RYL e-magazin, jul/avgust, broj 6

www.mediteraneo.rs www.grckaostrva.rs YBC, Novi Beograd • Bulevar Mihaila Pupina 10v, lok. 9 Tel. 011/2144 144, 2139 999 069/2144 144 e-mail: info@mediteraneo.rs CENTAR, Beograd, ÄŒubrina 5 Tel. 011/2626 099, 069/2626 099 e-mail: informacije@mediteraneo.rs

broj 6

ISSN 2406-2030

I

REDAKCIJA NE ODGOVARA ZA SADRŽAJ OGLASA

6

IMPRESSUM

IZDAVAČ AGENCIJA REFRESH, SUBOTICA DIREKTOR BORIS CUPAĆ GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ (ANIMA MUNDI) DIZAJN refresh.rs LEKTOR DIJANA KRTINIĆ DARA JELIĆ I MARTA VOJNIĆ PURČAR (za tekstove na engleskom) SARADNICI U OVOM BROJU JELENA VUJAČIĆ GORDANA PANAJOTOVIĆ NINA MARTINOVIĆ ARMBRUSTER NELA TONKOVIĆ STEFAN ZAGORAC JELENA MILANOVIĆ DRAGANA BLAGOJEVIĆ LOMBARDELLI MILENA NIKITOVIĆ MILENA MILETIĆ ZORAN IMŠIRAGIĆ ZORAN MIRJANIĆ OLIVERA LAJIĆ IMBRONOVIĆ SLAĐANA JOSIĆ PAJIĆ ANA VIDOSAVLJEVIĆ SENKA STOJANOV ŽELJKO MIRAŽIĆ MILAN NIKOLIĆ IZANO PRATITI MEUNIER PHOTO ZOOM PHOTO - SUBOTICA PIXABAY.COM IGOR MARINOVIĆ VEROLJUB MILOVANOVIĆ KONTAKT 063/353-756 rylmagazine@gmail.com refreshyourlife

AUTORI U OVOM BROJU

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

NINA MARTINOVIĆ ARMBRUSTER

ALEKSANDRA KOKOTOVIĆ

VEŽBAJMO LEPOTU DA BI SVET BIO LEP 32

LEPOTA ŽENE 20

JELENA VUJAČIĆ

ĐORĐE PAVLOV

BLISTAVO SUNCE U NAMA 14

DUŠA DEČAKA ODRAZ MUŠKARCA 26

STEFAN ZAGORAC

NELA TONKOVIĆ

LEPOTA IZ KOSMOSA 52

PALATA RAJHL 44

UVODNIK

UNUTRAŠNJA LEPOTA ILITI STEALING BEAUTY

D

anas, kada se pogledate u ogledalo, blagoslovite i zahvalite licu koje vas gleda. Ono je najsavršenije za vas. Vi ste najsavršeniji za njega.

Halil Džubran bi rekao da: „Lepota nije na licu, lepota je svetlost u srcu.“ I baš tako, napravite upravo tu celovitost lica i srca. Objedinite svoju snagu koja se vekovima cenila i kojoj se prošlost, sadašnjost i budućnost klanjaju. LEPOTA je dar od Boga, a UNUTRAŠNJA LEPOTA je vaša vibracija, namera, vaša kreacija. Ona je vaš izbor. Dolazi iz srca, misli, akcije, reakcije, snova, nadanja i maštanja.

Dragi naši virtuelni čitaoci, pred vama se nalazi dvobroj, julsko-avgustovsko izdanje RYL e-magazina, koje vas upućuje da se zagledate duboko u sebe.

Pozivamo vas da budete svesni svoje UNUTRAŠNJE LEPOTE koja je tema leta Gospodnjeg 2015. godine.

Lepota, i to ona unutar vas, isijava iz vaše duše, svesnosti, stanja Bića. Ne dozvolite ništa da naruši tu sliku duše koja je vidljiva, ne baš tako lako uočljiva, ali kada izbije, obasja sve(t).

