SREĐIVANJE DVORIŠTA: Šta je nezavisno u nezavisnoj kulturi? (ZMUC, 12. decembar 2014. godine) Moderatorka: Irena Ristić Učesnici: Aleksandra Jelić (Apsart), Aleksandar Popović (Karkatag kolektiv), Ana Dimitrijević (Karkatag kolektiv), Mirjana Boba Stojadinović (Frekvencija), Sandra Stojanović (Treći Beograd), Jelena Mijić (Belgrade Raw), Nela Antonović (Mimart), Lidija Antonovic (Mimart), Zoran Ilić (Prozaonline), Mina Aleksić(Prostor), Sara i jos jedna njihova koleginica (Prostor), Nebojša Milikić (KC Rex), Vesna Tašić (ZMUC),Marko Pejović (Hajde da), Diana KržanićTepavac (Asitež), Natasa Milović (Carina), Katarina Živanović (bivšiSekretar za kulturu) PREGLED Šta bi nezavisnost trebalo da znači, a šta realno jeste?Gde su njena ograničenja, a gde slobode u delovanju?Jesmo li zaista nezavisni? Od koga? U kojoj meri organizacije i inicijative nezavisne kulturne scene odgovaraju kriterijumima nezavisnosti u odnosu na: (a) mehanizme državne kontrole? (b) komercijalne efekte? (c)lični izbor i autonomiju delovanja? Kako postići nezavisnost i kakvoj nezavisnosti težimo?
TRANSKRIPT RAZGOVORA IRENA RISTIĆ (uvodna reč): Dobro došli na prvi razgovor u okviru dijaloške platforme Sređivanje dvorišta koju pokreće Asocijacija NKSS. Odlučili smo da krenemo od pitanja Šta je nezavisno u nezavisnoj kulturi? Dakle, krećemo od samog imena Asocijacije. Ime je prilično važno; imenovanje je neka vrsta određivanja. Imenovanje je i postupak vrednovanja, dakle postupak atribucije vrednosti , stoga nam je i bitno. Dobila sam kritiku malopre da je Hop.la elitistička organizacija, da se izražavamo prilično elitistički, pa onda slučajno ako budem bila zavedena sopstvenim sintakstičkim peripetijama, vi mi dajte do znanja. [SMEH] Hajde da krenemo od lingvista… Verovatno bi nam predantni lingvisti rekli da je pojam nezavisna kultura neka vrsta logičke greške, čak i redundantan, zato što svaka kultura nezavisna, ako je zaista kultura, što se isto može primeniti na umetnost… Dakle, ako kažemo umetnost – ona je po sebi nezavisna umetnost. Međutim, korišćenje tog atributa nezavisno uz reč umetnost ili kultura nije novo. Ja ću vas samo kratko podsetiti da je otprilike pre 130 godina osnovano Društvo nezavisnih umetnika u Parizu, koje je pokrenulo Salon nezavisnih, kao reakciju na tadašnji Jesenji salon, i kao reakciju na nešto što je državno subvencionisano i rigidno po svojoj strukturi. Osnovno načelo Salona nezavisnih bilo je da nema selekcije i nema nagrade, I da otvara prostor za sve progresivne umove svog vremena da pokažu šta oni misle da je relevantno, i zbog čega je I bio važan za razvoj moderne umetnosti. I kasnije, kroz čitav 20. Vek, pojam nezavisnost vezivao se za umetnost, pa čak