RYL E-MAGAZINE, 108

PHOTO: DAVID BLAGOJEVIĆ

UVODNIK

PHOTO: STEFAN SOKOLOVSKI

WHAT IS YOUR SUPERPOWER?

Ko su naši superheroji? Deda Mraz, koji je tačno znao gde spavaš i koje su tvoje novogodišnje želje? Ili Supermen, koji leti i celu planetu pomera iz orbite da spase svet? Ili Džedaji, galaktički vitezovi koji koriste nevidljivu silu od koje je sazdano sve? Ili su to ipak antički bogovi i junaci: Zevs, Artemida, Dijana, Neptun, Posejdon, Dedal i Ikarus? Ili Vinetu, Zagor, Betmen, poglavica Bik Koji Sedi, Čarobnjak iz Oza, Lara Kroft, Amazonke, Ajron Men, Spajdermen, Vulverin... Junaci i bogovi našeg i vašeg detinjstva.

Svi ovi naši superjunaci žive u svojim paralelnim dimenzijama i svetovima: filmovima, istoriji, legendama, knjigama, snovima, izmišljenim pričama, bajkama. Neki od njih provode vreme na Zemlji i što se pre naviknu na žuto Sunce postaju jači i snažniji. Njihove supermoći su raznovrsne i svako ima svoju, ali osnovno je da oni mogu da vide šta deca žele i da su borci za pravdu i slobodu. Oni hipnotišu, lete, prolaze kroz razne dimenzije, imaju natčovečansku snagu, izdržljivost i sporo stare, što im daje dug životni vek, kao da manipulišu vremenom i mogu da kontrolišu materiju, neranjivi su, vitalni i imaju nadljudske osobine.

Kada se suočim sa sobom pred ogledalom, pogledam se duboko u oči, zavirim u svoje srce, shvatam kroz praksu i ljubav gde leži moja snaga i moć: da pomognem sebi i drugima. Moje srce je radosno, a moje biće pleše kad god ima priliku za to. Moja supermoć, moja vitalna sila, moja magija je moja energija i entuzijazam kojim dajem snagu i drugima da budu sposobni i moćni na svom putu i u ostvarenju svojih ciljeva. U tome mi pomažu i kreativnost i hrabrost. Prolazim kroz ljude, nečujno, dodirnem ih osmehom. Ne zadržavam se dugo, a pružim puno. Imam pozitivnu energiju kojom uznesem i sebe i tebe, a reči dolaze iz srca koje pulsira i adrenalina koji struji telom. Ljubav ipak nadvlada sve. Ljubav prema čoveku, detalju i lepoti. Ko može da ostane imun?

Pozitivna energija je poput sunčeve svetlosti koja ispuni i obasja vaš unutrašnji prostor. Ona nas uzdiže i nosi u neslućene visine. Ovu energiju uvećavam kroz samoosvešćivanje, putovanja, fizičke aktivnosti, ljubav, prijatelje, meditaciju.

„Ima ljudi koji misle da se širenje pozitivne energije može naučiti, da postoje fraze, reči ili rečenice koje stvaraju pozitivnu energiju same po sebi. Nije tako. Energija, pozitivna ili negativna, nalazi se u čoveku. Ne može iz čoveka izaći ono čega tamo nema. Da bismo mogli širiti mir, moramo se najpre mirom napuniti. Da bismo mogli širiti radost, mora nam najpre srce biti radosno. U suprotnom, i reči najveće utehe zvučaće kao napad iz usta nezadovoljnog čoveka.” Karl Gustav Jung

Supermoći su najsnažnije kada su u cilju davanja, odbrane, pružanja ljubavi, ispunjenja želja. Priče se kreiraju zbog nas samih, iz unutrašnjih težnji i želja da budemo bolji, duhovno i fizički snažniji.

Supermen je mogao da izbaci iz orbite čitavu planetu. Ko to može danas? Pojedinac može iz orbite da izbaci svoj mikrokosmos.

Ko je najmoćnije biće na zemlji? TI!

ANIMA MUNDI

PHOTO: DAVID BLAGOJEVIĆ

IMPRESSUM

E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030

IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd

ART DIREKTOR

Boris Cupać

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)

LEKTORI

Dijana Krtinić,

Dejan Vicai, Adrian de Groot (za tekstove na engleskom)

AUTOR KONCEPTA MAGAZINA

Anima Mundi

SARADNICI U OVOM BROJU

Danijela Marković

Adrian de Groot

Meri Bauk

Vladica Čulić

Dejan Popov

Dr Ana Žikić

Branislav Jovanović

Sonja Kapetanović

Dijana Radojković

Sabine Keiser

Slavimir Stojanović Futro

Suzana Mihajlović

Marija Sekulić

Jovana Grujić

Jelica Stanojlović

Sonja Kapetanović

AUTORI

Mile Šaula

Laslo Silađi

Olgica Samoilović

Ioanna Batsialou

Dr Dejan Terzić

Jelena Budisavljević

Merritt Moore

Irena Mrakić

Nataša Jeftić

Anton Welt

Stefan Sokolovski

Jakov Simović

Dalibor Danilović

PHOTO

Anima Mundi Unsplash.com

Naslovnica: Olgica Samoilović

Photo: David Blagojević

KONTAKT

WEB: www.ryl.rs

MAIL: rylmagazine@gmail.com

LIČNOSTI U OVOM BROJU

DR DEJAN TERZIĆ

OLGICA SAMOILOVIĆ

DR. MERRIT MOORE

DR ANA ŽIKIĆ BURTSCHER

DEJAN POPOV

DEJAN VELJIN

PHOTO:

REFRESH

YOUR MIND

TAJ DEČAK!

PIŠE:

SLAVIMIR STOJANOVIĆ FUTRO

Sunce se smeje nad Beogradom.

Deca se vesele rođendanu našeg glavnog grada.

Oni ne znaju da trče po krvi onih koji su hrabro poginuli za slobodu Beograda.

Zastave se vijore na zgradama.

Sunce se i dalje smeši, a oktobar razliva mirise jesenjeg cveća.

Svi su veseli jer žive u slobodi.

Sunce ponosito priča o oslobođenju Beograda.

Lišće šušti i kao da progovara: “Beograde, srećna ti sloboda!”

Učiteljica je pročitala ovaj domaći pred celim odeljenjem. Tema je bila Oktobarsko sunce nad Beogradom. Zadatak je uradio jedan dečak iz srednjeg reda, treća klupa desno. Rekla je da će njegov domaći poslati na gradsko takmičenje. Bili smo treći razred, imali smo po devet godina. To nije bio prvi put da je tog dečaka izdvojila i pohvalila. Prethodne godine, u drugom razredu, smislio je pesmicu na temu Prvog maja: Tri osmice na barjaku se viju, dok se radnici i žandarmi biju. Taj dečak je u našim očima bio čudo i ma koliko se trudio da bolje pišem od njega, nisam imao šanse. Učiteljica je volela pisanje, a volela je i likovno. Tamo sam bio bolji, slikao sam mrtve prirode, vaze, tikve, draperije i sušeno voće kao da su prave, sve dok taj dečak nije nacrtao moju karikaturu. Na njoj su mi uši bile ogromne kao da bih njima mogao da poletim, što i nije bilo daleko od istine, ionako su me zvali Dambo. Nacrtao je sve kako jeste, samo pojačano, kao da crtež ima zvučnike i, naravno, svi su se smejali do suza.

Nastavio je da crta i ostale u odeljenju, sa istim uspehom i ovacijama, i polako preuzimao moju likovnu krunu. Na fudbalu nije bilo ništa bolje. Ja sam igrao u pozadini, a on u napadu, gde je redovno davao golove kojima smo pobeđivali druga odeljenja. Nisam mogao da ga smislim. Što bih se više mrštio kada ga pogledam, on bi se više smejao, a kada se smejao, on je nekako sijao. Tako mi se činilo.

Samo nekoliko nas je imalo sve petice u odeljenju, ali su njegove petice bile deblje i teže i činilo se da je dnevnik zbog njih morao da stoji horizontalno. Dolazio je u školu autobusom iz centra grada, nije bio iz našeg kraja. Oblačio se potpuno drugačije. Živeo je u nekom nama nedokučivom, specijalnom svetu i samo povremeno silazio među nas smrtnike u školu. Nosio je američke koledž jakne i izgledao kao mali glumac iz njihovih tinejdžerskih filmova. Tada je premijerno u bioskopu bio prikazan Supermen i svi smo se složili da je on isti Klark Kent u detinjstvu. Izgledalo je da pred sobom imamo superheroja. Čak smo ga i zezali da mora da je sa druge planete, da ga je možda ujeo radioaktivni pauk kao Spajdermena ili da je upao u isušeni bunar pun slepih miševa kao Betmen. Neki su mu obećavali da će kad-tad pronaći njegov kriptonit, njegovu slabu tačku.

Polako smo rasli i ma koliko da ga nisam podnosio, nešto me je vuklo da počnem da se družim sa njim, nadajući se da će deo tog njegovog blistavog isijavanja da odradi svoj posao i na meni. Dopadala nam se ista devojčica iz škole. Nije bilo teorije da ga u tome pobedim. Bio je u svakom pogledu jači i ja sam mogao samo da posmatram kako je posle škole prvi put prati kući, kako je prvi put uhvatio za ruku, prvi put zagrlio, prvi

put poljubio, nežno, u obraz. Istovremeno sam se topio i mrzeo ga. Hteo sam da budem on. Nisam ja uopšte bio loš, imao sam sve petice kao i on, bio sam dobar i u školi i u sportovima, nisam ni loše izgledao, osim tih ušiju, ali mi je uvek i u svemu taj posebni dečak izmicao.

A onda je došla srednja škola i on je otišao iz naših života, koji su nastavili da se odvijaju nekako po uobičajenom planu i programu, samo bez njega i svega što je sa njim dolazilo. Sve to je sada odneo u neku drugu školu, nekom drugom društvu da sija, blista i bude nedostižan nekom drugom, sličnom meni. Srednja škola je proletela i ja sam povremeno u kraju slušao priče o njemu, da studira, ali da se propio, da je počeo i da se drogira kao većina ljudi iz centra, da mu nema spasa. Zemlja je počela da se raspada i njegova sudbina je zvučala tako logično. U to vreme mogla je da te ubije samo mobilizacija ili droga. Zato sam se izbezumio kad sam ga video na televiziji zdravog i čitavog, sijao je kao nikada, dobio je neku međunarodnu nagradu i pucao je od samouverenosti. Srce je htelo da mi iskoči, bio sam toliko ponosan što sam odrastao pored njega. Posle sam ga redovno pratio po medijima. Nema tog intervjua sa njim koji nisam pročitao. Nema te emisije koju nisam odgledao. Osećao sam kao da mi je rod rođeni, kao da mi je brat, a kada je spomenuo svoje društvo iz osnovne škole došlo mi je da eksplodiram od sreće. U jednom intervjuu, u najvećim dnevnim novinama, izjavio je da ga je zvala učiteljica da mu čestita na uspesima i da kaže da je znala da će tako biti.

I ja sam znao, sve vreme.

Nastavio sam da budem ono što jesam, da vredno radim, ugledam se na njega i koliko god mogu uživam u putu. U međuvremenu sam našao ljubav svog života, oženio se i na dan kada smo dobili ćerkicu zazvonio mi je telefon: Čestitam, lafe! – čulo se sa druge strane. To je bio on. Ispustio sam telefon i jedva ga čuo da dolazi na proslavu. Ne znam da li sam bio srećniji zbog toga što sam postao tata ili što ću ga posle toliko vremena videti.

– Umrla mi je keva… – počeo je.

– Žao mi je… veoma… divna je žena bila... – rekoh.

I onda, kao da je odškrinuo kofer sa kriptonitom, objasnio je sve što je mislio da je neophodno. Rodio se kao dete ljubavi dvoje mladih na početku studija, ostavljen u internat preko nedelje, samo vikendom je viđao roditelje, sve dok ga u trećoj godini nisu stavili u avion i poslali samog daleko, deset sati dalje, u Ameriku kod maminih roditelja. Rekao je da je bio tamo do svoje pete godine, išao u internacionalno obdanište i kad se vratio nije prepoznao svoje roditelje na aerodromu. Sa njima je bio njegov mali brat, zbog čijeg rođenja je i poslat u Ameriku. To je bio njegov radioaktivni pauk, njegov isušeni bunar pun slepih miševa, njegov kriptonit. Zbog toga je ceo život morao da dokazuje da je poseban, da je vredan roditeljske pažnje i ljubavi. Zbog toga je razvio svoje supermoći. Rekao je da nema prijatelje, da živi u paralelnom svetu, sasvim sam. Rekao je i da ne brinem, jer zarad svojih supermoći ima još i oca. Bio sam, naravno, preneražen svim što sam čuo. On me čvrsto zagrlio, još jednom čestitao za ćerkicu i rekao da se javim ponekad, da sada imam telefon.

Nisam ga nikada zvao. Nisam znao šta bih mu rekao i kako bih mu pomogao. Pre nekoliko meseci, čuo sam da mu se otac teško razboleo. I dalje sam ga viđao na televiziji, redovno je sijao i briljirao jači nego ikad. A onda je opet zazvonio telefon.

– Umro mi je ćale… – rekao je tiho.

– Šta ćeš sad? – pitao sam još tiše.

– Samo ti si mi ostao – rekao je jedva čujno i nestao.

Od kada ga nema, sve se promenilo. Više ne čitam novine, ne gledam televiziju, ne čujem ništa novo o njemu, ne tražim ga. Umesto toga, gledam svoju ženu, ponekad i predugo, pa joj bude neprijatno, a svoju ćerku ne puštam iz ruku, samo je gnjavim, mazim, grlim i ljubakam.

A njega, iako ga nema, viđam redovno.

Svakog jutra kada se pogledam u ogledalu.

Jer ja sam, oduvek bio i ostao, baš taj dečak.

PHOTO ADRIJANA KIKANOVIĆ

ONA, ŽENA ZMAJ

A QUANTUM BALLERINA

WORDS: MIA MEDAKOVIĆ

PHOTOS: ADRIJANA KIKANOVIĆ

DR MERRITT MOORE GRADUATED WITH MAGNA CUM LAUDE HONORS IN PHYSICS FROM HARVARD AND GRADUATED WITH A PHD IN ATOMIC AND LASER PHYSICS FROM THE UNIVERSITY OF OXFORD. SHE ALSO PURSUES A PROFESSIONAL BALLET CAREER, PREVIOUSLY WITH THE ZURICH BALLET, BOSTON BALLET, ENGLISH NATIONAL BALLET, AND NORWEGIAN NATIONAL BALLET. SHE WAS RECENTLY AWARDED FORBES 30 UNDER 30, AND SHE WAS ONE OF THE 12 SELECTED CANDIDATES TO UNDERGO RIGOROUS ASTRONAUT SELECTION ON BBC TWO “ASTRONAUTS: DO YOU HAVE WHAT IT TAKES?”

MERRITT URGES THAT THE ARTS AND SCIENCES SHOULD NOT BE MUTUALLY EXCLUSIVE, AND HAS BEEN INVITED TO BE THE FEATURED SPEAKER AT THE FORBES WOMEN’S SUMMIT IN NY, PRINCETON PHYSICS DEPARTMENT, PANELIST FOR THE U.S. EMBASSY ‘WOMEN IN STEM’ PANEL IN LONDON, AND IS FEATURED IN THE BESTSELLER “GOOD NIGHT STORIES FOR REBEL GIRLS”.

INVITED AS ARTIST-IN-RESIDENCE AT HARVARD ARTLAB, MERRITT IS CREATING A DUET BETWEEN HUMAN DANCER AND INDUSTRIAL ROBOTIC ARM. SHE CONTINUES TO EXPLORES THE FUTURE OF A.I./ MACHINE LEARNING, SPECIFICALLY WITH DANCE, AND WELCOMES ALL FORMS OF COLLABORATION FUSING DANCE, PHYSICS AND TECH.

WHICH HERO IS STRONGER OR MORE VIVID IN YOU, PHYSICIST OR BALLERINA?

I am truly a blend of both. Each discipline fuels and inspires the other. The rigor and curiosity from physics feed into the precision and creativity of ballet, and vice versa. They’re both vivid and essential parts of who I am.

THE NEW ERA GIVES US POSSIBILITIES TO UNITE MORE DISCIPLINES AS YOU HAVE DONE. SCIENCE AND ART. THIS COMBINATION IS YOUR NEW ACHIEVEMENT. HOW DO YOU USE THE BEST FROM THE BOTH SIDE?

I use the discipline and problem-solving skills from science to bring structure and innovation to my art. Meanwhile, the creativity and expression from ballet allow me to think outside the box in physics. This synergy leads to breakthroughs that might not occur in a single-discipline approach.

WHAT MADE YOU DECIDE TO BECOME A “QUANTUM BALLERINA”?

It wasn’t a conscious decision at first; it evolved

naturally from my passion for both physics and ballet. I’ve always been drawn to the idea of exploring the unknown, whether it’s in the quantum realm or through artistic expression. The idea of combining these two loves became my identity as a “quantum ballerina.”

HOW DID YOU MANAGE TO COMBINE GENERATIVE AI MUSIC COMPOSITION THAT CAN READ YOUR MOVEMENT TO CREATE MUSIC?

There are these amazing technological gloves that use machine learning to create music based on different positions of your hand movements, called MiMu gloves. I’ve also worked with a composer who combine generative AI music with their own composition.

I had a chance to watch you perform together with the robot at the World Minds conference in Belgrade. For me that was a chapter in ballet.

Thank you so much! The performance was about pushing the boundaries of what’s possible in ballet by integrating technology. It’s exciting to create new narratives and explore the

relationship between humans and robots on stage.

I WAS LEFT IN AWE BY YOUR PERFORMANCE. IT WAS TRULY MAGNIFICENT. HOW DOES THE AUDIENCE REACT AROUND THE WORLD?

The audiences around the world have been incredible. This year, I’ve had the privilege of performing in front of 5,000 people in Mexico, Colorado, the World Economic Forum in Davos, and of course, here in Belgrade. The reactions have been overwhelmingly positive, with many expressing awe and fascination. The fusion of cutting-edge technology and classical art seems to resonate deeply, sparking the curiosity and wonder that I always strive to evoke.

HOW DID YOU FEEL WHILE PERFORMING AT THE BELGRADE NATIONAL THEATRE?

It was an honor and a thrilling experience. The historic setting combined with the futuristic performance made it a unique and unforgettable moment. I felt a deep connection with the audience and the space, which elevated the performance to a new level.

WHAT IS YOUR SECRET TO YOUR SUCCESS?

Passion, perseverance, and curiosity. I’m always striving to learn and grow, whether it’s in science or dance. Staying true to my interests and being fearless when it comes to taking creative risks has also been crucial.

WHAT DOES IT MEAN TO BE THE MOST INFLUENTIAL AND MOTIVATIONAL PERSON IN THE WORLD AS YOU ARE?

I’m incredibly grateful and humbled by such recognition. It means a lot to know that my work can inspire others to pursue their passions and break down barriers between disciplines. It’s a responsibility I take seriously, and it motivates me to continue pushing boundaries so others have the hope to do the same.

THE TOPIC OF SEPTEMBER ISSUE IS “WHAT IS YOUR SUPERPOWER”? WOULD YOU BE SO KIND TO REVEAL YOUR?

My superpower is the ability to navigate and merge vastly different worlds—science and art—into a cohesive whole. This allows me to approach problems and opportunities with a unique perspective, always seeking harmony and innovation in the seemingly disparate.

ON, OSTVAREN I USPEŠAN

NAJBOLJI LASER ZA

NAJBOLJEG DOKTORA

DR DEJAN TERZIĆ JE ROĐEN U BEOGRADU, GDE JE STUDIRAO I DIPLOMIRAO NA MEDICINSKOM FAKULTETU, ODNOSNO ZAVRŠIO SPECIJALISTIČKE STUDIJE IZ OBLASTI DERMATOVENEROLOGIJE. KAO STRUČNJAK KOJI JE NA PROSTORU SRBIJE PRVI POČEO DA RADI TRETMANE DIODNIM, VISOKOSNAŽNIM, PULSNIM LASEROM ZA TRAJNU EPILACIJU, SLOVI ZA PIONIRA I JEDNOG OD NAJVEĆIH EKSPERATA U OVOJ OBLASTI.

OD 2023. GODINE, UJEDNO JE I DIREKTOR NOVE AB MEDICAL POLIKLINIKE.

PRISUTAN JE KAO STRUČNI KONSULTANT I SAVETNIK U OBLASTI PERSONALIZOVANE KOZMETIKE.

OTAC JE SOFIJE, STUDENTKINJE MEDICINE.

AB MEDICAL POLIKLINIKA JE SAVREMENA MEDICINSKA USTANOVA JEDINSTVENOG KONCEPTA U BEOGRADU, SKENDERBEGOVA BR. 1 NA DORĆOLU, NAMENJENA PACIJENTIMA I KLIJENTIMA KOJI NA JEDNOM MESTU MOGU DOBITI VRHUNSKE MEDICINSKE I ESTETSKE PROCEDURE.

NJIHOVA MISIJA JE JEDINSTVENI PERSONALIZOVANI PRISTUP SVAKOM PACIJENTU, KAO I MAKSIMALNA POSVEĆENOST REŠAVANJU ZDRAVSTVENIH PROBLEMA I ESTETSKIH ANTIAGE KOREKCIJA.

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Kada si shvatio da su dermatologija i venerologija grane medicine kojima želiš da posvetiš svoju profesionalnu lekarsku karijeru?

U drugoj polovini studija medicine budući lekari pohađaju vežbe, predavanja i uče u bolnicama spremajući tzv. kliničke predmete. Tada se kod studenata bude afiniteti i interesovanja za specijalističke studije. Mislim da upravo od asistenata i docenata koji vode vežbe i profesora koji drže predavanja iz određene specijalističke oblasti umnogome i zavisi za koju će se specijalnost student odlučiti.

Takav je makar moj slučaj jer ne potičem iz porodice lekara. Odluku da postanem specijalista kožnih i polnih bolesti dugujem divnoj ženi, dami, profesorki dr Ljiljani Medenici. Imao sam sreću da budem student dr Medenice, koja me je svojom stručnošću i vanrednom sposobnošću edukacije, kao i svojom ličnošću, stavom i stilom usmerila i bitno doprinela da se opredelim za dermatovenerologiju i njoj stručno posvetim.

Koji je tvoj lekarski recept uspeha?

Moj lekarski recept uspeha bi stao u dve reči –PRISTUP PACIJENTU!

Podrazumeva se da je za dobrog lekara neophodno stručno znanje i stalno usavršavanje, ali pored toga uspešnog lekara odlikuje odnos prema pacijentu: saslušati, razumeti, posvetiti se, posavetovati i pomoći koliko je u našoj mogućnosti – čovečnost i empatija.

Kakav bi savet dao onom Dejanu Terziću koji je tek upisivao Medicinski fakultet?

