BEOGRADSKI-BALKANSKI-TROUGAO-7 by Prozaonline

ISSN 2620-1046

Промоција Балканских Вертикала (Београдског Балканског троугла) у Градској библиотеци у Сомбору маја 2018. године

ИСТАКАО БИХ... ...наравно, на почетку, да су Балканске вертикале, увек, у мојој глави, за све време док сам планирао и желео да учествујем у стварању једног потпуно ангажованог часописа, звале се Балкански троугао. Тај троугао је синоним за нешто опасно, недокучиво, непредвидиво, и то је најбољи могући пут ка нечем ангажованом. Углавном, од овог броја, Балканске Вертикале постају Балкански троугао, тачније Београдски Балкански троугао. Потпуно је исти часопис у питању, само са још ангажованијим називом, који се ослања на чувени Бермудски троугао, у којем нико никад није сигуран. Па зар није тако и у Србији и у Београду. Зар нисмо овде веома често у опасности да изгубимо своју душу, коју неки нису никад ни имали, а они што је имају пребивају у константном страху. То мало зрно душе овде се мора вешто скривати, јер ако тако не учиниш свако ће њу моћи да зајаше, ишиба, ломи до изнемоглости. Београдски Балкански Троугао је још увек једна од последњих оаза где истина може да егзистира без икаквог страха, у којем ће сви који буду објављени бити дочекани нормално и без икакве сујете и сурeвњивости. С тим, што је ово место за оне мало храбрије и оне мало часније, спремне да ставе и своју главу у торбу. Све је ту исто као и раније, а опет, на неки начин другачије. Многобројни жанрови књижевности, реченице и речи које позивају на бунт, а у ствари, увек на нормално и људско. Поезија, проза, есејистика, сатира, интервју, речи за речју, реченица за реченицом. Ако и ми не будемо дали наду и шансу истини, онда ће она изгубити још једно уточиште. А то никако не желимо.

ЗАПИСИ СА ИНТЕРНЕТА      

У мору лажи истина је дављеник. Откако је истина убијена са њеним телом ради свако шта хоће! Ako je svaka reč iz srca, onda je i svako ćutanje odatle. Isprani mozgovi nemaju cenu. Oni su najveći uspeh svakog diktatora. Кад потпуно ућутиш а сви те разумеју, дотакао си савршенство. Prvo razgovaraj sa samim sobom da bi mogao i sa nekim drugim! Уредник

INTERVJU SA ILI BEZ POVODA SLOBODA IZNAD SVEGA! Razgovor sa Vasom Radovanovićem Vasa Radovanović, umetnik koji već dugo vremena obeleţava srpsku umetničku scenu, jedan je od najautentičnijih glasova na ovim prostorima. Postavlja sebi visoke umetničke i ţivotne standarde, u sredini koja je gotovo nezainteresovana za altruizam, samobitnost, doslednost. Dugi niz godina nastupa sa svojom rok grupom "Grešnici" sa muzikom koja grmi i tekstovima što odvode u najviše sfere slobode, ali i sa poezijom, pre svega, jakih, jasnih, čvrstih rima, u kojoj svaku svoju pesmu teše skoro do savršenstva, kao što je to nekada činio Dučić. BBT: Da li si za slobodu po svaku cenu i dokle si spreman da istupaš u cilju njenog opstanka. Gde je granica tvog nastupanja u ţivotu, a vezano, naravno, za tu istu slobodu? – Sloboda je ono osnovno što čoveka čini čovekom. Ona nema cenu. Da citiram Ţan Ţak Rusoa: ,,Odreći se svoje slobode znači odreći se svojstva čovjeka.” Prema tome ne postoje granice ako ţeliš da ţiviš kao čovek. Ne sme postojati strah i pitanje: ,,A šta će biti ako...?” Samo jednom se ţivi. Ili što bi mudri Aristotel rekao: ,,Onaj ko prevlada svoje strahove biće istinski slobodan.” BBT: Kada si osetio prvi put potrebu da umetnički progovoriš i šta je bio glavni razlog tog početka? – Od malih nogu, od kada znam za sebe napajao sam se umetnošću. Verovatno je to uzrokovalo da se i u meni pojavi ta umetnička klica. U stvari, ja se i ne trudim da pošto-poto napišem ili iskomponujem nešto. Jednostavno puštam da ţivot teče i samo beleţim njegove trenutke i neka svoja osećanja. Normalno da ne objavim sve što napišem. Prema sebi sam najstroţiji kritičar i objavim samo ono zašta smatram da je najbolje što mogu da ponudim. Mislim da je i osnovni problem celokupne srpske knjiţevnosti i uzrok krize u kojoj se nalazi, pojava megalomanske skribomanije. Nikad više u istoriji ove zemlje se nije više pisalo, a ni manje čitalo. Pisci bi hteli da objave sve što napišu, i u tom knjiţevnom okeanu, teško je izdvojiti ono što je najvrednije. Teško je pronaći zrnce bisera u planini peska. Ta skribomanija je najveći uzrok što se knjige manje čitaju i što su tiraţi velike većine savremenih pesnika bibliofilski. Normalno, uzrok su i poremećeni vrednosni kriterijumi u društvu, u kojem razne voditeljke, starlete i učesnice Zadruga i Parova, praćene medijskom pompom, svoje trećerazredne ljubavne romane prodaju u velikim tiraţima. Romani koji bi se u nekim prošlim vremenima prodavali kao