Vreme je godišnjih odmora, vreme je predaha i

približavanja sebi uz šum mora, disanje planina, cvrkut ptica, priču šuma. Bilo šta da izaberete kao opciju ovih vrelih dana, MI smo tu da vam pomognemo da vaš dan bude još lepši i ispunjeniji.

Svet/tim se opet okupio oko RYL magazina, zatražili smo od Svemira, koji nikada nije škrt, da iz nas izvuče najiskrenije i da vam ponudimo najbolje na temu unutrašnje lepote koja je je prepoznatljiva u ljudskoj dobroti, plemenitosti, ljubavi, pogledu koji voli.

Kroz napisanu reč, kroz sliku koja je dočarava, kroz miris prirode i stanje vašeg duha, pozivamo vas na jedno putovanje, odlazak u svoju unutrašnjost.

Dozvolite suncu da posvetli vašu kosu, moru da omekša vašu kožu, noći da vas opusti i sebi prepusti, intuiciji da vas vodi, dozvolite vašoj unutrašnjoj lepoti da SIJA i RYL magazinu da bude uz vas. Jer VI ste nas odabrali, MI smo vas tražili. „Ono što tražiš, traži tebe.“ Rumi

Anima Mundi

7

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

8

9

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

The beauty of a woman is not in a facial mole,but true beauty in a Woman is reflected in her soul. It is the caring that she lovingly gives, the passion that she knows. Audrey Hepburn

PHOTO: pixabay.com

10

Beauty is not in the face; beauty is a light in the heart. Kahlil Gibran

A girl should be two things: classy and fabulous.Coco Chanel 11

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

PHOTO: pixabay.com

12

Refresh

your sOUL

13

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

BLISTAVO SUNCE U NAMA

Lepota je život kad život skine koprenu sa svoga svetog lica.

Ali, vi ste taj život i vi ste ta koprena.

Lepota je večnost što se gleda u ogledalu.

Ali vi ste ta večnost i vi ste to ogledalo.

KAHLIL GIBRAN

O istinskoj prirodi lepote se vekovima raspravljalo, od filozofskih teorija i spekulacija, preko matematičkih proračuna, duhovnih koncepata, sve do svetovnog ovozemaljskog života, koji je kroz čitavu istoriju lepoti pridavao izuzetno veliki značaj.

Zna se da se, zarad lepote, ratovalo, smrtno zaljubljivalo, ginulo i manipulisalo. Sve u svemu, lepota je, kako pre, tako i danas, vrlo važan i sveprisutan fenomen, postavlja se kao standard, gotovo uslov, društvene prihvaćenosti, atraktivnosti, napredovanja u poslovnom, društvenom i privatnom kontekstu. Pa, hajde da istražimo korene i pravu prirodu lepote… Što se tiče spoljašnje lepote, ona se, kako se ispostavlja nakon viševekovnih analiza, svodi na simetriju i proporciju, i na primenu zakona “zlatnog preseka”, tzv. božanske proporcije. Ovaj zakon se prepoznaje u mnogim prirodnim oblicima, a u ljusci školjke poprima najsavršeniju formu. Za dostizanje estetskih ideala, ovaj princip se koristio izuzetno često u umetnosti (da Vinči, Dali, Le Kurbizje, Mondrijan) i arhitekturi (Tadž Mahal, piramide u Gizi, Partenon, gotske katedrale), kako bi doprineo

14

utisku simetričnosti i sklada, harmoničnosti i lepote. Izračunata proporcija zlatnog preseka iznosi 1.618 i predstavlja proporciju svakog većeg dela celine u odnosu na manji, pa se ovaj zakon pokazao kao prisutan i u prikazivanju ljudskog tela i lica. Naime, osobe čije se crte lica i tela približavaju ovoj idealnoj proporciji, percipiraju se kao lepše i prijatnije. Čak su istraživanja pokazala da se lepim osobama češće pripisuju unutrašnji kvaliteti poput dobrote, poštenja, pouzdanosti i slično, te je neumitno da je danas spoljašnja lepota zaista značajan fenomen, ali ne i dovoljan.