NE BRINI. Odabrao si studije za profesiju koju želiš i voliš, imaš radne navike, podršku roditelja i prijatelja, volju da pomažeš ljudima, zdrav i prav. Dakle, momče: „GO FOR IT!“

U AB Medical poliklinici birate za svoj rad najbolje stručnjačke, najbolju opremu. Doktori su kroz rad dokazali svoj profesionalizam, a od opreme primat u lečenju i ulepšavanju ima poslednja generacija lasera Fotona.

Privilegija je i zadovoljstvo biti na čelu AB Medical poliklinike, zdravstvene ustanove inovativnog koncepta gde se dopunjuju znanje i visoka stručnost sa najsavremenijom medicinskom i dijagnostičkom opremom i apartima.

Oduvek su me privlačile nove stvari i pionirski poduhvati – biti prvi ili među prvima u svom poslu. Koračajući kroz život, imao sam sreću da se u više navrata u svojoj profesiji i karijeri bavim nečim novim.

Tako i danas, u zreloj dobi sam deo sjajnog tima koji kroz AB Medical polikliniku nudi Beogradu, Srbiji i regionu novi koncept sadržan i sažet u našem sloganu – BUDITE ZDRAVOLEPI!

AB Medical odlikuje sveobuhvatni, holistički i personalizovani pristup svakom pacijentu i klijentu kroz dijagnostiku i lečenje, kao i brojne estetske i procedure podmlađivanja uz pomoć najsavremenije opreme za sveobuhvatno dobro – blagostanje ili kako bi Anglosaksonci rekli „well beeing“.

Danas se sve više ljudi žali na opadanje kose, a vaš laser Fotona ima r ešenje i za to. Među prvima u Srbiji nudite mogućnost sprečavanja opadanja kose i povećavanje njene gustine.

Laser na kojem radim SP Dynamis ima veoma široku primenu, objedinjuje delovanje na različite kožne probleme: akne, benigne promene, rejuvenaciju kože i kose.

Problem opadanja i lošeg kvaliteta kose je nešto o čemu je potrebno naširoko pričati, jer su faktori koji utiču na to brojni, a pacijenata je sve više.

Kosa se gubi posle trudnoće, tretiranjem raznim hemikalijama joj drastično opada kvalitet, a problem može biti i genetske prirode.

Suština rešavanja problema je u podsticanju kolagena i prokrvljenosti da se sama obnavlja.

HaiRestart je inovativna procedura za tretman kose koja bezbolno i visoko efikasno pojačava i obnavlja postojeću dlaku, ali i daje signal rastu nove, delujući na bolju prokrvljenost i proizvodnju novih krvnih sudova koji hrane koren ili bulbus dlake i to samo u dva koraka.

Period od 15 do 20 minuta trajanja tretmana u ciklusu koji se sastoji od 1 do 8 sesija sa razmakom od minimum 10 dana između

tretmana značajno pomaže u oporavku kože glave i kose.

HaiRestart laserski tretman je jedinstven i nalazi veliku primenu podjednako kod dama kao i gospode, jer je popunio veliku prazninu dosadašnjih terapija i tretmana za rast kose koji su se svodili na primenu lokalnih vazodilatatora ili hirurško presađivanje.

Fotona 4D je najbolji tretman za podmlađivanje kože lica koji postoji na svetu, procedura se izvodi u četiri koraka. Sveukupno, rezultat je da je koža zategnutija, elastičnija, sa mnogo boljim tonusom, dobijajući značajno na punoći i jedrini. Bore su manje vidljive. Tretman je neinvazivan, bezbedan i bezbolan za pacijenta. Koliko naše žene prate trendove u nezi svoga lica?

Gotovo ste sve rekli za sada već čuveni i jedinstveni 4D laserski tretman koji se sa pravom zove i NEINVAZIVNI FEJSLIFTING naglašavajući nehirurški pristup i rezultat ove procedure.

Tretman 4D duguje svoju popularnost i efektivnost sinergiji lasera dve talasne dužine, erbijuma i neodimijuma, pa je zapravo pravi primer korišćenja novih, usavršenih modaliteta naučnika i istraživača u Fotoni.

Specifičan je po tome što jedini pobuđuje kolagen i intraoralno, što je ujedno i prvi korak tretmana, zatim se radi zatezanje lica, nakon toga se koža dubinski zagreva kako bi se podstaklo obnavljanje kolagena i rasta kože, i konačno završavamo sa kontrolisanim blagim pilingom koji otklanja nesavršenosti teksture kože.

Potpuno je bezbedan za sve pacijente, otklanja sitne nepravilnosti, sužava pore i zateže kožu lica, vrata i dekoltea, a nakon procedure se naši pacijenti vraćaju redovnim aktivnostima.

Naše dame sve više prate nove estetske procedure zahvaljujući lakoj i brzoj dostupnosti informacija, društvenim mrežama, specijalizovanim publikacijama. Po tome su naše dame, mogu slobodno da kažem, u korak sa svetom.

Laser Fotona uspešno sanira i ožiljke na licu, podiže i spuštene kapke, rešava podočnjake. Kada shvatimo moć njegove primene, da li možete reći da imate čarobni štapić?

Uz puno zadovoljnih pacijenata često i pomislim da zaista imam čarobni štapić ili više njih.

Kada kao lekar vidite koliko su brojne medicinske i estetske procedure koje vam laseri pružaju, u šali pomislite da bi vam i čarobnjak Merlin pozavideo.

Veoma je veliki broj intervencija i procedura za lečenje ili podmlađivanje laserima.

Moram pomenuti efikasne procedure za zatezanje okoloočne regije, lasersko povećanje usna, topljenje masti, otklanjanje kapilara i uklanjanje ožiljaka. Procedure su za pacijente komforne, učinkovite, a istrajnost i redovnost su ono što je potrebno za svaki uspeh.

Kako je raditi najbolje procedure na najboljem laseru na svetu?

Neskromno je i pretenciozno reći da radim sa najboljim laserima na svetu, ali sa sigurnošću mogu da potvrdim da su klinički dokazano među najboljima. Iza tih tvrdnji stoje naučni i klinički radovi koji se objavljuju više od pola veka, odnosno 60 godina koliko Fotona i postoji.

Odnedavno AB Medical poliklinika, pored SP Dynamis lasera, ima i najnoviji Fotonin

AvalancheLase laser za epilaciju, koji slovi za trenutno najbolji laser za na globalnom tržištu. AvalancheLase odlikuju brzina, komfor i visoka

efikasnost zahvaljujući unapređenom sistemu hlađenja, bez nanošenja gela, ali i izborom najefikasnije talasne dužine.

Još kraći odgovor na vaše pitanje bi glasio: Stručno – izazov, a lično – zadovoljstvo.

Koji je tvoj najveći izazov?

Moj najveći izazov u profesiji je ovladati nečim novim, biti pionir ili začetnik neke nove ideje, koncepta, usluge, procedure... nečega što unapređuje zdravlje i život ljudi.

Najveći izazov u životu mi je biti i ostati dobar čovek: sin, prijatelj, životni partner, roditelj i lekar.

Tema septembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „What is your Superpower?“. Kako bi opisao svoju supermoć?

Moja supermoć je sublimacija mog bitisanja: vaspitanje, kultura, obrazovanje, stručnost i pozitivan stav, energija i pristup životu i ljudima.

Ako bih još malo razmišljao o svojoj supermoći, dodao bih i ravnotežu, balans u svemu, kao i ono malo sreće kao zvezdanog praha sa čarobnog štapića dobre vile mog života.

PHOTO:

YOUR CHAKRA

TVOJA SUPERMOĆ

PIŠE: DR ANA ŽIKIĆ BURTSCHER, LEKAR KINESKE MEDICINE, IDEJNI TVORAC ACUKIN KONCEPTA I OSNIVAČ ACUKIN AKADEMIJE

Na pitanje „Koja je tvoja supermoć?”ne bih znala odgovor u dvadesetim. Mislim da su životna iskustva oblikovala i budila naše supermoći.

Danas mislim da imam više supermoći, ali (kao jedna Vaga) ne znam za koju da se odlučim.

Pisanje na ovu temu me je inspirisalo, jer sam morala da sagledam svoj život i razne situacije u njemu kroz lupu. I to više puta.

Jer šta je zaista nečija supermoć? Kako je definisati?

Za mene, to je nešto što te povuče i izvuče kada je baš teško, i u tebi i oko tebe. To je nešto što može da preokrene tvoju stvarnost kada želiš. Tvoja supermoć je deljiva sa drugima. Ona ne ulepšava samo tvoj život, nego i živote ljudi oko tebe. Prvo najbližih, a onda ako možeš da i druge naučiš toj supermoći, to je način kako se umnožava.

Zatim je usledio drugi zaključak – supermoći se vremenom menjaju. Odnosno, kada se jedna „diplomira“, ona se preobrazi ili dovede spontano do druge. Više supermoći, kao i njihovo pretakanje jedne u drugu, nosi bazičnu esenciju.

Neko sam ko ima više interesovanja. Radoznale prirode, istraživač i avanturista u duši, imala sam sreću da dođem u kontakt sa mnogo drevnih znanja. I sa puno „pravih“ učitelja današnjice. Dve oblasti koja su preovladale i danas boje moj život raznolikim bojama su kineska medicina i kalendar prirodnog vremena (kalendar 13 luna 28 dana, koji je baziran na svetom kalendaru Maja). To me je dovelo do formiranja jedinstvenog Acukin koncepta.

Kroz ovaj koncept ispoljavam, a i druge učim svojoj supermoći.

Tražila sam joj ime.

Nije bilo lako da oblikujem u reči nešto što je tako suptilno i u isto vreme jako.

Svoju supermoć bih opisala kao moć “da u svemu vidim jedno i u jednom vidim sve“.

Moja supermoć služi prvenstveno tome da pokreće vitalnu silu tela i da je kroz to pokretanje spoji sa vitalnom silom prirode i Univerzuma.

Moja supermoć me približava različitim oblicima postojanja, dimenzijama prostora i vremena, a ujedno me najviše spaja sa ovim što se dešava sada i ovde. Ona mi omogućava da u radu sa pacijentima vidim uzročno-posledične veze njihovih oboljenja i simptoma bolesti sa uzrokom koji je do toga doveo i da zatim, koristeći supermoć, „pozovemo“ vitalnu energiju (Qi) na novo buđenje i stvaranje. Kada tzv. Qi-ja ima dovoljno, vitalna sila tela se pokrene u novi ciklus, noseći sa sobom novi život.

Moja supermoć čini da svaki dan posmatram kao silu koja nosi obilje novih prilika za rast, unutrašnje spoznaje, potrebna isceljenja, značajne susrete u kojima se svi ogledamo i učimo jedni od drugih. A susreti se najlepše i dešavaju i pamte kada se „začine” osmehom i iskrenim rečima.

Kako sam poznavalac različitih znanja i tehnika koje koristim u svom životu i radu, ranije bih rekla da su to moje supermoći. Ali bih pogrešila. Svako znanje je samo znanje – dok se praktikovanjem ne usvoji i iskustvom ne utka u ćelije tela. Tada postaje supermoć. Kako se ona prenosi i živi, makar koja supermoć da je u pitanju, ogleda se kroz reči. Kako osoba priča sa sobom i drugima. Reči su moćno oružje današnjice, pa i svake supermoći. Mislim da svako ima svoju supermoć, ali da je možda još uvek nije otkrio/la.

Ako se neko pita koja je njegova supermoć, ono šta treba da radi jeste da sluša sebe, svoje reči. Svesno slušanje onoga šta pričamo, kada pričamo i kako sa kim pričamo (u zavisnosti od toga kakvu ulogu osoba ima u našem životu), puno toga govori o nama i na kojem Putu se nalazimo. U kineskoj medicini se kaže da je jezik ogranak srca. Kako u holističnom pristupu postoje međusobne interakcije organa, to znači da kroz svestan govor možemo dopreti i uticati na svoje srce. A ono je centar naših supermoći. U srcu stanuje naša Duša koja priča suptilnim tonovima i vibracijama. Potrebno je samo da osetimo. Osećaj otkriva supermoć.

Takođe, danas sam mišljenja da nas oblikuju različita znanja i interesovanja, to su alatke kojima se esencija našeg bića brusi poput dijamanta da bi unikatno i autentično živela sebe.

Kada dotaknemo jedinstvenu nit naše Duše, svrha naše supermoći je ostvarena. Dešava se veliki bummm! Spajamo se sa Univerzumom čitavog postojanja.

Što više osoba ima hrabrost da krene Putem samospoznaje, supermoći se otkrivaju i umožavaju. I ovaj svet postaje supermoćno svetlo mesto! A to je i naš krajnji kolektivni cilj, zar ne?

Zato živele supermoći!

Na kraju bih se posebno zahvalila Mii Medaković, urednici RYL magazina na pozivu.

U prvi mah, pisanje i pričanje o supermoći možda izgleda kao samohvaljenje ili veličanje, a zapravo je supersredstvo da nas podseti koliko možemo i koliko VEĆ JESMO! Ima terapeutsku, isceljujuću i moćnu dimenziju. Mislim da svako, uz svoj omiljen napitak, treba da napiše nešto o svojoj supermoći.

PHOTO:

YOUR HEART

BLAGO U PREDELU SRCA

PIŠE: JOVANA GRUJIĆ

Kada definišemo supermoć, pod njom podrazumevamo neki nadljudski kvalitet, kvalitet koji bi nas po pravilu nadogradio kao ljude.

Vodeći se tim, možda bi naša najveća supermoć bila prihvatanje sopstvene ljudskosti.

Naša priroda je polaritetna i kao takva omogućava rast i beskrajnu nadogradnju. Mi smo skup najrazličitijih fragmenata koji su željni da budu viđeni i prihvaćeni.

Prihvatanje podrazumeva da prepoznamo da nešto postoji, a zatim i da postignemo mir sa njegovim postojanjem. U ljudskoj psihologiji postoji takozvani paradoks prihvatanja.

Onog trenutka kada nešto prihvatimo, to počinje da se menja. Jedan od glavnih uzroka za tu naizgled neobičnu pojavu jeste nestajanje otpora, a sa tim i emotivnog naboja. Prihvatanjem nečega, mi dobijamo sopstvenu dozvolu da tome i priđemo.

U našem potpunom prisustvu, ono što nam predstavlja izazov, prepreku ili ranu koja ne zarasta, transformiše se u čistu emociju. Izlazimo iz začaranog kruga pogrešnosti i ispravnosti i ostajemo oči u oči sa suštinom.

Suština sa sobom nosi bol kojoj često dajemo predznak nesreće ni ne sluteći da izbegavanjem te iste boli vučemo sebe u ponor svakodnevnog očajanja.

Recimo, živeći život, nadrastemo određene odnose, bilo da su emotivni, prijateljski ili poslovni. Nastavljanje dalje bez tih ljudi može izgledati nemoguće, a zbog straha od suočavanja sa tom boli možemo pribeći krivljenju sebe što nismo ono što smo nekada bili.

Međutim, ako se odlučimo za prihvatanje, onda ćemo dozvoliti boli da progovori. Onog trenutka kada emocija preuzme reč nećemo se baviti praštanjem ili okrivljivanjem, bavićemo se upoznavanjem.

Tokom tog neizvesnog procesa, vežbamo strpljivost, otvorenost i znatiželju, što nam po pravilu otvara novu, bogatiju emotivnu dimenziju. Plivajući u njoj, istražujemo sadržaje svoje podsvesti, te se neizbežno čistimo i regenerišemo kako bismo bezbedno, i kao sasvim novi ljudi, izašli na neku novu obalu.

Već prvi korak na novom kopnu pokazaće nam zašto smo prešli toliki put, a sve što se ticalo one stare obale postaće deo nas koji prihvatamo i sa kojim smo u miru.

U knjizi “Zapisi iz Mrtvog doma” Dostojevski kroz lik Baklušina na izuzetno precizan način opisuje tu protočnost i kreativnost koja dolazi kada smo u dodiru sa svojim emocijama:

“Ne znam simpatičnijeg karaktera od Baklušina. Istina on nikome nije praštao uvrede i često se svađao, jer nije voleo da se drugi mešaju u njegove stvari — jednom

PHOTO:

rečju, umeo je da se brani. Ali njega je ljutina brzo prolazila i mislim da su ga kod nas svi voleli. Gde god je ulazio, svuda su ga lako primali.”

“Bio je vatren i pun životne snage.”

Kada energija struji kroz nas, ona počinje da komunicira našu istinu i postaje kreativna. Baklušin je jedan od zatvorenika i kao karakter je daleko od bezgrešnog, ali Dostojevski je uhvatio njegovu ljudskost i oživeo je.

Tako kasnije saznajemo da ovaj junak, osim što je veseljak, veoma voli pozorište i izražava se kreativno. Njegova energija je oplemenjujuća i čista, pa kao takva prirodno ima potrebu da oplemeni i očisti i ostale.

Ako bih birala svoju supermoć, to bi bila spremnost da pogledam u otvorenu ranu na svojoj duši, svesno joj dajući dozvolu da bude baš to što jeste — rana.

Ona bi mi rekla kada joj je potrebna dezinfekcija, kada zavoj, a kada mirovanje. Za sve to vreme, nežno bih vraćala fokus na naš odnos, otpuštajući misli o tome da li će ostati ožiljak i da li će me zauvek boleti.

I tako, malo po malo, mimo kontrole uma, bol bi zamenilo razumevanje, a jednom odbačeni

fragment bića postao bi deo kosmičke slagalice i doneo duboki mir.

Ova supermoć može zvučati pomalo ludo, pre svega jer izmiče domenu logike, ali duboko verujem da naš potencijal za rast strpljivo čeka u predelu srca.

PHOTO: LUKA ŠARAC

YOUR LANDSCAPE

LEPOTA I KREATIVNOST KAO SUPERMOĆI

PIŠE: DEJAN POPOV, PEJZAŽNI ARHITEKTA I DIZAJNER, OSNIVAČ LF STUDIJA PIŠE O SVOJIM SUPERMOĆIMA. KAKO ON VIDI DANAŠNJE SUPER HEROJE I U ČEMU PRONALZI SVOJU MOĆ, PROČITAJTE U TEKSTU KOJI SLEDI.

PHOTO: LUKA ŠARAC

Supermoć. Reč koja zvuči grandiozno, pomera granice i planine, isijava snagu i odvažnost, nepokolebljivost i stamenost. Supermoć jeste posebna ili izvanredna nadljudska sposobnost koja je veća od onoga što se smatra normalnim i prosečnim. Kao ključni atribut superheroja, ona je ta koja definiše energičnost, jačinu postojanja i apsolutnu dominaciju. Ona nije samo moć – već supermoć.

Današnji ‘heroji’ svojim supermoćima smatraju materijalno, nešto opipljivo i vidljivo. Gradeći kule, voženi brzo, zaslepljeni sjajem, pretrpani papirima, ugušeni masovnim i uronjeni u lažne vrednosti, oni lutaju vođeni idejom o posedovanju moći. Svakako, u svemu ih lako pobeđuju superheroji prisutnosti, jednostavnosti i kreativnosti.

Za mene, supermoć nije ona prikazana u videoigrici, naučno-fantastičnom stripu ili mističnom filmu. Nikakva fantastična knjiga ne opisuje supermoć onako kako je ja razumem i shvatam. Živeći, putujući, razmišljajući, kreirajući, slušajući – radio sam na sebi i svom osobenom pogledu na svet. Fenomenalnost bliskih i dragih ljudi, samosvesnosti, mira i ljubavi, lepote i kreativnosti okruženja, neiscrpni su izvor jačine, hrabrosti i ogromne moći. Oni su podjednaki delići moje divovske supermoći. Obasjan i pokrenut njom, mogu da stvaram, opažam, razumem i prihvatam. U svojoj suštini, moja supermoć je sposobnost da živim slobodno i autentično, s ljubavlju i snagom, u harmoniji sa mikrosvetom kojeg biram za sebe.

Bliski i dragi ljudi zaista mogu biti izvor neverovatne snage i podrške. Oni su kao stubovi koji nas podupiru, pružajući nam motivaciju i ljubav. U savremenom svetu punom izazova i neizvesnosti, često se pitam odakle crpiti snagu da se nosim sa svakodnevnim problemima. Za mene, ta snaga dolazi od ljudi koji su mi bliski i dragi, porodice, prijatelja, saradnika. Oni su moja

supermoć, moja podrška i izvor nepresušne energije koja mi pomaže da idem napred, čak i kad se čini da je sve oko mene haotično. Ono najvrednije u ovim odnosima je uzajamnost i kada se ta konekcija pravilno razvije i neguje, daje neslućene rezultate. Filozofija i LF studija koji vodim jeste upravo ta da ga čine ljudi –kreativni, nekad haotični, ali svakako autentični i drugačiji. Sinergija koja nas povezuje i pozitivna energija koja nas okružuje zasigurno uvek daju plemenite rezultate i privatno i poslovno. Oni su moja supermoć, moj pokretač.

Samosvesnost, samopouzdanje i svest o sebi su još jedna ogromna supermoć današnjice. Kada ste svesni sebe, svojih snaga i slabosti, prepoznavanja spopstvenih emocija, imate moć da se nosite sa svim što vam život donese. Samosvest mi omogućava da donosim odluke koje su u skladu sa mojim vrednostima, da postavim granice i ponašam se i živim autentično. Samosvesnost nije samo introspektivna veština – ona ima moć da transformiše moj svakodnevni život. Karl Gustav Jung je rekao da “sve što nas iritira kod drugih može nas dovesti do boljeg shvatanja nas samih”. Što više upoznajemo sebe, razgovaramo sa sobom i funkcionišemo samosvesno, to ćemo manje osuđivati druge, razumeti i prihvatiti okolinu i različitosti. Što više živim u skladu sa sobom, osećam kako mi samosvesnost daje slobodu da budem autentičan. Ta sloboda je neprocenjiva i ona je razlog zašto smatram da je samosvesnost moja supermoć.

Iako zvuči kao kliše ili izgleda suviše ‘izlizano’ poput kadrova ‘limunada filma’ – mir i ljubav su zaista moćne sile koje mogu promeniti svet nabolje. Baš tada kada živim sa mirom i ljubavlju, osećam kako širim pozitivnost i snagu oko sebe, inspirišući i druge da čine isto. U svetu prepunom užurbanosti, tenzija i konflikata, lako je zaboraviti na prave vrednosti koje nas čine ljudima.

Međutim, za mene, mir i ljubav predstavljaju jake sile koje poseduju takvu moć da promene svet. U eri društvenih mreža, previše informacija, distrakcija, poruka, odluka, pogrešnih i čudnih ljudi i situacija – unutrašnji mir, prihvatanje i ljubav su stanja u kojima pronalazim spokoj. Duboko ukorenjen osećaj harmonije sa sobom, uz ljubav, omogućavaju mi da što više ostanem staložen i svoje supermoći širim oko sebe. Onda kada delujem i stvaram iz ljubavi, inspirišem i druge da čine isto. Kada radimo ono što volimo, kada smo otvoreni prema ljudima i okolnostima sa ljubavlju i dečjom željom, okolina to prepoznaje i uočava. U svetu koji često zaboravlja na mir i ljubav, biram da ih nosim kao svoje najvažnije oružje.

