RYL E-MAGAZINE, #112

UVODNIK

PHOTO: ANTON WELT

SVE(T) PO MOJOJ MERI

Penjem se uz Atlas iznad Maroka. Arapski geografi iz vremena pre ekspanzije islama smatrali su da je Atlas ostrvo između mora i pustinje. On odvaja svetove, a ja uzbuđeno koračam ka vrhu. Okrećem se i ugledah sebe kako plivam u Indijskom okeanu na Baliju. Sunce je jedno i sija na svim stranama sveta i obasjava nas svojom lepotom. Volim i tu zelenu travu doma svog, Srbija moja mila, dok koračam po svežoj jutarnjoj travi koja se savija pod rosom u mom dvorištu u Subotici. Miriše na detinjstvo. Srećna sam. Budim se pod otvorenim nebom na Rtnju, kakvo iskustvo. Gledam u zvezde i tražim onu padalicu da mi ispuni sve želje. Palim lapmpion na Tajlandu i puštam ga u nebesa, dok na nebu gori milioni tuđih želja sa idejom da se materijalizuju. Zavidim Gali na načinu na koji je Dali voli. Posmatram umetnička dela i njihove slike u Figuerasu. Neko je samo za ljubav rođen. Čitam ljubavnu prepisku između Ljubomira Micića, osnivača zenitizma, motora jugoslovenske avangarde i njegove Anuške. Koliko li je samo nežnosti ispisano na papiru. U Rimu ispijam espreso na Španskim stepenicama, u Firenci polažem krivično komparativno pravo, u Napulju se gubim po ulicama Spakanapolija dok se veš suši kao u nekom filmu ispod prozora na štriku. Moj dragi prijatelj, Kinez, direktor jedne kineske kompanije u Beogradu, želi da ga krstim i da mu budem kuma. Hoće da pređe u pravoslavlje. Naravno, kumstvo se ne odbija već sa radošću prihvata. U Berlinu se osećam kao kod kuće. Nebo iznad Berlina je moje nebo, mada kažu da mi je energija i karma u Italiji. Vraćam se iz Njujorka u kojem sam bila samo četiri dana početkom 2000. i čekam da se put otvori opet. Otvara se nebo, ali otvaraju se putevi i svetovi. Otvaraju se pod nogom onoga koji smelo korača ka cilju do sebe. Jesam li na pravi način premerila svetove, razmišljam o tome i u Kazablanci. Dva muškarca, svaki duboko zaljubljen u istu ženu, spreman i voljan da se žrtvuje za dobro svoje voljene i eto neprevaziđenog filma i muzike, ali i citata: „Od svih birtija u svim gradovima na čitavom ovom svetu, ona je morala da uđe u moju.“ Iz daleka je dopirao džez sa ostrva Lopud pod palmama pokraj čuvenog Grand hotela kojeg

je gradio fenomenalni srpski arhitekta Nikola Dobrović. A onda proglasim za najjaču izložbu ikada Dolce & Gabbana „Dal cuore alle mani“ u Milanu. Na Kapriju ispijam aperol špric i sećam se kako sam 2004. došla na ideju da napišem knjigu na tri jezika, koju će moći da čitaju samo oni koji znaju italijanski, engleski i nemački. Taj čudesni Indijski okean i opet plivam u njemu, ali ovog puta na Maldivima, sa hiljadu nijansi plave, isceljuje me na svim nivoima. I budim se srećna u Kanu, gde uživam na pesku usred decembra, dok se okolo čuje muzika „Merry Christmas“. Vidim kako trčim po hodnicima Petre u Jordanu da bih uskočila u zaprežna kola koja vuku mazge. Fotografišem najbolje obrise „Riznice“, jednu od najpoznatijih građevina u drevnom jordanskom gradu. Učestvujem na grupnoj izložbi „Slika sveta –Svet u slici“ koju otvara srpski patrijarh Porfirije. Počastvovana sam i zahvalna, mada sam najiskrenije izjavila da sam najjaču duhovnost osetila na Kosovu i Metohiji i na Nepalu.

Moja duša plovi širom otvorenih očiju. Moji svetovi su paralelni svetovi. Nije samo jedan. Krećem se kroz njih vertikalno i horizontalno. Oni traže od mene konstantnu budnost i zahvalnost. Oni me pokreću, obrazuju, nadograđuju. Traže inovacije. Žele da ih spojim po svojoj meri i kroju. Moji svetovi su unutrašnji i spoljašnji. Nekada jako boli ono što vidim na Istoku, nekad se smejem na sav glas na Zapadu. Moj unutrašnji plamen podstiče moju radoznalost i zapitanost.

Za kim zvona zvone? Ona iz Gruzije, sa Kosova i Metohije, iz Berlina, Drezdena, iz svih gradova sveta i iz svih crkava sveta zvone za mene. Ja sam ih čula. Svet sam premerila po svojoj cipeli, laganom koraku, širokom osmehu, toplom zagrljaju i iskrenoj veri u lepotu i dobrotu.

ANIMA MUNDI

IMPRESSUM

E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030

IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd

ART DIREKTOR

Boris Cupać

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)

LEKTORI

Dijana Krtinić,

Dejan Vicai, Adrian de Groot (za tekstove na engleskom)

AUTOR KONCEPTA MAGAZINA

Anima Mundi

SARADNICI U OVOM BROJU

Danijela Marković

Pratiti Menuier

Gordana Tomić

Nada Vodopija

Aleksandra Popović

Maja Cvetković Sotirov

Jasmina Protić

Jasmina Mrdalj

Milena Avramović Bjelica

Bojana Duovski

Marisol Vargas Bravo de Anđelić

Elizabeta Markovič Toplak

Sanja Slavković

Lejla H. Alomerović

Biljana Lazarević

Gabriel

Svetlana Marjanović

AUTORI

Dr Ioanna Batsialou

Nataša Silađi

Marina Mišković

Marija Ivković

Jelena Bukvić Atanacković

Anton Welt

Dragana Đujić

PHOTO

Anima Mundi

Unsplash.com

Naslovnica: Bata Spasojević

Fotografija: Nenad Matović

KONTAKT

WEB: www.ryl.rs

MAIL: rylmagazine@gmail.com

LIČNOSTI U OVOM BROJU

NATAŠA SILAĐI

DRAGANA ĐUJIĆ

ANTON WELT

BATA SPASOJEVIĆ

MARINA MIŠKOVIĆ

MARIJA KNEŽEVIĆ

FOTO: NEBOJŠA BABIĆ

REFRESH

YOUR WORLD

MOJ SVET HARMONIJE I HUMANOSTI

PIŠE: MILENA AVRAMOVIĆ BJELICA, SUOSNIVAČ I DIREKTORKA U CHAPTER 4

COMMUNICATRIONS CONSULTING AGENCIJI FOTO: NEBOJŠA BABIĆ

Kada razmislim o svetu koji bih oblikovala po sopstvenoj meri, prvi osećaj koji me preplavi jeste osećaj harmonije i humanosti. Taj svet bio bi osmišljen tako da poštuje različitosti, njeguje kreativnost i pruža jednake šanse za svakoga, bez obzira na poreklo, godine ili životne okolnosti. Empatija koja vodi ka filantropiji je mnogo važna za opstanak sveta i bolje funkcionisanje zajednice.

Možda deluje kao utopija, ali kao neko ko je više od dve decenije u PR industriji, naučila sam da je komunikacija temelj svakog uspešnog odnosa i sistema. Verujem da sve ima smisla jedino ako se ljudi međusobno bolje razumeju, gde reči nisu oružje, već mostovi koji spajaju i ljude i kulture. Zamislite društva u kojem dijalog nadvladava predrasude, a saradnja pobeđuje sukobe — to je moj ideal.

Obrazovanje kao ključ Kao mašinski inženjer po struci, naučila sam da je logično razmišljanje osnova svake inovacije, ali i da obrazovanje nije samo gomila činjenica. Ono kako ja zamišljam obrazovanje jeste da je to alat za oslobađanje potencijala, a ne opterećenje. Deca bi učila kako da misle, da slobodno i jasno izraze svoje brige, razmišljanja, znanja, nedoumice, osećanja... a ne šta da misle. Po meni obrazovanje je najvažniji segment jednog društva i to je nešto u šta bi se moralo najviše ulagati, jer od toga kakvo obrazovanje imamo zavisiće i kakvo ćemo društvo postati. Kao mama tinejdžera, gimnazijalca, znam da postoje fantastični profesori, pre svega fantastično pedagozi i ljudi koji pomažu deci, ne samo u učenju, već i u vaspitanju, razumeju njihove potrebe, izazove sa kojima se susreću u adolescentskom dobu i pomažu im da ih prevaziđu. Takvi ljudi su dragoceni. Zamišljam školski sistem koji uči decu o

emocionalnoj inteligenciji, timskom radu i sposobnosti da rešavaju probleme, uz naglasak na individualne talente. Mladi bi se podsticali da budu radoznali, da postavljaju pitanja i da traže odgovore na kreativan način. Duboko verujem da je budućnost sveta u rukama generacija koje dolaze, a njihov put treba osvetliti znanjem, razumevanjem i inspiracijom. Na tom putu treba im pružiti podršku, a ne biti prepreka.

Demokratija u svakodnevnom životu Demokratski duh nije samo politički ideal — to je način života. Ljudi moraju da imaju slobodu da biraju, ali i odgovornost da te izbore koriste za zajedničko dobro. Demokratija mora da bude prisutna svuda, počev od porodice, u kompanijama, na radnom mestu, u lokalnim zajednicama, pa sve do državne uprave. Ono što znam jeste da se u našoj maloj porodici čuje svačiji glas i ozbiljno o svemu što neko kaže razgovara i razmatra i bira najbolje rešenje za celu porodicu. Takva situacija je i u našoj agenciji, u Chapter 4, radna atmosfera je takva da se svi osećaju uključeno, gde se mišljenja poštuju i gde hijerarhija ne guši inovacije i razlike. Kao jedna od direktorki u PR agenciji, znam koliko je važno da se svaki član tima oseća cenjeno i da ima priliku da doprinese razvoju agencije, ali i sopstevnom razvoju i da svako oseća da njegov glas znači.

Sport, muzika i knjige — hrana za dušu Kao neko ko obožava sport i godinama se bavi sportom, od košarke, trčanja, biciklizma do skijanja znam da sport nije samo fizička aktivnost — to je lekcija o timskom radu, disciplini i istrajnosti. Pored sporta, muzika, knjige i putovanja čine značajan deo mog svakodnevnog života. Muzika je možda i jedina stvar koja spaja ljude na univerzalnom nivou, bez obzira na kojem je jeziku svi je osećamo na isti ili sličan način i kad

PHOTO:

smo na koncertima ne razmišljamo ko je pored nas, ni koje je religije, boje kože, obrazovanja, materijalnog statusa... svi se njišemo u istom ritmu. Knjige su me naučile da maštam, otvorile su mi neka nova vrata ka beskrajnim svetovima, pomogle da bolje razumem druge kulture. A putovanja su neiscrpan izvor motivacije, učenja i upoznavanja sa drugačijim. Sumirano sve ovo što sam rekla bi bilo da umetnost i sport ne treba da budu privilegija, već pravo svakog pojedinca.

Ekološka odgovornost Živimo u svetu koji je u tolikom neskladu sa prirodom, i ljudi su se na žalost pobrinuli da ga zarad nekih ličnih interesa kreiraju tako da svaki dan udišemo zagađen vazduh, voda je zagađena, otpad se gomila u enormnm količinama, biljne i životinjske vrste izumiru... A u stvari nam treba svet koji je u skladu s prirodom. Ekološka odgovornost mora da bude osnovni princip svakodnevnog života. Ljudi moraju da shvate da čuvanje planete nije samo zadatak — to je obaveza, a i privilegija. Umesto betona koji nas sve više okružuje,

zamislite gradove s obiljem zelenih površina, obnovljivim izvorima energije i sistemima reciklaže koji funkcionišu besprekorno. Preko nam je potrebno što više zelenila i parkova u gradovima, prostora za decu na kojima kroz igru mogu da uče o svetu u kom žive.

Sve(t) po mojoj meri nije savršenstvo, jer savršenstvo nije cilj. Cilj je stvoriti prostor gde se ljudi osećaju slobodno, gde se razvijaju kao pojedinci i gde doprinose zajednici. To je svet u kojem bih volela da živim.

PHOTO: FILIP SHOBOT

ONA, ŽENA ZMAJ

POSVEĆENA RADU, UČENJU I VERI U USPEH

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: FILIP SHOBOT

DRAGANA ĐUJIĆ JE GENERALNI MENADŽER KOMPANIJE KIBID, REGIONALNOG UVOZNIKA I DISTRIBUTERA MLEKA ZA BEBE APTAMIL I BEBELAC I PREPARATA KLINIČKE ISHRANE POZNATOG SVETSKOG PROIZVOĐAČA NUTRICIA –DANONE. ROĐENA JE I ODRASLA U UŽICU, FAKULTET JE ZAVRŠILA U BEOGRADU, U KOM JE OSTALA DA ŽIVI I RADI. VEĆ DESET GODINA VODI KOMPANIJU SA PREKO 50 ZAPOSLENIH KOJA JE LIDER U OBLASTI POSLOVANJA.

DOSLEDNOST U PRIMENI NAJVIŠIH POSLOVNIH STANDARDA, VISOKI ETIČKI PRINCIPI U RADU, INOVATIVNOST I DOBRI POSLOVNI REZULTATI, KOMPANIJI IZ GODINE U GODINU DONOSE MNOGE NAGRADE. ONA OSTAJE I DALJE POSVEĆENA SVOM POSLU I MISIJI KOJU IMAJU, A TO JE BRIGA O NAJOSETLJIVIJIM ČLANOVIMA DRUŠTVA, BEBAMA I BOLESNIMA, O KOJIMA SE STARAJU I ČINE SVE DA DOBIJU NAJBOLJE MOGUĆE PREPARATE I NEGU.

ULAGANJE U EDUKACIJU ZAPOSLENIH I LEKARA SA KOJIMA SARAĐUJU PREDSTAVLJA OSNOV POSLOVNOG KONCEPTA OVE KOMPANIJE. DOBRA DISTRIBUTERSKA PRAKSA SVRSTAVA KIBID U RED IZUZETNO CENJENIH DISTRIBUTERA, ŠTO SE SMATRA I NORMALNIM AKO SE IMA U VIDU DA JE NUTRICIA WWW JEDNA OD RETKIH KOMPANIJA KOJA MOŽE DA SE POHVALI BICORP SERTIFIKATOM.

KROZ GODINE RADA, KOMPANIJA JE RAZVILA ŠIROK SPEKTAR FILANTROPSKIH INICIJATIVA KOJE PODRŽAVAJU ZDRAVLJE I DOBROBIT DECE I NJIHOVIH PORODICA, OLAKŠAVAJU RAD ZDRAVSTVENIH RADNIKA. DONACIJA OPREME I RESURSA ZA NEONATALNE JEDINICE I INTENZIVNE NEGE, EDUKATIVNE INICIJATIVE I HITNA POMOĆ U KRIZNIM SITUACIJAMA SU SAMO NEKE OD NJIH.

Koja je tvoja poslovna filozofija i formula uspeha?

Govoriti o uspehu danas nije ni malo lako. Činjenica je da svuda oko nas ima puno uspešnih ljudi, posebno ako mislimo na poslovni uspeh. Velika zamka savremenog društva je da počnete da se poredite sa njima, da merite stečeno bogatstvo, popularnost, broj lajkova. Životna zrelost i i iskustvo koje imam su mi pomogli da kreiram svoju formulu uspeha – biti u skladu sa sobom i u poslu se voditi ličnim životnim principima je jedan od najvažnijih činilaca te formule. Znate onaj osećaj kada se završi dan, uveče stanete pred ogledalo da skinete šminku i kada ste sami sa sobom, kada sebe gledate u oči, ako možete da kažete: „Da, to je to... ovaj dan je imao smisla.“

Ako ste u tom trenutku srećni i zahvalni, ako ste tog dana pomogli nekome, uradili nešto korisno i dobro bez želje da se pohvalite i mirno odlazite na spavanje, tada ste uspešni i srećni. Mislim da su taj mir u duši i lakoća sa kojom nešto radite najveće merilo uspeha danas.

Posvećenost radu, učenje i vera su takođe važni, rekla bih neizostavni faktori uspeha. Kada nešto treba da uradim, dajem svoj maksimum,

svu pažnju i energiju usmeravam ka tome. Ne kalkulišem, ne merim, ne očekujem. Verujem u sebe, u svoje saradnike, u kvalitet proizvoda i kompaniju, u proces. Poverenje je ključno. Nikada ne proveravam svoje saradnike, smatram to odlikom slabih i loših lidera. Nikada me nisu razočarali oni u koje sam verovala. I kada se desi nešto neočekivano, preuzimam odgovornost i mojim saradnicima to znači jer su slobodni i rasterećeni straha. Ovaj posao traži puno kreativnosti i znam da iz straha ne može da se kreira i stvara. Ogromno je poverenje i vlasnika kompanije koji su mi ustupili svoj kapital i sva ovlašćenja da vodim kompaniju u šest zemalja u regionu. Bila je to velika čast i odgovornost. Ispostavilo se da su napravili dobar potez, poslovni rezultat je udvostručen, a širenje kompanije uspešno nastavljeno. Zahvalna sam im na ukazanom poverenju i podršci, kao i odličnom odnosu koji imamo, jer to je dokaz da u Srbiji ima sjajnih poslodavaca. Oni su jedni od njih.

Kako si uskladila porodične obaveze sa poslovnim? Da li je sve to u balansu i da li je balans moguć?

Dvadeset godina sam u braku, otprilike otkad

Kao prava Vodolija, liderstvo ne doživljavam kao izvor moći, već priliku da podržim i inspirišem druge, da ostavim trag i utemeljim puteve za one koji dolaze. Uvek težim ka inovacijama i boljem sutra, tražeći načine da motivišem svoj tim i donosim promene.

sam započela karijeru u Kibidu. Moj muž i ćerke su mi neizmerna podrška i najveći izvor energije. Bez te podrške i razumevanja ne bih mogla da budem toliko posvećena poslu. Česta putovanja, odsustvo od kuće, neproslavljeni jubileji ili dečji rođendani jasno govore da nije uvek lako napraviti balans. Ali nije ni nemoguće ako ima ljubavi i razumevanja. Nekada kada se završe teški sastanci, kada se vratim kući sa napornog poslovnog puta, ja sam samo žena kojoj treba jedan zagrljaj.

Koliko poslovna žena 21. veka može da bude uspešna na svakom polju? Da li se možda od nje previše traži?

Žene su za mene veliki heroji. One mogu sve. Da budu majke, da brinu o porodici, da na poslu daju maksimum. Muškarcima nije lako, ali im se ipak „progleda kroz prste“. Ženama se ne prašta, ako nešto nije u redu, osuđuje ih društvo, sredina i, ono što je najopasnije, one osuđuju sebe što nisu bolje. Dugo mi je trebalo da prihvatim sebe onakvu kakva jesam, da znam da nisam loša majka zato što sam svoje ćerke ostavila sa dadiljom i vratila se na posao kada su imale samo četiri meseca, da sam dobra ćerka i sestra iako se zbog posla nisam pojavila na tri poslednja porodična ručka.

Kada prihvatite sebe i drugi počnu da vas prihvataju.

Kako si uspešno izgradila sebe na direktorskoj poziciji?

Kada sam preuzela vođenje kompanije, mislila sam da je to lako i da će ići glatko. Mislila sam da ću se brzo snaći jer sam tada već dugo bila u kompaniji. Ali nije bilo ni približno tako. Čekalo me je puno posla – od postavke novog sistema rada, uvođenja procedura i standarda. Jedna prijateljica koja je već bila na sličnoj poziciji rekla mi je nešto što i danas pamtim: „Budi spremna da prihvatiš da si od sada sama.“ I u početku je bilo tako, iz kancelarije gde smo svi sedeli zajedno, prešla sam u novu, ogromnu kancelariju generalnog menadžera, dugo mi taj osećaj hladnoće i izmeštenosti nije prijao, nekada je pojačavao strah od onoga što me čeka, ali moj pozitivan

stav prema životu i rad na sebi pomogao mi je da se naviknem na nove okolnosti i zaplovim tim morem. A to more, kao i svako, nekada je bilo mirno i lepo, a nekada uzburkano i u oluji. Ono što je važno znati je da sve prođe – i bonaca i bura. Učila sam da nema opiranja i otpora. Jako je važno prihvatiti pohvalu i kritiku na isti način. Doživeti neuspeh i razočarenje nije strašno, treba znati da je to samo deo procesa. Važan momenat je bio kada sam naučila da pred sebe postavljam ciljeve i nalazim način da ih sa svojim saradnicima ostvarujem.

Danas kao sertifikovani Nutricia trener učim svoje saradnike da znaju da postave cilj, jer ako nemate cilj u poslu, pa i u životu, kao da ste krenuli na put a ne znate koja vam je destinacija. Putovaćete dugo i na tom putu ćete se možda i izgubiti. Kada imate pred sobom jasan cilj, kakve god da su okolnosti, vaše je da nastavite odlučno i nezaustavljivo da idete prema njemu.

Da li su neki ljudi predodređeni za uspeh? Kako ti radiš na njegovom unapređenju?

Često kažem da uspeh nije nikome obećan, da od nas zavisi. Ne morate da bude iz kruga dvojke, ili da su vam raditelji poznati i uticajni, ne morate da imate bogatog muža da biste uspeli, do vas je. I to je poruka koju želim da pošaljem mladim ljudima, prvenstveno ženama. Verujte u sebe, odlučite šta je to što želite da postignete i krenite hrabro napred.

Kako se postavljaju standardi u najboljim kompanijama?

Standardi poslovanja uslovljeni su pre svega segmentom u kome se poslovanje odvija. Imajući u vidu da poslujemo u specifičnoj kategoriji, najviši standardi su zastupljeni u svim sferama našeg rada. Od kontrole kvaliteta, pa sve do prodaje i marketinga. Poslovanje u okruženju nelojalne konkurencije nekada nam predstavlja izazov, ali naš odgovor na to nije spuštanje standarda već podizanje etičkih principa na još viši nivo. Kompanija ne vidi etičnost samo kao obavezu, nego kao svoj strateški diferencijator.

U savremenom poslovnom okruženju na izgrad-

nju standarda poslovanja sve veći uticaj ima i odnos prema zaposlenima. Samo zadovoljni i motivisani ljudi mogu da imaju veću produktivnost, pruže inovativnost i tako doprinose razvoju kompanije. U vremenu koje dolazi, lideri će morati da pokažu veću empatiju i razumevanje za potrebe zaposlenih. Plata koju primaju već sada nije osnovni faktor zadovoljstva i motivisanosti. Mi smo u poslednjih par godina puno pažnje posvetili ovome i to nam je pomoglo da u vremenu velikih promena sačuvamo tim. Za mene će to i dalje biti jedan od najvažnijih zadataka.

Kako vidiš sebe za pet godina?

Ovo pitanje mi je najteže. Sebe vidim u ovom trenutku. Mislim da je generalno sebe teško videti i realno opisati. Ono što vidim je put kojim kompanija treba da ide i da se dalje razvija, a to je u skladu sa mojim duhom. Slobodan i grandiozan, utemeljen i moderan.Vidim kompaniju u kojoj će modernizacija i digitalizacija preuzeti primat nad konvencionalnim modelom rada.Vidim kompaniju u kojoj pripadnici generacije Z realizuju naše ideje i započete procese, donoseći duh modernog i budućnosti koje možda u ovom trenutku nismo ni svesni.

Tema januarskog izdanja RYL magazina nosi naziv “Sve(t) po mojoj meri“. Kako si ga ti izmerila i osmislila?

Kao prava Vodolija, liderstvo ne doživljavam kao izvor moći, već priliku da podržim i inspirišem druge, da ostavim trag i utemeljim puteve za one koji dolaze. Uvek težim ka inovacijama i boljem sutra, tražeći načine da motivišem svoj tim i donosim promene.

Svet po mojoj meri bio bi mesto u kome svi imaju priliku za dostojanstven život i verujem da svako od nas može da odigra veliku ulogu u stvaranju takvog sveta čineći naizgled male, ali suštinski bitne stvari. Svet po mojoj meri je svet u kome balans između poslovnih obaveza i uspeha sa jedne i privatnog života sa druge strane nije nemoguća misija nego harmoničan spoj. Svet po mojoj meri je svet bez zavisti i ljubomore, mesto gde smo jedni drugima najveća podrška i gde dobrota i lepota uvek pobeđuju.

