LIDIJA NOVAKOVIC: Kaleidoskop by Prozaonline

KAO KAD OKRUŽIŠ NESKLAD

OKO VATRE U oku je zastala ptica. Dan se vraćao na Izvore. Lebdele su unaokolo reĉenice, poput nestalnih duša. Svud oko Njih. Tu, oko vatre, u jasnom Krugu, sastala se Mala bića. Zaĉela se arhetipska Rasprava. Ĉega to ima, toliko skrivanog, iza, izmeĊu nas. Moţda nekud u snu. Plamen se razgoreva. Sam, izvan bića. Niko ne donosi suve granĉice, niko ne potpomaţe. Lutaju usnule ptice iznad usnulih bića. Snovi su prazni, izvan sećanja i izvan budućnosti. Lete varnice neumoljivog Ognja. Na lomaĉi – mnoštvo knjiga, poslednje nesigurnosti Starog vremena.

PANORAMA

AnaMari se saginje da dohvati lopticu. Gang se izlio. Jedan lepi mladić imao je zadatak da proĉita “Fedra”, ali mu se smuĉilo od pederastije. AnĊela oseća oštre bolove u stomaku. Dominik uopšte ne zna kako izgleda bez odeće, nikada sebe nije gledala u ogledalu kad se tušira. Ivanuška, kome je šest godina, plaĉe u kupatilu jer je sluĉajno ubio malo crno pile. Klejton priĉa svome krugu o juĉerašnjem skandaloznom dogaĊaju. Noć titra nad Šangajem. Neki ljudi u dvadesetom veku ne znaju šta znaĉi reĉ “duša”. Na nebu je iskrsla nova zvezda. U jednoj zemlji grad pada u prirodnom obliku, a narod ostaje bez cigareta. Malka, Poulina i Tonika piju po dve kafe svakog jutra i takmiĉe se u laganju. Kornelije je poginuo od minobacaĉa i u trenutku smrti setio se samo svog imena, koje mu je uvek bilo smešno. U malom pospanom gradu nestalo je struje. To je izazvalo izdresiranu otupelost kod ljudi, samo su pilići u kutiji uplašeno zadrhtali. Varna je bila lepa predveĉe i zaljubljeni parovi su se grlili na belom mermeru. Baka Leni je radila veţbe za ruke i od silnog napora se srušila. David je pre par minuta saznao da njegova majka ima dugu i strastvenu vezu sa njegovim teĉom, i sada sedi u fotelji i bulji u prazno. Sonja ubacuje u poštansko sanduĉe pismo za vojnika. U isto vreme vojnik umire na prvoj liniji fronta, dok u pismu stoji da Sonja oboleva od neopisive dosade, jer, pored ostalog, njihova veza nije ono što je ona oĉekivala, ne nalazi sebe više u tome i zato oseća da mora da ode. Marina je uĉila pod svećom i sledećeg dana se onesvestila u autobusu. Rajnin muţ je

polupao auto kretenu koji mu je ukrao ţenu. Galina sanja: oštrim predmetom seĉe prste svoje leve ruke, san seĉe prste na desnoj, potom je preplavljuje osećaj sreće… Ines ĉita traumatiĉnu istoriju ĉoveĉanstva u jednoj debeloj knjizi i shvata da “ovo što se nama dogaĊa, besmislena i zla krv, ratovanje, silovanja i

genocide,

dogaĊalo se već nebrojeno puta i nesumnjnivo će se dogaĊati”, ali joj taj zakljuĉak nimalo ne pomaţe da se oseti bolje. AnaMari se sprema da servira.

LOGIČKA USPAVANKA Milena radi kao sportski novinar u tiraţnom dnevnom listu i stanuje u uţem centru grada. Jedno od suštinskih pitanja koje ona sebi postavlja je – “zašto moram da idem na spavanje?!?” Sam ĉin spavanja za nju predstavlja teško podnošljivu obavezu i pri samoj pomisli na to , u njoj se stvara neka vrsta metafiziĉke jeze. U gluvo doba, posle ponoćnog dţogiranja i tuširanja mlakom vodom, ona ispija ĉašu mleka i spušta se u krevet pored znojavog muškog tela, koje se ĉesto meškolji i nešto nejasno mrmlja u snu. U nervoznoj tišini letnje noći, Milena piše listu potencijalnih odgovora na fatalno pitanje: - Zato što ću verovatno sanjati ĉetiri sna - Zato što ću se moţda probuditi sa lakim osmehom na usnama - Zato što ću moţda sutra biti naspavana kao klizeći oblak - Zato što ću moţda utonuti u duboki san - Zato što se u snu najlakše uĉi francuski - Zato što je većina ljudi odavno otišla na spavanje - Zato što lj u d i s p a v a j u - Zato što ću sigurno zaspati kad tad (ako ne sad, onda sutra) - Zato što je dan plesao i zamorio se - Zato što iza ovog dana obavezno ide sledeći - Zato što me blago boli leva slepooĉnica - Zato što se u snu dešavaju šarene upozoravajuće priĉe - Zato što ću jednom sigurno umreti

- Zato što ću sigurno zaspati kad tad Milena ne moţe da zaspi.

VIDIK Pokušaj da samo zatvoriš oĉi. I onda – šta ugledaš, to je tvoje. Koraĉaš kamenitim seoskim putem, izmeĊu dve široke oranice. Iznad tebe okamenjeno nebo, a sa strane jesenje ptice i udaljeni deĉiji glasovi, dok dugo koraĉaš, zatvorenih oĉiju. Ideš dalje i sve je još tu. Znaš, osećaš, vidiš. Nekud putuješ vozom. Zatvaraš oĉi. Sunce se ogleda u tvojim kapcima. Po njemu znaš da prolaziš, i ti, i voz, i vreme, pored gustih kestenova ili razuĊenih breza, ili kuća koje su visoke i nepromišljene, i u kojima sluĉajno niko ne stanuje, ili pored prostora koji su kao stvoreni da po njima izrastu kuće, a nema ih. U jednom trenutku ne znaš pored ĉega prolaziš, ni ti, ni voz, ni vreme, a znaš da neĉega ima tu, da jeste, a ima ga kao i tebe i sveta, iz nekog ĉudnog razloga. Gledaš zatvorenih oĉiju. Sve više veruješ senakama, sve manje se pitaš. Onda koraĉaš svojom ulicom. Vraćaš se odnekud. Sanjivo, po staroj navici, prebrojavaš zvezde. Veĉeras su vidljive i one daleke. Hodaš zatvorenih oĉiju, u stopu poznaješ svoju ulicu, u kamen, u zvuk. Iznenada osetiš oštar fiziĉki bol. U njemu noć, sunce, kamen. U njemu sve što si video. Bol prestaje polako. Ne zaboravljaš ga. I tad, kao i uvek, samo što se obiĉno ne primećuje, vidik je nedogledan.

SVESNOST

Kad Unu obuzme njeno stanje “proširene svesti” (ĉovek obiĉno teţi da se neĉim definiše), ona oseti burno svaku kapljicu kiše po dlanu, razgovetno ĉuje misli svakog prolaznika u Knez Mihajlovoj, a to bude uveĉe, kad ima najviše ljudi i najviše misli, zna poĉetak i kraj filma još negde na sredini, i svaku scenu, i svaku sentencu, sve odjednom, ona ĉuje jasno list koji pada, izdvojeno, kao da je to jedini mogući list, radijsku melodiju tada rastavlja u sebi na sitne deliće, pa ih opet skupi u jedno, sve se to desi u trenu, sretne u gradu svog dobrog prijatelja i ostane bez reĉi, jer taĉno zna šta bi mu ispriĉala, a šta bi on odgovorio, taĉno u reĉ, pa onda ćuti, oseti svaku kapljicu kao ubod igle dok se tušira, zna sve svoje bivše i buduće fatalne dogaĊaje, ona oseća svaki tren kako otkucava, teĉe, otkucava. Samo ne zna šta joj sve to znaĉi.

PROMENLJIV REDOSLED

Probudila sam se ponovo u ritmu Ventejeve sonate. Ţelim ti sva jutra ovoga sveta! Neveštom rukom, ne umem da te nacrtam. Samo kucam ti u prozor. Zimogroţljivo buĊenje. Jutro u predgraĊu. Severni ledeni vetar, jesen. Pogled iz autobusa 26. Iza padine zasejane ţitom, prostire se simboliĉko polje. Rejn Ĉoinkuntel iz plemena Ona umrla je juĉe u popodnevnim ĉasovima. I jedan ĉudesan jezik je umro sa njom. Ne menjam obliĉja kao lica u ogledalu. Ono što preostaje je noćna šetnja nad Beogradom. Kad doĉekaš tu diplomu, na šalteru, sedneš u park preko puta i razmišljaš: ko sam ja? Ali, bolje bi ti bilo da se odmoriš. U buĊenju je presudnu ulogu imala kiša. Dan je došao sa prazninom i sa niz pitanja koja ne zahtevaju odgovor. Sunce se javilo obiĉnom ljudskom srećom, dok su ptice kriĉale. I ništa se nije moglo dodati.

LUDOST U nesavršenom svetu, polusneno toplokrvno biće, tragalo je za istinom golom. O, veruj mi... Kakva je ludost postati senka!

NESTRPLJENJE Odsecam kosu, skidam šminku, jedem zanoktice. Mršavim, topim se. Telo nešto gubi u susretu sa svetom, ne upija ga u sebe. U jednom trenutku, svet kontroliše igru, poigrava se kockicama. Stalno podiţe ulog. Naslućujem prevaru, ali ništa ne peduzimam. Telo, koje je umelo sebe da smatra otvorenim, širokim, spremnim da guta zbivanja, sada se povlaĉi korak unazad. Nešto se moţda dogodilo u meĊuvremenu, ili u animi. Nokti su dugi i oštri. Ima toliko stvari koje treba uraditi, telo je u ubrzanju. Ţivotna stvarnost grize. Novac, formulari, novac. Ljudi, meki, obiĉni, ljudi. Nešto neodredljivo... Telo guta svet, halapljivo, groteskno telo.

KRAJEM DECEMBRA KLIZAVO JE ili DOPISIVANJE Po navici, David otvara svoje poštansko sanduĉe. Ne oĉekuje da će naići na išta interesantno. Moţda su stigle plave koverte sa neplaćenim raĉunima, moţda i neka preuranjena novogodišnja ĉestitka. Na njegovo iznenaĊenje, u sanduĉetu nalazi jedno pismo. Premeće po glavi likove koji bi moglii da mu pišu, sve dok ne primeti da pismu nedostaje marka. Ono što je neobiĉnije je da nema ni adrese. Na zaglavlju ipak nešto piše: PISMO ZA MIHAJLA M. ALI ON IONAKO NE STANUJE OVDE, PA JE SVEJEDNO. Razume se, ne bez izvesne bojazni, ĉak, reklo bi se, drhtavo, David otvara ljubiĉastu kovertu. Onda uţurbano, treptajima oka, ĉita tu poruku, iz magle i iz daleka, za koju će Mihajlo M. definitivno ostati uskraćen. I kreće: “Navodni Dionise, Nema nikakvog razloga da se setim tebe, pa i ne sećam se. Samo… uvek kada poĉinjem pismo, neko pismo, ti iskrsneš odnekud. Pismo je tako klizav ţanr, zar ne? O tebi nikada i ne mislim. Nisam sigurna kako se prezivaš, jedva da znam kako izgledaš. Znam samo das u ti oĉi ĉeliĉno plave, ili, ako i nisu, morale bi da budu. SnoviĊenja, kamen, trice. To tako na tebe ćudljivog liĉi.

