Original #40

broj 40 // januar - februar 2019. // cena 199 din.

// rS 3,50 KM

// cG 1,99 eur

www.originalmagazin.com

ORIGINAL

RUBRIKA ORIGINAL MAGAZIN

ORGNLMAGAZIN

januar - februar 2019.

MAGA ZIN

TAMARA KALINIĆ I DUNJA JOVANIĆ

UTICAJ SA SOBOM NOSI ODGOVORNOST

OLAKŠAJTE

SEBI PUT DO ZAPOSLENJA

POKRENITE BIZNIS BEZ POČETNOG KAPITALA

ĐorĐe Stijepović // Marina abraMović // MioMir petrović

4

www.originalmagazin.com

ORIGINAL

ISSN 2466-2747 = Original magazin COBISS.SR-ID 217647628

MAGA ZIN

BROJ 40 // JANUAR - FEBRUAR 2019. // CENA 199 DIN.

Impresum

ORIGINAL MAGAZIN Izdavač Fondacija „Novak Ðoković“ Direktor magazina Jelena Ðoković Pomoćnik direktora Aleksandra Radujko Projektni menadžer Originala Ivana Hibner Pomoćnik projektnog menadžera Danijela Jovičić Uslužni izdavač Ringier Axel Springer Srbija Generalni direktor Jelena Drakulić Petrović Direktor izdavaštva Sreten Radović Glavna i odgovorna urednica Ivana Stanišić Bokić Šef tehničke redakcije Zoran Stojković Tehnički urednik Aleksa Vasović Dizajn i lejaut Slobodan Jovanović Coba www.cobaassociates.com Urednik fotografije Vladislav Mitić Foto-agencije Profimedia, Getty Images, iStock Lektura i korektura Nataša Ðorđević Redakcija Ana Kalaba, Vesna Lalić, Andriana Janković, Dragan Jovićević, Ivana Stojanov Kontakt: orgnl@novakdjokovicfoundation.org Društvene mreže i digitalni marketing Sofija Borković Oglašavanje Media Impact Srbija original@mediaimpact.rs Tel. 011/3334 502 Pretplata: distribucija@ringier.rs 011/3334-644

Reč urednice

P Početak godine idealna je prilika da se preispitamo, presaberemo i vidimo koliko smo bili verni sebi i svojim odlukama od pre 12 meseci.

Vreme je za pravljenje novih dugoročnih planova, od kojih će se verovatno ponovo većina izjaloviti, na neke ćemo zaboraviti već u drugoj nedelji januara, ali čak i to svakako ume da bude korisno.

Prvo jer nas navodi da razmislimo šta je to što zaista želimo.

Podsetimo se da postoje stvari koje nas još uvek pokreću, teraju nas da (želimo da) budemo bolji. Pa, možda neka od tih želja i neki od planova i uspeju.

Dok smo pravili plan ovog broja, razmišljali o sagovornicima i temama, jedna rečenica mi je sve vreme bila u glavi – vera u sebe je zarazna.

I upravo to su nam ljudi o kojima smo pisali u ovom dvobroju i dokazali, a jedan od njih nam je u intervjuu to otvoreno i rekao, ali i pokazao svojim primerom. Čak i za one planove za koje svi misle da su nerealni, za ideje koje se drugima čine sulude, za želje koje vam možda u ovom trenutku deluju tako daleko da teško da možete i da zamislite da će se nekada zapravo ostvariti – sve ovo mnogo je bliže ako vi ni u jednom trenutku ne sumnjate u sebe.

Jer kada vi verujete, naći ćete načina da objasnite svima ostalima zašto su baš taj plan, ideja ili želja realniji nego što izgledaju.

Ubedićete i njih da planiraju, da imaju ideje i da žele. Zarazite druge ljude svojim optimizmom, to nam svima nedostaje.

A u ovo vreme novih početaka i osećaja da je sve moguće, ne zaboravite ni na one manje srećne oko nas kojima je potrebna naša pomoć. Jer baš kao što je vera u sebe zarazna, dajmo sve od sebe da isto bude i sa dobročinstvom.

Ivana Stanišić Bokić

Štampa Rotografika Subotica Generalni distributer Ringier Axel Springer ORIGINAL

3

ORIGINAL

U OVOM BROJU

MAGA ZIN

↘

Kolumna BranKo milutinović

6

tamara Kalinić i DunJa Jovanić

8

olaKšaJ seBi put Do zaposlenJa

14

intervJu maJa Kremić

18

BuDi originalan - KrauDfanDing

22

intervJu đorđe stiJepović

28

Kulturni voDič

32

intervJu milovan milić

34

roDitelJstvo

44

intervJu vanJušKa martinović

49

original preporuKa - milan marić

59

intervJu maJa e-play

60

nacionalna geografiJa

64

pop Kultura

70

upoznaJ svet - KariBi

76

BuDi zDrav

80

52

BUDI ODGOVORAN

KULTURA DARIVANJA

38

ŽIVOT I SMRT MARINE ABRAMOVIĆ

46

3D UMETNICI 4

56

INTERVJU MIOMIR PETROVIĆ

www.originalmagazin.com

PRATITE NAS

w w w. o r i g i n a l m a g a z i n . c o m

KOLUMNA

BRANKO MILUTINOVIĆ, CEO i jedan od osnivača Nordeusa za Original

MOŽEMO BITI PREDVODNICI DIGITALNOG DOBA Mnogi znaju našu priču. Nas trojica smo otišli iz Beograda kako bismo se pridružili jednoj velikoj kompaniji i vodili jedan korporativan život. Ali to nije bilo za nas. Želeli smo da ostvarimo svoj san o pravljenju video igara i pokažemo da se to može raditi iz Srbije. Tako da smo se vratili kući, napravili kancelariju u jednoj garaži i radili danima i noćima kako bismo stvorili Nordeus i Top Eleven, najuspešniju mobilnu sportsku igru na svetu. To je naša priča o uspehu, i mislimo da i vi možete da kreirate svoju. Trenutne i mlađe generacije imaju toliko puno prilika za upeh ovde u Srbiji, a evo i razloga zašto tako mislimo.

Digitalni svet

Mi se civilizacijski krećemo ka četvrtoj industrijskoj revoluciji, digitalnom dobu, gde niste ograničeni na to da vam je tržište definisano državnim granicama. Ako imate digitalni proizvod ili uslugu, onda je bilo ko na svetu ko ima internet, smartphone ili računar deo vašeg tržišta. To znači da možete da osnujete firmu bilo gde a da korisnici mogu da vas pronađu, bez obzira na geografsku lokaciju. Top Eleven se igra u svakoj zemlji na svetu, uključujući Vatikan i Antarktik.

Kreativnost Na prethodno rečeno treba dodati i to da smo preduzimljiva i veoma kreativna nacija, i imamo talent da zaobiđemo sisteme koji nas ograničavaju, pošto smo kroz istoriju morali da nau6

čimo da se snalazimo. Takva vrsta kreativnosti je od pomoći ako želite da se takmičite na svetskom nivou. Uspeh nigde ne dolazi pravolinijski, uvek su stvari komplikovanije. Kao nacija, prirodno smo skloni nauci i tehnologiji, a s obzirom na visokokvalifikovane inženjere koji izlaze iz našeg sistema visokog obrazovanja, imamo veliku šansu da budemo predvodnici digitalnog doba.

Industrija video igara Naš cilj je da, kroz industriju video igara, pozicioniramo Srbiju na mapi sveta. Zbog toga smo, sa drugim studijima za razvoj video igara, osnovali Asocijaciju industrije video igara Srbije. Naš cilj je da podržimo razvoj gaming zajednice u Srbiji i da kroz deljenje znanja i zajednički rad pomognemo da se poveća njen potencijal na svetwww.originalmagazin.com

Branko Milutinović za Original je otkrio zašto misli da u Srbiji postoji mnogo prilika za uspeh

Bez mnogo ulaganja Ukupna početna investicija u digitalnim industrijama je zanemarljiva u poređenju sa drugim industrijama. Možete da napravite ogromnu vrednost sa veoma malo novca. Postoji mnogo mladih u gradovima i selima širom Srbije koji rade izvanredne stvari, dobro zarađuju a započeli su posao skoro ni od čega. To niste mogli da radite ranije u drugim industrijama, ali to znači da sada ovde postoji pravi potencijal za razvoj startapa. Digitalni proizvodi i usluge mogu da se razvijaju i prodaju iz bilo kog dela sveta, a kada se tome dodaju naši sposobni inženjeri, kao i naša znatiželjna priroda, Srbija može sebi da osigura budućnost.

Kultura

skom tržištu. Stvaranjem ovog ekosistema, možemo da privučemo više talentovanih ljudi, i da kreiramo više radnih mesta u ovoj oblasti i u zemlji. Ova industrija je uzbudljiva, a sada je uzbudljivo vreme za one koji rade u njoj.

Zajednica Kao kompanija koja je jedan od osnivača Inicijative Digitalna Srbija, radimo na stvaranju okruženja koje služi digitalnim inovacijama tako što ojačava sistem obrazovanja. Time što ćemo učiti naše osnovce i gimnazijalce kako da kodiraju i promovisati algoritamsku pismenost, omogućićemo čitavoj generaciji da pronalazi digitalna rešenja za svakodnevne probleme. Dodajte na to trenutne talente koji rade u zemlji i videćete da Srbija ima priliku da bude na čelu četvrte industrijske revolucije.

ORIGINAL

U Nordeusu imamo oko 30 stranaca iz različitih zemalja koji rade za nas, i verujte mi na reč, vole život u Srbiji. Različiti faktori doprinose tome, ali često na poslu čujem razgovore o sjajnoj kulturi, otvorenosti i druželjubivosti Srba, i tome kako imamo pravu žeđ za znanjem. Mi smo zemlja puna pametnih i praktičnih ljudi, koji imaju ambiciju i motivaciju da naprave nešto od sebe. Treba to da iskoristimo i da nikad na izazove ne gledamo kao na probleme, već kao na prilike.

Svetla budućnost Privreda budućnosti biće zasnovana na kreativnosti malih timova koji dobro rade zajedno i tehnološki su pismeni. Na našu sreću, mi kao nacija ispunjavamo sve uslove da to ostvarimo. Najbolje radimo u malim timovima od 3 do 5 ljudi – samo pogledajte uspeh naših košarkaških timova naspram fudbalskih. Kreativni smo, to je deo naše DNK, a takođe smo i skloni i uspešni u nauci. Čvrsto verujemo da će u digitalno transformisanoj Srbiji, svaki pojedinac moći da ostvari svoj pun potencijal i predstavi svoj talenat i inovativne veštine na svetskom tržištu. Ako smo spremni da više rizikujemo i iskoristimo osobine koje su nam usađene u gene, onda će buduće generacije biti uspešne ovde u digitalnoj Srbiji.  7

EKSKLUZIVNI INTERVJU

TAMARA KALINIĆ Znam da me prati veliki broj maloletnih osoba koje su još u razvoju i želim na njih da utičem na najpozitivniji mogući način

8

DEVOJKE

www.originalmagazin.com

DUNJA JOVANIĆ S porastom broja pratilaca raste i procenat hejtera. Uspeh u Srbiji se teško prašta, ali uspeh žene u Srbiji je knedla u grlu

zvane

ORIGINAL

UTICAJ

9

EKSKLUZIVNI INTERVJU

Poslednjih godina širom sveta pojavila se nova vrsta zvezda – influenseri. Tamara Kalinić i Dunja Jovanić su velike zvezde na društvenim mrežama, prate ih stotine hiljada ljudi i njihovi snimci imaju milionske preglede. Ipak, one su svesne toga da uticaj koji imaju na svoje pratioce nosi i veliku odgovornost, o čemu su pričale za magazin Original Tekst: Ivana Stanišić Bokić Foto: Vesna Lalić

Kada se osvrnete na početak, prepoznajete li koje ste greške pravile, koliko su vas one koštale? Da sada krećete iz početka, šta biste uradile drugačije?

Tamara: Na greške koja sam pravila u životu gledam kao na školu koja ne može da se nauči nigde. Definitivno sam donosila loše odluke, ali sam srećna zbog toga jer su me te stvari naučile, pre svega, o publici, sadržaju, u kom pravcu želim da idem, kao i o tome ko sam zapravo ja. Ne bih ništa menjala jer su sve te greške bile veoma značajne. I danas grešim, desi se da prihvatim saradnju za koju znam da neće ići tokom kojim treba, ali iz nje naučim nešto novo i šta to mogu bolje sledeći put.

Dunja: S obzirom na to da je ovo posao koji nije postojao pre 15 ili 20 godina, ne bih to nazivala greškama. Morao si da probaš svašta da bi znao šta radi, a šta ne. Ne bih ništa uradila drugačije jer me to ne bi dovelo tu gde sam danas.

Sada berem plodove svog rada, ali trebalo je raditi na sebi i na izgrađivanju svog brenda, odnosno imena preko šest godina. Mnogo toga je trebalo pregurati do danas.

Kako izgleda jedan prosečan dan influensera?

Tamara: Zapravo, ništa nije idilično. Dok sam radila u apoteci, imala sam radno vreme od osam ujutru do pet po podne. Nakon što sam beli mantil stavila u orman, više ništa nije bilo isto. Nijedan ponedeljak ne liči na sredu ili nedelju. Dan započinjem trčanjem tako što ustanem već u 6.30, u osam sam u kancelariji i počinju sastanci, pregovori sa brendovima, veliki broj mejlova. Sve što imam završim do 18 časova, a onda do kasno u noć pravim odevne kombinacije za fotografisanje koje treba da održim u pet ujutru jer tada nema nikog na ulicama Londona, Milana, Pariza. To je samo jedan dan. Nekada ustanem uz gomilu problema, 10

Na Instagramu Dunju prati 123.000 ljudi, na Jutjubu ima 110.000 subscribera, a njen najgledaniji vlog prebacio je milion pregleda

www.originalmagazin.com

Definitivno sam donosila loše odluke u životu, i danas grešim, ali sam srećna zbog toga jer sam iz tih stvari učila, kaže Tamara Kalinić recimo ako sam u drugoj vremenskoj zoni, a Kristina (asistentkinja, prim. ured.) me probudi uz milion poteškoća iz kancelarije, pa mi počne dan na levu nogu. Nekada ipak sve ide savršeno, tako što, recimo, idem u obilazak Kejp Tauna, na slikanje, na safari sa pingvinima… Svaki dan je drugačiji, ali je razlika u tome što nikada nema odmora. Influenseri nemaju slobodan dan, ali ne žalim se, već vam opisujem kako on izgleda, što ste i tražili od mene. Radim ono što volim i zbog toga sam istinski srećna.

Dunja: Moja baba Mira bi vam to najbolje objasnila. Prošle godine sam je čula kako preko telefona priča prijateljici čime se ja bavim i kaže: ’Dunja je vredna, Dunja je sposobna, ona noću radi, a danju ide po terenu‘. Nekada stvarno do kasno u noć radim na kompjuteru, a danju nikada nisam kod kuće, već po sastancima, na fotkanjima itd. Recimo da moj prosečan dan izgleda ovako: doručak, mejlovi, trening, sređivanje, ‚teren‘: sastanci, snimanja, fotkanja, eventovi...

I usput napravi dobru sliku za Instagram, snimi se za vlog, pevaj na storiju, budi nasmejana, usreći ljude koji te prate... a onda kada dođem kući nekada radim i do tri ili četiri ujutro kada treba da editujem vlog.

711.000

ljudi na Instagramu i 183.000 na Jutjubu prati svakodnevno šta Tamara objavljuje

ORIGINAL

Imate li problem s tim što mnogi tvrde da vaš posao zapravo i nije posao? I šta je to što mislite da vas je izdvojilo u tome da od društvenih mreža koje svi koriste napravite posao i postanete zvezde?

Tamara: Nemam problem sa tim, jer neki influenseri su i zaslužili takvu percepciju naroda. Kao što u medicini imate izvrsnih lekara, tako imate i onih koji pune novinske stupce lošom odgovornošću prema poslu. Sve je to individualno, na koji način svako od nas pristupa poslu.

Znam veliki broj njih koji ne poštuju tuđe vreme, ne drže se ugovora, te mislim da je i to donekle razlog takvog mišljenja među ljudima. Jednostavno, ne poštuju poslodavca koji ih plaća. Ili konkretno brend. Trudim se da gradim reputaciju nekog ko je profesionalan, ko dolazi na vreme, drži se dogovora i pristupa ovom poslu kao poslu, a ne kao hobiju. Danas sam na vaše snimanje došla pet minuta ranije, iako je bio kolaps u gradu. Ali zato nisam stigla da popijem kafu jutros. Znam da moram da budem odgovorna i ako nas bude više profesionalnih, i sama ta loša percepcija će nestati.

Dunja: Nemam problem sa tim. Imam ideju, ko god želi, može da provede sa mnom par dana, da se uveri koliko rada stoji iza ovog posla. Slažem se da svako može da se slika za Instagram, ali je pitanje da li od tog slikanja može da napravi biznis. Neposrednost i harizma su ono zbog čega me ljudi vole. Ne razmišljam mnogo o tome šta ću kada reći ili uraditi, kako će to neko shvatiti, već sve što radim, radim prirodno i iz srca. Mislim da to ljudi i te kako osete.

11

EKSKLUZIVNI INTERVJU Cyber bullying je sve rasprostranjeniji i niko nije imun na njega, a vi kojima su društvene mreže posao dodatno ste izloženi tome. Da li ste se susreli s tim problemom i kako se nosite s lošim komentarima?

Tamara: Imala sam sreću u nesreći da sam kao mlađa, još u osnovnoj školi, prošla sve to. Doselila sam se u Novi Sad iz druge države, a deca umeju da budu jako surova, tako da sam još tada morala da razvijem debelu kožu i zato sam mnogo otpornija. Znam dobro ko sam i šta sam i teško me je poljuljati. Naravno, kad imam loš dan, a mnogo sam radila na nekom projektu za koji mi neko uputi nepotreban i ružan komentar, malo me pogodi, ali mi je zapravo bitna kritika samo od ljudi čije mišljenje cenim, onih bliskih meni i stručnjaka u toj oblasti.

Dunja: U poslednje vreme sam veoma osetljiva na cyber bullying. Ne ostavljam drugima komentare, pogotovo onima koje ne poznajem i pogotovo ne negativne, pa mi je onda jako teško da to razumem.

Nekada to izgleda kao da smo se prijavili da nam ljudi kažu šta to sve nije u redu sa nama i zašto ne valjamo. Mada mislim i da mi influenseri grešimo što govorimo ljudima kako nas ružni komentari ne dotiču, jer to nije istina. Nekada ozbiljno umeju da nam pokvare dan. Ono što sam na svom primeru primetila jeste da s porastom broja pratilaca raste i procenat hejtera. Uspeh u Srbiji se teško prašta, ali uspeh žene u Srbiji je knedla u grlu.

Koliko imate slobode da radite vaš posao onako kako biste želele? Osećate li odgovornost prema velikom broju pratilaca koje imate s jedne strane, a sa druge strane, koliko vas ograničavaju zahtevi klijenata da o nekim proizvodima kažete iskreno mišljenje?

Tamara: Predstavlja mi veliku odgovornost broj pratilaca i brendovi sa kojima sarađujem. Na sve što njima preporučujem gledam kao da preporučujem svojoj majci ili sestri. Neću reklamirati neki proizvod ma koliko novca da ponude ako ja to ne bih koristila. Pogotovo neku stvar koja nije zdrava.

Zato mi se dešava da 85 odsto saradnji odbijam, jer ne mislim da treba da reklamiram sok koji je prepun štetnih sastojaka. Prema analitici koju svakodnevno kontrolišem, znam da me prati veliki broj maloletnih osoba koje su još u razvoju i želim na njih da utičem na najpozitivniji mogući način. Zato su često teme mojih postova rad na sebi, lični napredak, a ne neke druge teme koje se više mogu naći u nekim televizijskim formatima.

Brendovi me ne ograničavaju jer radim samo s onima koje mnogo volim i koje i sama koristim, tako da i kad je plaćena i neplaćena saradnja, na jednakom nivou komuniciram.

Dunja: Kada analiziram sadržaj koji napravim, uvek polazim od sebe. Kako bih ja reagovala na taj video? Da li bih ga pustila

12

jednom ili više puta? Da li bih lajkovala određenu sliku na Instagramu? I to se pokazalo kao jedina merodavna stvar. Ako ja više puta pogledam svoj vlog, znači da je on i mojoj ciljnoj grupi isto tako zanimljiv, i to su obično videa koja imaju između pola miliona i milion pregleda. Zahtevi klijenata umeju da budu različiti, ali se trudim da na kraju uradim na svoj način jer imam mnogo iskustva iza sebe i dobro poznajem svoje pratioce. Klijent mi da predlog, ja kažem da je to super, ali da bih ja samo malo drugačije. I na kraju to obično bude totalno drugačiji koncept. Najbitnije je da i klijent i ja budemo zadovoljni rezultatima. Jako mi je bitno da na kraju dana to budem ja, a ne ja u senci klijenta, to jest proizvoda.

U ovom poslu je lako sačuvati privatnost, dovoljno je samo da to zaista želite, kaže Dunja

Postoji li nešto što nikada i ni po koju cenu ne biste reklamirale?

Tamara: Definitivno! Mnogo stvari odbijem iz jednostavnog razloga – kose se sa mojim principima.

S obzirom na to da sam farmaceut, ne bih nikada promovisala loše stvari.

Dunja: Naravno. Proizvode koji mi ne odgovaraju, koje nisam prethodno isprobala, koji ne idu uz moj životni stil. Influenseri žive i rade na osnovu toga što ljudi imaju poverenja u njih. Jednom možete da izigrate poverenje, drugi put će vam ljudi zapamtiti i s vremenom postati ravnodušni na sve što radite, a onda će vas u nekom trenutku i ’otpratiti’.

Koliki procenat vašeg posla je zapravo posao, a koliki procenat je uživanje? I kako se to menjalo od početka vaše karijere?

Tamara: Na početku kada ništa nisam zarađivala osećala sam kao da je to samo posao, jer sam radila ni za šta. U jednom momentu sam sebe preispitivala „Tamara, šta će ti ovo”, ali sam se onda vodila time da se svaki cilj isplati. Zamislite mene koja ostavljam posao farmaceuta u apoteci, sa sigurnom platom, i započinjem rad na blogu i Instagramu. Šef mi je u tom trenutku rekao: „Da li ti zaista misliš da od toga možeš da zarađuješ više nego od ovog posla?”

Odgovorila sam: „Apsolutno”. Sada zarađujem i uživam u tome, tako da mi je 100 odsto posao i 100 odsto uživanje zato što mnogo volim ovo što radim.

Dunja: Teško je izmeriti to jer su u našem poslu te dve stvari veoma povezane. Mozak nikada ne prestaje da radi. Ni kada sam na ručku,kafi,slikanjunidokse,naprimer,tuširam. U odnosu na sam početak, promenio se osećajbezbrižnostijermijenekadajedinaobaveza bila da snimim video, a danas nema dana kada nisam pod stresom, kada ne razmišljam da li ću uspeti da ispoštujem dogovorene rokove, odradim sve obaveze… Uvek razmišljam o onome što me čeka. A opet, dok uživam – radim i dok radim – uživam. Zvuči slatko, ali je u stvari veoma naporno jer su retki momenti kada se odmarate.

www.originalmagazin.com

U kom pravcu dalje vidite svoje karijere, kako biste želele da se razvijate?

Tamara: Kada sam počela da se bavim ovim, pravila sam godišnje planove koje sam delila na tri meseca. Svaki zacrtani cilj trudila sam se da ostvarim i ponosno mogu da kažem da mi je polazilo za rukom. Za 2019. imam ozbiljan korak o kom ću moći da pričam u prvoj trećini godine i jedva čekam da otkrijem o čemu je reč. Vodim se srcem i osećajem da kada mi se nešto učini kao pravi sledeći potez, onda ga napravim. Imali smo mnogo ponuda za kolekcije, dalje razvijanje biznisa, ali nismo ništa prihvatali sve dok nismo stvarno prepoznali trenutak da uradimo nešto veliko. Znate, nekada vam se učini da ćete neku kolekciju izneti bolje za pet godina, kada budete zreliji.

i na ovaj posao. Potrebno je pronaći pravu meru u tome šta i koliko deliti s ljudima. Kako da im približite sebe, a da opet ne otkrijete previše. Ali to naučite s vremenom.

Dunja: Volela bih da se bavim poslom influensera na ovaj način još nekoliko godina, a onda da se malo povučem i nastavim da radim iz senke. Obožavam svoj posao i uživam u svakom njegovom aspektu, ali vas on na duže staze jako troši. Osim toga, uskoro ću imati 30 godina, razmišljam o porodici, a to je nešto što ne bih volela da delim sa javnošću.

Koliko je teško u vašem poslu sačuvati privatnost? Čini se da ste vas dve u tome prilično dobre.

Tamara: Nisam osoba koja po svaku cenu želi da na pijedestal iznosi sve iz svog života.

Mada probala sam i jedno i drugo – imala sam trenutke kad sam sve davala na dlanu, ali sam onda shvatila da, ukoliko moji čitaoci nemaju ništa od toga, npr. da znaju ko je moj partner, ako iz toga ne izvlače nikakvu vrednost, ništa osim trača, nema potrebe da to delim. Ako treba da podelim savet kako preboleti raskid, to ću da uradim, mogu da ispričam kako sam se osećala u nekom trenutku ako znam da će to nekom pomoći.

Međutim, samo da delim tračeve, to mogu da vide kod nekih drugih, ne želim da to bude moja šolja čaja.

Dunja: Mislim da je to vrlo lako. Potrebno je samo da to zaista želite. Nikada nisam želela da moj sadržaj na bilo koji način liči na rijaliti.

Prvo zato što toga danas imamo i previše, a onda zato što ljudi samo žele sve više i više da znaju o vama i vi se jednog dana probudite i shvatite da više nemate svoju privatnost. Ja sam i u životu prilično zatvorena, ne delim sve sa svima, pa je logično da sam to prenela

ORIGINAL

Postoji li neki deo vaših života pre popularnosti koji vam nedostaje?

Tamara: Da, onaj deo života kada sam subotom i nedeljom mogla da budem u pidžami, kada me nije interesovalo da li je stigao novi mejl, nisam imala dedlajn… Taj deo života mi najviše nedostaje. Ali mi ne nedostaje to da nisam imala novac u tom delu života. Uvek kažem sebi „najbolje je tek pred tobom, odmorićeš se u drugom životu”. (smeh) Dunja: Mislim da ne jer je kod mene prisutna neka umerena popularnost, što znači da će se nekada desiti da me neko sretne i počne da vrišti od sreće, a isto tako za dva minuta će neko proći pored mene i apsolutno neće imati pojma ko sam ja i čime se bavim. To je odličan balans.

Ljudi vide samo onu sjajnu stranu vašeg posla. Koje su to one loše strane koje drugima uporno promiču?