PHOTO: NENAD MATOVIĆ

ON, OSTVAREN I USPEŠAN

INDIVIDUAL HERO

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: SVETLANA BRAUN

BATA SPASOJEVIĆ, MODNI DIZAJNER, ROĐEN U BEOGRADU. NAKON ZAVRŠETKA SREDNJE

TEHNIČKE ŠKOLU, UPISAO JE FAKULTET PRIMENJENIH UMETNOSTI I DIZAJNA, KOJI JE ZA -

VRŠIO U KLASI PROFESORKE LJILJANE ŽEGARAC, KAO I FENOMENALNE PROFESORKE DODE

KOMAD, A IMAO JE SREĆE DA MU JE I ČUVENA ANĐELKA SLIJEPČEVIĆ PREDAVALA NA TREĆOJ I ČETVRTOJ GODINI FAKULTETA. PRVA GRUPNA REVIJA POD NAZIVOM „VEČITI FUTURIZAM“SE DOGODILA 1994. NA PRVOJ GODINI STUDIJA. DIPLOMIRAO JE 1999. I ISTE GODINE JE

IMAO SVOJU PRVU VELIKU MODNU REVIJU POD NAZIVOM „NEW SPICE“ NA BEOGRADSKOJ NEDELJI MODE. TE 1999. GODINE I NASTAJE NJEGOV BREND INDIVIDUAL. OD TADA, MODNI

USPESI SU SE REĐALI KAKO KOD NAS TAKO I NA SVIM MERIDIJANIMA, SVETSKIM PISTAMA I BREND SE TEMELJNO GRADIO. CELA 2024. JE BILA OBELEŽENA JUBILEJIMA – 30 GODINA RADA I 25 GODINA BRENDA INDIVIDUAL. U MAJU JE U LUCI BEOGRAD ORGANIZOVANA REVIJA POD NAZIVOM „ART MUST GO ON“ (POSVEĆENA SLAĐANI MILOŠEVIĆ), A U NOVEMBRU JE ODRŽANA VELIKA MODNA REVIJA ,,INDIVIDUAL HERO“ U KRISTALNOJ DVORANI HOTELA HYATT REGENCY U BEOGRADU, GDE JE GOST BILA ČUVENA PEVAČICA KALIOPI SA PROSTORA BIVŠE JUGOSLAVIJE. TALAS NEVEROVATNE ENERGIJE KOJU SVAKA BATINA REVIJA EMI -

TUJE I OVAJ PUT PREPLAVILA JE PROSTOR KRISTALNE DVORANE I O TOME SE JOŠ PRIČA I PRIČAĆE SE DUGO, DUGO.

Koja je tvoja formula uspeha?

Moja formula uspeha je ogromna ljubav prema poslu – kada se budite i jedva čekate da taj dan ispunite novim kreacijama, idejama , da ih realizujete i pretvorite u komad odeće koji nosi etiketu INDIVIDUAL. Oduvek sam znao čime ću se baviti i to vrlo jasno. Danas ljudi jako puno lutaju tražeći svoje zanimanje i posao koji će im držati pažnju i i u kom će pokazati maksimalan kvalitet u svakom smislu. Moraju svakog momenta biti iskreni i srećni i zadovoljni, pre svega. Kada to pronađete i napravite balans, kada vam posao postane igra i neverovatna ljubav, onda imate formulu za uspeh.

Jubileje – 30 godina rada i 25 godina brenda INDIVIDUAL by Bata Spasojević – obeležio si na najlepši način, sa dve velike modne revije „Art Must Go On“ i „Individual hero“. Pista duga preko 40 metara, muzika, svetlosni efekti i 70 manekena na sceni, Kaliopi kao šlag na tortu. Sve je izgledalo emotivno i filmski.

Jako sam ponosan na svoje samostalne revije i

na celokupnu produkciju i ekipu sa kojom radim, a koja je vrlo zahtevna. To nije samo puka modna revija već ozbiljan manifest, događaj, event, kako god ga nazvali. Svakim segmentom se bavimo i želimo da bude vrhunski – od rasvete, piste, led ekrana, muzike, scenografije, kastinga manekena, odabira muzičke zvezde koja će za tu reviju biti zaštitni znak. Ono što je jako bitno je protokol ko će biti pozvan na reviju. Posebno se zahvaljujem Kaliopi na neverovatnoj profesionalnosti. Pored nje, prethodnih godina zaštitna lica su bili Oliver Mandić i neverovatna Senidah, to su stvaraoci koji svojom energijom mogu izneti sve što moj svet dizajna nosi.

Šta će biti u modi u 2025. godini?

Ako pričamo o predstojećoj sezoni proleće/leto 2025, prisutni su asimetrični krojevi, zatim transparentni materijali, ali samo mestimično providni. Imamo opciju baš predimenzioniranih odela, odnosno sakoa i pantalona, a tu je i boho stil. Zaboravite na jake boje, nežnožuta i svetloroze boja i kapućino mus nijansa je obavezna. Sportska elegancija, kratke jakne, mogu biti i kožne, uz nežne i čipkane komade, odličan su spoj.

Kratki šortsevi, kao i pruge u svim varijantama, dominiraju tokom leta.

Kako si došao do svoje modne filozofije?

Došao sam kroz svet muzike i bendova iz ere panka krajem 70-ih godina i novog romantizma početkom 80-ih godina, pa sve do grandža. To sam sve pomešao sa umetnošću slikarstva i arhitekturom renesanse, baroka i art nuvoa. Futurizam i materijali novije tehnologije su glavni začin u mojoj stvaralačkoj ideji, konceptu. Eklektika, odnosno mešani stilovi su izrodili moju modnu filozofiju koja je održiva i ne podleže modnim trendovima.

Tvoje pantalone sa džepovima su must have za sve sezone, žena je u njima i ženstvena, ali iz ne izbija i neka vrsta dominacije i vojničkog duha. Ta pomešanost nežnosti i jačine daju joj sjajan vizuelni efekat.

Da, jačina, dominacija a opet posebna sofisticiranost, osećaj da svaki komad koji ponesete ima osobenu energiju koja vas pokreće i daje vrstu elana da osvojite dan i pomogne vam da u svakom momentu možete da uradite sve samo ako to želite. Jako je bitan vizuelni identitet, on govori o vašim interesovanjima, vašem karakteru, sigurnosti, kao i koliko ste kreativni i spremni za nove izazove. Moj brend INDIVIDUAL sve to podržava.

Muški kaputi su uvek u trendu. Kako bi ti opisao svoje?

Moji muški kaputi su drugačija, to jest posebna dimezija, a za mene kao stvaraoca jedinstveno uživanje, kao i muški i ženski sakoi. Polazna tačka su dobri krojevi i materijali. Spoj nespojivog, a opet harmonično i vanvremenski. Obavezno dobar prateći deo je postava, kao i materijali kombinovani sa raznim teksturama i detaljima poput zipova i metalnih dugmadi i pozamanterije.

Čovek si budućnosti. Kako vidiš svoje modne korake u narednim godinama?

Osluškujem svoj unutrašnji osećaj i doživljaj, svoju intuiciju, i to mi je najbitnije. Voleo bih da se tržište probije u neke druge zemlje, na druge kontinente. Danas je u eri društvenih mreža sve moguće. Posebno sam srećan što svoju zemlju mogu da predstavim kroz lep i važan segment života, a to je dizajn. U današnje vreme se upravo sve gleda kroz dizajn – od enterijera, odeće i obuće, kozmetike, hrane, automobila, hotela. Jednom rečju, sve je dizajn, to čini svet lepšim i lakšim.

Da li se u 2025. godini opet osvaja Pariz?

Pariz je vrlo brzo na pomolu. Kolekcija inspirisana Nikolom Teslom pod nazivom „Tesla 369“ (broj i ključ univerzuma koji je sam Tesla otkrio) se nastavlja. U Versaju i čuvenoj lovačkoj kući Marije Antoanete radimo editorijal koji je zaista neverovatan. Kompanija Miss Yu na čelu sa Vesnom Jugović je to organizovala, kao i reviju u našoj prelepoj rezidenciji, a sledi i Paris FW. Baš se radujem ovim novim izazovima. U planu su još i mnoge revije u svetu, regionu i kod nas u našem voljenom Beogradu.

Tema januarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „SVE(T) PO MOJOJ MERI“. Kako si izmerio i iskreirao tvoj?

Moj mikro–makro svet je iskrojen odavno. On je pun života i kreativnih naboja i misli. Svojim mislima stvaramo budućnost. U svom okruženju uvek želim ljude koji su pozitivni, vedri i koji takođe mogu kreirati i učiniti život lepšim. Radost, sreća, zagrljaj i ljubav bez kompromisa i nikakva uslovljavanja su glavni moto u mom životu. Bitno je činiti dobra dela i radovati se svakom danu koji nam je Bogom dat, a vi ga osmislite i dajte tom danu puno svetla, jer će to svetlo i taj sjaj zasijati na svim našim licima. Tada ceo svet postaje poligon za pozitivne vibracije i ima dobru pozitivnu frekvenciju. To se ne može sakriti – iskren osmeh i dobra dela. Želim da nova 2025. godina donese mnogo dobrih promena, mira, sreće, radosti, poštovanja i neka to bude pravac i putokaz za sve nas.

PHOTO:

YOUR ATTITUDE

A WORLD FROM MY EYES

WORDS: BOJANA DUOVSKI

PHOTO: ROOS DE BOLSTER

The phrase I find myself saying most often is, “How can I help?” It’s a simple question, but it reveals a lot about how I see the world: not as a solo act, but as a web of connections and opportunities. My role? The interspace. I’m the bridge builder, the gap closer, the one who finds joy in connecting people, bringing perspectives together and stitching together layers of society that rarely cross paths. Nowadays, we call these “bubbles,” but to me, they’re huge opportunities, untapped spaces filled with rich perspectives, which can spark understanding and reciprocity when brought together.

In a world where individualism rules, polarization feels exhausting, and Fear of Better Options (FOBO) paralyzes decision-making, it’s clear: we don’t have to settle for this divided norm. I’ve been active from the interspace for years, but these cracks feel deeper now. I’ve embraced the role of a connector, leaping over boundaries and building bridges. In my radio show Courage & Love , I brought together guests who, in any other context, would never cross paths. But by focusing on courage and love, they found unexpected common ground. That’s the power of breaking out of bubbles: real progress happens when we stop skimming the surface and start listening to each other, finding what actually unites us.

LISTENING TO YOUR INNER COMPASS

It’s about staying true to who I am and leaning into connection, guided by my instincts. I firmly believe everyone has an inner compass, a sense of what feels right, if we can just quiet the noise of thoughts, expectations and societal pressures. Life isn’t about fitting into someone else’s frame; it’s about carving out space where you can thrive and use that freedom to lift others up.

But let’s be real, getting there isn’t easy. It requires confronting uncomfortable truths, asking tough questions, and leaning into the growing

pains of change. You have to give a piece of yourself, and that can be uncomfortable. There is no shortcut to a meaningful life. It’s about slowing down, even when surroundings make you rush.

More than anything, I’ve learned that timing, attunement and resonance are key to finding a harmonious, natural flow in life. Attunement—being deeply present with yourself and others, allows you to truly listen and understand the nuances of a situation. Resonance is what happens when you align your actions, thoughts, and relationships with that attunement. Together, they create the rhythm that guides meaningful connection and balance. When you’re in tune with yourself and the universe, life feels more like a cohesive, flowing story.

The world I envision values meaning over noise and depth over quick fixes. It’s not about rushing or chasing productivity at every turn, but about carving out purposeful moments of connection. That’s why I make time to mentor young talents, even when my schedule feels tight. Acknowledging them and sparking their potential is an investment in shared growth. Building paths for others to walk alongside me isn’t a metaphor; it’s a practice. I find joy in creating opportunities where everyone’s potential shines. It takes time and effort, but the rewards of connection and mutual growth make it all worthwhile. Of course, the challenge is how to make this work in a time focused on speed and convenience. It starts with balance, not the “work-life balance” cliché, but a deeper harmony between ambition and contentment, action and reflection. My world isn’t perfect, but it’s real.

THE PRACTICE OF KINDNESS

Imagining a world shaped to our own measure can feel inspiring and maybe even a little overwhelming. For me, the foundation is kindness. It is not just a value; it’s a practice, a small but steady force that shapes a life filled with mean-

PHOTO:

ing and joy. And I’ve learned that it begins with extending kindness to myself. It’s easy to be our own harshest critic, but self-compassion is the foundation for everything else.

Kindness doesn’t have to be grand. Often, it’s the simplest gestures that carry the most weight. I remember an exhausting interview where the journalist’s questions were framed with bias, forcing me to address her perspective directly. At the time, she didn’t appreciate my feedback and made her displeasure clear. Months later, I received an unexpected thank-you message. In hindsight, our conversation had given her valuable new insights. It arrived at a moment just before a I had to step on stage for a keynote and it gave me confidence that my voice mattered. This is the quiet power of kindness, it doesn’t demand recognition, but its ripple effects can reach far beyond the moment. Kindness isn’t about making a show; it’s about being present and paying attention. And it’s not just for others, it transforms your own perspective and offers deeper connection into your life.

In a time, where so much feels out of our control, I’ve learned to focus on what I can influence. Setting small, meaningful goals within my circle of influence has been a grounding practice for me. And I celebrate every step—big or small. Sometimes, it’s about starting with simple questions like:

• What small act of kindness can I offer today to brighten someone’s day and deepen my own sense of connection?

• Who are the people and what are the experiences that fill me with energy and gratitude, and how can I honor them more fully in my life?

• Which habits or routines truly nourish me, and how can I invite them to play a more meaningful role in my daily life?

I’ve also learned that saying “no” can be just as powerful as saying “yes.” Turning down what doesn’t align with my values creates room for what does. Each small step forward builds momentum and small shifts add up, proving that meaningful change is possible.

THE POWER OF A TRIBE

Here’s the deal: we don’t have to do this alone. The people we surround ourselves with shape how we see and move through the world. For me, relationships rooted in kindness and respect are like oxygen; they keep me breathing, thriving, and seeing the good in chaos. Small acts as a quick check-in or a note of encouragement add up to unshakable bonds. What you put out, you get back. By focusing on kindness, I’ve built a tribe that lifts me up, challenges me, and shows me my best self. That’s the magic of kindness, it doesn’t ripple, it sends shockwaves of change.

So, what ripple will you create? Every act, no matter how small, shapes your life and others’. In a world of division, choosing kindness, attunement, and resonance is an act of quiet rebellion. It’s a declaration that harmony is possible, that connections can bridge divides, and that small ripples can grow into waves of change. The world doesn’t need perfection, it needs people brave enough to care, to connect, and to act with intention. Let your ripple be a force for good, a reminder that every thoughtful act can inspire, heal, and build something bigger than ourselves. Because when we ask, “How can I help?” we’re not just offering kindness to others. We’re also calling forth the best in ourselves.

PHOTO: MARIJA KNEŽEVIĆ

REFRESH

YOUR ART

SNAGA KARATERA KROZ AKT ŽENE

INTERVJU PRIREDILA: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: MILICA KNEŽEVIĆ, MARIJA KNEŽEVIĆ

MARIJA KNEŽEVIĆ, ROĐENA JE 1967. GODINE U BEOGRADU. DIPLOMIRALA NA FLU

1991. GODINE, ODSEK SLIKARSTVO, U KLASI PROFESORA MOMČILA ANTONOVIĆA. MAGISTRIRALA U ISTOJ KLASI 1994. U OBLASTI SLIKARSTVA NA TEMU BOJA. OD 1991. ČLAN JE ULUS-A I IMA STATUS SAMOSTALNOG UMETNIKA. UČESNIK JE BROJNIH INTERNACIONALNIH FESTIVALA UMETNOSTI U SRBIJI I INOSTRANSTVU (TUNIS, MALTA, RUMUNIJA MAKEDONIJA, BUGARSKA, MAĐARSKA, HRVATSKA, CRNA GORA). NJENI

RADOVI NALAZE SE U BROJNIM PRIVATNIM KOLEKCIJAMA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU (KANADA, ŠVAJCARSKA, MALTA, ITALIJA, ŠVEDSKA). U PERIODU OD 1988. DO 2023.

GODINE, IZLAGALA JE NA PREKO 100 GRUPNIH IZLOŽBI U ZEMLJI I ŠIROM SVETA.

Najznačajniji pejzaž kojim se jedan slikar može baviti je ljudsko lice koje sve otkriva i sve sakriva.

Oduvek sam volela prirodu, u pejzažu sam mogla da provodim beskrajno mnogo vremena a da mi ljudi ne nedostaju. Ipak, moj spontani, Bogom dati, izbor motiva je ljudsko lice kao najznačajniji i najsadržajniji pejzaž. Posmatrajući pejzaž, videla sam lepotu koja me je umirivala i kojoj sam se sa uživanjem prepuštala, ali pogled na ljudsko lice je budio moj istraživački duh. Upuštanje u rad na portretu je podrazumevalo početak avanture otkrivanja slojevitosti ljudske psihe, karaktera, likovnosti, lepote, ružnoće... Sve što je sadržavao jedan pejzaž po pitanju likovnosti, odnosa površina,

boja, linija, ritmova, sadržavala je i jedna glava i još mnogo više. Dok me je pejzaž svojom savršenošću, bogatstvom mirisa, zvukova, titraja, sputavao u pokušaju da ga pretočim na platno, ljudsko lice me je kao riznica neotkrivenih sadržaja mamilo na igru kroz rad. Tim poigravanjima, ponekad strogo kontrolisanim potezima, a ponekad intuitivnim intervencijama, pokušavala sam da iznenadim samu sebe novim otkrićima. Uživala sam u ulozi onog koji stvara, ali i otkriva, psihologa, ali i sudije. Kao posledica iscrpnog rada na portretima, pojavili su se mnogobrojni naručeni portreti. Ovi portreti zahtevali su drugačiji pristup radu, više samodiscipline u postupku rada i obuzdavanja ekspresivnosti. Imala sam na umu zahtev koji sam morala da ispunim, a to je da zadovoljim i želje naručilaca. Mnogi od tih portreta nalaze se u različitim delovima sveta kao deo kolekcije ljubitelja umetnosti.

U zavisnosti od životnih okolnosti i faza, ređali su se i različiti ciklusi portreta. U ranoj fazi života moje ćerke (a povremeno i kasnije), intenzivno sam se bavila njenim portretom.To su bile nežne predstave malog bića, deteta, ali sa već jasno izraženom individualnošću i nekom dirljivom zapitanošću nad životom i sudbinom. Kasnije je nestala jasna granica između rada na njenim portretima i rada na autoportretima, pa je kao rezultat nastao rad Autportret triptih, nagrađen na Beogradskom salonu u oktobru.

Kao i lice, tako je i telo tajna knjiga koju slikar iščitava dok pravi aktove.

Zaintrigiranost figurom došla je kao prirodan sled stvari.Trenutna zasićenost motivom glave me je navela na promenu sfere interesovanja u slikarstvu. Zadržala sam se na figuraciji i ljudskom telu. Osvetljavajući neistražene predele u čoveku, slikajući glave, nastavljam sa istom zainteresovanošću da se bavim aktovima. Višedimenzionalnost motiva i dalje me intrigira.

Kao i kod glava, na mojim radovima aktova

pozadina postoji (ne postoji) isključivo u službi akta i ona je neutralna, bez ikakve priče.Telo dobija na značaju i težini jer biva neopterećeno smeštanjem u kontekst pozadine, pa okruženje ne priča priču nego je ustupa aktu da se iskaže sam i u punoj snazi. Pozadina postaje neka vrsta rama za sliku koji svojim koloritom i teksturom ima zadatak da pojača dramatiku akta. Način građenja fona, to jest prostora utiče na iskazivanje emotivnog stanja u kom se akt nalazi i kolorit tu ima presudan značaj.

Mislim da oblik tela isto kao i oblik glave predstavlja odraz karaktera. Telo govori o navikama, kulturi, poreklu, genetici “posednika”. Boja i struktura kože sugeriše stepen emotivnosti i senzibilitet.

Već u ranoj mladosti sam provodila dosta vremena pred ogledalom proučavajući svoj odraz, što je u prirodi svake žene. Ti oblici postajali su mi jasni, a njihove promene zanimljive i memorisane. Tako sam u podsvesti gradila riznicu poznatih formi sopstvenog tela. Ono je podsvesno postalo prototip za žensko telo i kasnije sam sa lakoćom mogla te oblike predstavljati i utkati u druge ženske modele. Mekoća i raznovrsnost formi, nežniji prelivi, bogatstvo kolorita i bavljenje sobom, razlozi su mog većeg interesovanja za bavljenje ženskim aktom.

Okrećući se izradi autoakta ostvarujem skrivene i duboko zatrpane porive da prikažem i iskažem sopstvenu erotičnost, negde skrivenu. Ono kolektivno nesvesno u posedu jedne žene biva obelodanjeno kroz ogoljeno i izloženo telo. Njena ranjivost, erotična dominantnost, superiornost, podređenost, zamišljenost, melanholija i niz manifestacija postaju vidljive. Akt postaje ne samo lepo telo i ukras, već medij za prenošenje emocija kako ličnih tako i univerzalnih. On postaje instrument preko koga nagoveštavamo i odnose okoline, odnosno tretman žene u određenom okruženju.

Umesto platna kao podlogu koristite savremeni materijal klirit i tako dobijate iluziju igre i trodimenzionalnost.

Moja potreba za skulptorskim načinom izražavanja navodila me je uvek da potezima četke modelujem čvrste i jasne forme zanemarujući pozadinu.Takav način razmišljanja doveo me je do rešenja kojim bih što bolje sugerisala trodimenzionalnost, a sa zadatkom da se zadržim na polju slikarstva.Tako sam došla na ideju da na tamnu, odnosno crnu pozadinu stavim transparentne podloge ređane slojevito sa razmacima od otprilike pola do jedan centimetar. Na tamnoj osnovi sam slikala određeni motiv (por-

tret, akt ili balerinu), a onda bih transparentno, skoro prozirno, na staklima ili kliritima islikavala nastavak kompozicije dobijajući efekat trodimenzionalnosti i pokreta. Nekad bih kao podlogu koristila staklo, a nekad klirit. Prednost stakla nad kliritima je bila u plemenitosti materijala. Kliriti su međutim bili lakši i omogućavali su još jedan kvalitet više, a to je intervenisanje grebanjem, što je davalo posebne rezultate. Materijalizacija te ideje izazvala je euforično oduševljenje kod mene, pa su se ideje rojile ogromnom brzinom. Tako je nastao ciklus radova Igra, izložen 2011. u Galeriji ULUS. Radovi su izazvali i veliko interesovanje kod publike, a shodno tome usledile su i mnogobrojne nagrade. Jedna od prvih i omiljenih bila je nagrada na Međunarodnom bijenalu minijature u Gornjem Milanovcu, gde sam dobila i nagradu za slikarstvo za rad pod nazivom Vesela udovica. Na malom prostoru rada, dimenzija 10 x10 cm, smestila sam dva portreta nepoznate dame u crnom. Prvi portret, naslikan na staklu, prikaz je iz poluprofila koji kao da se osvrće unazad, a drugi je na staklu ispred, koji sa osmehom, anfas, gleda u posmatrača. Podloga koja se nalazi iza oba stakla je bila sačinjena od crne čipke koja je asocirala na kovano gvožđe.

Većina radova rađenih ovom tehnikom bila je posvećena motivu balerina i ljudskih figura, pa sam ovaj ciklus nazvala Igra

Pored balerina, trodimenzionalnost postignuta ovom tehnikom me je inspirisala za nove eksperimente na temu akta. U mladalačkom dobu bila sam opsednuta parapsihološkim pojavama, a jedna od njih bila je astralna projekcija, to jest izdvajanje duha iz tela.Tako sam kasnije napravila nekoliko radova nazvanih Astrali Slikala sam aktove u različitim položajima koji kao da su bili u nekom stanju sna. Oni su bili slikani na crnoj podlozi, uljanom tehnikom u punom koloritu. Na njih sam ređanjem dva ili tri sloja tankih stakala ili klirita dodavala prozirnim namazima bele boje nova tela u različitim položajima, koja su lebdela uzajamno se preklapajući iznad postojećih aktova. Tako se, pored fantastičnih kompozicija, dobijala iluzija nekih lutajućih duša koje napuštaju prvobitno telo. Potvrdu i podršku za svoj rad te vrste dobila sam na Međunarodnom bijenalu akta Marko Gregović u Crnoj Gori, gde sam dobila prvu nagradu za akt u kategoriji slikarstva.

Omiljeni motiv autoportreta nije mogao da bude zaobiđen, pa sam i njega uradila koristeći neku vrstu tamnih kutija sačinjenih od drveta i zatvorenih tankim kliritom.Tako sam napravila triptih od crnih kutija u kojim sam naslikala svoje portrete uljanom tehnikom, a zatvorila sam ih

novim transparentnim portretima naslikanim na kliritu. Iza ovih portreta, koji su bili prozirni i u jednoj gami, nazirali su se oni prvi, pastuozni. Sve ovo aludiralo je na našu potrebu da se skrivamo iza određenih maski i da na prvi pogled ne možemo suditi i videti neku osobu.

Kod vas su apstraktno i realno, u suštini, samo kategorije, a istinska likovnost nastaje u njihovom sadejstvu, te tim putem delo postaje uzvišena harmonija duha.

Kad pristupam platnu, polazim od realne predstave koja me motiviše. Fotografija je neophodan element koji koristim prilikom slikanja, ali uz sagledavanje celine, bez vezivanja za detalje. Moja početna vizija, odnosno impuls koji me motiviše da krenem u stvaranje slike je nešto sasvim drugo od realizma na fotografiji. Fotografija mi služi kao podsetnik na ono odakle sam počela i čemu se povremeno vraćam kako ne bih izgubila vezu sa istinitošću i ubedljivošću predstave figure. Kroz rad na slici, tu realnu predstavu zamenjuje nešto potpuno novo. Do tog izmenjenog stanja na slici dolazim uglavnom kroz crtež kojim napola intuitivno pronalazim zadovoljavajuće rešenje. Ponekad slika u nekoj fazi poprima potpuno apstraktni karakter, da bi se u drugoj vraćala u realniji oblik. U nekim fazama svesno puštam da mnome ovlada destruktivnost kojom stvaram disbalans i provokaciju na platnu. Nakon toga pokušavam da slici povratim kompoziciju i prepoznatljivost motiva. Ono za čim tragam je nešto između, neka harmonija i ravnoteža koja bi zadovoljila moje kriterijume i dovela do trenutka kada kažem sama sebi “stani, gotova je slika”.

Kako vidite likovnu scenu u Srbiji danas?