Kad si već tako daleko da te ni maĉ ne moţe domašiti, ni leden pogled, ni dugo traţena prava reĉ. Znaš li, uvek kad progovorim o tebi, otrov tvoje privlaĉnosti stiţe me tek par dana kasnije. Nikada ti ne bih priznala onu malu ţensku glad. Pitam se ko je od nas odluĉio da ode. A ponekad se ĉak ništa ne pitam. Pošto si ti odsutan iz ovog ĉitanja, od sad te zanemarujem briţljivo. Ili laţem, do sledeće prilike. Izmislila sam prvo kišu. A potom i sve ostalo. Izgovorene sentence, i tebe, i sve tvoje navike. Pismo je tako klizav ţanr, zar ne? (tvoja) Lidija, Penelopa, Klitemnestra, ili kako ti već drago…” Otvorenih usta i brzim pogledima proĉitavši pismo usmereno na Mihajla M. David se u trenu nalazi smrtno pogoĊen. Rešava se, bez ijedne suvišne misli, da toj Lidiji (Penelopi ili Klitemnestri, uh) smesta odgovori. I piše stvarĉicu sledeće sadrţine: “Ĉovek nije ptica. Ĉovek nije ptica. Ĉovek nije ptica. Ĉovek nije PTICA! Ĉovek NIJE ptica… Ĉovek nije

ptica. Nije ĉovek ptica ptica ĉovek nije Ĉoooveek…”

David potom odlazi na suprotni kraj grada, luta nepoznatim prozaiĉnim ulicama i ubacuje svoje pismo u bilo koje poštansko sanduĉe, recimo neko na kome piše Lidija... Sa naznakom ZA, IPAK, KLITEMNESTRU. Pomalo ga ţulja to što je ostao nedoreĉen, ali dobro zna, da to isto peĉe i nju.

PISANJE PO VODI

NEKA REČENICA Skupilo se par taĉnih iskustava, neki opojan umor i oštar bol u stomaku, skupiti sve u jednu taĉku. Uzeh da zapišem moţda reĉenicu. Zaista ja? Ili ko to već drugi? Ili ti, samo ti i tvoje rujne oĉi. Slobodo. Setih se – optrĉala sam veliki krug. Formulari su popunjeni, sa malom omaškom. Po glavi bruje neka imena, ne znam, Horhe Luis, ne znam, Dimitrije, ne znam, nešto kao „okrugla mlada”, nešto kao tragizam – Marsel, ne znam, nekoliko najobiĉnijih imena, imena obiĉnosti… Negde je i moje ime, moţe biti, zagubljeno, mislim, onog koji piše reĉenicu (reĉenica mu ponekad izmakne, ĉesto mu “nešto” izmakne; inaĉe – on ne voli liĉne ispovesti, nisam sigurna zašto, pretpostavimo da sumnja u laţnu iskrenost, ako uopšte ima iĉeg jedino liĉnog; izvesno je – on nikada ne postavlja pitanja koja poĉinju sa zašto…) Iskustva su se iznova rasula u septembarsku noć. Odmakla je reĉenica.

NEMA VEZE Noj je zagrizao jabuku. „Ma, puštaj, bre, bre!” – zaĉuo se glasić iznutra. Desilo se da noju ispadne plomba. “Hmm! Kakav divan novi kišobran!” – povikao je crvić. Tata crv je pauĉinasto hrkao, dok je mama ukucavala esker. Nekoga je bolela glava. U kariranu šerpu ubaĉeno je još sedam oštrih glavica luka i narukvica od višnjinih koštica, što se moglo pripisati vecernjoj sentimentalnosti. Isto tako, spiker se dopadao reĉima: “Vreme jutra: jezivo i grozno! Ne izlazite bez tri pari kišobrana niti ruţiĉastih cipela od lavljeg krzna! I ne zaboravite poruku za laku noć: ĉovek bira svoju kutiju šibica...” Noj na sve to nije obraćao paţnju i uopšte nije zario glavu u pesak, jer to i nije bio noj.

PRETVARANJE

Pisac je imao varljivu letnju blokadu. Povodom toga, uspostavio je experiment: prosuo je malo šampona od bresaka u kadu, onda je dodao šaku zelene soli i šest litara mleka. Zatim je napunio kadu skoro vrelom vodom. U veliku belu penušavost dodao je nekoliko kapljica parfema, ugasio je sijaliĉno svetlo i upalio narandţasto svetlo na ogledalu. Na polici iznad kade pripremio je noćnu kremu od aloe, sedefasti puder u prahu i meseĉnik o cveću. Zbacio je sa tela odeću, ne uspevajući da obuzda cerekanje u sebi, što je u njegovoj svesti izazvalo blagu asocijaciju na Dalija, nevezano, kao što se u sliĉnim trenucima sa svešću lako dešava. Uskoĉio je u kadu i zagnjurio se. Aromatiĉna bela pena se upijala u njegove pore, i on je polako tonuo u stanje savršene opuštenosti. Tada se dodirnuo po grudima, jer mu se uĉinilo da se sa njima nešto dešava. Medju butinama je osetio prijatnu toplinu. Isturio je bedra iznad površine vode i pomislio da su postala belja, nekako neţnija i mekša. Mokrim rukama uzeo je beleţnicu i, prislonivši je na kolena, zapisao prvu reĉenicu: Voleo sam da se pretvaram da se pretvaram u ţenu, a jednoga dana dogodilo mi se nešto neverovatno…

PISANJE PO VODI

Mrznu mi se nadlaktice. Listovi se lepe od vode... Pisanje tada nastupa kao proces koji izmiĉe svesti. Rasklanjaju se grane iznad iskaljane vode. U vodi lice nesmirenog utopljenika. Ĉovek koji se drţi za lanac crnog olinjalog psa, ne vidi lice, jer ne ume da se ogleda po vodi. Dolazim da te spasim, viteţe. Pokušavam da zapišem nešto o vodi. - Voda, prohujava, mutna i zgaţena – Ĉovek pored psa, isluţeni bankarski sluţbenik i laţni poklonik boga vina, budi se s proleća, kad je dan najćudljiviji (opisuje krug po vodi). Strogo odelo od tvida u zeleno letnje veĉe govori o naglašenom neskladu koji se mimo njega već dogodio. Njegov strah dolazi u zakasnelim naletima, u sebi ne spominje pitanje ratne sreće. Neko ostane ţiv, sudeći prema statistiĉkim podacima. Pas zateţe lanac, ĉovek umalo da vrisne. Zalud. Vriskovi su odavno neĉim prigušeni bili. Ostajem u traţenju, ali nikoga nema po vodi. Ni iskeţenog lica utopljenog viteza. U nemoći da ikoga spasem od vode, traţim svoje lice po njoj. Skoro da ne umem da se ogledam u vodi. Ipak, eno me, daleko nizvodno, tamo gde se ĉuje jeka crkvenih zvonika. Tamo, gde još nikad nisam bila, ne kaplje vetar po vodi.

ČEKAJUĆI ZVUK

U haljini od meke vode, Una je mirisala blago na nenapisanu pesmu i preko lica nosila je plavo-ljubiĉastu senku. Ĉekala je na famozni telefonski poziv o sreći. Ĉekajući zaspala. Ĉekala je na famozni telefonski poziv o sreći. Ĉekajući zaspala. Ĉekala je… Ĉekajući zaspala. Ĉetvrtog dana poĉela je da je mori glad. Skupivši poslednju sitninu iz unutrašnjih dţepova, izašla je iz stana. A onda, najednom, realnost se prosula u potrebu za reĉima. Una je sedela na stepeništu i zapisivala otkucaje: “Belim ljiljanima naznaĉeni govor tela / Paţljivo merenje granica sna / Bele svetlosti daljine / Horizonti stešnjeni od ptica Kao par letnjih godina (odlazi zvuk) Zaprela se noć / kao u sebe istu / Kao iz tajnog ugla posmatrano Po konceptu te prepoznajem u praskozornom sećanju / Kad krenem onuda odlazim dalje putem kauzalnosti asocijacija / A ti ne postojiš, nigde, uostalom, i sve manje Isprekidane nujne simfonije ĉujem, u njima krijem / da sam upoznala one besane kada dišeš / hvatala magle u trepavice (kao leptirove za tvoje tajne oĉi, kada si pokrivao / oĉima pustinje od zvezda / uzimao dahove na nadlanice Samo vatre su tekle raznorodno (kao drhtavice, kao vejavice) kao smejalice

Desi se, da ne znam kako da završim kad poĉnem / da ne znam kako da završim kad poĉnem / da ne znam kako da završim kad poĉne” Kroz tanke zidove zaĉula se reska i prodorna zvonjava. Una nije prestajala sa pisanjem. Morala je da završi zapoĉeto preoblikovanje stvarnosti u reĉi. A telefon je dugo i uporno zvonio...

ISPOVEST LJUBITELJU KRATKIH PRIČA Moj lenji, neparni, okomiti ţivot…

RUKOPIS Pred kišu, veĉe se gubi u mirisima, u nastajuće proleće, kad pogled moţe da dobaci do one strane. Okrećem se, izvan. Da odaberem stvarnost, izgleda nemoguće. Okolo – niĉeg mitskog, niĉeg neprolaznog. Sustiţu me vekovi nerazumevanja. Kalendar reĉi: ova reĉ je otćutala, ova je zanešena i preterana, ova bi bila neţna, zbunjena; neke reĉi naslikane, sjajne, sveĉane… Ide taj stakleni nemir. Pridrţavam ga, nadlanicama. Osetim samo kako reĉi zveĉe, lako naviru. Nema niĉeg samo liĉnog, tu sam reĉ uhvatila u laţi. Eh, setila sam se zašto smo ovde. ……………………. *

* Ostatak rukopisa je izgubljen (Nap. prir.)

ZAREZI, MRVICE Bojao se kad ne piše ništa. Onda se plašio starenja. I hladnog zagrljaja. Jednom je mrzeo sveske. Hrpa belih listova... Bilo šta se moţe uĉiniti s tim. Zapaliti ili... Nekad prosto nije imao šta da kaţe. A nekad bi ga jedna prosta reĉenica progutala. Pisati ili ne pisati – lomilo se pitanje duţ besanih jutarnjih ĉasova. Slutio je odgovor: bolje mu je ostati ţiv. Nekada je za veĉerom imao isuviše reĉi, pa bi za doruĉkom ostajao gladan. Evo, upravo sada, dok ga posmatram kroz kosi prozor mansarde, pisac doruĉkuje omlet sa peĉurkama i pije jaki ĉaj od hibiskusa.