,,ljubići” na kioscima u roto izdanju, sada su u tvrdom povezu na udarnom mestu srpskih knjiţara. BBT: Da li je ovo društvo koje nas okruţuje zaista takvo, kakvim ga predstavljaš u svojim rok numerama, i da li ima uopšte nade za njega? – Naţalost, stvarnost je mnogo surovija nego što moţemo predvideti. I onda kad pomislimo da ne moţe gore ona nas demantuje. U ljudskoj prirodi je da je čovek čoveku vuk. Ali budimo ljudi, kao što je govorio pokojni patrijah Pavle. Ne činimo drugima što ne ţelimo sebi. MeĎutim, gde god se okrenemo vidimo suprotno. Nepismeni vladaju nad pismenima, nesposobni nad sposobnima, lopovi nad poštenima… Političari se zaklinju zakonima i ustavima, a prvi ih krše. Glavni gospodar je novac i on sve moţe. Ali činjenica je da smo za sve sami krivi jer svaki narod zasluţuje vlast koju je izabrao. Nadam se da će mlaĎe generacije ispraviti ono što smo mi propustili. BBT: Da li si ikada osetio potrebu da komercijalizuješ svoju muziku, prilagodiš mejn strim sceni, i ako jesi zašto to nisi učinio? – Ne. Jednostavno to što stvaram sam ja. Moja muzika je specifična, sa dosta angaţovanih tekstova, i ja ne stvaram da bi se pesme nekome svidele već da bih ljude naterao da misle svojom glavom. Ako se nekome to sviĎa tim bolje. Ako na bilo koga deluje neka moja pesma i natera ga da se zamisli, promeni nešto u pozitivnom pravcu, ona je ispunila svoj zadatak. BBT: Koji su tvoji pesnički uzori, a koje pesnike poštuješ a ne bi nikad pisao kao oni? – Veliki je dijapazon pesnika koje poštujem i čija mi se poezija sviĎa i ne bi bilo prostora da sve nabrojim. Ali, kao što na početku ovog razgovora rekoh ja samo zapisujem neke svoje pesničke vibracije i ne razmišljam mnogo o tome u kojem pravcu će se neka pesma razviti, zato je i širok spektar mog delovanja – od soneta, katrena, slobodnog stiha, haikua, satire, poezije za decu… do signalizma. Sve je stvar trenutne inspiracije i pobornik sam toga da bez nje nema ni poezije. Ne moţe se dobra poezija pisati u kabinetu, po ţelji (retki izuzeci potvrĎuju pravilo). To čitaoci osete, tu iskrenost, i zato iza svakog dobrog pesnika ostane tek po nekoliko pesama po kojima se pamti. BBT: Kakav je tvoj odnos prema postmoderni u poeziji, i da li podrţavaš eksperiment po svaku cenu? – Ne po svaku cenu. Nije poezija enigmatika (ukrštene reči ili sudoku) pa da sediš i smišljaš šta ćeš napisati. Svaka dobra pesma mora da ima smisla, emociju, sliku, nešto što će je izdvojiti iz prosečnosti. Ali podrţavam, svakako, modernu poeziju, i sam sâm objavljivao signalističku. Ima u savremenoj postmoderni velikih pesničkih opusa. Redakcija BBT

VERTIKALE PREDSTAVLJAJU: Лабуд Н. Лончар ЛАБУД Н. ЛОНЧАР, рођен је 1964. у Иванграду, данашње Беране. Бави се писањем поезије и прозе. Оснивач и предсједник Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“ из Бара. Заступљен у тридесетак домаћих и страних зборника и антологија. Објавио је четири књиге поезије: „Рођење сузе“, „Остављања“, „На полеђини сна“ и „Ако прећутим пјесму“. Уредио је и објавио Зборник „Умјетност без граница“ бр.1 из Бара. Уредио је и објавио електронски зборник поезије „Неказано“ бр.1 из Бара. Уредио је и објавио зборник љубавне поезије „Неказано“ бр. 1. Уредио је и објавио први „Неказано часопис за Хаику“. Уредио је и објавио први „Неказано – часопис за књижевност и културу“ Живи и ствара у Бару.

КАД СЕ ПЈЕСНИК И ПТИЦА СУДАРЕ НА НЕБУ (Зису) Кад се пјесник и птица сударе на небу Не бива смрти То се звијезде играју И пјевају пјесму вјечности – Ако пита за мене... Кад се пјесник и птица сударе на небу Не бива смрти То је Господ са неба Просуо чашу кајсијеваче За душу пјесничку И загрлио Пјесника, птицу... И пјесму Ако пита за мене... Кад се пјесник и птица сударе на небу Не бива смрти И не знам откуд тај зној из очију Душе измучене... Мора да тако настаје суза... И пуца небо у грудима Због једноставних ријечиАко пита за мене... Кад се пјесник и птица сударе на небу Засија вјечност над морем Панонским И суза залије небо – Ако пита за мене...

НА ПУТУ ЗА СЈЕВЕР Кад долази јесен Остављам обалу, Светлуцаве рибе И шкољке што ћуте истину Пакујем малени кофер И журим на сјевер. И тако се Са ластама разминем Негдје на половини пута На прелому Сна и Јаве Махнемо у поздрав И наставимо лет. Оне одлазе на југ А ја на сјевер… Затворених очију... Кад долази јесен У мени замирише дуња И џаба ласте крилима Милују моје лице и Џаба немуште приче пијаних шкољки То ја опет миришем опали Орахов лист под кућом И пакујем кофер – На путу за сјевер.

КАО ВУЧИЦА Као вучица Рањена, љубави гладна и Од чопора остављена Дозиваш ме урликом Са тамне стране мјесеца. Плашиш мале ноћне птице Уснуле на мом јастуку, Отресаш са грана презреле смокве, И газиш уснуле шкољке у пијеску На заборављеној обали. Као вучица, Рањена по ко зна који пут Поносно носиш љубав у очима И пожуду у зубима, У грудима пјесму. Цијепаш урликом ноћ Као знојни чаршав Док лептири беспомоћно Лебде над стомаком. И тако, из ноћи у ноћ Као гладна вучица Урличеш моје име С тамне стране мјесеца.

Лабуд Н. Лончар

PROZNE VERTIKALE Александар Блажевић

СЕКТА ЛЕЊИХ (извод из приче)

На улазу у здање Н.М. је дочекао мушкарац средњих година, обучен у белу тунику, до земље (налик арапским), пружио јој је руку споро, умртвљено, без речи, капака напола спуштених, гледао је кроз њу као да спава. Мени се није обратио. Н.М ми је објаснила да су толико лењи, мрзи их да отварају уста, уколико не морају. * * * Гвоздена чељуст испред нас се отворила; нисам се окренуо да погледам још једном, вероватно последњи пут, то чаробно место. Када смо прошли кроз капију осетио сам отапање терета, као да се са мене сливао у асфалт. Ипак, слагао бих ако бих рекао да ми једног тренутка није било жао што нисмо остали дуже у тој необичној оази, нарочито када сам помислио на наше гужве у градском превозу и редове пред банчиним шалтерима. Онда сам се сетио, направио сам опаску да сам у „Политици“ прочитао о неком сличном удружењу у Америци. Н.М. је подигла обрве и упиљила се у мене. Рекла је: „Изненађује ме твоја наивност, изједначујеш се с оним лаковерним читаоцима, који у жутој штампи прате фељтон о слободним зидарима, неког аутора који поред њих није ни прошао, па онда даље препричавају, убеђени да нешто знају. Информације о таквим и сличним организацијама се не налазе по новинама, часописима и књигама које се продају у свакој књижари. То је врло добро смишљен трик њихових, грубо речено контраобавештајаца, јер маса нађе задовољење чак и у таквим мрвицама. Ех, наива обичног човека је неопходна за опстанак света.“ Морао сам да питам, још нешто сам морао да знам. Превалио сам преко уста: „Молим те, реци ми од чега се секта издржава, чиме финансира сву ту раскош?“ Нетрепнувши одговорила ми је дословце: „Не знам сасвим тачно, али сам добила неке наговештаје, негде на југоистоку Европе постоји банка која месечно даје и по двадесет три посто камате, изгледа ми да је секта или власник, или сувласник те фамозне банке и да највећи део тих фантастичних каматних стопа завршава у Секти Лењих.“