Mislim da nisam dovoljno kompetentna da odgovorim na ovo pitanje. Prilično puno vremena provodim pred štafelajem, jedan deo u šetnji i mislima posvećenim kombinacijama na platnu, a ostatak vremena se bavim drugim sadržajima koji nisu toliko vezani za umetnost. Obilaskom galerija stičem utisak da je naša likovna scena prilično šarenolika i da vladaju određeni trendovi koji su podržani pojedinim likovnim kritičarima i kustosima koji sebi pripisuju zasluge za izložena dela. Mnoga od tih dela nastaju brzo, a jedini uslov koji se poštuje kao razlog za njihovo nastajanje je neki štos koji bi bio u trendu. Bezvremenost i svevremenost umetnosti se zanemaruje, a jedini zadatak koji jeste bitan, ali ne i najvažniji, je da slika bude moderna. Pri tome se zanemaruju važni elementi slike kao što su likovnost, slojevitost, višedimenzionalnost, a utisak koji preovlađuje

je površnost.Trendovi koji se prate i prepisuju su oni koji više i nisu toliko aktuelni u svetu, a neke vrednosti koje su zapisane i koje naši umetnici nose u svojim genima se zanemaruju.

Šta spremate novo u vašoj majstorskoj radionici?

Kada je rad u pitanju, a neretko i život, naučila sam da ne možemo sve planirati. Često okolnosti koje ne zavise od naših želja i namera utiču na promenu planova i zamenu postojećih ideja. Dok stvaram, osluškujem sebe i shodno tome i delam. Ono što sam nameravala da uradim na slici često se menja u trenutku i nastaje nešto sasvim drugo. Stoga ne planiram mnogo već puštam da se dešava i trudim se da reagujem na što iskreniji način. Sve moje iskustvo u dosadašnjem radu na polju slikarstva taloži se u meni i kroz moje duhovno i životno sazrevanje ispoljava se na određeni način na platnu. Rad na portretu, slikanje akta, ekperimentisanje sa materijalom, sve to stoji i čeka trenutak kada će se pretočiti u nešto novo, inicirano datim okolnostima u određenom trenutku.

Prateći sopstvene impulse, želim da ih spontano sledim i ostanem na svom putu istraživanja i izražavanja. Ono što izbegavam je ponavljanje i monotonija, pa tako u igru uvek uvodim neki novi element. Novine mogu biti u materijalu, promeni motiva, kolorita i slično, ali rukopis ostaje isti.

Pripremam izložbu aktova koju bih realizovala kada se za to steknu povoljni uslovi, a to podrazumeva pre svega dovoljan broj slika koje bi zadovoljile moje kriterijume. Očekujem od sebe da sprovedem ideju da na jednoj izložbi bude prikazan različit tretman motiva akta. Figure bi kretale od onih analitičkih ka onim krajnje ekspresivnim i do granica apstrakcije dovedenim.

Predviđam da bi moje kasnije slike bile povratak glavama, koje vidim kao poluapstraktne, sa akcentom na neke univerzalne karakteristike čoveka koje bih kroz ekspresivniji izraz apostrofirala. Moja percepcija realnog, izoštrena vremenom, sve je podložnija transformacijama koje diktiraju unutrašnji sadržaji i podsvest. Večito težim ka tome da slika povede mene i da me iznenadi, da bude asocijativna, lišena banalnosti, ali jak nosilac i prenosnik snažno doživljene emocije.

PHOTO:

YOUR MEMORIES

PIŠE: MARISOL VARGAS BRAVO DE ANĐELIĆ

FOTOGRAFIJA: MIA MEDAKOVIĆ

KAKO IZGLEDA TVOJ IDEALAN SVET?

Sve(t) po mojoj meri kao tema me je vratila u detinjstvo. Možda zato što je bilo potrebno da kopam po svojim sećanjima, gde fantazija i naivnost još uvek žive. Kakva nostalgija, suze mi naviru. Iznenađujuće je sresti se sa svojim dečjim “ja”. Grlim plišanog zeku, jedinu uspomenu koju nosim iz detinjstva i koju je moja ćerka, nekim neobjašnjivim slučajem, nakon dugog vremena, upravo izvadila iz svoje kutije sa igračkama I grleći tu nežnu uspomenu, počinjem da stvaram ovaj svet gde se stvarnost i fantazija spajaju stvarajući tajnu sinergiju kako bih na ovim stranicama pokušala da prenesem kako sam kreirala svoj život i kako bih želela da on izgleda po mojoj meri.

Mislim da bi se većina nas složila da idealan svet može biti mesto gde svi možemo živeti u miru i harmoniji, mesto gde nema siromaštva ni gladi, gde svi ljudi imaju priliku da ostvare svoj maksimalni potencijal i uživaju u slobodi, gde ne postoji socijalna isključenost zbog ekonomskih, političkih, socio-kulturnih ili etničkih razlika, gde je poštovanje sebe i drugih konstanta. Sve ovo se lako piše, ali krije iza sebe idealizam u koji je teško poverovati da može postati stvarnost. Možda zato što, s godinama, postajemo manje optimistični i više skeptični. Neki to nazivaju realnošću. Ne sudim im, to je jednostavno rezultat okolnosti u kojima živimo i koje nas često primoravaju da prestanemo da sanjamo.

Možda nije toliko važno živeti u idealnom svetu koliko je dovoljno živeti po zakonima dobrote, istine i pravde. Verujem da svaka osoba ima sposobnost da stvori svoj idealan svet i izgradi okruženje porodice i prijatelja prema sopstvenim parametrima.

Dakle, stvorila sam svoj svet sa jednim jedinim ciljem: biti srećna. I s tom jasnom odlukom, počela sam da gradim ovaj svet, svoj svet. Imala sam devetnaest godina kada mi je u ruke dospela knjiga o filozofiji. Ako me pitaš za naziv, žao mi je, zaboravila sam, ali nikada nisam zaboravila suštinu njenih redova: biti srećan i usrećiti druge, u svakom smislu te reči, bez obzira na uslove okruženja. I tako sam krenula na ovo putovanje koje traje više od dvadeset godina, gde je svaki dan izazov i prilika. Velike odluke uvek donosim pažljivo, uz pomoć dobro odabrane knjige. Knjige mi služe kao vodič na ovom putu zvanom život. Život koji ponekad nije posut ružama, već sasvim suprotno.

Više od šest godina pripadam „Čitalačkom krugu“ u Beogradu. Čitamo jednu knjigu mesečno na španskom jeziku, koji je moj maternji jezik. Na dan kada sam krenula iz svog doma u Srbiju, majka mi je poklonila svoju knjigu iz mladosti –staru Bibliju s posebnim beleškama. Ta knjiga je ona kojoj se uvek vraćam i, upravo zahvaljujući tom divnom poklonu, moj život je onakav kakvim ga moja porodica i prijatelji vide – ispunjen mnogim srećnim trenucima koji nadvladavaju one loše. Naučila sam da uživam u svakom trenutku i da se bavim aktivnostima koje me ispunjavaju. Uključujem se u projekte koji imaju društveni značaj. Ja sam preduzetnica i domaćica, uživam u svom domu, u provodu na nekom čarobnom mestu. Nije bitno da li sam sama, iako je uvek lepše biti u dobrom društvu. Ako govorimo o društvu, moram priznati da se trudim da se okružim najboljim. Smatram se srećnom što imam

toliko dobrih prijatelja koje cenim i poštujem.

Život daleko od moje rodne zemlje, Perua, pružio mi je priliku da upoznam veliki broj različitih ljudi. Svi oni ostavljaju trag, neki više od drugih, naravno. Ima ljudi kojima posvećujem samo tišinu i svoje najbolje želje.

U mom svetu, Bog, porodica i prijatelji su najvažniji. I kako sam rano odlučila da budem srećna, udala sam se pre devetnaest godina za ljubav svog života i imamo ćerku koja ispunjava naše dane osmesima i raznim dogodovštinama. S ćerkom sam otkrila da se može plakati od sreće i mogu potvrditi da mi je srce puklo kada sam čula njen prvi plač. Moja ćerka Andrijana je uspela da učini ovaj moj svet još lepšim, ako je to uopšte moguće. Nikada neću prestati da se zahvaljujem Bogu za ovaj blagoslov koji je došao u naš život posle osam godina braka. Imam divne roditelje, sestre i porodicu. Takođe imam i divnu familiju sa muževljeve strane koja me je prihvatila raširenih ruku od prvog trenutka.

Život je stalna borba, u kojoj pokušavamo da izronimo na površinu kako znamo i umemo. Ove godine izgubila sam dedu i svekrvu. Bili su to dani velike tuge za sve nas koji ih volimo, ali primili su našu ljubav do poslednjeg trenutka i to me teši. Dakle, kada bih imala čarobni štapić, u svom svetu po meri poželela bih da svi ljudi imaju priliku da se oproste od svojih najdražih i da izraze svoja osećanja pre nego što ih oni napuste.

Kažu da je život prazna knjiga u kojoj svako piše svoju priču. U mom svetu ljudi imaju da pruže

mnogo ljubavi, solidarni su i empatični jedni prema drugima, posvećeni pravednim ciljevima, sa snažnim osećajem odgovornosti, prepuni dobrote i hrabrosti. Oni su pošteni, vredni, ljubazni, tolerantni, optimistični i uvek nasmejani. To su obrazovane osobe koje krasi emocionalna mudrost, duhovnost, poštovanje prirode i briga za životinje. Ti ljudi su sposobni da praštaju i upravljaju svojim emocijama, ali i da ih izražavaju bez strahova koji ih parališu. Takvi ljudi umeju da prepoznaju nove mogućnosti. Oni vas gledaju pravo u oči, transparentni su, sanjaju, putuju bez granica i uživaju svesni lepote ovog sveta u kome živimo.

Na kraju bih želela da te pozovem da razmisliš o tome kako bi izgledao tvoj idealni svet. Sigurna sam da će ova vežba doneti pozitivan pomak u vezi sa tvojim životnim ciljem i raspodelom prioriteta i osećanja. Možda te podstakne da usmeriš svoj život. Ne postoji pravi trenutak – ovo je tvoj trenutak, nikada nije prekasno.

“Čovek stvara književnost, a zatim književnost doprinosi oblikovanju čoveka. Umetnost čini srž jedne zemlje, ona upravlja čovekom; njegova sloboda, najviša i apsolutna, moguća je, a plodovi te slobode nose pečat prošlosti, dela naših prethodnika, kada su oni postojali.“ — José María Arguedas

S ljubavlju,

Marisol Vargas Bravo de Anđelić

YOUR HEALTH

PRONATAL KLINIKA ZA VANTELESNU

OPLODNJU

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ, PRONATAL KLINIKA

PRONATAL JE VODEĆA KLINIKA ZA

VANTELESNU OPLODNJU U EVROPI I REGIJI. VIŠE OD 27 GODINA NA KLINICI SE

BAVE STERILITETOM I REPRODUKTIVNOM MEDICINOM. DANAS PRONATAL IMA 11 CENTARA, OD TOGA SEDAM U ČEŠKOJ REPUBLICI I ČETIRI U REGIONU: BEOGRAD, BANJA LUKA, RIJEKA I ZAGREB. SVAKE GODINE SE POMOGNE DA NA SVET

DOĐE 2500 BEBA. SVIM PACIJENTIMA JE OMOGUĆEM JEDINSTVEN, TRANSPARENTAN, PROFESIONALAN I VISOKOINDIVIDUALAN PRISTUP. LEČENJE SE SPROVODI U SKLADU SA NAJSAVREMENIJIM STANDARDIMA I INOVACIJAMA U OBLASTI POTPOMOGNUTE OPLODNJE.

Razgovaram sa Marinom Mišković, glavnom koordinatorkom za VTO u Češkoj Republici.

Pronatal je vodeća klinika za vantelesnu oplodnju u regiji. Čime ste stekli takvu reputaciju koju gradite već 30 godina?

Pronatal grupacija je vodeći centar za vantelesnu oplodnju u Evropi na Balkanu i u regionu sa tradicijom dugom više od 30 godina. Kliniku je osnovao docent Tonko Mardešić, postavljajući osnove rada zasnovane na stručnosti i najnovijim dostignućima u reproduktivnoj medicini. Danas grupaciju vodi njegova ćerka Nicole Mardešić, koja sa istom posvećenošću razvija viziju klinike da svaki pacijent dobije personalizovan tretman i vrhunsku podršku.

Tokom tri decenije, kontinuirano smo radili na usavršavanju i edukaciji našeg medicinskog tima, kao i na uvođenju najsavremenijih tehnologija

i metoda u lečenju neplodnosti. Fokus na inovacijama omogućio nam je da pacijentima pružimo najefikasnije i najbezbednije opcije na putu ka roditeljstvu.

Pored stručnosti, posvećenost pacijentima je u središtu našeg rada. Individualan pristup svakom paru osnova je našeg uspeha, dok zadovoljstvo i poverenje pacijenata potvrđuju kvalitet usluga koje pružamo. Posebno nas raduje činjenica da se mnogi parovi vraćaju kako bi ostvarili san o drugom detetu – to je najveće priznanje za naš trud.

Kako bismo se približili pacijentima, Pronatal grupacija je proširila svoju mrežu klinika širom Balkana i trenutno u regionu imamo četiri klinike – u Beogradu, Zagrebu, Banja Luci i Rijeci. Naš regionalni menadžer za Balkan je profesorka Sanja Sibinčić, koja svojim dugogodišnjim iskustvom i zavidnim rezultatima potvrđuje da svaka klinika u okviru grupacije radi po najvišim standardima.

Pronatal ostaje posvećen svojoj misiji da svakom paru pružimo najbolji mogući tretman i time povećamo šanse za ostvarenje roditeljstva.

Vaše dugogodišnje iskustvo u lečenju neplodnosti dovelo vas je u sam vrh evropske reproduktivne medicine. Koje su sve oblasti medicine i nauke uključene u rešavanje ovog problema?

Pronatal gurpacija danas je jedan od vodećih evropskih centara za reproduktivnu medicinu. Od samog osnivanja, Pronatal klinike privlačile su parove iz celog sveta, zahvaljujući pre svega vrhunskom timu stručnjaka, kao i mogućnostima koje pružamo kroz sveobuhvatni pristup lečenju neplodnosti.

Naš tim čine iskusni lekari, embriolozi, genetičari i koordinatori koji govore jezike i pružaju im maksimalnu podršku tokom celog procesa. Pored toga, Republika Češka, gde je sedište

Pronatal grupacije, poznata je kao jedan od lidera u Evropi u oblasti reproduktivne medicine, čemu dodatno doprinosi napredna zakonska regulativa. Ova regulativa omogućava primenu mnogih metoda koje nisu dostupne u drugim zemljama, pružajući parovima veće mogućnosti za ostvarivanje roditeljstva.

Jedan od naših ključnih aduta u okviru grupacije je i klinika za genetiku, što je retkost među centrima za vantelesnu oplodnju. Ovo omogućava precizne i napredne genetske testove, uključujući preimplantacijsko genetsko ispitivanje embriona i kompatibilne testove, čime pružamo dodatnu sigurnost i povećavamo uspešnost postupaka. Takođe, posedujemo i banku reproduktivnog materijala i imamo dugogodišnje iskustvo u donaciji biološkog materijala – jajnih ćelija, spermatozoida i embriona, što takođe ima izuzetno važnu ulogu u lečenju neplodnosti.

Nedavno je zahvaljujući zakonskim promenama u Srbiji koje omogućavaju uvoz biološkog materijala Pronatal grupacija postala jedna od tri akreditovane banke koje mogu da izvoze biološki materijal u našu zemlju. Time je dostupnost naših usluga pacijentima iz ovog regiona postala pristupačnija i omogućila im vrhunsku brigu i tretman koji je bliže njihovim domovima.

Kroz sve ove oblasti – genetiku, embriologiju, donaciju biološkog materijala i savremene medicinske metode – pružamo sveobuhvatnu podršku svakom paru, osiguravajući najviše standarde u lečenju neplodnosti.

Koliko je individualni pristup važan u lečenju neplodnosti?

U Pronatal grupaciji verujemo da je individualni pristup lečenju neplodnosti ključ uspeha. Svaki

par je priča za sebe, ne samo po medicinskom problemu s kojim se suočava, već i po emocionalnom, fizičkom i psihološkom stanju koje prati njihovo iskustvo.

Mnogi parovi dolaze u naše klinike sa nizom neuspešnih pokušaja iza sebe, razočarani i demotivisani, često opterećeni strahom i nesigurnošću. Naš cilj je da im olakšamo taj put, da im budemo podrška ne samo kroz vrhunski medicinski tretman, već i kroz holistički pristup koji obuhvata sve aspekte njihovog zdravlja.

Integrisan pristup koji negujemo u Češkoj danas postoji i u našoj klinici u Srbiji i uključuje:

Medicinsku stručnost: precizna dijagnostika i najmodernije metode lečenja.

Holistički pristup: pacijentovo telo, um, osećanja, emocije i duša posmatraju se kao jedna celina, celina koja treba da živi u harmoniji sa svojom psiho-socijalnom okolinom.

Psihološku podršku: savetovališta za parove i pojedince kao pomoć u suočavanju sa emocionalnim izazovima tokom procesa lečenja. Hedepy terapije: specijalizovane sesije za mentalno zdravlje i opuštanje.

Verujemo da svaki element ovog pristupa igra važnu ulogu u postizanju uspeha.

Individualni pristup omogućava nam da razumemo specifične potrebe svakog para i kreiramo plan lečenja koji je prilagođen njihovim željama i okolnostima. Spoj medicinskog i holističkog pristupa osigurava ne samo najbolje šanse za uspeh, već i stvaranje pozitivnog i podržavajućeg okruženja u kojem svaki par

može ostvariti svoj san o roditeljstvu. Svaka beba rođena uz našu pomoć je dokaz da individualni pristup zaista pravi razliku.

Koliko je ženama zaista teško da donesu odluku da uđu u postupak za vantelesnu oplodnju? I kakva je statistika uspešnosti?

Doneti odluku da se započne proces vantelesne oplodnje često je jedan od najtežih koraka za mnoge žene. To je odluka koja sa sobom nosi veliki emocionalni, psihološki i fizički izazov. Mnoge žene dolaze sa prethodnim neuspešnim pokušajima ili dugogodišnjom borbom sa neplodnošću, a taj proces često prati strah, nesigurnost i briga oko ishoda. Moraju da se nose sa svojim unutrašnjim borbama, ali i sa okolinom, veoma često čak i u najbližoj porodici nemaju apsolutno razumevanje i podršku. Iz tog razloga je na svima nama, društvu, sistemu, medijima, da konstatno radimo na razvijanju svesti u tom pravcu.

U Pronatal grupaciji potpuno razumemo koliko je ta odluka teška i zato naš pristup nije usmeren samo na medicinski deo, već i na emocionalnu podršku. Pružamo stalnu podršku kako bismo olakšali taj izazovan put. Verujemo da razumevanje i empatija čine proces manje stresnim i daju snagu našim pacijentima.

Što se tiče uspešnosti, Pronatal se ponosi kumulativnim uspehom od 96%, što nas svrstava u sam vrh evropske reproduktivne medicine. Ovaj procenat obuhvata parove koji su uz našu pomoć ostvarili roditeljstvo kroz niz personalizovanih tretmana, uključujući najsavremenije metode lečenja i inovativne pristupe poput preimplantacijske genetske dijagnostike i donacije biološkog materijala.

Naš cilj nije samo pružiti šansu za začeće, nego i omogućiti što većem broju parova da iz procesa izađu sa osećajem sigurnosti, stabilni i podržani, kako bi sutra bili radosna porodica.

Svaka žena koja se odluči na ovaj korak pokazuje izuzetnu hrabrost, a mi u Pronatalu smo tu da tu hrabrost podržimo svim raspoloživim sredstvima.

Kako se nosite sa emocionalnim i psihološkim aspektima pacijenata prilikom vantelesne oplodnje?

U Pronatal klinici veoma ozbiljno shvatamo emocionalne i psihološke aspekte vantelesne oplodnje jer razumemo koliko ovaj proces može biti izazovan za naše pacijente. Proces lečenja neplodnosti ne obuhvata samo medicinske tretmane, već i čitav spektar emocija – od nade i uzbuđenja, do straha, nesigurnosti i ponekad razočaranja. Naš tim je obučen da pruži podršku na svim nivoima. Uključujemo stručnjake iz različitih oblasti – psihologe, nutricioniste i savetnike – kako bismo pacijentima omogućili što bolji pristup. Razumemo da je svaka situacija jedinstvena, pa je i naš pristup prilagođen njihovim potrebama i osećanjima. Kao neko ko je najviše u kontaktu sa pacijentima od njihovog prvog poziva pa sve do konačnog cilja, smatram da je ključna stvar poverenje. Trudim se da budem uz pacijente na svakom koraku – da odgovorim na njihova pitanja, umanjim njihove strahove i pružim podršku u trenucima kada im je to najpotrebnije. Svaki poziv, razgovor i susret posmatram kao priliku da im pokažem da nisu sami u ovom procesu.

Razumem koliko je važno pružiti osećaj sigurnosti i empatije. Trudim se da ih saslušam, razumem njihova osećanja i ohrabrim ih kada se suoče s izazovima. Takođe, radujem se zajedno sa njima

PRONATAL Nord Teplice

PRONATAL Spa Karlove Vari

PRONATAL Sanatorium Prag 4

PRONATAL Repro Češke Budjejovice

Mia Poliklinika Rijeka, Hrvatska

PRONATAL Plus Prag 6

PRONATAL Kolin Kolin

PRONATAL Ostrava Ostrava

PRONATAL

Centar za prenatalnu diagnostiku , Odeljenje za genetiku Prag 4

Poliklinika IVF Zagreb Hrvatska

PRONATAL Beograd Beograd , Srbija

Medico-S Banja Luka, Bosna i Hercegovina

jer znam koliko je taj put poseban i koliko im to znači.

Moj cilj je da im proces učinim što lakšim i da budu svesni da imaju nekoga na svojoj strani – nekoga ko ih razume i ko je tu za njih u svakom trenutku. Vantelesna oplodnja nije samo medicinski put, to je i put emocionalne snage i upornosti, a ja sam tu da ga podržim na svakom koraku.

Da li je danas neplodnost u porastu i da li joj znamo uzrok?

Da, nažalost, neplodnost je u porastu i to je globalni trend koji se naročito primećuje u poslednjih nekoliko decenija. Razlozi su mnogobrojni i kompleksni, uključujući promene u načinu života, biološke faktore i društvene promene. Žene sve češće odlučuju da postanu majke u kasnijim godinama zbog karijere, obrazovanja ili iz ekonomskih razloga. Plodnost

kod žena značajno opada nakon 35 godine, što povećava potrebu za medicinskom pomoći poput vantelesne oplodnje (IVF). Nezdrave navike u ishrani, fizička neaktivnost, gojaznost ili premala telesna težina utiču na hormonski balans i plodnost kod oba pola.

Brojne studije pokazuju da je kvalitet sperme kod muškaraca u padu, često zbog izloženosti stresu, zagađenju, pušenju, alkoholu i radu u nepovoljnim okruženjima. Zagađenje vazduha u okruženju i hemijski faktori (plastika, pesticidi, teški metali) imaju negativan uticaj na reproduktivno zdravlje muškaraca.

Stres i svakodnevni tempo života imaju negativan uticaj na plodnost kod žena i muškaraca, dodatno komplikujući začeće. Društvena stigma oko neplodnosti može još više povećati anksioznost kod parova koji prolaze kroz tretmane.

Pronatal grupacija i klinike za potpomognutu

oplodnju igraju ključnu ulogu u rešavanju problema neplodnosti. Tehnologija se stalno unapređuje, omogućavajući mnogim parovima koji bi ranije ostali bez dece da postanu roditelji. IVF je postao standardni pristup koji pruža uspešno lečenje, naročito kod parova s problemima plodnosti usled starosnih faktora, problema sa spermogramom ili neobjašnjive neplodnosti. Uz to, sve veći broj ljudi postaje svestan važnosti očuvanja reproduktivnog zdravlja kroz promene u načinu života i ranije planiranje porodice.

Koliko je do sada beba doneto na svet zahvaljujući stručnosti i angažmanu Pronatal klinike?

Pronatal klinika od svog osnivanja omogućila je dolazak na svet otprilike 50.000 beba, što je broj koji odgovara populaciji jednog manjeg grada. Ovaj izuzetan uspeh, koji često ističe naš cenjeni doc. Mardešić, rezultat je vrhunske stručnosti, predanosti i moderne medicinske tehnologije koju primenjujemo u svakodnevnom radu.

Ovaj broj ne simbolizuje samo uspeh naše klinike, već i neizmernu sreću koju osećamo jer smo pomogli tolikom broju parova da ostvare svoj san o roditeljstvu. Svaka nova beba koja se rodi uz našu pomoć predstavlja ne samo čudo života nego i potvrdu naše misije – da uvek budemo podrška onima kojima je najpotrebnija. S ponosom i radošću nastavljamo da doprinosimo širenju porodica širom sveta!

Koliko je danas zaista važno da se porodica planira i da se briga o zdravlju vodi od najranije mladosti?

U Pronatal klinici duboko razumemo koliko je

važno pravovremeno razmišljati o reproduktivnom zdravlju, čak i onda kada porodica još nije u planu. Zbog toga smo pokrenuli akciju Fertility Days pod sloganom „Plodnost se ne podrazumeva“, dostupnu kako u našoj klinici u Beogradu tako i u našim centrima u Češkoj. Cilj ove inicijative je da omogućimo svim zainteresovanima, a posebno mladima, da provere svoju plodnost i steknu uvid u svoje reproduktivno zdravlje.

U današnje vreme, kada se planiranje porodice često odlaže nakon 35. ili čak 40. godine života – zbog obrazovanja, karijere ili nemogućnosti pronalaska odgovarajućeg partnera –neophodno je razmišljati unapred. Jedna od ključnih opcija koju nudimo je zamrzavanje biološkog materijala (tzv. social freezing), kako za žene tako i za muškarce. Zamrzavanje jajnih ćelija i sperme u mlađem uzrastu osigurava kvalitet reproduktivnog materijala, što značajno povećava šanse za uspešno roditeljstvo u kasnijim godinama.

