RYL E-MAGAZINE, 66 by Refresh

E - M A G A Z I N E

ISSN 2406-2030

RYL REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

PHOTO: JANEZ KRANJC

RAZUM & OSEÄ&#x2020;AJNOST

UVODNIK PHOTO: DAMJAN TOPALOVIÄ&#x2020;

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

RAZUM I OSEĆAJNOST Razum kaže: „Moje je carstvo nebesko“. Srce kaže: „Moje je carstvo beskrajno i nebesko“. Kom se cartsvu se prikloniti? Koju zvezdu vodilju pratiti? RAZUM: koristi um, trebaće ti. Biće korisno. Umnica budi danas. Razmišljaj, promišljaj, istražuj. Hiljadu puta premeri i jednom seci. OSEĆAJ: prati, ne brini, vodim te čudesnim putevima do tvog sna, neboj se, budi smela, budi hrabra, samo ti znaš koliko možeš, vodi me, veruj, evo me, stižem. I tako krenula ja niz ulicu života, puna nade i snova, vere da tamo negde sunce sija na najjače. Lomili me vetrovi, šibali me orkani, voleli me valovi, mrsile kosu zvezde, školjke mi šaptale, suze se kotroljale da izdržim i pratim osećaj. Rekoh nebu „Imam srce lavice“ i ono mi poverovalo. Bio mi je na pomoći kada god je zatrebalo. Pogledam u nebo i ono mi pošalje poruku univerzuma. I tako, što voljom, što igrom slučaja, što lucidonošću i hrabrošću, svi ti putevi i raskršća su me spremala na ono što danas jesam. Ono što danas moja duša živi. Nije bilo kalkulisanja, pemeravanja, srce je odnelo pobedu. Jer izrekoh jednom „Kakva vam je volja takav vam je uspeh“. Jesen, tople boje se mešaju na asfaltu... žuta, naradžasta, braon. Svaki list nosi svu boju i miris. Volim jesen, tako ume da bude romantična. Ona i jeste poziv na romantiku. Osmišljavam novi život, igram se u 2020. Moja izdavačka kuća je konačno oživela „Refresh Your Life“ i virtuelna i realna je, jer kod mene je sve moguće, tako se živi život kao moguć. Vladika Nikolaj Velimirović bi rekao „Šta god nameravaš osluši savet neba. Što god da tkaš vezuj konce za nebo“. Korak po korak, snagom

lavice, ispisujem stranice. Keri Bred Šo bi mi pozavidela sigurna sam. Skriveni svetovi u meni se bude, napajaju na nebu i ožvljavaju. Nisma ni svesna koliko mogu. Gladna kretanja, vođena osećajima i srcem, žena na putu, osvojena lepotom sveta, svesna je da stiže tamo gde je naumila i da je bogata koliko joj stane u zenicu oka. U novoj normalnosti traži svoju bit. Mačem sudbine krči sebi put. Plešem u svojoj energiji a sa mnom i Mesec, Zvezde i Zemlja. Očaravajuće je kada osetiš da je Univerzum uz tebe. Neboj se ovo je tvoja matrix igra. Jesene je 2020. noć kada pišem ovaj uvodnik pomešana je muzikom, mirisom anisa, dobrom odlukom, iskrenim osećajima. Ova jesen je neponovljiva i autentična. Ova jesena i cela 2020. jeste moja nova relanost iz razno raznih razloga. Život uvek ima najbolji scenario za nas. I nevidljiva ruka sudbine vodi nas putevima koji su samo naši. Hej devojčice imaš sce lavice... Tema novmbarskog izdanja RYL e-magazina je „RAZUM I OSEĆAJNOST“. Priče naših nadanja, snova, ljubavi, lepote, krasote. Ovo su priče naših hrabrosti i umešnosti živeti život dostojan življenja. Ovo je moja 66 priča u RYL magazinu. Ja sam i gavna i odgovorna urednica i kolumniskinja, vezujem konce na online platformi već 5 i po godina i pratim svoje osećaje. Od svoh ovih priča nastaće jednog dana jedna velika knjiga i sve to samo zbog osećaja. Anima Mundi

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

RYL 066

RYL Ä&#x152;ITAJTE I NA PORTALU NOVINARNICA

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

IMPRESSUM E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030

Miomir Mišo Vemić Bojana Lutovac

IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd

Elisabeth Escobar

ART DIREKTOR Boris Cupać

Petar Dragić Radmila Satarić

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)

Dijana Krtinić, Marta Vojnić Purčar, Dejan Vicai (za AUTOR KONCEPTA MAGAZINA Anima Mundi SARADNICI U OVOM BROJU Tatjana Manojlović Ceca Marjanović Irina Koliesova Ivana Pavić

Stefan Tićmi Milica Lundin

LEKTORI tekstove na engleskom)

Snežana Čekić

Darko Aćimović Milan Nešić

PHOTO Anima Mundi Anna Serrano

Usplash.com KONTAKT WEB: www.ryl.rs MAIL: rylmagazine@gmail.com

Dejan Vicai Anica Živko Sanja Telebak Maja Škaljac Stanošević Aleksandra Lazar Valentina Šljivić Danijela Vuksanović Katarina Pajović Gordana Cerović

Refresh your life

RYL_MAGAZINE

Zina Dobersberger REDAKCIJA NE ODGOVARA ZA SADRŽAJ OGLASA!

LIČNOSTI

REDAKCIJA I IZDAVAČ NE ODGOVARAJU ZA SADRŽAJ I ISTINITOST TEKSTOVA I REKLAMNIH PORUKA. REDAKCIJA I IZDAVAČ NE ODGOVARAJU ZA ŠTAMPARSKE I NENAMERNE GREŠKE. REDAKCIJA NIJE OBAVEZNA DA VRAĆA I ODGOVARA NA PRIMLJENE RUKOPISE, FOTOGRAFIJE I ELEKTRONSKU POŠTU. TEKSTOVI I FOTOGRAFIJE SE OBJAVLJUJU ISKLJUČIVO BEZ NOVČANE NAKNADE.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

LIÄ&#x152;NOSTI U OVOM BROJU

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

MIOMIR MIŠO VEMIĆ

ELISABETH ESCOBAR

DR PETAR DRAGIĆ

ZINA DOBERSBERGER

MILICA LUNDIN

TATJANA MANOJLOVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR FEMININITY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

NISAM BILA DOVOLJNO HRABRA

PIŠE: TATJANA MANOJLOVIĆ Želim da napišem priču, najlepšu, najpitkiju, najljubavniju... Nema je. U meni praznina. Samo haiku poezija. Tako nekako. Sve mogu sažeti u nekoliko reči. Dođe takvo vreme. Takvi dani teku i slivaju se u ništa. Nije uvek tako bilo. Pamtim one srećne, ustreptale intervale. Dvogodišnja veza bez turbulencija, brak, svadbeno putovanje na Maltu, doduše - kod mog brata, fudbalera... Obilazili smo znamenitosti, najlepše plaže, dovršavali jedno drugom započete rečenice, smejali se, smejali... Tako se nisam smejala nikada pre. I nikada nakon toga. Još dok smo bili kod Nenada toga leta, tih dvadeset dana, povremeno je padala senka zbog njegovog tvrdičluka. Bilo mi je neprijatno da Nenad neprekidno sve plaća. Moj muž je bez blama to prihvatao. Ja sam bila nemoćna da nametnem drugačiji poredak. Bilo mi je neprijatno i da razgovaram sa njim o tome. Da nešto ne pokvarim.

Vratili smo se u Beograd. Svako svojim obavezama. Skice iz arhitektonskog biroa neretko sam dovršavala uveče, u stanu. On o svom poslu nije baš voleo da priča. Radio je u agenciji za promet nekretninama. Kotirao se dobro, umeo sa klijentima, imao taj posebni šarm. Ostvarivao je bonuse i dobro zarađivao. Ništa više od toga nije delio sa mnom. Da me ne opterećuje. Na izmaku prve godine braka, u vazduhu se već osećala nervoza jer se ništa nije dešavalo po pitanju proširenja porodice. On nije komentarisao. Ja bih povremeno promrljala: „Ništa novo i ovog meseca.“ Njegova mama je bila konkretnija: „Deco, da sam ja na vašem mestu, proverila bih da li je sve ok. Moguće da se vama nigde ne žuri, ali sve je više parova koji imaju problem sa neplodnošću. Vreme leti, nemojte ga uludo trošiti.“ On bi ustao i napustio prostoriju, ja bih pocrvenela i rekla da ću se svakako konsultovati sa svojim lekarom. Nekako mi se i činilo da se obraća samo meni. Na kraju druge godine braka, pristao je da oboje proverimo o čemu se radi. Ustanovljeno je da kod njega nema problema, ali da je kod mene, koja sam na pola četvrte decenije života, manje kvalitetnih jajnih ćelija. Preporučena je vantelesna oplodnja. Nerado, nevoljno, bilo mi je odmah jasno - bez žara sa kojim ja ulazim u proces - pristao je i on. Sve vreme nekako tehnički. Bez emocije. Bila sam sama u ovome. I nije uspelo. Ni drugi put. Ni četvrti. Hormonske terapije su me izobličile, psihički sam posrnula. Predložila sam mu da se raziđemo, da dalje tonem sama. Da ga ne sputavam, ne zadržavam... Grlio me, tešio, umirivao... Činilo mi se kao prvih meseci naše veze. Ponovo smo se nekako pronašli, zbližili, vikende provodili van grada, predvečerja u šetnji pored Dunava. „Nigde ja ne idem od tebe“, govorio je. Umirala sam od ljubavi. Žmureći živela. Prestali smo da odlazimo na okupljanja naših dugogodišnjih prijatelja, ušuškanih u domovima okupanim dečjim smehom, igračkama, bebećim

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

grčevima, nicanjem zubića, boginjicama, prvim koracima, krštenjima, rođendanima... Žmureći sam prespava sve to, živela za dodir njegove ruke, poljubac u kosu, zagrljaj sigurnosti... Žmureći sam previdela sve kasnije povratke sa posla, promenu radnog mesta, sve češća službena putovanja... Otvarala sam oči kada čujem željeni zvuk otvaranja ulaznih vrata, osetim obožavani miris parfema, najdraže ruke... Razgovarala sam dugo sa Nenadom, mojim dragim mlađim bratom. Ispričala mu za poznanicu koja se iz Praga vratila sa bliznakinjama. Koje je nosila u svojoj utrobi i rodila. I u čijem odrastanju sada uživa. Nije pristao na pozajmicu. Jedini uslov je bio bespovratno. Teži deo je sledio. Ubediti njega. Moju ljubav. Govorio je da ne želi da se više izažem iscrpljujućim tretmanima, da patim zbog neuspeha, da mu je glupo što ne može on to da plati... Milion ne... I pristao je. Saru sam rodila krajem septembra. Ima tatine plave oči. Nikada je nisam prihvatila. Bog mi je svedok da sam dala sve od sebe. Nosila sam je skoro devet meseci, pod svojim srcem. Osećala.njene pokrete u utrobi. Drhtala na svaki neobičan signal. Brojala mesece, pa dane do porođaja. Sve vreme pokušavajući da izbacim iz glave tu toliko efemernu činjenicu da je začeta donorskom jajnom ćelijom. Toliko sam puta čula o tom posebnom trenutku kada ti naslone novorođenče na grudi, kada prvi put poljubiš svoje čedo, kada mu prvi put čuješ plač, ugledaš ustašca koja traže hranu... I čekala da me obuzme. Ništa. Kao robot sam bila. Ispunjavala sve dnevne zadatke. Osmehivala se i primala goste. Pričala naučene i usvojene fraze. I udaljavala se od njenog tate. I njihovih plavih očiju. Pokušala sam da pričam sa njim. Da to podelim. Gušila me naša tajna. Nije pokazivao ni najmanje razumevanja. Ni malo strpljenja da sasluša. Nestala je nežnost. Gledao me sa gađenjem. I jednog dana se spakovao i otišao. To što je nastupilo najbliže je panici. Šta ću sada bez njega? Šta ću sa njegovim detetom? Pozvala sam svekrvu. Dok je stigla, ja sam već obukla kostim hladne, bezosećajne kučke. Spakovala sam sve dečje stvari i predala joj Saru. Kada su se vrata zalupila za njima - raspala sam se. I ostala tu na podu noć, dve, pet noći... Ne znam. Došao je Nenad, na njegov poziv. Klinika. Mrak. Mrak. Svetlo na kraju tunela. Selidba u novi stan, po savetu divne terapeutkinje. Leto kod Nenada na Malti. Duboki udisaji i oštri, jaki izdisaji... Dva

PHOTO: UNSPLASH.COM

para plavih očiju su bledela i stapala se sa ivicom horizonta. Na jesen novi posao, psihoterapije dva puta sedmično, joga tri puta. Vikendom tango. Plave oči dolaze još samo u snu. Jesen, zima, proleće, leto, jesen, zima... Ne znam koliko je vremena prošlo. Juče sam je srela u Kondinoj, nosi gitaru na leđima. Znala sam da je ona. Toliko puta sam je sanjala. Poželela sam da potrčim, da je zagrlim, sto puta poljubim kosu boje meda... Zaledila sam se i zanemela. Želim da napišem najljubavniju od svih ljubavnih priča. Za dušu moje duše. Samo haiku. Moja ljubav je bila slepa. Razum sam izgubila. Sara je bezgrešna. Sačuvaj je, Gospode. Volela sam njenog oca. On nikada nije voleo mene.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: TOPČAGIĆ PIXABAY.COM PHOTO: MAJA MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

ONA, Å½ENA ZMAJ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

MISIJA SAOSEĆAJNOSTI I LJUBAVI PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

ELISABETH ESCOBAR, OSOBA SA MNOGO ZVANJA. MASTER DIPLOMU IZ SAVETODAVNE PSIHOLOGIJE DOBILA JE NA UNIVERZITETU KOLUMBIJA U NJUJORKU I U POSLEDNJIH 30 GODINA RADI KAO STRUČNJAK ZA POMOĆ. SVOJ ŽIVOT JE POSVETILA POMAGANJU ONIMA KOJIMA JE POMOĆ POTREBNA, A DEO TE MISIJE OBAVLJALA JE NA RAZLIČITIM FAKULTETIMA I UNIVERZITETIMA TAKO ŠTO JE POMAGALA STUDENTIMA DA SE PRILAGODE ŽIVOTU NA FAKULTETU I SVIM DRUGIM PROBLEMIMA S KOJIMA SE U TO VREME MOGU SUOČITI. DOK JE RADILA U PROGRAMIMA LEČENJA OD ALKOHOLA I DROGA, POMAGALA JE ADOLESCENTIMA I ODRASLIMA, KAO I NJIHOVIM PORODICAMA, DA NAUČE O FIZIČKIM, EMOCIONALNIM I DESTRUKTIVNIM EFEKTIMA ZAVISNOSTI. ELISABETH JE LICENCIRANI KLINIČKI INVERVENCIONISTA I POMAŽE U UVOĐENJU VOLJENIH U PROGRAME LEČENJA. ELISABETH JE TAKOĐE STEKLA SERTIFIKAT KAO STRUČNJAK POZITIVNIH DISCIPLINA I RADILA JE DUGI NIZ GODINA KAO ŠKOLSKI SAVETNIK K-12 PROGRAMA. JOŠ UVEK RADI SA DECOM, RODITELJIMA, PA ČAK I ŠKOLSKIM OSOBLJEM, U NALAŽENJU REŠENJA ZA ONE KOJI SE BORE SA SOCIJALNIM ILI PROBLEMIMA PONAŠANJA, KOD KUĆE ILI U ŠKOLI. ELISABETH PRUŽA RADIONICE “TRENING ZA PROMENU” KOJI POMAŽE POJEDINCIMA DA SE NJIHOVI ŽIVOTI PREOKRENU: DA OSTAVE PUŠENJE, SKINU KILOGRAME, PROMENE KARIJERU, VENČAJU SE, RAZVEDU, SUOČE SE SA GUBITKOM VOLJENE OSOBE ILI DA JEDNOSTAVNO BUDU MANJE ANKSIOZNI.

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

Na čemu trenutno radiš i šta se razvilo iz tvoje lovanje bez razmišljanja, a odgovaranje je delovaprofesije? Šta si iskreirala ispod svog kišobra- nje sa razmišljanjem. Mislim da je to važno kada na? se puno selite. Izraz „jedino što je konstantno je sama promena“ je veoma prikladan. Najbolja Trenutno sa još tri žene koje su isto stručnjaci za stvar koju sam naučila o selidbi je da mogu da pomoć radim na pokretanju novog poslovanja, se menjam. Mislila sam da postoji samo jedan NOVI MOST OKO SVETA, koji smo razvili za druš- način da se rade neke stvari, sada imam mnogo tvo iseljenika koji se stalno prilagođavaju svaki više „alata“ u svojoj „kutiji alata“. put kada se sele. Šta te čini srećnom? Mnogo puta u životu si menjala mesta stanovanja. Šta si naučila iz svih tih promena - ljudi, Upoznavanje ljudi! Volim da čujem priče ljudi – kultura, geografskih širina i dužina? naravno ono što osećaju da mogu da podele. Priče ljudi o tome šta im je važno u životima mi je Naučila sam da budem fleksibilna i strpljiva. Pri- pomoglo da otvorim oči. Volim ravnotežu u prohvatam sve što mi život pruža i tražim rešenja. vođenju vremena sa ljudima i da budem sama. Kada sam bila mlađa, mislim da sam imala velika Srećna sam kad istražujem svet sa mužem i što očekivanja od drugih, uključujući i sebe, a sada sam otvorena ka svemu što mi univerzum ponusam spremnija da „proverim sebe“. Ako imate di. prevelika očekivanja, onda to vodi u frustraciju. Više volim da budem kao pastrmka i da plivam Šta bi izdvojila iz svih tih gradova - neku biblioniz struju nego da budem losos i plivam uz stru- teku, kafe, park, kuću, prijatelja… Kako bi izgleju, međutim, s vremena na vreme, moramo i to. dao tvoj svet da sve spojiš u jedno? Osećaj da sada mogu da odlučim kako želim da odgovorim na život mnogo je lepši nego da samo Ima mnogo stvari koje volim u svakom mestu reagujem na njega. Često pomažem svojim kli- gde sam živela, ali evo nekoliko koji su mi omijentima da razumeju tu razliku. Reagovanje je de- ljeni: E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

Beograd, Srbija – Šetnja sa mojim psima u Hyde Parku svako jutro, obilaženje malih umetničkih galerija i kupovina umetničkih dela, ručak od 7 jela u Aleksandrović vinariji sa šetnjom kroz crkvu Sv. Đorđa. La Paz, Bolivija – Ispijanje kafe u Typica kafiću, koje je postalo poznato kao moja „kancelarija“, jer sam toliko vremena provodila tamo, Slane Ravnice gde možete kilometrima oko sebe videti svet i Dulce de Leche Crepes u Assadoru, mali restorančić u blizini moje kuće. Lisabon, Portugal – Bruno de Horta restoran je najbolje mesto za grilovana mesa, zajedno sa hlebom pečenim na maslinovom ulju, zelenim paprikama, kratkom vožnjom voza do Sintra da vidite najjedinstveniju palatu i da istražujete ovaj zeleni gradić i da posetite kineski paviljon, koji je zapravo bar, ali liči više na muzej zbog stotine umotvorina koje je vlasnik skupio. Rim, Italija – Slika Karavađa u crkvi iza moje kuće, espreso na terasi hotela Sv. Rafaela i večera u Santa Luciji na prizemlju, vožnja do Toskane da se divite renesansnoj arhitekturi uz čaj na malom trgu na kraju dana. Prag, Češka Repulika – Volim Karlov most noću nakon svežeg snega, kao i odlazak do Boemskog đevreka na ručak i kupovinu granitnog nakita. Ako spojim sve što volim na ovim mestima, jasno se vidi tematika: priroda, umetnost, hrana i kultura! Kako je biti supruga diplomate? Menjajući gradove i države – koje su dobre i loše strane takvog života? To je veoma dobro iskustvo i osećam se blagoslovenom što imam ovu priliku da živim i radim u inostranstvu jer je drugačije od odlaženja na odmor. Kada živite u inostranstvu, mnogo detaljnije vidite sve. Jedina mana ovog života je da vam nedostaju porodica i prijatelji. Ali se svi trude oko posećivanja (pre-kovida), tako da hvala nebesima na video četu! Sada radim manje jer provodim više vremena tako što učim da sviram klavir i pričam srpski, kao i vežbajući Tai Či. Dok sam bila mlađa, rad mi je bio prioritet, ali sada imam manje klijenata i zahvalna sam što mogu da im ponudim svoje usluge. Radim puno na “Treningu za promene” sa još tri stručnjaka ovde u Beogradu - naše projekat se zove “Novi most oko sveta” i ono pomaže strancima u svetu da se prilagodi problemima sa kojima se suočavaju.

Koja je tvoja duhovna filozofija? Šta praktikuješ da bi bila sada i ovde, u trenutku? Šetam puno sa psima i nalazim svoju duhovnost u prirodi i radu sa drugima. Nalazim duhovnost i u umetnosti. Lako je biti oduševljen „budućnošću“ jer se često selimo i moramo da se pripremimo na unapred određen raspored za narednu godinu, ali sam takođe postala odlična u uživanju u trenutku – ranije nisam bila u mogućnosti da to radim tako da sam sada zadovoljna sobom. Šta voliš u Srbiji? Volim hranu. Ima toliko lepih mesta sa baštama, kako u Beogradu, tako i van grada, kao i Projekat 72 u Novom Sadu. Volim umetničku scenu. Kupovina umetničkih dela je prava poslastica. Volim toplinu ljudi koje sam upoznala. Svi taksi vozači su bili veoma dobri prema meni i pažljivi kada sam i imala neku jezičku grešku. Volim odlaske u muzeje, manastire i crkve. Takođe, neverovatnu prirodu, makar i lokalni park gde šetam svoje pse svakog jutra, ili vožnju da vidim Čeličnu kapiju ili Frušku goru! Članica si Međunarodnog kluba žena i napisala si članak za novu knjigu „Beograd kroz oči stranaca“. Da, veoma sam bila dirnuta time što su me odabrali da pišem jer svi koji me znaju, znaju koliko volim da budem tu! Beograd je tako zabavan grad. Pisala sam o tome koliko su umetničke galerije divne i već sam kupila mnogo dela lokalnih umetnika, a pošto ćemo ovde biti još dve godine, planiram da kupujem još! Tema novembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Razum & Osećajnost“. Kada koristiš razum, a kada osećajnost? Šta je dominantnije? To je interesantno pitanje. Razum doživljavam kao zdrav razum ili korišćenje svojih čula. Što se osećajnosti tiče, mislim o tome kako reagujem na druge - da li sam osetljiva prema njima i kao stručnjak za pomoć i po svojoj prirodi. Oba i razum i osećajnost primenjujem svakodnevno.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

MISSION OF EMPATY AND LOVE WORDS/PHOTOS: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

ELISABETH ESCOBAR IS A PERSON OF MANY TRADES. SHE RECEIVED HER MASTER’S DEGREE IN COUNSELING PSYCHOLOGY FROM COLUMBIA UNIVERSITY IN NYC AND HAS BEEN WORKING AS A HELPING PROFESSIONAL FOR THE PAST 30 YEARS. SHE HAS DEVOTED HER LIFE TO HELPING THOSE IN NEED AND PART OF THAT MISSION WAS DONE AT VARIOUS COLLEGES AND UNIVERSITIES BY HELPING STUDENTS ADJUST TO COLLEGE LIFE OR WHATEVER OTHER ISSUES THEY MAY HAVE BEEN FACING AT THE TIME. WHILE WORKING IN ALCOHOL AND OTHER DRUG TREATMENT PROGRAMS SHE HAS HELPED ADOLESCENTS AND ADULTS AND THEIR FAMILIES LEARN ABOUT THE PHYSICAL, EMOTIONAL, AND DESTRUCTIVE EFFECTS OF ADDICTION. CURRENTLY, ELISABETH IS A CERTIFIED CLINICAL INTERVENTIONIST WHO HELPS GET LOVED ONES INTO TREATMENT PROGRAMS. ELISABETH HAS ALSO ACQUIRED A CERTIFICATION AS A POSITIVE DISCIPLINE FACILITATOR. SHE HAS ALSO WORKED AS A K-12 SCHOOL COUNSELOR FOR MANY YEARS. RIGHT NOW, SHE IS STILL WORKING WITH CHILDREN, PARENTS, AND SCHOOL FACULTY TO HELP FIND SOLUTIONS FOR THOSE WHO ARE STRUGGLING SOCIALLY AND BEHAVIORALLY, WHETHER AT HOME OR IN SCHOOL. TO FURTHER HER WORK AS A HELPING PROFESSIONAL, ELISABETH OFFERS COACHING FOR CHANGE, WHICH HELPS INDIVIDUALS MAKE CHANGES SUCH AS QUITTING SMOKING, LOSING WEIGHT, CHANGING CAREERS, GETTING MARRIED, GETTING DIVORCED, COPING WITH THE LOSS OF A LOVED ONE, OR BECOMING LESS ANXIOUS, TO NAME JUST A FEW.