Zoran Ilić DVA SRPSKA PISCA Nepoznati povremeno sretne nekoga ko mu se prilikom upoznavanja predstavi kao srpski pisac. - Ja sam srpski pisac! - kaţe dok uz neutralni izraz lica pruţa ruku Nepoznatom. Da, pa šta s tim, pomisli Nepoznati, ali mu ništa ne kaţe. I on je neka vrsta srpskog pisca, meĎutim, nikad se tako ne predstavlja. Onda pričaju o… Ne, nije to svaki put ista tema. Ponekad razgovaraju o nečemu što nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa knjiţevnošću. Na primer, o akcijama i privatizaciji srpske privrede. Kako bi se mogao zaraditi neki dinar prodajom ili kupovinom akcija. Razgovor se odvija na klupi u parku ili na ulicama grada, a prolaznici koji pored njih ravnodušno prolaze i ne slute da pred sobom imaju dva srpska pisca.

SVIRAJ TO PONOVO, SEME! - U obliku dijaloga mogao bih da napišem sto pedeset i pet kratkih priča. To je, sada, profitabilno. Postoje samo konkursi za kratke priče. Nagrade su skromne, ali ni uloţeni trud nije prevelik. Mada ne znam čemu oskudna vremena u kratkim pričama? - Hoćeš reći: čemu kratke priče u oskudnim vremenima? - Ja govorim o ovom vremenu, a ne o kratkim pričama! - Ali ti ţeliš da pišeš kratke priče! - Podsetiću te, rekao sam: U obliku dijaloga mogao bih da napišem sto pedeset i pet kratkih priča. Dakle, mogao bih, što ne znači da ću to da uradim. I to ne samo zato što ništa ne znam o kratkim pričama. - Jedino ponešto znaš o ovim vremenima? - Kada bolje razmislim, stičem utisak da o njima sve znam. - Obojica mnogo toga znamo o ovim ubogim danima, ali ništa ne znamo, a izgleda, i ne ţelimo da znamo o kratkim pričama. - Moţda je ovo početak jednog divnog prijateljstva.

Tomislav Krsmanović

JEVREJKE U UZOVNICI (извод из романа) 20. јануар 1943 године - Јеврејке у Узовници. Из Београда је дошао чика Љубо, син деде Симеуна. Живео је у Београду, био је пред рат комунистички активиста и један од најбољих боксера у земљи у полутешкој категорији. Са њим су дошле и две млађе жене. Сазнали смо да су Јеврејке. Oнe су имале обичај да стоје на степеницама велике куће деде Симеуна. Изгледало је да су наше гошће, Јеврејке, ипак у Узовници у каквој - таквој безбедности. Када је било топло време, деда Симеун би седео на степеницама. Био је 20. јануар, свети Јован, слава Крсмановића. Било је мразовито, смрачи се усред дана. Предвече смо седели у дворишној кухињи деде Симеуна и бабе Драгиње, није се још било смркло. Са прозора, који гледа на двориште и степениште, видех, по том смркнутом дану, као да нешто пролете, а онда се из дворишта зачу врло гласан женски јаук: „Ајој, погибе Симеун“. Деда Симеун се оклизнуо на просуту воду, која се заледила на врху степеница и са велике висине се стрмоглавио и ударио главом у каменито тло. Умро је за неколико минута. Сутрадан је чика Љубо нестао, заједно са две Јеврејке; видех их како грабе узбрдо, утонули у дубоке сметове, одмичу уз скоро вертикалну стрмину баште, одоше у сусрет слободи, према планинама Соколу и Медведнику. Srđan Simeunović Sendan

SAN … 3 sata i 49 minuta su bezuspešno pokušavali da probude Nestora Aksentijevića, ne znajući da već dve godine svakodnevno menja dnevni ţivot za noćni i obrnuto, više ne razaznajući šta je stvarnost a šta san. U navedenom periodu, često je ţeni postavljao veoma čudna pitanja u vezi dogaĎaja koji se nisu desili, tako da je i ona bila u zabludi po pitanju Nestorovog zdravstvenog stanja. Pošto su ga napokon probudili, našli su ga zatečenog i u nedoumici da li je to utonuo u još jedan san ili moţda noćnu moru, koju će sebi, već sledećeg jutra, objasniti preobilnom večerom i leganjem potrbuške. Iz knjige kratkih priča ŢIG

Анка Станојчић

PLETENICE SPASA Lepo je kad dama ima dugu kosu, zar ne? A lepo i kad je devojčica dugokosa. Ima li duţina kose veze sa ţivotom? Nema, kaţete. Pa, nekad imati dugu kosu znači preţiveti. Ne verujete? Ispričaću vam, pa prosudite! Imala sam 5 godina i dugu crnu kosu do struka, najčešće spletenu u duge pletenice, da ne smetaju ţivahnoj devojčici koja ceo dan provodi na obali mora loveći rakove, pecajući ribice, skupljajući školjke i morske puţiće. U Sućuraj, ljupko mestašce na rtu Hvara, gde sam provodila leta kod mojih, svraćao je parobrod, tada glavno prevozno sredstvo. U parobrod se ulazi preko daske izmeĎu broda i rive. Došla je mama da me odvede, a baka mi poklonila šarenu vunicu. Veselo trčim na obalu, sakrivajući vunicu u ručicama. U brod ulaze putnici, motori se zahuktali, parobrod se ljulja pred polazak, do obale jedva metar. Sada nije zdravo boraviti u moru izmeĎu parobroda i obale, brod moţe lako potopiti nekog, a i zgnječiti o kamenu rivu. Naravno, niko pametan se tu ne kupa, ali ko će zabraniti devojčici da trči i ţurno uleće u parobrod preko daske bez ograde? I da se sudari s debeljkom koji prelazi dasku, pa zato upadne u more? A još ne zna da pliva! Odmah je primećeno da sam upala, nisu me čuli, samo su videli da sam nestala. Sućurani se sjatili na obalu, viču: „Seko, pruţi ruke!”, ali Seka ne pruţa, batrga se u moru i pokušava da ne ukvasi vunu! Na pamet mi ne pada da sam u opasnosti. Dvojica brzo zaključiše da vremena za gubljenje nema, jedan leţe na rivu, drugi ga uhvati za noge, i prvi se spusti niz obalu, uhvati me za pletenice i izvuče iz vode. Aplauz na rivi, svi razdragani! Ja nisam baš oduševljena što su me vukli za kosu, ne shvatam opasnost, samo veselo otvaram ruke: vunica ostala suva! Kad sam se kao mnogo starija odlučila da odsečem dugu kosu, neki su me podsećali da toj kosi verovatno dugujem ţivot! Perica Jokić

PREDOSTROŢNOST U jednoj krajnje opreznoj zemlji sa netaknutom prirodom i idealnim društvenim ureĎenjem, odakle su istjerani i mediji, i kriminal, i vojska, i politika, graĎanima je stigao poziv da se i oni, za svaki slučaj, nose odatle.