Naša misija je da kroz ovakve inicijative podignemo svest o važnosti pravovremenog planiranja i očuvanja plodnosti, pružajući svakom priliku da osigura svoju reproduktivnu budućnost.

Kako izgleda umrežavanje klinika u Evropi?

Jedna od najvećih prednosti Pronatal grupacije je što imamo više klinika smeštenih u različitim državama i gradovima širom Evrope. To pacijentima omogućava fleksibilnost, kontinuiranost u lečenju i pristup širokom spektru opcija, čak i u situacijama kada se zakonodavstvo ili medicinski pristupi razlikuju od države do države.

Na primer, pacijent može započeti proces

dijagnostike i pripreme u jednoj klinici, a zatim, ukoliko je potrebno, nastaviti ili završiti lečenje u drugoj klinici unutar naše grupacije. Ovo je posebno značajno za pacijente iz zemalja gde određeni zakonski ili medicinski zahvati nisu dostupni, jer Pronatal klinike omogućavaju da se terapija nesmetano nastavi u zemlji gde je to dozvoljeno. Sve se organizuje bez prekida ili gubitka kontinuiteta, uz potpuno poštovanje individualnog pristupa svakom pacijentu.

Upravo u tome leži snaga naše grupacije. Iako smo umreženi i delimo resurse, tehnologiju i stručna znanja, svaka klinika zadržava personalizovan pristup pacijentima. Svi naši stručnjaci rade u skladu s istim visokim standardima, uz međusobnu razmenu informacija i iskustava kroz zajednički sistem. To znači da pacijent dobija dosledan kvalitet usluge, bez obzira na to u kojoj klinici započne ili završi svoj proces lečenja.

Najvažnija prednost je što pacijent ne mora da brine o administrativnim ili logističkim preprekama. Mi se brinemo o tome. Naš tim osigurava da se celokupan proces odvija

besprekorno, uz maksimalnu usklađenost sa zakonskim regulativama i medicinskim protokolima svake države. Ovaj model pruža veću fleksibilnost i nadu parovima koji možda misle da su njihove mogućnosti ograničene.

Pronatal grupacija nije samo mreža klinika – to je umrežena stručnost, podrška i posvećenost. Naš cilj je da pacijentima olakšamo svaki korak na njihovom putu do roditeljstva, bez obzira na to gde se nalaze.

Šta da rade partneri ako žele bebu, a ne dolazi do začeća?

Ne treba čekati ukoliko primetite da začeće ne ide kako ste planirali – najduže šest meseci do godinu dana. Što ranije počnete da vodite računa o svom reproduktivnom zdravlju, to su šanse za uspeh veće. Preventivni pregledi su ključni jer omogućavaju da na vreme otkrijete potencijalne izazove i krenete s odgovarajućim koracima.

Briga o reproduktivnom zdravlju deo je šire slike očuvanja celokupnog zdravlja. Zdrav način života, redovna fizička aktivnost, izbegavanje

stresa i pronalaženje načina za opuštanje nisu samo preporuke – oni su temelji za dobro zdravlje i kvalitetan život.

Razmišljanje unapred, poput preventivnih pregleda ili zamrzavanja reproduktivnog materijala, pruža sigurnost i omogućava vam da kasnije donosite odluke s manje stresa. Pravovremena briga znači da ne samo da planirate porodicu kada to želite, već i da se osećate fizički i psihički spremni za taj veliki korak.

Ne zaboravite, vaše zdravlje je vaša odgovornost – brinite o njemu na vreme i uživaćete u svemu što život nosi!

PHOTO:

YOUR BREAKFAST

SVET MODE, PUT SVILE

SVAKOG MESECA RADISSON COLLECTION HOTEL, OLD MILL U BEOGRADU JE DOMAĆIN NAŠIH DORUČAKA, RAZMENA IDEJA, SARADNJI. U PRELEPOM OKRUŽENJU, STILIZOVANOJ

ESTETICI I PRIJATNOJ ATMOSFERI, GOSTI RYL MAGAZINA UŽIVAJU OKUPLJENI OKO PRAVE TEME. TEMA JANUARSKOG IZDANJA JE „SVE(T) PO MOJOJ MERI“ I O TOME PRIČAMO SA PREDUZETNICAMA I MODNIM DIZAJNERKAMA MARIJOM I JELENOM.

MARIJA IVKOVIĆ, ROĐENA NA JUGU SRBIJE U LESKOVCU, BIVŠI STUDENT FILOLOŠKOG FAKULTETA, MAJKA DVOJE ODRASLE DECE. SA SUPRUGOM ŽIVI NA NOVOM BEOGRADU. VLASNICA JE I PREDUZETNICA FIRME MAIA.HOMEDRESS. MODNA JE DIZAJNERKA KONCEPTA

SVILENIH MAIA PIDŽAMA KOJE NAŠE DAME VOLE.

JELENA BUKVIĆ ATANASKOVIĆ, ROĐENA JE CETINJANKA. ZAVRŠILA JE FRANCUSKI JEZIK NA UNIVERZITETU U BEOGRADU. MAJKA JE DVE ĆERKE. PREDUZETNICA KOJA JE KREIRALA SVOJ BREND YEYA.

Kako si ušla u svet mode?

Marija: Još odmalena, divila sam se holivudskim divama koje su često bile fotografisane u glamuroznim haljinama, svilenim pidžamama i ogrtačima. One su me inspirisale i probudile želju da imam sopstvenu svilenu pidžamu koju ću nositi kod kuće, ali i u specijalnim prilikama.

Sašila sam svoju prvu pidžamu i organizovala kreativni tim koji mi je pomogao da kreiram priču o autentičnoj ženi koja zna da nosi pidžamu u svom domu, da se opusti i uzme vreme za sebe, uživajući u svojim malim ritualima.

Namera mi je bila da pidžama bude elegantna i prefinjena, kao i da može da se nosi van kuće. Vremenom, ona je postala omiljeni izbor za svečanosti i važne prilike. Bio je to revolucionarni pristup ovom modnom komadu koji je prevazišao svoju prvobitnu svrhu!

Jelena: Još kao dete, volela sam da imam svoj stil. Nije baš bilo mogućnosti kao danas, ali sam svoje odevne kombinacije volela da upotpunim nečim neočekivanim i čini mi se da je to negde i deo karaktera. Nisam volela ništa standardno, ništa što nema neki svoj pečat, pa se tako desio i moj ulazak u svet mode, gde sam idejom o ornamentima i autentičnim pojasevima obeležila dizajn brenda. U isto vreme, to me je podstaklo

da iz životnog klišea ispoljim svoju kreativnost i pređem u novu etapu život koja me u potpunosti ispunjavala. Svidelo mi se i donela sam odluku da se posvetim izgradnji svog brenda i počela sam lagano da ‘krčim’ taj put.

Zašto svila kao materijal sa kojim radiš?

Marija: Svila je besprekoran prirodni materijal u kojem se uživa.

Svila neguje, miluje i doprinosi blagostanju tela, uma i duha. Savršeno se prilagođava našem telu, a sa psihološkog aspekta, pomaže nam da produbimo nežnost i ljubav prema sebi. MAIA pidžame su modni komadi koji se nasleđuju i zato se daruju, kao zlato.

Mi za našu kolekciju biramo najkvalitetniju Mulberry svilu, Sandwashed, Satin Silk, Crepe de chine. Ima ih još koje istražujemo po svetu. Na našem sajtu www.maia.rs možete pogledati kako da je sačuvate, održavate, kako bi uvek bila savršeno čista i prirodno sjajna.

Jelena: Sve što je prirodno i nesvakidašnje, sve čemu treba vreme i izgradnja da dobije svoju krajnju liniju estetike, sve što je lekovito, a u isto vreme kvalitetno, trajno i lepršavo je dobitna kombinacija zato svila. Ne samo svila, nego svi materijali koje koristim u svojim kolekcijama

su visokog kvaliteta i to je korak kojim krećem u kreativni proces, pa tek onda dizajniram. To je teže, ali vremenom stekneš taj osećaj i obično bude sve kako sam zamislila.

Šta te je obeležilo u svetu mode kroz sve ove godine?

Marija: Unikatne ručno izrađene svilene pidžame, kao i Maia Ceremony Scent, prvi miris za svilu proizveden u Srbiji. Dizajniran je za opuštanje svih čula i uživanje u blagodetima sadašnjeg trenutka. Napravljen je od čistih esencijalnih ulja, a svaki sastojak je pažljivo odabran.

Cveće jasmina koje smo koristili se uzgaja u Indiji, dok ruže dolaze iz Maroka. Neodoljiv bergamot pruža dozu prefinjenosti i budi u nama osećaj radosti i nežnosti.

Maia Ceremony Scent je aromaterapijski dodatak koji je kreiran za uživanje u svilenoj odeći. Ova kombinacija podstiče divan osećaj koji nam je neophodan u užurbanom životu.

Jelena: Mislim da je to ‘pomerena’ klasika, komadi koje možete nositi godinama i svaki put iznova biti primećeni, osim šara koje ukrašavaju svaki moj model. Uvek se u kolekcijama ‘ušunja’ i nešto što je trend, ali je suština da imate dobar kroj koji stoji saliveno različitim građama, ne samo modelima. To je takođe segment o kojem razmišljam u procesu. Vodim računa i da žena treba da bude ženstvena, čak iako obuče nešto ‘masculine’, treba da odaje utisak nežnog bića, zato sam kolekcije delimično radila sa printovima kojima mogu da postignem taj efekat.

Koliko su srpski modni kreatori podrška jedni drugima?

Marija: MAIA brend i te kako podržava kolaboracije i nama je to na prvom mestu.

Svojom dobrom poslovnom politikom i etikom podržavamo rad srpskih modnih kreatora i svim našim kolegama želimo uspeh u novim poslovnim izazovima koji donose ličnu sreću i satisfakciju.

Jelena: Podrška u svetu mode i postoji i ne postoji. Mislim da to zavisi od osobe, bila ona u svetu mode ili ne. Ja sam neko ko je suveren u tom smislu, sama sebi sam najveća podrška, ali i neko ko će ti uvek ‘pružiti ruku’ bez obzira na drugu stranu. Volim da povezujem ljude, volim

MARIJA IVKOVIĆ

da pohvalim ako smatram da je nešto dobro, kritika se suzdržavam jer lepota je u oku posmatrača. Nešto što je meni lepo, tebi nije i obratno.

Šta se priprema u modnim radionicama za proleće/leto 2025. godine?

Marija:Mi smo brend koji neprestano istražuje i razmišalja o najkvalitetnijoj vrsti svile koju možemo da implementiramo u novu Maia.homedress kolekciju.

Nismo zaboravili mušku publiku i sada za njih pripremamo nove boje i nove modele pidžama, kao i elegantne ogrtače u kojima će se opustiti i uživati, jer im je to zaista potrebno. Inovativna paleta boja svilenih komada će oduševiti naše dame i podstaćati ih da se posvete sebi i voljenima.

Jelena: U kolekcijama za sledeću sezonu će dominirati boje. Uvek me taj prelaz raduje i inspiriše da ubacim neke novitete i u nekom delu izrazim svoju intuitivnost za sledeće sezone. ‘Opipavam’ reakcije trzišta. U svakom poslu treba naći i zadovoljstvo, jer je to ključ uspeha.

Kakav je svet koji si sama kreirala ili ćeš da ga menjaš?

Marija: Svoju modnu misiju sam započela zbog sebe same i potrebe da stilizujem žensku i mušku klijentelu kao pravu gospodu odevenu u svilu. Nismo imali problem da ih pronađemo, ta gospoda je prepoznala ovaj specifični stil i oni su sada deo Maia.homedress zajednice.

To su samouvereni muškarci koje žele da obraduju svoje voljene i žene koje ubiraju plodove realizovanog. Oni sa radošću biraju naše svilene pidžama setove.

Svet u kome Maia živi nije jednostavan. On je dobro iskreiran, organizovan po njenom osećaju i meri.

Jelena: Polazna tačka svake promene ste vi sami. Nisam neko ko triput meri i možda je to nešto što bi trebalo da promenim kod sebe. Važno je da u svom svetu imate kvalitetne ljude, zdrave međuljudske odnose i ispravne životne norme. Mislim da sam za sve ove godine to uspela i stvorila svoj ‘mikrosvet’ koji ne bih želela da menjam. Sve što je drugačije na tom putu od onog što smo sami iskreirali je kratkog daha i prolazno, jer kako zračis tako i privlačiš.

JELENA BUKVIĆ ATANASKOVIĆ

YOUR POEM

PIŠE: GORDANA TOMIĆ

OSVIT U SUMRAK

Neke sene daleke čekahu znak sunčevog umora, čekahu poj nemog slavuja, ledeni dah zmaja

i istinu kobnu u svemu tom.

A ja osetih vakuum u sebi i u toj tami od hiljadu tona, videh oka tvoga sjaj, shvatih da za mnom zvone zvona, čuh kako jeca tišina monotona, dok tražim od sebe oproštaj.

I ja bih da ćuteći jecam i plačem bez suza, da me čuva sreće muza, dok u javi sanjam to boje vina veče, pod mirisnom kosom Meseca mlada, da ispijem i poslednji pehar u kome je nada,

al’ čovek mora da se opeče kad na vatru zgazi nogom bosom.

Otkuda mu onda hrabrost da sam sebe strelom otrovnicom povredi, otkuda mu pamet da poraz traži u pobedi?

Otkuda mu prkos prema ravnoteži iako zna da će sigurno pasti, zašto samom vrhu teži?

A ja se i dalje pitam:

Šta nakon najnovijeg svitanja?

Šta nakon najslavnije misli?

Pitam se, čemu sve sama pitanja i svesno sebe varam da odgovor može da se smisli.

Koliko još da gajim revnost u traženju tvog lika na svom parčetu neba, terajući sebe da verujem u čeda i istrajnost?

Koliko mi boje tvoga oka treba, pa da prekrijem sve, baš sve da nestane i koliko iskri istine iz tvoje duše, pa da osvetli sve, da jednom zauvek svane?

Hajde, probudi se! I sasvim jasno uoči da vidim tvoju snagu uma i lepotu duha, jer suviše dugo ćutim glasno, osluškujući da l¢ za patnju moju imaš

sluha i pitajući se da l¢ je osmeh blag i pogled mio i snen, rođen ili vremenom stečen uverih se da Otac ćuti nedorečen i čeka…

Pozovi me, tim dragim glasom iskrenosti, pa da lepote i mladosti noć postane bleštavi dan. Pomozi mi da ostvarim san i uverim se da cilj je dostižan, Jer samo ti imaš tu moć. Moć kojom umiruješ bubnjeve ljutnje u mojoj glavi gasiš varnicu bunta i podsećaš me da se ipak svakoga puta Samo povratak prahu i ime istine slavi.

Znam da u anđeoskom tvom pogledu tajna je neka, i istina opora i slatka kao dunje, Znam da negde u nedogledu , greškom vremena

tvoja duša meka nirvanu ganja i luta, ko što zrači i pluta, sjaj i pena, daleke zvezde koje više nema.

A kad uvidiš da se plesanje onih dalekih sena zauvek udaljilo ti se seti kraja na kom je početak. Seti se – u daljini, nekad, da jednom je u sumrak osvanulo.

PHOTO:

YOUR TRANSFORMATION

VEČITO NEDOVRŠENA JA

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

PIŠE: MARTA VOJNIĆ

Da mi je neko pre deset godina rekao da će život postajati sve lakši, lepši i ležerniji s godinama, verovatno bih uzdahnula i pomislila: „Divno zvuči, ali šta ti znaš o mojim računima i haosu u glavi?“ Veliki brojevi na torti izazivali su u meni više zebnju nego radost. Ali sada, s punim pravom, mogu da kažem: zrelost donosi mudrost, poverenje, ležernost, mir i samopouzdanje.

Kroz iskustvo sam naučila jednu ključnu stvar –svako od nas kreira svoj život dvaput. Prvi put u mašti, zamišljajući ga u najboljoj verziji, i drugi put u stvarnosti dok učimo kako da taj san postane opipljiv. Ovaj proces nikada ne prestaje i to je čar. Nekad su promene suptilne, poput menjanja začina u omiljenom receptu, a nekad radikalne, poput odluke da dignemo sidro i preselimo se u drugu zemlju.

Dok sam bila mlađa, često sam se fokusirala na ono što nije bilo idealno u mom životu. Kritičnost mi je bila srednje ime, a krivica – glavni saputnik. Krivila sam sve za svoje nezadovoljstvo – nepravdu, druge ljude, sebe, politiku, pa i same zvezde ako treba. Koji su bili rezultati takvog stava i stila života? U grčevitoj nameri da skrojim svet po svojoj meri, nizali su se, dakako, uspešni trenuci i podvizi. Ali oni su bili praćeni osećajem iscrpljenosti i, ne tako retko, ekstremnim izgaranjem. Verovala sam da je to jedini način da nešto postignem. Ukratko, previše znoja, premalo uživanja. Ako bi život bio film, u tom periodu bi bio dramski triler sa previše efekata – i ozbiljnim nedostatkom humora.

Ali i to je deo procesa. Naučila sam da uspeh nije samo u postizanju ciljeva, već i u putovanju do njih. A na tom putovanju otkrila sam tajnu koja menja sve – poverenje. Poverenje u život, u sebe, u pogodan splet okolnosti i dobre ishode. Odlučila sam da prestanem da vučem konce kao opsednuti lutkar i otkrila da se život odvija mnogo skladnije kad mu dam malo prostora.

Kada prestanemo da forsiramo i počnemo da verujemo da će se okolnosti odvijati u našu korist, otvara se potpuno novi svet mogućnosti

i prijatnih iskustava. Poverenje nije samo reč –to je “spa tretman” za um. Povlastice ovakvog mentalnog stava su neprocenjive!

Danas na izazove gledam drugačije. Kad naiđem na probleme, ne paničim (mnogo). Oni više nisu neprijatelji koje treba poraziti, nego znakovi nasred puta koji mi ukazuju kuda da skrenem. Oni su i inspiracija za stvaranje novih iskustava. Svaka situacija, ma koliko na prvi pogled bila teška, samo je deo savršene slagalice. Raznolikost iskustava nije znak nepravde ili Božje kazne, već bogatstvo koje me usmerava prema željenom pravcu, pomaže mi u razvrstavanju željenih i neželjenih komponenata kako bih lakše definisala svet po svojoj meri. Sa neprijatnim iskustvima sada znam šta da radim: namignem im, jer imam poverenja u dobar krajnji ishod.

Kada se opustim, slušam intuiciju i pratim inspiraciju, okolnosti se prilagode da mi ispune očekivanja. Zapravo, okolnosti se uvek prilagođavaju mojim očekivanjima, čak i neželjenim. Svest o tome mi pomaže u pažljivom odabiru pažnje, toka misli i osećanja. Taj izbor mi je uvek dostupan. Zato, kada obraćam pažnju na ono što volim i što mi pruža dobar osećaj, poželjni ishodi se množe. Ranije mi je to delovalo banalno, ali danas vidim moć tog jednostavnog pristupa.

Jedna od najlepših „nuspojava“ ovog pristupa životu jeste sve veća ljubav prema sebi. Naučila sam da je u redu brinuti o sebi, voleti sebe, i reći „ne” bez griže savesti. Kada jasno postavimo granice, ne samo da štitimo svoje zdravlje, već i drugima olakšavamo da nas vole i poštuju.

Smeh je, naravno, nezaobilazan. Danas pronalazim razloge za smeh u svemu – čak i tamo gde ih na prvi pogled nema. Na primer, smejem se svojim starim dramama i razmišljam: „Bože, ko je ovo režirao?» Želim da se osećam dobro, što češće i što duže. I to je zarazno. Neka to bude jedini virus koji širim.

PHOTO:

Naučila sam i da ne mogu da promenim ceo svet, ali mogu da menjam sebe. Umesto da drugima delim savete koje nisu tražili, odlučila sam da budem primer. Ljudi će naći svoje odgovore kada budu spremni, a do tada ja uživam u svom ritmu –nekada meditacija, nekada torta. Često oboje.

U ovom osnažujućem procesu sam shvatila da nasleđena i stečena uverenja nisu apsolutne istine. Tražim nove odgovore i biram filozofije koje rezonuju sa mojim bićem i koje moj život čine lepšim. Moji izbori možda nemaju smisla drugima, ali to nije ni bitno. Svako ima pravo da gradi svoju verziju sveta.

Moj zaključak u ovoj fazi života je da se sve(t) prilagođava MENI kada živim u skladu sa svojim bićem. Volim ovaj život. Sa svakim danom sve više uživam u njegovim avanturama koje polako, ali sigurno prelaze iz mojih misli u stvarnost. Svet po mojoj meri je svet u kojem su ljubav, radost, poverenje, znatiželja i otvoreni um vodiči, a prepreke samo stepenice ka odgovorima i ostvarenju snova. Bez njih bi ovaj dinamičan ples bio samo monotoni zbir savršenih koraka.

Vaša,

Večito Nedovršena Ja

PHOTO:

YOUR LIFESTYLE

FRUŠKOGORSKA ALHEMIČARKA

INTERVJU PRIPREMILA: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

NATAŠA SILAĐI, VLASNICA VINARIJE ALHEMIJA, ČLANICA JE SEKCIJE ZA ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO – PRIVREDNE KOMORE SRBIJE I PROGLAŠENA JE ZA PRIVREDNICU GODINE 2023. PRI PRIVREDNOJ KOMORI VOJVODINE.

NATAŠA JE ROĐENA U FRANCUSKOJ, U MESTU BESANCON. IZ TE PREDIVNE ZEMLJE, U KOJOJ JE ŽIVELA SVEGA PAR GODINA, NOSI LJUBAV PREMA DOBROM VINU, JAKIM SIREVIMA I MODI KAO PEČATU AUTENTIČNOSTI SVAKE ŽENE.

DETINJSTVO JE PROVELA U NOVOM SADU, GDE JE POHAĐALA OSNOVNU ŠKOLU, GIMNAZIJU „ISIDORA SEKULIĆ“, KAO I EKONOMSKI FAKULTET. NAKON ZAVRŠENIH MASTER STUDIJA, KREĆE NJENA NISKA BISERA ZVANA POSLOVNI PUT.

BANKARSKI SEKTOR JE PREPEŠAČILA OD ŠALTERA DO ŠEFA EKSPOZITURE, PREKO MENADŽERA ZA KREDITNE LINIJE KAKO FIZIČKIH TAKO I PRAVNIH LICA. NAKON TOGA, PUT JE

ODVODI U LUKU NOVI SAD KAO POSLOVNOG SEKRETARA, A ZATIM I RUKOVODIOCA SEKTORA ŠPEDICIJE.

GODINE 2020. NA SVET DOLAZI NJEN SIN ALEKSA, A NEDUGO ZATIM DEO SVOG POSLOVNOG PUTOVANJA PROVODI U JKP “PUT” NOVI SAD, KAO I U VINARIJI VINČIĆ.

PARALELNO SA TIM VODI I SVOJU VINARIJU ALHEMIJA. U MAJU 2024. ZA SVOJ ČETRDESETI

ROĐENDAN DONOSI ODLUKU DA SE POSVETI ISKLJUČIVO SINU I SVOM BRENDU. POLA GODINE KASNIJE SHVATA DA NIJE POGREŠILA ŠTO SE VODILA REČENICOM “MY INTUITION TOLD ME”.

Da li svojom Alhemijom stvaraš čuda?

Smatram da stvaram čuda. U poslednje dve godine, ja sam kao onaj košarkaš koji celu utakmicu gine na terenu, a lopta ne ulazi u obruč. Trener, u mom slučaju Bog ili neka Viša Sila, drži me na terenu svih 40 minuta i onda u poslednjoj sekundi dam trojku za pobedu sa pola terena. Malo metafore nije naodmet, ali to je zaista moj slučaj. Ne odustajem ni kada svima oko mene (čak i meni samoj) deluje kao da sve to što radim nema proporcionalan efekat ili rezultat. Istina je zapravo da je moja polazna tačka u biznisu veoma nezahvalna, ali to ne znači nužno da neću uspeti. Otuda i neobičan naziv za moju vinariju. Alhemija je više od brenda. To je moj mindset, jer izazove pretvaram u pobede.

Kako bi opisala svoja vina i Višu Silu?

Sa svoja dva hektara vinograda i dve godine u ovoj branši, nekako je prirodno da na tržište plasiram mlada i lagana vina, kako volim da kažem ‘daily wines’. Viša Sila je naziv za vino od sorte Merlot i trenutno je u ponudi crveno i roze vino. Sam naziv potiče od mog prezimena Silađi. Viša

sam dodala jer Sila već postoji kao sorta grožđa (novostvorena na Institutu u Sremskim Karlovcima i dobila je naziv po prva dva slova imena i prezimena njenog tvorca Sime Lazića). Viša Sila je odličan izgovor za sve što ste uradili, a niste trebali i niste uradili, a trebalo je. Igra reči koja kroz vreme samo potvrđuje da postoje neke više sile koje nas vuku, vode i štite.

Da li je teško biti fruškogorska alhemičarka i kako je hodati u tvojim štiklama?

Fruška gora je kraljica Vojvodine. Imam viziju kada je ona u pitanju. U ovom momentu projekti koje imam još nisu zaživeli i deluju pomalo nedostižno, ali šta zna želja šta je nemoguće. Moji planovi sa ovom lepoticom se protežu od čizama kaljača do salonki sa potpeticom od 10 centimetara i zato verujem da ću svoju viziju pretočiti u čašu realnosti kao najbolje vino.