U svetu koji se stalno menja i brzo napreduje, često se osećamo izgubljeno i beznadežno. Međutim, svako od nas ima jedinstvenost i darovitost. Za mene, lepota i kreativnost su moje supermoći. Ove osobine ne samo da me definišu kao individuu, već mi omogućavaju da okolini pružim nešto jedinstveno i značajno.

Lepota je više od površnog izgleda – to je sposobnost da vidimo i cenimo estetske vrednosti u svakodnevnim i najmanjim stvarima, jednostavnim trenucima. Bilo da je to zlatni sjaj zalaska sunca, inovativni enterijer, savršena estetika eksterijera i prirodnost vrta, nežna harmonija boja u umetničkom delu ili osmeh prijatelja – osećam se ispunjeno i povezano sa svetom oko sebe onda kada uočavam lepotu i detalje i iskazujem kreativnost. Veoma drag opis kreativaca i zaljubljenika u lepotu je dao Stiv Džobs u čuvenoj marketinškoj kampanji kompanije Apple Computers iz 1997. godine Here’s to the Crazy Ones. “Živeli ludaci. Neprilagođeni. Buntovnici. Smutljivci. Okrugli predmeti u kockastim rupama. Oni koji vide stvari drugačije. Oni ne vole pravila. Oni ne poštuju status kvo. Možete da ih citirate, da se ne slažete s njima, da ih glorifikujete ili da ih omalovažavate. Ali, otprilike, jedina stvar koju ne možete da radite je da ih ignorišete. Oni teraju ljudsku rasu napred. Gde neki vide ludake, mi vidimo genija. Jer ljudi koji su dovoljno ludi da misle da mogu da promene svet su oni ljudi koji ga zaista menjaju.” Baš tako ponekad vidim sebe i drage saradnike koji me okružuju kao – autentično svoje, buntovnike, nekad neprilagođene – sa ogromnom energijom da kreiramo i uvek tražimo ono više i lepše, bolje. Kreativnost je moja sposobnost da pretvaram svoje ideje u stvarnost. Ona me oslobađa od ograničenja i omogućava mi da istražujem

nove horizonte. Bilo da se radi o dizajniranju eksterijera koji je moja primarna delatnost, kreiranju ambijenata, fotografiji, keramici ili bilo kojoj drugoj vrsti stvaralačkog izraza, kreativnost mi pruža slobodu da istražujem svoje misli i osećaje na način koji nadmašuje granice reči. Kroz kreativnost, mogu da budem svoj i kao ‘neprilagođen’ izražavam svoja osećanja, snove, ideje i vizije na načine koji mogu da inspirišu i druge. Lepota i kreativnost zajedno čine snažnu kombinaciju koja mi omogućava da živim ispunjen supermoćni život.

Okruženje je još jedna moja supermoć. Ono koje svesno biram i kreiram, ambijent, mikrosvet koji satkam sebi od prostora i ljudi. Mnoge ljude okruženje pretežno opterećuje, ali za mene ono predstavlja pravu supermoć. Moje okruženje za mene je kao moćan alat, sposoban da oblikuje moj unutrašnji svet. Kroz kreativnost i dizajn, povezujem se takođe sa svojim okruženjem. Stvaranje prostora u kome živim i radim, koji odražava moju ličnost i vrednosti, omogućava mi da se osećam ispunjeno i inspirisano, da imam kontrolu. Lepota i utočište stana u kom živim i studija u kom radim su mi jako važni u životu. Dekorativni predmeti, ručni radovi, sitnice sa putovanja, uspomene, knjige, udobnost, mirnoća koju prostor pruža, daju mi osećaj ušuškanosti i lakoće. Okruženje za mene predstavlja i istraživanje novih prostora, gradova, kultura, kroz putovanja, ali i priče knjiga i filmova. Sva ta nova mesta, saznanja i lepote sačuvane u meni, predstavljaju pravo blago inspiracije koje isijava neverovatnu moć.

Svako vreme ima svoje heroje. Od davnina, pa do danas, superheroji su bili ti koji su nam demonstrirali svoju snagu i odvažnost kroz različite supermoći. Danas i u budućnosti, sve više mi se čini da nam superheroji nisu takvi kakve ih oduvek pamtimo. Oni su sada sasvim obični, razumni, dragi, ljudi koji su tu, uvek hrabro stojeći na zemlji i prihvatajući i sebe i svet oko njih. Moja supermoć? Moja supermoć je da ostanem čovek.

PHOTO: DAVID BLAGOJEVIĆ

YOUR BUSINESS

IZ VIZIJE I SNA DO HEDERA VITE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: DAVID BLAGOJEVIĆ

ŽIVI SVOJ POSLOVNI SAN. POČELA JE VEOMA RANO, VRATA BUDUĆNOSTI OTVORILA JE PRE 13 GODINA VIZIJOM DA ĆE NJENA PRIRODNA KOZMETIKA OSVOJITI DOMAĆE I SVETSKO TRŽIŠTE. KRENULA JE SA JEDNIM SAPUNOM, A DANAS U SVOM ASORTIMANU IMA PREKO 400 PROIZVODA. SHVATILA JE DA JE TIM IZUZETNO VAŽAN U POSLOVANJU, PA TAKO I NASTUPA. SA SVOJIM TIMOM USPEŠNO PREVAZILAZI SVAKU STEPENICU NA PUTU KA USPEHU.

OLGICA SAMOILOVIĆ DOBITNICA JE MNOGOBROJNIH NAGRADA ZA PREDUZETNIŠTVO: 2020. GODINE „CVET USPEHA ZA ŽENU ZMAJA”, 2021. PLAKETA GRADA LOZNICE URUČENA JE HEDERA VITA KOMPANIJI NA SVEČANOJ AKADEMIJI POVODOM DANA GRADA, JUNA 2022. PRIZNANJE „KAPETAN MIŠA ANASTASIJEVIĆ”, MAJA 2022. „1 OD 100 USPEŠNIH POSLOVNIH ŽENA“ KOJU DODELJUJE POŠTA SRBIJE, NOVEMBRA 2022. DOBITNICA JE GODIŠNJE NAGRADE

IWEC-A, ZA KOJU JE NOMINOVANA OD STRANE PRIVREDNE KOMORE SRBIJE, NOVEMBRA 2022. NAGRADA PRIVREDNE KOMORE SRBIJE ZA NAJUSPEŠNIJEG POSLOVNOG LIDERA U 2022. GODINI.

PRIZNANJA I NAGRADE KOJE INSPIRIŠU I OHRABRUJU NA NOVE PREDUZETNIČKE PODUHVATE.

OLGICA SAMOILOVIĆ, vlasnica brenda Hedera Vita iz Loznice, uspešna je preduzetnica koja u Srbiji Od napravljenog prvog sapuna do danas pređen je ozbiljan put, sazrevalo se u svemu, a zatim je došao i uspeh i ponos. Kako gledaš na pređeno i šta je ono što te čeka?

Kada pogledam na sve ono što je iza mene, rekla bih da je to bio veoma težak put, ali istovremeno i lep. Put koji me je doveo do ličnog zadovoljstva, mada moram priznati da sam naučila sebe da teške periode zaboravljam brže, a da pamtim samo srećne dane, kao što kaže pesma Gabi Novak. Dosadašnja etapa razvoja Hedera Vite je potpuno drugačija od onoga što sledi. Sada je druga, još uvek ne tako jednostavna stepenica u razvoju, ali sam sigurna da bolji period tek dolazi. Zapravo, to istinski očekujem – da najlepše tek dolazi. Imam još jednu dobru osobinu za biznis, a to je da po etapama zamišljam i planiram razvoj, kako lični tako i profesionalni. Mogu da kujem dugoročne planove. Da zamislim šta će biti za deset, dvadeset godina i da stremim ka tome. Koliko preduzetnik mora biti i vizionar?

Mislim da preduzetnik zaista mora biti veliki vizionar, jer samo tako on ima istinsku i pravu želju da uspe. Kada to kažem ne smatram da je prava želja sticanje onog materijalnog, već naprotiv. Ako ste vizionar, vi gradite brend u svojoj glavi i prognozirate godine unapred, ali isprva potiskujete materijalni momenat jer to

ne bi trebao da vam bude primarni cilj. Pravi ljudi iz biznisa će razumeti da uspehu ponekad treba deset ili čak petnaest godina da bi došao. Pravi uspeh je sprovesti sve svoje ideje do cilja i zaokružiti priču na kojoj godinama radite sa svojim timom. To je pravi uspeh i zadovoljstvo kada dođete do njega nema cenu!

Kada si shvatila da će tvoja kozmetika osvojiti Balkan?

Oduvek sam sanjala, maštala i imala viziju da će se moji proizvodi ili prvi sapuni dopasti svima. Ako nisam bila sigurna, može se reći da sam oduvek maštala. Jedno je sigurno – uvek sam išla ka svom cilju da pokažem kupcima kvalitetan kozmetički proizvod koji može imati po veoma dobroj ceni. To nije bilo lako i u svetu u kome živimo nije bilo tako očigledno. Teško je danas prodati kremu, sapun, mleko za telo, jer toga ima! Ali sam se uvek vodila pre svega kvalitetom, pa sam zbog toga ponosna kada kažu Hedera Vita, zato što znaju da to na prvom mestu predstavlja nešto kvalitetno. U poslednje vreme, moram priznati da to često zaključuju naši strani partneri, saradnici i kupci koji su van ove zemlje kupili naše proizvode. Dakle, i po njima se može zaključiti da to što mi pravimo – pravimo dobro!

Ovog leta bila si na Women Business Forumu u Kairu. Do kakvih ste zaključaka došli i da li će uskoro Hedera Vita proizvodi ugledati svetlost dana u čarobnom Egiptu?

Lepa stvar koju ovaj posao pruža sa tačke gledišta osnivača i vlasnika kozmetičke kuće kao što sam ja jesu poslovna putovanja, jer preko njih mogu da upoznam interesantne ljude, njihove kompanije, razmenim neprocenjiva iskustva i otvorim se ka svetu i Evropi. Na ovom forumu koji je bio organizovan u Kairu i Egiptu, došla sam do zaključka da su biznis ljudi na Dalekom istoku jako druželjubivi, gostoprimljivi, ljubazni i da smo mi iz Srbije zaista u prijateljskoj zemlji! Takođe, došla sam do zaključka da mi žene, gde god se nalazile, uvek imamo iste potrebe, potrebe da se negujemo i budemo lepe, da budemo zadovoljne. Pričala sam sa dosta žena u Kairu i one su bile oduševljene našim proizvodima. To su žene koje vole prirodnu kozmetiku, iako nemaju često priliku da je vide i konzumiraju, verovali ili ne. Ono što mi nudimo je njima malo specifičnije i interesantno. Mislim da ćemo zahvaljujući dobrim kontaktima koje sam sa svojim timom ostvarila tamo, vrlo brzo izaći i na tržište Egipta, Saudijske Arabije i slično. Još jedan utisak kome ne mogu da se otrgnem jeste taj što je u Kairu i Egiptu uopšte mnogo žena u biznisu i veoma su uspešne. Pre tog putovanja nisam zamišljala da je to tako i sada sam se razuverila, što mi je u ovom slučaju drago.

Hedera Vita proizvodi se izvoze u preko 15 zemalja širom sveta. Sklapate partnerstva, shvatate da je tim važan i da se sa najboljim proizvodima lako osvajaju sva tržišta, kako domaća tako i svetska. Koliko je teško biti vodeći i prvi u svetu prirodne kozmetike?

Hvala na komplimentu, ali volim da kažem da bih volela da smo prvi i vodeći brend, zapravo ka tome težimo. To je za moj tim iz Hedera Vite sasvim normalno i nadamo se da ćemo trunčicu toga ostvariti. Ono što sa sigurnošću mogu da potvrdim jeste da smo inovativni! Po tome smo takođe poznati. Međutim, smatram da je individualna stvar da li smo posebni i drugačiji. Mi mislimo da jesmo i imamo svoje načine i ciljeve da to tako bude, pre svega za nas. I još nešto što sigurno znam jeste da će nama uvek na prvom mestu biti kvalitet. Tu moram da pomenem nemačke proizvođače i brendove u kozmetici od kojih nikad, ali baš nikad nećete čuti da su njihovi proizvodi kvalitetni, ma koliko to oni bili. To se jednostavno zna i podrazumeva. Držim se te „nemačke“ prakse – i od mene nikada nećete čuti da kažem da imam kvalitetnu kozmetiku. Meni je najbitnije da ljudi već povezuju kvalitet sa Hedera Vitom. Mi

GODINE UNAPRED, ALI ISPRVA POTISKUJETE MATERIJALNI MOMENAT

JER TO NE BI TREBAO DA VAM BUDE PRIMARNI CILJ. PRAVI LJUDI IZ

BIZNISA ĆE RAZUMETI DA USPEHU PONEKAD TREBA DESET ILI ČAK PETNAEST GODINA DA BI DOŠAO.

AKO STE VIZIONAR, VI GRADITE BREND U SVOJOJ GLAVI I PROGNOZIRATE

smo dosta godina posvetili tome, to su one godine koje nisu vidljive okom, te se nije mogla gledati naša ekspanzija. Bili smo u laboratoriji i pravili čuda prirode. Sada nam te godine dolaze na naplatu, što se kaže. I zaista, neukusno je pričati o kvalitetu.

Kako gledaš na misiju preduzetnice u Srbiji? Koliko je ta uloga zahvalna i koliko država pomaže svojim preduzetnicama na tom putu?

Na misiju preduzetnice u Srbiji gledam sa divljenjem, jer zaista nije lako i ne može i ne treba svako da bude preduzetnik. Ljudi verovatno ne znaju, ali to iziskuje ogromna odricanja i mogu da govorim iz svog ugla. Meni, na primer, nije teško da budem preduzetnica jer sam spremna na izazove. Izazovi i rad i stvaranje predstavljaju nešto što me pokreće i ja upravo radim ono što volim. Mogu da kažem da se država trudi da pomogne preduzetnicama godinama unazad, uvek je tu da kroz razna sredstva pomogne na različite načine – kroz fondove koji se odvajaju za početnice u biznisu, ali i kroz forume za nas koji već dugo godina imamo firme organizujući susrete sa drugim zemljama gde upoznajemo poslovne ljude i otvaramo tržišta.

Kako izgleda jedan tvoj radni dan?

Kada sam u Loznici, obavezno počinje sastankom sa stručnim timom nakon kojeg se svako posvećuje svom sektoru, a ja obilazim sektore i trudim se da koliko god je to moguće učestvujem u svakodnevici Hedera Vite, dakle u proizvodnji. Uostalom, volim da gledam kako se nešto rađa. U toku poslepodneva obilazim radnje ili gradove u kojima su naše radnje kako bih ispratila i prodaju i zaposlene i potrebe kupaca. Ako nisam u prilici da dođem na posao jer sam na službenom putu, sastanci se odvijaju putem mejlova i onlajn brifinga. To je jedan moj običan dan, a ima i onih koji dugo traju i tiču se noviteta i sprovođenja novih proizvoda. Put od fabrike do kupca je veoma dugačak. Valja ga dobro isplanirati!

Bila si proglašena i za preduzetnicu godine. Kada se stane rame uz rame sa preduzetnicama Srbije i sveta, kakav je osećaj?

Jako je lep osećaj. Veoma je lepo kada dođeš iz Srbije i znaš da si jedna od samo tri žene koje su dobile tu nagradu! Pre mene su je dobile dve žene koje su i meni uzori u poslu i taj osećaj kada dođeš na njihovo mesto da ti sledeća budeš nagrađena – nema cenu! Sve se to dešavalo u Španiji. Osećaš i ponos i sreću i uzbuđenje,

svestan si da si uradio nešto dobro. Kada oko sebe vidim samo uspešne žene shodno prilikama i veličini države iz koje dolaze (jer postoje i direktori i vlasnici koji imaju i po deset hiljada zaposlenih), osećam se još ponosnije! Iskustva koja smo razmenili, naše poslovno druženje i upoznavanje mi je izuzetno značilo i čini mi se da su me baš posle tog proglašenja i ljudi u Srbiji počeli gledati drugačije.

Srećna sam što kao urednica RYL magazina svedočim tvom uspehu iz godine u godinu. Radile smo jedan od tvojih prvih intervjua kada si bila na samom početku, a sada je ovo priča žene koja je bila sigurna u svoj put i proizvod. Hrabrost je ono što nas razlikuje od drugih, ljubav je ono što nam daje snagu i istrajnost. Koju imenicu bi dodala da bi opisala sebe?

Hrabrost i ljubav svakako, ali za mene još i upornost i istrajnost. Zapravo je to najbitnije. Upoznala sam mnogo ljudi sa mnoštvom dobrih ideja, fenomenalnim vizijama, ali nemaju hrabrosti ili možda ambicije, što znači da su u biznisu najvažnije upornost i istrajnost. Bilo je i žena koje pokreću jedan, pa drugi, pa treći biznis i rade iznova ako im se nešto ne „primi“. Možeš uspeti iz ne znam kog pokušaja, ali moraš da budeš konstantan, da budeš na svom putu i u kontinuitetu da ulažeš u sebe. Da imaš viziju i kontinuitet.

Tema septembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „What is your Superpower?“. Kako bi opisala svoju supermoć, u čemu se ona ogleda?

Imam supermoć da budem u isto vreme na nekoliko mesta, rekli bi moji prvi saradnici u timu. S obzirom na to da živimo u 21. veku, u vremenu kada imate video pozive, mejlove, Zoom sastanke, to i nije neka supermoć, zar ne?! To je postala svakodnevica. Međutim, supermoć nije pravljenje sapuna, nije sređivanje frizure u salonu, nije pravljenje kolača u mojoj poslastičarnici, nije pravljenje kozmetike. Moja supermoć je to što mogu da povežem ljude i da napravim dobar tim u okviru kog stvaram međuzavisnost. A međuzavisnost stvara uspeh. I to na duže staze! Dakle, stvaram bršljan. Stvaram Hederu!

PHOTO:

YOUR BREAKFAST

INTUICIJOM I LJUBAVLJU DO SJAJA ZVEZDA

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ

U ČAROBAN SVET HOTELA RADISSON COLLECTION OLD MILD SAM POZVALA ČETIRI FOTOGRAFA NA DORUČAK. RADO SU SE ODAZVALI MOM POZIVU. DORUČAK JE BIO “MUŠKI”, SA SJAJNIM

UMETNICIMA KOJI SU SVOJ ŽIVOT POSVETILI FOTOGRAFIJI, LEPOM, UZVIŠENOM. DIVNO JE KADA SI SA SLIČNIMA SEBI, KADA

SE LAKO RAZMENJUJU IDEJE I UPOZNAJU LJUDI.

DALIBOR DANILOVIĆ fotografiše za Fondaciju Novak Đoković, deo je njihovog tima koji se bavi izgradnjom i opremanjem vrtića u Srbiji. Fondacija kroz svoj rad i entuzijazam svakom detetu daje mogućnost da dobije kvalitetno predškolsko obrazovanje. Prvi fotografski posao imao je u redakciji Slavka Ćuruvije. Fotografisao je razne događaje, demonstracije, proteste. Imao je stalne angažmane u listovima Blic i Glorija, ali je fotografisao za mnoge druge svih profila, brojne glossy magazine, ali i za nedeljnik Nin, magazin Sensa – najviše portrete.

STEFAN SOKOLOVSKI je jedini internacionalni modni fotograf iz Makedonije. Radio je editorijale u 45 država širom sveta, u Evropi, Americi, Rusiji, Africi i Aziji. Ima 27 godina, a od petnaeste se bavi fotografijom i ima preko 30 naslovnih strane za svetske modne časopise. Svoja umetnička dela je izlagao na međunarodnim izložbama u regionu. Radi sa najvećim estradnim zvezdama sa Balkana, kao i svetske kampanje za gigantske modne brendove Philipp Plein, John Richmond, Andersson Bell, MSGM i druge.

ANTON WELT is commercial and portrait photographer from Russia with over 13 years of experience. In recent years in Russia, reached a level of collaboration with major brands and well-known personalities, including celebrities, for many of whom became personal photographer. Also, in Russia, served as a brand ambassador for Sony, giving lectures and masterclasses. Moved to Serbia with the family about two years ago. Frequently travels for photo shoots to clients in Italy, France, and the Emirates. In Belgrade, formed a team with whom he creates both elegant private photo sessions and image content for brands.

JAKOV SIMOVIĆ fotograf čiji se portreti nalaze u mnogobrojnim domaćim magazinima. Uspešan je “na terenu” jer pokriva i kuturno umetničke događaje i manifestacije. Pre dve godine imao je fenomenalnu izložbu fotografija “Zastava je pala na nas” na Dorćol platzu kroz koju je provukao kao glavnog junaka zastavu Jugoslavije i njenu simboliku. Čovek koji je svoju ljubav i znanje preneo kroz portrete i događaje sigurno korača svojim utabanim putem etabliranog fotografa, umetnika.

O LD MILL BE LGRA D E

KAKO SI SE NAŠAO U SVETU FOTOGRAFIJE?

Dalibor Danilovć: Slučajno ili namerno, imao sam priliku da radim kao kurir za dnevne novine Dnevni telegraf. Prve privatne dnevne novine u Srbiji koje je osnovao Slavko Ćuruvija. To mi je bio prvi pravi posao posle završene srednje škole 1995. godine.

Stefan Sokolovski: Sve se desilo u uzrastu od 15 godina kad sam se prvi put upoznao sa digitalnim foto-aparatom. Počeo sam sa uličnom fotografijom, potom portretnom i na kraju sam prešao na modnu fotografiju i beauty & art.

Anton Welt: I’ve always been drawn to visuals—I loved drawing and worked as a graphic designer for a while. At some point, I realized that photography is the fastest way to create a beautiful image.

Jakov Simović: Bio sam gimnazijalac kada mi je otac poklonio svoj Olimpus. Od tada se foto-aparati smenjuju, ali i raste strast za fotografijom.

NA ŠTA NAJVIŠE OBRAĆAŠ PAŽNJU U FOTOGRAFIJI?

Dalibor Danilovć: Prvo i osnovno je svetlo. Fotografisanje, bez obzira da li je digitalno ili analogno, za mene je apsolutno metafizički proces. Alhemijski doživljaj. Emocija je takođe važna i uz svetlo i kompoziciju pomaže fotografu da pokuša da ispriča priču. Kadar koji je fotograf izabrao da se vidi na fotografiji. Stilizacija, korišćenje boja i oblika, kao i enterijera ili eksterijera, veoma su bitni za samu fotografiju. Ekspozicija, odnosno vreme je jedan od elemenata u nastanku fotografije, ali ideja je da ona ne bude samo puko beleženje trenutka.