Tamara: Meni sjajno izgleda „Mona Liza“ Leonarda da Vinčija, ali da li iko od nas zna koliko je dana i noći on oslikavao to remekdelo? Ne vide ljudi koliko truda stoji iza svakog rada, već samo onaj finalni proizvod…

Opisaću vam jedan prost primer sa kojim se susrećem svaki dan. Za jedan video su potebni sati i sati snimanja i editovanja, a onda se neko uhvati za jednu sitnicu koja mu se ne svidi, a koju smo prevideli jer smo radili 12 sati. Ne vide da smo i mi ljudi, i mi grešimo, nismo roboti. Imamo osećanja. Želim da moja platforma bude puna pozitivnosti, ali i ja nekad imam loš dan, i ja se osećam tužno, nekada plačem, ali sam zahvalna na svakoj prilici koja mi je pružena i mislim da je ovo moj posao iz snova.

Ovo mi je i 100% posao i 100% uživanje, jer mnogo volim ovo što radim, kaže Tamara

Dunja: Pre nekoliko meseci počela sam da forsiram hashtag #NijeZivotInstagram jer sam imala potrebu da podsetim ljude na to da postoji i život mimo Instagrama. Nismo svi uvek tako lepi, glamurozni, raspoloženi, jednostavno, nije nam uvek dan. Treba biti svestan da ljudi na Instagramu mnogo idealizuju sve aspekte svog života. Od fizičkog izgleda, gde se toliko obrađuju u raznim aplikacijama da ih ne prepoznaš kada ih sretneš, do idealnih veza gde na slikama izgledaju presrećno, a u pravom životu se razvode i slično.

Tako da ne treba uzimati sve što se dešava na Instagramu zdravo za gotovo.

13

RADAR NOVE GENERACIJE

OLAKŠAJTE SEBI PUT DO ZAPOSLENJA Tekst: Ivana Stanišić Bokić Foto: Profimedia

14

www.originalmagazin.com

Ukoliko ste već dugo u aktivnoj potrazi za poslom a vam nikako ne polazi za rukom da se zaposlite, moguće je da pravite neku od čestih grešaka pri apliciranju.

Pitali smo stručnjake kako povećati šanse za posao iz snova

1 Iskustvo

Da, mnogi poslodavci traže iskustvo i ono je veoma značajno. Ali nikako nije jedini faktor. Niti ćete izgubiti sve šanse ukoliko nemate iskustva u poslu koji ste traži, a posebno vam neće biti dovoljno ako ste nekada radili nešto slično da vam se odmah otvore sva vrata. Jer samo iskustvo rada u nečemu ne znači da ste zapravo dobri u tom poslu niti da ste voljni da se trudite i napredujete.

Dakle, na razgovoru na posao, umesto prevelikog osvrta na ono što (ni)ste radili ranije, skrenite pažnju na to kako biste vi svojim znanjem i umećem mogli da doprinesete kompaniji u kojoj želite da radite. To je ono što HR menadžere zapravo najviše zanima. „Istina je da neki oglasi deluju zastrašujuće na prvi pogled. Poslodavci često traže kandidate sa više godina radnog iskustva, a kandidati koji imaju manje iskustva ili ga nemaju uopšte automatski odustaju od konkurisanja. Međutim, ukoliko je to oblast kojom želite da se bavite, ništa ne gubite ukoliko pokušate. Čak i ako nemate sve tražene kvalifikacije, pošaljite uz CV motivaciono pismo u kojem ćete obrazložiti zašto sebe predlažete za tu poziciju. Napišite šta od kvalifikacija ne zadovoljavate, ali da želite da učite i da se razvijate u toj oblasti i navedite razloge zašto baš u toj kompaniji. Poslodavci cene trud i motivaciju i često daju šansu kada vide takvog kandidata. Iako traže mediora ili seniora, često zaposle juniora”, kaže za Original Miloš Turinski, PR menadžer Infostuda, našeg najpoznatijeg sajta za traženje posla.

ORIGINAL

P

otraga za poslom često ume biti veoma iscrpljujuća i u tom procesu suočavamo se sa odbijanjem, naši snovi i nadanja mnogo puta budu raspršeni u paramparčad, osećamo se bespomoćno i kao da smo jedina osoba na svetu koja ne radi. Najvažnije je na samom početku shvatiti da će odbijanja biti, da je to deo života i da s tim moramo da se suočimo. Iz svakog tog mini-poraza treba da izvučemo pouku, uvidimo gde smo pogrešili i onda to ispravimo.

Pravi posao neće pronaći nas, već mi moramo da tražimo njega i dokažemo da ga zaslužujemo.

Zato, najvažnije je odmah razbiti mitove.

2 CV

Umesto da jedan isti CV šaljete na sve konkurse, najbolje je da prilagodite svoju radnu biografiju pozicijama za koje se prijavljujete. To, naravno, ne znači da treba da pišete da ste radili nešto što niste, već samo da u prvi plan istaknete ono prethodno iskustvo koje je najvažnije i najprikladnije i da u njega ubacite ključne reči (to će vam posebno pomoći ako kompanija u koju aplicirate unosi sve biografije u system jer će tada i vaša biografija izlaziti u pretrazi za traženi posao). „Prva i osnovna greška u većini slučajeva jeste sam CV. Kandidati smatraju da je jedan CV dovoljan i šalju ga na sve konkurse. Zanemaruje se činjenica da je CV vaše prvo predstavljanje poslodavcu i da on treba da vam bude osnovni marketinški alat u koji ćete uložiti trud i vreme. Radna bigrafija se mora prilagoditi svakom oglasu za posao spram ključnih rečni, odnosno spram onoga što je poslodavac naveo u tekstu oglasa. Često se nailazi na greške kao što su neprofesionalna fotografija (sa proslave, plaže, izlazaka...), a takođe mnogo kandidata ima i neprofesionalnu mejl adresu. Sve to ostavlja negativan utisak na poslodavca i predstavlja vas kao neadekvatnog kandidata za konkurisanu poziciju”, kaže Turinski. Da biste se istakli u odnosu na druge, uz CV pošaljite i propratno pismo, takođe prilagođeno poziciji za koju aplicirate – objasnite ukratko zbog čega mislite da biste baš vi bili prava osoba za taj posao. Prilagođavanje CV-ja za svaki konkurs jeste zahtevno i oduzima vreme na prvom koraku, ali će vam povećati šanse da dobijete priliku za razgovor, a potom i za posao.

3 Nikada neću pronaći posao

Ovo može da bude istina jedino ako se ne potrudite. Bilo da ste nezaposleni, da radite posao koji ne volite ili da vaša karijera stagnira – lako je poverovati da za vas nema bolje opcije. Ali negativan stav može vam otežati potragu. Zato, da biste to prevazišli, razmislite o svemu što ste radili do sada – u čemu ste najbolji, šta vam je pričinjavalo najveće zadovoljstvo, koja su to vaša znanja i umeća koja bi mogla da vam pomognu.

Shvatićete da imate mnogo veće šanse nego što ste mogli i da se nadate.

Broj poslova koji su u ponudi je verovatno veći nego što možete i da zamislite.

Najveća greška kojom ćete sebi drastično smanjiti šanse za posao jeste da svima šaljete isti CV „Iz godine u godinu broj oglasa, a samim tim i broj radnih mesta raste. Mesečno se uvek objavi preko 3.000 novih radnih pozicija, a čak smo u ovoj godini imali i rekordan mesec – oktobar, kada je premašena brojka od 4.000 oglasa”, kaže Miloš Turinski iz Infostuda, i dodaje da postoji određeni šablon kada je ponuda poslova u pitanju: „Početak proleća i početak jeseni su poznati kao meseci sa najvećom ponudom. Sa druge strane, meseci kada je najmanja ponuda su vezani za sezonu odmora, kao što su letnji meseci i zimski oko Nove godine.”

15

CV RADAR NOVE GENERACIJE

GREŠKE KOJE NE TREBA DA NAPRAVITE

Postoje neoprostive, velike i male greške koje se prave kada se sastavlja radna biografija. Uzmite svoj CV u ruke i pregledajte da li ste napravili neku od njih.

Miloš Turinski, PR menadžer Infostuda

16

1

Nije prilagođen poslodavcu kod kog aplicirate

Najveću grešku smo već naveli, ali je ona toliko neoprostiva da zaslužuje da bude pomenuta dva puta. Dakle, neophodno je da svoj CV prilagodite poslu za koji se prijavljujete.

Onog trenutka kada poslodavac uzme u ruke vaš CV (a imajte u vidu da mu je verovatno za tu poziciju stigla još gomila drugih), mora da zna brzo da proceni da li vi uopšte odgovarate toj poziciji ili ne. Ako u njemu nisu navedeni znanja i veštine koje se traže, nećete ni proći u drugi krug, ma koliko imali impozantno iskustvo.

Istražite šta je to što poslodavac traži, potom prilagodite CV. 2

Tvrdite nešto što ne možete da dokažete

Ne pišite za sebe da ste „najbolji prodavac na severnoj hemisferi”, „najuspešniji urednik”, „ekspert broj jedan na Balkanu za blockchain” ukoliko ne možete to da dokažete – a male su šanse da ćete moći.

Niko vas neće shvatiti ozbiljno ukoliko vide takve tvrdnje u vašoj radnoj biografiji. Umesto toga, koristite se činjenicama i realnim primerima iz vašeg iskustva da biste dokazali svoju vrednost poslodavcima.

Naravno, iako to ne bi trebalo posebno ni napominjati, nikada nemojte lagati u radnoj biografiji – male su šanse da ćete se izvući sa tim. A takve laži, ma koliko vam nevino izgledale, mogu vam se kasnije obiti o glavu.

3

Neprimerena mejl adresa

Ako želite da impresionirate i da izgledate kao osoba od kredibiliteta, velika je greška ukoliko vaš mejl ne izgleda tako. To deluje neprofesionalno i svako ko čita vašu radnu biografiju, osim što će se nasmejati, verovatno će dovesti u pitanje vašu moć rasuđivanja ukoliko smatrate da je to bila ispravna odluka. Iako možda koristite „šaljivu” adresu u svakodnevnoj korespodenciji sa prijateljima i porodicom, za prijave za posao je najbolje da registrujete novu adresu, i to neku koja sadrži samo vaše ime i prezime. Ostaviće mnogo bolji utisak i povećati vam šanse.

4

Previše teksta

Ukoliko u vašem CV-ju poslodavac vidi samo beskonačno mnogo slova koja nisu podeljena po paragrafima niti su uređena na bilo koji način, velika je šansa da će izgubiti interesovanje i koncentraciju nakon nekoliko sekundi.

Imajte u vidu to HR menadžeri pregledaju stotine i stotine aplikacija i nemajuvremenadase detaljno posvete čitanju sastava. Razbijte informacije na paragrafe, odvojte ih po stavkama (kao što smo mi to uradili s ovim tekstom, da biste ga lakše i brže pročitali i da bi bio pregledniji).

Na taj način će poslodavac brže doći do informacija koje ga zanimaju.

5

Ne prikazuje ono što poslodavca zapravo zanima

Napisati koje znanje i umeće imate je važno u radnoj biografiji, ali je jednako bitno i da pokažete na koji način biste vi zapravo mogli da doprinesete kompaniji u kojoj želite da radite. Umesto da navodite samo svoje iskustvo, objasnite poslodavcu kakve rezultate poslodavac može očekivati od vaših veština. Dakle, umesto „Pisanje finansijskih izveštaja i kontrola troškova”, napišite „Pisanje finansijskih izveštaja i kontrola troškova zahvaljujući čemu je prethodni poslodavac uštedeo 10.000 evra godišnje”. To, naravno, nije moguće za svaku od vaših veština, ali pokušajte da ubacite to gde god je moguće. Prave brojke i činjenice su sjajan način da ostavite utisak.

6

Previše ključnih reči

Važno je ubaciti ključne reči, ali je jednako važno i da ne preterate u tome.

Neke firme prvo rade automatsko skeniranje CV-ja koje imaju u bazi da bi videle da li neko odgovara upražnjenim radnim mestima. Tako se odbacuju one koje ne sadrže tražene reči. Naravno, na taj način ćete se naći u većem broju pretraga. Ipak, imajte u vidu da je mali broj kompanija koje te programe imaju, a CV koji je pretrpan ključnim rečima deluje veoma neprirodno kada ga neko čita.

Uvek pišite CV sa idejom da će neko to zaista i čitati i da će ga zaista zanimati šta vi znate i umete.

7

Ne opisuje vaša prethodna zaduženja

Iako zvanja koja ste imali u prethodnim firmama možda zvuče dobro, www.originalmagazin.com

NajtražeNiji radNici vs.

NajtražeNiji Poslovi

ona ne znače mnogo za poziciju na koju sada aplicirate. Zato je važno da uvek pored same funkcije koju ste obavljali objasnite i šta su bila vaša zaduženja na toj poziciji.

8

„Postoje određene kategorije koje su deficitarne i gde poslodavci teško dolaze do kandidata. Sa jedne strane to je celo IT tržište, a sa druge su zanataska zanimanja poput frizera, automehaničara, kuvara i vozača.

Najveća potražnja je za onim pozicijima za koja se vrlo retko objavljuju oglasi, a po rezultatima iz 2017.godine to su bile pozicije content manager, asistent na ekonomskim projektima, asistent na projektima u finansijama, promo lider, sudski izvršitelj/pomoćnik i sl. Oblast trgovine/prodaje je takođe vrlo tražena, i tu se beleži veliki broj prijava“, kaže Miloš Turinski.

Floskule

Držite se činjenica u svom CV-ju, dostignuća i potrebnog znanja. Zato izbegavajte termine „timski i individualni igrač”, „proaktivni mislilac spreman na akciju” i slične klišee jer ne govore baš ništa o vama, iako možda zvuče fino.

Fokusirajte se na to da objasnite šta ste radili kod prethodnog poslodavca i na koji način je to doprinelo firmi da biste pokazali pozitivan uticaj koji bi oni imali ako vas angažuju. Previše komplikovanih opisa moglo bi samo da odbije poslodavca.

9 Razlozi raskida prethodnih saradnji

Birajte Na šta koNkurišete

Budući poslodavac ne mora da vidi u vašem CV-ju razloge zašto ste napustili prethodni posao. Fokusirajte se samo na to da prodate svoje talente. Ukoliko želite da objasnite zašto tražite novi posao, to možete učiniti u propratnom pismu, ne zatrpavajte CV takvim informacijama.

10

„Izuzetno je loše prijavljivati se na svaki oglas za posao, bez jasnog cilja, motivacije i sa jednom radnom biografijom.

Ljudi koji se bave selekcijom i zapošljavanjem to znaju odmah da prepoznaju. Potpuno je jasno da kada ste nezaposleni, glavni cilj je doći do posla i rednovnih primanja i tada se pribegava sistemu ‘daj šta daš’. To je definitivno loš pristup i savet je bolje to vreme utrošiti na manji broj konkurisanja, ali sa jasnim ciljem i više posvećenosti. Time ćete imati više efekata i rezultata nego nasumičnim slanjem na svaki oglas“, zaključuje Turinski.

Suludi fontovi

Jedna od najvažnijih stvari dobrog CV-ja jeste da poslodavci zapravo mogu da ga pročitaju. Ne pokušavajte da ga ulepšate nakićenim fontovima koji će biti teški za tumačenje. Koristite jednostavne fontove, Arial ili Tahoma, da bi vaš CV delovao što profesionalnije.

11

Detalji o plati

Svrha vaše radne biografije jeste da dobijete priliku za razgovor za posao tako što ćete dokazati da imate ono što je potrebno. A u ovoj fazi novac još uvek nije deo jednačine. O tome će biti prilike da pregovarate kad prođete razgovor.

12

Fotografije

Nije neophodno da stavite fotografiju u CV, ali ako to želite, pazite kako birate da se predstavite. Selfi nikako nije dobra opcija, kao ni fotografije sa žurki, sa drugim ljudima…

13

Nema detalja o najskorijem zaposlenju Trenutno (ili najskorije) zaposlenje

ORIGINAL

je najvažnija stavka u radnoj biografiji jer pokazuje regruterima šta je to što sada umete da radite. Zato često nadograđujte CV novim znanjima, iskustvima i veštinama koje ste stekli da biste povećali svoje šanse.

14

Previše detalja

Poslodavac ne mora da zna baš sve što ste radili iz dana u dan tokom prethodnih godina – izdvojte samo one najvažnije poslove.

15

Previše boja

Kao što je slučaj sa fontom, i boje

mogu negativno uticati na preglednost CV-ja. Ako već ne želite da bude beo, birajte mirne boje za pozadinu koje nisu napadne. Eventualno podnaslove obojte drugom bojom da bi se isticali.

16

Ponavljanje

Ukoliko nekoliko puta upotrebite istu reč u svom CV-ju, to pokazuje nedostatak kreativnosti i slab nivo pisane komunikacije. Koristite sinonime, naš jezik (a i engleski) veoma je bogat sinonimima i nema razloga da se ponavljate.

17

Previše strana

Vaš CV na sedam strana apsolutno niko neće pročitati. Jer niti poslodavac ima vremena za to niti u njemu piše nešto naročito zanimljivo. Zadržite se na maksimalno dve strane – tako ćete pokazati i da umete koncizno da prezentujete informacije.

18

Neobjašnjene praznine

Često se dešavaju pauze u poslovanju, pa će se one iskazati i u vašoj radnoj biografiji, ali ukoliko imate veliki vremenski razmak između dva zaposlenja, to bi moglo da zabrine budućeg poslodavca. Zato objasnite zbog čega je došlo do tog međuprostora – da li ste završavali neki privatni projekat, dodatno se edukovali…

19

Gramatičke greške

Od jakih kandidata, za koju god poziciju da apliciraju, očekuje se da umeju jasno da komuniciraju i da budu pismeni, te će gramatičke greške u radnoj biografiji ozbiljno naškoditi kredibilitetu.

Proverite više puta da li ste sve ispravno napisali i na maternjem i na engleskom jeziku.

20

Pravopisne greške

Važi isto kao i za prethodnu stavku – iako je jasno da one ne nastaju iz neznanja (za razliku od gramatičkih), pravopisne greške pokazuju da niste bili dovoljno posvećeni čak ni u pisanju CV-ja, što je poslodavcu alarm da ćete verovatno nemarni biti i u poslu.

21

Pisanje u trećem licu

Vaš CV je direktna komunikacija između vas i potencijalnog poslodavca, zato treba da ga pišete u prvom licu.

U trećem licu deluje arogantno, a to nije slika kakvu želite da ostavite. l 17

INTERVJU

FOTO: MADRINA FOTOS

AKO TRAGATE ZA SREĆOM ONA JE OVDE

MAJA KREMIĆ

nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković

18

www.originalmagazin.com

Svako dete može da postane šampion ukoliko mu se pokloni dovoljno pažnje, podrške i ljubavi. Mi nikada ne zaboravljamo koliko su važni ti prvi koraci. Zato smo tu, uz njih, dok postavljaju temelje svoje budućnosti.

Mi smo Fondacija „Novak Đoković”, koja u Srbiji postoji i radi već više od deset godina najvećem srpskom sportisti svih vremena nije potrebno puno da se piše jer je većina stvari odavno napisana. Dovoljno je samo reći – Novak Đoković. Novak dugo godina radi mnogo značajnih i lepih stvari ne samo za sebe, svoju porodicu i svetski tenis uopšte već i za veliki broj ljudi iz Srbije. Ali to nije sve. Osim što je vrhunski sportista, otac, suprug, sin, brat, prijatelj, Novak je i veliki dobrotvor. Pre deset godina osnovao je fondaciju koja nosi njegovo ime, koja nepretenciozno godinama pomaže onima kojima je pomoć možda i najpotrebnija – deci.

O

Fondacija „Novak Đoković“ bavi se ranim razvojem dece i predškolskim obrazovanjem.

Fondacija ima želju da omogući deci iz socijalno ugroženih sredina da rastu i razvijaju se u stimulativnom, kreativnom i bezbednom okruženju, istovremeno učeći da poštuju druge i brinu o svojoj okolini.

Na mesto nacionalne direktorke Fondacije „Novak Đoković” zvanično ste došli početkom septembra 2018. godine, ali ste u rad Fondacije uključeni još od njenog osnivanja. Kada i kako je započela vaša saradnja sa Fondacijom?

– To je jedna duga i lepa priča koja je umnogome odredila moj poslovni put. Već više od decenije imam privilegiju da budem na razne načine deo Novakovog tima i da budem svedok istorije, gledajući je izbliza. Imala sam tu sreću da još davne 2007. godine radim na organizaciji humanitarnog događaja. Te godine Novakova porodica imala je želju da napravi humanitarni teniski dan, koji je bio više nego uspešan. Tada je i osnova Fondacija.

Nakon nekoliko godina, Novakova supruga Jelena preuzela je da vodi Fondaciju i zajedno s Novakom iskristalisala misiju i viziju koju i danas pratimo.

Mislim da je to bio jako važan trenutak za pozicioniranje Fondacije „Novak Đoković” kako na lokalnom tako i na globalnom nivou.

Pametni ljudi su rekli puno puta kako je istinska sreća u davanju, kao i da je naše samo ono što damo. Iznenadićete se koliko brinući se o drugima možete da ulepšate sopstveni život

Osnovana je 2007. godine, a danas je organizovana da deluje kao globalna neprofitna organizacija koja prvenstveno ulaže u kvalitetno predškolsko obrazovanje u Srbiji, zemlji u kojoj tek svako drugo dete ima pristup predškolskom obrazovanju. Tokom prvih deset godina postojanja Fondacija „Novak Đoković“ u predškolsko obrazovanje u Srbiji uložila je više od 10 miliona dolara, izgradila ili rekonstruisala 38 vrtića, podržane su 683 porodice, 1.322 vaspitača su prošla kroz dodatne obuke, a više od 20.000 dece je obuhvaćeno našim projektima. Jedan od strateških ciljeva Fondacije „Novak Đoković“ jeste da do 2030. godine 90 odsto dece u Srbiji bude obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem (sada je 50 odsto).

Jedan od projekata Fondacije „Novak Đoković“ je i magazin Original, koji je započet pre nešto ORIGINAL

više od tri godine. O aktivnostima Fondacije, onome što je rađeno, ali i o planovima za 2019. za ovaj broj Originala pričamo sa Majom Kremić, nacionalnom direktorkom Fondacije „Novak Đoković“.

Fondacija je osnovana s ciljem da pomaže prvenstveno najmlađima, i to deci predškolskog uzrasta. Da li su ciljevi promenjeni, s obzirom na to da ste tokom godina proširivali polja delovanja u radu sa decom na rad i sa roditeljima, vaspitačima, mladima...?

– Ciljevi su nam uvek isti – da uradimo sve što je potrebno da bi što više dece u Srbiji imalo zdravo i srećno detinjstvo. Sva istraživanja pokazala su da je taj period života kod dece najvažniji, jer tada stičemo i usvajamo sve ono što nas kasnije u životu oblikuje. Naravno, to ne znači da kao Fondacija radimo samo sa decom. Rad sa 19

INTERVJU

maja kremić

roditeljima i vaspitačima nekada je takođe od ključnog značaja jer oni najviše utiču na način razmišljanja deteta, kao i na njegove navike i razvoj potencijala u svakom smislu. Mladi ljudi su nam takođe važni jer su oni budući roditelji i sutra će prenositi te poruke dalje na buduće generacije. Kroz magazin Original, kao i kroz konferencije i radionice koje organizujemo želimo da osnažimo mlade ljude da se usude da sanjaju uspeh i da se bore za njega.

Možete li nam ukratko reći šta je do sada urađeno kada su aktivnosti Fondacije u pitanju i šta biste možda izdvojili kao najvažnije?

– Mislim da smo najvažniju stvar kao Fondacija uradili kada smo odlučili da rani razvoj dece i predškolsko obrazovanje budu naš fokus u radu. To je polje u kome ne možete odmah videti rezultate. Ali svakako je od ključnog značaja za zdravo i kvalitetno društvo sutra. Na taj način gradimo dobre mostove za neku bolju budućnost u našoj zemlji. Kao Fondacija uradili smo mnogo projekata i ne bihmogladaizdvojimnajvažnije.Smisaona20

Najvažniju stvar kao Fondacija uradili smo kada smo odlučili da rani razvoj i predškolsko obrazovanje budu naš fokus u radu šeg rada je da damo jednaku šansu svakom detetu. Nama je svaki projekat značajan. Čak i kada radimo manje projekte koji možda nisu toliko organizaciono zahtevni ili kada opremimo u nekom malom mestu kutak za petoro dece jednako nam je važno, jer to znači da svakom detetu pružamo istu šansu i da nam je svako dete podjednako bitno.

Kraj jedne i početak druge godine je period darivanja. Kao Fondacija imali ste jednu veliku kampanju darivanja od Novaka i Jelene Đoković. Molim vas, recite nam nešto više o tome.

– Mislim da ljudi u našoj zemlji još uvek

nisu dovoljno upoznati sa Matching donacijom. Ona podrazumeva da svaku doniranu sumu duplira onaj ko vas poziva da donirate. Jelena i Novak odlučili su da ove godine budu deo jedne takve akcije. To podrazumeva da su duplirali svaku donaciju koja nam je stigla tokom decembra 2018. i početkom januara 2019. Ideja cele akcije je da deci širom Srbije omogućimo bolje uslove za rast i razvoj, što znači da je svaki iznos, i onaj najmanji, jako važan, a još je važnije da se ljudi okupe oko jedne ideje i da daruju.

Mislim da je značajno da još konkretnije svima objasnimo kako Matching donacija funkcioniše. Na primer, kada bi milion ljudi u Srbiji doniralo po 100 dinara, što je oko jedan dolar, sakupili bismo milion dolara. Jelena i Novak bi tu sumu duplirali, što znači da bi njih dvoje zajedno donirali još milion dolara. Kao krajnji rezultat imali bismo dva miliona dolara donacije za decu u Srbiji. Mislim da je važno da ljudi razumeju ovu kampanju jer ne mora svako da donira mnogo novca, čak i sa malo para koje ljudi mogu da doniraju možemo promeniti mnogo dečjih života u našoj zemlji. www.originalmagazin.com

11,5

miliona dolara uložila je Fondacija u predškolsko obrazovanje u Srbiji

Iza Fondacije stoji jedan manji, ali uspešan tim ljudi. Koliko je tim bitan za uspeh jedne ovakve priče?

– Tim za nas znači imati uvek oslonac.

Naravno da je jako važan i da smo uvek tu jedni za druge. Možda naš tim nije veliki, ali ljubav i pripadnost koju osećamo prema Fondaciji je velika. Jelena i Novak su tu od presudnog značaja, jer i pored njihovog životnog tempa, stižu da brinu i da se posvete nama. Kada se na svom poslu osećate kao deo porodice koja je uvek tu za vas, onda to prestaje da vam bude posao. Tu više nema ni radnog vremena niti bilo kakvog kalkulisanja, a taj osećaj je presudan kako za dobre rezultate tako i za zadovoljstvo što ste deo takvog kolektiva.

Kako gradite timski duh?

