Dečakov grad 1. Probudio se oko pola devet. Stan je bio prazan. Znao je da je sam u stanu i da su njegovi na suprotnom kraju grada. Probudio se sa glavoboljom i u čaši vode rastvorio šumeću tabletu protiv bolova. Nekoliko minuta kasnije, ispio je gorku tečnost. Na trpezarijskom stolu stajao je gramofon koji je tokom jučerašnjeg dana slušao. Trebalo je da ga spakuje i vrati na dno otomana. Pre nego se ostatak porodice vrati. Uključio je radio i čekao da u devet počnu najnovije vesti. Otišao je do štednjaka i skuvao kafu. Ponovo je legao na krevet. Kroz prozor je mogao da vidi da je napolju oblačno. Počele su vesti. Spiker je govorio o protestnim mitinzima protiv vlasti širom Srbije. Potom je emitovan magnetofonski zapis sa konferencije za štampu portparola vladajuće partije. On je odlučno branio politiku svoje stranke dok je zahteve opozicije ocenio kao potpuno neosnovane. Prethodnog dana bilo je pomračenje Sunca. Sada je mogao da sazna stručni naziv za tu pojavu - eklipsa. - Sledeće potpuno pomračenje Sunca koje će biti vidljivo na ovim prostorima dogodiće se 2135. godine - rekao je voditelj. Još je rekao da je u Atini tokom jučerašnjeg dana zabeležena nestašica atestiranih naočara koje su se prodavale za oko trideset maraka. Ovde su se takve ili slične naočare mogle kupiti za jednu marku. - Prognoza vremena za danas: pretežno sunčano i umereno toplo. Maksimalna temperatura će biti oko dvadeset i sedam stepeni. Trenutna temperatura je dvadeset stepeni - izveštajem o vremenu radiovoditelj je završio vesti. Vesti
su
se
završile,
kafa
beše
ispijena,
radio-stanica
promenjena. Možda bi trebalo da pogleda šta ima na TV-u? Otišao je u sobu, uključio televizor i seo u
fotelju. Voditeljka i njena gošća su govorile o
početku rada prve privatne gimnazije u gradu i uslovima upisa. Promenio je kanal - ostareli roker pričao je o velikom rok-koncertu koji se pre nekoliko dana održao u Brčkom, i na kome su učestvovali muzičari sa svih prostora
bivše Jugoslavije. Ni na ostalim kanalima nije bilo ničeg zanimljivog. Vratio se u trpezariju, sa gomile gramofonskih ploča odabrao jednu, položio na disk i pokrenuo gramofon: - Kao prijatelj stari, kad dođe kraj... Ploča je bila izdata pre trideset
godina. Pre trideset godina!
Da li je još neko, osim njega, postavlja na gramofon i sluša, ili je on jedini koji to radi? Počeo je da pleše uz zvuke pesme. Pokrete je pratio na staklu vitrine u sobi. Bili su to isti pokreti kojima je, pre toliko godina, igrao po diskotekama. A sada je ostao sam. Sada je i disk-džokej, i dancer, partnera za ples nema, niti ga želi. - Kao prijatelj stari... - pevušio je. Pesma se završila. Nije želeo drugu ploču da postavi na disk. Nije želeo ni da je preokrene. Ova pesma je bila dovoljna. Želeo je toliko puta da je presluša. Pevač je predstavljao značajno ime domaće zabavne muzike i znao da napravi dobru pesmu, pesmu koja će da traje. Bila je to B-strana ploče, međutim zvučala je bolje od A-strane. Ili sredovečnom muškarcu ovog leta više odgovara? Najzanimljivije u vezi ploče beše činjenica da se nije dugo nalazila u muškarčevom posedu. Godinu dana. I nikada ranije nije čuo pesme sa nje. 2. U godini kada je ploča izdata, on dobija gramofon. Bio je to rođendanski poklon: imao je godina koliko danas puni njegova mlađa kćerka. Uz gramofon, od oca dobija na poklon i nekoliko ploča. Gramofon je bio portabl, radio na baterije, i mogle su da se slušaju isključivo singl-ploče ubacivane u prorez sa prednje strane. Gramofon i ploče su stigli iz prestonice u kojoj je otac radio. Pomisli: zašto tada nije kupio ploču koju preslušava ovog jutra? Zašto je trebalo čekati trideset godina? Melanholija kojom odišu pesme nije odgovarala njegovim tadašnjim godinama. Možda je zato ploča trebala da sačeka tri decenije da se sretnu?
U međuvremenu, dečak se preseljava u glavni grad i prihvata kao svoj, dok grad koji napušta više ne postoji, bar ne za njega. Sto pedeset kilometara udaljenosti čine ga bezbednim, nedodirljivim za sredovečnog muškarca. U vremenu kada je izdata ploča sa pesmom Kao prijatelji sudbine dečaka i grada su bile čvrsto isprepletene. Grad je bio jedini koji je dečak poznavao, dok je on posedovao sve atribute koje jedan grad treba da ima. Grad u koji je upravo stigao jeftini portabl gramofon. Stajao je u sobi na ovalnom stočiću, pored njega je počivalo nekoliko ploča poređanih jedna na drugu. Dečak sedi na stolici, laktom naslonjen na stočić. Leto je, kao i sada. Prepodne bi odlazio na stadion iznad grada, na treninge. Želeo je, kada poraste, da postane fudbaler. U gradskim prodavnicama pojavljuje se ploča do koje bivši dečak dolazi pre godinu dana. Povremeno je puštaju na radiju, u TVemisijama. Ubrzo, muzički urednici prestaju da je emituju. Ploča iščezava iz izloga prodavnica i sa polica. Pristižu nove ploče, novi izvođači. Dečak se seli iz grada... Još je davno leto. Dečak sedi za ovalnim stočićem na kome je mali narandžasti gramofon i sluša ploče koje je dobio od oca. U studijima zagrebačkog Jugotona snima se pesma Kao prijatelji, narezuju prvi primerci ploče i pakuju, prvo u papirne omote a onda u kartonske kutije. Potom se kamionetima ili železnicom upućuju širom danas nepostojeće države. Prodavci po primerak ploče stavljaju u izloge prodavnica. Prolaznici prilaze izlozima i gledaju nove naslove. Neki odlučuju da uđu u prodavnice i kupe izloženu ploču. (Koliko je primeraka ploče prodato u dečakovom gradu? Deset, petnaest ili znatno više? I da li je pevač pesme Kao prijatelji ikada nastupio u gradu?) Kupljene ploče odnose kućama, postavljaju na gramofone i pokreću muziku. Dok leže na kaučevima, pesma se razliva etrom njihovih soba. Ustaju, odlaze do gramofona, okreću ploču i vraćaju na ležaj. To čine više puta. Jesu li zadovoljni zvukom koji čuju? To su, uglavnom, mladi ljudi, tinejdžeri. Srednjoškolci. Možda i studenti? Svi oni su na letnjem raspustu i
imaju puno slobodnog vremena. Šta su još radili tog leta? Odlazili do gradske biblioteke i uzimali knjige na čitanje. Ili bi prepodne odlazili na gradski bazen, uveče izlazili na korzo. U razgovoru sa društvom pomenuli bi ploču koju su kupili tih dana, izrekli o njoj svoje mišljenje. Neko od prijatelja bi upitao: - Hoćeš da mi je pozajmiš da je preslušam? Ili: - U subotu mi je rođendan. Dođi, donesi tu i još neke svoje ploče. Ploča je kružila gradom. Bili su to mladi ljudi i sigurno im se ne dopada melanholija koju su nosili tekstovi i muzika sa ploče. Oni žele vesele, bezbrižne pesme. Stariji, kojima bi sadržaj i atmosfera pesama više odgovarali, nisu kupovali gramofonske ploče. Oni su porodični ljudi ili žele slobodno vreme da provedu na aktivniji način. Čemu sedenje kod kuća i preslušavanje gramofonskih ploča? Ni
roditelji
tinejdžera
nemaju
vremena
za
preslušavanje
gramofonskih ploča. Kao
da
je
bilo
potrebno
da dečak postane
sredovečan
muškarac, sačuva gramofon iz mladićkih dana i na pijaci sretne prodavca koji će prodavati upravo tu ploču. Bilo je potrebno i da ostane
sam kod
kuće. Takođe, da je na godišnjem odmoru ili bolovanju. Šta sredovečni muškarac ima od toga što preslušava ploču staru trideset godina? Zar nije bolje da na TV-u gleda aktuelne muzičke spotove? Zar zadovoljstvo ne bi bilo potpunije? Nije li bolje zaboraviti ploču i vreme iz kog malo toga, i uz puno napora, može da se iščačka? Pokretati gramofon čiji zvučnici neprestano i naizmenično krče: šta uraditi sa zvukom starim trideset godina koji je muškarcu promakao u vremenu u kome je nastao? Da ga natera da razmišlja o nekoliko gimnazijalaca i gimnazijalki iz njegovog grada koji su posedovali ploču i stanovali u susednim zgradama ili nekim drugim, udaljenijim? Leto koje poljupce,
prva
im
milovanja...
donosi prve sentimentalne Ploča
bi
jedino
avanture,
odgovarala
prve
romantičnim
gimnazijalkama! One su mogle da imaju razumevanje za razočarenja o kojima peva mladi muškarac. Utoliko više ako su ga doživljavale kao svog idola. One davnoga leta sa ljubavlju preslušavaju ploču, iznova puštaju toliko puta. Slobodnog vremena imaju na pretek. Vredne štreberke koje su marljivo učile tokom čitave školske godine ne znaju šta će sa slobodnim vremenom. Ponekad bi sa prijateljicom uveče izašle u bioskop. Tim pre što se TV-program tog doba ograničavao na nekoliko sati emitovanja dok su TV-aparati bili isključivo crno-beli. Preko dana su čitale mladalačke časopise ili modne žurnale koje su kupovale njihove majke. Štreberke koje nisu ništa znale o tamnoj strani života. Izmanipulisane štreberke - od roditelja, profesora, vladajuće ideologije, svojih muzičkih i filmskih idola. Besprekorno obučene i očešljane, gledajući svet sa visine. One su savršene i svi oko njih im zavide. Školske drugarice koje sa mukom uspevaju da nauče za prelaznu ocenu i čiji su roditelji suviše siromašni da im priušte modernu garderobu, gramofone, ploče, letovanja na moru. Za godinu-dve čeka ih odlazak u Beograd na studije, i, možda će zauvek u njemu ostati, napustiti provincijski grad u kome su neshvaćene, u kome im je tesno. Jedino ih melanholična pesma idola čini tužnim. Poručuje da ljubav može biti bolna. I one su nesrećno zaljubljene, i tu im jedino ne ide sve od ruke. To će proći sa prvim jesenjim danima kada se vredno dohvate školskih udžbenika koji im neće ostavljati ni trenutak vremena za sentimentalna maštanja. Gramofon i ploče biće odloženi... Sledećeg leta pojaviće se nove pesme i pevači, i ko će se sećati ovogodišnjeg hita njihovog idola? (Mada će sledećeg leta na Vašem šlageru sezone on pobediti sa pesmom Sve bilo je muzika. Dobar razlog da idola ne zamene novim imenom već zadrže i za naredno leto.) Dečak će tog leta napustiti grad. Štreberke njegovog rodnog grada čekaće nova životna iskušenja a svet im izgledati sve manje savršen. 3. U devet uveče stigla je muškarčeva porodica i on je mlađoj devojčici čestitao rođendan.
Nije bio nemaran već je taštin telefon bio u
kvaru i nije mogao putem telefona devojčici da čestita rođendan. Poklonio joj je čokoladu. Skroman poklon, ali ona je izjavila da je jedini koji je dobila. Gramofon i ploče su bili odloženi na dno otomana. Ništa im nije rekao o slušanju muzike dok su njih tri bile odsutne. Ostaje tanušna nada da će, ako se kockice budu složile, ploču preslušavati i narednog leta. Jedino će morati tokom jeseni i zime da se potrudi da na gradskim pijacama nabavi još neke ploče pevača.