ANTON WELT

Stefan Sokolovski: Na detalje, emociju, kompoziciju, boje, autfite, priču i kakvim ljudima su namenjene te fotografije.

Anton Welt: Whether I feel something when I look at the photograph or not.

Jakov Simović: Prepoznati i preneti emociju sa modela na konačnu sliku (foto). To je izazov i imperativ mog rada. Kada je u pitanju predeo ili ambijent, pokušavam da kroz atmosferu iskažem svoje raspoloženje i emocionalno stanje.

ŠTA JE TVOJA GLAVNA TEMA – KAKO BI OPISAO SVOJE FOTOGRAFIJE?

Dalibor Danilovć: Moja tema su uglavnom ljudi, portretisanje. Uvek ih fotografišem u nekom kontekstu koji je zadat. Pokušavam da kroz ostvarivanje svoje lične estetike opišem karakter osobe koja mi je ukazala poverenje.

Stefan Sokolovski: Jako teško pitanje i mislim da na njega treba da odgovori moja publika jer je najkredibilnija za to. Glavna tema mojih fotografija su moda i ženska lepota u vidu umetnosti.

Anton Welt: I’ve never really defined a theme. If I had to sum it up in a few words, it would be “beautiful, free people.”

Jakov Simović: U svakom predelu i ambijentu, kao i modelu, tragam za lepotom. Mislim da je ona svuda prisutna, treba je prepoznati i otkriti. Traganje za lepotom i skladom su moja vodilja u radu.

ŠTA FOTOGRAFIŠEŠ ZA SVOJU DUŠU?

Dalibor Danilovć: Još uvek sam u potrazi za tim. Istražujem šta bi to bilo dovoljno dobro za zid, a da ne bude baš preveliki kliše. Razne scene me inspirišu – od detalja na ulici, portretisanja ljudi, do prirode i urbanih pejzaža.

DALIBOR DANILOVĆ

Volim da fotografišem, volim sam taj čin kada se zanesem i jurim kadar koji će da progovori. Bez obzira šta ili koga fotografišem, uvek jurim jednu dobru, najbolju fotografiju tog trenutka. To je malo nasleđe novinske fotografije – imati tu jednu jaku fotografiju.

Stefan Sokolovski: To su modni editorijali koji su kompletno u mojoj kreativnoj režiji, koje radim širom sveta i za koje sam biram autfite i stajlinge potrebne za fotkanje.

Anton Welt: Lately, I rarely shoot for myself, as more and more I find myself focused not just on making beautiful pictures, but on resolving tasks — how to create a photo that works, conveys a message, and sets a mood. I often manage to do this within commercial projects.

Jakov Simović: Teme koje radim u studiju „Zastava je pala na nas” su bliske imenu studija. Radi se o promovisanju otvorenosti, slobode izraza i svakom vidu različitosti u

odnosu na poplavu banalnosti koja nas, uglavnom, zapljuskuje danas.

ŠTA ZNAČI DOBRA FOTOGRAFIJA?

Dalibor Danilovć: Sklop svih elemenata, svetla, komozicije, pravog trenutka. Ali ne suviše perfektna. Ne sme biti plastična, već skoro savršena, da ima neku grešku, neki glič koji joj daje život. Fotografija bi trebala da zaustavi posmatrača da zastane. Ukoliko ga još navede na promišljanje, ulazi u kategoriju dobrih fotografija.

Stefan Sokolovski: Fotografija koja budi emociju i znatiželju kod gledalaca, odnosno posmatrača. Kvalitetna fotografija je ona koja vam ostane u sećanju – koja kad bi bila viđena nakon 10 godina izgleda kako da je urađena juče.

Anton Welt: A good photograph catches your eye, tells a story, and makes you feel.

JAKOV SIMOVIĆ

Jakov Simović: Fotografija je kao slika, izraz ličan, subjektivan, autentičan, ali sazdan na vizuelnoj ekspresiji, čitljivoj u različitim kulturnim prostorima i na svim meridijanjima. Ukoliko uspeva da izazove emotivnu reakciju kod posmatrača, onda je opravdala svoje postojanje. Dakle sve suprotno od ravnodušnosti.

TEMA SEPTEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „WHAT IS YOUR SUPERPOWER?“. KOJA JE TVOJA SUPERMOĆ?

Dalibor Danilovć: Nadam se da je to intuicija. Pokušavam da je prepoznam, da joj se prepustim.

Stefan Sokolovski: Mislim da je moja superpower da radim takve fotografije da su svi moji junaci i junakinje superzvezde koje sijaju. Mislim da svako može biti zvezda dostojna divljenja.

Anton Welt: I know how to make people who hate being photographed actually enjoy the process, and I can create portraits that don’t need retouching.

know how to make people who hate being photographed actually enjoy the process, and I can create portraits that don’t need retouching.

Jakov Simović: Supermoć je sinonim za ljubav u svim oblicima postojanja. Ljubav prema poslu, stvaranju, ljudima koje najčešće slikam, ljubav prema ljudima koji će se sresti sa mojim fotografijama.To je za mene supermoć – Ljubav.

STEFAN SOKOLOVSKI

YOGA

Ja sam Jelica Stanojlović-Delić, profesionalka s bogatim iskustvom u biznisu i menadžment konsultingu širom Evrope. Tokom svoje karijere, otkrila sam duboku strast prema povezivanju ljudi i otkrivanju njihovih unutrašnjih potencijala. Ova potraga je definisala moje životno putovanje i stvorila temelje za ono što danas priželjkujem: svijet pun jedinstava, razumjevanja i lične transformacije.

Moja supermoć? To je „umetnost povezanosti“ – sposobnost da se povežem s drugima na emocionalnom i duhovnom nivou, pružajući podršku i inspiraciju onima koji se bore s izazovima. U svijetu prepunom stresa i nesigurnosti, smatram svojom misijom da budem svetionik nade i podrške.

Ovdje sam da pomognem ljudima da prepoznaju svoju vrijednost, bez obzira na okolnosti.

S obzirom na svoju fascinaciju jezicima, sanjam srcem na srpskom, govorim pretežno njemački, zabavljam se na engleskom i pjevam na francuskom. Ova lingvistička raznolikost dozvoljava mi da razumijem i povežem se s kulturama različitih naroda i postavljam temelj za globalnu interakciju. Svaka interakcija nosi sa sobom priliku da učimo jedni od drugih i zajednički rastemo.

Kroz praksu joge, otkrila sam moć svjesnosti – alat koji omogućava pojedincima da pronađu unutrašnju harmoniju. U svakoj inicijaciji u

jogu, učim svoje klijente kako da se povežu sa svojim tijelom i umom, prihvate svoje emocije i otkriju snagu koja leži unutar njih. Joga nije samo fizička praksa, to je putovanje samoiscijeljenja i emocionalne otpornosti. Kao i održavanja vitalnosti.

Kao lajf kouč, moja uloga nadmašuje postavljanje pitanja, ona se sastoji od aktiviranja procesa introspekcije. Postavljam pitanja koja izazivaju razmišljanje: „Šta me sprečava da postignem svoje snove?“ To su ključne refleksije koje su prvi korak ka otkrivanju vaših supermoći. Vodeći klijente kroz ovu introspekciju, pomažem im da identifikuju i prevaziđu barijere koje ih sputavaju.

Moji klijenti, od poslovnih lidera do pojedinaca u potrazi za ličnim razvojem, dolaze sa željom da pronađu i ostvare svoje snove.

Skupa radimo pod motom „MI MIJENJAMO STVARNOSTI“.

U radu sa klijentima često koristim konkretne primere iz vlastitih iskušenja kao inspirišuće primjere otpora i snage. Sjećam se jednog klijenta koji se suočavao s dubokim strahovima. S neostvarenim snovima.

Tokom naših sesija, zajedno smo razotkrivali slojeve nesigurnosti i otkrivali svjetlost koja je već postojala u njemu. Taj trenutak oslobađanja nije inspirisao samo njega, već je bio transformativan i za mene.

Moje lične borbe – od odrastanja u inostranstvu, kroz gubitke i traženje identiteta u svetu punom izazova – oblikovale su osobu koja sam danas. Svaka prepreka donosi mudrost, a svaka lekcija pruža priliku za rast.

U ovoj refleksiji, postigla sam dublje razumjevanje svojih vrednosti, što me je dovelo do punog prihvatanja sebe.

Na kraju, pozivam vas da preuzmete kontrolu nad svojim putovanjem. Kako možete primeniti ono što ste naučili u svom svakodnevnom životu? Kakvu promenu možete napraviti danas? Otkrivanje vaših supermoći nije samo izazov – to je nevjerovatno putovanje koje možemo dijeliti jedni s drugima.

Strastveno sam ovdje da podržim svakoga ko želi istražiti svoju unutrašnju snagu i ostvariti svoje snove.

„Budite promena koju želite da vidite u svetu“ –Mahatma Gandhi

„Vera u sebe je prvi korak ka ostvarenju snova“ – neka nas ova mantra vodi.

PHOTO:

REFRESH YOUR ART

PLATNA KOJA PRIČAJU

PRIČE IZMEĐU SNA I JAVE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

MILE ŠAULA, SRPSKI SLIKAR, IZLOŽIĆE SVOJE RADOVE U ALEKSIĆ GALERIJI KRAJEM SEPTEMBRA 2024.

SARADNJA SLIKARA I GALERISTE ZAPOČELA JE DAVNO, A PRODUBILA SE KROZ LJUBAV PREMA SLIKARSTVU I JEDINSTVENOJ TEŽNJI DA SAVREMENE SLIKARSKE VREDNOSTI SA BALKANA IMAJU SVOJE MESTO U PRESTIŽNOJ ALEKSIĆ GALERIJI U KRAGUJEVCU.

MILE ŠAULA JE ROĐEN 1970. U VIROVITICI, U REPUBLICI HRVATSKOJ. ZAVRŠIO JE MASTER STUDIJE SLIKARSTVA NA FAKULTETU ZA SAVREMENU UMETNOST U BEOGRADU. SLIKAR KOJI TEŽI LIRSKOJ APSTRAKCIJI U KOJOJ PREPOZNAJEMO I TRAGOVE VIDLJIVOG SVETA. IMAO JE MNOGOBROJNE IZLOŽBE U ZEMLJI I INOSTRANSTVU. NAGRAĐIVAN JE U PARIZU NA SALONU APSTRAKTNE UMETNOSTI. NJEGOVA DELA SE NALAZE U MNOGIM DOMAĆIM I PRIVATNIM KOLEKCIJAMA. U NJEGOVOM ATELJEU NASTAJU PLATNA NA KOJIMA SE IMPRESIJE I DOŽIVLJAJI IZ REALNOG ŽIVOTA PRETAČU U OSOBENI SLIKARSKI IZRAZ IZMEĐU SNA I JAVE.

MILE ŠAULA ŽIVI I RADI U LAZAREVCU.

Kako bi opisao svoje slikarstvo?

Uvek je pomalo teško pričati o sebi. Eventualno mogu reći kakvo slikarstvo volim i šta želim kroz svoj rad. Želim prikazati dinamiku, bujanje, rast, bogatstvo bojom. Sve to ima dugu pripremu i uvod. Želim slojevitu sliku, bogatu i čvrsto utemeljenu. Ta slika je stepen do kog sam trenutno stigao. Moje slike dugo nastaju i ne smatram to kao negativu premisu. Mislim da je to nužno i neophodno. Postoji čitav niz prethodnih dešavanja u istoriji slikarstva koja uzimam kao predložak za svoj rad.

Nakon svih ovih godina stvaranja, šta bi rekao – dokle se stiglo?

Mišljenja sam da je polje slikarstva ogromno i da nakon duge istorije tu ipak ima još puno toga. Svi smo skloni promenama, tako da mi je teško reći gde sam sada na tom putu. Ono što me raduje jeste jaka znatiželja i izazov koje osećam pri svakom početku nove slike. Idem linijom intuicije koja me uvek vodi, a koja je ogledalo svih mojih unutrašnjih procesa. Bavljenje

umetnošću zahteva stalnu živost duha, nove informacije, saznanja. Sve to osećam kao predivan proces, čiji je rezultat rad u ateljeu. Osluškivanjem sebe idem ka novoj slici. Koliko ste spremni za preispitivanja i promene, toliko će delo biti raznoliko i slojevito.

Tvoj „fantastični lirizam“ vodi te u neslućenom pravcu.

Baš tako. Tokom samog rada vam se otvaraju mnoga vrata, zato je rad u ateljeu i najvažniji. Morate provocirati dešavanja na slici, a to se postiže jedino intenzivnim radom i boravkom u ateljeu. Savremeno slikarstvo poznaje mnoge sinteze i u tom smislu treba biti slobodan. Naravno, sve treba da bude rezultat promišljanja i kontinuiteta. Stvari evouliraju i menjaju se, pa kao autor istražujete ta prostranstva koja se uvek dinamično otvaraju. Osećaj tog traženja i naslućivanja tokom rada je sjajan i uzbudljiv.

Tvoji razni slikarski ciklusi bili su posvećeni istraživanju materijala (pesak, pigment, zemlja), organizovanih

u apstraktne kompozicije. Koji ciklus u tebi budi najviše bliskosti sa onim što ti zaista jesi?

Uvek radite/slikate ono što je sledstveno tom trenutku u kom živite. Moji ciklusi su bili deo nekog vremena i životnog toka. Gledam na njih kao na neki deo mog života. To su bili rezultati tadašnjeg pristupa i razmišljanja. Te su slike takođe nastajale kao rezultat posvećenosti i istrajnosti jednoj ideji kojom sam bio obuzet. Sada je drugačije, ali to i jeste lepota i metafora ljudskog života.

Tvoja dela nalaze se u mnogobrojnim domaćim i svetskim kolekcijama. Kakav je osećaj kada znaš da u njima uživaju istinski ljubitelji umetnosti?

Osećaj je zaista predivan, ujedno i obavezujući. Ulazite u neko slikarsko društvo, u neki prostor, posetioci razgledaju dela, tumače ih. Slika ima svoju auru i pojavnost, a vi kao autor prihvatate da ona dalje mora imati svoj život. Ceo taj proces od nastanka do izlaganja je uzbudljiv, ponekad i neočekivan.

U kom pravcu će se razvijati tvoja umetnost, šta je ono što slediš?

Sledim energiju koja me nagoni na stvaranje i atelje. U ateljeu se uvek dese neka iznenađenja, pojave se nesvakidašnje dileme. Interesuje me koloristički bogato i ekspresivno slikarstvo. Već duže vreme sam pod uticajem te ideje i pristupa. Sledim tu liniju i speman sam za nova rešenja i metamorfoze. Osećam mnoštvo mogućnosti koji takav pristup poseduje i nudi. Tokom rada samo se prepuštam toj struji i puštam da me nosi.

Ove godine si izlagao u Berlinu, prošle u Njujorku. Kakvi su utisci?

Pre svega, sjajno je dobiti mogućnost izlaganja u umetničkim centrima kakva su ta dva grada. To su veliki sistemi i umetnički centri sa mnoštvom muzeja i galerija. Danas se dosta toga pojavljuje na likovnoj sceni. Zavisi šta vi kao autor očekujete i želite. Mislim da je jako bitno ostvariti saradnju sa galeristima i kustosima koji cene vaš rad. Dalji put je podjednako nepredvidiv, ali daleko smisleniji. Inače, ovo su gradovi koji opčinjavaju u pravom smislu te reči. O tome se može dugo i mnogo pričati.

Krajem septembra u Aleksić Galeriji u Kragujevcu imaćeš samostalnu izložbu. Šta je tema i kako si joj prišao?

Slike su nastale u prethodne tri godine i predstavljaju trenutni presek mog rada. Radujem se što ću u divnom prostoru Aleksić galerije izložiti svoje najnovije slike. One su plod jedne ideje i pristupa koji su se razvijali tokom vremena. Svakoj slici prilazim kao posebnoj i osobenoj celini, koja ima svoju građu i odnose. Zato i sam proces rada ima svoje vreme trajanja. Slike koje će biti izložene su izraz te posvećenosti i pristupa. Izložba nosi naziv „O treperenju i eruptivnosti“, što je možda kratak literarni opis tih novih radova.

Kako je došlo do saradnje sa galeristom Dejanom Aleksićem?

Dejan je, pre svega, divna osoba. Naše prijateljstvo i saradnja dugo traju. Dejan je godinama i veliki kolekcionar sa veoma respektabilnom kolekcijom radova savremenih autora. Kada mi je izneo ideju o otvaranju galerije u Kragujevcu i konceptu rada, odmah sam prihvatio njegov poziv za saradnju. Mislim da je odličan u tome i da ima veliko poštovanje prema nama, umetnicima galerije.

Kada se nađu galerista i slikar – šta je najbitnije na početku saradnje?

Kao što sam pomenuo, mislim da je potrebno obostrano poštovanje i spremnost na dogovore. Umetnik se treba čvrsto držati svoje poetike i linije stvaranja, a galerista na određen način treba to da predstavi i približi ljubiteljima i kolekcionarima. Ima u tom odnosu dosta nijansi i relacija, ali smatram da je najbitniji odnos međusobnog poverenja.

Tema septembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „What is your Superpower?“. Koje su tvoje supermoći?

Ljubav, empatija, igra, humanost, doslednost. Ovi pojmovi možda zvuče kao opšta mesta, međutim možda se baš u očuvanju svega toga krije – supermoć. Supermoć da čovek sačuva osećaje za sve to, da bude slobodan i svoj u ovom turbulentnom vremenu. Učim se i hrabrim da se i sam približim tom idealu.

PHOTO:

YOUR SCUPLTURE

BUĐENJE KAMENA, BUĐENJE PRAOBLIKA

PIŠE:

MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

LASLO SILAĐI, RODIO SE U SUBOTICI, NA SEVERU BAČKE, 1953. GODINE. ZAVRŠIO JE

AKADEMIJU UMETNOSTI U NOVOM SADU.

ČLAN JE ULUV-A I ULUS-A, IZLAGAO JE NA BROJNIM KOLEKTIVNIM I SAMOSTALNIM

IZLOŽBAMA U ZEMLJI I U INOSTRANSTVU. NOSILAC JE MNOGOBROJNIH NAGRADA I PRIZNANJA. DANAS SE NJEGOVE SKULPTURE NALAZE ŠIROM SRBIJE I OPLEMENJUJU

PROSTOR I VREME U KOJIMA SU POSTAVLJENE.

NAPISAO JE KNJIGE: „PESME U MRAMORU NAĐENE”, „KAP TINTE”, „RAZMIŠLJANJE MATERIJE”, „NENAPISANE PESME”, „RASEDLANE VISINE”, „RAZILAZI SE GRAD” I „U ZATIŠJU KRVI”.

NJEGOVA PRVA PROZNA KNJIGA „TRAGAJUĆI ZA PRAOBLIKOM“ OBJEDINILA JE U SEBI PRIČE, INTERVUJE, UMETNIČKU ISPOVEST AUTORA.

TOKOM JULA, IMAO JE RETROSPEKTIVNU IZLOŽBU SKULPTURE 1981–2024. POSTAVLJENE ISPRED LIKOVNOG SALONA KULTURNOG CENTRA NOVOG SADA I TIME OBELEŽIO 40 GODINA SVOG RADA.

CEO ŽIVOT STVARA JEDNU SKULPTURU – PRAOBLIK.

ON KOJI BUDI KAMEN I UDAHNJUJE MU DUŠU, LASLO SILAĐI ZA RYL MAGAZIN.

Ovog leta, nakon godinu i po dana dogovaranja sa Daliborom Rožićem, članom Gradskog veća za kulturu i Sunčicom Marković, pomoćnicom direktora KC Novog Sada, uspešno smo organizovali moju drugu Retrospektivnu izložbu skulptura iz ciklusa PRAOBLIKA, koji obuhvata period od 1981. do 2024. godine (prva Retrospektivna izložba skulptura i crteža organizovana u Galeriji Radničkog univerziteta u Novom Sadu 1996. godine, period 1978–1995). Izložba je trajala tri nedelje i sastojala se od šest skulptura kamernog formata klesanih u mermeru i izloženih u Salonu KC i tri prostorne skulpture klesane u 6, 2.6 i u 0.8 m3 mermera, a postavljene na površini Katoličke porte u Novom Sadu. Skulpture su izložene ljubaznošću vlasnika porodice Raca i Dejana Lučića iz Novog Sada, kao i KC Mladost iz Futoga, a tu su i dela koja su još uvek u mom vlasništvu i s obzirom na to skulpture u Porti su morale biti obezbeđene i čuvane tokom celokupnog trajanja izložbe.

Slobodno mogu reći da je izložba u potpunosti uspela: medijska pažnja je bila izvanredna,

a posećenost zaista velika. Posebnu pažnju privukle su skulpture u Porti, naročito Jelen u skoku, koji je sve vreme plenio roditelje i decu, no skulpture su dnevno zainteresovale i hiljade ljudi i turista što je bio i moj glavni cilj, jer celog života baš zbog toga svoje radove i postavljam u javnom prostoru. Ovo je bila prava prilika za sumiranje četiri i po decenijskog pređenog puta i neizmerno sam zadovoljan.

Kako izgleda probuditi kamen?

Kako izgleda probuditi kamen? Pitanje je sjajno, suštinski veoma značajno. Majke u svojoj materici bude novi život na svet, mi muškarci smo tu uskraćeni i verovatno moje klesanje skulptura u mermeru podsvesno podržava taj čin, čin rađanja, ali i sećanja na zaborav, jer mermer je sedimentan, lisnat, i poput knjige se iz njega mogu iščitavati tragovi praživota.

Možemo da kažemo da imaš stalnu postavku svojih skulptura u Novom Sadu na otvorenom – na Bulevaru oslobođenja,

u studentskom kampusu, ispred Srpskog narodnog pozoriša je čuvena „Balerina“ Marini Olenjinoj i tako dalje. Koliko su takva dela i trajne postavke važne jednom skulptoru?

Uvek sam verovao da vajar treba pre svega da se rukovodi pogodnostima vajarstva, a to je skulptura u javnom prostoru . Drugim rečima, daje nam mogućnost da svoja dela postavljamo na putanjama i čvorištima kretanja ljudi, koji na taj način postaju neformalna publika.

Na primer, po podacima pomoćnika direktora, moje tri skulpture na SPENS- u dnevno vidi do 15.000 ljudi. A u Novom Sadu, Vojvodini i bivšoj Jugoslaviji imam postavljeno oko 15 spomenika i slobodnih skulptura. Četiri slobodne skulpture i jedan spomenik još čekaju na svoje postamente, a poslednju upravo klešem.

Kada se dodirne kamen, mermer, da li se zna da je to ta ploča iz koje će se izroditi priča? Da li se prati neki unutrašnji osećaj u stvaranju?

