RYL E-MAGAZINE, #115

Jelena Prokopović

SCAN ME

UVODNIK

PHOTO: NIKOLA MILOVIĆ

„NADA JE SAN BUDNIH“ ARISTOTEL

“Budan ja kradem ono što oni sanjaju Svest o zaboravu NADA JE LUKSUZ. Večna noć u krvi izmišljenom oku slepim zidom preti.“

Branko Miljković

Nada nije san pospanih, već vatra budnih. Ona nije puko iščekivanje, nego unutrašnja sila koja nas pokreće. Nada ne miruje – ona hoda, trči, gradi. Budni ne čekaju da se svet promeni, već ga oblikuju sopstvenim rukama i željama. Nada budnih nije tiha, ne poznaje odlaganje ni strah. To je vera u mogućnosti da svaki novi dan nosi priliku da se zakorači ka nečem većem. Nada nije uteha za nemoćne, već oružje hrabrih. Onaj ko veruje, ne sedi skrštenih ruku – on ustaje, bori se i stvara.

Budnost nije samo fizičko stanje, to je duboka svest o sebi i svetu. To je osećaj odgovornosti prema sopstvenom životu i onome što možemo dati drugima. Nije čekanje boljih vremena – to je odlučnost da ih sami stvorimo.

Da budem iskrena, ja sam primer onih retkih ljudi koji ne čekaju da im život pruži priliku, već je sama stvaram. Moja budnost nije bila pasivna – bila je to duboka svest o sebi, svetu i ljudima koji me okružuju. U mom slučaju, budnost je značila hrabrost da prepoznam vrednosti, odlučnost da ih branim i energiju da ih pretočim u dela. Kroz razgovore koje vodim, kroz reči koje biram i kroz ljude kojima dajem prostor da se izraze, da im čujemo glas, izgradila sam svet u kojem se autentičnost i istina ne skrivaju, već slave. Moja budnost nije samo profesionalna – ona je lična, emotivna, prisutna u svakom mom pogledu i svakoj rečenici koju izgovorim. Moja sposobnost da se povežem sa drugima nije slučajna, ona dolazi iz duboke svesnosti o važnosti ljudskih priča i moći reči.

Moja odluka da stvaram, delim, gradim mostove između ljudi nije puka ambicija – to je njena suština. U svetu koji često pokušava da nametne svoju brzinu, površnost i zaborav, svesno biram dubinu, pažnju i trajanje. Moja budnost nije samo za mene – ona osvetljava i druge, podsećajući ih da je moguće živeti svoju istinu i oblikovati sopstveni svet, baš kao što sam to i sama učinila.

Kroz svoje intervjue i razgovore ne samo da postavljam pitanja – ja budim. Moja reč ima težinu, ne zato što je glasna, već zato što je promišljena. Svaki moj razgovor nosi dubinu, ali i lakoću, neku neuhvatljivu iskru zbog koje se ljudi zadrže, razmisle, požele da budu deo te energije. Ne vodim intervjue da bih ispunila formu, nego da bih otkrila suštinu. Ljudi koji se nađu naspram mene ne izgovaraju samo reči – oni otkrivaju delove sebe koje možda nisu planirali da pokažu. To je moć budnog sagovornika, nekoga ko zna da sluša, ko oseća, ko kroz razgovor prepoznaje istinu i pušta je da zasija.

Ja se tako nadam i koračam budna, dok snovi lete oko mene. Uhvatim tako jedan i počnem da ga realizujem u radosti i sreći. Nisam dobila svoju budnost, za nju sam se izborila kroz proces i put. Budnost zove na akciju.

Zato mi budni sanjamo ono što smo spremni da ostvarimo. Budnost nije iluzija, ona je vatra koja pokreće. Zapalila sam tu vatru u svom srcu i ona gori. Zapali vatru, probudi se. Nada zove.

Anima Mundi

RYL 115

IMPRESSUM

E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030

IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd

ART DIREKTOR

Boris Cupać

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)

TEHNIČKA UREDNICA

Jelena Ademi

LEKTORI

Dijana Krtinić, Adrian de Groot (za tekstove na engleskom)

AUTOR KONCEPTA MAGAZINA

Anima Mundi

SARADNICI U OVOM BROJU:

Danijela Marković

Monja Švec

Zlatan Osmanagić

Darko Mitrović

Dušan Žugić

Anika Petrović

Milly White

Milica Pantović

Minja Marđonović

Peter Gedeon

AUTORI:

Dr Ioanna Batsialou

Nada Ahmetspahić

Jelena Prokopović

Maja Cvetković Sotirov

Jelena Simunović

Savka Mićić

Dr Petar Dragić

Ana Mutavdžić

Lidija Živković

FOTOGARFIJE :

Anima Mundi

Unsplash.com

Naslovnica: Jelena Prokopović

Photo: Mladen Kekić

KONTAKT

WEB: www.ryl.rs

MAIL: rylmagazine@gmail.com

LIČNOSTI U OVOM BROJU

LIDIJA ŽIVKOVIĆ

JELENA PROKOPOVIĆ

ALEKSANDAR RADOJIČIĆ

DR PETAR DRAGIĆ

NIKOLA MILOVIĆ

MAJA CVETKOVIĆ SOTIROV

YOUR DREAM

TRAMVAJ ZVANI NADA

FOTOGRAFIJA: IZ PRIVATNE ARHIVE

PIŠE: DARKO MITROVIĆ

Predugo sam na ovoj planeti. Prošao sam previše toga da bih se još uvek nadao. Shvatio sam da je to samo igra. Igra đavola koja te uvek povuče i nikada ne pušta. Sloboda? Sloboda dolazi kad prestaneš da se nadaš. Kad prestaneš da veruješ da ti kontrolišeš stvari, u sutrašnje planove, u sve te glupe iluzije. Jednom kada prestaneš da se obmanjuješ, tek tada postaješ slobodan. Nećeš se pomeriti ako sediš i čekaš da nešto ili neko uradi nešto za tebe. Samo te nada može držati u mestu potpuno zabetoniranim.

Svi misle da je nada nešto dobro. Da, ali kada počne da sve bledi i nestaje, shvatiš da je ona samo još jedan način da te uspava. U trenutku kada sam odlučio da je pustim da ode, stvari u mom životu su počele da se menjaju. Nisam se nadao, niti očekivao bilo šta, a odjednom su se pojavili neki putevi za koje nisam ni znao da postoje. Možda zvuči kao da sam se prepustio životu. Možda i jesam. Ali duboko u sebi, nisam bio siguran da li sam zapravo prestao da se nadam, ili je to bio samo drugačiji oblik nade. Ona tiha, potisnuta, koju nisam želeo ni sebi da priznam.

Postoje ljudi koji nisu spremni da se puste, da utišaju glasove koji im govore da će na kraju sve biti u redu. Kako jedino možeš uspeti samo ako misliš pozitivno, dok čekaš neku magiju da te oslobodi.

Godinama sam na jednoj tramvajskoj stanici viđao ženu koja je uvek čekala tramvaj koji ne dolazi. Na sebi je imala tanki kaput, nekad prevelik, nekad prekratak, ali uvek isti. Bila je to neka vrsta opsesivnog čekanja, ritual koji su prolaznici već prestali i da primećuju. Njene oči su bile zalepljene za šine. Pogledom je razvlačila horizont u pravcu iz kojeg bi trebalo da se pojavi tramvaj s brojem koji niko nije video godinama.

Ponekad bi prolaznici zastali i osmehnuli joj se. Ponekad bi je neko pitao koji tramvaj čeka, ali bi uvek dobijali isti odgovor:

– Onaj koji će mi promeniti život.

Jednom sam se zadržao duže nego obično. Naslonjen na stub, posmatrao sam je dok je neprimetno vrtela pramen kose među prstima. Nisam mogao da izdržim.

– A ako ne dođe?

Podigla je obrve, kao da se prvi put suočava s tom mogućnošću. Zatim se osmehnula.

– Onda još nije moje vreme.

Od tog trenutka sam počeo da je posmatram češće. Nekad bih se vraćao s posla kasnije nego inače, ali ona je i dalje bila tamo. Ljudi su dolazili i odlazili, tramvaji su škripali po šinama, ali njen nije dolazio.

Jednog dana, kiša je padala kao iz kabla. Stanica je bila pusta, jedino je ona bila tamo. Prilazio sam joj polako, s rukama u džepovima i pokislom cigaretom u ustima.

– Šta ako si na pogrešnoj stanici? Promrmljao sam i stao pored nje.

Pogledala me je krajičkom oka.

– Šta ako nije važno gde stojiš, nego šta čekaš?

Da li je u nama nešto što nas tera da se nadamo, ili je to nešto što nas samo koči, sprečava da delujemo? Ljudi stalno teže nečemu što misle da će ih usrećiti, ali se ta sreća često pretvori u još jedno razočaranje. I još jedno. Nada je samo pauza između dve tačke bola, ništa više - ovo je moj pokušaj da parafraziram Šopenhauera. I da, verujem da se u svakom kraju sveta ljudi nadaju. Ali sigurno je jedno: ne nadamo se istom. Ili možda grešim. A šta ako zapravo želimo isto? Možda ja nisam najbolji primerak ove naše tužne vrste, da bih pričao o bilo kakvoj nadi. Suviše toga sam izgubio, pa čak i nadu.

Da li mogu da ubijem nadu i tako sebe spasim bola? Da li ću tako biti pošteđen ili ću sebe lišiti jedine stvari koja mi je preostala? Šta dobijam, a šta gubim? Čemu se nadam? Nečemu? Čemu? Ne znam. Možda je tako lakše koračati kroz život, tražiti iznenadni spas u poslednjoj sekvenci filma, kada se pojavljuje spasonosna konjica, a banditi razbeže, iako ste do malo pre bili opkoljeni i bez izlaza – holivudski rečeno.

Kant je verovao da je nada ključna za moralno delovanje, jer bez vere u mogućnost da dobro delo vodi nekom višem smislu, ljudi bi mogli da odustanu od ispravnog postupanja. Nada, u tom smislu, omogućava čoveku da teži moralnom napretku i ostvarenju dužnosti, čak i kada mu se čini da svet nije pravedan. Ponekad pomislim da je nada samo softver koji su nam instalirali da bismo nastavili da trčimo u krug. Nešto slično religiji, samo sa manje ikona i više samopomoći.

Postoji to verovanje da pravda na kraju mora pobediti – iako to možda ne vidimo u ovom životu. Ali ako odbacimo tu ideju, ostaćemo lišeni bilo kakve vrednosti onog što činimo u životu, hodaći kroz život poput beživotnih zombija nihilista.

Sledećih dana nisam dolazio. Nisam želeo da postanem deo njenog ritma, da se i ja zarazim njenim verovanjem. Ljudi koji predugo čekaju postanu senke samih sebe. Ipak, misli o njoj nisu prestajale da me prate. Ponekad bih, dok slušam brujanje grada kroz prozor stana, pomislio kako ona sigurno još uvek stoji tamo. Neumorna, nepokolebljiva, kao neka urbana legenda koja ne zna da je odavno mrtva.

A onda, jednog jutra, nije bila tamo. Stanica je izgledala pogrešno bez nje, kao da joj nedostaje deo identiteta. Tramvaji su dolazili i odlazili, ljudi su cupkali u mestu čekajući svoje linije, ali ona nije bila tu. Pitao sam se da li je konačno odustala. Možda je shvatila da tog tramvaja nema. Možda je sedela negde, besna na sebe što je verovala u nešto što se nikada neće dogoditi.

Sledećih dana, svratio bih na stanicu bez razloga. Samo bih kratko bacio pogled u pravcu šina, tražeći znak njenog prisustva. Ništa. Kao da nikada nije ni postojala.

Jedne večeri, dok sam se vraćao kući, u daljini sam ugledao tramvaj s njenim brojem. Pomerio sam se instinktivno na ivicu trotoara, nesiguran da li mi se priviđa. Tramvaj je usporio i zaustavio se tačno ispred mene. Vrata su se otvorila, ali unutra nije bilo nikoga. Samo tihi zvuk sijalica koje su treperile u ritmu disanja grada.

Vozač me pogledao i klimnuo glavom, kao da zna celu priču.

Ušao sam.

Nikada više nisam izašao.

PHOTO: MLADEN KEKIĆ

ONA, ŽENA ZMAJ

POLJA DISTOPIJE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: MLADEN KEKIĆ

JELENA PROKOPOVIĆ, ROĐENA JE U SREMSKOJ MITROVICI 1992. GODINE. DIPLOMIRALA JE VAJARSTVO NA AKADEMIJI UMETNOSTI U NOVOM SADU 2015.

GODINE, U KLASI PROFESORKE BORISLAVE NEDELJKOVIĆ PRODANOVIĆ. MASTER

STUDIJE ZAVRŠAVA 2019. GODINE NA ISTOJ AKADEMIJI, POD MENTORSTVOM

DOCENTA ALEKSANDRA BUNČIĆA. DOBITNICA JE VIŠE NAGRADA IZ OBLASTI

UMETNOSTI: PRVA NAGRADA “LAZAR VOZAREVIĆ” LIKOVNOG SALONA SREM 2012.

GODINE; NAGRADA ZA VELIKI AKT AKADEMIJE UMETNOSTI U NOVOM SADU 2014. GODINE; GODIŠNJA NAGRADA DEPARTMANA LIKOVNIH UMETNOSTI, KATEDRE ZA

VAJARSTVO, ZA NAJUSPEŠNIJI UMETNIČI RAD 2015. GODINE, PRVA NAGRADA

“LAZAR VOZAREVIĆ” VOJVOĐANSKOG SALONA 2024. GODINE. AKTIVNO IZLAŽE OD 2012. GODINE I UČESTVUJE U NEKOLIKO UMETNIČKIH PROJEKATA.

JELENA JE IMALA VELIKI BROJ SAMOSTALNIH I GRUPNIH IZLOŽBI U ZEMLJI I INOSTRANSTVU, A NJENA DELA SU DEO MNOGOBROJNIH PRIVATNIH KOLEKCIJA.

ČLANICA JE UDRUŽENJA MENSA U SRBIJI. ŽIVI I STVARA U NOVOM SADU.

KADA SI SHVATILA DA SU ČETKICA I BOJA TVOJE POLJE

ISKAZIVANJA MISLI, EMOCIJA, STANJA?

U veoma ranom detinjstvu sam artikulisala potrebu za izražavanjem na polju likovne umetnosti i kroz čitavo moje sazrevanje nije postojao ni jedan trenutak preispitivanja u vezi toga. Na sreću, moj talenat je odmah bio prepoznat i negovan od strane roditelja, ali mislim da su se do samog kraja nadali da to neće biti moje životno opredeljenje. Čini mi se da se i dalje mire sa tim.

ŠTA ŽELIŠ DA NAM KAŽEŠ KROZ SVOJE SLIKE? O KOJIM TEMAMA GOVORIŠ?

Umetnost koju stvaram uvek je vezana za životne faze kroz koje prolazim u tom trenutku. One su predmet sukoba između mojih ličnih potreba, želja, navika, očekivanja sa jedne strane i mogućnosti za ostvarivanje svega toga sa druge strane, mada često slikam i neke konkretne situacije iz života koje su mi se dogodile i ostavile snažan dojam na mene. Takve slike najviše volim. To nisu realistični prikazi određenih situacija, već moji emotivni doživljaji koje vidim čisto u glavi. Tada sliku radim brzo i jasno, a posmatraču ne nudim nikakvo rešenje, jednostavno prikazujem proces svojih razmišljanja i osećanja u trenutku. Verujem da su emotivni procesi kroz koje prolazimo univerzalni i zato su

moje slike čitljive jer sa publikom rezonuju na uzvišenijem nivou.

IZLOŽBA „POLJA DISTOPIJE“ KOJA

JE POSTAVLJENA U UK PAROBROD, PRIVUKLA JE VELIKU PAŽNJU JAVNOSTI. ČIME SI SE PREDSTAVILA I ŠTA SI TO IZVUKLA IZ SVOG UNUTRAŠNJEG SVETA?

Ova izložba je za mene vrlo važna jer se prvi put publici samostalno predstavljam slikama. „Polja distopije“ je serija slika na kojoj radim godinama i direktno je vezana za društvene promene kojima svedočimo. Govoreći o pojmu distopije, referiram na društveno-politički sistem vrednosti ka kojem se krećemo na globalnom

nivou, međutim moje slike nisu realistični prikazi tog društva. One su tranzicioni modeli, beleške misli, želja, potreba i emocija sa kojima se suočavam kao žena i umetnica, u društvu koje na globalnom nivou okoreva u totalitarizmu, nečovečnosti, ekološkoj katastrofi, kao i svakoj vrsti jednoumlja. Takvo društvo, zastrašujuće i neprijateljski orijentisano ka humanističkim vrednostima, u direktnom je sukobu sa tradicijom koja je integrisana u meni i mojoj kulturi. Stoga slikam svoje intimne opažaje koje doživljavam i proživljavam upravo u tim trenucima ili zamišljam kako komuniciram sa nekim osobama koje su imale jak uticaj na moj život. Svoj rad često doživljavam kao polje ličnog azila.

KAKO DAJEŠ NAZIVE SVOJIM SLIKAMA?

Upravo kroz tu unutrašnju komunikaciju. Nazive svojim radovima dodeljujem kao zaključak tog dijaloga. Dajem im naziv dok ih još uvek slikam. U tom procesu opažam ono što mi govore i koju to poruku imaju da mi prenesu.

DA LI SI PESIMISTA, OPTIMISTA ILI REALISTA U SVOM SVETU?

U svom privatnom životu sam optimista, što potvrđujem sebi uvek kada upoznam neke divne, inteligentne, duhovite, velikodušne i plodne ljude. Pomislim kako je divno živeti i biti ovde. Imati priliku razgovarati sa nekim i poznavati nekoga od koga možeš nešto da naučiš i ko svojom pojavom može da ti oplemeni čak i jedan dan. A onda pogledam malo širu sliku sveta i tad me udari realnost na koju ne mogu da budem slepa i nema. Nema srećnog pojedinca bez zdravog društva, zato je moje duboko uverenje da je poziv umetnika suštinski važan i odgovoran za zdravo društvo i zbog toga se trudim da se obrazujem što više mogu kako bih objektivno sagledala probleme i bila sposobna da ukažem na njih, barem u

svojim slikama. Nažalost, mislim da na globalnom planu ne postoje objektivni dokazi koji bi mogli ukazati na optimizam.

KAKAV TI JE ODNOS SA BOJAMA I DA LI POSTOJI JEDNA BOJA KOJA SE PROVLAČI KROZ SVE TVOJE RADOVE?

Interesantno je da sam po akademskoj vokaciji skulptorka i možda bi se očekivalo da sam suzdržana po pitanju korišćenja boja. Međutim, čak i u mojim skulpturama koristim boje punim kapacitetom. Moja osnovna potreba kada su boje u pitanju je iskoristiti njihovu sugestivnost i staviti ih u službu ideje koju želim da prenesem. Pošto su moje slike, iako apstraktne, najčešće vezane za međuljudske odnose, često koristim modroplavu, ljubičastu i roze. Te boje me najviše asociraju na modice i telo koje je u fazi oporavka, jer na taj način nagoveštavam lečenje, nadu, život iz početka.

DA LI UZ SVOJE SLIKE RASTEŠ? I DA LI RAST BOLI ILI JE SREĆA?

Oh, da! Apsolutno. Umetnici imaju to prokletstvo da emocije proživljavaju mnogo složenije i temeljnije od većine ljudi, a zatim

imaju tu neverovatnu sposobnost da ih procesuiraju i da kroz stvaralački proces podare svetu nešto posebno. To je beskrajno lekovito i plodonosno iskustvo. Umetnost je tu da nam pokaže put ka duhovnom i intelektualnom razvitku, ona je najviša stepenica od svih stepenica na koje čovek može da se popne. Razumevanje umetnosti je razumevanje suštine ljudskog bića i po meni to jeste istinska sreća!

KAKO BI NASLIKALA SVOJU SLIKU IZ BUDUĆNOSTI?

Od malena imam vizije o stvaranju nečeg velikog i važnog. Umetnost mi se uvek činila kao sklop svih vrednosti koje mi mogu pomoći da ostvarim tu viziju. Sazrevajući, osećam da ta ideja može da se proširi van granica same slike ili skulpture. Bitno mi je stvoriti nešto veliko što će napraviti razliku i što će možda olakšati i poboljšati život ljudi u opštem smislu. Otvorena sam za sve što mi život može ponuditi u budućnosti i ne želim da isključujem ni jednu opciju.

KOLIKO VELIČINA SLIKE IGRA ULOGU U KOMUNIKACIJI SA PUBLIKOM I DA LI MINIJATUROM MOŽEMO DA „UBODEMO“ U SRŽ PROBLEMA?

Iako su na ovoj izložbi prikazani prvenstveno radovi velikog formata, ne treba zanemariti činjenicu da su oni upravo proizašli iz intimnih crteža i ekspresivnih minijatura. Potpuno bih se složila kada kažeš „srž problema“. Minijature upravo jesu to, pre svega zato što ih radimo bez previše očekivanja i opterećenja. U njima uvek ispliva podsvest i one su esencijalne za temeljan stvaralački proces.

TEMA APRILSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „NADA JE SAN BUDNIH“. TO JE ARISTOTELOVA MISAO. DA LI SE OSEĆAŠ BUDNOM I O ČEMU SANJAŠ?

Osećam se veoma budnom, još odmalena. Često mislim o tome da moja generacija nije imala pravo na bezbrižno detinjstvo, kao ni ja sama. Zbog toga žalim do danas. Ponekad mi se čini da su mi te društveno-političke okolnosti koje su obeležile moje najranije godine usadile egzistencijalni strah za ceo život i da zbog toga nikada nisam dala sebi pravo da ne budem budna. Odrastajući, moji snovi su bili utopistički, a danas tu svoju utopiju vidim kao nešto što je ostvarivo i ne tako nedostižno, što nam dokazuje velika solidarnost koju nam je društvo upravo pokazuje da je moguće. Zaključno sa tim, sanjam o socijalnoj pravdi, humanističkim vrednostima i snazi društva da se bori za svoja prava i vrednosti na globalnom nivou. Sanjam o tome da ono čime se bavim u svojim slikama nikada neće ostvariti. Sanjam o miru u svetu, što se danas čak ne može ni tumačiti kao floskula.

ON, OSTVAREN I USPEŠAN

LEAD BY EXAMPLE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGARFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

ALEKSANDAR RADOJIČIĆ JE MAGISTAR EKONOMIJE I EKSPERT U OBLASTI MARKETINGA, PRODAJE I DISTRIBUCIJE. PORED OSNOVNOG AKADEMSKOG OBRAZOVANJA, SVOJA ZNANJA I VEŠTINE USAVRŠAVAO JE NA BROJNIM EDUKATIVNIM TRENINZIMA IZ OBLASTI BIZNISA, KAO I KROZ BOGATO PRAKTIČNO ISKUSTVO U POSLOVNOM OKRUŽENJU. TOKOM SVOJE PROFESIONALNE KARIJERE, ALEKSANDAR JE OBAVLJAO MENADŽERSKE FUNKCIJE U RENOMIRANIM KOMPANIJAMA KAO ŠTO SU HENKEL, TDR, BRITISH AMERICAN TOBACCO, ITM I A1. TRENUTNO JE NA POZICIJI GENERALNOG DIREKTORA KOMPANIJE ROX-BG, GDE DOPRINOSI RAZVOJU DISTRIBUTIVNOG SEKTORA KROZ INOVATIVNE POSLOVNE STRATEGIJE I OPTIMIZACIJU OPERATIVNIH PROCESA. OSIM ANGAŽMANA U POSLOVNOM SVETU, ALEKSANDAR JE ISTAKNUTI FILANTROP I AKTIVNO UČESTVUJE U RADU HUMANITARNIH I POSLOVNIH ORGANIZACIJA. POSEBNO SE ISTAKAO U ROTARY INTERNATIONAL, GDE JE OBAVLJAO FUNKCIJU GUVERNERA ZA DISTRIKT SRBIJA I CRNA GORA, DOPRINOSEĆI RAZVOJU HUMANITARNIH PROJEKATA I PODRŠCI ZAJEDNICI.

