Kolumna

Životni stil

Piše: Ljiljana Kostić @its_lia_green

Fotografije: Pexels.com

Pre par meseci pakujući se za selidbu, shvatila sam nešto što većina nas zna, ali često ne volimo da priznamo - imam previše stvari. Zapravo, neke statistike pokazuju da jedna od četiri osobe ima problem sa zatrpanošću! Uz toliko predmeta koji nas opterećuju u našem svakodnevnom životu, nije čudno što je jedan od najvećih trendova u uređenju i dizajnu doma ali i čitavoj promeni načina života - rastući pokret poznat kao minimalizam ili minimalistički način života. stao deo popularne kulture 50-ih i 60ih godina prošlog veka.

U potrošačkom društvu filozofija minimalističkog načina života nudi osvežavajući pristup koji, ne samo što donosi mir i jasnoću u naše živote, već predstavlja ključ za održiviju budućnost.

Ovo me je navelo da se pozabavim istraživanjem ovog pokreta, da njegove principe primenim. Iako je ovakav način života dobio veliku popularnost poslednjih godina, „minimalizam” nije ništa novo - zapravo ovaj pravac ima korene u budizmu a sam pokret je po- emisije ugljen-dioksida iz transporta.

Fokusirajući se na jednostavnost, svesnu potrošnju i smanjenje otpada, minimalistički način života može značajno doprineti očuvanju životne sredine. Možda će vas iznenaditi na koje sve načine je minimalistički načina života važan u kontekstu ekološke održivosti, a jedna od prvih stvari koje svako od nas može uraditi inspirisan minimalizmom je smanjiti otpad u svakodnevnom životu i usvojiti održive, ekološke navike.

Minerali i metali: Mnogi proizvodi, poput elektronike i automobila, sadrže retke metale i minerale. Iskopavanje ovih prirodnih resursa često dovodi do uništavanja staništa, erozije zemljišta i zagađenja vode zbog čega smanjenjem potrošnje možemo pomoći u suzbijanju potražnje za ovim ograničenim, prirodnim resursima.

Drvo i seča šuma: Proizvodnja nameštaja, papirnih proizvoda i građevinskih materijala doprinosi seči šuma, a svi znamo koliko su one bitne. Šume deluju kao rezervoari ugljenika, apsorbujući gasove staklene bašte, a njihovo uništavanje loše utiče na klimatske promene. Minimalistički način života podstiče upotrebu izdržljivih i održivih materijala, smanjujući potrebu za stalnom kupovinom novog.

Fosilna goriva: Potrošnja pokreće potražnju za fosilnim gorivima koja se koriste u transportu, proizvodnji i energetici. Ekstrakcija i sagorevanje fosilnih goriva oslobađaju ugljen-dioksid i druge gasove koji dovode do efekta staklene bašte, što dovodi do globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Minimalistički način života promoviše održiva putovanja i smanjenje kupovine nepotrebnih stvari, što ima pozitivne efekte u smanjenju emisije ugljen-dioksida.

Generisanje otpadne ambalaže: Komercijalna roba često je upakovana u prekomerne količine plastike i drugih veštačkih materijala koji se ne mogu reciklirati. Prihvatanjem filozofije minimalizma daje se prednost proizvodima sa minimalnom ili ekološki prihvatljivom ambalažom, promoviše se upotreba vlastitih vrećica, torbi, tegli i posuda koje se mogu dopunjavati čime se smanjuje količina otpada koji završava na deponijama i zagađuje životnu sredinu.

Tekstilni otpad: Brza moda doprinosi ogromnom porastu otpada od tekstila, jer se trendovi brzo menjaju, a odeća se odbacuje nakon svega nekoliko nošenja. Takođe, mnogi neprodati odevni komadi ilegalno se izvoze se u zemlje trećeg sveta gde se skladište na pretrpanim deponijama. Usvajanjem minimalističkog pristupa modi i odevanju usmereni smo na odabir kvalitetnih, vanvremenskih komada, praktikovanje razmene odeće, kupovinu polovne odeće i usluge iznajmljivanja odeće.

Minimalistički način života promoviše prelazak sa besmislenog, neumerenog konzumiranja na svesno sticanje. On podstiče pojedince da se fokusiraju na bitne stvari, čime se smanjuje ukupna tražnja za robom i resursima. Samo smanjenjem potrošnje, možemo smanjiti svoj ekološki otisak i doprineti očuvanju prirodnih resursa.

