међу јавом и мед сном
Зоран Илић НЕПОЗНАТИ И ГРАД 1.
Кретати се Крагујевцом, једва чујним гласом певати или звиждати песму I remember Elvis Presley, шутирати каменчиће који се нађу на путу, пењати се стрмим, кривудавим улицама... Непознати никога не среће. Да ли је ноћ разлог? Није! Он зна да ни иза зидова породичних кућа, стамбених и пословних зграда, фабрика, стоваришта... продавница, кафана, кафића... никога нема. Град је напуштен. Како се он у њему нашао, и може ли се бити у граду у коме никога нема?! Ако је град напуштен, то искључује и присуство Непознатог. Крагујевац, ипак, постоји, иако је из неког (или више) разлога напуштен од становника, Непознати постоји, као и каменчићи на градским улицама, само је постојање Крагујевца потпуно искривљено, као да је то његов лик у огромном огледалу, а не стварни, материјални град. Непознати седи за рачунаром, врти точкић на мишу и креће се улицама виртуелног града који може да буде и Крагујевац. Нема никаквих каменчића, нити неравнина на асфалту: пред Непознатим се пружају беспрекорно равне површине улица. 71
2.
72
кораци 1-3
Глиша-034: Непознати, више би смисла имало да певаш (или звиждиш) Шумадијски блуз, Блуз у парку, Зашто не волим снег... него ту, мени непознату, песму. Непознати: Глишо Нула Тридесет и Четири, ти као да си промотер групе Смак! Нема потребе, јер она више не постоји. Не објављује нове носаче звука, не приређује концерте, не иде на промо-турнеје... Смаковци су изван временских и просторних координата! Они су део прошлости, а не садашњости или, далеко било, будућности. Толико о најпознатијој и најуспешнијој крагујевачкој рок групи! Довољно је. Можда је и превише? Ја остајем при свом избору док сав усхићен корачам крагујевачким улицама, потпуно сигуран да, осим мене, нико други у граду не би одабрао песму I remember Elvis Presley. То ме испуњава поносом, даје ми сигурност... Глиша-034: Ниси успео да ме убедиш да ту песму треба да певушим док ходам крагујевачким улицама. Мени више одговарају песме домаћих рок бендова. Можда је композиција I remember Elvis Presley примеренија за певање док се хода улицама Њујорка, Чикага, Лас Вегаса, Мемфиса... Међутим, на крагујевачким улицама, она не функционише. Контрапродуктивна је. Непознати: Превише је компликовано да објасним како теби, тако и осталим посетиоцима Нет-форума, зашто песма о Елвису најбоље одражава мој однос према Крагујевцу. Зашто је од свих песама на овом свету управо она мој фаворит. Јер када изговорим: „I remember Elvis Presley“ – ја, у ствари, мислим: „I remember Kragujevac“. Присли је потпуно неважан, важна је фраза: „I remember“. Глиша-034: За разлику од тебе, Непознати, ја се Крагујевца не сећам већ у њему живим четрдесет година! И, наравно, навијам за „Раднички“! Непознати: Када си поменуо „Раднички“, и када са музичких прелазимо на фудбалске теме, некада сам црвени дрес тог клуба навлачио на своје дечачко тело, и истрчавао на фудбалско игралиште... Са толико енергије и вере у дане који ће доћи! А сада, после толико година, једва верујем да клуб још постоји, има навијаче, фудбалере, тренера, стадион... Војкан: Какво је стање у Крагујевцу (државу која, узгред буди речено, непрестано мења назив, границе, химну,
међу јавом и мед сном
заставу, устав, број становника... и стање у њој боље и да не помињем) најсврсисходније би било отћутати један минут, и отићи у fade-out. Непознати: Управо сам смислио футуристичку песму о Крагујевцу. Онако, у пролазу. Знам да је нико неће певушити. Чак ни ја. Ипак: In the year twenty six twenty six у Крагујевцу ће наступити група Twin Peaks са великим хитом, Америчком питом...
Даље се звижди. Наставак текста следи, ускоро... Или никада... Већа је вероватноћа никада, него ускоро... 3.