KOJA JE TVOJA FORMULA USPEHA?

Odgovor na ovo pitanje je veoma kompleksan. Pored nekakvih univerzalnih formula koje dele uspešni ljudi, svako od nas ima i svoj jedinstveni put. Od univerzalnih faktora bih istakao da su to: jasna vizija, okrenutost ka ciljevima, upornost, inovativnost, kreativnost. Takođe i sticaj životnih okolnosti može uticati na napredak i razvoj svakog uspešnog čoveka. Međutim, ono što je meni najviše pomoglo je želja za kontinuiranim usavršavanjem i učenjem. Po mom dubokom ubeđenju, bez toga ne možemo napredovati u životu u bilo kom aspektu. Često kada pričam o ovoj temi volim da citiram čuvenog naučnika Alberta Ajnštajna kroz njegovu misao: „Kada prestanemo da učimo, to znači da smo stari.“

AKO JE BITI NA ČELU JEDNE KOMPANIJE KAKVA

JE ROX-BG?

Mislim da je biti na čelu kompanije izuzetno izazovno, a u isto vreme i inspirišuće. Kao lider imate odgovornost za strategiju, rezultate, donošenje ključnih i često presudnih odluka, ali i za razvoj svih resursa kompanije. Veoma je bitno da ste posvećeni i da posedujete čitav spektar veština kojim činite da se kompanija razvija u svakom smislu. Liderstvo je važno jer ljudi prate one koji su im uzor. Od lidera zavisi i kakva je kultura i imidž organizacije, motivacija zaposlenih, sve do onoga što je krucijalno, a to je ispunjavanje ciljeva.

Kao neko ko je na čelu kompanije Rox-Bg, trudim se da sve svoje resurse proaktivno koristim, prenosim znanje i iskustvo zaposlenima, ali u isto vreme i učim od njih. Uveren sam da je brainstorming najbolje oruđe za podsticanje kreativnosti, inovativnosti, a samim tim i generisanje novih rešenja.

KAO GENERALNI DIREKTOR ROX-BG, KOJI SU NAJVEĆI IZAZOVI SA KOJIMA SE SUOČAVAŠ U VOĐENJU KOMPANIJE?

Kao direktor se suočavam sa nizom različitih izazova vezanih za finansijsko upravljanje, kadrovska pitanja, praćenje pravnog i regulatornog zakonodavstva, tehnološke transformacije. Ovakvi izazovi su nešto na šta sam spreman da kroz već pripremljene mehanizme utičem i u najvećoj meri ih pozitivno rešavam. Međutim, svesni smo da u savremenom svetu živimo i radimo u veoma nepredvidivim okolnostima koje dodatno mogu negativno uticati na poslovanje. Sve je više globalnih, ali i lokalnih izazova za koje nemamo konvencionalna rešenja. Za takve izazove je implementacija kriznog menadžmenta obavezna i lekovita. Prepoznavanje kriznih situacija i pravovremeno donošenje odluka su ključni u procesu minimiziranja negativnih uticaja na poslovanje.

KAKO

BI OCENIO TRENUTNE TRENDOVE U MARKETINGU I KOJE STRATEGIJE SMATRAŠ NAJUSPEŠNIJIM? KAKO DIGITALIZACIJA UTIČE NA TRADICIONALNE PRODAJNE MODELE?

Ukoliko imate dobar proizvod po povoljnoj ceni, potebno je i da nivo distribucije bude takav da je on dostupan potrošačima. Kombinacija ATL i BTL marketing aktivnosti je ključna za postizanje prepoznatljivosti i uspeha brenda. Trendovi u marketingu se menjaju i sve je veći doprinos na primer „influencer marketinga”, „digitalnog marketinga”, „data driven marketinga” itd.

Kompanije koje se bave razvojem i promocijom brendova sve više koriste veštačku inteligenciju u svojim projektima. Definitivno je za uspešnu borbu na tržištu potrebno kontinuirano praćenje i prilagođavanje novim trendovima u svim sferama poslovanja.

LIDER SI U MNOGIM OBLASTIMA. KAKO MOTIVIŠEŠ SVOJ TIM U KOMPANIJI?

Motivacija drugih mora biti na osnovu pozitivnih iskustava i ponašanja lidera. Moj moto za motivisanje svojih kolega je „Lead by example”. Mislim da jedino takav vid liderstva može dugoročno i iskreno inspirisati pratioce. Negovanje timskog duha, briga o zaposlenima i poštovanje moralnih životnih i poslovnih načela takođe mogu biti faktori motivacije.

ŠTA

ZA TEBE LIČNO ZNAČI ČLANSTVO U ROTARY INTERNATIONALU?

Članstvo u najvećoj nevladinoj organizaciji na svetu je samo po sebi privilegija. Činiti dobro i pomagati onima koji nemaju ili ne mogu je za mene nešto uzvišeno. Pored toga, druženje sa uspešnim ljudima predstavlja neku vrstu prednosti.

Bio bih srećan kada bi više ljudi širom zemljine kugle shvatilo da jedan njihov mali korak može imati veliki doprinos i uticaj na nečiju sudbinu. Odgovornost prema društvu i zajednici mora biti na višem nivou. Filantropija je za mene smisao života.

NA KOJE PROJEKTE SI POSEBNO PONOSAN TOKOM SVOG GUVERNERSKOG MANDATA U ROTARI ORGANIZACIJI?

Kao ozbiljan i ambiciozan čovek, funkciju guvernera sam obavljao veoma odgovorno i uspešno. Dao sam sve od sebe da Rotari organizacija u Srbiji i Crnoj Gori na svim poljima postigne zapažene rezultate. Klubovi u Crnoj Gori i Srbiji su uradili desetine projekata u oblastima obrazovanja, zdravstva, ekologije. Ipak, ono što je meni bilo najbitnije su projekti vezani za osnovno obrazovanje. Jedan od njih je projekat koji je distrikt Srbija i Crna Gora sproveo zajedno sa Ministarstvom obrazovanje RS i uz podršku Rotari fondacije.

Radi se o projektu donacije Mbot robota i školskih dronova školama širom Srbije, a u cilju podrške informatičkih i programerskih veština naših osnovaca. Do danas je kroz ovaj globalni grant donirana oprema u vrednosti blizu 1.5 miliona evra. Na ovom primeru najbolje možemo videti koliki je doprinos Rotari organizacije našem društvu.

KAKO POSLOVNI LJUDI MOGU DOPRINETI DRUŠTVENOJ ODGOVORNOSTI KROZ ORGANIZACIJE POPUT ROTARIJA?

Smatram da uspešni poslovni ljudi moraju biti lideri na svim poljima, pa tako i u društvenoj odgovornosti. Svoj doprinos mogu dati angažovanjem u humanitarnim projektima i donacijama. Rotari je najveća i najorganizovanija filantropska zajednica, samim tim je i najlakše delovati kroz nju.

KAKO SE FILANTROPIJA I POSLOVANJE MOGU DOPUNJAVATI U 21. VEKU?

Veza između filantropije i biznisa je sve čvršća. Donatorstva koja kompanije čine veoma utiču na kreiranje njihovog imidža kao društveno odgovornih ustanova. Kroz umrežavanje koje se dešava u organizacijama poput Rotarija, možemo videti

direktne benefite i za kompanije. Komunikacija i sinergija između filantropskih institucija i poslovnih asocijacija je sve značajnija.

Navešću primer projekta u kojem kroz sinergiju filantropije i poslovanja dolazimo do win-win modela. Naime, imamo slučajeve da kompanije ili preduzetnici kroz donacije stipendiraju siromašne studente, a nakon završenih studija ih zapošljavaju. Zamislite kakav će u budućnosti biti doprinos tih ljudi poslovanju kompanija koje su im omogućile da se obrazuju.

TEMA APRILSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „NADA JE SAN BUDNIH”. TO JE ARISTOTELOVA MISAO. DA LI SI SE VEĆ „PROBUDIO” I ČEMU SE NADAŠ?

Za mene je nada najveći pokretač u svakodnevnom životu i igra ključnu ulogu u pružanju smisla i ciljeva kojima stremim. Takođe, ona mi pomaže u prevazilaženju teških trenutaka. Ono čemu se nadam je da naše društvo i svet uopšte pokušaju da uspešno izađu iz svih trenutnih i budućih izazova koji se postavljaju pred nas.

Aristotel je inače moj omiljeni filozof pa ću iskoristiti priliku da na ovo pitanje odgovorim i kroz nekoliko njegovih filozofskih misli:

„Ako imamo moć da nešto učinimo, onda je isto tako u našoj moći da to ne učinimo.”

„Treba više voleti verovatne nemogućnosti od neverovatnih mogućnosti.”

„Sreća zavisi od nas samih.“

„Saobrazi svoje želje svojim moćima, sredstvima kojima trenutno raspolažeš. Možeš želeti više tek kada ti to tvoje snage dopuste.”

„Svi ljudski postupci potiču iz jednog ili više od ovih sedam razloga: slučajnost, priroda, prinuda, navika, strast, žudnja.”

PHOTO:

YOUR HOPE

NADA NE UMIRE NIKADA

PIŠE: MINJA MARĐONOVIĆ

FOTOGRAFIJA: DUŠAN RUŽANOVIĆ

Ne volim zadate teme. Mada, kad iole razmislim, sve su teme zadate. Od samog rođenja do krajnje smrti. Pa i da je samo to zadato — da se rodiš i da mreš — ne računajući sve ostalo zadato u međuvremenu i međuprostoru života i smrti — malo li je?

Srećom, puna sam hrabrih nada. Doduše, ne sanjam. Slabo. Svojih snova se vazda prisećam kroz maglu, u slikama i porukama živih i postojećih ljudi.

Jasne snove sanjam isključivo na javi. Logično, čim se hrabro nadam.

Nadanje ne može, u osnovi, biti loše. Ne možemo se nadati iz zlokobnih težnji i svoje nade svoditi na tuđe nesreće. Nadanje je vera u nešto što u trenutku svih napora ipak deluje sasvim nemoguće, a neophodno po spas svih. Zato se i nadaš. Jer veruješ da će biti to što biti ne može. Budni snovi nisu duboki sni. Oni su zamišljena realnost u svom najboljem izdanju. To su snovi koji se sanjaju tako što se životom zagovaraju i brane. Sanjati budna je privilegija. Božja. Stoga i nije moguće masovno zagovaranje koncepta nade tamo gde nema prostora da se zagovarano živi.

Budan čovek koji sanja je hrabar jer veruje da život jeste san. Počinje i završava se. Poput sna se i odigrava — ima radnje, fikcije, strahove, paralize, nesreće, boli, smrti, glasove, prekide, nastavke… Kao san, i život traje kratko, dok često pomišljamo da je predug i da ga je možda i previše. Ali on nas, poput sna, tera da se budimo i probudimo. To buđenje je reagovanje na život koji se dešava — koji boli, koji se voli, koji teče i prolazi. Dok se u svemu tome hrabro nadamo, mi san održavamo budnim.

Budnom verom, poteklom iz nade, jedino i možemo dosanjati oslobađajuće snove.

Otišla sam predaleko. Ali nije to moja krivica. Zadata tema. Navigira mi misao. Lutam svakako. Čim mi misao luta, znam da živa sam. Da bi misao lutala, ipak se mora početi od nekakve misli. Znači da misli imam i da zapravo zalutala nisam. To je i više nego dobro. Nadasve je utešno u ova nimalo utešna vremena.

Možda je zadatost samo povod da promislimo šta hoćemo uistinu. Ne moramo mi baš sve zadato ni ispuniti, ali ne smemo ni zaboraviti da sva odbijanja sa sobom nose i snose posledice. Moranje je zadato. Nema toga koji nešto ne mora da juri i završi. Od tog moranja, čovek nema vremena ni prostora za bilo kakva nadanja. Zato je nadanje privilegija onih koji su uspeli da odbiju ponešto od zadatih i podrazumevanih apsurda.

Mora se samo umreti. To je tek realno, a opet zadato. Tu baš ne možemo ništa. Tu, tačnije, jedino ni ne možemo ništa. To je jedini apsurd koji je prepun smisla.

Ta izvesnost života je najgenijalnija njegova istina. Iz nje bi trebalo izroditi nadu da se može i ono što su nam zadali kao nemoguće. Sanjati i nadati se moguće je sasvim. Iako ono što je moguće nije baš uvek i najizvodljivije, ipak najsmislenije deluje nadati se kako je moguće i ono što nije.

Beznadežan čovek istorijski je nesrećnik. Sve antropološke podele postaju večne u trenucima ljudskog beznađa. Zato i jeste jedan od najvećih zadataka ovog čovečanstva da NE GUBI I NE IZGUBI NADU!

Nada umire poslednja? Nada ne umire nikad. Sve dok planetom hoda bar jedan od nas koji se istinski nada, beznađe neće u potpunosti zavladati globalnim selom. Budnost onog koji se nada prisutnija je od košmarnog straha onog koji spava. Čim se nadamo, to znači da se ne bojimo. Onom njegoševskom ,,Ne boj se, a čuvaj se!” valjalo bi se braniti od straha koji beznađe izaziva. Beznađe uspavljuje na javi da bi u snu potvrdilo svekoliku smrt. Zato se u metafizici i apeluje da će, nakon smrti, samo nada uspeti da preživi. U njoj se kriju i početak i kraj smisla života. Kao oličenje zagrobnosti, nada ne dozvoljava apsurdu da nas porobi. Zavodljiva je i nikad povodljiva. Nju još niko nije uspeo da obesmisli. Pa čak i najtupljem beznađu to nije pošlo za rukom.

Nada je kao žena — bez nje niko ne može, u njoj sve nastaje, dok je svi šibaju i osporavaju. Kao što ženu krvava istorija civilizacije nije uspela da izbriše, tako nije ni nadu. Dok je žena, biće i nade da ovaj dobijeni, zadati, život ima smisla kao Božji dar.

Ah, sve zadatosti su opasne jer su limitirajuće. I ova zadata tema limitira moje poente. Dok ja nastavljam i nastavljam da kopam dalje i dublje, bez dovoljno obzira da priznam da je to sramna privilegija dokoličarke koja korisiti sve što može, ne zloupotrebljava ništa a želi sve što ume i naumi, beznađe uporno pokušava da zavede planetu.

Srećom, pa budna sanjam. Zasto se i nadam da samo ljubav može spasiti ovaj beznadežni svet. Nadam se jer verujem. Verujem jer živim. Živim jer se borim. Borim se jer sam žena.

Ja sam NADA, drago mi je.

A KO STE VI?

PHOTO: ANTON WELT

YOUR LASER

LASER KAO PRODUŽETAK LJUDSKE RUKE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE PORTRETA: ANTON WELT

FOTOGRAFIJE KLINIKE: IZ PRIVATNE ARHIVE

DR PETAR DRAGIĆ, USKO SPECIJALIZOVANI HIRURG U OBLASTI VENSKE PROBLEMATIKE I ESTETIKE. TOKOM DOSADAŠNJE KARIJERE, STEKAO JE SVETSKO ISKUSTVO MERLJIVO PO NAJVIŠIM KRITERIJUMIMA I STANDARDIMA. NJEGOV RAD PREDSTAVLJA NAJDUŽU SERIJU NA SVETU KOJU JE JEDAN HIRURG REALIZOVAO, A UJEDNO I JEDNU OD NAJDUŽIH SERIJA OPERACIJA JEDNE BOLESTI. ISKUSTVO JE STEKAO SA ISTIM UHODANIM TIMOM KOJI GA PRATI NA SVIM PUTOVANJIMA U ZEMLJAMA GDE OPERIŠE.

ON JE PIONIR LASERSKIH OPERACIJA VENA I JEDAN OD PRVIH HIRURGA U EVROPI KOJI JE UVEO LASER U OPERATIVNO LEČENJE PROŠIRENIH VENA. PRVA LASERSKA OPERACIJA U ZEMLJI URAĐENA JE 2007. GODINE U NOVOM SADU.

ZAHVALJUJUĆI NJEGOVOM ZALAGANJU I POSTIGNUTOM USPEHU, LASERSKE OPERACIJE POSTALE SU METODA IZBORA U LEČENJU PROŠIRENIH VENA. TOKOM POSLEDNJIH GODINA, SVE VEĆI BROJ STRUČNJAKA IZ ZEMLJE I INOSTRANSTVA PRONALAZI INSPIRACIJU U NJEGOVOM RADU I USPEHU, A PRIMENA SAVREMENE VENSKE TERAPIJE LASEROM POSTAJE ZLATNI STANDARD MEDICINE 21. VEKA.

U ŽELJI DA PRUŽI DOPRINOS MEDICINE I OMOGUĆI ŠTO VEĆEM BROJU PACIJENATA PRISTUP BOLJEM I KOMFORNIJEM NAČINU LEČENJA, DR DRAGIĆ JE TOKOM PROTEKLIH OSAM GODINA EDUKOVAO VIŠE OD 100 LEKARA IZ ZEMLJE I INOSTRANSTVA. KLINIKE “DR DRAGIĆ” PROGLAŠENE SU 2009. ZA GLAVNI EDUKATIVNI CENTAR – “CENTER OF EXCELENCE” JUGOISTOČNE EVROPE OD STRANE NAJVEĆE AMERIČKE KOMPANIJE “COVIDIEN” I NEMAČKE KOMPANIJE “BIOLITEC”. U ISTO VREME, DR DRAGIĆ JE IMENOVAN ZA GLAVNOG EDUKATORA, TAKOZVANOG “PROKTORA”.

DR DRAGIĆ FORMIRA IDEALAN KONCEPT MODERNE KLINIKE ZA LASERSKE OPERACIJE I VENSKU ESTETIKU KOJA U SVETU MEDICINE IMA RASTUĆI BROJ SLEDBENIKA I POSTIŽE SVE VEĆI USPEH. ZBOG TOGA JE ON ČEST GOST I PREDAVAČ NA VELIKIM SVETSKIM KONGRESIMA U NEMAČKOJ, AMERICI, JAPANU I BRAZILU, GDE JE I DOBITNIK NAGRADA ZA SVOJ RAD. ODRŽAO JE VELIKI BROJ PREDAVANJA O UVOĐENJU I ZNAČAJU LASERSKE OPERACIJE U NAŠOJ ZEMLJI I ZEMLJAMA REGIONA: HRVATSKOJ, SLOVENIJI, BOSNI, CRNOJ GORI I MAĐARSKOJ.

“OD SAMOG POČETKA MOJ TIM I JA BILI SMO ORIJENTISANI KA IZBEGAVANJU NEČEGA ŠTO NAZIVAMO MASOVNOM PROIZVODNJOM.”

KAKO IZGLEDA JEDAN RADNI DAN DR PETRA DRAGIĆA?

Moj radni dan počinje rano, strukturisano i sa jasnim fokusom. Jutarnje sate koristim za mentalnu pripremu i pregled operativnog plana – svaki pacijent, svaka intervencija i svaki detalj unapred su analizirani. U mom pozivu preciznost i sigurnost ne ostavljaju prostor improvizaciji.

Već u jutarnjim satima nalazim se u klinici. Prvo obavljam preglede, ultrazvučnu dijagnostiku i razgovore s pacijentima. Verujem u individualni pristup – nijedan slučaj nije isti, a svaki pacijent zaslužuje personalizovan plan lečenja, zasnovan ne samo na protokolu, već i na kliničkoj intuiciji i znanju koje sam izgradio kroz hiljade uspešnih intervencija.

Operativni deo dana je centralni. Savremene laserske intervencije izvodim u lokalnoj anesteziji, pod stalnom ultrazvučnom kontrolom. Lično vodim sve faze – od prve dijagnoze do završetka zahvata. Pristupam im sa maksimalnom pažnjom kako bih postigao ne samo funkcionalni uspeh, nego i estetski rezultat koji je danas pacijentima izuzetno važan. Nakon operacija sledi vreme za postoperativne kontrole i komunikaciju sa pacijentima. Transparentnost, jasnoća i dostupnost su principi koje poštujem od prvog kontakta do kraja lečenja. Paralelno, održavam stručne kontakte sa kolegama iz sveta, učestvujem u međunarodnim diskusijama, pripremam predavanja i delujem edukativno kad god mi vreme dozvoli.

Dan se najčešće završava kasno uveče, nakon što sam siguran da je svaki pacijent dobio adekvatnu pažnju, da su sve procedure uspešno završene i da je tim informisan i organizovan. U ovoj profesiji ne postoji rutinski dan – ali postoji stalna obaveza da budem dosledan vrednostima na kojima gradim svoj rad: naučno zasnovanoj medicini, preciznosti, inovaciji i humanosti.

KAKAV JE TVOJ STAV PREMA MEDICINI –KOJA JE NJENA MISIJA I FILOZOFIJA?

Moja ljubav prema umetnosti i nauci prirodno se spojila u medicini – profesiji koju doživljavam kao najhumaniju, jer se bavi samim čovekom i onim što mu je najdragocenije – zdravljem. Verujem da lekar, poput umetnika, mora uložiti celog sebe u ono što radi. Nije dovoljno imati znanje iz knjiga

– neophodni su i kreativnost, posvećenost i sposobnost da se svakoj situaciji pristupi sa svežim pogledom, baš kao što umetnik svaki put iznova stvara. Zato sebe doživljavam kao nekog ko na granici između nauke i umetnosti svakodnevno raste. Svaki pacijent je priča za sebe – jedinstveno “umetničko delo” kojem pristupam pažljivo, sa poštovanjem i željom da dam najbolje od sebe.

Kao dečak iz grada na severu Vojvodine, nikada nisam sanjao da ću jednog dana biti prepoznat kao jedan od vodećih svetskih hirurga u oblasti vena. Ali istina je da se sve dogodilo postepeno – kroz svakodnevni rad, brojna putovanja, edukacije i operacije. Kroz to iskustvo, uvideo sam ograničenja tradicionalnih metoda i prirodno sam počeo da uvodim inovacije koje su učinile intervencije uspešnijim i sigurnijim.

Danas te inovacije donose ne samo bolje estetske rezultate i brži oporavak, već i veću sigurnost za pacijente. Kolege iz celog sveta počele su da prate moj rad, a iskustvo koje sam stekao svrstava me među lekare s najvećim brojem intervencija vena na globalnom nivou.

KAKVA JE PREDNOST LASERA U SAVREMENOJ FLEBOLOGIJI?

Laser je postao nezamenjiv u savremenoj flebologiji. Za razliku od klasične operacije vena, koja je zahtevala opštu anesteziju, bolnički boravak i dugačak oporavak, laserske intervencije izvode se u lokalnoj anesteziji, u ambulantnim uslovima. Pacijent se odmah nakon zahvata vraća svakodnevnim aktivnostima, bez bolova, rezova i ožiljaka.

Najveća razlika je što se kod laserske metode vena ne vadi iz tela – time se izbegavaju hematomi, otoci i dug oporavak. Ceo proces je precizan i kontrolisan, zahvaljujući stalnoj upotrebi ultrazvuka tokom intervencije. Lekar koji sprovodi proceduru istovre-

meno radi i pregled i operaciju, što donosi veću sigurnost i uspešnost lečenja, dok je kod klasične metode taj pristup često bio “naslepo”.

KOJE SU NAJČEŠĆE ZABLUDE PACIJENATA KADA JE U PITANJU LEČENJE PROŠIRENIH VENA?

Jedna od najčešćih zabluda jeste da su proširene vene isključivo estetski problem. Istina je da iza vidljivih promena često stoji ozbiljniji funkcionalni poremećaj venskog sistema, koji može dovesti do hronične venske insuficijencije, bolova, otoka, upala, pa čak i ulceracija.

