ПЛАНЕТАРНИ СИГНАЛИЗАМ У разговору који смо, крајем прошлог миленијума, водили о правцима будућег развоја сигнализма (Свет у сигналима, „Прометеј“, Нови Сад, 1996), Мирољуб Тодоровић изрекао је овакву прогнозу: „Искрено, мислим да ће наредно столеће бити столеће сигнализма. Ми смо само семе, тек ту и тамо стидљиво проклијало... Доћи ће нови људи, откриће се нова средства за стваралачки рад, отвориће се нови простори међу планетама, звездама и у човеку, реалне и имагинативне космогоније, изворне слике бића, знака и говора. Уметници сигналисти, играјући се богова пред тек от шкринутим вратима Васељене и језика непрозирног, оваплотиће наше идеје и наше снове претвориће у стварност.“ Данас, уочи обележавања 45 година од оснивања сигнализма као организованог стваралачког покрета, сасвим је белодано да је сигнализам репрезентативно и убедљиво остварен „изам“ који је нашој култури обезбедио атрибуте високе планетарне актуелности. Са више од 2600 библиографских јединица (приказа, есеја, студија) у нашим и страним публикацијама, сигнализам је битно увећао углед и домашаје српске културе, отворивши јој широм врата планетарне цивилизације, знатно раније него што је то учињено код неких бројнијих народа, већих језика и дубље баштине. Појавом сигнализма изнели смо на светску трпезу духа једну самородну, свеобухватну и продуктивну уметничку идеју. По чудним путевима преноса културних утицаја, бројчано малих народа по правилу нема на тржишту новитета, или тамо стижу са закашњењем. Појавом сигнализма као уметничког покрета с неоавангардним предзнаком, ова култура успева не само да се без кашњења укључи у модерне европске и светске токове, него и да у њих унесе значајне иновације. Судећи по ширини замаха и по оригиналности идеја које и даље излазе из узавреле сигналистичке лабораторије, по храбрости којом се продире кроз ограничења, конвенције и митове традиционалне културе, и кроз тескобу текућег говора о уметности сигуран сам да ће Мирољуб Тодоровић, ослањајући се на снагу већ неколико генерација сигналиста – чије књижевне, ликовне и теоријско-аналитичке текстове нудимо читаоцима „Књижевности“ – и у наредним годинама и деценијама у великој мери одређивати наше место на културној мапи света, представљајући нас – како пред светом, тако и пред нама самима – као народ с културом, а не само с историјом. Београд, новембра 2013.
М. П.