Minimalistički način života naglašava važnost pronalaženja zadovoljstva i ispunjenja izvan materijalnog posedovanja. Pomeranjem fokusa sa gomilanja i skupljanja stvari na iskustva i odnose, smanjujemo pritisak konstantne potrošnje i doprinosimo održivijem načinu života.

• Štedite energiju isključivanjem svetla i elektronskih uređaja kada nisu u upotrebi. Koristite energetski efikasne aparate i pređite na obnovljive izvore energije ako je moguće.

• Redovno sređujte prostor u kojem

Evo nekoliko predloga za usvajanje održivih navika:

• Podržite lokalne brendove koji se fokusiraju na održivost i neguju etičke prakse.

• Birajte proizvode sa minimalnom ambalažom ili ambalažom napravljenom od recikliranog ili biorazgradivog materijala.

• Smanjite otpad od hrane planiranjem obroka, kupovinom u manjim količinama, pripremom obroka koje može- te zalediti, deljenjem kupljene hrane sa drugima, kao i kompostiranjem organskog otpada. Potražite lokalnu, organsku i sezonsku hranu kako biste smanjili živite i donirajte predmete koji su u dobrom stanju, ali vam više nisu potrebni. Ovo ne samo da smanjuje otpad, već pomaže i onima kojima je to potrebno.

Održive prakse u svakodnevnom životu:

Ušteda energije: Ugradite energetski efikasne sijalice, koristite postavke za uštedu energije na elektronskim uređajima i izolujte svoj dom (prozori, vrata) kako biste smanjili potrošnju energije.

Štednja vode: Popravite sva curenja, instalirajte slavine sa smanjenim pro- tokom vode i praktikujte svesno kori- šćenje vode kako biste sačuvali ovaj dragoceni resurs.

Biljna ishrana: Uključite više obroka na biljnoj bazi u ishranu. Stočarstvo značajno doprinosi emisiji gasova koji stvaraju efekat staklene bašte kao i krčenju šuma.

Odgovorno putovanje: Kada putujete birajte održiv način prevoza. Kad god je to moguće, koristite javni prevoz, delite automobil ili se vozite biciklom umesto da koristite lična vozila. Takođe, prilikom putovanja podržite male, lokalne turističke agencije, odsednite u malim, porodič- nim apartmanima i hotelima koje drži lokalno stanovništvo, dajte uvek prednost eco-friendly smeštajnim objektima kojima je prioritet energetska efikasnost, smanjenje otpada i očuvanje prirode.

Minimalistički način života pruža ekološki odgovor na izazove koje nam postavlja potrošačko društvo. Usvajanjem minimalističkog mentaliteta i usvajanjem dobrih navika smanjujemo naš ekološki otisak, minimiziramo otpad i doprinosimo održivijoj budućnosti. Prihvatanje principa minimalizma ne samo da donosi jednostavnost i jasnoću u naše živote, već nam takođe omogućava da postanemo svesni čuvari svoje okoline.

Intervju: Teodora Kovrlija

@teodora_kovrlija

Fotografije: Privatna arhiva

U junskom izdanju posvećenom odr- živoj modi moja gošća je Dajana Vujčić, kostimografkinja, stilistkinja, predavačica i dizajnerka @turbi_turbi prepoznatljivog stila koja svoje modne lekcije na klasično italijanski, ležeran i nepretenciozan način deli putem Instagram profila @dvstylepills i @fakeoffmagazine.

Ti si žena sa mnogo talenata, uspešnih poslovnih projekata i direktnog iskustva iz modne industrije pravo iz modnog srca Italije. Na koji način bi se sama predstavila našim čitaocima, ko je Dajana Vujčić privatno, poslovno i šta njeni modni izbori otkrivaju o njenom karakteru?

Kao što znate, dugo godina živim u Italiji, prvo u Firenci a sada već više godina u Milanu gde sam dugo radila kao fashion stylist za časopise i TV reklame, i kao kostimografkinja za filmove i serije. Pa- ralelno sam trinaest godina predavala po raznim modnim Akademijama i školama, a radila sam i kao fashion buyer za lanac luksuznih butika. Mnogo toga se vremenom menjalo jer sam imala dosta problema i nekoliko operacija kolena koje su me navele na nove karijerne izazove i na to da počnem da slikam i evo poslednjih godina da počnem da radim i kao content creator na Instagramu (@dvstylepills i @fakeoffmagazine) što mi opet otvara neka nova vrata u svetu mode. Što se tiče mog privatnog života: volim da putujem, da okupljam divne ljude oko sebe, da radim na sebi, da slušam dobru muziku, jedem zdravu hranu, a najsrećnija sam kada sam na moru gde bih volela i da živim. Inače sam jako radoznala i imam potrebu da otkrivam nova mesta, da čitam nove pisce, da idem na sva važnija kulturna događanja, jer to je duhovna hrana a i vrlo je važno za sve kreativne ljude.