Од шеснаестог августа 2005. године крагујевачким улицама је могуће певушити још једну песму која је у вези са краљом рокенрола. Аустријанац Волфганг Хан, велики поштовалац лика и дела славног америчког певача, у „Грејсленд“ студију, у Мемфису, снимио je песму Fire Down Below. Аутор нумере јесте бас гитариста Џери Шаф, и била је последња по реду коју је 1976. године Елвис требало да сними за свој албум. Необични подухват Аустријанца је окупио култну поставу Прислијевог пратећег бенда: гитаристе Реџија Јанга и Џејмса Бартона, бубњара Ронија Тата, клавијатуристу Глена Хардина и поменутог басисту Џерија Шафа. Хан је сингл објавио за малу издавачку кућу из Мемфиса, и он се у продаји појавио на годишњицу Прислијеве смрти. 4. Да је жива, мајка Непознатог би поменутог дана напунила седамдесет и две године. Тим поводом би била приређена скромна породична прослава њеног рођендана којој би присуствовали син, снаха, унуке... Мајчин телевизор би, највероватније, био укључен, и на њему би ишле вести. Или би кћерке Непознатог одабрале MTV и вртели би се актуелни музички спотови. Све друго би било неизвесно: где би се стан налазио, која јела би пред њима била на столу, о чему би разговарали. Да ли би били срећни, задовољни, или би се непрестано свађали...
73
5.
кораци 1-3
Седам месеци пре хипотетичке прославе рођендана мајке Непознатог, осмога јануара 2005. године, широм света је масовно обележена седамдесетогодишњица Елвисовог рођења. Нарочито свечано је било у Прислијевом родном граду Мемфису. Његово имање Грејсленд сваке године посети преко шест стотина хиљада обожавалаца. 6.
Истога дана је била и годишњица смрти мајке Непознатог, и он је отишао у православну цркву, и запалио свећу. Осим њега, нико је више није памтио. Њен гроб прекривен снегом нико не обилази. Чак ни њен син! Запуштено сеоско гробље... Сви путеви до њега су завејани... И ништа не угрожава мир снегом прекривеног сеоског гробља. 7.
74
Амерички писац и синеаста Адам Маскјевич је покренуо веб-сајт у намери да проникне у делић тајне која окружује преминулог краља рокенрола. Да би мотивисао истраживаче, Маскјевич је понудио астрономску награду: три милиона долара за доказ да је Елвис жив! – У историји поп културе највећи мит предстaвља Прислијева смрт. Које чињенице стоје иза његовог нестанка? Да ли се, можда, од нас нешто крије? – пита аутор сајта који је, по сопственом признању, основао ради публицитета. Он је снимио документарни филм о мистерији која окружује Прислијеву смрт. За потребе филма је интервјуисао сто седамдесет и петоро људи који су познавали Елвиса или су са њим били у контакту. Разговарао је и са огромним бројем фанова краља рокенрола, и три четвртине њих се слаже да је Елвис највероватније мртав. Аутор веб-сајта наводи да је кључни разлог за сумњу да је Елвис умро чињеница да се медицинско особље понашало необично, и да постоји превише детаља који се не уклапају. – Не морате да будете стручњак да бисте се запитали зашто је Прислијева сахрана тако брзо обављена? Ковчег
међу јавом и мед сном
је био запечаћен, и страсти су се брзо смириле – тврди Маскјевич. Мистерију представља и Елвисово средње име: на споменику пише Aaron, док је Елвис док је био жив увек писао Aron. 8.
Покојни амерички певач и Крагујевац немају никаквих веза, нити је могуће успоставити их. Његови обожаваоци неће да посећују Крагујевац, и говоре да то чине у Елвисову част. Неће се уписивати у имагинарне књиге утисака: ,,Крагујевац сам посетио из љубави и поштовања према Елвису“, ,,Све ме у овом шумадијском граду подсећа на незаборавног краља рокенрола... “, ,,Велика част је ходати улицама којима је корачао Присли... “ Јапанци ће и даље свакога јануара (фебруара, марта... новембра, децембра) хрлити у Мемфис, куповати Прислијеве CD-ове, мајице и беџеве са његовим ликом, обилазити локације у граду које су имале значаја у Елвисовом животу, школу коју је похађао, музички студио у којем је снимио прву плочу, гробове његових родитеља... Крагујевац ће бити изван те приче, као што је изван многих других прича. На пример, приче Џон Ленон и Крагујевац, Јоко Оно и Крагујевац, Боб Дилан и Крагујевац... Че Гевара и Крагујевац, Пабло Пикасо и Крагујевац... Џингис Кан и Крагујевац... 9.