Druga zabluda je uverenje da se lečenje može odlagati ili rešiti isključivo kremama, lekovima ili nošenjem čarapa. Iako konzervativna terapija može ublažiti simptome u početnim fazama, ona ne može eliminisati uzrok – a to je mehaničko oštećenje venskih zalistaka. Jedini način da se taj problem trajno reši jeste intervencija.

Treća česta zabluda je strah od operacije – posebno zbog zastarelih predstava o klasičnoj hirurgiji, bolovima, anesteziji i dugom oporavku. Danas je situacija potpuno drugačija: savremene laserske metode su minimalno invazivne, bezbolne, bez rezova i šavova, izvode se u lokalnoj anesteziji i pacijentu omogućavaju povratak svakodnevnim aktivnostima odmah nakon zahvata.

Važno je da pacijenti znaju da blagovremeno lečenje značajno smanjuje rizik od komplikacija i u velikoj meri poboljšava kvalitet života. Razumeti proširene vene znači pristupiti im ozbiljno, stručno i bez zabluda. Ipak, najveća i najopasnija zabluda jeste verovanje da je za uspeh intervencije najvažniji aparat – laser. Ono što tom logikom zanemaruju jeste činjenica da laser nije ono što leči – leči lekar. Laser je samo alat. Ishod operacije, bezbednost pacijenta, dugoročni rezultat i estetski efekat zavise isključivo od stručnosti, iskustva i znanja onoga ko taj alat koristi. Kao što violina ne svira sama bez virtuoza, tako ni laser ne rešava vene bez iskusnog i posvećenog lekara. U medicini, posebno u minimalno invazivnoj hirurgiji, tehnologija je važna, ali čovek iza nje je presudna razlika između prosečnog rezultata i vrhunske medicine.

KAKO

VIDIŠ ULOGU

TEHNOLOGIJE U

SAVREMENOJ MEDICINI? MOŽE LI ONA ZAMENITI „LJUDSKU RUKU“ I INTUICIJU LEKARA?

Tehnologija je danas neizostavan deo savremene medicine. Ona nam omogućava precizniju dijagnostiku, bezbednije i manje invazivne intervencije, brži oporavak pacijenata i značajno unapređuje kvalitet zdravstvene zaštite. Bez sumnje, savremeni alati – poput lasera, ultrazvuka i drugih sofisticiranih uređaja – omogućavaju ono što je donedavno bilo nezamislivo.

Međutim, uprkos svim dostignućima, tehnologija je i dalje samo alat. Sama po sebi, ona ne donosi odluke, ne prepoznaje nijanse u stanju pacijenta, ne oseća ritam operacije, niti ume da predvidi tok komplikovane situacije. To i dalje čini lekar –svojim znanjem, iskustvom i onim što se ne može naučiti iz knjige: kliničkom intuicijom. Zato verujem da nijedna tehnologija, ma koliko bila napredna, ne može zameniti „ljudsku ruku“. Ona može biti produžetak te ruke, ali nikada njen nadomestak. Ključna vrednost savremene medicine je u spoju visokotehnoloških rešenja i iskusnog, obrazovanog i odgovornog čoveka koji tim rešenjima upravlja.

U tom balansu između nauke i osećaja, između tehnologije i čoveka, leži budućnost istinski humane i efikasne medicine.

Danas, zahvaljujući razvoju tehnologije i dugogodišnjem kliničkom iskustvu, možemo sa sigurnošću reći da su svi pacijenti sa proširenim venama idealni kandidati za lasersko lečenje. Ne postoji nijedan oblik venskog oboljenja kod kojeg bi klasična operacija ili bilo koja druga metoda bila bolji izbor. Ono što je ključno jeste to da laser omogućava direktan kontakt sa zidom obolele vene, čime se postiže visoka preciznost i kontrola tokom celog zahvata. Za razliku od pojedinih metoda koje koriste hemijska sredstva za zatvaranje vene, laser koristi svetlost kao terapijsko sredstvo – što dodatno doprinosi njegovoj sigurnosti i dugoročnom efektu.

Upravo zbog svega navedenog, laserska intervencija danas predstavlja zlatni standard u lečenju proširenih vena, a sve druge metode se, u odnosu na nju, smatraju kompromisnim rešenjima.

ZNAM DA TI JE VAŽNO DA PROSTOR U KOJEM RADIŠ

BUDE ESTETSKI I ENERGETSKI PRIJATAN ZA PACIJENTE. ZAŠTO TI JE TO TOLIKO ZNAČAJNO?

Za mene, prostor u kojem radim nije samo funkcionalno okruženje – on je produžetak mog profesionalnog identiteta i načina razmišljanja. Oduvek sam bio pažljiv prema detaljima kako u hirurgiji tako i u prostoru koji me okružuje. U mom radu postoji jasna paralela između preciznosti u medicini i minimalizma u arhitekturi: cilj je isti – postići maksimalan rezultat uz minimalnu intervenciju. To znači smanjiti broj poteza, skratiti trajanje zahvata, ubrzati oporavak, a istovremeno postići vrhunski estetski i funkcionalni ishod, uz maksimalnu sigurnost za pacijenta. Taj princip sam želeo da prenesem i u arhitekturu svojih prostora. Ordinacija u Novom Sadu, koju je projektovao Studio Fluid na čelu sa arhitektom Đorđem Gecom, osmišljena je s istim senzibilitetom i prepoznata kao značajno umetničko ostvarenje – objavljena je u renomiranim svetskim časopisima kao što su Deezen, ArchDaily i mnogi drugi, a na Bijenalu arhitekture nagrađena je u kategoriji najbolji enterijer.

Najnovija klinika u Beogradu, čiji je dizajn osmislio Fran Silvestre, jedan od najpoznatijih svetskih arhitekata u oblasti minimalizma, takođe prati tu filozofiju – prostor koji reflektuje preciznost, smirenost i potpuni fokus. Njegova estetika savršeno korespondira sa mojim profesionalnim pogledom na medicinu. Takođe, klinika u Banjaluci predstavlja potpuno drugačiji koncept – primer kako se kroz dizajn može izraziti toplina, smirenost i poverenje, ali kroz drugačiji, lokalno inspirisan vizuelni jezik. Svaka od tih klinika ima svoj karakter, a iza svih stoji ista filozofija – da prostor mora da prati suštinu onoga što radimo, a to je briga za čoveka, njegovu sigurnost i poverenje koje nam pruža.

TVOJA SARADNJA SA KOLEGAMA ŠIROM SVETA JE VELIKA I ZNAČAJNA.

Zahvaljujući svom radu i inovacijama u oblasti lečenja vena, imao sam privilegiju da obiđem gotovo ceo svet i prenesem svoja iskustva stotinama lekara na različitim kontinentima. Kao lekar i inovator, oduvek sam smatrao da znanje ima pravu vrednost tek kada se deli i prenosi dalje.

Posebno mi je važno što edukacije nisu jednosmerne – kroz njih i ja konstantno učim, nadograđujem pristup i širim vidike. Tokom cele godine, kolege iz Evrope i drugih delova sveta dolaze u Beograd na edukacije i stručne razmene, i na to sam zaista ponosan. Stvorili smo okruženje u kojem se ne prenosi samo tehnika, već i celokupna filozofija pristupa pacijentu, sigurnosti i preciznosti u radu.

Jedno od najlepših profesionalnih prijateljstava razvio sam sa kolegama iz Brazila, s kojima imam intenzi- vnu saradnju. Često upravo tamo putujem, ne samo zbog stručnih obuka, nego i zbog zajedničkih projekata i uzajamnog poštovanja koje je vremenom preraslo i u lično poverenje.

REFRESH

YOUR ART

OTISCI SLOBODE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

ANA MUTAVDŽIĆ, DIPLOMIRALA JE 2007. GODINE NA FILOLOŠKO–UMETNIČKOM FAKULTETU U KRAGUJEVCU, ODSEK SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST. ČLAN JE ULUS-A OD 2020. GODINE, A ULUPUDS-A OD 2021. GODINE. ČLAN JE UDRUŽENJA LIKOVNIH UMETNIKA KRAGUJEVAC OD 2009.

I UDRUŽENJA LIKOVNIH UMETNIKA „KUL.T“.

IMALA JE VELIKI BROJ SAMOSTALNIH I GRUPNIH IZLOŽBI, UČESTVOVALA JE NA MNOGOBROJNIM KOLONIJAMA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU.

U MARTU MESECU, ANA MUTAVDŽIĆ IMALE JE

SAMOSTALNU IZLOŽBU SLIKA U LOBIJU HOTELA RADISSON COLLECTION OLD MILL POD NAZIVOM „OTISCI SLOBODE“.

KADA SI SHVATILA DA SU ŠTAFELAJ, ČETKICE I BOJE TVOJA SUDBINA?

Svako dete voli loptu, bojice, igru. Sve lepo u životu zapravo je igra. Onog trenutka kada te jedna stvar čini srećnim, kada jednu stvar voliš da radiš iznova, tada shvatiš da je to tvoj poziv, tvoja igra ili sudbina. Oduvek sam crtala i slikala, ali kada je to moje slikanje postalo tema priče drugih, kada je postalo maštanje o slikama i kada nisam ni blizu platna, shvatila sam da su četkice i boje moj život i moja misija. Onog trenutka kada budem izgubila taj detinji odnos prema slikama, da su one igra i moj način komunikacije sa svetom i drugima, tada ću verovatno i prestati da se bavim svojim stvaralaštvom.

KAKO BI OPISALA SVOJE SLIKARSTVO?

Slikarstvo je, po mom mišljenju, najsličnije poeziji. Sve reči ovog sveta su svima nama na raspolaganju, ali svako po svom nahođenju, senzibilitetu, uverenju i pogledu na stvarnost bira i piše svoju pesmu. Tako je i sa slikanjem, od svih boja, načina slikanja, tema, tehnika, mi biramo kako ćemo naslikati sliku i predstaviti svoj doživljaj, uverenje, nadu, veru i strah svim ljudima. Moje slikarstvo je lično, ono je moja filozofija, odgovor i reagovanje na pitanja koje nam postavlja svet, život, sadašnjost i metafizika.

KOJA BOJA SE PROVLAČI KROZ SVE TVOJE SLIKE? DA LI POSTOJI ZAJEDNIČKI IMENITELJ?

Kao kod mnogih žena slikara, široka je paleta boja koju koristim, ali gotovo na svakoj slici se nalaze crvena i plava makar u fragmentima. Crvena koja predstavlja ljubav, krv, pobedu, ženu. Plava koja asocira na nebo, more, slobodu, muškarca. Te boje ostaju neslivene i nerazdeljive.

Ne postaju ljubičasta, već uvek ljubav i sloboda, duh i krv, muški i ženski svet, sa svim svojim vrlinama i nedostacima. Svet slikara je svet boja. Odricanjem makar i jedne nijanse boje, odlazi ceo jedan mogući svet.

O ČEMU PROMIŠLJAŠ KROZ SVOJE SLIKARASTVO?

Kada slika, umetnik promišlja o svemu. Njegovo je da postavlja pitanja, a ne da daje odgovore. Ja konkretno promišljam o otuđenosti, kako smo sami među hiljadama, umreženi u kolektivnu usamljenost, zbog toga i slikam ljude i gradove, zbog toga čak i kada nema figura pokušavam da linijama povežem svetove.

„TVOJE FIGURE LICA BEZ OBLIČJA PROGOVARAJU JEZIKOM UNIVERZALNOG“, KAKO JE NAVELA MAJA STANKOVIĆ, ISTORIČARKA UMETNOSTI, U KATALOGU ZA TVOJU IZLOŽBU „OTISCI SLOBODE“ . DA LI JE TEŠKO ILI LAKO PRIČATI TIM UNIVERZALNIM JEZIKOM?

Umetnost uvek priča univerzalnim jezikom. Slike i muzika su iznad jezika, iznad bilo kakvih granica i barijera. Slika je ta koja mora postaviti pitanje, mora pokrenuti lavinu misli i osećanja, mora da podstakne i ontološka i svakodnevna pitanja, mora biti pokretač svih bez obzira na pol, godine, geografsko poreklo, stepen obrazovanja, veru i političko opredeljenje. Smatram da je umetnost upravo zbog toga umetnost što se obraća univerzalnim jezikom, jezikom lepote i slobode, a taj jezik je svima lako razumljiv i dostupan.

NA TVOJIM SLIKAMA VIDIMO NJIH DVOJE. DVOJE KOJI SU USMERENI I OKRENUTI JEDNO KA DRUGOM. VIDLJIVA JE NJIHOVA INTIMA, UZAJAMNOST, LEPOTA. LJUBAV, STAV, PODRŽAVANJE.

Svet je uvek bio dualan, podeljen i podvojen, a dvoje su uvek mogli da načine malo jedinstvo, bar lično, mikro jedinstvo kroz koje gledaju svet i pokazuju da bi svet mogao da bude ujedinjen i da bi takav bio lepši. To dvoje su često u siluetama, konturama i neretko se ne zna kog su pola. Često je žena ta koja je nosilac tog jedinstva. Muškarac je oslonac, ali srce je uvek na ženskoj strani. Čak i kad je na slici jedna osoba, ona uvek podrazumeva drugu, ona šalje znak, poruku ili ljubav drugoj osobi. I kada je raspeta, tužna ili drži krunu, nazdravlja vinom, ona podrazumeva drugu osobu, osobu koja joj daje identitet, osobu koja je samo druga polovina ličnosti. U tim slikama je i žena raspeta i muškarac u porođajnim mukama, jer dvoje postaju jedno i sve doživljavaju kao jedinstvena osoba.

KOJE JE DOBA DANA ILI NOĆI KADA SI POSVEĆENA SLIKANJU I PROMIŠLJANJU?

Svoje misli mogu da čujem u trenucima kada dan nije suviše glasan, kasno noću ili u ranim jutarnjim satima. U tom prostoru za introspekciju teku nesvesni misaoni tokovi iz kojih nastaje umetničko delo. Kada stvaram noću, nisam opterećena vremenom i obavezama, noć nosi slobodu. Strah se tada pretvara u inspiraciju, a stid u hrabrost da se materijalizuje ono što je skriveno duboko u stvaraocu. Volim kada se rađanje nove slike uskladi sa rađanjem dana, tek tada slika postaje stvarnost.

U KOM PRAVCU ĆE SE RAZVIJATI TVOJE SLIKARSTVO?

Ne bih volela da naslutim pravac razvoja svog slikarstva, to je za mene tajna i u tome je lepota stvaranja. Volela bih da oslušnem savremenu kritiku, savremeno društvo, ali da se u tome ne izgubim. Nije svaka promena nužno dobra, ali je važno da se njoj teži.

U MARTU JE POSTAVLJENA TVOJA IZLOŽBA SLIKA „OTISCI SLOBODE“ U HOTELU RADISSON COLLECTION U BEOGRADU. ČIME SI SE PREDSTAVILA?

Izložba „Otisci slobode“ istražuje, kroz apstraktne vizuelne forme, tragove koje u nama ostavljaju naši slobodni izbori. Samo na osnovu tih tragova možemo suditi da li sloboda ima sladak ili gorak ukus. Svaka slika je fragmet slobode koji poziva na razmatranje šta znači biti slobodan.

YOUR HAPPINESS

NADA, BUDNOST, SREĆA

PIŠE: ZLATAN OSMANAGIĆ

FOTOGRAFIJA: ANA BANJAC

U vremenu u kojem brzina diktira svakodnevicu, gde uspeh merimo brojkama, a pažnju odvlače beskrajni nadražaji, biti „budan“ postaje retkost. Većina nas živi na autopilotu, u rutini koja ne ostavlja mnogo prostora za pravu introspekciju.

Aristotel je u svojim delima pisao o kontemplaciji i o vrlinama. Takodje, pokušao je da da objašnjenje na pitanje: koji je to najbolji život koji možemo da imamo? On dalje piše da je nabolji život koji možemo da imamo, zapravo srećan život, uzimajući u obzir predpostavku da postoji samo jedan odgovor na to pitanje. Ovo je zapravo u konfliktu sa našim modernim načinom razmišljanja, gde ljudi generalno smatraju da mogu da definišu šta je dobro za njih i šta za njih predstavlja dobar način življenja, ali za Aristotela je to srećan život.

Ako uzmemo u obzir da naša sreća definiše kvalitetan život, nada koju bih povezao sa kontemplacijom je sastavni deo srećnog života. Dalje, kako bismo imali potrebu za kontemplacijom i težnju za srećnim životom, potrebno je da imamo određeni nivo svesti, odnosno da smo na putu buđenja ili da smo budni ljudi.

Budni su oni koji se ne zadovoljavaju prosekom i koji svet gledaju srcem i umom istovremeno. To su ljudi koji žive sa svrhom, unoseći ljubav i poštovanje u sve što rade, bilo da vode kompaniju, stvaraju umetnost ili jednostavno odgajaju decu sa puno pažnje. U svetu u kojem površnost lako zavara, nada postaje privilegija onih koji su budni. Ona nije puko čekanje boljeg sutra, već unutrašnji kompas koji nas vodi, svetlo koje treperi i u trenucima kada nam je najpotrebnije. Jer vrlo je lako skrenuti pažnju onda kada nismo budni ili makar na putu buđenja. Tada možemo očekivati ishode koje nam određuje navigacija koja nam je utkana u podsvest, a da je nismo ni svesni.

Sa druge strane, Berdjajev piše da u mladosti postoji nada da će život biti interesantan, divan, bogat neobičnim susretima i događajima. On dalje piše da uvek postoji neusaglašenost između nade i stvarnosti koja je puna razočarenja, patnje, tuge, stvarnosti u kojoj je život u gubitku. Ali šta nam na kraju preostaje sem nade?

Danas, više nego ikada, postavlja se pitanje: da li spavamo dok sanjamo svoj život, ili smo budni dok ga aktivno oblikujemo?

Mnogi autori pišu o nadi kao pokretaču koji daje smisao u borbi za sopstvenim strahovima i slabostima. Takodje, svedočimo nadi kao ključnom elementu preživljavanja - onome ko je imao „zašto“, ni najteže „kako“ nije bilo nepremostivo.

U poslovnom svetu, ovaj princip se manifestuje svakodnevno. Svaki preduzetnik, lider, pa čak i član tima koji veruje u viši cilj – mora nositi nadu kao deo svog „alata“. Nije dovoljno samo imati strategiju i plan, jer nijedna analiza rizika ne može predvideti sve oluje koje će nas zadesiti, a one su jedino sigurne. Ali, važno je istaći da nada nije pasivna. Ona nije čekanje čuda da se desi, već aktivno držanje kursa kada je horizont maglovit. Ljudi koji su budni, oni koji „sanjaju budni“, upravo su oni koji kombinuju nadu sa akcijom, verujući da iza svake prepreke postoji prostor za novi rast.

Ljudi prolaze kroz život kao da sanjaju – hodaju kroz rutine koje ih drže u zoni komfora, prihvatajući „sigurno poznato“ čak i kada ono više ne donosi ispunjenje. Oni spavaju otvorenih očiju, birajući predvidivost nad svrhom, a strah nad rastom. To su oni koji trguju svojom radoznalošću i unutrašnjim glasom za kratkoročni mir.

S druge strane, „budni ljudi“ su oni koji ne pristaju na kompromis sa sobom. Oni ne žive po inerciji, već svesno kreiraju svoj put. Imaju unutrašnji kompas koji im pomaže da prepoznaju šta zaista ima vrednost – i u poslu i u životu. Njihova budnost ne znači da su pošteđeni izazova, već da na te izazove odgovaraju sa jasnom svrhom i smirenošću.

Aristotel je govorio o vrlinama kao sredstvu za postizanje eudaimonije, odnosno dubokog i ispunjenog života. Po njemu, vrline su bile praktične i utemeljene u svakodnevnom delovanju: hrabrost, umerenost, mudrost i pravednost. Vrlina je, prema Aristotelu, sposobnost da delujemo u skladu sa razumom i da u svakom postupku

nalazimo zlatnu sredinu između krajnosti. Tako se oblikuje karakter budnog čoveka – onog koji ne živi po inerciji, već je svestan svojih vrednosti i ciljeva.

Slično tome, u pravoslavnom učenju, vrline predstavljaju temelj duhovnog života i unutrašnjeg rasta. Ljubav, vera, nada, smirenje i trpljenje nisu samo pasivne osobine već aktivna stanja srca. Dok Aristotel kroz vrline oblikuje pojedinca u harmonično biće, pravoslavlje vodi ka unutrašnjem miru i zajedništvu sa Bogom i drugima. Obe tradicije u svojoj suštini pozivaju na budnost – na osvešćeno življenje u kojem se ne predajemo strahovima i iluzijama, već svakodnevno biramo put vrline.

U tom svetlu, nada postaje zajednički imenilac oba učenja. Ona je Aristotelova hrabrost u svakodnevnim odlukama i pravoslavna vera u dobro i večnost. Nada nas pokreće da se suočimo sa sobom, sa svojim slabostima i sumnjama i da i pored toga, istrajemo u potrazi za smislom i ispunjenjem.

PHOTO:

YOUR BREAKFAST

ZNANJE, ZVUK I PROSTOR

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ

ONE SU TAKO SLIČNE A TOLIKO RAZLIČITE. ORGANIZOVALA SAM DORUČAK U RADISSON

COLLECTION HOTELU KOJI JE NAŠ DOMAĆIN. LJUBAZNO OSOBLJE, ODLIČNA USLUGA, PREDIVAN LOBI I SVE ONO ŠTO IDE UZ SJAJNO GOSTOPRIMSTVO JE UVEK MOJ IZBOR.

GOŠĆE SU BILE TAČNE, NISU SE POZNAVALE ODRANIJE I U TOME JE BILA I ČAR TRENUTKA. DA VAM IH PREDSTAVIM.

JOVANKA VIŠEKRUNA JANKOVIĆ, PIJANISTKINJA IZ BEOGRADA, OSNIVAČ I UMETNIČKI

DIREKTOR ARTLINKA I ARTLINK FESTIVALA, ČLAN BORDA EVROPSKE ASOCIJACIJE FESTIVALA, ŠKOLOVALA SE U BEOGRADU, GDE JE ZAVRŠILA DIPLOMSKE I MAGISTARSKE STUDIJE KLAVIRA NA FAKULTETU MUZIČKE UMETNOSTI. POSTDIPLOMSKI PROGRAM

ZAVRŠILA JE I NA MUZIČKOJ AKADAMIJI FERENC LIST U BUDIMPEŠTI, KOD PROFESORA

LASLA BORONJIJA (LASZLO BARANAYAY). TOKOM STUDIJA, OSVAJALA JE NAGRADE NA NACIONALNIM I INTERNACIONALNIM PIJANISTIČKIM TAKMIČENJIMA, MEĐU KOJIMA I DRUGU NAGRADU NA TAKMIČENJU FRÉDÉRIC CHOPIN ZA MLADE MUZIČARE U RIMU. ŽIVI I RADI U BEOGRADU.

JELENA SIMUNOVIĆ, PRAKTIKANT DREVNOG DUHOVNOG ZNANJA „UČENJA VATRE“, VLASNIK HOLISTIČKOG UDRUŽENJA „DELFIELENA“, NUMEROLOG I FITOTERAPEUT. ŽIVI I RADI U BEOGRADU.

SAVKA MIĆIĆ, ROĐENA BEOGRAĐANKA, ŽIVI I RADI U NJUJORKU I BEOGRADU. NJENA STRAST JE PROFESIONALNA ORGANIZACIJA DOMA PO KONMARI METODI. MAJKA JE ČETVORO DECE, NJEN SUPRUG JE SVEŠTENO LICE U NJUJORKU, A MODERNA POPADIJA 21. VEKA POSVETILA SE PRIVATNO I PROFESIONALNO DOMU, JER ČETIRI ZIDA NISU OBIČNE VERTIKALE, TO JE NAŠ DUHOVNI, UNUTRAŠNJI SVET. ČETIRI ZIDA SE VOLE I PAZE.

