvovao na takmičenju 2011. godine na stazi Silverstoun u Velikoj Britaniji, kada je osvojeno treće mesto. Od 2012. takmičimo se u klasi I, u pet dinamičkih i tri statičke discipline, i stojimo rame uz rame sa najvećim svetskim timovima. Kada je reč o priznanjima na ovim takmičenjima, postoje novčane nagrade, kao i pehari, ali nešto drugo im je svima mnogo značajnije. „Pobeda na takmičenjima u bilo kojoj disciplini je stvar prestiža, dokaz da je vaš tim te sezone odradio odličan posao.

Značajnija od pehara i novčanih nagrada je prilika da, ukoliko se vi i vaš tim dobro pokažete, vaše znanje uoče zaposleni u nekim od najvećih svetskih kompanija poput Airbusa, Mercedes-Benza, BMW-a, pa čak i pojedinih Formula 1 timova. Na taj način se mladim ljudima otvaraju prilike da ostvare svoje snove i da se možda i zaposle u firmama o kojima su kao mali samo sanjali“, zaključuje Lazar i nema dilemu o tome šta je najbolje u vezi sa ovim takmičenjem: „Za sve buduće inženjere rad u ovom timu pruža iskustvo u projektovanju koje se za vreme studiranja ne može dobiti nigde drugde. Studenti mogu da projektuju neku od komponenti vozila u praksi, od samog početka, kada ona još nije zamišljena, preko crteža, proračuna, modela, pa sve do izrade i na kraju sklapanja vozila, kada ono treba da pokaže svoje performanse na stazi, i zaista dostigne maksimum mogućnosti. Stiče se uvid u odnose između testova koji se rade tokom projektovanja i finalnog proizvoda, koji je nastao na osnovu tih testova.

Formula Student takmičenja su veoma dobra odskočna daska za sve koji žele da se bave bilo kojom vrstom projektovanja u budućnosti, jer razvija način razmišljanja svojstven samo ovakvom timskom radu. A i samo takmičenje je neverovatno iskustvo, studenti iz celog sveta sreću se i razmenjuju ideje, iskustva, znanja, stiču se novi prijatelji iz celog sveta, koji se bave istom vrstom projektovanja.“ Sva sredstva kojima raspolaže tim dolaze od sponzorstava - bilo da je u pitanju materijal, alat ili novac, svaki vid podrške ovakvom projektu je značajan. l 39

bUdI OdGOvORAN

DRAGANA MOŽEK

SAMI SMO KRIVI ZBOG ISKRIVLJENE SLIKE O MLADIMA

Tekst: Ivana Stanišić Bokić Foto: privatna arhiva

Razredni starešina odeljenja o kojem se najviše pričalo poslednjih nedelja, Dragana Možek, priznaje da je iznenađena interesovanjem javnosti za ovu akciju, te kaže da smo skloni tome da otpisujemo omladinu jer ih suštinski ne razumemo

O

jednom statusu na Fejsbuku, a potom i o jednom beogradskom odeljenju u martu su pričali svi.

Dragana Možek, razredni starešina III/1 Desete beogradske gimnazije, zajedno sa svojim đacima pokrenula je divnu akciju za pomoć drugarima iz školskih klupa i na svom Fejsbuk profilu objavila informaciju koja je izazvala veliku pažnju. „Dragi drugari, moje odeljenje i ja organizujemo humanitarnu akciju i bilo bi strava ukoliko biste hteli da se uključite.

Naime, početkom septembra trebalo bi da 40

krenemo na matursku ekskurziju i voleli bismo da idemo svi skupa. Ipak, nekoliko učenika nije u mogućnosti da krene sa nama iz finansijskih razloga, a jedan gratis koji dobijamo od agencije nam nije dovoljan da rešimo problem. Zato smo odlučili da do juna sami zaradimo novac nudeći čitavu paletu usluga!

Pazite sad: Ako radite u velikim poslovnim zgradama u blizini Ušća, GTZ-a i Sava centra, a potreban vam je potrčko koji bi doneo klopu ili kafu, otišao u poštu... imamo 32 volontera.

Ako su vašim firmama potrebni fizikalci za rad vikendom, imamo 13 sedamnaestogodišnjih rmpalija.

Ako vam je u večernjim satima potreban babysitting za vaša čeda, na raspolaganju vam je 19 savesnih, vrednih i veselih devojčica. Ako je vašoj deci potrebna pomoć u savlađivanju gradiva u osnovnim školama, nudimo časove matematike, srpskog, fizike, hemije, engleskog i nemačkog jezika na teritoriji Novog Beograda (preporuka razrednog starešine: imamo štrebera za svaku materiju - srednja ocena odeljenja 4,23). www.originalmagazin.com

32 Ako slavite rođendan ili vam je potreban ketering u vidu svih vrsta kolača, torti, kiflica, knedli, galeta, sendviča i salatica, u pripravnosti pored dece imamo i jednu razrednu i preko 30 mama i baka, tako da garantujemo da ne postoji gastronomska želja koju nismo u mogućnosti da ostvarimo.

Ako ste raspoloženi za degustaciju, pozovite nas da vam jedan dan donesemo domaće kolače, kafu i čajeve u kancelarije.

Bićete oduševljeni!

Ako imate još neki poslić koji bi za vas ili vašu kompaniju mogao da odradi jedan gimnazijalac ili gimnazijalka, ili par njih, javite se! I delite dalje!“ Istog dana kada je pokrenuta akcija, naišla je na odličan prijem i javio se veliki broj ljudi voljnih da pomognu. Ovim povodom kontaktirali smo sa Draganom da bismo razgovarali o ovoj zaista ORIGINALnoj akciji, a ona nam je na samom početku otkrila kako se uopšte rodila ideja koju su pokrenuli, a koja je izazvala toliko interesovanje javnosti. „Ideja je, rekla bih, došla sasvim prirodno.

Kao i uvek u životu, kada nemamo dovoljno novca za ono što želimo, moramo da nađemo način da ga stvorimo, tj. zaradimo. Tako je to u svetu odraslih. A moja deca su već dovoljno velika da je vreme da se suoče sa realnošću i počnu da se bore sama za sebe. Na ekskurziju žele da krenu svi. Imamo jedan gratis, a potrebno nam je šest. Dakle, moramo da zaradimo pet.

Jedino što je možda specifično i vredno divljenja u celoj ovoj priči je činjenica da su spremnost da rade za sebe i jedni za druge pokazali svi do jednog, bez izuzetka i oklevanja. To je ono što izdvaja ove mlade ljude. Ne volja za radom, već empatija i zajedništvo.“ Jeste li očekivali takve reakcije?

- Ne. Status na Fejsbuku sam inicijalno podelila sa svojim prijateljima nadajući se da će nam oni pomoći u okviru svojih kompanija i kruga prijatelja. Otkucala sam ga na malom odmoru, otišla na čas i kada sam posle 45 minuta pogledala telefon, bilo mi je jasno da je vrag odneo šalu i da je priča neslućeno brzo pukla u etru. Krenula je lavina poruka i mejlova, i dalje ne uspevam ORIGINAL

učenika u Draganinom odeljenju priključila su se akciji kako bi zaradili dovoljno novca da svaki đak III/1 Desete beogradske gimnazije može da ode na matursku ekskurziju

dovoljno brzo i efikasno da se izborim sa tim i odgovorim svima. Iste večeri su počeli i mediji da me kontaktiraju. Trudim se da odgovorim svima i da ih ispoštujem, ali nekada to jednostavno nije moguće jer na prvom mestu u toku dana moram da se posvetim svom poslu, zatim da pomognem deci u sprovođenju i koordinisanju ove akcije, pa tek onda sve ostalo.

Prošlo je neko vreme, da li se prašina slegla, da li su ponude splasle ili ih i dalje ima? I kako napreduje plan da skupite novac za ekskurziju za sve učenike koji nisu u mogućnosti da je priušte?

- Prašina se i dalje nije slegla i svakodnevno dobijamo nove ponude. Kada ne možemo da postignemo, uključimo drugove iz susednih odeljenja. Do sada smo sakupili otprilike polovinu novca i do juna ćemo sigurno ostvariti svoj cilj. Ukoliko nešto pretekne, moji đaci će na odeljenskoj zajednici skupa odlučiti kome ćemo donirati novac. Dobili smo i dosta ponuda za letnje posliće i to me raduje. Drago mi je da će, ko poželi, imati šansu da zaradi džeparac. Ako se neko od njih odluči za neki od ponuđenih letnjih poslova, mislim da je pravedno da sačuva zarađeni novac za sebe.

Javljali su vam se i ljudi koji su želeli da doniraju novac, ali ste vi to odbijali.

Zbog čega?

- Ovo je školski projekat, a ne humanitarna akcija. Vaspitni i pedagoški cilj tog projekta je razvijanje preduzetničkog duha i izgradnja zdravog odnosa prema radu i prema stečenom novcu. Ukoliko se deci donira novac samo na osnovu njihove spremnosti da nešto urade, bojim se da ništa neće naučiti. To nema veze sa realnošću. Moram priznati da ovoliku medijsku pažnju smatram čak i donekle neprimerenom, jer se nešto što je sasvim prirodno i normalno doživljava i prezentuje kao nešto izvanredno. Ja s jedne strane pokušavam da ih naučim da je rad i angažovanje nešto uobičajeno, a onda se s druge strane javnost time toliko oduševljava, da me u potpunosti demantuje. Vredno divljenja je, ja bih rekla,

jedino njihovo nesvakidašnje drugarstvo. Sjajan su sklop i divno se razumeju i podržavaju još od prve godine. Za to im skidam kapu!

Mislite li da ste svojom akcijom pokrenuli lavinu i inspirisali i druge da se pokrenu i učine isto? Da li su vam se javljale kolege, kakve komentare ste od njih dobili?

- Ja sam sigurna da ovakve akcije postoje i u drugim školama i kolektivima, samo se možda za ovu našu čulo i u javnosti, jer je pokrenuta putem društvenih mreža koje su najsnažniji medij današnjice. Javilo mi se nekoliko kolega iz različitih škola i tako sa sigurnošću znam da ovo nije usamljen slučaj.

Među reakcijama na vest o vašem odeljenju prednjačile su one da ste pokazali da „nije sve izgubljeno“, odnosno da među decom i te kako ima onih kojima je stalo. Zbog čega mislite da inače vlada drugačije mišljenje?

Zašto smo skloni da otpišemo naše mlade, a da im ne damo šansu da dokažu koliko žele i mogu?

- Mislim da su ovde presudna dva faktora.

Prvi je to što generacija koja ih osuđuje nije u stanju ili se ne trudi da ih razume. Deca danas funkcionišu u dva isprepletana univerzuma - u virtuelnom i stvarnom.

Ukoliko ih neko sagledava samo sa jednog aspekta, ne dobija celu sliku. Nije tačno da druženje putem društvenih mreža nije druženje. Na primer, mislim da cela ova akcija ne bi bila ovako uspešna da nemamo moderne načine komunikacija i aplikacije koje nam omogućavaju da se u čet grupama dogovaramo ko će šta da preuzme i sa kim. Takođe moram napomenuti da su oni i dalje vrlo društveni i u realnom svetu, izlaze, uče zajedno, posećuju kulturne manifestacije i praktikuju sve ostale vidove druženja koji su postojali i pre pojave pametnih telefona. Drugi faktor, koji je možda i presudan kada govorimo o stvaranju iskrivljene slike o mladima, jesmo mi sami - odrasli. Čini mi se da su klinci danas sve više pod pritiskom sredine kada je školski uspeh u pitanju, a da su s 41

bUdI OdGOvORAN

DRAGANA MOŽEK

druge strane prezaštićeni kada je u pitanju realan život. Od njih se očekuje samo da uče, a sve ostalo im se servira. I zašto bi onda bilo ko od njih radio bilo šta ako ne mora. Da i odrasli imaju tu privilegiju, sigurna sam da vikendom niko u porodici ne bi odabrao da slobodno vreme provede npr. perući prozore.

Recite nam nešto više o sebi - šta predajete, koliko dugo, otkada ste razredni starešina? Čime se još bavite pored toga?

- Predajem nemački jezik. Germanistiku sam završila na Filološkom fakultetu u Beogradu 2010. godine i još kao apsolvent sam počela da radim u Desetoj gimnaziji, prvo kao profesor na zameni, a onda sam od početka naredne školske godine dobila svoja prva odeljenja. Ovo mi je druga generacija razrednog starešinstva.

Učenike iz prve generacije sada smatram svojim prijateljima i to su izuzetni mladi ljudi i uspešni studenti. Čovek se nemi-

42

Putovanja nas nauče da poštujemo različitosti, da se lišimo predrasuda, da verujemo ljudima i budemo otvorenog uma, da bez straha iskoračimo iz svoje zone komfora novno veže za svoje odeljenje. Sve ih znam u dušu, znam njihove slabosti i vrline, probleme i bubice. Rekla bih da mi je uloga razrednog starešine omiljeni škol-

ski posao. Pored rada u školi, posvećena sam prevođenju i pisanju udžbenika. Sa profesorkom Jelenom Kostić-Tomović i koleginicom Nevenom Čeklić napisala sam seriju udžbenika „Sprachpuzzle Deutsch“, koja se koristi u osnovnim školama u Republici Srpskoj. Suprug i ja iz hobija pišemo i travel blog pod nazivom TripBlogPost, mada je autor tekstova na tom sajtu zapravo Igor, dok ja nosim laskavu titulu „lektora i saradnika za pitanja sinonimije“. Šta je najbolje što ste naučili od svojih učenika do sada?

- Učim svakoga dana. Prvo, mislim da me održavaju mladom duhom. To je zbog smejanja. Mislim da je osmeh neminovni činilac rada sa decom. A najbolja stvar koju su me naučili jeste da kad se baš iznerviram samo malo iskuliram. I stvarno, tako ja malo iskuliram i posle sat, dva problem triput manji.

www.originalmagazin.com

japan i zimbabve visoko su na listi destinacija koje moraju da posete

Sa suprugom Igorom obišla je pola sveta i svoje avanture objavljuju na blogu

„Rad sa decom me održava mladom duhom, to je zbog smejanja“

zaljubljenik ste u putovanja i sa suprugom Igorom obišli ste pola sveta.

Koja su omiljena mesta koja ste do sada videli i zbog čega?

- Ovo je najteže pitanje! Ako bih morala da biram, onda bih rekla Ela, Moalboal i Muren. Ela je gradić u Šri Lanki. Nalazi se visoko u brdima i poznata je po plantažama čaja i pruzi koja spaja Elu i Kendi i predstavlja najslikovitiju železničku deonicu na svetu. Oduševila me je Amba - jedina plantaža na kojoj se uzgajaju organski čaj i kafa koji se i dalje ručno obrađuju. Moalboal je malo ribarsko mesto na filipinskom ostrvu Cebu. Krije raj pod vodom, od jata sardina, delfina i kornjača, sve do kit ajkula od 12 metara sa kojima možete sasvim slobodno plivati. U blizini se nalazi i mnoštvo nestvarnih vodopada i kanjona, a u samom selu ćete naći najfantastičniji riblji restoran na svetu. Muren je moja najlepša uspomena sa medenog meseca. Živopisno švajcarsko seoce na obroncima Alpa. Do Murena se stiže isključivo žičarom, usponom uz strmu liticu sa koje se survava vodopad. Sama šetnja uskim uličicama uz stenovitu provaliju na tolikoj nadmorskoj visini stvara neverovatnu distorziju pogleda i prostora.

Potpuno veličanstveno mesto.