DISHARMONIČAN KRUG

Krug. Oko njega bezrepa zvezda. Zakucane senke po zidovima. Ljudi – sudaraju se sa crvenim ĉašama u rukohvatu, potom – spavaju oblaĉno. (Doba je gluvo.) U mastionici, zaglavio se ĉovek, opet jedan te isti. Nisam ga nikad videla, a i zašto bih. Lep je, kao broš na reveru, ma istijati Jozef K. , ne bi mogao da veruje. (Ratnik našeg vremena.) Saĉuvano je svedoĉenje: „Grad olujnih zuba. Stajao sam kao kamen teško. Vreme se pomerilo, veĉnost nije. Nisam slušao nikoga, ništa.“ Jedna od ratniĉkih legendi: Sveća bez glave. Neko je morao oboriti. Sveća na zgarištu. Vatreni krug. Nekako uvek desi mu se priĉa o strahu. A kada nema šta da kaţe, iz njega progovori ( ). Kaţu da je jednom rekao: „Iz prethodnog da se zakljuĉiti da je nesklad skladan upravo onoliko koliko je skladnost neskladna.“ (Za nevolju istini, još nekima se dešava sve tešnje da veruju u ĉudne oblake mimo kiše.) Iza vetra i nazad niţe. Ma, takav krug! U stranu zvezda! I zvezda i neko opojno piće, mešano se dobija... ( )... ne znam šta, na tom mestu kida se nit. Kad se slegne... Slepi noţ u nedoĊiji, zakopan.

POSLEDNJI POTEZ Vreme prolazi tajno. Zadrţavaju se osmesi po skrivenim kutovima. Zvonimir se trudi da dovrši svoju sliku, da je dovede do prividne konaĉnosti. Skida umišljene mrene sa oĉiju. Stalno mu se iznova ĉini da nešto nije u redu sa pogledom. Boje sa nedovršene slike igraju svoju igru. Crvena hoće da bude prenaglašena. Narandţasta se muti i prestaje. Plava se neprimećeno širi posvuda. Zvonimiru je dosta svega. Pomišlja da odustane, da moţda pokuša da zaspi. Ţeli da ostavi posao za sutra, za prekosutra, za bilo koji dan… U trenutku nepaţnje ruka mu se sama otrgla i povukla odluĉujući potez. Poslednju crtu. Sa osećajem nepoznanice, ĉudne opijenosti i tanke svesti, Zvonimir zaspi u hodu. Osmesi se igraju po zidovima. Posmatraĉ ništa ne sluti, on vidi svoju sliku.

REALITETI JEDNOG FANTASTA Pisac je umislio jedan roman. I ţiveo je u njemu ravno godinu. Desilo se da bol potraje duţe. /// Pogled: na stolu – razlistane novine, sat koji jedva ĉujno otkucava, vaza sa polusvelim mimozama, elektriĉna mašina za kucanje; tri krupne narandţe na polici za knige i još – statuice, stari ĉasopisi i stripovi, minijature od voska, šišarke i školjke, u ĉudnom skladu; tu je negde i telefon koji mutno i isprekidano zvoni; smetajuća odšrafljena ruĉka od prozora; na zidu uramljen gorski pjesnik; patike uvek spremne za put; ispunjene sveske bez reda i broja; velika klepsidra, i još mnoštvo stvari, oblikovanih u namerni haos.

/// Taj pisac, baš u trenutku kada je završio svoje najbolje delo, oseti da ga muĉi stomak. Ţurno odlazi u kupatilo. Ĉuje neke ĉudne šumove iz hodnika, ali se ne obazire, obuzet sopstvenim tokovima misli. Sedeći na WC šolji, razmišlja, šta bi se sada moglo dogoditi, pošto je završio, po svom osećanju, strukturno, formalno, i pre svega smisaono, svoje najsavršenije delo. Zanešeno povlaĉeći vodu, izlazi u hodnik i nalazi se oĉi u oĉi sa jednim od ljudi u crnom koji mu upravo obijaju stan (mada tu zaista i nema niĉeg od praktiĉne vrednosti, sem starih knjiga, mašine za kucanje i nekoliko narandţi...) Iz straha od istine, provalnik povlaĉi obaraĉ.

SPOLJAŠNJIM OĈIMA

KLIZI DVOJKA Tadija spava. To bi mogla biti posebna priĉa. Leva smeĊa ĉarapa je pocepana na peti. Desna smeĊa ĉarapa srozala se do ĉlanka. Tadija je nekada umeo da bude drski i nametljivi ţurnalista. Ovih dana on je lucidni vozaĉ tramvaja. Klizi dvojka po okukastim traĉnicama. Sumorni i veseli putnici uglavnom ţmure na septembarsko sunce, razliveno po usijanoj vodi. Ĉuje se rika razjarenog tigra iz obliţnjeg zoo-vrta. Ili je to samo odjek sluĉajne misli nekog od putnika. Tadija spava. Bude to popodne, ili uveĉe, ili u svako doba. Nudim mu otvorenu knjigu. Kaţem mu – promeni kanal, pusti bar nekad nešto normalno. Ali on ima interesovanja samo za dokone stvari. Ĉini se da su ga jednom zanavek zamorile igre uma. Tadija spava, ili se pretvara da spava, to više niko ne zna. Škriiipe koĉnice, probudi se, moţeš da se probudiš, moraš da se probudiš, probudi se, škriipe koĉnice... Sve je u redu. Putnici su se ĉvrsto drţali za šipke, niko nije primetio ništa neobiĉno. Na trenutak, sunce povlaĉi svoje bodlje sa septembarske vode, senka prekriva pola grada.

OPSESIJA Opsesija se susrela sa sobom u ogledalu. Rekla je: “O, ja sam lep, ja sam pametan, ja sam tih i surov.” Takva je izašla u svet. Odjednom se tu našla hrpa ţena, sve iste – izgladnelih pogleda, poetiĉne, senzualne i odluĉne u svojoj nameri. Opsesija je uzmakla korak unatrag, ali bez uspeha. Bila je opkoljena. Jedva se doĉepala svoje kućice slobodice i svoga ogledala koje uvek govori istinu. Stajala je, kao na poĉetku i rekla: „O, ja sam uhvaćen u zamku, ja sam progonjen, ja sam uplakani deĉak, ja sam neshvaćen i sam.” Nijedna ţena nije uspela da razbije zaĉarano ogledalo. Ali se od siline osećanja ono samo raspuklo. Komadići stakla dospeli su u sva srca umešana u dogaĊaj. Neki su uspeli da ih izbace prirodnim putem, a neki su poĉeli da pišu pesme ili da se bave politikom.

KARAMAZOVSKO - Deda, kaţi mi, osećaš li nešto karamazovsko u sebi? Na primer, prepoznaješ li se u Dimitriju? Ili jaĉe u Fjodoru? Ili je tvoja karamazovština drugaĉija, onako srpska, seljaĉka, moţda ublaţena, sigurno nesvesna... - Šta lupaš tu, dete? Baba, kaţi ovom tvom ĉedu da me pusti na miru. Ne mogu da zaspim ĉitav sat zbog njega. Umuknuo sam. Deda je zaspao. Deda se još nije probudio. Nije se nikad probudio. Još jednom je otišao bez zbogom. Deda, deda, ipak si ti Fjodor.

VOZOM, 7.9.96. Krenuli smo nekud vozom. Jedva da smo zapoĉeli naše dugo putovanje, a voz jednodušno stoji na nekoj od sitnih stanica. Razume se, ne pokazujući nameru da se uskoro sa te taĉke pomeri. Nije novo da vozovi kasne. Naroĉito ovih dana. Evo, baš juĉe ĉujem na vestima: voz iz Podgorice za Beograd zakasnio 283 minuta; iz Cetinja za Lazarevac kasnio 591 minut; i konaĉno, putniĉki voz iz Niša, preko S. Palanke, u pravcu Beograda, kasni već 118 dana, 6 ĉasova i 15 ipo minuta. I još nije stigao. Sama sam u zabaĉenom kutku voza. Praktiĉno sam nevidljiva. Mogu da radim bilo šta – da ĉaĉkam nos bez bojazni, da napišem dobru, lošu ili osrednju priĉu, a mogu i da gledam kroz prozor, u ogoljeni mrak. Krenuli smo. Prošlo je ćak 17 sekundi i opet stojimo. Prošlo je još 17 sekundi i ponovo smo krenuli. Evo, sada lokomotiva ubrzava, ide sve brţe, i brţe, i brţe, pa sve do zvezda. Ili do sledeće zabiti u kojoj ćemo se zaustaviti tek na par sati. Dok ne krenemo. I tako unedogled. Kao da sam zarobljena ovde, bez mnogo izbora. Mogu na primer da ustanem, mogu da se prošetam, svakako mogu da sedim. Ne mogu da pobegnem. Ipak, osećam se nekako sigurno. Toplo je, kod sebe imam dosadnu knjigu, dovoljno cigareta, blok i olovku. To je trenutno sve što mi je neophodno. Jednom ćemo stići, to je izvesno. Za par sati ili dana. Definitivno stiţemo. Za par meseci. Moţda za nekoliko godina. Moţda zateknem svoju majku sa puno sedih u kosi, u uobiĉajenom ćaskanju sa komšinicama. Moţda se za to

vreme moj najbolji prijatelj odseli u Prag, kao što smo zajedno planirali. Moţda otac proširi posao... Moţda promene program na faksu ili mi ukinu odsek, njima svašta moţe da padne na pamet. Moţda propustim dva, tri studentska protesta i neka krvava dešavanja... Moţda kolega sa šeste grupe konaĉno shvati neke stvari. Moţda se zadesi idealni vazdušni pritisak od 998 milibara. Moţda. I ko zna u koje bismo doba mogli stići. Moţda baš u pravo proleće. Eto. I kao da bi se moglo zakljuĉiti da je odliĉna stvar što ovaj klimavi voz zaustavlja lokomotivu na svakih 17 sekundi, otprilike. I krene, pa stane. Pa stoji. I opet ide, ide, ide pa se zaustavi. Negde u tunelu. Nestane struje, pa je opet ima. I voz krene, pa stane. I krene... Ala tutnjimo...

MREŽI What the fuck is this? Zamka za zasenĉene vodene oĉi. (Hteo si reći – plave?) Neslaganje u tekstu, sitne razmirice. Ĉitam te, i tek da slutim da postojiš. Plašim se da bih ti mogla reći ono što ne ţelim da se kaţe. Ti više voliš da ćutiš. Ponekad se pretvaraš. Mrvica ljubavne igre najednom se pretvori u puškaranje. Previše si lepa da bih ti poverovao. Meni se, opet, ne veruje u filmiĉne fraze. Više veruješ meni nego sebi. Budalo. Lavirintne ruţe oko moga jastuka. I tebi je to realizam u romantizmu? Jesi li „pri sebi“. Ponekad verujem da te ne razumem. Najviše volim kad ćutimo. Oboţavam srećne ljubavne priĉe. A zar iko ume da ih piše? Eh, sad i ti. Pa nije sve toliko crno, belo. ’Ajde odlazi, radi nešto korisno. Ljubim te, onde, iznad struka. Ne popuštaj mi baš toliko. Ustvari, ne puštaj me, to je opasno, ne puštaj me, nikad, molim te. Spremam se da te izdam. Napiši mi to, polako.

Otipkala je DELETING. Gricnuo je ĉips i prebacio se na drugi chatroom. Ništa se dramatiĉno nije dogodilo.

