Jedan od najtoplijih evropskih gradova

Kordoba je glavni grad istoimene pokrajine Kordoba, jedne od osam anda- lužanskih pokrajina pored Sevilje, Malage, Uelve, Almerije, Kadiza, Granade i Haena. Sam grad danas broji nešto manje od 800.000 stanovnika. Ovde su leta vrela i topla, a zime blage i vetrovite. Kordoba je jedan od najtoplijih evropskih gradova, tokom jula i avgusta temperatura prelazi 45 stepeni.

Put od Malage, šarmantnog gradića na obali Sredozemnog mora, do Kordobe traje manje od dva sata. Kako se približavate Kordobi u susret vam dolazi planinski venac Sjera Morene, u čijem podnožju se ovaj grad ugnjezdio, bivajući ujedno odani svedok njene zani - mljive istorije.

Pre putovanja za Kordobu preporuka je da pogledate nekoliko zanimljivih dokumentarnih filmova o mavarskoj vladavini u Španiji:

“When The Moors Ruled in Europe” (Bettany Hughes)

“An Islamic History of Europe” (BBC)

Smeštaj u Kordobi nije komplikovano pronaći. Na onlajn platformama za iznajmljivanje postoji prilično bogata ponuda najraznovrsnijih privatnih apartmana. Moja preporuka je da izaberete smeštaj u samom centru Kordobe jer će vam tako biti mnogo lakše u obilasku grada. Ako se odlučite da Kordobu posetite tokom jula i avgusta morate biti spremni na vrućine. Bez šešira, lepeze i vode ne krećite u obilazak grada čije sunce „prži” kao da ste u Sahari.

Rimski most

Kada smo kročili u Kordobu dočekao nas je vruć vetar, julsko sunce pržilo je nemilosrdno ali smo pored toga uspeli da napravimo prvu fotografiju građevine koja se pružala ispred nas – Rimski most. Ispod ove impresivne građevine iz 1. veka p.n.e. protiče reka Gvadalkivir. Vekovima to je bio jedini most u gradu, sve dok sredinom 20. veka nije podignut novi most Svetog Rafaela, koji je izgrađen nedaleko od Rimskog.

U dalekoj prošlosti, mnogo pre dolaska

Vizigota i Mavara, grad je bio pod upravom Rimljana koji su osvojili Kordobu oko 200. godine p.n.e. pretvorivši je u koloniju. Za vreme Julija Cezara Kordoba je bila glavni grad rimske provincije Hispania Baetika ( Hispania Baetica ).

Burnu istoriju Rimskog carstva pratila je ništa manje burna istorija Kordobe čemu svedoči sam Rimski most. Reč je o jednoj od najstarijih građevina grada, ujedno i jednoj od najzanimljivijih turističkih atrakcija.

Nastavite li malo dalje od Rimskog mosta i zakoračite dublje u grad ugledaćete Veliku džamiju – poznatiju kao Meskita. („La Meskita”). Spoljašnje zidine ove velelepne građevine šapuću: Dobro došli u Kordobu Abd ar-Rahmana I i dinastije Omejada.

Procvat grada u vreme Omejada

Poput ljudi i gradovi imaju vreme svog punog sjaja i procvata, vreme kada se nalaze na vrhuncu moći i slave, kada im se dive i uzdižu ih. Taj preobražaj i vrhunac, njeno zlatno doba, Kordoba je dosegnula za vreme mavarske vladavine, od 8. do 13. veka. Grad je tada bio evropski centar nauke, kulture i umetnosti i najveći evropski grad.

Da bi se upoznala Kordoba, mora se razumeti njena istorija. Sve je počelo u 8. veku, daleke 711. godine, kada na Iberijsko poluostrvo, tada pod vlašću Vizigota, dolaze Arapi sa severa Afrike. Država Vizigota bila je podeljena i nejedinstvena, unutar nje postojale su različite frakcije koje su se borile među sobom. Na poziv jedne od tih grupa dolaze Arapi kao vojna podrška. Na obale države

Vizigota zakoračili su preko Gibraltara, a zemlju na koju su kročili, i kojom će vladati osam vekova, nazvali su Al Andaluz što na arapskom znači „zemlja Vandala”. Dolaskom Arapa Kordoba je bila malo i neprimetno naselje koje je najvećim delom bilo razoreno kao posledica napada varvarskih plemena sa severa Evrope. Ipak, sudbina grada se menja dolaskom novih muslimanskih vladara.

Kordoba od 9. do 11. veka bila je poznata po raskošnim bibliotekama, velikim imenima iz sveta filozofije, astronomije, medicine… Kao moderan i prosvećen grad, Kordoba je tada imala sve o čemu su London i Pariz toga vremena mogli samo da sanjaju.

Dok sam se polako upoznavala sa gradom pogled mi je zalutao ka mermernoj statui jednog od velikih učenjaka toga doba – Averroesa znanog i kao Ibn Rušd.

Godine 756. Abd ar-Rahman I, nakon što je proteran iz Damaska i poslednji preživeli iz dinastije Omejada, osniva u Kordobi svoj nezavisni emirat, a Kordobu proglašava prestonicom. Novi emir i njegovi naslednici, Abd ar Rahman

II (788-852) i Abd ar Rahman III (889929), preobraziće Kor- dobu u jaku i centralizovanu državu. Važno je napomenuti da su

Omejadi sa sobom doneli i znanja, mahom iz medicine (hirurgija) i kaligrafije, koja su na ovim prostorima Evro- pe do tada bila nepoznata.

Ibn Rušd je bio poznati astronom, lekar i filozof, čuven po svojim prevodima Aristotelovih dela. Statua učenjaka i umnih ljudi, koji su živeli i radili u Kordobi toga vremena, ima na svakom koraku, da podsećaju turiste na nekadašnju moć i slavu grada i njegovih građana.

Pet stvari koje morate „doživeti” u Kordobi:

1. Posetite Meskitu ili Veliku džamiju

2. Popnite se na kule hrićanskog dvorca Alkazar i uživajte u njegovim raskošnim vrtovima

3. Obiđite Ulicu cveća i napravite nezaboravne fotografije

4. Prošetajte Rimskim mostom i uživajte u pogledu na reku Gvadalkivir

5. Zavirite i u jevrejsku četvrt Huderia