GRUZIJA
2
3
E - M A G A Z I N E
RYL REFRESH O Y UR LIFE
E-ALBUM
GRUZIJA TEKSTOVI I FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ TOPALOVIĆ
OKTOBAR 2021. GODINA www.ryl.rs
4
5
6
GRUZIJA KOLEVKA VINSKE CIVILIZACIJE, DIVNE PRIRODE, BOGATE ISTORIJE
PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
Volim kada putujem u nepoznatu zemlju, nepoznatog podneblja, kada istražujem, kada se izgubim na nekom lokalnom putu, kada ne razumem jezik, niti mogu da naslutim šta su rekli. Baš to volim! A takav put je bio put u Gruziju, zemlju gorštaka, zemlju junaka, prirode, lepote, ponosa, zanosa. „Nigde na svetu nećete naći takvu etničku raznolikost kao u Tbilisiju... Jermeni, Grci, Jevreji, Persijanci, Turci, Tatari, Moskovljani, Evropljani…“ – napisao je Jean Chardin, francuski putnik iz 17. i 18. veka.
svima poznat i ima ga u svakoj zemlji, ne ovo je unikat hotel. Hotel Stamba je rekonstruisana stara zgrada štamparije i pretvorena u arhitektonsko urbano delo u kojem dominira stil, minimalizam, mistika, knjige. Sve je impozantno, od plafona, crvenog starog telefona, kreveta, hrane, osoblja. Neko je imao ovaj film u glavi i dozvolio da se desi i gostima. Bila sam glavna junakinja u njemu. Žao mi je što ceo dan nisam provela u bakarnoj kadi koja je bila na terasi, sa knjigom u ruci, gruzijskim brendijem i pogledom.
Na raskršću između Azije i Evrope, Velikog puta svile, sleteli smo u Tbilisi, grad od 1.4 miliona stanovnika. Bilo je tek 5 ujutro, svitalo je. Izlazim iz aviona i prvo što osetim je vazduh. Bože, kakav vazduh, čist, prozračan, jak, isceljuje me. Ne verujem. Davno sam osetila VAZDUH ovakvog kvaliteta. Rekoh, možda je od Velikog Kavkaza na severu ili zapadne planine Malog Kavkaza. Ili je to od 44% šuma kojim je prekriven Sakartvel (izvorno ime Gruzije).
Nakon samo tri sata spavanja, krenulo je naše istraživanje ove zemlje. Počeli smo sa krstarenjem od juga ka severu zemlje. Prešli smo između 1600 i 1800 km za 7 dana. Bio je to pohod u nepoznato i otkrivanje možda nečeg poznatog i prepoznatljivog u nama samima.
Odlazimo u hotel Stamba u centru Tbilisija. Hotel, ma ne, neko je ozbiljno mislio o ovom zdanju. Promišljao i pustio da se desi. Ne, to nije onaj lanac hotel koji je
Obišli smo Tbilisi, Mestiju, Kutaisi, Mtskheta, Sighnaghi, Kaheti regiju bogatu vinogradima, par domaćih vinarija, uživali u ranohrišćanskim crkvama Alaverdi, Lamaria, manastiru Jvari, katedrali Svetichoveli, manastiru Bodb (važno mesto hodočašća, posvećen je Svetoj Nini koja je 326. godine donela i širila hrišćanstvo u Gruziji).
7
TBILISI Tbilisi je glavni i najveći grad Gruzije. U prevodu znači „topla voda“ jer u gradu ima sumpornih izvora na kojima su izgrađena lekovita kupatila. Sumporna kupatila ili hamami se nalaze u starom delu grada koji je poznat po kućama sa šarenim izrezbarenim balkonima. Živ grad prepun kafića, restorana, radnji sa suvenirima, ćilimima, kaftanima. Na brdu u starom delu nalazi se spomenik Majke Gruzina koja u jednoj ruci drži čaču vina za prijatelje i mač za neprijatelje. Još jedan značajni spomenik je na Trgu Slobode Svetom Đorđu koji ubiva adždahu. Sveti Đorđe je i zaštitnik Gruzina. Most mira je arhitektonsko podvig sačinjen od stakla i čelika – on povezuje stari i novi Tbilisi i simbolizuje prelazak iz prošlosti u budućnosti. Tbilisi je čaroban danju i romantičan noću.
UŠGULI Volim gradove, ali priroda je najmoćnija uvek i svuda. Kada vam pogled luta, luta samo do Kavkaza. Preko njega ne može da dobaci. U nepristupačnom delu Kavkaza žive Svani, gorštački narod hrabrog srca. Imali smo prilike da odemo i do jedva pristupačnog sela Ušguli na 2200 m nadmorske visine u podnožju planine Shkhara (5.193 m). Ušguli je zajednica od četiri seoceta (Žibiani, Švibiani, Čažaši i Murkmeli) od kojih je samo jedno pod zaštitom UNESCO-a. Danas u toj regiji živi oko 200 stanovnika koji se bave poljoprivredom i turizmom. Svaneti regija je poznata po tornjevima koje je svaka porodica imala uz svoju kuću, a služili su kao posmatračnica i prostor za beg u slučaju napada. Kada je prošlost dominantna u sadašnjosti sve izgleda nestvarno i bajkovito.
