међу јавом и мед сном
Зоран Илић НЕПОЗНАТИ И ГРАД 1.
Кретати се Крагујевцом, једва чујним гласом певати или звиждати песму I remember Elvis Presley, шутирати каменчиће који се нађу на путу, пењати се стрмим, кривудавим улицама... Непознати никога не среће. Да ли је ноћ разлог? Није! Он зна да ни иза зидова породичних кућа, стамбених и пословних зграда, фабрика, стоваришта... продавница, кафана, кафића... никога нема. Град је напуштен. Како се он у њему нашао, и може ли се бити у граду у коме никога нема?! Ако је град напуштен, то искључује и присуство Непознатог. Крагујевац, ипак, постоји, иако је из неког (или више) разлога напуштен од становника, Непознати постоји, као и каменчићи на градским улицама, само је постојање Крагујевца потпуно искривљено, као да је то његов лик у огромном огледалу, а не стварни, материјални град. Непознати седи за рачунаром, врти точкић на мишу и креће се улицама виртуелног града који може да буде и Крагујевац. Нема никаквих каменчића, нити неравнина на асфалту: пред Непознатим се пружају беспрекорно равне површине улица. 71