DRENJINE Sećam se drenjina. Kamerno drvo na uglu. Obiĉno su se pitali šta nalazim u tom voću (izuzev onda kad sam upala u jarugu). Pa kaţem, eto, preferiram nakiselo voće (i dunje, zlatne / jedre / rujne dunje sa ormara). Od obiĉnih kruške. Niko mene, kako se ono kaţe, ne razume. A kada sam upala u blato podvoţnjaka, imali su razne teorije o tome šta me je nagonilo da trĉim klizavom uskom stazom. Vikali su samo kad sam pretrĉavala autoput. I kada sam se verala uz elektriĉni stub, moţda malo. Gledam u nokte, taman su toliko izrasli da uzmu oblik drenjine, i boja je pogoĊena. Osećam kap po jeziku, jedu mi se drenjine. A ono staro stablo se srušilo odavno.

NEPRISUSTVO Ĉekao sam te da doletiš, zaspala si mi na dlanu. Ptico vodenih oĉiju. (Bio sam samo posmatraĉ.) Meka, ćudljiva ptico. Nisi mi donela ništa novo, ništa što bih mogao da iskoristim, ništa sem pitanja. (Posmatrao sam sa strane.) Nisi razumela ništa od govorenja ni od ćutanja, ţurila si da poletiš. Malo te je radoznalost ukopala u mestu, ali tvoja je zapitanost kratkoveka. Hteo sam da te dozovem – ptico! ali bio sam samo posmatraĉ. Na dlanu mi je ostalo nešto pernato i toplo, i već postavljano pitanje. (Samo posmatrati sa strane.) Ĉekao sam da odletiš, da ostanem ono što samo mogu biti.

ČOVEK KOJI JE MRZEO NOVE GODINE

Sunce me lenjog prizvalo napolje. Ponovo sam zaspao u redu za mleko. Kada sam se probudio na klupi u parku, pored mene su pasle dve kravice, a u dţepu mi je zveckao uredno vraćen kusur. „O kom jutru se radi, ovom ili nekom drugom?“ – nisam mogao da dokuĉim. Beskrajna plavuša sa IQ-om od 148, koja se sluĉajno našla u blizini, odgovorila mi je ćutanjem: „Ja sam tvoj poklon za novi milenijum.“ „Aha, znaĉi reĉ je o novogodišnjoj frci“ – promrmljao sam gnevno, i nastavio da spavam, sanjajući doruĉak s mlekom.

PATOS Zaplićem oĉima u magle. Naslutih...nešto...preterano. Po koţi ostaviti zube u polusnu, slediti se i zanemeti, uzeti u srce san, sliku, statuu. Neko teško, teško voće je padalo. Magijo, priĉaš mi o meni? Presreli se. Zbacila sam koţu. Opijena, bleda. Gasim se u tinjanju, nerazbuktano. Na usnama ti meki miris, parisko plavo. Uvijena u teţak osmeh, hladno mi je, nema vremena. Ko ti je popio usne, pre? Moţda ti nisi ti. Progorevam lozinku. Vrele su ruke... od suza... Desi se tajni susret. Konaĉno – povraćam posle svega.

SMRT LEPTIRA Leptir krije svoje boje. Sklapa se u sebe. Spolja se ĉini crnim, a stvarno je tamnocrven, ponegde ljubiĉast i prošaran ţutim krugovima. Ĉini se kao da spava. Ustvari, hoće da nas zavara. Nagoni nas da pomislimo da nije više sa nama i da mu duša odlazi u susret beskonaĉnoj duši sveta. Hoće da nas namami da brzopleto uklonimo njegov stakleni zatvor, a da on tada izleti napolje. Sistematski nerviram leptira noktima pucketajući po ivici ĉaše. Nagonim ga u samoubistvo. Ko zna šta on sada lomi u sebi, dok besomuĉno udara glavom i krilima o zidove. I posle nekoliko ĉasova, leptir se još nije umorio. Gledam ga paţljivije i shvatam šta mu se dogodilo – upornim pokušajima bega okrunio je svoja šarena krila. Potamnele su vesele boje, izgubila se prvobitna lepota, krila su postala upola manja. Dragi moj, više ne vrediš ni sebi ni meni. Puštam ga u svet.

LEPTIR Ponovo traţim ono što se ne moţe naći. Udaram krilima o zidove. Besomuĉno rasipam svoje šarene boje, zemlja ih brzo upija. Neko me posmatra, ili su to samo banalne oĉi sveta... Pokušavam da dozovem, ali se glas ne probija kroz zidove, ili glasa nije bilo ni u poĉetku, ni u meni... Pokušavam, krila se krune, pokušavam, krila se krune, pokušavam, krila se lome... Vidim neke duge nokte, svijaju se ka meni, otklanjaju zidove. Ponovo traţim ono što se ne moţe naći, najzad slobodan...

VARIJANTE KRAJA PRIČE O LEPTIRU ... Andrijana napušta svoj trip o leptiru kao o „neĉemu drugom”. Ili trip napušta nju. Nedostaje joj psihološki samouvid.

/// … Neprestano pomeram ĉašu, samo da nerviram leptira. U jednom trenutku, skupivši svu snagu, on uspeva da ispod ruba nagnute ĉaše izleti napolje. “Divim” se svojoj trapavosti, dok je njemu nešto drugo na umu. Predosećam nekakav iracionalni bes i zanos, dok kruţi unaokolo u nervoznom letu. Hoće da me kazni za pretrpljeni strah. Pogledi nam se susreću, hvata zalet, i…

/// … Gospodin Antonijević uzeo je sa police Sanovnik. Potraţio je pojam “leptir”. Tumaĉenje je bilo mutno i neodreĊeno, a govorilo je o nepoznatoj devojci koja ima ĉudnu naviku – da luta tuĊim snovima. Gospodin Antonijević nije verovao u snove ni u tumaĉenja. Odmah je uhvatio u svojoj bašti ţivog leptira i ĉiodama mu proboo krila. To mu je ulilo sigurnost.

/// … Prošlo je ĉitavih mesec dana, a leptir je i dalje zatoĉen u okrenutoj ĉaši. Ostao je isti – divnih tamnocrvenih krila, tuţan i ljut na svoju nesmotrenost. Još uvek je ţiv. Pitam se, kako je to moguće,

odakle crpi vazduh… Gledam ga, i nemam snage da bilo šta preduzmem.

/// … Onda se leptir pretvorio u lutajuću pesmu. Gledaj, kako dolaze ćilibarske kiše, kako bruji ptica, kamen. Po vasioni pršti šareni prah. Svedenost na nedokuĉivo, to je bio zvuk.

/// … Zapitala sam se kuda idem. A to nije imalo nikakve veze sa leptirom uhvaćenim tog jutra u bašti. Pitala sam se još – šta se to dešava, ko sam i otkud ovde. Leptir nije odgovorio.

/// … Jedan nedozreli slikar posmatrao je leptira u staklenom zatvoru, pokušavajući da ga naslika. “Ništa lakše od toga”, - pomislio je - “mogu se uzeti bilo koje boje za leptirova krila”. Ali, ubrzo je shvatio da stvar nije toliko jednostavna. Prava priroda je upravo suprotna.

ČOVEK I PAS Putujem prvim jutarnjim vozom. Škripi pruga, ljudi klize, prostor se otvara. Dekoncentrisano listam novine. Pogled mi se zadrţava na oglasu: traţe se nestala lica – ĉovek i njegov pas, poštenom nalazaĉu sledi nagrada. Nije reĉeno kome su to oni potrebni i zašto, nema opisa ni fotografije. Ali, ponuĊena je znaĉajna suma. Sklapam novine i pruţam ih nepoznatom sedom gospodinu koji sedi preko puta. Mali ţuti terijer, sklupĉan pored mojih nogu, uznemireno cvili. Pomilujem ga po glavi i šapnem mu nešto što samo on razume. U brujanju voza polako nestaju ţelje i sećanja.

HLADNO JUTRO U PREDGRAĐU Budim, budim se. Gde su mi oĉi, dragi? Veĉernja zvezda je rodila dan. Zakljuĉavam, stan 7, dobar broj, da li sam zakljuĉala? Ţena sa koferima, izvolite, proĊite. Dobar dan, komšija, nije loše, kako ste vi? Ustvari... Ko je to prošao? Ne poznajem ĉoveka. Malo poznata debela glumica, stan na trećem spratu, da, gledala sam vas prošle nedelje, bili ste, moram da kaţem, fantastiĉni... Lift tako jezivo, jezivo škripi. Kako je dugaĉak taj hodnik, neki lavirinti, neki kentauri... ne, to je samo ostatak noćašnjeg sna... Evo me pred zgradom, zar sam već budna? Poslednji od pet oblakodera, uzvišen u svojoj ruţnoći. Ove su zgrade izrasle u najkraćem mogućem roku. Da se iznenadi drug Tito, bila je realna zamisao projektanata. Otkud ovoliki vetar? Nisam ni predosećala. Vetar me pokreće, nosi, lomi me... Skupljam se u kratki kaput, zateţem plavi šal. Zgrade se klate, ah, pašće, minuti su u pitanju. Od ĉega li su, da li... od kartona? Ah, vetar, vetar, ljudi, odakle li dolazi? Ledi mi korake, kosu mi raspliće, vazduh je gust, teško je probiti se. Idem, a horizont ostaje isti. Otkud taj ĉudan osećaj da ne napredujem? Vetar, vetar je kriv, ćudljivi vetar, na ledini ispresecanoj prostorima u kojima ţive ljudi, šareni ljudi i ljudi bez lica, neki ljudi, vetar, vetar je. Semafor na dugme, ponovo u kvaru. Sanjivo pretrĉavam ulicu. Sklonište – nakrivljena peĉurka autobuske stanice. Da li sam se, ono, jutros probudila? Ili je to bilo juĉe? Uh, hladno, tako hladno je...

DEČAK, JAGODE „Ne bi bilo dobro da ispraznim poslednje zalihe jagoda iz jakninog dţepa, koja još i prokišnjava“, pomislio je deĉak i nastavio da se vijuga niskim sokacima. „Ţuto, belo, tamno-crveno“, brojao je u sebi. „I kuće, i lišće, i rosa, i ruţe...“, tako se redom preslišavao. „La dind e l dindon vuajaţ par l tren“ – mrmljao je nešto na francuskom, ustvari znajući da izgovara, ali ne i da piše. „U maju, kad ojuţi, ići ćemo kod tetke Anţelik u Francusku. Biće mnogo korpi šarenog voća, a i zgrada, više plavih od narandţastih. Senad i ja ljuštićemo zrele narandţe i gaĊaćemo se korama. A Kristin će samo sedeti ispod ruţinog drveta i posmatraće me ispod oka, onako, bezobrazno...“ Zastao je malo. „To moţda, ako otac proda...“ Nastavio je da gazi kamene kocke i da baca kamenĉiće iza sebe. „Sedam, osam, jedanaest, dva...“ – brojao je oblake, hodajući unatraške. „Zašto ne gledaš kuda ideš, zeleni deĉaĉe!“, brecnuo se jedan ozbiljan mladić u strogom odelu, na koga je naleteo. Deĉak je potom tako jako zevnuo, da je zamalo razglavio viliĉne kosti. „Moţda je bolje da krenem kući“, pomislio je, „mama i dada su verovatno završile pitu od mrvica, i biće im potrebna, na vrhu, jedna smušena jagoda.“ Okrenuo se i veselo potrĉao kući, na ĉetrnaesti ipo sprat.