Међутим град у Шумадији може да буде, уосталом он то и јесте, део нечега што може да се наслови са Непознати и Крагујевац. Ма колико Непознати на овом свету био анониман (чак и у граду Крагујевцу) могуће је испричати причу о њему и граду. Флуидну причу о граду и анонимном становнику који је парадигма свих осталих. Толико безличном, безсадржајном, да је животне приче осталих становника града могуће преточити у његову. Мада је почетак туробан и необавезујући let’s go! Let’s go, folks! 75
10.
кораци 1-3
Повест о Непознатом и Крагујевцу испуњава важан услов: она је могућа, или већ постоји у неком појавном облику. Све остало ће бити неупоредиво теже. Непознати није требало да буде само јунак поменуте приче већ је још нешто морао да уради: да је испише. И то буквално, а не фигуративно, у стилу: ,,Ходајући улицама Крагујевца Непознати је исписивао своју животну причу... “ У његовом случају, улоге јунака и писца су се показале као неодвојиве. Ако не прихвати улогу писца, неће постојати ни као јунак. Наравно да то није желео: ко би нешто слично желео? Лагоднија позиција би била да се Непознати креће овим светом, Србијом, Шумадијом и Крагујевцом, а неко други о томе да пише. Неко ко је спреман да потроши комад живота бележећи све што Непознати чини и шта му се дешава. Међутим таква особа није постојала. Бар не у његовој близини. Људи из окружења су били окренути приземнијим занимањима која су, за разлику од идеалистичног посла писања, доносила новац. А новац је покретач свега! Тако да Непознатом ништа друго није преостало него да преузме улогу писца. Прича се неће сама исписати, и потребнији јој је аутор него главни јунак. 11.
Још нешто је могуће да се уради: да се личност Непознатог раздвоји, подели на два дела, и тако добије Непознати – јунак романа, и Непознати – писац истог романа. То је могуће учинити, и такав књижевни поступак је потпуно легитиман. 12.
76
Новостворени лик би требало да има име (презиме није обавезно, јер нема га ни Непознати) и, што је још занимљивије, он ће сâм себи бити кум! Имаће слободу да себи креира име. Име које је одабрао јесте Непознатиписац. Не смета што атипично звучи: оно ће само на папиру да постоји. Нико неће да се креће крагујевачким улицама, и говори: – Ја се зовем Непознатиписац. Ако нисте знали, моје је име Непознатиписац. Да Вам се представим, ја сам Непознатиписац...
међу јавом и мед сном
13.
У тренутку када је новостворени Непознатиписац спреман да напише причу о Крагујевцу и Непознатом, испоставља се да његов јунак није Крагујевчанин већ неко ко поменути град повремено посећује, и чија се позиција битније не разликује од оне коју имају јапански туристи који посећују Мемфис. Непознати је био тек нешто више од случајног туристе на улицама Крагујевца, што је од Непознатогписца захтевало да развије одређену стратегију како би релативизовао физичку измештеност свог јунака из шумадијског града. Просторне координате (географска ширина и дужина) које Непознатиписац очитава (мада би једноставније било да погледа кроз прозор) и у којима затиче Непознатог (и себе, наравно) показују вредности за Београд. Уместо у шумадијском граду, прича почиње сто четрдесет километара северније, на београдској периферији. Међутим то неће, нити може, да буде још једна прича о српској престоници: Београд има своје писце и јунаке! Толико је прича о њему испричано (или написано), снимљено филмова, компоновано и отпевано песама: Београде, Београде, на ушћу двеју река испод Авале... Април у Београду, једно прошло доба... (Непознатомписцу је најдража Под сјајем звезда Предрага Ивановића.) Док пише, Непознатиписац зева од досаде. Одлази до оставе, из фрижидера узима кришку лимуна, и неколико капи лимуновог сока цеди на језик. Освежен, враћа се за сто, и наставља да пише повест о Непознатом. Одабрани дан за почетак приче (или дан када је Непознатиписац узео оловку у руку, отворио прву свеску која се нашла у близини, и почео да бележи догађаје) јесте јануарски. (Не смемо заборавити: и дан рођења, настанка, Непознатогписца!) Година јесте једна од оних на почетку двадесет и првог века. Почињао је нови век, миленијум, у Србији су се управо догодиле крупне политичке промене од далекосежног значаја за Србију, и њене становнике. Међутим, Непознатиписац зна да његов јунак много више припада веку који је окончан, и да од новог не може превише да очекује. Двадесет и први век ће припадати Непознатомписцу и сличним креатурама. Недеља је, преподневни сати. На TV-у ништа занимљиво: емисија за пољопривреднике, Дозволите да се обратимо... Жикина шареница... Кабловска телевизија и њене чари још увек су блиска будућност.