– Na razne načine. Trudimo se da budemo iskreni jedni prema drugima i kada to nije lako, ali i da negujemo atmosferu u kojoj se i na greškama uči. Greška nije smak sveta. Razumevanje i poštovanje su vrednosti koje su nam važne u svakodnevnom radu.

Većina ljudi u timu su vedri po prirodi, a možda nam je to s vremenom prešlo i od dece, s kojima najviše radimo. Taj vedar duh takođe mnogo utiče na to da budemo jak i složan tim i kada ne ide sve glatko.

Koliko je zahtevno raditi sa decom predškolskog uzrasta?

– To je, pre svega, velika odgovornost, ali i zadovoljstvo takođe. Deca su u tom uzrastu kao sunđeri, upijaju svaku informaciju i reč. Željni su znanja i motivisani da provere svaki novi detalj na koji naiđu, što rad sa njima čini zahtevnim, ali istovremeno i izuzetno zanimljivim. U tom uzrastu njihova mašta može svašta i na svima nama je da im omogućimo da svoju znatiželju zadovolje, da istražuju i stalno pomeraju granice svog znanja i svojih mogućnosti.

Osim decom, vaši programi bave se i podrškom roditeljima, vaspitačima, ali i obnavljanjem prostorija, odnosno objekata u kojima deca borave. Koliko je taj deo zahtevan?

– Rad sa roditeljima i vaspitačima indirektan jeradsadecomjerkroznjihoveglavneoslonORIGINAL

41

vrtić je rekonstruisan ili izgrađen tokom prvih 10 godina postojanja Fondacjie

ce, kroz prvi kontakt sa spoljašnjim svetom i s okolnostima koje ih okružuju stvaramo prostor za njihov nesmetan rast i razvoj. Odgovornost je velika, a kroz saradnju sa profesionalcima veliki trud ulažemo u podršku i osnaživanje njihovih kompetencija.

Sa druge strane, uslovi u kojima vrtići funkcionišu širom naše zemlje često se svode na minimum sredstava i materijala za svakodnevni rad. Kroz naše infrastrukturne projekte želimo da omogućimo pristup predškolskom obrazovanju što većem broju dece širom Srbije, ali u uslovima u kojima je jedini i glavni izazov kvalitetan rad sa decom. Prepreke na tom putu su mnogobrojne, od nerešenih imovinsko-pravnih odnosa do manjih, odnosno većih infrastrukturnih problema, pa je potrebno dosta vremena i truda da bi se jedan nesređen objekat pretvorio u sigurno i stimulativno okruženje za decu.

Od pre tri godine kroz magazin Original bavite se i podrškom mladima. Koliko je to značajno za vašu fondaciju?

– Original nam je kao projekat i strast i inspiracija i prostor da uvek utičemo dodatno na mlade ljude iz različitih uglova.

Danas kada je sve uniformisano i kada mladi imaju strah da pokažu da se razlikuju, želimo da ih osnažimo i kažemo da je važno usuditi se, da je važno biti originalan, biti svoj i verovati u svoje snove. Baš kao što je i Novak verovao u svoje.

Koliko vam je značajno to što iza imena Fondacije stoji osoba kao što je Novak Đoković?

Ciljevi su nam uvek isti – da uradimo sve što je potrebno da bi što više dece u Srbiji imalo zdravo i srećno detinjstvo, jer tada usvajamo ono što nas u životu oblikuje

90%

dece želimo da obuhvatimo predškolskim obrazovanjem

– To nam je od ogromnog značaja, naravno. Novak svemu daje dodatni kredibilitet. Sa druge strane, mi kao Fondacija želimo da se svojim radom, projektima i programima dovoljno dokažemo i na nacionalnom i na globalnom nivou, da budemo brend za sebe na polju u kojem radimo. Iako imamo globalni brend u svom imenu, želja nam je da postanemo dupli brend!

Koliko mislite da je važno da ljudi u našoj zemlji shvate da je svaka donacija vredna poštovanja, da nije bitan iznos, već samo delo, sam čin darivanja?

– Pametni ljudi su rekli puno puta kako je istinska sreća u davanju, kao i da je naše samo ono što damo. Ako neko nije probao, neka pokuša. Iznenadićete se koliko brinući se o drugima možete da ulepšate sopstveni život. Živimo u teškim vremenima sa puno predrasuda, nekada mislimo da je sreća ako imamo mnogo jer nam svi mediji šalju takve poruke. I to je razumljivo. Ipak, verujem da je sreća u davanju i toplo preporučujem svakome da proba taj put ako traga za srećom.

Koje su vaše želje za godinu koja je pred nama?

– Mir u svetu danas mi, nažalost, izgleda kao jedna veoma važna i realna želja zbog svega što se u poslednje vreme dešava.

Takođe, volela bih i da mi kao ljudi više vodimo računa o prirodi i da oslušnemo poruke koje nam ona šalje. Što se aktivnosti Fondacije ,,Novak Đoković” tiče u godini koja je pred nama, očekuje nas mnogo važnih projekata.

Nadam se i verujem da ćemo u 2019. godini uspeti, u saradnji sa većim brojem državnih institucija, da dopremo do mnogo više roditelja, a samim tim i do dece, i omogućimo mnogo veći benefit za sve njih. Sigurni smo da radeći sa roditeljima dobijamo šansu da direktno utičemo na decu. Cilj je da imamo zdravu i pametnu bazu mladih ljudi danas zarad boljeg sutra za sve nas.

21

BUDI ORIGINALAN

Ove godine na Kickstarter platformi lansirano je hiljade i hiljade projekata, ali je samo 21 dospeo u ligu veličanstvenih, odnosno toliko projekata skupilo je preko milion dolara

CROWDF MASA ZNAČI UBRZANJE

Istražili smo koje su bile najuspešnije kraudfanding kampanje u 2018. godini i zaključili da najveće šanse za uspeh imate ukoliko razvijete video-igru ili neki gedžet za ljubitelje putovanja. Svakako, najvažnije je da svoj projekat, šta god on bio, predstavite ljudima tako da u njemu prepoznaju emociju, ali i benefit za sebe jer će tako postati vaša najvernija vojska Tekst: Ivana Stanišić Bokić

22

www.originalmagazin.com

Svako ko smatra da ima dobru ideju a želi što pre da dođe do novca za njenu realizaciju i zaobiđe klasične investitore i bankarske kredite, može da predstavi svoj projekat na nekoj od ovih platformi

FUNDING ORIGINAL

23

BUDI ORIGINALAN KRAUDFANDING Unapređena verzija jakne BauBax ima u sebi 25 dodataka zahvaljujući kojima je dobila 3.9 miliona

K

Kraudfanding, odnosno masovno finansiranje projekata, nije nova stvar u svetu, a taj način skupljanja fondova za pokretanje posla sve je popularniji i kod nas.

Platforme preko kojih se prikupljaju sredstva za projekte postoje već čitavu deceniju (Indiegogo je osnovan početkom 2008, a Kickstarter 2009. godine) i već na početku postale su veoma popularne, a među stotinama hiljada drugih projekata posebno se izdvojio jedan – Pebble smartvoč, koji je svoj prvobitni cilj od 500.000 dolara ispunio za svega 17 minuta, a pola sata kasnije već je bio na prvom milionu.

Sa 20,4 miliona dolara, koje je dobio od 78.741 „bekera“, kako se nazivaju ljudi koji su finansijski podržali projekte, do danas je najuspešniji kraudfanding projekat (ukoliko se ne računaju Blockchain platforme). Još dve Pebble iteracije dospele su na listu top 10 projekata sa najviše skupljenog

Koje platforme postoje Najpoznatije i najpopularnije kraudfanding platforme su svakako Kickstarter i Indiegogo. Mnogi apliciraju na obe platforme jer na taj način povećavaju svoje šanse, ali i dobitke.

Kickstarter je namenjen isključivo kreativnim projektima, poput gedžeta, igara, filmova i knjiga i ne bavi se humanitarnim projektima (pomoći ugroženima, pravima životinja, zaštitom životne prirode). Sa druge strane, Indiegogo je otvoreniji za sve vrste kampanja i 24

novca, jer je Pebble 2 dobio 12,8 miliona, a Pebble E-Paper Watch još 10,2 miliona.

U 2018. godini na Kickstarter platformi lansirano je hiljade i hiljade projekata, ali samo 21 projekat je dospeo u ligu veličanstvenih, odnosno toliko projekata skupilo je preko milion dolara. I samom površnom analizom ove liste dolazi se do jednostavnog zaključka – ako želite da postanete milioner preko Kickstartera, napravite igricu. Jer projekata koji su prešli magični milion u ovoj kategoriji ima više nego u svim ostalim kategorijama zajedno.

Ali uprkos tome, kralj Kickstartera za 2018. godinu nije iz te kategorije, već je sa sakupljenih 5,2 miliona dolara na vrhu ove liste – The Travel Line, vodootporni ranac i set za pakovanje, koji su se prodavali za 235 dolara, i dok su

nema ograničenja koja ima Kickstarter, poput toga da, recimo, ova platforma dozvoljava samo stanovnicima SAD, Velike Britanije i Kanade starijima od 18 godina da pokrenu projekat, dok Indiegogo sebe prepoznaje kao internacionalnu platformu i potreban vam je samo bankovni račun da biste mogli da aplicirate.

Za one koje zanima Blockchain više nego razvoj sopstvenih proizvoda veoma je popularan i Patreon.

Osim toga, tu su i: GoFundMe, Crowdrise, PledgeMusic, Razoo, RocketHub, Crowdfunder, Give, Charitable, Lending Club, AngelList, Ulule, Funding Circle, Crowdcube, GoGetFunding, Fundable, Kiva i Onevest.

U 2017. godini u Srbiji je pokrenuta prva domaća kraudfanding platforma Investing in Idea. www.originalmagazin.com

20.4

miliona dolara dobio je do sada najuspešniji Kickstarter projekat, Pebble smartwatch

Potrebno je jasno i prilično detaljno objasniti šta je osnovni proizvod

KAKO FUNKCIONIŠU KRAUDFANDING KAMPANJE

Na svakom sajtu postoje detaljna uputstva o tome koje uslove morate ispuniti (i nisu nerealni)

Svako ko smatra da ima dobru ideju a želi što pre da dođe do novca za njenu realizaciju i da pritom zaobiđe klasične investitore i bankarske kredite, može da predstavi svoj projekat na nekoj od ovih platformi.

Potrebno je jasno i prilično detaljno objasniti šta je osnovni proizvod, odnosno šta je to za šta bi neko dao svoj novac, kao i zašto baš vama. Poželjno bi bilo snimiti atraktivan video koji će privući pažnju posetilaca ovih platformi i na taj način se izdvojiti od ostalih.

Naravno, najuspešnije su bile one kampanje koje su ljudima nudile neku stvar koja im je bila potrebna, ili su bar oni poverovali u to. Jer kao što je Stiv Džobs govorio – ljudi ne znaju šta žele dok im to ne pokažete. I upravo je to vaš zadatak, da im prodate nešto što nisu ni znali da im je potrebno.

Na svakom sajtu postoje detaljna uputstva o tome koje uslove morate ispuniti (i nisu nerealni), a ostalo je na vama – opis kampanje, vizuelni identitet, cilj (odnosno suma) koji želite da dostignete, trajanje kampanje... Sami procenite šta je to što vam je potrebno i koliko vam je dovoljno.

Osim toga, treba da budete jasni oko toga šta je to što bekeri dobijaju za to što će podržati vaš projekat – i imajte u vidu da im sama moralna satisfakcija da su učinili dobro delo uglavnom nije dovoljna. Za niže sume (jedan i po dolar ili 10 dolara na pri-

Samo je nebo granica - ukoliko imate dobru ideju i verujete u nju, ubedite druge da i oni poveruju i uspeh je bliže nego što ste mogli i da sanjate ORIGINAL

Ljudi će u vašim projektima tražiti sopstveni benefit kako bi ih podržali

mer) uglavnom se šalju zahvalnice, za nešto više iznose eventualno neki suvenir, dok su najuspešniji projekti bekerima davali priliku da po znatno nižoj ceni kupe proizvod koji podržavaju, odnosno da nataj način kreditiraju kreatora kampanje. Tako je gorepomenuti Pebble za ograničeni broj bekera nudio smartvoč u željenoj boji za 179 dolara, dok je redovna cena bila 199, a svako ko je platio 338 dolara i više dobijao je dva pametna sata Pebble.

Sama usluga objavljivanja kampanje je besplatna, ali ove platforme najčešće zadržavaju oko pet odsto prikupljene sume ako projekat bude realizovan.

Platforme najčešće zadržavaju oko 5% prikupljene sume ako se projekat realizuje

25

BUDI ORIGINALAN KRAUDFANDING

Ranac „The Travel Line“ sakupio je 5.2 miliona dolara i postao šampion 2018. godine

se mnogi pitali vredi li toliko, bekeri su dokazali da za takve stvari ne žale novca.

veoma atraktivnim bojama, a cena im je bila ispod 70 dolara. Jasno je zbog čega je svet poludeo za njima.

I na drugom mestu je proizvod napravljen za svetske putNa petom mestu nalazi se, verovali ili ne – slamčica koju nike – BauBax 2.0, koji je reklamiran kao najbolja putnička možete koristiti iznova i iznova. Očigledno je prva takva jakna na svetu. A budući da je taj projekat sakupio 3,9 na svetu i zove se FinalStraw. Za ovaj genijalni izum čiji je miliona dolara, očigledno je da su mnogi u to i poverovali. cilj očuvanje prirodne sredine jer više nema potrebe za Naime, ova jakna ima 25 odlika – što je tačno plastičnim slamčicama skupljeno je skoro 24 više od bilo koje druge jakne. Naime, osim dva miliona dolara. što ima zadatak da vas ugreje, u ovoj jakni nalazi se i maska za oči ako vam se prispava, Na ovoj listi našli su se i proizvodi za negu jastuk za vrat, u nju su ugrađene i slušalice, ali lepote – Foreo maska koja „radi“ za 90 sekuni čepovi za uši, dodatak za odmaranje nogu, di, koja je dobila 1,6 miliona dolara; velnes ima poseban džep za pasoš da ga nikada ne Plexus Wheel za olakšanje bolova u leđima izgubite, te džep za telefon da uvek znate (1,5 miliona); pomoć u kuhinji Silo, vakuum uspešnosti imali su projekti gde je (i kada vam nije u rukama), pištaljku, zatvarač koji čuva svežinu hrane i do pet otvarač za flaše, privezak za ključeve, punjač, puta duže (1,4 miliona) i Zip Top, posude za iz kategorije Ples, kojih ćebence i još mnogo mnogo toga. S cenom čuvanje hrane (1,3 miliona); za relaksaciju je ujedno i najmanje od koja je nešto preko 100 dolara postaje jasnije Moon Pod, lejzi-beg u kom možete provesti ukupnog broja (svega 2%), zašto je ova jakna najbolja na svetu... I premda ceo dan a da se ne on ne pomeri sa mesta i da slede Pozorište, Stripovi i je ovaj projekat na visokom drugom mestu ni u jednom trenutku ne postane neudoban liste najuspešnijih za 2018, prva verzija bila je (1,3 miliona); za kućne ljubimce – FootLoose, Muzika sa 50%, dok je na još bolja (iako je imala samo 15 „features“) – u boks sa peskom za mačke koji se sam čisti začelju Tehnologija sa 30% 2015. skupila je 9,2 miliona.

(1,3 miliona); i za decu – Mutable 2.0, višenamenski stočić za igranje sa osam različitih Nadzorna kamera bez kablova EufyCam, čija funkcija (1,3 miliona). baterija traje čitavu godinu, našla se na trećem mestu ove liste sa skupljenih 3,1 milion dolara, a na četvrtom mestu sa Dakle, proizvodi koji su osvojili najviše sredstava očigledno 2,5 miliona još jedan je asesoar za putnike – Tropic, „ultimasu potpuno različiti jedni od drugih. Što znači da je samo tivna travel obuća“. Naime, ove patike su multifunkcionalne nebo granica – ukoliko imate dobru ideju i verujete u nju, – osim što služe onome čemu patike inače služe, mogu biti i ubedite druge da i oni poveruju i uspeh je bliže nego što ste hajkerska obuća, ali su odlične i za vodu, uz to se prozvode u mogli i da sanjate. 

70%

26

www.originalmagazin.com

89%

iznose šanse da ćete dostići cilj ukoliko se nalazite na naslovnoj strani Kickstartera, a tamo možete dospeti na nekoliko načina

KAKO POVEĆATI ŠANSE ZA USPEH PROJEKTA Dobra ideja je neophodan, ali nažalost ne i presudan faktor.

Pronaći nešto što će vas izdvojiti od ostalih je veoma bitan činilac u ovoj jednačini, a mnogi već godinama istražuju šta je to što će pomoći vašem projektu da dođe do cilja, a šta je to što bi moglo da mu presudi.

Od nastanka Kickstartera do danas preko 350.000 projekata lansirano je širom sveta, od toga najviše njih (16%) spadalo je u kategoriju Film&Video, dok je najmanje popularna kategorija Ples (2% od ukupnog broja projekata). Ali uprkos malom broju podnetih projekata, procenat uspešnosti upravo tu je najviši – preko 70%. Sa iznad 50% uspešnosti su i kategorije: Pozorište, Stripovi i Muzika, dok su na dnu ove liste Novinarstvo i Tehnologija, sa manje od 30%. Razlog zašto je ovaj procenat toliko nizak leži u samim pravilima – uspešnim projektima smatraju se oni koji sakupe zacrtanu sumu, dok su neuspešni svi ispod te brojke. Dakle, neki projekti će biti uspešni ako dobiju 1.000 dolara, dok će neki biti neuspešni iako su skupili milion - ako su prvobitno tražili više.

Upravo se tu krije tajna niskog procenta uspešnosti tehnoloških projekata - prosečna ciljna suma je 17.500 dolara (Dizajn i Hrana su sledeći sa oko 10.000 u proseku, svi ostali su daleko ispod).

Istraživanje je pokazalo da su neuspešni projekti u proseku tražili 7.500 dolara, duplo više u odnosu na prosek uspešnih - 3.837 dolara. Razumljivo, najveći procenat uspešnosti imaju projekti u rangu do 5.000

Najveći broj projekata ne uspe da pređe ni 20% tražene sume, ali dobra vest za one koji uspeju u tome jeste da čak 80% projekata koji pređu tih magičnih 20% od zacrtanog na kraju budu uspešni ORIGINAL

dolara, dok su najmanje finansijske sreće imali oni koji su tražili preko 50.000.

Niska tražena suma ne znači da ćete dobiti malo novca, već samo da je šansa da ćete dobiti sredstva veća - ukoliko je vaša ideja dobra, nju će podržati svi koji je prepoznaju bez obzira na to da li ste već ispunili cilj ili niste. Tako je pre nekoliko godina jedna devojka napravila Passion Planner, lepo dizajniran planer s istaknutim delovima gde zapisujete svoje ciljeve za narednu godinu i tražila sumu od 10.000 dolara, da bi projekat na kraju sakupio preko 650.000, jer su svi želeli da imaju lepo dizajniran rokovnik po ceni od 20 dolara.

Na uspešnost projekta veoma utiče i njegova vidljivost - ukoliko se nalazite na naslovnoj strani Kickstartera, šanse da ćete dostići cilj su 89%, dok u suprotnom one padaju na 30%. A više je načina da dospete na naslovnu - Kickstarter pravi odabir projekata koji im se posebno sviđaju i to svakodnevno po jedan iz svake kategorije (što objašnjava delimično i zašto projekti u najmanje zastupljenim kategorijama imaju više uspeha – veća je šansa da će ih izabrati), a osim toga, tu će se naći i oni projekti koji su bili najprisutniji na društvenim mrežama - što više vaših prijatelja (pa i medija, zašto ne?!) piše o tome, veća je šansa da će se naći na naslovnoj, a samim tim rastu izgledi da će tražena suma biti dostignuta.

Trajanje projekta ima uticaj na uspešnost iskustvo je pokazalo da one kampanje u kojima je traženo 10.000 dolara a koje su trajale 30 dana imale su 35% šanse za uspeh, dok su šanse kampanja koje su trajale 60 dana padale na 29%.

27

28

www.originalmagazin.com

INTERVJU

ĐORĐE STIJEPOVIĆ

AMERIČKI SAN ODAVNO

NE POSTOJI Rokabili odavno nije mnogo popularan zvuk, a klincima koji sanjaju svetsku muzičku karijeru kontrabas uglavnom nije prvi izbor. Ipak, fantastična priča Đorđa Stijepovića mogla bi da ih inspiriše i navede na razmišljanje u novim pravcima Tekst: Ana Kalaba Foto: Samantha Mandick, Toni Francois

Đ

orđe Stijepović je sa 10 godina prvi put čuo Elvisa, vrlo brzo potom Stray Cats i počeo da svira gitaru, ali kako kaže, nikad nije osećao pravu strast prema tom instrumentu. Međutim, kad se prvi put susreo s uzbudljivim zvukom slep kontrabasa – u trenutku je znao da je to to.

Završio je Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu na odsecima za klasični kontrabas i za džez, a na beogradskoj alternativnoj sceni gradio je sopstveni zvuk i imidž kao vođa bendova Havana Whisper i Atomic Sunset. Svirao je sa simfo-

ORIGINAL

nijskim orkestrima i sarađivao s brojnim rok, rokabili, ali i vorld mjuzik sastavima… A onda je spakovao kofer i otišao u Ameriku.

Brzo su počele da pristižu vesti o brojnim nastupima i turnejama s istinskim rokenrol legendama, svirao je u superbendu HeadCat sa slavnim Lemijem Kilmisterom iz Motorheada, a 2015. je postao član najpopularnije psihobili grupe na svetu Tiger Army... Trenutno je aktuelna saradnja s bendom Molotov, s kojim smo ga videli i u sklopu čuvenog serijala koncerata MTV Unplugged.

29

INTERVJU ĐorĐe Stijepović Sa bendom Molotov je nastupao na MTV Unplugged

Kakvo je bilo to iskustvo?

– Fenomenalno i potpuno neočekivano. Pre nekoliko meseci su mi poslali poruku na Instagram i pitali me da li bih bio zainteresovan da dođem u Meksiko i snimim živi album s njima. U prvom trenutku sam pomislio da me neko zavitlava jer se takve stvari izuzetno retko dešavaju. Srećom, prihvatio sam poziv i snimio verovatno najuspešniji album u svojoj dosadašnjoj karijeri. Album „El Desconecte" je bio na prvom mestu po prodaji na ITunesu i šesti trending Tviter događaj na svetu. Pre neki dan sam čuo da očekuju da će dobiti i Gremi za njega ove godine. Molotovu bi to bio šesti Gremi. Inače, na koncertu MTV Unplugged bili smo gosti čileanska hiphoperka Ana Tižu, Moni Mark iz grupe Beastie Boys i ja. Svi smo brzo postali prijatelji i planiramo da nastavimo saradnju i van grupe Molotov.

Pored Molotova i te ekipe, s kojim još bendovima sada radiš?

– Najviše s mojom matičnom grupom Tiger Army. Poslednjih par godina sam obišao pola sveta s njima. Imali smo više turneja po Americi, Kanadi, Meksiku, Evropi, a pretprošle godine po prvi put smo posetili i Australiju i Južnu Ameriku. Prošle godine smo objavili singl „Dark Paradise", a upravo smo u procesu snimanja novog albuma koji bi trebalo da bude objavljen sredinom ove godine. Nastupam i sa pevačem Drejkom Belom, koji je najpoznatiji po svom angažmanu u Nikelode30

onovoj seriji „Drake&Josh”. On je velika zvezda, posebno u Latinskoj Americi. Kad god nastupamo u Meksiku, stotine ljudi nas čekaju na aerodromu.

Na koji projekat si trenutno najviše fokusiran?

– Pre nekog vremena sam počeo da snimam dva rokenrol albuma, pa sad koristim vreme između turneja da ih završim. Snimam drugi album Atomic Sunset, i to s jednim od najboljih svetskih rokabili gitarista Polom Pigatom. Drugi

Ideja mi je da u najskorije vreme reorganizujem svoj život tako da ne moram toliko često da idem na turneje i da se posvetim životu u Los Anđelesu www.originalmagazin.com

Po prirodi nisam nostalgičan i vrlo sam prilagodljiv, ali mi od kuće nedostaju prijatelji. Stekao sam mnoga značajna prijateljstva u Americi, ali ona koja imam iz Beograda su nezamenljiva album je moja davnašnja želja, da snimim rokenrol album na srpskom jeziku sa američkim muzičarima. Krenuo sam da ga snimam sa gitaristom Dikom Dikersonom i bubnjarom Metijem Algerom iz grupe Eminema. Nadam se da će oba ugledati svetlost dana ove ili najkasnije sledeće godine.

Dosta poznatih imena se provlači kroz tvoju priču...

Koja je od dosadašnjih saradnji za tebe bila najvažnija?

– Teško mi je da izaberem samo jednu saradnju jer su nekako sve one vodile ka nekoj novoj. Moje prve turneje su bile u grupi Dika Dikersona. Sa Dikom sam pratio prave legende rokenrol i bluz muzike. Na koncertu u Holivudu je svirao i gitarista Deni Bi Harvi, koji me je tad prvi put video i pozvao me da sviram sa grupom HeadCat. HeadCat je bila svojevrsna superstar grupa u kojoj je pevao Lemi Kilmister iz Motorheada, a bubnjeve svirao Slim Džim Fantom iz Stray Catsa. To je za mene bio prvi put da sviram sa pravim rok zvezdama i da osetim privilegije tog života. Zahvaljući toj saradnji otvorila su mi se mnogo vrata. Dobio sam značajna sponzorstva, pozive za intervjue u bitnim muzičkim časopisima, a na tim turnejama me je primetilo na hiljade ljudi s kojima u suprotnom ne bih imao nikakvog dodira. Na turnejama nas je često pratila i filmska ekipa koja je radila dokumentarni film o Lemiju, pa se više kadrova s naših koncerata pojavljuje u filmu „49% Motherfucker, 51% Son of a Bitch”…

I kako izgleda život rokenrol zvezde u Americi?

– Uh, ne doživljavam ja sebe baš kao zvezdu. Ali ako bi trebalo da opišem život muzičara poput mene u par reči, to bi bilo: uzbudljivo, nepredvidivo i nestalno. Poslednjih par godina sam provodio više od pola godine na turneji, što je zanimljivo, ali i izuzetno naporno. Ideja mi je da u najskorije vreme reorganizujem svoj život tako da ne moram toliko često da idem na turneje i da se posvetim životu u Los Anđelesu.

Kako si uopšte prelomio da odeš u Ameriku?

– Još u petom razredu osnovne škole sanjario sam sa drugarima iz benda o tome kako ćemo zajedno otići u Ameriku da bismo svirali rokenrol na samom izvoru. Naš bend Lonesome Train raspao se kad smo krenuli u gimnaziju, ali se ta želja u meni nikad nije ugasila. Kad sam završio muzičku akademiju, spakovao sam kofere i uputio se na kraj mape da ostvarim svoj san. Ali kad sam odlazio, nisam zatvorio vrata za sobom niti sam rekao da se neću vratiti. Život je nastavio da ide svojim tokom, otvarale su se nove mogućnosti, a ja sam ih sledio otvorena srca. Ne vezujem se za mesto. Iz Beograda sam se preselio u San Francisko. Danas sam u Los Anđelesu. Sutra ko zna gde...