Da li živite svoju misiju i kada ste je otkrile?

Jovanka: O odgovoru na to pitanje razmišljam od kada sam bila dete i mislim da se, kako život odmiče, polako slaže mozaik misije mog života Svakoga dana je još uvek otkrivam i trudim se da idem u susret tome, osluškujući sebe. Život je podeljen na periode i svaki ima svoju misiju i svoj cilj. Kada ispunimo ciljeve koje smo sebi zadali i shvatimo da još uvek nismo ispunjeni i zadovoljni sobom, tada krećemo u ozbiljno otkrivanje sebe.

Jelena: Dugo nisam bila svesna svoje misije, a onda me je duboko „prodrmao“ neprijatan životni događaj, gubitak brata i pad u depresiju. Taj događaj me navodi da se sretnem sa najdubljim i najtananijim delom sebe. Nakon ovog susreta sa samom sobom, više ništa nije bilo isto. To traganje i put ka sebi je bilo kroz drevno duhovno znanje „Učenje vatre“, koje mi je i pomoglo da otkrijem svoju misiju, a to je pomoć i podrška ljudima da saznaju svoje kvalitete i

umanje svoje slabosti kako bi živeli najbolje verzije sebe. Svoju misiju živim skoro tri decenije.

Savka: Verujem da živim, ali misija traje i dugo radim na njoj Ona se produbljuje i ima ih više Misija dobre majke, ćerke, žene, prijatelja, vernika...

Moja misija je prisutnost. Kad provodim vreme sa klijentima, prijateljima, mojom decom, u molitvi, da to radim svesno i da ih vidim i čujem, ali u pravom smislu.

Kada radim sa klijentima na organizaciji njihovog prostora, jako mi je bitno da su i oni fizički i umno prisutni. Neizmerno mnogo učim od njih samo ih posmatrajući i slušajući. Sve najpre primenjujem u svom životu, pa to dalje nastavljam kroz svoj posao. Sa suprugom i decom volim da sam svesna svakog trenutka i da u tome uživam jer znam da takvi momenti ne dolaze često pošto mnogo putujem tako da nismo stalno svi na istom mestu. Dva-tri puta nedeljno imamo

JOVANKA VIŠEKRUNA JANKOVIĆ

JELENA SIMUNOVIĆ

video-poziv između nas šestoro i svaki put na kraju napravimo screenshot kao podsetnik da smo tog trenutka bili zajedno.

Na koji način menjate svoj svet i ljude oko sebe? Kakvu promenu donosite?

Jovanka: Stalnim učenjem i otkrivanjem, kreiranjem novih ideja, radom na njihovoj realizaciji, povezivanjem sa ljudima sa kojima rad postaje zadovoljstvo. Ljudi se menjanju onda kada ta promena dođe iznutra kao prirodna potreba ili posledica. Ono što me u radu najviše inspiriše jeste talenat i volim kada mogu da ga prepoznam i pomognem da se razvije.

Jelena: Stalnim radom na sebi možemo menjati svet i uticati na ljude oko sebe i to je jedini ispravan put. Sve dok mislimo da treba sve druge da menjamo, a da se mi ne transformišemo, to je pogrešan način razmišljanja. Trudim se da budem dobro informisana, da ulažem u znanje i veštine, da širim oko sebe pozitivnu i dobru energiju koja je prožeta empatijom i željom za

podrškom drugima kojima je to potrebno. Jednostavno, trudim se da svakog dana budem bolja i veliki sam zagovornik one divne mudrosti „kad mi budemo bolji, biće nam bolje“.

Savka: Svoj svet menjam svesno i hrabro bez zadrške Čim osetim da sam lenja da nešto promenim, to znači da mi nije dovoljno stalo do toga. Kako starim, smanjujem i vreme koje provodim sa ljudima koji ne donose bar mali zračak svetlosti u moj život.

Osoba koja se ne menja verovatno je fokusirana na to da ceo svet oko nje treba da se menja. Onaj ko stvarno ima želju da popravlja sebe i duhovno raste primećuje da se sve oko njega menja jer svet vidi iz drugog ugla.

Gde pronalazite inspiraciju u radu sa ljudima, jer se kaže da je sa ljudima najteže raditi?

Jovanka: Umetnost i lepota su večita inspiracija, kao i ljudi koji u sebi nose talenat i vrlinu. Sa ljudima je i najlepše i najteže raditi, to je i izazov i inspiracija.

SAVKA MIĆIĆ

O LD MILL BE LGRA D E

Jelena: Moja najveća inspiracija je to što volim ljude i volim taj osećaj koji dobijam kad ponovo vidim radost i sjaj u njihovim očima. Ljubav prema onom što radim je moja inspiracija. Takođe, inspiraciju nalazim u pričama uspešnih ljudi i mentora, stalnom duhovnom radu, kao i boravku u prirodi.

Savka: Meni sama organizacija daje mir. Možda želja za redom, jer red ljudima daje pauzu u kojoj im se stvara mir u umu, duši i telu, tako da svaka anksioznost i nemir polako počinju da nestaju. Osnovni motiv mog posla je donošenje zadovoljstva ljudima. Svaki put kad radim sa nekim osećam da je to zadovoljstvo prisutno jer se lagano krećemo ka cilju koji je ta osoba zamislila. Moje zadovoljstvo je upijanje dobre energije. Dobar je osećaj kad zajedno dolazimo do rezultata.

Da li postoji neka nevidljiva nit koja povezuje vatru, zvuk i prostor?

Jovanka: Pucketanje vatre u kaminu.

Jelena: Rekla bih da postoji, jer vatra simbolizuje transformacije energije i svetlosti, zvuk, vibraciju koja može pokrenuti energiju poput zvuka, muzike. Učenje vatre govori o tri principa: samospoznaji, odbrani i lečenju. Zvuk takođe leči, zvuk mantre može „zapaliti“ unutrašnju vatru donoseći pročišćenje i unutrašnju snagu. Prostor, etar, sveprožimajući je element. Bez

prostora, ni zvuk ni vatra ne bi mogli da se manifestuju.

Savka: U Jerusalimu, na Svetu subotu, vatra ili Blagodatni oganj je objava prisustva Svetog Duha. Kada se upali, prvih nekoliko minuta ne možeš da se opečeš. Vatra predstavlja tu potpunu sigurnost da je božanska sila prisutna i da je Gospod uvek sa nama. Ta vatra se pali baš uveče pred najveći praznik hrišćanstva –Vaskrsenje. Vatra je za mene pobeda svetlosti nad mrakom u duhovnom i fizičkom smislu. Pobeda života nad smrću.

Zvuk ili muzika koja meni donosi mir je duhovna muzika. Oređeni ritam, repeticija i molitva protkana u njoj meni unosi spokoj i blagostanje.

Crkva je centralni deo mog života, pored mog doma, tako da je jedan od prostora u kojem volim da obitavam/postojim. Kao organizatoru prostora mi je jako važno čime sebe okružuješ da bi ostvario duhovni mir. Kada imaš spokoj u duši, svet oko tebe je blagostanje.

Šta za vas znači „biti u skladu sa sobom“?

Jovanka: Biti u skladu sa sobom je harmonija koja zvuči i koja se uvek razrešava na način koje naše uho i sva naša čula vole da čuju Uspeti živeti u skladu sa svojom prirodom, sposobnostima i delovanjem. Biti srećan zbog života koji živimo, a ne nesrećan zbog onoga što nam nedostaje, ali uvek sa nadom da ćemo svojim

smislenim aktivnostima u životu ostvariti svoje snove.

Jelena: Znači živeti u harmoniji sa svojim unutrašnjim bićem, vrednostima, emocijama i autentičnom prirodom. Biti u skladu sa sobom znači i to da ono što radiš i pričaš zaista i živiš.

Pratiš i vodiš se svojom intuicijom, opušten si, šta god da se desi miran si, uradiš sve najbolje što znaš i pustiš „neka ide kako ide“. Čovek koji je u skladu sa sobom to i širi oko sebe, u njegovom društvu se osećaš prijatno, sigurno, opušteno.

Savka: Osoba koja živi u skladu sa sobom živi u skladu sa svojom okolinom. Živeti u skladu są umom, telom i duhom je harmonija Za mene znači uskladiti se sa drugima bez konflikta Vremenom sam naučila da onog momenta kad dođe do te borbe znam da ne treba da izađem kao pobednik i da je ok da pustim da se završi kako treba da se završi Ta harmonija ne znači da sve ide po vašem nego je prihvatanje sveta oko sebe bez ikakvih očekivanja od drugih. Da u svakom momentu sebe mogu da podsetim na čemu treba da budem zahvalna i da ne brojim svoje nedostatke. Dugo mi je trebalo da dođem do tog stanja.

Tema aprilskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Nada je san budnih“. To je Aristotelova misao. Čemu se nadate i kada ste se probudile?

Jovanka: Buđenje je lepo samo po sebi, jer buđenjem počinje novi dan, a svaki novi dan je nova nada. Noću sanjamo, a danju sanjarimo sa nadom. Verujem u svoje snove i nade, a volim i da sanjarim dok otkrivam puteve nade.

Jelena: Moje nade su vezane za ostvarenje ciljeva u sopstvenom razvoju, da učim i da pronađem ravnotežu u životu. Nada nas pokreće i ona je bitna u životu, ali nije dovoljna sama po sebi. Očekujem da kroz rad i posvećenost oblikujem budućnost kakvu želim kroz svoje najsvetlije kvalitete. Nada je san budnih jer nam daje snagu da istrajemo i verujemo u bolje sutra.

Savka: Ja ceo život živim sa Nadom u svakom smislu Moja mama se zove Nada i živi sa mnom.

Jedna od tri hrišćanske vrline su Nada, Vera i Ljubav. Kao verniku, vrlina je krajnji cilj, a motiv i autor svega toga je Bog. Definicija nade je želja za lepom budućnošću koja se teže ali mogućno postiže. Sve gledam kroz ružičaste naočare tako da budna sanjam i uvek se nadam. Nekad su to bile materijalne stvari, a sada su to uglavnom iskustva i susreti sa ljudima koje volim.

YOUR LOVE

SKUPOCENOST JEDNE NADE JER –ONA SE BUDI

PIŠE: MILICA PANTOVIĆ

– Ti i dalje, Maro, misliš da te taj neki, tvoj i za tebe skrojen, negde čeka?

– Da.

– Ne brine te što u poslednje vreme srećeš muškarce koje bi rado sa tobom ušli u ljubavnu vezu i propuštaš ih jer se oslanjaš isključivo na osećaj koji ti govori da to nije to?

– Ne brine me to. Imala sam nekoliko dužih ljubavnih veza i iz svake sam ponela iskustvo koje me je oblikovalo danas – mnogo bolje nego ranije znam šta želim od svog budućeg saputnika i šta ne želim. Muškarci koje pominješ nisu za mene, niti ja za njih, prosto znam. Isto kao što znam da onog koji jeste za mene neću propustiti i da ga ne mogu mimoići, sve i da žmureći nastavim da živim ovaj život. Drugačija sam nego pre, bolji sam čovek postala jer sam uspela da stišam ego koji mi je bio onoliko glasan, mogu reći da sam svesnija na neki način posle svega što sam prošla prethodnih godina i takvog muškarca tražim – drugačijeg od onih pre, sa kojima sam stalno ulazila u neke drame jer sam i sama bila onoliko dramatična. Neću više da igram drame, prijateljice draga, već hoću mir sa svojim muškarcem da imam i iznova ga pronalazim. Što je to tako teško razumeti? Neću nikakve igrarije da međusobno nesvesno podvaljujemo jedno drugom, hoću da osetim njegovu težnju ka iskrenosti i njegovo otvoreno srce jer je to jedino što i sama mogu da ponudim. Razumeš li išta, promenila sam se, čoveče...

– Hm, rekla bih da si prilično romantična i dalje, sa sve tim svojim utišanim egom, a evo već četiri godine si zbog ličnog izbora sama i bez partnera, jer kako kažeš – smatraš da si to morala da prođeš, da naučiš kako je to biti sama. Ja se i dalje pitam zašto ti je to trebalo, iskreno. Dok nisam upoznala svog muža,

uvek sam imala neke frajere, znaš i sama. Sa nekima sam bila duže, sa nekima kraće, ali neka muška, jelte, persona je morala da postoji u mom životu – da se malo zabavim i opustim, jer dovoljno je život sam po sebi težak da bih ga ja sebi u samoći dodatno otežavala. Moram da ti kažem, evo – to mi nije normalno. Mislim, taj tvoj celibat koji si sebi bila prepisala toliko dugo – nije za nas normalne ljude predviđen jer smo em socijalna bića, em smo bića koja imaju prirodne nagone, pogledaj malo sa te strane. Jeste te promenio celibat i tvoje povlačenje –ovih godina jesi postala bolji čovek nego ranije, mnogo si saosećajnija i spremnija da čuješ čoveka preko puta sebe, to je jako lepo. Ali te celibat promenio i u nekom čudnom smeru koji ne umem da definišem – ispadaš previše probirljiva sada nakon perioda samovanja ili kao da pokušavaš da oživiš tamo neki izmaštani san o idealnom muškarcu na javi. Ne ide tako u realnom životu, ako mene pitaš. Treba da se prepustiš da te reka života nosi i da uzimaš šta ti nudi – iskristalisaće se šta je tvoje i za tebe, otići će šta nije i ostaće šta jeste! Mislim, ja samo ne želim da život prolazi pored tebe, a da ti to možda ne vidiš, razumeš?

– U jednom si u pravu, celibat me je promenio. Naterao me je da prvi put uđem u sebe i vidim ko sam to ja zaista – bez pozajmljenih identiteta i uloga nečije devojke, ćerke, sestre, tetke, drugarice, gazdarice... Tebi to iskustvo ne treba i to je okej – teraj, draga moja, po svom. Ali tvoj način nije jedini način, pod broj jedan – to je samo znak da načini na koje vodiš svoj život rade za tebe, što ne znači da rade i za nekog drugog. A pod broj dva, mnogo si mi se raspričala i počela da mi deliš životne savete, a ja te za njih nisam pitala. Tako da nemoj mnogo ti da misliš o meni jer nisi u mojoj koži i da se pitaš šta je moje normalno – misli na sebe i drži se svog normalnog. Barem tog što smatraš da

je normalno, jer je ‘normalnost’ diskutabilan pojam, jako.

– Dobro bre, filozofe, šta si mi se toliko uozbiljila. Nisam mislila ništa loše. Onako sam zbog Dejana htela da...

– Samo ti reci Dejanu da njegov drug Saša, isto kao onaj njegov drug sa fudbala Marko, deluje kao draga osoba i da se radujem da popričam sa njim i kad ga sretnem naredne godine na slavi ili kad malom budete slavili četvrti rođendan. U stvari, sa njih dvojicom, haha! I kao što rekoh – nakon toga, bolje prestani dalje da misliš jer ne ide ti nešto ovih dana, ako mene pitaš... –smeje se.

– Tvrdoglava si ko... da ne lajem. I ništa te nisam pitala, tako da i ti isto batali savete, mila moja, znaš. I dobro, preneću kako si rekla, vidim da nema vajde da te na bilo šta nagovaram. I čekaj ti tog tvog, nazovimo, novog, drugačijeg i bitnog budućeg, koliko god misliš da treba. Samo nemoj da posediš dok čekaš. Nemoj da se desi da, umesto da sa tim nekim tvojim frajerom dočekaš starost, ti dočekaš mene kako dolazim po tebe i stavljam te u starački dom. Reci iskreno – nije neki prizor...

– Nije. To se neće desiti, prestani da filmaš. Znam da me moj budući izabranik negde čeka i nada mi se. Znam i da me sanja ponekad jer i ja sanjam njega često, i dok spavam i kada sam budna. Eto, sve sam ti rekla sad. Čeka se pravi trenutak da se pojavimo jedno drugom u životu i bićeš prva koja će o tome biti obaveštena – iako si nekad jako naporna i dalje si moja najbolja prijateljica.

– On ti se nada i sanja te, a ti znaš da te čeka i sanjaš ga u snu, ali i na javi?

– Tako je.

– Slušaj, mnogo je vruće postalo, a izgleda da su i ovi kokteli odmogli. Mislim da te je sunce udarilo u glavu ili ova dva koktela, a možda je u pitanju miks sve tri stvari i da prosto ne znaš šta pričaš – odjednom si postala tu neka proročica, pu, daleko bilo! I mislim da bi ti prijalo da malo odspavaš kada smo već iznajmile ove skupe ležaljke u prvom redu, a da ne misliš na njega, snove, javu ili nadu, ni tvoju ni njegovu. Da ne misliš ništa jedno vreme, ako možeš.

– Kako da ne mislim ništa, pa nada je san budnih, zar nisi znala?! Zato ja tako retko spavam – raširila je znatiželjno oči, više nego ikad.

– Ti si i dalje budna, draga? Nema vajde od tebe. Odoh ja onda da odspavam, možda se unormališ kada se probudim. Možda i spaziš nekog dobrog frajera da ulazi u more, pa mu se nekim čudom pridružiš.

– Možda.

– A možda i ne, a?

– Možda i ne – izreče pogledom u kome se i dalje očitavala nada za koju je celim bićem verovala da je postojana i potrebna – koliko i san njenoj prijateljici koja je ispred nje polako sklapala kapke i počinjala da čini ono što je na javi oduvek negirala na svim letovanjima koje su zajedno provodile – da hrče.

FOTO: LIDIJA ŽIVKOVIĆ

YOUR EXIBITION

BUĐENJE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: MILOŠ ŠUŠNICA

FOTOGRAFIJE RADOVA: LIDIJA ŽIVKOVIĆ

LIDIJA ŽIVKOVIĆ (SARAJEVO, 1976), PROFESOR STRUKOVNIH STUDIJA NA BEOGRADSKOJ AKADEMIJI POSLOVNIH I UMETNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA NA STU -

DIJSKOM PROGRAMU DIZAJN ENTERIJERA.

DIPLOMIRALA JE 2000. NA VIŠOJ ŠKOLI LIKOVNIH I PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU, A POTOM NA ARHITEKTONSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU 2005. GODINE. ČLAN JE INŽENJERSKE KOMORE SRBIJE I UDRUŽENJA LIKOVNIH UMETNIKA PRIMENJENIH UMETNOSTI I DIZAJNERA SRBIJE. DOBITNICA JE GODIŠNJE NAGRADE SLIKARSKO–GRAFIČKE SEKCIJE ULUPUDS 2022. I TREĆE NAGRADE NA KONKURSU LEPOTA VELIKOG FORMATA 2023. GODINE. DO SADA JE OSTVARILA TRI SAMOSTALNE IZLOŽBE. UČESNIK JE VELIKOG BROJA GRUPNIH IZLOŽBI U OBLASTI SLIKARSTVA I IKONOPISA.

TOKOM APRILA, LIDIJA ĆE IMATI POSTAVKU SVOJE IZLOŽBE “BUĐENJE” U HOTELU RADISSON COLLECTION U BEOGRADU.

Šta za tebe znači „buđenje“ i kako si došla na ideju da baš ono bude tema tvoje izložbe u Radisson Collection hotelu? Izložba je i humanitarnog karaktera jer deo od prodaje umetničkih radova ide u dobrotvorne svrhe.

Buđenje za mene ima višestruko značenje. Po prirodi stvari, buđenje se događa izlaskom sunca, pojavom svetlosti, novim danom i početkom novog ciklusa. Koliko simbolike u svakom jutru! Tako i na našem putu zvanom život, kada osvetlimo deo sebe koji leži u senci, prihvatimo i zavolimo sva svoja iskustva i hrabro krenemo napred nekom novom, neutabanom stazom, mi se zapravo budimo. Svakim otpuštanjem prošlosti, uverenja i emocija koje nisu u skladu sa našim najvišim dobrom, mi smo za korak bliži novom jutru. U suštini, probuditi se znači sagledati, osvestiti, dobiti širi uvid i jasnoću. To je svakako proces koji traži posvećenost, ima svoje cikluse i trajanje kako na ličnom tako i na globalnom nivou. Ovo je vreme buđenja za celo čovečanstvo. Odsanjali smo zimski san. Pozvani smo da u skladu sa svime što pulsira u ovom Univerzumu promenimo svoju svest i ophođenje prema životu i svemu što postoji. Naše istinsko biće je biće radosti, empatije, intuicije i ljubavi.

Veoma se radujem predstojećoj izložbi. S obzirom na to da deo novca od prodaje ide u dobrotvorne svrhe, nadam se da ćemo biti u prilici da pomoć usmerimo na pravu adresu.

Da li je ovaj koncept buđenja lično iskustvo ili univerzalna poruka publike?

Sve što stvaram i prenosim kroz svoju umetnost je ukorenjeno u ličnom iskustvu. Na put osvešćivanja i rada na sebi smo pozvani na različite načine, kroz porodicu, odnose sa ljudima, poslove, stvaralaštvo.

Žena jeste biće transformacije kroz uloge devojčice, majke, partnerke, hraniteljke... Ženska energija je fluidna i intuitivna. Imala sam tu sreću da me je baš sin Konstantin izabrao za majku. Sa njim je počelo moje buđenje. Deca, kao bića bliska Bogu, donose nam mnoge lekcije. Kada je Konstantin imao svega tri ili četiri godine, pitao je: „Mama, gde sam ja bio pre nego što sam se rodio?“ Moj strpljiv odgovor je glasio: „Sine, bio si u maminom stomaku, rastao si devet meseci, pričali smo o tome mnogo puta.“ Na to je Konstantin odreagovao: „Ma ne, mama! Gde sam bio pre nego što sam došao u tvoj stomak?!“

Ovo je samo jedno u nizu pitanja, tek da se naslute učenja koja su meni došla kroz majčinstvo. O tome bih mogla napisati knjigu.

Kako arhitektonska pozadina utiče na tvoj slikarski stil i način razmišljanja o prostoru na platnu?

Arhitektonska pozadina je veoma uočljiva u mom radu kroz mnoge aspekte. Najpre kroz geometriju koja ima jako prostorno i simboličko značenje. Sve što postoji u prirodi nosi u sebi skrivene geometrijske i matematičke kodove ukazujući na jedan Izvor kreacije svega što jeste. Osnovni geometrijski oblik na mojim slikama je krug. To je temeljni simbol koji označava savršenstvo, homogenost, odsustvo razlikovanja i podele.

Nadalje, prostor platna, ili bolje reći prostor stvaranja, ne doživljavam dvodimenzionalno. Koristim različite materijale i perspektivne prikaze kojima postižem trodimenzionalnost svojstvenu arhitektonskom prostoru. Dubina je dimenzija koja me inspiriše u duhovnom smislu. Otuda ta treća dimenzija, pored širine i visine, na mojim delima, koja se možda i ne mogu nazvati slikama u klasičnom tumačenju.

Plava i zlatna boja dominiraju na tvojim radovima. Koje značenje one imaju za tebe?

Kroz različite epohe i civilizacije, zlato je imalo višeznačnu ulogu. Uvek je bilo cenjeno kako zbog simboličke tako i materijalne vrednosti. U mnogim kulturama je simbol svetla i sunca, ukazujući na božansko poreklo, duhovnu uzvišenost i besmrtnost. Ukratko, zlato je simbol istine, jasnoće i božanske isceljujuće svetlosti.

Plava boja u sebi nosi poruku otvorenog prostora, nesputanosti, slobode, imaginacije, inspiracije i senzitivnosti. Odiše mirom, dubinom, inteligencijom i pravdom. Takođe je direktna asocijacija na nebo i beskonačnost.

Sva ova značenja me duboko inspirišu i protkana su kao nevidljive poruke u svakoj slici.

Da li postoji određen osećaj ili misao koju želiš da izazoveš kod posmatrača?

U procesu stvaranja želim da iznedrim svoj duboki osećaj jedinstvenosti i beskonačnosti naših bića, osećaj povezanosti svega što postoji i zahvalnost za sve što jesam. U skladu sa osnovnom idejom, kompozicija dela, odabir materijala i boja čine jedinstven vizuelni i emotivni doživljaj.