Da, prati se, jer mermer je metamorfna stena nastala ponovnom kristalizacijom krečnjaka i dolomita. Pritom, one sive senke koje se mestimično provlače u njemu su zapravo tragovi bivšeg života biljki, životinja, ali i pračoveka! Saznanje o tome je u meni svaki put čista inspiracija, nadahnuće ne moram ni tražiti drugde, jer je već u njemu. Stoga, celog života klešem Jednu skulpturu – PRAOBLIK.

Da li su najbolje stvari i najjednostavnije u stvaranju?

Postavljate mi prava pitanja i na njih dajete prave odgovore. Po meni, jednostavnost koju pruža stvaralaštvo i umetnost nalazi se u osećanju slobode. Živim i stvaram nesputano, slobodan sam čovek. Za mene je to i sreća i Raj na zemlji.

Kako bi opisao svoju formulu uspeha?

Za mene je uspeh ako živim i stvaram slobodno, pritom moja dela pripadaju jednom broju gradova, moje vizije deo su urbanog ambijenta i doživotno ću na taj način razgovarati sa savremenicima i potomcima. Ostvaren sam.

Napisao si knjige: „Pesme u mramoru

nađene”, „Kap tinte”, „Razmišljanje materije”, „Nenapisane pesme”, „Rasedlane visine”, „Razilazi se grad” i „U zatišju krvi”. Pre dve godine i knjigu proze „Tragajući za praoblikom“. Da li je nešto kroz reč opet u nastajanju?

Zapravo spadam u dvozanadžije, mada sam mnogo duže pesnik no vajar.

Gledajući životno, u meni vajar izdržava pesnika. Pesnik je u svom zanosu, iz kojeg se povremeno budi sa novim rukopisom ili rukopisima, potom se ponovo vraća u svoj san, dok vajar u meni sanja, budan sve vreme.

Kako gledaš na svoje skulpture, a kako na svoje knjige?

Razdvojeno. Mada do ukrštanja prirodno dolazi, ipak u meni vajar vaja, a pesnik piše.

Moje knjige se mogu pronaći u svim bibliotekama širom Vojvodine i u glavnim čitaonicama velikih gradova Srbije. Za sada nisu prepevane na druge jezike, ali ko zna.

Ipak, ono što spaja moje vajarstvo i poeziju jeste Implozija, sabijanje sadržaja ka jezgru, ka središtu i suštini svega, u njima se nalazi ogromna energija poput malene planete, nebeskog belog patuljka, zvezde koja je završila svoj život, ali ogromnom gravitacionom snagom i dalje privlači ka svojoj orbiti mnogo veće planete od sebe.

Laslo Silađi – čovek pera i dleta. Umetnik koji boji stvarnost svih nas. Divimo se njegovim skulpturama, volimo njegove reči.

Hvala od srca! To i jeste ostvarenje mog sna.

Tema septembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „What is your Superpower?“. Šta je tvoja supermoć? Po čemu se ti razlikuješ od ostalih skulptora?

Bilo bi neskromno reći da se od drugih skulptora razlikujemo po tome i tome. Mene čine Vera, Ljubav i Rad, Bog u meni stvara, ja samo radim, volim i verujem. U Bogu je moja Supermoć.

PHOTO:

YOUR FAITH

препустила

Богу и то на начин који је ослободио

ропства пуког професионализма и упутио је у

непролазне односе са ученицима, колегама, пријатељима, заједницом коју

тако лако сведочи. Укључена у важне

пројекте у образовању поред рада са

ученицима, слободна сам да са читаоцима

поделим утисак да је Наташа успела неки

лични речник да направи, по коме преводи живот у догађај, а дописује странице и

странице из искуства сусрета са другим

и другачијим, свима

Први пут сам дошла у контакт са руском културом посредно путем руских

бајки и цртаних филмова. Осим тога, моја мама се дружила са професорком руског језика, тзв. бабушком, која је у то време, иако пензионисана у државној служби, радила хонорарно као професорка у

Цетињској богословији. Дакле, Цетиње, мој родни град, пружио ми је прва сазнања о великој руској култури и језику. У петом разреду добијам

али покушаћу. „Златно доба” руске

књижевности је било

свет

Тургењева, Чехова, Пушкина и осталих великана чијим се

невероватним великим романима и кога

сам знала да читам непрекидно и по десет сати, онда је то дефинитивно Достојевски.

Он се бавио дубином људске душе са

свим њеним гресима и мрачним странама и успевао је да ме заинтригира како такве

душе учинити срећним.

Овим разговором препоручујем

читаоцима уџбеник и радну свеску на

којима сте радили заједно са великим

тимом људи од вере, ако могу колоквијално

тако

ГОВОРИМО О ПОРОДИЦИ,

ИЗОСТАВЉАЈУЋИ

ЖИВИТЕ. ИНДИВИДУАЛИЗАМ

ПРЕПЛАВЉЕНА РЕАЛНОСТ,

BEAUTY

STABILNOST KAO SUPERMOĆ

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ I IZ PRIVATNE

ARHIVE

U SEPTEMBARSKOM BROJU RYL MAGAZINA PRIČAMO SA DR IOANNOM BATSIALOU O SUPERMOĆI KOJU IMA ZA SEBE I DRUGE I KAKO SVE USKLAĐUJE I PRIMENJUJE NA POSLU I U SVOJOJ PORODICI.

MOĆ SE UČI, DOBIJA VREMENOM KROZ ISKUSTVO I PONOVALJANJE, LJUBAV I ZNANJE. DR IOANNA BATSIALOU, VLASNICA IOANNA REGEN KLINIKE, VODEĆI JE STRUČNJAK U ESTETSKOJ I ANTI-AGING MEDICINI. VRLO RANO JE KROZ SVOJE RODITELJE SPOZNALA DA LJUBAV I LEPO VASPITANJE KREĆU IZ KUĆE, A SA TIM IDE I SVE OSTALO.

Kada si shvatila da si svoje mane pretvorila u vrline?

Da li sam svoje mane pretvorila u vrline? Svaki dan razmišljam o tome. Da li možemo biti još malo bolji? Svakog dana pomislim kako živimo intenzivno, sa toliko puno izazova, iskušenja, stresa i raznih komplikacija koje ne podrazumevaju samo posao već i privatan život i umor. Ponekad razmišljam da li smo stvarno bili dovoljno dobri i da li ima prostora da budemo još bolji. Trudim se da spoznam sebe i da svoju negativnu stranu pretvorim u pozitivnu, a potičem iz porodice u kojoj su nas roditelji vaspitali da budemo dobri, da verujemo ljudima i da ih volimo. Da nikada ne činimo drugima to što ne želimo da čine nama. Vodili su nas kroz život u patrijarhalnoj sredini, a sa druge strane je bilo pravoslavlje. Sve kreće iz porodice. Zatim moj dalji životni put kroz školovanje u stranoj zemlji, gde moram da naučim jezik, kao i potreba da uvek izgovorim ono što mislim, mada se danas trudim da tu svoju strast utišam. Moj karakter je bio malo napadan, tako da kada razgovaram sa svojim saradnicama im kažem: „To što pričam glasno i moćno, nemojte misliti da se svađam.“ Mi smo u svakodnevnoj borbi sa sobom.

Supermoć je tema septembarskog izdanja RYL magazina. Šta ti imaš u odnosu na sve nas, šta imaš i koristiš da nas zaštitiš, da nam pomogneš jer vidiš više i dalje u odnosu na ostale, a samim tim da zaštitiš i voliš sebe?

Supermoć je stabilan čovek. Supermoć u mojoj oblasti je znanje da imate medicinu u svojim rukama. Supermoć je da prenosite znanje, imate laku ruku, ljubav prema čoveku, prema zaposlenima, prijateljima. Nema jedne supermoći. Ako bih sve spojila, rekla bih da moji ljudi uvek znaju na čemu su sa mnom, ta stabilnost da ni u jednom trenutku ne sumnjaju da li sam im prijatelj ili ne, da ne sumnjaju da li radim neku terapiju ili ne. Ako smo prijatelji, idemo do kraja zajedno, ja nikada neću izdati nikoga. To što imate stabilnog čoveka proizilazi iz porodice. Moji roditelji su mi uvek govorili: budi jaka, budi hrabra, šta god da se desi, dođi i reci nam. To su stabilnosti iz kuće, škole.

Potičem iz porodice koja nije bila imućna i uspela sam da zaradim mnogo više nego moji roditelji. Ali nisam počela da se ponašam drugačije, ja sam ista stabilna žena. Moj otac je stalno pričao: „Ništa ti ne vredi - ni da imaš pare, ni znanje, niti da budeš dobar doktor, ako nisi dobar čovek.“

Svi imamo uspone i padove u životu, ali se trudimo da se borimo sa tim i da imamo stabilan tok. To mene karakteriše. Što se tiče humanitarnog rada, stabilna sam jer kada završim jedan projekat idem dalje.

Ti si super junakinja svojim roditeljima. Koliko si im zahvalna na onom što su učinili, a učinili su toliko koliko su mogli i znali?

Moji roditelji nisu mogli finansijski da mi baš mnogo pomognu. Nismo imali mogućnosti za puno putovanja, toliko su bili posvećeni porodici. Ono što nisu mogli sebi da priušte u životu su hteli da priušte nama. Iz jedne takve porodice obično bi sledeća generacija trebala da budu profesori, vaspitači, a ne doktori nauka i fakulteta. Moji roditelji su iškolovali troje doktora, ja sam postala i doktor nauka, profesor univerziteta i jedan od najpoznatijih stručnjaka. Stabilnost, posvećenost, ekstremno puno ljubavi i pažnje prema nama. Nikad nisam videla svoje roditelje da se svađaju i nisu dali ni nama da se svađamo. Nakon smrti sestre moga oca, njena deca su došla kod nas i ukupno nas je bilo sedmoro i nikada se nismo međusobno posvađali. Možemo da se ne slažemo oko nekih stvari, ali ružne reči ili da ne pričamo sa braćom ili sestrama, to ne postoji. Zahvalna sam svojim roditeljima koji su nas podržavali i usmeravali, štitili, voleli. Dali su i veliki smisao našem duhovnom putu, kao da su znali da ću ja živeti daleko i da će mi to trebati kao zaštita i vodilja. Kada sam došla u Srbiju, nisam znala reči srpskog, bila sam sama i jedina vodilja mi je bila molitva i kontakt između Boga i mene. Ta njihova duhovnost koja je bila duboka dala nam je moć da preživimo smrt brata i to su veoma teške situacije, jer se nakon ovakvog događaja mnoge porodice raspadaju. Mislim da je njihov trud ljubavi i duhovnosti mene učinio ovakvom kakva jesam i zahvalna sam i volela bih da za moju Teofaniju budem makar malo kao oni. Nažalost, savremeni tempo života i drugi način življenja daje mogućnost većeg uticaja dobrog i zla kroz telefone, televizijske programe. Ja nisam znala šta je zlo.

Sa velikom moći dolazi i velika odgovornost. Tvoja odgovornost je u odnosu na pacijente, zaposlene, kliniku, porodicu.

Naučila sam da kada radim, radim ili uopšte ne radim. Mučim samu sebe, jer ljudi nemaju isto znanje i moć, limitirani su. Nemamo iste navike, iste roditelje, a vi od njih svakim danom očekujete sve više. Ljudi ne mogu tome da doprinesu i dolazi do razlaza između nas. Ljudi nemaju moć, kapacitet, moć, želju, volju. Kod mene nema zone komfora, uvek se nešto radi, bilo da je to aktivni odmor, posao, aktivan dan. Kada se odmaram sa ćerkom, gledamo neki film da bi ona naučila nešto korisno. Ne postoji edukativni, istorijski film koji mi zajedno nismo pogledale. Ona sa 10 godina zna živote svih svetaca. To je kreativno učenje i odmaranje.

Septembar je – nakon godišnjih odmora i velikog izlaganja suncu, kako tretirati kožu? Kako je spremiti za zimu?

Nakon toliko godina, septembar je za mene kao nova godina. Taj mesec je za mene start i početak godine. Uvek sam gledala to kroz školu, leto je da se odmorimo, a 1. septembar je start godine. Imamo temelj za nove terapije, nove poduhvate, poslove, škole. Moj život kreće upravo od 1. septembra kada uvodimo nove terapije i procedure za podmlađivanje, koji su namenjeni za kraj leta, jer je koža dosta tretirana od sunca, mora, peska, soli, krema koje ljudi ne koriste adekvatno. Septembar je mesec kada ćemo nastaviti sa mršavljenjem, jer se svi vraćaju odmorni i imaju euforiju da se krene sa novim, tako da ću početi veliku akciju mršavljenja, ne u aprilu ili maju ili kada se kupi kupaći, nego baš sada.

Postoje nove terapije, pilinzi, matične ćelije, prirodne terapije gde težimo ka natural beauty izgledu – negovanom, lepom i u skladu sa godinama i profesijom.

PHOTOS BY JACQUELINE MENOCNI

YOUR FOCUS

Photos by Jacqueline Menocni Makeup Anabelle LaGuardia

Hair by Mirjana Curuvija Janecic

Within you lies untouched marvels that you have undoubtedly yet used to their fullest potential. The truth is most people do not begin to even scratch the surface of their potential by the end of their lives.

Growing up we all loved a story about super heroes. We watched incessantly and daydreamed about what it would be like to be a super hero ourselves. I know this well, as a child, my superhero was Wonder Woman. I was obsessed with Wonder Woman. Day after day and often alone, I became her in my imagination. As I took down the ‘bad’ people with my special Wonder Woman super powers, I became unstoppable.

This childhood play was so fulfilling that it always seemed to leave me with a skip in my step and a feeling with immense. It was like I knew deep down that I did have super powers that were waiting to be ignited. I think many children feel this way. They feel their own power within and that is why it leaves them with anticipation of a fairy tale future when they grow up one day.

Something happens as we grow older. A mixture of responsibilities, mistakes or failures, and messages from society telling us to ‘get real’ stops us from fantasing. By early adulthood, most people give up the ‘childish make believe’ and give in to a mundane life following status quo and by mid adulthood, the silent scream “there must be something more” becomes louder. If this internal scream is resisted, it leads to a level of frustration and suffering that many adults experience.

I believe that each of us has deep within us something great to accomplish in this lifetime. This deep desire is different for each of us but it is silenced by the messages that we have accepted about ourselves. Messages like “I am unworthy” or “Who am I to believe I can achieve this?”…or even “Who am I to do something great.”

As soon as we come into this world, we are bombarded with messages about our limits and why we cannot be, do or have what we want. We have developed generational paradigms full of fear, past conditioning and a limited understanding of who we are.

In order to tap into our greater potential, we must break through this past conditioning. We must begin to tell ourselves a new story. We must begin to tap into new possibilities about who we are and what we want to have in this gift called life.

Research in Quantum physics is now showing us that we actually do have limitless potential. So, if we have limitless potential, in order to tap into more of that potential, we must also have super powers.

But aren’t super powers only for fantasy? Is it just children who naively think that they are real? Do we truly have super powers within us that are lying dormant? If so, what are they?

When we understand our minds, we understand this is where some of our super powers lie. The mind has higher faculties that when utilised appropriately will help you significantly increase your potential. These are the faculties of reason, perception, memory, will, intuition and imagination. Although all are extremely powerful and necessary, I would like to focus on the power of imagination.

Everyone who has achieved something great, has seen it in their mind first. In fact, all of the things that we take advantage of in our abundant world today, were developed and seen first in their creator’s mind. Those who pave the way and create great change in their own personal lives or for the world, dared to think different, they dared to imagine a new possibility that did not yet exist other than in their own marvellous mind.

The power of our imagination is a super power indeed. Imagination has been used to create champion athletes, A-Class leaders, and top inventors. All of the solutions that we seek and the results we want are available in our imagination.

You see, we are all using our imagination. We think in images and not in words. When you think about something - whether it be a person or an object, an image comes up of that person or object in your mind. Most people are not aware that the images that they are focusing on are images that will keep them stuck in the same place that they have always been because they are not solution focused and often are negative.

In order to change your life, you have to start imagining differently. As the great Albert Einstein stated:

PHOTO: UNSPLASH.COM

“Imagination is everything. It is the preview of life’s coming attractions.”

So, in order to change our lives and have the success or the life that we want, we have to go back into some of our childhood ways and start to fantasise. One of my great mentors living in Australia, would always say “You are giving life to the thing you imagine.” If imagination is the preview to our life’s coming attractions, or our future, then imagination clearly is our super power. We must use it wisely.

We must train and discipline ourselves to only focus on what we do want for our future. This becomes one of the biggest difficulties for most is when they experience circumstances that are stressful or obstacles which are opposite to the results that they are expecting. When challenges present themselves, because they will, this is where the discipline must be applied. If we are able to stay with imagining only the best, imagining only what we want, and stay focused on the solution, we will see the thing we imagined present itself in reality.

The great Novak Djokovic stated when asked about his journey to number one in the world:

“The power of imagination is limitless.”

The power of your imagination really is limitless. Here are some steps to help you get more success out of your life using your super power of imagination:

1. Decide what it is that you really want.

2. Write it down. Only three percent of adults have a clear goal and only one percent of adults have a goal that is written down.

3. Imagine it like it is already here - feel the emotion. Emotion is the language of your subconscious mind and once a new idea is planted in your subconscious mind, your mind will work it all out for you.

4. Take daily action every day. Aim to become better by at least one percent and you will have the thing you really want.

5. Remember, challenges, obstacles and failure are a part of the journey to greater success. Discipline your mind to only imagine the good that you desire during this time and you will win. You must - because imagination is your own personal super power.

Imagination is not only beneficial to working towards a greater goal or changing one or more areas of your life, it is also hugely beneficial in guiding you to find a solution to any problem. Your mind, being a goal achieving mechanism must be trained to let go of the problem and focus on the solution.

So, you do have a super hero inside you. As a child, you knew that this was true. If you are like most of us, you were conditioned to focus on false limits. Now, understanding how to apply your super power of imagination, you can use it to break free and create the change that you would like to experience in your business and in your life. You have got this!

PHOTO:

REFRESH YOUR LIFE

ŠTA JE (MOJA) SUPERMOĆ?

PIŠE: SONJA KAPETANOVIĆ

FOTOGRAFIJA: IZ PRIVATNE ARHIVE

Da sam koju godinu ranije bila pozvana da se izjasnim o ovom pitanju, verovatno biste čitali sasvim drugačiji tekst i on bi, možda ne stilski, ali u nameri nosio poruke slične onim koje vam se sad već svuda nude toliko neumereno da ih ne morate ni tražiti.

Čovekov život nužno se menja, a naša elastičnost da te promene pratimo, amortizujemo ili pak katalizujemo, čini mi se, tumači se kao svojstvo moći kojom upravljamo sopstvenim (ili ne daj Bože tuđim) životima. I ovo će svakako biti stub oko kog ću razvijati svoje misli o ovom izrazu „supermoć“ prema kom, zbog njegove nejasne, neprimerene i u biti prenaglašene semantike, imam izvesnu dozu animoziteta (ruku na srce i dalje je nepobediv u kategoriji odbojnosti trio „žena–majka–kraljica“).

Da sam ranije upitana šta bi za mene bila najsvrsishodnija čovekova moć, ja bih svakako govorila o promeni. To bi bila oda svim promenama koje smo sproveli nakon što smo odlučili da naš život ne bude isti, a svaka od njih bila bi još jedan stepenik više na onom „radu na sebi“.

I to je lažnjak, mogu da vam kažem!

Jer te promene kojima krotimo svoj život su dakako važne i daju nam neverovatan osećaj moći da na uzdama kontrolišemo svoju sudbinu, ali... to nije moć, to sad znam!

Da sam do pre samo godinu dana ispisivala ove redove, našlo bi se tu svašta o promeni koju držim da je instrumentarka koja asistira moći, pa biste verovatno bar jednom pročitali o promeni profesije, o snazi odlučivanja, o tome šta se sve u jednom danu može postići, o neplivaču koji prevazilazi strah i kasnije preplivava između dva kontinenta, o integritetu koji je važan u preduzetništvu jednako kao i u roditeljstvu, o snazi bračnog partnerstva... svega bi tu bilo. Verovatno bi se dogodio i poneki aplauz, čime bi osećaj moći još više nabujao da bi taj kontinuitet kvalitativnih promena došao do fenomena supermoći.

A onda mi se desio život u obličju koje nisam očekivala i izneo pred mene suočavanje sa bolešću mog najmlađeg deteta. Sve što sam mislila da je osnov ljudske moći nestalo je u 90 sekundi, dok sam klečala na podu gledajući posivelo lice svog sina i njegovo malo telo koje se ritmično treslo. Sećam se da sam pogledala u grupu lekara koji su stajali iznad nas, ozbiljnih hladnih pogleda nadole, skamenjenih u svom nečinjenju i nemom posmatranju, dok sam brojala sekunde od kad se čuo tup udarac mog čeda u pod. Nisam mogla da uradim ništa, čak ni da im kažem „uradite nešto“. U tih minut i po nestala je sva moja moć... i ostala je samo moja, do tada nepoznata – snaga.

I dalje verujem da je moć čoveka u uskoj vezi sa promenama koje obeležavaju naš život. Međutim, sada vam ne bih rekla da moć dolazi iz naše snage da sprovodimo promene koje želimo, već da prihvatimo promene koje su nam se dogodile, jer osećaj moći koji nam omogućava blagostanje nije moć.

Zapravo, za moć ne bi trebalo, nikada, da postoji osećaj koji je definiše.

Naša prava moć kao ljudskog bića u svom najveličanstvenijem obličju vidi se u iskušenju i patnji i to je u pravom značenju snaga kojom držimo smisao svog života u njegovoj potpunoj ispunjenosti, bez obzira na okolnosti. To prihvatanje je aktivna reakcija na ono što nam je dato, a ne pasivna pomirljivost prema okolnostima koje na nas utiču. Snaga koja je potrebna da u promeni stvaramo promenu je zapravo moć svakog ljudskog bića koja, srećom, često bude neprepoznata.

I zato, ovo što sam nekada mislila da je moć –lako je.

Ovo drugo što sada znam – tek savladavam.

Stoga i nisam kandidat za supermoći, zar ne?

YOUR SENSE

PRONAŠLA SAM SVOJU SUPERMOĆ

PIŠE: MERI BAUK

Svatko od nas se barem ponekad ovo zapitao. Neki davno, dok su bili djeca i izlazili iz kino dvorana, nakon ogledanog Supermana, Batmana i cijele one plejade junaka koji su spašavali svijet. Drugi se pak to pitaju svakog dana, preispitujući efekat ili nasljeđe koje će ostaviti iza sebe.

Ja sam dugo spadala među ove druge.

U neminovnom, hormonalnim disbalansom potaknutim kopanjem po nutrini, prvo sam zaključila da sam najveći empat koji je ikad hodao svijetom. Svoju empatiju sam krivila za sva razočarenja, suze, propuštene prilike, neizrečene psovke, i još hrpu toga. Pravednička patetika.