Koja destinacija vam je prva na listi želja od onih koje još niste videli?

- Recimo, Japan ili Zimbabve. Mada, ima i jedna strašna afrička tura koju smo osmislili pre nekoliko godina i mislim da se nećemo smiriti dok je ne odradimo.

Koja je najvažnija lekcija koju nas putovanja nauče?

- Da poštujemo različitosti, da se lišimo predrasuda, da verujemo ljudima, da se prilagođavamo i da budemo otvorenog uma, da bez straha iskoračimo iz svoje zone komfora i prigrlimo drugačije običaje i svetove. Reč „normalno“ je najstereotipnija reč na svetu. Ono što se smatra „normalnim“ na ovoj geografskoj širini i dužini često se s druge strane globusa svrstava u kategoriju potpuno apsurdnog.

Mislim da su iskustva koja smo Igor i ja stekli obilazeći svet nešto najvrednije što imamo i ne bismo ih menjali ni za šta materijalno. l

ORIGINAL

43

POP KULTURA

POTRAGA ZA IDEALNIM PRE 44

www.originalmagazin.com

istraživali smo fenomen popularnosti istorijskih serija kod nas, zbog čega one ovde nailaze na mnogo bolji prijem od onih modernije tematike, da li tako konstantno tražimo sebe, i teši li nas ili nas plaši identičnost problema koji se ciklično ponavljaju u našoj sredini Tekst: Dragan Jovićević Foto: promo

S

tiče se utisak da domaće televizije ne posustaju za svetskim trendovima kada je brojnost serijskog programa u pitanju.

Samo od početka godine na ovdašnjim kanalima, što sa nacionalnom frekvencijom, što kablovskih, počelo je emitovanje neobično velikog broja serija kada je domaća produkcija u pitanju. Naravno, odmah su počela poređenja i komentari.

RETKOM ORIGINAL

Serija „Pet“ na primer, emitovana na RTS, odvodi u jedan kriminalistički milje nekoliko junakinja, a da u pilot epizodi još nije ni jasno postavljena dramska radnja. Serija „Grudi“, rađena u crnogorskoj produkciji a emitovana odmah posle prethodno imenovane, bavi se uvek gorućim ženskim pitanjima o raku dojke kroz melodramsku radnju, vešto protkanu dokumentarnim sadržajem koji priči daje dublji značaj. Serija „Moja generacija Z“ s druge strane bavi se problemima mladih iz vrlo pitke pozicije, krajnje prikladne kako toj generaciji, tako i starijima od nje. I konačno, „Kralj Petar Prvi“, produkciono moćna istorijska drama, iznova je pokrenula pitanja verodostojnosti u odnosu na događaje na kojima se bazira.

Sve ove serije doživele su premijere u samo nekoliko dana i to na javnom servisu. Ekspanzija serijskog programa na svetskom nivou svakako je uslovila da se i kod nas ovoj formi pridoda veći značaj. Jer pomenute serije su samo deo ogromne ponude koju smo prošle godine imali - od sada čuvenih „Nemanjića“, toliko prokaženih, preko hvaljenih „Korena“, diskutabilnog „Jutro će promeniti sve“ i drugih, te sportske drame „Žigosani u reketu“, novih 45

POP KULTURA „Nemanjići“ su često citirani zbog grešaka, nespretnosti, površnosti i promašenosti u kojima su se gotovo utrkivali sami sa sobom

sezona „Ubica moga oca“ do standardnih dramoleta i sapunica, koje služe ničemu drugom no da popune programe televizija, jer se standardno računa na njihovu veliku gledanost.

U čemu je tajna serijskog programa? U svetskim okvirima, na Zapadu posebno, nesumnjivo je da je lutanje filma u savremenom dobu, što estetsko što produkciono, uslovilo prebeg kvalitetnih pisaca pre svega, a onda i reditelja, glumaca i snimatelja na male ekrane. Serije nude jednu sigurnost - snimaju se duže, što znači da su svi duže na platnim spiskovima; s druge strane, timovi ljudi ozbiljnije se bave sadržajem kako bi dramaturgiju svake epizode precizno procenili; glumci dobijaju još jednu publiku što nije nimalo zanemarljivo; a samo snimanje znatno manje košta no za bioskopski film, a efekti su vrlo često daleko veći. Jer među publikom i dalje je više onih koji radije ostanu kod kuće uz televizijski program od onih koji potroše vreme, energiju i novac za izlazak u bioskop… a oni koji ulažu novac u snimanje serije to i te kako znaju.

Kod nas, međutim, ono što krasi domaći serijski program zapravo je jedna vrlo interesantna činjenica - naime, i sportske

46

serije kao što su „Montevideo“ ili „Prvaci sveta“, i istorijske poput „Nemanjića“, „Korena“ ili sada „Kralja Petra Prvog“ te nedavno i „Zaspanke za vojnike“, zapravo su osobena potraga za našim precima, čime se inače ovdašnji dramaturzi nisu mnogo bavili od finalnog konstituisanja naše države. Verovatno je bilo potrebno vreme da se oformi ta uvek potrebna distanca koja čini objektivnost, ili je prosto državno lutanje sa kojim smo se decenijama suočavali proizvelo tu opštu nacionalnu zbunjenost. Sa našom konstatacijom slaže se i Saša Radojević, scenarista,

Bilo je potrebno vreme da se oformi ta uvek potrebna distanca koja čini objektivnost, ili je državno lutanje sa kojim smo se decenijama suočavali proizvelo tu opštu nacionalnu zbunjenost

dramaturg, reditelj, filmski kritičar, pisac pa i urednik serijskog programa na RTS. Na naše pitanje da li su pomenute serije zapravo osobena potraga za precima, nakon decenija traženja nacionalnog identiteta usled konstantnog menjanja države, Radojević kaže: „Postoji zapravo potraga za idealnim pretkom bez čijeg pronalaska kolektivna svest ne može da bude konstituisana u jednom narodu.

Deluje kao da je idealni predak kod nas identifikovan u epohi građanske utopije, prelaza iz dvadesetih u tridesete godine 20. veka - serijali o fudbalu i ekranizacije literature Mir Jam - a serije koje pominjete su pojedinačni slučajevi ispunjavanja istorijskih i kulturalnih zadataka. One ostaju bez dubljeg ukorenjenja, jer ne sledi niz drugih dela koja će da potvrde važnost fokusa na neku od tih epoha“.

Baš kao što su se nekada, u vremenima VHS kaseta, gledale serijske adaptacije romana Tolstoja ili Dostojevskog da bi se izbeglo čitanje obimne lektire za školu, sada domaće serije nude svoje verzije događaja iz prošlosti, što bi moglo da olakša pripremanje lekcija iz istorije. Time autori nose određenu odgovornost kada je u pitanju stilizacija onoga što se zaista dogodilo, ali isto tako, sasvim su i svesni činjenice

www.originalmagazin.com

Nakon ogromnog uspeha „Korena“, planira se da će u godinama koje slede biti adaptirani drugi romani dobrice Ćosića

da istorijske serije govore zapravo mnogo o nama samima. „Pogotovo u perspektivi kada će neki istorijski događaji u našoj svesti biti pohranjeni na osnovu slika predočenih u televizijskim serijama“, slaže se sa nama Saša Radojević. „Takođe, suočavanje sa prethodnim vremenima kroz ovakve sadržaje ukazuje nam na identičnost problema koji se ciklično ponavljaju u našoj sredini. Na primer, rascepljenost između Istoka i Zapada, konzervativnosti i grčevite modernizacije koja uz mnogo napora iznedri gorke pobede. Kao i stalni otpor malih ljudi, ma koliko uzaludan, silama koje su puno snažnije od njih.“ Ipak, ostaje jedna gorka činjenica - neki sadržaji vapili su prosto za drugačijom izvedbom, do koje nije došlo. Nemanjići su, recimo, bili onoliko citirani zbog grešaka, nespretnosti, površnosti i promašenosti u kojima su se gotovo utrkivali sami sa sobom iz epizode u epizodu. A zamislite samo da je postojala hrabrost da budu potpuno drugačije izvedeni, kao porodica sa zmajevima, koja se suočava sa natprirodnim bićima, u paralelnim univerzumima, a da iza svega stoji istorijski kontekst. Time bi čak i onolike omašenosti bile opravdanije. Ali čini se da ovde i dalje ne postoji dovoljno hrabrosti da se

ORIGINAL

jednom sadržaju pristupi ekscentričnije, da se uđe u izvođački eksperiment, što sve češće rade autori serija na Zapadu, naročito za striming kanale. U kojoj meri naše serije uopšte prate svetske trendove i da li su za vreme u kojem nastaju ipak zadovoljavajuće? „Gledalačka potreba za serijalnošću mnogo je duža nego što to signaliziraju periodične pomame“, veli Radojević. „Svi mitovi se suštinski zasnivaju na serijalnosti, pa tako i naša narodna epika. Iako je i istorija rezultat procesa identičnog onom kako nastaje fikcija, i za takvu istoriju potrebno je izboriti se. Samo, tu postoji mala igra vezana za to koja sredina ima pravo na istoriju, a koja je predodređena za folklor i mitologiju. Ulazak u domen istorijskog postavlja se, dakle, kao preduslov fundiranja prošlosti iz koje bi se onda, kao i u mnogim drugim zemljama, moglo upuštati u fantastiku.”

I šta bi onda bila priča kao savršena za buduću istorijsku seriju? Pominje se već da će u godinama koje slede biti adaptirani drugi romani Dobrice Ćosića nakon ogromnog uspeha „Korena“, no koja je to priča neispričana za istorijsku seriju, a ima ogromnog potencijala u

svetskim okvirima? Radojeviću se čini da je zbog sistematskog glorifikovanja Rimske imperije potpuno zanemaren domen igranih serija vezanih za istorijske događaje u Atini, u vreme Perikla, Sokrata, Platona, Aristotela… „Ne tako davno je otkriveno da su boje građevina u tadašnjoj Atini bile puno raskošnije od onih, vremenom ispranih, koje sada mogu da se vide na Akropolju. Grčka je kolevka civilizacije, ali se od nje za filmove i televizijske serije prevashodno uzima (pseudo)mitologija, a manje demokratija, filozofija i umetnost“, zaključuje on.

Bilo mitologizovano ili ne, sasvim je sigurno da ćemo iz svetskih lekcija vezanih za serijske programe još mnogo morati da učimo. Neki od primera tamo viđenih zaista su vanserijski. Mnoge domaće serije spram njih izgledaju poput pionirskih koraka, ponekad i nespretno izvedenih. Ipak, činjenica da postoji i ovde ogromno interesovanje za serije, što gledalačko što produkcijsko, te da se oseća izvestan napredak u odnosu na ono što je ranije kao serijal potpisivano, daje nadu da ćemo možda i u nekoj ne tako davnoj budućnosti gledati neku priču iz naše istorije u stilu „Igre prestola“ recimo. l

47

INTeRvjU

MiroSlAv tErZiĆ

NAJLAKŠE JE OSTATI S GLAVOM U PESKU Tekst: ana Kalaba Foto: goran Srdanov

48

www.originalmagazin.com

Reditelj Miroslav Terzić spremao se da postane otac kad je u novinama naleteo na tekst koji se bavio stravičnim slučajevima nestalih beba koje su proglašavane mrtvim u bolnicama u Beogradu. Sve što je u tom trenutku osetio - osetiće i gledalac njegovog novog filma „Šavovi“

hvatio sam užasnu činjenicu da to može i nama da se desi. Prvo sam učinio sve što sam mogao da se to ne desi, ali i kad je sve dobro prošlo, bilo je izvesno da će ta tema nastaviti da me muči.

Počeo sam da istražujem i dugo nisam mogao da pronađem pravi ugao odakle ću da čitam ovu temu, iz kog ugla ću da pričam priču. Nekako instinktivno sam osećao da moram da pravim film o majci, jer je ona najveći gubitnik. I kad sam došao do te spoznaje i kad sam upoznao Drinku Radojičić, bilo je dosta jednostavno prepoznati ključ za otključavanje ove priče - kaže Terzić na početku razgovora za „Original“.

S

Drinka Radojičić je beogradska krojačica koja dve decenije pokušava da sazna šta se desilo sa telom njenog sina, za kojeg su joj rekli da je mrtvorođenče. Njen put je u filmu maestralno iznela Snežana Bogdanović, uz ostatak glumačke ekipe u kojoj su Jovana Stojiljković, Vesna Trivalić, Marko Baćović, Pavle Čemerikić…

šalio sam se kako ćemo na Q&a na Berlinalu biti ja, razvodnik i još troje ljudi. ispostavilo se da je sala do poslednjeg mesta bila puna

- Drinkina potraga traje 20 godina.

Meni je to za film bio dosta dugačak period, tako da sam odlučio da je komprimujem i predstavim kao poslednji čin, poslednju fazu njene potrage.

Iako to nije bilo tako u stvarnom životu. Ali sam lik je pravljen po Drinki i postoje scene koje su kompletno prenete iz njenog života. Snežana je provela mnogo vremena s njom, gledala ju je kako hoda, kako se ponaša, pratila je kako razmišlja, kako govori… Drinka je Snežanu naučila da šije. Njih dve su se baš zbližile i to je bilo predivno. Kad je Drinka došla na set, pogledala je u Snežanu i rekla: Pa, ti si ista ja! Mislim da je to najveći kompliment koji je mogla da dobije.

U filmu pratimo tu ženu, majku, u borbi protiv sistema. Korumpiranog, surovog, strašnog. Jeste li u pripremama za snimanje kontaktirali sa nekom od institucija koje su bile upletene u taj slučaj?

ORIGINAL

- Nisam, jer sam shvatio da bi me to odvuklo u neku mnogo širu priču kojom ja nisam hteo da se bavim.

Hteo sam da ostanem veoma intiman, okrenut ka unutra, a ne da pričam o institucijama koje su korumpirane, pojedincima koji su korumpirani, o zdravstvu, pravosuđu, socijalnim službama... Sve mi se to činilo da opterećuje priču koju sam ja želeo da iznesem. Ako želite da je širite na taj nivo, morate da date mesto i prostor svemu tome, a ja sam hteo da ostane samo osećanje koje gledalac ima, da tu postoji neko prisustvo nečega što je dosta komplikovano, teško, i protiv čega se naš junak bori. Ali da to ne vidimo. Nisam želeo da dam lice sistemu, mislim da je tako mnogo strašniji.

Ako mu date lice - onda možete i da ga uhapsite. A ovako mi se čini da je mnogo teže izaći s njim na kraj.

Uostalom, i on menja lica. Vlast može da se menja, ali sistem je ono iznutra što je definiše.

Na kraju „Šavova“ napominjete da je Drinkin slučaj jedan od 500 koji su i dalje aktuelni. To traje decenijama.

- Da, traje decenijama, ali najlakše je zaboraviti na to i ostati s glavom u pesku. Ja verujem da ima puno hrabrih ljudi koji bi digli glas, ali ne osećam da postoji kolektivna volja da se ti slučajevi reše. I to je najstrašnije. Ta tema se pokrene s vremena na vreme, a onda ostane u nekom međuprostoru. Ja čak mislim da se to povremeno plasira samo da bi se skrenula pažnja s nekih drugih stvari.

Kako strana publika reaguje na ovu priču?

- Vrlo slično kao i naša. Znate, mi nismo vlasnici ekskluzivnog prava na tu temu. Zastrašujuće je to što smo uopšte dozvolili da se tako nešto desi, ali nismo jedini, toga ima svuda, tako da se ljudi lako identifikuju. A i inače se dosta lako identifikuju s borbom malog čoveka protiv nevidljivog sistema. To je borba za dostojanstvo, za dostojanstven život. Na kraju, to je priča o majčinstvu. Kad podvučete sve, vidite da u ovoj priči mnogi mogu da se prepoznaju.