NA SELU Deda ponovo priĉa o smrti, dok mu se ţuta maĉka gnezdi u krilu. Ĉika Jovan prolazi pokraj nas i za sobom ostavlja tanki krvavi trag. Kroz zube kaţe – nije to ništa, prst je samo malo recnut. Dok mu zavijam ruku, primećujem da dedino lice postaje sve bleĊe, ako bleĊe moţe biti. Proţima me neki hladan strah. Mala Milica prekida tišinu, hoće da nam recituje na francuskom. Paţljivo je slušamo, kao da tu pesmicu ĉujemo prvi put. Onda dotrĉava do stare trešnje, tamo je ĉekaju devojĉice iz ulice, izmislile su neku novu igru. Govorim dedi da nije dobro što jede kao ptiĉica, smršao je preko svake mere. On tvrdi da je sa mnom isti sluĉaj. Da, deda, ali ja nemam jakih razloga... – kaţem u sebi. Već je popodne, a njemu još nije stigla penzija iz Pariza. Ljut je, ĉitavog jutra traţi razlog za svaĊu, psuje i viĉe. Nameravao je da plati kamenorescu. Već je izabrao spomenik. Skroman, od obiĉnog kamena. Ĉika Jovan ostavlja zapoĉeti posao, kaţe da ne moţe više, zbog prsta. Baka pomirljivo i ćutke odlazi po drva. Ona je uvek jaka. Svi smo mi još uvek ovde. Deda je drugaĉiji, on nešto predoseća.

O GLADI - Uopšte ne moramo da priĉamo o gladi. - Ali, kad sam gladna. - Svejedno. Zadrţi to za sebe. Glad je tako patetiĉna tema. I meĊu pristojnim ljudima to se nikad ne spominje. - ... - Misli na primer na nešto drugo. Samo nemoj o gladi. - ... - Zašto ćutiš? - Jezik mi je suv od gladi. - Ne lupetaj. To se ne dešava. Moţeš samo umreti od gladi. - I onda? Ne znam. Ni o tome se u pristojnom društvu nikad ne priĉa.

ODSUSTVO DRAMSKE RADNJE Bio sam tu; ĉekao sam da me nestane. Nalazio sam se u centru zatvorenog semiotskog sistema. Sloboda – praznina – nesloboda. Nekritiĉki, vreteo sam se u krugu. Ĉekao sam. I kad proĊe vreme, kaţe: ništa sad. “Sitan korak, trenutak, do ludila” – neko iz mene je naglas rekao. Tresem se u grĉu; povraćam; fiziĉka manifestacija snova. I kad proĊe neko vreme, vreme nije vaţno. Ĉekam. Ĉudno – još me ima. Ali kako samo zine praznina… Ţelim… Ţelim… Nema ţelja; toplo je. Menjanje je proteklo, teĉe. Negde do, od ludila. Ţivotarenje; opstajanje; samoprevazilaţenje. Jedan ponor uvek zeva. Šetam po ivici, opušteno – tada jesam.

LETNJE POPODNE, FOTOGRAFIJA Zadocneli, umorni grad. Buka telefonskih poziva. Nezapoĉeta putovanja. Nestašica ţivototvornog straha. Nestašica bistre nepresušne vode. Letnja vreva. Ĉekalo se na pomraĉenje. Neke nestvarne tuge su dozivale zverinju krv u nama. Ĉekalo se da padne kap, ţega je gorela. Trunĉica vetra je razdvajala dane od noći. Bilo ih je koji su povraćali od sunca. Neki su se hladili u ustajaloj, blatnjavoj vodi. (Preterane kiše su sprale neke od pritajenih glasova, a zatim nestale.) Zarazne bolesti prete da zatvore grad. Ko je ono nedavno izjavio da su katastrofe put ka duhovnom proĉišćenju?... (...Bazeni pored mora. Klizavo kamenje, lepljive školjke. Napuštena crkva usred ostrva...) Sunce koje ubija, tik iznad zaraţene vode. Pljaĉkaši u ĉamcima, famozni gusari poplava. Ţega i smutnja, otisci leta. Glasovi radnika. Mraĉne slutnje neradnika. Viškovi vremena. Paniĉni otkucaji. Šum besposlice. Telefon naglo saopštava da je to neko drugi. (Ĉekalo se na telefonski poziv svakako predimenzionirane vaţnosti.) Telefon dobija krila. Drţimo se noktima za zamišljeni vetar. Prolaznost prolazi sporo.

NEŽNOST Uzjahao je svoj zvezdani bicikl i odjezdio u neizvesnu noć. Zvuci pijane šatre, galoni teškog smeha, kamen-priĉa u zubima. Opkoraĉen kafanskom pesmom-pevaĉicom, zvuke rodnog kraja sumraka-svitanja, upija. Sa klizave tavanice kaplju mu zvuci u ĉorbu. Hodam lako, bezbojno, da ne remetim sklad. U neţno jutro, nalazim ţuti bicikl, skršen, negde u jarku. I jedan teţak osmeh, pored. Popravljam bicikl, skidam blato sa osmeha. Opet je sve dobro.

ČOVEK U ORMARU I, evo mene, u ormaru. Tu me, zasigurno, niko, niko, ne moţe pronaći. Konaĉno izvan domašaja onih gazdarica – goniĉa robova, svakoveĉernjih zadahtanih telefonskih manijaka i zajapurenih te-vemanijaka, konaĉno daleko od lucidnih momaka teškog nevidljivog srca, daleko od obaveznih telefonskih pristojnosti – ljubaznosti – slatkoreĉivosti, daleko od besparice i od novca, konaĉno daleko od cimera, cimerovih cimera i prijatelja cimerovih prijatelja... Baš je slatko, mekano, ovde. Gnjezdim se u jorganu, samo mi ove jakne nešto smetaju, padaju na glavu, šuškaju... Ah, tako je slatko ovde. Sestra otvara ormar, fali joj leva ĉarapa. PronaĊena/otkrivena sam. „Baš si sad morala da navratiš.“ „Niko te nije traţio“, mirno mi kaţe.

ODAVDE Nešto (buntovniĉki, bezrazloţno) pomišljam: da nikuda nisam putovala. Tek: šareno mesto u Grĉkoj, pet ipo godina, nije Atina, nije... ne znam kako se zove, nije ni vaţno. Sećam se jogurta, male Makedonke, crvenih sandala. Da, to je bio jogurt... Tu negde je i Dubrovnik, sasvim blizu. (Moţda: Moskva, Kairo, Edinburg...) I: ne znam godinu, ne pamtim brojeve baš najbolje, devedeset i neka, obala Obzora. Na plaţi, ogromni talasi, oborio me jedan na kamen, na kamenĉinu, i tata je nešto gadno vikao. I krvava kolena i otac koji urla, zaţmurila sam na sunce. Uveĉe, na korzou, devojka je šetala u kratkoj suknji, bez jedne noge, imala je divnu onu jednu nogu. (Nikada je neću zaboraviti.) I, da, što spada u mnogo bezazleniju priĉu (drugi put ću ispriĉati više o njoj, ali nikada neću ispriĉati sve) – tada sam se zaljubila u klovna. Zvao se... Jan. I bila sam rešena da ga jednom pronaĊem. Još negde ĉuvam tu cirkusku ulaznicu... (I ona debela ţena što se neverovatno smejala u trećem redu.) Ponekad zastanem kod reĉi „putovati“. I nešto odluĉim/neĉeg se setim. A ponekad samo zastanem kod reĉi „putovati“.

DOSADA

Gledam reprizu reprize nekakve srcaste serije. Svest mi preterano kucka (podsvest?). Razmišljam baš o onome o ĉemu (o kome?) je izriĉito zabranjeno razmišljati. Ugojena muva mi se šeta po nozi od ĉlanka do kolena. Ţar cigarete pada na ćebe. Glavni lik serije (serija o Dţordţu?) povraća. Telefon zvoni, kaţem: mrzi me. Telefon ponovo zvoni, ovog puta zove svakodnevni ćutljivi manijak. Ćutimo zajedno. Sreća je svakako precenjen osećaj (srećna sam?). Smrt mi kuca na prozor u svet, iz unutrašnjosti televizijskog ekrana.

SRČA Nikome nisam ispriĉala da sam uspela da dobijem politiĉki azil. Koferi su ionako uvek spakovani. Pomalo je šizofreno SASVIM pobeći od svega. I, evo me ovde, u Vendelmštrase. Trenutno besciljno stojim pred jednim od šljaštećih izloga i posmatram besmislene krpice koje nikada ne bih stavila na sebe. Paţnju mi privlaĉi figura na sredini – lutak ĉeliĉno plavih oĉiju koje umalo što ne ispadnu iz duplji i razljuštenih pegavih usana. Tren kasnije, ili pre, ne razumem, komadići stakla viju se po lepljivom vazduhu, na vrhu Vendelmštrase, i pristaju, mnogo dublje nego što bi se moglo pomisliti. Neko je razbio barijeru.

ŽEĐ “Moje je samo da postojim. Toliko od mene.” – govorio bi Dimitrije hladnodušni. Sve dok ga jednom nisu našli zaustavljenih damara, izgriţenih nemilosrdnim zubima slatkokrvnih prećutnih strasti.

NEMA BEZBEDNOG SNA

ČUDNE RELACIJE SA MARIJOM ANOM MarijaAna se kretala po trepavicama, kruţno. Jedan davni, tajni pogled bode me kad zaspim. Taj ĉudni pogled prepoznajem ponekad u svima ostalima. U mekoj void. U kašiĉici snega. U zaĉudnosti, najpre. Nisam voleo MarijuAnu tad, i nije mi moguće da sebi dovoljno objasnim se. Bila je lepa, i jasna, i… kad se okrenuh na tren – u ušima zabrujaše odblesci njenih izgovorenih slogova. Nema šta da mi oprosti niti ne oprosti MarijaAna. I moţda, sumnjivim bi se ĉinilo da sebi preko pristojne mere objašnjavam se. I zbog što ovo premotavam… logiĉnim mi se ĉini da sada volim MarijuAnu. Ali sasvim ne, isto je nikada nisam voleo, isto. Niti je volela MarijaAna. MarijaAna se kretala kruţno, po trepavicama. I sad ne znam stvarno gde je.

OKOM SNA Sanjala sam nekog što se sluĉajno zove Ti. Nisi imao oĉi boje meda i nisi imao obliĉje. Bio si predosećanje, vetar, tiha reĉ. Bilo te je sasvim malo. U rastvoru. Ustvari, ne znam jesi li to bio stvarno ti, ili sam to znaĉenje kasnije dodala, svejedno. Smejao si se, i tvoj staklasti smeh se širio ravnicom. A onda si došao, i pokvario sve.

UVEK ISTO Ĉitala sam sutrašnje novine. Ništa novo na Balkanu. Sveţe laţi, a stari ratovi. I uvek isto. Sećam se popodnevnog sna. U njemu Onaj koji zaobilazi plavo. Bio je odeven u svilenu venĉanicu. Ţena sa brkovima ga je ostavila pred olterem. Ostao je uplakan i sam, i polako se pretvarao u deĉaka u prevelikom odelu. U snu nije umeo da se skriva iza svog smeha. Izmišljam. Tebe nikad ne sanjam.

