Dvorac Alkazar i njegove tajne

Topli vetar bio je uporan u pokušaju da nas odvrati ali smo nastavili sa razgledanjem grada. Nismo mnogo odmakli od Velike džamije kada smo naišli na ogromnu građevinu od žućkastog kamena - dvorac Alkazar (Alcazar de los Reyes Cristianos). Alkazar je bio na listi prioriteta znamenitosti koje sam želela posetiti u Kordobi.

Ovaj hrišćanski dvorac podignut je na ostacima rimskih i mavarskih zgrada koje su se nekada nalazile u blizini Meskite. Izgradnju palate naredio je Alfonso XI u 14. veku, a dvorac je služio kao jedna od primarnih rezidencija katoličkih kraljeva, kasnije je bio i sedište inkvizicije. Dok sam šetala prostorijama

Alkazara delovalo mi je nestvarno da su se baš ovde hrišćanski vladari dogovarali sa Kolumbom o njegovim putovanjima.

Unutrašnjost palate ne deluje impozantno, ali ono zbog čega je definitivno vredelo posetiti dvorac jesu njegove kule sa kojih se pruža prelep pogled na Kordobu ali i raskošne vrtove koji su nas mamili da se spustimo i uživamo u njihovoj lepoti, poput katoličkih kraljeva nekada.

U Ulici cveća i među kućama

Kao Iz Bajke

Od svih gradova u Andaluziji Kordoba je najviše sačuvala mavarski stil. Svaka zgrada, uličica, svaki trg skrivaju priču koju radoznali turisti jedva čekaju da otkriju. Dok razmišljam o veličanstvenoj istoriji ovog grada i tome koliko je bio ispred svoga vremena, stižem do najmanje i najuže ulice na svetu - Ulice cveća (Calleja de las Flores). Ovo je jedna od najpopularnijih i najlepših ulica u Kordobi zbog raznovrsnog i razno - bojnog cveća koje krasi domove Kordobljana.

Dok nastavljamo šetnju uskim ulicama, stižemo i do jevrejske četvrti zvane Huderia (La Juderi). Ovaj deo grada španski Jevreji - Sefardi, naseljavali su od 5. do 13. veka, kada usled Rekonkviste bivaju proterani. Jevreji su imali važnu ulogu u razvoju Kordobe, kao naučnici, filozofi, lekari i trgovci, svojim znanjem i trgovinskim umećem dosta su doprineli bogatom kulturnom životu grada. U Kodobi toga vremena, kao i u celoj Andaluziji, pripadnici tri monoteističke religije živeli su u miru, slobodno propovedajući svoju konfesiju. Verska tolerancija bila je na vrhuncu za vreme kalifa Al-Hakama II (961-976), sina Rahmana III, za kojeg istorijski izvori kažu da je bio veoma tolerantan vladar. Nazivali su ga i ocem tri vere.

Kada smo ušli u staru Sinagogu, danas jedinu preostalu u Andaluziji, vodič nam priča o životu sefardskih Jevreja nekada. Dok slušam, deluje mi neverovatno da su ljudi u to vreme imali mnogo veću toleranciju za različitost. Suživot u miru i blagosti judaista, hrišćana i muslimana, sigurno je jedna od najsvetlijih stranica istorije ovoga gra- čega da se stidi. Sa dolaskom turista svake godine ovaj grad se budi iznova i iznova, potajno se nadajući da će biti spasen od zaborava.