49

INTeRvjU

MiroSlAv tErZiĆ

Pred domaću publiku „Šavovi“ su stigli s preporukom 69.

Berlinala - kao najbolji evropski film u programu Panorama po proceni stručnog žirija, ali i s drugom nagradom za najbolji igrani film po izboru publike. Kako ste se, uopšte, našli na tom festivalu?

- Mi smo završili film na leto prošle godine. Onda smo ga poslali u Kan, tamo smo bili shortlisted za jedan program i dobili smo divan mejl koji nas je veoma obradovao, ali u poslednjem izvlačenju nisu nas izvukli. To se desilo i u Veneciji, identična priča.

Ja nisam nešto mnogo po tim festivalima bio, ne znam kako to funkcioniše. Ali kao i u svemu, sigurno ima lobiranja, interesa, produkcije, jaki igrači, manje jaki igrači... Kao u gotovo svakom poslu. I očigledno da je žiri prepoznao nešto, ali nam je falilo još malo. Kad smo poslali film na Berlin, i kad su nam javili da smo shortlisted, ja sam već bio spreman na to da se ponavlja priča.

Međutim, ovde se desilo i da završimo u programu koji se zove Panorama. Bili smo presrećni, velika je to stvar biti na jednom od tri najveća svetska festivala gde se prijavi na hiljade filmova... To je već priznanje da smo na dobrom putu. Ono što mi je veoma drago jeste to što su kritika i publika jednako dobro prihvatili film. To nismo mogli da znamo do Berlina, a tamo smo imali pune sale.

Ok, premijera je bila puna, a druga projekcija je bila u 15.15 po podne, u utorak. Znate, kad dođete u to vreme u bilo koji od naših bioskopa, imate lika koji cepka karte i eventualno momka i devojku koji su zalutali tu jer nemaju gde da se ljube. Ja sam se našalio kako ćemo na Q&A biti ja, razvodnik i još troje ljudi. Ispostavilo se da je sala do poslednjeg mesta bila puna.

Da li vas je iznenadilo neko pitanje u susretu sa stranim novinarima?

- Ne od stranih, ali ovde sam dobio pitanje: Šta će ovo promeniti u društveno-političkom smislu? Nisam imao odgovor na to.

Možda baš odgovarajući na neko slično istakli ste da je „naša obaveza da preispitujemo stvarnost“. Može li film kao rezultat tih preispitivanja ikako da utiče na tu stvarnost?

- Moramo da preispitujemo ono što nam se servira kao stvarnost.

Moramo da preispitamo da li je to istina ili nije istina. Kad osećamo da nešto nije u redu, moramo da se borimo da saznamo da li zaista nije u redu i zašto nije u redu i da damo način na koji bismo mi to rešili. Lajati bez ujeda je pogrešna stvar. Treba se uhvatiti u koštac sa temom kakva god ona bila. Ne znam da li film može da utiče na stvarnost. Mi možemo da skrenemo pažnju jer ljudi vole da slušaju priče. Ja ne verujem da film može da promeni nešto, ali može da skrene pažnju nekom dobrom čoveku koji ima empatije, saosećanja, a ako se nalazi na nekoj funkciji i ima moć da promeni nešto, možda bismo mogli nešto pozitivno da uradimo.

Da taj neko pogleda film, dođe kući, legne da spava i da mu ne da mira ono što je video i da sutra ustane i kaže: Hajde da ovo rešimo jednom zauvek, da umirimo te ljude. Možda su im deca stvarno umrla? Hajde onda to da dokažemo. Ali tih slučajeva ima toliko, ja verujem da se s nekima od njih nešto drugo desilo. Ovi koji su umrli - hajde da ih pustimo da počivaju u miru. Ovi što su živi, haj50

Ne verujem da film može nešto da promeni, ali može da skrene pažnju nekom dobrom čoveku koji ima empatije i ima moć da promeni nešto de da zlikovce smestimo tamo gde im je mesto. Ali za sve to mora da postoji volja - vlasti, policije, tužilaštva, zdravstva, socijalnih službi... Doktori se ovde osećaju najugroženijim. S pravom. Ali prvo bi oni trebalo da insistiraju na tome da se ti slučajevi reše, jer bacaju senku na njihovu profesiju.

Imate li već na umu neku sledeću temu kojom biste želeli da se bavite?

- Ne bih još o tome da pričam, imam nekoliko ideja, ali sve su još u početnoj fazi, pa ne znam ni sam u kojem pravcu ću krenuti. Rado bih da se malo sve ovo slegne, da prođe neko vreme i da se ja malo odmorim i da malo radim neki drugi posao, ono od čega ja živim, a to su reklame... I da dam sebi prostora da ponovo zagrebem nešto što će mene interesovati. www.originalmagazin.com

SARA brajović

Foto: Sonia SieFF

ORIGINAL

O preporuka

FIlM

Rđa i kost Nedavno sam gledala ovaj film i potpuno me je oduševio.

Od tada sam ga pogledala još mnogo puta jer zaista uliva nadu. Kako nikada ne smeš da odustaneš. Kako možeš da živiš bez obzira na to šta ti se desi, da nastaviš. Sve je u tvojoj perspektivi. Marion Kotijar je fenomenalna, kao i Matijas Šunarts. To je moćna priča o ljubavi, humanosti i podsetila me je da treba istinski uživati u životu jer nikada ne znaš šta je iza ćoška. Dok gledaš, film ti je težak, ali na kraju si pun dobre energije i pozitivizma.

Moda je veliki deo Sarinog života, ali osim što je model, ona je i pijanistkinja, glumica, diplomirala je svetsku istoriju, a živi umetnost. Ana Vintur proglasila ju je jednom od najupečatljivijih trendseterki današnjice KNJIGA

Gordost i predrasuda Dok sam čitala ovu knjigu, bila sam zaljubljena u gospodina Darsija, glavni muški lik. Knjiga koja te nauči da nikada ne sudiš na osnovu prvog utiska.

Pokazuje da likovi koji su predstavljeni kao dobri na kraju su zapravo negativci, a loši u stvari časni i pošteni. Tako je i nastao naslov - „Gordost i predrasuda“. Džejn Ostin je bila književnica čija dela su bila obavezna u srednjoj školi. Morali smo da pročitamo većinu njenih knjiga i to je bio dobar način da shvatimo englesko društvo.

SERIJA

Ljudi sa Menhetna Bila sam opčinjena vizuelnim momentom ove serije i time koliko je dato značaja detaljima u njoj. Zaista možeš da osetiš kako je bilo živeti 1960. u Njujorku. Don Drejper je pravi alfa mužjak, autokrata koji se bori sa svojim demonima i pokušava da bude dobar suprug i otac. Paralelno se bori da ostane na vrhu dok obavlja jako stresan posao u jednoj od vodećih marketinških kompanija.

POZORiŠTe

Sve o evi To mi je omiljen film svih vremena i kada sam videla da se prikazuje predstava u jednom pozorištu u Londonu, morala sam da je pogledam. Mankevic je režirao film 1950. i u njemu glume Beti Dejvis, En Bakster i Džordž Sanders. Osvojio je šest Oskara od 14 nominacija i to je jedini film u istoriji koji je imao četiri nominacije za ženske uloge. U pozorišnoj verziji igraju dve lepe i jako talentovane glumice, Džilijan Anderson i Lili Džejms. Priča je o dve žene - mladoj glumici Evi koja postaje štićenica holivudske zvezde Margo. Ono što je u početku gest dobre volje prelazi u noćnu moru za Margo. Ne želim da prepričavam radnju filma, ali prikazuje mračnu i manipulativnu stranu nekih žena. Margo se sažali na tužnu Evinu životnu priču, a ostaje iskorišćena i život joj je uništen.

ORIGINAL

DESTINAcIJA

amalfi obala Nažalost, Amalfi obala je preterano zastupljena na Instagramu i ostavlja utisak površnog turističkog mesta, ali je definitivno lokacija koju treba posetiti ako voliš hranu.

Najbolje je otići tamo pre početka sezone. Živela sam na Amalfi obali oko godinu dana, u prijatnom gradu na moru koji se zove Cetara. Amalfi nema mnogo plaža, bar ne onih privatnih. U nekoliko lokalnih restorana možete jesti zaista dobru, autentičnu hranu karakterističnu za južnu Italiju.

Tamo se održava i Ravello festival klasične muzike.

51

bUdI INSPIRAcIjA

EFEKAT LEPTIRA

Termin „Butterfly effect“ odnosno „efekat leptira“ korišten u teoriji haosa, koji opisuje kako male varijacije mogu da utiču na ogromne i kompleksne sisteme kao što je vreme, pisac Džejms Gleik objasnio je u svojoj knjizi rečenicom: „ako leptir mahne krilima u Pekingu, u Njujorku će nastati tornado“. Svaka, pa i naizgled nevažna sitnica, može igrati veliku ulogu u vašem, ili u tuđim životima. Tako i vaše delo, ma koliko vam izgledalo malo, može da proizvede ogromne promene.

Greta Tunberg je sa samo 15 godina rešila da menja svet 52

Tekst: Jovana Bojanić Foto: Profimedia

K

oliko u ovom ima istine pokazuje primer Grete Tunberg, koja je kao 15-godišnjakinja sama protestovala i tražila od vlade Švedske da smanji emitovanje štetnih gasova u skladu sa Pariskim sporazumom o klimatskim promenama. Svakog dana sedela je tokom trajanja časova ispred Riksdaga, švedskog parlamenta, i držala znak na kom je pisalo Skolstrejk för klimatet (školski štrajk za klimu). Njena akcija inspirisala je druge, te se veliki broj učenika širom sveta priključio protestima. Od decembra 2018. godine više od 20.000 učenika održalo je proteste protiv klimatskih promena u 270 gradova.

Greta je učestvovala i na demonstracijama „Rise for Climate“ ispred Evropskog parlamenta u Briselu. Sa svojom porodicom, ova devojčica odvezla se električnim automobilom do Londona. Nakon toga govorila je na TEDxStockholm, gde je pričala o tome kako je sa svega osam godina shvatila da postoje klimatske promene i nije joj bilo jasno zbog čega to nije glavna vest u svim medijima, jer je opasnost jednako velika kao da se vodi svetski rat. „Jednog dana deca i unuci mogli bi da me pitaju zašto nisam uradila ništa 2018. godine, kada je još bilo vremena da se stvari promene. Ne možemo da menjamo svet igrajući po pravilima, jer pravila moraju da se promene“, rekla je ova fascinantna devojčica. www.originalmagazin.com

U januaru ove godine učestvovala je na Svetskom Ekonomskom Forumu u Davosu, gde je stigla nakon 32 sata vožnje vozom - za razliku od ostalih delegata, koji su stigli jednim od 1.500 letova privatnim avionima, koliko je obavljeno u tom periodu. „Naš dom gori. Želim da se uspaničite. Želim da osetite strah koji ja osećam svakog dana. Dugujemo mladim ljudima da im damo nadu“, rekla je ona jasno i glasno

Aleksandrija Viljasenor (13) pokrenula je štrajk ispred zgrade UN u Njujorku, koji se 15. marta proširio na preko 20 zemalja

pred liderima zemalja koji su raspravljali o klimatskim promenama.

I kada pomislite da biste se pokrenuli i uradili nešto, a dvoumite se jer niste sigurni da time može bilo šta da se promeni, vratite se na ovaj tekst i pročitajte ga ponovo.

Greta nije sumnjala u sebe ni u jednom trenutku. To ne čini ni Aleksandrija Viljasenor, 13-godišnjakinja koja štrajkuje ispred zgrade Ujedinjenih Nacija i koja je 15. marta bila na čelu protesta u Njujorku, na kojima su zahtevali da se hitno nešto preduzme, kako bi se sprečila ekološka katastrofa. Podršku ovom protestu pružile su najveće organizacije koje se bore za očuvanje prirode, desetine hiljada školaraca u preko 20 zemalja širom sveta, kao i 30 američkih saveznih država.

Poruka koju su poslali je jasna - klincima se smučilo da čekaju odrasle da spasu svet.

Još dve tinejdžerke istakle su se u svojim borbama za spas planete - 12-godišnja Hejven Kolman iz Kolorada i tri godine starija Izra Hirsi, koja je ćerka prve američke kongresmenke poreklom iz Somalije, Ilhan Omar.

Ova deca ciljaju visoko i znaju šta je važno, ne samo za njih same, već za sve nas. Iako je delovalo kao da je njihova borba uzaludna, nikom nije palo na pamet da ustukne - zamahnule su svojim krilima, Greta u Stokholmu, Aleksandrija u Njujorku, i izazvale pravi tornado širom sveta. Kada one govore, ceo svet sluša i velika je šansa da će ih istorija pamtiti kao zaslužne za to što smo i za generacije iza nas sačuvali planetu, ili su bar dale sve od sebe da tako bude. l

ORIGINAL

53

bUdI USPeŠAN

Škola kakvu svi učenici žele Tekst: Jelena Belićević

Micro:bit je mali, džepni kompjuter, koji je upravo uveden i u naše obrazovanje kroz projekat „Škole za 21. vek“, a čiji je cilj da učenike viših razreda osnovne škole obuče veštinama potrebnim za savremeno tržište rada, i to na način koji je apsolutno svima zanimljiv

P

rema podacima Svetske banke, prosečna stopa nezaposlenosti mladih u zemljama Zapadnog Balkana od 31,5 odsto u 2018. godini jedna je od najviših u Evropi, a loš kvalitet i irelevantnost obrazovanja za tržište rada neki su od ključnih razloga. Kvalifikacije i iskustvo više nisu odlučujući faktori, jer svetsko tržište rada zahteva veštine rešavanja problema, kritičkog mišljenja, digitalne pismenosti i kreativnosti. Program „Škole za 21. vek”, koji od 12. marta sprovodi British Council, u naredne tri godine obučiće milion učenika od petog do osmog razreda iz Srbije i zemalja Zapadnog Balkana potrebnim veštinama za savremeno tržište rada. Sve osnovne škole biće opremljene micro:bit uređajima, džepnim računarima koji će pomoći učenicima da nauče osnove programiranja, na zabavan i interaktivan način.

Vrednost projekta koji se sprovodi u šest zemalja Zapadnog Balkana je 10 miliona funti, a finansira ga Vlada Velike Britanije.

Ovaj program će u Srbiji obuhvatiti sve osnovne škole, njih ukupno 1.150 u svim gradovima.

Kako je sve počelo?

- Da bi se ispitala relevantnost programa, British Council je tokom 2017. i 2018. go-

ŠTa je MicRO:BiT? Micro:bit je mali, džepni kompjuter, koji omogućava učenicima da nauče osnovne veštine kodiranja i programiranja i sprema ih za svet gde je tehnologijaveomavažan deo života. Može da se koristi za različite kreacije, od robota do muzičkih instrumenata, i ima bezbroj mogućnosti. Kako bi programirali micro:bit uređaj, učenici treba da ga povežu na svoj kompjuter i da dodaju određene jednostavne redove koda kako bi kreirali ono što žele. Ono najvažnije kod učenja pomoću micro:bit uređaja je da učenici uče kako da misle postepeno i da komande podele u više uzastopnih koraka.

Ovaj džepni računar prvi put su imali priliku 2016. godine da koriste đaci u Velikoj Britaniji, a danas se micro:bit uređaji koriste u školama širom sveta.