Koliko ti je bilo potrebno vremena i angažovanja da se pozicioniraš na američkoj sceni? Šta ti je bilo najteže na tom putu?

ORIGINAL

– Kad sam došao, bukvalno nikoga nisam znao. Nisam imao ni ideje o tome odakle da krenem da upoznajem muzičare. Svirao sam na ulici, vukao kontrabas po žurkama, vukao ljude za rukav da me čuju. Pošto sam već imao poprilično razvijenu karijeru u Srbiji, izuzetno je bilo frustrirajuće počinjati opet iz početka. Međutim, imao sam snage, nisam sumnjao u sebe i nikad nisam posustao. Sećam se da su mi lokalni muzičari rekli da je potrebno oko godinu dana u novom mestu da bi krenuo da dobijaš pozive za svirke. Tako je i bilo.

U Beogradu je rokabili totalna alternativa. Kakva je situacija u Los Anđelesu?

– Rokabili je svuda i uvek bio alternativa. Taj muzički stil nikad nije bio mejnstrim, čak ni u zenitu svoje popularnosti.

Sama ta činjenica da nikad nije bio ukus mase, a uvek je bio prisutan čini ga više kul od ostalih stilova. Teško je pričati o sceni u Americi jer su velike razlike u pitanju. U Los Anđelesu, gde živim već osam godina, verovatno je najveća rokabili scena na svetu. Svirki i žurki ima gotovo svaki dan, često po 2-3 koncerta petkom i subotom. Uvek tu ima ljudi, ali nisu to veliki klubovi. Hot-rod dešavanja okupljaju veliku masu.

U južnoj Kaliforniji se ta tradicija nije gasila još od pedesetih godina. Brajan Secer, Reverend Horton Heat i mi, Tiger Army, imamo najveći broj ljudi na koncertima.

U Beogradu si se paralelno s rokenrolom bavio i etnom, a studirao si klasični i džez odsek. Koliko je etno-muzika prisutna u tvojoj sadašnjoj karijeri?

– Dok sam živeo u Beogradu, balkanska tradicionalna muzika je bila veliki deo moje karijere. Svirao sam u grupama Balkan Music Club, Marsya, Shira Utfila, snimao sam albume za grupu Kal. Kad sam se preselio u San Francisko, prvo sam počeo da nastupam sa grupama Bluegrass, Cajun, Zydeco, što je takođe neki etno. U San Francisku postoji velika scena fantastičnih muzičara koji se bave balkanskom muzikom. U tom društvu sam upoznao bend Fishtank Ensemble, kojima sam se pridružio 2007. i ostao sam s njima skoro deset godina. S njima sam prvi put krenuo na svetske turneje. Pre par godina smo nastupali i u Crnoj Gori i Makedoniji i bili smo fenomenalno prihvaćeni, što je meni bilo izuzetno drago. Šta je ono što mladi muzičari treba da znaju dok sanjaju američki san o uspehu?

– Američki san odavno ne postoji. Ali ko god želi da se oproba u Americi, svojim talentom, radom i upornošću može mnogo toga da postigne. Šta ti najviše nedostaje iz Beograda?

– Na prvom mestu prijatelji. Po prirodi nisam nostalgičan, a i vrlo sam prilagodljiv. Stekao sam mnoga značajna prijateljstva u Americi, ali ona koja imam iz Beograda su nezamenljiva. l 31

O KULTURNI VODIČ

2019.

ORIGINAL

Priredila: Ana Kalaba

OTKRIVAMO VAM KOJE KONCERTE OVE GODINE NE BI TREBALO DA PROPUSTITE

18. JANUAR

Šiler

– Mnogo lepih stvari čuo sam o vama, želim bolje da upoznam srpsku publiku i predstavim vam svoju muziku uživo – poručuje nemački muzičar, kompozitor i producent Šiler pred susret s ovdašnjim fanovima, 18. januara u Hali sportova. Inspirisan klasicima kakvi su Tangerine Dream, Kraftwerk i Žan-Mišel Žar, Šiler stvara muziku koja je u žudnji, upila prošlost i sadašnjost i stremi daleko u budućnost. Neke njegove numere su instrumentali, neke, kao „I Feel You“ ili „Dream of You“, nose moćni vokali, ali svaka budi posebnu energiju. A njegovi lajv nastupi svakako su audio-vizuelni doživljaji za pamćenje.

12. FEBRUAR

Tom Odel

Muzička senzacija nove generacije, nagrađivani britanski kantautor Tom Odel nastupiće u Beogradu 12. februara u Hali sportova „Ranko Žeravica”. Pažnju svetske muzičke javnosti skrenuo je na sebe već prvim albumom „Long Way Down“ iz 2013. godine. Lili Alen uporedila ga je sa Dejvidom Bouvijem, Tejlor Svift kaže da ju je „oborio sa nogu”, prestižnu nagradu za najveća autorska dostignuća „Ivor Novello“ dobio je već 2014, odmah nakon zaslužene nagrade BRIT Critic Choice... Put je nastavio albumom „Wrong Crowd“ (2016), a u Beograd stiže sa svežim izdanjem „Jubillee Road”, albumom inspirisanim životom u engleskom predgrađu.

22. MART

Kontakt

5. FEBRUAR

Uriah Heep

Legendarni britanski hard-rok bend održaće koncert 5. februara u beogradskom Sava centru u okviru evropske turneje povodom novog albuma „Living The Dream”.

– Uzbuđeni smo što dolazimo da vam priredimo svirku sa puno strasti. Ne brinite, pored novih stvari, sviraćemo stare klasike kao što su: „Gipsy“, „Easy Livin“, „July Morning“, „Lady In Black“... Biće dosta stvari, sjajna set-lista s presekom naše karijere od prvog do poslednjeg albuma. Vidimo se! – poručuje suosnivač benda gitarista Mik Boks.

32

Kontakt konferencija ove godine donosi uzbudljiv muzički program koji kao glavne adute uključuje dva velika prolećna koncerta u Hali sportova – 22. marta binu će zatresti Partibrejkersi, a dan kasnije udruženim snagama bendovi Eyesburn, Goblini i Zoster.

www.originalmagazin.com

19–22. JUN

Arsenal fest

28. JUN

Dead Can Dance

Američke treš-metal legende Testament prvo su poznato ime Arsenal festa 09, koji će biti održan od 19. do 22. juna u „Kneževom arsenalu” u Kragujevcu. Testament već preko tri decenije konzistentno isporučuje neukaljan, nesputan i nesalomiv metal u njegovom najčistijem obliku, bez kompromisa ili bilo kakvog znaka usporavanja, o čemu svedoče hitovi: „More Than Meets The Eye“, „Native Blood“, „Return To Serenity“ ili „The Pale King“, kao i poslednji album „Brotherhood OfThe Snake” (2016), na kome je bend pokazao zube više nego ikada do sada.

Dead Can Dance ovog proleća kreću na evropsku turneju „A Celebration – Life & Works 1980-2019“ u okviru koje će prvi put posetiti i Srbiju i održati koncert u Sava centru 28. juna. Stil grupe Dead Can Dance opisuje se kao uverljiv zvučni pejzaž sačinjen od afričkih poliritmija, galskog folka, gregorijanskih pevanja, srednjeistočnih mantri i art-roka, a repertoar je nedavno osvežen novim albumom „Dionysus“, koji okuplja različita gledišta na mit o Dionisu.

4–7. JUL

The Cure

Exit festival se ove godine održava od 4. do 7. jula i sigurno je da će glavni hedlajneri biti legendarni The Cure. U pravom trenutku ih dočekujemo, bend slavi 40 godina rada, na proleće ulazi u Rokenrol dvoranu slavnih, a frontmen Robert Smit potvrdio je da se sprema 14. studijski album, i to 11 godina nakon njihovog poslednjeg izdanja „4:13 Dream” (2008). Među potvrđenim imenima za Exit 2019. su i Greta van Flit, koji se smatra predvodnikom nove rok generacije, FilAnselmo, frontmen Pantere, koji dolazi sa svojim novim bendom The Illegals, njujorški tandem u usponu Sofi Taker, Tarja Turunen, nekadašnja pevačica finske gotik-metal grupe Nightwish, The Selecter, Peter and the Test Tube Babes… A imena za Dens arenu tek treba da počnu da se nižu.

ORIGINAL

24. SEPTEMBAR

Eros Ramacoti Italijanski pop favorit vraća se pred beogradsku publiku u sklopu velike svetske turneje kojom predstavlja novi album „Vita Ce N’è”. Album čini 15 novih pesama, a na repertoaru će se svakako naći i hitovi koji su Erosa Ramacotija učinili jednim od najpopularnijih italijanskih pevača svih vremena.

Koncert je zakazan za 24. septembar u Štark areni.

33

INTERVJU

Milovan Milić

Vera u sebe je zarazna!

Tekst: ivana Stanišić Bokić Foto: oliver Bunić

J

oš u srednjoj školi Milovan je počeo da gradi svoju karijeru, a već sa 18 godina postao je CTO (Chief Technology Officer) u holandskom servisprovajderu SolidHost. Kada se našao na prekretnici i morao da odabere da li će nastaviti da se razvija na poslovnom polju ili će pauzirati da bi završio fakultet, rešio je 34

da napusti studije – i to se za njega pokazala kao ispravna odluka.

Priča o početku njegovog poslovnog uspona sjajna je motivacija onima koji žele da započnu svoj posao, a nikako da se usude.

A toga kako je još kao dete otkrio i razvijao svoj preduzetnički duh rado se seća.

- Moj put je bio pomalo čudan. Kao klinac, sa pet godina sam dobio svoj prvi računar Commodore 64. Ljubav na prvi pogled.

Ujedno sam išao i u slikarski atelje i sa šest godina imao sam par svojih radova na nekakvoj izložbi. Jedna od mojih slika je tada prodata za 20 maraka (moja mama, prosvetni radnik, u to vreme, zlatnih devewww.originalmagazin.com

Preduzetnički duh je talenat kao i svaki drugi – veoma je važan ukoliko želite da se ozbiljno bavite biznisom, ali bez njegovog negovanja i ozbiljnog rada sve ostaje samo na talentu. Milovan Milić ovo je shvatio na vreme, pratio je taj impuls koji ga je pokretao da uvek ide dalje, a imao je i sreću da je njegova porodica verovala u njega i u njegove ideje koliko i on sam, te su mu pomogli da njegova karijera uhvati zamah i dođe do toga da sa 32 godine vodi globalnu kompaniju Devtech sa sedištem u Velikoj Britaniji, koja se bavi razvojem softvera i IT usluga, a u Srbiji zapošljava preko 120 ljudi

ulaganja potrebna za tu moju Ameriku i blago se deprimirao. Tada se postavilo pitanje: Šta ćeš raditi sa gimnazijom ako ne uspemo da finansiramo fakultet? I nekim čudom sam završio u medicinskoj školi nakon uavršenog prvog razreda gimnazije i položene razlike u predmetima. Najbolja odluka u životu! Škola mi nije iziskivala poseban moždani napor, te sam uspevao da upijem znanje na časovima i dobijem sasvim okej ocene a da knjigu maltene nisam otvarao kod kuće. A kod kuće, naravno, računar i ja.

desetih, imala je mesečnu platu dve marke). Brao sam i prodavao višnje na ćošku ulice, izvodio mađioničarske trikove i prodavao ih drugarima u školi... Smišljao sam kreativne načine da zaradim džeparac, od kog sam gotovo religijski kupovao „ Svet kompjutera”. Već u osnovnoj školi sam znao da želim da se bavim računarima, ORIGINAL

iako nisam imao blagu ideju šta bi to tačno moglo da znači. Upisao sam gimnaziju jer sam imao jednu fantastičnu zamisao – da odem na razmenu đaka u SAD, tamo završim srednju i upišem koledž. Međutim, materijalna situacija u kući je bila u najmanju ruku problematična. Mama je bila i ostala car, ali ja sam ubrzo shvatio koja su

Tokom srednje škole sam preko interneta upoznao još nekoliko fanatika za računare poput mene. Tokom letnjih raspusta bismo svaku noć, bez izuzetka, provodili u jednom internet-kafeu u Subotici. Moji vršnjaci su tada izlazili u kafiće i klubove, mi smo igrali Warcraft, Counter Strike i učili kako radi Linux i serveri. Ljudi koji su slabo šta znali o računarima mislili su da su internet-kafei sjajna investicija, pa su drugara i mene angažovali da postavimo mrežu i konfigurišemo sve računare, a potom da ih i održavamo. Pravio sam tad i neke veb-sajtove i zarađivao sam i na taj način. Prelomni trenutak je bio u trećem razredu srednje, kada sam pronašao neki privatni IT fakultet u Beogradu na kom je godina koštala 3.000 evra. Nakon razgovora sa roditeljima, shvatio sam da ni u teoriji ne postoji mogućnost da mi finansiraju život i fakultet u Beogradu, pa sam smislio da krenem da radim i pokušam da uštedim, i to sam i uradio. Tokom celog četvrtog razreda srednje radio sam od ponedeljka do nedelje svakog dana u jednoj holandskoj kompaniji preko interneta.

Tu sam ujedno imao i prva iskustva sa građenjem novog startapa, ra35

INTERVJU

Milovan Milić

zrađivanjem biznis modela itd. Kada sam upisao faks, zapitao sam se posle prvog semestra šta ja radim tu i ubrzo potom ga i napustio da bih se fokusirao na karijeru.

Druga najbolja odluka u životu!

Kako je izgledao tvoj put od ideje do prvog velikog uspeha?

Veliki uspeh je, prema mom mišljenju, veoma relativna stvar. Ali sećam se, kao dvadesetogodišnjak, nakon višegodišnje saradnje sa Holanđanima, počeo sam da radim s Amerikancima i tada sam čvrsto rešio da ću jednog dana imati svoju kompaniju. Već iduće godine upoznao sam par Engleza na nekoj konferenciji u SAD i krenuli smo da razrađujemo jedan koncept koji je tada bio poprilično nov – da tvoj računar na poslu bude uvek u Cloudu

26

godina imao sam kada smo dobili spoljnu investiciju, sledeće godine nas je kupio engleski telekom, a već tri meseca nakon akvizicije imao sam novu ideju koju sam krenuo da realizujem – Devtech

(Cloud se 2007. nije još tako ni zvao) i da svim svojim aplikacijama za rad možeš da pristupiš preko interneta i nastaviš svoj posao gde god da se nalaziš. Godine 2008. osnovali smo kompaniju u Londonu, a ja sam nekim čudom uspeo da ubedim mamu da podignem kredit i stavim porodičnu kuću pod hipoteku. I taj novac, uz ušteđevinu koju sam prikupio od rada, investirao sam u tu firmu i u ideju. I baš te godine desila se i famozna finansijska kriza, tajming nam je bio „sjajan“. Prve dve godine je bilo poprilično teško, usled krize smo sporo potpisivali nove klijente, a i sam Cloud je bio poprilično nov trend.

Posle tri godine uveliko smo stali na noge i kao multimilionska kompanija dobili spoljnu investiciju, da bi nas već sledeće, 2012. godine, kupio jedan engleski tele-

Nekim čudom uspeo sam da ubedim mamu da stavimo porodičnu kuću pod hipoteku i taj novac, uz ušteđevinu koju sam prikupio od rada, investirao sam u tu firmu i u ideju. Tri godine kasnije bili smo multimilionska kompanija

kom. Imao sam tada 26 godina i možda tri meseca nakon akvizicije već sam imao novu ideju koju sam krenuo da realizujem – Devtech.

Kada posmatramo tuđe uspone, često nam deluje da im se uspeh desio munjevitom brzinom. A koliko je zapravo potrebno za uspeh preko noći?

Možda i postoje ti uspesi preko noći, ali bi oni mogli da se svrstaju u statističku grešku, a ne u pravilo. U mom slučaju, to je prvenstveno podrazumevalo istrajnost, puno, puno rada i puno, puno živaca.

Dobra ideja, mnogo rada, sreća – koliki procenat svake od ovih komponenti garantuje uspeh u poslu, ukoliko za tako nešto uopšte postoje garancije, i da li postoji još nešto u toj jednačini što nedostaje?

Ne postoje garancije. Postoje sjajne ideje koje su bile potpuni promašaj, postoje loše ideje koje su imale sjajan uspeh. Treba početi i onda ne odustati kada postane teško. Determinacija i upornost iznad motivacije.

Sada vodite dobro poznatu kompaniju koja se bavi pružanjem IT usluga i razvijanjem softvera. Devtech ste osnovali 2012. godine. Koliki put ste prešli od tada i gde ste sada?

Put je pun trnja, kako to obično i biva. Ali za ovih šest godina uspeli smo da napravimo jednu zdravu priču u Srbiji. Fokusirani smo na znanje – upijanje novog znanja i širenje postojećeg. Radimo sa klijentima iz preko 20 država sa pet kontinenata i rastemo iz godine u godinu. Trenutno imamo kancelarije u Novom Sadu, Beogradu i u Londonu, širimo se u Toronto, Meksiko i na istočnu obalu SAD. Ono što je meni najvažnije – imam sjajan tim ljudi i gradimo sjajnu priču – u Srbiji gde se, kako kažu, „ništa ne može“.

Koji su vam dalji planovi za budućnost? Da li ste fokusirani samo na Devtech ili planovi idu i dalje?

Zasad mi je Devtech definitivno u prvom planu. Ove godine sam lansirao i prikupio kapital za novu startap kompaniju Matter365, čiji je cilj da olakša kompanijama

36

www.originalmagazin.com

Budi spreman da se osloniš isključivo na sebe, svu ostalu eventualnu pomoć i podršku ne treba da očekuješ. Ako se desi, sjajno, gledaj na to kao na bonus poen. Ali važno je da se pokreneš kolaboraciju između zaposlenih i klijenata uz pomoć Clouda. Takođe, imam želju da u Srbiji pokrenem neprofitnu organizaciju koja će se baviti promocijom nauke i pomagati osnovnim školama. U svakom slučaju, ideja ne manjka.

Kada posmatrate domaće tržište, kakva je vaša procena, koliko je iskorišćen naš potencijal kada je IT u pitanju?

Srbija ima sjajnu priliku da ostavi ozbiljan pečat na globalnoj IT sceni. To može da se dogodi ako se više fokusiramo na razvijanje naših softverskih rešenja koja ćemo onda plasirati svuda u svetu. Izrael je odličan primer toga kako nije samo Amerika mesto gde uspevaju startap IT kompanije.

To može da postane i Srbija.

Postoje li šanse da se taj procenat uspešnosti poveća i na koji način je to moguće uraditi?

Potrebno je više znanja o biznisu. Imamo sjajne inženjere i tehničke stručnjake, ali nam nedostaje taj biznis deo. Kroz Devtech želim da dam svoj doprinos srpskom ORIGINAL

IT-u tako što smo ove godine kreirali Devtech inkubator – koncept gde prikupljamo ideje unutar kompanije i van nje i pomažemo u razvijanju biznis modela, pravljenju inicijalnih koncept rešenja i u lansiranju same startap kompanije ukoliko na tržištu postoji prilika.

i ostalih stvari koje čujemo, taj naš famozni srpski spekticizam. Svi su skeptični u vezi sa svim, a da stvar bude još gora – skeptični su i u vezi sa samim sobom. Vera u sebe definitivno jeste zarazna i treba nam što više priča o uspesima u Srbiji (a ima ih!) da bi se i ostali ljudi pokrenuli.

Vratimo se ponovo na vaše početke.

Da li ste i u jednom trenutku pomislili da nema šanse da uspete? Da li ste imali plan B? Naravno. Bilo je nekoliko situacija za ovih mojih 16 godina rada u kojima sam pomislio da neće biti pozitivnog ishoda. Imao sam plan B, plan C, plan D… ali fokus je ostajao na planu A, svaki put bih se maksimalno fokusirao. Ponekad bih korigovao inicijalni plan shodno fidbeku tržišta i ne bih posustajao.

Koji je vaš savet onima koji tek počinju svoj poslovni put, na šta i kako da se pripreme, na šta da zaborave i na koga mogu da se oslone?

Put građenja uspešne kompanije je često težak i usamljen. Budi spreman da se osloniš isključivo na sebe, svu ostalu pomoć i podršku ne treba da očekuješ. Ako se desi, sjajno, to je bonus poen. Pokušaj da ignorišeš srpski skepticizam; mnogi će tvoju ideju u startu osuditi na propast.

Rad, rad i rad. Nemoj odustati čak i kada se osetiš kao da žvaćeš staklo – a osetićeš se tako. U jednom trenutku sve će delovati previše teško, ali nemoj odustati. I da - uslovi da se započne realizacija ideje nikada neće biti savršeni. Manje su bitni petogodišnji biznis plan i detaljna analiza tržišta. Samo se pokreni. l

Gledajući ljude oko sebe koji (ne) uspevaju, šta vas je iskustvo na ličnom primeru naučilo? Da li je vera u sebe zarazna?

Apsolutno. U Srbiji je možda najveći problem, čak veći od partijskog zapošljavanja

37

BUDI UMETNIK

MARINE ABRAMOVIĆ Hrabra umetnica koja je svoje telo stavila na raspolaganje umetnosti i nikada se nije plašila pred publikom da se potpuno ogoli ove godine se, nakon četiri decenije, vraća u Beograd retrospektivnom izložbom „Čistač“ Tekst: Ana Kalaba Foto: Zoran Ilić, Profimedia

M

lada žena u crnoj majici i u crnim pantalonama stajala je usred Ateljea Mora u Napulju i zurila u prazno. Ljubitelji umetnosti ulazili su u galeriju, prilazili ženi, a onda bi primetili sto pored nje na kojem su stajali čekić, testera, pero, viljuška, šešir, sekira, ruža, zvono, makaze, igle, ogledalo, med, karmin… I pištolj s jednim metkom.

„Na stolu se nalaze 72 predmeta koja na meni možete upotrebiti po želji. Ja sam objekat. Tokom ovog perioda preuzimam punu odgovornost. Trajanje: šest sati”, stajalo je u uputstvu.

Posetioci su krenuli stidljivo da odgovaraju na njen poziv – neko bi joj dao ružu, neko je poljubio, napisao poruku na njenom licu... A već trećeg sata stvari su počele da izmiču kontroli – publika je počela da se transformiše. Jedan muškarac joj je makazama razrezao majicu. Drugi joj je zabadao špenadle u telo. Treći ju je nožem posekao po vratu i sisao joj krv. Nosili su je kao marionetu i nameštali je u razne poze, položili su je na sto i zabili nož u sto između njenih nogu… A onda je jedan čovek stavio metak u pištolj, pištolj u njenu desnu ruku. Podigao joj je ruku, uperio pištolj u njen vrat i dodirnuo okidač.

Ona je i dalje mirno stajala, galeristi su uspeli da izbace čoveka koji ju je suočio sa smrću, a u publici je izbila tuča između onih koji su želeli da se performans nastavi i onih koji su želeli da zaštite umetnicu. Performans se nastavio.

Kad je isteklo planiranih šest sati, žena je prestala da gleda u daljinu i pogledala u oči ljude koji su je okruživali.

U svom delu „The Hero“ Marina je na konju sa belom zastavom u rukama

38

www.originalmagazin.com

Marina je prvi put performans sa lukom i strelom izvela sa Ulajem

„Bila sam polunaga i krvarila sam; kosa mi je bila mokra. I desilo se nešto neobično: u tom času ljudi koji su i dalje bili prisutni iznenada su me se uplašili. Dok sam im prilazila bežali su iz galerije”, prisetila se Marina Abramović u knjizi „Prolazim kroz zidove” (Samizdat, 2016).

Ta vrsta zastrašujuće smelosti da se do kraja ogoli i izazove publiku da se suoči sa onim najstrašnijim u sebi, čak i po cenu života, učinila je Marinu Abramović jednom od najvećih umetničkih zvezda našeg doba.

Telo Marine Abramović Opisani „Ritam 0” iz 1975. deo je serije performansa kojima je Abramović na samom početku karijere stavila svoje telo na raspolaganje umetnosti.

Tvrdi kako je od svoje šeste godine znala da želi da bude umetnica. Rođena u novembru 1946, odrastala je u posleratnom komunističkom Beogradu u dobrostojećoj porodici, uz oca „s licem heroja“, koji je uglavnom bio odsutan; uz majku koja ju je fizički kažnjavala za svaku sitnicu i svaku slobodnu misao, ponekad toliko da bi završila u bolnici; i uz brata, kojem je zavidela jer je kao prvorođeni sin bio omiljeno dete. Marinin problemati-

ORIGINAL

39

BUDI UMETNIK Marina je više puta izjavila da je zbog svoje umetnosti bila spremna da umre

čan odnos s majkom biće nekima kasnije osnova za tumačenje njene umetnosti, a i sama će se vraćati na te detalje iz svoje biografije, priznajući da je njeno bekstvo u detinjstvu bilo slikanje. „Isprva sam slikala svoje snove.

Doživljavala sam ih stvarnije od stvarnosti u kojoj sam živela – ta stvarnost mi se nije dopadala. Sećam se da sam se budila s tako jasno upamćenim snovima da sam ih zapisivala, a zatim slikala, i to samo dvema naročitim bojama, tamnozelenom i tamnoplavom. Nikad nijednom drugom“, piše u svojim memoarima.

U svet umetnosti krenula je zvaničnim putem. Završila je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, a onda postdiplomske studije na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu. Usput je shvatila da želi više od svog odraza na platnu, da želi da ponudi sebe – sopstveno telo kao objekat i kao medij.

Njena prva dva performansa bila su odbijena. Za prvi je zamislila da instalira korita za pranje veša u galeriji, a kad posetioci dođu da skinu odeću, ona da je opere, osuši i ispegla. U drugom performansu bi se pred publikom presvlačila u ružnu odeću koju ju je majka terala da nosi, da bi na kraju uz glavu prislonila pištolj s jednim metkom i povukla okidač.

Tokom izložbe „Umetnik je prisutan“ 763 sata i 30 minuta sedela je nepomično u tišini, dok su se posetioci jedan po jedan smenjivali na stolici naspram nje - za vreme trajanja performansa kroz Muzej moderne umetnosti prošlo je više od 750.000 ljudi 40

Njen prvi performans koji je odjeknuo bio je „Ritam 10“, izveden 1973. u Edinburgu. U njemu Marina udara ritam, nabadajući sve brže nožem prostor između prstiju leve šake. Kad bi se posekla, uzimala bi drugi nož i nastavljala. „Iskusila sam apsolutnu slobodu – osetila sam da mi je telo neograničeno, bezmerno; bol je bio nevažan, apsolutno sve je bilo nevažno - i taj osećaj me je opio... Upravo u tom času shvatila sam da sam pronašla svoj medij.“ Na Aprilskim susretima u Studentskom kulturnom centru 1974. izvela je „Ritam 5“, u kojem je legla u centar drvene petokrake koju je prethodno zapalila – i zamalo se nije ugušila pošto je publici trebalo dosta vremena da shvati da Marina ne glumi, već je zapravo ostala bez svesti. Nekoliko meseci kasnije u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu pred publikom je prvo uzela tabletu koja je služila da katatoničare natera na kretanje i za samo nekoliko minuta njeno telo je krenulo nekontrolisano da se trza; onda je uzela tabletu za smirivanje šizofreničara i satima sedela pred njom, potpuno nesvesna...