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

What are you currently working on and what did you manage to grow from your profession? What did you make under your umbrella? Presently I am working with 3 other women who are also helping professionals and we are in the process of commencing with our new business, NEW BRIDGE WORLDWIDE, which we developed for the expatriate community who are making new adjustments every time they move. You have changed locations many times in your life, what did you learn from changing so many places, people, cultures, and geographical locations? I learned to be flexible and to be patient. I have become more accepting of what life throws at me and to look for solutions. When I was younger, I think I had very high expectations of everyone, including myself and now, I am more likely to “check myself” because having too high of expectations can lead to frustration. I prefer to be more like a trout and go with the flow than a salmon and fight hard to go upstream, though at times, we all need to do this. Feeling like I can now make a choice as to how I want to respond to life is much nicer than reacting to it. I

often help my clients understand this important difference. Reacting is acting without thinking and responding is acting with thinking. I think this is helpful when moving so often. The expression, “The only thing constant is change” works in this case. The best thing I learned about moving so much is that I am capable of change. I used to think there was only one way to do things…...now I have more “tools in my tool box”. What makes you happy? Meeting People! I love to hear about people’s lives and about whatever they feel comfortable sharing. Hearing what people find meaningful in their lives has been very eye opening for me. I love the balance of being with people and being alone. I am happy exploring the world with my husband…. and being open to whatever the universe has in store for me. What would you pick as your favorite from all those cities, some library, cafe, park, home, friends...? What would it look like if you combine it into one? I have many things I love about each place I have lived, but here are some of my personal favorites:

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

Belgrade, Serbia- Walking my dogs in Hyde Park every morning, going to small art galleries, and purchasing art, and a 7-course lunch at Aleksandrovic winery with a walk through of St. George’s Church. La Paz, Bolivia- Having coffee at Typica cafe, which became known as “my office” because I was there so much, The Uyuni Salt Flats where the eye can see for miles and the dulce de leche crepes at Asador, a little mom and pop restaurant by my house. Lisbon, Portugal - Horta dos Brunos restaurant for the best grilled meats, coupled with green peppers, pan fried in olive oil. I loved the short train ride to Sintra to see a most unique palace and to wander around this very green little town. I loved going to The Chinese Pavilion, which is actually a bar, but looks more like a museum due to the hundreds of artifacts collected by the owner. Rome, Italy-Three Caravaggio painting in the church behind my house, an espresso on the terrace of St. Raphael Hotel with dinner at Santa Lucia on the ground level and a drive to Tuscany to marvel at the Renaissance Architecture with a tea in a small piazza at the end of the day. Prague, Czech Republic-I loved The Charles Bridge at night after a freshly fallen snow, and going to Bohemia Bagels for lunch and buying garnet jewelry. If I combined these things into one, clearly a theme is present: nature, art, food and culture! What is it like being a spouse of a diplomat? Changing cities and countries… good and bad sides? I know that not everything is ideal. It is such a wonderful experience and I feel truly blessed that I have this opportunity to live and work abroad because it is quite different than taking a vacation. When living abroad, you go so much more in depth with everything. The only drawback for me with this lifestyle is missing family and friends. But everyone does a pretty good job of visiting (pre-Covid) so thank goodness for video chats! I work less now because I am spending more time doing things like taking piano lessons and Serbian lessons and Tai Chi, so when I was younger, working was a bigger priority, but now I have fewer clients and I am grateful that I can still offer my services. I do a lot of Coaching for Change work and am now working with 3 other helping professionals here in Belgrade and our business is called New Bridge Worldwide, which helps members of the international expatriate community adjust to whatever issue they are facing.

What is your spiritual philosophy that you take care of? What do you do to be here and now in this moment? I walk a lot with my dogs and I find my sense of spirituality in nature and in my interactions with others. I find spiritual-ness in art too. It is easy to “future-trip” because we move so often and we are usually required to bid on an onward assignment a whole year out, but I also have become quite good and enjoying the moment-I didn’t use to be able to do that so I am pleased about that. What do you like a lot in Serbia? I love the food scene...there are so many lovely outdoor places, both in Belgrade and outside, such as Project 72 in Novi Sad. I love the art scene...buying art is a real treat. I love the warmth of the people I have met. All my taxi drivers have been super nice to me and patient with my language mistakes. I love going to the museums and to the monasteries and churches. Also, the amazing nature, be it a local park where I walk my dogs each morning, or driving to see The Iron Gates or Fruška Gora! You are a member of IWC and you wrote an article for the new book of IWC “Belgrade Through the Eyes of Foreigners” Yes, I was very touched to be asked to do that because everyone who knows me, knows how much I love being here! Belgrade is such a fun city. I wrote about how wonderful the art galleries are and I have already purchased so much art by local artists and I have 2 years left, so I plan to buy more! The topic of the November RYL issue is Sense and Sensibility. When do you use sense and when sensibility? What do you think is dominant in you? That is an interesting question…..I think of sense as either common sense or using my senses…... so both are required daily….as for sensibility, I think of how I respond to others…...am I sensitive to them and both as a helping professional and just my nature, I try to do that on a daily basis as well.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

ON, OSTVAREN I USPEÅ AN

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

HIRURGIJA BUDUÄ&#x2020;NOSTI U RUKAMA NAJBOLJEG BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

TAMO GDE SE SUSREĆU UMETNOST I NAUKA, ČOVEK IZRAZITOG SENZIBILITETA ZA DOBRO, LEPO I SAZNAJNO. HIRURG 21. VEKA U ORDINACIJI IZGRAĐENOJ U POSLEDNJOJ REČI MINIMALIZMA, KOJA VIŠE LIČI NA KOMSIČKI BROD U KOJEM SE PRELAMAJU ZRACI NEONSKE SVETLOSTI, SVOJIM SVETLOSNIM MAČEM DR PETAR DRAGIĆ, USKO JE SPECIJALIZOVANI HIRURG IZ OBLASTI VENSKE PROBLEMATIKE I VENSKE ESTETIKE, STEKAO JE VELIKO ISKUSTVO OD PREKO 8000 OPERACIJA, ŠTO PREDSTAVLJA NAJVEĆU SERIJU NA SVETU U RUKAMA JEDNOG HIRURGA I JEDNU OD NAJVEĆIH SERIJA OPERACIJA JEDNE BOLESTI. KLINIKE „DRAGIĆ“ U NOVOM SADU, BEOGRADU, BANJALUCI, PODGORICI SU SPECIJALIZOVANE ISKLJUČIVO ZA LASERSKE OPERACIJE VENA I VENSKU ESTETIKU (KAPILARI). ON JE PIONIR LASERSKIH OPERACIJA VENA, PRVI KOJI JE JUGOISTOČNOJ EVROPI UVEO LASER U OPERATIVNO LEČENJE PROŠIRENIH VENA (PRVA LASERSKA OPERACIJA U ZEMLJI URAĐENA JE 2007. GODINE, U NOVOM SADU). NJEGOVIM USPEHOM I ZALAGANJEM, LASERSKE OPERACIJE VENA SU POSTALE METODA IZBORA U LEČENJU PROŠIRENIH VENA. INSPIRACIJU U NJEGOVOM RADU I USPEHU, TOKOM POSLEDNJIH GODINA, PRONALAZI SVE VEĆI BROJ STRUČNJAKA IZ ZEMLJE I INOSTRANSTVA, A PRIMENA SAVREMENE VENSKE TERAPIJE LASEROM POSTAJE ZLATNI STANDARD MEDICINE 21.VEKA ČOVEK KOJI JE UPLEO UMETNOST I NAUKU, SAN I IDEJU, ZANJENJE I LJUBAV, OSEĆAJ I HUMANOST, NA SVOM PUTU KA JEDINSTVU ISTOG. ART & SCIENCE PRIPADA NJEMU PO STILU I OBRZOVANJU. DR PETAR DRAGIĆ JEDAN OD NAJBOLJIH SVETSKIH HIRURGA NA ČIJIM ZIDOVIMA U KLINICI „DRAGIĆ“ U BANJALUCI JE TRENUTNO POSTAVKA GENIJALNOG SRPSKOG SLIKARA VLADE VELIČKOVIĆA IZ KOLEKCIJE LAZE VUJIĆA, GALERISTE IZ LJUBLJANE.

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOAPLOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Kako objašnjavaš svoju ljubav prema umetnosti i nauci? Medicina je jedna od najhumanijih profesija, zbog toga što je objekt rada sam čovek odnosno ono što je za njega najznačajnije..a to je zdravlje. Zbog toga lekar prema svakom pacijentu treba da daje svoj maksimum kao sto se umetnik unosi u svoje delo. To zahteva ne samo znanje iz knjige već kao i u umetnosti, što veći stepen kreativnosti i inovacije kako bi to delo i samo lečenje bilo bolje. Zbog toga smatram i sebe na neki način umetnikom ili bar da kažemo primenjenim umetnikom. Svakim danom napredujem, rastem i učim da koristim nauku na najbolji moguci način, a svakog pacijenta posmatram kao posebnog i na neki način kao svoje umetničko delo. Dečak iz Sombora, izrastao je u cenjenog svetskog hirurga. Svojim „svetlosim mačem“

pomažeš pacijentima u lečenju. Kakav je osećaj biti među najboljima u svojoj struci? Ja zaista to ne osećam jer se sve dešava na svakodnevnom nivou, puno je putovanja, edukacija. Kroz veliki broj operacija uvideo sam i nedostatke dosadašnjih operacija te su i neminovno su usledile inovacije sa kojima sam unapredio intervenciju njenu uspešnost i sigurnost. Te inovacije pored sigurnosti i dugotrajnosti intervencije poboljšavaju i njen estetski efekat i brzinu oporavka što su moji glavni ciljevi. Uporedo sa tim su kolege iz celog sveta počele pratiti moj rad i učiti iz mog velikog iskustva koje se meri jednom od najvećih ako ne i najveću seriju operacija vena na svetu. Laser je našao mesto u flebologiji (nauka o venama). Danas ni jedna intervencija u svetu

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

ne može da se zamisli bez lasera. Koja je prednost ove vrste intervencije na proširene vene u odnosu na staru intervenciju? Prednosti modernih laserskih operacija u odnosu na klasičnu su velika sigurnost pacijenta odnosno smanjenje rizika od same intervencije iz razloga što se intervencija odvija u lokalnoj anesteziji za razliku od klasične kod koje je bio potreban anesteziolog, opšta anestezija. Zatim laserksa operacija se odvija u ambulantnim uslovima i pacijent odmah nakon intervencije se vraća svojim aktivnostima tj. nema oporavka dok se kod stare ostajalo u bolnici po nekoliko dana a oporavak i bolovanje kući je često trajao ne manje od mesec dana. Kod laserske metode ne postoje rezovi konci i ožiljci i proces je potpuno bezbolan zbog tog što se vena ne vadi iz organizma, dok je kod klasične intervencije veliki nedostatak i to što je vrlo invazivna i vena se vadi (čupa) iz organizma zbog čega pacijent nakon intervencije ima izražene hematome otoke bolove i ožiljke. Pored svega laserksa procedura se obavlja sve vreme pod kontrolom ultrazvuka i mnogo je preciznija a samim tim uspešnija u smislu pojave novih vena od hirurške metode koja se radi “na slepo” (Obično je ultrazvučni pregled bio urađen od strane drugog lekara). Kod laserske operacije isto lekar radi i pregled i intervenciju i za vreme intervencije stalno koristi ultrazvuk kako bi video šta radi. 2012. i 2013. godine proglašen si za evropskog lidera u broju laserskih operacija na venama. Koliko dnevno radiš i kako uspevaš da organizuješ privatni i poslovni život? 2014. sam dobio nagradu na prestižnom kongresu vaskularnih hirurga CICE u Brazilu za najveći broj intervencija međutim od tada do danas moj tim i ja nismo stali, već i dalje radimo još bžim tempom, tako da smo i dan danas u samom vrhu nove hirurgije. Obišao sam zaista puno zemalja edukujući lekare i puno lekara koji već imaju određenog iskustva iz ove oblasti i sa ponosom mogu da kažem da pacijenti kod nas mogu da dobiju najbolju i

najkvalitetniju intervenciju kao i praćenje. Nigde nisam video toliku preciznosti i posvećenosti detalju kao kod nas a to je možda i zbog toga što sam stasao kao kardiohirurg gde je upravo ta preciznost merena u delovima milimetra. Često mi kolege kažu da preterujem međutim ukoliko to pacijentima donosi benefit onda i taj delić, milimetar i za mene znači. Da bih to postigao moram stalno da mislim o tome, o materijalu, pristupu, organizaciji a to zahteva i vreme posle same operacije ili kako bi ga nazvali privatno vreme. Na neki način meni je teško podeliti privatno i poslovno jer ih ja poistovećujem. Jednostavmo to je moj život i ja ga na taj način dožvljavljavam. Sva moja interesovanja pored posla su opet na neki način usmerena ka tome što radim u arhitekturi za koju smatram da je neizostavni deo života svakog čoveka. Putovanja na koja idem u smislu edukacije drugih lekara koristim za sticanje poznanstava i upoznavanje njihovih kultura. Gotovo retko bilo gde putujem kao turista zbog nedostatka vremena ali ova druga putovanja idealno zamenjuju prva ako ne i bolje. Tako da je za mene privatni i poslovni život jedan isti. Klinike „Dragić“ u Beogradu, Novom Sadu, Banjaluci i Podgorici koje su specijalizovane isključivo za laserske operacije vena i vensku estetiku (kapilari). U svim ovim gradovima u tri države njegove klinike zauzimaju apsolutnu lidersku poziciju u savremenoj venskoj terapiji. Šta je ono što je vama najvažnije u lečenju pacijenata u svojim klinikama? Posvećenost i specijalizovanost. Posebnost ovih klinika je upravo ta što se isključivo bave jednom problematikom i kompletno su usmerene na rešavanje tog jednog problema za koji neko misli da je mali i nebitan, a pacijenti koji boluju od tog problema znaju koliko je njihov problem teško rešiti pogotovo ako su u pitanju kapilari. Kod nas kao i u svetu je postojalo mišljenje da proširene vene u stvari nisu bolest već estetski problem te da ga ne treba lečiti sve dok se ne iskomplikuje,

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

a kad se iskomplikuje onda je već kasno. To mišljenje je bilo urzokovano pretežno ne adekvatnog lečenja ili hiruške operacije koja je bila preagresivna te su pacijenti i lekari najčešće ovaj problem guralinpod tepih. Međutim sa prvom pojavom lasera ja sam ga usvojio i kao pionir prvi u našoj zemlji, jedan od prvih u svetu počeo da ga primenjujem znajući koliko ljud li čeka na neku novu, bolju vrstu lečenja. Od tada do danas svaki dan kontinuirano specijalizovani radimo na tome da poboljšamo ne samo operaciju već i lasersku opremu davajući savete inđenjerima iz Bioliteca. Kreiraš budućnost lečenja vena. Dokle si stigao u tome? Trenutno smo ušli u treću generaciju lasera odnosno njihove talasne dužine od 1940 nm koja daje najbolje rezultate. Takođe se daleko otišlo na razvoju sondi koje prenose energiju na venski zid. Koristeći najmoderniju opremu sretan sam što smo mojim unapređenjima i inovacijima ušli u samu suštinu ili koren problema i što danas mogu da uradim ono što nismo ni blizu mogli kad smo bili na samom početku. Takođe sam sretan što živim u eri razvoja ove oblasti, tako da smo konačno uspeli da rešimo problem kapilara potpuno novom metodom sa kojojm sam jedini u Evropi i zbog koje mnogi lekari dolaze u našu zemlju na edukaciju. To je metoda koja za razliku od otalih dosadašnjih metoda koje su bile poprilično neuspešne i ne samo to već su ostavljale još gore rezultate. Možemo da kažemo da smo zatvorili krug i da imamo idealan koncept lečenja vena i kapilara. Veliki si esteta, ljubitelj arhitekture, umetnosti, nauke. U tvoje klinike su umetnička dela, tvoje boje jednostavne i svedene, stil određen u prvcu svetksih trendova u minimalizmu. Kako objašnjavaš ekspoloziju lepote kojoj težiš u svemu i znanja koje nosiš? Moje klinike nose unutrašnju poruku koju i ja nosim u sebi. One su bele, pročišćene od

suvišnih uglova linija i nejasnoća. Minimalizam u sebi nosi lepotu, kulturu i prefinjenost ukusa. On rasterećuje, opušta i vodi u neku drugu dimenziju. Ukoliko sve to uspete, dobijate jedan jednostavan izgled koji u sebi sadrži celu jednu na prvi pogled nevidljivu harmoniju. Takođe je bitan i za sam posao, jer jednostavnost je jako potrebna u poslu i hirurgiji. Bela boja pored toga što izražava energiju svetlost i pozitivnost veoma je bitna za preglednost i održavanje higijene prostora. Tematski su moje klinike uvek fiturističke jer smatram da je ovo sto radim budućnost. Klinika „Dragić“ je novo osnovana u Banjaluci. Koji su kapaciteti i kako si je zamislio? Ona je poslednje dizajnirana od svih klinika i samim tim kao najnovija je i konceptualno najsavremenija. Posebno sam ponosan na nju jer je moje idejno rešenje. Takođe sam ponosan na kliniku u Novom Sadu koja je projekat arhitektonnskog studija „Fluid“ i arhitekte Đorđa Geca koja je osvojio nekoliko naših najprestižnijih nagrada (srpsko Bijenale arhitekture u Beograd 2016. za najbolji dizajn enterijera u Srbiji). Projekat je objavljen u nekoliko svetskih najpoznatijih časopisa kao sto su „Dezzen“ itd. Klinika je i kao inspiracija mnogim lekarima širom sveta. Tema novembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Razum & Osećajnost“ Kom se carstvu priklanjaš? Razum ili osećajnost ili i jedno i drugo? Smatram da sve u životu polazi od intuicije odnosno osećanja koji te vodi nekim putem. Ako u sebi imamo želju intu želju stalno osnažujemo sigurno će nas taj put dovesti negde. Možda to neće biti baš to što smo hteli.. već nešto mnogo bolje.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR WORLD

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

WORDS: ZINA DOBERSBERGER PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

SENSE & SUSTAINABILITY BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

What comes to mind when you read these words?

In case the answer is not immediately clear, the answer is a definite no.

Climate change. Zero waste. economy. Sustainable cities.

I’m not here to shame anyone. I’m writing this article knowing full well that I regularly make mistakes, behave selfishly, and occasionally give in to laziness (hello food delivery!). To err is human, right? Well, we know from all those “doom and gloom” articles and social media posts I mentioned earlier where our collective and constant erring has landed us.

Circular

For many, these words elicit strong reactions: fear, anger, frustration, shame, despair, and for some…rejection. It seems almost every other article, Facebook post, or trending Twitter topic is trying to convince us of our impending doom—warning us that we are rapidly approaching a tipping point where the damage to our planet could be irreparable. Year after year we watch disturbing videos of bushfires devastating Australia, or starving polar bears in the Arctic. We scroll past vivid images of forest habitats in South America and Southeast Asia, left completely barren due to logging and other human activities. Although these images and reports shock and sadden us, in my opinion, they depict realities that are often too far removed from the lives of most of the everyday citizens that view them. Somehow along the way, the connection between those tragedies thousands of miles away and our own communities get lost. And even when tragedy hits closer to home (think about the devastating floods in France recently or even the outbreak of the Covid-19 pandemic and its consequences), so often the conversations about climate change and sustainability focus on the failure of governments to provide necessary infrastructure or pass legislation protecting the environment. We also shame and blame big corporations for their exploitative practices and obsession with maximizing profits—no matter the human or environmental cost. Don’t get me wrong here, we definitely need to hold these actors accountable. But what is so often conveniently lost in the conversation about climate change and the future of our planet, is us: the everyday actions and decisions of individual citizens. Are we holding ourselves accountable? Are we being honest about our own habits and lifestyles and how they impact the world around us?