Zatim sam, također u jednom od žešćih PMSova, pronašla studiju koja je definirala empatiju kao posljedicu traume. Nismo mi empati toliko dobri. Samo smo u stanju permanentne budnosti i prijemčivosti tuđih emocija. U tim nekim definirajućim godinama, naučili smo regulirati svoje emocije na potpuno pogrešan način. Grozna je to spoznaja. Da je moja supermoć u biti moj kriptonit.

Bauljala sam tako neko vrijeme, koristeći svaku priliku i svaki alat za to uporno i nimalo nježno kopanje, grebanje, traženje. Da me sad pitate što sam tražila i čemu sam se nadala na kraju potrage, pojma nemam što bih vam odgovorila. Moje duboko uvjerenje da smo svi, baš svi, s nekom svrhom tu gdje jesmo, takvi kakvi jesmo, podjednako bitni i nebitni, nadjačavalo je glasove onkraj puta. A onda i ta moja melankolija, dosadna sjeta kojoj sam se teško odupirala. Naprosto sam joj morala pronaći ime. (But, that’s another story!)

Kad sam skoro već odustala od potrage, kako to i inače biva, u ruke mi je sasvim slučajno netko gurnuo jednu knjigu. John Koenig, Dictionary of Obscure Sorrows.

John je, naime, bauljajući poput mene, tražio riječi koje su mu trebale da bi pisao svoju poeziju, da bi opisao emocije koje nikad nisu bile jezično definirane.

Listajući je, naišla sam na pojam koji mi je odmah pristajao. Kao kaput u kojeg ste se zaljubili prolazeći pored izloga, da bi, kada ste ga obukli, shvatili da je krojen za vas. Pronašla sam svoju supermoć. Sonder.

Osjećaj koji imate kada shvatite da svaki drugi pojedinac kojeg vidite ima život jednako ispunjen i stvaran kao i vaš vlastiti, u kojem je on središnji lik, a drugi, uključujući i vas, imaju sporedne ili beznačajne uloge.

Ima neke tuge u tom zrelom prihvaćanju da vaša supermoć nije nešto što će kardinalno promijeniti svijet i spasiti mnoge živote. Ali tugu vrlo brzo zamijeni osjećaj ushita, jer shvatite da iako niste izmaštani lik, vaša moć je stvarnija.

Nešto kako kad spoznate da Djed Mraz nikad nije postojao, da biste sekundu kasnije shvatili da je za to zaslužna osoba od krvi i mesa, čiju magiju imate nadohvat ruke svakodnevno, ne samo jednom godišnje.

U stanju sondera, svatko je od nas istovremeno heroj, sporedna glumačka postava i statist u pričama koje se preklapaju.

Sonder briše predrasude, eliminira nerazumijevanje i strance često učini bliskima.

Zato, ukoliko još niste pronašli svoju supermoć, prigrlite barem privremeno ovu moju.

Nije glamurozna, nikad neće biti ekranizirana, ali je predivna.

YOUR EXHIBITION

SLIKARSTVO KAO SUDBINA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGARFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

TAMARA SIMIĆ DRAŽIĆ JE ROĐENA 1985. U TRAVNIKU I TOKOM GODINA ISPOLJILA

JE KREATIVNOST U RAZNIM OBLICIMA, TRAGAJUĆI ZA SADRŽAJEM KOJI ĆE

JE PRIBLIŽITI DRUGIMA, A OSTAVITI

DOVOLJNO PROSTORA ZA SLOBODU NJENOG MAŠTOVITOG SENZIBILITETA.

DIPLOMIRANI JE EKONOMISTA I MASTER MENADŽER, MAJKA DVOJE DECE. U SVOM

LIKOVNOM OBRAZOVANJU, POHAĐALA

JE PRESTIŽNU ŠKOLU SLIKANJA

ŽELJKA TONŠIĆA, USAVRŠAVALA SE

KOD PROFESORA SLIKARSTVA NENADA

STANKOVIĆA, A SADA JE ZAVRŠILA DRUGU GODINU AKADEMIJE KLASIČNOG

SLIKARSTVA. MARTA 2021. U GALERIJI

GRADSKE OPŠTINE VRAČAR IMALA JE

SAMOSTALNU IZLOŽBU SLIKA ,,OBOJI SVOJ ŽIVOT VENEROM”, POTOM U DECEMBRU

2023. U KUĆI KRALJA PETRA IZLOŽBU ,,ONA”, A TOKOM MAJA 2024. U KUĆI ÐURE

JAKŠIĆA PREDSTAVILA JE CIKLUS ,,SNAGA ŽENE”. NJENE SLIKE IMAJU PRIČU I DUŠU.

TREBA IH VIDETI I DOŽIVETI TAMARINU

KREATIVNU IMAGINACIJU, JER ONA NASTOJI DA LJUBITELJIMA UMETNOSTI

KROZ SLIKE PRENESE SVOJU POZITIVNU ENERGIJU I SREĆU.

TAMARA ŽIVI, KAKO KAŽE, NA TRI ADRESE U DVE DRŽAVE, ALI NAJVIŠE VREMENA

PROVODI U BEOGRADU.

KRAJEM AVGUSTA 2024. ODRŽANO JE

OTVARANJE IZLOŽBE TAMARINIH SLIKA

POD NAZIVOM ,,SUDBINA” U GALERIJI NIKOLA RADOŠEVIĆ.

Kada si shvatila da si ti ipak slikarka, a ne ekonomista?

To sam definitivno shvatila kada sam davno kupljeni štafelaj donela u sobu, stavila platno, pripremila akrilne boje i ušla u svet likovne

magije. Nisu mi bile dovoljne grafitne olovke, lakovi, ugalj, bojice, pastelne boje, akvarel, papir, nego mi je trebalo platno. Kada sam mu dodala boju, znala sam da smo srodni i od tada se ne razdvajamo već petu godinu.

Šta slikarstvo donosi u tvoj život?

Sreću i emocije. To su sati slikanja nakon kojih se osećam odlično jer ni ne primetim da su protekli, začarana slikarskom magijom.

Na svojim slikama slaviš ženu i njenu snagu. Odrastala si uz majku i sestru, shvativši neke stvari mnogo pre drugih.

Imam takvu sudbinu da mi je dato da sagledam ženu u raznim životnim situacijama. Othranila me je majka, diplomirani žurnalista, sa tatom koji je voleo da crta grafitnom olovkom i oni su do dvanaeste godine jačali moju samostalnost, čak sam trenirala i košarku. U to vreme se rodila moja sestra i ubrzo nakon toga moje odrastanje se nastavlja uz samohranu majku i sestru sa teškoćama u razvoju. Nisam mogla menjati svet, ali sam mogla uticati na okruženje i birala sam da to budu ljudi koji nisu osuđivali različitosti. Svuda sam vodila sestru i nastojala sam da joj olakšam komplikovan život. To me je ojačalo, pa sam vremenom, pored fakulteta i mastera, uspela da upišem Akademiju i opredelim se za slikarstvo.

Da li postoji samo tvoja boja koju provlačiš kroz sve slike?

Volim plavu, jer je to boja mira, opuštanja. Boja koja daje, a ne uzima.

Formati na kojima najbolje izražavaš sebe?

To su veliki formati 100x100, pa i veći, ali zbog činjenice da sam detaljista i da oslikavam priče, takve slike mi oduzimaju mnogo vremena i odvlače me u svet samoće i boja, što ponekad nije dobro za mene, pa kombinujem i manje formate koji se lakše prodaju.

Slikanje je usamljenički meditativni posao koji slikara na najlepši način spaja sa njim samim. Kako gledaš na stvaranje i rad u kolonijama, gde slikari imaju prilike za druženje i razmenu ideja?

To je bitno za slikare, druže se, pričaju, razmenjuju ideje i odvajaju se od samoće. Kolonije su često u prirodi što je dobro za telo i dušu. Imam ambiciju da jednog dana dedovinu,

koja se nalazi između Brčkog i Bijeljine, uredim kao likovnu koloniju i otvorim prostor slikarima.

Čime si se predstavila na izložbi ,,Sudbina”?

Izložila sam 40–50 slika raznih sudbina pojedinaca.

Šta za tebe znači nagrada na konkursu ,,Dani Nikole Tesle” koju si dobila ove godine?

To je najveći uspeh koji sam ostvarila u slikarstvu i potvrda da je neko primetio moj rad. Ponosna sam na nju i često to spominjem i zbog pokojnog ujaka koji se divio ostvarenjima Nikole Tesle i u njegovu čast uzgajao divne bele golubove.

U kom pravcu će se razvijati tvoje slikarstvo?

Isprobavam nove tehnike kako bih uočila koja mi najbolje odgovara. Još uvek je to akril, ulje, fantastika i magija kroz slikarske priče, jer mi daje snagu da se suočavam sa životnim izazovima.

Tema septembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv “What is your Superpower?”. Koja je tvoja supermoć koja te odvaja od drugih?

Ovo je lepo pitanje. Ne odustajem od školovanja, iako sam blizu četrdesetima i dalje mogu napraviti zvezdu, igram košarku, odbojku, vežbam kik-boks. Slikanje sam ostvarila i kroz dela, a ne samo fantaziju. Supermoć mi je u tome što se trudim da mi duša i telo budu aktivni i zaigrani. To nastojim preneti i na druge da rade na sebi i napreduju ka ostvarenju snova. Da li je to zbog odrastanja uz sestru ili sam takva, ne znam, ali sam srećna kada je i osoba do mene srećna.

YOUR ASANA

JOGA KAO IZBOR I PUT TRANSFORMACIJE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

PHOTO: IZ PRIVATE ARHIVE

IRENA MRAKIĆ, INSTRUKTOR HATHA JOGE. ŠKOLU JOGE JE ZAVRŠILA U KLASI DRAGANA LONČARA (VIDYA JOGA ŠKOLA). PORED

JOGE, KOJA JE NJENA VELIKA LJUBAV, BAVI

SE TEHNIKAMA DISANJA, A IMA I DIPLOMU

REIKI MASTER TERAPEUTA.

DUGO GODINA JE BILA U KORPORATIVNOM

SVETU I UPOREDO SE BAVILA JOGOM. POSLE RAZNIH ŽIVOTNIH TRANSFORMACIJA I IZAZOVA, ODLUČILA JE DA POSLUŠA SVOJE

SRCE I POSVETILA SE ONOME ŠTO NAJVIŠE

VOLI, A TO JE JOGA.

Šta je specifično u hatha jogi koju ti praktikuješ?

U hatha jogi boravimo u određenim položajima, odnosno asanama. Asane su vekovima razvijane sa ciljem da utiču na svaki mišić, nerv i žlezdu u telu. Asana nam donosi čvrstinu, zdravlje i lakoću. Važno je da smo redovni u praksi i onda lako postižemo ravnotežu, veliku energiju i bistrinu uma. Hatha joga je kao neka baza, nešto što treba da redovno praktikujete određeno vreme, pa zatim možete u dublje prakse. Kada je telo dovoljno fleksibilno i energetski kanali otvoreni, tada sa lakoćom možete da savladate sve što poželite. Ona priprema telo i za meditativne i energetske prakse, sve nam ide mnogo lakše. Najvažnije je da hatha jogu može da vežba svako, bez obzira na godine, pol, kilažu, fizičku spremnost.

Koja je tvoja životna filozofija, inspiracija?

Bez discipline nema slobode. Tako je jednostavno. Inspiraciju nalazim u raznim pravcima joge i duhovne prakse, ali i u naučnim pristupima duhovnih istraživača kao što su Joe Dispenza i Bruce Lipton.

Šta bi Irena Mrakić rekla mlađoj sebi?

Ti možeš sve što poželiš.

Šta ti je joga donela i kako si se transformisala kroz njeno praktikovanje?

Mislim da sam se jogom bavila oduvek, nekako mi je to bio prirodan proces i poziv duše. Još kao dete sam izvodila neke joga asane, a da nisam ni slutila šta je to. Uvek sam znala da postoji i neki drugi svet osim ovog kojeg površinski opažamo.

Školu za instruktore sam upisala na nekoj prekretnici života, kada sam bila u izazovnom periodu, i to me je vratilo u život iako ništa nisam očekivala. Kao da me je neko povukao za ruku i izvukao iz mraka.

Sve se to desilo spontano, nisam znala šta me tamo čeka, nisam imala nikakva očekivanja, samo sam intenzivno i redovno praktikovala jogu i došlo je Sunce.

Nakon toga su došla i druga učenja, transformacije, uvidi i svesnost. Naravno, taj proces učenja će se nastaviti do kraja života.

Joga me je naučila da negujem svoje telo, a kroz njega i duh, naučila me čvrstini uma kroz telo.

Pomogla mi je da kanališem razne emocije i traume koje se nakupljaju u našem telu u toku života. To je neprekidan proces jer ćemo stalno da se susrećemo sa različitim izazovima.

Koje duhovne prakse još koristiš?

Koristim usui reiki, iako sam završila školu za master reiki terapeuta, ne bavim se healingom drugih, koristim to znanje za lični razvoj. Oomiljene su mi meditacije Joe Dispenze. Obožavam zvuk gonga i kristalnih činija, odnosno sound healing. Verujem u prirodu i njenu duhovnost, kao i medicine koje se nalaze u prirodi.

Ishrana kao veoma važan segment u zdravom životu i na duhovnom putu.

Kada je hrana u pitanju, pridržavam se nekih ličnih principa u ishrani koje sam prilagodila svom biću.

Vodim računa u kom okruženju i raspoloženju jedem. Na primer, ako je loša atmosfera, neću jesti, odložiću svoj obrok za kasnije.

Izbegavam šećere i prerađene namirnice, gazirana pića i alkohol. Imam faze kada ne jedem meso, a i kada ga jedem to nisu velike količine, jer je i ono nažalost puno toksina.

Sve ove štetne namirnice nam spuštaju vibraciju i energiju, pa ih zato treba izbegavati, a vremenom prestane i potreba za svim tim jer telo zna šta mu prija.

Čistim svoje telo tako što postim i suzdržavam se od hrane. Nekad primenjujem i naše hrišćanske metode posta koje su fenomenalne i prilagođene ovom podneblju.

Postoji važna stvar kada je ishrana u pitanju - možete biti na „najzdravijoj“ dijeti i jesti najkvalitetnije namirnice, ali ako to radite na silu i

mučite se, vi sigurno nećete biti zdravi. Zato što tu fali ljubavi i nežnosti prema sebi, tako da je bolje da krenete malim koracima i nežno. Nastavite da se hranite kako volite, a uvedite samo jedan zdrav obrok za početak i rezultat će biti bolji.

Sve što se radi bez ljubavi je toksično. Kad dodamo ljubav, alhemija i otrov pretvara u lek. To važi i za sve ostalo u životu, ne samo za hranu.

Koja je tvoja lična formula uspeha?

To je balans u svemu. Isto tako i prisutnost u trenutku.

Nisam ni ja konstantno u balansu, ali me joga naučila da težim ka tome. Postepeno sam u svakodnevnom životu primenjivala neke naizgled jednostavne stvari koje radimo na času kao što je prisutnost i pažnja na dah i telo.

Ko su tvoji vežbači i zašto žene više praktikuju jogu u Srbiji od muškaraca?

Moji vežbači jesu uglavnom žene, ali bude i po neki muškarac. To su žene koje žele da rade na sebi na svim nivoima, a joga je sveobuhvatna disciplina koja se bavi i telom i duhom.

Muškarci koji dolaze na jogu kod nas su obično ljudi koji više putuju ili su sportisti, odnosno ljudi koji su ipak malo otvoreniji i koji su videli sveta.

Naši balkanski muškarci se još uvek malo stide i misle da je to nešto za žene, ali i tu se situacija polako popravlja.

Kako si prošla kroz burn out i kako si ga prevazišla? Koji su bili simptomi i kako si ih prepoznala?

Mislim da je ovo bolest, odnosno pojava mo-

dernog vremena. Ljudi su preopterećeni obavezama, kapitalizam je nametnuo neprestanu jurnjavu za novcem i pritisak je veliki, a čini mi se naročito na ženama pošto se očekuje da uporedo brinu i o porodici.

Najvažnije je da se simptomi prepoznaju na vreme, jer u suprotnom to sve može da nas odvede u ozbiljne bolesti.

Neki od simptoma koje sam imala su poremećaj sna, budila sam se u 3,4 ujutru anksiozna i sa mislima da li sam sve obavila. Bol i napetost u grudima, što je simptom anksioznosti. Konstantan umor i iscrpljenost, toliko da odmor od dve nedelje ne može da reši situaciju.

Još neki od simptoma su poremećaj hormona (kod žena), visok krvni pritisak, ubrzan puls, promene raspoloženja, pad imuniteta, poremećaj apetita.

Često ljudi i ne primete šta im se dešava, misle da su samo premoreni i da je to normalno i da će odmor sve rešiti, ali nije tako.

Pošto sam svesna svog tela upravo zahvaljujući jogi, na vreme sam prepoznala šta se dešava i povukla ručnu kočnicu. Trebalo je dosta vremena da se sav taj kortizol koji se nakupio očisti iz tela i da se sve vrati u normalu. Shvatila sam da moje zdravlje nema cenu.

U tom periodu sam odlučila da napustim korporaciju i bavim se samo jogom.

Tema septembarskog broja je „What is your Superpower?“. U čemu ti vidiš svoju supermoć?

Moja supermoć je intuicija.

PHOTO:

REFRESH

YOUR BOMB

ŽIVOTA KAO MISIJA

PIŠE: BRANISLAV JOVANOVIĆ, PIROTEHNOLOG FOTOGARFIJA: MIA MEDAKOVIĆ

Pojam „supermoć“ često budi slike izuzetnih sposobnosti, fantastičnih podviga i heroja većih od života. Međutim, u stvarnom svetu, posebno u mom polju rada — razminiranju i neutralizaciji neeksplodiranih ubojnih sredstava (NUS) — koncept supermoći zasniva se na nečemu daleko praktičnijem i esencijalnijem: napornom radu, neprekidnom učenju i posvećenosti ljudskoj bezbednosti. Moje putovanje u ovoj oblasti omogućilo mi je da razvijem niz veština i pristupa koji su, iako možda nisu nadljudski, ključni za spasavanje života i obnavljanje mira u područjima pogođenim konfliktima.

Moć analitičke preciznosti

U srcu mog rada leži moć analitičke preciznosti. Mine i neeksplodirana ubojna sredstva (NUS) nisu samo ostaci rata, to su složeni, često nepredvidivi uređaji koji predstavljaju stalnu pretnju. Svaka mina, svaki deo municije, predstavlja slagalicu — koja zahteva pažljivo proučavanje i razumevanje pre nego što može biti bezbedno neutralisana.

Proces počinje lociranjem ovih skrivenih opasnosti, često zakopanih duboko u zemlji ili ležeći uspavanih pod vodom. Ovaj zadatak zahteva više od pukih fizičkih alata, on zahteva duboko razumevanje konteksta u kojem su ovi uređaji postavljeni. To uključuje proučavanje istorije konflikata, analizu vojnih taktika i razumevanje geografskih i ekoloških faktora koji mogu uticati na lokaciju mina i NUS-a.

Na primer, u morima, gde neeksplodirane pomorske mine iz Drugog svetskog rata ostaju značajna pretnja, izazov nije samo u pronalaženju ovih uređaja, već i u razumevanju specifičnih uslova koji su ih omogućili da ostanu neeksplodirane decenijama. Faktori poput sastava morskog dna, morskih struja i čak promena temperature mogu uticati na stabilnost i otkrivanje ovih uređaja. Moja obuka i iskustvo omogućili su mi da analiziram ove varijable, kombinujući istorijske podatke sa savremenom tehnologijom, kao što su geofizička snimanja i različita mapiranja, kako bih precizno odredio potencijalne opasne zone.

Ali analitička preciznost ide dalje od pukog lociranja. Ona podrazumeva razumevanje dizajna i funkcionalnosti svakog uređaja. Mine i NUS dolaze u mnogim oblicima, od jednostavnih uređaja sa pritiskom okidača do sofisticiranih, višekomponentnih sistema dizajniranih da spreče detekciju i neutralizaciju. Svaki zahteva

drugačiji pristup i razumevanje unutrašnjih mehanizama ovih uređaja je ključno za njihovu bezbednu deaktivaciju. Ovaj analitički proces je i nauka i umetnost koja zahteva ne samo tehničko znanje, nego i intuiciju razvijenu kroz godine iskustva.

Inženjerska izvrsnost: Srce bezbedne neutralizacija

Kada je pretnja locirana, fokus se prebacuje na sledeći ključni aspekt mog rada — inženjersku izvrsnost. Proces neutralizacije mine ili NUS-a je jedan od najdelikatnijih i najopasnijih zadataka na svetu. To zahteva ne samo tehničke veštine, već i nepokolebljivu posvećenost preciznosti.

Inženjerska izvrsnost u ovom kontekstu znači više od pukog praćenja seta procedura. Svaka deaktivacija je jedinstvena, diktirana specifičnom vrstom uređaja, njegovim stanjem i okruženjem u kojem se nalazi. Mina zakopana u mekom tlu predstavlja različite izazove od pomorske mine zaglavljene u stenovitom morskom dnu. Izbor alata, metoda pristupa i čak redosled akcija moraju biti pažljivo isplanirani i izvedeni.

U nekim slučajevima, najsigurnija opcija može biti daljinska detonacija uređaja korišćenjem kontrolisanih eksplozija da bi se neutralisala pretnja bez ugrožavanja ljudskih života. U drugim situacijama, možda će biti potrebno pažljivo rastaviti uređaj, deo po deo, kako bi se učinio bezopasnim. Ovaj proces često uključuje rad u opasnim uslovima, gde jedna greška može imati katastrofalne posledice. Pritisak je ogroman, ali fokus mora ostati na preciznosti i bezbednosti.

Inženjerska izvrsnost takođe podrazumeva stalne inovacije. Kako nove tehnologije i materijali postaju dostupni, neophodno ih je integrisati u proces neutralizacija. Na primer, napredna robotika i dronovi postali su neprocenjivi alati u poslednjih nekoliko godina, omogućavajući sigurnije i efikasnije operacije u opasnim okruženjima. Međutim, ove tehnologije su efikasne samo koliko su efikasni njihovi ljudski operateri. Razumevanje njihovih mogućnosti i ograničenja, kao i znanje kada i kako ih primeniti, ključni su aspekti inženjerske izvrsnosti u oblasti neutralizacije ubojnih sredstava (EOD).

PHOTO:

Mentalna čvrstina: Vera u sebe i tim

Možda je najpotcenjeniji aspekt ovog rada mentalna čvrstina potrebna za njegovo efikasno obavljanje. Rad sa eksplozivima nije samo fizički naporan, on je mentalno iscrpljujući. Uvek su u pitanju visoki ulozi, a prostor za greške praktično ne postoji.