Moji vinogradi su na obodu Fruške gore, naziv ulice u kojoj živim sadrži ime ove planine, a neretko svoju zahvalnost i želje izgovaram pred ikonom Fruškogorske Bogorodice u Petrovaradinu. Verujem da su ovo dovoljne reference za

nadimak ‘Fruškogorska alhemičarka’.

Da li je teško hodati u mojim štiklama? Meni nije, ali ta potpetica svakodnevno treba da iznese spoj Sahare i Sibira koje živim i nosim u sebi. Izuzetno sam intuitivna, osećajna, borbena, druželjubiva, pravična i smela, a to sve pobrojano nije baš lako uklopiti. U svom horoskopu imam puno škorpionske energije (iako to nije moj znak) koja u sebi nosi simboliku kontinuirane transformacije koja nekad ume da bude veoma bolna, ali katarzična i dobra po mene. Što kaže jedna moja drugarica “Ti bi se iz pakla vratila našminkana”. Tako je i bilo.

Realizovala si fantastičnu inicijativu kad si na aukciju stavila svoju venčanicu kako bi finansijski pomogla jednoj samohranoj majci. Namera se otrgla kontroli, nisi pomogla samo jednoj već je devetnaest žena dobilo novčanu pomoć. O čemu je reč?

Sjajno rečeno, baš tako, namera se otrgla kontroli i moja ideja je dobila kerozinski pogon. Nakon razvoda, venčanica mi je sa ostatkom garderobe vraćena u crnim plastičnim kesama. Bila je gotovo potpuno uništena. Krojačica, ja i (al)hemijska čistiona bili smo trio koji je toj haljini dao novi život. Imala sam ideju da je još jednom obučem kada se ukaže prilika. Kumin 40. rođendan u predivnom ambijentu Goumnet centra u Vrdniku (opet Fruška gora kao simbol koji me svuda prati) bio je idealna prilika za to.

Dan nakon tog rođendana je održana licitacija za haljinu. Ideja mi je bila da ceo iznos doniram jednoj samohranoj majci koja će time obradovati sebe i svoju decu. I tada se dešava čudo. Haljina je prodata za neverovatnih 10.000 evra. Moja ideja i ja postajemo katalizator humanosti

i svih 19 majki koje se prijavilo dobija novac i to ne mali. Donatori Rado i Igor vratili su tim ženama nadu u bolji svet, lepše sutra, a nadasve ih ohrabrili i podsetili da ipak nisu same. Da ih se neka viša sila setila. Njihova zahvalnost u glasu i poruke bile su lek za moju dušu. Svi zajedno smo obrnuli fantastičan krug davanja, primanja, zahvalnosti i dobre energije.

Ratnica si sa crvenim karminom. Um i metalna snaga je iznad svega. Kako si uspela da postaviš stvari na svoje mesto kada one nisu bile takve?

Disciplina i zahvalnost pre svega. Na teži način sam naučila da tuđa pažnja ne sme nikako da bude supstitut za napore koje neko treba da uloži za vas ili vaš odnos. Dalje, ključno je živeti svoju autentičnost jer je svako od nas ima, ali je mahom zatrpana glupostima (predrasudama, uverenjima, nesigurnostima). Kroz čistku oko identiteta dolazimo do svoje autentičnosti i zaključka da svako može biti brend za sebe. Mi smo božje kreacije sa bezbroj mogućnosti koje tavore okovane strahom od neuspeha ili promašaja ukoliko se ne odlučimo da izaberemo sebe i svoju svrhu. Zatim zdrave granice, one su pola zdravlja. Niko od nas nije kupus da bi bio gažen, zato svaki put kada ste u dilemi kako se neko ophodi prema vama, zapitajte se kakav biste savet dali najboljoj drugarici ili sestri u toj situaciji. To poručite i sebi. Takođe, jako je važno da držimo obećanja data sami sebi. Znate koliko ne volite kada neko ne drži reč u odnosu na vas. Kako onda možemo sebe da “izdamo”? Ovo je jedan deo recepta koji sam koristila da “preživim” kada je bilo najteže, a sada je moj mentalni mišić već dobrano utreniran te je ovo deo moje svakodnevne rutine.

Koliko dobre i pametne inicijative mogu munjevito da menjaju situacije?

Kažu sreća je kada se sretnu dobra priprema i prilika. Dodala bih još da sve što se radi iz duše, a ona je najsuptilniji deo svesti, kad-tad dobije svoj epilog. Iz cipela samohrane majke, upoznata sa nedaćama tog sveta, poželela sam da jednoj majci ulepšam praznike, a desio se veliki prasak. Otvorila sam Pandorinu kutiju prepunu samohranih priča i sudbina. Ova akcija je mnoge navela i na razmišljanje i na delovanje i smatram da je puno urađeno u samo jednom danu. Živimo u vremenu velikih promena, ali i mogućnosti. Svaka zdrava inicijativa nailazi na neki reaktor koji je razvija, kao što hidrogen ima dejstvo na farbu za kosu. Samo anestezirane i zombirane osobe pokušavaju da izbegnu talas promene jer se boje da ne znaju da surfuju. I ne znaju, ali mogu da nauče. Potrebno je krenuti od inicijativa u svom životu i dvorištu, živeti svoju istinu koja nije zamaskirana izgovorima. Kada neko kaže da nešto ne može zbog dece, para ili imovine, baš tada i zbog toga ne treba da živi laž. Živeti kako voliš, sa onim koga voliš, plodna je zemlja za ekspanziju i rast. Tada si u energiji entuzijazma i tada možeš da pomogneš i drugima.

Koja je tvoja formula uspeha i neuspeha?

Formula mog uspeha je da mi je svaki neuspeh motiv za novi uspeh. Volim da kažem – Uspeću, jer sam tako odlučila. Zapravo, neuspesi su me doveli dovde. Zvuči kontradiktorno, ali je istina. Nisam odustala, a to se očito ceni.

Kakva je budućnost srpske vinske industrije?

Srpska vinska industrija vrtoglavo brzo i kvalitetno raste. Stasavamo u giganta regiona ako se uzme u obzir da smo među poslednjima ušli u trku. Naš teroar, autohtone sorte, posvećen i stručan kadar su udarne pesnice našeg napretka. Srbija proizvodi i konzumira sve kvalitetnija vina, a tome svedoče i razna priznanja svetski poznatih vinskih takmičenja, kao i Master of Wine. Uz vinski turizam i našu prelepu zemlju i (opet) Frušku goru, verujem da ćemo biti u top pet vinskih destinacija u narednih 1015 godina.

Kako ide spoj lepe i pametne žene sa fruškogorskom zemljom, vinima i konkurencijom, plemenitim i empatičnim srcem koje osvaja?

Spoj mastera, motike, štikle i kutlače nije baš uobičajena kombinacija u 21. veku. Ne krijem da sam još uvek ‘one women bend’ i želim da u

budućnosti moj tim raste kako bi podelom obaveza mogla da budem produktivnija. Izazovno je raditi u vinogradu, otići na sastanak, a zatim na vinsku manifestaciju. To ume da dovede do nedovoljne produktivnosti na svim navedenim poljima. Sa druge strane, odavno više nije dovoljno biti samo lep, živimo u vremenu kada svako može da bude atraktivan i privlačan ukoliko to želi. Harizma, x faktor, duša, empatija, plemenitost, inovativnost i opet kažem autentičnost su taj zlatni gram više na kantaru života. Srce nosim u grudima, ali ono isijava iz mojih očiju i to se uvek prepozna.

Iz tog razloga na konkurenciju gledam kao na prirodni eko sistem, a ne kao na paravojnu formaciju koja je poslata da nas uništi.

Često kažem da volim ko me voli, a još više volim ko me ne voli. Prirodna selekcija je čudo i ona mi pomaže da održim balans između svoje spoljašnjosti i unutrašnjosti u pretežno muškoj delatnosti.

Tema januarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Sve(t) po mojoj meri“. Kako si skrojila svoj svet? I kakav je po tvojim premerima?

Autentičnost, zdrave granice, zahvalnost, mentalno obilje, držanje date reči samoj sebi, kultivisanje novih veština i hobija. Zdravlje i ljubav. Konzumirati svaki dan. Neželjenih dejstava nema, a željena dolaze u vidu neverovatnih blagoslova i radosti.

PHOTO: ANTON WELT

YOUR PHOTOGRAPHY

WHEN CREATION ENCOUNTERS A FAIRY TALE

ANTON WELT, PHOTOGRAPHER WITH A MAGIC WAND

WORDS: MIA

MEDAKOVIC

PHOTOS: ANTON WELT

ANTON WELT IS A COMMERCIAL AND PORTRAIT PHOTOGRAPHER FROM RUSSIA WITH OVER 13 YEARS OF EXPERIENCE. IN RECENT YEARS, HE REACHED A LEVEL OF COLLABORATION WITH MAJOR BRANDS AND WELL-KNOWN PERSONALITIES IN RUSSIA, INCLUDING CELEBRITIES, FOR MANY OF WHOM HE BECAME THEIR PERSONAL PHOTOGRAPHER. IN RUSSIA, HE ALSO SERVED AS A BRAND AMBASSADOR FOR SONY, GIVING LECTURES AND MASTERCLASSES.

HE MOVED TO SERBIA WITH HIS FAMILY ABOUT TWO YEARS AGO, BUT FREQUENTLY TRAVELS FOR CLIENT PHOTO SHOOTS TO ITALY, FRANCE, AND THE EMIRATES. IN BELGRADE, HE HAS FORMED A TEAM WITH WHOM HE CREATES BOTH ELEGANT PRIVATE PHOTO SESSIONS AND IMAGE CONTENT FOR BRANDS.

Can you describe your creative process when planning a shoot?

My creative process starts with gaining a deep understanding of the client’s needs. I take time to discuss the concept, the context, and the goals of the shoot. From there, I choose the right location, lighting, and props to visually tell a unique story. It’s always a balance of creativity and strategic planning.

What techniques do you use to make your subjects feel comfortable in front of the camera?

For most people, a photo shoot can be stressful, especially since it’s either a new or rare experience, and they often don’t know how to behave. I follow a few key principles.

First, it’s important that the person understands what we’re doing and why in each moment. I verbally explain which shot we’re working on and the emotion we’re trying to convey. If I make any adjustments to the equipment, I’ll explain the reason behind it and how it will impact the final result.

Secondly, I always try to find common ground from the very start of the shoot, engaging the person in conversation to distract them from the fact that they’re being photographed. We’re not just doing a shoot — we’re chatting, and I only press the shutter every once in a while. This helps make the whole process feel natural and relaxed.

How do you stay current with photographic trends and technology?

I certainly keep an eye on the work of key figures in the industry to understand the broader direction, but I don’t think that’s the most important thing. Trends are cyclical, and if you’re always chasing them, you’ll end up getting behind. For me, the most important thing is being an author who tells their own stories, reflecting a unique vision and style.

Can you share a challenging photo session experience and how you handled it?

Challenging shoots are the milestones that help you grow both as a professional and as a person. The first shoot in the studio, the first shoot for a magazine, the first shoot with a celebrity — these are the moments that leave a lasting impact.

Over the years, I’ve faced all kinds of challenges: equipment breaking down during critical shoots, clients arriving late, leaving us with only five minutes to shoot instead of an hour, or sometimes even clients sabotaging the shoot by refusing to participate.

In such situations, the most important thing is to tap into your experience and remain calm, projecting confidence that everything is under control. You have to lead the process in a way that reassures everyone involved that the outcome will be just as great, no matter the obstacles.

Is the photographer a magician?

A photographer is, first and foremost, a professional with a set of techniques and skills to achieve the desired result. But true magic happens when chance comes into play.

A sudden rainstorm, a skateboard unexpectedly appearing in the studio, or a gust of wind messing up the model’s hair — these are the moments that can actually make the shot even better than originally planned. If you’re open to these surprises and believe in the magic, it will happen.

What is your post-production editing process?

I always aim for the photo to look perfect right from the moment of the shoot, so that minimal editing is required. However, when retouching is needed, it should be done with the utmost care and skill. The key is that the retouching should be invisible, enhancing the natural beauty of the shot without being noticeable. This level of refinement is what truly reflects professionalism and quality.

How would you describe your photo studio in Dorcol?

Living in Belgrade for several years, I constantly asked myself: why do most photo studios here, in a city filled with beautiful

natural daylight year-round, tend to be dark, closed-off spaces? Last year, I came up with the idea of creating a studio that would allow shooting with daylight all year round, and in November, I found the perfect space.

I can confidently say that my studio, a penthouse, is the place with the most beautiful natural light in the city. It’s a space where inspiration begins as soon as you step through the door. And of course, there is also the stunning view of the city center.

Who are your clients?

My clients are successful individuals who value quality and a personal touch. They range from business leaders and artists to fashion influencers and families looking to capture the important moments of their lives.

The topic for the January issue of RYL magazine is “The world according to my measure”. Can you say that you live according your measures?

Absolutely. In both my work and personal life, I strive to live by principles that reflect my values. In creating my projects, I seek not only visual beauty but also harmony with myself and the world around me.

PHOTO: FABRIKA FOTOGRAFA

YOUR MEASURE

JA SAM KROJAČ SVOGA SVETA

PIŠE: ALEKSANDRA POPOVIĆ FOTOGARFIJE: FABRIKA FOTOGRAFA

Često razmišljam o vremenu u kojem živimo. Ne nužno negativno, ali primetno je koliko se svet brzo menja . Postajemo prespori za promene — bez obzira koliko se trudili, sve deluje kao da nam promiče. Ljudi lutaju, sudaraju se jedni s drugima, udaraju glavom o nevidljive zidove — poput Minotaura u lavirintu. Sve ono što smo nekada smatrali istinom, više ne važi.

Ne tvrdim da sam posebno pametna, ali smatram da mi je sposobnost da krojim svoj život donela zadovoljstvo sobom. U tome leži izvesna prednost. Nikada nisam previše marila za mišljenja drugih niti su me zanimala ustaljena uverenja. Dovodila sam u pitanju razne stavove i razmišljanja, želeći da isprobam šta se zaista dešava i dolazila do svojih istina, usvajajući nova znanja dok sam dalje krojila svoj svet.

Moja majka je često govorila: „Sandra, ona će uvek namestiti sve onako kako njoj odgovara.“ To me je ljutilo jer nisam želela samo da budem zadovoljna, već i da svi oko mene budu srećni. Moje krojenje sveta nije ugrožavalo druge — zapravo, često je šteta bila na mojoj strani.

„Svakako nisam imao nijednu drugu nameru osim da proživim ono što je izviralo iz mene. Zašto je to bilo tako teško?“

Zaljubila sam se u Heseovu rečenicu još u srednjoj školi, u vreme kada smo počeli preispitivati svet. Da li se nešto promenilo od tada? Naučila sam da ispoljavam sebe u najboljem svetlu i da se prihvatam, a taj proces se nastavlja.

Šta za mene predstavlja svet po mojoj meri? To je mogućnost izbora, sloboda koja vodi

do integriteta. Iako se često kaže da je integritet zaboravljena reč, mnogima od nas i dalj e ima poseban značaj. Da li je teško? Jeste, jer imati integritet i krojiti svet po svojoj meri predstavlja izazov. Ali taj izbor donosi zadovoljstvo slobode. Sloboda omogućava osmeh i nastavak dalje, čak i kada okolnosti nisu idealne.

Moj svet po meri podrazumeva slobodu da biram s kim i šta želim da radim u svojoj profesiji. To me je dovelo na mesto gde jesam — možda nisam materijalno bogata, ali sam se trudila da uvek radim ono što volim i uživam u tome.

Idealno zamišljen svet po mojoj meri možda ne postoji jer je sve postavljeno tako da ne bude savršeno. Da je sve idealno, šta bi nas motivisalo na napredak? Još nije vreme da stanem, zato što verujem da imam mnogo toga da podelim sa svetom.

Uostalom, zašto bih ga skroz menjala?

Hajde da sarađujemo i istražimo šta meni treba, a šta svet može ponuditi. Često ostvarimo svoje ciljeve i želje samo da bismo shvatili da nam ih je društvo nametnulo, pa ih menjamo. Ugojimo se, smršamo — i kroj više ne odgovara.

Svet po mojoj meri, u najbanalnijem smislu, jeste slika mene u kući na obali mora, s knjigom u ruci, zagledana u prelepi zalazak sunca dok je oko mene moja porodica, sa unučićima i psom.

Ali, zapravo, svet po mojoj meri je mogućnost slobode da možda jednog dana sve to postane stvarnost.

PHOTO:

YOUR BOOK

VREME JE ZA SAGU O NIKOLI TESLI

PIŠE: MAJA CVETKOVIĆ SOTIROV

Dok se pripremam da krenem na put ka Njujorku odmah nakon božićnih praznika, stiže poruka moje marketing-savetnice Elijane, angažovane u jednoj od većih izdavačkih kuća sa Menhetna: „Majo, vreme je da napišeš svoju sagu, svog Hari Potera! Piši o svom Tesli“. Ta divna, mlada i veoma obrazovana dama već nekoliko meseci prati način plasiranja moje knjige za decu „Čarobni jedrenjak – Priča o Nikoli Tesli“1, ne samo u Sjedinjenim Američkim Državama, već širom sveta. „Moj neobični život se nastavlja! Ali da li je to po mojoj meri“, pomislila sam, shvatajući da živim deo sna koji nosim u srcu od najranijeg detinjstva, zajedno sa junakom moje knjige, jednim od najvećih pronalazača svih vremena u istoriji nauke, sa Nikolom Teslom.

U glavi ne prestaje da se vrti rečenica: „Vreme je da napišeš svoju sagu... Piši o svom Tesli“. Smešim se i ponavljam: „O svom Tesli“. Znam da Tesla pripada celom svetu, ali usudiću se da prisvojim osećaj sa kojim pišem o njemu, jer je zaodenut ljubavlju ka deci i divljenjem inspirisanim naučnikovom genijalnošću, upornošću.

Sa neverovatnim uzbuđenjem analiziram spisak obaveza, razmišljam o koferima i svemu što me čeka u Njujorku, razmišljam o ljudima, prijateljima, saradnicima. Osim Konferencije u Hotelu „Njujorker“2, Njujorške biblioteke i mog izdavača, planiram

1 Magical Sails – A Nikola Tesla Story, Maya C. S.

2 Nikola Tesla je poslednjih deset godina života i rada proveo u Hotelu „Njujorker“ u Njujorku, na 33. spratu, u sobi 3327 i studiju za eksperimente 3328.

da posetim kultni njujorški restoran Delmoniko, jedno od Teslinih omiljenih mesta, poznato po velikim imenima umetnosti, nauke, politike (još od 1837). Sada već zamišljam Teslu u Delmoniku: u otmenom je odelu i posebnim dubokim cipelama napravljenim po njegovoj meri (tamnozelene, braon ili crne boje). Tesla je voleo odela po meri, voleo je sve(t) po svojoj meri, a njegova mera bila je nauka u ime opštečovečanske dobrote. Ta glava je osmislila stotine izuma kako bi samo pomogla naizmeničnoj struji da putuje brže od jednosmerne i stigne do najudaljenih mesta širom sveta, što jednosmerna bez velikih troškova i glomaznih trafo-stanica u tom trenutku nije mogla (krajem 19. veka). Primena jednosmerne struje nije mogla opstati u Evropi i Sjedinjenim Državama nakon što je Tesla otputovao iz Njujorka sa Vestinghausom u Čikago 1893. i osvetlio tadašnji EXPO sa više od stotinu hiljada svojih raznobojnih sijalica, napajanih naizmeničnom strujom. EXPO u Čikagu 1893. bio je po Teslinoj meri.

„Obožavam Teslu“, leti mi misao. Uzimam sa polica još neke knjige koje želim da poklonim deci naše dijaspore, izvlačim i stare beleške, a sa njima ispada velika kutija. Otvaram je, u njoj arhivirani porodični spisi, dekine medalje, poreske knjižice maminih predaka s kraja 19. i početka 20. veka. Sa kutijom se otvara i moja škrinja sećanja, moji snovi, moje neobično poreklo, sve što jesam i nisam uzima maha u mislima. Dekina rečenica koju sam pretočila pre nekoliko godina u stihove, a koje je objavio jedan od naših renomiranih književnih časopisa: „I devojčice

mogu biti Tesla, samo ako se ne plaše ni buba, ni žaba, ni velikih misli“.

Da li se plašim buba i žaba? Da li se plašim velikih misli? Da li je zaista moj san potpuno ostvaren i da li je ona devojčica koja je spajala porodične različitosti svojih roditelja zaista uspela? Prelistavam idalje stare dokumente, razmišljam o svojim precima, koliko neizgovorene istorije, koliko ćutanja, možda je upravo to moja mera, moj svet. Kao što sam bila hrabra (ali puna poštovanja) da pišem o detinjstvu Nikole Tesle (nakon velikog Duška Radovića), o njegovom putu ka implementaciji naizmenične struje u svetu i sa svojim saradnicima objavim knjigu za decu i mlade u Americi, možda je moja mera hrabrost pisanja o zaboravljenom, o prećutanom u nauci, umetnosti i kulturi. Volela bih da moje knjige otvore nove svetove, tradiciju protkanu Teslinom svetlošću moćnijom od naizmenične struje.

Vreme je za sagu o Nikoli Tesli, za sve(t) po mojoj meri.

PHOTO:

YOUR BEAUTY

IMAŠ MENE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

PROF. DR IOANNA BATSIALOU, VLASNICA

JE I DIREKTORKA IOANNA REGEN KLINIKE

ZA REGENERATIVNU, ANTI-AGING I ESTETSKU MEDICINU. U JANUARSKOM IZDANJU

RYL MAGAZINA VODI NAS KROZ SVOJE

DETINJSTVO I IZDVAJA ŠTA JE BILO NAJLEPŠE TOKOM TOG PERIODA, KAO I ŠTA JE

PREUZELA KAO SVOJ SISTEM

VREDNOSTI.

Kako si u detinjstvu počela da kreiraš svoj svet i ono što živiš danas?

Moje detinjstvo je bila izuzetno lepo i skromno. Moji roditelji koji su divni, patrijarhalni, porodični ljudi, skromno su živeli. Oni su iz jednog planinskog sela na 1500 metara nadmorske visine. Agrafa je mesto u kojem ne postoje zapisi u knjigama zato što Turci nikada nisu okupirali selo. Kod nas se živelo od stočarstva, zima i sneg su od oktobra do juna, pa nismo bili interesantni Turcima ni za harač ni porez. Opisala bih te moje Grke kao ljude kojima je na prvom mestu Gospod Bog, a na drugom porodica. A ko ima Boga ima i ljubav.

Po venčanju mojih roditelja, preselili su se u Atinu i tu smo se rodili moj brat, sestra i ja. Stan u kojem smo živeli je bio skroman, mali. Imali smo dve sobe. U jednoj sobi smo mi spavali sa bakom, a u drugoj su bili roditelji. Oni su jako puno radili i njihova misija je bila da se mi školujemo i budemo dobri ljudi. To bio neki drugi život koji meni jako nedostaje, jer danas smo kao Alisa u zemlji čuda. Kada bih uporedila ta dva života, onaj iz prošlosti i ovaj u sadašnjosti koji živim, volela bih da mogu da uzmem najbolje iz jednog i iz drugog.

Tada nisam imala puno sredstava i nisam mogla puno da putujem, niti da obezbedim sebi skupe stvari, ali su postojale neke druge vrednosti poput onih da ručamo zajedno,

da čekamo oca da se vrati sa posla. Mama je uvek radila popodne, a otac je tada uglavnom učio sa nama, radio domaće zadatke, pričali smo o svemu.

U obilju i luksuzu koji sada imamo, nemam vremena da ručam sa suprugom i ćerkom, čak ni vikendom. To je ono što nedostaje. Iako sada imamo mogućnosti da idemo po restoranima, mi nemamo vremena. Teofanija ima jako puno obaveza, ja takođe. U prošlim vremenima, te porodične vrednosti su se negovale. Kada smo slavili imendan mog oca, svi su došli da čestitaju, a danas ni ne znamo kome je i kada slava, pa jedne godine idemo kod njega, druge ne idemo, pa treće godine nešto drugo. Iz detinjstva mi nedostaje osećaj familije, osećaj da su svi brinuli za svakoga.

Kada se neko iz porodice venčavao, svi smo učestvovali da ih skućimo, kupovali smo razne domaćinske poklone. Kada se desi bolest u porodici, ljudi su se po danima menjali, dolazili, negovali i donosili hranu bolesnom članu. Ispraćaj u vojsku je takođe bio divan. To je bila velika porodica koja je divno živela. Žao mi je što je Teofanija uskraćena za takav život koji je bio emotivan i pun empatije.

A danas?

Danas se život unapredio u svakom smislu. Dok sam bila student, nisam mislila da ću ikada moći da uđem u neke radnje i kupim stvari koje želim. Sećam se prvi put, bila sam na studijama u Parizu i imala 33-34 godine, gledala sam izloge poznatih svetskih marki i sve to je bilo toliko daleko od mene. Hvala dragom Bogu, puno sam radila i investirala u sebe i svoje znanje tako da sada mogu da uđem u te radnje i priuštim sebi ono što sam nekada želela. To što smo živeli i kako sad živimo su dva različita sveta. Tada nisam mogla da putujem avionom, a danas sam u njemu jednom nedeljno. Što se tiče klinike, ona šljašti i blješti, kada neko uđe u nju vidi se sva ta lepota, ali

kada se ugase svetla, svi smo mi sami.

Danas nema toliko emocija, sve je poslovno, prolazno, brzo, površno.

Šta si naučila iz svoje skromnosti?