SAN KOJI PODSEĆA NA VREME Sanjala sam da mi dolaziš i iza sećanja. Od tamo negde preko, od tamnijeg vilajeta. Oštro zagrizaš jabuku i preteruješ sa pićem i sa kovanicama. Nešto se razume, pa se onda gubiš, i tako, ĉudnim redom. Gubim kriške vremena slušajući isprekidani eho. Odsecaš vetru uši. Jedeš se od preterane bujice energije. Zatvaraš vrata, neţno, za sobom, i sedaš u teget fotelju u obliku raskriljenog cveta da popiješ nes-kafu s mlekom. Saginješ se za sobom, sadiš ljiljane. Onda najednom potanjaš u crveno tlo. Dok bezuspešno pokušavaš da se uhvatiš za granice vremena, dovikuješ mi:“Baciiiuuvoooduusaan!“ Budim se u umorno proleće, ili je isto, ne znam.

NAOČARE Drţim se ĉvrsto za okvire svojih naoĉara (da ne padnem) i gledam te pravo pravo u oĉi, dirljivo se pretvarajući da slušam o ĉemu govoriš. Gladim levi krak sivo-providnog okvira, i ĉujem po koju reĉ – „zapravo...apsurdno je...turbulencija...hermeneutiĉki... grom“. Misli mi se komešaju negde drugde (kao... „ameriĉki filmovi- ţivotnebulozno uprošćena prizma“... „biblioteka- srndać- laki koraci“... „brzopotezno ĉitanje- aluzija- nimalo bezazlene konstrukcije“...). Pokrećeš se (... „ti- ko si to ti- ispod koţe“...), klimataš rukama, neţno plutaš po ustajalom vazduhu niske prostorije. Mazno, sanjivo gutaš reĉi, ne moţeš da doĊeš do daha od pljuska reĉi. Ne znam o ĉemu priĉaš. Nikada i nisam. Naoĉare su pale na pod i s treskom se slomile. Nadolazi znaĉajna plima ćutanja.

ARIJA Na mene opera obiĉno deluje kao dţoint, zavalim se, utonem, i... odem... nekud... A kad se završi, onda zaokruţi energija... Ne ustajem izmeĊu ĉinova. Tada se prepustim zvuku mrmljanja, tišine, mrmljanja tišine... Mene se ne tiĉe: izblajhane bakute i punĊe, taman da ne vidiš scenu; na premijeru se dolazi bolje – limuzinom, lošije – taksijem (baš me briga, mi smo, tu, iz kraja); ulaznice staju malo bogatstvo, sa posvetom i slikom (naravno da ulazimo bez karte); ono izvan arije: mene se ne tiĉe. Ptice i ţubor, tik iza nas. Provali, mesta su na pozornici, ubrala sam struĉak scenografije. Raspukne se glaaaas... Najjaĉi mi je Ramirez, tebi? Skoro svejedno (posle zevamo). Umorna sam kao... crvena sofa, ali ona, tamnije, rubin crvene boje... slušaj – ne treba o tome da razmišljaš – treba samo da osećaš i onda – moraš negde da se zaustaviš glaaas/ nisam ranije znala za takav šum solo klavira Ekranom u uglu promiĉu, nešto kao vinjete: baletan u negativu, odgovor na ţensku ulogu; narandţasti pijanista; vrtoglavi predeli – daljine – putovanja Svetlost od stotinu sveća, lepše je (glaaaas) kad je tamno (glaaas) kada prestane sve

I onda se izvlaĉimo iz te, prigušeno ljubiĉaste noći idemo kućici, ĉudan ovaj umor-energija, da klopamo nešto, špagete, ĉini se, opravdano, da me je nešto muĉilo, pre nekog vremena ne skidam šminku, hoću još malo da budem, u visokim potpeticama i ĉuješ li isto što i ja

LJUBAV A onda kad smo se sreli... To je toliko harmoniĉno da neće u priĉu.

KAD ZASPIM NA PODU PORED PEĆI Onda se prostru bezobzirni junaci po tepihu od kiše. Rasvirani klavir/raspriĉani ormar, koji me svuda prati. Glad se lako pretvori u krupnu debelu ribu koja ne ume da pliva. Surovi deĉaci praćkama ubijaju, ne samo ptice. Vozovi, i vozovi rata, i tovari rata, i spasonosni vozovi, do one zemlje, vozovi. Vojvoda, na vranom konju, baklju nosi, da podbuni selo. A onda, sanjam da sam kuĉe, nisko, avlijsko, ţuto. Gledam u svoje kratke prednje šape. Zemlja je tako blizu.

NEKE STVARI

Lebdeo si, samodovoljan. Nisi se oduvek zvao ti. Sreli smo se na ţutoj klupi, dok su sluĉajni prolaznici hodali lagano, da se ne spotaknu o svoje misli. Razmenili smo par sporednih reĉenica. Govorio si o knjigama, kao da to išta stvarno znaĉi. Nisam te ni saslušala do kraja. Vrisnula sam, duboko iz prošlosti. Popucala su stakla na filijali preko puta, klupa se srušila. Sasušila se trava, raspukao se spomenik, ponirao je Beograd. Vrištali smo i dalje, jer nismo znali šta bismo. Ti se nisi obraćao prošlosti. Poĉeli smo da sakupljamo deliće bronze i da sastavljamo konju noge. Onda smo ušli u pozorište bez karata i našli mesta u prvom redu. Tu operu sam već dva puta gledala, ali nije mi padalo na pamet da ti to kaţem. Preko nekih stvari lako je preći, nije sve jednako vaţno. Slušali smo mistiĉnu ariju, i zalebdeli, samodovoljno.

NEŠTO PORED PRIČE Sluĉajno ti dodirnem nadlakticu (neko me prekine, upadom u misli). Ne reaguješ, zagledan u sajberspejs. Onda, uveĉe, u pozorištu, ĉini se da se dosaĊuješ. Ali mi brzo, u tami, zariješ prste u bedro. Pomišljam – boli, ali, u redu je. Predstava stavrno nije ništa naroĉito. Ne kaţem ništa više, znaš da nisam oštar kritiĉar. Gotova je pauza, ţuriš unutra. Razdirući osećaj napetosti razliva se po rubovima haljine. Tama je, kako blještiš, bogte. Tiše... „Tiše malo!“ (Hej, a to boli...) (Stani. ’Ej, stani, stani.) Stani… To mesto se zapalilo. Zavesa je pala, nisam videla kraj. Ništa duboko ne seĉe, a uzimam da pišem. Praznina u tekstu. A je l’ se sećaš onog crtanog “barum-barum“? Ludaĉe, beţi iz priĉe, u priĉi si mrtav!

VOLIM TE KAO PESAK, KAO KREJON, KAO DRENJINE Volim onaj trenutak kad me knjiţevnost raspukne do srţi i kada, logikom stvari, postane jasno da se u njoj ne nalazi spas. Ono, kad se pojavi trip „biti pisac“, da budem, da postanem, ono, kad recimo vreme se smesti u neku fijoku. Ono, kad se razdvojim u sebi na sitne deliće, kao da realizam gleda unutra razbijenim ogledalom. Ono, kad se prisetim svoje knjiţevne izjave ljubavi, u suludosti mekog trajanja. Da, onda kad sam pomislila da sam junak antiĉke tragedije / simbolistiĉke poeme / romana toka svesti. Da, svakako, da se ţivot upije u roman, tada ne bismo imali ni gde da prenoćimo. Volim onaj trenutak kada obnevidelo od – plaĉa; strasti; otupelosti; empatije; pomirenosti; kada mogu da kaţem: i, ništa strašno.

POSLE NEKIH POGREŠNO PROČITANIH KNJIGA Stajao sam tu, na uglu. Baš na ovom uglu, blizu belog pozorišta i prljavog pijaĉnog dekora. Dţepni ĉasovnik je odbrojavao sate, ispoĉetka strpljivo i ćutke. Nedelja je promakla brzo, odseĉno i lako; dani su liĉili na sebe same, koliko jedni na druge. Neosetno, i prvi mesec se navršio. Moţe biti da si (draga) ovim putem prošla. Baš tu, na uglu, stajao sam. Na samo jednom od tvojih sazveţĊa. Na kljuĉnoj taĉki tvoje maršrute od stana do kancelarije. Gotovo je izvesno da si baš ovuda prošla. Nema bliţeg puta i glupo bi bilo zaobilaziti. Postojalo me je, tu, na uglu. Već sam zapamtio naizust i cvećarke i cveće, od naziva grobljanskih radnji pravio sam anagrame, a neke sam prolaznike upoznao na zdravo. Stajao, sam, na uglu. Mora biti da si (ti) pored mene prošla. Ali, ja te ne bih ugledao, zavejanih trepavica, okovan u ledu. Mislim da je bila zima, ova, ili jedna od onih što će tek doći, a nekada su bile prozraĉne i blage.

U ŠUMI Po reĉnoj obali prostrla se kiša. Uhvatila sam ĉoveka za ruku, kao da se time leĉi nesanica. Uĉinilo mu se da je ĉuo zuj morskog leptira. Danas nismo ništa upecali. Kao ni sutra, niti proteklih dana. Neodredljiv nemir je bludeo pod krošnjama, dok se jutro spremalo da upadne u sobu od lišća. Vreme se nesmotreno zagledalo unazad. Lekovit, histeriĉan smeh odzvanjao je, sumnjive smislenosti. Veĉerali smo priĉu od besanice, i nastavili bdenje, iz nepoznatih (tajnih) pobuda.

U NAMA I PORED NAS Uzimao sam ti dušu na dlanu. Preplavio me osećaj snega. Lebdeo sam pokraj obrisa – ljudi. Pitala si koliko nas ima, pisao sam nešto o nasmešenom snegu. Vratili smo se u piće. U njemu je ostalo nešto malo istine. Susreli smo parove, dole u gradu. Smatrali su se obiĉnim smrtnicima, u oĉima su tinjala obiĉna jutra. Rekao sam – nije to ništa, mi idemo pravo do nepovrata. Ispila si iz moje ĉaše, zabeleţio sam ti odraz. Gledali smo u one druge i nismo se prepoznali. Mora da je nešto drugo u pitanju – pomislio sam, pomalo nespokojno. Vešto glumeći sigurnost, poljubio sam ti dlan. Oĉi su ti gorele silinom, ali to više ništa nije znaĉilo. Izgubili smo se. Oni drugi su izgubili neke obzire, ali su zadrţali istost.

OKRUTNOST JUTRA Skidam tešku šminku, još je malo crnog ispod oĉiju. Zube glancam, tuširam se bodljikavom vodom. Uranjam u belu satensku pidţamu i kao lopov ušunjavam se u grubu postelju. Surovo-tople reĉi zevaju sa uzglavlja (neĉija drevna poruka za mekane snove). Lagano usnim... Ujutru je sve kao da se ništa krupno nije dogodilo (kao da... nikad... veĉernjaĉa zaposeda logiĉka strujanja... a mislila sam da dobro poznajem tajne delove grada... paţljivo! Stojiš mi na senci... po utrobi grize crv... kafena kašiĉica spokoja... oĉi su ti, zašto, ĉeliĉne... previše hrabrosti i previše nekog belog straha... priĉe – igre – uma... igra se zastakljuje u sebi, poezija zveĉi po drumovima... kao da... od svega previše). Ujutru je sve kao da nikad niĉeg nije ni bilo. Kiša se sprema...