Njen sledeći veliki krvavi performans nosio je naziv „Tomas Lips“ (1975). www.originalmagazin.com

„Iskusila sam apsolutnu slobodu i shvatila da sam pronašla svoj medij“

Delili su dah u performansu „Udisanje, izdisanje“ (1977). U danas čuvenom performansu „Neprocenjive stvari“ (1977) stajali su goli na uskom ulazu u muzej, pri čemu su posetioci morali da se uguraju između njih da bi ušli. U „Energiji mirovanja“ (1980) Marina je držala veliki luk, a Ulaj je zatezao konopac strelom usmerenom u njene grudi.

Proveli su zajedno 12 godina. Živeli su u kombiju, putovali po čitavom svetu i osmišljavali performanse, svakim uzdižući svoj odnos na novi nivo.

Vrhunac je bio rastanak. Definitivno su se razišli 1988. godine performansom „Ljubavnici“, na sredini Velikog kineskog zida. Ulaj je krenuo iz pustinje, Marina s obale mora i susreli su se tri meseca nakon polaska.

Ljubavnici Tomas Lips bio je švajcarski umetnik s kojim je Marina Abramović imala kratkotrajnu aferu, a kod kojeg ju je, kako kaže, privukla njegova androginost. Toliko da mu je posvetila jedan od svojih najpoznatijih performansa u kojem je prvo jela med i pila vino, a onda žiletom urezala sebi petokraku na stomak, bičevala se dok nije prestala da oseća bol i legla na veliki krst od leda...

Baš tokom boravka u Amsterdamu, gde je izvela „Tomasa Lipsa“, upoznala je ljubavnika koji do danas ima najznačajnije mesto u Marininoj umetničkoj karijeri. Nemački umetnik Frank Uve Lajsipen, poznat kao Ulaj, obeležio je sledeću fazu u njenom radu i životu, više od svih muškaraca pre i posle njega.

Uostalom, zbog Ulaja je kupila voznu kartu u jednom pravcu i s jednom torbom napustila Beograd. Ispostaviće se – zauvek.

Marina i Ulaj prepoznali su se na intimnom, ali i na kreativnom planu. Njihov prvi zajednički performans bio je „Odnos u prostoru“ (1976), inspirisan Njutnovim klatnom. S tim što su se ovde, umesto metalnih kuglica, svom snagom sudarala njihova gola, ranjiva tela.

ORIGINAL

„Zaplakala sam kad me je zagrlio.

Bio je to drugarski, a ne ljubavnički zagrljaj: u njemu više nije bilo topline. Ubrzo posle toga saznala sam da je napravio dete svojoj prevoditeljki.

Venčali su se tog decembra u Pekingu“, piše Marina.

Ponovo su se sreli pred publikom mnogo godina kasnije dok je ona doticala vrhunac slave delom „Umetnik je prisutan“, 2010. u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku. Do tada je nepomično sedela i bez ikakve grimase, gesta, reči izazivala neverovatne reakcije svakog ko bi seo preko puta nje... A onda je Marina zaplakala.

Umetnica je prisutna Projekat „Umetnik je prisutan“ definitivno je označio njeno uzdizanje do statusa svetske umetničke zvezde.

Marina postaje svetski priznata tek 1997, nakon što osvaja nagradu Zlatni lav za najbolju umetnicu Venecijanskog bijenala. U nagrađenoj postavci „Balkanski barok“ Marina je u beloj haljini čeličnom četkom skidala ostatke krvi i mesa sa kravljih kostiju dok su u pozadini prikazivani snimci na kojima su bili njeni roditelji, te snimci Marine kako igra uz folklornu muziku sa Balkana i njeno „naučno” objašnjenje o pacovima koji kada ostanu bez hrane ubijaju jedni druge. „U tom podrumu bez klimatizacije, na vlažnom, letnjem venecijanskom vazduhu, krvave kosti s ostacima mesa i hrskavice trulile su i crvljale se dok sam ih čistila: smrad je bio paklen, poput smrada leševa na bojnom polju.

41

BUDI UMETNIK

Performansom „Umetnik je prisutan“ Marina je postala jedna od najvećih umetničkih zvezda

Publika je u redu ulazila i zurila, osećajući odvratnost zbog smrada, ali opčinjena prizorom. Dok sam čistila kosti, plakala sam i pevala jugoslovenske narodne pesme koje pamtim iz detinjstva.“ Ratovima i uopšte atmosferom na Balkanu se bavila i dok je jahala belog konja noseći belu zastavu u delu „Junak“ i projektom „Računajte na nas“.

Ipak, svoju „kuću“ je već bila pronašla na drugom mestu.

U performansu „Kuća s pogledom na okean“ (2002) 12 dana je provela „izložena“ u galeriji bez hrane, ćuteći i dajući publici uvid u njenu svakodnevicu. Svet je zapamtio taj „nastup“, a 2010. je svetom odjeknula vest o njenom remek-delu „Umetnik je prisutan“.

Ipak, Marina Abramović svoju umetničku smrt vidi drugačije. „Veoma volim to što o smrti govore sufisti: Život je san, smrt je buđenje. Smrt se ne može izbeći, svi ćemo umreti, samo ne znamo kad. Pokušavamo da na to ne mislimo, a trebalo bi da smrt integrišemo u svoj život i da se pripremimo, da umremo bez ljutnje, bez straha, svesno. Volela bih kada bih mogla tako da umrem“, izjavila je Marina Abramović, koja je i svoja razmišljanja o smrti pretočila u umetnost.

U predstavi „Život i smrt Marine Abramović“ (2011) u režiji Roberta Vilsona, i s Vilemom Dafoom u ulozi naratora, Marina glumi svoju majku, a posebno je ostala upečatljiva scena sahrane sa tri mrtvačka sanduka i tri dobermana koja glođu kosti, uz pogrebnu srpsku muziku.

Tokom te izložbe Marina je 763 sata i 30 minuta sedela nepomično u tišini, dok su se posetioci jedan po jedan smenjivali na stolici naspram nje. Bila je to najveća izložba performansa u istoriji Muzeja moderne umetnosti - za vreme trajanja performansa kroz muzej je prošlo više od 750.000 ljudi, a preko puta Marine selo je više od 1.500 posetilaca, među kojima su bili Lu Rid, Džejms Franko, Bjork, Lejdi Gaga…

„Pre nekoliko godina posetila sam advokata i rekla mu da bih volela sahranu sa tri tela, dva lažna i jedno stvarno, moje, i da se svako od njih sahrani na tri različita mesta u svetu u kojima sam živela najduže: u Beogradu, gde sam rođena, Amsterdamu i Njujorku. S tim da niko ne zna gde je pravo telo sahranjeno. To je zaista istinita priča i Vilson je napravio njenu verziju za predstavu“, otkrila je tada Marina Abramović.

Smrt Marine Abramović

Ona smatra da umetnik sam mora da organizuje svoju sahranu jer je to “njegovo poslednje umetničko delo”.

Neki kritičari reći će da je „smrt“ umetnice Marine Abramović nastupila upravo u koketiranju sa šou-biznisom.

Optužiće je za rušenje sopstvenog umetničkog ugleda igranjem sa Džej-Zijem, vežbama pročišćenja sa Lejdi Gagom, druženjem sa glumcem Džejmsom Frankom... Prekorno će gledati čak i fotografije slavne Eni Lebovic na kojima Marina pozira na crvenom traktoru po uzoru na „Plejbojevu“ duplericu objavljenu u bivšoj Jugoslaviji.

42

Ipak, ove godine slavićemo pre svega život Marine Abramović i njen dugoočekivani povratak u Beograd, u kojem je poslednji put samostalno izlagala davne 1975. godine. U Muzeju savremene umetnosti prirediće veliku retrospektivnu izložbu „Čistač” koja će provesti publiku kroz njena najveća dela. Otvaranje je zakazano za septembar 2019, a izložba će trajati do januara 2020. godine. l www.originalmagazin.com

BUDI DIREKTAN

Želite li da restartujete svog milenijalca?

Tekst: Miladin Stojadinović, Content Specialist, Fusion Communications

Nevoljno otvaramo oči nakon trećeg pokušaja alarma da nas obavesti da novi radni dan počinje i shvatamo da je vreme za promenu ringtona jer je naša omiljena pesma kojoj smo zadali taj zadatak sada postala najomraženiji zvuk. Bunovni, uzimamo telefon u ruke i prvo proveravamo deo sa notifikacijama i da li je neko tokom noći poslao poruku.

Pomahnitalo gledamo Whatsapp, Viber, Messenger, Telegram, Insta i Twitter DM… i čekaj, da li ljudi i dalje šalju SMS? Gledamo vremensku prognozu, jer prozori su pasé i nemaju onu slatku animaciju oblakai kapljica koje se smenjuju na ekranu.

Ako pada kiša, tu je fake Uber aplikacija koja će jednim klikom pozvati vozilo na našu lokaciju, samo podsećamo sebe da prvo proverimo stanje na računu kroz e-banking opciju na smartphoneu. Možda ipak nemamo dovoljno.

Google kalendar nas obaveštava o sastancima koji su isplanirani za taj dan, a outlook šalje notifikacije o nepročitanim mejlovima paničnih klijenata koji menjaju brif po treći put od početka kampanje. Dubok udah i još dublji izdah.

I pre nego što operemo zube već smo prošli kroz kilometre Instagram i Facebook feeda.

Svi izgledaju savršeno filtrirano, selfiji su postavljeni sa glamuroznih destinacija (koje su, naravno, throwback od pre pola godine i više), prijatelji promovišu svoju novu direktorsku poziciju (pritom nismo svesni da rade u tetkinoj firmi koja zapošljava petoro ljudi i nije u sistemu PDV-a) i poneki boomerang iz kluba zaliven flašom skupog pića (koje je podelilo njih petnaestoro, a uslikalo i više).

Prve jutarnje misli kreću da zuje u ORIGINAL

glavi. Da li dovoljno putujem? Ima li moja karijera smisla? Možda bi trebalo više da izlazim? Kasnim. Kasnim. Kasnim.

Iz trećeg pokušaja ipak ulazimo u gradski prevoz. Slika je svaki put identična: mladi ljudi sa slušalicama na ušima i hladnoplavim svetlom telefona koji im obasjava lice, nezainteresovani za svet oko sebe, i penzioneri natrpani cegerima koji vežbaju za ,,Hunger Games”, koji je u njihovom slučaju bitka za poslednje slobodno mesto u autobusu.

Od osam do deset sati radimo uz

laptop. Excel. Power Point. Photoshop.

Word.

Mejlovi, mejlovi, mejlovi.

Sejvuj. Stavi na cloud. Podeli sa timom. Pošalji reminder. Obeleži kao hitno.

Proveri trendove za narednu godinu – opet video. Naravno.

Telefon zvoni – ko još razgovara? Zar nije mogla poruka? Ovo je neko dranje u najavi.

Ručak. Obavezan instastory iz kanca ili lifta (gde god je bolje svetlo) uz #ILoveMyJob. Check-in. Review jer je konobarica

nesnosno bezobrazna. Pa šta ako ju je pedesetoro ljudi pre nas maltretiralo oko gluposti?

Neprijatan sastanak sa… Ko je nju uopšte postavio na tu poziciju, zaboga?

Jeste li čuli za starletu koja je napisala bestCeler? Mora da je fake news. Ko bi ga više znao…

Kraj radnog dana. Planovi sa prijateljima. Možda drugi put, ali FOMO FOMO FOMO. Šta ako se naljute? Šta ako propustimo odlazak na ono super novo mesto sa kojeg svi kače slike?

Još par sati rada za freelance posao jer se mora kupiti novi telefon.

Preintenzivan trening. Cigara. Pivo. Ksalol. Serija sa Netflixa.

Nešto mora usporiti točkiće koji nikad ne prestaju da se vrte.

Ovo je dan prosečnog starijeg milenijalca. Ovo je njihova realnost i svet u kome žive.

Koliko god da su digitalne tehnologije dobra donele, istovremeno su ih uvukle na rolerkoster koji deluje kao da nema kraja. Pre nego što shvate da su na vrhu, već glasnim vriskom padaju u ponore sopstvenih opsesija i navika i ulaze u mračni tunel nepoznate i klimave budućnosti.

Pre nego što ponovo napišemo neki tekst koji analizira njihove potrošačke navike, koji ih kritikuje kako su razmaženi i kako su toliko drugačiji od svojih prethodnika, razmislimo malo kako je na njih uticala digitalna revolucija i zbog čega je anksioznost postala demon koji ih svakodnevno drži za ruku kada mi već nećemo.

Mada, što da se maltretiramo.

Hajde da vidimo šta radi generacija Z. 43

RODITELJSTVO

Podrška, ne perfekcija Biti roditelj možda je najveće bogatstvo na svetu. To je lepota, uživanje, radost.

Roditeljstvo je i velika odgovornost, obaveza, briga, požrtvovanje, odricanje.

Uvek se postavljaju pitanja: da li sam sve dobro uradio/la, da sam ga/nju izveo/ la na pravi put, jesam li dao/la sve od sebe? Nemojte sebe mučiti, savršenstvo ne postoji. Ali rad na sebi kao roditelju jako je bitan.

Tekst: Smiljana Grujić, psiholog, psihoterapeut Foto: Fondacija Novak Đoković

R Roditelji bar jednom u toku odrastanja svog deteta imaju dileme i izazove i često im u obavljanju roditeljske uloge treba podrška i razmena iskustava sa drugim roditeljima, osobama od poverenja, profesionalcima da bi proverili da li su na dobrom putu. Roditelji kao prvi učitelji u žvotu svoje dece imaju ogroman uticaj u stvaranju temelja na kojem deca mogu da ostvaruju svoje snove.

Iako svaki roditelj želi najbolje za svoje dete, ne postoji savršen roditelj. Fondacija „Novak Đoković”, koja se uspešno već godinama bavi osnaživanjem predškolskog obrazovanja dece u Srbiji, sprovodi zanimljiv program za roditelje, „Podrška, ne perfekcija!” koji je do sada prošlo više od 300 roditelja u različitimgradovimauSrbiji.Osimroditelja, na radionice su dolazili i staratelji, hranitelji, bake, ali i partneri Fondacije „Novak Đoković” koji su takođe roditelji.

44

Program

Važna poruka roditeljima je da se sve može odložiti osim davanja i primanja ljubavi u građenju odnosa sa decom. Svaki roditelj želi samo najbolje za svoje dete, što roditeljstvo čini jednim od najtežih poslova na svetu. Ne postoji priručnik sa uputstvima o tome kako bi roditelji mogli da nauče da budu uspešni roditelji. Ali, jedan takav priručnik verovatno i ne bi bio od velike pomoći jer ne postoje dva ista deteta, dva ista roditelja niti dve iste porodice. Savršen roditelj ne postoji, a takvi roditelji i nisu

potrebni deci. Postoji mnogo načina da budete dobar roditelj. U većini slučajeva roditelji sasvim dobro reaguju i znaju šta je najbolje za njih, njihovu decu i njihovu porodicu. Deci nisu ni potrebni savršeni roditelji. Nauka nam je pokazala da je deci potrebno odrastanje u bezbednom i stabilnom okruženju sa brižnim odraslim osobama punim razumevanja. Uz adekvatnu podršku, svaki roditelj poseduje sposobnost da zadovolji tu potrebu. Čak i bez adekvatne podrške, mnogi roditelji uspevaju da pruže svojoj deci sve što im www.originalmagazin.com

Program Fondacije Novak Đoković, „Podrška, ne perfekcija!”, do sada je prošlo više od 300 roditelja u različitim gradovima u Srbiji.

POSTIGNUTI REZULTATI: Program „Podrška, ne perfekcija“ Fondacija ,,Novak Đoković” sprovodi već treću godinu, a od ove godine uz veliku podršku kompanije ,,Delta Generali”.

41 „Ako želite da vaša deca postanu dobri ljudi, izdvojite dvostruko više vremenada budete zajedno i upola manje novca“, Abigail van Buren

je potrebno, ali mali podstrek i podrška učinili bi bar malo lakšim posao roditelja.

Program „Podrška, ne perfekcija“ zadovoljava roditeljsku potrebu za podrškom i sačinjen je sa ciljem da osnaži roditelje na nivou znanja i veština. Program okuplja roditelje sličnog društvenog položaja, koji su u sličnoj životnoj fazi i dobro razumeju jedni druge zato što imaju slične svakodnevne brige. U okviru 10 radionica roditelji imaju priliku da razmene iskustva, unaprede svoja zajednička znanja o roditeljstvu i razviju međusobnu mrežu podrške. Facilitator usmerava roditelje tokom aktivnosti i pomaže im da saznaju više o razvoju deteta i o različitim strategijama na koje mogu da se oslone u teškim trenucima kada se suočavaju sa stresom i kada deca ispoljavaju ponašanje koje roditeljima nije prihvatljivo.

Ciljevi programa

Program „Podrška, ne perfekcija“ nije osmišljen tako da donosi gotova rešenja – u njemu se jasno ističe da ne postoji samo jedan tačan odgovor, da od iskusnih roditelja često dolaze neke od najboljih ideja i mada roditeljima može pomoći poznavanje nekih strategija, oni sami su već sposobni da dobro izaberu strategije koje žele da isprobaju i kada ih je najbolje primeniti.

Ovaj program ne obećava da će stvoriti savršene roditelje, ali obećava da će znanja i veštine koje roditelji već poseduju obogatiti novim znanjima, veštinama, strategijama i podrškom za kojima roditelji mogu posegnuti da bi sebi bar malo olakšali brigu o svojoj deci i o sebi.

ORIGINAL

otac, 255 majki i jedna baka prošli su do sada sve cikluse programa

80% 32

roditelja su zaposleni, a u proseku imaju srednju ili višu školu.

godine bila je prosečna starost roditelja koji su pohađali program

U pogramu je učestvovalo 16 facilitatora i 16 stručnjaka koji su imali organizovane aktivnosti sa decom; svi zajedno proveli su 160 časova zajedno; 30 parova je program pohađalo zajedno; 16 samohranih roditelja; programom je obuhvaćeno 321 dete; indirektno je bilo uključeno 1.500 osoba; prosečna uzrast najmlađe dece bila je tri i po godine; prosečna uzrast sve dece bila je 11,3 godine.

Iako ne možete biti savršen roditelj, postoji mnogo načina da budete dobar roditelj Za sve dodatne informacije o programu posetite sajt www. novakdjokovicfoundation.org ili nam pišite na office@ novakdjokovicfoundation.org.

Vodeći principi programa

1. Kada roditelji znaju šta da očekuju u različitim etapama života deteta, lakše postaju samouvereni i drže stvari pod kontrolom.

2. Kada roditelji imaju iskustva u posmatranju i uvežbavanju strategija samoregulacije i pozitivne discipline, spremniji su da češće reaguju pozitivno u izazovnim trenucima roditeljstva.

3. Kada roditelji mogu da podele sa drugima svoje uspehe i izazove u roditeljstvu i saslušaju druge roditelje, osećaju se dobro zato što znaju da nisu sami i dobijaju potvrdu da neke stvari dobro rade.

4. Kada roditelji imaju mrežu podrške, i najteži zadaci u roditeljstvu postaju lakši.

Ko može biti učesnik programa

Program je osmišljen za sve roditelje koji imaju decu uzrasta do šest godina, a preporučuje se da, kada god je to moguće, oba roditelja prisustvuju radionici (može

i samo jedan roditelj da bude deo programa). Na taj način roditelji mogu: - Pružiti podršku jedno drugom i osnažiti jedno drugo u primeni novih strategija; - Izbeći konflikte koji proizilaze iz različitih roditeljskih pristupa; - Primeniti dosledan pristup tako da deca mogu očekivati da oba roditelja slično reaguju.

Roditelji koji nemaju partnera takođe su dobrodošli da se priključe programu.

Takođe, i drugi staratelji mogu učestvovati u programu umesto roditelja, kao što su bake i deke. Drugi rođaci ili pojedinci koji brinu o deci a nisu njihovi roditelji uvek su dobrodošli.

Program nije posebno osmišljen za roditelje dece sa smetnjama u razvoju, tako da ni jezik koji se koristi u programu niti sve aktivnosti nisu njima prilagođeni. Međutim, veliki deo sadržaja programa, kao i podrška koja se dobija kroz interakciju sa drugim roditeljima mogu koristiti i tim roditeljima.  45

BUDI UMETNIK

3D umetnici današnjice rade na filmovima, videoigrama, serijama, gde predstavljaju svoje kreacije i obogaćuju iskustvo gledalaca

Slike toliko realne da samo što ne ožive Umetnost nas intrigira i budi našu kreativnu stranu. Baš zato su njene forme nepresušne.

Ljudi vole umetnost jer im se obraća na različite načine, pobuđuje kod njih emocije za koje nisu ni znali da ih imaju u sebi

Tekst: Ivana Stojanov Foto: Profimedia

N

eki preferiraju muziku, drugi poeziju, slikarstvo… Poslednjih godina s razvojem tehnologije pojavile su se nove forme umetnosti na koje u velikoj meri utiču televizija i čitav koncept pokretnih slika. Nekada su televizijske serije i filmovi bili jednostavni, ali zadivljujućim grafičkim animacijama danas su odmakli daleko.

3D umetnici današnjice rade na filmovima, video-igrama, serijama gde predstavljaju svoje kreacije i obogaćuju iskustvo gledalaca.

Činjenica je da 3D umetnici nisu limitirani samo na grafički dizajn i animaciju, već prave i 3D slike, stvarajući iluziju da su one žive. To je baš ono što Edgar Miler radi. Nemački iluzionista i 3D ulični umetnik je postao poznat zahvaljujući slikama koje su postale viralne na Jutjubu. Ljudi su brzo postali opsesivno zagriženi za njegove snimke. U istoriji umetnosti i slikarstva Miler je prvi koristio boju koja se menja u zavisnosti od svetlosti. Zahvaljujući tome ljudi njegova dela vide drugačije tokom dana, a drugačije noću. Proslavilo ga je oslikavanje 270 metara dugačke ulice u Kanadi, koju je pretvorio u reku koja se završava vodopadom. Čovek koji 3D umetnost koristi drugačije od Milera je Tomaš Strzalkovski. U poslu je već 12 godina, radi pod pseudonimom Tomstrzal i poznat je po svojim mračnim delima. Ima čitavu zajednicu posvećenih fanova, a radio je video-igre za sve konzole. On stoji iza naslova Painkiller, Painkiller: Battle out of Hell, Painkiller: Hell Wars, Gears of War, Bulletstorm.

Landis Filds ima biografiju o kojoj mogu da maštaju mnogi. Za njegov život se može reći da ne poznaje granicu između privatnog i poslovnog jer mu je rad čisto zadovoljstvo. Stvari iza kojih stoji su: Star Wars: The Force Awakens, Pacific Rim i The Fantastic Four. Trenutno je vodeći umetnik u legendarnom studiju „Lucasfilm Industrial Light and Magic”. Šta čovek poput njega štampa na 3D printeru? Spisak je zaista impozantan.

– Sve, od slatkih likova do zastrašujućih biomehaničkih vanzemaljaca, robota i svemirskih brodova. Kao i većina pro46

www.originalmagazin.com

Nemački iluzionista i 3D ulični umetnik Edgar Miler proslavio se oslikavanjem 270 metara dugačke ulice u Kanadi, pretvorivši je u reku koja se završava vodopadom

MUZEJI 3D UMETNOSTI SU HIT U SVETU Širom sveta otvoreni su brojni muzeji 3D umetnosti, a jedan od poslednjih muzeja posebno je omiljen posetiocima. Naime, nasuprot većini „običnih muzeja”, u kojima je često ili zabranjeno fotografisanje ili se to naplaćuje, muzej „Art in Island“ na Filipinima ne samo da nema ništa protiv slikanja već upravo podstiču ljude da to rade.

– Naša umetnost nije potpuna ako vi niste na slici – kaže Blit Kambaja, predstavnica ovog interaktivnog muzeja.

Mnogi uživaju u fotografisanju s 3D umetničkim delima jer na taj način dobiju fotografije koje predstavljaju svojevrsne optičke iluzije, pa tako na nekima izgleda kao da ljudi izlaze iz slike ili da ih ona napada.

ORIGINAL

47

BUDI UMETNIK Nikolini radovi postali su apsolutni hit na internetu fesionalnih umetnika, svakog dana moram da menjam stilove i žanrove zbog režisera, produkcije, pa sam prilično zatrpan. Printer stoji tik do mene na mom stolu. Privlačne su mi i nekretnine, a printer Formlabs koji imam pokriva i to – priča Filds.

Kako ne pomenuti i preslatka stvorenja koja nas asociraju na detinjstvo? Iza imena Rollin’ Wild se kriju dva talentovana grafička dizajnera Kira Bušor i Konstantin Peplov. Najpoznatiji su po animiranoj seriji „Rollin’ Safari”, a prepoznatljivi su po punačkim životinjama. Kada su shvatili da ljudi jako emotivno reaguju na njihove klipove, osnovali su malu kompaniju u okviru koje kreiraju svoje 3D junake.

Uz pomoć savremenih softvera umetnici formiraju 3D modele koji su poput matematičkog predstavljanja 3D objekta, ali njihov rad se u toj fazi ne može materijalizovati. Kada su se pojavili trodimenzionalni štampači, to je označilo neku vrstu revolucije u kojoj je postalo moguće transformisati maštu u stvarnost.

Dakle, budućnost je stigla, prepustite joj se bar kada je u pitanju čarolija 3D umetnosti. l

I O NAŠEM 3D UMETNIKU SE PIŠE Nikola Čuljić pojavio se na nekoliko svetski poznatih portala zahvaljujući svojim radovima. Naime, ovaj 31-godišnji umetnik iz Srbije oduševio je veliki broj ljudi širom sveta svojim talentom i neverovatnim 3d crtežima, koje radi drvenim bojama, markerima i pastelnim bojama.

- Prvo sam počeo sa crtanjem portreta i bilo je veomateško.

Drugi umetnici su bili toliko dobri da ih nisam mogao sustići, pa sam odlučio da se okrenem crtanju drugih stvari i da budem najbolji 3D crtač - rekao je Nikola.