Vera u sebe je ključna. Ova vera nije o aroganciji ili prekomernom samopouzdanju, ona je o tome da imate mirnu sigurnost koja dolazi iz godina obuke, iskustva i uspešnih operacija. To je sposobnost da ostanete fokusirani i pribrani, čak i kada se suočavate sa najizazovnijim i najopasnijim situacijama. Ova mentalna otpornost je ono što mi omogućava da donosim jasne, racionalne odluke pod pritiskom, da sledim ustanovljene protokole bez oklevanja i da se prilagodim neočekivanim razvojem situacije na terenu.

Ali vera u sebe je samo deo jednačine. Jednako važna je vera u tim. Operacije EOD-a su inherentno kolaborativne i uspeh zavisi od besprekornog integrisanja više veština i perspektiva. Bilo da je to lokalni vodič koji poznaje teren, inženjer koji dizajnira alate za deaktivaciju ili pomoćno osoblje koje upravlja logistikom, svaki član tima igra vitalnu ulogu.

Efikasan timski rad zahteva poverenje, komunikaciju i zajedničku posvećenost misiji. To znači prepoznavanje i poštovanje stručnosti drugih, otvorenost za različite ideje i pristupe, zajednički rad na rešavanju složenih problema. U svetu EOD-a sa visokim ulozima, gde su životi i tima i pogođenih zajednica u pitanju, ovaj timski duh nije samo poželjan, on je neophodan.

Posvećenost spašavanju života

U srcu svega što radim nalazi se duboko ukorenjena posvećenost humanoj misiji. Razminiranje i neutralizacija NUS-a nisu samo tehnički zadaci, to su činovi humanosti. Svaki uređaj uklonjen sa zemlje ili iz vode znači potencijalno spašen život, porodica pošteđena tragedije, zajednica koja dobija priliku da se obnovi i napreduje.

Uticaj ovog rada daleko prevazilazi trenutno uklanjanje pretnje. U mnogim područjima pogođenim konfliktima, mine i NUS-a i dalje uzimaju živote dugo nakon što je borba završena, stvarajući klimu straha i nesigurnosti

koja ometa razvoj i oporavak. Uklanjanjem ovih uređaja, ne samo da spašavamo živote, već pomažemo u obnavljanju osećaja normalnosti i bezbednosti, omogućavajući ljudima da se vrate u svoje domove, obrađuju svoja polja i šalju bez straha svoju decu u školu

Ovaj humani rad je ono što me održava suočenog sa izazovima i opasnostima rada u EOD-u. To je ono što me motiviše da nastavim da učim, inoviram i težim ka izvrsnosti, čak i nakon više od dve decenije u ovoj oblasti.

I to je, za mene, prava suština supermoći.

YOUR FASHION

STAV KROZ MODU

PIŠE: VLADICA ČULIĆ

Moja supermoć leži u sposobnosti da vidim potencijal u onome što drugi možda smatraju istrošenim ili neupotrebljivim. Kao osnivačica brenda Vladica, uspevam da kroz fuziju starog i novog udahnem nov život komadima koje nalazim u second hand shopovima, odbačenim stvarima i buvljacima.

Oduvek sam verovala da moda nije samo da konzumiramo nešto, nego da prepoznamo vrednost u onome što već postoji i transformišemo ga u nešto jedinstveno i neponovljivo. Da je moda način da komuniciramo naše stavove i vrednosti i da se kroz modu borimo za neko bolje i svesnije sutra.

Kroz svaki komad odeće koji kreiram, trudim se da ispričam priču – priču o predmetu koji je imao svoje prvo poglavlje, a sada kroz moju viziju dobija novo značenje i novu ulogu u životu nekoga ko će ga nositi.

Moja supermoć nije isključivo u samom činu preoblikovanja materijala, već i u mojoj sposobnosti da zamislim, planiram i realizujem celu transformaciju, vodeći računa o svakom detalju – od izbora tkanine do konačnog

dizajna. Umetnost spajanja tekstura, boja i oblika na način koji je istovremeno savremen i bezvremenski je ono što moj rad čini prepoznatljivim.

U svakoj liniji šava i u svakom sloju tkanine, utkana je moja strast prema kreiranju nečega što nije samo modni komad, nego manifestacija održivosti i kreativne slobode.

Kroz svoj rad, težim da prikažem kako moda može biti više od puke industrije i potrošnje – može biti prostor za promišljanje, inovaciju i promenu. Verujem da svako od nas ima moć da utiče na svet, a moja misija je da kroz svoj brend Vladica doprinesem održivijoj budućnosti, gde će moda biti sredstvo izražavanja i odgovornosti, a ne samo prolazni trend. Na taj način, moja supermoć postaje mnogo više od individualne sposobnosti; ona je pokretačka snaga promene u svetu mode i način na koji svi možemo zajedno stvarati bolji svet.

PHOTO:

YOUR SOUL

POSAO KAO

ISPUNJENJE ŽIVOTNE MISIJE

PIŠE: DIJANA RADOJKOVIĆ, PSIHODINAMSKI COACH I BIZNIS KONSULTANT

Koliko sam duboko u dodiru sa svojim čvrstim stavom da društvene mreže ne pripadaju psihoterapiji i coachingu, toliko imam potrebu da pristupim ovoj temi izvan okvira očekivanog.

Razmišljam koliko žena sa mentalnim, duševnim problemima i krizama negira odlazak na psihoterapiju. Zašto da ode kada na Instagramu prati pet psihoterapeuta?

Posledice se osećaju još intenzivnije u coachingu – Super Moćí i čarobni štapićí su svuda oko nas. Intruzivno i intenzivno. Znate onaj prikaz: puna čaša čokoladnog mleka predstavlja negativna uverenja, koje voda pročišćava simbolišućí snagu buđenja pozitivih misli. Pravda za čokoladno mleko!

Zaista sam doživela da mi klijentkinja na prvoj sesiji kaže da je dobar poznavalac psihologije i da njoj coaching ne treba, jer je ona sve to čitala i to sve zna. Naglasivši da prati 15 psihoterapeuta na Instagramu.

Sarkazam je po potrebi legitimna intervencija u psihodinamskom coachingu, stoga sam je pitala – Da li ih drži u šaci? Jer kako drugačije ako ih prati preko mobilne aplikacije.

Zanimljiv susret sa klijentkinjom koja je poslata po molbi direktora zbog mobinga koji sprovodi nad kolegama. Neke lekcije pasivnim učenjem ne mogu biti savladane. Srećom!

Koja je to ,,Super Moć”, ne samo moja, već i svih nas koji uspevamo da držimo do visokih standarda svoje profesije u vreme društvene krize?

I kako ta ,,Super Moć’’ može postati univerzalni mehanizam življenja?

Vrlo rano sam duboko u sebi osećala da je coaching moj poziv. Doduše, da budemo iskreni, 2002. godine nisam umela da ga nazovem tim imenom.

Tada sam verovala da je moja intuicija Božji dar. Danas bih samo dodala da je to moj poziv na ispunjenje životne misije. Ta povezanost sa ljudskom energijom, muzikom, zemljom, vazduhom, brzinom, kočnicom, enterijerom, ulicom – uputila me je pravo tamo!

Iako je to bio poziv Boga, kroz praksu postajem sve uverenija da je za podizanje slušalice njegovom pozivu i te kako potreban vrlo istančan sluh.

Da li za njega svi imamo potencijala? Da. Da li ga svi imamo ? Nažalost, ne!

Verovatno svi u bliskom okruženju imamo po jednog pravnika koji nije uspeo da realizuje svoj san i postane sudija, te se u kućnim i rodbinskim uslovima igra sudije. On je tu da uvek da svoj komentar, svoj lični sud o lepoti, izboru partnera, telesnim proporcijama, nametne mišljenje za koje ga niko nije pitao i koje u krajnjem slučaju nije ni relevantno. A kako tek lepo peva! Da je imao senzibiliteta da oslušne taj poziv, koliko bi samo radosti unosio svima nama svojim glasom!

Ostala sam zauvek u sećanju i molitvama sa klijentkinjom koja je uživala u radu sa organskim biljkama. Imala sam utisak da je svaki njen odlazak na plantažu bio svojevrsni odlazak na izvor radosti, a taj izvor radosti je energija koja je neosetno privlačila obilje para. Ona, inače, živi u državi u kojoj tvrde da od poljoprivrede ne može da se živi.

Naizad, zašto sam odlučila da o ,,Super Moćí” govorim kroz sočiva zanimanja?

Zato što je zanimanje to koje nas je druš tveno preplavilo – postalo mera iskonske vrednosti. Dok je naime paravan za prikrivanje one krhke strane ličnosti u koju nam je teško da pogledamo.

Znate li koje još tajne krije ovaj kanal kojim pokušavamo da merimo vrednost i, još bitnije, važnost jednog čoveka?

Krije tajnu borbe za dominacijom, igrom moćí i vladanjem.

Mnogi nesvesni tajni pravila ,,borbe’’ su izgubili. A da su samo umeli da oslušnu glas, da se adekvatno odazovu, da oko njega sagrade sistem vrednosti, da ga poštuju kroz principe ljubavi.

Da budu iskreni prema sebi. Da se prepuste veri za svoje dobro i dobro drugih.

Pa ima li snažnije Super Moći?

Možda, ali ja bih se ipak drž ala univerzalnih principa i zakona prirode i poretka ljubavi.

YOUR UMETNOST

NAJVEĆA GALERIJA U RIMU PONOSNO

PREDSTAVLJA

IZLOŽBU

MIRE BRTKE

PIŠE: PR

U Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti u srcu Rima, ovog leta u periodu od 11. jula do 8. septembra 2024. godine, dešava se velika retrospektivna izložba Mire Brtke, pod nazivom „Budućnost je iza nas“ (“Il Futuro è Dietro di Noi”).

Dugo očekivana i najavljivana retrospektivna izložba radova Mire Brtke, umetnice, koja poslednjih godina privlači pažnju najvećih umetničkih centara širom Evrope, konačno se dešava u ovoj prestižnoj rimskoj instituciji kulture, Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti (Galleria Nazionale d’Arte Moderna e Contemporanea - GNAM)

Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ministarstvo kulture Republike Italije, Pokrajinska vlada Republike Srbije / Autonomne pokrajine Vojvodine i AIK banka pružili su veliku podršku inicijativi Fondacije Mira Brtka iz Beograda i Nacionalne galerije moderne i savremene umetnosti u Rimu da se realizuje ova izložba.

Raznovrsni i multimedijalni opus višedisciplinarne savremene umetnice i kulturne aktivistkinje, Mire Brtke, posle izuzetno posećenih izložbi u Muzeju grada Beograda (2021) i u Muzeju Q Contemporary u Budimpešti (2022), na desetogodišnjicu od njene smrti biće prikazan u Rimu, gde je započela svoju umetničku karijeru i ostavila dubok trag.

Retrospektiva prikazuje kapitalne radove iz opusa umetnice, slike, skulpture, filmski rad i modni dizajn Mire Brtke, reprezentativan izbor čuvenih Mirinih haljina – radove u vlasništvu Fondacije Mira Brtka iz Beograda, postavljene na 1000 metara kvadratnih izložbenog prostora u Nacionalnoj galeriji u Rimu. Zahvaljujući koordinaciji Fondacije Mira Brtka iz Beograda i njenom osnivaču Miroslavu Rodiću – uz odobrenje direktorke GNAM-a, Renate Kristine Macantini (Renata Cristina Mazzantini) –izložba je postala stvarnost. Pored osnivača Fondacije Mira Brtka, među kustosima izložbe su i Ludovika Rosi Purini (Ludovica Rossi Purini) i Anđelo Bukareli (Angelo Bucarelli). Izloža „Budućnost je iza nas“ predstavlja događaj kulturne diplomatije i deo je širokog programa inicijativa predviđenih Sporazumom o kulturnoj i obrazovnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije, odobrenog 2012. godine, koji u članu 2 predviđa „Saradnju u oblasti umetnosti, putem razmene umetnika i stručnjaka u oblasti umetnosti“ i u članu 6 „Organizaciju kulturnih i umetničkih manifestacija u najrazličitijim oblastima: književnost, likovna umetnost, arhitektura, scenske umetnosti, muzika, ples, pozorište, film i audiovizuelna umetnost“.

U uvodnom tekstu kataloga koji je pripremljen

za ovu priliku, direktorka GNAM-a, Renata Kristina Macantini, naglašava: „Umetnica se, naime, preselila u Italiju 1959. godine prateći strast prema filmu. Stigla je u veličanstveni Rim šezdesetih godina, u 'Holivud na Tibru', koji je pre globalizacije umeo da privuče brojne talente iz inostranstva, u multikulturalnom okruženju koje danas izgleda neponovljivo“.

Da podsetimo, Mirin Rimski period počeo je i dinamično se razvijao od kraja pedesetih godina prošlog veka, kada je u Rim stigla kao mlada režiserka sa veoma zapaženom filmografijom. Iako je sve nagoveštavalo da će se Mira Brtka potpuno posvetiti filmu, ona kreće u slikarsku avanturu u Rimu koji je u to vreme bio jedan od centara evropske i svetske umetnosti.

“Izložba, dakle, otkriva odnos balkanske umetnice sa večnim gradom, koji je uvek ostao snažno povezan sa prestonicom, čak i nakon 1970. godine, kada se ona vraća u Jugoslaviju. Na taj način oživljava i priču Nacionalne galerije moderne i savremene umetnosti, koja je tada bila u središtu sveta u kojem su se umetnost, film i moda preplitali, postepeno transformišući scenu 'Slatkog života' (Dolce vita) u pozornicu socijalno-kulturnih bitaka šezdesetih, od drugog feminizma do aktivizma.” – zaključuje Macantini.

U uvodnom tekstu za katalog ove izložbe, nedavno preminuli likovni kritičar i najbolji poznavalac lika i dela Mire Brtke, Sava Stepanov, podseća na njen odlazak u Rim, kao rediteljke i povratak u Srbiju kao slikarke sa značajnim grupnim i samostalnim izložbama u društvu velikih savremenih umetnika prošlog veka.

„Stvaralaštvo Mire Brtke danas doživljavamo kao zaokruženu celinu u kojoj su zapretene izuzetne umetničke vrednosti. A u tom krugu značajnu tačku predstavlja upravo ova rimska retrospektivna izložba kojom se povezuje celokupna umetnička aktivnost jedne izuzetne učesnice umetnosti druge polovine dvadesetog i početka dvadesetprvog veka“ –kaže Stepanov.

Svečano otvaranje izložbe „Budućnost je iza nas“ u Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti u Rimu zakazano je za četvrtak, 11. jul u 19 časova, a izložba će trajati sve do 8. septembra 2024.

Da za Brtkin rad postoji veliko interesovanje govori i činjenica da je nedavno Fondaciju Mira Brtka posetila i delegacija iz Centra Pompidu iz Pariza (Nacionalnog muzeja moderne umetnosti), kako bi se stručnjaci te institucije detaljnije upoznali sa delom naše velike umetnice za koju su izrazili veliko interesovanje i želju da radove vide uživo.

O MIRI BRTKI:

Budućnost koja se već desila – to je kontekst koji sažeto ali uverljivo ilustruje raskošnu umetničku ličnost Mire Brtke. Njena autentičnost se može opisati time da je bila renesansna ličnost novog vremena, a s tim u vezi, Italija, i preciznije, Rim, su bili od ključnog značaja za celokupno njeno stvaralaštvo. Bila je multimedijalna, multidiciplinarna i multikulturalna umetnica, koja je aktivno, nekada i istovremeno, stvarala u oblastima filmske i pozorišne režije, dramaturgije, scenografije, animacije, slikarstva, veza, vajarstva, kostimografije, modnog dizajna i umetničkog aktivizma. „Stiče se utisak da je uvek bila na pravom mestu, u pravo vreme.“ –rekao je likovni kritičar Sava Stepanov. Mira Brtka je završila studije režije na Akademiji za pozorište i film u Beogradu 1953. godine, i rad na filmu je dovodi u Rim. Slikarstvom je počela da se bavi posredstvom animacije, zatim upisuje Akademiju lepih umetnosti u Rimu i diplomira 1963. godine. Jedna od autentičnih činjenica vezanih za slikarstvo Mire Brtke je što je od početka slikala apstraktno. Za kratko vreme realizuje veliki broj izložbi tokom 1960-ih godina, a članstvo u internacionalnoj

grupi “Illumination” je posebno obeležilo njeno slikarstvo, posebno uticaj mentora, Nobuje Abea (Nobuya Abe). Od poetike „posle enformela“, Mira Brtka transformiše slikarski stilski izraz ka geometrizovanoj, plošnoj formi i dinamičnoj kompoziciji čistih tonova, i dalje, ka „Beloj slici“ reljefne strukture, koja se transformiše promenom uslova osvetljenja i dinamikom senki. Paralelno stvarajući na relaciji Rim-Beograd, posvećuje se, pored slikarstva, filmskom radu, zatim kostimografiji, pa modnom dizajnu, a bojeni potez četkom menja tekstilnim formama i vezom, tehnikom koja je vezuje za njeno slovačko poreklo. „Posvećivanjem skulpturi u poznom delu opusa Mira Brtka osvaja i trodimenzionalni prostor kroz svoj umetnički rad. Izložba prikazuje mesto i ulogu Mire Brtke na savremenoj umetničkoj sceni, u kontekstima italijanske, jugoslovenske, vojvođanske, srpske i slovačke umetnosti. „Mira [...] nasledila je balkansko osećanje pripadnosti granici između Istoka i Zapada. Živa granica koja je tokom vremena uvek izražavala kulturno posredovanje puno razmene, alternativnih jezika i konceptualnih vibracija…“ Prof. Franco Purini

PHOTO:

YOUR SUPERKRAFT

WAS IST MEINE SUPERKRAFT?

WORDS: SABINE KEISER

ALS ICH MICH MIT DER AUFGABE KONFRONTIERT SAH, EINEN ARTIKEL ÜBER „WAS IST MEIN SUPER-POWER?“ ZU SCHREIBEN, WAR ICH ZUNÄCHST EINMAL IN SCHOCKSTARRE.

Meine Super-Power??????? Was ist das für eine Frage? Was ist das für ein Thema??? – Kann ich dazu überhaupt etwas sagen?

Ich bin intelligent. Gut, das sind viele. Und viele wahrscheinlich noch viel intelligenter als ich. Ich spreche Deutsch, Englisch, Französisch und Spanisch. Vier Sprachen immerhin. Latein habe ich auch noch gelernt und Italienisch verstehe ich. Gut, 4 Sprachen, mit etwas Goodwill vielleicht 6. Das können andere Leute auch. Und einige beherrschen mehr Sprachen und / oder kompliziertere Sprachen. Ich bin meistens gut gelaunt – sogar von ansteckend guter Laune. Das sind andere auch. Was sind denn überhaupt Superkräfte? Unsichtbarkeit, Unbesiegbarkeit, Unverwundbarkeit, Fliegen können. Kann ich irgendetwas davon? Habe ich eine dieser Fähigkeiten? Nein. Und wer hat Superkräfte? Hulk, Supermann, Spiderman. Kann ich mich mit einem von denen vergleichen? Haben wir etwas gemeinsam? Nein. Ich bin definitiv kein Superheld mit Superkräften und bei genauer Überlegung möchte ich auch gar keiner sein. Muss denn eine Superkraft etwas Einzigartiges sein? Etwas, was nur ein Mensch sein Eigen nennt? Vielleicht hilft ein Blick ins allwissende Internet. Wenn ich nach Super Power suche, kommen als erstes politische Ergebnisse. Mir wird erklärt, dass Super Powers besonders mächtige und einflussreiche Staaten sind, sogenannte Supermächte. Gut, damit habe ich definitiv nichts gemein. Ich bin weder Staatsbürger eines solchen Staates noch lebe ich in einem solchen Staat.

LinkedIn bietet eine in meinen Augen realistischere Definition: „Jeder von uns ist mit besonderen Talenten geboren, die niemand sonst auf der Welt so ausdrücken kann wie wir. Diese angeborenen Fähigkeiten und Leidenschaften sind unsere Superpower.“

Aha. Das klingt jetzt aber doch sehr einfach… Der eine kann gut schreiben, der andere kann gut rechnen, der Dritte ist handwerklich begabt und jemand viertes bastelt vielleicht gerne. Und das alles sollen jetzt Superkräfte sein, die man sich nur bewusst machen muss, um fortan ein glückliches und erfülltes Leben zu führen? Gewiss hilft es, beruflich etwas zu machen, was einem Freude bereitet, einen „ausfüllt“. Aber das als Superpower zu bezeichnen erscheint mir jetzt doch etwas übertrieben.

Aber Moment, vielleicht ist es ja die Fähigkeit zufrieden zu sein. Zufrieden zu sein mit dem, was man hat. Die Fähigkeit sich zu arrangieren mit dem, was man hat. Die Fähigkeit, glücklich zu sein gar? Offensichtlich ist diese Fähigkeit ja nicht jedem gegeben oder bleibt vielen, die sie in sich tragen, verborgen. Ansonsten gäbe es ja nicht eine breite Fülle von Ratgebern zum Glücklichsein. Ist es also meine Superkraft, dass es mir gelingt zufrieden, ja glücklich, zu sein? Möglich wäre es, aber… Ist es denn für mich nicht auch besonders einfach, glücklich zu sein, weil ich ja ein recht privilegiertes, sorgenfreies Leben führe? Und wenn etwas einfach ist, kann es dann überhaupt eine Superkraft sein? Nein, denn wenn etwas einfach ist, dann ist es ja nichts Besonderes und eine Superkraft sollte schon etwas besonderes sein. Ist es dann für jemanden, der ein kompliziertes, schwieriges Leben führt, eine Superkraft, wenn derjenige die Fähigkeit hat, zufrieden und glücklich zu sein? Vielleicht. Aber mit dieser Frage schweife ich ab und gerate in philosophische Gefilde über das Glück.

Versuchen wir es doch einmal so: Kenne ich jemanden mit Superkräften? Gibt es Menschen, die ich für ihre Superkräfte bewundere? Ja, ich kenne Menschen mit Superkräften: Da ist eine Freundin, die Autorin ist, die Bücher schreibt. Dazu gehört viel Disziplin. Das bewundere ich. Ich bewundere aber nicht nur sie, die es geschafft hat, dass ihre Bücher veröffentlicht und gelesen werden. Ich bewundere auch die vielen anderen, die hartnäckig ihren Traum verfolgen, auch wenn deren Bücher vielleicht nie veröffentlicht und gedruckt, geschweige denn gelesen werden. Gerade laufen die olympischen Spiele in Paris im Fernsehen. Da vollbringen Menschen unglaubliche sportliche Höchstleistungen, laufen oder schwimmen Weltrekorde, können fechten oder Judo und das besser als andere. Das bewundere ich auch sehr. Auch das braucht Disziplin und auch hier bewundere ich wieder die Disziplin, mit der diese Menschen ihre Ziele verfolgen und Olympiasieger werden, eine Goldmedaille, Silbermedaille, Bronzemedaille gewinnen. Aber gilt meine Bewunderung nur den Siegern, hört sie hier auf? Nein, ich be -

wundere eigentlich alle, die mitmachen, die sich qualifiziert haben. Auch das ist meiner Auffassung nach schon eine Superkraft. Ich bewundere aber auch die, die sich nicht qualifiziert haben. Immerhin haben sie es versucht, sich bemüht, haben für ihr Ziel gekämpft. Wenn ich nun aber die Stars der Olympiade bewundere und die, die keine Stars sind, wie kann sich dann im Olympiasieg eine Superkraft manifestieren? Wenn ich alle bewundere, die Bücher oder Geschichten schreiben, wie kann sich dann in einem Bestseller eine Superkraft manifestieren? Einfach, weil alle diese Leute etwas besser können als andere?