54

dine sproveo pilot fazu projekta „Škole za 21. vek” u nekoliko škola u Srbiji i regionu.

Rezultati su bili ohrabrujući. “Nastavnici su uvideli važnost primene kritičkog razmišljanja i rešavanja problema u nastavi, dok je kod učenika uočeno povećano interesovanje za programiranje. Krajnji rezultat je veća motivacija na časovima, timski rad i kreativnost. Učenje je postalo zabavno”, navodi Kler Sirs, direktorka British Councila za Zapadni Balkan. Čak 90 odsto učenika iz pilot faze je reklo da su im micro:bit uređaji pokazali da svako može da kodira i da su časovi informatike postali kreativniji.

NastavnicaJelenaSavković kaže da se micro:bit najčešće koristi za razne kvizove znanja i eksperiment. „Mislim da će đaci koji uče na ovaj način, razvijajući kritičko i logičko razmišljanje, imati bolje šanse prilikom pronalaženja posla u budućnosti. Poslodavac postavlja realan problem i od vas očekuje da ga rešite. Sa micro:bitom upravo to radite - date detetu problem i on ga pomoću uređaja rešava koristeći njegove mogućnosti”, kaže ona.

Iskustvo je pokazalo da micro:bit čini kompjuterske veštine jako zanimljivim za učenje i da sva deca obraćaju pažnju, a ne samo pojedinci. A nedavna istraživanja pokazuju da će većina poslova u budućnosti biti u oblasti brzorastućeg IT sektora. Na osnovu takvih pokazatelja, „Škole za 21. vek” u obrazovnom sistemu se fokusiraju na učenje veština koje poslodavci smatraju poželjnim. www.originalmagazin.com

FeNOmeN

Tekst: ivana Stojanov Foto: hbO

elizabet holms je zahvaljujući svom novom čarobnom izumu koji bi doveo do revolucije u testiranju krvi postala najmlađa milijarderka na svetu i proglašena je sledećim Stivom Džobsom. a onda se, preko noći, njen balon od sapunice raspršio - kompanija „Theranos“ koju je osnovala se raspala nakon što je razotkriveno da je sve u vezi sa njom prevara, čak i njen glas. Sada joj preti zatvorska kazna od 20 godina ORIGINAL

kada ambicija postane veća od nas samih 55

FeNOmeN

Ovo je priča o tome kako ljudi žele da veruju u viši cilj i do kraja se ne zna da li je Holmsova prevarantkinja ili se samo davi u sopstvenom egu i ambiciji. Jasno je da ona nije ni lek ni bolest, već samo simptom vremena u kojem živimo

okusiranost Elizabet Holms na cilj koji je zacrtala još kao dete ogleda se u svemu - čak i u načinu na koji se oblači, mimici, pa i u tome što ne trepće. Ona je ultimativni dokaz da su veze u današnjem svetu važnije od znanja, da možete ceo svet da ubedite u šta hoćete - ali ne i do kada hoćete. Priča o ženi koja je uspela da prikupi milijarde za nepostojeću mašinu koja na revolucionaran način analizira krv ispričana je u dokumentarcu koji je objavio HBO „The Inventor: Out for Blood in Silicon Valley“, gde Holmsovu nazivaju „krvopijom“.

izgleda iznutra nije video nijedan investitor ni moćnik koji je stao iza inovacije Elizabet Holms. To je nije sprečilo da svoje mašine aktivira i ponudi običnom narodu u Americi željnom testiranja. A u isto vreme vi gledate kako u samoj mašini pucaju epruvete, krv curi, vlada opšti haos. Zapravo krv pacijenata se sve vreme analizira u standardnim mašinama za analizu, a svima koji imaju moralne dileme u vezi sa tim, a rade za Elizabet, poturaju se ugovori o poverljivosti, koji im zabranjuju da progovore. „Fake it till you make it“ je i posle razotkrivanja prevare životni moto ove mlade žene hipnotišućeg pogleda.

- Nakon što je film snimljen, oglasile su se žene širom sveta nezadovoljne zbog činjenice da će priča o Elizabet na neki način unazaditi njihov položaj u društvu i poslovnom okruženju. Nekoliko žena koje su radile u „Theranosu“ odbile su da govore, jer smatraju da se pričom o ovome uništava ženska borba za ravnopravnost. Ja sam pomislila - pa ja sam žena!

Ne možete to da radite. Ne možete da činite užasne stvari. Ne smeš da lažeš, varaš i kradeš zato što si žena. To nije izgovor.

Moramo se svi držati istih principa - rekla je producentkinja filma Džesi Diter.

Ono što je posebno plašilo ljude u vezi sa Elizabet bile su njene fizičke manifestacije - činjenica da apsolutno nikada ne trepće, što su mnogi i komentarisali, to što je lažirala čak i sopstveni glas, kao i iracionalno ponašanje u danima izdisaja njene kompanije. Većinu ovih stvari razotkrio je novinar Džon Karejru, koji je prvi objavio priču o prevari koju je sprovela Elizabet Holms, kao i reporter Nik Bilton, koji je pratio njen sunovrat tokom godina.

Elizabet je, naime, bila poznata po svom dubokom baritonu, za koji se ispostavilo da je bio lažan koliko i sam njen revolucionarni proizvod. A kako se pretpostavlja, glas je montirala da bi delovala što autoritativnije, a zapravo ima daleko prirodniji, ženski glas, koji joj se nekoliko puta omakao, čak jednom prilikom i na radio gostovanju.

Mediji su je predstavljali kao jednu od najuspešnijih žena iz Silicijumske doline, nazivali je ženskim Stivom Džobsom, procenjivali njeno bogatstvo na 4,5 milijardi dolara i nazivali je najmlađom milijarderkom na svetu. Kako se ispostavilo, Elizabet je samo opsenarka, koja je nakon otkrića o prevari koju je izvela ostala bez ičega.

Priča o njoj jasno prikazuje na više nivoa njenu ideju, inovativnost, rešenost da uspe. Čak i kada se postepeno prevara razotkrije, i dalje niste sigurni da li je namera Holmsove bila obmana, i dalje verujete da je varala nadajući se da je to put ka ostvarenju cilja. A cilj je viši - njena kompanija „Theranos“ je investitorima obećala aparat pod imenom „Edison“, koji će moći da dijagnostikuje skoro 200 potencijalnih bolesti iz svega dve kapi krvi. Ljudima su obećane jeftine analize koje će im unaprediti živote. „Theranos“ je u jeku slave vredeo devet milijardi dolara. Danas mu je vrednost nula.

Ispostavilo se da je „Edison“ neupotrebljiv. Kako mašina

Ovo je priča o tome kako ljudi žele da veruju u viši cilj.

Reditelj Aleks Gibni ne može da se odluči da li je Holmsova prevarantkinja ili se samo davi u sopstvenom egu i ambiciji. Ono što nudi je naznaka da se ovakve stvari u Silicijumskoj dolini dešavaju i da sav hajp koji prati CEO pozicije ne garantuje znanje i kredbilitet. Drugim rečima, Holmsova nije ni lek ni bolest, već samo simptom vremena u kom živimo. Planirala je da izvede revoluciju, ali se sve pretvorilo u prevaru. U zatvoru bi mogla da provede 20 godina, a u međuvremenu čekajući suđenje živi u luksuznom stanu. Prošle godine je izjavila da je nevina. S obzirom na to da u slučaju „Theranos“ sud mora da pregleda 16 miliona dokumenata, čitava parnica će trajati dugo. Prvo sledeće saslušanje Elizabet Holms je zakazano za 22. april. Na fotografijama s društvenih mreža se vidi da je nasmejana, ima novog dečka i više ne nosi crnu rolku koja joj je bila zaštitni znak.

F

56

www.originalmagazin.com

Kako je tinejdžerka prevarila ceo svet?

Inteligentna, odlučna i samouverena Elizabet Holms je sa 19 godina napustila studije na Univerzitetu Stenford i osnovala „Theranos“, sa ciljem da „demokratizuje zdravstvo“. Najinovativniji i najradikalniji proizvod kompanije bio je prenosivi uređaj za koji je tvrdila da brzo i jeftino može da dijagnostikuje niz infekcija i bolesti, koristeći samo uzorak krvi iz prsta.

Tokom narednih nekoliko godina je prikupila stotine miliona dolara od veoma uglednih investitora i okupila velika imena u upravnom odboru kompanije. Dokumentarac otkriva da je njen put od vizionara do milijarderke bio zasnovan na prevari, u koju su verovali vrhunske diplomate i korporativni giganti uprkos njenom paranoičnom skrivanju navodno revolucionarnog uređaja. Reditelj pomoću ekskluzivnih snimaka i 3D grafike ilustruje zašto je ovaj izum od samog početka bio problematičan, kako je „Theranos“ nameštao rezultate testova i prevario investitore, i na koji način su strogi ugovori o poverljivosti sprečavali zaposlene da otkriju javnosti istinu. l

Elizabet Holms došla je u Silicijumsku dolinu sa revolucionarnim medicinskim izumom. Ona ga je zvala „Edison“: mala, visokosofisticirana crna kutija koja je izvodila 200 analiza u minutu, i to samo od jedne kapi krvi. Igle, laboratorije i nekoliko kompanija koje kontrolišu tržište testiranja krvi, pored ovog uređaja momentalno bi postale zastarele.

Kao Mark Zakerberg, Stiv Džobs i sâm Tomas Edison, Holmsova je planirala da sruši i revolucionalizuje kompletnu industriju. U čemu je kvaka? Sve je bila laž. Sistem je bio prevara, a ono što je 2014. bila najpopularnija tehnološka kompanija - procenjena na 10 milijardi dolara - pretvorilo se u šarlatansku bankrot prevaru koja je razotkrila korupciju u Silicijumskoj dolini.

- Ova priča je pravi dokaz da stvarnost može biti daleko dramatičnija od fikcije. Likovi su istovremeno neverovatni i stvarni - izjavio je reditelj dokumentarca o Elizabet Holms, oskarovac Aleks Gibni.

2003.

Devetnaestogodišnja Elizabet Holms osnovala je „Theranos“ ORIGINAL

Brzinom munje proslavila se nakon tvrdnji da će iz malo krvi otkriti mnogo

2004.

2013.

Džon Karejru počeo je da istražuje ovu priču i otkrio mnoge laži kompanije

Na svom vrhuncu kompanija je vredela 10 milijardi dolara, a bogatstvo mlade preduzetnice procenjeno je na 4,5 milijardi

2015.

2016. „Forbs“ je ispravio „bogatstvo“ Holmsove sa 4,5 milijardi na 0 dolara nakon brojnih optužbi za prevaru

U septembru kompanija „Theranos“ je trajno i definitivno ugašena

2018.

57

APRIL ORIGINAL

O Kulturni vodič

Priredila: ana Kalaba

OTKRIVAMO VAM KOJA DEŠAVANJA OVOG MESECA NE TREBA PROPUSTITI

20. APRIl

Bassivity Digital Showcase Trenutno najpopularnija imena regionalne muzičke scene nastupiće 20. aprila u beogradskoj hali sportova na tradicionalnoj manifestaciji „bassivity digital Showcase“, na kojoj će biti predstavljeni najaktuelniji muzički hitovi i izvođači čije pesme ne izlaze iz trending kategorije na Jutjubu. Na jednom mestu okupiće se najjača postava regionalnih izvođača i skoro tri sata nastupaće Senidah, Coby, Surreal, Fox, Mili, Kuku$, Sara Jo, Elon, vip, arafat, hazze kolektiv...

24. APRIl

Mono

nakon prošlogodišnjeg nastupa na meltdown festivalu u londonu, odazvavši se na specijalan poziv roberta Smita iz grupe The cure, gde su nastupali sa bendovima kao što su my bloody valentine, nine inch nails, mogwai i deftones, bend mono, koji po rečima muzičkog časopisa „New musical express“ stvara „muziku za bogove“ održaće svoj četvrti koncert u Srbiji u sredu, 24. aprila, u Studentskom kulturnom centru (SKc) sa početkom u 19 časova, uz podršku grupa Arabrot iz Norveške i čelistkinje Jo Quail iz Velike Britanije. Za ovaj četvoročlani instrumentalni sastav oformljen 1999. u Tokiju kažu da obitava u okviru sopstvenog kraljevstva.

10. APRIl

Kultur Shock 20. APRIl

električni orgazam album „gde smo sad?“ objavljen je prošle godine, publika je ovo izdanje dočekala sa neskrivenim simpatijama, a kritika ga je ovenčala epitetom najboljeg domaćeg rokenrol izdanja 2018. Sada je vreme i za koncert u beogradu, i to u domu omladine u sali ,,amerikana”. „gde smo sad?“ je 12. studijsko izdanje benda, a kako gile kaže: „Gde smo zaista sad jeste pitanje koje bi trebalo svako pojedinačno sebi da postavi, ja zaista nemam odgovor“.

58

u okviru evropske turneje promocije al-buma D.R.E.A.M, među prvim stanica-ma benda Kultur Shock biće beograd,gde nastupaju 10. aprila u Subbeernom centru. ,,Kultur Shock je baš onakav kakav pank danas treba da zvuči!“, opisuje Jello biafra ono što bend decenijama radi. www.originalmagazin.com

4. APRIl

14. APRIl

Mile Kekin

Manu Katche i Matija Dedić

Kantautor Mile Kekin i frontmen benda Hladno pivo koncertom 4. aprila od 21 čas u dvorani „Amerikana“ Doma omladine u Beogradu promovisaće svoj novi samostalni album „Kuća bez krova“, sa koga su singlovi i spotovi „Reno 4“, „Atlas“, „Takav par“, „Atlantida“ i „Samo moja“. „Jedva čekam da dokažem da te pesme još lepše zvuče uživo. Sa sviračima koji su me pratili na ’Kući bez krova‘ sviram pesme sa tog albuma, kao i sa prošlog ’U dva oka‘ iz 2001. godine“, najavljuje Mile pred koncert.

Čuveni afričko-francuski šoumen Manu Katche, koji je bio bubnjar Pitera Gabrijela, Stinga i grupe Dire Straits, dolazi u potpuno drugačijem izdanju, rame uz rame sa jednim od najznačajnijih džez pijanista sa ovih prostora Matijom Dedićem, kog naša publika već dobro poznaje. Njih dvojica u okviru #MusicologyBarcaffeSessions nastupaju u Novom BitterArtCafeu.

2. APRIl

Muza Dejvida Linča se vraća

Zvezda poslednjeg serijala Twin Peaks, gde je tumačila lik FBI agenta Temi Preston, pevačica i glumica Krista Bel ponovo dolazi u Beograd sa svojim bendom. Krajem 2017. godine nastupila je u okviru Paralel festivala, a KC Grad bio je ispunjen do poslednjeg mesta. Sada se vraća u okviru aktuelne svetske turneje Feels Like Love Tour 2019, a nastupiće u novom klubu Jazz kantina Lisabon u Kombank dvorani. Krista Bel izvešće premijerno pesme sa svog novog, četvrtog studijskog albuma koji će svetlost dana ugledati upravo početkom aprila.

Kristu opisuju kao kraljicu eklektike u kojoj se paralelno mešaju nju-vejv, postpank i dark-disko, a čiji je muzički ukus formiran na najboljim uticajima Nika Kejva, Bauhuasa i Dejvida Bouvija, čije pesme voli da izvodi uživo.

ORIGINAL

5-6. aPRiL

Dve večeri sa Rambom Pevač, tekstopisac i umetnik popula-ran širom regiona Rambo Amadeus nastupa u klubu elektropionir.