PROFESIJA Kradljivac koji je uhvaćen u kraĎi, pušten je na slobodu, jer je prilikom istrage ustanovljeno da je on, zapravo, lopov.

Станко Јањушевић ЈЕДАН ДАН ИЗ РАТНОГ Г(Д)НЕВНИКА Други део: Сад већ трезвеније размишљам: Одозго и около невиђена концентрација и ума и безумља. За толику силу се већ осећамо помало пречаствовани! Одозго ХОМО САПИЕНС сад већ утврђеноѓ и доказаног волумена лобање од садржине мозга од 1,5 кг, састављеног од мање или више неких 12 милијарди неурона, од којих је сваки повезан са 10 хиљада других, што чини неких 120 трилиона веза само у једној ратоборној глави. А где су тек тимови, штабови и сви ангажовани у овој работи! Онда упоредите сироту Луси, фосила ископаног у Кенији или Аустралији, старости свега 3,5 милиона година, са процењених 350 грама мозга, а за коју тврде да је ходала усправно. Сирота Луси! Онако лака није могла учинити велика зла. Верујем, чак ни осредња. Данас седе људи на својим изумима, повезани са командама и направама свих ратних намена. Концентрације умова и експерата свих профила од науке, технике, електронике, таласа, премошћени везама и чиповима, ласерским сноповима и све то усаглашено са проученим генетским особинама и склоностима... Са једне стране еволутивна и квалитативна експанзија а опет ми долази да је у опречности са разумом јер ево ако хоћете и еволутивно куцамо на врата трећег миленијума од Христа наовамо. Они који су веровали у Дарвинову еволуцију и схватили то као НАПРЕДАК или квалитативан скок или још боље у логичан процес напретка људске врсте у правцу хуманог, ипак ће се једног дана морати сударити са разумом: теорија им ипак остаје кратка и постаће само хипотетички сан о напретку људског рода и ништа више. И поред невиђене концентрације сложености у науму, човек ипак мора да украде од да кажемо „нижих“ врста, родова, редова... Тако су например од слепог (!) миша ископирали ону задивљујућу сложену творевину као што је ехолокациони систем, где људски мозак све ово сабира у визуелно-акустичну слику и сугестивну па нас виде и у мраку и осећају. А за неки следећи верујем превентивни рат, унапред су уденули звучно име ЗВЕЗДАНИ. То би ваљда требало да одагна мисли из пореских глава и очисти од сумњи да је све у светости права и одбрани својине, као што је онај чувени стек од говедине онако „на крваво“. И не би ме зачудило да тај комад говедине уђе у заставу као хералдички знак. Остало се одвија горе на небу и звездама. И већ се грабе за што бољу свемирску коту осматрања. Посејаће што више сателита

осматрача, шпијуна и убица. Ми доле на Земљи бићемо обележени и кодирани. Ако се појави у нечијој субверзивној глави јеретичка мисао или сумња у добре намере, одмах се упућује мали џепни томахавк, напујдају га на тебе и све ће бити ALL RIGHT. Еволуција схваћена као НАПРЕДАК (!) несхватљиво дуга упркос оним прескоцима мутантима, скупа (ипак) делује као слепа вера без Бога, која се дрско ушуњала чак и у уџбенике за предшколску децу. Свемирски сонар стражариће чак и на нерођенима и хоће ли бар нешто остати и за личну и тајну слободу? Све ће то ускладиштити па повремено изнети на тржишну пијацу заједно са људским органима, за неки нови „час анатомије“. Кад поштено размислим, из ових мојих (претпостављам) 120 трилиона веза, помало зазирем од тих силних растућих менталних ресурса са високим процентом IQ. Није због тога што до сада нисам срео чак ни тупавог џепароша, него што ту увек лебди непознаница: где ће се дотична генијалност скрасити или злоупотребити. Зашто уз тај скор генијалности не иде и збир љубави, хуманости, племенитости? Изгледа да је ово немерљиво, још горе ако прогласе неупотребљивим. Засад још увек егзистира и станује у оном Платоновом делу- срцу и души. Разум се одавно заглибио у каљузи похлепе. Пратио сам открића покојног професора Срејовића, осветљивача Лепенског Вира и Гамзиграда. У неким писаним радовима понире у људску менталну прошлост. Поред материјалних открића задире дубоко у прошло, антрополошко, које миленијумима остаје неокрњено: склоност ка конфликту, убилачки нагон и похлепа. Уз то иде и завист, која се опет код моћних препотентних манифестује кроз осионост, потцењивање и ароганцију. Данас највише тога станује у политици. Е, ту ме просто запањује површност и слепило људи, нарочито у оним одређеним да арбитрирају у судбоносним решењима. Неки само што нису понели огледалца, гривне и перле и не би ме зачудило да и то једног дана истресу из дипломатских торби - за размену, наравно. Не долази то само са Запада, него и са „братског“ Истока: оне који су имали прилику да се сретну са оним Козирјевом у Босни, запањила је површност и недоследност. Само је у једном био доследан: све је радио против интереса Срба, који опет не могу да схвате да је последња искрена помоћ истекла у плотуну и диму на Романове. Један дан из ратног г(д)невника (један дан „милосрдног анђела“ над Србијом)

ПОЕТСКЕ ВЕРТИКАЛE Ranko Radović

GODINE NJENE LJUBAVI Suši se ljeto po travi A tvoje tijelo mliječi Za pjesmu tebi ljubavi Pčela mi sakuplja riječi Mjesec na vrelu dvoţudnom Ribljim repom raznesen A u tvom oku poţudnom Svlači se mlada jesen. Niz vragolome tjemena Tone u vrtlog bokova Rika mladoga jelena Ţednog ljubavnih sokova Natiče na rog zvijezdu Plašljiva pamet srneća A tebe u noćaj gnijezdu Lјube anĎeli proljeća Na leţaj od slatke paprati S dojki ti kaplju zavjeti Velika Silo slava ti Sačuvaj od zbogom pameti Kapije koljena bijelih Liţu nevini udavi Nije li ovo... Nije li Godina – tvoje Lјubavi

LABUD PJESMA Kao anĎeo blistaš naga, Glečeri Aljaske nad čelom sviti, Zar još uvijek čekaš, draga, Onoga što će zakasniti? Poţari, vojske, bolesti, štete... Dolaze neki novi Skiti; Dok ti, još uvijek, ko dijete – Strepiš, hoću li zakasniti. A čovjek, ah ta laţna pjena, Što na dnu tvojih zjena kipti, Kad mu je duša raseljena On će uvijek – zakasniti. Postoji put i usputice; Čemu plač, zašto suze liti? Gospod koji ti miluje lice Nikada neće – zakasniti.