Fear not, there is hope! Fortunately for humankind, our species has both the capacity and the tools to not only save ourselves but billions of other living organisms on the planet. There are plenty of people smarter than I am out there that have put together amazing lists, videos, or blogs with practical examples of how you can reduce your impact on the environment and live a more sustainable lifestyle, so I won’t do that. But what I do want to do, is back up a step and offer my advice on how to break down these issues. These global problems are big and scary (and if you disagree you, might want to check that you’re not a robot), but they don’t have to feel overwhelming. Keep it simple. Start small and work your way up. Think about what you do every day. How do you get from point A to point B? What do you eat? What tools, appliances, or materials do you use? What spaces do you occupy? What do you buy or consume the most of? Once you start to answer these questions, it becomes easier to identify where you can start to make changes. Does your day start with a 30 minute, boiling hot shower? Try cutting that in half. You grab a to-go coffee cup every morning on your way to work? Invest in a reusable coffee mug. The office orders way too much food at lunch, which includes plastic utensils, straws, and napkins that aren’t needed? Go out for lunch. Or if you do order delivery, order fewer portions and let the restaurant know you don’t need utensils. The most commonly-listed ways for people to reduce their waste and carbon emissions (avoid plastic, buy only what you need, eat less meat) are based on, you guessed it… common sense!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

This isn’t rocket science, but just like with any lifestyle change (ex. getting more sleep, losing weight, eating healthier) getting started is the hardest part. Real, meaningful change requires serious commitment and consistency. It’s tough, but not impossible. Reflecting on your habits, challenging yourself to change them, and celebrating and sharing those successes with those around you can make it easier to move up to bigger challenges (ex. Buying less, flying less, meat-free month, etc.), and ultimately inspire others to start their journey. Strength in unity Where I come from, we have a saying, “It takes a village”. We typically use this phrase in the context of raising children, but I’ve found that it can easily apply to different situations—including reducing our impact on the environment. The reality is, no one country, government, organization, or person can take on these global problems alone (no, not even Greta Thunberg). It may seem counterintuitive, but if there is one lesson that we are learning as the Covid-19 pandemic drags on, it is how vital human connection and interaction are for the health and wellbeing of our communities (think less physical health and more social health). So why not apply that same learning in our efforts to make our communities more sustainable and environmentally-friendly? Here again, starting small and working your way up is the key. Who are the people you see every day? Talk to them. Ask them what they’re doing to reduce their impact on the environment. Exchange ideas and learn from each other. Are there others in your school, office, or neighborhood that have started initiatives (ex. recycling programs, plasticfree zones, clothes swap gatherings, home composting)? If not, could you and a few others start something? What local organizations and groups are already working on these issues, and how could you support and/or learn from them?

members both encourage and hold each other accountable makes the challenges of addressing climate change, pollution, etc... seem less daunting. It’s also important that solutions make sense for the communities they are intended for. There is no better way to ensure this than having those solutions and initiatives come from within the community itself. If you don’t care, why should anyone else? Too often, I hear the excuses, “Well I’m not a scientist or expert. I’m not in government. I’m just one person. What difference can I make?”. I want to encourage anyone reading to put those thoughts out of your mind. I wouldn’t dare to suggest that going meatfree once a week or ordering drinks without plastic straws can solve climate change alone. To solve these truly global issues will take an enormous effort and commitment at all levels. But I would dare to remind each person that the decisions you make every day do matter— whether you believe it or not. The waste you produce, the resources you use, how you get around, and where and what you spend your money on impacts your community (and likely other communities as well). It’s not just about saving cute baby polar bears in the Arctic. Reducing our impact on the environment is about human rights. Ask yourself, do I have a right to breathe clean air and drink clean water? Do I have a right to a dignified existence? If the answer is yes, the way forward is simple. We are, each of us, capable of realizing our place in the great circle of life on this planet and making a conscious effort each day to act responsibly. It just makes sense.

In my experience, connecting with other like-minded individuals makes starting your journey towards a more sustainable and fulfilling lifestyle much easier. A collaborative and positive environment, where community E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR UMETNOST

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: STUDIO ĐAKOV

VRISAK VRANCA BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

MIOMIR MIŠO VEMIĆ, ROĐEN 22. 10. 1954. GODINE U DONJOJ BUKOVICI, OPŠTINA ŠAVNIK. DIPLOMIRAO JE NA FILOZOFSKOM FAKULTETU U NIKŠIĆU NA LIKOVNOM ODSEKU. ORGANIZATOR JE PRVOG PROLEĆNOG INTERNACIONALNOG BIJENALA MINIJATURE U NIKŠIĆU 2005. GODINE. UČESTVOVAO JE NA VIŠE INTERNACIONALNIH BIJENALA I NA BROJNIM SELEKTOVANIM INTERNACIONALNIM UMETNIČKIM SIMPOZIJUMIMA, KOLONIJAMA, GDE JE DAO SVOJ VELIKI DOPRINOS LIKOVNOJ KULTURI. DOBITNIK JE MNOGOBROJNIH NAGRADA, PRIZNANJA, POVELJA, NA BALKANU I U EVROPI. IMAO JE 52 SAMOSTALNE I UČESTVOVAO JE NA VIŠE KOLEKTIVNIH IZOŽBI U ZNAČAJNIM GALERIJAMA I MUZEJIMA U SRBIJI, MAKEDONIJI, CRNOJ GORI, ŠVAJCARSKOJ, TURSKOJ. SLIKE AUTORA NALAZE SE U PRIVATNIM KOLEKCIJAMA U LONDONU, BUDIMPEŠTI, MOSKVI, TURSKOJ... ČOVEK KOJI OPRAVDAVA SVOJE POSTOJANJE SLIKANJEM. MIŠO VEMIĆ ŽIVI I STVARA U NIKŠIĆU. DA LI IMATE STRAH OD SLIKARSKOG PLATNA? Pa, bijelo platno je bastion za svakog umjetnika. Neko ga osvoji, a neko nikad. To je beskrajan prostor u koji se može smjestiti sve i svašta. Naravno, taj prostor je izazov i sudba svakog stvaraoca. Kažem, stvaraoca! Po reakciji na tu prazninu, na tu bjelinu, umjetnik se poznaje i prepoznaje. Ta bijela površina može biti kapija za smrt umjetnika, a i kapija za njegov umjetnički život. Platno pred kojim se umjetnik nađe može biti giljotina i pijedastal. Izvor je ne straha, nego uzdrhtalosti, odustajanja, izvor je i življenja i smisla postojanja. Ta bjelina može da rodi umjetnika suočenog sa vlastitim sopstvom, a može i da ga uništi. Bjelina je jača od crnine, reakcija na prazninu je rat sa svjetlošću.

ŠTA JE ONO ŠTO VAS OSLIKAVA U SLIKARSTVU? Moja umjetnička ličnost se karakteriše željom da prodrem duboko u vlastito Ja, da se sopstvom osvjedočim i da svojim stvaralaštvom ne zadobijem priznanje, već da opravdam svoje postojanje. Uvijek pokušavam da se otrgnem od već viđenog, naučenog, da čak eskiviram „pamćenje“ desne ruke. Energiju koju posjedujem generišem iz prvog dnevnog bljeska, prvog bola i prvog krika (plača), suočivši se sa spoljnim svijetom u koji sam odjednom uletio. Dakle, iz djetinjstva. Nastojim biti brutalno iskren jer to je jedini temelj za stvaranje umjetnosti. Moja likovno-poetska prošlost je obilježena oporim mirisima, gorkim ukusima i dramatičnim opserviranjem svijeta. U mojim slikama nastojim suprotstaviti htonsko demonskom u biću koje slikam. Mora da isijava i jedno i drugo da bi se formiralo nešto treće. Nastojim definisati svjetsku bol kroz posmatranje otvorenim očima. Nije mi cilj da razorim ljepotu, nego da spriječim običnost i zaslađenost. Volio bih da moja slika „iskopa“ i ono što sam nisam vidio. KAKO BI VAŠE SLIKARSKO BIĆE OPISALO SVOJU UMETNOST, SVOJE SLIKARSTVO? Teško je govoriti o sebi, pogotovo o vlastitom stvaralaštvu. To može da bude tautologija, larpurlaristička tirada, ulijetanje u zamku vlastitog ega. Lijepo mi je živjeti u vlastitom slikarskom bunilu i izazivati posmatrača. Živim u velikom nevremenu i ne želim da me posmatraju kao estetski element. Želim biti jasan u svojoj boljci, u svom umilnom ludilu, da ne bih napravio slatko vrenje. Ne želim biti zadovoljan sobom, niti to mogu. Želim se učiti na greškama. Moja autobiografija glasi: nezadovoljstvo. Nikoga ne mrzim, samo ne podnosim one koji kažu: „Uh, što sam juče napravio dobru sliku!“ Bio bih srećan kada bih se bar jednom oduševio svojim radom. Samo da vidim kako to izgleda. DA LI STE OD ONIH UMETNIKA KOJI CEO ŽIVOT SLIKA JEDNU SLIKU ILI TEMU? Mišljenja sam da ni jedan pravi umjetnik ne pronalazi temu. Tema pronalazi umjetnika. Pronađe me krik, lupanje bukovih vratanaca na kolibi moga đeda Jova. Vrisak vranca! Kaže pjesnik Nenad Jero Radenković: „Moje su konje otjerali bahati I za sobom sva polja zatrovali,

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

Šta će mi sada amovi i sedla, Ugašeno sunce u blato mi pade!“ Ne volim one što skaču sa teme na temu. Život je dovoljno kratak za oslikavanje bilo koje teme. Za duboko oslikavanje! KONJI U VRISKU, POKRETU - JEDAN OD TEMATA VAŠIH SLIKA. KOJE SVE OSEĆAJE ISKAZUJU I ŠTA STE HTELI PORUČITI SIMBOLOM KONJA? Nijesam želio da me išta mimoiđe u životu, jer sve što se nagomilava u meni i mojim slikama, pomoći će mi da se vratim na ognjište svoga oca. Vrisak omiljenog vranca je spona oba zvona, i duhovnog i nebeskog. On i sad nosi moju dušu na svojim znojavim leđima padinama Sinjavine, crn i ubitačan. I tako, taj „vrisak primarni“ je bio okidač za život i umjetnost koja se razvijala u meni i traje. To je ritualni ulazak u jedan drugi i drugačiji svijet. Taj svoj vrisak sam podario tom biću... konju. Konj je htonsko i demonsko, noćno i dnevno biće, solarno i božansko. Ne tvrdim da je to životinja. Mojim slikama sa ovim bićem želim dati crtu bezvremenosti, a ne opštosti. Ne biti stereotipan nego arhetipan. To je zadatak, da vrište moji konji slomljenih vilica. JEDNA VAŠA SLIKA NALAZI SE U KOLEKCIJI POZNATOG TURSKOG PISCA ORHANA PAMUKA. Ja sam dosta putovao, pohodio dosta zemalja, putujem i pohodim i sad. Od Turske do Švajcarske, dosta slika imam baš svuda i veliku mi čast čini bilo koji kolekcionar koji posjeduje moju sliku. Posebnu čast mi čini što je moja slika dio kolekcije velikana Orhana Pamuka, a koja se nalazila u galeriji „Lidija“ u Bijelom Polju. To mi je učinilo svijet manjim. KAKAV JE VAŠ SLIKARSKI STAV U ODNOSU PREMA BUDUĆNOSTI - OPTIMISTIČAN ILI PESIMISTIČAN? “UMETNOST JE LEK STVARNOSTI”- VAŠE SU REČI. Neznalice, psihopate i satanisti vladaju i haraju svijetom. Sunce kulture je na zalasku, a kad sunce zalazi i patuljci bacaju dugačku sijenku. Te moralne nakaze koje sunovraćuju svijet, identifikuju se sa svojom sijenkom i misle da su veliki. Od ratova, preko pandemija, do reality-ja, svjedoci smo moralnog i duhovnog umiranja čovječanstva. Mišljenja sam da se ne poštuje ni jedna od Božijih zapovjesti. Gdje je tu mjesto umjetnosti? Mislim da je sabijena u tjesnac. Gledao sam fotografije iz Luvra, djeca stoje ispred „Noćne straže“ i bulje u mobilne telefone. Možda je i montaža u pitanju, ali dobro ilustruje stanje u umjetnosti. Nikad umjetnost

nije bila usamljenija, gotovo da je skliznula u dizajn. Izgleda da je došlo vrijeme da ne treba nikome, osim malobrojnima. Ta manjina će biti blagoslovena. Ostalima će pripasti reality programi, šund i kič, kao i druga duhovna obogaljenja. Homo sapiens je stavljen u kavez. Biti optimista u ovakvoj situaciji je degutantno i krajnje drsko. Umjetnost je ishodište i utočište. I bijeg i lijek. AKT – MODEL UHVAĆEN U INTIMI, OVEKOVEČUJE SE TRENUTAK I SNAGA TELA. ŠTA JE ZA VAS DOBAR AKT I ŠTA ON MORA DA PREDSTAVI U PRVOM PLANU? Nezaobilazna avantura za svakog umjetnika je akt. Nije to samo puka erotska senzacija. To je kompleksna tema, samim tim i teška. Malo je danas umjetnika koji se bave tom temom, a da nije pomalo sanzacionalistička. Imao sam izložbu akta u Požegi poodavno, takođe sam nekoliko radova izlagao u Fluhliu kod Lucerna, gdje sam vodio razgovor sa poznatom istoričarkom umjetnosti, koja me je pitala zašto slikam akt koji je brutalno ogoljen. Ja sam odgovorio da akt čak tretiram kao ekološku temu, lišenu jeftinih krpica i banalnosti. Akt može biti potresan koliko Sutinov ili Rembrantov „Odrani bik“. I Sezanova predstava jabuka posjeduje dramatiku, a kamoli akt. Pikaso je uz neke svoje aktove dodavao satire i bikove da bi došao do dramatičnije predstave. Akt može da bude i sladunjav poput razvodnjene limunade. Moja malenkost tretira akt u odnosu prema animalnoj snazi, razdrobljen između Erosa i Tanatosa. UČESTVOVALI STE DO SADA NA TRI RADIONICE PIGMALION TAMNJANICA. TEMAT RADIONICE OKTOBRA 2020. JE BIO AKT. INTIMA, ŽENA I KONJ U POKRETU KAO LAJTMOTIV SVIH VAŠIH SLIKA. Tamnjanica – Pigmalion, spoj dva termina, naizgled nespojiva. Tamnjanica je postala simbol nečega što se kreće i nadolazi u svijetu umjetnosti. Spoj mitskog skulptora i zabačenog sela između Niša i Bele Palanke, postao je stjecište umjetnika svih profila i to sve zahvaljujući jednom čudesnom čovjeku koji se zove Gorazd Čuk. Taj čovjek je napravio ogromnu latifundiju ljekovitog bilja i vinograda i sve to spojio sa umjetnošću. Sada bi svi htjeli da učestvuju na „Pigmalionu“. Već tri puta sam bio učesnik ove, već čuvene, umjetničke radionice na moje zadovoljstvo i, nadam se, na zadovoljstvo organizatora. Naslikao sam sliku koju sam nazvao „Tamnjanički sanovnik“ jer sam pokušao suprotstaviti i sjediniti sva svoja htjenja i dileme.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: ANIMA MUNDI

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR ART

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

POTRAGA ZA SAMIM SOBOM MILAN NEŠIĆ, AKADEMSKI SLIKAR, ROĐEN 1976. GODINE U SREMSKOJ MITROVICI. UPISAO FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI U PRIŠTINI 1997. GODINE.

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARCHIVE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

DIPLOMIRAO NA KATEDRI ZA SLIKARSTVO AKADEMIJE UMETNOSTI UNIVERZITETA U NOVOM SADU 2003. GODINE. ZAVRŠIO MASTER STUDIJE NA KATEDRI ZA SLIKARSTVO AKADEMIJE UMETNOSTI UNIVERZITETA U NOVOM SADU 2015. GODINE. IZLAGAO SAMOSTALNO NA 25 IZLOŽBI. UČESTVOVAO NA PREKO 60 GRUPNIH IZLOŽBI U ZEMLJI I INOSTRANSTVU. DOBITNIK GODIŠNJE NAGRADE AKADEMIJE UMETNOSTI NOVI SAD ZA SLIKARSTVO 2003. GODINE I NAGRADE “PERSPEKTIVNI” KAO NAJBOLJI MLADI STVARALAC U KATEGORIJI SLIKARSTVO “ART KLINIKE” 2003. GODINE. VAŽNIJI OTKUPI: TELENOR KOLEKCIJA (2009), MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI VOJVODINE (2011), OTKUP FILOZOFSKOG FAKULTETA U NOVOM SADU (2017).

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Ko je slikar Nešić? To je prvo bio jedan dečak, pa momak, a sad već čovek koji je u stalnoj potrazi za vizuelnim uzbuđenjem i izrazom. Izrazom koji bi poslužio kao beg od dosade ili neka vrsta izlaza iz svakodnevice. Kako bi opisao svoj slikarski opus? Ispod ovog pitanja bi kao odgovor dobro pristajalo citirati naslov romana velikog francuskog pisca Selina „Putovanje na kraj noći“. Ili, na primer, kao potragu za samim sobom sa dosta karakteristika utopije. Svoj put sam započeo kao figurativni slikar. Zatim sam, bez nekog logičnog prelaza, naglo uskočio u avangardu i započeo traganje za nekim svojim sistemom izražavanja. I to traženje još traje. Kod tebe je slika i prostor i scena. Znakovi i simboli dominiraju, boje takođe, svedeni na minimalizam priče. Kako biraš simbole, boje…? Jeste, koristio sam razne tehnike i postupke. Ali uvek ostajao u polju slikarstva. Pri izboru simbola i motiva sam veoma intuitivan. Prepuštam se momentu. Nemam priču. Ona nastaje sama od sebe, dok se ja brinem o drugim aspektima rada. Tako da se neka priča ipak desi. Ali to mi nije bitno. Zato interpretacije rada ostavljam posmatraču. Uopšte, tema mi nije bitna. Zato često biram neutralne motive, cipele, šake, šešir, itd. Koristim ih kao opšta mesta, ali opet vezana za istoriju samog medija. Boje biram nasumično. Iako ih dosta koristim, u principu sam slab kolorista. I to me ne brine. Više se vodim formom. Boje često stavljam na platno direktno iz tube. Kao neki vid redi mejda. Dešava se da kad zaglavim na nekoj slici moram da je fotografišem crno-belo da bih video šta se dešava. Ali zato kad prepoznam dobre kolorističke odnose u radovima drugih, uživam. Slikarsko platno nije jedino na kojem iznosiš svoje ekspresije. Po kojim još materijalima tvoja četkica slika? Po praktično svemu i svačemu. U nekim ranijim periodima, često sam koristio odbačene materijale. Tako su nastali slike-objekti ili “sklopovi”,

kako sam ih u početku neformalno nazivao. Koristio sam bilo koji materijal ili kombinacije materijala koji su mogli poslužiti kao pogodna podloga za intervencije. Uglavnom razne vrste ploča, letvi, kartona, koje bih pokupio na putu do ateljea ili našao u okolini. To je vrlo poseban i uzbudljiv način rada koji nudi puno mogućnosti. Vremenom sam se zasitio toga. Postao sam isuviše vešt. Nestalo je neizvesnosti. Slikarsko platno VS. običan papir/karton Nerešiva dilema. Kod mene se ta dva medija stalno smenjuju. Izbor najviše zavisi od okolnosti u kojima se zadesim ili od mog raspoloženja. Crtež je trenutan, direktan i tako zarazno neposredan. Omogućuje mi laku i brzu formulaciju ideja. Slika je već kompleksniji proces. Kad slikam, više razmišljam pre nego što donesem neku odluku. Naravno, ne sve vreme, ali ipak sam oprezniji. Duže gledam u rad i sliku skoro nikad ne završim istog dana, bez obzira na format. Uvek ostane nešto da se doradi, promeni. Dok crtež, kad jednom odlučim da je gotov, nikad ne dorađujem. I brže operem četkice. Uprkos velikim razlikama, uvek sam bio fokusiran na onaj nivo koji im je zajednički - narušavanje praznine bi to moglo da se nazove. Da li imaš dominantan lajtmotiv na slikama koji je možda sakriven ili boju koju ne vidimo na prvi pogled? Tako nešto uvek postoji, ali ne toliko mojom namerom. Možda više zbog nepažnje posmatrača. Ipak, moram da naglasim, da mi je jedan od lajtmotiva da u radu ne bude ničeg skrivenog. Izabrao sam da ne koristim složene slikarske postupke i tehnike. Volim da ostavim proces rada vidljivim. Imao sam, na primer, neke ideje za koje i danas mislim da su dobre, međutim nikada ih nisam izveo jer me je odbijao takav proces rada. To bi bio rad po nekom unapred utvrđenom planu. Dok radim, volim da posmatram šta se tog momenta dešava u procesu i da u odnosu na to donosim odluke. Naglo menjam ideje i izgled rada, rizikujem. Ne volim da znam unapred. Takav proces me privlači.

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

Ipak, dešava se da ponekad stavim u rad neku sitnicu, tačku ili crtu. Bez neke logičnosti, koja nije uočljiva, ali ja znam da je tamo. Osnovni fokus u radu mi je sama slika. Sve van toga, tema, motiv, poruka, dosadno je. Koliko crteža uradiš na godišnjem nivou? Videh u tvom ateljeu neslućeni broj. Uvek sam dosta vremena provodio crtajući. To je nešto što me prati od najranijih dana. Brojim crteže samo na dnevnom nivou. Sećam se da sam pre nekih 7-8 godina uspevao da napravim čak i po 16 crteža dnevno. U poslednje vreme to nije slučaj. Ne znam zašto je tako, ali gledam da se ne uzbuđujem se oko toga. Ne volim da forsiram. Recimo da sad godišnje napravim oko 300 crteža. Otprilike, ne brojim ih, broj mi nije nikad bio bitan. Ipak, jednom sam bio toliko sistematičan pa sam izbrojao i zapisao na kutiji u koju sam upakovao te crteže da sam ih od 17. 3. do 19. 4. 2011. napravio 147. Mesto na kojem voliš najviše da promišljaš pre nego što ćeš uzeti četkicu u ruke i na čemu trenutno radiš? U dugim pešačenjima do ateljea. Moj atelje je udaljen 50-ak minuta hoda od stana gde živim. Ako se uzme da skoro svaki dan idem u atelje, to je dosta vremena. Neko pametan bi svašta smislio za to vreme. Ja uglavnom ne smislim ništa. Taj period mi više dođe kao neka priprema. Pomogne mi da se primirim. Prolazim kroz

veoma mirne i tihe ulice. Vremenom su te šetnje postale važan deo mog radnog dana. Ključni momenat se dešava u ateljeu, pred radom. Tu donosim odluke. Pošto nikada ne radim na osnovu neke skice, jer ne volim da recikliram prethodne ideje, dosta vremena provodim sedeći i gledajući. Ponekad su mi potrebni dani da bih započeo sliku. Veoma sam strpljiv po tom pitanju. Uživam u tim momentima. Trenutno se vraćam slikanju posle skoro četiri meseca crtanja. I izgleda da će taj period crtanja da napravi neku malu promenu u odnosu na prethodne slike. Tema novembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Razum & Osećajnost“. Šta kod tebe dominira i kada se prepuštaš jednom, a kada drugom? To je dobro pitanje. Za mene je najvažniji balans između ta dva stanja. Za to mi je bilo potrebno dosta vremena. U toku rada često se prepuštam slučaju. Volim da reagujem nasumično, nepromišljeno. Ipak, bez obzira koliko moji radovi ostavljaju utisak spontanosti, sebe smatram za veoma racionalnog čoveka. To možda zvuči pomalo apsurdno, ali radi se o veoma kontrolisanom procesu. Ponekad između dve intervencije prođu sati. Samo ja volim da se to ne vidi. Posmatrači često misle da radim brzo i lako. Što nije tačno. Ali to znači da sam uspeo da ih prevarim što, na neki način, i jeste bio cilj.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: DARKO AĆIMOVIĆ PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR PAINTINGS

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PLOVCI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

DARKO AĆIMOVIĆ JE ROĐEN U UŽICU. ZAVRŠAVA MASTER STUDIJE SLIKARSTVA NA AKADEMIJI UMETNOSTI U NOVOM SADU KOD MENTORA GORANA DESPOTOVSKOG. IZLAGAO JE NA PREKO 40 IZLOŽBI U ZEMLJI I INOSTRANSTVU, DOBITNIK JE NEKOLIKO NAGRADA IZ OBLASTI SLIKARSTVA, OD KOJIH SE IZDVAJAJU: GLAVNA NAGRADA NA STUDENTSKOM BIJENALU MALOG CRTEŽA SRBIJE, PRVO MESTO NA RED BUL ŽVRLJ ART TAKMIČENJU, NAGRADA AKADEMIJE UMETNOSTI U NOVOM SADU ZA NAJUSPEŠNIJI UMETNIČKI RAD IZ STRUČNO UMETNIČKE DISCIPLINE SLIKANJE, BRONZANA MEDALJA NA MEĐUNARODNOJ IZLOŽBI U SAO PAOLU. ČLAN JE ULUS-A I UVUU.

zbog privilegije što sam gospodar svog dana, poslodavac i radnik u jednom, čistačica i kuvarica, sam kao slikar - kažu neki u šali. Uz boje sam proveo najlepše i najmirnije dane svog života, noći sam uvek ostavljao za ljude ako ne padnem u krevet od umora. Nanosi boja su bogati, teški, puni. Kako to objašnjavaš? Uljane boje su mi pružile šansu da se u gustom nanosu naslađujem bogatstvom koje boja nosi, snažnim slikarskim gestom koji ima izraženu fakturu uranjam i izranjam na ravnom platnu. Tako neizmerno dajući mu koliko god može i želi da ponese, ne štedim ni sebe ni materijal. Za mene je slika dijamant koji se brusi i oblikuje dok ne postane neodoljiva oku. Volim kada je nanos sočan, pun života! Kako bi opisao svoju apstrakciju i minimalizam, a sa druge strane ljubav prema portretima?