Posetioci dela u muzeju 3d umetnosti čine potpunim

48

www.originalmagazin.com

INTERVJU

VANJUŠKA

MARTINOVIĆ

SVE ŠTO ČINI ŽIVOT ZAPISANO JE U NOTAMA

Tekst: Nevena Dimitrijević Foto: Vesna Lalić ORIGINAL

49

INTERVJU

Vanjuška MartinoVić

Pod pokroviteljstvom kralja Petra I Karađorđevića, 1911. godine osnovana je Muzička škola „Stanković“, mesto okupljanja najuglednijih ljudi svoga vremena.

Prvi direktor škole bio je čuveni Stanislav Binički, a danas, 107 godina kasnije, na čelu ove ustanove prvi put je žena – Vanjuška Martinović (41), diplomirani pijanista i magistar umetnosti.

K

Kako je biti prva žena u toj ulozi?

– Zaista je neverovatan splet okolnosti da tek nakon toliko godina postojanja škole i izuzetnih žena koje su bile deo „Stankovića“ ova škola dobije direktorku. Ne pridajem tome veliku važnost jer u školi zaista nikada nije bilo podela u tom smislu, radi se samo o spletu okolnosti.

Mnogo više me obavezuje to što su na ovom mestu pre mene bili ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag u kulturi, umetnosti i obrazovanju. Smatram da škola zapravo neformalno postoji od 1881. godine, jer su stariji članovi Muzičkog društva „Stanković“ podučavali mlađe, a trag o nameri osnivanja škole je već u prvom statutu Društva iz 1882. godine.

50

Stoga, velika je čast, ali i obaveza nastaviti putem kvaliteta i ugleda koji je trasiran pre više od jednog veka i zadržati najviše umetničke i obrazovne standarde. Čime ćete se voditi u daljem poslovanju na mestu direktora?

– Škola „Stanković“ bila je i nadam se da će ostati mesto kreativnosti, visokih stvaralačkih dometa i pogleda u budućnost. Ljubav je zapravo ta sila koja nas sve ovde u „Stankoviću“ pokreće da budemo svakog dana sve bolji i da, bez obzira na sve teškoće, opstajemo. I ne samo da opstajemo nego smo i uzor mnogima.

Uvek smo bili ispred vremena, spremni da prihvatimo nove tendencije i inovacije. Ako pogledamo nastavne planove iz dvadesetih godina prošlog veka, vidimo da se ni po čemu nisu razlikovali od bečkih i praških, a tako je i danas. Dakle,

stalno budni, otvorenih očiju i spremni da se menjamo nabolje i dajemo svoj maksimum. To je recept koji se pokazao kao dobar i koji već više od jednog veka donosi vrhunske rezultate, pa ga ne treba ni menjati. Znate, biti profesor ili voditi školu velika je odgovonost, to nije posao, to je životna misija. Izvesti decu na put, napraviti dobre, marljive, kvalitetne ljude od njih, veliki je to zadatak.

Kako je izgledao vaš put u „Stankoviću“ do danas?

– Kao i mnoge moje kolege, i ja sam bila učenik Muzičke škole „Stanković“. Kratka pauza je usledila za vreme studija, a onda povratak u novoj ulozi, ovog puta kao profesor. Godine predanog rada dovele su me najpre do mesta šefa klavirskog odseka, potom do pomoćnika direktora i na kraju do mesta direktora. www.originalmagazin.com

Na šta ste najviše ponosni u dosadašnjem radu?

– Ne mogu izdvojiti samo jednu stvar, niti napraviti razliku u svom radu kao profesora i poslednjih godinu dana kao direktora, sve je veoma povezano. Naravno da sam najviše ponosna na svoje kolege i učenike, koji sa velikim entuzijazmom rade svako svoj deo posla i uspevaju da u teškim vremenima postignu izvanredne rezultate. Naši učenici već godinama upisuju najprestižnije fakultete, dobijaju pune stipendije, osvajaju brojne nagrade zahvaljujući svojim profesorima koji su, pored izuzetne stručnosti, vrsni pedagozi i psiholozi. Uspela sam da za ovo kratko vreme kao direktor poboljšam uslove rada, obnovili smo i reparirali deo instrumentarijuma, ostvarila sam dobru komunikaciju s roditeljima, čijim donacijama smo sve to uspeli. Proteklih godinu dana nema događaja na gradskom i državnom nivou gde škola nije učestvovala i opravdala ukazano poverenje. Izdvojila bih učestvovanje škole u velikom trogodišnjem projektu ERASMUS+ i putovanje učenika na Erasmusove kampove u Portugal i Italiju, gde su se pokazali kao apsolutni lideri u izvođačkom smislu.

Odakle ljubav prema muzici? Šta ona predstavlja za vas?

– To je teško pitanje na koje ne znam kako da odgovorim. Muzika je deo mog života od kako sam postala svesna i teškomijedarazumem da postoji čovek koji ne voli muziku. Najkraće moguće, muzika je za mene život, snaga i moć. Znate, jezik muzike je univerzalan i razumljiv svima. Sve što čini život zapisano je u notama, sve radosti, patnje i stremljenja. To je ogledalo civilizacije i dovoljno je samo da poslušate muziku određenog perioda i da vam bude jasno kako se tada živelo. Malo stvari u ljudskoj civilizaciji je tako sveobuhvatno, istovremeno složeno i jednostavno kao što je muzika.

Koju kompoziciju najviše volite da izvodite?

– Ne mogu da izdvojim kompoziciju, ali mogu kompozitora, a to je Sergej RahmaORIGINAL

njinov. Kompozicija zavisi od trenutnog raspoloženja i od neke životne faze u kojoj ste, ali svakako je Rahmanjinov kompozitor, pijanista i čovek koji me inspiriše od kako sam počela da izvodim i slušam njegova dela.

Koji vam je najdraži nastup?

– Imala sam sreće da dosta nastupam, koncertiram i da se ostvarim na tom polju.

Izabrati jedan nastup nezahvalno je jer svaki uspešan nastup mi je omiljen zbog nečega i svaki sa sobom nosi posebnu energiju, iskustvo i emociju. Drago mi je da sam to svoje iskustvo uspešno prenela na svoje đake, te su i oni zahvaljujući tome postali mladi pijanisti kojima se jako ponosim. Posebno bih izdvojila Nikolu Zaringera, jednog od najboljih pijanista mlađe generacije, upravo proglašenog za studenta generacije na Fakultetu muzičke umetnosti.

U čemu uživate u slobodno vreme?

– Svaki slobodan trenutak provodim sa

Muzika je deo mog života od kako sam postala svesna i teško mi je da razumem da postoji čovek koji ne voli muziku

svojom porodicom i prijateljima. Trudim se da budem posvećena majka, da nađem vremena da kvalitetno popričam sa svojom decom, da aktivno učestvujem u njihovim životima. Nedostaje mi više vežbanja klavira i koncerata, ali uspevam koliko-toliko da ostanem u formi i ponekad nastupim sa dragim prijateljima i kolegama. Za prijatelje, nažalost, nemam vremena koliko bih želela, ali danas izgleda svi tako živimo. Dobra knjiga je uvek otvorena i spremna da joj se posvetim. Otkako sam na mestu direktora radno vreme nemam jer, pored vremena provedenog na poslu, telefoni zvone stalno – i ujutro, i uveče, i vikendom i praznikom. Ne žalim se, jer imam sreće da posao ne doživljavam kao obavezu nego kao zadovoljstvo koje ima lepih i manje lepih trenutaka. Kada nisam u školi, vreme provodim poput velike većine mama – pomaganje oko domaćih zadataka, odvoženje i dovoženje dece s raznih školski i vanškolskih aktivnosti, razgovori, spremanje hrane i ponekad se ugrabi neka kafica sa prijateljicama.

Imate li planova i neostvarenih snova?

– Naravno, kakav bi to život bio bez planova i snova... Profesionalno, planovi i snovi mi se prepliću, na prvom mestu to je rešavanje pitanja zgrade Muzičke škole „Stanković“, koje je već 30 godina nerešeno. Deo zgrade nam je srušen uz obavezu da se nova sazida za godinu dana, a od tada su prošle tri decenije.

Nadam se, takođe, da ću u narednom periodu naći donatore i sredstva za obnovu instrumentarijuma jer je veoma star i dotrajao. Kao primer navodim klavire koji su u proseku stari 40 godina i pedalnu harfu, za koju niko i ne zna koliko je stara. To osećam kao veliku obavezu jer deca i profesori vredno rade i stvaraju, zaista su zaslužili bolje uslove. Plan mi je, a nadam se da neće biti neostvaren san, da škola „Stanković“ ostane lider u obrazovanju, da uvedemo nove inovativne programe i da naša škola ostane mesto gde će deca rado dolaziti i vraćati se. l 51

BUDI ODGOVORAN

KULTURA DARIVANJA Novogodišnji i božićni praznici nisu isti za svakoga – dok Nova godina za većinu dece znači dolazak Deda Mraza sa paketićima, druga deca, njihovi vršnjaci, brinu da li će taj dan imati makar koru hleba



Tekst: Andriana Janković Foto: iStock

52

www.originalmagazin.com





D

ruga polovina decembra i gotovo ceo januar u celom svetu, pa i u Srbiji u znaku su poklona, darivanja, porodičnih okupljanja, druženja sa voljenim osobama...

Slavimo Novu godinu, Božić, a zatim i Srpsku novu godinu... Smejemo se, odlazimo na porodična putovanja i, što je najvažnije, imamo osećaj pripadnosti i da postoji neko ko nas voli i misli na nas.

Međutim, šta se dešava iza druge strane novogodišnjih ukrasa? Tamo gde novogodišnju jelku ne kite mama i tata sa decom? Tamo gde đaka posle škole ne čeka bogata trpeza, gde se domom ne širi miris božićnih kolača...

Procenjuje se da u Srbiji oko 2.000 dece živi na ulici, a svaka peta siromašna osoba u našoj zemlji je upravo dete. Osim što su svakodnevno izložena diskriminaciji, siromaštvu, nasilju, ali i prinudnom radu, ova deca u sebi nose tugu kakvu malo ko može da pojmi. I dok zadubljeni u praznične šarene izloge prodavnica razmišljamo šta da poklonimo nekom nama dragom, ne primećujemo koliko malih stopala u pohabanim i zakrpljenim, najčešće pozajmljenim čizmicama prođe kraj nas. Ta deca u potrazi za korom hleba nemaju vremena da se raduju Deda Mrazu. A ne

ORIGINAL

53

BUDI ODGOVORAN

KULTURA DARIVANJA

Osvrnimo se oko sebe i primetimo one kojima trebamo

bi smelo da bude tako. Jer naspram sve nepravde u svetu, dete je dete i ono ima pravo da se raduje i da uživa.

I dok se gotovo na sve strane mogu čuti naše želje o tome kako bi bilo pravedno da svako dete u Srbiji ima bezbrižno i srećno detinjstvo, statistika, nažalost, pokazuje da, sem setnog pogleda i par reči sažaljenja, ne činimo mnogo više kada je u pitanju darivanje. Prema nedavno objavljenim rezultatima godišnjeg izveštaja o dobročinstvu –Svetskog indeksa davanja – Srbija je zauzela 129. mesto.

Ova brojka zvuči još strašnije kada znate da je istraživanje obuhvatilo 146 zemalja.

To praktično znači da smo na samom dnu po dobročinstvu. Kada je u pitanju pomaganje nepoznatim osobama,

Srbija je zauzela 132. mesto, a još uvek je najlošije pozicionirana kada je reč o volontiranju i pri samom je začelju – na 140. mestu. Najbolji rezultat imali smo kada se posmatra doniranje dobrotvornim organizacijama, gde smo zauzeli 75. mesto.

Kako pomoći Iako zvanična statistika pokazuje brojku od 2.000, gotovo je sigurno da na ulicama naše zemlje raste mnogo više dece. Istina, većina njih ima mogućnost da spava, jede, uči ili da se okupa u prihvatilištima, ali ne mogu da prespavaju tamo, te im je ulica poslednje odredište. Problem je taj što upravo ta prihvatilišta, poslednja nada i utočište dece, ne mogu da rade bez naše pomo-

Prema nedavno objavljenim rezultatima godišnjeg izveštaja o dobročinstvu - Svetskog indeksa davanja - Srbija je zauzela 129. mesto od ukupno obuhvaćenih 146 zemalja, što praktično znači da smo na samom dnu po humanosti 54

ći. Kako se zima tek zahuktava, sve je više dece u svratištima – samo tokom prošle nedelje u beogradskom svratištu je boravilo 124 dečaka i devojčica. I sami svesni da ih život ne mazi, ti mališani će se obradovati i ako samo dobiju toplu kapu, šal ili pak čizmice u kojima im noge neće biti mokre i promrzle.

Kako u beogradsko svratište dolaze deca od pet do 15 godina, najpotrebnije su im čizme s brojevima između 28 i 40, ali i topla zimska odeća poput jakni, džempera, debelih pantalona. Svi zainteresovani koji žele da poklone komad garderobe i par čizmica i tako osiguraju makar jedno dete od smrzavanja u hladnim danima koji nam predstoje to mogu učiniti na dve lokacije: na teritoriji opštine Zvezdara u Ulici Krfska 7a i na teritoriji opštine Novi Beograd u Bulevaru Arsenija Čarnojevića 145.

Ukoliko želite da donirate odeću ili obuću, važno je da ona bude nosiva i čista, ali nema potrebe da je nosite na hemijsko čišćenje.

I Novi Sad ima svratište za decu koja žive ili rade na ulici. Tokom hladnih zimskih dana u prostorijama svratišta svakodnevno boravi bar 50 mališana. Oni, baš kao i njihovi drugari iz Beograda, zavise od naše pomoći. www.originalmagazin.com

Šta je deci najpotrebnije 1

čizme

2

šalovi, kape, rukavice

3

jakne i topla odeća

4

čarape i donji veš

5

sredstva za ličnu higijenu

6

hrana

7

peškiri

Pored tople garderobe i nepromočive obuće, dečici su potrebna i sredstva za higijenu, šamponi, sapuni, dezodoransi, ali i konzervirana hrana, mleko, slatkiši...

U okviru Zavoda za vaspitanje dece i omladine Beograd radi i Prihvatilište i prihvatna stanica Beograd. Ovo prihvatilište jedno je od prvih mesta u koje deca iz cele Srbije dođu nakon izmeštanja iz rizičnih i kriznih situacija. Kako Prihvatilište nije dom sa stalnim brojem dece, već privremeni smeštaj (koji može trajati od nekoliko sati do nekoliko meseci), nemoguće je predvideti koliko će dece dnevno biti u ustanovi. Deca dolaze i tokom noćnih sati, kada kuhinja u okviru Zavoda za vaspitanje dece (u kojoj se služe redovni dnevni obroci deci Prihvatilišta) nije otvorena. Ipak, naše donacije obezbedile bi da deca imaju hranu 24 sata dnevno. l ORIGINAL

Paketići mališanima iz hraniteljskih porodica

Fondacija Novak Đoković 22. decembra na svečanoj dodeli u Centru za kulturu Smederevo, uručila je 185 novogodišnjih paketića mališanima iz hraniteljskih porodica sa teritorije Miloševca, Velike Plane, Smederevske Palanke i Smedereva.

Pokloni za decu uzrasta do 10 godina i ove godine obezbeđeni su zahvaljujući pomoći partnera iz kompanija Kosili, Aqva Viva, Ernst & Young i Chips way, novosadskog BIG šoping centra, izdavačke kuće Pčelica, dok su održavanje i organizaciju dodele paketića podržali Centar za kulturu Smederevo, Gebruder Weiss i Lasta. „Fondacija Novak Đoković već šest godina blisko sarađuje sa Centrima za porodični smeštaj i usvojenje u Beogradu, Kragujevcu, Ćupriji i Rumi. Zajedno sa njima, kao i sa Udruženjem hranitelja iz Beograda, organizujemo novogodišnje proslave za decu u hraniteljskim

porodicama. Pored paketića, kojima se ovi mališani tradicionalno najviše obraduju, pažljivo osmišljamo i niz dodatnih aktivnosti kako bi im ovaj događaj ostao u najlepšem sećanju“, naveo je Marko Kovačević, projektni menadžer u Fondaciji Novak Đoković. „U godinama za nama, ulepšali smo praznike i usrećili čak 885 najmlađih. Oni su dokaz i potvrda toga da zajedno možemo mnogo“, zaključio je Kovačević, rekavši da ova dodela deci iz hraniteljskih porodica pokazuje da postoji neko ko uvek misli na njih.

Osim radionica, društvenih igara, muzike i fotografisanja sa Deda Mrazom i paketićima, organizovane su i dve predstave, u izvedbi Čiča Mišinog pozorišta i Studija za animaciju dece Čigra, tako da su svi mališani, bez obzira na uzrast, podjednako uživali i radovali se, a široki osmesi nisu silazili sa njihovih lica.

55

INTERVJU

MIOMIR PETROVIĆ Ne mogu vas uhvatiti u laži ako neprekidno govorite istinu Tekst: Stefan Milenković Foto: Vesna Lalić

Već duže vreme smatraju ga jednim od najplodnijih pisaca u Srbiji. Veoma zapaženim istorijskim i triler romanima Miomir Petrović vinuo se u sam vrh naše savremene književnosti u kojoj i dalje pomera granice.

N

ovi roman “Black Light”, koji je pre nekoliko meseci predstavio na Sajmu knjiga već je našao svoju publiku, iako je sam autor u početku bio skeptičan u pronalaženju i proširivanju kruga ljudi koji čitaju njegove romane. Treći futuristički roman koji je napisao govori, kako kaže, o danima koji dolaze, ili su već prošli a da mi nismo bili ni svesni.

Kada analizirate sebe kroz prizmu pisca, pripovedača, dramaturga i pro fesora, koliki procenat vas

56

pripada svakom od ovih zanimanja, da li svako od njih postoji samostalno ili su neraskidivo povezani?

Tu ne postoji ništa što je organski povezano. Međutim, svaki čovek kao što je nosilac svog otiska prsta, on i bira različite vrste zanimanja koji su vezani za jednu kičmu koja ih povezuje. Kod mene su to umetnosti u kojima je vreme važan faktor. To su svakako film, pozorište, pa i književnost u narativnom smislu. Čitalac kao jedna osoba počne da čita roman, a završi ga nezavisno od romana kao druga osoba u drugom vremenu. Dakle, zajednička

www.originalmagazin.com

Za sedam godina promene se apsolutno svi atomi egzistencije u fizičkom smislu. Zato ja sada više nisam ni sećanje na pisca koji sam bio kada sam 1996. napisao „Argivski incident“

vizuealnom smislu oblikuje ono što će biti prezentovano gledaocu. Književnost je, bez ikakave zablude, umetnost pisca a ne njegovih menadžera, izdavača i targetiranja publike.

Kako u svemu tome ostati svoj?

U stvari ne smete da ne ostanete. Moja porodica je umetnička, i rano sam uspeo da taj poziv posmatram i kao profesionalni, koji treba da plati račune, da pokuša da promeni svet, ali u sebi zna da ne može. Često upotrebljavam metaforu bicikla. Ukoliko prestanete da okrećete pedale vi svakako gubite ravnotežu. Ostajete svoj, ne zato što ste vi to rešili, već zato što je okretanje pedala jedini način da održite ravnotežu.

crta za te umetnosti je upravo taj faktor vremena koje imaju u sebi.

Da li biste se odrekli nekog od tih zanimanja?

Povremeno se i odričem. Biti renesansna ličnost na Balkanu danas, u doba u kojem mi živimo je jako neobično. To vam je kao bigamija u kojoj se povremeno naljutite na svoje žene pa ih ostavite, ali im se vremenom vratite.

Nakon diplomiranja ste radili prvo u Ateljeu 212, pa u Narodnom pozorištu. Da li daske zaista život znače i kakav je život posle njih?

Naravno da znače, samo što je taj izraz uvek više važio za glumce. Naravno, ne pokušavam da u estetičkom smislu umanjim važnost svih drugih. S druge strane, film je umetnost reditelja, on je taj koji diriguje i koji u ORIGINAL

Poslednjih godina radite kao profesor na fakultetu. Šta ste novo otkrili o sebi kroz rad sa studentima?

Ljudi koji nemaju tu privilegiju ili interesovanja da se bave pedagogijom gube na vitalnosti. Mladi ljudi vas njihovim idejama podmlađuju, dok vi pokušavate da otvorite druge areale neke osobe koje možda postoje, a možda i ne. Sve je više mladih ljudi koji pragmatski ulaze u umetnost, želeći isključivo slavu ili čak, što je dosta frapantno – novac i zaradu od toga. Frapantno jer ne pripada mernim jedinicama moje generacije. Mi smo u umetnost ulazili umetnosti radi. Svojim studentima pokazujem da umetnost i kapitalizam nikada neće biti usko povezani tako što im govorim istinu. Postoji jedna „velika“ tajna kako da vas neko ne uhvati u laži - neprekidno govorite istinu.

Koju ste poslednju knjigu pročitali od domaćih autora, u kojoj ste uživali?

Ne čitam knjige domaćih autora.

57

INTERVJU MioMir Petrović Pisac celog života pripoveda istu priču i stalno je transformiše kroz neke druge oblike Kao veoma mlad pisac dobili ste Oktobarsku nagradu Grada Beograda za knjigu „Argivski incident“. Da li ste je možda ponovo pročitali u skorije vreme i da li vidite da li ste se i kako promenili u poslednjih dvadeset godina?

Nisam skoro pročitao ali naravno da se menja. Moj omiljeni pisac Klod Simon kaže u jednom intervjuu Figarou: „Prošli put sam vašoj redakciji davao intervju pre sedam godina. To znači da pred vama ne sedi više isti čovek“. Nauka je dokazala, tvrdi Simon, da se za sedam godina promene apsolutno svi atomi egzistencije u fizičkom smislu. Pošto je moja knjiga objavljena 1996, možete misliti koliko koliko puta sam se ja promenio. To više nije ni sećanje na tog pisca. Sve se promenilo osim uplitanja dramaturškog, pozorišnog i scenarističkog ključa u stvaranje književnosti.

Rekli ste jednom da pisac čitavog života piše jedan isti roman i pripoveda istu priču. Da li se plašite da će vam ponestati načina da ih iznova pričate?

Ne. Zato što čovek koji pripoveda jednu istu priču on je stalno transformiše kroz neke druge oblike. Mogu samo da se unapred uplašim i da bude užasnut onog momenta kada shvatim da više nemam o čemu da pišem. Ali ja ne verujem da ću do toga doći. Mislim da je potreba da se ta avantura nastavi istovetna ljudskoj potrebi, svakog čoveka.

Za vašu novu knjigu "Black Light" Oto Oltvanji kaže da "piše o budućnosti koja će se desiti prekosutra, što znači da je verovatno kasno da se spreči, ali da se čitanjem makar možemo na nju pripremiti". Takođe, kaže i da jedva čeka da se po njoj snimi serija. Da li vam je to bila namera - da nas pripremite na tu budućnost, ali i da svoje delo gledate na TV-u?

Možda se desila i prekjuče ali mi nismo svesni. To kažem namerno zato što je “Black Light” jedan od mojih retkih futurističkih romana. Ne znam u kom vremenu je smeštena radnja, mogu samo da slušam kritičare koji su čitali i tvrde da je reč o 2048. godini. To je roman o totalitarnim sistemima, o tome da nam se uvek s vremena na vreme vraćaju ti sistemi i da smo mi delimično krivi zbog toga. Ono što je nada u romanu “Black Light” je da se uvek pronađe način da se napravi otpor bilo kakvoj vrsti totalitarnog sistema.

58

Što će reći da ne pišem o lokalnom, već o globalnom problem iz ugla čoveka koji je veliki evroskeptik. “Black Light” treba shvatiti kao upozorenje, jer je to ujedno i zadatak književnosti.

Zašto naslov na engleskom jeziku?

Glavni lik Lasica je penzionisani fizičar koji je radio na Isnstitutu za ispitivanje materijala gde je predratnim godinama istraživao mogućnosti Crne svetlosti. To je jedna vrsta ultraljubičaste svetlosti, koja svojim intenzivnim snopom u uslovima potpunog mraka može da napravi fotosintezu na veštački način. Sam naslov knjige je metafora u kojoj želim da kažem da, ukoliko smo se mi sada potpuno onečovečili, možda ćemo morati na veštački način da povratimo duhovno u sebe. Da razmislimo šta je za nas suverenitet, pojam nacije ili jezika u toj valilonskoj kuli u kojoj ćemo svi uskoro govoriti “pigeon English”. Ovaj roman se bavi preispitivanjem kako da ponovo postanemo ljudi. Možda na veštački način, možda da postanemo android kao seriji “Westworld”? Okej, ako će nam to vratiti duhovnu svest. l www.originalmagazin.com

O PREPORUKA ORIGINAL

MILAN MARIĆ Zahvaljujući izvanrednom tumačenju naslovne uloge u filmu o Sergeju Dovlatovu, Milan Marić jedan je od 10 najboljih mladih glumaca predstojećeg Filmskog festivala u Berlinu, a za Original otkriva svoje favorite.

KNJIGA

„Sloboda” Džonatan Frenzen je možda jedan od najvećih živih pisaca i divno je čitati nekoga čije knjige lagano postaju klasici. Sloboda je svakako nešto što sve nas mori.

Preispitivanje slobode, traganje za njom, upoznavanje, uopšte traženje odgovora na pitanje šta je to za mene sloboda. A onda pronalaženje naše slobode, tj. upoznavanje sebe. Kao neko ko se bavi poslom koji preispituje slobodu i kao neko ko još uvek pokušava da odgovori na to šta je sloboda, preporučujem ovu knjigu. Frenzenova „Sloboda” menja čitaoca. Uvlači ga u svoj vrtlog i stalno mu menja poziciju.

Malo si bezbedni čitalac, malo voajer, malo postaješ aktivni lik u knjizi, malo želiš da nisi ni počeo da je čitaš jer te s jedne strane nervira, a s druge ne možeš da prestaneš.

PREDSTAVA

„Zašto je poludeo gospodin R”

Ne samo zbog toga što igram u njoj i što jako volim da je igram, ni zbog toga što je to Fazbinder u pozorištu. Čak ne ni zbog toga što ju je režirao Bobo Jelčić, a glavnu ulogu igra Boris Isaković. Ni zbog toga što traje sat vremena. Dobro, lažem. Zbog svega toga je. Ali i zbog toga što je priča gospodina R priča svih nas danas u Srbiji. Našeg vremena.

Onoga što živimo. Te ludačke mašine koja nas melje i ne prestaje. Te trke koju trčimo, a ne znamo kako i zašto je trčimo i da li ona ima kraj. Ma, da li uopšte želimo da je trčimo ili je trčimo tako mahnito samo zato što je trče svi oko nas? A kada svi rade nešto, onda bi trebalo i ja, jer teško da toliki ljudi rade pogrešnu stvar, a da sam ja u pravu. A šta ja želim od sebe i svog života, tj. zbog čega trčim tu trki?

Pa, ne znam, ali trčim i odgovore ću dati kada prekinem s trčanjem za svim tim stvarima koje život znače, a imaju tako fragilan ekran.