Dann wäre also das „Besser sein im Vergleich mit anderen“ die Superkraft. Finde ich das schön? Nein. Wettbewerbsdenken widerspricht meinem Naturell. Möchte ich irgendwo besser sein als andere? Nicht unbedingt. Ist es dann vielleicht meine Superpower, gar keine Superpower zu haben? Das könnte gut sein. Ich fühle mich ganz wohl, ohne irgendwelche Superkräfte zu haben, und ich kann auch nicht nachvollziehen, warum alle Leute immer meinen, Superkräfte haben zu müssen.

PHOTO: UNSPLASH.COM

Vielleicht zeichnet mich das aber auch einfach als Langweilerin aus.

Doch halt! Kaum, dass ich den letzten Satz gedacht und geschrieben habe, fällt es mir auf! Es gibt etwas, das bei mir anders ist als bei anderen. Bisher habe ich es immer für eine Schwäche gehalten, aber vielleicht ist gerade das meine Superpower: Ich bin absolut unfähig „nein“ zu sagen. Ich war unfähig „nein“ zu sagen, als ich gefragt wurde, ob ich diesen Artikel schreiben will. Und so geht es mir oft. Es scheint gerade so, als ob ein „nein“ in meinem Wortschatz nicht vorkommt. Das zeigt sich auch dann, wenn ich eine Fremdsprache lerne: „Da“ ist „ja“ auf Serbisch, „evet“ auf Türkisch. „Nein“ fällt mir auf beiden Sprachen gerade nicht ein, aber ich brauche es ja auch nicht.

Und warum ist jetzt diese Unfähigkeit „nein“ zu sagen doch keine Schwäche, sondern meine geheime Superkraft? Weil ich dadurch Dinge tue und kennenlerne, die ich sonst niemals kennengelernt oder getan hätte. Wie z. B. diesen Artikel über meine Superkraft schreiben. Dadurch dass ich nie „nein“ sage,

wachse ich über mich hinaus. Und über sich hinauswachsen, ist ja wohl eine tolle Superkraft!

PHOTO:

YOUR POWER

WHAT

ARE YOUR SUPERPOWERS?

WORDS: MARIJA SEKULIC

You’ve probably been asked this question before. I know I’ve asked it countless times over the last 10 years in my work within selfdevelopment circles as a mentor, coach, facilitator, and sensual dance trainer. However, I’m always curious to hear the different answers that emerge—and even more thrilled to witness people embodying their superpowers!

The key role of superpowers is to utilize them to save yourself each and every day—and then to positively affect others.

Everyone has the power to influence other beings!

So, are you aware of yours?

Do you acknowledge them enough?

I’ve collected a few of the most common answers, and here’s what I often hear: Awareness, being heart-centered, sensitivity, empathy, humanity, kindness, intuition, doing good, curiosity, fearlessness, initiating, authenticity, being analytical, emotionality, resilience, strength, hands and touch, speech… Some superpowers might sound amusing, like manifesting the best parking spot, while others—like having the courage to love everyone with an open heart or cutting through the bullshit with the truth sword—feel profoundly deep. There are also mom superpowers, relationship superpowers, psychic superpowers… I have recently read about divorce superpowers?! Sure, it would be amazing to acquire superpowers like flying, invisibility, or telekinesis (and yes, some people claim to have these), but practically speaking, understanding the unique superpowers you already possess and using them daily could significantly improve your life, right?

Years ago, when I first began working with people, I recognized my superpower to see others’ superpowers. Nowadays, I have added lots of professional tools to this soul’s calling so that I can guide others to embody their superpowers.

In this article, I’d love to offer you two different perspectives:

One will present you with a fun introspective writing activity to gain a new level of clarity about your own superpower.

The other may inspire you to broaden your perspective on your own soul’s awakening and self-growth journey.

Superpower Discovery

Take some time to reflect on yourself and your experiences, and write down your insights according to the following prompts. You can jot down a few words for each category, but try to distill them into 1-2 words by the end.

1. CHALLENGES:

Start with the recurring themes of your life challenges. What seems to repeat until you learn to overcome it? What lessons have you learned?

For example, if you’ve overcome feelings of abandonment throughout your life, this could mean you’ve learned to accept yourself or developed a sense of belonging. So the challenge is belonging.

2. TALENTS AND SKILLS:

What special talents and skills do you have (these can be industry-based)? What do you do effortlessly, and what brings you joy?

If you have skills like being a good listener or supporter, or if you’re emotional, identify the overall theme of that talent. For example, if your talents lie in the arts, music, or painting, the theme is going to be creativity. Other examples of themes for talents may be teaching, guiding, providing information, communicating, building, connecting, etc. Your talents capture attention and attract others. When your talents are in action, they become your power!

3. NATURE:

Describe yourself in 3 words (personality and energy, not physicality). When you walk into a room, what would people say about you?

For example, are you a sensor or intuitive? Also, to help you, think about what you were teased about regarding your personality.

For example, if you were told, “You are so slow,” it might mean you are sensitive and observant. Or if people say, “You are stubborn,” this is on the same spectrum as being persistent. Your nature is the style and way in which you express your power!

Pick one word at the end that resonates the most now.

4. FEEDBACK:

How do you affect people? What is your impact

on others? How do you make people feel? For example, you might empower, inspire, relax, or motivate others, or perhaps you help people learn new things. So your words could be: to empower, to inspire, to bring peace, to motivate, to educate…

5. SUPERPOWER STATEMENT

Craft your superpower statement: I hold the power of (talent word) to (feedback word) others and myself with my (nature word) to empower (challenge word). Switch some words around until it resonates. Once you connect with this statement, feel it fully. Own it. Spread it.

HERE’S MY EXAMPLE:

I hold the power of creative guidance to inspire others with my passion and embodied truth to empower self-love, acceptance, and a feeling of wholeness. When you understand and can use your superpower at any stage of the day, firstly to empower yourself, this makes a difference.

Now, on a broader perspective, what if you could upgrade your superpowers with skills and tools to truly become a superhero—or more accurately, a superhuman? What if you could learn to alchemize all emotions easily and choose what you want to feel at any given moment? How would that impact your life? What if you could manifest your dream partner or financial abundance by harnessing the energy you already possess? What if you could achieve absolute inner peace?

You see, there are endless possibilities, and an increasing number of people already possess these superpowers, lighting up the way for others. It’s just a matter of choosing what you need and why—the “how” comes later.

Let me share this: Many people I know have intriguing superpowers like communicating with spirits, healing with energies, seeing the

future, visiting dimensions we can’t perceive with regular senses, astral traveling, observing past lives, communicating with beings from higher dimensions or other planets, curing serious injuries with a touch, practicing magick, or conducting various forms of sacred medicine ceremonies.

You don’t have to believe it, but special gifts are given to many, and some have awakened to fully own them so they can serve humanity without fear of the limitations imposed by current belief systems.

For me personally, one of my greatest superpowers is my energy and navigating it consciously at any moment.

Mastering one’s own energy means knowing how to alchemize all emotions, how to direct life force energy, how to protect energy, how to recharge, where and when to give it, and overall how to use it efficiently in all areas of life. It also means knowing how to nurture your body with enough sleep, healthy food, exercise, meditation, etc.

The greatest impact happens when we connect our superpowers with others!!!

So, if you want a unique experience exploring your own superpowers and facing superpower “dimmers,” such as fears, limitations, or overgiving (to name just a few of the main gremlins in the world of superpowers), you can join one of my live or online transformational workshops, group sessions, or 1:1 programs.

I’d love to hear what comes up in your superpower statement so feel free to share via Instagram DM @merryjanefairy.

I hope your superpowers bring more healing, love, and light to this world…

YOUR PHOTOGRAPHY

PHOTOLYMPIC

FOTO: IZ PRIVATNE ARHIVE

међународни жири од 24 члана

Фестивал се одржава од 1. до 10. октобра 2024. године у Новом Саду. Свечано отварање је заказано за 4. октобар у 13 часова, такмичарски део траје од 4. до 6. октобра, а

затварање фестивала са доделом медаља и награда је 6. октобра у 13 часова.

PHOTO:

YOUR MOSAIC

WHAT IS YOUR SUPERPOWER?

WORDS/PHOTOS: ADRIAN DE GROOT

Yes, go ahead, take a moment now and ask yourself that very question! Then, a little while later, read on…

The first question that popped up in my mind when I started to think about this topic is: “When does a power become super?” It’s like asking when does water reach its boiling point? Officially, it’s at 100° C., but it already boils before it reaches that 100 mark and will continue to do so when the water gets even way hotter. Yes, it’s all called “boiling”. So, how can I possibly define superpower? When is something still “ordinary” and when has it turned to “superpower”? Is it when one does the seemingly humanly impossible? Like the tennis record of our beloved Novak Djokovic? Most people will also immediately agree that this is not merely a physical super achievement and also a divinely gifted talent, but especially by mental willpower super achievement. When a mother lifts something extremely heavy to save her trapped child, we say she has superpowers. We call that mind over matter.

My youngest son had basically turned into a literal 24/7 couch potato, was playing video games all the time, and hardly attended high school. Today, he owns his house, is happily married with a woman who simply adores him, has a 6-months old baby boy, and is earning a great salary as a computer networking expert for a major architectural firm. How did he do it? With superpowers? His tenacity to pull himself out of that dreadful and very worrisome couch potato status to finish high school, attend college, and become a very active husband and parent, to me deserves the accolade “super”. As a parent, I’m of course biased and proud to say so! My daughter became a medical doctor and another son became a professor of chemistry. When your children do greater things than yourself, which any good parent would certainly applaud and encourage, you would easily say they have superpowers. Every country has their heroes and saints, big and small: people who peacefully achieve great results; we call them “superhuman”. Are they?

Spiritually attuned people will attribute such human superpowers and great feats of accomplishments to external influences, such as from angels, departed saints, spirit guides,

their ancestors, and even God. For example, I am thinking here of composer Johannes Brahms, who openly admitted to a trusted friend that he was given beautiful melodies and harmonies by the angels, but he dared not to tell anyone, out of fear they would put him in a lunatic asylum. And he wasn’t the only composer, nor scientists or any other type of endeavor to make similar claims.

So, what is my superpower? When looking at all I did in my life and how I spent so much energy and time on so many things as a renaissance man, being involved with many different pursuits, like photography, spirituality, number theory, editing, musicology and playing the organ, I believe I possess my own set of superpowers. Yet, I recognize that these powers are not my own; I was apparently born with them, and somehow I brought much (but not all yet) of this potential outward during my lifetime so far, and so the credit goes to all the forces that created me, to all that I inherited, and to all that I was divinely given; as talents, as abilities, as possibilities, as intelligence, as heart and love and so much more. So, if I have superpowers others recognize, then I can only be just very grateful for whom I am, and what I can do. On this basis, I can also confidently love myself for who and what I am.

When a woman gets pregnant, she doesn’t have to think about “building” her baby cell by cell, bone by bone and organ by organ. Any embryo will soon have a heart that will beat continuously until death. We breathe and digest our food, renew our cells and grow from baby to adult, all on autopilot. Isn’t that’s a divine superpower gift? The entire miracle of existence and of all life on earth is a mysterious and miraculous superpower we have been gifted with from the very start of life and beyond! And what even about Mother Earth circling the Sun, and the Moon circling us? The reciprocal numbers involved here are nothing but staggering amazing!

Does a cocoon that becomes a butterfly have superpowers? Yes, it does. Some of them become monarchs that can fly to South America from the USA without navigation and without even ever having flown the route before. Do starlings that fly in large ever shape-changing flocks without crashing into each other have superpowers? And I could go on and on with

so many other truly amazing examples from nature.

Doesn’t everyone have talents and thus special powers one way or another? Carpenters, woodcarvers, gardeners, cooks, mothers, fathers, teachers, and so many others. Are these just learned skills, often passed on from generation to generation? Only partially. Kahlil Gibran wrote in The Prophet on the subject of teaching (and thus learning) that:

“No man can reveal to you aught but that which already lies half asleep in the dawning of your knowledge. The teacher who walks in the shadow of the temple, among his followers, gives not of his wisdom, but rather of his faith and his lovingness. If he is indeed wise, he does not bid you to enter the house of his wisdom, but rather leads you to the threshold of your own mind”.

And isn’t this the same for the superpower that lies hidden within each one of my dear readers here? It’s up to us to awaken this universal gift. Of course sadly, some waste this magnificent inner gift by addictions to substances, or to anger, resentment, hatred and revenge and other destructive behaviors. To “awaken what lies half asleep” within depends also deeply on one’s parents and entire environment and culture and even religion at large. This potential cannot blossom easily in countries run by freedom restricting dictators or by cultures or religions without gender equality. We need to be truly free to be able to become who we truly are.

We understand that disbelief, lack of selfconfidence and lack of self-love will never help you to fully bring out your own superpower and potential. And this, I believe, is the core of the matter: every person has super-potential, which can be brought out in one way or another when the conditions are right.

We often hear that humanity is not living at full capacity of its abilities, so we tend to label anyone as having superpowers who has nevertheless broken through this barrier and achieved things that we think only just a few can achieve. Of course, we acknowledge that in history there have been humans who seem to have been specially chosen to bring something unique to the world for the benefit

of all mankind with their unique style of superpowers, like Nicola Tesla, who was given visions of his inventions, and so many others, whether they were scientists, inventors, composers, artists, philosophers, saints, or you-name-it.

But we don’t have to think so large and acknowledge that even simple acts of love, kindness, heroism, altruism, selfsacrifice, endurance and patience should also be acknowledged as signs of special superpowers. Wouldn’t you agree with me that Mother Theresa demonstrated superpowers by her humble acts of caring for the destitute? There was great power in her unselfish, unconditional love.

So, what is your superpower, my dear reader? You surely possess it. You don’t need to convince anyone, nor get on the news to prove it that you do, since you can humbly demonstrate it, even when no is watching. There are so many unsung super heroes and heroines every day. Your superpower is and can be expressed at any stage and age of life and in any form and level of expression and manifestation. You will go distances one day you could not dream of now.

And again, as I conclude with every article for this magazine, isn’t it unconditional love at the heart of it all, an always forgiving love without judgment, expressed at its highest and most unselfish level, that is the highest form of your innate superpower demonstrated in one way or other? I believe this kind of love is your secret formula to unleash your own unique superpower.

Namaste!

PHOTO:

YOUR SUPERFOOD

SUPERPOWER FOOD

Danas je naša tema superhrana koja može imati moćno dejstvo na naše zdravlje. U ovom tekstu istražićemo kako tamna čokolada, kakao, čia seme, indijski orah, bademi i maline mogu pozitivno uticati na naše telo i um.

Tamna čokolada je poznata po visokom sadržaju antioksidanata koji mogu pomoći u zaštiti ćelija od oštećenja. Takođe, sadrži flavonoide koji mogu poboljšati cirkulaciju krvi i smanjiti rizik od srčanih bolesti. Osim toga, tamna čokolada može poboljšati raspoloženje zbog prisustva endorfina i serotonina. Važno je konzumirati je umereno jer sadrži kalorije i šećer. Previše čokolade može dovesti do povećanja telesne mase i drugih zdravstvenih problema kao što je karijes. Stoga, uživajte u tamnoj čokoladi kao delu balansirane ishrane kako biste maksimalno iskoristili njene prednosti bez negativnih posledica. Pored osnovne tamne čokolade, postoje i druge vrste poput mlečne, bele, gold, kao i čokolade sa dodacima raznih začina. Kada se priča o zdravlju i kvalitetu čokolade, zadržaćemo se na tamnoj čokoladi

Kakao je još jedan moćan saveznik našeg zdravlja. Bogat je antioksidantima, posebno flavonoidima, koji mogu smanjiti upale u telu i poboljšati funkciju krvnih sudova i pomoći u regulisanju krvnog pritiska i smanjenju rizika od srčanih oboljenja. Međutim, treba imati na umu da kakao sadrži kofein i teobromin što može biti negativno za neke ljude, posebno ako se konzumira u velikim količinama. Čokolade koje sadrže kakao obično imaju dodatne sastojke poput šećera i masti, pa je važno konzumirati ih umereno kako bi se izbegli potencijalni negativni efekti na zdravlje.

Čia seme je bogato hranljivim materijama poput vlakana, proteina, zdravih masti, antioksidanata i minerala. Neka od pozitivnih svojstava čia semenki u ishrani uključuju poboljšanje varenja, regulisanje šećera u krvi, smanjenje upala i poboljšanje zdravlja srca. Odličan su izvor omega-3 masnih kiselina. Negativna svojstva vezana za upotrebu čia semenki su uglavnom povezana sa prekomernom konzumacijom. Velike količine mogu dovesti do gastrointestinalnih problema poput nadutosti i dijareje zbog visokog sadržaja vlakana. Bitno je napomenuti da čia semenke sadrže određenu količinu fitinske kiseline koja može smanjiti apsorpciju određenih minerala. Umerena konzumacija kao deo uravnotežene ishrane obično je sigurna i korisna za većinu ljudi. Čia seme potiče iz Meksika i Gvatemale, gde se tradicionalno koristi u ishrani već vekovima. Postalo je popularno u savremenom svetu zbog svojih zdravstvenih benefita tokom poslednjih nekoliko decenija. Često se koristi u ishrani tako što se dodaje u smutije, jogurte, muslije, salate ili kao zamena za jaja u veganskim receptima, kao dodatak hlebu, kolačima i drugim jelima radi poboljšanja nutritivne vrednosti.

Indijski orah je poreklom iz Južne Amerike, ali se danas uzgaja širom sveta. Nutritivno je bogat i sadrži značajne količine proteina, masti, vitamina i minerala. Često se koristi u ljudskoj ishrani kao samostalna grickalica, dodatak jelima ili sastojak raznih jela i poslastica. Važno je napomenuti da indijski orah može biti visokokaloričan zbog velikog sadržaja masti, pa se preporučuje konzumacija u umerenim količinama. Neki ljudi mogu biti alergični na indijske orahe, pa je potrebno voditi računa o tome prilikom upotrebe. Moram dodati

DEJAN VELJIN, EXECUTIVE PASTRY CHEF U HOTELU GORSKI & SPA NA KOPAONIKU

PHOTO:

da je indijski orah jedna od važnih namirnica u pripremi veganskih dezerta zbog svojih masti i prilikom blendanja dobijamo vrlo lep krem, a ako u njega dodamo neko voće, recimo malinu, kombinacija je savršena.

Što se tiče badema, oni su bogati zdravim mastima, proteinima, vlaknima, vitaminom E, magnezijumom i drugim hranljivim materijama. Kalorični su, ali su odličan izvor energije i zdravih nutrijenata. Bademi se često jedu sirovi, pečeni, kao dodatak salatama, muslijima, smutijima, kolačima i drugim jelima. Od njega se pravi bademovo mleko, puter od badema i razni drugi proizvodi. Bademi su među najstarijim jestivim orašastim plodovima na svetu. Veruje se da potiču iz Azije, posebno sa Bliskog istoka, i bili su deo ljudske ishrane još od antičkih vremena.

Vanila je biljka poreklom iz Meksika i Centralne Amerike. Otkrivena je od strane španskih osvajača tokom 16. veka. Počela je da se upotrebljava u poslastičarstvu ubrzo nakon otkrića, a danas se široko koristi u proizvodnji slatkiša, parfema i drugih proizvoda. Pozitivne strane vanile su njen bogat i sladak ukus koji može poboljšati ukus raznih jela i poslastica. Takođe, vanila se povezuje sa smirujućim i relaksirajućim efektima na organizam. Negativne strane mogu uključivati visoku cenu, posebno kada se radi o pravoj, prirodnoj vanili. Neki ljudi mogu imati alergijske reakcije na nju. Vanila je jedan od najskupljih začina na svetu zbog zahtevnog procesa proizvodnje. Glavna poteškoća je to što biljka zahteva specifične uslove kako bi uspešno rasla i razvijala svoj karakterističan ukus i aromu. Vanila je moj omiljeni aromatik, a verujem i drugih kolega.

Malina je voće koje potiče iz porodice ruža, a poreklom je iz Evrope i Azije. Nutritivno je veoma bogata antioksidansima, vitaminom C, vitaminom K, manganom, bakrom i dijetalnim vlaknima. Poznata je po svom osvežavajućem ukusu i koristi se u raznim jelima i proizvodima poput džemova, sokova, kolača i sladoleda. Maline imaju relativno nisku kalorijsku vrednost, ali su bogate antiinflamatornim jedinjenjima. Pozitivna svojstva malina u ishrani uključuju njihovu visoku hranljivost, sposobnost da pomognu u borbi protiv zapaljenja, održavanje zdravlja srca, regulisanje nivoa šećera u krvi, kao i podršku zdravlju digestivnog sistema zbog visokog sadržaja vlakana. Negativna svojstva su mogućnost da izazovu alergijske reakcije kod nekih ljudi, kao i da sadrže prirodne šećere koji ih čine manje povoljnim izborom za one koji paze na njegov unos. Nastanak malina kao kultivisane biljke datira još iz antičkog doba, a danas se uzgajaju širom sveta zbog svoje popularnosti i hranljivih svojstava. Malina je voće koje se uspešno uzgaja u Srbiji, posebno u regionima Arilja, Vranja, Šumadije i drugim delovima zemlje. Uzgajivači malina u Srbiji imaju dugu tradiciju i iskustvo u proizvodnji ovog voća. Klimatski uslovi i plodno zemljište pogoduju uzgoju koje predstavlja važnu poljoprivrednu delatnost koja doprinosi lokalnoj ekonomiji i izvozu, a maline vrhunskog kvaliteta se cene na domaćem i međunarodnom tržištu.

Ovo su samo neke od superpower namirnica koje kao pastry chef rado koristim u pripremi naših dezerata. Na vama je da pustite mašti na volju, igrate se namirnicama i usput napravite zdrav kolač koji će očarati svačija nepca.

PHOTO:

VERA

Snaga reči

Misao dana

Ljubav nebeska

Stil kosmosa

Vizija dalekog vremena

Igra očima

Vetar u kosi

Suza na dlanu

Svemiri lični

Strast u smiraju

Um na travi

Lik u kristalu

Vera u sutra

PIŠE: STAŠA STANOJLOVIĆ