San slikan bojom violeta, A java zgarištem umivena; Tako si daleko od djeteta, A tako daleka kao ţena. Dok ţivot oko tebe kao saga, Prepliće svoje zlatne niti, Ti samo čekaj – čekaj draga, Onoga što će zakasniti. Preni se, djevojčice, iz bolnog nesna, Jedan je Izvor s kog treba piti, Tamo te čeka – Labud pjesma, Poţuri! I nemoj, zakasniti... Ranko Radović

Владимир Вања Јововић

САМИЦА Та проклета врата Што преда мном стоје У углу самице Суморне а беле Неће да ме пусте Као да се боје Што ме цео живот Сад од тебе деле Ал не могу да схвате Да препрека нису Бескрајној љубави Мојој према теби И као у цркви Пред Божју службу Кад стојим пред њима да плакао не бих И шапутах само име твоје Крвљу га писах По ћелији бедној Све што некад имах Све што беше моје Сад припада Само жени једној Кажу љубав је једна Ја знам Не беше свега вредна Зато је тражим Мрзим љубим. О Боже! Дај бар у овој самици У мислима Да је губим.

Srđan Simeunović Sendan

POGLEDAJ ME Da li vidiš mi lice u gramzivom bolu dok pustahijom bespoštedno na trenutke se odlamam i sabiram od ţivota da bih otkrio gde je kraj i sredina. Ili tek smirenost zakoprcanu u glasu uvijenog strašću laţnih i odglumljenih odblesaka. Da li čuješ kad u reč se pretvaram kroz sto stihijskih urlika nebo dok komadam i stremno u urotne predele svojih uskomešanosti beţim ili rečenice mi sklapaš u sopstvenu piramidu i smeštaš egipatskim pustinjama kao već poznatu znamenitost. Da li osećaš telo i duša će se rasprsti krvlju što komeša niz tvoje ručje biće i celu vaseljenu bez reči ćemo nestati gde nikada nisi hteo da odeš ili me još neoslušnutog čekaš da progovorim. Da li pesma iako nenapisana pred tvojim okom grabi te kroz mozaike vitraţe vatrene od staklića do staklića odnosi u svakom da se prepoznaš ili čekaš na ovoj stranici zadnju misao kroz koju ćeš naći pesme odgonetku.

Адам Пуслојић

ОГРОМНОМ ВЕЋИНОМ ГЛАСОВА Огромном већином гласова, огромном већином јаука, ми смо одлучили Доле једнооки једноруки једноноги месождери људождери ти зечеви и лисице ти мишеви и мачори те звечарке које звече дечјим звечкама ти олињали лавови и њихови излапели кротитељи доле додоле и дадиље доле килава деца килавих бабица доле зделе позлаћене и зделе које зјапе празне доле циркусу без играча на трапезу доле циркусу с милионима кловнова Доле свирачи у шупља говна

Вјера Раичевић

У ЛУДИЛУ ТРАГАМ Збуњена пред тобом пјесмо моја мила Затечена гледам У оба ти ока слепилом свијета Остадох ко луда Каква коб Разноси ми чула Засвијетли као некад Чудно Да заигра срце Лудо Сањалице волим Снови су им бистри Просјака Што на мене личи Нека испроси Макар коју ријеч Што пјесму дотиче Жељна сам те стиху Цвркут твој ме буди Чим се из сна тргнем Осјећам да лудим Дођи ближе Шапни ми бар нешто Да се смири Трагање за тобом Или викни Да те чује сва свјетцка празнина У том страшном вриску Да нестанем и ја.

Благица Антић

НЕМОЋ У ваздуху је остао да лебди Само одјек пригушеног гласа. Са питањем што у мени се леди, Чух тишину како гласно таласа. Залеђена као у трансу остах, Из очију извор кише крену. Тиха језа, окована постах, Тек шапат одзвања кроз сену. Залуд сад је, моја пуста нада, У неповрат оде нека бивша срећа. Црни облак прекри изненада Сву лепоту лета и пролећа.

Душан Д. Живанчевић

ЧУДОМ ИЛИ ЂАВО Мили Боже, што се згоди Кад по земљи чудо броди? Свако поштен, свак се моли а под кожом све ђаволи. Најпре вође наше власти Лажу, мажу до пропасти Учитељи, дечје мајке После школе уче ђаке. У болници зна се след Прво коверат, па у ред. Адвокату, полицији и судији И - онима у мантији у џеп кришом, испод руке Па износи своје муке. А посао проблем врући Или „кревет" ил' „текући". Код сељака приче старе Што год прода, чека паре. Џаба месо, жито, воће У ријалити свако хоће. Простаклуци, тела гола Који ће им ђаво школа? Док дипломци, српски цвет Штап на раме па у свет Нама малим шта још оста Прељубништво усред поста. Тако чудо ил’ ђаво скрити Башкаре у људској бити. 11.11.2015. Tanja Pajić

SEVERAC Severac iza oblaka Rukom svojom Krošnje drveta Savija, leteći. Vrane sa grana Oblacima pevaju, Dok ih gvozdena Ruka vetra ubija. Nestaju krošnje, Plaču grane, cvile stabla. A čudak Severac, Vrane ka sebi doziva. I sve se njiše, akordi vetra Kroz zidove kuća Igraju igru Velike pobede.

Душанка Дука Вељковић

ПИЈАЦА БАЛКАНСКА На њиховој пијаци све је као и пре. На тезгама отров, без новца се даје, са улица људи зову се да узму. Укусно им бива, шта год је, да је. Сећања се губе на крвава поља, запаљене куће комшија што беже. Оно што је било враћа се полако, поклоњени отров историју реже. Свему што је било, оправдање дају. Истина се јави, ђаво је затвара. Нови нож добија и незрело дете, оном друге вере ране да отвара. Силник је правди очи давно везао. Крви се не гаде, ни туђе, ни своје. Послушни пајаци, пијани од мржње, оправдања траже и где не постоје. Не снабдевамо се на истој пијаци. Долазећим лажима опет ошинути, молитвом тражимо од Судбине начин како Правди повез с’ очију скинути.