- Dugo nismo svirali u Beogradu u klu-bu, ovo je prilika da sa sekstetom pred-stavim nagomilani repertoar, sviramo dva dana, da bismo mogli da odsviramo što više različitih komada - kaže Rambo.

59

bUdI KReATIvAN

Na prethodnim stranicama već smo se uverili u to koliko naše akcije mogu da budu značajne čak i ako u početku ne deluju tako. A više od 60 srednjoškolaca širom Srbije koji su u okviru projekta ,,Svetionik znanja” predstavili ideje i predloge za unapređenje svojih gradova tu su kao još jedan dokaz te tvrdnje

P

redstavnici 15 gradova Srbije u okviru jednog od najvećih projekata za srednjoškolce ,,Svetionik znanja“, koji sprovodi Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), sa mentorima su radili na razvijanju svojih ideja.

Tako je 60 srednjoškolaca iz Beograda, Valjeva, Varvarina, Vršca, Ki-kinde, Kraljeva, Leskovca, Majdanpeka, Niša, Novog Pazara, Novog Sada, Pirota, Uba, Čačka i Šapca tokom februara na Zlatiboru učestvovalo u finalnom predstavljanju projekata koje su kreirali.

Projekat „Svetionik znanja”, koji sprovodi Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) a finansira Ministarstvo omladine i sporta, odnosi se na obrazovanje, vaspitanje i obuku mladih. Projekat predstavlja takmičenje 60 srednjoškolaca treće i četvrte godine iz 15 gradova Srbije. Uz stručno vođenje koordinatora iz partnerske organizacije, mentora iz inostranstva i alumni mentora, timovi su osmišljavali projekte iz jedne od pet oblasti: Kultura i umetnost, ekologija, društvena odgo-

60

vornost i akti vizam, sportska kultura i turizam.

Finale projekta je zvanično otvorio državni sekretar za omladinu i aktivizam, gospodin Darko Stanić.

Pobednik je izabran glasovima stručnog žirija i glasovima publike. Članove stručnog žirija su činili: Srđan Obrenović iz Erste banke Srbija, Uroš Ra-

donjić iz ,,Delhaize SrbiJa”, Ema Stepanović i Vanja Mlađenović iz Razlivališta i Tijago Fehejra iz Srbije za mlade.

Prvo mesto je osvojio tim iz Leskovca sa temom iz turizma, drugo mesto tim iz Šapca sa temom iz kulture i umetnosti , a treće tim iz Pirota sa temom iz turizma.

Nagrade za pobednike su obezbedili fondacija ,,Novak Đoković”, Srbija za mlade i Erste banka Srbija.

www.originalmagazin.com

BUDI SNAŽNA

MORAMO SVI DA PUSTIMO GLAS! Nakon što su na nedavno održanoj Beoviziji društveno-angažovanom pesmom osvojile ubedljivo najviše glasova publike, Nataša Guberinić i Una Senić, zajedno sa direktorom Play radija, Nemanjom Kostićem, koji je i idejni tvorac čitave kampanje, za „Original“ su pričale o borbi protiv porodičnog nasilja, u koju svi moramo da se uključimo, kao i kako će se nastaviti njihov projekat „Samo bez straha“ Tekst: Ivana Stanišić Bokić / Foto: Promo

ORIGINAL

61

BUDI SNAŽNA

Kako se rodila ideja za projekat „Samo bez straha“?

Nemanja: Mislim da sam ja najveći krivac za ovo. Na poslu smo se šalili kako Nataša i Una treba da snime neku pesmu, a sve je proizvelo snimanje pesme baš za Beoviziju. Šala je došla i prošla, ali je ideja opstala.

Unu je trebalo ubeđivati neko vreme. Mislim da nije bila svesna da mi to zapravo radimo čak ni kad smo ušli u studio prvi put. Projekat „Samo bez straha“ nastao je tokom pisanja teksta za pesmu. Pošli smo od žena kao inspiracije, nekoliko stihova je navodilo na osnaživanje žena, pošto se Una bavi ženama poslednjih par godina kroz „Klub srećnih žena“. Odmah smo počeli da razvijamo priču pitajući se šta bismo sve mogli da uradimo na tu temu, s obzirom na to da na Evroviziji pobedničke pesme uvek imaju jaku poruku. Složićete se da je naša tema goruća u svetu.

Una: Ideja je potekla od Nemanje, i Nataša i ja smo nekoliko puta snimale pesme za potrebe radija, ali ja nisam mogla ozbiljno da shvatim tu ideju. S obzirom na to da smo svi Natašini verni fanovi i obožavamo njene svirke sa „Di Luna Blues Bandom“, bila sam jedna od onih koji su je sve vreme forsirali da snimi autorsku stvar. Nisam ni slutila da ćemo se zaista zajedno pojaviti na Beoviziji. Nemanja nas je uhvatio na foru i naterao da napravimo pesmu nekoliko dana pre isteka roka za prijavljivanje.

Nataša i ja smo se dogovorile da želimo da napravimo pesmu za osnaživanje žena, sa mnogo motiva ljubavi, svetlosti i hrabrosti - svega onog što nam je potrebno da izađemo iz mračne faze u životu. Želele smo mnogo jednostavnih, ali moćnih i pozitivnih simbola koji se urezuju u podsvest i menjaju naš pogled na svet.

Nataša: Mi smo ljudi iz sveta muzike i znamo koliku moć ona poseduje, ali danas je teško naći platformu na kojoj se vaša reč čuje i dopire do šireg auditorijuma. Hteli smo da se pojavimo na jednom ovakvom takmičenju, ali ne da bismo se slikali, bili lepi i promovisali sami sebe, nego da bismo probudili neke ljude koji su možda zamrznuti u svom strahu i ćutnji. Konkretna tema izrodila se iz svakodnevice.

Nema dana da ne izgorimo na neku vest u kojoj je žena žrtva. Hteli smo da pevamo o nečemu što nas sve dotiče ili dotiče onaj zdravi deo populacije, a nadamo se da on čini većinu.

62

I sami ste rekli da ste se na beoviziji pojavili kao underdogs i da niste očekivali ni plasman u finale. Međutim, publika je prepoznala ideju i jaku priču iza pesme i imali ste ubedljivo najviše glasova. Prošlo je neko vreme, kakvi su utisci sada?

Nemanja: Dok pesma nije izašla u javnost, a njihova imena su se provlačila po medijima, svi su mislili da će naš nastup biti neka zezancija. Sve dok pesma nije izašla.

Ljudi su istog trenutka skapirali poruku, ali i čuli savremen zvuk i odmah su počeli da pristižu komentari tipa „niste napravili pesmu za Beoviziju, već za Evroviziju“. To je publika i pokazala. Od trenutka kada je saopšteno da su devojke osvojile više glasova od drugoplasiranog i trećeplasiranog zajedno, mi nismo skinuli osmeh sa lica. Smatramo se pobednicima, barem moralnim. Ili nemoralnim, kako Una voli da kaže. Dani i nedelje prolaze, a mi i dalje

na sve strane dobijamo stotine poruka dnevno. Ljudi i dalje ne veruju kakva je šansa propuštena.

Una: Nakon plasmana u polufinale sve se drastično ubrzalo. U pojedinim trenucima sam imala utisak da više ne znamo gde udaramo, ali sam se brzo vraćala u fokus.

Nije bilo lako uskladiti sve one dnevne obaveze (porodica, jutarnji program, rad u „Klubu srećnih žena“, časovi kundalini joge i pol fitnes treninzi) sa angažovanjem oko promocije pesme, gostovanjima, probama… Drugi takmičari, koji su se samo bavili svojom pesmom tih dana, bili su tu u velikoj prednosti u odnosu na nas. Bar je trebalo da budu, ali se na kraju ispostavilo da smo imale najbolji nastup, snažnu kampanju, spot koji je pesmi dao novu dimenziju i, naravno, pobedu u glasovima publike. Valjda zato što smo bili vođeni tom jakom zajedničkom enerwww.originalmagazin.com

Bitno je da je naša poruka tako dobro prihvaćena.

Ona pokazuje da ovo društvo, iako patrijarhalno, ipak poseduje klicu feminizma koju sad treba dalje gajiti

gijom, ljubavlju i poštovanjem koje negujemo kao ekipa na Play radiju. Svi smo bili jedan veliki bend i zajedničkim snagama smo podizali celu ovu priču. U kampanju „Samo bes straha“ smo uključili i članove porodice, prijatelje i kolege sa Prve TV, O2 i B92, pa su tako naša ljubav i dobra namera rasle. Poruku je dalje preuzela publika - gledaoci, slušaoci, jutjuberi, tviteraši, influenseri... Promovisali su poruku protiv nasilja i tako smo dobili jak odjek koji prevazilazi muzičko takmičenje. Jasno se videlo da smo kolektivno željni lepe poruke, podrške, ljubavi, sveže energije. Lično, najveću satisfakciju su mi dali klinci koji pevaju našu pesmu kao himnu i žene koje su u njoj našle podršku.

Nataša: Zadovoljni smo. Smireniji svakako u odnosu na početak kampanje kada nismo znali da li će ljudi prepoznati našu ideju. Bilo je mnogo njih koji su nas kritiORIGINAL

kovali da koristimo položaj koji imamo, što mi je neverovatno. Naravno da ćemo da koristimo položaj da ukažemo na stvari koje možda mogu da se isprave. Svako od takmičara je imao prava da se promoviše i svako je to iskoristio najbolje što je umeo.

Teško će me reklama naterati da kupim proizvod koji me ne zanima i ne treba mi. Mi se nismo reklamirali, mi smo slali jasnu poruku i bili smo svesni da u ovom društvu teško da možemo da pobedimo, ali makar možemo da se čujemo.

Koliko je neobično što je u jednom i dalje prilično patrijarhalnom društvu najviše simpatija publike osvojila pesma sa jasnom feminističkom porukom? Kako ste ih osvojili?

Nemanja: Osmislili smo vrlo dobru kampanju i kolege iz svih sfera su nas podržale svim kapacitetima. Najviše pohvala i pokuda smo dobili baš za kampanju. Kad bih sad zahvaljivao svima koji su nam pomogli, ovaj intervju bi bio na desetak strana, ali zahvalnost je tu. Neizmerna.

Međutim, proizvod sa najviše reklama nije uvek i onaj sa najvećom prodajom, te je još bitnije da je naša poruka tako dobro prihvaćena. Ona pokazuje da ovo društvo, iako patrijarhalno, ipak poseduje klicu feminizma koju sad treba dalje gajiti. Sve nas poražava statistika iz godine u godinu o broju ubijenih žena u porodičnom nasilju, ali o tome uvek u medijima govore tamo neki stručnjaci, tamo nekim suvoparnim jezikom, u tamo nekim brojkama i sve ove godine ništa nisu uspeli da promene i poprave. Nataša i Una su pak samo žene i ponudile su svoje rešenje: ljubav.

Una: Nažalost, tema za koju smo se opredelile je više nego aktuelna. Statistika jeste poražavajuća, a nasilje je duboko utkano u svaku sferu našeg društva, a i prevazilazi granice Srbije. Naša pesma jeste usmerena na osnaživanje žena, ali je i poruka protiv svake vrste nasilja. Buđenje ženske energije se dešava na univerzalnom nivou, bili mi svesni toga ili ne. Bez obzira na bilo koje etiketiranje i smeštanje u folder feminizma ili bilo koji drugi, na suptilnim nivoima našeg bića, svakome od nas je bliska ta majčinska energija iz koje potičemo, tu je sva naša nežnost i naša snaga. Činjenica je da je ženama u savremenom društvu potrebno mnogo više snage da se izbore sa svakodnevnim izazovima. Izložene smo diskriminaciji, osudama, nepristojnim

ponudama, borbi… a naša pesma u sebi nosi snagu, pokretačku energiju i podršku da shvatimo da nismo same i da snagu uvek možemo naći u svojoj sestri, majci, prijateljici i što je najvažnije - u sebi!

Nataša: Izgleda da mi ipak nismo skroz to društvo! Naša poruka je doprla i do ljudi koji se na bilo koji način osećaju ugroženi i potrebno im je osnaživanje i osvešćivanje.

Slali su nam poruke podrške i ohrabrivali nas da nastavimo kampanju i da se naš poziv na akciju ne završi samo na pesmi.

Mislim da smo osvojili jedni druge, da smo se prepoznali i utešili. Sad je vreme da se presaberemo, prebrojimo i nastavimo gde smo stali. Srećom, ima nas!

Najavili ste da se projekat „Samo bez straha“ ne završava Beovizijom, nego da je tako samo započet. Koji su dalji koraci koje planirate u vezi sa tim?

Nemanja: Nismo imali vremena ni da se naspavamo od Beovizije, a već smo iz priče krenuli u dela. Odmah posle takmičenja pozivali smo slušaoce Play radija da nam šalju najosnovnije higijenske proizvode za žene nastanjene u Prihvatilištu za stara i odrasla lica. Osmog marta smo se uputili u Kumodrašku 226a gde su Nataša i Una, uz podršku prijateljica iz „Kluba srećnih žena“, obradovale preko 50 žena koje nemaju ni ono najosnovnije. Istog dana devojke su animirale dobrovoljne davaoce u Institutu za transfuziju krvi u okviru akcije „Ništa bez žena“. Uključile su se i u zanimljivu akciju gde su poznate žene na popularnim patikama pisale poruke drugim ženama. Sva ta obuća, sa porukama osnaživanja, biće odneta u Sigurnu kuću.

I tu nije kraj, u planu nam je i jedan veći događaj koji upravo pripremamo. Kampanja „Samo bez straha“ nema rok trajanja, posvetićemo joj se sve dok glavna tema u vestima ne bude prognoza vremena.

Una: „Samo bez straha“ je kampanja koja je inicirana pesmom, ali ona poziva sve nas, odgovorne članove društva, da se uključimo i damo svoj doprinos bilo kojoj ugroženoj grupi. Odmah po završetku Beovizije uključili smo se u humanitarne akcije pomoći ugroženim grupama.

Odgovornost je svih nas koji se bavimo javnim poslom da iskoristimo sve svoje potencijale u borbi za ljubav, pravdu i podizanje svesti društva. Naša je misija da uvežemo ljude koji imaju 63

BUDI SNAŽNA

potencijala da pomognu onima kojima je pomoć neophodna.

Nataša: Ono što nas je iznenadilo i što nismo predvideli je čitava armija devojčica koje nam šalju svoje verzije pesme „Samo bez straha“ i mislim da je tu takođe klica jedne nove ideje. Klinci neverovatno precizno procenjuju šta je ispravno i kvalitetno i ako možemo da dopremo do ovih mladih dama, naša poruka dobija potpuno novo svetlo, smisao i novu nadu. za poslednje tri godine u Srbiji gotovo 100 žena ubili su partneri.

Zbog čega mislite da je nasilje u porodici toliko rasprostranjeno kod nas?

Nemanja: Loši primeri. Ne znam šta drugo da kažem. U emisiji na javnom servisu možemo da vidimo kako mladoženja priznaje da nekad šamara svoju verenicu, dok njena majka kaže da je ona to zaslužila. Godinama i na drugim televizijama imamo 24 sata dnevno rijaliti programe gde se učesnici huškaju da se svađaju i tuku u prajm tajm terminu. Ne kažem da su mediji jedini krivi, ali u zemlji koja je rekorder po vremenu provedenom ispred TV prijemnika imamo baš loše primere u svakom trenutku.