Naučila sam da čovek može bez svega. Ne daj Bože da sutra bude rat, zemljotres, neka velika nepogoda, ja znam šta znači nemati. I znam da se može bez svega, i bez Gučija, i Armanija, i skupe klinike i automobila, i znam da mogu da putujem i autobusom, i da mogu i bez telefona, i da se može bez svega. Mi smo se definitivno razmazili, a moja mama je mesila hleb skoro svaki dan i sve je prala na ruke. Mi smo se navikli na lepo, a to lepo može da nestane.

Tokom svih ovih intervjua, u prvi plan stavljaš svoju porodicu, ali porodicu si sačinila i od svojih pacijenata, i saradnika, i od dece koju školuješ i o kojoj se brineš. Porodicu stavljaš na pijedestal 21. veka, sada kada se ona urušava i raspada.

Uvek sam mislila da ja neću moći da kupujem i putujem, a bila sam oduševljena ljudima koji su mogli da daju drugima. U Grčkoj su to brodovlasnici koji imaju mnogo novca, a njihove žene su se bavile humanitarnim radom. To je bila moja velika želja. I molila sam se Bogu da ću ako ikada budem uspela da budem neko i nešto uvek odvajati i pomagati drugima. Otuda moj trud da sa saradnicima imamo osećaj porodice, empatije i ljubavi, želim da mi je tako u kući sa mojom porodicom, sa decom koju sam krstila, koju pomažem, školujem, da svi imaju osećaj pripadnosti i stabilnosti.

Smatram da je jedna od najvažnijih stvari koju su me moji roditelji naučili da su uvek tu za nas. Uvek su mi govorili da imam njih, bilo šta da mi se desi. „Ti imaš mene.“ Mama je uvek pričala da će raditi 3-4 posla samo da bismo se mi školovali i rekla mi je „Imaš mene“. Ta stabilnost je nešto što danas nedostaje i trudim se da je širim svima oko sebe. Od dece koju školujem tražim rezultate, ali mi je važno da znaju da imaju mene.

To isto primenjujem i sa svojim saradnicima.

Nisam nikome dala otkaz, ko je otišao, otišao je sam ili zato što nije mogao da se uklopi. Kada je u čoveku usađeno da se neko može osloniti na njega, onda je to lako i lepo.

Kada bi sada kreirala svoj svet po meri i uzela nešto iz sadašnjosti i prošlosti, kako bi on izgledao? Pomešaj vreme.

To bi bilo idealno. Gledala bih da svi manje radimo, da radno vreme bude do 16-17 časova, a ne do ponoći. Volela bih da deca žive kao deca i da se druže. Da se posećujemo, da imamo zajednički ručak, da ljudi koji su bolje materijalno situirani pomažu one koji nemaju. Mi smo izgubili sebe. Stavila bih limit na mobilne telefone da ne može da se zove za vreme ručka, noću i da ne možeš da pričaš šta hoćeš.

Kako da u januaru primenimo program Odličan 5?

Ne postoji regeneracija u okviru jednog tretmana. Postoji botoks ili fileri, ali sve ostalo je proces. Mršavljenje, post, trudnoća, regeneracija takođe. Da se regenerišu mišići, tkiva, zglobovi, to je proces. To nije popravljanje zuba kada se stavi plomba i to je to. Proces traje.

Proces podrazumeva minimum od 3 do 5 tretmana u zavisnosti od stanja organizma. Sa 2025. sam povezala program Odličan 5 - da imamo 5 tretmana, sa 5 različitih tehnika i 5 različitih aparata. Ako neko dolazi na stimulaciju kolagena, imaće 5 različitih terapija sa 5 različitih vrsta kolagena. Ako je u pitanju kozmetički tretman, treba 5 tretmana da se koža regeneriše i podmladi i da ljudi nađu vremena za sebe. Šta ćete dobiti od jedne masaže? Ali sa 5 masaža će stanje vašeg tela biti mnogo bolje. U sklopu ovog programa, dobijate inspiraciju da održavate sebe i negujete se. Mi moramo biti odlični 5 i baviti se sa sobom. Jer ako smo mi 5, svi oko nas su 5!

MOJ SVET, MOJE KOLEGE

PIŠE: BILJANA LAZAREVIĆ

U duhu korporativne korektnosti, nije baš popularno reći da imate omiljene kolege, ali pošto radim u malom i srednjem preduzeću, pravila su nešto fleksibilnija i po mojoj meri. Moje omiljene kolege su Coca i Đura.

Coca je naša analitičarka, neumorna i posvećena svom cilju, odmerena i pomalo tvrdoglava, ne trpi komandovanje i reaguje samo na soft lidersko vođenje. Slično kao i u poslovnom okruženju, ona voli da ima kontrolu i ne podnosi neorganizovanost. Uvek je u svom svetu, u kojem se nalazi apsolutna koncentracija na ono što je ispred nje. Coca je pravi “surviverka”, prešla je mnoge prepreke i naučila da se nosi sa životom. Njena sposobnost da preživi, da se adaptira na različite situacije, njen “nepopustljiv” karakter i sposobnost da prepozna kada nešto nije u redu je čine izuzetnom. S njom je svaki dan nova lekcija o upornosti i istrajnosti.

Đura, s druge strane, zadužen je za timsku atmosferu i vedar duh. Uvek je pozitivan, pristupačan i radostan. Na sve ima osmeh, a svakodnevni rad mu je prilika da se veseli i pronađe sreću u svemu. Njegova neizmerna posvećenost “lovu” na cilj je pravi primer entuzijazma. On je naša razdragana strana koja uvek podstiče druge da se opuste i uživaju u trenutku.

Coca je probirljiva sa granulama, a Đura laje. Da, to su kolege psi. :)

Pas za mene nije samo ljubimac, već član savremene zajednice.

Briga o psu nije samo igra. To je ozbiljna obaveza koja zahteva odgovornost. Pas je naš partner u svakodnevnom životu i potrebna mu je pažnja, ljubav i rutina. Kada je pas mlad, on je razmažen i traži strpljenje. Pas ima temperament, a vlasnici treba to da prepoznaju i da budu spremni za prilagođavanja.

Psi, poput ljudi, imaju svoje karaktere i osobnosti. Coca je prava dama, izuzetno uporna, neuništivog duha, dok Đura svojim temperamentom unosi toplinu u svaki prostor. Ova kombinacija nam pokazuje da su psi, kao i ljudi, različiti, a ipak svi imaju sposobnost da nas obogate i donesu radost u naše živote.

U savremenom društvu, psi su daleko više od ljubimaca; postali su članovi porodica, verni pratioci, terapeuti, pa čak i radni partneri. Uloga pasa u našim životima proširila se, a njihova prisutnost postala je neizostavan deo svakodnevice. Psi ne samo da nas usrećuju, oni nas uče odgovornosti, ljubavi, strpljenju i posvećenosti. U tom kontekstu, važno je

razumeti koliko duboko pas može uticati na život pojedinca i na njegovu zajednicu. S obzirom na to, izazovi sa kojima se suočavaju vlasnici pasa su postali deo svakodnevne realnosti.

Međutim, biti vlasnik psa znači i odgovornost, što sa sobom nosi mnoge obaveze. Psi se ne mogu ostaviti sami, briga o štenetu podrazumeva mnogo čišćenja, popišanih tepiha, izgriženih cipela i papuča, pseće kake na skrivenim mestima, i to može dovesti do nezadovoljstva i frustracija samih vlasnika. Temperamenti pasa, poput Cocinih tvrdoglavih crta ili Đurinog uvek optimističnog pristupa, takođe nose izazove u svakodnevnoj interakciji.

Suživot sa psom oblikuju ljude. Odgovornost prema životinji nije samo fizička nego i emocionalna. Kroz brigu o psima ne samo da učimo kako da budemo odgovorni, već postajemo bolji ljudi. Rad sa psom je i rad na sebi.

Ne tako retko stiže osuda dela okruženja zbog velike posvećnosti ljubimcima i njihovom potrebama. Pet industrija i konzumerizam i ovde uzimaju maha. Tu su različite inovativne hrane, vitamini i nagradice, odelca za pse, asesoari, četkice za zube, obične i jonske, čak i telefonski brojevi, grumeri sa zakazivanjem i listom čekanja od po nekoliko meseci unapred. Ali to je sve(t) po meri vlasnika pasa.

Kao društvo, sve više shvatamo koliko je važno imati ljubazne, pažljive veterinare koji brinu o zdravlju i dobrobiti naših ljubimaca. Ljubav prema životinjama pravi razliku između dobrog i lošeg veterinara. Kroz godine sam naučila koliko je bitno da se posvetimo potrebama naših pasa, kao i tome da im pružimo sve što je neophodno za kvalitetan život. Veterina, kao zanimanje budućnosti, ima ključnu ulogu u ovom procesu.

Veterinari često moraju da reše komplikovane i teške situacije koje nastaju kada naši ljubimci nisu u najboljem zdravlju, da postave dijagnozu i pruže ljubaznu i stručnu negu koja može biti presudna za život naših ljubimaca. Biti veterinar u današnjem društvu znači ne samo pružiti fizičku negu, već i emocionalnu podršku kako za psa tako i za njegovog vlasnika.

Nažalost, pored Coca i Đure, postojao je Dragiša – Giša, halapljivi vitez, lepotan, pas koji je preminuo usled trovanja. Giša je bio simbol ljubavi, odanosti i živahnosti. Njegova snaga i energija obeležavali su svaki sekund koji smo provodili zajedno. Njegova prerana smrt govori o krhkoj prirodi naših ljubimaca i nepredvidivim opasnostima kojima su izloženi. Giša je preminuo jer je pojeo otrov za pacove. Ovaj tragičan događaj otvara i pitanje odgovornosti prema okolini, upozorovajući sve nas da budemo pažljiviji u šetnjama sa svojim ljubimcima, ali i da pozovemo zakonodavce da preduzmu ozbiljne mere u vezi sa upotrebom otrova za životinje, kao i da regulišu njegovu prodaju. Apelujemo na sve vlasnike pasa da budu dodatno pažljivi, posebno u sredinama gde psi mogu biti izloženi ovakvoj vrsti opasnosti.

Ono što Giša simbolizuje jeste ne samo ljubav koju pružaju psi, već i odgovornost koju kao vlasnici imamo. Odgovornost prema psu podrazumeva mnogo više od toga da se on hrani i vodi u šetnje. To je obaveza koja oblikuje naš karakter, čini nas boljim ljudima.

Kroz ljubav koju pružaju, oni nas uče životnim vrednostima – dužnosti, strpljenju i istrajnosti. Svi mi koji imamo privilegiju da delimo svoje živote sa psima znamo koliko je ta ljubav posebna i neizmerna.

PHOTO:

YOUR IMAGINATION

SVE(T) O KOM MAŠTAM

FOTOGRAFIJE:

IZ PRIVATNE ARHIVE

PIŠE: NADA VODOPIJA

Moja “velika slika sa kraja” moje čudesne imaginacije, slika je koju nosim u srcu dok hodam u veri, obučena u šal nade sa biserima ljubavi.

Koračam sa lakoċom, menjam boje dana pogledom probuđene nade, jer po jutru se dan poznaje.

A po rođenju se poznaje život

Prema staroj latinskoj izreci “Nomen est omen”, može se prepoznati čovekov karakter, zadatak, dar, način, svrha.

Iz stomaka sam izašla prvo nogama u želji da odmah iskoračim. “Nada je rođena”, rekao je tata, nepopravljivi optimista, dajući mi zadatak već na rođenju.

Moj prvi korak se dogodio u mom desetom mesecu i zamišljam mamu koja je od sreće uzviknula “Nada je prohodala!”.

Nakon tog iskoraka, bilo je svih boja, i svetlog i tamnog među svim nijansama plave – boje nade. Iskoračila sam više puta od tada, bila u raznim životnim ulogama. Padala, podizala se, napuštala neke uloge, učila da praštam, molim i volim, da volim sebe. Kao građevinac po struci, nimalo slučajno, gradila sam svoj svet, odnose, usvajala nova znanja i voljenja različitosti među bićima, načinima, osobenostima, talentima, o svetu u sebi i van mene. Pronašla sam svoje pismo, boje, svoj alat, način komunikacije. Sve moje poruke i nadanja su u slikama poslate u svet, a opet su tu, blizu mene, da me podsete gde stadoh i bodre me da produžim.

U duhu reči starih mudraca “Sve je u imenu”, sanjam o svetu u kojem je optimizam vodilja čovečanstvu koje putuje ka slobodnom, osveštenom stanju uma. U mojoj viziji, svaki pojedinac je osvestio svoju unutrašnju snagu, prepoznajući vrednost jedinstva sa prirodom i značaj poštovanja prirodnih zakona. Verujem da kada svi postanemo svesni svog mesta u ovom svetu možemo stvoriti skladnu zajednicu ispunjenu empatijom, kreativnošću i integritetom, svim onim što neguje i proslavlja ljudsku prirodu.

Moj svet nije mali, on je po mojoj meri jer se temelji na ideji probuđenog čoveka – a to je čovek čija je svest prožeta saosećanjem i odgovornošću. U mom svetu u kojem vlada srdačnost, ljudi se međusobno podržavaju i pomažu, radeći sa ljubavlju ne samo na svom ličnom razvoju, već i na kolektivnom dobru. Spokoj i harmonija menjaju haos i konflikt, svako od nas je uveren da su međusobna povezanost i podrška ključni za napredak. Osvešćen čovek je tu i služi kao svetionik za one oko njega, inspirišući zajednicu da se ujedini u ostvarivanju onog što nije dobro samo za pojedinca, već za celo “stado”, društvo, planetu.

U ovoj viziji sveta, živim i talasam sad, jer ona za mene postoji na posebnom mestu kreiranja – u mojoj zemaljskoj vodenoj laboratoriji.

Čovek po mojoj meri ima sposobnost za samoregeneraciju, unutrašnju revitalizaciju i stvaranje osnažujućih izvora energije. Ta sposobnost je urođena i ona se ne može preceniti. Sa sposobnošću regeneracije, svaki čovek može da savlada niske strasti i negativne misli koje ga mogu sputavati, savladati, obeshrabriti

ili uniziti. Čovekovo kreativno stanje, stanje vere i moć imaginacije, omogućavaju mu da koristiti svoje talente da preoblikuje svoje i društvene energetske tokove. Mnogi to nesvesno čine, poneki svesno. Mnogi tako mogu da izraze svoja osećanja i govore, ili šalju poruke kroz muziku, slikarstvo, pisanje, kuvanje i mnoge druge urođene ili stečene veštine, pomažući sebi i drugima da prevaziđu izazove ili kreiraju napredne alate za postizanje naprednih ciljeva.

U mom svetu, sve je u harmoniji, i svetlo i tama, svako živo biće se broji i utiče na protok energije i na kreiranje, na stanja svoje okoline, transformacije svega u svetu. Jer sve(t) je celina.

U mom svetu, otkrivanje svojih darova je osvešćena, voljna transformacija pojedinca i ona bi omogućila ljudima da vide sve(t) kroz prizmu mogućnosti i rešenja, izazova igre, radoznalog istraživanja. Verujem u stvaranje svoje kreativne laboratorije – mesta ili bolje reći stanja u kom savladavanja mojih zadataka uprkos težini imaju neku neodoljivu lakoću koju, po mom uverenju, poseduje samo Ljubav. Kada bi čovekov um–mašta postali alat za regeneraciju, čovečanstvo bi bilo sposobno da se suoči sa svim izazovima na delotvorniji način, stvarajući bolju i samim tim delotvornu budućnost, ceneći život koji mu je dat na dar.

Čovekov život. Dar u “vremenskoj valuti svesnog kreatora”. Onog koji ne zadužuje pokoljenja, već ih inspiriše na dalju potragu za boljim, lepšim, poštenijim, kreativnijim, osećajnijim svetom.

Jednost. Misao o jednosti mi uvek donese neku radost, jer predstavlja skup svih boja i valera u jedinstveni hologram večite promene beskonačnih mogućnosti u njoj. Jedinstvo u okviru kog ljudi postaju svesni svojih uloga kao čuvara sveta. Kad kažem Jedinstvo, mislim na resurse koji su svima dostupni i zato ih niko ne može prisvojiti, zato su oni zemaljski darovi koje treba čuvati. Delanjem u skladu sa prirodom, svetom, svako od nas postaje deo rešenja umesto problema, približavajući nas cilju održivog stanja, onog kojem se teži – stanja prosperiteta. Perpetuum mobile je moguć. Znam.

Udruživanje. Snaga zajedništva je esencijalni osećaj u svetu moje imaginacije. U mom svetu,

Ljubav je mera i aktivna je kada se svako od nas uključi u unapređenje jedni drugih, kada se stvara prostor za saradnju, dijalog i inovacije. Kolaboracija u zajednicama je mesto gde svako može doprineti svojim talentima, bez obzira na veličinu njihovog uticaja. Oni koji donose promene postaju vođe i uzori, inspirišući druge svojim delovanjem. Tako nastaju nove vođe.

Moj san nije san o nekom drugom svetu. Molim te, okreni se i osvesti svoj zadatak. Možda je u imenu? U duši tvojoj je svakako. Zadatak, naum, motiv, cilj. Svako svoj. Dovoljno je.

Da. Verujem da ima nas.

Da moj svet nije samo moj i samo po mojoj meri.

Da smo povezani tankim nevidljivim, ali snažnim koncima što vode na nebo.

Osvestiti da smo, u stvari, nerazdvojivi na putu po meri ljubavi. U mom svetu sam odgovorna ja, Nada. U njemu kreiram, maštam, delim, podržavam, rasipam boje, verujem u moć promene i sve merim merom vere, ljubavi i nade.

Svet o kojem sanjam je ono što me vodi da hodam po vodi.

PHOTO: MIA MEDAKOVIC

YOUR PRESENT

Zamislite svet u kojem se svakog jutra budite s osmehom, okruženi stvarima koje volite, ljudima koji vas inspirišu i energijom koja vas nosi kroz dan. Svet po mojoj meri nije savršen – daleko od toga – ali je svet u kojem su prioriteti jasno postavljeni, vrednosti se neguju, a svaki sadašnji trenutak ima značaj. Buditi se sa osmehom znači buditi se srećan.

Kada idemo sve dublje i dublje u um i srce čoveka, vidimo da u najdubljim slojevima, mi suštinski želimo da budemo srećni. I šta nas čini srećnim? Novac, imovina, uspeh, specifični uticaj u društvu, moć, karijera, titule i priznanja? Ipak je u najdubljim slojevima da bez rezerve volimo i da budemo bezuslovno voljeni. Da ta bezuslovna ljubav bude uzvraćena.

Sadašnji trenutak, ili "sadašnjost" kako je često nazivamo, nosi ogromnu moć jer je jedino što imamo u potpunosti pod kontrolom. Prošlost je nepromenljiva, a budućnost neizvesna i nije nam data da je znamo. Sadašnji trenutak je prilika za akciju, za donošenje odluka koje oblikuju naš život.

Sadašnji trenutak i važnost življenja u trenutku doživljavam kao ključni element u stvaranju unutrašnje ravnoteže, jer je to jedini način da zaista razumemo sebe i svet oko nas, te da ga iskoristimo za lični rast i unapređenje, kao i da ne dozvolimo da nam um stalno beži u prošlost ili brine o budućnosti.

Prva stvar koja definiše svet po mojoj meri jeste ravnoteža. U ovom mom svetu, posao i privatni život ne bi bili suparnici, već partneri. Radimo s ljubavlju, ali ne na uštrb vremena za porodicu, prijatelje ili hobije. Zamislite da radite da bi živeli, a ne obrnuto.

Druga važna stvar jeste povezanost s prirodom. Mi smo deo prirode kao što je ona neizostavni deo nas i kada god se udaljimo od prirode, loše

prolazimo. Okružite se prirodom. Provođenje vremena na otvorenom ima moć da smanji stres i poveća osećaj sreće. Posetite parkove, planine ili jednostavno uredite zelenilo u svom domu.

Svet po mojoj meri je podsticajan za kreativnost i slobodu izražavanja, jer znamo da upravo ideje i strast pokreću čovečanstvo napred. Ljubaznost nije izuzetak, već pravilo. Svet po mojoj meri slavi raznolikost i razumevanje, jer svako ima pravo da bude ono što jeste. Zamislite svet u kojem tehnologija i priroda žive u savršenoj harmoniji, gde su potrebe svakog čoveka ispunjene na održiv način, a budućnost je ispunjena nadom i mogućnostima. Svet budućnosti po meri čoveka nije utopija, već mesto gde je inovacija u službi ljudske sreće i dobrobiti planete.

Na kraju, svet po mojoj meri stavlja fokus na unutrašnji mir. U njemu imamo vremena za sebe, za razmišljanje, meditaciju ili samo tišinu. U tom svetu nema potrebe da stalno nešto jurimo a vrednost se meri kvalitetom, a ne kvantitetom. To je svet u kojem znamo kada da stanemo, duboko udahnemo i budemo zahvalni na svemu što imamo.

Naravno, ovakav svet nije utopija a nije ni nedostižan. Stvaran je i može biti stvaran, ali ne može nastati preko noći. Počinje od nas – od promene ugla i načina gledanja na stvari, od naše percepcije, od malih promena u svakodnevnim navikama, od toga kako tretiramo druge ljude, kako biramo da provodimo svoje vreme. Svet po mojoj meri nije samo san, već cilj za koji vredi raditi.

Kako biste vi zamislili svet budućnosti? Možda je vreme da počnemo da gradimo taj svet danas, korak po korak.

Dok putujemo ka budućnosti po meri čoveka,

ne zaboravimo da svaki korak ka boljem svetu počinje sa nama. Male promene u svakodnevnom životu imaju moć da pokrenu velike promene. Budućnost po meri čoveka podrazumeva slobodu. Jedan od ključnih aspekata slobode je mogućnost izbora. Radite na tome da stvorite sebi mogućnost izbora, jer niko neće doći da nas spase. Na nama je. Kada ste poslednji put postavili prioritete? Kada ste ih revidirali, u svetu koji se menja eksponencijalnom progresijom? Postavite prioritete, usredsredite se na ono što vam je zaista važno. Da li su to odnosi sa porodicom i prijateljima, zdravlje ili vreme za hobije? Počnite s malim promenama koje će osloboditi vreme za ono što volite.

Izrazite zahvalnost svim ljudima koji su vam ikada pomogli u životu, na bilo koji način i negujte tu zahvalnost. Periodično podsećanje na stvari za koje ste zahvalni pomaže u kreiranju pozitivnog pogleda na život. Zahvalnost nas, takođe, usmerava ka onome što imamo, umesto onome što nam nedostaje.

Učite i razvijajte se, bez obzira na godine. Prihvatite koncept celoživotnog učenja. Učenje je način da ostanete radoznali i povezani sa svetom.

Podržavajte zajednicu u kojoj živite i radite. Budite deo lokalnih inicijativa, volontirajte ili pomozite nekome. Mali gestovi ljubaznosti stvaraju osećaj zajedništva i pripadnosti.

Vodite računa o sebi. Fizičko i mentalno zdravlje treba da budu prioritet. Pronađite vreme za fizičku aktivnost, meditaciju ili jednostavno trenutke tišine. Ukoliko padnete, svet će nastaviti dalje, bez vas.

Maštajte i planirajte. Zamislite svoj idealan svet i razmislite kako možete preuzeti male korake ka njegovom ostvarenju. Sanjarenje i maštanje su prvi koraci ka konkretnoj akciji.

Zadržite dete u sebi. Nikada nemojte da prestanete da se igrate. Dete u vama će vam pomoći da prebrodite probleme surove realnosti. Takođe, pomoći će vam da maštate, sanjarite ali i da planirate.

Kako izgleda svet po vašoj meri? Počinje li slično, sa osmehom?

YOUR FAITH

НЕШТО СЕ ТЕ БЛИСКЕ 1967. ГОДИНЕ

ДОГОДИЛО

СВЕДОЧИМ, ДА РОЂЕНИ У ТОЈ ГОДИНИ

ИМАЈУ НЕКИ ПОСАБАН ЈЕЗИК КОЈИМ

КОМУНИЦИРАЈУ СА СВЕТОМ, НАМА

ДРУГИМА. МОЈА САГОВОРНИЦА

ДОМИНИКА МОРАРИУ, ДИПЛОМИРАЛА ЈЕ НА АКАДЕМИЈИ УМЕТНОСТИ У НОВОМ

САДУ И ЧЛАНИЦА ЈЕ МНОГИХ ПОЗНАТИХ

УМЕТНИЧКИХ УДРУЖЕЊА. О ТЕХНИКАМА

И МАТЕРИЈАЛИМА И САМА ДЕЛА НЕ

УМЕЈУ ДА ОПИШУ КАДА СУ ЗАВРШЕНА,

ЈЕР НАМ ОСТАВЉАЈУ ЗАЈЕДНО СА

УМЕТНИЦОМ ПРОСТОР

ЛАКО

ПОЧЕТИ

Мала графика у Графичком колективу, Одважне у Етнографском музеју, Нишки цртеж 2024. Структуре, Ликовни салон 2024. мали формат, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Продајна галерија „Београд” само је пар тачака које сам као

на Вашим радовима дотакла, не бојећи

радове као врсту игре и дијалога радова реализованих у различитим ликовним

дисциплинама. Тако су се на изложби нашле

дигиталне графике великог формата, делови

хербаријума на којима је интервенисано

различитим занимљивим текстурама, петри шоље, као вид ликовне забелешке једног

залеђеног момента у експерименту, који тече и траје, и ручно прављене коцке од провидног

материјала, мањих и већих димензија, које сам

распоредила у простору на постаментима.

Видети кроз.. видети са друге стране, окренути, посложити другачије, сложити поново... све су

ово правила за игру у мом стварању. Игра је

савршена онда када одустанемо од савршене

слике игре.