PONOVLJENI SAN Neki ĉudan san. Opet ista ţuta sobica, u njoj isti mali krevet i poliĉica na kojoj stoje stari kasetofon i nekoliko kaseta. Prepoznajem svoje kasete. Zaboravila sam ih pre godinu dana, u sliĉnom snu. Ne znam šta sada treba uraditi, da li da uzmem što je moje ili da ponovo zaboravim. Pruţam se po krevetu, prekrštam noge preko drvenog naslona. Pokušavam da oţivim prethodno iskustvo. Polako se prisećam – tada, pre oko godinu dana, u ovom istom krevetu sam zaspala i tako nestala iz tog sna. Na polici su ostale kasete koje sam slušala. Ĉujem onu istu muziku, neku eteriĉnu mešavinu od Smaka, Stinga i Roberte Flek, i sada taĉno znam šta se onda dogodilo. Tu sam da bih uzela zaboravljeno. Ali, već je kasno, jer polako upadam u neki drugi san.

NEUKLOPLJENE PAZLICE I OSEĆAJ NEDOVRŠENOSTI

SREĆA Prekineš me. U trajanju. Zastaneš na ĉas. Da zabeleţim. Zagubila se. Fotografija. Slobodna jaka reĉ. Još je tu.

NE ONA ANUŠKA ŠTO JE PROSULA ULJE... Onaj trenutak kog je zadremalo vreme. Ali on zaista ništa nema sa: kada je voz prispeo u stanicu, ljudi su se tiskali u uskom hodniku, ka izlazu, a Anuška je osetila kako se posvuda razliva teţak miris sna. Ulica je jasna, bešćutna. Anuška ume da uţiva u bespuću, kad se rasani, trgne, izvan zvezda. Usput zasniva novu fantaziju, zove se jednostavno – „farsa o B.“ i, kao nedoliĉnu, odmah je ukida. Ne pomišlja nikad na priĉu o oblom muškarcu, koji se pojavljuje dok lakira nokte i zariva glavu meĊu njene rastvorene butine. Zaljubila se u nekakvog pisca, ranije je mrzelo da ga ĉita, sve zbog izlizanog imena. Ne uoĉava povod, nadu, niti sigurnost. A opet, nekada se prevari da zna. I mogla bi se, sigurno tako, stotinu puta prevariti. Na bivšu mahnitu zver, ţelela bi, ipak, da nabasa ponovo. Po kupeima voli da razvlaĉi svoje ljubavne priĉe, beskrajne i nesnosno plitke. „Toliko mi se spava da bih progutala pacova“ – isklizne joj jedna od usiljenih reĉenica. Hodajući po ivicama oĉiju. Kada proĊe pored zgrade u kojoj je nekad stanovala, uspori korak, ali ne oseti ništa. Baš ništa. Prezire cveće, u njemu je ni slovo od realnog i nije za jelo. Anuška priĉa u snu: “u voznom pravcu... vozne karte u voznom pravcu“.

Anuška ne voli vozove.

BAJKA O MALOJ KIŠI Bila jednom jedna kiša. Neznatno mala, sivkasto providna i neugledna, ali u dubini kapljice lomljiva i neţna. Nije bila mnogo vaţna drugima, pa ni sebi, sve dok se jednog dana nije zaljubila, opojno, oporo i duboko. Zavolela je velikog daţda, gordog, moćnog i ĉeliĉno plavog. Tada, samo tada, kiši se uĉinilo da zna zašto ĉuĉi tu, na oblaku u obliku laĊe. Ali, ne proĊe dugo vreme, a daţd, onako velik, lep i samodovoljan, ĉvrsto reši da otputuje. Da ode u neke drugaĉije krajeve, samouverene, široke, sa stabilnim i jasnim nebom. Tako i bi, jer daţdu bi se nešto i moglo zameriti, ali ne i da ne misli na svoje dobro. Ĉuvši vest, mala kiša je pretrnula od tuge, ali – ko je nju pitao. Oglednula se poslednji put u nebu, a zatim se rasula po suvoj zemlji. Seljak je upregao konje i zadovoljnog lica pošao na njivu.

JUTARNJI DOGAĐAJ Noćni ĉovek izašao ujutru, taĉno u podne, sapleo se o svojih sto trideset koraka, nije ni primetio, klizavica, posumnjao je da je zima, ali ko zna, kada se tako pruţe ulice, izukrštano, ima previše koraka, kada sve proţme noć, ona još neprošla sasvim, - nije lepo da varaš na pokeru, u najmanju ruku, BUM! BUM!, ili kako ono glasi onomatopeja, jedva se setio da je ĉuo nešto poput vriska iz sebe, oštrica se zarila negde blizu grkljana, duboko – kao da kopate zemlju za ruţe, gospodine, šta ste rekli, priberite se, ne znate Vi ko sam ja, hermetiĉni pesnik, slikar oĉiju, ili dete naivnosti, još mu se moţe oprostiti kad ubije, - jer on je lud, i ne zna da se trenutak zapleo u klizave okolnosti, iznebuha, ubici sude suci, i sami vrlo gotovi, o, da ubiju, još jednom se potvrĊuje, da nije vreme toplo za ubicu, koji je gotov da govori istinu iz poĉetka: izašao na ulicu, još pospan...

U KUĆI BEZ KLJUČA Na par vekova od zaborava, grizla sam jagode. U maloj bašti punoj trnja, glaĉala sam betonsku stazu i precizno ubijala moljce, puţeve i leptirove. Pribor za ruĉavanje bio je skup, pa sam njime paţljivo kopala zemlju za ruţe. Bio je maj, i sve se bledelo od sunca (jednom mi je ljubavnik rekao da je pogrešno smatrati da sunce sija bledo. Eto, nije bio tu da mu kaţem: „Dušo, pomalo laţeš i kad ćutiš.“) sama sam negovala olujne vetrove i pravila sneg u svojoj spavaćoj sobi. Sama sam kuvala kafu za san. Nigde nije bilo ljubavnika da mi govori šta da radim, a o ĉemu da mislim i ja sam se radovala što samo moj glas pravi eho. Prošlo je par vekova da sam samu sebe zaboravila. Srećom, nije bio tu ljubavnik, da mi kaţe: „Eto.“

SWWOOOOOOSSHHH Kao i obiĉno, priĉala sam sa sobom ĉitavo poslepodne uz ĉaj, a onda je došao Dylan Dog. Uneo je u sobu svu svoju melanholiju i pomešao je sa mojim osećanjem prolećnog glamura. Priĉao je o kojeĉemu, o metafizikama i besmislicama, o svojim starim sluĉajevima i razlozima zbog kojih se povukao iz drţavne sluţbe. Na posletku mi je neţno saopštio, ispijajući poslednji srk ĉaja sa mlekom, da je ustvari danas ovde zbog jedne sasvim prozaiĉne stvari. Naime, ima zadatak da me eliminiše, nije bio rad da saopštava razloge. To me nije nimalo kosnulo, sviklu na riskantnu stvarnost. Ponudila sam ga još jednim ĉajnim kolaĉićem. “Ali,” nastavio je Dylan, “pištolj sam zaboravio kod kuće. To mi se uvek dešava, ne znam da li si primetila.” “Naravno da sam primetila. To zna svaki obazriviji ĉitalac.”, odgovorila sam mu neţno. Ono što smo oboje znali je da je pištolj sada kod Gruĉa koji svakog trenutka treba da se pojavi i reši situaciju. Odlazeći po novu kutiju ĉajnih kolaĉića, nehotiĉno sam zastala pred ogledalom. Pogledalo me je izbuljeno lice sa dugim izvijenim brkovima. Iz mene su iznenadno poĉeli da iskaĉu masni, crni i pajtonovski kratki vicevi. Naravno, odmah sam dobacio pištolj Dylanu.

TRENUTAK PAŽNJE Doleteo je kao neţni leptir otrova. Promucah z d r a v o. Nije ĉuo, ni to, niti nasmešeno – lako – lukavo mnoštvo ostalih reĉi.I z g o v o r i h u vetar. Vetar je ĉuo.

PROKLETSTVO ŽELJA Neţan i lomljiv profesor gimnazije gura se sa ruljom u prepunom trolejbusu. „Hoću da vidim misterioznu belu crkvicu u daljini, makar na tren!“, uzvikuje u sebi, ali stvarnost ga ne udostojava odgovora. Ta taĉka puta već je preĊena, izgubila se u nervoznoj masi i jutarnjoj izmaglici. „Dobro“, rekao je sebi profesor, „hoću da moja mašna bude na svom mestu, zahtevam da mi kosa ne bude rašĉupana, niti odelo poguţvano.“ Kada je konaĉno iz crvene krntije izašao na ulicu, iz pogleda usputnih izloga shvata da mu ni ova druga ţelja nije uslišena. „Ma, baš me briga, briga me za ceo svet!“, pomislio je profesor kome je malo bilo potrebno da se naljuti. Onda se na vratima gimnazije sudario sa nepoznatom sitnom osobom u crvenom mantilu. Zastao je kao ukopan. „Kakva jarka crvena ţena! Kakvo iznenadno sjajno sunce u jadnom danu! Da li sam je samo nekad snio ili je moţda iskoĉila iz potajno naslućenih stihova...“ Obasjan takvim mislima, profesor je poţurio u uĉionicu. Na brzinu je upisao ĉas i pustio uĉenike da otrĉe za svojim repom. Izleteo je na ulicu, rešen da uzme ono što mu pripada. Ali na ulici više nikog nije bilo.