FILM

„Teret” Glavonjić je kroz vizuru jednog čoveka, pojedinca, uspeo da čačne u jedan od najmračnijih perioda Srbije, u ratove devedesetih, ali i u njihove posledice. Kako na makro tako i na mikro nivou. U sve ono što nas i danas, poput najgadnijih aveti iz prošlosti, proganja i ne pušta. U ono sa čim do dana današnjeg nismo uspeli da se suočimo. Ovaj film je na svim umetničkim nivoima relevantan. Od toga kako je sniman, kako su iskorišćeni zvuk, rediteljska rešenja, glumačka igra. Takođe, ovo je film koji je prošao torturu pre nego je doživeo premijeru. Film „Teret” je svoj teret doneo i bacio ga nama pred noge. Sada je na nama šta ćemo mi s njim. A teret je tu, pa je tu.

ORIGINAL

DESTINACIJA

Sankt Peterburg Zato što se Severna Venecija mora videti? To je jedan od najlepših gradova koje sam video. U njemu sam, doduše, proveo šest meseci i jako sam ga zavoleo. To je grad koji ima najluđu zimu, s ogromnim pahuljama i minus 27 stepeni; grad sa mostovima koji se u proleće dižu u određeno vreme i ostavljaju vas u drugom delu grada da ga istražujete do zore; grad sa belim noćima. To je glupo objašnjavati, to se mora doživeti. Grad sa ludom istorijom, muzejima, pozorištima, predivnim malim ulicama. U jednoj jako staroj poslastičarnici imaju neke krofnice sa šećerom, i u njoj se prodaju samo te krofne na komad u papirnim kesama.

Grad sa najlepšim nebom, Nevom, morem, grad Petra Velikog. Morate to videti.

59

INTERVJU

MAJA

CVETKOVIĆ

KOMPROMIS NE DOLAZI U OBZIR Tekst: Ana Kalaba Foto: Nebojša Babić

60

www.originalmagazin.com

25

godina sam imala kada sam rekla u jednom dokumentarcu da ću u 45. biti i dalje na bini. Tada mi je to toliko daleko izgledalo, ali vreme prođe brzo

Bend E-Play je u 2018. proslavio 20 godina na sceni i objavio novi album „Sloboda”. S Majom Cvetković, osnivačicom, pevačicom i basistkinjom benda, razgovarali smo o slobodi, ali i o „šamarčinama” i „pristaništima” koje je novi album izneo na površinu domaće rok scene.

O

O kakvoj slobodi peva E-Play?

– Ta sloboda odnosi se prvenstveno na stvaralaštvo, ovim albumom jasno dajemo do znanja da je naš put i dalje isti i da ne podilazimo masama nego radimo ono što hoćemo – slobodno. Nije nam se nikad desilo da zbog nečega ili nekoga pravimo muziku iza koje ne stojimo 100 odsto. Ali, to je i sloboda u bilo kom drugom obliku. Svako od nas ponudio bi neku svoju definiciju.

Koja bi bila tvoja?

– Da u svemu što radiš i kome god se posvećuješ ti treba da budeš slobodan da pokažeš ono što zaista jesi.

ORIGINAL

61

INTERVJU maja cvetković U bendu su dve žene i dva muškarca, svi različitih godišta - Trut ima 52 godine, Kika 25

Da imaš slobodu da svoje emocije pokažeš na najogoljeniji način. To jeste vrlo riskantno, ogoliti se pred drugim ljudima, ali ja sam krenula u to s pesmama, u slobodno otkrivanje mojih najdubljih osećanja.

Paralelno s promocijom „Slobode“ proslavili ste 20 godina rada benda.

Kad se osvrneš na dosadašnju karijeru, šta je bilo najteže?

– Na početku mi ništa nije bilo teško.

Verovala sam u čuda. Dok smo spremali prvi album, imala sam osećaj da će kad izađe – Zemlja prestati da se okreće. Tad sam imala 20 i mislila da je to nešto najznačajnije što može da mi se desi. I da će sve ići kako treba, uz slobodu medija koja je tad krenula, posle 5. oktobra. Vrlo brzo smo shvatili da to ne ide baš tako. Sad kad pogledam, najteže je bilo da izguram kontinuirano trajanje benda sa svim preprekama koje Srbija nosi u kulturnom miljeu. Bilo je najteže da istrajem sama sa sobom i sa drugim ljudima, jer gurati se na tom početnom entuzijazmu je vrlo problematično. Entuzijazam krene, pa popusti. Moraš da imaš neki fidbek da bi nastavio. Mi smo ga našli u aplauzu.

On nam daje priznanje i razlog da idemo dalje.

Gde ste videli svoje mesto na sceni?

Kad ste se pojavili, ponudili ste zvuk koji je dotad možda mogao samo s Bojama da se uporedi. Posebno kad su u pitanju ženski vokali.

– A i muški. Ne mogu žanrovski nigde da nas ubacim. Kad smo se pojavili, bili smo nešto potpuno drugačije i brzo smo privukli pažnju. Prvi put kad smo nastupili u SKC-u kao predgrupa Bojama, mislim da je to bilo 1998. godine, nas su već sutradan svi znali. Onda su nam posle „Munje“ malo pomogle da dođemo do svog mesta.

Muzika je stvarno bila drugačija, što je super, ali je to i mač sa dve oštrice jer ti se čini da imaš vrlo usku grupu ljudi kojima se obraćaš zato što si toliko različit od svega, a posebno od onog što je popularno u Srbiji.

Gde vidiš svoju ulogu u otvaranju rokenrol scene za ženske vokale, za doživljaj žene u umetnosti uopšte?

– Ne znam, ne gledam muziku kroz polove ni kroz godine, što se vidi u mom bendu.

Imam dve žene i dva muškarca, svi smo različitih godišta – Trut ima 52 godine, Kika 25. Naravno da se oseća da je autorski dodir ženski. To su neke nijanse u emociji, izražavanju... Ali zaista ne mogu da delim muziku na mušku i žensku. Ipak, ako se neka devojka zbog E-Playa ohrabrila da počne da svira zbog toga, to mi je super.

Da li si se nekad suočavala s predrasudama poput onih „opasna žena s bas gitarom“?

– Kako da nisam. Na početku, kad izađemo na binu ljudi prvih 10 minuta stoje ispred mene i gledaju me kao čudo, maltene otvorenih usta, ne znam da li im je dobro, loše ili odvratno. To je trajalo sigurno dve godine. Sad kad dođeš na koncert E-Playa, znaš šta te čeka, ali tada je valjda kod nas to zaista bilo čudno. Usput mi se svašta još dešavalo, sećam se da u jednoj prodavnici instrumenata prodavac nije hteo da mi proda stalak za gitaru, ma bukvalno nije hteo da me pogleda... Bilo je svega. Morala sam da se dokažem kao muzičar, kao autor i kao žena.

Da li je ženama teže da se probiju u rok muzici?

– Mislim da se svi zajedno nosimo s ogromnim problemima. Ume da bude i lakše jer nekako žensko biće na bini je mnogo

U prodavnici instrumenata prodavac nije hteo da mi proda stalak za gitaru, ma bukvalno nije hteo da me pogleda... Morala sam da se dokažem kao muzičar, kao autor i kao žena 62

lakše zapamtiti. Opet, moraš da se dokažeš. Ali nisam ja mnogo marila za to nikad.

Imala sam nekih problema na početku, ali od kolega sam zaista samo imala podršku. Kad si žena na rok sceni, jedino što je zaista teško jeste nositi pojačalo, jedino to ne mogu, ostalo sve radim kao i ostali u bendu.

Album „Sloboda“ najavio je upečatljiv spot za „Šamarčinu“, kojim ste skrenuli pažnju na nasilje prema ženama, ali i na način na koji se ono tretira u našem društvu... Kakve su bile reakcije?

– Kad smo došli na ideju da napravimo takav spot, znali smo da mora da izgleda brutalno i iskreno. Moralo je da bude brutalno jer smo bili zapanjeni naslovima iz medija koji su izveštavali o zlostavljanju žena. U trenutku kad je spot izašao u Srbiji je te godine više od 20 žena ubijeno u porodičnom nasilju. A nigde nismo videli one koji su govorili o tome da je neko odgovarao za to, da je nasilnik osuđen. www.originalmagazin.com

Vrlo je riskantno ogoliti se pred drugim ljudima, ali ja sam krenula u to s pesmama, u slobodno otkrivanje svojih najdubljih osećanja Sve vreme imamo problem, a kao da se ništa ne čini da se to reši. Tekst pesme nije samo o zlostavljanju žena već i o životnim šamarima koji se svima dešavaju, to se odnosi na masu drugih problema. Ali „Šamarčina“ je prvi naš spot koji je imao takvu tematiku i koji je na taj način bio hrabar.

Ljudi su uglavnom super reagovali, ali je bilo i komentara poput onih „da si bolje kuvala, imala bi više poljubaca“. Nisu nas iznenadili, ovo je ipak ista ta Srbija u kojoj se to sve vreme dešava.

Koja pesma najbolje opisuje ono što je E-Play danas?

– Mislim da je to „Pristanište“. Ona govori ORIGINAL

o nepristajanju na neke stvari. I daje otvoren poziv za ono na šta pristajemo. E-Play ne pravi kompromis, ne moramo to da radimo. Možda smo tu gde jesmo baš iz tog razloga, ali na neke stvari jednostavno ne pristajemo. Toliko je jasno kojom muzikom treba da se baviš da bi bio popularan, toliko je jednostavno šta treba da uradiš, kako treba da izgledaš, imaš recept uspeha preko noći koji je garantovan. Mi znamo da to može da nam ubrza karijeru i napuni džepove, ali ne, nećemo to da radimo. Što se mene tiče, taj kompromis ne dolazi u obzir.

Pesma „Divan dan“ je pre nekoliko godina odjeknula za mnogo širu publiku. Šta misliš zbog čega? I šta ta pesma znači za E-Play?

– Niko od nas nije tipovao na tu pesmu.

Ona je bila „jedna od“ i nije čak ni išla kao prvi singl. Kad je izašla, prvih šest meseci se ništa specijalno nije dešavalo. Sećam se da neke radio-stanice nisu ni htele da

je puste, kao nije im se svidela. Međutim, ta pesma je na internetu sama našla svoj put, ona je zaista najbolje iskomunicirala na tom širem nivou. Čula sam da se pušta na kućnim žurkama, što mi je posebno drago. Ako u karijeri dođeš do toga, to je posebna potvrda. Mislim da je to zato što ima zarazan ritam plus jednu lepu, klasičnu gitarsku temu i taj ključni tekst. Ne znam šta je od toga upalilo.

Vidiš li sebe i za 20 godina na bini s bas gitarom?

– Ima jedan dokumentarac u kojem ja imam 25 godina i izjavljujem da ne verujem da ću u 45. biti i dalje na bini. Meni je to tada toliko daleko izgledalo. Međutim, vreme prođe brzo, sad imam skoro 40 i još sam na bini, a planiram da tu i ostanem.

Ali planiram da to dobija sve veću svrhu.

I nadam se da me zemlja iz koje dolazim neće demantovati, da neće srozavati još više alternativnu muziku jer gore ne može biti. l 63

NACIONALNA GEOGRAFIJA

NAJBOLJA MESTA ZA Tekst i foto: Uroš Nedeljković

PLANINARENJE U SRBIJI

Uroš Nedeljković je beogradski advokat koji o svom omiljenom hobiju - putovanjima - rado piše na portalu Daljine.rs, kao i za Društvo putnika Srbije.

Zaljubljen je u prirodu, ali priznaje da mu se ta ljubav desila prilično kasno sredinom njegove treće decenije.

ko putovanja oplemenjuju duh, putovanja s ciljem boravka u prirodi će vam izvaditi dušu, oprati je u mašini za pranje duše i vratiti je nazad u telo mirišljavu i bez kamenca. Neki to zovu katarzom – priča na početku razgovora za Original Uroš, kog smo zamolili da nam, nakon što je obišao preko 50 planina, izdvoji one koje smatra najboljima u Srbiji i koje svima preporučuje, te u nastavku možete pročitati divnu priču o našoj prirodi iz njegovog ugla.

A

Posetite prirodu

Okrugla markacija osnovna je oznaka u markiranju i ona se postavlja kad god je to moguće.

Postavljaju se na drveću, kamenju, ogradama, zgradama, stubovima za struju i telefon i dr.

64

Nije samo do planina. Brojna mesta će vas svojim prelepim odlikama naterati da ih sanjate. Valja Prerast kod Majdanpeka, na primer. Ovaj prirodni most govori o snazi reke koja je odvajkada tiho breg ronila. Grza kod Paraćina se ne može opisati. Slapovi Sopotnice na planini Jadovnik, kod Prijepolja, jedinstven su prirodni fenomen koji je pristupačan svakome. Pitanje je volje.

Reka Prerast kod Majdanpeka

Ta volja, čudna je to stvar. Volja nas tera da se na planine penjemo noću, tako da jednom godišnje, tradicionalno već petnaest godina, idemo na noćno planinarenje. Nije lako, ali daleko od toga da je teško. Dočekati izlazak sunca na vrhu planine osećaj je koji nijedna fotografija ne može da dočara.

Kampovati pored reke i probuditi se uz njen žubor, potom se umiti čistom vodom i piti je bezbedno ono je što me leči. Planina Devica i vrh Oštra čuka kod Sokobanje. Divna niska www.originalmagazin.com

planina s prelepim oštrim vrhom. Sa njega se vidi Rtanj, koji je još lepši dok sunce izranja.

Kanjon reke Jerme i Vlaška planina. Do vrha Vlaške planine nije lako doći, pogotovo noću, ali planina će vas nagraditi kada je osvojite.

Valja Prerast, prirodni most

Arbinje, Dojkinačka reka i vrh Tri čuke. Stara planina se ne zove tek tako „stara“. Mišljenja sam da je ova planina nešto najvrednije što posedujemo u Srbiji i treba je sačuvati netaknutu.

Vrh Tri čuke je teško osvojiv zbog previše kleka kroz koje se teško hoda. Međutim, ona pomenuta volja nas je dovela do vrha. Često noću sanjam Arbinje. Borski Stol kod Bora. Lako dostupna planina koja pleni svojim jednostavnim izgledom. Posetili smo je u oktobru, kada su boje najlepše. Medvednik u valjevskom kraju. Dugo sam izbegavao ovu planinu. Kakva greška. Pogled s grebena je jedan od lepših vidikovaca.

Ježevac u Homolju. Kada bih birao između istoka i zapada Srbije u smislu lepote, uvek bih izabrao istok. Nešto me tamo vuče. Ježevac nema ni 700 metara, ali pogled s njega u pola pet ujutro na kapiju Homolja dovoljno govori, iako ne postoji pridev za to. Željin, malo poznat, ali prelep. Ako se zadesite blizu Goča, pokušajte da se spustite malo niže i nećete se pokajati. Misteriozni Radan koji bdi nad jugom Srbije. Ceo ovaj kraj ima neverovatan potencijal i nema put koji će povezati Caričin grad (Justinijanu Primu), Prolom Banju i Đavolju varoš. Verovali ili ne. Izvor Crnog Timoka se nalazi u selu Krivi Vir. Lako je dostupan i vredan posete.

Mnoga mesta u Srbiji zaslužila su više od nas. Za početak – da ih posetimo. Potom, da ih čuvamo. Na koncu, da ih ne uništimo Slapovi Belog Izvorca

Reka Vrelo kod Negotina. Nalazi se ispod carske palate u selu Šarkamen. Ovo malo poznato arheološko nalazište je zapravo jedna od četiri carske palate koje su otkrivene van Rima.

Čuvajmo prirodu Međutim, nekada je dobro što su mnoge od ovih lokacija teško dostupne. Nažalost, to je jedini način da budu sačuvane. U suprotnom, mogu doživeti sudbinu nekih planina koje su više beton nego priroda i više buka nego tišina.

Ne treba to tako.

Neuništavanje prirode U Srbiji će uskoro biti uništeno 400 najčistijih i najlepših reka u Evropi izgradnjom mini-hidroelektrana koje sve zbirno neće proizvesti tri odsto struje u Srbiji. Taj vid proizvodnje električne energije je neodrživ i stoga je subvencionisan, te će tako svi građani plaćati uništavanje sopstvenih reka kroz račune za električnu energiju kroz stavku naknade za povlašćene proizvođače. Mnoge reke s ovih slika više ne postoje ili uskoro neće postojati.

ORIGINAL

65

NACIONALNA GEOGRAFIJA

Stara planina, Ulazak u Arbinje

Dobro je što su mnoge od ovih lokacija teško dostupne, jer je to, nažalost, jedini način da budu sačuvane i ne postanu više beton nego priroda

Grza

66

www.originalmagazin.com

Kako se opremiti za planinu

Vlaško groblje

ORIGINAL

Čizma glavu čuva. Prevashodno obuća mora biti jaka i udobna. Nekada mogu poslužiti i patike, ali ne igrajte se mnogo s ovom stavkom.

Garderoba. Za početak krenite u bilo čemu što će vam biti udobno i toplo, u zavisnosti od doba godine.

Nakon toga shvatićete šta vam od garderobe treba ili ne treba. Pokušajte da važnost nepromočive jakne ne saznate na teži način. Uvek pri sebi imajte suvu majicu i čarape.

Ranac. U zavisnosti od toga gde planirate da idete, birajte i ranac. Često njegova veličina nije bitna koliko je važno da bude udoban za nošenje. Šator, vreća i podloga. Kada se odlučite da boravite u prirodi više dana i na mestima gde ne postoji planinarski smeštaj, ova oprema će vam biti presudna. Štapovi za hodanje.

Nisu neophodni, ali mnogo olakšavaju kretanje. Za početak, koristite neku granu. Nož, baterijska lampa i upaljač – nikad se ne zna.

Hrana. Čudno je, ali mnogi zaborave ovaj detalj.

67

NACIONALNA GEOGRAFIJA

Primus ili plinska boca Primus ili rešo je obavezna stavka ako boravite duže u prirodi. To je zapravo plinski uređaj manjeg gabarita. Mali primusi sa patronama koštaju između pet i deset evra, zavisno od toga gde ih kupujete. Ima i primusa srednje veličine, a sve ih karakteriše laka zamenjivost patrona. Veliki primusi već zahtevaju plinsku bocu. Bitno je da sve što ima otvorenu vatru odmaknete koliko god možete daleko od šatora i stvari. Naravno, primus ili plinsku bocu držite u zavetrini, dalje od kiše i direktnog sunca.

Pribor za higijenu

Četkica i pasta za zube, kao i sapun (preporučuje se neki koji se što lakše ispira) – to će vam biti dovoljno. I antibakterijski gel ume da bude veoma koristan, kao i vlažne maramice. Toalet-papir držite uvek u kesi da se ne skvasi.

Pribor za jelo i kuvanje

Morate jesti, pa je najbolje da izaberete ono što vam je zgodno za nošenje, a što će poslužiti svrsi.

KAMPOVANJE ZA POČETNIKE Najbolji način da doživite prirodu, ali i društvo jeste upravo kampovanje, bilo da je na moru, planini… I za njega postoje vrlo jasna pravila. Ako kampujete u uređenom kampu, sve je jasno. Međutim, ako se odlučite za divlju prirodu, važno je sledeće:

Baterijska lampa

Najbolje je da imate bar tri lampe – jednu za šator, drugu u ruci i treću čeonu. A kako baterijska lampa radi na baterije, važno je da ne zaboravite i njih da nabavite.

68

Nikad se ne zna

Postoje stvari za koje se nikada ne zna kada će zatrebati. Ponesite dodatno ćebe koje se u slučaju hladnog vremena može prebaciti preko vreće za spavanje ako nemate odgovarajuću vreću. Upaljača nikada nije previše, kao ni hepo kocki. Naravno, uvek nosite prvu pomoć, alkohol za dezinfekciju, kao i sredstvo protiv komaraca.

Vatra

Bez vatre skoro da nema kampovanja. Osim ako niste poneli plinsku bocu sa gorionikom ili primus, vatra će vam trebati i da se ogrejete, pogotovu na planini, gde ume da bude veoma hladno noću. Vatra nikada ne sme biti bez nadzora. Drugim rečima, uvek neko mora da je loži i da pazi na nju da se ne proširi. Ognjište prvo ogradite većim kamenjem i usred tog kruga založite vatru.

Gledajte da vatra bude zaklonjena od kiše i od udara vetra. Ako je moguće, iskopajte manju rupu u zemlji i u njoj naložite vatru, a rupu takođe dobro ogradite kamenjem. Kamenje je praktično i zbog toga što se na njega može postaviti žica za roštilj ili posuda u kojoj će uvek biti tople vode.

Pre nego što legnete da spavate ili pre nego napustite kamp, vatru obavezno ugasite. Dobro je polijte vodom i preko žara sipajte pesak ili zemlju. www.originalmagazin.com

Šator

Šator je, naravno, osnovni rekvizit svakog kampovanja.

Moderni šatori (nalik iglu) lagani su (3-5 kg), sklapaju se za nekoliko minuta, pristupačni su (od 20 evra pa naviše, zavisno od marke i kvaliteta) i dostupni (od tržnih centara do prodavnica pecaroške opreme). Ako želite da budete sigurni i bezbedni, kupite dvoslojni šator nekog poznatog proizvođača koji može izdržati i kišu i omanji sneg. Ni polovni, ali ni dobro očuvani šatori nisu loš izbor. Gledajte da šator postavite što dalje od vatre da se ne bi slučajno zapalio, ali i što dalje od buke – da biste mogli da spavate. Šator obavezno zategnite konopcima, ali pre toga ga obezbedite kočićima, to će vam biti veoma bitno ako pada kiša ili duva vetar. Pre postavljanja šatora morate naći relativno ravno mesto na koje ćete ga staviti. Sklonite kamenje, korenje od drveća i sve što teren čini neravnim. U suprotnom ćete oštetiti šator, ali i sopstvena leđa.

Voda

Kamp treba oformiti (ako vas je više) ili postaviti šator ako ste sami negde gde ima izvor pijaće vode. Ako nema izvora, gledajte da bude česma u blizini. Razlog je više nego jasan – voda nam treba da kuvamo i da se kupamo. Dakle, preporuka je da kamp bude do 100 metara od izvorišta vode.

Ako kampujete pored velike vode, tj. reke, jezera… raspitajte se da li je voda dobra za piće.

Kese za smeće

Boravak u prirodi je lep ako je priroda netaknuta. Dakle, očistite za sobom!

Skupljanje smeća biće lakše ako đubrište formirate odmah pri uspostavljanju kampa, a kesa neka bude blizu vama, ali ne preblizu vatre.

ORIGINAL

Nož, sekira ili ašov

Nož će vam zatrebati češće nego što možete i da zamislite. Sekirom ćete seći drva za potpalu, a njenim tupim delom ćete zakucavati kočiće od šatora u zemlju. Ašovom ćete oko šatora iskopati kanal za vodu u slučaju kiše da ne podlije ispod šatora. Takav kanal potrebniji je leti zbog čestih pljuskova nego u drugim sezonama, ali nije naodmet uvek nositi sa sobom mali sklopivi ašov.

Podloga za vreću

Zemlja na kojoj se spava, iako šatori imaju svoje podove, uglavnom je hladnija od vazduha. Zato je potrebno staviti nešto ispod vreće, a podloga ima još jednu funkciju – da ublaži eventualne neravnine na tlu.

Vreća za spavanje

Zavisno od vremenskih uslova, postoje vreće za zimu, leto i za međuperiode. U zavisnosti od kvaliteta izrade, proizvođača i sezone kojoj su namenjene, menja se i njihova cena.

Letnje su, prirodno, najjeftinije. Današnje vreće su uglavnom u obliku mumije, ali to nije pravilo. To znači da su gore široke, a dole uske i da imaju kapuljaču za glavu. Lagane su (od 500 grama do kilogram), a moderne su veoma kompaktne.

Neke vreće se spakuju u futrolu veličine plastične flašice i u njoj se udobno može spavati i na temperaturi od svega pet stepeni. Važno je znati da se u vreće leže ili u donjem vešu ili u veoma tankoj pidžami – one su napravljene tako da drže telesnu toplotu, a najbolji način za to je da telo direktno dodiruje vreću. Ako vam je hladno, ili nabacajte stvari preko vreće ili ih poređajte oko sebe u vreći.

69

70

www.originalmagazin.com

POP KULTURA

FILM U DOBA POLITIČKE KOREKTNOSTI Šta se zapravo krije ispod zlatnog sjaja prestižnih statua koje su nekada dobijala ostvarenja koja su ostavila traga u decenijama nakon nastanka i kako se od toga došlo do godina dominacije ljudi amfibija i crnih pantera?

Tekst: Dragan Jovićević  Foto: Profimedia

ORIGINAL

71

POP KULTURA FILM U DOBA POLITIČKE KOREKTNOSTI

Minula godina nije bila toliko loša kao prethodna, ali nije ni donela ništa novo filmskoj umetnosti

u godinama krize dobrih scenarija, novih stilova i svežih autorskih poetika film se sveo na politiku i zaradu

U

rbana legenda kaže da članovi brojnih američkih udruženja za dodelu filmskih nagrada i ne gledaju filmove o kojima odlučuju. Čine to po inerciji – bilo da svoj glas daju onim ostvarenjima za koje se najviše lobira, ili jednostavno glasaju za filmove koji su na poslednjim festivalima visokih kategorija (misli se tu na Veneciju, Montreal i naročito na Toronto) osvajali nagrade ili dobijali dobre kritike. Poslednjih godina, međutim, ta urbana legenda pokazala se izgleda tačnom, s jednom velikom novinom koja je u međuvremnu postala očiglednija – o najboljim filmovima odlučivale su najviše aktuelna politika i politička korektnost koje su svetu filma nametnule brojne aktivističke organizacije.

Tako je 2018. godine najboljim filmom na dodeli Oskara, gotovo ničim izazvano, proglašeno delo Giljerma del Tora Oblik vode, koji je u godini dominacije aktivista sadržavao apsolutno sve komponente za ,,mir u kući”, u ovom slučaju u svetu filma. Bila je to godina ,,autovanja” mnogih nezadovoljstava, počev od politike aktuelnog predsednika Donalda Trampa do mnogih optužbi na račun poznatih ličnosti iz sveta filma. Brojni aktivistički pokreti koji su godinama tražili svoje mesto na javnoj sceni dočekali su konačno svojih pet minuta i bespogovorno progovorili i javno o problemima koji su ih tištili. Tako su mnoge karijere srušene, neke trajno, dok su neke tek privremeno pauzirane. Haotična situacija jednostavno je morala da se reflektuje i na umetnost filma, gde se sve manje govorilo o filmskim kvalitetima jednog dela, a sve više o njegovom političkom i društvenom značaju.