Славка Жакула Станикић

ОТРОВ На путу мом, чекали су ме, Кланци, заблуда, привид И варка Који ми срушише Веру у људе, без кајања И повратка. Са осмехом сам Са њихових лица Маске здерала, И уместо насушног хлеба Отров ждрала, И себе више, Него њих тровала. А змија нисам Да то праштам, Тек, кад-тад, Утеха су ми Суза и песма И твој нестварни лик Између јаве и сна.

Данијел Ђукић

БАШТА НАКАРАДНОСТИ Мувају се туда неке накараде. Који ће ђаво сада овде и зашта само да ми је знати, оне служе? Ко су ти што овакве корове саде и воле да им цвета оваква башта? Те накараде свуда око нас круже. Оваква башта, то је баш ружна слика која се грозним бојама залива из којих цветају све саме трулежи. То је та посебна баштованска клика што се накарадним семеном налива. Незамислива накарадност ту лежи. Ти цветови су ужарени портрети. Изгориш кад хоћеш да сагледаш суштину. Накарадност скакуће по твојој кожи. Сву чистоћу из тебе ће преотети и убризгаће ти своју прљавштину. Своја јајашца у тебе ће да положи. Gordana Ćulibrk

RANJIVE ZORE Ranjive zore zapretene Vreme u meni nemo me prene Koloplet svetla i tame muk Čuje se samo duše zvuk Samo poneka zvezda mine Sred uma moje pomrčine Miloš Nastić

KOŢA koţa na tebi koţa na meni koţe na tebi koţe na meni i završna koţa ti to tako zoveš kako samo teče iz petnih ţila... obilno pokisla u smradu zadovoljstva strgnuo bi ti tu licemjersku prefinjenu koţu od glave do pete i bacio psima da se otruju...

Srećko Aleksić

GRAD KOJI NE SPAVA... Ne dogadja mi se često da ovo ukleto mesto popiša besan pas, i udomi se kod bogatog gazde. Nadničiš bedu i tešku sramotu, sam sebi na vrat. Dok oni u skupim odelima mirišu - na opojan smrad. Baš nisam namirisan; za pohlepu i jad - tri puta sam isprosio, strah kao glad - gladan nikad nisam bio; dok je grad tonuo u san. Ne, dogadja mi se često da vidim prosjake pruţim na dlan dinar i upalim sveću za mrtve. Ovaj grad ima dušu slovensku za hiljadu nesretnih sanjara ovaj grad je kamena uspavanka; skupa lutka za noćnu zabavu. Danijela Dejanović

MJESEC RAMAZANA Djetinjstvo Moje generacije Na 100 kilometara od moje kuće… A šta je to naspram osam dana razlike u roĎenju Ja starija a on u logoru Pod nišanom mlaĎeg vodnika Juče leţimo u travi Objašnjava mi razliku izmeĎu muških i ţenskih nišana U mezarju muči me Drţi u šaci moje srce Onako kako su ga učili… Dragana Simić NOĆNA FRAJLA Кријеш се у облацима Усијанo, извирујеш и намигујеш Сивилом предвечерји лагано губиш Заслепљујући сјај дана, другујешМесецом дичиш се к'о заменом Док спаваш у овом делу света, Ноћна Фрајла незнана ти је Јер ноћу се расцвета... Зато месец зна, тајну удаљених Сунца што ноћно небо красе И цвет што латице шири када нестанеш Иза тамне небеске завесе...

Сенахид Незировић

Р(ИJ)EЧИ MOJE /Aци Николићу и Цвијетину Ристановићу / Р( иј ) е чи м о ј е о д ра ст а ш е х ра њен е во ћем И з м а л ене б а ш че, кро м пиро м и з Г л а м о ча Уве зе ним , чу ве ним , м е до м и з Со вј ет ско г са ве за Н еу т а живо м же ђ и вр е л а „ Бу ко ва ц“ и „ Ба ру т ни“ . М о ј е Р(иј)ечи , о б о га ћ ива не у че њ ем И ст ине В ел и ке Синт езе, из сем ит ске по ро д ице на ро да Са з ре ва ш е је зи ко м , п ро на ђ еним у зде н цу Зна ња П ре до б ро г ин са на , са б у рл и на ст а внице Фа к ет е. Р( иј ) е чи м о ј е спо з на ( ва ) ш е себ е, п о нека д, у з рца л у Те но ћ и у Ско пју , о дл у ке са ка ња ј а го де са М о м о м М ирис ( Љ)у б а в и з у ст а чист их нем о гу ће ј е за б о ра в ит и П рем да б а зд и х на м ес ни б у рек и ч е х не б ел о г л у ка . М о ј е Р(иј)ечи , по ђ а х к а д, сн ива ху на ја ст уку са Со ко л и цо м Бра т ст во - јединст ву ј у ћим с им па т ија м а из сл а сне т у ђ ине П ења ху се са пл а нина рим а на в р х О з рена , да о см о т ре Ле т ње неб о , но ћу о б ично у кра ш е н о зв ез д( и ц) а м а .

УЗ МУЗИКУ I TEKST Vasa Radovanović – rok muzika

PUT Ja imam svoj pogled I drugačije gledam Ja imam svoj mozak I nikome ga ne dam Ja ima svoje noge I one same kreću Ja znam svoj put I menjati ga neću Ja neću da budem kao svi (Pesmu je snimila grupa Grešnici)

IZDANJA DRUŠTVA KNJIŢEVNIKA BEOGRADA Владимир Вања Јововић ПУКОТИНА У ВРЕМЕНУ Извод из рецензије Вјере Раичевић Може се и посртати у тумачењу. Али песник Владимир Јововић заиста зна шта то види и у ствари кроз песничке изливе који се метрички у стиху слажу један на други, без колебања, сведочи ту тачност и осећања. Овој песничкој истини мора се веровати. Не можемо је померити ни за један једини стих, ни за једну једину реч. Песник је визионар и тренутак, који је ухваћен у тој визији и остаће у трајању, кроз стих из песме.

Извод из рецензије С. Симеуновића Сендана Након ко зна колико година, појавила се књига Вање Јововића - који пише већ читав живот, и читав низ песама засјао је онако, како само она права и чиста, сјајна и ужасна, поезија може засјати. А платио ју је сопственим животoм. Нема велике поезије без исто тако великог страдања. Тек из властите хаварије појављују се антологијске песме, а у овој књизи има их неколико, којима би и сам Достојевски позавидео.