Volela bih da posmatrači govore o tome. Preneću neke od komentara. Mnogi od posetilaca kažu da osećaju mir pred mojim slikama i da slike imaju meditativno dejstvo. Takođe da bude osećaj vrednosti, transformaciju mišljenja, čak da otvaraju nove životne puteve. Jedan od utisaka je bio da moja dela izgledaju, odnosno zvuče kao muzika. To je izrečeni dokaz da slike kao živi objekti prenose poruke.

Da li misliš da umetnost može da ima i terapeutski efekat i da tvoji radovi nose tu dimenziju?

Umetnost je medij kojim kanališemo poruke. Umetničko delo pušteno u etar nastavlja svoj život kao prenosilac tih poruka. Ukoliko poruke dolaze sa mesta mira i harmonije, one mogu imati i terapeutsko dejstvo. Potrebno je i da posmatrač kao prijemnik bude spreman i otvoren baš za takve poruke.

Umetnička dela svakako mogu biti aktivatori prostora koji utiču na atmosferu i estetiku. Oblikujući percepciju prostora, reflektuju se na naše raspoloženje, produktivnost i zdravlje. Među svim aktivatorima, svetlost zauzima posebno mesto jer pokreće emotivan doživljaj prostora. Upravo je zlato materijal koji se vekovima koristi kao simbol sunčeve energije, isceljenja i prosperiteta.

Na koji način želiš da publika doživi tvoju izložbu – intuitivno, intelektualno ili emotivno?

Mi smo istovremeno duhovna, fizička, emotivna i mentalna bića i svi ti aspekti su spregnuti u procesu stvaranja. Volela bih da publika doživi moju izložbu na način na koji je ona i nastala, u najvećoj meri intuitivno.

Citiraću Nikolu Teslu: „Intuicija je nešto što nadmašuje znanje.“ Intelektualna spoznaja dolazi sa mentalnog nivoa i ona je proces razmišljanja i predmet stalnog preispitivanja. Intuicija je trenutna i neposredna. U procesu buđenja o kome govorimo, na putu samospoznaje, upravo je intuicija deo našeg bića koje će prirodno jačati i biti izvor našeg višeg znanja.

Da li svoju umetnost vidiš i u nekim drugim formama poput murala, digitalne umetnosti ili instalacija?

Da, volela bih da se oprobam i u drugim vidovima umetnosti. Najpre u skulpturi jer ona, kao i arhitektura, podrazumeva trodimenzionalan prostor. Da li će to biti klasična skulptura ili vid instalacije, videćemo. Kada ideja dovoljno sazri, pretočiće se u delo.

Takođe, veoma me privlače murali zbog nestandardne veličine. Veliki formati mi nisu strani. Imala sam priliku da više njih realizujem u unutrašnjem prostoru u skladu sa projektom enterijera. Zid kao podloga za rad mi je veoma privlačan. Na taj način opet dolazi do spajanja i nadogradnje arhitektice i umetnice u meni.

Tema aprilskog izdanja RYL magazina je Aristotelova misao „Nada je san budnih“. Kroz intervju smo shvatili da si se odavno probudila, a čemu se nadaš?

Vreme koje dolazi je vreme promena, vreme buđenja iz kolektivnog sna i upravo se nadam da će se dovoljan broj ljudi probuditi i doneti dugo očekivane promene.

Svet oko nas se menja, stremljenja su duboka, suštinska i tiču se celog čovečanstva. Sa promenom svesti, spoznajom našeg suštinskog bića, kao i međusobne povezanosti, okončaćemo vreme straha, krivice, ucene i stida.

Put transformacije od straha do ljubavi iziskuje otpuštanje starih obrazaca i loših navika. Malim, ali hrabrim i istrajnim koracima, ispod svake opne od teških emocija i predrasuda, otkrivamo delić po delić svog jedinstvenog bitka.

Vreme je da se setimo ko zaista jesmo, koliko možemo, gde smo bili i kome ćemo se vratiti. Nadam se da ćemo postati svesni kreatori sopstvenog života na daljem putu harmonije, mira, jedinstva i ljubavi.

Stari ciklus je završen, novi se upravo rađa. Budimo se.

PHOTO:

YOUR FAITH

и сви људи једнако стрепе шта и ко ће им бити – нада. Срећни су они

који је пронађу лако. У разговору сазнајем да

је људима јако иритантно постало позивање

на мир, љубав или призивање добре воље

међу људима. Потрошили смо значење ових

речи или наду да могу опет нешто да (на)

значе.

Чух негде да „ствари које су нам помогле

да преживимо рат (кризу, пандемију...) нису

нужно ствари које нам могу помоћи да

мир”. Шта и како човек мобилише у себи

света и пристајање на (само) интернет небо, делује да нема ваге која може снагу тих речи да премери. Нема тако мале мере, или обрнуто, нема тега који може

толико јаких речи, грубих, осуђујућих, тешких

речи да поравна, да некако и некоме стоје

потаман.

Какву наду нуди мрежа или храброст

за охолост или искреност, а која изостаје у

живом сусрету? Или још боље (горе), колико килограма наде треба да се понесе за жив сусрет два човека који се претвори у безнађе, јер вичу и један и други? Не чују се. Чују их

други, али не чују од њих ни своју ни

PHOTO:

PHOTO:

YOUR TRUTH

VELIKO TRAGANJE ZA ISTINOM

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

MAJA CVETKOVIĆ SOTIROV JE ROĐENA 27. APRILA 1980. U STAROJ SRPSKOJ PORODICI U PIROTU, ČIJI SE DEO PORODIČNOG STABLA NEKOLIKO GENERACIJA RAZVIJAO U PIROTU I BEOGRADU, PA BOŽILOVIĆA DANAS IMA I NA SEVERU I NA JUGOISTOKU, A PO OCU JE NIŠLIJKA. PRIRODNO-MATEMATIČKI SMER JE ZAVRŠILA U GIMNAZIJI U RODNOM GRADU, A POTOM JE STUDIJE KNJIŽEVNOSTI UPISALA U NIŠU NA FILOZOFSKOM FAKULTETU. STUDIRALA JE SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST, JEDNO VREME I RUSKI

JEZIK I KNJIŽEVNOST, DIPLOMIRALA JE NA KATEDRI ZA SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST, A POTOM (PO NOVOM PROGRAMU) MASTERIRALA NA FILOLOGIJI (OBLAST METODIKE, ISTORIJE JEZIKA I LEKSIKOLOGIJE) NA ISTOM FAKULTETU. LICENCIRANI JE PROFESOR SRPSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI I GOVORI DVA JEZIKA (ENGLESKI I RUSKI). DEO ŽIVOTA JE PROVELA U NIŠU, A POTOM NASTAVILA SA USAVRŠAVANJEM NA RELACIJI NIŠ–BEOGRAD

ZBOG PRIPREMA ZA POSTDIPLOMSKE STUDIJE U SJEDINJENIM DRŽAVAMA. PUT MAJINE KARIJERE JE NEKO VREME PROMENIO SVOJ PRAVAC KA PORODICI, JER JE BRZO UPOZNALA SVOG SADAŠNJEG SUPRUGA KOJI JE U TOM MOMENTU ŽIVEO U FRANCUSKOJ, A SA KOJIM DANAS IMA SINA LUKU. MAJINA PRVA KNJIGA JE NASTAJALA U FRANCUSKIM GRADOVIMA KLERMONFERANU I TROA, A LUKA JE KAO DEČKIĆ BIO MAMINA PODRŠKA I INSPIRACIJA ZA PRIČU O ČUVENOM NAUČNIKU BLEZU PASKALU.

NEDOSANJANA ŽELJA ZA INTELEKTUALNOM NADOGRADNJOM IZ OBLASTI LINGVISTIKE U SJEDINJENIM DRŽAVAMA NADOMEŠTENA JE OBJAVLJIVANJEM MAJINE KNJIGE „ČAROBNI JEDRENJAK – PRIČA O NIKOLI TESLI“ U NJUJORKU, NA MENHETNU, POD NAZIVOM MAGICAL SAILS – A NIKOLA TESLA STORY. KNJIGA SE TRENUTNO NALAZI NA NAJRENOMIRANIJIM SVETSKIM SAJTOVIMA (BARNES&NOBLE, WALMART, AMAZON, TRIFTBOOKS ITD.), A NAŠA KNJIŽEVNICA ZA DECU GOSTOVALA JE U ČUVENOM LANCU AMERIČKIH KNJIŽARA “BARNES&NOBLE” U SAN DIJEGU. PROMOCIJE JE

ODRŽALA I U ČIKAGU, MILVOKIJU, NJUJORKU. PREVODILAC JE JELENA VITEZOVIĆ (ĆERKA NAŠEG ČUVENOG PISCA MILOVANA VITEZOVIĆA).

MAJA SE BORI ZA DOSTUPNOST OBRAZOVANJA – KNJIGA I ZNANJE SVAKOM DETETU, BEZ OBZIRA GDE SE ONO NALAZI (SELO, GRAD). ZATO SA SVOJIM TIMOM SARADNIKA OBJAVLJUJE I BESPLATNE ELEKTRONSKE PRIČE ZA DECU.

STVARALAŠTVO KOJE JE OBELEŽILO DO SADA: FRANCUSKA AVANTURA (PRIČA O BLEZU PASKALU I PRVOJ MAŠINI ZA RAČUNANJE), 2017/2018; DEČAK KOJI NIJE ŽELEO DA POSADI DRVO (2020); DEČAK I VILA (2020); ČAROBNI JEDRENJAK – PRIČA O NIKOLI TESLI (2021); NOĆ UOČI BOŽIĆA SA TESLOM (ZBIRKA POEZIJE I KRATKA PRIČA) – SRPSKO-ENGLESKA VERZIJA (2022); MONODRAMA OGLEDALO (ANTOLOGIJA MONODRAME ZA DECU, POŠTOVANA PUBLIKO, 2023); POEZIJA U ŠTAMPANIM ČASOPISIMA (JEDRENJAK – MALA LAGUNA; OSMIJEH – UDRUŽENJE PISACA ZA DJECU I MLADE CRNA GORA; TESLARICA – UDRUŽENJE KNJIŽEVNIKA SRBIJE; STREMLJENJA, JEDINSTVO; PROCVALI BOŽURI, DUHOVNA POEZIJA ZA DECU – INSTITUT ZA DEČJU KNJIŽEVNOST; KNJIŽEVNA RADIONICA „KORDUN“); ELEKTRONSKE PRIČE: MAČAK KOJI NIJE ŽELEO DA PERE RUKE (2020); SNEGUROČKA I SRCE OD PAHULJE (2020); DEVOJČICA KOJA JE UPOZNALA PINOKIJA (2021); VILA I KOFER (ČASOPIS FARČE, 2021).

NAGRADE I PRIZNANJA KOJA SU POTVRDILA NJENO STVARALAŠTVO: NAJBOLJA KNJIGA ZA DECU U CRNOJ GORI, UDRUŽENJA PISACA ZA DJECU I MLADE CRNE GORE – FRANCUSKA AVANTURA (2020/2021); NAGRADA „LUKIJAN MUŠICKI“ ZA KNJIGU DEČAK I VILA, KNJIŽEVNO DRUŠTVO SUNČANI BREG – BEOGRAD; PRIZNANJE ZA JEDNU OD OSAM NAJBOLJIH KNJIGA U REGIONU (BALKAN) ZA NAGRADU „MALI PRINC“ NA FESTIVALU „VEZENI MOST“ U TUZLI (BIH); TESLA SPIRIT AWARD – VELIKA NAGRADA: MEDALJA, PLAKETA I SERTIFIKAT ZA NAJBOLJU DEČJU KNJIGU O NIKOLI TESLI U SVETU 2022/23; PRIZNANJE ZA DOPRINOS U RAZVOJU KNJIŽEVNOSTI ZA DECU U ZEMLJI I SVETU KNJIŽEVNE RADIONICE „KORDUN“ I KNJIŽEVNOG „ESNAFA“ (2024).

Kako bi opisala poetiku svoje književnosti?

Moja književnost je potraga za primenom znanja i veliko traganje za istinom hodnicima nacionalne i svetske istorije nauke i kulture. Znanje jeste potencijalna moć koja se pretvara u snagu tek kada ga primenimo (ne mislim samo na studije, za mene su i zanat i poljoprivreda i ljudskost deo obrazovanja).

Verujem u misao akademika Dejana Medakovića: „Sa presečenim korenom, nema nam spasa.“ Korene čuvamo ne da bismo analizirali koliko se razlikujemo od drugih nacija ili upirali prstom u drugačije nasleđe, naprotiv, koreni su tu da bismo shvatili suštinu – mi smo deo sveta, naša kultura je deo ogromne slagalice i važno je promovisati je na najlepši način. Ne bih volela da izgubimo saznanje ko smo – Tesla je samo jedan od genijalnih ljudi našeg naroda koji pripada celom svetu.

Snaga i uticaj roditelja na sve ono što Maja danas jeste?

Između očevog straha od provincije i majčinog neprihvatanja velikog grada nalazi se mojih hiljadu pročitanih knjiga, dva fakulteta, objavljena knjiga o Nikoli Tesli u Njujorku i ulaznica za svet književnosti.

Ne znam da li bih danas bila ova Maja da su i moji roditelji bili drugačiji. Da nije bilo tatine odluke da se nakon Niša, Maribora i Beograda preseli u mamin grad, ne znam da li bih se rodila tu gde su rođene i stasavale: prva Srpkinja pedijatar i osnivač pedijatrije u Srbiji, čuvena doktorka Nadežda Stanojević (1887), ili prva srpska vajarka Vukosava Velimirović (1888), čuvena po delu Skulptura majke Jugovića, potom Borivoje Popović – maestro solfeđa iz čijih knjiga danas uče deca u muzičkim školama Srbije i širom sveta, inače drug iz detinjstva mog dede Miodraga – roditi se u malom gradu znači nositi odgovornost prema velikim imenima o kojima se danas ne govori, a na koja bi trebalo podsetiti.

Koliko dijalektika jedne sredine može biti prednost, autentičnost i bogatstvo, a koliko je ona koja „obeleži“ i mora da se prevaziđe?

Tata je bio svestan dijalekatske sredine, pa sam od malih nogu dobila profesore, počela sam da čitam pre četvrte godine, a već sa dvanaest imala sam biblioteku od 500 knjiga. Nažalost ili nasreću, kako sam odrastala, bilo mi je „zabranjeno“ da govorim dijalektom (mentalna bari-

jera je napravljena i sigurna sam da sam na velikom gubitku – dijalekti su blago i istorija jedne zemlje), a standardni govor pre 40 godina nije bio najprihvaćeniji od strane dece u svakodnevnom životu grada, što se u nekim aspektima i odrazilo na moju socijalizaciju tokom detinjstva.

Kako je kada se sretnu dva intelektualca, jednaka po časti znanja i obrazovanja?

Zanimljivo je da je i susret sa suprugovom porodicom inicirao priču i knjigu o Tesli, tako da su svekrova studijska putovanja iz Sjedinjenih Država i fotografije sa Teslinim spomenikom na Nijagari inspirisali niz ilustracija, a fotografije sa specijalizacije u Londonu motivisale su priču o čuvenom Ferisovom točku, koji je, u stvari, prvi put izložen na velikom EXPO-u u Čikagu 1893. kada je Tesla pobedio svojim principom naizmenične struje. Taj deo smo ilustrator Vladimir Mančić i ja posebno izučavali, jedan od najzahtevnijih segmenata je bilo izučavanje virtuelnih/elektronskih materijala Francuske i Amerike, pokušaj da dočaramo izgled Đuke Tesle (majke Nikole Tesle) koja grli dečaka Teslu i to je jedinstvena ilustracija s obzirom na to da fotografija Đuke Tesle ne postoji (nije pronađena dosad), a moja želja je bila da objasnim deci na koji način Tesla svojom upornošću i snagom majčine ljubavi iz Smiljana, preko Pariza i EXPO-a u Parizu 1889, potom EXPO-a u Čikagu ostvaruje svoj san i dolazi do Nijagare.

Dakle, kada se sretnu ljudi čije misli stvaraju sinergiju, nastaju neverovatna dela.

Kako izgledaju tvoji projekti u budućnosti? Da li se nešto priprema ili je možda već spremno i samo čeka da ugleda svetlost dana?

Pripremam tri književna projekta sa svojim saradnicima i nadam se da ćemo ih uskoro obelodaniti. Rad je mukotrpan i traje već nekoliko godina. Inače, nijedna moja knjiga dosad nije objavljena bez ozbiljnog recenzentskog i lektorskog tima, tako će biti i sa narednim knjigama. Jedan od književnih projekata usko je povezan sa Sjedinjenim Američkim Državama, drugi sa biografijom čuvenog srpskog književnika koji je obožavao kolač od oraha i jeo ga 1881. u kafani predaka moje svekrve (recept i danas imamo u jednom od najstarijih kuvara Srbije i nadam se da će i on doživeti fototipsko izdanje, jer ga je pisao Svetozar Ivanković na poklon snaji Ljubinki, tj. majci moje svekrve), a treći književni projekat neka ostane potpuna tajna – biće to veliko iznenađenje.

Dugo pratiš RYL magazin i naš rad. Šta te je privuklo na iščitavanje naših stranica?

Kao što smo svojevremeno tokom studija, pripremajući ispite iz književnosti, prelistavali arhive najrenomiranijih književnih časopisa koji su objavljivali priče, romane, stihove naših poznatih knjževnika, sigurna sam da će jednog dana studenti i stručnjaci koji se bave istorijom umetnosti, kulture i književnosti čitati stranice RYL magazina. Hvala vam što postojite – vi ste hroničari epohe!

Tema aprilskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Nada je san budnih“. Čemu se nadaš i da li se smatraš probuđenom?

Možda je odgovor skriven među knjigama književnosti starog veka (gde pripada i Biblija), odakle je i viševekovna mudrost pretočena u preispitivanje duše savremenog čoveka. Verujem da je nada pitanje eshatologije u najširem mogućem smislu, što ne znači da sam u pravu.

Pokušaću da odgovorim na pitanje kroz životnu priču mog tate. Dakle, s obzirom na to da su društvena previranja nakon Drugog svetskog rata donela velike promene, porodica mog oca je izgubila finansijsku moć, ostali su bez imovine, duhovno klonuće je bilo sveprisutno u celoj porodici i išlo se unazad u svakom smislu. Da bi pomogao roditeljima, tata kao dečkić odlazi u Sloveniju, znajući da neće moći da se temeljno školuje, već da stvara i radi. Jednom prilikom mi

je rekao: „Ceo život sam se nadao i verovao da će moja kćerka imati mnogo više prilika od mene, bio sam spreman da radim najteže fizičke poslove kako bih ti otvorio puteve!“ Rad i disciplina duha doneli su mom tati iskustva da stvori bezbrižno okruženje i blagostanje za mamu i mene, a svaki njegov put značio je za mene novu knjigu. Iako mame više nema, tata je ispunjen i često govori kako je neizmerno ponosan na mene, pa se nada da ću i ja biti ponosna na svog sina.

Sigurna sam da je svaki novi dan učenje protkano nadom, uostalom, magazin RYL je simbol nade u kulturu, umetnost i rast čitalaca.

Ukoliko je nada disciplina duha i vera u dobro, onda sam na pravom putu buđenja.

PHOTO:

REFRESH YOUR ENERGY

NADA JE SAN BUDNIH – ENERGETSKA PERSPEKTIVA

PIŠE: MILLY WHITE, INTUITIVE HEALING COACH, ENERGY HEALER

Nada kao unutrašnji kompas

„Nada je san budnih“, rekao je Aristotel. Ova misao krije u sebi dublju istinu – nada nije iluzija, već unutrašnja sila koja nas pokreće. To nije puko očekivanje da će se nešto dobro desiti, već stanje unutrašnje sigurnosti i poverenja u tok života. Nada je način razmišljanja, ali i emocionalno stanje, duboko povezano sa zdravljem našeg energetskog sistema.

Šta je nada? Nada je poverenje u život, osećaj da je nešto dobro moguće, čak i kada to još nije izvesno. Ona nije beg od realnosti, već snaga koja nas vodi napred.

Šta je san? San nije samo ono što doživljavamo dok spavamo, već unutrašnja vizija koja nas pokreće, unutrašnji prostor u kojem stvaramo mogućnosti pre nego što ih manifestujemo u spoljašnjem svetu.

Šta znači biti budan? Budnost je sposobnost da posmatramo sebe, svoje misli, emocije i životna iskustva bez straha i osuđivanja. To je svest o sopstvenoj energiji i moći koju imamo u svakom trenutku da izaberemo put koji nas osnažuje.

Kako energetski sistem oblikuje našu sposobnost da osećamo nadu?

Nada nije samo mentalna koncepcija. Ona se gradi kroz telo, kroz način na koji se odnosimo prema sopstvenoj energiji. U energetskom radu, posebno u učenjima Life Force Energy Healinga, balans nižih čakri postavlja temelj za to kako ćemo doživeti i manifestovati nadu.

• Prva čakra (korenska čakra) – Kada je u disbalansu, dominira strah, što nas odvaja od osećaja sigurnosti. Ako je u harmoniji, osećamo se podržano u svom fizičkom postojanju.

• Druga čakra (sakralna čakra) –Kada su emocije blokirane, potisnute ili neprocesuirane, osećamo stagnaciju i nemogućnost da osetimo radost i lakoću. Kada je otvorena, dozvoljavamo sebi da osećamo bez straha i suda.

• Treća čakra (solarni pleksus) – Ako su naši obrasci uverenja zasnovani na ograničenjima i uticaju drugih, tada ne verujemo u sopstvenu moć. Kada je osnažena, dobijamo jasnu sliku o sebi i svojoj sposobnosti da kreiramo svoj život.

Kada ove tri čakre funkcionišu skladno, energija se prirodno podiže ka srcu (četvrta čakra), gde svet doživljavamo kroz ljubav, a ne kroz strah. Tada nada postaje nešto više od pukog iščekivanja – ona postaje stanje u kojem prepoznajemo lepotu postojanja i povezanost sa svime što nas okružuje.

Nada kao most između fizičkog i duhovnog

Kada je naše srce otvoreno, nada dobija višu frekvenciju. Ona se tada izražava kroz petu čakru, kreativno kroz reč i delo, podržana intuicijom šeste čakre i učvršćena kao unutrašnje znanje u sedmoj čakri. Tada više ne tražimo dokaze spolja – mi osećamo istinu i znamo da je sve moguće.

Nada se tada ne oslanja samo na logiku ili prošla iskustva, već se povezuje sa univerzalnim potencijalom. Kada je energija u punom protoku, nada prestaje da bude neizvesnost i postaje unutrašnje znanje –sigurnost da postoji nešto više od onoga što sada vidimo.

Kako energetski jačati nadu?

Nada se ne stvara mentalnom disciplinom, već svesnim energetskim radom. Ključni koraci su:

1. Balansiranje korenske čakre – Fizička stabilnost i prisutnost u telu daju osnovu da se osećamo sigurno. – Hodanje bosih nogu po zemlji, povezivanje sa prirodom i fizička aktivnost mogu pomoći da se osećamo stabilno i sigurno.

2. Oslobađanje emocija iz sakralne čakre –Dozvoliti sebi da osećamo znači osloboditi protok energije. – Ples, crtanje, pisanje ili bilo koji vid kreativnog izraza pomaže protoku emocija i otvaranju za radost.

3. Jačanje lične moći kroz solarni pleksus –Menjanjem uverenja, oslobađamo se ograničenja. –Rad sa afirmacijama, postavljanje zdravih granica i donošenje odluka u skladu sa sobom, svojom istinom jačaju osećaj unutrašnje snage.