PUKOTINA

Otkud ova crvena ogrebotina na mom obrazu?!... Sitna je, tanka i ustvari nimalo upadljiva, ali, kopka me to što joj ne znam poreklo, ne dopire mi do/iz sećanja. Ogledalo se naslonilo na krevet, ko li ga je stavio tako blizu... I ĉemu?... Ostavljam pitanja za sutra, dok se ne razbudim. Izgovaram izgladneli krik. Mamurno (gde li sam ono isprosipala osmehe protekle noći...) teturam se, gazeći krajeve nogavica polusrozane pidţame. Ni duplo pranje zuba ne otklanja opor ukus utrnulih ustiju. Trebalo bi moţda nešto doruĉkovati... ali... to zvuĉi tako naporno... i... zadremam na stolici. Kad se trgnem, nešto izaziva da pipnem onu brazdu na licu. Pojaĉava se svrab... Mozak šalje poruku ruci da se spusti, da se primiri, ali je uhvatim u neobaziranju. Naroĉito su nokti neposlušni. Pojaĉavam radio, palim sijaliĉno svetlo i ukljuĉujem lampu, moţda me nešto konaĉno prosvesti. Prisećam se nekih ozelenelih lica protekle noći, i nekih reĉi nalik tupom seĉivu, ĉini se da su iz mene iskoĉile... Bogte, kako se ĉvrsto oblikuje ta nesigurnost... ĉime se to u meni hrani/zaliva, nisam (gotovo nikad) zastala da objasnim... Gledam u ruke (i neko ogovara), tako su tanke postale, košĉate, sve teţe nosim umorne kofere, od ove do one privremene kuće... Setim se, opet, ona noć, da misli su mi bile napete, kao struna, a reĉi tanke kao struna, i dalje ne mogu da prelomim... Svrab postaje toliko ubrzan da ga je sve teţe kontrolisati. Ne mislim o tome. Ni o ĉemu. A onda (naglo, on uvek tako ţivi) iz sećanja iskoĉi R. Ne stoji mu to oštro vazdušasto ime, ni to

blazirano/prefrigano odelo, on je ustvari mekan ispod koţe. Gledam u ruke (i stalno neko ogovara), taj lak se tako razljuštio da izgleda kao da sam kopala neĉije srce. Ne mogu da pristanem uz crvenu boju, ovo jutro je kamerno dremljivo... Pogled iznenadno upada u crvenu šerpu (R. je pomenuo nešto poput „graĊanske normalnosti“ i uţivanja u solidnom ţivotu; ako sam dobro razumela, nisam...) Pristavljam nešto da gori, po inerciji... Već sam na ulici, ispred biblioteke, sa dve debele knjige pod miškom. Na kiosku kupujem dnevne novine, od oca nasleĊena navika. Iza mene je doruĉak i jaka jutarnja kafa i onaj francuski psihodeliĉni pop (nepodnošljivo se lako sklapa na jutarnju samoću...) Nešto je govorio R. , razumno, solidno, ili razuzdano, kako da znam, nisam slušala, raspeta koncima potlaĉene/pobunjene svesti. Sada je valjda kasno da pitam „šta je to bilo“ („izvini, nisam nešto bila pri sebi“). Makni ruke s lica! Budna sam. Ogledalo me jakim nitima vuĉe k sebi. Pod noktima mi je osušena krv, a umesto mog bledog obraza, sija se gola viliĉna kost.

POKUŠAJ Ĉovek slobode, našao se izgubljen/stešnjen, izmeĊu zidova. Otvori oĉima, ĉoveĉe laĊo. Na kopnu je umekšani brod. Prihvati se sidra, upadni u rujnu slobodu, ukotvljenu. Pogledaj unaokolo, vidiš sebe/svet. Nema zidova.

TUĐA PRIČA Te veĉeri sam plakala mnogo više nego inaĉe, iako mi se uţasno spavalo, a i zna se da ja nikad ne plaĉem. MinĊuša je srebrno grizla uvo. (Te veĉeri baš niko nikog nije razumeo. Mrav mrava, vatra knjigu, ni muzika ćutanje.) Stopala su dotakla hladan ĉaršav. Voda je šuštala kroz staru instalaciju. Namerno sam pogasila sva svetla iza sebe (- ko je to odluĉio?). Ljudi su te veĉeri tekli u parovima. Usamljenost je zagrizla noţni palac. Htela sam da ţivim samo stvarno, nikako drugaĉije. Po sobi razasuti pokloni, torbe, šminka, kolaĉići, ljudi. Nisam mogla (i da sam htela) da spreĉim katastrofu. Nastavila sam da sanjam tuĊe snove.

NEPOPIJENA VEČERA OD VIŠANJA Nafrakana damica se pokrila višnjama od glave do pete. Ĉekala je da doĊe jedan on i da je pojede. Himna je gromko svirala u pozadini i ona je pomislila „kako romantiĉno veĉe sja“. Devojka ljubiĉaste kose, Natalija beše joj cenjeno ime, veĉeras nije bila posebno raspoloţena za seks, ali njena filozofija glasila je „što veĉe porodi iz ljuske, to se jutrom u piletu ne budi“. Silinom i melodiĉnošću jerihonskih truba, telefon je zazvonio. Ona je, po ustaljenoj navici, uz dahtanje, u slušalicu zagugutala: „das ist neun neun neun ein vier und siebzich“. „I’m sory, majku mu, opet pogrešan broj!“ – ĉulo se sa druge strane. I jedno podmuklo KLIK. Natalija je zanemela. Bez sumnje, bio je to onaj on. Moţda je zvao da javi da je spreĉen da doĊe usled iznenadnog poslovnog tripa u juţnu Francusku. Ili da pita da li da ponese šlag i je li bolji onaj sa ekstratom slatkih dunja ili holandske ruţe. U svakom sluĉaju, stvar je propala, jer postoje telefonski brojevi koji se mogu okrenuti samo jedanput. Natalija je te veĉeri obuĉena otišla na spavanje, obuhvaćena prvim naletima prolećne cvetne depresije. Umoran od teškog sna, gospodin Stević je sledećeg jutra zakasnio na posao.

ZBUNJENOST, SJAJ Bila sam zbunjena kao kiša. Zastala sam da ĉujem – ko je oko mene. Ne znam, nikako, nema tu igre. Posle sam se gledala u ogledalu. U njemu zbunjenost i parĉići stakla. Gde me je... bio je to zvuk. Na primer seljak ĉovek samorazumljivo ore njivu. Eh, a on, kako da razume šta je to nestalo, bljesnulo, moţda, iz dubine. Kao da je obiĉna kiša padala. Nisam uzela u razliku obrise koji su se zbili. Bleda pomisao – ljudi je zaboravljeno ime. Uhvatih magle u zenice. Ĉovek me je drmusao ne bi li izvukao jasnost. Ništa nije ispalo. Mada, jedan novĉić se istres’o iz dţepa. Poslala sam oraĉa na hladno pivo, ne bi li se radovao što je sve jasno i bistro. A da bih mogla mirno da sednem na panj i razmislim. Oblaci su poĉeli da se okreću u krug i – nisam razumela, ali me to nije muĉilo.

PRIČA OD ZABORAVLJENIH SLOVA Zaboravila sam više pesama, u snu. Ĉak i lucidan naĉin na koji se sanja. Davno je to bilo, kada sam pokušala da se poigram sa iskustvima i da ih provuĉem u ono što je opšteprihvaćeno. Ĉesto sanjam nerazumljive nove reĉi, mada ne umem da sanjam. Zaboravljam sve više, sve jaĉe. To postaje neka vrsta hobija. Desi se da ne kaţem nikom ništa, jer sam sve zaboravila. Pa onda lepim oznake na stvari, na pojmove, na misli.. To sam pronašla u nekom romanu. Ljude ne mogu da oznaĉim, jer to je bilo zaboravljanje pre zaboravljanja. Napišem po koju reĉ, tek da vidim kako reĉi izgledaju. Ogledalo je prazno, jedino obris... neĉeg... zaboravnog. A samo duša lebdi, nekud, po vasioni. Sećam se reĉi “duša”. Ptice kradu iz snova, uzimaju esenciju u kljunove, da nahrane ptiće, ili da zadovolje sujetu. Ĉesto posumnjam u znaĉenje snova, ako se uopšte probudim. Znaĉenje napisanih reĉi je odavno zaboravljeno.

MALO UBISTVO Mladić je ispriĉao o ubistvu Radoznalost O ĉemu se to šapuće Šta je jasno Šta je ostalo skriveno A šta nismo razumeli Nekako gledam u nebo Ravnodušni oblaci Iz mišice lipti krv Slobodno reci Jel su mene Jel mene Hej Ne beţi Neću ti ništa

NESPORAZUM Maj uvek izaziva na promene i ovog mi se desilo nešto nesvakidašnje – pakovala sam srećne misli u šarene kutijice, ali mi se jedna kutijica otrgla i otkotrljala se u susedno dvorište. Tamo su je neki nepoznati ljudi prihvatili sveruĉke. Zagledali su, otvarali je, i uopšte nisu razumeli na šta su naišli. U ponoć sam se iskrala i bacala poglede po travi, ne bih li našla nešto što je preostalo, barem poneku sitnu reĉ. Ali – sve su pojeli, bez ostatka. Iz ĉistog revanšizma, otela sam njihovog razjarenog dvorišnog tigra i oglodala ga do kostiju. Ni ja, izgleda, nisam dobro procenila. Taj je tigar bio nebesko biće, heruvim.

MIRIS NOĆI Odnekud ruţiĉasti smeh, buka – kiĉ melodije, zujanje zvezda. Kuckaju se ĉaše, u brzim poljupcima. Mesec isijava vrelinu, ĉuje se jarka noć. Šire se topli mirisi mora... Devojka o kojoj je reĉ i jedan od mladića, liĉeći na zaverenike, razgovaraju na terasi visokog apartmana. Negde niţe, duboko dole, u kašu se pretapa grad. Ona, u silnoj brzini da se pojavi, nije stigla da navuĉe šorts, pa se ispod bele duge majice naziru plave ĉipkane gaćice. Sve drugo se jedva nazire. Blešte butine u glatkoj pomrĉini i u neĉijem raskriljenom pogledu, a u pozadini se, kao na pozornici, ĉuje dubok i hrapav glas. Sede na neudobnim ţiĉanim stolicama. Ona guţva prstima svoje duge pramenove, prekršta noge, ne moţe da se namesti. Onda gubi strpljenje, ustaje, i laktovima se oslanja na ogradu. Baca ţiške svojih oĉiju, osvetljava grad. Mladić je upravo priĉao svoju uzbudljivu ljubavnu prošlost, ubacujući pritom i reminiscencije iz knjiţevnosti, nešto o falusu boga groma, ali je odjednom zaćutao. Moţe biti da i nema više šta da se ispriĉa. Moţe biti da mu je nešto drugo na umu. Ustaje. Ona se baca u suprotnom smeru. Najlepše je leteti.

NASLOV

Nije lako davati naslove. Moţda “Sluĉajni komad neba nad Beogradom”, ili “Zato što sanjam ja ne postojim. Zato što sanjam sanjam”, “Ludaĉki poduhvat ali iz plemenitih pobuda”, “Lepota iznebuha”, “Svesnost u mokrim cipelama”, “Hvatanje za nebo”, “Transcendentalno oko ka unutrašnjosti”, “Titanski falus ĉita Niĉea ispred bioskopa Jadran”, “Budzašto istumaĉeni san”, “Savršeno stilizovani laţni nespokoj”, “Rasplinuta gomila prozraĉne crvene svetlosti”, “Famozni roman o sreći”, “Susret u mimohodu i u meĊuvremenu”, “Crne maĉke i iracionalan strah”, “Oluja u oku”, “Devojka koja je slagala haljine sa reĉenicama”, “Peĉorinov osmeh”/”Osmeh Peĉorina”, “Jelovnik za zabranjeni ĉetvrtak”, “Kad voliš svoj bol onda voliš svoj bol”, “Nestanak iz podsvesti i iz konteksta”, “Uvertira za Misu Kriolju”, “Kam u kamenu koji je prenebregao trice”,

“Spavati sa Dilanom Dogom”, “Odgovor na ontološku bol”, ili “Šrafĉić u garnišni”. Posle naslova dolazi tišina ili nešto što misli da moţe da je pokrije.

O AUTORU: Lidija Novaković je rođena u Smederevskoj Palanci 1975. god. Živi u Beogradu i radi kao profesor književnosti. Objavljivala je priče u književnim časopisima, a ovo je njena prva samostalna zbirka koja je u štampanom

obliku

objavljena

2000. god.