Kada si otkrila dar za modu, stilizovanje i pričanje priča kroz odeću?

Otkrila sam jako rano jer je moja baka imala atelje visoke mode gde su me svakog vikenda čekale nove haljinice, ali sudeći po pričama uvek sam bila vrlo odlučna oko toga šta želim da obučem svakog dana, a najveća mana je bila ta da sam mogla da se presvučem i deset puta dnevno. (smeh)

Zagovornica si ideje da moda nije samo odeća i da je naš stil odevanja ujedno i jedna od reprezentacija našeg identiteta. Kada se odstrani trenutni trend, kada se izuzme različita platežna moć kao i uverenja na temu održivosti, šta je ono što ostaje, i da li se tu krije nukleus stila?

Moda i stil su kao što znamo dve različite stvari - moda je prolazna a stil je večan. Tako je, verujem da naš stil odevanja priča mnogo toga o nama jer svaki detalj koji imamo na sebi šalje određene poruke, tako da je važno uvek zapitati se kakvu poruku o sebi drugima želimo da pošaljemo. Naravno to nikada nije vezano samo za to šta nosimo nego i kako ga nosimo i šta emitujemo ispod te haljine (kakav je naš životni stil, naša ličnost, kultura, naš identitet). Najteža stvar je biti doživljen kao kul osoba ili kako bi poznata modna urednica i ko- lumnistkinja Dajana Vriland rekla: "It's not about the dress you wear, it's about the life you lead wearing the dress."

Tako da ja nastojim da ljudi primete moju ličnost a ne odeću koju nosim.

Kako iz pozicije stilistkinje uspevaš da prepoznaš nečiji modni izraz i onda kada ga ni oni sami nisu svesni, kako im „prepišeš“ pravu pilulu stila?

Naravno sve počinje razgovorom i postavljanjem specifičnih pitanja klijentu, ali ne treba zaboraviti ni na dobru procenu morfologije tela, specifičnosti kao što su boja kože, način života i naravno promena koju ta osoba želi ili ne želi. Nekada je to vrlo lako postići a nekada kada sam imala priliku da radim sa poznatim pevačima i VIP klijentkinjama, tada zaista nije jednostavno – potrebno je puno poznavanja psihologije, strplje- nja, empatije i takta, tako da u šali za sebe često umem da kažem da je moj posao u stvari „problem solver“.

Reč održivo je postala „buzzword” u modnoj industriji i koristi se daleko češće nego što je to opravdano, naročito u kontekstu oglašavanja različitih inicijativa velikih brendova brze mode, ali i luksuznih brendova koji nastoje da marketingom „isprave“ štetu načinjenu prirodi i ljudima koji rade u ovoj industriji. Budući da si u modi godinama, kako iz tvoje pozicije izgleda put ka održivijoj, sporijoj modi – da li je opravdano reći da postoji napredak?

Naravno da ima napretka i „slow fashion“ kao i „slow living“ su sada postali novi životni trendovi koji su široko zastupljeni. Radim na tome da sarađujem sa „sustainable“ brendovima, jer su mnogi odavno shvatili posledice koje ostavlja „fast fashion“ i veliki brendovi i velike industrije rade na tome, ali je još uvek sve „slow“ u smislu da to što se preduzima nikako nije dovoljno niti se dešava dovoljno brzo jer smo puno toga već uništili ali i pored svega što znamo nikako se ne zaustavlja glad za konzumerizmom. Takođe i sama kriza koja je usledila nakon COVID-a ne ostavlja mnogima druge varijante. Međutim, pri- mećujem da je sve veće interesovanje i za vintage, recycle, restyling, upcycling i sl. bi. Ispričaj nam malo više o ideji i konceptu brenda, ali i tvom putu u modi?

Koji su to u ovom momentu najveći izazovi da modna industrija bude istinski održiva?