4. Otvaranje srčane čakre – Kada prestanemo da gledamo kroz filter straha, nada postaje prirodan način doživljavanja sveta. – Praktikovanje zahvalnosti, svakodnevni zagraljaji, disanje kroz srčani centar i svesno izražavanje ljubavi prema sebi i drugima podižu energetsku frekvenciju.

5. Povezivanje sa višim stanjima svesti putem gornjih čakri – Nada se tada ne oslanja na spoljne dokaze, već dolazi iz unutrašnjeg znanja i povezanosti sa izvorom. – Meditacija, vizualizacija i rad sa intuicijom pomažu da se povežemo sa univerzalnim potencijalom i poverujemo u beskonačne mogućnosti.

Nada je vibracija – izaberi da je živiš

Kada se naše energetsko telo oslobodi blokada i funkcioniše u harmoniji, nada postaje nešto što prirodno osećamo. To nije puka želja, već stanje u kojem se poverenje i ljubav prepliću, stvarajući temelje za unutrašnju sigurnost i svestan, probuđen život. Nada je energija koja nas povezuje sa beskonačnim potencijalima, kada je oslobodimo i počnemo da je živimo.

Jedan od ključnih načina da održavamo energetski balans i jačamo nadu jeste energetsko isceljenje poput Life Force Energy Healinga, koje pomaže u čišćenju blokada, podizanju vibracije i ponovnom uspostavljanju unutrašnje harmonije. Kroz ovu praksu, energija se slobodno kreće kroz telo, omogućavajući nam da doživimo unutrašnju stabilnost, povezanost i poverenje u život.

Potrebno je težiti polju svih mogućnosti, ali to je moguće samo kada izdignemo svoju svest iz ograničenih okvira i počnemo da živimo u poverenju i prepuštanju, znajući da smo deo božanskog plana. Kada se oslobodimo iluzije kontrole i oslonimo na unutrašnju istinu, tada se zaista budimo i postajemo kreatori svoje realnosti.

YOUR AYURVEDA

DEVINI AYURVEDA BEAUTY KONCEPT

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: LUNA JOVANOVIĆ, IZ PRIVATNE ARHIVE

MONJA ŠVEC JE AJURVEDSKI TERAPEUT, UČITELJ JOGE I OSNIVAČ BRENDA DEVINI

AYURVEDA BEAUTY, KOJI NUDI LUKSUZNE

AJURVEDSKE PROIZVODE ZA NEGU KOŽE

I TELA. NJENU STRAST PREMA AJURVEDI

OBLIKOVALA SU VIŠEGODIŠNJA ISKUSTVA

U INDIJI, GDE JE STEKLA DUBOKO RAZUME -

VANJE OVE DREVNE NAUKE. KAO HATHA I SATTVA JOGA MASTER UČITELJ, KAO I UČI -

TELJ HIMALAJSKE TANTRIČKE MEDITACI -

JE, MONJA VODI LJUDE KA UNUTRAŠNJOJ

HARMONIJI I DUHOVNOM RAZVOJU.

ŽIVELA JE I PREDAVALA U RISHIKESHU, U

SATTVA JOGA AKADEMIJI, GDE JE POMAGALA MNOGIMA DA POSTIGNU BALANS

TELA, UMA I DUHA. OSNIVAČ JE I KREATOR

KONCEPTA DEVINI AYURVEDA HEAD SPA & SATTVA SPA WELLNESS, KOJI NUDI LUKSUZNE WELLNESS TRETMANE ZASNOVANE

NA AJURVEDSKIM PRINCIPIMA.

KROZ SVOJ RAD, MONJA INSPIRIŠE LJUDE

DA SE POVEŽU SA SOBOM I ŽIVE U SKLADU

SA PRIRODOM, STVARAJUĆI PROSTOR ZA

RAST I TRANSFORMACIJU. NJEN RAD JE

POSVEĆEN EDUKACIJI I PRUŽANJU ALA -

TA ZA SVAKODNEVNU WELLNESS PRAKSU, ŠTO JOJ OMOGUĆAVA DA STVORI TRAJNU

PROMENU U ŽIVOTIMA SVOJIH KLIJENATA.

Kako je počelo tvoje putovanje s ajurvedom – da li je to bila ljubav na prvi pogled ili postepeno otkrivanje?

Moje putovanje s ajurvedom počelo je kao ljubav na prvi pogled, ali je vremenom postalo duboko otkrivanje njenog pravog značaja. Pre nego što sam se posvetila ajurvedi, radila sam u stomatologiji, ali sam uvek osećala da je holistički pristup zdravlju pravi put. U Indiji, kroz jogu i pranoterapiju, otkrila sam ajurvedu koja me je potpuno obuhvatila. Kroz obuke u Rišikešu, Delhiju i Kerali, stekla sam dublje razumevanje ajurvedskih principa, a vremenom sam se u potpunosti posvetila ovoj drevnoj nauci. Danas, nakon više od deset godina, ajurveda je postala deo mog bića, a njena mudrost i nega nastavljuju da me inspirišu.

Kako bi objasnila nekom ko se prvi put susreće sa tim pojmom na koji način se ajurveda razlikuje od savremenog pristupa lepoti i nezi kože?

Ajurveda, drevna nauka starija od 5000 godina, nije samo medicina ili lepota, već celovit način života. Uči nas kako da budemo u harmoniji sa sobom, prirodom i unutrašnjim ritmovima. Za razliku od savremenog pristupa koji se fokusira na spoljašnje simptome, ajurveda lepotu vidi kao odraz unutrašnje ravnoteže. Koža i kosa su ogledalo našeg zdravlja, emocija i mentalnog stanja. Ajurvedska nega ne samo da koristi prirodne sastojke nego svesno povezuje telo i um kroz rituale poput masaža, aromaterapije i meditacije, donoseći harmoniju i vitalnost. Ajurveda prepoznaje da je svaka osoba jedinstvena i prilagođava negu njenim specifičnim potrebama, što stvara dugoročne rezultate i unutrašnji mir.

Kako se određuje ajurvedski tip kože (dosha) i zašto je važna beauty rutina?

Ajurvedski tip kože (doša) određuje se kroz celovit pristup koji sagledava unutrašnju ravnotežu tela i uma. Tri osnovne doše – vata, pitta i kapha – oblikuju ne samo izgled, već i zdravlje kože. Vata koža je tanka, suva i sklona dehidrataciji,

pitta je osetljiva i sklona crvenilu, dok je kapha gusta, glatka, ali sklona višku sebuma. Dijagnostika uključuje pulsnu analizu, posmatranje jezika, očiju, kose i noktiju, kao i svakodnevne navike koje utiču na balans organizma. Ajurveda ne posmatra kožu izolovano – ona je ogledalo unutrašnjeg zdravlja – zato negu temelji na biljnim preparatima, ishrani, ritualima i masažama koje podstiču cirkulaciju i energetski tok. Svaka beauty rutina postaje trenutak povezanosti sa sobom, donoseći ne samo lepotu, nego i osećaj unutrašnjeg sklada i vitalnosti.

Kako bi opisala Devini Ayurveda Beauty koncept?

Devini Ayurveda Beauty je moj odgovor na potrebu za svesnom lepotom u savremenom svetu – spoj drevne ajurvede i modernog pristupa nezi. Verujem da istinska lepota dolazi iznutra, iz balansa tela, uma i duha.

Naši tretmani i proizvodi nisu samo kozmetika, već rituali isceljenja – prilagođeni jedinstvenim potrebama svakog klijenta. Devini Ayurveda Beauty set za lice i ajurvedsko

ulje Holi neguju ne samo kožu, već i unutrašnji sklad, koristeći moć biljaka, esencija i holističke nege. Ovo nije samo brend, to je poziv na dublju povezanost sa sobom – povratak prirodi, unutrašnjem miru i autentičnom sjaju koji dolazi iz harmonije duše i tela.

Ulja sa kojima radiš masaže su visokog kvaliteta. Koji su najvažniji ajurvedski sastojci i zašto?

U svom radu biram samo najkvalitetnije ajurvedske sastojke koji neguju telo, um i duh. Verujem da nega nije samo spoljašnja, već i duboko holistička.

Devini Beauty set za lice pruža luksuznu, slojevitu negu:

Amrita losion (lavanda, komorač, aloja vera) umiruje i hidrira.

Lakshmi tonik (bela ruža, jasmin, gotu kola) obnavlja i balansira.

Devi uljani serum (kumkumadi, šafran, jasmin) podmlađuje i vraća sjaj.

Lalita krema (šea buter, tamjan, šargarepa, vanila) hrani i revitalizuje.

Pored toga, Holi ulje za telo kombinuje jojobu, kokos, susam, badem, aloju, vanilu, pačuli, narandžin cvet, lavandu i geranijum – za hidrataciju, regeneraciju i duboki energetski balans.

Svaki proizvod kreiran je s ljubavlju kako bi negovao kožu i istovremeno unosio harmoniju u celokupno biće.

Kako stres, spavanje i emocionalno stanje utiču na izgled kože iz ajurvedske perspektive? Kako živeti kvalitetno uz tvoje proizvode?

Ajurveda nas uči da je koža ogledalo našeg unutrašnjeg stanja – stresa, sna i emocija. Kada smo u disbalansu, to se odražava kroz upale, suvoću i prevremeno starenje.

Stres povećava kortizol, što može uzrokovati akne i iritacije. Umirujući rituali, poput joge i meditacije, zajedno s Devi uljanim serumom (jasmin, kumkumadi) pomažu da um i koža pronađu harmoniju.

San je ključan za regeneraciju. Nedostatak sna umanjuje sjaj kože i ubrzava starenje. Holi ulje za telo (lavanda, narandžin cvet) deluje aromaterapijski, opušta i priprema telo za dubok odmor.

Emocije se takođe odražavaju na koži. Tuga i anksioznost mogu izazvati osipe i umoran izgled, dok mir i sreća donose sjaj. Lakshmi tonik (bela ruža, jasmin) balansira ne samo kožu, već i emocije.

Zdravlje kože dolazi iznutra. Uz pravu negu, kvalitetan san, unutrašnji mir i pažljivo birane ajurvedske sastojke, vaša koža će blistati vitalnošću i lepotom.

Kako uspevaš da tradicionalne ajurvedske principe prilagodiš savremenim klijentima i užurbanom načinu života?

Za mene, ajurveda nije samo nega, već način života – balans tela, uma i duše. U svetu preplavljenom stresom, spajam drevnu mudrost i savremeni pristup, po-

mažući ljudima da pronađu unutrašnju harmoniju.

Ajurveda ne gleda samo spoljašnji izgled, već celokupno stanje organizma. Iako na Balkanu postoji mišljenje da su naše biljke dovoljne, one često imaju slična svojstva kao ajurvedske, dok se neke važne biljke uvoze zbog klimatskih razlika.

Prilagodila sam ajurvedske rituale savremenom načinu života – jednostavni, ali moćni tretmani poput Devini Ayurveda Beauty Rituals Facial osvežavaju kožu i um u samo 30 minuta.

Ajurveda nije samo tretman – to je poziv na svesniji život. Moj cilj je da kroz nju povežem istok i zapad, donoseći balans, obnovu i unutrašnju harmoniju.

Da li je proleće idealno vreme za detoks i regeneraciju?

Proleće je vreme buđenja i regeneracije, idealno za detoksikaciju tela i uma. Nakon zime, organizam prirodno teži čišćenju, a pravilna nega kože i ishrana pomažu u vraćanju balansa i vitalnosti.

U Devini Ayurveda centru kreirali smo Prolećni detoks program – sedmodnevni ritual dubokog čišćenja i obnove. Program uključuje pančakarma tretmane, koji eliminišu toksine i vraćaju ravnotežu, kao i Devini Rasajanu, tretman podmlađivanja i revitalizacije. Personalizovani plan ishrane dodatno podržava proces detoksikacije i prilagođen je vašem dosha tipu.

Za one koji žele detoks kod kuće, nudimo vođeni kućni program, uz detaljna uputstva i podršku.

Proleće nas podseća da je svaka promena prilika za novi početak. Baš kao što priroda obnavlja svoju energiju, i mi možemo osloboditi telo od nakupljenih toksina, osvežiti um i probuditi unutrašnju vitalnost. Kroz svesnu negu i ajurvedske rituale, otvaramo prostor za ravnotežu, lakoću i novu životnu energiju.

Koji je tvoj savet nekom ko želi da započne s ajurvedskom negom, ali ne zna odakle da krene?

Ajurveda je put, a ne destinacija – proces samospoznaje i povezivanja sa sobom. Nema potrebe za naglim promenama; dovoljan je prvi korak ka slušanju svog tela i unutrašnjih ritmova. Počnite sa otkrivanjem svog dosha tipa, jer on je mapa vašeg tela i duše. Pravilna nega kože, ishrana i životne navike dolaze prirodno kada ih uskladimo sa sopstvenom prirodom. Svojim klijentima savetujem male, postepene promene, uz priručnik sa dnevnom rutinom nege koji pomaže da ajurvedski principi postanu deo svakodnevice.

Budite strpljivi – svaki korak vodi ka unutrašnjoj ravnoteži, a ona se ogleda u vašoj koži, energiji i životnoj radosti. Neka sve što radite bude vođeno ljubavlju prema sebi, jer ajurveda nas uči da istinska lepota i mir dolaze iznutra.

Da li postoji neki must-do tretman koji bi preporučila svima?

Teško mi je da izdvojim samo jedan tretman, ali DEVINI ROYAL WELLNESS je moj apsolutni favorit – luksuzna terapija koja spaja abhjanga masa žu, tretman lica, tretman kose i pranoterapiju. Opušta, revitalizuje i obnavlja telo i duh, uz personalizovane savete za ishranu i negu. Dostupan je i u paketu 5 u 1, idealnom za dubinsku detoksikaciju i regeneraciju.

Takođe, uskoro uvodimo Ajurveda Head Spa & Sattva Wellness, tretman koji revitalizuje kosu, kožu glave i lice, dok završni ritual sa cvetnom vodom donosi osećaj smirenosti i balansa.

Za one koji žele potpuno iskustvo, Personalizovani retreat sa Monjom je luksuzni 5-satni ritual koji kombinuje sattva jogu, ajurvedski tretman lica, abhjanga masažu, meditaciju i završni biljni ritual.

Svaki od ovih tretmana pruža celovitu wellness regeneraciju, prilagođenu vašim potrebama, za potpuni balans tela i uma.

Tema aprilskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Nada je san budnih“. Čemu se nadaš budna? I kako se prvo probuditi?

Moji učitelji ka žu da kada se zaista probudiš, nada postaje suvišna – jer si već sjedinjen sa Božanskim u sebi. Oslobođen ograničenih uverenja, sve što jesi i što radiš postaje izraz te dublje povezanosti. To je istinska sloboda.

Dok ne dostignemo to stanje, nada nam služi kao vodič, pokretač ka višem cilju i dubljoj svesti. Ona nije samo želja za nečim, već kompas koji nas usmerava ka našoj pravoj prirodi.

Buđenje dolazi kroz unutrašnje istraživanje, disciplinu i prepoznavanje svetlosti u sebi. To je put tišine, mudrosti i povezivanja sa Božanskim izvorom u nama – put ka istinskoj slobodi.

YOUR HOTEL

SOFISTICIRANOST

I ELEGANCIJA POD JEDNIM KROVOM

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

NIKOLA MILOVIĆ, DIREKTOR MARKETINGA I KOMUNIKACIJE, BELEŽI PUNOLETSTVO

KARIJERE U HOTELIJERSTVU UPRAVO OVE GODINE. ON JE SOCIOLOG, KOMUNIKOLOG, ALI PRE SVEGA HOTELIJER KOJI SVOJ PROFESIONALNI PUT GRADI U HOTELIMA

SRPSKE PRESTONICE I REGIONA. HOTELI SQUARE NINE, METROPOL PALACE, MOSKVA, IN HOTEL, ILI REGIONALNO MAISON SOFIA I SOFIA BALKAN PALACE, IMAJU

ZAJEDNIČKI IMENITELJ – TO SU HOTELI S DUŠOM, HOTELI S PRIČOM. ISKUSTVO

STEČENO U SVETSKI POZNATIM LANCIMA MARRIOTT, LEADING HOTELS OF THE

WORLD, MGALLERY BY ACCOR, NIKOLA SPAJA SA INDIVIDUALNIM PRISTUPOM I NEZAVISNOŠĆU U KREIRANJU STRATEGIJE MARKETINGA HOTELA.

Hotel The Bristol konačno u novom svetlu. Nakon dva meseca od otvaranja, kakvi su utisci?

Vreme veoma brzo prolazi u fazi pre-openinga tako da brojimo već četvrti mesec svakodnevih priprema, strategija, ideja, brainstorminga, načina na koji ćemo našu priču pričati od početka. Nismo imali vremena da se samo zadržimo na osnovnim postulatima kreiranja PR-a, social media strategije, online prisutnosti, kolateralima, nego smo automatski hteli da damo pečat svemu što gost može ubuduće da očekuje, pa su kampanje, art projekti, implementacija priče u svaki segment ponude, nešto sa čime smo krenuli od prvog dana.

Nismo hteli pompu, pompa se sama desila, jer su znatiželjni sugrađani od prvog dana kada smo otvorili vrata postali redovni gosti kao da su tu decenijama prisutni u svojim svakodnevnim navikama i to nam prija.

Kako bi opisao priču The Bristola kao domaćin, a kako kao gost hotela?

Kao domaćin, fokus bih stavio na to da smo mi The Bristol koji se oslanja na tradiciju hotela Bristol iz 1912. godine, ali u novom poglavlju građenja novog lanca. Dizajn, font, brand strategija, tone of voice, sve ono čemu postavljamo temelje, imaće priliku da se oproba kao praksa na Braču, u Abu Dabiju ili Maroku, jer su to sledeće destinacije gde razvijamo našu priču.

Kao gost, bitno nam je da svako oseti sofisticiranost, eleganciju ali bez previše uštogljenosti, uz dosta rafinirane fleksibilnosti u pristupu, usluzi, osećaju. Ono što je meni još bitnije je da se na svakom koraku, u svakom ritualu, oseti neki lokalni element u vidu ćirilice, lokalne namirmice ili priče, ponajviše iz zlatnog doba hotela Bristol, za koje držimo da je od 50-ih do 70-ih godina prošlog veka, na njih se vraćamo i na njih podsećamo generacije koje su svedočile ovim vremenima, ali i stvaramo nove koje tek treba da dožive ovaj svojevrstan povratak u prošlost.

Da li si ti izabrao da radiš u ovom hotelu ili je on izabrao tebe? Ko tu koga u profesionalnom smislu izaziva?

Mislim da sam ja, zapravo mene biraju hoteli koji traže nekoga ko želi da priča njihovu priču. Ovaj je poseban jer je nešto što sam vizualizovao još 2012. godine kada sam prvi put kročio u njega kao profesionalac i Beograđanin i pomislio kako bi bilo lepo da ga neko obnovi na način koji zaslužuje. Mislim da on dobija tretman koji je godinama očekivao, a prve povratne informacije sugrađana nam upravo to potvrđuju. U profesionalnom smislu, uvek je izazov vratiti na mapu nešto što je decenijama bilo van glavnih tokova, napraviti atraktivnu ponudu a ostati u okvirima dobro utabanih staza, iz njih crpeti inspiraciju kako bi se za novo vreme pripremila priča vredna pričanja.

Hotel sa tradicijom, spoj je starog i novog. Da li je bilo teško povezati vremena i predstaviti ih na najmoderniji način?

To je moj omiljeni spoj, to je ono što me profesionalno ‘radi’ da analiziram, pronalazim inspiraciju u svemu što me okružuje, što je nadohvat ruke i samo čeka da je neko kao uspavanu lepoticu probudi iz sna. Zadržati određenu dozu autentičnosti koja nas pozdravlja od prvog koraka i lobija hotela, preko fotografija filmskih umetnika iz te dekade, sve do života Beograđana u hodnicima sobnog dela koji pričaju priče, dosta priča. Preplitati modernost sa tradicijom ćiriličnog pisma, dizajn elemenata fasade sa novim pristupima je savršen spoj koji će imati prilike da dobija nove pojavne oblike iz sezone u sezonu.

Šta svaki gost može da očekuje u ovom modernom beogradskom hotelu?

Koliko god da se oslanjamo na retro inspiraciju, toliko se možemo pohvaliti da pratimo sve tehnološke trendove, pre svega kada je u pitanju komunikacija usmerena na gosta, od WhatsApp komunikacije, personalizovanog pristupa, pa do internih sistema poslovanja koji umnogome olakšavaju rad u velikom sistemu kao što je ovaj.

Ponuda je skladna, pored 143 pažljivo renovirane sobe, tri konferencijske sale za manje sastanke, naših food and beverage outleta, preko intimnog spa kutka koji odiše privatnošću neophodnom za potpuno opuštanje i prepuštanje, sve je tu, za svakog postoji neki kutak u kom može imati pravo The Bristol iskustvo.

Pored masažnih tretmana, bio saune, finske saune, relaks sobe, spa centar će uskoro krasiti i poseban, prvi Wellness Social Club pod nazivom Club 1912.

U arhitektonskom smislu, izgrađen po projektu Nikole Nestorovića 1912. godine , The Bristol je art, posebno danas. Koliko ste se trudili da svakim detaljem istaknete ovakvo velelepno zdanje?

Art je u srži svega, od fasade, preko enterijera, crteža u sobama, u svakom kutku hotela umetnost je u direktnoj komunikaciji sa gostom, pogotovo ako se oslanja na maestralnost dodira imenjaka Nestorovića koji je pravio čuda koja i dalje krase našu prestonicu.

Igramo se vintage estetikom, ali u hotelu postoje radovi savremenih umetnika u vidu

grafika, slika, unikatne grnčarije iz ruku naših artisana keramičara, koji ukrašavaju skoro svaki deo vidljivih i već prepoznatljivih celina našeg ambijenta.

Tu su i pažljivo birane knjige koje obuhvataju srpski jezik i književnost, umetnost, istoriju, modu, film... jedna tako dobro odabrana kolekcija koja s pravom može da nosi ime Biblioteka.

Ko se sve našao na vašem wall of fame? I da li ćete ga imati i za savremenike?

Wall of fame je tek priča za sebe, od Mome Kapora, Ive Andrića, preko Rokfelerovih ili Kasparova koji zaista jesu bili gosti hotela, Cuneta Gojkovića koji je upravo u Bristolu počeo karijeru, preko inspirativnih ikoničnih likova kao što su Tesla ili Vuk Karadžić, sve je to putovanje kroz vreme koje u vom trenutku krasi jedina dama, a to je svima nam draga Desanka, njena poetičnost protkana je kroz ovako prepoznatljiv zid koji privlači pa žnju posetilaca grada i lokalaca.

Od prvog dana uživo prisustvujemo građenju nove kolekcije priča i likova koji sada pune restoranske kapacitete, koji kreiraju svoju novu dnevnu rutinu, pišu nove stranice

istorije koju pomno beležimo i nadam se da će u daljoj budućnosti zbirka „Ko je ko u našem gradu“ osvanuti upravo u The Bristolu.

Gastronomije je i centralna tačka hotela. Šta je sve u ponudi?

Odakle početi? Od našeg sofisticiranog bistroa The Dining room, pod palicom šefa Ivana Britke, do unikatnih koktela koji su svojevrsno putovanje godinama koje su ostavile traga. Svaki koktel nosi ime koje prati priča za koju je zaslužan Nikola Vajagić, naš Head of FnB, a ja bih izdvojio Magiju Beograda ili The Architect, pa sami zaključite po kome kokteli nose ime. Deserti su delikatni i uvek bih preporučio moj omiljeni pod nazivom Delicije. Radimo na novom meniju koji će startovati u aprilu, tako da ćemo dati novi odgovor na inspiraciju i očekivanja gostiju koji su već postali stalni, pa je uvek neophodno uvoditi novine.

Došlo je proleće i novi sunčevi zraci. Da li postoji mogućnost da uživamo u njima i sedimo napolju, pod svodovima hotela?