Postoje različiti putevi interpretacije vizije i ja kao ultraradoznao uvek istražujem i tragam za koji odgovara trenutnom nadahnuću. DARKOVA IZLOŽBA SLIKA „PLOVCI“ POSTAV- načinom Portret i ljudi na mene ostavljaju snažan utisak LJENA JE POČETKOM NOVEMBRA U KULTUR- i bude ključanje osećanja uvek kada se nađem ispred takve slike. Minimalizam sa druge strane NOM CENTRU NOVOG SADA. pravi vrstu pauze, distance, daje se boji i likovnim elementima na značaju. Nakon mukotrpnih Kada se rodila strast prema slikarstvu? studija ljudske figure na Akademiji, poželeo sam Uživam u crtanju još od dečačkih dana, a boje da sebe častim laganim i opuštenim slikarstvom i četke su se usput provlačile kroz učenje kao kakve su slike “Plovci”. Odmorio sam i prikupio zadatak koji sam doživljavao poput raspusta i snagu da se vratim čoveku u slici nakon izložbe. koji nisam osećao toliko bliskim kakvim kasnije postaje. Prve profesionalne akvarel boje sam Koju poruku prenosiš kroz svoje slike? dobio sa 15 godina i odmah sam zavoleo te Zvuk solidarnosti, poziv na otrežnjenje. pigmente, nijanse su bile rajska bašta u odnosu Podsećam da su greške skupe i da gubitkom na klasične tempere na kojima smo porasli. fokusa, u nepažnji i letargiji stradamo. Verujem Sakupljajući četke, boje i podloge, rasla je i želja da čovek mora da bude oprezan u prostoru koji za ostvarenjem jednog jedinog i nimalo lakog ga okružuje i sa ljudima koji su mu blizu. Nije zadatka: Uložiti sve svoje napore i sredstva da retkost promašaj i zaplet, to guši mnoge, počevši se naslika dobra slika. Da bi se to uradilo, morao od sebe. Otuda potreba za prikazom situacije u sam da dobro otvorim oči pred ovim svetom, da kojoj se ogleda neuspeh, bespuće, protraćeno ga upoznam i shvatim prirodne zakone. I baš u vreme i resursi, prepuštanje u kolektivnu zamku. tim genijalnim saznanjima o percepciji, ugledao sam prostor u kome mogu da se izrazim, izoštrim Na izložbi slika „Plovci“ u Novom Sadu, početsvoje biće i razumevanje sveta do maksimuma, kom novembra, predstavio si se sa 10 radova. do božanskog. Već u mrtvim prirodama sa To je opus slika na kojima si radio četiri godine i početka je bilo uzbuljivo i zanimljivo tražiti boju, sadrži oko 500 radova. Šta simbolizuje plovke? I a kada je došao red na čoveka, morao sam da se šta ti je dalo podstreka da ih toliko dugo stvaraš pretvorim u tu istu boju da bih uspeo da naslikam i razrađuješ ideju? ono što vidim. Tako se rodila strast koja je ubrzo postala ljubav i potreba! Nada i želja za uspehom vode nas da zabacimo plovak i pokušamo da upecamo nešto. A svi U koje doba dana ili noći stvaraš? pecamo različito, neko u kancelariji, drugi u treći na veridbi. Takav isprepletani vrtlog Kad sunce zađe, ja počnem da plačem. Često se školi, ljudi, kakav je ovaj svet, prikazao sam u slici. U probudim pre nego što sviće i uz kafu pripremam tom zamršenom momentu kojeg dajem, svako boje na paleti, čekam svetlo i uranjam u platno. će čitati lično putovanje i ispitivati sebe gde se Živim za te momente i na svakom sam zahvalan nalazi u odnosu na druge. Da li se upetljao ili E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

samostalno peca na distanci. Imao sam mnogo toga da istražim sa plovcima, tehnički i likovno, slike su nastajale u dahu i svaka mi je prijala jer sam se oslobađao. Pre plovaka moje slike su bile precizne i smirene, ovde se desila eksplozija boja koja verovatno ima korelaciju sa mojim osećanjima. Mislim da je i istorijski trenutak da za vreme kovida umetnici, slikari, stvaraoci, predstavljaju svoja dela u drugačijim uslovima, na distanci, pod maskama. Kako gledaš na celu situaciju? Tvoji plvoci drže distancu, kao i posetioci na izložbi. Da li si bio vizionar? Slikari jesu vizionari. Mi služimo ljudima u te svrhe, da im se duša napije ljudskosti i dobre ideje o životu, da damo smernice ili olakšanje, mi sugerišemo. Cilj plovaka je da evocira razmišljanje na temu ličnog prostora i potrebe za pristojnom distancom da bi se uzvisili, ali kako je Homo ludens - čovek igre raspušten i radoznao, tako će zauvek biti u sprezi sa drugima i to je utopija koju sam prikazao na ovaj način. Posetioci izložbe će držati distancu i time davati suprotnu sliku od one na platnu, bar u fizičkom smislu. Ipak, ostaje lepeza sprega sa ljudima u

svakome od nas i taj iskorak će, nadam se, tražiti u sebi dok budu uživali u slikama. Čudesno je kako umetnost uvek pronađe način da cveta i u teškim vremenima. Ona tako čak dobija na punoći i značaju! Pozdravljam sve stvaraoce koji pronalaze način da se izraze u ovakvoj situaciji, to je hrabrost i ljubav prema stvaralaštvu u najlepšem obliku. Tema novembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Razum & Osećajnost“. Kom se carstvu tvoje stvaralaštvo priklanja? Kroz razum razvijam osećajnost i suprotno, ne bih umeo da odvojim te dve ideje. Razumeti, usvojiti i primeniti je zadatak svakog od nas na putu spoznaje što je usko vezano sa emocijama i osećanjima. Na primer, slika ima intelektualnu ideju, sasvim određenu razumom, a satkana je od čistog osećanja za boju, često nesvesnih i neplaniranih poteza. Ako bih trebao da izvagam gde pretežem kao ličnost, onda biram carstvo osećajnosti jer me ono vodi kroz život, ređe donosim razumne odluke. Šta drugo očekivati od umetnika!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PRIČA O ISTANBULU Moje putovanje u Istabul za vreme Covida... Da li otići ili ne? Ma pakujem kofere. Moram od januara nakon povratka iz Maroka, nisam nigde mrdnula. Skrasila sam se nakon 3 godine putovanja iz meseca u mesec. Mir, tišina, ali moj cipelice skitarice su se pokrenule. Prvi put sam na tlo Istanbula kročila 2004. godine u proleće. Sada je jesen 2020. godine. Gradu na dva kontinenta se opet radujem kao da nikada putovala nisam. Bizantion, Novi Rim, Konstantinopolj, Carigrad, Istanbul jedan grad sa više imena tokom istorije. Novo i staro, Orijent i Evropa, Islam i Hrišćanstvo – isprepleteno i neraskidivo povezano. Sletela sam na novi, moderan aerodrom. Sa aerodroma do centra možete stići taksijem za 30 evra. Na ulicama Istanbula svi nose maske, takođe i u zatvorenim prostorima. Na ulazu vam mere temperaturu. Puno je ljudi na ulicama. Svi su nekako poslušni i pridržavaju se uputstava. Trgovan na Grand Bazaru priča mi kako su danas turisti u Istanbulu samo Rusi, Rumuni, Srbi niko više ne dolazi zbog karantina u matičnim zemljama. Četiri dana hodanja od ujutro do uveče. Na dan sam prelazila po 15 km, oko 1000 fotografija napravila, silnih čajeva i kafa ispila i pita pojela... Obišla sam Aja Sofiju, Plavu džamiju, Topkapi palatu, kupovala po Kapali čaršiji (ima oko 3000 prodavnica), birala začine i tepihe, ćilime, slatkiše. Osećala se moćno i filsmki po

Dolmabahče palati i njenim vrtovima, popela sam na Galata kulu sa koje se vidi predivna panorama grada. Prvi Galata most koji spaja evropski i azijski deo Istanbula je sagrađen 1845. godine. Bio je od drveta i plaćao se prelazak preko njega. Od tada pa do današnjeg dana, na mostu je rađeno četiri puta. Most koji je i danas u funkciji datira iz 1994. godine. Galata most je zaštitni simbol Istanbula. Oni koji su posetili Istanbul smatraju da je najlepši zalazak sunca na svetu nad Istanbulom, i to ukoliko se posmatra sa Galata mosta. Vozila se metroom koji je treći po starosti u svetu posle metroa u Londonu i NY, tramvajem, taksijem, brodom do azijskog dela. I tako, između Crnog i Mramornog mora blista Istanbul. Za mene, on je živi film. Turci ljubazni, nasmejani, pričljivi. Za četiri dana stalo je mnogo, a još više mi je ovaj odlazak značio. U neke gradove morate više puta i prelaziti iste ulice u različitom životnom dobu, kako bi grad iznova pričao svoje priče. PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ – TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE LJUDI: MIA MEDAKOVIĆTOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE ARHITEKTURE: ANNA SERRANO

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: STEVAN ALEKSIĆ BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR EXHIBITION

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

SVE JEDNO DRUGO POJEDE PIŠE: ALEKSANDRA LAZAR FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ I IZ PRIVATNE ARHIVE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

NOVOSADSKI UMETNIK NIKOLA DŽAFO, 4. FEBRUARA 2019. GODINE JE RASPISAO KONKURS ZA GALERIJE U KOM IH JE POZVAO DA UZ NJEGOVE USLOVE, PRIHVATE PONUĐENU IZLOŽBU. NA KONKURS SE JEDINO ODAZVALA SAVREMENA GALERIJA SUBOTICA, PA ĆE OVAJ JEDINSTVENI KULTURNI DOGAĐAJ BITI EKSKLUZIVNO SAMO U PROSTORU SAVREMENE GALERIJE U SUBOTICI. Solo izložba Nikole Džafa pod nazivom "Sve jedno drugo pojede" otvara se u petak 6. novembra u 19 časova u Galeriji savremene umetnosti u Subotici, i trajaće do 15. decembra. Naziv je preuzet iz istoimenog filma Rajka Grlića iz 1971. Kustoskinje izložbe su Jasmina Jovančić Vidaković i Aleksandra Lazar. REZOVI - SLIKA KAO RASPRAVA O DRŽAVI Postoji nešto frankenštajnovsko u radovima stvorenim iz više rezova, kada autor kroz konstruisanu realnost različitih istorija stvara intuitivni pregled istorije umetnosti i sociopolitičke prošlosti, od koji ni jedan fragment za sebe ne sagledava potpunu istinu. Cilj ovakvog pogleda je shvatiti da posmatrač ne vidi ono što misli da vidi, već nešto nepredvidivo, slojevito i promenljivo. Konceptualna veza ove izložbe je rez kao metod i kao crtež: rez prisutan u autorskom opusu Nikole Džafa od najranijeg spektra umetničkih citata (istorijskih i sopstvenih), preko rezova kose kao političke kritike i auto-kritike (akcija “Šišanje” iz 1995. ali i slika “Šišanje” iz 2007.), sečenje sopstvenih radova i crtačko “odsecanje” glava kao kritika društva koje deluje iz dobiti društva koje samo sebe pojede.

Obrazac prenesen iz filma Rajka Grlića “Sve jedno drugo pojede” (1971) koji stoji iza naslova izložbe i istoimene slike, predstavlja platno kao polje aktivne rasprave o državi gde Nikola Džafo postavlja pitanje odgovornosti i morala. Kao i empiristički filozof Dejvid Hjum [David Hume], koga priziva kao jednog od mnogobrojnih aktera svojih slika, Džafo ne zasniva moral na ljudskom razumu, intelektualizmu ili veri, već traži odgovore kroz sekvence koje se uzajamno brišu, potirući distinkciju dobra i zla koje utiče na naše praktično delovanje. Uslojene linije preko linija, značenje preko značenja, kombinuju se da bi stvorili neodređenost, a istraživačkoj mreži povezanih formi i narativa suprotstavlja se mijazmični ton, spajajući se u crtačkom polju. Kao što marksistička rasprava o kulturi, boreći se sa idejom o apstrakciji, svojevremeno nalazi da nije važno poreklo tehnike već kritički stav koji se iznosi slikom, tako su svojstva materijala - linija kojom se piše i briše - samo polazna odrednica crteža za sebe i za druge, koji uočava ono što postoji a ne ono što mislimo da postoji, i gde umetnik pronalazi interes za svoje beleženje elizija, prelamanja, vizuelnih trikova i zabuna koje čine telo propagande, pastiša ili sentimentalnosti. Džafo rehabilituje sliku, da bi je ponovo izrezao na komade. On rehabilituje pastiš da bi ga prikazao kao komercijalni produkt estetizacije umetničkog objekta, gde Đotovski anđeli izlaze iz formata i migriraju sa freski na tržište. Povratak slici posle perioda u belom rehabilituje proces stvaralaštva ali odmah zatim izbegava fetišizaciju umetničkog iskustva kroz kolektivne akcije koje potiru jedna drugu, poništavaju autorstvo i povampiruju citat. Odsečene glave poput onih na slikama Vlahe Bukovca sada slobodno hodaju pozorišnom scenom, pozivajući prošlost za svedoka današnjice. “Sve jedno drugo pojede” je danse macabre i stalno poprište borbe, polazna i krajnja destinacija stvaralaštva.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: PIXABAY.COM UNSPLASH.COM FOTO: STEVAN ALEKSIÄ&#x2020; BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR WISDOM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

LJUBAV KAO IZVOR ENERGIJE

PIŠE: GORDANA CEROVIĆ FOTO: MIA MEDAKOVIĆ

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

„Stvari koje vrede rađaju se u srcu”, izgovara junak u Hakslijevom romanu „Setni krom”. Pročitavši ovu misao, zatvorila sam knjigu i dugo razmišljala o tim stvarima koje nastaju u srcu i koje nam boje život veselim bojama ili ga ponekad učine sivim. Ljubav se rađa u srcu, to najplemenitije osećanje koje se rečima ne može objasniti jer ne postoje reči za tako složenu emociju. Mogu samo reći da je prava ljubav ona koja ne poznaje razum, dakle, slepa, bezumna, bez motiva, cilja, razloga. To je ona ljubav koja prašta i zbog koje se strada, koja pobeđuje strah i ne zna za poraz. Ja živim za takve ljubavi, ali i živim od istih. Sve drugo je privid. Patnja koju ljubav donosi rađa se u srcu i kreativna je. To nije okov, jaram, tovar, to je bol zbog izgubljene ljubavi. Ima li šta lepše od ljubavnog jada? Baveći se sobom i svojim životom, mogu slobodno da kažem da sam hipersenzibilna ličnost i da stvari vidim srcem, dakle, više ih osećam nego što ih poznajem. Život koji živim satkan je od pobeda, poraza, padova, ljubavi, bola, gubitka, radosti i tuge. Osećanja, ma kakva bila, imaju snagu koja razbija, slama, diže, stvara. U životu, kao i na bojnom polju, vodimo razne bitke, nekada svoje, nekada tuđe, nekada planetarne, a nekada i imaginarne. Sukob forme i suštine, dobra i zla, pravde i nepravde, lepog i ružnog, razuma i osećanja odigrava se od nastanka sveta, pa do danas. I ta iskonska borba trajaće i posle nas, dok god je sveta i veka. Čitav niz suprotnosti koje su sastavni deo života postoje paralelno, a smisao je pobeda dobrog, pravednog, lepog, ljudskog, časnog. Svako od nas pokušava da odgonetne i pronađe kutak duševnog mira i spokoja. Ja ne znam šta je sreća za druge, ali znam da sam ja srećna kada u meni buja ljubav koja me svojom snagom i silinom nosi, vuče, gura, čini me još boljom osobom, budi u meni kreativnu energiju i silovitu ženu. Ljubav je moj izvor energije, ona koju dobijam od čoveka koga volim, porodice, prijatelja i koju im uzvraćam bezrezervno. Zahvalna sam majci prirodi koja je mnogo osećanja utkala u moj genetski kod. Ja sam uvek koračala onim stazama gde vri život u vrtlogu osećanja i strasti. Nikada se nisam pitala da li je pametnije odlučivati razumom ili srcem. Srce je biralo uvek i sve, samo sam se razumom rukovodila u poslu, primenjujući propise i kreirajući pravne norme, u poslovnim odnosima i proceni poslovnih partnera. To je oblast života u kojoj dominira razum. Tu osećanjima mesta nema jer izbor saradnika i poslovna saradnja moraju biti rezultat odluke razuma. Osećanja u poslu nisu poželjna, ali su neophodne dobre vibracije i pozitivna energija kao bitan faktor u poslovnom uspehu. Uvek sam stvarala poslovni ambijent zasnovan na poverenju, poštovanju i empatiji. Posao zahteva racionalnost i poslovnost, ali ne

PHOTO: UNSPLASH.COM

isključuje negovanje uzajamne osećajnosti u tom okruženju. Drugi prostor moje vasione, ovaj privatni, van posla, ispunjavaju osećanja. Vrelo života je tu gde su uzburkanost, sočnost i puls susreću, a igru diktira srce. Tu gde osećanja naviru, tu gde vibrira tlo pod nogama, tu ja dišem, tu se osećam živom. Ja znam da je to ono pravo kad zatreperi srce. Ne dvoumim se, idem tamo gde mi ono kaže. I nikada se ne kajem, jer kada srce bira, taj izbor je pravi. I kad izgubim sve, nisam očajna. „Izgubljena sreća, to je ipak sreća i taj jad u duši što te na nju seća, to je jedan njezin zaostali deo”, stihovi su našeg velikog pesnika Jovana Dučića. Sećam se reči moje majke da sam još kao dete pokazivala duboke i tanane emocije, radujući se snažno, najčešće malim stvarima, a isto tako duboko patila u sebi zbog raznih nepravdi koje život kreira. Jedna pohvala izazivala je u meni buru pozitivnih osećanja, jedna nepravda - tugu i bes. Ništa se tu nije mnogo promenilo. Rekla bih da mi osećanja sa godinama nisu okrnjena, jer radujem se i tugujem istim intenzitetom, sada i pre. Proživaljavam život duboko, intenzivno, sagorevajući do pepela i dižući se, nekada veoma teško, na pozornicu koja se život zove. Ono što najviše održava moju mentalnu vitalnost je nada da neko novo jutro donose nove emocije i neka nova životna ushićenja. Dovoljno za sreću!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR EMOTIONS

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

RAZUM I OSEĆAJNOST

PIŠE: KATARINA PAJOVIĆ

Užurban način života, svakodnevna jurnjava i mnogobrojni izazovi sa kojima se susrećemo, nameću nam stihijske reakcije i ne ostavljaju previše vremena za razmišljanje o našim emocionalnim stanjima. Sačuvati zdrav razum u vremenu u kome sve na njega atakuje i negovati osećajnost, divnu ljudsku karakteristiku, koja se danas poistovećuje sa slabošću, ozbiljan je zadatak koji se postavlja pred savremenog čoveka. Brojna su naučna istraživanja koja govore u prilog tome kako emocije zapravo utiču na naš razum. Poznato je da su emocije i razum usko povezani, međusobno isprepletani i u stalnoj međusobnoj sprezi. Poznavanje emocija, ali i senzacija i stanja u koja ulazimo zbog njih, može olakšati i rasteretiti naše misli i uticati na poboljšanje interpersonalnih odnosa u koje stupamo.

posledice kao krajnji rezultat našeg ponašanja, kojim možemo biti zadovoljni ili ne. Ono što možda i nije najidealnije je činjenica da o svojim ponašanjim i reakcijama počinjemo ozbiljnije da razmišljamo tek onda kada nastupe neke posledice koje nam se ne dopadaju.

Kada govorimo o emocijama, važno je znati da one direktno utiču na izbor našeg ponašanja. Mi stalno interpretiramo ono što se dogodilo. Događaje prevodimo u doživljaje. Naš doživljaj određenog događaja proizvodi određena osećanja i uvodi nas u različita stanja. Ta stanja ili osećanja nas navode na određene reakcije ili njihovog izostanka. Čitav ovaj tok proizvodi

Još od davnina je poznata ova neraskidiva sprega između razuma i osećajnosti.

Što više rastemo, razvijamo se i stičemo znanja, što bolje razumemo svoje emocije, to je veća verovatnoća da ćemo napraviti dobar ili razuman izbor. Dakle, naše ,,razumne” i ,,nerazumne” odluke prolaze kroz emocionalne filtere. Još je Aristotel u Nikomahovoj etici rekao: “Svako se može naljutiti – to je lako. Ali naljutiti se na pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, zbog valjanog razloga i na pravi način – to nije lako.”

Kada su ljubavni odnosi u pitanju, mišljenje sam da je dobro koristiti i glavu i srce. Vrlo je važna dobra procena da li smo u stanju da funkcionišemo „životno” sa osobom koja nam

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

izaziva „leptiriće” u stomaku. Stabilnu i trajnu emocijonalnu vezu u najvećem broju slučajeva ostvaruju partneri koji dele zajedničke vrednosti. Ukoliko to nije slučaj, kada prođe period zaljubljenosti i zanesenosti, otrežnjenje može biti veoma bolno. Mozak pod uticajem hormona, pogotovu kada je zaljubljivanje u pitanju, zna da nas prevari. Navešću ,,fenomen emotivnog iščekivanja“. Ovaj fenomen ima veze sa podsvesnim. Mozak uglavnom teži ka osećanju sigurnosti. Kada se zaljubite u nekoga, budućnost sa njim izgleda mnogo izvesnije i sigurnije. Čak iako tokom perioda zaljubljenosti postoje signali koji ukazuju da realnost nije takva, mozak zanemaruje te informacije. Kada zaljubljenost i zanesenost prestanu, realan život može umnogome da se razlikuje od vizije sigurnosti. To može biti uzrok ozbiljnih patnji. Osoba u koju ste bili zaljubljeni je verovatno ostala ista. Nestala je samo vizija u kojoj smo se dobro osećali. Dakle, emocije koje su zapravo povezane sa podsvesnim reakcijama imaju primat u odnosu na naš racio. Ako ih ne poznajemo, ne razumemo ili ne kontrolišemo, velika je je verovatnoća da će onda one kontrolisati nas i uticati na ishode u našim životima. Evo jednog zanimljivog točka: Prikazuje osnovnih osećanja i kompleksija osećanja koja se izvode iz njih. Postoje različita mišljenja sta spada u bazične emocije. Najčešće citirana i najprihvaćenija je podela prema složenosti: Osnovne (5+1+…) – strah, gnev, tuga, radost, gađenje (Kreč i Kračfild), + iznenađenje (Pol

Ekman) + potčinjenost, blagost, čuđenje (Mekdugal); Složene – ljubav (kao sentiment), ljubomora, zavist, mržnja, estetska osećanja… Bazična osećanja su uglavnom kratkotrajna, reaktivna i uslovljena reakcijom autonomnog nervnog sistema. Kompleksna osećanja uglavnom traju duže vreme i povezana su sa načinom razmišljanja odnosno sa našim mislima . Ako smo u stanju da razgraničimo i prepoznamo sopstvena osećanja,a zatim da ih na adekvatan način izrazimo,ishodi će biti bolji. Danas postoje mnoge savremene tehnike i učenja, koja nam nude mogućnost da se sami upoznamo sa raznim tajnama koje krije naše nesvesno. Zato istražujte i upoznajte sebe.Ovaj rad se višestruko isplati. Zaključiću jednim izvodom iz naučnog rada koji se bavu upravo ovom temom,a baziranom na višedeceniskom istaživanju „Emotion and Decision Making” ,Jennifer S. Lerner ,Harvard University „Emocije čine snažne i predvidljive pokretače odlučivanja. Kroz različite vrste odluka, važne pravilnosti se pojavljuju u osnovnim mehanizmima kroz koje emocije utiču na rasuđivanje i izbor. Dakle, efekti emocija nisu ni slučajni ni epifenomenalna.” https://scholar.harvard.edu/files/jenniferlerner/ files/annual_review_manuscript_june_16_final. final_.pdf Zato predlažem ne zanemarujete fine treptaje svog srca i onda kada vam razum nešto drugo poručuje, ali isto tako ne dozvolite osećanju prijatnosti da vas zavede. Radujte se životu i ljudima, volite i budite voljeni, ali i mudri i oprezni.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR BELGRADE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BELGARDE TROUGH THE EYES OF FOREIGNERS

WORDS/PHOTOS: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

THE INTERNATIONAL WOMEN’S CLUB OF BELGRADE (IWC) HAS EXISTED FOR MANY DECADES, THOUGH FOR MOST OF THAT TIME IT WAS UNDER A DIFFERENT NAME. THE CLUB WAS REGISTERED AS AN NGO IN 2011. THE IWC HAS FOR 17 YEARS BEEN ORGANIZING A CHARITY BAZAAR AND HAS MANAGED TO COLLECT SO FAR 585,000 EUROS AND TO DISTRIBUTE IT TO PROJECTS SUPPORTING THOSE WHO NEED HELP THE MOST IN SERBIA. THE BAZAAR WAS ALWAYS WELL ATTENDED BY THE PEOPLE OF BELGRADE AND HAS BEEN SUCCESSFUL IN THAT RESPECT. THE BAZAAR WILL NOT BE HELD THIS YEAR BECAUSE OF THE COVID 19 PANDEMIC, HOWEVER ANOTHER FUNDRAISER WILL REPLACE IT. MILICA LUNDIN, PRESIDENT OF THE INTERNATIONAL WOMEN’S CLUB OF BELGRADE WILL PRESENT THIS NEW PROJECT IN THE RYL MAGAZINE. FOREIGNERS WHO LOVE BELGRADE, WHO ENJOY GETTING TO KNOW IT AND EXPLORING IT, ARE WRITING ABOUT THEIR OWN VISIONS OF BELGRADE AND THEIR IMPRESSIONS. WE HOPE THE BOOK WILL BE IN YOUR HANDS BY THE END OF THIS YEAR. How did you come up with the idea for the book “Belgrade Through the Eyes of Foreigners”? Once we came to understand that Covid 19 would bring limitations to our Bazaar in terms of the number of visitors and therefore insufficient income, and that it wouldn’t feel right in a time of crisis to ask for donations in goods, as we usually do when we start our planning of the Bazaar, we realized that we must rely on our own resources. It occurred to us that our cultural backgrounds, life experience and knowledge are not such an insignificant resource: Our members are smart, well-educated, and interesting ladies who have a lot to tell and to share. So, we figured, why not collect their thoughts about Belgrade in one book and see who would be interested to read about it and buy such a book. The decision came

from the Executive Board and was approved by the Charity Committee of the Club. Who has been involved in the creation of the book? A group of us is working on this book together, and we call it the “editorial team”. The manager of the project is Christina Czettl, our Vice President. The main coordinator is April Scott, secretary of the IWC. The editor is Mr Adrian de Groot, and some of translations to Serbian are being done by Lea Kummer, the registered representative of the IWC. I am heading the editorial team and you, Mia Medaković - Topalović, are our angel photographer. We are also privileged to have a group of volunteering consultants for translation, proofreading and the checking of historical facts. All of us are working pro bono. Of course, none of this would be possible were it not for our fantastic group of authors. There will be 23 articles in the book. Once the book is published, all the income will go to charity? Correct! We are saving the income from the book the same way we do each year with the income from the Bazaar. Everything will be deposited into our separate charity account and will thereafter distributed to the candidate NGOs who apply to our call for projects. The decision about the distribution is made by the Charity Committee, which consists of 5 five very experienced ladies. The theme of this year’s tender is Covid 19 relief actions. I have to add that there wouldn’t be any publishing had we not had help from our generous sponsors, among which the biggest is food chain LIDL and handicraft gift shop NONNA Handmade. Of course, we are still open to receiving more sponsors to cover printing costs as much as possible. Who are the authors, and can you briefly talk about what they wrote? Of the 23 foreign authors, a couple of us were even born in Belgrade. A few authors are wives of Ambassadors and still others are ladies who came to Belgrade from distant countries to marry Serbian husbands, ending up here for a great number of years. Our primary intention was for each of them to describe a spot, a place, a street or a district which they have come to love and to explain their personal reasons for that. It could be a place of distinct geographical or architectural beauty, or just a bench in a park. The texts sometimes surprised us with their warmth, and spontaneity or with knowledge incorporated in them. It seems that our ladies managed to find out a lot about history, culture, and other fascinating facts about this city. There are a few

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

atypical texts too, which deal with certain cultural or artistic interests of our writers. They are spicing up the book with their colourfulness. Which place in Belgrade is your favourite that you have chosen to write about? Oh, there are so many special places of mine from different periods of my life in Belgrade. Some are very personal or a bit melancholic. I chose a happy place to write about though, one from my childhood and later a favourite place of my late brother. It is a Ski- slope at KoĹĄutnjak. What do you expect from the publishing of the book? First of all it was important to stay active and give our club members a goal in this time of crisis, a project around which they can join forces and cooperate, since we are not able to meet a lot and spend as much time together as usual. When the book is printed and ready for sale, we will hold in our hands a souvenir, an appropriate gift for those who are leaving Belgrade after some years of life here and also an introductory guide-book for those who are to settle in Belgrade as members of the diplomatic and business community. In addition, we hope this book will be a suitable protocolary gift that gives insight into the life of a wife of a diplomat or foreign businessman in Serbia.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR BOOK

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

IZ MAŠTE NA PAPIR, IZ PAPIRA U SRCE

Stefan Tićmi (Mitić), pesnik iz Leskovca i ćumurdžija. Diplomirao je na Fakutetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu. Kažu da je najbolji difovac među pesnicima i najbolji pesnik među difovcima. Bio je član Omladinskog kluba „Ančiki – OKAN“, neprofitne organizacije u naselju Ančiki, sa divnim ostvarenjem: od propale kućice napravili su malu besplatnu biblioteku sa više od 5.000 knjiga. Njegova dela osvajaju čitaoce „Ja sam Akiko“, „Kaput od mahovine“. Napisao je i zbirku pesama „U’vatile me lutke“ i pripovetku „Tu, nadohvat muke“. Knjiga „Ja sam Akiko“ u izdanju Lagune

proglašena je za dečiju knjigu godine 2018. Akiko je Stefanu je donela i nagrade Politikinog Zabavnika i Trga od knjige, a uskoro će biti snimljen i animirani film. Neke njegove pesme su prevdene na engleski, makedonski, ruski. A većina pesama iz prve zbirke prevedena je na znakovni jezik i prilagođena osobama sa oštećenim sluhom. U okviru projekta „I ti možeš da isnpirišeš“ njegov lik se našao na Glavnoj autobuskoj stanici pored osam mladih Leskovčana. Čovek od inspiracije, pera, motivacije u intervjuu za RYL magazin.

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Kako se oseća mladić čije knjige vole deca, tinejdžeri, roditelji? Sećam se kako je komšija kažnjavao svog sina kada napravi nekakvav belaj: uzme kredu, parče cigle ili komad ćumura i povuče crtu – odavde ni makac. A onda su prošle neke godine, a onda je došao karantin ovogodišnji. I posmatrao sam ga iz dvorišta: dođe do one crte i odatle ni makac jer zabrana kretanja zbog proklete Korone. I to je nekakav krug. Ja verujem u krugove. Pokušavam, i to mi je vremenom prešlo u naviku i opsesiju, da primetim takve detalje, sekvence, fragmente svakodnevice i da ih kasnije implemenitram u rukopis. Ti pokušaji zatvaranja kruga, jesu pokušaj davanja smisla: čemu god. Da bi se lakše podnela tegobnost. Sem toga, igram se i poigravam, baš se pogiravam. Čitaoci to prepoznaju i meni je drago zbog toga. Zbog tog prepoznavanja, to je privilegija. Živim prividno: u iluziji sam da sam stvaran jedino onda kada stvaram. „Akiko“ – dečija knjiga, „Kaput od mahovine“ knjiga za tinejdžere. Mada ja bih rekla da ih čitaju svi i mlađa i starija populacija. „Ne brini, tvoje knjige neće ni čitati oni koji mašte nemaju“ rekao mi je moj prijatelj Ćosa pre izlaska „Kaputa“ i tu rečenicu sam dobro upamtio. Stvaram svetove na koje ne kačim natpis: od – do. Stvaram, pa šta bude... budem... brodolomnik, bršljen, bogomoljka, bućkuriš, bla, bla, bla

neko je putovao pod zemlju, ja sam putovao pod vodu, na bazen. I onda sam krenuo da istražujem kult smrti kod Roma, pronašao sam neke vrlo, vrlo zanimljive slučajeve iz prošlosti i na tome trenutno radim. Čačne me nešto, pa ja čačnem, potom domaštam i eto novih svetova. Ako sam jednom nogom već u grobu, druga mi je do kolena u Imaginaciji. Nemam strah od belog papira. Imam neke druge strahove o kojima nas nikada nisu učili u školi. Nemam strah od belog papira. Ljudi u strahu nekada pokrivaju oči. A meni su oči potrebne: da opazim. Nemam strah od belog papira, ta praznina mi je izazov. Da li bi sa ove distance nešto dopisao u obe knjige ili je sve rečeno? Volim okrnjene stvari, kao što su grčke skulture, volim okrnjene ljude, kao što su moji bližnji. To znači da su prošli vetrovi ili vojske. Volim okrnjene tekstove, to znači ima mesta da se domašta. Ne bih ništa dopisao, nego bih docrtavao: film po film, predstavu po predstavu, radio dramu po radio dramu... Kako je nastala Akiko a kako Kaput? Akiko je nastala nehotice. Spustio sam ruke na tastaturu kao da su tipke dirke klavira i počeo sam da lupam. A lupa se kad je sve u tebi uzdrmano, od tabana do čuperka, kada ti ni do čeg nije, a hoćeš. Nizala se scena za scenom kao kad ljudi u Lokošnici nižu paprike pa ih okače da se suše: niz po niz. Posle se celo selo zacrveni i zidovi više nisu zidovi već atrakcija. Najdana sam prvo skicirao i znao sam kuda se krećem i ka čemu i kakav će biti na kraj, na kraju krajeva.

Kako izgleda sam stvaralački postupak? Da li imaš strah od belog papira? Skoro sam, vozeći bicikl, naišao na povorku roma. Konj je vukao zaprežna kola na kojima je Po čemu su tvoji junaci posebni Akiko? A po bio sanduk, bilo je mnogo cveća i ljudi. Bila je čemu Najdan iz Kaputa? I da li su to i tvoje nedelja. Ta slika mi je ostala urezana u sećanje: posebnosti? E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

Akiko je teatralna. Najdan je teatar. Akiko urasta u sebe. Najdanu izrasta drvo. Akiko je svuda. Najdan je u tuđini. Akiko leprša. Najdan se učaurio. Povezuje ih: izopštenost. Lepo je biti Akiko. Istina je da smo mnogo više Najdan. Družiš se sa slikarima iz Leskovca, Grdelice koji te inspirišu i uče da se stvari puste u kreaciji... da li i sam to prilikom pisanja primenjuješ? Itekako. Od Iv Klajna preko kombinatorike boja do Volim kada ispijamo džin tonike, jedemo tih ćevapa i pričamo o umetnosti. I roštilj i priče o bojama lepo legnu. Literatura je tvoj teren za igru i kreaciju. Šta je sledeće na redu? U Makedoniji bi trebalo da se pojavi roman „Jas sum Akiko“ sa koricama koje je radio sjajni Vane Kosturanov u izdanju „Ars Lamine“. Sem toga, trebalo bi uskoro da bude prikazan kratki poetski film „Džem na oblak“ (iliti „Između dva htenja“). A voleo bih da na proleće snimimo i nekakav duži poetski film. Pronašao sam VHS kasete sa interesantnim snimcima iz ranog detinjstva i nabavio sam VHS kameru, pa ćemo videti šta će ispasti na kraju. Možda ništa, ali eto. A i pišem, naravno, uvek je nekoliko ideja, rukopisa u opticaju. Gorana Domić i ja smo dobili podršku Filmskog centra Srbije za razvoj scenarija dugometražnog animiranog filma „Ja sam Akiko“ tako u narednom periodu radimo na tome. Tema novembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Razum i Osećajnost“ u stvaranju kom se carstvu priklanjaš? Carstvu tinje. Onoj tinji unutar nas. Moglo bi da se kaže i osećajnost.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

100

PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

101

REFRESH

YOUR LIBRARY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

102

VELIKA BIBLIOTEKA JE SAN SVAKOG ČOVEKA

PIŠE: SNEŽANA ČEKIĆ

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

103

Verovatno sam u bivšem životu bila bibliotekarka ili neki vajni pisac,kada u toj meri volim knjige. Nećete verovati,ali čak i u četvrtom razredu osnovne škole, kada su me iz kolektiva moje tada već pokojne majke, pitali šta bih želela da mi kupe za moj 10. rođendan, moj odgovor je bio KNJIGE. Shvatili su to vrlo ozbiljno i kupili mi, ni manje ni više, nego ,,Don Kihota,, i ,,Orkanske visove,,.... Uh... Možda je to ipak bilo previše za devojčicu od 10 godina, i ..neshvatajući možda mnogo, ipak sam ih pročitala.

Onda su došla malo ozbiljnija vremena sa neizbežnim klasicima Dostojevski,Tolstoj, Puškin,Turgenjev.... Sazrevalo se uz Adlera, Froma,Frojda, Junga. Uz sve želje za knjigama,ipak sam češće posećivala biblioteku, nego što sam ih mogla imati u kući. Verovatno se otuda i javila želja da jednom posedujem sopstvenu biblioteku mojih želja, u knjigama. Da tu ima beletristike, klasika, duhovnih knjiga, poezije, mitologije,filosofije, metafizike, raznih monografija, knjiga o umetnosti, dečije literature čak. Pa, kako sam kada raspoložena i kako me vetar nosi, takav i izbor pravim. Puštam da me knjiga pozove... Vreme je proticalo i broj pročitanih knjiga se Ovo je period čitanja popularne psihologije uvećavao. U sedmom razredu sam isčitala koja je preplavila rafove izdavačkih kuća, pa i Remarka, Zolu, Mirjam, pored redovnih lektira moje,moram priznati. ,raznih maminih i tetkinih knjiga, na desetine mini ljubavnih romana i naravno tako sebi stvorila u Stvar koju najviše mrzim na svetu, a to je, da glavi iluziju života, koju malo koji muškarac može pozajmljujem knjige. Ne volim ničije otiske na razumeti. njima. Onda kao da nisu više moje.Kao da su Studirajući francuski jezik i književnist, uživala pokupile energiju i raspoloženje drugih ljudi. sam u delima od srednjeg veka ,,Moyen âge,, preko Jednostavno, ne volim to. renesansnog Rablea,Montenja, Voltera,Didroa Igoa, Balzaka. Danas mogu reći da imam, bar meni, interesantnu

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

104

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

105

količinu od nekih 3.000 naslova. Neki su pročitani, neke tek čeka vreme da mi padnu šaka.

vina, toplo ćebe i šuštanje stranica knjige tokom čitanja.

Neko će se zadovoljiti čitanjem preko interneta. Nikad od mene internet devojka. Iliti internet I to je ok. Svakako u ovim godinama zbog bibliotekarka. mogućnosti uvećanja slova, možda to i jeste prijemčivije, savremenije nekako. Ali, šta ću... Ja sam vam ona staromodna provincijalka koja voli miris kolača u kući, tek skuvan čaj ili čašu dobrog

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

106

PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

107

REFRESH

YOUR READING

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

108

SAVRŠEN ŠUT

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTO ALEKSANDAR ŠLJIVIĆ

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

109

RADMILA SATARIĆ, AUTORKA ROAMANA „SAVRŠEN ŠUT“ KOJI JE OBJAVLJEN U MESECU SEPTEMBRU 2020. GODINE U UGLEDNOJ IZDAVAČKOJ KUĆI PROMETEJ IZ NOVOG SADA. RADMILA JE ZAVRŠILA FILOZOFSKI FAKULTET U NOVOM SADU, KATEDRU ZA JUGOSLOVENSKE KNJIŽEVNOSTI. RADILA JE U UGLEDNIM SREDNJIM ŠKOLAMA U BEOGRADU I NOVOM SADU. OSTVARILA JE VRLO USPEŠNU KARIJERU U PROSVETNOJ STRUCI, U NASTAVI SRPSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI. UPOREDO SA KARIJEROM PROFESORA, IZGRAĐIVALA JE KARIJERU PISCA I OBJAVILA NIZ KNJIŽEVNIH OSTVARENJA (POEZIJE, PROZE , ESEJA, NAUČNIH RADOVA). RAZNOVRSNI SVET KNJIŽEVNOSTI POSTAO JE NJENA OPSERVACIJA U KOJOJ SE NIŽU SUPTILNE POETSKE MISLI DO SLIKA I MOTIVA SAVREMENOG ŽIVOTA U ROMANIMA KOJI SU VEĆ TRI PUTA DO SADA NOMINOVANI ZA NIN-OVU NAGRADU. „Savršen šut“ je tvoj četvrti roman. U kom si pravcu perom šutirala ovaj put? Već i naslovna sintagma romana, koja može zvučati kao oksimoron u spoju dve reči savršen i šut, ukazuje na estetiku i dinamiku . Spoj ove dve discipline je bogat impresijama, asonancama i aliteracijama, pa nam se već u samom startu javlja vizija savršenog šuta lopte koja leti ka golu. Naslov može biti i metaforično protumačen, jer su svi ljudski poduhvati određeni šutevi koji nose nadu za postizanje gola. Realno, ovaj šut u romanu je pravi fudbalerski šut koji postiže fudbaler moćne igračke veštine, snage, volje i znanja Marko, ili Princ Markoni , kako glasi njegov profesionalni pseudonim. Po mom mišljenju fudbal je prelep, viteški sport. Fudbaleri su junaci

novog doba, jer su njihove energije izuzetne , pozitivne i veći broj njih ne štedi svoju snagu na utakmicama, u igranju. Pogotovo kada nastupaju za svoj tim i državnu reprezentaciju, oni unose u igru puno znanja, talenta i posvećenosti. Ovako koncipiranu igru ja predstavljam u romanu. Međutim, i najvrednij igrački poduhvati, najplemenitije namere i veliko znanje mogu doći u fokus ljudi koji vide samo ličnu korist i matrijalnu dobit. Prepone i zamke se postavljaju na putu do visokog uspeha. Kako ih prevazići, ostati u domenu lepote igranja, viteštva , moralnosti, ostati svoj, a uzrasti na lestvici fudbalerskog i društvenog prestiža. Kako uravnoteženo podneti slavu, a ne poniziti protivnika, videti u fudbalskoj igri kosmos i odnos planeta u njemu, a put lopte od igrača do igrača kao lično učestvovanje svakog fudbalera u toj kosmičkoj igri planeta. Dati gol, videti loptu u mreži, to znači uhvatiti sunce u posed svoje isprepletene mreže i doživeti ga kao veliku sreću u određenom momentu. Ovaj put svojim perom šutiram kroz poligon na kome se ogledaju različite discipline od estetike, dinamike, sportskog i modnog performansa do etike, muzike, likovne umetnosti, sociologije, psihologije, bogate emocionalnosti... Niz disciplina se prepliću kroz roman Savršen šut. Kroz roman kao pisac nisi se postavila u ulogu klasičnog novinskog komentatora, ali tvoje znanje o fudbalu je na zavidnom nivou. Za mene je pisanje o fudbalu bilo velika inspiracija i osveženje. Delovalo mi je kao da me u pisanju ponela dinamika sporta o kome pišem, dala mi je zalet i snagu i nije bilo kraja mojim razmišljanjima. U romanu postoji samo jedan izveštaj sportskog komentatora posle izvanredne utakmice. Sve ostalo je u domenu umetničke reči. Ja sam sagledala fudbalsku igru iz nekog drugog ugla, iako sam pre pisanja romana pročitala obimnu sportsku i naučnu literaturu u vezi fudbala. Pažnju mi je zaokupio jedan doktorat i više studija koje su se odnosile na fudbal. Shvatila sam da profesionalni fudbal zahteva ozbiljne provere talenta, sposobnosti, testiranja, treninge u različitim nivoima i da postoje jasni parametri koji moraju biti stabilni da omoguće mladom igraču bavljenje ovim lepim sportom. Fudbal ima

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

110

svoja jasna pravila koja se u igranju moraju poštovati. To znači da svaki fudbaler mora posedovati visoko poznavanje tih zakonitosti igranja, ali pritom i razviti svoju igračku maštu, inteligenciju, posebnost... Put do visokog uspeha, kome se svi divimo, trnovit je i zahtevan. Čitala sam o vrsnim fudbalerima, njihovim životima, interesantnim momentima u njihovim karijerama. Smatram da sam uspela u svojoj nameri da približim vrhunsko igranje fudbala vrhunskoj umetnosti. Zato u romanu ima dosta estetike koja je vidljiva u domenu pokreta tela u toku igre, u proporcionalnosti građe fudbalera, pa se u momentima može učiniti, kada opisijem sjanog fudbalera Marka, da vidimo antičku Mironovu figuru Diskobolosa. Telo dobija konstrukciju koja proističe iz uzvišene filozofije sporta primenjene na stadionu, koji postaje zadivljujući podijum za sportski performans namenjen milionima gledalaca. To čudo povezanosti ljudi kroz gledanje ovog sporta, ta kolektivna uzdignuća, radosti i skandiranja su eho koji proističe iz teksta romana i prenosi se u vizuelni i akustični doživljaj. U romanu sam potražila i koren za razvijanje sportske, fudbalerske ličnosti , posmatrala sam dečje igre , inspiracije koje se mogu poneti iz svoje kuće, podrške i suprotstavljanja roditelja da se ostvari karijera fudbalera. Koliko snage treba da poseduje mladi čovek koji iz sela kreće ka velikim gradovima i prestižnim stadionima sveta. Impresivna je i lepa priča o talentu, volji, pregnuću i doživljaju fudbala kao intimne i kolektivne umetnosti, ali i priča o časovima usamljenosti onih koji se uzdignu visoko. Kako izgleda put lopte od igrača do mreže po tebi? Ovaj put je u mom umetničkom viđenju vrlo složen, baš kao što je složen i sam život. Put lopte je isprepleten raznim linijama kao što su i avionski letovui po nebu koji prave mrežu, pa se čini da se iza te mreže vide planete. Deluje da su zelena i plava površina ogledalo jedna za drugu, a fudbaleri pokretači jedne nove priče u tim relacijama igračke fantazije, naracije i realizacije. Mnogo očaravajućeg ima u tom domenu, od prirodne zelene površine na kojoj se igra, do svežine vazduha kroz koji se juri. Kolektivni, socijalni momenti, nesebičnost, artizam, dobra koordiniranost, preglednost, pesma srca, viteštvo, korelacija, energija koju lopta sobom pokupi, ovladavanje njom, to je čudesna igra znanja, zdravlja, svežine, uz učešće uma, tela, namenskih pokreta koji za publiku treba da deluju stilizovano, a da su svrsishodni i efikasni. Svaki fudbaler koji dotakne loptu, daje joj neku svoju svetlost, baš kao što sijaju i zvezde u odnosima kosmičkih tela. Da li ima rečenica u romanu koja bi opisala ceo roman? Izdvojila bih rečenicu“ Fudbal je filozofija nadigravanja, trčanja kroz život do potpunog otkrivanja smisla“.

Želim da istaknem da su i emocije u romanu u skladu sa igranjem fudbala. Pošto reč emocija potiče od latinske reči emovere - kretanje, to se emocije u romanu neprekidno razvijaju, kreću i traže svoj put do smisla. Šta bi izdvojila kao osobenost ovog romana? Roman ima sportski i umetnički karakter. Osnovna tema je sport, ali ceo roman je prožet umetnošću, njeniom lepotom i vrlinama. I sam život je umetnost, pa se čini što je složeniji da u njemu ima više umetnosti. Ako je ljubav najlepši deo ljudskog života , onda je i najlepši deo umetnosti. Stoga su stranice koje obiluju pričom o ljubavi veoma vredne i lepe. Jer ljubav čini ljude plemenitim i lepim, ljubav je pokretač za dobre akcije, za smislena čekanja, nadanja i ostvarenja, praštanja i zaboravljanja nevažnog. Ljubav je podsticaj da se bude bolji i iz sebe pokrene maksimum dobrog. Posebno su vredni likovi Marko i Jana koji se vole, razilaze i traže u poslovnim karijerama svoju ostvarenost. Njihovi putevi se razdvajaju, ali i prepliću, spajaju, upravo kao i lopta koja terenom kruži i na kraju ciljano leti ka mreži. Na tom putu lopte, kretanju emocija ima posebno lepe muzike, od pesme Bitlsa „Let It Be“, grupe ABBA i pesme „Waterloo“, etno ritmova u pesmi „Hajde Jano“, pesme Serža Genzbura i Džejn Birkin „Je T`aime Moi Non Plus“, do trijumfalnog glasa Freda Merkjuria i pesme „We Are the Champions“. Pošto je performativna umetnost prisutna u romanu, onda je i sport u tom niovou predstavljen. Fudbal je povezan emocijama sa muzikom i filmom, modnim dizajnom, lepotom ljudske figure od lepih likova Jane i Marka do lepote ikone filma Brižit Bardo i njene kopije Mone. Postoje komparacije po estetici koje su neodoljive: Jana-Mona Liza; Brižit Bardo-Mona… Izdvojila bih i stranice koje govore o etičkim načelima likova koji postavljaju pitanja o nadmoći nad protivnikom, ali i konstruktivnom, humanom pristupu slavljenja sportske pobede. Koje te sile vuku ka pisanju i konstantnom stvaranju? Kada se uđe u stvaralački proces književnosti, mislim da onda nema prestanka, kao da je autor ušlao u neku zlatonosnu reku koja obasjava posebnom svetlošću i nosi pisca napred. Granice su nejasne i nevidljive. U tom procesu rađaju se novi likovi koji u kompoziciji dela zauizimaju svoja mesta, imaju odlične komunikacije, kretanja i potrebe, pa nas tako odvode i u nove prostre koje preko njih upoznajemo. Meni je bilo veoma interesantno i zabavno da pišem roman Savršen šut u toku pandemije korone, roman me odvojio od svih loših misli i informacija. Živela sam u čarobnom svetu energičnog sporta i dinamičnih misli. I na kraju, kad sam roman završila, bilo mi je žao što se rastajem od svojih likova. Zašto novinari vole da pišu o fudbalerima a zašto pisci? Novinari sigurno vole da pišu o fudbalu na svoj

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

111

sportski-komentatorski način i to rade odlično, čak sa puno strasti, kao da ih ponese atmosfera sa stadiona, jer oni o fudbalskom događaju izveštavaju u toku utakmice i neposredno posle nje, pa su tako njihovi utisci sveži i opisi vrlo impresivni, puni energije. Da li ima navijačkog u pisanju sportskih novinara, verujem da ima, jer je teško ostati neutralan kada se uoči specijalno umeće fudbalera. Ja sam se u jednom detalju romana postavila u ulogu sportskog novinara koji izveštava o maestralnoj utakmici i odličnoj igri Princa Markonija. To je jedna stranica u romanu. Ostali delovi su književni, odnosno umetnički pristup u opisu lika fudbalera. Umetnički pristup je mnogo kompleksniji i slojevitiji. On se fokusira na maestralnu igru, ali i na ostale komponente života fudbalera, otkrivajući njegovu bogatu ličnost. Pisac prati šira interesovanja lika, njegove emocije, prilagođavanja, poreklo, društvenu sredinu u kojoj se kreće, njegove intimne potrebe, otkriva celo bogatstvo njegove ličnosti. Princ Markoni je moja odlična inspiracija, jer je posebno vredan lik po lepoti svoje prirode, fizičkom izgledu, humanosti, sportskom umeću,ljubavi koju nosi u sebi. Kažu „U fudbal i politiku se svi razumeju“. Da li je to baš tako? Izgleda da je tako kada ljudi o tome govore sa svim svojim argumentima koje iznose. U mom romanu se i kaže da uvek postoji dvanaesti igrač u timu, onaj iz publike koji igra zajedno sa timom, navigator je, usmerava, diriguje, konstruiše, savetuje, to je onaj gledalac sa tribina koji navija, ili gledalac pred ekranom koji trči zajedno sa fudbalerima, iako ne mrda sa mesta. Možda je u tome čarolija fudbala i politike što svi imaju pravo da kreiraju, navijaju, savetuju, dodaju loptu da sve bude bolje i uspešnije i da se osećaju svi kao da su oni doprineli dobrom rezultatu. Verovatno su to najotvorenije i najdostupnije, najvidljivije delatnosti o kojima se čovek prilično informiše. Ostale delatnosti su nekako hermetizovane, otuđene, pa ih ne dohvataju široke mase da ih tumače. Zato se kaže za fubal da je „Najvažnija sporedna stvar na svetu“. Verovatno ljudi puno teorijski znaju o fudbalu, ali praktični, realni fudbal je sve, samo ne teorija... Tema novembarskog izdanja RYL magazina

nosi naziv „Razum i osećajnost“. Kom si se ti carstvu priklonila? Kod mene su ova dva carstva u stalnim dodirima. Dekart je rekao „Cogito ergo sum“ (mislim dakle jesam). Onaj ko misli taj ume i da upravlja emocijama, što je veoma važno. Ja nekako uspevam da ova dva carstva izbalansiram i postižem da egzistiraju uporedo, zajedno. Kad me ponese osećajnost, to se jasno vidi i u mom pisanju. Zato se mogu uočiti kontrasti u mojim delima kad se razum postavi kao prepona ispred osećajnosti i počne da zaustavlja fluidne tokove emocija koje prodiru kao voda...

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

112

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

113

REFRESH

YOUR TREE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

114

DRVO – HRANA NAŠEG TELA ENERIJOM PIŠE: VALENTINA ŠLJIVIĆ FOTOGRAFIJE: ALEKSANDAR ŠLJIVIĆ

Da li biljke osećaju? Da li drveće oseća? Biljni organizmi imaju svoja čula, drveće ima svoja čula, oni osećaju bol, radost, tugu i mnogo više od onoga što smo navikli da smatramo svojstvenim samo ljudskim bićima. Drveće ima svoju svest, drugačiju od naše svesti i plaši se svega čega se i ljudi plaše. Šta je dendrologija? Dendrologija potiče od grčke reči dendron – drvo i logia – nauka. Dendrologija je nauka o drveću. Kada kažemo nauka o drveću, mislimo o uticaju drveća na čoveka. Čovek, kao i drvo, nastao je u prirodi, to su deca prirode. Drveće je veoma potrebno čoveku zbog kiseonika koji proizvodi, zbog neprocenjivog posla koji imaju, a to je da nam prečišćavaju vazduh. Kada smo u šumi, osetimo mir, stabilnost, tišinu, takva stanja nam umiruju nervni sistem. Umirivanjem nervnog sistema eliminišemo stres i osećamo da dišemo punim plućima. I dalje, da ne znamo ništa više o uticaju drveća, ovo bi bilo dovoljno za svako ljudsko biće. Ali ima još mnogo toga što nam drveće nudi. Naše je da otvorimo um i pokušamo da prepoznamo i osetimo. Šta je dendroterapija?

Kada kažemo dendroterapija znamo da se misli na lečenje ljudskih bića pomoću energije drveta. Energija koje sadrži drveće potiče od sunca. Biljke u lišću procesom fotosinteze pretvaraju tu energiju u hemijsku i ugrađuju je u organska jedinjenja. Tako je drveće, kao i sve ostale biljke, posrednik koji nam omogućava da sunčevu energiju ugradimo u svoje ćelije. Ljudi su kroz vekove od davnina praktikovali lečenje pomoću energije drveta, pripisivali su magična svojstva i delove drveta, grana, lišća, plodova koristili za tretiranje specifičnih oboljenja. Verovalo se da drveće ima dušu i da u njemu žive moćna bića. U grčkoj mitlogiji su poznate kao nimfe Drijade, a kod nas kao šumske vile. Kako drveće može da nam pomogne? Danas sve više stručnjaka širom sveta tvrdi da drveće zaista može izlečiti i “nahraniti” naše telo energijom. Zato je dendroterapija u nekim zemljama priznata kao metoda lečenja. Japanski stručnjaci su vršili razna merenja kako bi dokazali svoje teorije o lekovitosti “šumskih kupatila”. Proces isceljivanja drvećem jednostavan i prirodan.

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

veoma

115

Kada ste tužni, razdražljivi ili rastrojeni, ili jednostavno želite da se oslobodite napetosti i nervoze, naslonite se na drvo leđima, celom dužinom kičmenog stuba, možete ga obuhvatiti i rukama kao kada ste se u detinjstvu krili iza drveća. Ako imate problem sa unutrašnjim organima, zagrlite drvo kao dragog prijatelja.

Verovanje naroda i običaji Nekada je bio lep običaj da se kada se dete rodi posadi drvo - hrast za dečaka, a jela, breza ili lipa za devojčice. Posebno je bilo interesantno posmatrati kako oboje rastu i razvijaju se.

Naši preci su hrast poštovali kao sveto drvo. Medicinski je poznato da čin grljenja luči Obično su se okupljali oko svetog hrasta da hormone sreće i nežnosti oksitocin, koji reguliše slušaju govor njihovih duhovnih nastavnika, magova, sveštenika, Ura, Druida koji su donosili stres, krvni pritisak, jača imunitet. ljudima prosvetljena znanja više od stotinu Kako da izaberete svoje drvo? hiljada godina. Hrastovi mogu da žive više od hiljadu godina. Najlekovitije za čoveka je šumsko drveće ili drveće u čistoj ekološkoj zoni velikog parka Činjenica je da drvo čuva informacije o ili na sopstvenom imanju. Gradsko drveće je događajima koji su se desili u neposrednoj nažalost izloženo štetnim zračenjima moderne blizini mesta gde ono raste. Osobe koje znaju da civilizacije, supstancama, izduvnim gasovima, čitaju infromacije sa živog prirodnog kompjutera radio i telefonskim uređajima itd. dobijaju mogućnost da putuju kroz vreme i učestvuju u svemu što je zabeležio hrast. Iako vam dendroterapeut može reći koje drvo je najbolje za vas, vi svakako sami možete ispitati Mag ili sveštenik je imao sposobnost da “zapiše” svoju osetljivost i pokušati da otkrijete svoje informacije ili poruke za buduće generacije. drvo. Iznenadićete se sopstvenim prirodnim Znajući to, neprijatelji naših predaka su zajedno sposobnostima. Potrebno je da držite ruke nad sa drevnim knjigama besno uništavali svete korom drveta ili blago oslonite dlan na koru hrastove. drveta, ako osetite toplotu, to je vaš darodavac, Za Srbe je hrast stan božanstva. Prema vaše drvo donor. verovanjima, ima dušu ili je neka duša u njemu Ako osetite da vas nešto “vuče” ili vam je tugaljivo, nastanjena. Ta verovanja su prenošena sa hladno, to je vaš “kradljivac”. predaka na potomke. Preporučuje se kontakt sa minimum tri drveta Za hrast se verovalo da je izuzetno srećno drvo dok ne izaberete vaše glavno drvo. u čijoj krošnji se povremeno skupljaju dobre vile. U “darodavce” spadaju hrast, bor, bukva, breza, Hrast na kome su postavljeni zapisi ne sme da kesten, jela, maslina, kedar, lipa, jabuka, šljiva, se seče, skida kora, pali lišće ili na bilo koji način ošteti jer po verovanju naroda donosi nesreću i dok su “kradljivci” topola i iva. smrt ne samo onome ko to čini, nego i svima oko Najlekovitiji za čoveka su hrast i bor koji njega. akumuliraju veliku količinu kosmičke energije.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

116

JEDAN DAN U GRDELICI

Znate li gde je Grdelica? Iskreno, ja nisam znala dok nogom nisam kročila na njeno tlo. Povod je bio odlazak u atelje kod sjajnog slikara Joškina Šiljana, čoveka koji neumitno stvara i kreira. Posetili smo njegov atelje u Grdelici, dom kulture koji je oslikao. Šetali se varošicom i ispijali kafu kao na nekom od trgova u Parizu, Rimu, Madridu. Grdelica je gradsko naselje grada Leskovca u Jablaničkom okrugu. Varoš je dobila ime po utvrđenom naselju Kale koje se zvalo Grad Jelica. Od ovog naziva ime je najpre skraćeno u Gradelica da bi na kraju postalo Grdelica. Ostaci utvrđenog naselja vidljivi su i danas. Varoš leži na ulazu u Grdeličku klisuru, sa njene severne strane, na 225 m nadmorske visine. Nalazi se na glavnoj moravsko-vardarskoj arteriji, pa pored nje prolaze železnička pruga i auto-put. Na raskrsnici između Leskovca, Predejana i Vlasotinca, Grdelica ponosno spaja različite tačke. Iznad varoši je brdo Kale, kupastog oblika, sa nekadašnjim utvrđenjem, visoko 361 m. Istočno od varošice, na nekoliko stotina metara uzvodno Kozaračkom rekom, nalazi se selo Grdelica, južno je zaselak Bojišina, a na samom brdu, iznad varošice, zaselak Dedina bara, gde je duže vreme bilo sedište grdeličke opštine. I tako, kada sam postavili fotografije na FB-u da sam u Grdelici, drugarica mi piše: „Mia, ja ne verujem da si ti u Grdelici?“ Rekoh joj: „Da, ljubavi.“ Da li sam u Katmanduu ili Grdelici, meni je isto. Bitan je taj momenat da se vi ponašate kao građanin sveta i očima deteta istražujete i upijate lepote oko sebe. Igrate se kao na najlepšim svetski trgovima, ispijate kafe, pokušavate da razumete leskovački dijalekat i kažete ovo je Srbija. Moja Srbija. PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

117

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

118

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

119

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

120

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

121

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

122

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

123

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

124

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN UNSPLASH.COM BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

125

REFRESH

YOUR LINES

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

126

ŽIVI SVOJ DAR

PIŠE: CECA MARJANOVIĆ Kroz svoj rad, susrela sam se sa ljudima koji se vode samo srcem i oni koji se vode razumom. Ljudi se bore sa odlukama, nedoumicama. Srce uvek je puno čeznje, nežnosti, radosti, tuge i ljubavi. Razum samo obrađuje misli, činjenice i dokaze. Ljudi me često pitaju kako da se odluče između srca i uma. Kada je ispred mene važan zadatak i treba da donesem odluku, ja prvo prizovem u sebi tišinu. Volim tihovanje. Zaustavim tok misli, zaustavim oluju emocija. Slušam, osećam svoj dah. Ne moram ništa. Ostavim da miruje sve ono što je vezano za odluku. Aktiviram svoju intuiciju da mi da odgovor. Meni se javlja vizija koju spuštam od krunske do korenske čakre i projektujem spolja, tako da i um i srce usklade odgovor. To nije lako, ali se može uvežbati.

Počnite od malih zadataka i odluka i videćete da ništa nije nemoguće. Srce i razum se uvek bore. Kada volimo nekoga i zaljubljeni smo, vidimo samo dobru stranu partnerа. Razum tada ne čujemo. Znam da vaše srce donosi odluke, ali poslušajte i razum. Kada sam trebala javno da govorim o svom daru koji volim i živim, moj razum je govorio: „Ali kako ćeš?! Svi će prstom pokazivati na tebe! Ogovaraće te ljudi sa kojima radiš, bežaće od tebe!“ Dok god nisam bila sigurna, disala sam i tihovala. Donela sam odluku da otvorim stranicu “Vremenske linije” i na samo jedan klik bila sam vidljiva svuda. Nisam više krila svoj dar. Sutradan na poslu svi su me gledali ispod oka

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

127

PHOTO: UNSPLASH.COM

i ogovarali. Videla sam da je u mesindžer moje koleginice, koja je sedela pored mene, stigao link moje stranice. Nisam se uplašila, niti mi je bilo neprijatno. Moje srce i um su bili usklađeni. Ja znam ko sam, šta volim i kuda idem. Prošla sam pored njih i ostala ono što jesam tu, u zbornici. Profesor istorije.

nepromišljenog koraka, možda bih se povukla pre nego što treba. Ovako, mirne duše, mogu da kažem da sam odluku donela u pravom trenu. Odluku koja je pomirila razum i srce.

Vremenske linije su oduvek bile deo mene, iako ih tek odnedavno delim sa svetom. Samo strah me je sprečavao da ranije javno govorim o tome. Danas, kada saberem sve ono što mi je javno istupanje donelo, srećna sam što sam poslušala svoje srce baš u trenutku kada sam osetila da sam sazrela da se nosim sa svim što će mi to doneti. Da je moja odluka bila rezultat hira ili

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

128

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

129

REFRESH

YOUR FREQUENCY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

130

MISAO, ENERIJA, FREKVENCIJA U našoj strukturi, kao ličnosti, postoje dva osnovna procesa bez kojih mi ne možemo postojati - to su emocionalnost i kognitivnost (proces mišljenja). Da razmotrimo ove procese sa pozicija energopsihologije. Mi komuniciramo sa Univerzumom pomoću vibracije reči, emocija i misli, kada pravimo izbor i preduzimamo određene postupke. Univerzum nam odgovara događajima u našem životu. Događaji su njegov jezik, zato je jako važno doživljavati i razumeti te povratne znake koje nam

Univerzum šalje. Najočiglednija manifestacija toga vama je već poznata - to su takozvane slučajnosti. Da li ste se ikad zapitali zašto se dešava sledeće: kada pomislite na nekog čoveka on se, ili informacije o njemu, pojavi u vašem životu? Ili kada ste obuzeti rešavanjem nekog problema - nagoveštaj njegovog rešenja neočekivano nađete na stranici časopisa koju ste «slučajno» otvorili? Zašto, kada su vam potrebni neki odgovori, oni dolete do vas iz sasvim «neočekivanog» pravca?

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

131

PIŠE: KOLIESOVA IRINA – PSIHOLOG, ENERGOPSIHOLOG, EKSPERT ZA ENERGETSKU DIJAGNOSTIKU FIZIČKOG STANJA LJUDSKOG ORGANIZMA, STRUČNJAK ZA SISTEMSKE - PORODIČNE KONSTELACIJE, LIFECOACH, SPORTSKI PSIHOLOG, OPERATER KARMAKOREKCIJE, REIKI-MASTER UČITELJ, INSTRUKTOR JOGE.

Svako od vas može da se seti trenutaka kada Čovek se može uporediti sa bioračunarom koji ste, prilikom pojave nekog, vama potpuno učestvuje u razmeni informacija na Internetu. nepoznatog čoveka, prema njemu osetili Naš mozak je kao primopredajni sistem, i izvor neobjašnjivu simpatiju ili jaku odbojnost. je zračenja i percepcije mentalne energije. Naučnici kažu da svaki čovek ima svoj Svaka misao je energetski impuls a prema «energetski pasoš» koji pokazuje pri svakom zakonu rezonancije slične energije se privlače. kontaktu sa drugim ljudima. Upravo zato mi Sudarajući se u energetskom polju Zemlje uvek pamtimo prvi utisak o čoveku. Ponekad sa vibracijama misli drugih ljudi naše misli iz sasvim neobjašnjivih razloga taj utisak može rezoniraju sa vibracijama iste vrste i pojačavaju biti apsolutno pozitivan ili suprotno - negativan, se. A kada se dugo, voljno ili nevoljno, u zavisnosti od vibracija koje sagovornik fokusiramo na nešto, onda to nešto, prema emituje. Prema tome, prvi utisak i nije baš zakonima univerzuma, biva privučeno u naš tako pogrešan. Svi smo mi do određene mere život. vidoviti. U fizici postoji pojam «faznog prelaza», kada Osim toga, izračunato je da se tokom dana u kvantne čestice počinju da se «nižu» u jednom našem mozgu pojavi oko 60.000 misli i oko pravcu a u trenutku dostizanja određenog broja 5% njih prate prilično jake emocije. To liči na («kritične mase»), pridružuju im se sve ostale mravinjak, gde se čini da se misli međusobno čestice. takmiče u snazi i spretnosti - koja će odleteti Na sličan način Univerzum reaguje («prilagođava dalje u okolni prostor. se») u odnosu na nas. Kada u vaš život počnu Na planeti živi oko 7 milijardi ljudi čije misli i da se uključuju ljudi, događaji, informacije, emocije uranjaju u zajedničko energetsko mogućnosti, situacije, ideje i slično, postepeno polje. Možete li zamisliti u kakvom gigantskom manifestujući u stvarnosti ono na šta smo informaciono-energetskom prostoru mi živimo! mi bili fokusirani - to je upravo taj vaš «fazni prelaz». To se Univerzum okreće ka vama. Ne Zamislite energoinformaciono polje oko sebe govorimo mi uzalud: «To te je meni sam Bog kao akvarijum sa čistom nezamućenom poslao!». vodom. A sada sipajte u njega jednu kapljicu mastila - negativnu misao. Šta će se desiti sa Tako se odvija nastanak naše životne stvarnosti. energijom koja vas okružuje, kakav uticaj će Razumevanje ovoga omogućava nam da imati ta «kap mastila» na njega? Ova metafora izaberemo gotovo bilo koju «vezu» naših misli objašnjava koliko je važno imati čiste misli sa energetskim poljem, «slučajnosti» nas više i pozitivne emocije... Neophodno je jasno ne iznenađuju, možemo ih čak predvideti, pa shvatiti da su vibracije naših misli informacije čak i stvarati po sopstvenoj volji! koje ulaze u energetsko informaciono polje koje nas okružuje. A svaku informaciju mi možemo Posedujući jedinstvene talasne karakteristike, promeniti samo slanjem novih informacija. kao i svaka druga energija, misao nam

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

132

omogućava da konstruktivno sarađujemo sa svetom oko nas. Moramo naučiti da verujemo da je Univerzum - živ, da je misleći i svestan, i da smo mi deo njega. Neophodno je prihvatiti pravilo: «Kada poveruješ tada ćeš i videti» (V.Dier), a ne obrnuto - «kada vidim tada ću i poverovati». I tada će ova vera izmeniti vaš život. Svest o sebi kao delu univerzuma daje nam tačne koordinate za ceo naš dalji razvoj. U svojoj knjizi «Život punom snagom!» Džim Loer i Toni Švarc pišu: «Svaka naša misao ili emocija ima energetske posledice - koje vode ga boljem ili gorem. Konačna ocena našeg života ne zasniva se na količini vremena koje smo proveli na ovoj planeti, već na energiji koju smo uložili za to vreme... efikasnost, zdravlje i sreća zasnovani su na veštom upravljanju energijom».

Univerzum. Mi se kao deo sistema (porodica, radni kolektiv, država) svesno uključujemo u zajednički sistem načina razmišljanja i ako svi oko nas misle negativno, onda taj negativ prodire i u nas. Prilično je teško promeniti uobičajeni način razmišljanja, određene misli stvaraju blokade i programe u našoj podsvesti, a za izlazak iz začaranog kruga misaoformi potrebna je pomoć sa strane. Mi živimo u gustoj čauri informacija, koju stvaramo mislima (električno polje) i emocijama (magnetno polje). Tako nastaje naš svet, naša realnost u ovom kontinuumu vremena. Vodimo računa o sebi, vodimo računa o tome šta emitujemo i šta razmenjujemo. Neke situacije u svom životu mi ne možemo promeniti ali možemo promeniti svoj odnos prema njima, a time se menjaju i naše misli, naše emocije i naša energoinformaciona polja.

Čovek u bilo kom trenutku svog života može Sa ljubavlju i otvorenim srcem prema vama! doći do uspeha ako počne da razmišlja i da živi kao uspešan i srećan čovek. Prosperitet ima svoju energiju i svoje vibracije, svoje misli, svoje emocije. Svaka afirmacija deluje sve dok u nju istinski verujemo. Ali u nama je često toliko sumnji i nesigurnosti da to uveliko smanjuje potencijal misli koje emitujemo u

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

133

PHOTO: UNSPLASH.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

134

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

135

REFRESH

YOUR HEART

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

136

SRCE KAO NEBO

PIŠE: DANIJELA VUKSANOVIĆ #blacktinkerbell17

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

137

Bio je to jedan zanimljiv četvrtak. Posle napornog radnog dana sam sjedjela u dnevnoj sobi, sama. Šolja tople, sveže skuvane kafe me je činila srećnom i otklanjala je sav umor koji mi se nakupio tokom dana. U uglu dnevne sobe, na posebnom mjestu, nalazio se stari radio koji sam dobila od đeda, davno. Bio je uključen. Često su na jednoj lokalnoj stanici imali divan repertoar. Uživala sam u starim hitovima, kako stranim, tako i domaćim. Dok sam zatvorenih očiju ispijala kafu i uživala u muzici koja se čula iz te stare kutije, krenula je stara pjesma i dobro poznati stihovi,

su samo razum koristili. Bila sam i u društvu onih koji su željeli da mijenjaju nešto u svom životu da bi im bilo ljepše, ali i onih koji su se brzo pomirili sa tim što imaju (pa neka su to bile i najgore muke) i donijeli su odluku da tako provedu ostatak života. Znalo je da me zaboli umjesto njih. Ali sam bila svjesna toga da nikad i nikome ko sebi ne želi da pomogne ja pomoći ne mogu. U razgovorima sa svim tim ljudima sam često pravila paralele baš za tu temu ‘razum ili osjećajnost’. Upoređivala sam mnogo toga. Što iz svojih životnih situacija, što iz situacija ljudi koje poznajem.

„Ostariću čekajući na te, brojeć’ dane, godine i Pitala sam ih: ,,Ko je srećniji? Ko vodi ispunjeniji sate.“ i ljepši život?“ Dok sam bila jako mala, voljela sam Nedu Ukraden, poradovah se što joj glas čujem. A onda To je na mnoge ljude oko mene djelovalo kao da sam u mislima odlutala daleko. Mnogo puta sam sam ih uhvatila za ramena i snažno protresla. čula tu pjesmu, bila mi je jedna od dražih, ali sam Mnogi od njih su se vratili pravom i kvalitetnom tek tog dana razmislila o značenju samog teksta, životu. Srce mi je tad bilo kao nebo. Kad čovjek iz jednog drugačijeg ugla. Bila sam srećna žena. nauči da sluša svoje srce, on procvjeta kao Ostvarena na svakom životnom polju. Voljena i najljepši cvijet. I fizički i duhovno. Ubijeđena sam beskrajno poštovana. Ali sam razmišljala o tome u to. Isključivo slušanje razuma je perfektan izbor koliko samo jedna žena može sebi život da uništi kada je poslovna karijera u pitanju. Jer... kad i koliko može uvijek, neđe u dubini duše, da bude čovjek razumno u poslu razmišlja, na tom polju tužna zato što je nekad davno slušala razum, a sve ide kako treba. Besprekorno je. Ali ne i što ne osećaj i ono što joj srce hoće. Pitala sam se se života tiče. Dok sam ispijala zadnje gutljaje da li je onaj ko je napisao tekst pjesme stvarno preostale kafe, prisjećala sam se trenutaka i doživio ovu tešku sudbinu. Tog četvrtka sam situacija kad u meni srce i razum nijesu pjevali shvatila koliko sam blagoslovena žena zato što istu pjesmu. znam slušati svoje srce i unutrašnji glas. Ništa mi draže od tog mog unutrašnjeg glasa i osećaja Bile su to najteže odluke u mom životu. Bila bilo nije. U životu sam uvijek srce slušala. Nikad sam ponosna što sam u takvim situacijama me izdalo nije, uvijek mi je pravi put pokazalo. uvijek srce birala. Nikad se to nije ispostavilo Bila sam svjesna toga da se ljudi često nađu na kao greška. Bilo mi je teško, ali sam naučila da u životu, kad se nađem u nekoj važnoj, na prvi toj granici koja nema ime. pogled bezizlaznoj situaciji, sebi postavim par Nema samo jedne riječi koja je opisuje, pa pitanja. To su: joj se kao ime može uzeti ,,Između razuma i osjećajnosti“. Svjedočila sam tome mnogo puta. •Da li sam srećna? Dok sam eto tako kao djevojčica razdragano •Da li bi moje srce na živo krvarilo i da li bi me koračala stazama života, imala sam prilike da duša boljela ako isključivo razumom budem upoznam različite ljude. One koji su bili slični donijela te neke važne odluke? meni, ali i one koji su bili u potpunosti drugačiji. One koji su sve odluke srcem donosili, i one koji E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

138

•Hoće li mi život biti teži ako razum ostavim po strani i glavnu ulogu srcu dam? Sa osmijehom sam likovala jer sam bila srećna, srce mi je od ljubavi bilo veliko kao nebo, a život mi je bilo divan baš zbog toga što sam osjećaj u sebi uvijek slušala. Zato sam uvijek svojim prijateljima davala savjet da je najbolje da, kad se čovjek nađe na toj klackalici, čvrsto prigrli srce i osjećajnost u sebi. Sve odluke srcem i dobrim osjećajem donesene su dobre odluke. Posle njih nema kajanja, griže savjesti i žaljenja za nečim što je moglo biti. Ljepše se spava. Što ne može baš da se kaže za ono što se isključivo razumom odluči. Između razuma i osjećajnosti je najbolje odabrati osjećajnost. Jer... život nije da boli i da u suzama prođe. Recept za moju sreću u životu bio je: Osjećajnost i empatija prvo za sebe, pa onda za druge. A razum i kalkulisanje samo za posao. Život mi je bio lijep. Cvjetala sam. Bila sam dobra sebi, ali i drugima. Ništa i nikoga nijesam uzaludno čekala. Nijesam brojala dane, godine i sate, kao što u tekstu pjesme kaže, ja sam voljela. I sebe i druge. Ponosna sam bila na to što sam znala da volim. Nijesam bila živi robot koji samo razumom upravlja. Otpila sam poslednji gutljaj kafe i iz tog mog dubokog razmišljanja me je trglo zvono. Pjesma Neđe Ukraden je odavno završila, u tom trenu je neka inostrana grupa svirala neki njihov hit, meni nepoznat, ali je ritam bio divan. Ustala

san nasmijana. Otvorila sam vrata, a u zagrljaj su mi kao vjetrom doneseni pali Zoja i Maksim, dok je Bogdan stajao još uvijek na kućnom pragu sa buketom mog omiljenog ocvijeća u rukama. Donesenim onako, bez povoda. Taj čovjek je bio moja najvažnija odluka koju sam donijela srcem. Nikad se nijesam pokajala zbog toga. Srce je samo odabralo sigurnu luku i krilo koje me je krilo od oluje kad bi naišla. Jako često u životu znam da izgovorim rečenicu:,,Život je lijep, volite se.“ I stvarno je tako. Samo treba da volimo sitnice i da slušamo srce i osjećaj u sebi. Razum koristiti kad je prijeko potrebno i kad posle te upotrebe ne postoji mogućnost da se pojavi kajanje i griža savjesti. Čovjeku je poklonjena duša, čista kao suza, da voli, da bude voljen, da je srećan i da srećnim ljude oko sebe čini. Zato se i danas, u svojim kasnim dvadesetim godinama, odlučim za davanje ljubavi i najljepšeg što u sebi nosim svima oko sebe. Jer... život je lijep.

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

139

PHOTO: UNSPLASH.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

140

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

141

REFRESH

YOUR CERAMIC

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

142

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

143

XX BIJENALE KERAMIKE BEOGRAD

Međunarodna izložba umetničke unikatne keramike Konak kneginje Ljubice 03-15.11.2020.

PIŠE: MAJA ŠKALJAC-STANOŠEVIĆ, ISTORIČAR UMETNOSTI

Bijenale keramike Beograd je jedna od retkih izložbi koju organizuje Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije ( ULUPUDS ) preko četiri decenije i koja uspešno spaja i promoviše tradicionalne i moderne pristupe, tehnike, materijale i forme umetničke keramike. Ova jedinstvena manifestacija je od nastanka u fokusu imala da predstavi najnovija dostignuća domaćih autora iz Jugoslavije, a od 90-ih godina 20.veka, radove umetnika iz Srbije. Na poziv Sekcije za umetnost i dizajn keramike i stakla ULUPUDS su se rado odazivali umetnici koji su želeli da publici, kolegama i stručnoj javnosti prikažu svoja najnovija kreativna rešenja iz ove oblasti primenjene umetnosti. Ova postavka je pored izložbe „Trijenale keramike“ ( koja se nažalost ugasila ) jedna od retkih prilika gde se na jednom mestu može videti presek aktuelne umetničke scene na polju unikatne keramike. Za ovogodišnju Jubilarnu postavku Bijenala keramike, svoja vrata nam je otvorio Muzej grada Beograda koji nam je ustupio prelepi prostor Konaka kneginje Ljubice. U čarobni ambijent Sale pod svodovima su se savršeno uklopili eksponati odabrani za izložbu. Kuriozitet 20-og Bijenale keramike je što će se pored izlagača sa domaće scene

predstaviti i umetnici iz regiona i inostranstva (Slovenija, Hrvatska, Japan, SAD...). Ova godina je bila izuzetno teška za sve nas, a pogotovu za umetnike koji nekoliko meseci nisu mogli da izlažu i da predstave svoje radove publici. Verovatno je i ova specifična situacija rezultirala velikim brojem (43) prijavljenih kolega za izložbu. Pored članova Sekcije za umetnost i dizajn keramike i stakla, odabrani su i radovi kolega iz Dizajn, Vajarske i Sekcije za tekstil i savremeno odevanje ULUPUDS-a. Poseban segment na izložbi će imati buduće kolege, studenti završnih godina sa Odseka keramike Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu . U saradnji sa svojim profesorima su osmislili kako će se svojim radovima i vodjenjem kroz izložbu predstaviti zainteresovanoj beogradskoj publici. Na ovogodišnjem Bijenalu ćemo se družiti sa autorima različitih poetika, rukopisa, afiniteta i generacija. Iz ove heterogenosti sledi da ćemo uživati u raznorodnim eksponatima (keramoskulpture, posudna keramika, zidne, podne i prostorne instalacije... ), bogatstvu formi i kolorita, svim tehnikama izražavanja (kamenina,porcelan,terra sigillata,t erakota,majolika,raku), smelim kombinacijama keramike sa drugim materijalima (metal,drvo,

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

144

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

145

platina,staklo, perje, kanap... ) i širokom dijapazonu tema kojima su bili inspirani umetnici za ovu postavku (figuracija, motivi iz žive i nežive prirode, biljni i životinjski svet, apstrakcija, predmeti za svakodnevnu upotrebu, svetleća tela).

mašti i energiji, ova manifestacija opstaje i očarava publiku više od četrdeset godina. Jubilarno Bijenale je pokazalo i dokazalo da smo svi gladni prave umetnosti i da je ova grana primenjene umetnosti uprkos digitalnoj eri u kojoj živimo izuzetno cenjena i poštovana.

Zahvaljujući inventivnosti i entuzijazmu divnih kreativnih stvaralaca i njihovoj nepresušnoj

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

146

PHOTO: UNSPLASH.COM FOTO: STEVAN ALEKSIÄ&#x2020; BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

147

REFRESH

YOUR FLOWERS

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

148

OKRET BILJAKA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: DUŠAN NOVAKOVIĆ

BOJANA LUTOVAC, ARHITEKTA PO PROFESIJI, IMALA JE POČETKOM OKTOBRA SVOJU PRVU SAMOSTALNU IZLOŽBU „OKRET“ INSTALACIJA I FOTOGRAFIJA, U KUĆI „ĐURE JAKŠIĆA“ U BEOGRADU. TO JE PRVI PUT DA JE NEKO KOD NAS U IZLOŽBENOM PROSTORU PREDSTAVIO BILJKE. IZLOŽBA JE IZAZVALA VELIKU PAŽNJU, JER SPOJ FORME, BILJAKA, SVETLOSTI SVOJOM AUTENTIČNOŠĆU PREDSTAVLJAJU ZASEBNE CELINE PUNE SIBOLIČNIH PRIČA. BILJKE SU NJEN MEDIJ IZRAŽAVANJA.

Odakle velika ljubav prema biljkama i cveću? Početak ljubavi kao i većina početaka – detinjstvo. Palić, 1.maj, jedriličarske regate, ja mala takmičarka a u pauzama prolećne livade i cveće na njima, za mene čista poezija. Moja mama i cveće u našoj kući uvek prisutno, tu u kući otkrivam anemone, frezije... Tvoje biljke su deo prostora, kao skulputure… Po meni umetnik nabasa na svoj medij, a biljke su kao i kamen, glina, drvo, boje, note… samo instrument izražavanja. Sa čime si se igrala? Kako bi to opisala? Šta si htela da nam kažeš? Igra je prava reč, poštovanje je druga za mene važna reč, poštujem biljke želim da istaknem njihovu strukturu ali i da promenim uobičajenu percepciju svake biljčice. Kao i svi stvaraoci koji se iskreno posvete onome što rade, naročito kada ne postoji konkretan zadatak već je u pitanju, dečijim jezikom ,,slobodna tema,, iz mene izlazi sve - moje poimanje života, ljubav, inspiracije, iskustva. Konkretno formom instalacija (vezano za samu strukturu biljaka), sam prikazala konstantno

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

149

kretanje sa kojim se susrećemo kroz naše postojanje, kretanje između paperjastog (utroba, majka, ljubav, svetlost) i oštrog (sva teška iskustva kroz život), odatle i naziv „Okret“.

Za mene je priroda uvek inspirativna i kada je sve pokriveno snegom i kada letnje sunce iscrpi svu vlagu iz biljaka. Što se biljaka tiče, možda su kasno proleće i rana jesen najživopisniji. Na moju veliku radost, već neko vreme je u Šta umetniku pružaju instalacije? Meni se čini trendu prirodnost, raznolike živopisne biljke u kao beskrajni kanal gde umetnik realizuje svo- svoj svojoj neobuzdanoj raskoši. ju viziju. Tema novembarskog izdanja RYL magazina Za mene zasigurno da. A za nekoga je to boja, nosi naziv „Razum i osećajnost“ Kom si se performans, ton ili bilo koji drugi materijal. carstvu privolela? Verujem da postoje u meni paralelno, u kojoj Aranžiranje cveća za tebe je… razmeri ne bih znala da kažem, za neke stvari Umetnost a može biti i suprotno tome, data sam vrlo razložna a opet preplavljena emocijanam je sloboda izbora i od svih nas zavisi kako ma. je koristimo u svakom segmentu svog postojanja. Cveće stavljeno u konekst sa osvetljenjem i nekim materijalom donosi nam novu priču… Novu priču, novi kontekst nečega što je toliko uobičajeno da ga više ni ne registrujemo. Koje cveće voliš i zašto? Ako bi trebalo da izdvojim onda poljsko, nesputana lepota prirode. Da li je uvek priroda tako nesebična, bez obzira na godišnje doba? Koji je trend danas u cvetnim aranžmanima? E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

150

REIKI UMETNOST ISCELJENJA Reiki, japanska tehnika, jedna je od njih, metoda koju možete koristiti za podizanje energije, isceljenje i samoisceljenje, popravljanje fizičkog i psihičkog stanja i duhovni rast.

BRANKO VITAS REIKI majstor, učitelj za sve informacije o Reiki obuci i tretmanima: brankovitas1@gmail.com 060/020-4937

U današnje vreme punog stresa i brzog života, većina ljudi sve manje vodi računa o sebi, udaljavajući se od prirode i od svog unutrašnjeg bića. Brinite o sebi! Glavna svrha Reikija jeste da ohrabri i pomogne osobama da vode harmoničan i jednostavan život praktikujući Reiki i primenjujući Reiki principe. BRANKO VITAS, REIKI majstor, učitelj za sve informacije o Reiki obuci i tretmanima: brankovitas1@gmail.com 060/020-4937

NEGUJ SVOJE TELO - telo kao instrument naše duše - telesni tretman i konsultacije - holistički pristup zdravlju Snežana Rafailović, wellness terapeut snezana.rafailovic@yahoo.com, 064/160-51-08 BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

151

+381 61 6707555 pratitimeunier@gmail.com

NEŽNO DO ZDRAVLJA! Homeopatija i biofeedback, prirodan, nežan put do zdravlja i ravnoteže. Podstiču naše urođene odbrambene snage ka isceljenju. Deluju ne samo na naše fizičko telo, već i na naš um i emocije, dovodeći ih u sklad i balans. Poboljšavaju opšte psiho-fizičko stanje, rade neuro-endokrini balans, podižu nivo energije i doprinose osećanju zadovoljstva i harmonije. Suzana Đokić dipl. homeopata i SCIO biofeedback terapeut moderator Recall Healing edukacije za Srbiju info@svethomeopatije.rs www.svethomeopatije.rs

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: MARINA LUKIĆ

SOMATIC EXPERIENCING® (S.E.) “Empowering Healing, Transforming Lives” A unique, holistic and psychobiological approach for resolving trauma symptoms and relieving chronic stress, re-establishing a natural flow between mind and body and increasing people’s capacity to self-regulate, what is called, Resilience. One to one session lead in English, Spanish, French and Italian Pratiti MEUNIER, S.E. Practitioner “Meditation In Motion” Leader Reiki & Bach Flowers Practitioner

152

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

153

I can help you in exploring what is hiding behind your personal MORE... I can help you in exploring what is hiding behind your personal MORE...

The MORE I am offering you: The MORE I am offering you: * Energy balanced coaching * Energy balanced coaching * Aroma therapy * Energy healing (Prana therapy and REIKI) * Aroma therapy Christina Czettl * REIKI initiations (level I and II) * Past life regression 065/476 11 68 * Energy healing (Prana therapychristina.czettl@gmail.com and REIKI) * REIKI initiations (level I and II) * Past life regression One on one sessions possible in Serbian, German and English.