Una: Nasilje i objektivizacija žena kao da je postalo deo našeg folklora. Žene se kupuju na svadbama, kao predmeti. Postaju vlasništvo kupca koji onda sebi daje za pravo da može da uradi sa njima šta god želi ukoliko se ne ponašaju u skladu sa njegovim očekivanjima. Godinama su nas bake i majke učile da ćutimo i trpimo jer to tako ide i uvek može gore. U isto vreme, dečake učimo da nije muški plakati, pokazivati emocije… Mnogo će godina morati da prođe kako bismo iskorenili ove navike iz naših gena.

Nataša: Institucije su tek odskoro počele sa uvezivanjem resursa i razmenom informacija. I dalje imamo sindrom da lečimo, a ne da sprečavamo. Mi nismo bogata zemlja, nema mnogo opcija za one koji odluče da napuste situaciju koja ih životno ugrožava ili jednostavno nemaju snage. Žrtvama je fokus na tome kako da preguraju dan, one su oslabljene na fizičkom, psihičkom, emotivnom, socijalnom 64

i još ko zna kom nivou i to nije samo srpski, već je globalni problem. Takođe, nema mnogo organizacija koje se bave preventivom, a treba prepoznati nasilnika, treba strateški reagovati u tim situacijama, bilo da vas neko napadne na ulici ili da živite sa zlotvorom.

Nazire li se rešenje i kako ga vi vidite?

Da li je dovoljno da samo žrtve nasilja puste glas ili moramo svi da budemo mnogo, mnogo glasniji? I u kom pravcu usmeriti glas da bi se stvari konačno promenile nabolje?

Nemanja: Baš kao što su i Nataša i Una pustile glas, da, tako moramo i svi mi.

Ono što je nas iznenadilo tokom čitave kampanje jesu poruke koje smo dobijali od slušalaca jer smo najviše o svemu pričali na svom radiju. Pored neverovatne podrške, stizale su i poruke zahvalnosti žena koje su bile žrtve nasilja. One su bez straha ispričale svoju priču i dale vetar u leđa Nataši i Uni, svima nama uključenim u projekat, a verujem i mnogim drugim ženama. Srećni smo što Play radio čuje najviše ljudi u Srbiji i što možemo da koristimo svoju kuću za ovakve projekte. Međutim, nekada nemamo radio-stanicu na raspolaganju, imamo samo svoj telefon. I to je nekad dovoljno. Pozovite pomoć, prijavite nasilnike, tvitujte poruke podrške,

delite slike i snimke upozorenja... Samo bez straha!

Una: Prve korake možemo preduzeti tako što ćemo učiti svoju decu da vole i poštuju druge; da rešavaju probleme iskrenošću i razgovorom; da ne trpe i ne ćute po svaku cenu; da je u redu biti sam sa sobom jer jedino u miru sa sobom možemo biti u ljubavi i u miru sa drugima. Ne treba da čekamo na sistemske promene sa vrha jer onda odgovornost prebacujemo sa sebe na druge i tu nema nekih većih promena. Moramo da budemo promena i da živimo tu promenu koju želimo da vidimo u svom društvu.

Naravno, država nosi veliku odgovornost, ali (kao što je i sama Beovizija bila primer) izgleda da je narod mnogo spremniji na ovu poruku.

Nataša: Žrtve bi trebalo da puste glas, ali nije ideja da one srljaju u neku revoluciju i da time rizikuju svoje zdravlje ili živote.

Važniji je naš glas u toj početnoj fazi. Glasno ih upućujemo na one koji mogu da pomognu, uvezujemo sa organizacijama koje imaju fizička i pravna rešenja za njihovu situaciju. To su sitni koraci i ne zahtevaju mnogo od žrtava, a mogu mnogo da im znače. Nekada vam detalj, informacija, kontakt otvara potpuno novi put. l www.originalmagazin.com

ŠTA STE VOLELI NA

O

ORIGINALMAGAZIN.COM 3

Tokom marta posetioce našeg portala najviše je interesovala priča o odeljenju sa čijom razrednom smo uradili intervju za ovaj broj Originala. Ukoliko ste propustili naše najčitanije priče, pored svakog naslova nalazi se QR kod, skenirajte ga i odvešće vas direktno na ove tekstove

5

jedini film oko kog nema dileme da li je zaslužio Oskar na 91. dodeli academy awards, „Free Solo“, ostvarenje snimljeno u produkciji „national geographic“, dobio je Oskar za najbolji dokumentarni film – baš kao što su svi predviđali i nadali se.

Konačno otkriveno kako su egipćani sagradili piramide Nova otkrića objasnila su kako je nastala čuvena Velika egipatska piramida, što je vekovima predstavljalo čistu misteriju

2 Kanada je novim smernicama za ishranu jasno stavila građane ispred novca Autori istraživanja prema kome su i iznete nove smernice za ishranu odbili su da koriste bilo kakvu studiju koju su sprovodile kompanije koje proizvode hranu, te su i rezultati drastično drugačiji od prethodnih

1

4

Lacoste umesto čuvenog krokodila na logo stavio 10 ugroženih vrsta U želji da podigne svest o ugroženim vrstama, sportski modni brend lacoste umesto legendarnog krokodila na logo je stavio 10 različitih životinja, koji predstavljaju vrste kojima preti istrebljenje.

ORIGINAL

Kako je jedno beogradsko odeljenje održalo lekciju iz humanosti Dragana Možek, razredni starešina jednog odeljenja desete beogradske gimnazije, zajedno sa svojim đacima pokrenula je divnu akciju da bi pomogli svojim drugarima iz školskih klupa.

65

NAcIONALNA GeOGRAFIjA

FATALNA, A ZRELA LJUBAV JEDNE ŽENE I JEDNOG GRADA 66

www.originalmagazin.com

Kao što nemam jednog omiljenog pisca, film ili jednog najboljeg prijatelja, tako je apsolutno nemoguće imati svega par omiljenih priča o Beogradu. Ta lista vazda fluktuira...

Svoje emocije prema glavnom gradu Srbije novinarka, autorka i voditeljka Smiljana Popov iskazuje na veoma poseban način. Zapravo, njena ljubav prema Beogradu je tolika da mu je posvetila emisiju, koju snima već pet godina, i nazvala je „Beograd za početnike“. i to je ljubav o kojoj se uči u školama, ali stvarno. Svoje omiljene priče o „Tata Mati međ gradovima“ Smiljana je ispričala za magazin „Original“ ORIGINAL

67

NAcIONALNA GeOGRAFIjA Terazije su nekada bile bara obrasla ševarom, gde su se lovile divlje patke

Zašto se zaljubiti u Beograd? Neprekinuti hod ovog našeg milog, neustrašivog, pravdoljubivog grada, kroz praistoriju i istoriju dugu 7.000 godina. I više.

To je, moliću lepo, fascinantno

S

provela nas je nekim dobro poznatim beogradskim lokacijama, a da nismo ni slutili kakve sjajne priče kriju ti pločnici.

„Kao što nemam jednog omiljenog pisca, film ili jednog najboljeg prijatelja, tako je apsolutno nemoguće imati svega par omiljenih priča o Beogradu. Ta lista vazda fluktuira... Kako pročeprkam kakvu novu priču, tako me ovaj naš grad iznova fascinira. Jedna od mojih omiljenijih priča je zaboravljeni gradonačelnik Beograda, o kom nekom drugom prilikom, zahteva više prostora, jer bih sad da vas povedem u promenadu, tj. špacir ovom našom čaršijom 19. veka. Već duže vreme sam u 19. veku, i nikako da iz tog vremeplova izađem. Vodim vas na prvo beogradsko izletište, gde su kneginja Ljubica, Tomanija Obrenović i ostale gospođe volovskim kolima (jer još nije bilo fijakera!) dolazile da se provozaju čamcem po jezeru. Na obali tog jezera neki Manojlo otvorio je mehanu sa baštom, u koju su ondašnji Beograđani dolazili na meze i čašu piva, koje je ugostitelj nabavljao iz Zemuna. Verovali ili ne, to ‘uveselitelno mesto’, prvo izletište i omiljeno sastajalište Beograđana i njihovih gostiju je današnji Zeleni venac! Jer početkom 19. veka voda koja se slivala sa Terazija niz Prizrensku, i Brankovom ulicom sa Varoš kapije napravila je poveliku ustajalu baru-jezerce na Zelenom vencu. Četrdesetih godina 19. veka isušen je taj prostor i jezero je kanalom izmešteno u Baru Veneciju, a najuglednije beogradske porodice počele su da podižu kuće oko nekadašnjeg jezera. U Brankovoj 1, jedna je Saksonka (Nemica) otvorila gostionicu i iznad vrata, umesto table sa imenom, okačila zeleni limeni venac, i osta nam i danas ime Zeleni venac po nemeckoj gostionici. A da je popularnom Zelenjaku suđena pijaca, svedoči i akt o sporu abadžija na pijaci između Brankove i Jug-Bogdanove ulice, koji su sa Upravom varoši sporili jer trgovci ‘u dućanima neće da sede što su od Zelenog venca jako udaljeni, pa time i od pazara...’

Kako je preko Zelenog venca išao glavni put od Varoš-kapije za Savamalu i Vračar, Pozorišni odbor počeo je da gradi tu i pozorište (premda je Vuk Karadžić 1853. u pismu Jovanu Gavriloviću, pisao da je ... ‘to mjesto... ćorbudžak prema sredini beogradske varoši‘). Zbog podvodnog terena koji je plavio okolinu - udareni su samo temelji i pozorište je u tom kraju završilo karijeru”, priča nam Smiljana dok odlazimo na novu lokaciju i slušamo novu priču. „A da su Terazije bile smrdljiva, prljava baruština, obrasla ševarom, gde su lovci išli u lov na divlje patke a izvesni Sreta L. Popović zabeležio je da su ‘jedne zime kurjaci silazili do Terazija’, danas zvuči posve neverovatno. Bio je to početak 19. veka, kad se Beograd prostirao u šancu. Zamislite ko68

www.originalmagazin.com

Smiljana Popov svake nedelje krčka novu emisiju „Beograd za početnike“

licni je bio kad se graničio od Savamale Obilićevim vencem, Stambol-kapijom do Dunava i imao 6.000 stanovnika. Onda je knez Miloš odlučio da Beograd proširi izvan šanca, te je za svoje prve vlade naredio da se kolari i kovači isele iz Savamale i nasele prazan prostor koji se pružao od Stambol-kapije ka Slaviji. Zamislite koliko su Terazije bile bogu-iza-leđa, što se kaže, kad niko nije hteo tu da gradi kuće, iako su i placeve dobijali besplatno! Bilo je to duuuuugo putovanje u Jevropu naših starih, da bismo stigli ovde gde smo danas…“

Mnogo smo mali za ovog gorostasa od grada i dužni smo da taj njegov kontinuitet kao pravu privilegiju upoznajemo, slavimo i održavamo

Dok sedite na omiljenim klupama, i ne slutite kakva se istorija tu pisala, pa brisala.

duboko i volšebno ukodirano u DNK srpske genetike, do dana današnjeg…“

„Danas Beograđani obožavaju da uživaju po klupama i onom lepo sređenom parku između Starog i Novog dvora.

Ali malo nas zna da je na tom mestu stajalo jedno velelepno dvorsko zdanje, gde su stolovali naši kneževi i kraljevi, održavani prvi dvorski balovi, ali i krojila sudbina Srbije u drugoj polovini 19. veka. To je zapravo bio Stari dvor, tzv. Stari konak ili Simićeva kuća, prva kuća na Terazijama, koju je tu podigao državni savetnik Stojan Simić, daleke 1840. godine.

Tu su doneli ubijenog kneza Mihaila iz Topčidera 1868, tu su ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga 1903. godine, nakon čega je odmah srušen, da se što pre izbriše sećanje na taj stravičan događaj. Brisanje istorije će, nažalost, ostati

Priča o tome kako je nastala njena emisija jednako je zanimljiva kao i sam sadržaj.

ORIGINAL

„‘Beograd za početnike’ desio se iz jedne fatalne, a zrele ljubavi, kao voljeno dete iz srećnog i plodnog braka majke Smiljane Popov i vremešnog oca, starog 7.000 godina, gospodina šmekera i Tata Mate međ gradovima - Singidunuma, tj. Beograda. Kao i sve velike i srećne ljubavi, ne znate kad se tačno desio taj trenutak, jer nije u pitanju trenutak, već duuuugo, uzbudljivo i nežno, i strasno i ranjivo, i veličanstveno duboko koračanje udvoje. Kad sam se zaljubila u Beograd - ne znam, ali znam da što sam ga 69

NAcIONALNA GeOGRAFIjA Klupice koje se nalaze između Starog i Novog dvora kriju tajne izbrisane istorije

više upoznavala - bio mi je bliži; počinjala sam sve lepše da ga razumem i više volim. ‘Beograd za početnike’ je vrlo logičan i prirodan sled i plod tog odnosa”, priča za „Original“ Smiljana i ne zaboravlja da pomene ko je još zaslužan za to što ova ljubav živi: „Da bi se to dete izvelo na pravi put, u tome mi zdušno pomaže verni i brižni tim znalaca koji o njemu brinu, a pre svega montažer Gavro Dešić“.

Sadašnjost emisije je blistava, ali je njena autorka još uzbuđenija zbog budućnosti koja čeka njeno mezimče. „‘Beograd za početnike’ sada ima pet godina i ide u školu, ali stvarno. Naime, 2016. godine po preporuci Sekretarijata za kulturu, u okviru Dana evropske baštine, ‘Beograd za početnike’ počeo je da se gleda po beogradskim osnovnim i srednjim školama na časovima istorije i srpskog jezika. I ta turneja se nastavila. Nastavnici, profesori i đaci biraju emisije koje bi gledali (u zavisnosti od nastavnih tema koje prelaze ili pak interesovanja školaraca), ja gostujem na časovima, spremam im kvizove, predavanja, i tako tu uzbudljivu radoznalost i istraživački duh prema ovom čudesnom gradu 70

Berlin ili Pariz dođu gradovi bebice prema ovom našem Beogradu, a taj istorijski kontinuum ostavio mu je na licu i telu toliko tragova negujemo. Do sada, primećujem da decu najviše draže priče o srpskim srednjovekovnim vitezovima i najvrlijem među njima - despotu Stefanu Lazareviću, prvom osvešćenom Beograđaninu u istoriji i prvom gradonačelniku Beograda (zapravo). A po meni i najimpresivnijem. I najzgodnijem.

I najprosvećenijem. Ali dobro, bilo ih je još mnogo u fascinantnoj povesti ovog grada. Pored škole, ‘Beograd za početnike’ drugu godinu zaredom gostuje i u Narodnom muzeju, sa svojim arheološkim epizodama. Na Međunarodnom festivalu arheološkog filma ‘Beograd za početnike’ i prošle, a i ove godine predstavlja po dva svoja dokumentarna filma, a potom kreće na turneju po muzejima širom Srbije, sa festivalom. Upravo smo otvorili i kancelariju za rad sa www.originalmagazin.com

Jako je važno da sve istorijske slojeve i nanose poštujemo, jer su nas napravili onim što smo danas. A ne rušiti, devastirati i uništavati sve što je bilo pre nas

građanima. Naime, svakog trećeg petka u mesecu, u ‘Galeriji 73‘ na Banovom brdu, njuška se po čudesnoj povesti Beograda i njenim skrivenim ćoškovima i uživo. Bez montaže.