Фонт и радови којим сте учестовали у

PHOTO:

YOUR DREAM

STVARNOST PUNA SNA, SAN PUN STVARNOSTI

PIŠE: LEJLA H. ALOMEROVIĆ

Život je putovanje. Putovati kroz svetove sebe, svetove vidljivog i nevidljivog, između slova, upleteni u harfove, u Vreme, uspinjući se ne bi li savladali brdo sopstva. Odigra sudbina svoju ulogu, mnogo toga i iz snova.

Možda starim, pa mi se učini da je život zapravo ono što se u trenu oka doživi između te dve, ogromne i neme, za nas ljude neizvesnosti, za Stvoritelja ljudi i svetova izvesnosti koja prethodi životu, to jest ovom putovanju i te velike tišine, smrtne tišine koja joj sledi. Najteže je voditi dijalog između sebe i sebe.

Dok mi ono prvo moje manje daje obmane, to mi ono moje drugo daje istinu. I što je veća istina, ona je najdalja od mene. Ostaje samo monolog ćutljivog pogleda Tajne koju bi da dokučimo. Čovek jeste omeđen sobom, svojim telom, ali zapravo tamo dokle doseže ljudska misao su i granice ljudskog sveta. Zato i jesmo putnici koji tragaju kroz svetove.

Kada još nije bilo ničega, ni Prostora ni Vremena, Stvoritelj Vremena je odabrao od svih stvorenja da čovek istupi napred od ne-bića do bića, tragajući za Istinom, sledeći paradigmu stvaranja svetova, kao nositelj i prenositelj poruke. Ne bilo kakve poruke. Božije poruke.

Prva reč koju je Stvaralac svih svetova uputio svom izabraniku Muhamedu hvaljenom je prvotna poruka koja je bila inicijacija u istinsko postojanje, u svedočenje, a glasila je „Uči, čitaj“. Ipak, čovek počiva sa dna naslaga svoje prolaznosti. Ipak, oči kazuju sjaju, bez obzira što ih neka reč zakuje, duša je ta koja sanja, putuje i živi. Može duša sanjati sve svetove, daleke i izvan nas samih, telo miruje i živi taj san, jer Neko čuje kako kaplje slovo po slovo, vrelo kao olovo sa dna duše. Čuje i uzdah tajanstveni, da bi bio otkrivena Tajna, baš na tom mestu. Baš tu, posred srca, da do kraja sveta volimo. Ovaj svet je pozornica Sunca kome Mesec

nađe put za povratak. I tako ukrug i krugove svojih svetova. Baš takav je i čovek, satkan od svetova sebe ukrug.

Svaki je putnik ispisan pergament papira na kome se kaplja mastila probija kroz beline da duša može smirena da putuje do kraja svoje priče. Ne tražeći sreću nego Mir, Večni Mir svoje duše nad oblakom srebrne kiše da bi nam osvetlio Put snu koji ne prestaje, već putuje svetovima duše kroz mrak i zrak da nas vetar ne rasprši u prah među ljude. Kolike li lepote Sveta i svetova traže čoveka? Pa kako ne vidimo kad srcem svedočimo i čitavim svojim bićem, koristeći jezik razuma koji je samo čoveku dat?

Bože, pa kako lepo zora zamiriše i kako iz tame izniču oblici Sveta i svetova bez senki i neprizora, već su same suštine iz koje izvire Svetlost stvaranja i postojanja. Ništa tu čovek ne čini. Ništa ni ne može učiniti niti stvoriti. Stoji usred Sveta omeđen svetovima sebe i prostora metafizike. Stoji i svedoči.

Kada se nađem sa ove strane zastora zemnog, rukom mahnem po zraku da se vidim u tom beskrajnom prostoru. Ne vidim se. Ono što me svedoči postojanjem je moja misao, želja, molitva po meri čoveka da poseduje.

Vreo dah zemlje i iz samo jedne semenke se rodi stablo da nas u hladu svojih krošnji behar čuva kroz koren, kroz stabljiku i izdanak, da postignem svrhu sebe. Pa kakav to svet želim na ovoj prelepoj planeti čoveka?

Istoriја ljudi je prašnjava, istina postaje laž, a laž istina, i tako smo se izgubili u svetu ludila. Popadale su slike po galerijama iz zlatnih okvira ljudi koji su mačem sekli svoju senku, ne i niti svog sebeljublja u kog su upleteni. Pobeđeni i pobednici. Koga su pobedili bedom svakog boja osim onog u sebi, kad se topla krv rastvori u vodi i sećamo se svih izmišljenih uloga, preteški kostima i plećima. Onih ljudi koji

su merili daljinu sebe i plena da bi srce izvadili i da im takvima na kraju nema leka.

Noseći grbu na leđima svog ega, ne držeći u šaci zemlju da se sebe prisete, svoje pradomovine i da je prah od tela, da je kraj izvestan kad dah ne bude maglio trag na ogledalu sebe.

Kako smo to ožedneli kraj svih voda i zaboravili da i najgušći mrak može razbiti samo jedan titraj sveće? Vidimo li kako zemlja upija naiskap svaku kaplju vode slivenu niz oblake, a mi i dalje pijemo slane vode?

Ko od nas nije okusio snagu trenutka kada se slomi Svet? Napola i ceo Svet sravnjen u ništa, pa posumnjaš u zdrav razum. Ko nas to namah iznova oživi i dah vrati od svog Daha kao sa početka stvaranja na kojoj beše čarobna Reč „Budi“ – i ono biva? A nigde nikoga, ni jednog živog stvorenja osim punine bola u grudima, gorkog iskustva privida koje se zbiva kao sudbina zapisana na pergamentu papira svoje razapete kože.

Koliko puta sam htela ogledalo sebe slomiti u hiljade delova i svetova i da počnem iznova i iznova smejući se svojoj nemoći. Htela sam neki novi svet, po meri ili ne. Htela sam stari svet, onaj kad su ljudi hodali po zemlji bosonogi i kad su sejali seme da iznikne i da se rodi hleb nasušni.

Želela sam da se vrati svet u kojem su ljudi svojom svetlošću, kao dokaz Njegovog postojanja i Svetosti, hodali i obasjavali put ispred nas. U hladu čovekove mudrosti čuvali smo jedni druge više nego sebe i zato nismo bili zavedeni čarima i varljivim činima ovog sveta koji je lepljiv i prepun iluzija.

U eri globalnog ludila, povijeni hodamo beskrajnim pitanjem: Da li poruku nosimo ili njom postajemo? Ipak, nisu li upravo strpljivi obilato nagrađeni? Stvoritelj svetova nam kazuje i kune se:

„Tako Mi Vremena, svaki je čovek gubitnik, osim stpljenog i onog koji savetuje (i čini) dobročinstva.“

Svako ima svoje vreme i svoje svetove u koje se smesti po meri svoje duše ili po meri bezdušja.

U taj svet harfova sam se skrila. Svet odškrinutih korica Knjige, gde spoznah da nisam sama. Da ima svet ljudi koji nas spajaju damarima vaseljene svojih posebnosti i različitosti Njegovog stvaranja i sa njima idemo putem ka Tebi. To je ružičnjak ljudi i kao note raznorazni, žuboreći jezici. Upravo tu, u tom vrtu ruža, počiva suština tajne Rizničara.

Postoji u Svetu ozbiljnih iskušenja, neka kriva osovina sile koja mlinskim točkom melje, baca bombe, ostavljajući duboke rane na zemlji, na ona mesta gde je Svetost Stvoritelja ostavila trag i amanet ljudima da ljubi bližnjeg svoga, na mestu gde je uznesena duša pomazanika, ali i putovanje hvaljenog, odabranog i zahvalnog iz plemena Kurejš u metafizičke sfere, a po volji Boga. Isus/Isa i Muhamed hvaljeni, bili su prijatelji siromašnima i potrebnih i svih onih koji čeznu za svetlošću njihove lepote, date im od Svetlosti Božije.

Neka niko nikada više to ne čini, da prestanu predrasude, mržnje, kletve, zablude i odmazde, da niko nikome ne oduzme um niti srce, niti komad zemlje, niti jedan svet, cvet, niti jedan list masline. Nije to nama dato i nismo za to stvoreni. Pa zar se nismo spašavili Nojevom/ Nuhovom barkom? Zar nismo i mi kao semenke spašeni u baš toj barci da bismo Svet od zla spašavali?

Svet po meri čoveka je stvoren. Čovek more može pregaziti i iz najvećih dubina može vaditi bisere i korale, pa zar ne vidiš, voljeni čoveče, šta vode čine kad molitva sa neba pada?

Ne treba nam ništa osim Sunca spoznaje, opijeni vinom Njegove ljubavi. Svet u kojem suza spira bol nepravde i kajanje, sapleteni u Vreme kao određenje da su ljubav, dobročinstvo i praštanje Svet u kojem merimo sebe i otkucaje srca.

Zar se ne prepoznaje da je, nakon tuge, baš tu gde najviše boli i najžešće kida ta tačka spajanja — kap iz pera sudbine. Tu su sva vrata Milosti otvorena za sve svetove po meri duše.

Strpljenje je svet, jer sve se vraća osim nas. Mi putujemo iz Sveta u Svet, daj Bože, duše smirene, svakoga od nas. Kao putnik, shvatih da sam oduvek stvarala svet oko sebe po meri svoje duše, koju Ti voliš. Jer čovek i nema svoj prtljag. Sve što ima nosi u sebi. Svoj svet. „Ali doista, nisu slepe oči, nego su slepa srca u grudima“, kazuje nam Stvoritelj Vremena i svetova, u Kuranu časnom.

Zato, dušo, probudi se!

Zapis o stvarnosti punoj sna, i o snu punom stvarnosti u časovitosti bivanja, zapisala

PHOTO:

YOUR LINE

MOJ SVEMIR – TO SAM JA

PIŠE: SVETLANA CECA MARJANOVIĆ, PROFESIONALNI ČITAČ

VREMENSKIH LINIJA

Potičem iz radničke porodice koja mi je pružila čvrste temelje za život. Moja porodica me naučila vrednostima kojima se ponosim i danas, a zahvalna sam im za mnogo toga. To je bila porodica u kojoj je svake godine sandučar bio pun mesa, gde su se pravile zimnice, vino i rakija, gde se oduvek pazilo na to da se gosti osećaju kao kod svoje kuće.

Nisam odrasla uz skupe farmerke i patike, ali ponosno sam nosila ono što su mogli da mi priušte. Moja garderoba je bila čista, ponekad zakrpljena, ali nikada to nisam doživljavala kao nešto loše. Roditelji su mi usadili ponos i zahvalnost, pa nikada nisam osećala zavist niti ljubomoru prema drugima.

Moje okruženje je bilo raznoliko, ali sam se uvek uspevala uklopiti zahvaljujući svojoj vedroj prirodi. Bila sam nasmejana, otvorena i uvek spremna da pomognem. Moja energija privlačila je ljude i to mi je pomoglo da se osećam prihvaćenom, bez obzira na razlike među nama.

Kada sam izašla iz svog grada i zakoračila u svet, tek tada sam shvatila koliko je život van sigurne porodične luke drugačiji. Svet je često delovao kao arena – surov i nepredvidiv. Prilagođavanje je bilo teško, ali nisam dozvolila da se to primeti. Otac me je uvek učio da budem ponosna na sebe i ono što jesam – te njegove reči su mi bile vodilja u trenucima nesigurnosti.

Naučila sam da iz svakog iskustva izvučem pouku i da zahvalnost prema korenima nosim kao neprocenjivo blago kroz sve svoje puteve.

Danas sam profesor, supruga, majka i drugarica. Možda nisam rešila sve svoje unutrašnje dileme, ali sam ih osvestila i to smatram velikim korakom. Učim lekcije svakog dana jer verujem da život nije samo u promenama, već i u očuvanju onoga što jesmo. Zašto bih se menjala zbog drugih? Možda je pravi put u tome da prihvatim neke svoje osobine, čak i ako ih drugi vide kao greške. Za mene, te osobine nisu mane – one su moj štit. One me štite od lju-

di koji su koristoljubivi, dvolični ili zavidni. Prihvatila sam da svi delovi nas nisu namenjeni promeni. Neke osobine postoje s razlogom –da nas vode, da nas sačuvaju, da nas podsete ko smo u svetu koji nas često tera da budemo nešto drugo. Naučila sam da je snaga u tome da se ne odričemo sebe zbog tuđih očekivanja.

Kroz svoj dugogodišnji rad sa ljudima, posmatrala sam kako su njihove sudbine zapisane, ali i kako ih sami kreiraju – često nesvesno, ali uporno blokirajući sopstveni put. Uprkos svemu, osećam se presrećno i neizmerno zahvalno što imam priliku da budem svedok njihovih priča i unutrašnjih borbi.

Razumem ih. Razumem kada su ljuti, tužni ili razočarani. Svaka emocija ima svoju svrhu i svoje mesto na njihovom putu. Verujem da kroz te emocije moraju proći jer drugačije neće moći da uvide kako Sunce ponovo izlazi, kako svetlost nadjačava tamu i kako je život, u svojoj suštini, zaista lep.

Promene dolaze polako, ali kada se dese one otvaraju vrata zahvalnosti i radosti. Moj rad nije samo da ih usmerim, već da ih podsetim na snagu koju već nose u sebi. Svi trenuci, čak i oni najteži, deo su puta koji vodi prema ispunjenju. Život postaje lep kada ga sagledamo kroz prizmu zahvalnosti i ljubavi – prema sebi i prema svetu koji nas oblikuje.

I znate šta? Moj svemir je onakav kakvim ga ja vidim, kakvim ga gradim svakog dana – pun izazova, emocija i lekcija, ali i zahvalnosti i vere. Svako od nas nosi u sebi snagu da stvori svet po svojoj meri, bez potrebe da se prilagođava tuđim očekivanjima.

Zakoračite u svoj svemir bez straha i bez izvinjenja. Neka vaš korak bude tih, ali odlučan. Svet je lep onoliko koliko dozvolimo sebi da ga vidimo takvim.

Moj svet, moj svemir – to sam ja.

PHOTO:

YOUR WISH

MOJ SVET

PIŠE: SANJA SLAVKOVIĆ

Svet koji želim jeste svet koji želim da stvaram sama, da budem krojač svoje sreće, i on će blistati jer bi bio čaroban. Svet u kome želim da živim bio bi skrojen od ljubavi, sreće, nade i zdravlja i pravih vrednosti. Međutim, život ne piše samo bajke nego i drame. Svet u kome živimo nije savršen. Svaki preživljeni dan i prespavana noć deo su ogromnog mozaika.

Svet u kome sada živim daleko je od onog u kom bih želela da budem. Ono što vidim definitivno nije ono što želim. Znam da se mnogi neće složiti sa tim, različiti smo i svi imamo svoje stavove i različita viđenja i zapažanja, pa shodno tome i različite želje. Nekima je sve ovo savršeno, ali meni nije.

Kada zamišljam svet po mojoj meri, u njemu nema ratova, nema gladnih i bolesnih ljudi. Kada bih tražila krivca za to, našla bih verovatno odgovornost ljudi koji svojim postupcima uništavaju sve ono što je dobro i što utiče na moj život. Tvoj život. Oh, da! Sebičluk, egoizam, mržnja, zlo, potčinjenost, nerad, obrazovanje, sve je to uticalo da se izgube prave vrednosti. To je ono što mi se ne dopada. To je slika sveta iz kog želim da pobegnem. I kako mogu da budem zadovoljna svetom koji me okružuje, kada se i danas posle toliko vremena nije mnogo promenio. Ljudi su uprkos obrazovanju i razvoju nauke ostali isti, „ograničeni”. Nisu svi takvi, ima i izuzetaka, ali ih je nažalost malo. Malo ih je da bi uspeli da se suprotstave. Neki su prerano odustali od te borbe za bolje sutra. Jednostavno su se pomirili sa činjenicom da ne mogu sami da menjaju svet.

Mnogima ovaj svet izgleda pesimistično. Po mnogim aspektima i jeste pesimističan, pa se pitam kako u ovoj poprilično tmurnoj svakodnevici učiniti da svet bude po mojoj meri. I da li je moguće ostati optimističan?

Naravno da u mom čarobnom svetu satkanom od zahvalnosti i ljubavi uvek preovlada optimizam. Nabacim mu malo šljokičavosti, pesmu, igru i radost, i ja sam već u svojoj bajci, po svojoj meri, u sebi, u svojoj glavi i u svom srcu, pa tek onda van sebe. Budna sanjam. U tim snovima sam sve što poželim. Sanjam svet bez granica, tu živim punim plućima. Radim posao koji volim, ostvarujem svoje ciljeve sa lakoćom koju nosim, radujem se trenucima sreće, đuskam i pevam dok obavljavam svakodnevne aktivnosti i putujem. Ne možete ni da zamislite gde sam sve bila i šta sam sve videla i obišla. U svojim snovima. To mi pomaže da se nosim sa svakodnevnim problemima i preguram dan. Negde između onog šta sanjam i onog šta mi se događa stoji želja da će jednog jutra svanuti dan u kome će svet biti po našoj meri lepote i potreba. Jer nikada se jednom preživljeni trenutak neće ponoviti i zato treba živeti u svakom trenutku ovog nesavršenog života.

Sva bića žive u dva sveta, jedan svet je pun sivila i ograničenosti, a drugi svet je unutar njih samih, to je svet gde mogu biti ono što požele. Ova dva sveta se stalno bore kao svetlost i tama, dobro i zlo. Svet u kome je živim je sazdan od borbe, a svet koji živi u meni je pun snova i neograničenih mogućnosti.

Svet koji vidim je pun laži i prljavštine koje su se prevlačile po jezicima ljudi koji su ih stvorili, pa pokušavam jasno da odredim šta je to na šta mogu da utičem. Jednako važno je da utvrdim šta je to na šta ne mogu da utičem i trudim se da na to ne trošim energiju. Ne treba zatvarati oči pred problemima, ali se ne treba fokusirati isključivo na njih. To je delimično tačno, ali ne smemo zaboraviti da svaka bitka traži svog vođu, vođu koji će da ujedini sve te neshvaćene i krene u borbu za bolje sutra.

Nastavak se negde u međuvremenu izgubio, ali suština svakako jeste da se meni ovaj svet ne dopada, a ne dopadam se ni ja njemu. Previše sam različita da bih se uklopila u kalup. Valjda mi je to sada sve normalno, jer vremenom sam shvatila da treba voditi svoju bitku i ako dovoljno veruješ i boriš se predano –pobedićeš. Moraš, jer pravda će na kraju ipak osvojiti trofej u borbi sa lažima i licemerjem.

To je slika sveta koji me okružuje, koji mi se ne dopada i iz koga želim da pobegnem poput mnogih drugih. Želim svet skrojen od sreće, nade i zdravlja, u kome će mera uspeha biti veličina uma, poštenje i čistota duše, a ne slava i veliko materijalno bogatstvo. Ako neko treba da bude slavan, onda neka to bude onaj koji je svojom mudrošću doprineo čovečanstvu i učinio sve nas bogatijim.

Ako želim savršen svet za sebe, moram da se borim svom snagom, moram da verujem u sebe i ne smem da izgubim nadu nijednog trenutka. Želim da živim na mestu gde će se ceniti prave vrednosti, tamo gde umesto boli, mržnje i zla vladaju dobrota, pravičnost, ljubav i poštenje. Takođe, želim da svojim obrazovanjem, znanjem i mudrošću stvorim svet bogatijim. Ako takvo mesto uopšte postoji, potrudiću se da stignem do njega.

Da li ljudi idealizuju “svet po našoj meri”, a pitam se često i u kojoj meri. Imamo puno očekivanja od sebe, od drugih, od sveta, sve najbolje i najlepše. Bolji svet se ostvaruje u sitnicama koje čine jedno veliko dobro delo. Moramo da živimo ovaj život u svetu kakav jeste. Možemo da menjamo sebe i svoje poglede i tako pokušamo da menjamo svet.

Volim da sanjam i maštam, to je poželjno, zar ne?! Zadržavam dečju radost koju nosim i ne želim nikako da je ispustim. Da imam svoj mali svet i oko njega Kineski zid, kako je i otpevao Bora Čorba u svojoj pesmi. Ostati čitav i ne poludeti od stvarnosti.

A suština života je da nađemo kompromis između svojih želja i realnosti. Da li ipak možemo da zaključimo da je i ovakav svet prilično dobro mesto za život?!

Iako nije savršen, nudi nam mnogo razloga za srećne trenutke. Sreću čine male stvari.

Potrudimo se svi da iz svojih svetova izvučemo ono najbolje i promenimo sve(t) koji ne doprinose dobro čovečanstvu.

PHOTO:

YOUR WAVE

THE WORLD WE WEAVE WITH WORDS

Words:Pratiti Meunier, Somatic Experiencing© - SEP – Trauma Therapist, Holistic Counselor

I STARTED THIS ARTICLE BY LETTING MYSELF WRITE WITHOUT FILTER. IT IS A METHOD THAT ENCOURAGES ME TO CLEAR THE MIND BY LETTING WORDS FLOW FREE. NO CORRECTIONS. NO ATTEMPTS TO SOUND WISE, COHERENT, OR LOGICAL. JUST WRITE. LETTING THE FLOW OF WORDS COME AS IT WANTS, FRAGMENTED, ILLOGICAL, OR WITHOUT STRUCTURE. THAT MIGHT FEEL CHAOTIC, BUT IN THAT LIES THE BEAUTY. THESE WORDS ARE UNFILTERED TRUTH, A REFLECTION OF MY INNER WORLD WITHOUT THE INTERFERENCE OF EGO OR FEAR. IT IS PRECISELY THERE WHERE I FIND THE THREAD TO START WEAVING THE WORDS, THE THREAD TOWARDS CLARITY.

WHY DID I DO IT RIGHT NOW, WITH WRITING THE ARTICLE? BECAUSE I WAS STUCK WITH THE SUBJECT. I FELT TRAPPED AND VAGUE WITH THE TAILOR MADE LIFE. CAN WE REALLY CREATE OUR LIVES OR DOES LIFE CREATES US?. DO WE REALLY HAVE A CHOICE? IF YES, DOES EVERYBODY HAVE IT? AND IF EVERYBODY HAS A CHOICE, WHAT STOPS US FROM USING IT? WHAT REALLY MEANS CREATING YOUR OWN LIFE?

AS I WRITE, MY MIND PROTESTS. THIS WILL BE READ BY OTHERS! IT MUST BE POLISHED AND PROFOUND! FEELINGS AROUND JUDGMENTS, NOT ENOUGH, ACHIEVEMENT, AND SIMILAR TYPES OF “STICK ON YOUR WHEEL”, KICK IN. I’M RUNNING OUT OF TIME, THE PRESSURE AND CONFUSION INCREASE PUSHING ME TO ERASE AND REWRITE UNTIL EVERY SENTENCE SHINE WITH PERFECTION. THIS INTERNAL STRUGGLE MIRRORS THE WIDER CHALLENGE OF CREATING OUR LIFE.

IT IS OUR DEEPEST BELIEVES, AND THE NARRATIVE THAT WE CREATE AROUND THEM, THAT WILL BE INFLUENCING, AS AN UNDERCURRENT, THE STEPS THAT WE WALK IN OUR LIVES.

LET ME SAY MORE ABOUT IT.

WORDS AS CREATORS

Modeling our life is not an act of magic, despite how fairy tales portray it. It is a deliberate practice—a mix of intention, action, and reflection. The story that runs in our head is

created by words. And words are not simple tools of communication; they are the building blocks of our reality. How we speak to others, and more importantly, how we speak to ourselves, shapes the narrative of our lives. Words can uplift and empower, or they can tear us down and limit us. They carry vibrations that ripple through our being, influencing not only our emotions but also our actions, beliefs system and the whole energy that will color our lives.

My Beloved shared with me this phrase: Events are happening and we create life around them. And it made so much sense in this context. Events happened, are happening and will happen. When they are strong, unexpected, traumatic, tragic, powerful, they will have a deep influence and impact in our narrative, in our inner story. When we experience pain, loss, or adversity, the words we use to describe ourselves and the world around us often reflect that hurt. Our inner dialogue may become rigid or self-critical, perpetuating feelings of unworthiness, loss, limitation. I’m not good enough, I’ll always fail, or The world is against me are words echoing the scars of the past.

Healing the Narrative

When traumatic events remain unprocessed , we weave our life with words imbibed with this vibration, shaping how we see ourselves and how we interact with others. It feels at time like this narrative is guiding our steps often in ways that are misaligned with our essence. Without working into bringing awareness to our story, this cycle repeats, coloring our relationships, decisions, and opportunities.

To reclaim the capacity to create our life, it is essential to do the inner work of healing. By addressing the wounds of the past, we begin to understand how they have influenced our stories and shaped our words and our world. Therapy, self-reflection, spiritual practices can help us untangle the threads of trauma, allowing us to rewrite the inner discourse, to renegotiate our story.

Polishing our words doesn’t mean, to change them for another set of words more uplifted. It means speaking from a place of truth rather

than fear or pain. It is acknowledging our past and taking responsibility for our life. It is about aligning our language with who we truly are at our core. This process requires time, kindness, gentleness, and the care that it takes to become our own best friend. And as we heal, our inner dialogue starts to shift influencing how we show up in the world. Our words become a reflection of our essence and we start to move from criticism to encouragement, from limitation to possibility, from confusing to creation.

The Sacred Silence

In the process to get to know our narrative, silence plays a crucial role. Silence is not emptiness but a fertile space where clarity emerges. It is in stillness that we hear the whispers of our soul, guiding our steps. By overusing words, by filling every moment with chatter, we suppress this inner voice, this precious space.

There is wisdom in silence. It allows us to process, to recalibrate, and to align our actions with our words, intentions, and heart. It creates a sacred pause in which creativity can flourish.