77
кораци 1-3
У том амбијенту, Непознатиписац запажа још једну особу. Скоро да се са ном судара на путу до фрижидера: супруга Непознатог је дошла из продавнице, и у кухињи припрема недељни ручак. Непознати седи за рачунаром, конектује се на Интернет, отвара Explorer, у Google укуцава реч крагујевац, и чека које ће линкове претраживач да понуди. Потом полази трагом једног од њих вођен жељом да сазна нешто ново, до тада непознато, о Крагујевцу. Непознатиписац знатижељно гледа преко његовог рамена. И он жели да о Крагујевцу нешто више да сазна. 14.
78
Једно време је Непознатом слао имејлове старији господин из Аустралије. Прочитао је његову причу на нету, и јавио се: ,,То је управо оно што би требало да буде присутније на интернету... “ Добро формулисана реченица, помисли Непознатиписац! Можда се и Аустралијанац бави писањем? Требало би његово име укуцати у Google, и видети шта о њему има на World Wide Web-у... Или му пише риба… Риба?! Откуд та реч?! Као прво, неприкладна је, а онда та госпођа, сигурно, има седамдесет година, и није никаква риба већ, на пример, госпођа Метузалем! Како било, бивша Крагујевчанка се имејлом јавља из Лас Вегаса: ,,Господине Непознати, и ја сам из Крагујевца. Да не дужим: ради се о фотографији поред Ваше приче на сајту посвећеном нашем граду. На њој је приказана улица у којој сам провела детињство, младост... Зато бих Вас замолила ако имате још таквих фотографија да их пошаљите на мој имејл! P.S. Реците ми да ли сте и Ви становали у тој улици и ако јесте: када? Које године? Можда се познајемо или смо се дружили? “ Непознатиписац може да прочита одговор свог јунака: ,,Госпођо из Неваде, нажалост не поседујем фотографије на којима је улица Вашег детињства. И ову је поставио вебмастер сајта, а не ја. За разлику од Вас, ја никада нисам становао у улици коју помињете, и она за мене нема већег значаја од било које друге крагујевачке улице. Захваљујем што сте се јавили. Поздрав Вама и престоници игара на срећу – Лас Вегасу! Непознати“
међу јавом и мед сном
У имејлу, Непознати је пропустио прилику да госпођу Метузалем упита да ли је некада присуствовала концерту Елвиса Прислија, будући да је он често наступао у Лас Вегасу... Таква шанса се не пропушта, помисли Непознатиписац. Јер ако се пропусти, онда... Онда... Хм, недостају му речи. Баш је зарибао, као и његов јунак. Није важно! Мало тога на овом свету заиста јесте важно... 15.
Да може да бира, Непознатиписац би се радије определио за Елвиса Прислија и Мемфис у Тенесију, него за Непознатог и Крагујевац у Шумадији. У том случају његова прича би имала наслов Елвис и град, а не Непознати и град. И била би исписана на српском, а не на енглеском како би доликовало да се прича о Мемфису и краљу рокенрола напише. Јер Елвис никада није изговорио ниједну српску реч, а Непознатиписац своју причу није могао, нити знао, да напише на енглеском. Када је тако, онда, нека буде: Непознати и Крагујевац! 16.
Хтео-не хтео Непознатиписац је принуђен да се окрене оном периоду живота свог јунака који је он провео у Крагујевцу. Писати о Непознатом на улицама неког другог српског/балканског града била би чиста глупост, нонсенс. Међутим, пре него што се озбиљније посвети свом јунаку, Непознатиписац зна да је правилан редослед потеза да нешто каже о граду. Ако нема списатељско искуство, Непознатиписац има богато читалачко искуство1 које му говори: „Напиши нешто о граду! Поведи читаоце крагујевачким улицама! То је оно што они од тебе очекују!“ Мада зна да је то правилан редослед потеза, Непознатиписац ће да уради супротно (онако како би сваки писац-почетник урадио): ништа неће да каже о прошлости, а ни о садашњости, Крагујевца. Игнорисаће све чињенице које се односе на шумадијски град. Он може, сме, тако нешто да уради, јер у руци држи оружје моћније и од мача: графитну оловку. Мада је, понекад, замени хемијском оловком... 1 Од тренутка када је створен, Непознатиписац просто „гута“ све књиге
из скромне, али драгоцене библиотеке Непознатог. Нарочито преподне док је његов јунак на послу.