U sadašnjosti, svake nedelje iznova snimaju se i krčkaju nove epizode, a u budućnosti ‘Beograd za početnike’ dobiće sestru. Sada to premijerno objavljujem. O tom potom, bićete prvi kome ćemo javiti.“ Nema straha od toga da će joj ponestati priča koje može da ispriča. „Nikako! Bez ikakvog foliranja. Kad krenete da čeprkate, dovoljno je samo da se malo zainteresujete za ovaj grad, to je bure bez dna…

Kad bi mi neko ukrao moju novinarsku beležnicu, mislim da bi se tim idejnim kapitalom za emisiju dobrano obogatio, jer spisak tema i dilema za ‘Beograd za početnike’ iz dana u dan raste, čim mi sine kakva ideja - beležim.

Tu je na desetine neispoljenih i neispričanih priča koje jedva čekaju da napuste anonimnost mog teftera. Kroz emisiju sam počela da se družim i sa arheolozima, istoričarima, pasioniranim istraživačima naše ‘bolje’ prošlosti, te se ta znanja o Beogradu vazda umnožavaju. Primećujete da i na društvenim mrežama raste interesovanje za vlastitu povest i nacionalnu baštinu. Svaki dan možete da pročitate sijaset božanstvenih priča o nekom milom, progresivnom Beogradu koji neumoljivo nestaje pred našim očima…“ Šta je to tako fascinantno u Beogradu, zbog čega se i ona sama, a i gledaoci njene emisije iznova zaljubljuju u njega? „Pre svega trajanje - taj fascinantan, neprekinuti hod ovog našeg milog, neustrašivog, pravdoljubivog grada, kroz praistoriju i istoriju dugu 7.000 godina. I više. To je, moliću lepo, fascinantno.

Berlin ili Pariz vam dođu gradovi bebice prema ovom našem iskusnom starkelji Beogradu. Samim tim, taj istorijski kontinuum ostavio je na licu i telu Beograda toliko predivnih tragova, karakternih crta i zavodljivih oblina, ali i ožiljaka i bora, koje ne prestaju da fasciniraju svakog ko ih se samo dotakne. Jer povest Beograda nije ni jednostavna ni kratka za otkriti i ispripovedati. Od Starčevaca i Vinčanaca, kao prva urbana metropola Evrope u praistoriji, preko Kelta, Rimljana, Huna, Slovena, Austrougara, Bugara, Turaka i koga sve ne… Brojne su civilizacije i najveće istorijske vojskovođe htele Beograd ljubomorno samo za sebe. Na straORIGINAL

teški savršenom mestu - koji još grad u Evropi imate na tako veličanstvenom susretu i poetičnom zagrljaju dve moćne i velike reke! Pa to je grad rođen da se oko njega tuku osvajači. A između svih tih ratova živeli su i ostajali u Beogradu mnogi narodi, rase i konfesije koje su ga gradile kao svoj grad. I to je ono najlepše i najpitoresknije. Beograd je na toj multikulturalnosti nastajao, rastao, sazrevao, umirao i ponovo se rađao. Jako je važno da sve te istorijske slojeve i nanose poštujemo, jer su nas napravili onim što smo danas.

A ne rušiti, devastirati i uništavati sve što je bilo pre nas. Jer mnogo smo mali za ovog gorostasa od grada i dužni smo da taj njegov kontinuitet kao pravu privilegiju upoznajemo, slavimo i održavamo.“ 71

M

Tekst: Angelina Radulović Foto: Angelina Radulović, Profimedia

ada često za Pert, usamljenu dvomilionsku lepoticu na obali Indijskog okeana, sami starosedeoci kažu da je „malo dosadnjikav“, ni nalik bučnim i zakrčenim metropolama poput Sidneja i Melburna, posle osam meseci naše australijske avanture, nepovratno smo zaljubljeni u ovaj grad. I nismo jedini. Na hiljade novih stanovnika Perta, koji se s nesmanjenim entuzijazmom slivaju sa svih kontinenata, tražeći ovde svoje parče sreće, oduševljeno je lepotom, širinom i „laid back“ životnim stilom koji prestonica Zapadne Australije pruža.

Ljubitelji vode u Pertu će uživati bukvalno svakog dana, jer je ovaj grad ugnežđen oko velikog jezera nastalog od ušća Swan 72

reke u Indijski okean. Na ovom mestu je aboridžinski Noongar narod obitavao 40.000 godina pre nego što se beli čovek naselio i prekrojio krajolik po svojoj meri. Reka, koja je dobila ime po crnim labudovima, simbolu Perta i Zapadne Australije, obavija čitav centar ovog grada. Ovde ljudi zaista žive „Pert na vodi“, na vama je samo da izaberete da li ćete da skoknete do neke od peščanih plaže ili na obale Swan rivera, ili Canning rivera, da li ćete da šetate, plivate, ronite, vozite kajak ili više volite aktivnosti na kopnu, poput vožnje bicikla brojnim stazama koje opasuju reku, ali i šparatanju bukvalno kroz čitav grad.

Sva ta svakodnevna lepota dobro dođe da se zaboravi da živiš u jednom od najizolovanijih gradova na svetu: bliže je da skokneš do Singapura nego do Sidneja, a najbliži veći grad, Adelaiwww.originalmagazin.com

UPOzNAj SveT

USAMLJENA LEPOTICA NA OBALI INDIJSKOG OKEANA

de je tričavih 2.200 km daleko. Dakle, ako vas ščepa nostalgija, teško da ćete moći da časkom odete u posetu nekom dragom.

Do Srbije ćete morati da prevalite 13.000 kilometara i jezdite avionom najmanje 13 sati, i to ako imate sreće da ste uhvatili najpovoljniju kombinaciju letova.

S obzirom na godišnji prosek od osam sunčanih sati dnevno, nije čudo da stanovnici Perta bukvalno žive napolju. Imaju sreće da veći deo godine mogu da uživaju pa i da se kupaju na nekoj od predivnih plaža, prostrtih duž Perta (koji je izuzetno razuđen grad, i od severa do juga morate se voziti skoro 200 km!).

Za razliku od onoga što turisti obično imaju na umu kada pomisle na gradske plaže, svih 19 plaža u samom Pertu su ORIGINAL

Prošle godine Angelina Radulović, nekadašnja novinarka koja avanture svoje porodice beleži na blogu MaminSvet.rs, spakovala je kofere, kupila karte u jednom pravcu i sa suprugom i troje dece preselila se na drugi kraj sveta.

Svoj novi dom ova srećna porodica našla je u Pertu, četvrtom najnaseljenijem gradu australije, a svoje utiske ispisala je za magazin „Original“

predivne oaze prirode, bez gužve, uglavnom bez komercijalnih sadržaja na njima - samo Indijski okean, uglavnom sitni, beli pesak, talasi i priroda. I besplatan ulaz i parking, koliko to čudno zvuči! Kafići i restorani su naravno tu, ali ne na samim plažama, nema gužve i preskakanja preko peškira da bi došao do vode. I imate plaže za svačiji ukus - od onih usamljenih, skoro skrivenih, preko onih na koje možete da dođete s ljubimcem i plaža s velikim talasima, idealnih za surfere i kajt surfere, do predivnih peščanih plaža, sa igralištima i hladom u blizini, idealnih za porodice.

Ako ste pomislili da Pertom ljudi šetaju u bikinijima, još jedna pogrešna pretpostavka. Sunce u Pertu ne greje, već - prži, stoga je kupanje preporučljivo u majicama sa 73

UPOzNAj SveT

Svih 19 plaža u samom Pertu su predivne oaze prirode, bez gužvi i uglavnom bez komercijalnih sadržaja na njima, a ulaz je besplatan

74

www.originalmagazin.com

Ovde se deca od malih nogu uče da budu oprezna, kao i da žive u skladu s prirodom, što uglavnom znači da puste prirodu na miru UV zaštitom, a zaštitna krema za sunčanje je najprodavaniji proizvod i to ne samo leti. Ipak, zahvaljujući vetru koji stalno pirka, naročito onom iz Frimentla, lučkog gradića u okviru Perta, leti nemate osećaj da je napolju 40 stepeni. Australijanci, poznati po svojoj nekada i ekscentričnoj opuštenosti, znaju da za vreme pauze za ručak skoknu do plaže i rashlade se. Jedno je sigurno, kada živite u Pertu, u kolima uvek imate kupaći, peškir i kremu za sunčanje.

Iako vrućine ne utiču povoljno na vegetaciju, pa već tokom proleća travnjaci liče na prizore iz stepa i savana, gradski oci se svim silama trude da prirodu očuvaju što zelenijom, što netaknutijom i lepšom. Šokirao me je podatak da u gradu postoji služba za zalivanje drveća i da je sve drveće o kojem grad brine pažljivo popisano (a znajući ih, to je verovatno urađeno pedantnije od popisa stanovnika u nekim drugim zemljama).

Ako se zanemare uređene, gradske površine, kojih ima bukvalno na svakom parku, uređenih tako da su po meri porodice i dece (igrališta, aktiviti parkovi, skejt parkovi, mesta za rošti-

ljanje, sportski tereni i pešačke staze), ono čime Pert osvaja su bukvalno divlji predeli usred grada - nije neobično da živite u predgrađu i da iz sopstvenog dvorišta gledate na močvaru ili jezero opasano divljim rastinjem, takozvani buš.

Ipak, najupečatljivije zelenilo u gradu je Kings park, jedan od najvećih gradskih parkova na svetu, koji se prostire na 400 hektara u samom srcu Perta. U parku se nalazi više od 3.000 biljnih vrsta, a iz parka puca pogled na čitav centar i Swan reka se prostire kao na dlanu i to će verovatno biti ljubav na prvi pogled. Jedna od atrakcija parka je i drvo Baobaba, staro 750 godina, koje je prešlo put od 3.200 kilometara pre nego što je ponovo posađeno i nastavilo da živi u Kings parku.

Ukoliko pak želite još bliži kontakt s prirodom, širom Perta, a naročito idući na istok, u planine, naći ćete mesta za bush walking i planinarenje. Jezera, reke, vodopadi i nacionalni parkovi - Australijanci se zaista trude da svoju prirodu održe što netaknutijom, a ovde pišem samo o teritoriji grada Perta.

To neizbežno povlači i pitanje koje se najčešće može čuti kada se pomene Australija - svakojake opasne, otrovne i za ostatak sveta strašne faune. I zaista, i Pert, kao i ostatak Australije obiluje raznim vrstama opasnih životinja, od paukova, zmija, smrtonosnih meduza do nezaobilaznih ajkula. Mada, ruku na srce, ni kenguri nisu naivni, naročito ako naletite na njih na auto-putu dok veselo skakuću, a vi vozite 100 na sat.

Ali ovde se deca od malih nogu uče da budu oprezna, kao i da žive u skladu s prirodom, što uglavnom znači da puste prirodu na miru. To je lekcija koju su sasvim izvesno mogli da nauče od starosedelaca, Aboridžina, koji su vekovima živeli posmatrajući sebe kao jedno s prirodom. To znači i da smo mi uljezi, koji životinjama čije stanište tako bezočno krademo treba da se sklonimo s puta. Na kraju krajeva, sve je pitanje razumnog rizika, što moja ćerka stalno ponavlja, šansa da vas ubije krava daleko je veća nego da vas ubije ajkula. Ali ako odete na ostrvo Rotnes, da posetite neku od 60 plaža koje ga okružuju, velike su šanse da sretnete preslatku životinjicu quokka, marsupilamija koji živi samo u Zapadnoj Australiiji. Svet je poludeo za

ORIGINAL

75

UPOzNAj SveT ovom preslatkom životinjom, tako da je Instagram prepun #quokkaaselfie. Još jedna stvar koju možete da zaboravite kada dođete u Pert jeste to da ne možete nigde da skoknete.

Iako ima približno isti broj stanovnika kao Beograd, Pert ima šest puta veću površinu nego srpska prestonica, što znači da je u ovom gradu sve daleko. Javni prevoz postoji, i ako koristite samo voz linije, preživećete, ali je autobuski prevoz samo za one koji imaju ceo dan za bacanje. Sjajna vest za turiste je da u celom centru Perta, kao i u centru Frimentla, lučkog gradića

76

koji je sastavni deo Perta, kao i oko kampusa četiri univerziteta u Pertu funkcioniše kružni prevoz autobusima, takozvani Cat (mačka), koji je besplatan.

Mi smo se već posle nekoliko meseci života ovde naštelovali da je 15 minuta vožnje jako blizu, a pola sata uobičajena relacija.

Ovde je sasvim normalno da napravite više od 100 kilometara u kolima dnevno, doduše to možda nećete ni osetiti jer ćete platiti benzin značajno jeftinije nego u Srbiji.

Osim Central business districta, u kojem su načičkane

www.originalmagazin.com

poslovne zgrade, u Pertu skoro da nema zgrada, pogotovo ne oblakodera. Ljudi žive u prostranim, uglavnom prizemnim kućama s dvorištima, lepo uređenim i divnim za oko - kao i svuda u Pertu, u dvorištima, na putevima u predgrađima uglavnom sve pršti od prostranosti.

A takav je i duh Australijanaca - oni su prostrane duše, uvek spremni da pomognu, opušteni i nasmejani - za nas, odrasle u rigidnosti komunizma i istrenirane nikad završenom tranzicijom, stanovnici Perta su često neshvatljivo (pre)opušteni. Zato treba malo vremena da se čovek navikne da s njima nema žurbe, radno vreme nikad nije fiksno, nećete doživeti da vam neko svira u saobraćaju, a bukvalno ćete svuda, od ulice, preko restorana, do javnih ustanova videti odrasle i decu kako idu bosi.

Ljudi u Australiji su prostrane duše, uvek spremni da pomognu, opušteni i nasmejani - za nas često neshvatljivo (pre)opušteni

Hedonističke skolnosti najbolje se mogu uočiti po brojnim restoranima, kafeima posejanim bukvalno po celom gradu, sa odličnom ponudom najrazličitijih svetskih kuhinja. I tu se može naći za svačiju hedonističku dušu ponešto - od ekskluzivnih restorana u centru grada, preko hipsterskog Mount Lawleya, do boemskih četvrti u Frimentlu, delu Perta koji nosi evropski šmek i svojom lukom, pomorskim muzejem, uličnom umetnošću, brojnim neobičnim kafeima, pa čak i zatvorom kao turističkom atrakcijom privlači ogroman broj ljudi.

Ako tragate za mestom koje poseduje finu ravnotežu između grada dovoljno velikog da nudi raznovrsne uzbudljive sadržaje, a dovoljno malog da je ugodan za porodični život, Pert je odličan izbor, a to potvrđuju i reke ljudi koje se sa svih strana slivaju u prestonicu Zapadne Australije. l

ORIGINAL

77

bUdI INOvATIvAN

Pogled u budućnost iz tuđe ruke

Huawei

Tekst: Ana Lađarević blog DigitALa.rs

Rezultat onoga što smo do sada imali prilike da vidimo (ali ne i opipamo) jesu prilično zanimljivi hibridi telefona i tableta

U SAd bi ovaj model trebalo da košta oko 2.000 dolara i u prodaji će se naći ovog meseca

78

Samsung Galaxy www.originalmagazin.com

Mate X Nova era mobilnih telefona je stigla oni se zovu foldable phones. Novi modeli su najavljeni i predstavljeni, ali ih je nemoguće dobiti na testiranje, već proizvođači plasiraju informacije onoliko koliko oni to žele

Očekuje se da će Huawei Mate X biti 500-600 dolara skuplji od Samsung Galaxy Folda

ta će mi savitljiv telefon je pitanje koje vam nijedan iskreni ljubitelj tehnike nikada neće postaviti. Zašto? Zato što je ovo posle dugo vremena jedna originalna i uzbudljiva ideja koja je već ostvarena i na dobrom putu je da izistinski zaživi.