Knitting Words in a New Creation

As we align our words with our more aware and healed self, they are no longer a reflections of past pain but declarations of future possibility. We are not perpetuating the same state again and again but we are creating new pathways. We start to speak into a reality that we long to inhabit, a reality that vibrate with our untouched and unbroken essence and soul.

Personal work, inner work, everything, indeed, start within us. Create our life begins with selfawareness: understanding who we are, what

we value, from where we come from, what we carry, what we perpetuate, what we desire.

Awareness of our narrative, our inner dialogue when life happens, when new events kick us bringing new colors into our life. At time unclear or challenging, the process of creation is far from being linear; it is messy, unpredictable, and often uncomfortable and painful.

As life is dynamic and moving and twisting and whirling around, embracing flexibility will allow our world also to grow, adapt and become more resilient.

A Last Word

Creating our world requires us to work on our past, reclaim our words, and align them with our essence. It is about listening to the whispers of our soul, trusting our inner voice, and stepping into the power of creation. It is about gently embrace the wounded parts of our story and love them deeply and strongly.

As I started this article writing without filter, I see again how this act mirrors the act of creating our life. It is imperfect, messy, and vulnerable. Yet, it is also an expression of truth, a step toward weaving a world that is uniquely mine, that is uniquely yours.

With this, I invite you to pick up your pen, your favorite notebook, the honesty of your heart, the longing of your soul and begin to knit your world - one word, one action, one moment at a time… I will be curious to know which world you will weave with words.

PHOTO:

YOUR IDEA

PROMENA KAO PUT

PIŠE: JASMINA PROTIĆ, ŽENA, MAJKA, SUPRUGA, ZAUVEK UČENICA

Profesionalno: frizer, holistička nege lepote, somatski terapeutski tretmani

Nađi me: www.jasminium.eu

Decembarsko jutro, sivo, kišno i hladno. Zemlja Nemačka, grad Frankfurt.

Sedimo uz jutarnju kafu i ćaskamo. On, ustao rano, potpalio peć, vatra pucketa. Mačor i pas leže zagrljeni na kauču. Gledam ih, zahvalna za ove male radosti i uživanja. Sedma godina po redu u ovoj zemlji i u ovom partnerstvu.

On me pogleda direktno u oči i kaže: “E, znam da si umorna, imali smo baš napornu godinu, selidba i sve ostalo. Imam predlog ako se slažeš. Želim da ti poklonim spa vikend po tvom izboru. Znam da voliš putovanja i saune, pa eto šta kažeš?”

Ne, ovo nije scena iz romantičnog filma, ovo je rezultat mnogo rada, osvešćivanja, komunikacije, odlazaka, dolazaka i zajedničkog ulaganja. Izgovaram “Hvala ti” sa osmehom, znajući koliko je zajedničkog truda trebalo da dođemo do ovog trenutka. Da se razumemo, prihvatimo naše različitosti i budemo u miru sa tim.

I tako sam ja imala svoj vikend iz snova, on svoj odmor na kauču pored vatre i vratili smo se jedno drugom sa još više ljubavi i radosti. Nisam vam ja nekakav “relationship coach”, ali kroz svoje iskustvo želim da prenesem da je moguće krojiti život po svojoj meri bez obzira na godine, prošlost, generacijsko nasleđe ili navike.

Dok sam odrastala, govorili su mi da sam “drugačija, neukrotiva, nezgodna, naporna,

da sam previše” i tako ukrug, pokušavajući da me ukalupe u norme ponašanja prihvatljive po njihovim standardima.

A onda me je životni put odveo u beli svet i ja sam se konačno osetila kod kuće. Hiljadama kilometara dalje od sredine u kojoj sam odrasla, jedan po jedan, padao je oklop koji me je pritiskao. Počela sam da otkrivam svet različitih kultura, nacija i ljudi. I tako je, pre tačno 25 godina, počeo moj put transformacije i promena.

Zauvek sam zahvalna sebi i svojoj hrabrosti da napustim zonu komfora i nastavim kroz život putem kontantnih promena, spoznavanja sebe i menjanja obrazaca koji mi više nisu služili.

Slagala bih da kažem da je sve od tog trenutka postalo cveće i proleće. Naprotiv, bilo je mnogo trnja, suza, prepreka i boli. Na tom putu, mnogo je ljudi došlo i otišlo iz mog života. I svi su doneli nove lekcije, nekad divne, nekad teške, ali uvek neizmerno vredne. Moj konstantan rad na sebi i promenama u životu je uvek donosio svetlo na kraju tunela.

Promena je isto tako konstantna i u mom profesionalnom životu. Čini mi se da to uvek ide zajedno. Ili ste otvoreni za nova saznanja ili niste. Kada sam počinjala profesionalni put pre skoro 40 godina kao frizer u Beogradu, nisam ni sanjala gde će me to sve odvesti i kako ću se razvijati na tom putu.

Jedno po jedno, usavršavanje, kvalifikacije i

iskustvo su se vremenom stopili i postali moj stil života. Kada sad kažem da živim svoju strast i svrhu, osetim to iz dubine duše kao svoju istinu.

Kada posao postane izvor zadovoljstva, kontantnog učenja, usavršavanja , radosti, i kada su moji klijenti zahvalni na onome što delim sa njima, to je neprocenjiva vrednost.

Uvek sam verovala da svet menjaju pojedinci. Sve je do nas. Svako od nas ima moć da menja sebe. Menjanjem sebe, menjamo naš život i odnose. Promenom odnosa sa ljudima oko nas, doprinosimo promenama na kolektivnom nivou. I zato sledeći put kad pomislite ”šta ja tu mogu da uradim?”, setite se da možete da promenite sebe, svoju reakciju, svoje ponašanje i tako pokrenete sve(t) oko sebe.

Ako me danas pitate da li je uvek baš sve po mojoj meri, naravno da nije, težim tome da živim svoju istinu, da ne ograničavam svoju radoznalost i da otvornog srca i duha prihvatam ono što mi život donosi, jer znam da je sve moguće kada verujemo u to.

Tu bih završila današnju priču. Tema je bila inspirativna u ovom trenutku. Zaokruživanje još jedne kalendarske godine i promene koje planiram za sledeći period su podsetnik da je jedina konstanta u našim životima promena.

U to ime, želim vam od sveg srca da kreirate sve(t) po vašoj meri.

PHOTO:

YOUR MIND

MOJ SVET, MOJA PRAVILA

PIŠE: ELIZABETA MARKOVIČ TOPLAK

Pred leti sem bila v družbi šestih žensk v rehabilitacijskem centru, kjer nam je fizioterapevtka razložila, da več ne znamo pravilno hoditi, se obrniti, dvigovati in niti dihati ne! Normalno, da smo bile zgrožene! Vse smo imele več ali manj okoli 50 let, pa ni vrag, da smo se zdaj izvalile iz jajca! Pa saj imamo že otroke, več desetletij delovne dobe, odgovorne službe, družine, šefe. Hja, kako pa smo potem preživele do sedaj? Do danes sem spoznala, da je naša strokovnjakinja imela prav, žal. Posamezniki namreč večino časa živimo, delamo in dihamo, kot »slabo« sprogramirani roboti. Eni do konca in še malo čez »garancijski rok«. Drugim pa se lahko zgodi, da se kakšen »čip« ali »del programa« pokvari, slabo deluje ali pa sploh več ne. Takrat kriviš vse okoli sebe in marsikoga, ki so kadarkoli imeli kaj posla s tabo: profesorje, šefe, vse ožje in širše sorodstvo, politike, državo, klimatske razmere… V glavnem vse, ki so te pahnili čez rob ali bolje rečeno, katerim si dovolil, da so te prevzeli, usmerjali, odločali namesto tebe. S takšno predispozicijo, še pred svojo finalno črto, tekaš od enega do drugega zdravnika, preizkušaš vse možne zdravilne metode, večinoma težko zaslužen denar namenjaš upanju, da bo boljše. Saj bo, če pravočasno prideš k pameti in vztrajaš.

Tvoj svet in vse, kar se s tabo dogaja, si namreč ti sam sebi!

Če vam na prvo branje ni vse jasno, stavek, prosim, preberite še enkrat!

Si ogledalo, si začetek in konec, si vse vmes. Lepo in hudo, umirjeno in stresno, vedro, kaotično, zbrano, srečno, veselo... Svet in vse, kar je v njem in okoli njega, doživljaš samo zase. Lahko si si kom še tako blizu, da deliš

zadnjo kapljico vode, občutil boš lahko le svoje občutke in le ti štejejo. Kot fotografija z dopusta, ki je le obris nasmejanih ljudi. Občutek biti tam, pa je tisto, kar si vzel s sabo s tistega dopusta. Doživel si in to šteje! Biti izpolnjen, umirjen, videti jasno sliko poteka življenja, sodelovati v njem v glavni vlogi, dihati na vsa pljuča in skozi vse pore, premagati strahove in izkusiti vse, kar je mogoče. Vsak dan znova in znova. Videti lepoto, življenje tudi v kamnu je sposobnost vsakega človeka. Pa brez nekih rožnatih očal in pravljic, prosim! Biti zaslepljen in prelagati odgovornost na druge, je prav tako sposobnost človeka, ki se izmika lastnemu življenju. Kaj pa, če bi odslej začeli svoje življenje »dekorirati« kot najlepši šopek?

Kaj pa, če bi si ustvarili svoj ritem dela, svoj sistem razmišljanja, izmislili svoj recept za srečo, postavili svoja pravila, svoje mere za karkoli? Kaj pa, če bi hodili, se priklanjali in počepnili in dihali tako, kot je bilo človeškemu telesu namenjeno ob rojstvu? Kaj pa, če bi bili hvaležni za vsako zvezdo na nebu in vsako jutro, ko se zdani? Si predstavljate, kako lepo vam bi bilo!

»Imamo dve življenji. Drugo se začne, ko spoznamo, da imamo samo eno.«

(Konfucij)

Vladarji, kralji, šefi, režiserji, scenaristi svojega sveta, smo mi sami. Okvirje, omejitve, fizične in psihične si prav tako postavljamo sami. Ko se tega začnemo zavedati, se začne vaše drugo življenje! Takšno, kot smo si ga večno želeli živeti.

Vaše »drugo« življenje, ki je za vas popolno, saj je vse po vaših merilih.

Pa srečno!

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ

YOUR PICTURE

Србије.

на

појмова слика и свет, а темељну основну чини традиција сликовне материјализације света као Божије творевине, изображене на

опипљивом комаду дрвета, платна, мермера или папира.

Верска визуелна култура генерише све оно што у људском поимању има смисао духовног, религиозног и визуелног опажаја, а што директно упућује на вредности важне за човеково духовно постојање.

Стварност коју живимо обилује сликама, и претежно је визуелна и

медијатизована, а визуелна култура постаје у свету доминације слике главни извор комуникације. На галерији Историјског музеја Србије сабрана су остварења чак 54 уметника, која се нижу простором

различитости, негујући високе естетске критеријуме када је реч о представљеним радовима. Приликом отварања изложбе у понедељак 23. децембра 2024. године у 18 часова у Историјском музеју Србије у центру престонице, у име организационог одбора, у

друштвених догађаја и разменом културних утицаја, које лепотом Божије творевине и даровима

али недвосмислено сведоче лепоту Божије творевине. У том смислу, ова изложба ствара

нове основе које ће помоћи да се у лепоти различитих израза повежемо и још боље разумемо.

Ауторски тим, који је поставио идејне основе и извршио селекцију радова

изложбе проф. др Оливер Томић, професор на Академији техничких струковних

Јеврејски историјски музеј у

Београду, Удружење муслимана „Гајрет“ и Римокатоличка црква у Србији.

Критеријуми стручног жирија приликом избора дела био је да се одликују доприносом међусобног разумевања и ширини светоназора, као и висок уметнички квалитет. Уметници су визуализовали своје идеје кроз најразличитије материјале, чиме је овогодишња изложба обогаћена или богата делима која припадају

Севастијан Џексонски), Ива Таталовић (Плаштаница), Горан Јанићијевић (Хранитељ Призренски и Благовештење), Бобан Вељковић (Победа Православља), Бојан Бановић (Исус Христос, Мати Божја са Христом и Христос Добри пастир), Јелена Јашовић (Преображење). Икону осликану техником енкаустике, пигменима помешаним са растопљеним

(Златна јабука и девет

Мозаик-огледало). Витражима су се представили

Матејић Тарас (Кандило) и Десимир Денић (Службени улаз Патријаршије СПЦ).

Графиком се бави Габријела Николић (Породично стабло), а сликарством и комбинованим техникама на платну Ђорђе Љ. Савић (Без назива), Теодора Ракиџић (Успомене из Студенице), Софија Ракиџић (Сопоћани и Долина векова), Драгољуб Станковић Чиви (Кула краља Милутина), Неџма Зукорлић (Портрет), Звонко Павличић (Вртлози Ι и Вртлози ΙΙ), Даниела Морариу (Магична места и Магични тренуци

YOUR FILM

VETRE, PRIČAJ SA MNOM

PIŠE: PR TEKST

SVETSKA PREMIJERA FILMA „VETRE PRIČAJ SA MNOM“ STEFANA ĐORĐEVIĆA NA 54. ME -

ĐUNARODNOM FESTIVALU U ROTERDAMU

Debitantski igrani film „Vetre, pričaj sa mnom“ reditelja i scenariste Stefana Đorđevića imaće svetsku premijeru na 54. Filmskom festivalu u Roterdamu, koji se održava od 30. januara do 9. februara naredne godine, u okviru takmičarskog programa Tiger Competition.

U filmu „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefan se vraća kući kako bi sa porodicom proslavio bakin rođendan, po prvi put nakon smrti njegove majke Nece. Vođen željom da završi film o svojoj majci i da pomogne povređenom psu, povratak kući postaje početak njegovog putovanja ka isceljenju. Film je inspirisan stvarnim životnim iskustvima reditelja, a u njemu glume članovi njegove porodice, koji pomažu u završetku radova na Necinoj kamp prikolici.

Stefan Đorđević, autor filma je o svom debitantskom ostvarenju rekao: „U jednom od razgovora koje sam snimio sa majkom, ona kaže Vetar je večan. Tu večnost ne vidim samo u vetru, već i u njoj, jer ona je vetar. Želja porodice da napravi

ovaj film je želja da se Neca nikada ne zaboravi, ali više od toga je da se ne zaboravi odnos prema svetu, prema prirodi i prema nama samima. Razmišljanja koja je vetar podelio sa mamom, i koja mi kao porodica želimo da podelimo sa svetom“.

Povodom svetske premijere reditelj je izjavio: „Naše filmsko putovanje započinje na prestižnom festivalu u Roterdamu i nadam se da će publika imati sluha za priču o prihvatanju i oslobađanju. Velika je čast što je film uvršten u takmičarski program i s nestrpljenjem iščekujemo da ga prikažemo publici i da film nastavi svoje prikazivanje širom sveta“.

U filmu igraju Negrica Đorđević, Stefan Đorđević, Boško Đorđević, Đorđe Davidović, Budimir Jovanović, Ljiljana Jovanović, Marina Davidović, Vidak Davidović, Ana Petrović, Jana Mihajlović, Jakov Mihajlović, i pas Lija.

Stefan Đorđević je rođen 1987. godine u Boru. Upoznaje se sa svetom filma tumačeći jednu od dve glavne uloge u filmu „Tilva Roš“ Nikole Ležaića. „Tilva Roš“ je bio nominovan za Evropsko otkriće od strane Evropske filmske akademije. Završio je osnovne i master studije Kamere na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Diplomirao je sa kratkim igranim filmom „Kamen u ruci“ u režiji Stefana Ivančića, koji je premijerno bio prikazan u ACID programu Kanskog filmskog festivala. Režirao je kratki igrani film “Poslednja slika o ocu“, koji je selektovan na preko 50 internacionalnih festivala i nagrađen je na festivalima u Lokarnu, Sarajevu, Zagrebu, FAF-u i drugim. Kratki dokumentarni film „Portret umirućeg džina“ je prikazan na smotri Venecijanskog Bijenala arhitekture 2021. u sklopu srpskog paviljona i imao je premijeru na festivalu FIPA DOC.

Direktor fotografije na filmu „Vetre, pričaj sa mnom“ je Marko Brdar, montažeri su Tomislav Stojanović i Dragan von Petrovic, scenografkinja Dragana Baćović, kostimografkinja Biljana Grgur, snimatelj zvuka Bojan Palikuća, kompozitor Ivan Judaš, Julij Zornik je bio zadužen za dizajn i miks zvuka, Savina Smederevac je izvršna producentkinja, dok je Milica Tomović bila supervizorka režije.

Film je producirala Dragana Jovović, za producentsku kuću Non-Aligned Films. Pored nje, producenti su i Stefan Ivančić, Ognjen Glavonić i Stefan Đorđević (Katunga), a koproducenti Vanja Jambrović (Restart, Hrvatska), Jožko Rutar (SPOK Films, Slovenija) i Miha Černec (Staragara, Slovenija).

Film je podržan je od strane Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture Republike Srbije, Medija fonda Evropske unije, Slovenskog filmskog centra i Viba filma, Hrvatskog audiovizuelnog centra i švajcarskog fonda Vision Sud Est. U fazi post produkcije učestvovao je u okviru industrijskog dela programa Les Arcs Work in Progress gde je osvojio specijalno priznanje žirija, kao i u programu radionice First Cut Lab RE-ACT 2023.

Film „Vetre, pričaj sa mnom“ biće deo programa Tiger Competition, u kojem je poslednji put srpski film učestvovao 2021. godine, kada je prikazano ostvarenje Marte Popivode „Pejzaži otpora“. Takođe, 2012. godine, film Maje Miloš „Klip“ osvojio je glavnu nagradu ovog prestižnog programa.

PHOTO:

YOUR HOROSKOP

IDEM TAMO GDE JE SVE MOM

Ovan: kada bi ga pitali kada bi on osvajao svet, rekao bi sad i odmah. Ako može juče, bilo bi idealno. Za njega je osvajanje imperativ. Bez izazova i novih trofeja nema ni satisfakcije. Biti prvi! Jedini! Bilo bi savršeno! Svet po njegovoj meri jeste postojanje strasti, adrenalina, inicijative i borbe. On je rođeni lider i osvajač, pa je veoma važno da u nečemu postane prvi. Nema straha i često ide glavom kroz zid, ali upravo takav postiže ono što želi i što ga motiviše na dalje poduhvate. Dajte mu cilj i zadatak koji je dovoljno izazovan za njega i on već trči. Svet Ovna je sportski teren ili mesto na kojem može da ispolji svoju snagu i brzinu.

Bik: znate onog bika Ferdinanda koji lenjo leži na zelenoj livadi i miriše opojni cvet, tako je za svakog Bika hedonizam sinonim za njegovu meru uspeha. Neka sva čula uživaju i on je zadovoljan. Teško ga je pogurati i isforsirati, pa je najbolje da ga pustite da on svojim tempom krene. Ako zna da će dobiti svoju nagradu, dobar zalogaj, finasijsku podršku, biće motivisan da osvoji svet i uradi sve što može. Polako, ali stameno. Tvrdoglavo, ali uporno, on dolazi do svakog svog cilja. Svet Bika je hotel u kojem je spoj hrane, mirisa i hedonizma na vrhunskom nivou.

Blizanci: osvoji mu um i inspirisaćeš ga da osvoji svet. Sve je njegovo kada vlada materijom, kada barata informacijama. Kralj informacija je na svom terenu kada prenosi i usvaja znanje i činjenice. Samo da nije dosadno, da stimuliše svoj um različitim pristupima, gledištima i razmenom. Kada je dinamično, sa mnoštvo poziva, razgovora i kretanja, onda je svet po njegovoj meri. Svet Blizanaca bi bio centar znanja, informacija, zabave i razmene sa drugima.

Rak: njegov mir i sigurnost unutar doma i porodice čini svet po njegovoj meri. Kada je sve poznato, isti osećaj, mirisi koji se šire, posebno sveže pečenog hleba u kuhinji, on je srećan jer tu, upravo u ta četiri zida, jeste izvor njegovog zadovoljstva. Često može biti vlasnik restorana, voditi porodično nasleđen biznis ili pokrenuti sopstveni. Kada su svi njegovi voljeni na broju, zdravi, sve je na svom mestu. To ga najviše raduje i puni energijom. Svet Raka bi bilo utočište puno ljubavi, topline i sigurnosti, gde mogu negovati svoje voljene i uživati u svakodnevnim trenucima sreće i mira.

Lav: upalite reflektore, postavite ga na pozornicu i on će zablistati punim sjajem. Kada je lider, ima moć, poziciju, slavu, svet je po njegovoj meri. Aplauzi i ovacije učiniće ga neizmerno ponosnim. Kada mu se dive i odaju mu priznanje. Kada voli, može biti veoma ponosan. On ume da voli, da to pokazuje na sva zvona, ali isto tako očekuje obožavanje zauzvrat. Svet Lava bi bio živopisan,

luksuzan i ispunjen radošću, prostorom za izražavanje i mestima gde mogu sijati i pokazati svoj sjajni duh.

Devica: svet će biti po njenoj meri kada završi sve poslove, usavrši sve veštine, izanalizira sve do tančina i najmanjeg detalja. Ali najvažnije je da je na usluzi, da doprinosi svetu svojim delima, da je vredna i zaslužna barem za neki delić unapređenog sistema. Osećaj da je sve organizovano i pripremljeno daje joj krila da se još više trudi. Svet Device bi bilo savršeno balansirano mesto gde vlada red, praktičnost i mir – okruženje koje podržava njihov fokus na detalje i težnju ka savršenstvu.

Vaga: kada pronađe svoju idealnu polovinu, harmoničan odnos sa svojim partnerom, svet će biti po njihovoj meri. Vage se pronalaze kroz odnos sa drugim ljudima, posebno kroz emotivni partnerski odnos. Ako su u tom njihovom svetu svi srećni i zadovoljni, i vladaju harmonični odnosi, sve je savršeno u njihovom univerzumu. Svet Vage bi bio kombinacija lepote, mira i ljubavi – pravi raj za one koji cene estetiku i harmonične odnose. Samo da je mir u svetu i da nema svađe i konflikata. To je mesto gde lepota, mir i ravnoteža vladaju, a svaki trenutak je prilika za uživanje u umetnosti, ljubavi i harmoniji.

Škorpija: samo da je mistično i misteriozno, kada ima izazova da se prodre u dubine, u najskrivenije delove psihe, ali i života. Svet Škorpije bi bilo mesto gde se strast i introspekcija sreću s misterijom i snagom, stvarajući prostor za duboko emocionalno i duhovno iskustvo. Malo odabrano društvo, prigušena svetla i duboki razgovori – to je prava mera. Svet Škorpije je mesto duboke introspekcije, transformacije i strasti, prostor gde mogu istražiti sebe, povezati se s drugima i stalno obnavljati svoju unutrašnju snagu.

Strelac: večiti filozof i optimista, on živi da ostvari svoj veliki san, svoju viziju. Prelazeći sa posla na posao, hodajući od grada do grada, iz jedne države u drugu, on traži svoju svrhu i smisao postojanja. Upoznavanje različitih kultura, istraživanje sveta i dobijanje znanja, svet je po meri Strelca. On sanja velike snove i ima megalomanske planove i to je najjači poriv koji ga vodi u životu. Svet Strelca je ceo svet, planeta Zemlja koju može da istražuje.

Jarac: koliko god on bežao od težine i odgovornosti, one su mu motivacija i inspiracija, jer niko ne ume tako uporno kao Jarac da se popne na vrh planine, noseći ogroman teret na svojim leđima. Čista ambicija i visoka pozicija u polju karijere donosi mu svet po njegovoj meri. Kombinacija praktičnosti, luksuza i tradicionalnih vrednosti – mesto gde mogu napredovati, opustiti

PHOTO:

se i uživati u sigurnosti i stabilnosti koje sami stvaraju. Svet Jarca bi bilo mesto dobro uređene i organizovane sredine u kojoj može da ispolji svoje najveće potencijale i ambiciju.

Vodolija: dajte joj slobodu da bude ono što jeste i njen je ceo svet. Samo je ne sputavajte i ne pokušavajte da je ukalupite u neke tradicionalne okvire i prosek, jer ona je sve samo nije prosečna. Biti deo kolektiva, boriti se za ljudska prava i jednakost, uvek je inspiracija i motivacija za jednu Vodoliju. Sve što je originalno, novo i ispred vremena, daje im krila. Svet Vodolije bi bilo mesto slobode, napretka i vizionarstva, gde se svakodnevno otkrivaju novi horizonti i gde svi imaju šansu da doprinesu stvaranju boljeg sveta.

Ribe: kada uđe u carstvo svoje mašte gde kreira najlepše bajke i vizije, njen je ceo svet. Kako je nevidljivim nitima povezana sa svima i sa svime, postaje kalup koji se oblikuje različitim energijama i osećajima koje upija kao sunđer. Rođeni empata, mašta o tome da spasi ceo svet. Neka su uvek pored vode i eto njihove sreće i lakoće. Svet Riba bi bio harmoničan, magičan i ispunjen ljubavlju, maštom i umetnošću – savršeno utočište za njihovu nežnu i introspektivnu dušu.

PHOTO:

LJUBAV

Ljubav je crvena, Nada je sjajna, Vera je plava.

Ide se ka suncu i istoku. Ide se ka sebi i celovitosti.

Ide se tamo gde se duša hrani.

Neki novi horizonti bude nadu.

Neke stare priče dobijaju svoj sjaj.

Neka nova neba traže korake.

I tako, korak po korak do sebe.

I tako san, po san ostvarenje. I tako dan po dan godina.

Ljubav je crvena.

Nada je sjajna. Vera je plava.

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