72

TTako je i došlo do toga da trijumfuje film kao što je Oblik vode. Iako optuživan za brojna plagiranja, od raznih kratkometražnih ostvarenja preko francuskih klasika do televizijskih i pozorišnih komada, film Giljerma del Tora, inače briljantnog meksičkog reditelja, tako moćno povezuje gotovo sve frustracije o kojima se govorilo u tom trenutku da ni neujednačena dramaturgija niti brojne repetitivnosti nisu mogle da ugroze njegov trijumf na ceremoniji dodele najviših filmskih priznanja. Ako izuzmemo zaista impresivnu scenografiju, koja je jedina stopostotno zaslužila priznanje, ili muziku koja odgovara bajkovitosti filma mada nije toliko originalna, razlog da se film proglasi najboljim isključivo je nefilmske prirode. Oblik vode je do nepodnošljivosti politički korektan film, koji, smešten u doba Hladnog rata, u fokus stavlja gotovo sve (rasne, seksualne, verske) manjine, čiji spokoj kvari heteroseksualni beli muškarac nacrtan po uzoru na čoveka iz Trampovog kabineta, koji je osujećen u pokušaju da zavede ženu bez glasa (i bez prava glasa), inače čistačicu u vojnoj bazi, zbog čega postaje opsesivno agresivan, dodatno podstaknut činjenicom da je ona beznadežno zaljubljena u – čoveka amfibiju!

I već tada je bilo jasno da će već za nekoliko godina, kada se aktivistički talas bude stišao, biti smešno što se ovaj film uvrstio u red filmova koji su odneli najviše priznanje u svetu filma.

Međutim, upravo njegov trijumf progovorio je o pravom stanju u kome se svet filma našao.

Političnost, koja se od filmskih autora traži, najviše se poslednjih godina odražavala kod američkih filmskih autora, čija je kinematografija i dalje najdominantnija u svetu premda političke parole jednako često potiskuju

www.originalmagazin.com

3

nominovana filma u kategoriji drame tiču se položaja crnaca u svetu danas - If Beale Street Could Talk, BlacKkKlansman i Crni Panter

FENOMEN CRNI PANTER

1,35 4

milijardi dolara je zaradio na blagajnama širom sveta

dana prikazivanja je bilo potrebno da postane najprodavaniji film svih vremena koji je režirao Afroamerikanac

ORIGINAL

73

POP KULTURA Film u doba političke korektnosti

Rediteljski debi Bredlija Kupera i prva glavna uloga Lejdi Gage veliki je favorit za 2019. filmske programe i na najvećim festivalima na evropskom i azijskom kontinentu.

Minula godina, međutim, sudeći već po prvim nominacijama za nagrade i priznanja, nije bila toliko loša, ali nije donela ništa novo filmskoj umetnosti. Bila je iznad proseka, ali i bez velikih umetničkih zahvata. Ako je posmatramo iz perspektive onih filmovima koji su, recimo, nominovani za Zlatni globus, nagradu koju dodeljuje udruženje stranih filmskih kritičara akreditovanih u Holivudu, gotovo svi naslovi zadovoljavaju uglavnom komercijalne i tek donekle umetničke domete. Čak tri filma u kategoriji drame tiču se položaja crnaca u svetu danas, bilo da oni pričaju svoje priče iz Harlema (If Beale Street Could Talk autora Berija Dženkinsa, koji je pre dve godine trijumfovao takođe jednom politički korektnom tročinkom Mesečina), iz doba Kju-kluks-klana (BlacKkKlan-

Jasno je da će već za nekoliko godina, kada se aktivistički talas bude stišao, biti smešno što je „Oblik vode“ na listi filmova koje je iko ikada smatrao najboljim, u bilo kojoj konkurenciji

sman Spajka Lija, koji je sasvim sigurno imao bolja ostvarenja u dosadašnjoj karijeri, no nije se uklapao u tadašnje političke agende) ili iz sveta superheroja (Crni panter, čiji je toliki uspeh i kod kritičara zaista neobjašnjiv). Ukoliko se Crni panter bude našao i na listi najboljih filmova nominovanih za nagradu Oskar, biće to prvi superherojski film ikada nominovan u toj kategoriji, no to će pokrenuti brojna druga problemska pitanja – zašto baš taj film a ne Osvetnici, na primer, čija je on samo jedna usputna epizoda? Nominacija ne samo za Zlatni globus već i za druga priznanja koja je taj film pokupio pokrenula je sijaset nezadovoljstava čak i kod publike koja ga je volela (u pitanju je jedan od komercijalno najuspešnijih filmova protekle godine), smatrajući ovo ostvarenje ipak pre idealnim za popodnevnu razbribrigu uz kokice, a ne za ozbiljno dramsko delo.

Druga dva filma nominovana za Zlatni globus kao drame zapravo su muzički filmovi – Zvezda je rođena više je nego uspešan rediteljski debi glumca Bredlija Kupera sa Ledi Gagom u glavnoj ulozi; i Boemska rapsodija smenjenog, a opet potpisanog reditelja Brajana Singera, kojeg je kritika prvo iskasapila, a onda se izgleda predomislila, pa ga nominovala za nagrade kada su uvideli kolika je zapravo njegova gledanost. Film o grupi „Kvin“ i njenom lideru Frediju Merkjuriju zapravo je jedan od najboljih američkih filmova snimljenih u minuloj godini, u kome je mladi Rami Malek u glavnoj ulozi podigao standarde kada je u pitanju tumačenje istorijski poznatog lika. Kolebanje kritike da ga prizna, te iznenađenje kada se našao među najboljim nominovanim ostvarenjima samo pokazuje koliku je konfuziju unela politička korektnost u svet filma.

Prema svemu navedenom, u godinama opšte krize dobrih scenarija, novih stilova i svežih autorskih poetika umetnost filma svela se očito na politiku i na zaradu. I zato ne treba nikoga da čudi to što se Crni panter tako visoko vinuo. Koliko god se složili s tim da tom filmu nije mesto među ostvarenjima koja će ostati upamćena u istoriji sedme umetnosti po svojoj relevantnosti, on ipak na osoben način spaja dve krajnosti koje čine suštinu postojanja filma danas. A istinska celuloidna ostvarenja ipak će sačekati neka bolja vremena.

74

www.originalmagazin.com

OSKAROVSKE KONTROVERZE

Kada je pretprošle godine slavni američki glumac Voren Biti pročitao pogrešnog dobitnika Oskara u kategoriji najboljeg filma (proglasivši La La Land umesto Mesečine najboljim), mediji su mesecima raspravljali i rasplitali šta se zapravo tada dogodilo. Brojne teorije i zavere pljuštale su na sve strane. Još dugo će se taj trenutak, sasvim sigurno, smatrati jednim od najvećih promašaja u istoriji dodele prestižnog priznanja. No u vreme mnogih možda i zabavnijih kontroverzi nije bilo društvenih mreža da ih učine dodatno provokativnijim i urnebesnijim. Ovako, ostaju samo zabeleška na papiru. Prisetimo se nekih hronološkim redom.

1940.

U jednom potpuno drugačije društveno uređenom sistemu, Heti Mekdenijel postaje prva tamnoputa glumica nagrađena Oskarom, koji je dobila za epizodnu ulogu u „Prohujalo sa vihorom“. Iako je i pre dodele bila favorit, to je nije učinilo prihvatljivijom, te je tokom ceremonije sedela u zadnjim redovima, daleko od svoje ekipe, koju su činili belci. Sledeća tamnoputa glumica koja je dobila Oskara bila je Vupi Goldberg, tek 51 godinu kasnije.

1969.

Jedan jedini put u istoriji dodele Oskara, dve glumice su podelile priznanje u jednoj kategoriji. I dalje se pamti šok Ingrid Bergman kada je morala da pročita i Barbru Strajsend i Ketrin Hepbern. No Barbra je ipak jedina primila statuetu, jer se Hepbern, tradicionalno, nije pojavila na dodeli nagrada.

1973.

Jedan od najneprijatnijih momenata ostao je onaj kada je Marlon Brando poslao Indijanku da umesto njega odbije Oskara za glavnu mušku ulogu u filmu Kum, protestujući tako zbog položaja Indijanaca u filmskoj industriji. Jedni su je izviždali, drugi su aplaudirali, a kasnije se pročulo da je u pitanju glumica koja zapravo ima vrlo malo indijanske krvi u sebi.

1974.

Dok je Dejvid Niven najavljivao Elizabet Tejlor, scenom je preleteo muškarac kao od majke rođen, što je i šokiralo i zasmejalo publiku. Robert Opel na taj način je hteo da pokaže da ljudi ne treba da se stide golotinje u javnosti. I, zanimljivo, zbog toga nije uhapšen.

1989.

Mnogi smatraju da je jedan od najlepših momaka Holivuda, Rob Lou, zapravo završio karijeru izvođenjem „Snežane“ u okviru uvodnog šoua, koji se do danas smatra najvećim blamom Oskara u istoriji.

Tužbe su pljuštale, a producent nastupa se više nikada ničeg sličnog ORIGINAL

nije prihvatio, a glumica koja je „igrala“ Snežanu nestala je zauvek.

1993.

Jednu od najvećih zabuna ikada uneo je trač da je vremešni glumac Džek Palans, u vidljivo alkoholisanom stanju, pročitao pogrešnu dobitnicu Oskara za najbolju sporednu žensku ulogu. Za mladu Marizu Tomei smatralo se da je greškom uopšte i nominovana za ulogu u filmu Moj rođak Vini, a kamoli da treba da dobije priznanje! Akademija je to negirala više puta, a sama glumica je kasnije priznala da joj je Oskar više naudio nego doneo dobrog, te da ga je negde i „zagubila“.

2003.

U zanosu usled krajnje neočekivanog trijumfa, Adrijan Brodi istrčava na scenu, grabi Oskara i - Hale Beri! Iako ju je iznenadio strasnim poljupcem, Beri se nije mnogo opirala, te mu je uzvratila istom merom, dok izgleda i sama nije postala svesna milionskog auditorijuma, iznenađenog razmenom nežnosti u „francuskom“ stilu! Do danas, to je najerotičniji momenat u istoriji Oskara.

2011.

Prva psovka tokom dodele Oskara izletela je Melisi Leo, kada je primala statuetu za sporednu žensku ulogu u filmu Borac. Njena izjava izazvala je salve smeha u sali, no u skaćenoj verziji njen govor je cenzurisan, pa time i sama istorija.

2016.

Koliko su se vremena promenila u odnosu na prvu polovinu 20. veka i potisnutu Heti Mekdanijel pokazala je ova dodela, kada su aktivisti vodili kampanju #oscarsowhite jer nije bilo nijednog nominovanog glumca tamne puti, a mnogi su i bojkotovali dodelu. Ta kampanja otvorila je sasvim novo poglavlje u savremenom filmu, gde su mnoga dela pod pritiskom političke jednakosti i korektnosti nezaslužno favorizovana. No o tome će sigurno biti više reči u budućnosti.

75

UPOZNAJ SVET

KARIPSKI

RAJ

Milioni turista koji svake godine za svoj odmor biraju Karibe dobro znaju zašto to čine. Ova sunčana ostrva daju vam ogromnu mogućnost izbora i mogu da zadovolje apsolutno svačiji ukus, kakve god da su vam preferencije kada su putovanja u pitanju. Ovaj vodič pomoći će vam da saznate koje karipsko ostrvo najviše odgovara vašem senzibilitetu

76

www.originalmagazin.com

Antigva i Barbuda

Idealno za one koje ne drži mesto. Ovde možete da odaberete savršenu plažu (pa i ostrvce) za sebe, a nude veliki izbor smeštaja i aktivnosti za svaki budžet.

Ukoliko volite svakog dana da idete na drugu plažu, da se vozite brodom i dolazite porodično – ovo je pravo mesto za vas.

Trinidad i Tobago

Ova sestrinska ostrva su kao jin i jang jer nude posetiocima potpuno različita iskustva. Trinidad, koji je dom jednom od najvećih karnevala, mnogo je veći i ima sjajan noćni život, dok je Tobago mnogo manji, ima bogatu prašumu, peščane plaže i idealan je za opuštanje.

Bahami

Sasvim sigurno jedna od najpopularnijih karipskih destinacija za porodice. Pored Rajskog ostrva (Paradise Island), koje je najpopularnije, postoji još mnogo skrivenog blaga, mesta gde posetioci mogu da uživaju u ronjenju, tihim plažama i luksuznim vilama. Cene su nešto više nego na Arubi, ali niže nego na Antigvi i Barbudi.

Barbados

Ovde ćete moći da uživate u mnoštvu aktivnosti na otvorenom po znatno nižim cenama nego na susednim ostrvima. A na velikom broju plaža talasi su savršeni za surfovanje.

Kuba Živopisni gradić Trinidad na Kubi

Ovde se krije istinski egzotični doživljaj Kariba. Kuba kao da je iz vremenske kapsule iz pedesetih godina prošlog veka i ponosi se netaknutom lepotom. Lepe plaže, ukusna hrana, muzika svuda oko vas na koju ne možete da ostanete imuni… I šlag na tortu – prilično je povoljno.

Portoriko

Ovde ćete naći neke od najlepših plaža na svetu (npr. Flamenko), te jedinu prašumu u Severnoj Americi. Tu su i živopisne uličice i veoma bogat noćni život, kazina, ukusna hrana, mnogo ruma…

Dominika

Ukoliko želite nešto drugačije od tipičnog odmora na karipskim plažama, ovo je idealno ostrvo za vas. Sjajan je izbor za sve zaljubljenike u hajking i u ronjenje, a tamo možete pronaći veliki broj vodopada, vrela…

Dominikanska republika

Budget-friendly destinacija koja nudi mnogo toga svojim posetiocima – prilično povoljne rizorte sa ol-inkluziv ponudom, vile u kolonijalnom stilu, ali i skrivene kutke u prirodi.

Kurasao

Dve stvari karakteristične za ovo ostrvo jesu snorkeling i fenomenalna kuhinja.

Mada ni prelepi zalivi i urbani pejzaži nisu loši (a i cene su prihvatljive).

Američka Devičanska ostrva

Sastoje se od tri glavna ostrva: St. Tomas, St. Džon i St. Kroj, kao i većeg broja manjih. St. Tomas je najrazvijenije od svih i tu možete uživati u fenomenalnoj prirodi, jahati, ići na hajking i snorkeling.

ORIGINAL

Britanska Devičanska ostrva

Ako ste fan jedrenja, ovo je destinacija za vas jer je upravo to omiljeni način istraživanja ovih ostrva, posebno njihovih pećina i zaliva. Ipak, cene nisu za svačiji džep – poseta Britanskim Devičanskim Ostrvima finansijski je među najiscrpnijim kada su Karibi u pitanju.

Turks i Kaikos

Ako želite da se opustite na savršenim plažama, ovo je mesto za vas. Kristalnočista voda, predivni koralni grebeni mogu se pronaći na ovoj lokaciji koju smatraju najboljom lokacijom za zdravlje i velnes na Karibima.

Jamajka

Nekada poznat kao dom regea i Boba Marlija, sada je destinacija koja zadovoljava sve vrste putnika. Ovde i dalje možete uživati u neverovatnoj muzičkoj sceni, ali ćete se zaljubiti i u lokalnu kuhinju, predivnu prirodu, idilične plaže i u luksuzne rizorte.

Sve to po pristupačnim cenama.

St. Martin

Jedan deo ostrva pripada Holandiji, a drugi Francuskoj i svaki od njih nudi jedinstveno iskustvo posetiocima. Na francuskoj strani je opušteniji vajb, dok je holandska strana bučnija i življa.

77

UPOZNAJ SVET

Sva karipska ostrva mogu se pohvaliti savršenim plamaža

Aruba

Ako je za vas idealan odmor ležanje na plaži svaki dan i sportove na vodi i pod njom po ceo dan – ovo je ostrvo za vas. Plaže Arube su među najlepšim i najčistijim na svetu, sa belim peskom duž cele obale. Pri tom, najbolja stvar u vezi sa Arubom je što su cene tamo veoma pristupačne.

St. Lucija

Vrhunska destinacija za parove na medenom mesecu koji žele da odmaraju na savršenim plažama, ali je i prepuna drugih predela koji oduzimaju dah - vodopada, puteva kroz prašumu i botaničkih bašti.

78

www.originalmagazin.com

KAKO IH obići što više za što manje NOVCA?

Krstarenje je sjajan način da za što kraće vreme i za što manje novca posetite veliki broj karipskih ostrva – to će biti kratke posete (često na samo jedan dan), ali ćete imati priliku da doživite više njih na ovaj način. Veliki broj agencija nudi odlične ture, tokom kojih možete posetiti i do 7-8 ostrva, i to po veoma pristupačnim cenama. Najveći broj kruzera kreće sa Floride, ali neke agencije u aranžmanima nude i transport do tamo, dok druge ostavljaju organizaciju tog dela puta na vama.

Angvila

Ljubitelji hrane i plaža koji nemaju finansijska ograničenja a žele da uživaju u opuštenom odmoru naći će svoj raj ovde. Luksuzni restorani i spektakularne plaže ovde su na svakom koraku.

Grenada

Netaknuta lepota Kariba – ovo ostrvce je idealno ako želite da izbegnete veliki broj turista i gužve. Glavni grad ostrva St. Džordž izgleda kao replika italijanske rivijere.

Gvadelupe

Jedno od najbolje čuvanih tajni Kariba – ova francuska teritorija krije neke od neverovatnih plaža, predivnih sela i hranu koju ćete dobro zapamtiti. Savršeno za odmor ako želite da izbegnete druge turiste, a po prilično pristupačnim cenama.

Haiti

Proteklih godina ovo ostrvo prošlo je kroz mnoge izazove, od političkih nemira do prirodnih katastrofa. Ipak, i dalje se ovde nalazi mnogo prirodnih lepota, ostrvo je bogato afričkom kulturom i istorijom koje čini ovo ostrvo jedinstvenim doživljajem za sve posetioce.

Martinik

Izolovane plaže, vrhunska kuhinja i predivna istorijska luka sa zgradama iz 17. veka čine ovu francusko-kreolsku destinaciju jedinstvenom.

St. Kits and Nevis

Još jedan sestrinski duo koji nudi posetiocima sjajne aktivnosti na otvorenom, bogatu istoriju iz perioda pirata, kao i sjajne terene za golf.

ORIGINAL

Kajmanska ostrva

U Stingrej sitiju možete plivati sa morskim ražama, na predivnim plažama, poput plaže Sedam milja (Seven Mile), možete uživati u savršenom miru, ali i u luksuznim restoranima.

St. Vinsent i Grenadini

Verovatno najmanje posećena ostrva na Karibima, ali sjajna za ronioce, kao i za pasionirane ljubitelje jedrenja.

St. Barts

Luksuzna destinacija idealna za one kojima je na umu samo uživanje. Najveće svetske zvezde ovde dolaze na odmor i često se mogu videti milionske jahte i ogromne privatne vile.

79

BUDI ZDRAV

KAKO SE OPORAVITI NAKON PRAZNIKA Period slava, doček Nove godine, Božić, pa još malo slava sjajan je za druženje s prijateljima i s porodicom, ali se veoma često pogubno odrazi na naš fizički izgled, a ako se prejedanje nastavi i nakon toga, vrlo verovatno i na zdravlje. Zbog toga je vreme da ponovo uzmete velnes-konce u svoje ruke i vratite se na pravi put

A

Ako pokleknete pred gurmanlucima i zaboravite na zdravu ishranu, to se neće prikazati samo na vagi već i na vašem licu, uticaće na raspoloženju, a dugoročno i na opšte stanje organizma.

Mnoga istraživanja pokazala su da je upravo ishrana glavni krivac za probleme sa kožom, odnosno za bubuljice i akne, kao i da ono što jedemo i te kako utiče na to kako se osećamo. Zbog toga je važno brzo se rešiti osećaja krivice, ali i osloboditi se loših navika u ishrani.

Najgora stvar koju sebi možete da uradite nakon višenedeljnog prejedanja jeste da prestanete s unosom kalorija, a to znači da preskačete obroke ili da se podvrgnete nekom strogom detoksu ne biste li što pre popravili nastalu štetu.

Ovaj vodič pomoći će vam u tome da proces povratka na pravi kolosek bude što lakši i bezbolniji.

80

www.originalmagazin.com

1

REŠITE SE OSEĆAJA KRIVICE

Bilo da ste prekomerno jeli samo jedan dan ili nedeljama, pa čak i mesecima – šta je bilo, bilo je. Ne možete vratiti vreme, zato prihvatite ono što je bilo i nastavite dalje.

Zbog griže savesti lakše ćete ponovo pokleknuti.

4 6

2

IDITE PLANSKI U NABAVKU NAMIRNICA

Isplanirajte šta ćete jesti, napravite listu potrebnih namirnica za celu nedelju i držite se nje. Na taj način ćete se lakše pridržavati plana. Na vašoj listi treba da bude najviše svežeg povrća, voća, mahunarki, proteina i zdravih masti poput maslinovog ulja, avokada i orašastih plodova.

Neka vam cilj bude da ne pređete 1.500 kalorija tokom dana.

KLONITE SE IZAZOVA

Šta je ono čemu ne možete da odolite i zbog čega gubite kontrolu u stresnim situacijama ili kada ste gladni? Upravo su to najveći izazovi kojih morate da se rešite. Biće vam teže to sprovesti u delo ako imate decu u kući, ali ni njima, baš kao ni vama slatkiši ni za šta nisu potrebni ni korisni, tako da ćete time što ćete ih skloniti svima učiniti uslugu.

NOSITE RUČAK SA SOBOM

Najbolji planovi uvek zahtevaju da razmišljate nekoliko koraka unapred. Ako svaki dan idete na posao, ustanite malo ranije da biste isplanirali šta ćete tog dana jesti za ručak i užinu. Spakujete hranu koju ste unapred pripremili u posebnu posudu, kao i zdrave grickalice. A za slučaj da radite od kuće, idealno bi bilo da unapred odredite porcije koje ćete pojesti taj dan i izbegavajte stalno nešto da grickate.

9

7

Manjak sna neće vam biti prijatelj u naporima da smršate.

Prosečnoj odrasloj osobi potrebno je sedam do devet sati sna svake noći, ukoliko spavate manje od toga, to će loše uticati na koncentraciju, pamćenje, nivo energije i stresa, a uz to stalno ćete osećati potrebu za kafom i slatkišima i tako unositi nepotrebne kalorije.

Šteta je već učinjena i umesto da mislite o greškama, fokusirajte se na svoj cilj i idite ka njemu

NE PRETERUJTE S VEŽBANJEM

Ako se merite nakon prazničnih gurmanluka, mogli biste da doživite šok. Zbog otečenosti i zadržavanja vode brojka na vagi će verovatno biti mnogo veća od realne. Zato prvih nekoliko dana nemojte da stajete na vagu jer ćete se verovatno osećati loše, a to vam neće pomoći u procesu mršavljenja.

Jedan od najboljih načina da pratite i kontrolišete sami sebe jeste da upišete šta ste jeli i koliko ste vežbali. Možete na telefon da instalirate neku od aplikacija koje tome služe i koje će automatski proračunati koliki je kalorijski deficit, odnosno jeste li potrošili više nego što ste uneli.

SPAVAJTE DOVOLJNO

Instinkt bi vas naveo da pomislite da treba da vežbate što više da biste sagoreli višak kalorija. Međutim, ako ste napravili veliku pauzu, lako biste mogli da se povredite, može da vam pozli, ali će vas navesti i na to da brljate s ishranom u uverenju da ćete višak neutralisati vežbama. Vratite se normalnoj rutini i polako povećavajte intenzitet vežbanja.

ORIGINAL

5

VODITE DNEVNIK ISHRANE

3

KLONITE SE VAGE

10

8

GRICKAJTE PAMETNO

Nemojte preskakati užine da biste smanjili kalorije. Zdrave grickalice pomoći će vam da smršate jer nećete ni u jednom trenutku biti previše gladni niti ćete se prejedati, šećer u krvi će vam biti stabilan i neće vam se jesti nezdrava hrana. Odaberite grickalice koje sadrže između 100 i 200 kalorija i bogate su vlaknima i proteinom – npr. seckane jabuke sa kikirikiputerom, badem, humus, krekeri od celog zrna žitarica, pola šolje grčkog jogurta sa malo bobičastog voća i orašastih plodova.

PIJTE VODU ČESTO I MNOGO

Voda je i te kako značajna za vaše zdravlje, a posebno će vam biti korisna u tome da ne osećate glad, a i da se rešite otečenosti.

Idealna mera je osam čaša vode dnevno, ali u periodima oporavka potrebno vam je i više – ženama devet, a muškarcima13 čaša, tvrdi medicinski institut. Najlakši način da ne zaboravite na hidrataciju jeste da nosite sa sobom flašu vode i da popijete čašu vode pre svakog obroka.

81

BUDI ZDRAV

11 13

IZBEGAVAJTE SLATKE ZAMKE

12 14 15

Pravilno je da jedete tri obroka i dve užine dnevno. Jedite u jednakimvremenskim intervalima – između svakog obroka neka bude najmanje dva i po sata pauze, a najviše četiri. Tako ćete izbeći da pregladnite i šećer vam neće pasti.

Uz to, izbegavajte hranu koja u sebi sadrži skriveni šećer, poput sokova, čak i onih dijetalnih s veštačkim zaslađivačima, te razne grickalice i voćne jogurte.

PREPOZNAJTE SVOJA OSEĆANJA

Razmislite da li je razlog vašeg prejedanja možda dublje prirode – često hranom pokušavamo da izlečimo stres, samoću, neki se prejedaju i kada su srećni. Ako shvatite zbog čega to radite, lakše ćete se izboriti s tim problemom. Možda čokolada od 300 grama prija u jednom trenutku, ali ne rešava ništa, štaviše stvara nove probleme. Ukoliko znate da će vam nedelja na poslu biti naporna, pripremite hranu unapred, a u slobodno vreme pri ruci nek vam bude ukrštene reči, sudoku ili igle za pletenje – bilo šta, samo da zaposlite um i ruke da ne dođu u iskušenje da se zanimaju hranom.

RAZGOVARAJTE O TOME

Možda niste voljni da pričate o tome da ste pokleknuli, ali to što se vraćate na pravi put svakako je vredno hvale.

Recite kolegama, prijateljima ili se pohvalite na društvenim mrežama – to će vas donekle držati motivisanim da ne pokleknete.

IZAZOVITE SEBE

Postavite sebi izazov koji će vas naterati da izađete iz zone komfora. To je sjajan način da budete fit i ostanete motivisani za vežbanje. Recimo, zacrtajte sebi da ćete istrčati Beogradski maraton u aprilu i bacite se na posao.

UNAPREDITE SVOJE KULINARSKE VEŠTINE

Zdrava hrana je mnogima asocijacija za bezukusno – a istina je daleko od toga samo ako znate kako. Koristite što više začina, isprobajte nove recepte koje do sada niste spremali, naučite kako da ugodite u isto vreme i svom nepcu i svom zdravlju.

Šta izbegavati za bolje raspoloženje? Hleb Testenina Pohovana hrana

Šta izbegavati za bolji ten? Mlečni proizvodi u velikim količinama Čokolada Brza hrana Školjke Spanać Začinjena hrana Meso u velikim količinama Slanina Gazirani sokovi Energetska pića

82

Bombone Keks Kafa Pomfrit Alkohol

www.originalmagazin.com

ORIGINAL

83

www.novakdjokovicfoundation.org