* * * Tanja Pajić NEBESKI KVARTET Izvod iz recenzije Srđana Simeunovića Sendana Tanja Pajić, sada već ozbiljan knjiţevni i naučni radnik, nastupa pred srpskom pesničkom scenom sa još jednom svojom knjigom, koja treba da potvrdi kvalitet njenog stvaranja. Na osnovu ove, najnovije pesničke knjige, svakom dobrom poznavaocu poezije, jasno je u potpunosti, da je ona htela više i dalje, snaţnije i dublje da utone u sebe i razgrana svoj rukopis. Veća figurativnost, bolje vladanje pesničkim jezikom, jasnije upuštanje u vratolomna poigravanja koja zahteva savremena poezija, sve su odlike ove pesničke knjige. Odlučila se za deskripciju, opis koji nije tek obično nizanje slika i

realistički prikaz stvarnosti, deskripciju koja proizilazi iz unutrašnjeg doţivljaja, u kojem svaka ispisana slika dobija novu znakovitost i razigraniju metaforu. Nebeski kvartet su četiri godišnja doba, kao četiri ţivotna ili bilo koja druga, zima, proleće, leto i jesen. Pesme su kratke i vrcaju stihovnim poigravanjima, Sunce, mesec, nebo, priroda, ljudi, dobijaju sasvim nova značenja. Tanja Pajić, ozbiljno potvrdjuje i nadgradjuje pesničku veštinu i svakom biva jasno da se ne zadovoljava postignutim, već ţeli da svoje umeće nadgradi kroz instrumentalni kvartet zvuka i jezika. Tanja Pajić – NEBESKI KVARTET

* * * Srđan Simeunović Sendan BALKANSKI TROUGAO Izabrani aforizmi u tri knjige i poneki stih Vasil Tolevski o aforizmima S. Simeunovića Sendana SrĎan Simeunović Sendan je doveo svoje intelektualne kvalitete na izvor mudrosti i nasuprot njoj, ima za obradu široko polje gluposti koje se iznedrilo iz naše tmurne svakodnevice. Svakodnevica nam je obremenjena sadrţajem koji provocira vrsne mislioce da probaju odvojiti ţito od kukolja. Sve to samo jednim zamahom pera, koje u ovom slučaju predstavlja kosu, kojom antiapokaliptičari kose ljudsku glupost, alavost, moralni pad, kriminalni milje na raspadu. Sendan kao da skida glave aţdaji za koju se i ne zna koliko glava ima. Svaki aforizam predstavlja vrsnu analizu onoga što odudara od zdravog razuma.

Goran Kljajić o aforizmima S. Simeunovića Sendana Aforizmi SrĎana Simeunovića Sendana imaju “teţinu” znanja, što uglavnom kod mnogih nema. TakoĎe, imaju “ţivot iza sebe”, a većina nema ţivota, piše samo dosetljive igre rečima, bez znanja i bez ličnog ţivota (ţivota kao teškoće). Sendan piše sociološko - ţivotne “istine”, a oni pišu “ilirsko prišivanje repova”. Dva su sveta, ali je bolje za Simeunovića, jer je tako njega lako prepoznati, a oni moraju da se potpišu, i svako malo, kao neko im ukrao aforizam. Da je on neke od svojih aforizama objavio u vreme Dušana Radovića, i da je imao privilegiju kao on, tj. Studio B, za 15 minuta bi znao da ti istiaforizmi jako mnogo vrede.

Данијел Ђукић УМЕСТО ОСМЕХА Извод из рецензије Ивана Деспотовића Песник нас ставља на сцену где нам неће дати осмех, већ разуђену анализу своје позадине у којој се и налазимо. Смејаћемо се ми. И цела композиција опет ће деловати врло хумористички. Неке ће речи бити изврнуте, као код Огдена Неша, и дечје и одрасле, и нормалне по дијагнози и неумерено нездраве. Аутор се жели упецати у реку латица и с разлогом „заобићи“ стварност, не делећи је много на дубоку и површинску, она је овде. Стихови су налик на већ готове елементе, аутомобилске делове, гарнишне, гелендере, хидранте, од којих се прави скулптура, до њихове непрепознатљивости. Иза пренаборане завесе генитивских метафора крије се танана минималистичка позорница једног могућег људског духа.

* * * Благица Антић СПОЗНАЈА КРАЈНОСТИ Извод из рецензије С. Симеуновића Сендана Из све боли коју је доживела и проживела, ауторка ове књиге је добила могућност да створи нешто ново у самој себи и у својим сновиђењима да израсте и оплемени се. У Благициним песмама често се слути бол и често, као да се пита, зашто баш тако мора, зар не може и мало другачије, лакше. Књига песама Благице Антић “Спознаја крајности”, представља један целовити рукопис, уједначен по квалитету, понекад различит по форми исписа. Ако постоји књига која представља прекретницу за аутора, онда би за ову песникињу баш ова књига требала то бити, а пре свега песме из последњег циклуса “Завршне песме”, где јој се бол развигорила у хиљаду нијанси. Овде више нема заустављања, ауторка ове књиге вишезначног назива, у обавези је да настави где је стала, јер то је једини могући пут за сваког правог песника, односно песникињу.

САТИРА ИЛИ STVARNOST Ţivojin Denčić

EKOLOŠKI BENEFITI PotvrĎeni panelisti Branko Kaplarević, pomoćnik šefa PR menadţera u Savetu za nacionalne programe Srbije; Gabrijel Vajsberg, generalni direktor PRO Europe (Packaging Recovery Organisation Europe); Kosana Tanasković, pomoćnik direktora Ureda za reciklaţu Republike Srbije; Velimir Janković, menadţer Opštine Gornja Klisura; Rahela Boţović, generalni sekretar koordinacionog tima organizacije Sekopak; Andrej Sotelšek, direktor organizacije Slopak; Sneţana Brajović, Direktor za komunikacije i odnose sa javnošću Coca Cola Cid HBC; Stojan Miloradović, Direktor operacija za jugoistočnu Evropu - korporacije za strateško planiranje ; i Vitomir Mitrović, generalni direktor kompanije Čupić i sinovi 26. juna 2008. godine, u Hotelu Hyatt Regency, na poziv Društva za zaštitu ţivotinja u Gornjoj Klisuri, učestvovali su u javnoj diskusiji na temu: Upravljanje političkim otpadom – ekološki benefiti i ekonomski potencijali, uz sudelovanje slušalaca. Ova zanimljiva tema bila je predmet diskusije o drţavnoj strategiji u zakonskom regulisanju upravljanja političkim otpadom, kao i mogućnosti korišćenja otpada za dobijanje energije. Stojan Miloradović, direktor operacija za jugoistočnu Evropu, kada se radi o političkom otpadu, kazao je da je u pitanju očajnički potez gubitnika koji su Srbijom vladali godinama i da im taj pokušaj neće uspeti. Prema rečima Rahele Boţović radi se o ljudima na pogrešnoj listi, ili da se lista pogrešno zove, i dodala da ovakvi ljudi ne mogu Srbiju da vode u Evropu, dok su ostali učesnici izneli mišljenja da suština očajničkog poteza političkog otpada jeste da i dalje mito i korupcija vladaju i da se stvari zadrţe na starom. Neki učesnici panela su isključili mogućnost korišćenja političkog otpada za dobijanje energije, pri čemu su izneli Evropska iskustva u oblasti reciklaţe i upravljanja ovakvim otpadom, a izneti su i praktični primeri borbe protiv političkog otpada i tvrdnja da ne preostaje ništa drugo osim sile ponude i potraţnje na trţištu u ovoj oblasti. Bilo je i stavova da se sa mišljenjem političkog otpada mogu da razračunaju samo neuračunljivi. Ekološke posledice neadekvatnog odlaganja političkog otpada, sa stanovišta učesnika panela, nesagledive su i kada se radi o zaštiti ţivotinja u Gornjoj Klisuri, jer bi kućni ljubimci i dalje ostali gladni i ţedni, ne samo ovde nego i u čitavoj Srbiji. Ovako je u našem Društvu za zaštitu ţivotinja u Gornjoj Klisuri obeleţen 26. jun Svetski dan protiv zloupotrebe narkotika , uz zaključak da nema tolerancije za one koji veličaju naš politički otpad.