To je teško pitanje koje zahteva vrlo dugačak odgovor ili još ceo jedan intervju na tu temu. Kao što kaže Morten Lehmann osnivač i CEO Tailwind i direktor za održivost u Global Fashion : „Nemojte da vas zavara - modna industrija je još uvek daleko od održive.“ Poslednji izveštaji pokazuju da 40% modnih kompanija nije ni počelo da ozbiljno shvata pitanje održivosti! Modna industrija mora da ubrza rešavanje problema koji se odnose na smanjenje emisije CO2! Međutim, pošto smo i mi deo toga treba podsticati održivo ponašanje potrošača. Usvajanje svesnijeg pristupa modnoj potrošnji, potrebno je kupovati manje a kvalitetnije!

Osim kao saradnica i predavačica na Istituto Marangoni i Accademia Del Lusso, stilistkinja, modna konsultantkinja, kreatorka sadržaja, oprobala si se i u polju dizajna, a najsvežiji primer takvog angažmana je brend Turbi Tur-

Turbi Turbi brend je pokrenut igrom slu- čaja jer je turban bio glavna zvezda na otvaranju jednog važnog butika. On je bio glavni detalj jednog mog dosta jednostavnog outfita, ali su onda prisutni počeli da se raspituju gde mogu da ga kupe pa sam morala da krenem da ih pravim za taj butik. Posle izvesnog vremena sam na drugom otvaranju butika imala šešir sa natpisom „LOST In ME“ i ponovo se dogodilo slično, mnogi su krenuli da se raspituju a onda i naručuju šešire i tako je sve krenulo jer sam već imala deo nakita iz mojih prethodnih kolekcija. Uglavnom se ceo brend bazira na ideji apciklaže i reciklaže, kao i na upotrebi prirodnih materijala.

Kako izgleda tvoj garderober?

Kako radim i „wardrobe analysis“ moram priznati da je moj garderober skoro uvek u haosu jer ja sam klasična „last minute girl“. Uvek sam u žurbi a pošto imam dosta stvari i malo prostora uvek napravim veliki haos. Međutim puno radim na ideji da je važno povremeno uraditi „detox your wardrobe“, ali čim malo ispraznim „stare energije“ i stvari koje ne nosim, odmah mi stižu neke nove.. Što se tiče odevanja, verujem da ja imam „set uniformi” sastavljen od basic stvari, ali uvek je stvar u detaljima, jer je neverovatno kako i najmanji detalj menja ceo outfit, a istovremeno priča priču o našem stilu.

Kako kupuješ, gde kupuješ, da li se i kako obuzdavaš od prekomernog šopinga?

Moj problem je taj što sam dugo godina u ovom poslu, i poznajem dosta skrivenih mesta na koja samo stilisti idu, a često me zovu i na rasprodaje po show room-ovima i dosta toga dobijem na poklon. Ne kupujem mnogo jer malo toga mi se zaista sviđa, a ako mi se nešto svidi kupim odmah dva komada, ali ne praktikujem nikako prekomerni šoping jer daljem prioritet drugim stvarima.

Često putuješ po svetu i otkrivaš nove brendove, dizajnere i interesantne šopove koji promovišu lokalni dizajn, održivost, vintidž modu. Kakav utisak je u tom smislu ostavio na tebe Beograd i lokalna modna scena?

Kod nas u Srbiji zaista ima mnogo kreativnih dizajnera i kvalitetnih umetnika, a sa sigurnošću mogu da kažem da imamo bolje frizere i stiliste za kosu nego Italijani. Takođe, otkrila sam i jako dobre dizajnere „hand made" nakita. Mada je kod nas uvek malo trend overlooking i dalje je i suviše važno imati na sebi poznate ili bolje rečeno vidljivo prepoznatljive brendove, što je ovde u Italiji malo „out“ ako se preteruje. Ali puno je zanimljivih modnih dizajnera i prelepih butika.

Šuška se i da spremaš zanimljivu saradnju sa pojedinim domaćim dizajnerkama, možeš li da nam otkriješ o kakvom projektu je reč?

Već sam imala par saradnji sa domaćim dizajnerima ali bih volela i da njihov rad plasiram ili prodajem ovde u Italiji ili još bolje u Evropi. Neke sam već uspela da ubacim u vrlo interesantne koncept radnje, radim na tome intenzivno i nadam se da će se i to uskoro ostvariti.