S prvim danima proleća i mi cvetamo u našem srcu hotela. Otvaranjem prolaza iz Karađorđeve ulice, sugrađani ulaze kroz originalna gvozdena vrata u novi centar grada, u prijatnu oazu u kojoj uz povetarac, omiljeni kolač ili afternoon tea, možete da provedete prve dane proleća, ali i celo dugo toplo leto. Uz laganije zalogaje, muziku, open bar, ovo će zaista biti mesto koje vam je prvo na pameti kad nemate inspiracije za čuveno pitanje – a gde ćemo danas?

Tema aprilskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Nada je san budnih“. Čemu se nadate u periodu koji predstoji?

Budni smo, budni sanjamo naš san, maštamo svakoga dana. Neke od želja iz mašte realizujemo dok druge čuvamo da ih ne otkrivamo prerano. Nadamo se da The Bristol neće biti prolazni trend nego da će kvalitet u kontinuitetu naći svoje mesto na duge staze, jer želimo da budemo prisutni dugo, dovoljno dugo da ova emocija i dobra energija potraju, a siguran sam da hoće, tako da dobro došli u The Bristol Beograd, hajdemo zajedno da gradimo njegovu novu istoriju!

PHOTO:

YOUR BEAUTY

NADA UVEK POSTOJI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

U SVETU ZVANIČNE ESTETSKE MEDICINE, GDE SE NAUKA I UMETNOST SUSREĆU, DR IOANNA BATSIALOU ISTIČE SE KAO STRUČNJAK POSVEĆEN INOVACIJAMA I INDIVIDUALNOM PRISTUPU PACIJENTIMA. NJENA FILOZOFIJA LEPOTE NE ZASNIVA SE SAMO NA TRETMANIMA, VEĆ NA SVEOBUHVATNOM RAZUMEVANJU ONOGA ŠTO NAS ČINI SAMOUVERENIMA I ZADOVOLJNIMA U SOPSTVENOJ KOŽI. SAVREMENA MEDICINA VIŠE NIJE SAMO PITANJE IZGLEDA – ONA POSTAJE DEO ŠIREG KONCEPTA BRIGE O SEBI, GDE ZDRAVLJE, VITALNOST I PRIRODNA LEPOTA IDU RUKU POD RUKU. DR IOANNA BATSIALOU SVOJIM RADOM DOKAZUJE DA JE MOGUĆE POMIRITI NAUČNI PRISTUP I SUPTILNU HARMONIJU PROPORACIJA POMAŽUĆI LJU -

DIMA DA SE OSEĆAJU BOLJE I IZGLEDAJU LEPŠE.

Tema aprilskog izdanja RYL mgazina je “Nada je san budnih“. Kada si se ti probudila i da li to buđenje mora da bude bolno?

Ja sam se probudila kada sam se rodila. Majka je imala težak porođaj jer sam bila velika beba i doktori su me oživljavali. Moj otac se molio Bogu i Bogorodici da mi podare život. To je bila nada u moj život. Uspela sam da preživim. Hiljadu puta u životu se desi nešto kad pomislite da je gotovo i da više nema dalje, kao što je to bilo u slučaju kada sam izgubila brata, jednu trudnoću i sve ostalo što je bilo preteško. Ali kada čovek nosi u sebi dobrotu i ljubav i veruje u Gospoda, nada uvek postoji.

Evo jedne jako lepe priče. Jednoga dana su na vrata neke kuće kucala trojica staraca: Bogatstvo, Nada i Ljubav. Iz kuće su rekli da samo jedan od njih može da dođe na ručak. Žena se posavetovala sa mužem ko bi od njih ušao. Muž je rekao da bi bilo dobro da uđe Bogatstvo kako bi bili bogati. Žena je rekla da je možda bolje da to bude Ljubav kako bi imali ljubavi. A dete je reklo da bi bilo dobro da uđe Nada jer Nada nikada ne

umire i to je zadnje što imamo. Nada je pokretač, nada nam daje snagu kad se budi novi dan i idemo u susret nečemu lepšem i boljem.

Ti si žena pokretač i inovator na mnogim poljima: kulturnom, društvenom, medicinskom. Šta si unela kao inovaciju u Ioanna Regen Kliniku?

Mi smo veoma slični. Kao što ti unosiš mnogo lepote u sve, tako se i mi trudimo da je ta lepota vidljiva i snažna. Jako sam ponosna na našu nova terapiju. Terapija je energetska – preko akupunkturnih tačaka delujemo na meridijane, na nevidljive energije i sile koje su u nama i povezane su sa našim organima. Mi koristimo kožu kao organ koji prenosi informacije da se svi meridijani aktiviraju preko akupunkturnih tačaka. Naše lice je mapa na kojoj se odražavaju razni organi. Specijalnim aparatima i preparatima aktiviramo akupunkturne tačke koje nisu samo za regeneraciju i podmlađivanje već preko meridijana deluju na detoksikaciju organa.

Tesla tretman se sastoji od pet preparata koji imaju magnetna visoka polja koja deluju na

akupunkturne tačke za podmlađivanje, regeneraciju, detoksikaciju, podizanje mišićnog tonusa i hidrataciju. Postoji tretman za lice Tesla face i tretman za leto Tesla body. Tesla body tretman prilagođen je pacijentu koji leži na ploči sa raznim vibracijama koje pokušavaju da naše organe dovedu do pravilne frekvencije. Svaki organ ima svoju frekvenciju rada, ali mi samo čujemo srce. Ostale organe ne čujemo jer to bi bilo pogubno za nas. Zamislite da čujete i jetru i pluća. Ako je organ van svoje frekvencije duže vremena, on oboleva. Teslini talasi imaju za cilj da sačuvamo zdravlje pre nego što se razbolimo. Nakon tretmana, pacijent istog dana mnogo lakše spava, nema umora, nema toliku potrebu za jelom, metabolizam se ubrzava i ide se ka pravilnom funkcionisanju tela. Tretman se preporučuje 2-3 puta nedeljno u zavisnosti od stanja pacijenta. Dok on leži, paralelno se koriste još neke terapije.

Pre 3-4 godine pokrenula si akciju „Raketa do leta“. Kako za par meseci da uđemo u svoj kupaći kostim?

Kada me pacijenti pitaju šta da rade, kažem im – ništa, samo dođite. Ceo program se sastoji od plana ishrane, mezoterapije, Tesla body tretmana, kreme, preparata... Samo dođite i prepustite nam se.

To je savršeni program od pet nedelja: ko ima višak kilograma, možemo to da smanjimo, a ko ima celulit, imamo i rešenje za to sa aparatom Emton. To su dva aparata zajedno – kombinacija radiofrekvencija i terapije akustičnim talasima, kojima se kontrolisano deluje na potkožno tkivo. Celulit imaju svi jer je vezan za stres i nije toliko karakterističan samo za gojazne osobe.

Uskoro nam stiže i Uskrs. Kako ga ti i tvoja porodica praznujete?

Uskrs je tužan praznik zbog izdaje, stradanja –Sveti Petar se odrekao Isusa, Juda ga je izdao, Gospod je plakao. S jedne strane, to je velika i poučna priča kako moramo imati strpljenje, a s druge postoji nešto što nema ni jedna vera na svetu – to je nada. Bez stradanja nema vaskrsenja.

Prvih dana stradanja je tužno. U Grčkoj imamo Veliki petak i litiju kroz grad, u subotu uveče je Veliko vaskrsenje koje se slavi kao Nova godina, a u nedelju nema kuće ili stana koje ne peče jagnje, izlazi se u prirodu. Mi se pripremamo za to drugo vaskrsenje.

REFRESH

YOUR STORY

„KADA SANJAŠ NEMOJ DRUGE DA BUDIŠ“

PIŠE: DUŠAN M. ŽUGIĆ

FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ

Nemaš pojma šta kada si sanjao -naravno. Telefon je zvonio da te budi kada si mu ti to rekao, mada nisi baš tako mislio, zar ne? Bar ne danas. Jer mart i dalje traje, a zvezde su se složile (opet) kako ne treba. I kiša... Dan za spavanje. A onda sva ona obaveštenja na aplikacijama u koje gledaš dok ti se san i dalje vrzma pred očima; kao lozovi lutrije koje si dobio kao kusur kad si plaćao i što treba i što ne treba. Ona koju odabereš da klikneš otvoriće ti dan. Dakle, pažljivo s tim. Kafa, dve cigarete - redovno. Računaš gde sve treba da stigneš i gde si već zakasnio; danas a i uopšte. Mmmm… prijalo bi ti češkanje. U međuvremenu, san je otišao svojim putem; tamo odakle si upravo došao, i još malo dalje. Jednom, kada se ponovo budete sreli nećete se prepoznati. Možda tek koliko kao i davne simpatije iz rane mladosti u gradskom prevozu. Opet, kao i juče, rodio si se i budi srećan. Bar pokušaj to. Tvoj dan je tvoj san. Bebo, može i bez češkanja; poželi želju i kreni. A želje, velike i male. Uvek iste, ili neke druge? Dovoljne za dan, ili dovoljne za san? Da li si ikada razmišljao o tome? Koju ćeš sebi da ispuniš, oko koje ćeš da se potrudiš, koja je ona koja će da traje, koju od njih najviše da voliš? Jer, na početku uvek je ljubav. Ljubav stvara želju, a želja te pretvara u cilj ka kome ideš, dok stvaraš uz put sve ono što će neki možda da nazovu i - delo. Tako je i svet stvoren, zar ne? Neko ga je izmaštao. Neko ko ga je mnogo voleo i pre nego što je postao stvaran. Pa šta je onda želja? Ta, želja koja traje? San je, uvek samo san. San koji ćeš da ostvariš, koji ćeš srećan budan da sanjaš. Koji misliš da možeš, koji želiš da možeš i znaš da možeš. Dobro jutro. Probudi se i sanjaj. Jer nada je san budnih.

YOUR POEM

BEZ PERA I HARTIJE NE MOGU SE BUDITI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

ELMA NADA AHMETSPAHIĆ, ROĐENA JE U GORAŽDU 26. SEPTEMBRA 1995. GODINE. GRADITELJSTVO, ARHITEKTURA JE NJEN PRIMARNI POZIV, ALI PRVA LJUBAV JE PISANJE. OBRAZOVALA SE U ŠKOLI ZA PROFESIONALNU EDUKACIJU U OBLASTI INFORMACIONIH

TEHNOLOGIJA I DIZAJNA, ITA BEOGRAD, KAO I U SOFTVERSKOJ ŠKOLI LANACO ZA GRAFIČKI DIZAJN, BANJA LUKA.

PISALA JE ZA VODEĆI MAGAZIN U REGIONU “REFRESH YOUR LIFE” U BEOGRADU. NOVINARSTVO JE NJENA POSEBNA LJUBAV, A TO POKAZUJE KROZ RADIONICE “MEDIJSKA PISMENOST”, U SKLOPU UNIJE STUDENATA U MOSTARU, KAO I U ŠKOLI NOVINARSTVA SA IVANOM VIDMAR, U MOSTARU.

TRENIRALA JE ATLETIKU U AK SARAJEVO, NA ŠTA JE POSEBNO PONOSNA. ISTIČE DA JE ATLETIKA NAUČILA MNOGIM ŽIVOTNIM LEKCIJAMA I ZNAČAJNO UTICALA NA NJENO ZDRAVLJE.

U APRILU 2023. GODINE, NA PESNIČKOM FESTIVALU, NJENA PESMA “TI SI MOJA DOMOVINA”

NAGRAĐENA JE ZA NAJBOLJU PESMU FESTIVALA.

PESMA “GORAŽDANSKI VAZDUH” OBJAVLJENA JE U ANTOLOGIJI BOSANSKOHERCEGOVAČKE

SAVREMENE POEZIJE 2023. GODINE.

OSTALE OBJAVLJENE PESME:

“Čovjek i sudbina”, zbirka poezije Split na dlanu, Kultura snova, Zagreb, 2023. godine.

“Mehmed Pašin-hram”, zbirka poezije Sarajevo na dlanu, Kultura snova, Zagreb, 2024. godine.

“Val ljubavi”, zbirka poezije More na dlanu, Festival pjesnika u Puli i Rovinju.

“Bajka u Mostaru”, zbornik Žena sa knjigom.

“Neprolazna ljubav”, zbirka poezije Valentinovo, 14. Međunarodni pjesnički festival u Zagrebu, 2025. godine.

“Pod dubrovačkim nebom”, zbirka poezije Dubrovnik na dlanu, 3. Međunarodni pjesnički festival u Dubrovniku, 2025. godine.

Sudelovala je kao promoter nekoliko objavljenih knjiga izvrsnih književnika. Učestvovala je na brojnim pesničkim, književnim manifestacijama.

Članica je Udruženja “Žena sa knjigom”.

Njena prva objavljena knjiga je zbirka poezije “O Bogu, o tebi”, novembar 2024. godine.

Dobila je priznanje za najbolji prvenac duhovne poezije “O Bogu, o tebi” od Radio Federacije Bosne i Hercegovine i emisije “Večernji radio razgovori”, na čelu sa urednicom Jasnom Primorac, u decembru 2024. godine.

Dobila je nagradu za najboljeg pesnika festivala od strane stručnog žirija povodom Međunarodnog festivala pesnika „Sarajevo na dlanu“ u aprilu 2025. godine.

Kaže da je samu sebe tek otkrila, svet i ljude bolje osetila, spoznala dušu svoju, Boga dragog, kroz put koji joj se desio. Najlepši je, njen je – umetnost!

Kada si shvatila da su pero i reč tvoja sudbina?

Probudila sam se jedno jutro, prije devet godina, pogledala nebo s puno nade, uzela olovku i papir i napisala prve rečenice. Tada, naravno, nisam shvatala da su pero i riječ moja sudbina. Trebalo je proći devet godina da prihvatim ovaj božanski dar i razumijem da sve što osjećam, način na koji doživljavam ljude i svijet oko sebe, mogu izraziti jedino pisanjem. Opirala sam se toj spoznaji, ali put je već bio određen. Pisanje mi je dato kao dar od Boga, ali i amanet, obaveza da emociju prenesem časno i iskreno drugom čovjeku. Jednom sam rekla da ću objaviti knjigu, ali nisam to doista mislila; samo sam željela ostaviti nešto vrijedno i korisno na ovom prolaznom svijetu. Na tom putu, kao blagoslov, prije devet godina, došla mi je prijateljica Mia i željela da pišem za njen istaknuti magazin “Refresh Your Life”. Tada sam potpuno izbacila iz svog rječnika riječ “odustati”. Nastavila sam pisati. A onda, jeseni 2023. godine, san mi je donio jasan znak – bez pera i hartije ne mogu se buditi. Taj san bio je potvrda da ono što mi je dato nije slučajno već je moja sudbina. Danas, s punom sviješću i zahvalnošću, prihvatam to kao Božji dar i odgovornost. Dok god imam snage, pisaću; milovati svijet perom.

Pesnikinjom se rađa ili stvara?

Mislim da oboje. Potreban je, prije svega, dar od Boga da se put otvori, dok kontinuiran trud, upornost, rad i strpljenje stvaraju pjesnika. Taj dar je izuzetno važno razumjeti, prihvatiti svim srcem i čistog srca krenuti tim putem umjetnosti. Na tom putu srest ćete one koji vas prepoznaju, ali i one koji to ne žele priznati sebi i vama – da ste odabrani za taj put. U susretima s prilikama i neprilikama, otvaranju puteva i zatvaranju drugih, leži smisao i ljepota koja stvara i određuje umjetnika-pjesnika. Imala sam sreću i blagoslov upoznati velike ljude čiji je rad ostavio dubok trag u mom životu i stvaralaštvu. Svaka njihova riječ bila je vjetar u leđa koji mi je davao snagu i vjeru da mogu dalje razvijati svoj talent. To su ljudi čije ime nosi težinu iskustva, mudrosti i ljubavi prema pisanoj riječi: Slavko Klisura, Nihad Softić, Zdravko Odorčić i Milorad Kostić. Zauvijek ću im biti zahvalna na njihovoj velikodušnoj podršci i svemu što su mi prenijeli kroz svoje radove i savjete. Veliki pjesnik Miroslav Antić u svojim stihovima najbolje objašnjava:

“Uopšte nije važno Šta se od tebe traži.

Važno je šta ti nalaziš

Na uzvišenim strminama

Sebe, kojeg upoznaješ.”

Na ovom putu umjetnosti, doista sam naučila da je najvažniji susret sa sobom, s onim dijelom nas koji je ranjiv, ali hrabar, voljan da krene putem istine i dobrote. Svaki stih koji napišem nosi sa sobom trag duše i svjetlost koju tražim u ovom svijetu. U toj potrazi za sobom kroz umjetnost zapravo postajem ono što trebam biti – nesavršena, ali iskrena i nježna u svakoj riječi koju ispišem.

Proglašena si za najbolju pesnikinju na festivalu u Sarajevu. Uzimao se u obzir celokupni rad poslednje dve godine. Kakav je bio osećaj kada su te proglasili najboljom?

Riječi su nepotpune da objasne moja osjećanja tog trenutka. Možda sam osjećala radost, a možda stid. Istovremeno, bila sam ponosna i uplašena. Plakala sam i smijala se. To su zaista sve blagodati za koje nisam molila, nego su došle od Boga kao dar, blagoslov za sve trenutke strpljenja i bola. Kako je rekao veliki Andrić, nakon što je dobio Nobelovu nagradu za književnost, da tu nagradu smatra izuzetnim priznanjem za cjelokupnu književnost svoje

zemlje. Osjećanja koja imam, mogu reći da su slična. Zahvalna sam Bogu, prvo, na daru i snazi da trajem i činim dobro za ovaj svijet. Još uvijek se iznenadim kada mi neko čestita, ukaže poštovanje i podršku, te me podsjeti na taj epohalan trenutak na mom pjesničkom putu. Neizmjerno sam zahvalna žiriju koji mi je dodijelio ovu nagradu. Posebno sam zahvalna književniku, profesoru Miloradu Kostiću, čovjeku koji je od samog početka prepoznao moju poeziju, vjerovao u mene i hrabrio me da istrajem na ovom putu. Ova nagrada, zasigurno, moj je podstrek da nastavim biti još bolja, jer uvijek može bolje. U nadi sam također da će ta nagrada biti razlog da napišem djela koja će spasiti nekog čovjeka od posrnuća, olakšati bol i zacijeliti rane, naravno uz Božji blagoslov! Jer kako je rekao istaknuti bosanskohercegovački glumac Mirza Mušija: „Umjetnost je ogledalo stvarnosti. Svaki umjetnik je odgovoran kada se izloži javnosti i kada se u neki javni diskurs plasira neka ideja. On bi trebao biti odgovoran prije svega kako će i na koji način to što on plasira se reflektirati na druge ljude.“

Stoga vjerujem da umjetnost može osvijetliti i one najmračnije dijelove nas, biti most koji povezuje ljudska srca. Ako moje riječi dotaknu i izliječe nečiju dušu, moj put ima smisao. A sve što dolazi iz Božje milosti i ljubavi kao dar, uvijek će pronaći put do drugog otvorenog srca.

Tvoja knjiga poezije nosi naziv „O Bogu, o tebi“. Koliko si dugo radila na njoj?

U jednom prelijepom hramu svetom, Karađozbegovoj džamiji u Mostaru, nastali su prvi stihovi. Tu je sve i počelo. Otvorilo mi se srce potpuno i iz te unutrašnje tišine i previranja rodila se knjiga “O Bogu, o tebi”. Dvije godine trajalo je njeno “hodočašće”, od prvih zapisa do konačne forme. Pamtim te trenutke kao najsvetije, kad bih napuštala sve, tražeći utočište u mjestima meni svetim. Tu sam pisala, slušala svoju dušu i osluškivala Božje znakove. To su bili trenuci u kojima sam, možda, bila najbliža Bogu! Osjećajući ranjeni svijet oko sebe, nastojeći razumjeti iskušenja kroz koja sam prolazila, učiti o strpljenju i prihvatati svoj put.

Nakon što je knjiga napisana, moje lektorice, profesorice bosanskog jezika i književnosti Senada Aleta i Jasmina Husić, izbrusile su svaku pjesmu u najljepši biser. Zatim je moj rođak Emir Hambo, talentovani grafički dizajner, oblikovao njen prekrasan dizajn, dok je ovu divnu kaligrafiju na naslovnici, riječ hub (حب), što na arapskom jeziku znači ljubav, strpljivo ispisala moja majka. Recezenti Mirza Mušija,

Ilda Arnautović, Ahmed Ananda i Jasmina Husić dali su svoj poseban doprinos, opisujući knjigu pažljivo, duboko i emotivno. Podrška mog grada bila je neizostavna, a knjiga je ugledala svjetlo upravo tada kada je to trebalo da se dogodi. Zahvalna Bogu što je prave ljude poslao na moj put; plemenitu ženu, ministricu Adisu Alikadić-Herić, koja je učinila sve da podrška ne izostane, zajedno sa BZK Preporodom Goražde i direktorom Admirom Kurtovićem, nakon čega je moj san postao stvarnost. Knjiga je ugledala svjetlo dana!

Dugujem beskrajnu zahvalnost prije svega Bogu, potom svojoj porodici, iskrenim prijateljima i cijelom timu divnih ljudi koji su strpljivo i posvećeno radili na ovoj knjizi. Bez njihove podrške, ona ne bi imala svoju puninu.

Koji je najjači stih iz tvoje zbirke pesama?

Teško je izdvojiti jedan. Kao da majka bira najdraže dijete, a svako voli jednakom ljubavlju. Ipak, pokušat ću izdvojiti onaj koji je iznjedrio svaki sljedeći, jer upravo zbog njega nastavila sam strpljivo pisati ovu knjigu: “Nijedan stih da potekne iz mog srca, ako ljubav čista u njemu nije.”

Sve što silazi s mog srca na hartiju iskreno je i čisto, pisano s ljubavlju, zbog ljubavi. Nedopustivo mi je pisati a ne voljeti, svoje srce ne otvoriti. Za čistu emociju potrebno je otvoriti srce poput kapije i pustiti da taj ašk, iskrena ljubav, bude put kojim ćemo hoditi.

Tvoje pesme su izrazito emotivne i pune ljubavi. Ljubav unutar tebe izrazito dominira.

Beskrajno hvala na tim riječima. Ljubav – to je uzdah, smisao, molitva. Bez ljubavi kao da mrtva dišem! A pero je moja prva ljubav. Perom sam ispisala najdirljivije trenutke, gdje prava ljubav gasi ratove, briše poraze, sjedinjuje razlike, vraća nas Bogu i našoj suštini. Ljubav će zauvijek ostati moja prva i posljednja molitva! Molitva za sve ljude ovog svijeta, jer za svakog se molim, pišem i volim – ono dobro u čovjeku.

Zbirka sa 84 pesme, duboke, intime, duhovne, snažne, tople. Odakle inspiracija?

Inspiraciju za 84 duhovne pjesme crpila sam iz molitve, iskušenja, susreta s bogobojaznim i plemenitim ljudima te iz blagodati prirode. Dok sam pisala ovu knjigu, dugo i strpljivo sam se molila, a kao da je svaka pjesma u jednom trenutku postala zbirka dova, svjetlost koja me obasjala u najtežem, ali i najljepšem trenutku mog života

Knjiga „O Bogu, o tebi“ danas je dova za sve ljude na ovom svijetu. Moji prvi nesigurni koraci prema Bogu su najljepši put ljubavi. Do jučer su u bogomolji posebnoj pisani prvi stihovi, a danas je knjiga uvezana i postala ne samo moja prva objavljena knjiga (još uvijek mi je teško to izgovoriti), već i moj vječni podsjetnik, putokaz i suština kojoj se uvijek vraćam. Nadam se da će čitatelji osjetiti taj ašk, istinsku ljubav, te da će ih moje riječi podsjetiti na ljepotu sabura, snagu dove i milost koja nas nikada ne napušta. Ako bar jedna pjesma dotakne nečiju dušu i podari mu smiraj srca, onda je moja misija ispunjena.