HRANA Gruzini su divni domaćini, srdačni, gostoljubivi, otvoreni. Spremanje stola za ručak je poput rituala. Iznosi se istog momenta sve što će se jesti. Od predjela, glavnog jela, deserta, sve je prebogato bojama, različitim ukusima. Njihovu nacionalnu kuhinju čine uglavnom jela od mesa, povrća, sira, oraha, začina.
Od začina najčešće je to svanska so, so pomešana sa planinskim biljem, dosta jakog ukusa i mirisa. Od ostalih začina tu su korijander, peršun, ljubičasti bosiljak, nana. Nazdravi se sa rakijom „čačom“, nastavi sa predjelom sirom „suluguni“ i lepinjom „hačapuri“. Hačapuri je pita sa sirom i jedno je od najpopularnijih gruzijskih jela. Uz sve se služi i jede. Glavni desert je „čurčela“, poslastica od oraha koji se nižu na konac i umače u sok od grožđa.
VINO Nektar Bogova. Bogovi su bili darežljivi kada jer reč o vinu i Gruziji. Gruzija je 2017. proglašena kolevkom vinske civilizacije. Zlatno vinsko doba Gruzije trajalo je od 10. do 13. veka kada su se razvile mnogobrojne autohtone sorte i izgradile mnogobrojne vinarije. U 19. veku David Šarašvili je pokrenuo svoju prvu destileriju konjaka po francuskoj recepturi. U Gruziji ima 525 sorti vinove loze. Postoje dva načina spravljanja vina, jedan je u amforama izrađenim od gline, a drugi po tradicionalnoj evropskoj tehnologiji. Napoznatije crveno vino pravi se od grožđa sorte Saperavi. Piju se crvena, bela i narandžasta vina - novi svetski trend. Tokom putovanja, imali smo par master classova u spremanju gruzijske tradicionalne hrane -pečenje hlebova, čurčele, ribe na žaru, hačapurija. Trudili smo se da učimo od najboljih i mislim da smo u tome uspevali. Za mene ipak broj jedan je konjak Šarašvili, pita sa sirom hačapuri i da mi pogled puca negde na Kavkaz. Gruzija je poseban i redak doživljaj. Ona je film. Gruzija je zemlja ponosnog naroda, čudesne prirode, kolevka vinske civilizacije, prvih Evropljana (arheološki dokazano), ranohrišćanskih crkava. Toliko je autentična, u nekim momentima sirova, jaka i voljena od svog naroda. Da, ona je voljena, ali onako lepo, duhovno, kulturno, nežno. Možda najlepši zaključak. Tako se voli otadžbina. Travel tomorrow. Gruzija neka bude vaš izbor, nenametljivo, a osvaja namerno.
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
PROMETEJEVA PEĆINA
Pećine - ta mistična podzemna mesta, sakrivena od svetla, sna i sunca. Dok smo krstarili prostranstvima Gruzije, svratili smo do Kutaisija koji je drugi grad po veličini, a na njegovoj periferiji sakrivena je daleko od očiju javnosti Prometejeva pećina, dugačka 1.060 metara, otkrivena 1984. godine. Tek 2010. godine pećina je otvorena i za turiste. Prometejeva pećina poseduje divan niz stalaktita, stalagmita, okamenjenih slapova i pećinskih bisera. Junaci u pećinama poprimaju različite oblike i figure su zanimljive, prirodom dizajnirane. Igara svetala kojima je osvetljen deo pećine doprinosi toj prirodnoj umetničkoj noti kao i muzika koja se čuje i odjekuje pećinom. Ulazite duboko u dno, a čuje se muzika iz filma Ameli Pulen. Pred vama filmski izgled Prometejeve pećine pomešan sa svetlima i muzikom daje jedinstven osećaj. Postoji verovanje da je mitološki junak Prometej okovan negde u okolnim planinama. Prema predanju, Prometej je uspeo da razbesni Zevsa tako što je ukrao vatru bogova koju je nameravao da iskoristi za stvaranje čoveka i zbog odbijanja da kaže Zevsu koje njegovo dete će ga svrgnuti. Zevs je zbog toga naredio svojim slugama da odvedu Prometeja na Kavkaz gde će ga vezati za stene i ostaviti džinovskim pticama da mu kljucaju jetru. Već kada pomislite da izlazite iz pećine, dolazi se do rečice. Prvo što mi je palo na pamet je da je to reka Had koja vodi u pakao, ali ne. Na ulazu u tu veličanstvenu odaju čeka vas motorni čamac sa vozačem koji vas vozi po rečici do izlaza. Vožnja traje oko 10 minuta. Tu ste nekako još bliži tim pećinskim šiljcima i osećate neverovatan priliv emocija, jer sve je nekako nadrealno. Prometejeva pećina je biser zapadne Gruzije, prava turistička atrakcija. Najlepša pećina Evrope. Travel tomorrow. Putujte u Gruziju, u srce jednog čarobnog naroda koji voli svoje goste, voli sebe i svet oko sebe. PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
REFRESYO H URIL E F
E - M A G A Z I N E
RYL