Mиладин Берић КОНТРАЕВОЛУЦИЈА Мозгао сам једног спатног јуна о дилеми старој два три вијека да л' је човјек пост'о од мајмуна или је мајмун пост'о од човјека. Без обзира што за прву тезу доказа је скоро пуна листа годинама тражио сам везу да ми нисмо фамилија иста. Таман кад сам прихватио опит са којим се мало ко још буни чим смо пошли негдје нешто попит нађе друштво да се умајмуни. Знам мајмуна додуше ко чову пред кафаном исукао ћунче па би хтио да мокри по крову кезећи се ко какво мајмунче. Тек што признам све је по Дарвину ко за инат дође вријеме ратно неки мајмун истрчи на бину па ме тјера да контам обратно. Таквих мисли препун ми је главац стог Дарвине слушај раба Беру друже Чарлсе добар ти је правац али си брате фулнуо у смјеру. Srđan Simeunović Sendan  

       

U moru laţi ISTINA je davljenik. Sa dvadeset pet ţena u Parlamentu drţava nam se urušila. Sa osamdeset, neće ostati kamen na kamenu. Volim ţene, ali samo ispod sebe. Prihvatam da ţena bude iznad mene, pod uslovom da nema ništa na sebi. Rat meĎu polovima traje celog dana. Noću se overi primirje, a ujutro sve iznova. Volim svoju ţenu u kuhinji, spavaćoj sobi i kada sam kod ljubavnice. Idealna kombinacija: ţena koja ne zna za moju ljubavnicu i ljubavnica koja veruje da nemam ţenu. Sve što sam zaradio ţena mi je potrošila. Što je ona zaradila nisam ni video, pa mi nekako lakše. Ţene bi uništile svet da nemaju muškarca kojeg šikaniraju. Ako preţiviš ţenu tvoj je celi Svet – sine moj.

Dobrivoje Lazarević         

Столица је бачена, rече каријериста и пређе у фотељу. Вечна ватра им се угасила пре зоре. Југославија се налази на раскршћу између Црне горе и Србије. Бити или не бити, Цетиње или Дедиње. Чека нас још једна велика сеоба. Знаменити срби ће морати да се иселе из Алеје великана, због навале нових. Следећи на списку за приватизацију су јавне куће и јавни клозети. Да није црва, човек би загађивао земљу и после смрти. Препоручују нам здраву храну, а хране се најбољим месом. Прешавши на месо човек је почео да једе самог себе.

Seladon Pavlović          

Ko se pravi lud i Bog mu gleda kroz prste. Jedino zavrtanje šije ide i na levu i na desnu stranu. Ptice pevačice se sele u veselije krajeve... I prilikom svadje treba birati reči: majku, Boga, Sunce. Znamo da nas niko ne sluša, ali zadovoljavamo se i slobodom govora. Dokle god lupamo, neprijatelj je budan. U borbi neravnopravnih, samo je jedno moguće. Ko se drţi zlatne sredine, nastrada sa svake strane. Nisu nam sve ovce na broju, ali su nam zato sve ovnovi na čelu. Caru ne liči da prosi, zato namete propisuje...

Милко Стојковић        

Кад отворим фрижидер, смрзнем се. Србија је наша колевка. Љуља се. Влада се на свим телевизијама бори против криминала. Имамо нове грешке за учење. То је то што се тиче реформе школства. Моја Велика Србија мања је од маковог зрна. Што пропустимо у борбама, надокнадимо у народним јуначким песмама. Посетио сам библиотеку. Кувају одличну кафу. На младима свет остаје. Зато и одлазе.

Васил Толевски        

Наш је тројански коњ идеално дизајниран. Има места за све посланике. Бог види све, сем наших политичара. Прозирни су! Политичар је као зуб. Кад је покварен, боли оне код којих је. Гладују само они народи који не знају да гризу. Наша драма никако да заврши, јер има много гледалаца. Шта је то генетика! Родио се као теле у штали, а израстао је као вол у скупштинском бифеу. За умрле имамо само лепе речи. Значи, наши политичари још су живи. Помажемо ђелатима! Сами себи скидамо главе.

Београдски Балкански Троугао бр. 7. мај - август 2018. Издавач: Друштво Књижевника Београда За издавача: Зоран Илић Главни и одг. уредник: Срђан Симеуновић Сендан Идејни оснивач: Александар Блажевић Уредништво: Зоран Илић, Васа Радовановић, Добривоје Лазаревић, Милош Настић, А. Блажевић Штампа: Дијамант принт - Београд Тираж: 300. Za objavljivanje kontaktirati članove redakcije i glavnog urednika na njegovoj FB strani: Srdjan Simeunović Sendan

Web sајт:www.dkbg.tk CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 82 БЕОГРАДСКИ Balkanski trougao : časopis za angaţovanu knjiţevnost / glavni i odgovorni urednik SrĎan Simeunović Sendan. - 2018, br. 7- . Beograd : Društvo knjiţevnika Beograda, 2018(Beograd : Dijamant print). - 29 cm Naslov delimično ćir i lat.; tekst ćir. i lat. - Je nastavak: Balkanske vertikale = ISSN 2466-4227 ISSN 2620-1046 = Beogradski Balkanski trougao COBISS.SR-ID 267561996