Koji je tvoj sledeći pesnički korak?

Nakon festivala pjesnika u Sarajevu koji slijedi početkom aprila, planirana je promocija u Mostaru krajem istog mjeseca za koju se posebno pripremam. To će za mene biti susret ponovo sa samom sobom, sa svim onim svetim trenucima u kojima sam pronalazila dragog Boga i vraćala se svojoj suštini. Tu, gde je sve počelo, zapravo završava. Polako, strpljivo i dostojanstveno želim ispratiti svoju prvu knjigu “O Bogu, o tebi”. Kakvi putevi će se otvoriti, to čak ne mogu ni naslutiti. Mogu se samo moliti da sve što se otvori bude najbolje za mene! Također, u pripremi je druga knjiga koja strpljivo čeka da ugleda svoje svetlo. Kako kaže veliki perzijski pesnik Mevlana: “Sve čeka svoje vrijeme. Niti ruža procvjeta prije svog vremena, niti sunce izlazi prije zore. Čekaj, i tebi će doći ono što je tvoje.”

Tema aprilskog izdanja RYL magazina nosi naziv “Nada je san budnih”. To je Aristotelova misao. Kada si se probudila i čemu se nadaš?

Izvrsna tema, doista! Zvuči poput najljepšeg buđenja proljeća.

Moje buđenje uslijedilo je onog trenutka kada sam prestala ispunjavati očekivanja drugih i činiti ono što se mora. Oduprijela sam se svemu što je pokušalo da me oblikuje. Probudila sam se, ali sam nastavila sanjati svoj san. Srce i dušu osluškivala sam pažljivo, znajući da tek tada mogu odabrati pravi put i ostati na njemu. Tražila sam istinu, dobrotu i ljubav, spoznajući da je bol blagoslov. Moja duša doživjela je preobrazbu – iz bola u radost, iz tame u svjetlost. Nada u Božju milost ostaje svjetlo koje nam zauvijek osvjetljava puteve. Zahvalna sam na svakom trnu i kamenu, na odbijanju i porazu, na suzama i nepravdi, jer

sve to me naposljetku probudilo. Kako je veliki književnik Selimović napisao: “Znaš li šta je najljepše u životu? – Želja, prijatelju.”

A najvažnije je sanjati i nadati se. U naše želje smješteni su dani i dani strpljenja, satkani od snova i nade.

Nadam se onome što ne pripada ovoj prolaznosti; milosti koja ne ovisi o ljudima, smiraju srca u istinskoj vjeri, putevima koji vode ka Bogu i ljubavi koja ne jenjava. Posebno se nadam da će svaka tuga iznjedriti nešto uzvišenije i plemenitije, da će svaka suza postati ispunjena dova, a svaka nemirna i neizdrživa noć poroditi spokoj duše.

PHOTO:

YOUR GONG

NADA JE SVETIONIK

KOJI VODI KROZ TAMU

PIŠE: ANIKA PETROVIĆ

Kada sam prvi put čula izreku “Nada je san budnih,” stala sam na tren i zapitala se – šta nas to drži budnima dok sanjamo? U pozadini tog razmišljanja čula sam tiho zujanje vetra kroz prozor i to me je nekako uvelo u priču. Obično mislimo na nadu kao na nešto što nas vodi napred – poput melodije koja te vuče kroz tišinu. A onda sam se upustila u ideju svesnosti i shvatila da zvuci oko nas – šuštanje lišća, žuborenje vode –mogu da promene način na koji doživljavam nadu. Probuđeni, oni koji su ukorenjeni u sadašnjost, ne čekaju bolje sutra jer čuju da je već sve u redu u ovom trenutku. Ovo je osećaj o nadi – više je razgovor o tome šta nas pokreće, a zvuci su tu da nas podsete na obe strane priče.

Sećam se jednog kišnog dana pre više godina. Sedela sam kod kuće, slušala kako kiša dobuje po prozoru, a misli su mi bile teške – neka teškoća me je savladala i pitanje kako dalje, kako je prevazići. I tada sam čula kako voda dobuje po limu prozorskog okna, stvarajući tih, ujednačen ritam, kao ritam otkucaja srca, čak mi se i disanje pridružilo tom ritmu i taj zvuk me je smirio. Kao da mi je šapnuo: “Sve će biti u redu.” To je bila Nada, mala i tiha, poput daleke pesme koja te drži na nogama. Volim te trenutke uvida kroz zvuke, ali i sada se pitam: šta ako je to bio i početak nečeg dubljeg? Možda sam nesvesno počela da slušam svet oko sebe na nov način, prihvatajući ga umesto da čekam da se promeni. Nada je bila početak sopstvenog isceljujućeg procesa.

Nada je oduvek bila tema velikih umova. Emil Sioran, taj pomalo mračan filozof, rekao je: “Nada je jedini univerzalni lažov koji nikada ne gubi svoj ugled.” Zvuči oštro, ali razumem ga – nada nas često vuče napred, čak i kad nemamo dokaza da će biti bolje. Sećam se kako sam jednom stajala na balkonu, slušala ptice i verovala da će „loš” period proći. Taj cvrkut je kao melodija nade jer ptice pevaju bez obzira na sve – i Sioran je u pravu – držala me je Nada, bez obzira na sve.

Martin Luter King Junior je imao drugačiji pogled. Rekao je: “Moramo prihvatiti konačno razočaranje, ali nikada ne smemo izgubiti beskonačnu nadu.” Za njega je nada bila snaga koja menja svet, a to povezujem s trenucima kad čujem dečji smeh s ulice – taj zvuk me podseti da na svetu ima nevine dobrote i lepote, koja me je terala da nastavim kad sam htela da odustanem. Nada je početak, kao prva nota u pesmi koja te nosi dalje.

A šta ako budnost ide korak dalje? Dok sam se šetala šumom i slušala šuštanje lišća pod nogama, nisam imala potrebu da mislim o sutra – taj zvuk je bio dovoljan, kao tiha simfonija koja ka že da je sve već tu. Ekhart Tol, čovek koji me podsetio tada da mislim o sadašnjosti, rekao je: “Shvatite duboko da je sadašnji trenutak sve što ikada imate.” Kad slušam vetar kako prolazi kroz granje, osećam to – ne moram da čekam bolje, da se nadam, jer je ovaj trenutak pun života.

Zvuci mogu biti most između nade i svesnosti.

Zvuci su ti koji spajaju ova dva sveta. Nada mi je dolazila kroz pesmu ptica ujutru – podsetnik da novi dan nosi novu šansu. Sada ti isti zvuci meni znače nešto drugo – ne obećanje o sutra, već potvrdu današnjice. Nekada je to bio znak da će sve proći i nešto će se desiti. Za mene, danas, to je dokaz da je sve već u redu, bez borbe, bez čekanja. Zvuci prirode – šum vetra, pucketanje grančica, žuborenje – nose vibracije koje mogu da te drže budnim na oba načina: kao nada da će biti bolje ili kao svesnost da je dovoljno ono što jeste.

Nada je san budnih, ali budnost može biti različita za svakoga. Ako ti nada znači da čuješ daleku melodiju koja te vodi, to je tvoj put – i divan je. Ako si od onih koji u šumu lišća čuju mir koji ne traži ništa više, to je isto tako tvoj san. Nelson Mandela je rekao: „Neka tvoji izbori odražavaju tvoje nade, a ne tvoje strahove.“ Kad stojim u tišini i čujem kako vetar mrsi krošnje, setim se da je život u pokretu – s nadom ili bez nje, zvuci su tu da nas podsete da smo živi. Šta tebe drži budnim dok sanjaš? Možda je to pitanje bez pravog odgovora, ali svaki zvuk koji čuješ može biti deo tog sna.“Nada je san budnih“ otvara prostor za veoma zanimljiv i ličan uvid.

Nada nije glasna – ona je tihi šapat koji čujemo kada se zaustavimo i oslušnemo. U svetu prepunom buke, gde se zvuci automobila, koraka i žurnih razgovora prepliću u neprekidnu simfoniju, nada često ostaje nečujna dok joj ne damo prostor. Ali kada sve uspori, kada se spoljašnji svet povuče poput talasa koji napuštaju obalu, ostaju zvuci koji nas tiho podsećaju da je sve u redu. U tim trenucima, emocije se bude, a nada se rađa iz tišine koju sami stvorimo.

Taj blagi, ritmički šapat, kao da drveće diše zajedno sa mnom, ima moć da zaustavi vreme.

Neko drugi će reći da je to zvuk vode – tiho žuborenje potoka ili ritmično udaranje talasa o obalu. Postoji nešto utešno u tom ponavljanju, kao u otkucajima srca, koji nas podsećaju da život teče dalje. Kad se fokusiram na taj zvuk, spoljašnji haos bledi, nestaju brige o sutrašnjici, a ostaje samo osećaj da sam deo nečeg većeg. Emocije koje tada dolaze – spokoj, poverenje, toplina – grade most ka nadi, tihoj ali snažnoj.

U kom zvuku ti nalaziš svoj san? Možda je to pucketanje vatre dok pada noć ili tihi koraci voljene osobe koja ulazi u sobu. Bilo koji da je, taj zvuk je tvoj lični podsetnik da je sve u redu, čak i kad svet pokuša da te ubedi u suprotno.

Nada ne viče – ona šapuće. Samo treba da se zaustaviš i oslušneš.

Zvuci stari koliko i Zemlja nose ritam koji nas usporava, podsećajući nas da je sve u redu, da život teče dalje bez obzira na naše male oluje.

Nada kao karika života, povezana s ljubavlju prema svemu što diše i raste.

Kada se nadamo, svet zaista izgleda lepši. Postaje osunčan kao da se boje pojačavaju, a konture postaju jasnije. U tim trenucima, činilo mi se da čujem neke nečujne zvuke visokih frekvencija – možda vibracije same prirode – koji drže budnima one probuđene, one koji sanjaju sa otvorenim očima.

Proleće donosi novi početak – drveće oživljava, potoci teku življe, ptice pevaju glasnije. Kao da i priroda sanja lepše danas, sutra, i poziva nas da se pridružimo tom snu. U tim trenucima, setim se imena u našem jeziku – Nada – i shvatim da ono nije samo reč, već i podsetnik. Nada je karika koja nas drži, povezuje s ljubavlju i verom, daje snagu da iz teških trenutaka izađemo jači. Kada je prisutna, ona postaje pokretač za velika dela – od malih koraka ka boljem sebi, do grandioznih podviga koji menjaju svet. Ponekad je skrivena iza slojeva sumnje, straha ili umora, i potrebno je nešto više da je probudimo.

S jedne strane, nada može biti poput svetla na kraju tunela – nešto što nas vodi kroz tamu. Skoro svako je doživeo teške dane kada sve izgleda sivo, kada problemi deluju kao nepremostivi zidovi. Nada me je u tim trenucima držala budnom, jer mi je davala razlog da sanjam o boljem – o danu kada će teret postati lakši, a sunce jasnije.

Ali postoji i druga strana medalje. Nada nije uvek prirodna ili spontana. Ponekad je moramo aktivno tražiti, jer se lako može izgubiti u buci svakodnevice ili pod teretom loših vesti. Sećanje na trenutak kada smo poslednji put osetili radost, ili nada da ćemo je opet pronaći, moćan je pokretač u teškim trenucima.

Nada je san budnih, ali budnost nije samo stanje – ona je izbor. I dok filozofija može da nam da definicije, samo mi sami možemo da odlučimo šta nas drži u tom snu, šta nas gura napred, čak i kada je teško videti svetlost.

Za mnoge, nada je svetionik koji ih vodi kroz tamu, tihi šapat koji obećava bolje sutra. Ali šta ako budnost – svesnost duboko ukorenjena u sadašnjem trenutku – promeni samu prirodu nade? Možda oni koji su probuđeni, utemeljeni u svesnosti, ne čekaju budućnost da im donese mir, već ga nalaze ovde i sada, prihvatajući život kakav jeste. Ovaj tekst nije tu da ospori nadu, nego da ponudi širu sliku – da pokaže kako nada može biti početak, ali i kako svesnost može biti njen nastavak, a da niko ne oseti da mu je nešto oduzeto.

PHOTO:

YOUR TRAVEL

REFRESH

Dubai – grad luksuza, futurističke arhitekture, adrenalinskih avantura i nesvakidašnjih doživljaja! Želite da ga doživite na pravi način? Prva Liga Dubai vam nudi najbolje izlete, pažljivo osmišljene, kako biste uživali u svemu što ovaj magični grad nudi – bez čekanja u redovima i bez stresa!

NEZABORAVAN PUSTINJSKI SAFARI

Spremni za uzbuđenje? Pustinjski safari je jedno od iskustava koje ne smete propustiti!

• Adrenalinska vožnja dinama

• Sandboarding – spust niz peščane dine

• Jahanje kamila i vožnja kvadova ili buggija (po želji)

• VIP večera pored scene – uživanje bez gužve i čekanja

• Spektakularni nastupi tanura plesača, vatreni šou i trbušni ples

LUKSUZNO KRSTARENJE JAHTOM – DUBAI IZ DRUGOG UGLA

Doživite grad sa mora i uživajte u pogledu na najpoznatije znamenitosti!

• Burj Al Arab, Atlantis, Dubai Eye i Dubai Marina iz najbolje perspektive

• Udoban ambijent, osveženje i nezaboravne fotografije

BURJ KHALIFA – NAJLEPŠI POGLED NA SVETU

Najviša zgrada na svetu vas čeka, a uz Prvu Ligu Dubai uživaćete bez čekanja!

• Rezervacije za Atmosphere restoran – doživite panoramu Dubaija dok uživate u ekskluzivnim specijalitetima

• Izbegnite gužve i uživajte u pogledu bez stresa

MIRACLE GARDEN & GLOBAL VILLAGE – BAJKA KOJA ODUZIMA DAH

• Miracle Garden – preko 150 miliona cvetova u fascinantnim oblicima

• Global Village – obiđite ceo svet u jednom danu, uživajte u autentičnoj hrani, kulturi i spektakularnim nastupima

JEDINSTVENE AVANTURE KOJE SE PAMTE!

• Let balonom iznad pustinje – doživite izlazak sunca sa visine

• Plivanje sa delfinima – luksuzno iskustvo za ljubitelje prirode

• Aquaventure vodeni park – najveći i najuzbudljiviji akva park u Dubaiju

I JOŠ MNOGO TOGA!

• Dubai Frame – spoj prošlosti i budućnosti sa panoramskim pogledom

• Muzej budućnosti – zavirite u svet koji tek dolazi

• Ferrari World Abu Dhabi – adrenalinska zabava sa najbržim rolerkosterom

• Louvre Abu Dhabi – umetnički dragulj Bliskog istoka

• Džamija Sheik Zayeda Abu Dhabi – remek-delo islamske arhitekture

• Ain Dubai – najveći panoramski točak na svetu

• IMG Worlds of Adventure – zabavni park za ljubitelje Marvel i Cartoon Network junaka

• Dubai Old City – vožnja tradicionalnim brodićem (abra) kroz istoriju

Zašto odabrati Prvu Ligu Dubai?

• Bez stresa – mi organizujemo sve, vi samo uživate

• Ekskluzivne ponude – VIP tretman i posebne rezervacije

• Najbolja iskustva – kombinacija avanture, luksuza i zabave

info@prvaligadubai.com

Tel: +38167704290

Pratite nas na Instagramu: @prvaligadubai

PHOTO:

YOUR AWAKING

REFRESH

PROBUĐENI

PIŠE: PETER GEDEON

Miki i Daria stajali su u svojoj kuhinji, zlatno sunce prolazilo je kroz prozor poput toplog zagrljaja — ironičan kontrast zloslutnom haosu koji se pripremao iza njihove prednje porte. Ciklon koji se približavao Kvinslendu bio je neumoljiva zver, zavijajući kroz drveće poput zle duhovne sile odlučne da napravi pustoš. Dok su posmatrali kako se visoki, zlokobni oblaci skupljaju, strah se podlivao kroz njih poput neobuzdanih plima, preteći da potopi njihove duhove. Vesti su im drhtale nerazumevanjem — vetrovi su dostizali brzine do 160 km/h. Miki je osetio poznati stisak anksioznosti kako se steže oko njegovog srca. Okrenuo se Dariji, koja je nervozno obezbeđivala poslednje vreće peska. „Sećaš li se poslednjeg puta?”, upitao je. Njegov glas drhtao je poput šapta. Daria je klimnula glavom, njene oči odražavale su oluju emocija kako bolnih tako i otpornijih. Suočavali su se sa olujama pre, ali ova je delovala drugačije, kao apokaliptično proročanstvo koje preti da razbije mir koji su teško stekli.

Dok su sakupljali zalihe, sećanja su se slivala poput poplavnih voda, prevazilazeći ih. Panika u kupovini — automobili su se ređali u beskrajnim kolonama ispred prodavnica, police su bile prazne, toalet papira, hleba i jaja više nema. Bio je to frenetičan ples očaja, odraz krhkosti društva. Svi su se probudili od straha, žureći da ispune primarne potrebe, u očajnoj trci protiv prirodne beštije. „Ne mogu da se oslobodim ovog straha”, priznala je Daria, njen glas drhtao je poput lišća na oluji. „Nije samo vetar, tu su i sećanja koja se dižu iz dubina mog uma.” Miki je uhvatio njenu ruku, prizivajući je u uzburkanom moru njihovih emocija. „Suočili smo se s najtamnijim noćima pre. Izgradili smo naše živote na otpornosti i ljubavi. Fokusirajmo se na ono što možemo da kontrolišemo i zadržimo svoj položaj.” Dok su jačali svoj dom, razgovor je prešao na lepotu koja često dolazi posle najljućih oluja. „Svaki ciklon donosi ponovno rađanje”, rekao je Miki, čvrsto stegnuvši konopac oko nameštaja na terasi, njegov pogled bio je stalan i nepokolebljiv. „Kiše hrane zemlju, pretvarajući devastaciju

u priliku za rast.” Daria je osetila kako joj srce preskoči, iskrica nade zapalila se unutar nje. „Nada je naše sidro, zar ne?”, odgovorila je, njen duh se uzdigao poput zmaja uhvaćenog u uzlazni povetarac. Vetrovi su počeli da urlaju, sablasna uspavanka koja je ispunjavala njihov dom električnom napetošću. Svaki povetarac bio je oštar podsetnik na njihovu ranjivost, ali je takođe jačao njihovu jedinstvenost. Priključili su se blizu zajedno, stvarajući tvrđavu topline i ljubavi usred nadolazećeg haosa.

U tom trenutku, nisu samo preživljavali, napredovali su u svojoj vezi, crpeći snagu iz nepokolebljive ljubavi koju su gajili decenijama. Dok je oluja besnela napolju, dovodeći do prvog nestanka struje, upalili su sveće, trepćući plamenovi su plesali poput zvezda koje pale noć. „Bez obzira na sve što se dogodi”, šapnuo je Miki, „suočićemo se s tim zajedno, rame uz rame. Srce uz srce. ” Daria je osetila kako joj srce nabrekne od utehe, osećaj mira ju je preplavio. Prošli su kroz oluje pre, i ponovo će to učiniti, naoružani znanjem da nada opstaje čak i u najmračnijim časovima. Kada su vetrovi konačno počeli da oslabljuju i zora se probila veličanstvenim eksplozijom boja, Miki i Daria su izašli iz svog utočišta. Svet je bio preobražen, platno prirodne pobesnelosti koje se meša s obećanjem obnove. Udahnuli su svež vazduh, osećajući toplinu sunčevih zraka kako prodiru kroz ostatke tame. Nada je cvetala usred ruševina, svedočanstvo otpornosti i ljubavi, podsećajući ih da, čak i u haosu, život ima neverovatan način da se obnavlja. U ovom putovanju koje nosi oluja, ljubav je postala njihov čamac, a nada njihova vodilja, osvetljavajući put napred. Stajali su ruku pod ruku, gledajući prema horizontu, znajući da su probuđeni, sanjajući o svetlijim sutrašnjicama, spremni da se suoče sa svime što dolazi. Dok su prihvatili zoru, njihova srca su kucala u skladu, odražavajući moćnu istinu da nada nije samo prolazni san, ona je krvotok ljudskog duha, blistava sveća koja sija najsvetlije u najmračnijim vremenima.

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ

YOUR HOLIDAY

TAORMINA

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ

Taormina je biser Sicilije, poznata po svojoj aristokratskoj atmosferi, spektakularnim pogledima na Jonsko more i veličanstvenom vulkanu Etna u pozadini. Ovaj drevni grad, smešten na strmim liticama, oduvek je bio utočište umetnika, intelektualaca i svetskih putnika koji su tra žili inspiraciju i sofisticiranost. Njegove kamene ulice odišu istorijom, dok se duh aristokratije oseća u raskošnim vilama, luksuznim hotelima i otmenim restoranima. Gradski simbol, Antički teatar iz helenističkog perioda, pruža ne samo kulturnu baštinu već i jedan od najlepših pogleda na Mediteran. Osim istorijskih znamenitosti, Taormina je poznata i po svojoj umetničkoj sceni, elegantnim buticima, vrhunskim vinima i gastronomiji koja spaja sicilijanske tradicije sa modernim

ukusima. Ovaj grad nije samo destinacija –on je iskustvo koje ostavlja neizbrisiv trag u sećanjima onih koji ga posete.

Kanoli, arančini, morski plodovi, vino Etne samo su neki od simbola Sicilije, Taormine. Grad nudi spoj luksuza i sicilijanske tradicije – od ekskluzivnih butika i hotela poput “San Domenico Palace” do malih porodičnih restorana s tradicionalnom kuhinjom.

Ona je kroz vekove bila mesto susreta Grka, Rimljana i Arapa, Normana. Bila je savremena muza Getea, Oscara Wilda, Tenesi Wilijamsa koji su dolazili i stvarali.

Taormina je puna uspona, terasa i cvetnih balkona, malih trgova, galerija i starih crkava. Ulica Corso Umberto je šetalište sa kafićima, buticima, sladoledima, i ljudima iz celoga sveta.

Jedan od najvećih atrakcija je grčko rimski amfiteatar iz 3. veka p.n.e. koji se koristi za koncerte i festivale. U njemu sam 2006. godine slušala Simpl Minds i stvarala novu čaroliju.

Taormina je domaćin prestižnog Taormina Film Festivala, jednog od najstarijih filmskih festivala u Evropi. Grad je često korišćen kao filmska lokacija zbog svoje bajkovite estetike.

Za razliku od mnogih turističkih destinacija koje su izgubile svoj autentični duh, Taormina i dalje zrači atmosferom prošlih vremena – šetnja njenim kamenim ulicama oseća se kao putovanje kroz istoriju. Ovo je mesto gde luksuz ne znači samo materijalnu raskoš, već i iskustvo, umetnost, istoriju i prirodu – spoj koji malo gde može da se pronađe.

PHOTO:

SPAVAČI

Budan ja kradem ono što oni sanjaju

Svest o zaboravu

NADA JE LUKSUZ. Večna noć u krvi izmišljenom oku slepim zidom preti. O vatro tamna iza sebe, ko prvi da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim. Zar znam šta sam znao zar znam šta ću znati: skelet usamljeni izgubljeno ime divno usklađene s prazninom što pamti jalovost cveta i jalovost zime.

Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta

što mami iz mene to sunce i prazninu pretvara u slavuja, kad različit od sveta predeo me tače i pretvori u prašinu. Al zaboravom svet sam sašuvao i čuvam za sva vremena od vremena i praha O gde su ta mesta kada vetar duva i pustoš pomera? Gde zvezda moja plaha? Niskosti uzalud čeznu pesmu čitam na kolenima predeo koji se otvara u biću u kamenu praznom gde je skita poslednja zvezda čiji sjaj ne vara.

BRANKO MILJKOVIĆ

PHOTO: