RYL E-MAGAZINE, 90

PHOTO: MILOŠ LUŽANIN

UVODNIK

PHOTO: STEFAN SOKOLOVSKI

RADOSTI MOJA

Vreme je za igru. Moje srce je mirno, um se otvara, strast se pokreće. Univerzum zna zašto je to bitno. Biti hrabar sa svojim životom, biti svoj u njemu, biti esencija svega što zamislimo i dotaknemo. Radosti moja, koliko sam samo ponosna na tebe, što me budiš, voliš, sanjaš, podržavaš. Radosti moja, ti mi daješ krila, vodiš me, koračam brže, na kanalu nuklearne elektrane sam samo zato što se budim radosna svakoga jutra, što radim najlepši i najmaštovitiji posao na svetu. Radosti moja, pa ti si tu nakon toliko godina spavanja u meni. Zašto? Zato što sam bila HRABRA da se probudim, da te probudim.

Ljudi vole hrabre ljude, ali nisu hrabri. Hrabrost je potrebna i u svakodnevnom životu. Onom najobičnijem životu koji ne priznaje zonu komfora, onom koji ne priznaje spavanje, strah, nedoumice. Novi život i radost u njemu traže novu ženu i muškarca 21. veka da budu brzi, hitri, hrabri, smeli, da poseduju univerzalnu ljubav prema svima i svemu i sve to u zbiru doneće RADOST. Radost življenja. Živ ti nisam ako nisam radostan. Radosti moja lepa. Na vreme sam se pobrinula da u svom unutrašnjem vrtu iskorenim očekivanja, frustracije, nezadovoljstvo, pokušavati iznova i samo iznova pobeđivati sebe i igrati na svojoj strani. Zvuči sebično? Nije.

Pokušajte i videćete. Uspeh je zagarantovan. Radosti moja, lepoto moja, otvorila sam svoje duhovne oči, unutar sebe sam pronašla rudnik i to je taj rudnik iz kojeg kreiram bogat, radostan i veličanstven život. Mora se pronaći balans između duhovnog i materijalnog. Mora se pronaći ona tanka linija koja nas deli od svih i čini unikatnim i jedinstvenim. A kako? Samo biti svoj i ne dati sebe. Tako se brani radost. Tako se voli radost u tebi. Odgovor se naslućuje.

Buda je rekao: „Vaše je da pronađete svoj posao, a onda mu se predajte svim srcem.“ Ja sam to učinila, nisam postala istoričarka umetnosti u formalno-pravnom smislu, postala sam pravnica obogaćena umetnošću iz duše, indirektno, radeći i stvarajući kroz reči i sliku:

„Jer mora da postoji onaj posao koji samo vi možete da uradite.“ Mislila sam da svako može da vodi i uređuje magazin i da to pripada svima. Ali onda sam shvatila i da nije tako. Jer nije sve za sve i ne treba da bude. Svako je unikatan u onome što jeste i gde mu je fokus. Shvatila sam da je fokus bitan elemenat uspeha, a onda se iz tog uspeha budi i radost. Kako do radosti? Ako mene pitate, recept je sledeći:

1. Radite ono što volite i u čemu ste najbolji

2. Doza adrenalina je neophodna u poslu

3. Putujte

4. Gledajte u biokopu divne filmove (moja preporuka - „Karta za raj“, „Trougao tuge“ „Dejvid Bovi“, „Meni“)

5. Izlazite sa prijateljicama i smejte se do iznemoglosti

6. Darujte

7. Naučite i da primate poklone od srca

8. Bavite se sportom koji vam prija i koji je u skladu sa vašim uzrastom

9. Volite i budite voljeni

10. Kreirajte šta god, samo se prepustite mašti Mašta, kreacija, radost, ljubav, zanos, snaga, fokus, bajka. Sve zavisi samo od vas i vašeg osmeha i ne dajte nikom da vam ga uguši. Radosti moja, koliko si mi samo divna!

Neka nam je radostan Badnji dan i Božić.

ANIMA MUNDI

PHOTO:

IMPRESSUM

E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030

IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd

ART DIREKTOR

Boris Cupać

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)

LEKTORI

Dijana Krtinić, Dejan Vicai (za tekstove na engleskom)

AUTOR KONCEPTA MAGAZINA

Anima Mundi

SARADNICI U OVOM BROJU

Danijela Marković

Dragana Stojić

Irena Grk

Vlada Negovanović

Marija Đokić

Jasna Lovrić

Vladan Pavlović

Ivana Zdravković

Anđelka Kolarević

Dragana Stojić

Dušan Žugić

Marko Mihailović

Slađana Pantelić

Milan Kuželka

AUTORI

Marija Vebralov Đorđević

Marko Savić Bogdan Sević

Biljana Cincarević Ira Berber

Nikola Marković

PHOTO Anima Mundi Unsplash.com

Naslovnica: Biljana Cincarević Fotografija: Miloš Lužanin

KONTAKT WEB: www.ryl.rs MAIL: rylmagazine@gmail.com

LIČNOSTI U OVOM BROJU

PHOTO: GORAN ANDRIĆ

REFRESH YOUR MOTIVATION

OD MOTIVACIJE DO RADOSTI

„Nema lepše stvari kod čoveka od radosti!”reče mudrac, koji se upravo nalazio na putu života.

Ide on tako laganim korakom i sretne jednog mladog čoveka kako sedi na kamenu prepun tuge i neraspoloženja.

„Šta je, mladiću, umorio si se ili si stao na prvoj prepreci?” - upita mudrac mladog čoveka.

Ovaj ćuti i ništa ne odgovara.

„Ja imam 60 godina i svaki kamen koji mi se nađe na putu ili sklonim ili ga zaobiđem. Kad bih zastao na svakom kamenu koji se nađe na mom putu, nikad ne bih tamo stigao gde sam se uputio.”

„A gde ste to vi to krenuli, gospodine?” - upita sad mladić.

„Krenuo sam na put radosti.”

Mladić poče da vrti glavom čudeći se rečima koje je upravo čuo, a za to vreme mudrac mu reče:

„Ustaj i prestani da se čudiš. Idemo zajedno, a usput ću ti ispričati svoju priču.”

Poziv mudraca se nikad ne odbija, znao je mladi čovek jer je to pročitao jedanput u nekoj knjizi.

Na putu radosti, svima je lepo. Idu oni tako korak po korak, a mudrac otvori dušu:

„Sine, iako te vidim prvi put, ja te znam dobro. Ja sam bio u tvojim godinana i radio sve to što ti radiš. Kad sam te video da sediš na kamenu, znao sam da to nije od umora, već od neznanja. Nisi znao šta da radiš dalje. Počeo si da dramatizuješ i da pljuješ i po sebi i po životu. Zato si seo. Da bismo poznavali čoveka, ne treba mu znati ime, već navike. Navike prave čoveka, a mi pravimo njih. Eto, ja uživam u svakom danu uprkos mnogim preprekama.”

Mladić ponovo vrti glavom jer nije sretao ljude koji uživaju svakodnevno,već mnoge druge koji se samo žale.

„Sine, nije tebi danas lako. Preplavljen si negativnostima na internetu, u školi ili na fakultetu glupostima, roditelji premoreni i pod stresom, stoga mladi ljudi lutaju svetom umesto da uživaju. Za istinsko pravo uživanje potrebno je više mudrosti nego htenja. Šta vredi jedna želja mladog čoveka nošena neznanjem? Ne mnogo. Zato slušaj me, mladi čoveče, dobro. Svaka reč izgovorena iz usta iskusnog, mudrog čoveka je zlata vredna. Vrednija od onog zlata kupljenog u zlatarskoj radnji.”

„Ne razumem” - mrmlja mladić.

„Mudre reči ulaze u tebe i ostaju tamo celog života, dok je ovo iz zlatare pored tebe i može da nestane vrlo brzo. Ovo mudro zlato pokazuje pravac životu, a ovo drugo pokazuje ego. Razlika nije mala i zato slušaj.”

Mladić je razumeo poruku.

„Ja volim da podučavam mlade ljude. Stečena znanja treba deliti i u tom procesu uživati. Zato sam te ja i pozvao da mi se pridružiš.

Savet broj jedan glasi ovako:

Nikad ne zastajkuj kod jednog problema ili prepreke. Baci pogled i produži dalje. Neke probleme rešavaj u hodu, a neke jednostavno odbaci ili zaobiđi.”

„Zar ne bi bilo bolje da stanem ili sednem i razmislim malo i pokušam da rešim svoje probleme?” - upita mladi čovek mudraca.

„E, to i jeste problem veći od onog kojeg treba rešiti. Čovek sedne da rešava jedan problem, a onda pronađe drugih 100. A kad si u pokretu, mnogi problemi nestanu sami od sebe. Ono što si mislio da je problem na početku svog puta, shvatio si na pola puta i da nije problem. Ljudi danas kreiraju nepostojeće probleme. Vezuju se više za spoljašnjost nego za unutrašnjost. Takvo vreme, ali srećan čovek može biti samo tad ako je unutar sebe srećan.

Kad ideš kroz život ne treba da trčiš. Onda se brzo potrošiš. Pronađi sebi odgovarajući ritam i drži se njega svakoga dana i to celog

života. Ritam ti daje skladnost kako sa tvojim mislima, tako i sa tvojim životnim koracima. On ti daje i snagu da ideš dalje. Bez dobrog ritma, nema dobre muzike i nema života.”

„Ono što sam seo na kamen kod prve prepreke je van ritma, zar ne?” - upita mladić.

„Tako je. Da nisam ja naišao, ko zna koliko dugo bi ti tamo ostao. Mnogi ljudi odustanu na prvoj prepreci i vrate se nazad sa izgovorima - nije to za mene.”

Savet broj 2

„Kad kreneš na put, naoružaj se osmehom. Trebaće ti. Osmeh rešava mnoge životne situacije, ali i mnoga vrata otvara. Ljudima koje srećeš daj osmeh. Ne gubiš ništa, ali njima će da znači puno. Osmeh na licu je danas tražena roba i ima visoku cenu.”

„Treba li da se smejem svuda kao lud na brašno?” - našali se mladić.

„Ne, samo kratak osmeh kao pozdrav i ti si odradio svoje. Preterano smejanje je van balansa i može biti štetno. Zamisli da neko ima 50 godina, nema stan i prijatelje, nema posao a ni pare, bankrot na sve strane i još se smeje. Taj preterani neodmereni smeh prolongira njegovo stanje.”

PHOTO: UNSPLASH.COM

„Pa šta bi trebao da radi, da plače ponovo?”radoznalo upita mladić.

„Da se upita zašto je bankrot i da se menja. Svako može da bude bolji i kvalitetniji nezavisno od godina. Jedna promena povlači drugu i sve tako redom.”

Savet broj 3

„Traži ljubav, ona je jako bitna. Za ljubav ne moraš mnogo daleko da ideš, ona je blizu tebe, ona je u tebi. Moraš prvo da voliš sebe. Čovek koji ne ceni sebe ne može proizvesti ljubav. Ključ za tu proizvodnju je emocija. Kako će čovek sa negativnom emocijom proizvoditi ljubav? To ti je kao kad bi dali čoveku koji ima strah od visine da upravlja avionom. Zato prvo moramo stvoriti dobru emociju unutar sebe, a onda početi graditi kuću ljubavi.”

4. savet glasi:

„VERUJ u SEBE - i on je najvažniji. Uzalud je imati prethodna tri saveta ako nemaš ovaj četvrti. Ako ne veruješ u sebe, onda ti životni put postaje težak, a mnoge prepreke nerešive.”

„Pa kako da dođem do samopouzdanja?”upita mladić mudraca.

„Svako može verovati u sebe, mladiću, to nije privilegija malog broja ljudi. Treba samo raditi na tome i jednog dana ono je tu.”

„A koliko je to vremena?” - upita radoznalo mladić.

„To se nikad ne zna. Kao i sad na našem životnom putu, mi ne znamo tačno vreme našeg dolaska, a tako je isto i u procesu pravljenja samopouzdanja. Mladiću, UŽIVAJ I ZABORAVI DA GLEDAŠ NA SAT.”

PHOTO: PRIVATNA ARHIVA IRE BERBER

ONA, ŽENA ZMAJ

UMETNIČKA DIPLOMATIJA

INTERVJU PRIPREMILA I VODILA: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ ARHIVE FONDACIJE MERSADA BERBERA I PRIVATNE ARHIVE IRE BERBER

IRA BERBER, MAGISTAR MEĐUNARODNIH ODNOSA I DIPLOMATIJE, ČLANICA UPRAVNOG ODBORA FONDACIJE MERSADA BERBERA SA SEDIŠTEM U SARAJEVU. SVOJE OBRAZOVANJE, ZNANJE I LJUBAV PREMA UMETNOSTI USMERAVA KA UNAPREĐENJU I DOSTUPNOSTI DELA MERSADA BERBERA ŠIROJ JAVNOSTI. ŽENA OD STILA I REČI, IRA ZAJEDNO SA SVOJIM SUPRUGOM ENSAROM BERBEROM ORGANIZUJE IZLOŽBE MERSADA BERBERA ŠIROM SVETA, VODEĆI RAČUNA O SLIKARSKOM BLAGU VELIKOG BOSANSKO-HERCEGOVAČKOG UMETNIKA. IMALA SAM ŽELJU DA UPOZNAMO ŽENU KOJA KROZ KONSTANTNU AKCIJU I EDUKACIJU ŽIVI SVOJU MISIJU NA KRILIMA UMETNOSTI I JEDNOGA JUNAKAMERSADA BERBERA.

Po struci sam magistar međunarodnih odnosadiplomacije, te sam paralelno diplomirala filozofiju. Niz godina sam bila aktivna u toj oblasti. Kao član uprave Fondacije Mersad Berber, apsolutno sam se pronašla u veoma zahtjevnim aktivnostima unutar fondacije u koje se ubrajaju organizacija internacionalnih i nacionalnih muzejskih i galerijskih izložbi, kao i medijsko oglašavanje u cilju promocije lika i djela slikara Mersada Berbera.

Od osnivanja Fondacije, sa velikim zadovoljstvom, poštovanjem i odgovornošću bavim se „umjetničkom diplomacijom“. Posebno bih izdvojila retrospektivne muzejske izložbe koje su održane u muzejima PERA u Istanbulu i Qatara u Dohi, Klovićevim dvorima u Zagrebu, Art Mastersu u St. Moritzu, te izložbe u prestižnoj Albemarle Gallery u Londonu.

LA PUBLIKA I LJUBITELJI UMETNOSTI?

Brend Mersad Berber Museum Collection je nastao nakon ponude Fondaciji i odluke izgradnje i otvaranja Muzeja Mersad Berber u Sarajevu. Ideja visoko kvalitetne accessories linije je nastala po uzoru na svjetske muzejske gift shopove umjetničkih djela renomiranih slikara poput Picassa, Klimta, Van Gogha, gdje nakon posjete muzejske izložbe imate priliku kupiti jedan detalj oslikan umjetninama tih svjetskih slikara i čuvati ih kao uspomenu da ste bili dio te muzejske izložbe. Na taj način smo i mi u Fondaciji Mersad Berber došli na ideju da ljubiteljima Berbera omogućimo atraktivni detalj kao što su prekrasne svilene marame, dekorativni jastuci, T-shirts, hoodies, art torbe, kaftani sa najpoznatijim motivima slikara, na što je domaća i inostrana publika, te istinski ljubitelji i kolekcionari umjetničkih djela slikara Mersada Berbera, reagirala sa velikim oduševljenjem, pa kolekciju planiramo proširiti u određeno vrijeme.

SA VAŠIM SUPRUGOM STE NA ČELU FONDACIJE MERSAD BERBER ČIJA DELA NASTAVLJAJU SVOJ ŽIVOT. KAKVO JE ISKUSTVO VODITI TAKVU FONDACIJU?

MERSAD BERBER JE JEDAN OD NAJPOPULARNIJIH SLIKARA ČIJE SE GRAFIKE I SLIKE MOGU PRONAĆI U DOMOVIMA NE SAMO NA BALKANU, VEĆ ŠIROM SVETA, ZAHVALJUJUĆI MOTIVIMA I SIMBOLIMA NA RAZNOVRSNIM MODNIM ASESOARIMA. UMETNOST SE ŠIRI DALJE. KAKO JE REAGOVA-

Izuzetno cijenimo i poštujemo naše dugogodišnje klijente, kolekcionare, te ljubitelje umjetnosti slikara Mersada Berbera iz cijele bivše Jugoslavije. Ukoliko se ukaže prilika, bilo bi nam veliko zadovoljstvo proširiti naš asortiman Mersad Berber Museum Collection i u Beogradu.

DOKLE SE DOŠLO SA IDEJOM OSNIVANJA MUZEJA MERSAD BERBER U KOJEM ĆE BITI PRIKAZANA NJEGOVA KLJUČNA DELA?

Projekat Muzej Mersad Berber smo započeli u Sarajevu kao gradu gdje je Mersad Berber živio i započeo svoju karijeru i osvojio mnoge prestižne svjetske nagrade. Lokacija se nalazi u strogom centru grada na dvije etaže u zgradi iz doba secesije. Projekat potpisuje čuveni bosanski arhi- tekt Zlatko Ugljen. Što se tiče same realizacije, ne ide brzinom kojom smo zamislili, ali uz sve svjetske okolnosti koje nas prate zadnje tri godine, nije ni čudo da se to reflektiralo i na naš projekat.

IZLOŽBE KOJE PREDSTOJE?

Sa domaćim i inostranim galerijama poput ugledne istanbulske Galerije Selvin, koja se nalazi na čak dvije lokacije u najpopularnijim djelovima grada Nişantaşi i Arnavutköy, renomiranom galerijom Albemarle Gallery u Londonu, te najstarijom makedonskom Galerijom El Greco u srcu Skoplja, uspješno surađujemo već niz godina. Ekskluzivno najavljujemo veliku muzejsku izložbu u septembru 2023. godine u impozantnim dubrovačkim Lazaretima u srcu Dubrovnika. Dubrovnik je bio i ostao slikarev treći dom nakon Sarajeva i Zagreba. Grad iznimne inspiracije, historije, igre svjetlosti i istaknutog stvaralaštva umjetnika.

Pored mnogobrojnih hommage’a na velike svjetske umjetnike kao što su Velasquez, Kramskoy, Bukovac etc. u svojoj interpretaciji, Berber je impresivnu internacionalnu slavu stekao upravo svojim velikim opusom Dubrovačkih flora.

KOJA JE VAŠA FORMULA USPEHA? DA LI JE DANAS LAKO BITI USPEŠNA ŽENA NA BALKANU I U SVETU?

Uspješnoj poslovnoj ženi i majci nije jednostavno u današnje vrijeme brzog života, stresa i ogromnih zahtjeva, napraviti balans između privatnog i poslovnog. Po mom dosadašnjem ne tako malom iskustvu, biti majka, poslovna žena i domaćica, gdje bi sve perfektno trebalo da funkcionira, nekada ide, a nekada ne ide. Majčinstvo je najveći Božji dar na čemu sam neizmjerno zahvalna jer sam majka jedanestogodišnje djevojčice Mey. Po mom mišljenju je sve stvar dobre organizacije. Od svoje treće godine života odrasla sam na zapadu, u germanskom duhu školstva, te poslije u američkom edukacijskom sistemu. Uz obrazbu koju sam stekla, osnovna stvar je uvijek bila organizirati sebe u sistemu koji je bio jako zahtje -

van, te opstati i egzistirati. Ne zaboravljajući da je temelj svega kućni odgoj! Te dvije komponente su mi jako pomogle u organizaciji mog privatnog i poslovnog života u ovim veoma zahtjevnim vremenima, pogotovo kada je žena u pitanju, od koje se nažalost jako puno očekuje.

PO ČEMU PAMTITE SVOG SVEKRA MERSADA BERBERA?

Mersadu je porodica bila na prvom mjestu. Uvijek brižan kao otac, suprug, djed i svekar, veoma pristupačan, ljubazan i šarmantan. Voljela sam provoditi vrijeme razgovarajući s njim o brojnim temama, od filozofije, umjetnosti, do politike i historije. Bio je kao otvorena knjiga. Tokom brojnih izložbi širom svijeta, uživala sam uz njegovo stručno vodstvo i interpretaciju umjetničkih djela. Bila mi je velika čast upoznati predivnog, plemenitog, humanog i velikog umjetnika Mersada Berbera, a uz to sam mu bila i snaha. Pošto potječem iz umjetničke obitelji, od ranog djetnistva sam se upoznala sa djelima Mersada Berbera. Sjećanja na slikara za mene su nezaboravna i veoma često se vraćam na filizofske citate umjetnika, koje su imale veliku umjetničku i životnu težinu, tako da u obavljanju svoje funkcije sa velikom odgovornošću i oprezom slijedim njegove moralne i društvene vrijednosti.

Kao što život piše romane, i u našoj obitelji se desio roman da je moj svekar mene poznavao još kao djevojčicu. Ušavši u brak sa mojim suprugom Ensarom davne 2005. godine, na obostrano zadovoljstvo, naš lijepi odnos pun topline, ljubavi i međusobnog poštovanja se nastavio. Velika je čast provoditi vrijeme u dugim razgovorima sa jednim svjetskim umjetnikom poput Mersada Berbera. Tijekom naših dugih razgovora mi je osobno približio njegova razmišljanja kroz filozofske aspekte značenja i poruku njegovih djela kao egzistencijaliste. Slikareve umjetničke i filozofske upute te moralne vrijednosti čine vodilju i temelje Fondacije Mersad Berber.

Kao što je poznato, djela Mersada Berbera su veoma impresivna i ostavljaju iza sebe veoma važne poruke.

Bio je umjetnik koji je spajao Zapad i Istok, educiran u klasičnoj europskoj školi slikarstva, fokusirajući se na svoje podrijetlo, na taj način gradio je most između dva sveta, a svaka faza njegovog umjetničkog stvaralaštva je bila izričaj njegovog trenutnog stanja.

Mersad Berber je po svojoj slikarskoj vokaciji bio grafičar, ali je jednako maestralno vladao i svim drugim tehnikama slikarstva.

PHOTO: VLADIMIR MILOŠEVIĆ, INFINITY FILMS SHANGHAI

ON, OSTVAREN I USPEŠAN

POSLOVNI USPEH SA DALEKOG ISTOKA

BOGDAN SEVIĆ, ROĐEN U BAJINOJ BAŠTI, ZAVRŠIO JE MAŠINSKI FAKULTET, SMER INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO, U BEOGRADU 2002. GODINE. POSLOVNI PUT MU JE BIO VRLUDAV, OD HIDROELEKTRANE (EPS) U BAJINOJ BAŠTI, DO PRIVATNE KOMPANIJE JEEP COMMERC, KADA JE 2005. U KINI DOBIO POSLOVNU PONUDU KOJU JE PRIHVATIO I TIME STEKAO OGROMNO ISKUSTVO U PROIZVODNJI, LOGISTICI I POSREDOVANJU IZMEĐU KINESKIH I STRANIH KOMPANIJA. OD 2007. GODINE POČINJE DA RADI SAMOSTALNO. OTVARA SVOJU PRVU FIMU OCEAN LINK LOGISTICS LTD, A KASNIJE I OCEAN LINK SHIPPING LTD, DA BI NA KRAJU 2016. SJEDINIO SVE FIRME U OCEAN LINKS LTD, KOJE SE BAVE KOMPLETNOM LOGISTIKOM, TRANSPORTOM I KONTROLOM KVALITETA ROBE IZ KINE KA KRAJNJIM KUPCIMA. TRI ĆERKE SU MU SE RODILE U ŠANGAJU I SMATRA DA JE TAJ GRAD NAJLEPŠI U KINI I FENOMENALAN ZA ŽIVOT. BOGDAN SE SA SVOJOM PORODICOM NAKON 17 GODINA VRATIO U BEOGRAD, ALI I DALJE VODI KOMPANIJE I PRENOSI NAM SVOJE POSLOVNO ISKUSTVO I USPEH SA ISTOKA.

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: VLADIMIR MILOŠEVIĆ, INFINITY FILM, SHANGHAI

KAKO IZGLEDA TVOJ POSLOVNI DAN U KINI?

Moja dan je jako intenzivan. Ujutro posle ispijanja prve jutarnje kafe, pregledam sve dospele zahteve i porudžbine i sa svojim timom odredimo raspodelu dnevnih zadataka. Radimo na tome da u najkraćem mogućem roku ispunimo zahteve klijenata koji su uglavnom sa prostora bivše Jugoslavije, ali imamo poslovanja i sa zemljama Zapadne Evrope.

Razvoj proizvoda mi je veoma interesantan u poslovnom smislu. Tu se podrazumevaju aktivnosti koje su usmerene ka rešavanju niza tehničkih problema od same ideje do krajnjeg proizvoda koji treba da ispuni zahteve surovog tržišta i bude konkurentan.

Upravo je to ono što sam i studirao, jer “industrijsko inženjerstvo je ključni pokretač procesa integracije tehničko-tehnoloških i elemenata ljudskog faktora, suštinski značajnih

za vođenje biznisa i upravljanje proizvodnjom u kompanijama”.

KAKO BI OPISAO KINESKI PROIZVOD?

Sve oko nas je kineski proizvod, a mi imamo lošu sliku o tim proizvodima.

Rekao bih da su oni kvalitetni, dobri ili odlični, jer koliko para ponudite, takav kvalitet i dobijete. Vi imate mogućnost da jednu kapu kupite za 0.2, 0.5, jedan ili četiri dolara, a iza svake cene stoji drugačiji kvalitet.

Naš problem je što mislimo da su Kinezi jako jeftini, a oni kao fabrika sveta to ne mogu nikako da budu. Ta fabrika proizvodi robu za sve delove sveta - Afriku, Aziju, SAD, Evropsku Uniju i kao takva ima neprocenjivo veliko tržište i mogućnosti za razvoj proizvodnje i svih vrsta proizvoda.

Proizvodi na oko izgledaju identično, ali jasno

je da postoji velika razlika u kvalitetu.

Sledeći nivo je da u Kini izmeštaju proizvodnju sa svoje teritorije i grade fabrike u Vijetnamu, Kambodži, na Filipinima i ostalim zemljama u okruženju, kako bi iskoristili jeftinu radnu snagu i ostali konkurentni sa proizvodnjom, a “očistili” svoju zemlju i ostvarili vekovni san – The Great China.

Za to je potreban ogroman novac i znanje koji su Kinezi uspeli da steknu i ulažu ih gde žele.

ŠTA SI DOBIO I NAUČIO U POSLOVANJU SA KINEZIMA?

Kina kao velika zemlja ima puno poslovnih ljudi, zavisi na koje i kakve poslovne partnere naletite, ali od svakoga učite.

Lično sam jako obazriv i uvek nastupam sa dozom nepoverenja, ali kao kupac njihovog poluproizvoda, proizvoda ili ideje, relativno sam zadovoljan.

Ponekad sam bio i izigran, ali to je sve iskustvo, tako da mene Kinezi generalno oduševljavaju jer uvek žele da te zadrže kao klijenta.

Čovek treba malo da se izmakne i shvati da su oni u stvari sjajni. Pored tolike konkurencije, praktično dobiješ ono što si tra žio, uz uloženi trud i vreme - ali zar to nije tako u svakom poslu?

Par mojih zapažanja o Kinezima:

1. Jako su vredni i poslušni, nikad vam neće pokazati da su umorni, radimo dok ne završimo projekat i neće reći: „Gazda, treba da platiš ovo dodatno radno vreme.”

2. Detaljni su, malo trapavi, ali morate da ih naučite šta treba da rade. Kada jednom napravite algoritam, oni ne izlaze iz njega. Oni vas uvek pitaju istu stvar i po nekoliko puta da slučajno ne pogreše, ali smatram da je to za poslovanje jako bitno.

3. Morate prihvatiti da imate više zaposlenih na istoj ili sličnoj poziciji, jer vole konkurenciju i ona ih jako motiviše. To možda košta više, ali mislim da je to ispravan put kojim možete voditi poslovanje i ostvariti svoj poslovni uspeh.

ŠTA VIDIŠ KAO SVOJU PREDNOST U ODNOSU NA KONKURENCIJU DANAS U SRBIJI?

Moje 17-godišnje iskustvo u Kini i različite poslovne situacije donose ogromno znanje koje je neprocenjivo. Imam širu sliku i znam kako posluju Kinezi i Srbi. Drago mi je što mogu da budem svojevrstan most saradnje između srpskog i kineskog tržišta, naših i njihovih kompanija.

KOJA JE TVOJA FORMULA USPEHA?

Mislim da su volja, disciplina u poslu i dobra vizija glavni akteri uspeha. Sve zavisi od same ličnosti. Strpljenje i odnos sa ljudima u Kini su glavni ključ uspeha.

DA LI JE TEŠKO ILI LAKO BITI PREDUZETNIK U KINI?

Nigde nije lako biti preduzetnik i voditi kompaniju, ali upornost, fokus u poslu i malo sreće mogu doneti veliki uspeh. Srećan sam, jer je moj poslovni i privatni život vezan za ovu zemlju. Pitanje je koliko ste hrabri i odgovorni da se suočite sa svim onim što je na putu jednog direktora koji ima viziju i cilj. Kina ima tromu administraciju i svoje specifičnosti, ali to nam je veliki izazov. Kada to pobedite i usaglasite sa svojim preduzetničkim duhom, osećate da ste pobedili u prvom koraku koji činite zbog budućih poslovnih uspeha.

U Kini je sve ubrzano i brojno. Fenomenalna je njihova želja za napretkom i čelična volja sa kojom ispunjavaju sve zadatke. Vrlo su ambiciozni i navikli su na težak rad. Da li je to ono što bismo u poslovanju mogli da naučimo od njih?

Mnogo toga možemo da naučimo od Kineza.

Oni su vrlo promišljeni i lako komuniciraju. Drže se pravila i veoma su lojalni i poslušni. Ponašanje Kineza ne liči na uobičajeno ponašanje u Evropi. Koliko god da su oni nama čudni, tako smo i mi njima čudni.

Možemo da kažemo da su njihove glavne odlike da su često spremni da prave ustupke što kod druge strane stvara osećaj sigurnosti. Imaju izražen kolektivni duh i uvek slušaju tim lidere, čak i kada imaju drugačije mišljenje, zato što misle da je produktivnije i sigurnije za tim da sve „teče“. Konzervativni su, ali jako disciplinovani jer je to u njihovoj kulturi. Vrlo su hrabri i ne boje se.

U KOM PRAVCU ĆE SE DALJE RAZVIJATI TVOJE KOMPANIJE?

Va žno je da smo prevazišli kovid krizu. Kina upravo izlazi iz trogodišnjeg lockdowna, tako da očekujem ponovni uspon, a planiram i proširenje poslovanja, jer vidim da ima proizvoda koji u Srbiji još uvek nisu zastupljeni. Nameravam da proširim asortiman proizvoda i da na pravi način povežem poslovanje Srbije i Kine. Lepo je kada imate širu sliku u poslovnoj priči.

RADOST?

Pored posvećenosti poslu i razvoju svojih kompanija, okružen sam mojim “devojkama” koje su moja prava radost - pored supruge Jovane, tu su i tri ćerke, “princeze” Tara, Petra i Vera. Neopisiva radost je sa njima. Ulepšavaju mi život i zahvalan sam im na ogromnoj ljubavi i podršci. Porodica mi je na pravom mestu, a onda je tu i posao koji me ispunjava. Napravio sam pravi balans privatno i poslovno.

TEMA JANUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „RADOSTI MOJA“. ŠTA TI PRIČINJAVA

REFRESH YOUR MIND

INVOKACIJA SVOJE RADOSTI

Žene su borci, veteranke, ratnice, ranjenice koje poznaju rane uz bol i svoja mala i velika krvarenja. One su neproglašene dobitnice zlatnih Zvezda i srebrnih Meseca, Purpurnih srca. One zaista zaslužuju povremenu pauzu i odmor i okrenutost sebi da bi smogle snagu za dalje. Onaj odmor ratnica/ratnika koji nikome ništa ne duguju. Osim sebi predah ili radost i razvihorenost. Za isceljenje, za snagu one koja iz sebe stvara: dete, dom, smisao, znanje, život. Bilo kojim izborom i redosledom.

Ne govorim o “princezama”, kojih god godina, uznemirenih sujeta i prohteva da budu zadovoljeni. Govorim o ženama koje su izvor i vrelo, život za život. Krajnji napor za strukturu koja nosi i jeste smisao života. Svet je pun takvih žena, svuda smo, sestrinstvo smisla.

Međutim mi žene smo često sputane, unutar sebe neslobodne. Sumnjamo da imamo vrednost. Prinudile smo se da živimo kroz krutost, surovost. Prihvatile smo da oštrinom, tvrdoćom i besom oklopimo svoju ranjivost. Da bi preživele. Navikle smo da ne tražimo niti očekujemo zaštitu od onih čija je biološka uloga da nam je daju. Same unutar sebe podigle smo zatvore neosetljivosti. Same unutar sebe iskoračile smo iz radosti i smisla. Same smo prihvatile da svoju lepotu pokazujemo jedino kroz ultimativnu simetriju tela.

Nije teško suočiti se sa tuđom stegnutošću, rigidnošću, emotivnom hladnoćom, nepristupačnošću. Nego je teško, preteško, osetiti sve to

unutar nas samih. Kao nekaa obeleženost, kao prokletost koju tešku na ramenima i u duši nosimo i živimo sa njom. Kao mehanizam poricanja sebe.

Podižemo se ujutru iz kreveta sa tom težinom na sebi a uveče je razmeštamo po mekoti kreveta da bi zaspale.

Ali ne mora neminovno biti tako, nije kraj, nije “to-je-to”.

Ako se malo od sebe odmaknemo i kao posmatrač sa ljubavlju opipamo na sebi te ploče ožiljačnog tkiva rana i tvrde kraste zaceljenih povreda. Koje na najmanji povod puknu i procure. Reaktivno, iracionalno, uplićući nas iznova u neku znanu dramu. Dramu - moru - bespomoćnost. Vidimo da sve one imaju oblik i ivice, gabarit ali i početak i kraj.

Niko, ali niko, spolja, ne može niti ume da učini za nas ono što možemo i moramo same. Isceliteljke i alhemičarke.

Ako kao posmatrači samih sebe, sa ljubavlju dodirnemo ta mesta krutosti i rigidnosti osetićemo koliko je more neizrečenih suza iza njih, a zatim i more nepružene ljubavi i neprimljene ljubavi. Sazvežđa trenutaka kada nismo imale hrabrosti da pustimo, primimo, da se prepustimo.

Zagrlimo sebe čvrsto, sa ljubavlju, sa saosećanjem, vidimo ta mora ljubavi i sazvežđa u sebi i

PHOTO: UNSPLASH.COM

kažimo: “Svaka ti čast! Sva ta odbrana je služila nečemu i bila potrebna”. Ali hajde dušo da sad odeš još dublje. Hajde da unutar svog bića u samoj srži, osetiš onu spontanu sreću sa kojom si rođena, onu inicijalnu gipkost prirodnog savršenstva svog tela, onu radoznalost duha koji u svemu pronalazi boje i radost.

Voleti, voleti, voleti sebe.

Podići sebe, kao Feniksa iz svih tih samonametnutih krutosti, roditi sebe iz sebe. Zaplesati oko vatre koja moćna gori unutar nas samih, one koja spaljuje sve što nije više potrebno. Svi izbori su na nama. Sve vatre su u nama. Sobom kreiramo svoju stvarnost, svakom mišlju, svakim izborom kreiramo šta živimo. Voleti sebe kao poraženu jednako kao i pobednicu je preduslov za sve. Pa i da bi volele druge. Sve nepoznate i poznate i sve već zavoljene. Ovih dana moćnog decembra a zatim još moćnijeg januara, naše Sunce se poravnava sa centrom Mlečnog puta a naše unutrašnje Sunce je naše žensko srce. Solsticij je tu a zatim i praznici, Nova godina, oba Božića. Divno doba godine a zatim i sinhroniciteti koji pozivaju na radost. Koji podržavaju rađanje nas novih sebe iz sebe samih. Naše poravnavanje sa centrom zvezdanog neba.

Za praznike a zatim u novoj 2023. godini, želim baš tu moćnu radost poravnavanja sa samom sobom a zatim poravnavanja sa celokupnim manifestovanim i nemanifestovanim svetom. Želim nebo u sebi, beskraj mogućnosti, slobodu i moć kreacije.

To je moja invokacija, invokacija sebe same, moja misao koja kreira dalje. I stvara. Želim je i svima vama.

Mi žene primamo u sebe seme da damo život. Primamo u sebe muškarca da bi ga regenerisale i pomogle mu da oseti da je radost osim što je snaga. Mi rađamo i dojimo. Hranimo. Negujemo bolesne i ispraćamo mrtve. Kao Majka Zemlja, kao zemlja, naša plodnost i velikodušnost su neiscrpne. Kroz naše biće i rad, naše poimanje ljubavi, davanje sebe za život - sve postoji. Pa i muškarac kao drugi pol. I eto čarolije, eto Univerzuma.

Za ljubav svega što jeste, dajmo sebi predah i nežnost i potporu, pravo. Jer mi znamo, mi jesmo, mi multipliciramo sve što dotaknemo. Naši tereti i naši zatvori su naši i da ih pustimo. Naši tereti nisu naš oslonac nego naš oklop i višak stvoren hordovanjem sopstvenih povreda. Zbog kojih ne vidimo i ne osetimo.

Pustimo sve ono što nismo. Stanimo spuštenih ruku, nage, pred radost. Praznik, blagdan, blagi dan, blagost za sebe a time i život za sve oko nas.

SLIKE: BILJANE CINCAREVIĆ

REFRESH YOUR PAINTING

MOMENTI U VEČNOSTI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: MILOŠ LUŽANIN

BILJANA CINCAREVIĆ, AKADEMSKA SLIKARKA, KONCEPTUALNA UMETNICA, AKTIVISTKINJA U EKOLOGIJI. MAGISTRIRALA JE TEHNIKU ZIDNOG SLIKARSTVA NA FAKULTETU PRIMENJENIH UMETNOSTI UNIVERZITETA U BEOGRADU 2014. GODNE. NJEN UMETNIČKI IZRAZ BLIZAK JE MODERNOM REALIZMU, KOJIM ISTRAŽUJE PRIRODU ŽENE OD EROTSKE DO SPIRITUALNE, DAJUĆI SVOJ DOPRINOS FEMINISTIČKOJ UMETNOSTI. U SVOJIM RADOVIM BAVI SE ARHETIPOVIMA, SIMBOLIMA, PROŠLOŠĆU I TRADICIJOM PREDAKA. BILJANA CINCAREVIĆ PREDSTAVIĆE SE IZLOŽBOM „MOMENTI U VEČNOSTI“ U GALERIJI „NIKOLA RADOŠEVIĆ“OD 4. DO 31. JANUARA 2023. GODINE.

Ova izložba je mali rezime mog dosadašnjeg stvaralaštva, nastao iz potrebe publike da pogleda i kupi nešto od mojih ranijih radova. Izložba nije tematska, već je sažetak odabranih dela iz prethodnih ciklusa koje sam imala u svom radu. Radovi su momenti lepote, harmonije i razmišljanja koje sam kroz cikluse uspevala da ovekovečim. Izložiću pet originalnih ulja na platnu, ostalo su visokokvalitetni printovi na platnu i pamučnom papiru, radovi koje sam davno prodala, a koje publika voli i želi da ih ima. Januar je mesec praznika, Božića, slava, proslava, srpske Nove godine, idealno vreme za idealne poklone.

KAKO BI OPISALA JUNAKINJE KOJE SLIKAŠ? DA LI JE SVAKA TA ŽENA U TEBI?

Moje junakinje su se kroz moj dugogodišnji rad menjale i evoluirale. Od samog početka ženska figuracija koju sam slikala je bila moja lična refleksija i introspekcija koju sam ovekovečila na platnima. Scene sa plaža, iz restorana, scene provoda i žurki, erotike i strasti, sve to sam slikala istražujući prirodu žene, od erotskog do duhovnog. To jeste bila moja sopstvena introspekci-

ja, razmišljanja i pitanja. Takođe je bila refleksija svih žene iz mog ženskog predačkog stabla. Sve što moje pretkinje nisu mogle, nije im bilo dozvoljeno, nisu znale ili umele, ja sam žene oslobađala patrijarhalnih okova i zabrana, davala im prostor gde mogu da žive svoje strasti i slatkoću života. Kasniji radovi su se bavili duhovnim dubinama što je isto refleksija mog ličnog duhovnog sazrevanja. A sada sam izašla iz ličnog i bavim se arhetipskim.

NISI OD ONIH SLIKARA KOJE SLIKAJU JEDNU SLIKU CEO ŽIVOT. TVOJE TEME SU VANVREMENSKE, NESTANDARDNE, PRELAZE GRANICE I OKVIRE POSTOJEĆEG.

Verujem da se svaki čovek menja i da nova iskustva i učenja donose mudrost u život. Kod nas umetnika životna iskustva, saznanja i dubine koje posećujemo i istražujemo, trebalo bi da se reflektuju na umetnost koju stvaramo. Jer ako nas umetnost ne podstiče na razmišljanja ili ne šapuće našoj duši nešto značajno, onda je to samo puka estetika ili jalova roba kojom se trguje. Prvi umetnici su bili šamani. I sva umetnost do 14. veka je bila sakralna umetnost. Posvećena spajanju čoveka sa Božanskim. Od renesanse umetnost postaje svetovna – estetska, kritička, introspektivna, revolucionarna, reflektivna itd. Sve više se udaljavala od prvobitne svrhe, a to je da pomogne čoveku da se izdigne i poraste na viši ljudski nivo. Danas su muzeji savremene umetnosti puni dela koja samo konstatuju beznađe i kritikuju postojeće stanje. To je kao kada bi ispod

VREME JE SLAVA I PROSLAVA. TVOJE SLIKE TRAŽE I PODRŽAVAJU ISCELJENJE, LJUBAV, SNAGU, PRIRODU. IZLOŽBA POD NAZIVOM „MOMENTI U VEČNOSTI“ OBUHVATA TVOJ RAD SA RAZLIČITIM TEMAMA I IDEJAMA. ŠTA ĆEŠ IZLOŽITI I ČIME ĆES SE PREDSTAVITI NA POŠTOVAOCIMA TVOJE UMETNOSTI?

drveta napisali ‚ovo je drvo’. Master umetnost bi trebalo da uzdiže ljudski duh i pomogne čoveku da poraste, a ne da ga zrači niskim vibracijama. Međutim, kako je Hrist rekao ‚ceo svet je u vlasti zloga’, te sve što je u sistemu sveta, uključujući i umetnost, u službi je destrukcije. Niskofrekventna ’umetnost’ je izuzetno i opasna. Ono što ja tkam i ugrađujem u svoja poslednja dela jeste moj doprinos na podizanju naše kolektivne vibracije. Pokušavam kroz svoj konceptualni rad da obnovim savezništvo čoveka sa Prirodom i sa Božanskim, jer se borba dobra i zla neprekidno odvija. A to jeste vanvremenska i večna tema.

SVE JE SIMBOL. KAKO ČITATI TVOJE SIMBOLE?

Kada govorimo u simboličkom kontekstu, mi ulazimo u svet predstave i slika nečeg neizrecivog. Dok znakovi po definiciji predstavljaju stvari koje postoje u stvarnosti, simboli ne stoje ispred stvari koje postoje u fizičkom svetu, već ukazuju na postojanje nepoznatih elemenata psihe ili obrazaca nesvesnog. U simbolima se nalaze skriveni ključevi i uputstva za život. Um, racio ne razume simbole, jer to pokušava razumom. Simboli su znaci i poruke za dušu, za naše podsvesno. Naše intuitivno ga tumači. Kada racionalno odustane od razmišljanja i tumačenja simbola, tada se simbol spusti na nivo duše i duša dobija poruku.

Zato sanjamo u simbolima. Um ne razume simbole iz snova, pa ih odgurne jer ne vredi da se zamara time.

Veštačka inteligencija nikada neće moći dešifrovati simbole, jer nema intuitivno, emocionalno i organsko u sebi. Zato su nam snovi i simboli koje nailazimo na našem putu važan adut u očuvanju našeg organskog porekla i same prirode.

Simbol komunicira sa dušom, to se ne čini racionalno, već intuitivno oseti i manifestuje u onome što živimo i privlačimo u svoj život. Naše biće nosi vibraciju, intuiciju koja nas, ukoliko je slušamo, vodi kroz život na našem putu rasta na viši svesni nivo. Pomaže nam u velikoj spoznaji života. Kada neko krene na taj put spoznaje, počinje Herojevo putovanje. To je proces transformacije. Džozef Kembel je opisao faze Herojevog putovanja. Svako od nas je heroj u sopstvenom životu, glavna uloga koju igramo! Na tom putu spoznaje nas vode simboli, duhovno i kulturno nasleđe.

PUNO SI RADILA NA SEBI, ISTRAŽIVALA, PUTOVALA, HODILA. ŠTA JE NA TEBE OSTAVILO NAJJAČI UTISAK KOJI SI UKLJUČILA U SVOJ RAD?

Utisak i razumevanje da postoji univerzalna ‚kosmogonija’ koja spaja sve ljude na planeti u verovanju o Tri sveta - Drvetu Života. A to je svet

predaka i istorije, svega onog što se dogodilo i što je bilo - donji svet. Srednji svet – svet ljudi biljaka životinja i duhova prirode i svih onih nevidljivih bića koja postoje još samo u bajkama. I gornji svet Božanskog. Svi drevni narodi, a danas još samo urođenička plemena i stara sela u nekim ’zabitima’ koje globalizacija nije uspela da promeni, veruju u takvu postavku sveta. Bila sam fascinirana kako neka plemena u Africi imaju iste običaje kao mi u Srbiji. Ili neki narodi u Andima ili Aziji.

KOJA BOJA SE PROVLAČI KAO LAJT-MOTIV NA VEĆINI TVOJIH SLIKA I ZAŠTO?

Intenzivne boje na slikama, kažu psiholozi, prikazuju strast i eruptivnu snagu samog života. Intenzivne boje su izlazile iz mene bez mog svesnog mešanja u to. Prosto moja duša je to tako osećala. Estetika mog bića je moje ideje i zamisli obojila u jarke intenzivne boje.

KAKO ZRI UMETNICA NA BALKANU?

Ako umetnica ne napravi kompromise i izdrži težak period prekaljenja, napravi kontinuitet i pokaže doslednost i istinitost u svojim delima, tada zaista dolazi to zrenje i u zrelim godinama može da ubira plodove svoga rada, da uživa u svom svetu koji je kreirala.

KADA IMAŠ NAMERU DA SE PRESELIŠ PODNO KOPAONIKA?

Čim završim izgradnju svoje kuće. Za jedno dve godine.

KOLIKO JE VAŽNO POZNAVATI PRETKE, KORENE I SVE ŠTO JE PROŠLOST DONELA I IZNEDRILA?

Ako ne znamo odakle potičemo i ne znamo ko su i šta su bili naši preci, onda nemamo identitet. Čovek bez identiteta je prazna ljuštura u koju će se useliti globalistička ideologija, franšiza brenda bledog čoveka koji je konzument svetskih bezvrednosti i taštine. Ako poštujete svoje pretke i predačku tradiciju, onda ste snažna ličnost koja može da se razvija i unapredi predačko nasleđe. Da isceljuje svoje pretke u sebi i kroz sebe, da razvije ono što je dobio iz svoje tradicije i svog identiteta na više nivoe.

IMALA SAM PRILIKE DA TE SLUŠAM NA JEDNOM TED TALKU PRE PAR GODINA NA KOJEM SI UPRAVO PRIČALA O PRECIMA.

Da, sretna sam zbog te prilike, jer sam duboko svesna koliko je to važno. Praktično od životnog značaja. Biblija kaže: ‚Oci jedoše kiselo grožđe, a sinovima trnu zubi.’ Od predaka nasleđujemo blagoslove, ali i prokletstva. Važno je znati da terete i blokade koje smo od njih nasledili, možemo lečiti i isceliti sebe od njihovih loših dela. Takođe

formira naše ponašanje kroz svesnost da će sve što radimo ostaviti traga kao blagoslov ili prokletstvo našoj deci ili društvu u kome smo živeli. Svesno življenje mora uključiti običaje poštovanja predaka.

TEMA JANUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „RADOSTI MOJA“. ČEMU I KOME SE RADUJEŠ? KO TE RADUJE?

Radujem se da gledam kako mi se ćerka razvija u sve lepšu ličnost i osobu. Radujem se prirodi svaki put kada odem na planinarenje ili u šetnju kroz njene pejzaže. Raduju me neki divni ljudi oko mene i oni koji čine humana dela. Raduju me životinje, njihova životna igra i radost, umiljatost i iskrenost. Radujem se kad stvaram i kreiram svoju umetnost. Radujem se životu i zahvaljujem mu za sva iskustva!

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR HAPPINESS

MOJI TRENUCI, MOJ ŽIVOT, MOJA LJUBAV, MOJA SREĆA

Često se za radost kaže da je stanje sreće, ushićenja, nečeg prijatnog, neobuzdanog, blaženstva… Mi se dakle ne sećamo dana, tih događaja, sećamo se samo trenutaka.

A “sreća “je u svakom takvom trenutku. Naš život je taj trenutak.

Šta je onda sreća?

Možda je to sasvim jednostavna stvar, možda se sastoji od količine slobodnog vremena koju možemo da posvetimo sebi i bližnjima?

Uveče, pred spavanje, razmislite dobro da li ste možda uradili neko dobro delo, neku ponudu mira, da li ste nekome izmamili osmeh na licu, da li ste rekli isceljujuće reči?

Da li ste se oslobodili besa i ljutnje? Jeste li se opustili? Da li ste nekoga voleli, želeli, poljubili? Ako je odgovor DA, onda je to SREĆA.

Valjda je tako i sa uspomenama. Skloni ste da volite ono što znate, što vam je blisko. Zato volite da gledate svoje stare slike. Tu nalazite sreću koja vam je poznata.

Nikad ne znamo šta nas čeka iza ugla, sledećeg dana, meseca, godine… Mi se trudimo i pokušavamo da se pripremimo za budućnost, ali uvek će biti stvari za koje nismo spremni. Čak i stvari za koje znamo da nas čekaju će u jednom trenut-

ku biti iznenađenje i osećaćemo se nespremnim. Zato čuvajte ljubav u svom srcu. Život bez ljubavi je kao biljke koje ste zaboravili da zalijete. Uvenuće nesrećne.

Ja sam od detinjstva imala “Čarobnu kutiju” u kojoj sam čuvala sve svoje male najdragocenije želje u životu. Želje traju večno, a da li se ostvaruju? Zašto ne pokušate i sami? Od vas zavisi. Kako? To vam predstoji da otkrijete, polako, korak po korak, ne žurite, možda uplašite svoju SREĆU.

RADOST se ne uči, nema roditelja, škole, prijatelja, poznanika, koji će vas učiniti srećnim bez vas samih. RADOST ne može biti forma.

“Ako hoćeš da budeš srećan jedan dan”, kaže stara poslovica iz Gruzije, “onda se dobro napij! Ako želiš da budeš srećan godinu dana, zaljubi se u lepu ženu. Ali ako hoćeš da budeš srećan celoga života, onda pij dobro vino sa starim prijateljima!”

Neki od nas su i proverili… Sreća je prevrtljivo stvorenje, nekima stalni pratilac, dok se potpuno skriva od drugih.

Ona je meni bila čest životni pratilac kroz detinstvo, mladost, moju porodicu, decu, profesionalno, ali ponekad i neuhvatljivo stvorenje, kad sam morala i da se borim za nju i to opasno, do suza.

PHOTO: UNSPLASH.COM

A nekada ta radost, sreća sedi među nama, samo treba da je prizovemo i da kažemo – dobro došla, SREĆO!

Neću spominjati koliko nekad kasni njen dolazak. Zato, nemojte se obeshrabriti, idite uporno za svojom radošću, srećom.

Moji najradosniji trenuci u životu vezani su za moju ljubav, za moju veliku i malu decu, za moju porodicu. Najveće osećanje radosti doživim kad vidim ljubav i sreću u njihovim zenicama. Rođenje deteta je izuzetna radost i sreća.

A tu su i mnogobrojni dragi prijatelji, dobra muzika, knjige, umetnost, filmovi… Priroda me neobično ispunjava srećom, ja imam “zeleni palac”, tu često nalazim svoju utehu, smirenost, sreću. Još bih pomenula i moje drage pse, imala sam ih puno u životu, delili su sa mnom i srećne i tužne trenutke.

Postoje trenuci koje pamtimo čitav život. Da li

su oni upisani u našim srcima, u duši, u genima… ko bi to znao? Često imamo “déjà vu” utisak, a to je neka mala sreća koju nosimo u sebi. Kada se nađete na nekom mestu koje će vam oduzeti dah svojom lepotom, pa zar to nije sreća?

Ko smo mi zapravo? Niko ne zna ko je on sve dok mu život nije ugrožen ili mu se ne da vlast. Kada u sebi pomirimo sve prijatno i neprijatno, a lično doživljeno, možemo računati na mir, ispunjenost, sreću.

Zapamtite, radost čine male stvari.

Bogu nisu potrebna “mala srca “za svoje poslanike, stoga budite hrabri, plemeniti, darežljivi i bićete nagrađeni, jer radost u životu treba da ima svrhu.

“Treba da budemo radosni. Ako radosti nestane, zapitajmo se u čemu smo pogrešili.” Lav Nikolajevič Tolstoj

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR SPIRIT

PRIČA O RADOSTI

AUTOR PRIČE: ANĐELKA KOLAREVIĆ

Nekada davno, živeli su ljudi koji se nikada nisu smejali. Živeli su u zemlji gde nije bilo Sunca, ispod neba sa mnogo oblaka, ali nikada nije bilo kiše. Ništa nisu dobijali, ni svetlost, ni toplotu, niti živosti. Ono malo vode i plodova su čuvali škrto, kao i svaki deo sebe i onoga što su imali.

Njihova namrgođena lica nisu se ogledala u drugima, a nisu mogli ni sami sebe da vide od tmine u usahlim jezerima, u plitkim tamnim rekama. Svaki put kada bi hteli da se umiju, uplašili bi se odraza na površini vode ili stakla ili u drugim očima. Ugledali bi samo očaj, namrgođeno iskrivljeno lice bez životnog odjeka.

Jednog dana u taj polumrak slučajno je zalutao maleni zlatokosi dečak, crnih sjajnih očiju i velikog osmeha. Hrabro je išao stazama obraslih izuvijenim šibljem, ali je on u tim senkama prepoznavao čudne zabavne oblike i oni su ga zasmejavali. Ubrzo je primetio da bi se na svaki njegov osmeh šiblje ispravljalo, a na veliki gromoglasni osmeh čak i čitave grane. To mu je dalo još više hrabrosti, ali i zabave da nastavi dalje. Stigao je do sela i ugledao sumorne ljude koji su se držali po strani jedan od drugog. On im je prilazio i blago dodirivao ramena, nežnim osmehom ih pozdravljao. Radovao im se, jer ugledao ljude, a on se izgubio. Bio je zahvalan svemiru na njima. A oni, oni su ga gledali u čudu. Zlatan a crnih očiju, mali a hrabar, nejak a neustrašiv. Međutim, nisu osetili opasnost i to im je bilo nejasno. Svi su ponaosob osetili neko nepoznato toplo do tada nedoživljeno strujanje u telu i po prvi put ugledali sebe u očima malog dečaka. Najpre su se upla-

šili ko li je stao u zenicu divnog dečaka, a onda su se setili da su to oni sami. I počeli su da se osmehuju, škrto, rezervisano, stidljivo. Osmeh im je bio više nalik na grč nego na lepi opušteni luk mišića oko usta. Ali ubrzo su se sami mišići topili od neke unutrašnje miline i najzad su shvatili da osećaju nešto, nešto lepo, prijatno i jako u isto vreme. Osetili su da im se dopada dečak, da im je dao nešto veliko na poklon, ali nisu znali da je to ljubav. Do tada im je nepoznata bila ljubav, nežnost, opuštenost u dodiru ili u pogledu. U isto vreme pojavi se jedan, pa još jedan zrak Sunca, nesta tmine i pojavi se zlatasto plavo nebo. Sada toplina postade spoljna, biljke i životinje oko njih počeše da se pomeraju, rastu, da se prirodno podržavaju i kreću ka sunčanim dolinama.

A namrgođeni ljudi postaše već po malo opušteni. Postaviše dečaka nasred sela na visoku stolicu i pitaše ga ko je, odakle je i koju čaroliju ima kao moć. Dečak ih nije ništa razumeo, pitali su ga takve gluposti, pa on je maleni dečak koji se izgubio, običan, slobodan dečak koji želi da mu pomognu da se vrati i pronađe ljude koje voli. Koje voli, šta znači reč voleti?

Dečak ih pogleda zbunjeno i skoro nezainteresovano i odgovori brzo da je to onda kada se raduješ drugom. Kada mu se nasmeješ, kada ga blago pogledaš i kada se radost pretvori u lepo osećanje koje otapa svaki grč u srcu, stomaku, glavi i koji pomaže da budeš hrabar.

Ćutali su i nemo gledali jedan u drugog i shvatili da je ovaj dečak sama Ljubav. Da im je došao

PHOTO: UNSPLASH.COM

kroz radost, da im je doneo Sunce, hrabrost, velikodušnost, poverenje i osetili su veliko poštovanje i toplo strujanje u žilama koje su potpuno zaboravili da postoji. A sve to im je dalo da se osećaju snažnije, ali i vedrije. Videli su da nisu više grubi i samoživi jer imaju puno toga u sebi što može da se da drugom. Shvatili su da radost daje ljubav, a da ljubav daje sve ono što su se brinuli da neće biti za njih. Shvatili su da je to moguće ako se gledaju, razgovaraju, veruju jedan drugom. Bez toga im je život bio tako mračan i beznadežan.

Bez radosti nema nade, bez nade nema vere, a bez vere nema ljubavi.

A dečak ih je ljubazno zamolio da mu oproste što mora dalje do svoje kuće, govoreći im - Nema potrebe da me pratite, Sunce će mi pokazati put. Pratiću ga i tamo gde se spušta na miran počinak i smiraj, tamo mi je dom.

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR ART

DOC DR NIKOLA MARKOVIĆ JE UMETNIK ROĐEN 1972. GODINE U KOTORU. DETINJSTVO JE PROVEO U PERASTU I TITOGRADU, GDE STIČE I SVOJA PRVA ISKUSTVA U OBLASTI LIKOVNE UMETNOSTI. ZAVRŠIO JE GIMNAZIJU NA SMERU ZA DIZAJN U PODGORICI. SA ŠESNAEST GODINA, 1988. JE ZAPOČEO STUDIJE NA LIKOVNOJ AKADEMIJI NA CETINJU. DIPLOMIRAO JE NA ODSEKU SLIKARSTVO, U KLASI PROFESORA RATKA LALIĆA, A MAGISTRIRAO 2007. GODINE KOD PROFESORA BRANISLAVA SEKULIĆA. UNIVERZITET CRNE GORE GA JE PROGLASIO 1994. ZA NAJBOLJEG STUDENTA NA POLJU UMETNOSTI. PARALELNO SA NAVEDENOM MAGISTRATUROM, MAGISTRIRAO JE NA ARHITEKTONSKOM FAKULTETU U BEOGRADU 2012. GODINE, GDE JE I DOKTORIRAO KOD PROFESORA VLADIMIRA MAKA 2016. GODINE. TRENUTNO RADI NA SVOJOJ DRUGOJ DOKTORSKOJ DISERTACIJI NA PRESTIŽNOM BEČKOM UNIVERZITETU „ANGEWANDTE“, GDE JE BIO ANGAŽOVAN I KAO GOSTUJUĆI PREDAVAČ NA PROGRAMU DOKTORSKIH STUDIJA. OD 2018. AKTIVNO RADI I IZLAŽE U BERLINU. DOBITNIK JE NEKOLIKO PRESTIŽNIH NAGRADA I PRIZNANJA ZA SVOJE RADOVE.

SLIKAR, VAJAR, ARHITEKTA, DIZAJNER, FOTOGRAF. KOJU SVOJU STRANU KREATIVNOSTI NAJVIŠE VOLIŠ?

Onu spontanu umjetničku koja prevagne u kreativnom izazovu pred određenom temom. Šta god da neko stvara u bilo kojoj od pomenutih profesija, gotovo uvijek možemo osjetiti da li je u pitanju posvećen umjetnik ili ne i to je ono što smatram najvažnijim za svakog od nas koji smo iskreno i duboko okrenuti stvaralaštvu u bilo kojoj oblasti likovne umjetnosti, dizajna ili arhitekture. To su grane jednog istog drveta koje nam donosi sve te divne plodove ako je pred nama rezultat koji se zove dobro i uspješno djelo.

POSLEDNJIH PAR GODINA ŽIVIŠ I STVARAŠ U BERLINU. BERLIN KAO CENTAR UMETNOSTI, KULTURE KOJA PIŠE NOVE TRENDOVE. KAKO SE OSEĆA UMETNIK U CENTRU SVEGA?

Berlin i njegova posebno živa i dinamična umjetnička scena predstavlja skoro svjetsku pozornicu kulture u malom. Ta potreba za avangardom i autentičnim pristupima je još jedna njena karakteristika koju sada već možemo posmatrati i kao konstantu, pogotovo kada je u pitanju evropska likovna scena. Tako sadržajan i zanimljiv odnos oni generalno baštine i prema teatru, performansu, novim medijima, trendovima mode i inovativnim pokretima ekološkog artivizma.

IMAO SI NEKOLIKO SAMOSTALNIH IZLOŽBI U BERLINU. KAKO JE PUBLIKA REAGOVALA NA TVOJE RADOVE?

Berlinska publika je sjajna i pažljiva kada je riječ o bilo kom iskustvu savremene umjetnosti i njene prakse. Uvijek reaguju, pitaju i unose se u temu, koncept i sublimiranje utiska skoro svakog od radova koje iznesete. Upravo taj njihov otvoren i prijemčiv odnos prema kulturi i njenim poslanicima smatram jednim od po -

sebnih kvaliteta ovog divnog grada. Imao sam zadovoljstvo da sarađujem sa izuzetnom galerijom ’’ForA’’(www.foraplatform.com) i njenim sjajnim timom koji su umnogome zaslužni za uspjeh mojih izložbi. Njihov rad možete pogledati i na Instagramu @fora_art_platform

KOJU I KAKVU UMETNOST VOLE I CENE NEMCI?

Sagledavajući dugo mnogo različitih postavki izložbi i projekata u oblasti savremene umjetnosti, moje stanovište jeste da oni ipak gotovo uvijek daju prednost onom što u sebi nosi i neku skrivenu erotsku energiju, poruku ili simbol, kada se određeni projekat bavi temom seksualnosti i sl. Sada su im dosta aktuelni i transseksualni trendovi.

BERLIN JE PREPUN GALERIJA, UMETNIKA. KAKO UMETNIK SA BALKANA MOŽE DA DOĐE DO NEKE SVOJE GALERIJE U BERLINU?

Putevi i njihovi znakovi na takvom putovanju do mirne luke zvane galerija koja vas podržava i čuva nisu nimalo laki i predvidivi u vremenu koje živimo i na određen način mu svjedočimo kao takvom. Naime, nama koji dolazimo sa Balkana donekle je teže da se tamo uklopimo nego nekim drugim narodima kada je riječ o brendiranju i pažnji koju oni daju medijskim i ostalim alatima podrške. Ja svakako preporučujem da je najbolji i najlakši način kada idete preko neke institucije gdje možete i studentski da boravite u okviru

nekih programa, grupnih izložbi, gostovanja i sl. Postoje i određene ranjive grupe kao što su izbjegličke i romske, koje za svoje predstavnike u umjetnosti imaju blagu prednost u pogledu zastupljenosti i pristupa realizaciji njihovih projekata. Berlin je generalno dosta zatvorena sredina koja se teško otvara za strance sa naših prostora i gdje se teško može uspjeti preko noći kao što je recimo slučaj u NYC ili u Dubaiju.

NA ČEMU TRENUTNO RADIŠ?

Trenutno radim na građi nove publikacije o mom radu za koju tekstove piše slavni evropski kustos dr Mark Gisbourne, koji je ujedno i najpoznatiji likovni kritičar u Njemačkoj. Osim toga, paralelno radim i na jednom meni posebno važnom projektu muzejskog formata i jedino što mogu reći jeste da je taj projekat nastao još prije više od 28 godina, a sada tek dobija svoje svijetlo dana kada se počinje javno promovisati i predstavljati i na međunarodnoj sceni. Riječ je o prvom muzeju savremene umjetnosti koji je u potpunosti posvećen djetinjstvu, njegovim temama i simbolima u djelima velikih i važnih umjetnika 20. i 21. vijeka. Zahvaljujući velikoj podršci dvije važne umjetničke institucije iz Berlina i velikim i plemenitim donacijama preko 40 umjetnika i kolekcionara koji u ovome učestvuju, odnedavno je projekat postavljen i na internetu i došli smo do faze rada u kojoj se posjeduje skoro sve osim prostora gdje bi se sve to postavilo i otvorilo. S obzirom na to da se i ti važni završni koraci preduzimaju i da imaju svoje konkretne opcije ne bih ovom prili-

kom ništa iznosio sve dok ugovori ne budu potpisani. Više o projektu možete pogledati na www. amocmuseum.org

KOLIKO TI POMAŽE ARHITEKTURA U TVOJIM PROJEKTIMA?

Ona je uvjek tu, svaki put kada krenete da nešto složite u svojoj sobi ili da pređete kraćim putem preko dvorišta od onog koji je predviđen trotoarom, vi ste na određen način u arhitekturi unutrašnjeg prostora ili javnog i pejzažnog dizajna. Arhitektura koju spontano gradimo i izvodimo u našoj glavi u odnosu na mnoga životna pitanja je svakako jedan od načina da nečemu što stvaramo damo dublje značenje i bolju primjenjivost.

POMENUO

Zamisao je nastala spontano već nakon moje prve izložbe u Podgorici 1992. godine. Tada su mnogi posjetioci u želji da mi dodijele kompliment reagovali da moj predstavljen rad može da bude i u bilo kom ozbiljnom muzeju i da obavezno treba sa svojim djelom da idem van Crne Gore. Vremenom sam sve više shvatao da taj i takav koncept koji želim da prikažem u vezi mog rada uveliko prevazilazi galerijske formate, pogotovo kada je bila riječ o našim tadašnjim galerijama i institucijama kulture koje su pratile savremenu

crnogorsku likovnu scenu.

Uslijedile su godine tihog bojkota mog rada i mene kao umjetnika od strane crnogorskih institucija kulture i nekolicine pojedinaca koji su vedrili i oblačili u tom poljuljanom sistemu vrijednosti koji nas je značajno unazadio u oblasti likovne kulture ovih nekoliko decenija. U svemu tome uslijedila je i invazija kuratorki raznorodih „erudicija” i često gotovo nikakvih biografija koje su nastavile da rade netransparentno i po svojim privatnim linijama bez ikakvih otvorenih ili javnih poziva za većinu svojih projekata čije su realizacije crpile isključivo iz državnog budžeta u skladu sa svojom partijskom pripadnošću i sl. Naravno, uvijek postoje i postojali su izuzeci iz tih i takvih grupa „eksperata“, to su divni ljudi i posebne dame plemenite kulture kao osobe koje nam vraćaju vjeru i nadu da će se nešto pozitivno ipak desiti u našoj kulturnoj strategiji ako ne sada onda u nekom doglednom vremenu. Zato sam kada ste pitali kako sam to zamislio morao reći da me je i ova pomenuta situacija dodatno motivisala da ne zavisim od tih i takvih „stručnjaka“, čast pojedincima na koje se to ne odnosi. Želja da smjestim dio svog rada u prostor koji namjenski baštini i predstavlja svijet djetinjstva sa svim njegovim fenomenima, simbolima i aspektima djelovanja važnim za živote svih na s i naših najmlađih, odvela me je ka godinama mukotrpnog i posvećenog rada upravo u pravcu osnivanja ove instiucije za koju će se sigurno čuti i čije pravo vrijeme tek dolazi.

SI DA SI SVE BLIŽI IDEJI DA OSNUJEŠ MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI POSVEĆEN DETINJSTVU I SIMBOLIMA DETINJSTVA. DETINJSTVO JE UPRAVO I U FOKUSU TVOGA STVARALAŠTVA. KAKO SI TO SVE ZAMISLIO?

REFRESH YOUR FEELINGS

PROŽIVITE RADOST CELIM BIĆEM I ONDA PUSTITE

PIŠE: MILAN KUŽELKA

“Sposobnost da osećamo je ono što daje lepotu i vrednost našem postojanju.”

H. Hese

Svako osećanje funkcioniše na određenoj vibraciji. Radost je prilično visoka vibracija sa vrednošću od 540 Hz. Svaka osoba prirodno teži ka tom nivou postojanja. Kako to ostvariti se uči. Dve su ključne faze u tom procesu. Najpre da shvatimo šta nas čini radosnom osobom. Potom da naučimo da ne pokušavamo da zadržimo stanje radosti.

Uzmimo kao bazičnu istinu da je “svet veliko polje beskrajnih mogućnosti, a ona mogućnost koju izaberemo je naš život”. Biti čovek znači imati mogućnost izbora. Ništa nama poznato nema tu mogućnost u meri u kojoj je imaju ljudi. Divimo se prirodi, divimo se Suncu, Mesecu, životinjama, ali samo čovek ima mogućnost da izabere na koji način će biti deo sveta, deo Univerzuma. Treba razumeti da uvek imamo mogućnost izbora koja ćemo iskustva steći u životu, ali isto tako treba znati da taj ogroman spektar mogućnosti može da stvori konfuziju.

Naša osnovna greška je što hoćemo da “uzmemo sve što nam život pruža”. Ne možemo da uzmemo sve, nego treba da napravimo izbor, što ne znači da kasnije ne možemo da načinimo drugi izbor, ali to se vezuje za budućnost, a to ne postoji realno u sadašnjem trenutku svih dešavanja u Univerzumu. To postoji samo u našem umu. Dakle, svi izbori koje vršimo utiču na “sad i ovde” Univerzuma. Zato se i kaže da svaki izbor nosi sa sobom odgovornost. Niko i ništa ne funkcioniše izolovano, već u koegzistenciji sa svim postojećim.

Dakle, napravili smo izbor. Zatim pratimo napredak koji ostvarujemo na putu koji smo izabrali. Ovde je preporučljivo da naučimo tehnike svesnosti (kao što je npr. meditacija) kako bismo jasno uvideli kako se menjamo. Ako to ima smisla za nas, nastavljamo dalje tim putem. Posledično, u nama se formira dubok osećaj da na dobar način koristimo svoje vreme, a to je preduslov naše radosti. Dovoljna je ta jedna misao koju doživljavamo kao istinu da probudi ispunjenost u grudima koja nas onda momentalno nagoni da udahnemo duboko. I nakon toga sledi tako relaksirajući izdah. Ali šta nas to raduje? Šta je to što van svake sumnje stvara tu vibraciju, taj osećaj, u nama?

Pogledajmo to sa naučne strane, strogo objektivno. To ne može biti ništa statično. To ne može biti ništa za šta možemo grčevito da se uhvatimo. Najmanje su dva razloga za to. Najpre, svet u kojem se nalazimo je u konstantnom kretanju, u neprekidnoj promeni. Kao što znamo, jedina konstanta u milijardama dugoj istoriji Univerzuma jeste da se sve menja. Vi ste deo Univerzuma koji ima 200 milijardi galaksija, a u svakoj galaksiji nalazi se oko 400 milijardi zvezda. I sve ovo se kreće neverovatnom brzinom, a opet u savršenom skladu. Vi ste deo procesa kreiranja Univerzuma, jer se on i dalje širi. Pa kreirajte onda nešto lepo.

Naša svest je takođe u neprekidnom kretanju, od misli do misli, prema prošlosti ili budućnosti. Ako imamo to što nas raduje, onda poželimo to da zadržimo, da nešto ostane tako kako je. Time ne poštujemo prirodni zakon koji glasi: “U ustajaloj vodi, samo otrovu se nadaj.” I javlja se strah,

prožet sumnjama i neizvesnošću. Jer sigurno je da će se okolnosti promeniti. A da li ćemo moći sve to da kontrolišemo? Pa najverovatnije nećemo.

I tako dolazimo do novog uslova radosti, a to je da se ne vezujemo ni za šta. Mislim na vezivanje u lošem smislu, kao što je stvaranje čvora. To ne znači da nam ništa nije drago, da ničemu ne prijanjamo. Nevezivanje znači da smo spremni da pustimo bilo koga ili bilo šta kada se promene okolnosti. A to je ono što stvara patnju jer ne možemo kontrolisati život. I ne treba to da činimo jer remetimo prirodni ritam promena. I opet to ne znači da nas neće boleti, štaviše verovatno hoće. Ali treba da budemo spremni da odbolujemo, ako uopšte do toga dođe. A to su sve procesi. To je princip dualnosti koji je osnov svega u poznatom Univerzumu. Na to nas upućuju drevne filozofske postavke kao što je jin i jang, ali i nove metode poput PEAT-a. Sve ima dva pola, čije postojanje je međuzavisno. Mora postojati mrak da bismo znali šta je dan. Trebamo spoznati tugu da bismo vrednovali sreću. I sve je to u neprestanoj promeni. Važno je da ne pokušavamo da remetimo procese, iako bismo voleli da nešto traje duže ili da što pre prođe. To je samo uslov za patnju, ništa više nećemo postići. Ne možemo usporiti ili ubrzati dan, možemo ga samo proživeti. Na potpuno identičan način tretirajmo sve što nam se dešava u životu. Bilo da je prijatno iskustvo ili ne.

Međutim, ne treba ovde trošiti mnogo reči na to. U principu, nijedna filozoska tvrdnja ne može u nas da utka osećaj proživljenog, a samo uz lična iskustva mi zapravo upoznajemo sebe, što je opet potpuno prirodno. Jedno je pročitati sve o npr. Parizu i slušati priče drugih, a sasvim drugo biti tamo i proživeti ga. To je osnov holističkog pristupa životu. Doživljavanje sebe kao jedinstvenog, neponovljivog bića sa fizičkim, emotivnim, mentalnim i duhovnim aspektima. To je neodvojivo i svi ti aspekti su podjednako važni. Neophodno je dozvoliti svim tim aspektima da se ispolje, neopodna nam je takva vrsta iskustva. To danas nedostaje u velikoj meri.

Zato joga učenja i kažu da je lično iskustvo jedino validno. Ali ne užurbano jednostrano upijanje spoljašnjih stimulansa. Neophodna je obrada svega proživljenog celim bićem. U jogi se sticanje znanja odvija u tri faze. Jedno je primanje informacija, kao što je na primer završiti neki kurs joge. Zatim sledi lična praksa i proživljavanje tih informacija na svoj individualni, jedinstven način, kada mi kao subjekt formiramo odnos sa objektom. Tek tada možemo govoriti da neko ima znanje. U finalnoj fazi, ta znanja se razmenjuju sa autoritativnim osobama. A koja su to iskustva koja predstavljaju naš izvor

radosti? Nema rešenja koje odgovara svima. I ne treba da ga bude, jer bi u suprotnom to predstavljalo nametanje volje, a to ne ide pod ruku sa radošću. Odgovor je strogo individualan, ali je veoma važno prihvatiti da naš izvor radosti važi samo za sadašnje naše stanje. To je teško učiniti, ali je jedino smisleno. Ne treba se vezivati za naš izvor radosti, jer se time vraćamo na ono da želimo nešto da zaustavimo. Umesto toga, naučimo da osvestimo blagoslov trenutka koji nam donosi radost. Ostanimo u tom trenutku, proživimo ga svim našim bićem. Ne treba žuriti sa emocijama. Dajte im vremena da ih postanete svesni. Ostanite u mislima uz svoje emocije. Tada ćete osetiti fizičku reakciju na doživljeno. Proširite taj osećaj kroz sve pore. Samo potpuno proživljen trenutak stvara impresiju. A impresije su jedino što ostaje zapisano u našoj duši. To je jedino što potom nosimo sa sobom kad nastavimo putovanje naše duše, jer um sa svim svojim sećanjima i uverenjima nestaje, baš kao i fizičko telo.

Ne dozvolite da vaša osnovna impresija bude osećaj kao da nešto propuštate. A to je sve zastupljeniji osećaj današnje civilizacije. Čak i u trenucima radosti, stvara se osećaj da nešto propuštamo. Događaji se ređaju, informacije se šire, sve je trenutno. Za naš organizam je frustrirajuće proživeti bilo šta samo mentalno. Samo videti, čuti, doneti neki zaključak (naravno objaviti post o tome) i gotovo. To poprilično zbunjuje celo biće. Emocije se tek kreiraju, frekvencija naše energije se menja, dolazi do fiziološke promene i već se prelazi na neki novi mentalni doživljaj. To je inače jedan od preduslova stresa. Um stiče osećaj da je sam. Stvara se lažna slika otuđenosti od ostatka organizma jer povratni prirodni mehanizmi nemaju vremena za reakciju, osim tog čuvenog “bori se ili beži” primarnog životinjskog instinkta u nama. On jedini može dovoljno brzo da odreaguje jer je to njegova primarna funkcija. Kad nema vremena za druge prirodne mehanizme, osim onog za preživljavanje. I od svakodnevnog uključivanja ovog reagensa, um počinje da se oslanja na njega. U početku donosi snagu, fokus i efikasnost, ali vremenom strada nervni sistem i uopšte fizičko telo, a um gubi stabilnost i stvara se anksioznost, nesigurnost, panika.

Biti radostan traži svesno angažovanje. To je danas neophodno. Ne trebamo čekati da nas nešto ili neko učini radosnim. Toliko je spoljašnjih stimulansa, toliko doživljaja da moramo napraviti distancu. Stvoreni su paradoksi sa kojima moramo da naučimo da živimo. Povezani smo, a istovremeno i otuđeni više nego ikad. Dobijamo informacije da treba biti originalan, a više nego ikad smo preslikani. Prepuni informacija, a tako neosetljivi.

Biti radostan traži hrabrost. Traži da napravimo izbore. Traži da se ne vezujemo za posledice. Biti radostan traži da poštujemo lični ritam. Traži da naučimo da se oslanjamo na inteligenciju svog bića. Inteligenciju koja postoji na svim nivoima postojanja: fizička, emotivna, mentalna i duhovna inteligencija. Svaka od njih ima svoju ulogu i svaka nam nešto poručuje. To mora da se razume kako bismo bili radosni. Konačno, dok ne poznajete sebe, svaka radost je kratkog daha.

O autoru: Milan je sertifikovani joga i reiki učitelj, kao i PEAT praktičar - https://www.milankuzelka.com/

“EFIKASNA PODRŠKA LJUDIMA MOŽE DA SE BAZIRA SAMO NA HOLISTIČKOM PRISTUPU. TAKO I MOJ PRISTUP UKLJUČUJE RAD NA SVIM DELOVIMA BIĆA - FIZIČKOM, MENTALNOM, EMOTIVNOM I DUHOVNOM. TOKOM GODINA STEKAO SAM NEKOLIKO VEŠTINA KOJE ŽELIM DA INTEGRIŠEM U KOMPLETAN PROGRAM KOJI PREDSTAVLJA PUNU HOLISTIČKU PODRŠKU. NJEGOVA TRI KLJUČNA ASPEKTA SU JOGA, REIKI I PEAT. OVE VEŠTINE SAM STICAO GODINAMA, POSTEPENO I TEMELJNO, EDUKUJUĆI SE KOD AUTORITATIVNIH UČITELJA ČIJE SE ZNANJE I METODE POTVRĐUJU IZ GODINE U GODINU. VERUJEM DA SU JEDINI PRAVI UČITELJI ONI KOJI PRENOSE ZNANJA KOJA SU PROVERILI U LIČNOJ PRAKSI. SAMO SPOJ TEORIJSKOG I PRAKTIČNOG DOVODI DO PRAVOG RAZUMEVANJA. KAO ŠTO JE SVAKA OSOBA JEDINSTVENA I NEPONOVLJIVA, TAKO SE I MOJ PRISTUP ODLIKUJE POSEBNIM PROGRAMOM ZA SVAKU OSOBU.”

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR SURF

MARKO SAVIĆ, ILITI DOBRI MARKO, KOG MOŽETE DA ZAPRATITE NA ISTOIMENOM INSTAGRAM PROFILU, O PROMENI ŽIVOTA, PRONALAŽENJU SEBE I O TALASIMA KOJI ŽIVOT ZNAČE. OVO JE PRIČA O MOMKU KOJI JE SVOJE ZADOVOLJSTVO I STRAST PREMA SURFINGU PRONAŠAO NA BALIJU. TAMO GDE SU NAJLEPŠI ZALASCI SUNCA, NAJČAROBNIJA SVITANJA. VOLEĆI TALASE, A I ONI NJEGA, SHVATIO JE KOLIKO JE VAŽNO ŽIVETI PORED OKEANA. DOBRI MARKO JE PRE ŠEST GODINA ODLUČIO DA DRASTIČNO PROMENI SVOJ ŽIVOT I UPUTIO SE NA DALEKI ISTOK DA OSTVARI SVOJ DEČAČKI SAN, DA ZAIGRA NA TALASIMA. UBRZO SE ZALJUBIO U MIRAN NAČIN ŽIVOTA, PRIRODU I BALINEŽANSKU KULTURU. INDIJSKI OKEAN JE MISTERIOZAN. OSTRVO BOGOVA JE PUNO TAJNI KOJE ČEKAJU DA BUDU OTKRIVENE OD STRANE ZNATIŽELJNIH TURISTA. BALI MOŽETE DA DOŽIVITE NA MNOGO NAČINA U ZAVISNOSTI OD TOGA ŠTA TRAŽITE I KO STE VI.

ŠTA BALI IMA KAO PREDNOST U ODNOSU NA DRUGA OSTRVA?

- Bali (Ostrvo Bogova) imalo je tu veliku sreću da se film Eat, Pray, Love baš tamo snimio. Mada, sa druge strane, Bali baš ide ruku pod ruku sa temom tog filma. Zatim se snimao film o australijskim lovcima na talase koji su predstavili Bali kao raj za surfere. Uz sve to, lokalno stanovništvo je otvorenog duha i puno razumevanja za različitosti. Prihvatilo je istinski oberučke sve prednosti i mane koje turizam nosi. Umetnost je prisutna svuda, Balinežani su po prirodi kreativni. Skoro sve što im padne pod ruku, postaje umetničko delo.

Za ekspate, Bali je sasvim drugačiji doživljaj nego za turiste. Dijametralno različit. Ekspati su uglavnom ‘down to earth’ i uvek ih možete naći na nekim mestima za koje bi garantovali da neće biti stranaca. Turisti prvi put idu u ceo ringišpil dešavanja, a Bali je pravo mesto za to. Sve je podređeno tome da bude dopadljivo na Instagramu.

ZAŠTO SU DANAS SURFERI SVETSKI TRENDSETERI?

Surferima je malo potrebno da budu srećni. Većina surfera nisu karijeristi i žive ‘low budget’. Ljudi obično surfere doživljavaju kao nasmejane, slobodne i prirodne. Život surfera je potpuna suprotnost onome što sam nam da-

našnje progrešivno kapitalističko društvo nalaže kako da živimo. Surf kultura uspešno kontrira histeričnim statusnim simbolima društva. Materijalnom slepilu. Nemojte se dati zavarati. Surferi nisu nalik biljkama, iz njih život blista. Neobično je da je u tom na prvi pogled mirnom životu u stvari borba sa unutrašnjim nemirima koja se kanališe kroz borbu sa surovim strujama okeana i igri na dasci.

Komercijalno gledano, u zemljama talasa, najbolja mesta su surf gradovi: Australija - Byron Bay, Kalifornija - Venice Beach, FrancuskaBiarritz, Portugal - Ericeira. Oko surfera longbordera uvek nekako prirodno dolaze umetnici, jogini, pa i digitalni nomadi. Za njima se pojavljuju poznate ličnosti, wanna be trendseteri i novinari. Zatim fashion industrija – manekeni, manekenke i dizajneri. U sve se to nekako lepo uklapa i svet veganske kuhinje. Zatim kapitalistički mini giganti kucaju na vrata, kupuju, zidaju i nude potpuno novi doživljaj. Zanimljivo je da kada “prva generacija“ surf trendsetera napusti određeno mesto i ode na drugo, pokreće iz početka ceo ovaj društveni ciklus na tom drugom mestu.

TI SE BAVIŠ LONGBOARDINGOM. KOLIKO JE LIČNOG PEČATA U TOME?

Kada uđes u radnju da kupiš pantalone, neko su uhvati za baggy stil, a neko za uske svečane. To je karakterna stvar - very perso -

nal. Tako je isto kada kreneš da surfaš. Neko se zaljubi u dugačku dasku (longboard), a neko izabere kratku - short board. Meni su kao početniku 2016. godine kada sam došao na Bali, longboarderi bili jako zanimljivi. Na longboardu, ako uhvatiš talas, imaš mogućnost da odigraš svoj jedinstveni ples na dasci. Svaki talas je drugačijeg formata i intenziteta i samim tim je i svaki ples drugačiji. Ne postoji copy-paste. Koračanje po dasci dok talas menja formu svake sekunde iziskuje dobru procenu balansa gde možeš da zakoračiš i koliko težine da prebaciš. Jedan višak kilograma napred ili višak od pet centimetara nazad i - ćao, igra je gotova. Do sledećeg talasa.

KAKO IZGLEDA JEDAN SURFERSKI DAN?

Apsolutno fenomenalno. Surfa se najbolje kada nema vetra, a taj termin je skoro uvek prirodno zagarantovan od 6 do 8 ujutro. Na talasima se družimo, pričamo, smejemo i spontano nenametljivo takmičimo.

KO SU NAJBOLJI SURFERI?

Najbolji surferi su oni koji se najbolje zabavljaju (ovo nisam ja smislio). Ja ću izdvojiti ko u meni budi najveću inspiraciju. Bethany Hamilton je devojka kojoj je nažalost ajkula odgrizla ruku tokom surfa. Posle samo četiri nedelje se vratila onome što najviše voli. Odvojite malo vremena i pogledajte ko je Bethany. Pogledajte Unstoppable, film koji su snimili o njoj. Kelly Slater je prva osoba koja pada napamet kada se spomene surf. On je legenda nad legendama. Imao sam petlju i tu ludu sreću da ga fotografišem iz vode na jednom od najrizičnijih mesta/talasa u Indoneziji. Sećam se kao da je juče bilo njegovog izraza lica i pokreta tela dok je bio u tubi monstruozno opasnog talasa. Po njegovom licu, čovek može odmah da zaključi ko je Kelly.

iziskuje vreme i odricanje. Ako bi onlajn biznis na kome radim zaživeo u meri koju zamišljam, moguće je da bih nastavio uporno i sa puno elana da jašem talase ka nekoj profesionalnoj poziciji.

Trenutno mi deluje komplikovan i nedefinisan. Radim na tome i radim na sebi kako bih opet zablistao.

Mislim da ću do kraja svog života surfovati sa osmehom na licu. Za profesionalca trebao bih još dosta da vežbam. Biti atleta, kao što znate,

NAŠE

ZEMLJA NEMA MORE, ALI GA NEMA NI ŠVAJCARSKA, PA IMAJU IZRAZITO RAZVIJENU SURF KULTURU. ŠTA MISLIŠ KAKVI SU IZGLEDI SRBIJE DA SE POZICIONIRA

I TOM SPORTU?

Švajcarska nema more, ali ima svoj profesionalni surf tim koji ide po svetu i takmiči se. To je samo znak i poruka svima nama da je sve moguće ako se nešto zaista želi. Mi Srbi smo poznati po tome da smo uporni i spremni da pobedimo čak i nabolje sportiste na svetu. Uz dobru organizaciju i dobru ekipu, sve je moguće.

DA LI IMAŠ IDEJU DA POKRENEŠ NEŠTO VEZANO ZA SERBIAN SURF?

Iako surf trenutno doživljava svoj vrhunac popularnosti, kod nas se jako malo spominje. Napravili smo FB grupu - Serbian Surfers around the World. Tu razmenjujemo informacije i savete. Prvi korak bi bio da se napravi tim i da se priključimo European Surfing Federation.

TEMA JANUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „RADOSTI MOJA“. ŠTA JE TVOJA RADOST I GDE SEBE VIDIŠ SA RADOŠĆU ZA PET GODINA?

Gde god me život bude odveo, tamo ćete me naći. Na tom putu će biti i radosti i tuge. Jer to je prava istina šta je život u stvari. Da ne filozofiram previše, voleo bih da budem u Ljubavi, Miru i Spokoju.

PHOTO: SLAĐANA PANTELIĆ

REFRESH YOUR PHOTOGRAPHY

RADOVANJE MOJE

Dok hodam tihim korakom i slušam snagu dolazećeg jutra, pogled hrani dušu nestvarnim prizorima koje priroda oblikuje uvek drugačije. Neke poglede na bregove i ravnice koji se zaustave u nedogledu pamtim i vraćam im se iznova i iznova, ali oni opet budu nekako drugačiji, tajanstveniji, nemirniji i tako su svetlopisi uvek različiti.

Lepotu nekada nađem u kapima rose, latici cveta, zaboravljenom čamcu, krošnji drveta, letu ptica, vodenim odsjajima i kristalnim ogledalima, dugim šetnjama kroz šumu dok sunce svoju igru igra, u pužu dok travku svija, maslačku što ga vetar nosi, pauku dok ručak lovi i leptiru što krila skriva.

Volim te igre svetla i tame, ples sunca i magle, brzinu oblaka i vetra dok hodam u društvu fotografa ili sama i uspomene stvaram.

Ko gleda u ogledalo vode, videće mnogo više, a opet neće razazanati tu liniju gde počinje nebo, a završava voda, taj čarobni tren stvarnog sa prelaskom u nestvarno, zaustaviti jednim klikom čini se da je lako. Ipak to je samo tren koji je već prošlost, sunce ili magla već su promenili lik i ptica je u letu, dok vetar talas pokreće, a grane na drugu stranu okreće. Da li si uspeo u tom jednom trenu sačuvati sve ono što si osetio, video, doživeo? Hoće li još neko doživeti lepotu tog trena? Ako si još nekome emociju pokrenuo, vredelo je tvojih hiljade koraka, zaustavljanja daha.

Sve to je RADOVANJE MOJE!

PHOTO: MARKO MIHAILOVIĆ

REFRESH YOUR SOUL

RADOST I SREĆA, SREĆA I RADOST

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MARKO MIHAILOVIĆ

Osmeh je obično jedna od prvih asocijacija na pozitivne emocije kao što su zadovoljstvo, sreća, radost i ljubav. Zato ovaj tekst o radosti počinjem sa osmehom koji je prisutan na licu i u duši. Ako se za oči kaže da su ogledalo duše, onda bi osmeh, koji se neretko relfektuje iz samih očiju, predstavljao odraz stanja iste. Razmišljanje na ovu temu je prizvalo sećanje na jedan od sigurno najlepših komplimenata koje sam dobio, a koji je glasio: “Čini mi se kao da ti se oči smeju i da se nekako stalno smeješ pa čak i dok spavaš”. Da li je uopšte moguće da se smejemo kada nismo budni, svesni i dok spavamo? Ukoliko jeste, zašto i koliko je uopšte to bitno? Koliko su budnost i svesnost povezane sa radošću i srećom? Koja je razlika izmedju sreće i radosti? Da li možemo da budemo radosni i kada nismo srećni i nasmejani?

Sreća i radost se često koriste kao sinonimi u svakodnevnom govoru. Međutim, postoji jasna razlika između ove dve emocije u tome kako ih doživljavamo, kako se manifestuju u smislu samog osećaja, koliko traju vremenski, pa do toga koji je uzrok onog što nas čini srećnim i onog što nas čini radosnim.

Sreća je osećaj koji doživimo kada iskusimo nešto izvanredno i neuobičajeno što nam donosi osećanje ushićenosti, zadovoljstva i ponekad čak intenzivnog užitka. Ovaj osećaj sledi posle oslobađanja neurotransmitera dopamina koji doprinosi opštem stanju sreće. To stanje nije dugotrajno jer direktno zavisi od dužine efekta dopamina u mozgu na naše telo. Sreća dolazi iz zemaljskih iskustava i materijalnih stvari kao što je na primer položen is-

pit, odlazak na lepu večeru s dragim ljudima, viđanje sa starim prijateljem, preseljenje u novi stan ili vožnja novog automobila i slično. Zbog toga, ukoliko izgubimo materijalne stvari i povezana iskustva koja pozitivno utiču na nas, imamo tendenciju da kažemo da više nismo srećni. Iz ovog razloga sreća može da vodi u zavisnost od spoljašnjih stvari i iskustava, što može negativno da se odrazi na naš život i odluke.

Radost je, s druge strane, stanje našeg bića koje je jače, moćnije i ređe od sreće. Obično ima duhovni, spiritualni aspekt koji uključuje prevazilaženje sebe (samotranscedenciju) i otvaranje ka spoljašnjem svetu, kao i duboko povezivanje do samog osećaja sjedinjavanja sa prirodom, svemirom, bogom, energijom i drugim ljudima. Ona dolazi iznutra i trajnija je od sreće jer je zasnovana na unutrašnjim razlozima. Osećamo je kao unutrašnji mir i potpuno zadovoljstvo, uključujući osećaj jedinstva koji prevazilazi naše lične potrebe, interese i na kraju krajeva i nas same. Javlja se usled ličnog rasta i izbalansiranog života u skladu sa sopstvenim vrednostima i vrlinama kojima stremimo. Niko ne može da nam je oduzme jer ne zavisi od spoljašnjih faktora, tako da pospešuje osećaj slobode i univerzalne ljubavi koji upotpunjuju dubok osećaj lične ispunjenosti. Ovo emotivno stanje nije nužno povezano sa osećajem sreće i može da bude prisutno i kada stvari ne idu najbolje. Radost je stanje koje je sastavni deo procesa ličnog rasta i razvoja a ne cilj sam po sebi. Prirodno je da želimo da budemo radosni i ispunjeni ali potrebno je da težimo tome da

budemo mudri i svesni. Mudrost i svesnost su alatke pomoću kojih možemo da razumemo istinu, što pomaže razvijanju ličnih vrlina na putu dostizanja ličnog blagostanja (wellbeing). Međutim, da bi se ovo stanje postiglo potrebna je radikalna transformacija svesti i koherentnost ličnosti. Na tom putu rasta i razvoja pomažu nam samosvest i intuicija. Dok napredujemo ka ličnom blagostanju (wellbeing), mudrosti i koherentnosti ličnosti, uporedo osećamo radost kao emotivno stanje koje dolazi iznutra, širi se, pokreće i traje.

Živimo u okruženju koje je prepuno distrakcija i izloženi smo bezbrojnim iskušenjima. Brz ritam donosi stres i često smo usmereni ka užitku i osećaju sreće kao instant rešenjima koja su kratkotrajna. To ne predstavlja problem sve dok ne remeti opšte funkcionisanje koje je u skladu sa ličnim ciljevima, vrednostima i koje doprinosi smislu našeg života. Dva filozofska pravca, Budizam i Stocizam, slažu se da su uživanje i osećanje sreće sastavni delovi života i govore o tome da ne treba ignorisati tu realnost ali da treba pronaći balans i meru. Potrebno je imati svest o tome koliko lako možemo da počnemo da robujemo čestim uživanjima pa ne smemo da dozvolimo užicima da preuzmu kontrolu nad nama. Bitno je da vežbamo slobodnu volju, zajedno sa povišenom svesnošću, da bi mogli da donosimo odluke koje bi nam pomogle da živimo svrsishodan život ispunjen radošću. Život u skladu sa ličnim vrednostima i vrlinama u koje verujemo i koje nas pokreću. To je put do sebe, lične koherentnosti, unutrašnjeg mira, radosti, usled čega imamo osećaj da smo svoji, slobodni i jedinstveni.

Duboko u svakom od nas postoji potreba za srećom, radošću, razumevanjem, ljubavlju, ali nauke kao sto su psihologija i psihijatrija, koje se bave razumevanjem čoveka, ljudskom psihom i mentalnim zdravljem, i dalje su fokusirane primarno na patologiju, simptome i negativne emocije. To je zapravo suprotno od pozitivnih emocija i stanja za kojima ljudi tragaju kroz istoriju civilizacije. Koliko je bitno da radimo na prevazilaženju

PHOTO: MARKO MIHAILOVIĆ

negativnih emocija koje ometaju naše normalno funkcionisanje, bitno je i da se trudimo da se ponašamo u skladu sa našom prirodom i nama samima. Treći talas kognitivno bihejvioralne terapije obuhvata pravce u psihoterapiji poput Terapije zasnovane na punoj svesnosti (Mindfullness), Dijalektičke bihejvioralne psihoterapije (DBT) i Terapije prihvatanjem i posvećenošću (ACT) koje doprinose fizičkom, mentalnom i socijalnom zdravlju upotrebom tehnika koje podižu svesnost, podstiču samosvesnost, intuiciju, kreativnost i samotranscendenciju. Logoterapija je još jedan dobar primer pravca u psihoterapiji koji zagovara ideju da jasan smisao u životu pomaže da osetimo unutrašnji mir i pronađemo motivaciju koja nas vodi napred i čini otpornijim u suočavanju sa teškim situacijama. Prema japanskoj tradiciji, ikigai je razlog zbog koga živimo i koji je duboko sakriven u nama, a kada ga postanemo svesni to je onda ključ za zdrav, ispunjen, radostan i kvalitetan život. Postoji sve više pristupa u psihoterapiji i koučingu koji popunjavaju ovu pukotinu u znanju vezanu za ljudski potencijal i blagostanje (wellbeing) koja je nastala zbog nedovoljno dobre integracije naučnih dostignuća iz drugih oblasti nauka. Ova tema postaje prilično populrna i nudi se jako puno opcija predstavljenih kao rešenja ali treba se dobro informisati pre nego što donesemo odluku koji pristup i oblik podrške i pomoći nam je potreban na putu usemrenom ka ličnom razvoju i radosti.

Postoje različiti načini da doživimo radost ali svi oni zahtevaju vreme, određeno odricanje i rad na sebi. Početak godine je idealan period da krenemo u istraživanja usmerena ka unutrašnjosti, ka otkrivanju nas samih, što dovodi do osećanja ispunjenosti i radosti dok nas čini spremnijim za izazove sa kojim se susrećemo u savremenom društvu u kojem živimo. Naučiti razliku između radosti i sreće prvi je korak u razumevanju onoga što zaista tražimo i pomaže nam da shvatimo da li idemo ka tome na pravi način. Ovaj tekst je tu da vam olakša taj put. U novoj godini želim vam puno radosti na putu ka sebi.

PHOTO:

REFRESH

YOUR TITLES

KNJIGE SU ŽIVE, TO TREBAD DA VAM JE JASNO. ONE PROLAZE KROZ NAS I KRAJ NAS BAŠ KAO I LJUDI. NEKIMA SE VRAĆAŠ UVEK I IZNOVA; A NEKE SRETNEŠ SLUČAJNO JOŠ KOJI PUT, U NJIHOVOM ILI TVOM NOVOM ŽIVOTU. PREPOZNATE LI SE TADA ILI NE? MNOGE KNJIGE KOJE SI SREO NIKADA NI NE UPOZNAŠ KAKO TREBA; NEKE OSTAVIŠ ZA KASNIJE I CELA VAŠA PRIČA IZBLEDI, A DA NIJE NI POČELA… KAKO TO VEĆ BIVA. GOMILAM KNJIIGE KRAJ UZGLAVLJA ODUVEK. TU SU SA RAZLOGOM - DA BUDU PROČITANE. NE POSTOJI METODOLOGIJA PO KOJOJ SE TU NALAZE. NOVU GODINU UVEK VALJA GLEDATI SA OPTIMIZMOM, ALI SE VALJA I OSVRNUTI IZA SEBE. DA LI SLAVITE ONO ŠTO DOLAZI ILI ONO ŠTO JE PROŠLO? KOJI JE TO STRAH KOJI VAS GONI DA SLAVITE ONO ŠTO TEK TREBA DA DOĐE, A NE ONO ŠTO STE PROŽIVELI? KOJE KNJIGE SA GOMILE KRAJ UZGLAVLJA NISI PROČITAO I ZAŠTO? KRAJ MOG UZGLAVLJA JE MNOGO VIŠE KNJIGA – NEPROČITANIH GREHOVA NEGO ŠTO BI U JEDNU PRISTOJNU MAGAZINSKU LISTU “OBAVEZNO ŠTIVO” STALO; TAKO DA BIRAM DESETAK NJIH. MOGU SAMO DA KAŽEM ZAŠTO SU BILE KRAJ UZGLAVLJA, KAKO SU TU DOŠLE I ŠTA EVENTUALNO OČEKUJEM OD NJIH – NE DA VAM IH PREPRIČAM I NA TAJ NAČIN NEKAKO PREPORUČIM, JER IH NI JA JOŠ NISAM PROČITAO! NA KRAJU KRAJEVA, NA POSTOJI PUT - POSTOJI SAMO PUTOVANJE, PUTOKAZI I ISTRAŽIVANJE. VERUJEM DA SVI IMATE SVOJU LISTU, A MENI ĆETE ZA MOJU MORATI DA VERUJETE NA REČ. 1. “NIOTKUDA S LJUBAVLJU” DORĐE MATIĆ (NOVA KNJIGA 2022)

Na posveti koju mi je ispisala moja prijateljica Marina Mirković, novinar Večernjih novosti (rubrika kultura) piše: “Roman sjajan, sjajnog pesnika, sjajnom pesniku koji će jednog dana napisati roman. Bez razloga, u Beogradu, Marina” – eto, to je i preporuka za čitanje.

2. “BEOGRAD” SINIŠA KOVAČEVIĆ (AVE 2022)

Beograd treba da grade ljudi koji Beograd vole. Beograd je živ, kao i knjige. Treba živeti sa njim i voleti ga kakav jeste. Beograd danas je tužan jer nije u rukama pravog ljubavnika. (Ovo sam ja nažvrljao) I ova knjiga ima posvetu; dobio sam je na dar od njenog pisca na sajmu knjiga u Beogradu, kada je već doživela svoje četvrtno izdanje, do sada možda i šesto.

3. “URUGVAJKA” PEDRO MAIRAL

Knjiga je došla do mene kao poklon nakon besomučne rasprave o svemu i svačemu sa mojom dragom komšinicom; neverovatno teškom osobom koja ne propušta sva moguća kulturna dešavanja, gastronomski je ovisnik, a može sebi da priušti i da ode da gleda svetsko prvenstvo u fudbalu – da navija za Francusku. Manje više, sušta suprotnost meni, ali verujem u njen književni ukus. Bonus je i to što me naslov podsetio na “Avanture nevaljale devojčice” , Marija Vargasa Ljose, a tek je to knjiga koju valja pročitati!

4. “PESME I POEME” VLADIMIR MAJAKOVSKI

Tu je, kraj uzglavlja skoro dve godine. Pročitan je više puta fragmentarno. Treba da mi pomogne da dešifrujem jednu drugu poemu. Ona tek treba da bude napisana.

5.

ALHEMIJA

TAJNIH MAJSTORA

MASONERIJE, BOJAN TIMOTIJEVIĆ (AKIA M PRINC 2018)

Knjigu sam dobio za rođendan od svoje kume Tamare iz Herceg Novog. U opisu kaže – “Znam da si se uvek ložio na ove stvari”. Knjiga je započeta. Odlično se slaže sa “Simbolima” Karla Junga; koji su tu da pomognu u Dešifrovanju “Strahova” g-dina Vladete Jerotića. Ali, to je već neka druga priča.

6. UZALUDAN TRUD, ELIS BEKTAŠ (GRAFOMARK 2020)

Elis i ja smo u maju (mislim da će to kada budete čitali biti već prošla godina) imali u Trebinju naše književno – pesničko “nadgornjavanje” (tako tamo kažu). Bio je to prvi put da mi je neko platio put, smeštaj i hranu da bih čitao poeziju i pričao o njoj. Elis je moj “Sikter efendija”, sjajan satiričar, ratnik – najamnik u više vojski i izbeglica iz više života i više država; On je svakako ljut što “Uzaludan trud” još nisam pročitao – mislim da ide na vrh gomile sada, kada sam ovo napisao.

7. SAPFA I DRUGA PROZA, RENE VIVIJEN (NO RULES IZDAVAŠTVO 2020)

Knjigu mi je dala Sofija Živković; hrabra žena –izdavač sa Donjeg Dorćola, gde se nalazi i moj bar u kome provodim većinu vremena. Tvrdi da je žena – pisac ovog dela svojevrsni Oskar Vajld

PHOTO: UNSPLASH.COM

u ženskom obličiju, a da je njema proza nešto što ne smem propustiti. Znate kakav je Oskar, pa naravno da neću.

8. POMORSKI ŽIVOT, KAPETAN VLADO IVELIĆ (KNJIŽARA SO, HERCEG NOVI)

Herceg Novi je moj zamenski dom. Boka kotorska je moja druga domovina. Godine koje sam proveo tamo, studirajući na Pomorskom fakultetu u Kotoru žive su i dalje - mnogo više nego mnoge druge godine pre ili posle njih. Knjižaru So vodi moj poznanik, sjajan pisac i entuzijjasza Nikola Malović; a dobio sam je na poklon od svog druga sa studija, Vaska Kulinovića, danas kapetana prekookeanske plovidibe i divnog porodičnog prijatelja.

9. KORALINA I TAJANSTVENI SVET, NIL GREJMEN (LAGUNA, 2003)

Moja mlađa ćerka Zoja donela je jednog dana ovu knjigu odnekud (knjiga nije nova), bacila mi je na krevet i rekla – Ovo da pročitaš! Nisam, još, ali ću u najkraćem mogućem roku – pre nego stvarno počne najnovija godina da računa svoje vreme, a to je negde između februara i marta, zavisi da od toga da li su vam draži maskembali ili skijanje.

10. 1984/ŽIVOTINJSKA FARMA, DŽORDŽ ORVEL (RAZLIČITA IZDANJA)

Kupio sam sebi sa namerom da ponovo pročitam i pripremim se za svet koji se opasno ustremio na mene i sve koje volim. Dobio komentar da sam paranoičan, te da u kući već imamo jedan komplet ovih knjiga, ako ne i dva! Svejedno, pročitaću iako ih znam skoro napamet. Savetujem I vama da ih pročitate, pomešate sa pomenutim Majakovskim, burbonom i sami za sebe, u svom životu, dignete malu revoluciju. (Neki to zovu i novogodišnje želje, ali verujte da nije isto.)

PHOTO: SVETLANA SEDLAN

REFRESH YOUR FAITH

Рад туге. Тако је писало на парчету папира.

На парчићима свега осталог писало је много више. Требало је саставити парчиће тако да састављене речи чине смислену реченицу. Постоји рад туге, род туге и ред туге. Рад још увека траје, род је женски, безобални, а ред је у овом случају одредница за време. Ред по ред, дан по дан, сат по сат. Туга је острво. Дакле обално, цело себи припада. Ако говоримо о раду туге, треба запливати до њега, по чему год. Успоменама, морима, надама. Вером у радост.

Питала сам пре учења географије и распореда острва, постоји ли молитва за радост. У молитвеницима су расписане молитве Пресветом духу, Господу Исусу Христу, Анђелу чувару, Пресветој Богородици, светитељима (Јовану Златоустом, Василију Великом, чудотворцу Николају...) од светитеља (нпр. Светог Јована Дамаскина) за свете (нас, тако нас у Литургији зову, обраћају нам се – „светиње светима“). Постоје молитве за опроштај греха, ноћне молитве, јутарње молитве, молитва за живе, за упокојене, молитва против порока пијанства, молитва за помирење, молитва

за заблуделе, молитве пре доручка, после доручка, ручка, вечере, молитве за путника, молитве за кишу, молитве у болести, молитва за умножење љубави, молитва при упаду непријатеља, молитве на самрти и тако даље. Постоје молитве које се изговарају са поклоном до земље, постоје молитве коленоприклоњења и многе друге. Поред свих наведених, постоји и мноштво незаписаних, мојих, ваших, наших у којима се својим речима обраћамо Богу. То нису острва. То су радости. Дијалози који чекају, а и дешавају се, тако се најкраће све молитве збирно сливају у Литургију. На Литургији помињемо умрле, живе, путнике, болесне, храну, кишу, воду, вино, природу, људе, створено и нестворено. Литургија није збир молитви већ њихово испуњење. Свака Литургија. Не опонаша једна другу, већ је једна и увек нова. Покушаћу да докажем да је сваки дијалог радост. Све остало је острво. Моја добра пријатељица која брине и пита се и када лишће пада, боли ли га, сада би рекла – правда за острво! Придружујем се узвику. Додуше, тежим путем увек сазнајем, али географију све боље познајем. Путујем на унутра и не марим што немам возни, бродски, ауто и неки други ред. Добро неосмишљен

пут на унутра даје најбоље сусрете и дијалоге споља, безобаље радости. Један дијалог сместио је несместивог у Тело. Један род, женски и безобални слободним пристанком променио је све дијалоге овог света. Посебно дијалог Човека и Бога. Она и ако не зна како ће то бити, пристаје. Сада следи – Правда за сва острва, и она су само делови некада једног копна. Многа острва су била захвална на објављеним речима у претходним текстовима. И ја сам захвална на прилици да се обратим и спојим острва која често постану и радост – дијалог. Постоји возни ред за ауторски рад, правила, и ред, и род. Можда на неком острву или у некој радости много пута поновљене речи и реченице постају и наше власништво. Провериће нека друга безобална радост, но, ово је много пута поновљен текст на мом острву које се припојило копну: Достојно је ваистину да блаженом зовемо Тебе, Богородицу, увек блажену и свебеспрекорну, и матер Бога нашега. Часнију од херувима и неупоредиво славнију од серафима; Тебе што Бога Реч непорочно роди, сушту Богородицу, величамо. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин. Молитва Светог Јоаникија У делу Литургије народ на речи свештенослужитеља – одговара овим речима расписаним у нотама. У исламској теологији Пресвета Богородица се помиње као Мерјем и о њој се говори на три места у поглављима која су настала током периода Меке, а четири пута

у онима која су написана током периода у Медини. Једно цело поглавље, 19. сура, носи име по Њој. „О Мерјема, тебе је Алах одабрао и чистом створио, и бољом од свих жена на свијету учинио. О Мерјема, буди послушна своме Господару и лицем на тле падај и са онима који молитву обављају и ти обављај“ (Куран 3:42-43). Она је једина жена која се именом помиње у Курану. У празничне дане када излази овај број часописа жалосни остајемо као створена Бића. Радосни постајемо као Бића дијалога и копна. Географија једног Царства убројаће острва, реке, обале, птице, лишће, брда, шуме, житнице, слонове, делфине, људе и много пута изговорене Речи. Ваше и моје. Постоји икона Богородице названа Свих жалосних радост и позајмљујем њен назив као наслов текста. Акатист Пресветој Богородици, а у част поменуте иконе, чита се 24. октобра (6. новембра) и чита се за избављење од стања жалости и за проналажење несталих. Акатист је песма, која се изговара стојећи (не седећи акатистос (гр.Ακαθιστος,)) – химна благодарности посвећене Светој Тројици, Часноме Крсту и неким светитељима. Ремек-дело византијске литургијске химнографије је акатист посвећен Пресветој Богородици – Возбраној Војеводје, (Заштитници Цариграда). Радост моја је радост пронађених.

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR STORY

OD RADOSTI ŽIVIM

PIŠE: DRAGANA STOJIĆ

Tog dana zazvonio mi je telefon, čini mi se glasnije nego ikada.

„Dobar dan“ čula sam muški glas: „Ja sa Marko i sve imam samo Radosti nemam“ reče direktno, brzo i oštro i nastavi ne čekavši moju reakciju: „sve sam u životu postigao, mogu sve da kupim, ali Radosti nemam, video sam Vašu knjigu i zato zovem.“

Iznenadih se, muškarci se retko javljaju. Često im je mnogo lakše da beže od svojih osećanja nego da se emotivno zauzmu za sebe.

Čekaju da se izgube u trčanju za zaradom, za očekivanjima porodice, za svojim potrebama pokazivanja, za boljom poslovnom pozicijom, za boljim autom, za većom kućom, za daljim putovanjima, za većim simbolima moći. I onda se probude jednog dana i shvate da oni nisu postali bolji, već baš naprotiv, sete se koga su sve prevarili, koga izdali, kome su se zamerili, kome prećutali, koga zapostavili, koga odbacili. Znaju i koga bi da zagrle, ali ta ih je već emotivno napustila.

I pitaju se šta se to desilo sa njihovim životom. Ako nisu postali bolji sa svim tim što su stekli, ko su onda postali.

Postali su tragači za vrlinom, ali na putu koji je Radost davno napustila. Kratko su bili

srećni u svojim simbolima moći ali je izostala ta unutrašnja ispunjenost sopstvenim vrednostima. Padnu svi vrednostni sistemi u koje su verovali i dodje trenutak kada je potrebno da izadju iz limiriranog načina razmišljanja.

Da se vrate sebi, da pronađu dobar osećaj sebe, da ne moraju da varaju druge a ni da lažu sebe kako su životno uspeli. Počinju da vrednuju svoje vreme koje ne mogu da vrate u nazad. Ne mogu da svojoj deci i porodici da nadoknade propušteno. Na surovi način shvate da deca ne pamte poklone već pamte svoja osećanja dok su provodili vreme sa roditeljima. Shvate da ne poznaju rodjenu decu i smeta im otpor dece prema njima. Shvate da unutrašnji osećaj Radosti nije posledica uspeha na poslu, niti Radost odreduje količina potrošenog novca, niti što su voljeni od onih do kojih im nije stalo . Shvate da je ustvari obratno. Da imaju istinsko zadovoljstvo na poslu, da su voljeni, zdravi i nasmejani upravo kada pronadju tačku harmonije I uskladjanosti sa njima samima. Ta tačka im daje snagu da budu istrajni, strpljivi, uporni, smireni, posvećeni, odgovorni i zahvalni i da veruju u radosnu misao koju sami stvaraju i koja im daje snagu da osećaju život na pravi I pun način poštujući ono ko su oni sami. Njihovo Biće se buni jer zna da je radost vrlina koja im je data rodjenjem i na nju imaju pravo i zato je važno da

PHOTO: UNSPLASH.COM

osveste svoje lične izvore radosti,u kojima jesu svi njihovi potencijali. Istinski verujem je iskonska potreba čoveka da živi Radost.

Radost jeste vrlina. Radost je deo naše suštine i imati svest o tome da želimo mir u sebi daje nam inspiraciju da se menjamo, daje nam moć odluke i daje nam mogućnost da snagom svojih misli možemo probuditi ili osvežiti lakoću sopstvenog postojanja. Marko nije osećao lakoću postojanja. Osećao je samo teskobu I skučenost. Osećao je da je ostavljen od svih. A ustvari je on napustio sebe. Sam je sebi nedostajao omadjijan lažnim vrednostima. Okrenut spoljnim dogadjanjima ozgubio je harmoniju sa onim što on jeste u stvari, harmoniju sa svojom prirodom, kao I sa prirodnim zakonima. Nosile su ga pogrešne navike, mislio je da je prioritet sebi ali nije živeo rezultate koje je želeo. Lek je bio u postavljanju prioriteta na nov način. Bilo mu je potrebno znanje da svoju životnu radost oseti kroz rad, umeće I skup vrlina sastavljenih u ljubav unutar sebe.

Marko je pustio da njegovim razumom ovlada Duša u koju nikada pre nije verovao. Vratila se Ljubav u njegov dom.

Danas govori: “Od Radosti Živim”

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR GLADNESS

UNIKATNA RADOST

Tako je malo vremena za svakog od nas u ovom čudnom svetu. Ako ti je zaista stalo i važno, sve je rešivo.

Radost, jedna od prvih emocija koja se javlja kada doživimo nešto prijatno. Stanje sreće. Kako se radost pravi? Ne znam kako se radost pravi! Da znam, pravio bih je svakodnevno i držao bih je da mi slučajno ne odleti. Privilegija svakog, a i nikog. Nju prvo ima žena, majka. Rađanjem, darivanjem života, radost prvo ima Ona.

Kada se čovek rodi, ceo svet se raduje. Komadić najčistijeg oblika u grudima. Prvi trag u snegu, prvo proleće, toplo sunce leta. Prva kap kiše, šapat jesenjeg lišća. Oblačim je da se ne prehladim od samoće.

Miris u kosi, radosti moja, drum koji vijuga za sigurnim beskrajem. Zažmuri, stisni se srce, neka sve potraje. Noću kad mesec siđe i svet postane tamniji, ako padnem i razbijem čelo o kaldrmu suvu ili koleno o asfalt mokri, i ako iscepam košulju i kožu sa grudi, ništa se neće sakriti… radost moja.

Ne postoji način da ijedna bude tako jednostavna. Kada misliš da se sve vrati i nestane, i sati, i dani, i nedelje, sve ti izgleda upropašćeno dok ležiš na krevetu i bleneš u beli plafon, sumanuto lutaš nepoznatim putevima, dođe ti radost i izmami osmeh, zapleše svoj put u tvoje srce, vrteći se na prstiju anđeoskih krila, razbacujući zlatnu prašinu svoga traga na tvome putu. Nema boljeg osećaja kada ti izmami osmeh.

Ukrade ti radost mesto gde se tuga ukopala,otškrine ti prozor i da znak da nada tu je, da sreća te čeka, da biti strpljen donosi spas. Što bivamo stariji, sve manje nas ispunjavaju sitna zadovoljstva i shvatamo da ono što nas rastuži napravi više mesta za radost.

Nema te težine ni u svoj usamljenosti, ljutnji, mržnji, ljubomori, koje postoje. I kad se sve spoje u jednu, ne mogu se meriti sa tom jednom… radošću mojom.

Kada ti je u životu baš dobro, stavi pesak u cipelu da te žulja. Oseti razliku. Postoje stvari koje su van naše moći i na čije ishode možemo malo ili nimalo uticati. Ali i u takvim slučajevima važno je učiniti sve što je do nas i u nama. Prepoznaj, prihvati i poštuj svoju jedinstvenost. Ono što nas činim drugačijim. a u odnosu drugih i čudnim, to je snaga, radost. Daj sebi ono što drugima želiš dati. Sreću, zadovoljstvo, radost. Ne moju! Nju ne dam! Sebično je čuvam za sebe, a pokazujem drugima. Utkaj svoju sam. Istraj. Neka tvoja bude najslađa, najpametnija i najlepša. Voljena. Idealna za tebe, savršena. Budi radostan kao i ja, ali budi svoj, unikat. Za svakog ima poneka radost, kreativna, široka, slobodna, ničim ograničena, ljubavlju protkana. Bistar pogled, snaga.

U životu ne razblažujem ni radost ni tugu. Uzimam ih čiste. Bambus od života nije za mene. Stvara mi mamurluk. Pijem čisto crno vino. Živeli. Uzdravlje, na Radost, moju, tvoju, našu.

PHOTO:

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR BOOK

SVETLOST TAME

MARIJA VREBALOV ĐORĐEVIĆ, SPISATELJICA, ŽENA OD KARIJERE, U AUTOBIOGRAFSKOJ KNJIZI SVETLOST TAME OPISALA JE SVOJ ŽIVOT NAKON TEŠKE SAOBRAĆAJNE NESREĆE U KOJOJ SU JOJ POVREĐENI VRATNI PRŠLJENOVI. KAO ŠTO TO ČESTO BIVA, NAKON NESREĆE RAĐA SE NOVI ŽIVOT NA NEKIM DRUGIM OSNOVAMA I POGLEDIMA.

O ČEMU GOVORI TVOJA AUTOBIOGRAFSKA KNJIGA SVETLOST TAME?

Knjiga Svetlost tame govori o transformaciji mog života nakon saobraćajne nesreće, dve kliničke smrti u periodu od tri meseca na Klinici za reanimaciju u Novom Sadu. Knjiga je nastala iz dnevničkih zapisa. Govori o životu koji sa raspao, bolu, patnji, gubitku identiteta, porodici koja se sabrala, sestrinstvu, ocu koji se suočio sa smrtima svoje ćerke, snazi, radosti, ljubavi prema životu, ljudima, o svesnosti, prijatelju i prijateljstvima koja su i dan-danas tu, dobroti, uzvišenosti naše ljudske duše koja sve može da prevaziđe – ako čovek tako odluči. Knjiga je o prevazilaženju svih izazova koji su se nizali, o vrednostima koje su utkane u mene i koje su putokazi i često formule za komplikovane zadatke.

KAKO SI DOŠLA NA IDEJU DA SVOJU PATNJU I RADOST PRETOČIŠ U KNJIGU?

Pišem dnevnike ceo život. Sve što se događalo tog aprila 2000. godine sam diktirala sestrama, čim su me ekstubirali. Bilo mi je važno da sve bude zapisano. Nisam imala ideju o knjizi. Intenzitet događaja, dramatičnost, iskustvo smrti, povratka, sve što se događalo. Već tada sam intuitivno znala da će put koji mi je zadat biti kompleksan, a tata me je učio od malena da je najbolji način da sebe osmotrim i preispitam, kao i život koji živim, kroz analizu onoga što sam prošla i o čemu sam pisala u dnevnicima. Taj osvrt unazad daje jasnu sliku ako hoćemo da je vidimo, ako hoćemo da čujemo šta smo rekli i ponovo osetimo kako smo nešto doživeli. Taj osvrt je moguć kroz dnevnike i pisanu reč i on je važno lično svedočenje.

Ti zapisi su postali tačka mog isceljenja. Transformacija svega meni poznatog u novo i nepoznato, jer je poznato nestalo. Izgubila sam identitet, a sticanje novog je nastajalo paralelno sa isceljivanjem.

Moja celoživotna prijateljica Marija Grujić mi je rekla da krenem sa objavljivanjem tih dnevničkih zapisa na mrežama. Ohrabrila me je i rekla da je dovoljna samo jedna osoba kojoj će ovi zapisi biti važni i da već tada sve ima smisao, a zapisi su kasnije pretočeni u knjigu.

KOLIKO JE BILO BOLNO OPET PROLAZITI SVE KROZ PISANJE?

Bilo je neizmerno bolno. I sada su neke situacije kada ih se setim bolne, ali me je taj bol promenio. Transformisala sam patnju i iscrpljujuće razgovore o situacijama koje su nepromenjljive u novu snagu, u osećaj da iz bola može da se izađe svesno, svojom voljom, uz podršku bliskih osoba, da o bolu može i da se priča a da niko nikoga ne sažaljeva, da se uzme to što je došlo i da se ne ignoriše, ne potiskuje i ne sklanja. Prihvatanje i suočavanje su ključne stvari, mislim, u procesu pisanja i čitanja o preživljenom bolu koji je i dalje, ali na neki drugi način, prisutan.

ŠTA JE SVETLOST, A ŠTA JE TAMA?

U ovom trenutku, sa ovim iskustvom, tama je za mene mesto loše upotrebljenog intelekta. A dodatno mislim da su strah, neljubav, zavist najtamnija mesta ljudske duše.

Svetlost je ljubav, radost, prihvatanje. Sve imamo. Dato nam je. Možemo sebe, svoje ponašanje, osećanja i odgovore na situacije da kreiramo uvek, bez obzira na okolnosti.

KAKO BI OPISALA SEBE? RATNICOM, VILOM...?

I ratnicom i vilom. One se smenjuju, jedna drugu uče, neguju, isceljuju. Taj ratnički duh, on mi je zaista spasavao život, nije dozvoljavao da me slabost i samosažaljenje ni u jednom trenutku preplave. Taj ratnički duh je isklesao moj karakter. On nije nužno služio za borbu sa

drugima, on je uvek u funkciji duše. A vila je vidala rane. Nalazeći blagost i ljubav kada su me obuzimali strahovi, neizdržive mračne misli, beznađe.

IMALA SI PROMOCIJU SVOJE KNJIGE. KAKO SU JE ČITAOCI PRIMILI I ŠTA SU TE NAJČEŠĆE PITALI?

Dve promocije, obe prepune, u Galeriji Matice srpske u okviru Booktalka i nakon toga u Kulturnoj stanici Svilara gde je publika stajala jer su sva mesta bila popunjena. Bila sam prezadovoljna zainteresovanošću publike i najčešća pitanja su na temu prevazilaženja tih mračnih sati, dana, depresije, suočavanja sa strahovima, praštanja, ko mi je bio podrška, kako sam nakon svega stvorila novi život. Svi su mi posebno istakli da su knjigu pročitali u dahu, a bilo je i duhovitih komentara tipa: “Dizajn je odličan, bukmarker takođe, ali ne znam čemu služi!“

KAKO SU REAGOVALI TVOJI PRATIOCI NA DRUŠTVENIM MREŽAMA S OBZIROM NA TO DA SI SADRŽAJ KNJIGE OBJAVLJIVALA

DA LI SI KROZ OVAJ PROCES SPOZNALA I UPOZNALA SEBE NAKON SVEGA?

Najviše me je ganula potreba ljudi da dođu na promocije da se upoznamo i da me zagrle, da se dotaknemo, da se uverimo da smo preživeli. Svako neku svoju muku ima i lep je osećaj kada znamo da nismo sami, iako sve moramo sami na kraju. Ja jesam spoznala sebe. A onda sam to shvatila kao mogućnost i promenila sebe jer je samo tako bilo moguće da preživim, a potom i da stvorim život dostojan življenja. Spoznala sam u sebi kvalitete koji liče na slabosti, a ja znam da su oni snaga. Odgovornost za sebe, za svoje postupke, postavljanje granica, tačnost u izražavanju, jasnoća u svemu što radim, govorim i što živim, istina i istinitost, ljubav koja se pokazuje i daje, blagost i strogost ruku pod ruku, nežnost prema sebi, ali i visoki kriterijumi, uvažavanje različitosti. Puno toga, a pre svega nepristajanje na ništa manje od sopstvenih vrednosti po kojima živim.

TEMA JANUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „RADOSTI MOJA“. KADA TI OSEĆAŠ RADOST I KO JE IZAZIVA? ZAŠTO JE ONA TAKO VAŽNA?

Puno ljudi je bilo oduševljeno objavom da je knjiga izašla iz štampe. Pisali su i pitali gde mogu i kako da dođu do primerka. Pre svega ljudi van Novog Sada i van Srbije su preko mreža čuli za mene. Moji sugrađani me znaju iz grada, preko politike, aktivizma i mog društvenog angažmana, pa sam sigurna da je najvećim delom nenovosadska publika informacije dobijala putem FB i IG. Od prvog tiraža je ostalo još šezdesetak knjiga i nisam sigurna koliko su mreže indikator kako će knjiga proći. Definitivno je to ogromna publika, meni važna i draga, jer je sve to kao neko veliko ogledalo. Mreže su odlične za deljenje informacija i stizanje do osoba koje nisu prisutne fizički.

Najdivnija i najvažnija od svih je Radost. Ja radost već dugi niz godina osećam skoro neprekidno. Nisam je osećala u trenucima kada odlaze voljeni ljudi, ali i tada ona nije dugo izostajala jer mi se nakon mojih odlazaka i povratka dogodila spoznaja istinske radosti koja ide iz bića, božanske ljubavi u nama prema životu. To je ta večnost. To nije isto što i sreća. To je mnogo dublje, suptilnije i sveobuhvatnije od sreće. Za Radost ne treba razlog, za sreću treba. Radost je udah, jutro, snežna noć, mlad mesec, čovek, postojanje, pesak i more, sve što jesmo. Radost je u nama. Oduvek, uvek i zauvek.

I TAMO? DA LI SU PRATIOCI NA FB I IG DOBAR POKAZATELJ KAKO ĆE KNJIGA PROĆI?

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR READING

ZAMIŠLJAJ SRCA

AUTOR: MARIJA ĐOKIĆ

Kada srce zamišlja, pamti ljubav

Iako svakodnevno svedočimo procesu individualizacije žena i osnaživanju njene pozicije u okviru socijalno ekonomskog miljea, mimo uobičajenih feminističkih, najčešće artificijelnih postavki i te kako je neophodno govoriti i pisati o društvenom položaju žene u širokom vremenskom rasponu. Procesi humanizma i renesanse su mimoišli Balkansko poluostrvo, što je doprinelo da tretman žene zasnovan na bazi potčinjavanja ili poništavanja ženskog principa bude nešto što se podrazumeva. Stoga roman „Zamišljaj srca“ autorke Marije Đokić, odjekuje svojom finom sintaksom i rečima u slavu i hvalu života samog, ali isto tako i u slavu Žene kao njegovog dragocenog izvorišta.

Koliki je izazov pisanjem svedočiti o snažnim portretima žena kao centralnim figurama u knjizi „Zamišljaj srca“?

Roman je napisan na osnovu istinitih događaja, od perioda završetka Prvog svetskog rata do danas. U dinamičnoj smeni pripovedača, potrudila sam se da čitaocima približim emotivnu priču o ljubavi, stradanjima, junaštvu, čojstvu, srpskoj porodici, o selu od kog smo svi kao narod potekli, o genetskoj inteligenciji i podvižništvu žena. Inspirisana životom junaka, tematika romana podvlači snagu žene u teškim životnim okolnostima u kojima se našla, slaveći neuništivost i vitalnost života, koji i u naizgled konačnim okolnostima uvek pronađe put da se obnovi i nastavi. Dakle, izazova je uvek bilo, ali potreba duše da se podsetimo naših korena, odnosno toga ko smo, šta smo, odakle smo i čemu se iznova vraćamo, trebalo bi da bude potreba svakog od nas. Verujem da sam uspela da kroz dijaloge protagonista u knjizi, oživim one najbolje manifestacije prošlih vremena nadahnutih hrišćanskim i humanističkim vrednostima.

Da li je i danas porodica institucija, kao što je to nekada bila i koje su to prave vrednosti svakog čoveka ponaosob?

Mnogo je otvorenih pitanja. Kroz kakva iskušenja čovek prolazi u trenutku kada se rat dešava oko njega, a kakva su onda kada rat buja u njemu samom? Precizan odgovor na upit da li se i dalje borimo protiv stigmatizacije

u društvu u kom živimo imamo odgovor, ali se ipak plašimo da taj problem iznesemo u javnost. Najčešći razlog jeste osuda okruženja u kom živimo. Strah parališe, stoga žena često i ne traži pomoć i ne govori o nasilju u porodici, kako bi se konačno oduprla svemu što je potčinjava. Povrh toga, procesi ženske emancipacije i osvajanja onog osnovnog fonda elementarnih prava sa zakašnjenjem od nekoliko vekova pratili su procese društvenog preoblikavanja i modifikacija njegovog ustrojstva gotovo paralelno sa procesima njegove prividne demokratizacije. Kada pominjemo svoje korene od kojih smo u svet pronikli, o podršci roditelja, o ljubavi, odi o majci i njenoj sposobnosti da bude žena hrabrost i stub porodice, to nas neminovno vraća pravim vrednostima. Međutim, današnji tempo života gde često izostaju vrline čoveka poput strpljenja, razumevanja, krotkosti, empatije ka svom bližnjem, diktiraju i sasvim drugačije poglede na svet. Danas se traga za instant rešenjima, a najčešće nesuglasice nastaju u očekivanjima i podrazumevanju, što neminovno utiče i na opstanak porodice kao osnovne ćelije svakog društva.

Knjiga «Zamišljaj srca» nas navodi na spoznaju da je čovek bogat onoliko, koliko mu za sreću malo treba. Da li su neophodna lična stradanja, kako bismo to shvatili?

Svi ljudi se na kraju svog životnog puta susretnu sami sa sobom, gde je zaključak uvek istinaše je samo ono što od sebe drugima damo. I kako jedan od protagonista u knjizi kaže: „Dobar čovek živi i posle smrti. Dokle god ga se ljudi sećaju i nabrajaju njegova dela. Onog koga zaborave – zaista je mrtav.“ Knjiga „Zamišljaj srca“ je posvećena našim korenima, onima koji su nam se radovali i od kojih smo postali, a koji su nas za svoje priznali i prepoznali. Ljubav kao takva je najveće bogatstvo. Ova novela o ženama koje su verovale u sebe, svoju snagu i volju da sve možemo kada želimo to i dokazuje. Stoga, ovo nije priča o ženi samo sa ovih prostora, već univerzalna priča o ženi koja strada, ali je prinuđena da se bori za svoj mir i mir svojih potomaka. I sve to preko gotovih formula života koje priča nudi: ZAHVALITI SE, POKAJATI SE, OPROSTITI, OTPUSTITI. To donosi pobedu. Staza kojom se žuri polako u spasenje. A spasiti se ne možemo bez ljubavi u srcu.

Izvodi iz recenzija

...Marija Đokić je žena koja piše o ženi koja je verovala u sebe i svoju snagu, svoju volju da sve možemo kad želimo i hoćemo. Stoga, ovo nije priča o ženi samo sa ovih prostora, već univerzalna priča o ženi koja je prinuđena da se bori i izbori za svoj mir i mir svojih potomaka. I sve to preko gotovih formula života koje priča nudi:

ZAHVALITI SE, POKAJATI SE, OPROSTITI, OTPUSTITI. To donosi pobedu. To donosi mir. Staza kojom se žuri polako u spasenje. A spasiti se ne možemo bez ljubavi u srcu.

Ana Nikvul

Pesnikinja i profesor srpskog jezika i književnosti

...Novela Marije Đokić pisana je tečno i pitko. Nadahnuta hrišćanskim i humanističkim vrednostima ona pleni i uvlači čitaoce svojom nom sintaksom i rečima kojima se duh nekih davnih vremena oživeo u svojim najboljim manifestacijama. Novela Zamišljaj srca u dinamičnoj smeni pripovedača – donosi jedan ubedljiv portret srpske žene i podvlači njenu snagu u teškim životnim okolnostima u kojima se našla, slaveći neuništivost i vitalnost života samog, koji i u naizgled konačnim okolnostima uvek pronađe puteve da se obnovi i nastavi.

Roman je napisan na osnovu istinitih događaja, od perioda završetka Prvog svetskog rata do danas. Emotivna priča o ljubavi, stradanjima, junaštvu, čojstvu, srpskoj porodici, o selu od kog smo svi kao narod potekli, o genetskoj inteligenciji i podvižništvu žena kao centralnih gura u knjizi. Inspirativna priča koja kroz živote junaka ove novele, svedoči o tome da inteligencija čoveka nikada nije zavisila od nivoa školovanja, ali koja teži obrazovanju i usavršavanju.

Da li je porodica institucija i danas kao što je to nekada bila i koje su to prave vrednosti svakog čoveka ponaosob? Borimo li se i dalje protiv stigmatizacije? Priča o korenima od kojih smo u svet pronikli, podršci roditelja, oda o majci i njenoj sposobnosti da bude žena hrabrost i stub porodice. Kroz kakva iskušenja čovek prolazi u trenutku kada se rat dešava oko njega, a kakva su onda kada rat buja u njemu samom?

Knjiga „Zamišljaj srca” nas navodi na konačnu spoznaju da je čovek bogat onoliko, koliko mu za sreću malo treba. Da je naše samo ono što od sebe drugima damo.

Marija Đokić autor knjige

Ognjen Petrović Pisac

zamišljaj srca

MARIJA ĐOKIĆ

zamišljaj srca

Marija Đokić je rođena 1983. godine u Beogradu. Završila je Fakultet za poslovne studije smer međunarodno poslovanje i stekla zvanje diplomirani ekonomista, kao i Visoku zdravstvenu školu strukovnih studija u Beogradu. Tokom profesionalne karijere u farmaceutskoj industriji u sektoru marketinga i odnosa sa javnošću, predmet interesovanja bili su joj i mediji. Svoje dugogodišnje novinarsko iskustvo je stekla kao voditelj informativnog programa na nacionalnoj televiziji, zatim kao urednik i autor televizijskih emisija posvećenih edukaciji opšte i stručne javnosti o zdravlju i preventivi.

Osnivač je i vlasnik rme koja se bavi proizvodnjom kinematografskih i audio vizuelnih programa. Autor je i urednik emisije Azbuka zdravlja, koju možete pratiti i na istoimenom YouTube kanalu.

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR HOROSCOPE

DUHOVNI CILJEVI DO RADOSTI

PIŠE: IRENA GRK

Radost je nešto ili neko što vas čini srećnim ili vam pruža veliko zadovljstvo.

Kako je lepo reći nekome - radosti moja. Odmah se pojavi osmeh, iskra u očima, polet, volja, vitalnost, entuzijazam, osećaj „ja mogu sve”, zar ne?

Kada ste poslednji put rekli sami sebi‚ radosti moja’ i zahvalili na tom osećaju, jer ste ljubav, jer ste radost, jer ste sve najlepše?

Zaista je važno imati samopoštovanje - to što čujemo i možda verujemo, ali ne znači da je lako učiniti i izgovoriti.

Ponekad kad pokušamo da verujemo u sebe skupljaju se tamni oblaci sumnje ili čak samoprezira. Moguće je lažirati samopouzdanje, ali koji je trik za izgradnju istinskog samopoštovanja?

Upravo sada, upravo ovde, vaša prava priroda je divna, čista i savršena. Ovo je tačno bez obzira na to kakva ste osoba, u koju društvenu klasu ili kategorije se možete uklopiti, sa kojim se polom ili rasom identifikujete, odakle na mapi dolazite ili od čega se sastoji vaša prošla istorija.

Ali samo da vam se kaže da je to slučaj nije dovoljno, naravno!

Da biste izgradili samopoštovanje, morate znati koje su dobre osobine u vama. A ima ih toliko! Za početak imate mudrost, ljubav i saosećanje - imate znanje, veštine i moći. Nekih od ovih mogućnosti ste svesni, neke uzimate zdravo za gotovo, a nekih niste svesni. Po svoj prilici, nemate realan osećaj koliko ste zaista sposobni.

Zašto je teško videti naše dobre kvalitete?

Naša osnovna priroda je dobra, ali većinu vremena bačeni smo na talase želje, žudnje, besa, ponosa, neznanja i ljubomore. “Moram da nabavim bolji stan. Moj šef ne vidi da ja radim njegov posao bolje od njega. Nemam pojma kako da popravim ovu vezu. Moj prijatelj uvek ima nekoga, a ja sam i dalje sam - nije fer!“

Ovo su snažne emocije nečistoća ili otrova. Oni utiču na naše ponašanje, stvarajući neizrecivu patnju, probleme u našim odnosima, depresiju, paniku, nedostatak samoljublja, fizičke bolesti, kao i probleme za okolinu. Zar to ne dokazuje da sam loš! Ne. Nimalo. To samo dokazuje da smo upoznati sa ovim otrovima. Naši umovi zgrabe ove nečistoće i drže ih se. To je zato što ne znamo kako da pristupimo dubljim, iskrenijim nivoima svesti. Vaš um je kao jezero netaknute vode. Pravi kvalitet uma je čist i netaknut: ima svest, istinsku ljubav i saosećanje. Otrovi i negativne emocije postoje samo na površini.

Ali kada imate hrabrosti da sagledate svoju pravu prirodu, da vidite mudrost unutar nečistoće, da umete da uđete u svaku nečistu emociju i pretvorite je u njenu suprotnost, to se zove radost! To je istinska sreća! Hrabrost predstavlja stanje da se osobi pojavi u životu šta god i da ona to može da prihvati i stvori nešto pozitivno, jer vidi mogućnost da napravi dobro od svega. Na ovaj način je i čovek zaštićen od bilo kakvog problema i može samo da se razvija ka gornjim nivoima svesti. U stanju hrabrosti, mi smo izvan sfere uobičajenih ljudskih problema i ovo nam daje kvalitet

PHOTO: UNSPLASH.COM

plemenitosti, u ovom stanju smo zdravi i zreli na svakom nivou. Tek tada život dobija puni smisao, a sam čovek podršku Univerzuma. I ovo stanje treba da bude trajno i stabilno i prisutno u životu čoveka, a ne samo iskustvo koje on za trenutak dodirne i nakon toga se vraća u niže energetsko stanje! Zahvaljujući tehnici astrohealinga ili astrološkom isceljenju koje ima cilj da dovede čoveka u energetsko stanje hrabrosti da preuzme odgovornost za svoj život, za sve događaje i ljude koji su opisani u njegovom natalnom horoskopu i da ih vidi kao skladnu celinu, dovodi nas do činjenice da naša istina nije da smo u pravu, naša istina je da smo autentični. Kada potiskujemo svoju istinu, držimo je negde u našim telima. Najčešće mesto na kome držimo neizgovorene istine je naše varenje. Često kada stvari ostanu neizrečene, imamo bolove u stomaku, punimo svoja osećanja hranom ili nam se varenje gasi. Ništa od ovoga nije idealno za život ispunjen vitalnošću i radošću.

Učenje kako da budete razigraniji i spontaniji može mnogo doprineti olakšanju situacije. Najvažnije je međutim naučiti kako da izrazimo osećanja i kada ih jednom izrazimo da ih pustimo. Dublje pitanje je poverenje: poverenje da će sve biti u redu, poverenje u ljude oko nas i poverenje da će se događaji odvijati onako kako treba, čak i bez naše kontrole. Da bismo to uradili, potrebno je raditi na trećem energetskom centru i koristiti planetarnu esenciju Sunce, koja će pomoći da razumemo razliku između svetovnog i autentičnog samopouzdanja i da budemo u stanju da razlikujemo samopouzdanje od sebičnih namera koje nas sprečavaju da ispunimo našu želju da budemo istinski srećni. Koristeći ovu esenciju i tehniku astrohealinga možemo izgraditi i ojačati svoje samopouzdanje tako da ono ostane stabilno i trajno, jer samopouzdanje zasnovano na duhovnim težnjama čini naš život dragocenim i smislenim. Duhovni ciljevi su jedini uslovi koji zapravo vode do trajne sreće koju želimo i radosti moje!

LJUBAV

LJUBAV JE KADA SI SPOKOJNA. KADA ZNAŠ DA JE SVE KAKO TREBA I DA TO OD GORE NEKO GLEDA. LJUBAV JE KADA TI SE JAVI NA BRZINU KROZ PORUKE ILI POZIV I KAŽE „MISLIM NA TEBE“. MISAO JE ČUDO. OD NJE SVE I KREĆE.

LJUBAV JE KADA TE UHVATI ZA RUKU I NE PUŠTA JE. LJUBAV JE KADA JE NEŽAN I PAŽLJIV. LJUBAV JE I KADA JE LJUT I RADOSTAN. SVE JE TO LJUBAV KOJU NOSIMO, KOJU NAM PRUŽAJU, ZBOG KOJE SE RADUJEMO I OSMEHUJEMO. JER LJUBAV NAS OPLEMENJUJE, ISPUNJAVA, OBASIJAVA, VOLI. LJUBAV VAS VOLI.

PIŠE: SOFIJA ANTONIJEVIĆ