79
кораци 1-3
А, некад, седне за рачунар, и текст укуцава у MS Word... Једино му смета што Непознати не поседује штампач. Замара га да белешке чита са екрана. Лакше је читати са папира... 17-18.
– „Само празна обећања дајеш ми ти...“ – Непознати је гласно запевао улицама Крагујевца. Превише гласно. – „Само празна обећања...“ – неколико тренутака касније једва чујно је изговарао. Још једна песма која може да се пева крагујевачким улицама, помисли Непознатиписац. Међутим, требало је обратити пажњу на ход Непознатог, а не на речи које он изговора. Ништа око његовог јунака није било виртуелно, већ стварно, веома стварно. Најпре, његово пијанство. Непознати је први пут био пијан у родном граду, и тетурао се улицама. Још једно понижење, ништа више! И то се мора поднети. Не сме да се сакрије, прећути. То никако! – Да, јесам! Једне топле августовске вечери био сам пијан као мајка... Није то никакав трач већ – истина! Суро-ва исти-на! Само да се докопа кревета: Непознатом ништа друго није важно! Следећег јутра ће да заборави пијанство, глупости које је чинио претходног дана. Да, он ће сигурно да их заборави, међутим Непознатиписац ће их запамтити, забележити... То је његова дужност, а и, коначно, нешто занимљиво у делу које ствара. – Дајем краљевство за кревет! – узвикнуо је Непознати, док је чекао да се упали зелено на семафору. – Дајем краљевство за... презерватив... Дајем презерватив за... краљевство... Дајем презерватив за... два презерватива... И то ће да буде уредно записано, црно на бело: ,,Непознати трампи презерватив за два презерватива.“ Откуда Непознати на крагујевачким улицама? Како се њих докопао? На та питања Непознатиписац не зна одговоре, што не значи да је глуп. Он је само необавештен. 80
међу јавом и мед сном
19.
Мада је Непознатиписац одлучио да не пише о прошлости Крагујевца, то не значи да у свом рукопису неће помињати давне дане. Дане када је Непознати целога лета ишао бос, у кратким панталонама и без мајице. Тако (не)одевен, целог лета се кретао крајем у којем су становали он и његови родитељи. Непознати је детињство провео у непосредној близини крагујевачке Гимназије. То је простор оивичен Даничићевом улицом, позориштем ,,Јоаким Вујић“, Музејом и Домом ЈНА, док је испред улаза у Гимназију био мали трг. Преко зиме, деца из краја ту су се санкала. На ободу трга се налазила једина трафика у крају. У њој су се цигарете могле купити на комад, и отац га је повремено слао да купи кутију цигара или шибица. У том узрасту, свака куповина је деловала важно, давала осећај да се нешто важно ради. Понекад би Непознати заједно са вршњацима одлазио у гимназијско двориште. Најупечатљивија слика из тог доба: за време школског одмора гимназијалци окупљени у групице од три-четири ученика пуше у дворишту. Јесен је, свежа и влажна. Непознати гимназијалце посматра из жабље перспективе. Они изгледају као одрасле особе, а не као тинејџери. Покушава да схвати делове њихових разговора, у њима нађе нешто занимљиво, примерено свом узрасту. Младићи делују нервозно. Осећа се вишак адреналина у њиховим венама, и пожељно је бити опрезан. За час би Непознати могао да заради чвргу, а ти момци баш знају да их ударају. Звоно за почетак наредног часа се оглашава, и ученици ужурбано гасе цигарете и враћају се у учионице. До тада испуњено школско двориште остаје пусто. Звук звона је знак и за невелику групу Циганчића који долазе из правца града. Кроз зарђалу гвоздену капију улазе у двориште, прилазе оном делу где су до малопре стајали гимназијалци, са земље подижу управо угашене пикавце, поново их пале и онако мусави и балави пуше. Сцена која као да је дословна реплика из неког италијанског неореалистичког филма. (Одломак из истоименог романа)
81