One on one sessions possible in Serbian, German and English. E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

154

PHOTO: UNSPLASH.COM PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

155

REFRESH

YOUR YES

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

156

RECI „DA“ SEBI I ŽIVOTU

PIŠE: SANJA TELEBAK

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

157

Ovih dana sam u fazi jesenje kontemplacije. trud podrazumevao. Sve one žive u njoj, sve Parkiram prošlost, pravim popis šta me je sve one žive u svakoj od nas. One su naše pretkinje, naučila. Jesen i tema totalno idu jedno uz drugo. njihova krv teče našim venama, zapisi njihovih verovanja, obrazaca ponašanja, njihovih emocija Razum i osećajnost. leže kodirani u našoj DNK. Verne slepoj lojalnosti prema njima, neke od nas se i dalje ponašaju Mmmmmmmmm isto kao naše majke, kao naše bake, kao naše I daju svoj život na upravljanje nekom Kakav spoj, podsetili su me prvo na Jane Ostin prabake. kapetanima, nekim menadžerima, menadžerima i muke njenih junakinja, ali radije ću izbrati neko i svog i njihovog života, i onda tako žive i hrane bliže vreme. Naše vreme za primer. i neguju tuđu kreaciju, dok svoje snove guraju u Pre neki dan sam sedela u Panta rei, gledajući neke tajne fioke srca svoga i ubeđuju i sebe i druge Dunav i uživajući u vremeplovu uspomena na da još nije vreme. Ček’ dok deca poodrastu, ček’ to mesto i neke veoma važne momente koji su dok završe školu, ček’ dok ne nađu posao, ček’ se dešavali baš tu, na obali Dunava, a veoma se dok se ne udaju… ređaju se objašnjenja, uverenja, a život prolazi. Život neumitno teče kao bistra uklapaju u ovu temu. planinska reka i nije bitno da li je proleće, leto, Kasne devedesete, mi mladi, ludi, slobodni, svi jesen ili zima… ona teče i nosi sa sobom priče… zaposleni, puni života i velikih snova. Kakva ekipa. priče svih nas. Svi smo bili u vezama, neke od tih veza su bile veoma razumne, neke su bile veoma osećajne. Ako nastavim ovako, majke mi, poludeću - vodi Sada, dvadeset godina kasnije, imate jednom da se unutrašnja konverzacija u glavi one žene. pogađate koje su se završile, a koje su opstale? Znanje hoće napolje, srce bi da se širi, a mozak Sve su one, svima nama, njenim aktrerima se puši kao parna lokomotiva od siline pritiska donele baš ona iskustva po koja smo došli. I ja koji se stvara u glavi dok pokušava da zaustavi sam duboko zahvalna na svojim. Nastaće iz njih taj proces. jedna zbirka pripovetki, jedan roman i ko zna šta sve još. Jedna od priča počinje ovako, a verujem Ima taj san, san da pomogne drugima, san da ste se i vi sigurno našli u nekom periodu života da učini nešto dobro. Ima i to znanje sa kojim može to da ostvari. Osetila je dobrobiti toga dok sa sličnim osećajem. je transformisala svoj život i sad je vreme da iskorači, da pusti svoj glas, da bude promena Piše: Sanja Telebak želi videti u svetu, ali ova parna lokomotiva „Žena srednjih godina sedi na groblju usred koju se svim silama trudi da je zaustavi i, dok se ta šume. Zilion misli joj se roji po glavi. Krenula bitka vodi, se razboleva i fizičko telo nema je u šetnju, ali nema snage da ide dalje. Pored više snage ona ni za šetnju, ni za snove. groblja je arheološko nalazište crkve stare više od 300 godina. Kameni oltar je još u dobrom I dok sedi tako tu na tom groblju, pita se da li je stanju, kao i kameni podovi. Na njima su uklesani protraćila svoj život i da li će joj na grobu pisati simboli. Perunika, sveta geometrija, učila je o samo žena… ili će joj Bog, Izvor, Univerzum dati tome. Gleda taj oltar s jedne i grobove predaka s još jednu šansu da ustane, obriše kolena kao dete druge strane. Nerandža Jovanovic, žena. Milorad kad uči da hoda i nastavi da korača dalje putem Jovanović, zemljoposednik i kapetan prve klase. svog srca, slušajući razum samo u onolikoj meri On i zemljoposednik i kapetan, a Nerandža samo koliko je neophodno za ispunjenje snova. žena. Seti se vekova i vekova u kojima su žene omalovažavane i u kojima se sav njihov rad i Koliko žena, devojaka je trenutno u istoj ili sličnoj

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

158

situaciji kao žena iz priče? Mnogo, rekla bih.

razdraganosti, sreće, blagostanja koji smo imali kao deca. I taj osećaj nam ne može osigurati ni Sa druge strane, imamo i pionirke koje su se savršeni ljubavnik, ni idealan posao, ni najnoviji usudile i rekle DA sebi, rekle DA životu. Prihvatile auto, nikakav skup spoljašnjih događaja, taj odgovornost za sopstvenu kreaciju. Pratile zov osećaj ćemo pronaći unutra, to je onaj osećaj svoje duše, pa hrabro i sa verom zakoračile života sa svrhom. u život. One su heroine našeg doba, one su pretkinje generacija koje dolaze i one su primer Telo je glavni pokazatelj da li smo na pravom drugima. putu ili ne. Ono daje signale, iz njega čitamo osećaje, donosimo odluke. Ono je naš hram, Jedna takva je trenutno s druge strane okeana i čuvajmo ga i hranimo. Budimo nežni prema sebi već nekoliko godina uživa u ljubavi sa čovekom jer iz te nežnosti će doći jasnoća uma. Iz pauza, u koga je bila zaljubljena nekada davno, dok je svesnog dana, prisutnosti i pitanja, gde smo, šta bila mlada i luda, dok se nije prepustila razumu i smo, kuda smo se zaputili. zaglavila u vezi po propisima, u kojoj nije bilo ni dece, ni podrške, ni razumevanja. I sve do jednog Možemo promeniti i odluku i izbor, imamo se trenutka kada je rekla DOSTA, dosta sigurnog pravo predomisliti. Najbitnije da smo iskreni posla, sigurnog partnera i preletela okean da bi sami sa sobom. se spojila sa svojom drugom polovinom. Naravno da je dete došlo nedugo posle, naravno da je I Vera - verujmo, verujmo da smo podržane. sretna, zadovoljna, prisutna, uvek razdragana i Verujmo da se sve dešava za naše najviše dobro. nije zaboravila stare prijatelje. Ona nam je svima Verujmo da za sve postoji veći plan. Verujmo podsetnik da se može kad se hoće. Čak ni nebo u sebe, verujmo u Boga, verujmo u Univerzum, verujmo da smo svi deo te kreacije i da imamo nije granica. tu iskru u sebi i da možemo kreirati svoj život po Žena iz priče je u ulozi žrtve, krivi muža, decu, svojoj meri. sebe. Ne veruje svom osećaju, previše razmišlja i parališe sebe tolikim razmišljanjem. Tu je na Takvu kreaciju u kojoj će um da sluša srce i da mu da snage da prati svoj put, u takvoj kreaciji niskoj frekvenciji. će telo da bude savršeno zdravo, u takvoj kreaciji Dobra vest je što to može promeniti, kao što gde je unutra mir i harmonija, napolju je Raj na su uradile žene heroine, kojima se i ona divi. U zemlji. jednom trenutku u životu su odlučile napraviti preokret i promeniti smer svog života i krenuti I kao što reče tvorac Gene Keys: „I dok pratimo mitsku povezanost našeg početka i našeg putem kojim se ređe ide. završetka, dok stvaramo najveću priču ikad Izbor je uvek na nama. Naš stav kreira našu ispričanu, od “bilo jednom” do “živeli su sretno frekvenciju. Naša frekvencija privlači prilike, do kraja života”, osetićemo radost i smeh u nama ljude, događaje. i ispuniće svaku našu ćeliju. Deo smo večnog duha koji ne može umreti. Naš život je jedna Uvek je bilo i biće. Nema spoljnih krivaca, sve je u obična rečenica u ovoj velikoj priči, pa dajmo sve nama, samo nas obično strah sprečava. Taj strah od sebe da naš momenat bude dostojanstven, je tu od davnina, kao i one pretkinje, pohranjen u pun oprosta, ljubavi i višeg cilja.“ DNK. Što više nas bude živelo takav život, dostojanstven, U vremenu u kome živimo, a pogotovo u pun oprosta, ljubavi i višeg cilja, život iz srca, taj vremenima koja slede razum koga predstavlja Raj na zemlji je moguće ostvariti. naš um i osećajnost za koju je zaduženo srce će postati saveznici i vodiće nas u potpuno novo Zovite me velikim sanjarom, kao što mi i ime doba, veoma različito od ovoga u kome smo kaže, ali eto ja verujem da je moguće. rođeni i odrastali. Jer svi mi težimo nekoj vrsti slobode, nije važno da li se ta sloboda manifestuje kroz finansijsku sigurnost i veće količine novca ili sticanje različitih vrsta iskustava, duhovni rast i razvoj, osećaj je uvek isti. To je isti onaj osećaj

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

159

PHOTO: UNSPLASH.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

160

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

161

REFRESH

YOUR ENERGY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

162

TEK JE TRENUTEK ZASE

WORDS: ANICA Å½IVKO

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

163

PHOTO: UNSPLASH.COM

Tek v naravi nas sprošča, pomirja, motivira in nam daje tisto svobodo gibanja ter svobodo misli, po kateri v življenju tako močno hrepenimo. Trenutek zase. Sreča. Tečem, odkar pomnim zase še iz otroštva, in tek se mi kot rdeča nit odvija skozi življenje. Vse, kar se dogaja okrog mene, je tek − tako v razmišljanju kot tudi v dajanju v prenašanju znanja in izkušenj naprej sedaj v vlogi atletske trenerke. Sprva sem tekla iz potrebe, kjer sta mi bili desna in leva noga najpreprostejše prevozno sredstvo v šolo, trgovino ali kar tako na bližnji hrib, kasneje sem kot atletska tekmovalka tekla na rezultat, za medalje in v lovljenju za visoke norme. Tekla sem od sprinta in vse do maratona. Sedaj pa tečem za dobro počutje, za sprostitev in užitek, za fizično kondicijo, da lažje premagujem vsakodnevne napore in obremenitve. Živimo v obdobju, kjer pomeni vsak tekaški pobeg v naravo kot največja nagrada dneva, včasih celo tedna, saj so priložnosti vse bolj redke in postajajo edinstvene, če si jih sami ne vzamemo. V vsakodnevnem pehanju za še več, kot zmoremo, oz. za še več kot sploh potrebujemo in s tem, ko pozabljamo nase in na lastne potrebe, na vsa druženja, predvsem pa po potrebi za polnjenje lastnih baterij. in nadaljujem. Pomembno je, da potujemo s tekaško hitrostjo, kjer se počutimo še dovolj Nekoč sem kot aktivna tekmovalka tekla vedno udobno in tako intenzivno, da lahko klepetamo s na uro, na razdaljo in rezultat. Na treningu sem samim seboj ali z družbo, če jo imamo. lahko le posamezne terene izbirala sama. Sedaj tečem na svoj občutek na svoj odziv telesa na Pri teku je tudi zelo pomemben način dihanja, napor, ki mi pomeni balzam za dušo in telo. vdih in izdih. Toliko zraka, kot izdihamo, toliko tudi vdihamo. In vsak ima svoj ritem dihanja, svojo V naravi skozi tek sledim svojemu zanosu, frekvenco. Dolgo časa sem mislila, da je način trenutku, ko me energija okolja ponese naprej. dihanja samo po sebi umevno, npr. tako kot se rodiš in zadihaš. Vendar temu ni tako. Dihanje je Prehod iz urejenih tekaških poti vijugavo vodi sproščanje. skozi parke, gozdove in travnate površine, čez drn in strn vse do višin, ko nam spolzka korenina V naravi pogosto tečem sama, kajti to so moja in mokra skala pričarata še dodatni izziv. lastna potovanja, ki ustrezajo v tistem trenutku samo meni. Razvila sem svoj občutek in z veliko Še posebej obožujem tek v dežju, kjer mi kaplja mero razuma, da ne pretiravam in ne preidem dežja spere strah, bolečino in me nežno objame, preko svojih zmožnosti, kajti energije nimamo s pogleda v srce ter poboža obraz. V naravi, kjer ob seboj na zalogo, imamo je omejeno, odmerjeno vsakem dotiku s tlemi občutim vibracije iz okolja, in se lahko le kasneje obnovi. Tečem v odzivnosti kjer ob vsakem nadaljnjem koraku čutim novo moč telesa na napor, poslušam svoje srce, svoj srčni in novo energijo. Vsakomur priporočam tek do utrip, frekvenco dihanja... prvega znoja, ko se pričnejo sproščati endorfini, kjer se izklopi razum in vklopi čistost srca, Tek v naravi naredi človeka drugačnega, boljšega, veselje in radost. Vse to nam dajejo trailrunning predvsem pa bolj prijaznega. potovanja v naravi, to so teki, ki se vedno končajo drugje, kot so bili prvotno zamišljeni, a običajno trajajo mnogo dlje, kot sem si prvotno želela ali celo planirala. Sedaj dobesedno potujem skozi naravo in tam, kjer se moje radovedno oko ustavi, neredko posedim, aktivno razmigam, opazujem E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

164

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

165

REFRESH

YOUR DECISION

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

166

ANSWER IS IN THE MIDDLE

WORDS: DEJAN VICAI

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

167

The world we are living is unforgiving and sometimes very harsh. We cannot always expect good things to come our way and in most cases, we can only hope that we can do the righteous thing. Amidst the chaos people have also forgotten what it is like to share a good thought, to be kind, to be a humane person. People have forgotten about their sensibility and focus mostly on their sense, and nothing else. While it is important to be a rational person and view reality with a pragmatic mindset, we should also not forget that without compassion the world will not become a better place. To find the golden middle, to find balance between sense and sensibility is what makes life interesting and challenging at the same time. Our sense has evolved over the years and now, more than ever, we are aware of many things surrounding us. We are also led to believe that no matter what happens in life, we must look at it from a logical standpoint because emotions and kindness have no place in the modern-day life. The world is a wonderful place full of amazing things and, sometimes, even inexplicable events that we cannot fully understand. Maybe we should not even try to figure it out. Yet, as humans, we try to find sense in everything, because if there is none, that means that we cannot control it, nor can we become masters of it. We forget that feeling the things around is just as important as it is to comprehend it. Just like with everything in life, there are always to sides to everything. Sense and sensibility are basically the opposite sides of the same coin. You might think but the two do not have anything in common, even more so, the two contradict each other. It is just like with the feeling of love and hate, in essence, they are the same emotion just the opposite side of the spectrum. The

same goes for sense and sensibility, they stem from the same notion: to understand and be understood. We want to know the world, and we want the world to know us too. Though, in the quest to fully grasp the world around is, we tend to lose our focus and the fact that understanding and feeling is just as crucial as breathing. Throughout human history, we can notice the ups and downs of how people care more about each other than caring for something abstract. Right now, we are in the middle of the â&#x20AC;&#x2DC;carelessâ&#x20AC;&#x2122; wave and once again, we are learning just how important it is to open up and to be kind to each other. Technology and science can help humanity progress and at the same time, it will hinder our ability to be sensible. Prosperity and peace, world peace, can only be obtained if we manage to balance out both our senses and sensibility. Finding a bit of Yin in Yang and vice versa. The world is never black or white, nothing in life is, everything is in the grey area. It should be with our senses too. We cannot expect that only this or that is the right or wrong way. There is a bit of everything, and we must be able to understand all the aspects of our lives to proudly say that we can do something. Unless we become masters of our own senses, unless we can see beyond reason sometimes, we cannot be human. Even simply being alive we are going against the odds because nothing in this world is meant to thrive unless it has a heart and a will to fight. The next time you want to make a harsh decision or do something on a whim, take a second and consider the side of it. Make sure that you understand what would be the sensible thing to do, or what would be the logical approach. In either case, you must find the answer in the middle.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

168

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

169

REFRESH

YOUR HOROSKOP

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

170

(R)evolucija

PIŠE: IVANA PAVIĆ, ASTROLOG, NUMEROLOGY, REIKI PRAKTIČAR IG: MOONSPOTTING_

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

171

Saturn u Vodoliji je najprostije rečeno revolucija čovečanstva. Promena sveta kakav nam je do sada bio poznat i rađanje novog doba u kom se neguje drugačiji sistem vrednosti koji je do sada samo retkima bio poznat. Saturn se ponovo vraća u znak Vodolije sredinom decembra i tu će i ostati naredne dve i po godine. Od marta do juna nam je na kratko pomogao da zavirimo u budućnost i podsetio nas da je neophodno da se odvojimo od svih oblika krutosti, strepnje, krivice ili svega onoga starog i neupotrebljivog što je odavno prestalo da nam koristi u našem svakodnevnom životu. Načini poslovanja i života će morati da se promene i da idu u korak sa novonastalim okolnostima. Svet će se brzinom svetlosti promeniti za 360° i rodiće se novi oblici zanimanja, reformisati državne vlasti i uprave, promeniti sistem obrazovanja i svi zastareli obrasci načina života i rada. Pitanja lične odgovornosti i slobode su u prvom planu. Svako od nas će imati zadatak da odgovori na pitanje šta je za njega lična sloboda i izazov kako da je stvori u svetu koji se sada turbulentno menja. Jak stelijum u znaku Jarca nas već par meseci vuče unazad i videli smo da je sav taj početni entuzijazam i nalet energije na kratko morao biti zaustavljen da bi nam ponovo, od kraja godine i sa prelaskom Jupitera u znak Vodolije, povratio u potpunosti veru i nadu u čovečanstvo i stavio u fokus solidarnost, povezivanje i sve bitne socijalne, ekološke i društvene teme. Potreba da budemo samostalni u svom poslu, ali i da naučimo kako da s poverenjem izgubimo stabilno tlo pod nogama, nešto je što nas Saturn ove godine uči. Tu je da nas oslobodi od mentalnih kočnica koje nas blokiraju da ostvarimo svoj pun potencijal. Saturn u Vodoliji je energija komunizma, zajedništva, duh solidarnosti. Stavlja naglasak na ljudske vrednosti i baca u drugi plan sve ono što nas kao ljude razdvaja, otuđuje, udaljuje jedne od drugih. Stvara svest o tome da nismo jedini, već da je svet jedno. Pokreće bitna pitanja za očuvanje planete kao što su pitanja ljudskih prava, ekologije i zaštite životne sredine. Ovaj Saturn ne podnosi konzervativno ponašanje, isključivost, gnuša se raznih oblika nasilja, netrpeljivosti, mržnje i diskriminacije na osnovu rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti. On ne zna za razlike i ima čovekoljubivu prirodu. Talentovan je za spajanje starog i novog, ide u korak sa vremenom, prati trendove, sam ih

stvara. Ljudi će imati potrebu da se osamostale, povežu sa svojim hobijima i od njih naprave posao - imaćemo potrebu da radimo nešto novo i drugačije ili da radimo za sebe i time opstanemo u eri koja nam dolazi. Ezoterija i psihologija će procvetati, ali će se razviti i novi načini učenja i prenosa znanja, jer ovaj Saturn predstavlja reformaciju obrazovnog sistema. Odbacuje zastarelo i neupotrebivo znanje, odvaja bitno od nebitnog i povezuje ljude preko mreže. Saturnov prelazak u znak Vodolije budi revolucionare koji se bore za slobodu. Snaga kolektiva i energija solidarnosti, povezivanje čovečanstva ‚preko mreže‘, kao i potpuno novi izgled sveta su namera i zadatak ovog Saturna. Naglasak stavlja na povezivanje sa drugima, ali i povezivanje sa darovima sopstvene duše. Ulaskom u znak Vodolije, Saturn će ponovo napraviti kvadrat prema Uranu u Biku. Odnos ove dve planete u aspektu kvadrata govori o raznim oblicima građanske neposlušnosti zbog mera, zakona, propisa i kontrole državnog aparata koji preti da ugrozi građanske slobode. Energije će prouzrokovati stanje nemira, besa i frustracije, straha za ličnu slobodu i bezbednost. Na individualnom planu možemo biti besni, frustrirani i nemirni jer nemamo nikakvu kontrolu nad novonastalim okolnostima. Kvadrat nas uči da se borimo i u uslovima haosa održimo fokus jer je apsolutno sada nemoguće postići 100% stanje mira i uma. Ovaj aspekt govori o povezivanju prošlog i budućeg i u stanju je da iz pozicije prošlosti vidi budućnost. Sve što je do sada važilo više ne važi i aspekt Saturna i Urana govori o turbulentnim vremenima za čovečanstvo, koje će dovesti do potpunog preokreta u ljudskoj svesti. Verovatno će biti i promena na nivou države, vlasti, naroda koji se budi i buni. Saturn je u Vodoliji i to je vreme u kom više ne želimo da budemo slepi posmatrači okolnosti, već da budemo njihov aktivan deo. Da se zauzmemo za sebe i jasno i glasno suprotstavimo svemu onome što je izgubilo smisao ili što nam na neki način smeta. Potreba da se menjamo i da menjamo je u ovoj, a i u naredne dve godine, prenaglašena, tako da sve ono što se dešava na globalnom planu vraća korak unazad i pomaže da zaista prepoznamo kvalitet sebe. Saturn će tražiti od nas da budemo inovativni, originalni i da se

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

172

PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

173

povežemo sa našim načinom izražavanja koji može da funkcioniše u ovom svetu. Poslovi na internetu, tehnologija, medicina, pa i sve nove i moderne nauke, uključujući psihilogiju i ezoteriju, biće u fokusu. Humanitarna udruženja i organizacije, kao i sve one organizacije koje se bave bitnim socijalnim temama, takođe će u narednom periodu procvetati. Ovaj aspekt budi revolucionare koji se zajedno i samoorganizovano bore za slobodu. Saturn će nam pokazati kolika može da bude snaga kolektiva i kakvo delovanje ima energija solidarnosti i na koji način, u novonastalim uslovima haosa, možemo da zaštitimo i sebe i planetu. Videli smo da ova godina nije prošla najmirnnije na svetu i da je za planetu potrebno da se uspori i kolektivno očisti. Baš zato imamo još dva meseca da se usporimo, odmorimo, razmislimo šta je ono što možemo svetu da ponudimo i iznedrimo nove načine i ideje kako da u njemu zajedno opstanemo. Kada Uran i Saturn sarađuju, čovek lako prihvata svoje karmičke obaveze i zadatke - do slobode se dolazi trudom, radom i preuzimanjem odgovornosti. Ali to sada ne ide tek tako i lako jer iako kvadrat tera na akciju, on stvara haos i blokira njenu realizaciju. Stvara se novi sistem pravila i kolektivne odgovornosti, pa bahatost, gramzivost i pohlepa u ovom svetu nisu nešto što može i treba da opstane. Sve ono na šta smo navikli moraće da se promeni i učićemo kako da se prilagodimo novonastalom svetu. Ovaj tranzit je početak revolucije svesti koja se dešava na globalnom planu. Princip samoodrživosti je u narednom periodu osnova novih vrednosti koje treba da negujemo u svetu koji se sada brzinom svetlosti menja.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

174

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #66, NOVEMBAR 2020.

175

NADA „ZNAŠ SVOJU SREĆU. NE POŽELI NIŠTA OSIM STRPLJENJA ILI MU DAJ DRUGO IME. NAZOVI GA: NADA“ RAZUM I OSEĆAJNOST

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

VIDIMO SE U DECEMBRU PHOTO: JANEZ KRANJC