Kod modela Huawei Mate X tu je samo jedan ekran koji može da se postavi u tri različita položaja, u zavisnosti na koji način koristite, odnosno držite telefon.

Mate X ima veći ekran od Galaxy Folda, dijagonale je 8 inča i praktično nema mrtvu površinu, odnosno u ruci držite full ekran. To je postignuto tako što se ekran otvara i zatvara spolja.

Foldable telefoni, ili kako smo ih mi u nedostatku boljeg izraza preveli kao savitljivi, jesu trenutno najveći trend u IT svetu. Zavisno od proizvođača zamišljeni su kao uređaji koji se kada su sklopljeni koriste kao klasičan mobilni telefon, a kada se rasklope ili razviju, pretvaraju se u tablet, ali mnogo manjih i praktičnijih dimenzija nego oni koje danas koristimo. A sve to uz najbolja softverska rešenja, najbrže čipove i vrhunske kamere, poput onih koje imamo na flegship telefonima. Uz to, imaju onaj wow efekat koji nam je tako nedostajao poslednjih godina koje je obeležila uniformisanost.

Zašto bi trebalo da budemo uzbuđeni zbog mogućnosti korišćenja ovakvih uređaja? Najpre zato što dobijamo kvalitetno korisničko iskustvo kao kod tableta, ali u mnogo manjem formatu. A opet, to je telefon koji lako možete da stavite u džep. Kada, na primer, gledate Google mapu na ovakvom telefonu i treba vam veći pregled, jednostavno ćete ga raširiti i bez gliča mapa se prebacuje na format tableta dajući jasniji pregled. Da ne govorimo o nekom većem multitaskingu, igranju igrica, gledanju filmova, strimingu...

Š

Da je u pitanju veliki poduhvat koji su kompanije shvatile ozbiljno, a ne samo kao neki futuristički izlet koji će odbaciti, najbolje govori činjenica da je Samsung još pre osam godina zaštitio ovaj patent i od tada radio na njemu. Slično je i sa kompanijom Huawei koja je tri godine utrošila na Mate X, savitljivi telefon koji su nedavno predstavili na MWC u Barseloni. Pored njih, svoj savitljivi model napravila je i premijerno pokazala i mala kompanija Royal, a navodno na ovom konceptu radi i Motorola.

y Fold

ORIGINAL

Rezultat onog što smo do sada imali prilike da vidimo, uglavnom samo iz ruke proizvođača, jesu prilično zanimljivi hibridi telefona i tableta. Princip je prilično jednostavan. U startu imate običan telefon koji je zapravo preklopljen.

Tu su za sada dva koncepta, zavisno na koju stranu se otvaraju ekrani. Kod Samsung Galaxy Folda to je ka unutra.

Odnosno, najpre imate manji ekran koji se nalazi na spoljnoj strani, a koji se potom rasklopi i otkriva drugi, veći ekran.

Foldable telefoni jesu nešto deblji od klasičnih, ali to ima svojih prednosti - u njih može da se spakuje mnogo više hardverskih rešenja. Pre svega tu je veća baterija. Uz to, dosadašnji modeli imaju po šest kamera koje mogu da se koriste i kada su sklopljeni i kada nisu. Treba očekivati da će se pojaviti i nove opcije koje do sada nismo imali jer za njih fizički nije bilo mesta.

Budućnost ovih telefona umnogome će odrediti i cena koja je za sada prevelika.

Galaxy Fold bi u SAD trebalo da košta oko 2.000 dolara, dok će Mate X biti skuplji za 500-600 dolara. Samsung navodno sa prodajom kreće krajem aprila, Huawei tokom leta, a telefoni će, bar u početku, biti dostupni samo na određenim tržištima.

Mnogi analitičari postavljaju ono pitanje sa početka teksta - da li su nam savitljivi telefoni potrebni i da li smo spremni za njih? Apsolutno da, jer nema razloga da se ne iskoriste sve mogućnosti koje donose nove tehnike koje ne samo da su praktične, već su i te kako zabavne! l 79

bUdI zdRAv Roditelji milenijalaca takođe biju svoje bitke, prezauzeti su, zabrinuti i nezadovoljni

KAKO PREDUPREDITI BOLESTI MILENIJALACA Naoko tolerantni, ekološki osvešćeni, zdravo se hrane, miroljubivi su i tehnološki briljantni. Međutim, milenijalci, kako ih nazivaju, rođeni su i rasli, barem na ovim prostorima, u vreme velikih društvenih promena Tekst: Nevena Dimitrijević Foto: Profimedia

I

skusili su velike strahove zbog ratova koje su generacije rođene osamdesetih neposredno doživele. Neki od njih su izgubili roditelje ili druge bliske ljude. Neki su izgubili dom i osetili izbeglištvo. Većina njih suočena je sa periodom ozbiljne ekonomske krize koja pogađa sve društvene grupe, menja odnose u društvu, dinamiku porodičnih odnosa, pa samim tim utiče i na svakog pojedinačno – kaže psiholog Tatjana Daničić za Original.

Modeli ponašanja koji su oblikovali ranije generacije i vrednosti koje su oni prihvatali značajno su promenjene, pa se milenijalcima nudi mnogo toga novog, različitog u svim domenima, čini se, kao nikad pre.

– U ovoj situaciji nije lako ni milenijalcima, a ni njihovim roditeljima. I jedni i drugi su često izloženi primanju dvostrukih poruka, sa kojima nije nimalo lako izaći na kraj – priča Tatjana Daničić.

Ona napominje da milenijalci jesu generacija koja prati trendove zdrave ishrane. O tome se mnogo govori i piše, a društvene mreže su prepune saveta o tome kako se hraniti, vežbati, zdravo živeti… Objektivno, međutim, nikada ranije nije bilo toliko restorana brze hrane, energetskih napitaka, slatkiša kojima su ovi mladi ljudi okruženi.

– Uz zdrav stil života koji se promoviše, milenijalcima su zapravo nametnute društvene mreže koje ih vezuju i čine slabo pokretnima. Oni mnogo vremena provode za računarima, a to smanjuje želju za fizičkom aktivnošću i neposrednim kontaktom sa drugim ljudima, pa otuda i toliko gojaznih među njima – kaže naša sagovornica.

80

Taj život koji se plasira na društvenim mrežama i slika o sebi koju mladi ljudi tu mogu da predstave često se razlikuje od stvarnosti. Gledajući druge, prihvatajući virtuelnu stvarnost kao jedinu, oni postaju nezadovoljni sobom jer počinju da veruju da svi drugi žive bolje od njih samih. Stoga se javlja želja za dobrim poslom koji obezbeđuje i dobru zaradu i lagodan život, međutim, oni su retko kad spremni da ulože napor da bi postigli uspeh u stvarnom svetu. Slabo čitaju knjige, ne mogu duže da se koncentrišu na određenu temu, nisu istrajni i lako odustaju.

– Kada se bave nekim sadržajem, ne koriste literaturu da bi produbili znanje, nego se zadovoljavaju informacijama koje dobijaju na internetu, prihvatajući ih potpuno nekritično – nastavlja Tatjana Daničić.

Biće 70% GOjaZNih Do 2028. godine će više od sedam na 10 milenijalaca imati prekomernu telesnu masu ili će biti gojazno u dobi od 35. do 44. godine, kažu podaci Instituta za istraživanje karcinoma u Velikoj Britaniji. U istoj ustanovi ističu kako milenijalci zbog gojaznosti imaju povećan rizik za više vrsta karcinoma, uključujući rak dojke, creva i bubrega. Osim toga, gojazne osobe imaju i povećan rizik za razvoj dijabetesa tip 2, kardiovaskularnih bolesti, povišenog holesterola, kamena u žuči, kao i oštećenja koštano-zglobnog sistema. www.originalmagazin.com

1981. godine su rođeni najstariji milenijalci, prema najšire prihvaćenoj definiciji ove grupe

1996. godine prestaje era milenijalaca i počinje vladavina Generacije Z

Uz to, društvene mreže onemogućavaju neposredan kontakt i razmenu sa drugima. Zato su ovi mladi ljudi često sami, ne druže se, ne zaljubljuju jedni u druge, nego u sliku koja postoji na društvenim mrežama o onoj drugoj osobi.

– Milenijalci se smatraju generacijom koja ima visoko razvijenu ekološku svest i spremnost da se bave politikom i važnim društvenim temama. U stvarnosti bavljenje ovim pitanjima se svodi na učešće u akcijama koje se organizuju na društvenim mrežama, a retko na akciju koju bi bili spremni da sprovedu u stvarnosti.

Takođe, nastavlja Tatjana Daničić, oni žele brzu i laku zaradu, ali jednom kada dobiju posao, pristaju na male plate, neplaćen prekovremeni rad i često potpuno nehumane uslove za rad, kao i na to da poslodavcu budu dostupni 24 sata.

Njih nazivaju i generacijom Petra Pana, onih koji nisu spremni da odrastu. Usmereni su na sebe, narcisoidni, odlažu obaveze i razvojne zadatke koji bi trebalo da su karakteristični za određene godine. I neretko žive u zajednici sa roditeljima, koji ih izdržavaju.

– Neminovno je da prilike koje pogađaju ove mlade ljude izazivaju reakcije, kao što su promena raspoloženja, pa se javljaju simptomi depresije, beznađa, tuge, nezadovoljstva vlastitim životom koje dugo traje. Dakle, osim telesnih simptoma, gojaznosti i bolesti koje iz nje proizilaze, milenijalci su podložni psihičkim problemima izazvanim okolnostima u kojima žive – upozorava psiholog Tatjana Daničić.

Ona dodaje i da upotreba novih tehnologija i želja da u svakom trenutku budu onlajn i dostupni stvaraju visok stepen stresa.

ORIGINAL

Korišćenje društvenih mreža i sopstveno izlaganje široj javnost je svakako jedan od značajnih faktora koji mogu da prouzrokuju neprijatnost. Negativni komentari, naročito kod mlađih, od 12–13 godina, opasni su jer utiču na njihovu, i ovako krhku, sliku koju imaju o sebi.

– Roditelji milenijalaca, koji takođe bore svoje bitke, teško mogu da doprinesu stabilizaciji svojih potomaka, i psihološki i društveno.

Prezauzeti su, zabrinuti, nezadovoljni…

Stoga je neizmerno važno uvideti da je razvijanje realnog odnosa prema svetu, prema drugim ljudima i sebi, osnova za psihičko i telesno zdravlje. A za to je potreban napor: napor društva, roditelja, a posebno svakog mladog čoveka, pojedinačno.

– Isključite se sa društvenih mreža. Posvetite vreme sebi. Kada želite promenu u načinu ishrane, razmišljanja, promenu odnosa prema sebi i drugima, konsultujte stručnjake, druge ljude, a ne društvene mreže ili internet. Pokrenite se! U svakom smislu. Stičite nova, autentična znanja i iskustva. To ne možete bez drugih ljudi. Postanite fizički aktivni. Hodajte, vozite bicikl… Promeniće vam se telo, ali i um. Bićete zadovoljni novinama koje ćete primetiti na sebi. I tada nećete imati razloga da na društvenim mrežama stvarate idealnu sliku o sebi, ona će takva biti u stvarnosti – savetuje za kraj Tatjana Daničić.

81

bUdI zdRAv

LEK PROTIV STRESA Tekst: Zorica Stojković Foto: Nevena Đorđević

Zorica Stojković, instruktorka joge, preporučuje brze i lake vežbe koje će vam pomoći da se izborite sa problemima o kojima ste čitali na prethodnoj strani magazina „Original“ 82

S

tres, koji je svuda oko nas u današnje vreme i nemoguće ga je izbeći, čini naše telo nesposobnim za normalno funkcionisanje. Osim toga, javljaju se defekti u telu, mišići postaju kruti od nedostatka vazduha, šetnje ili minimalne fizičke aktivnosti. Najčešći su problemi sa varenjem, takozvana digestivna vatra u stomaku koja kompletan organizam čini slabim i psihički i fizički. Zbog toga se osećamo umorno, bez volje, energije a često i bez normalnog sna.

Ukoliko se vežba redovno, posebno ako se pokreti izvode polako kao u jogi gde se položaj zadržava sa što više opuštenosti uz pravilno disanje, ovi problemi se mogu prevazići.

Oni koji su navikli na vežbe u teretani ili fitnes programe ne treba da strahuju da će izgubiti snagu niti da će im se mišićna masa smanjiti zbog joge. Joga stvara fleksibilnost, izdržljivost i omogućava efikasno korišćenje mišića. Ne samo koordinirajući mišićne grupe, joga nas uči i da razvijemo koordinaciju unutar same mišićne strukture, čime se povećava snaga celog tela.

Zasmanjenjestresauvekpredlažem svojim vežbačima da kako kod kuće tako i na poslu vežbaju torzije ili tzv. vežbe uvrtanja. Uvrtanje kičme i trupa blagotvorno deluje ma mišiće, čini kičmu gipkom i stimuliše kičmene nerve. Utiče na mnoge nerve koji povezuju mozak sa celim telom, obezbeđujući nervnom sistemu veću efikasnost. Ima takođe snažno dejstvo na trbušne organe jer ih naizmenično isteže i pritiska pri okretanju tela prvo u jednom, a zatim u drugom pravcu. U početku treba biti pažljiv i okretati se samo onoliko koliko

gipkost kičme dozvoljava, a kasnije će se kičma prilagoditi na veće uvrtanje. Potrebno je strpljenje i upornost. Napor koji se ulaže se višestruko vraća sa poboljšanjem opšteg zdravlja i vitalnošću.

Najjednostavnija vežba uvrtanja se izvodi tako što sednemo na pod ispruženih nogu.

Desnu nogu savijemo u kolenu i privučemo petu što bliže sebi. U početku može i do levog kolena da se privuče peta. Sa udahom ispravimo kičmu i sa izdahom se okreneGlavni uzroci zašto je mo na desnu stranu telo kruto l tenzija vodeći računa da mišića i njihova masa kičma ostane prava. l toksične naslage u zglobovima l Desnu ruku postazategnutost tetiva i vimo iza leđa koliko ligamenata l problemi nam telo dozvoljava, sa varenjem a levom rukom obgrlimo desno koleno i pritisnemo ga uz stomak. Okrenemo glavu prema desnom ramenu vodeći računa da nam je položaj udoban da možemo da dišemo bez prekida. Izlazak iz položaja je veoma važno uraditi pravilno. Prvo vratimo glavu pa ruke i okrenemo se pravo pa tek na kraju ispravimo nogu i opustimo se.

Ponovite vežbu na drugu stranu. Ovu vežbu možete probati i na stolici ili u položaju lotosa tako što okrenete sa izdahom trup na desnu stranu, a levom rukom se oslanjate na desnu butinu. Zatim na drugu stranu.

Na taj način cedimo nakupljen stres u mišićima oko kičmenog stuba, čistimo međupršljenske diskove, stimulišemo cirkulaciju, istežemo ramena i vrat i tako energetski osnažujemo kičmeni stub! Masiramo organe trbušne duplje odstranjujući poremećaj varenja. Vežbe uvrtanja su korisne i za lučenje adrenalina iz nadbubrežnih žlezda. Aktiviraju pankreas tako da pomažu i obolelima od šećerne bolesti. Značajne su u lečenju bolesti lumbaga i mišićnog reumatizma. l www.originalmagazin.com

ORIGINAL

83

www.novakdjokovicfoundation.org