„Lepota će spasiti svet“, kako je to rekao Dostojevski. I eto prave, blistave, unutrašnje lepote.

Na samo korak od nas. I tada mi više nismo mrak, koji traži svetlost drugog bića da ga obasja, već postajemo izvor lepote i inspiracije, radosti i poezije.

Nas kao ljudska bića, pored spoljašnje manifestacije, simetrije i pojavne lepote, krasi daleko veći i moćniji svet unutrašnje realnosti, koji je toliko velik, prostran i moćan, da u najvećoj meri boji čitavu našu subjektivnu realnost, a tako i “trag” koji ostavljamo za sobom, u svetu.

PIŠE: Jelena Vujačić, psiholog, psihološki savetnik i praktičar Bahovim cvetnim esencijama Kako bi se opisao, definisao i dočarao taj neuhvatljivi fenomen unutrašnje lepote? Mnogi misaoni ljudi, poete i mudraci pisali su o njoj. Em kaže da lepota bez izraza umara, Šopenhauer da je telesna lepota nešto životinjsko ako iza nje nema razuma, Hebel navodi da je lepota dubine površine (!), a Oskar Vajld opisuje da se lepota lica nalazi u lepoti karaktera.

I zaista, koja je to supstanca koja nas, bez obzira na spoljašnje karakteristike, čini istinski lepim, privlačnim, magnetičnim, čak neodoljivim? To je ništa drugo nego lepota naše Duše, njena dubina i plemenitost, radost, ljubav, lakoća i duboki mir kojim zrači, viši princip Istine i Lepote koji se manifestuje u našem biću, našem pogledu i izrazu.

Kako dostići te suptilnije i moćnije forme lepote? Radom na sebi! I psihologija i duhovnost, kao

PHOTO: pixabay.com

i svi new-age pokreti, naglašavaju prevashodnu važnost i neophodnost rada na našem unutrašnjem biću.

Psihologija to biće naziva ličnošću, duhovne škole božanskom iskrom ili dušom, ali se sve one slažu u jednom - to je izgrađivanje nas samih u pravcu sve pozitivnijih emocija i misli, sve veće harmoničnosti i integriteta, lakoće i radosti postojanja, mira, prefinjenosti i dubine. Pogledajmo decu, zar postoji neko ružan među njima? Oni su savršen primer te istinske radosti i lakoće postojanja.

Svi su oni neodoljivi i predivni, ukoliko uspemo, bar za trenutak, da se izmestimo iz svojih strahova, briga i očekivanja, i primetimo tu njihovu nesputanu iskru Života. Oni slave život, uživaju u trenutku, igraju se, raduju, pevaju i plešu. Kako navodi jedna izreka: “Ne prestajemo da se igramo zato što starimo, već starimo zato što prestajemo da se igramo”.

Sve ono što narušava stanje našeg tela, duše i duha, narušava i našu lepotu. Konstantne brige i

strahovi, zavisti, osvetoljubivosti, ljubomore, posesivnosti, ego -manijakalnosti, nesigurnosti, netolerantnosti, napetosti i negativne misli, utiču na celokupan kolorit kojim bojimo naš unutrašnji svet, a on opet sačinjava čitavu našu realnost. Ljudi često pogrešno misle da je njihov svet misli i emocija tek jedan deo celokupne realnosti, ali one upravo jesu naša celokupna realnost, jer boje svaku percepciju, svaki doživljaj i svako iskustvo, potpuno i neumitno.

I zato je prvi korak ka postizanju unutrašnje lepote razvezivanje i otpuštanje svih negativnih unutrašnjih sadržaja, uporan i nepokolebljiv rad na postizanju lepote našeg unutrašnjeg bića. Tehnika je mnogo, od psihoterapije i Bahovih cvetnih esencija, do ho’oponopona, hipnoterapije, joge i meditacije, molitvi i oprosta, moralnosti i svesnih težnji ka principima opšteg dobra, čitanja knjiga na temu samorazvoja, knjiga koje šire dubinu percepcije naše realnosti i spoznaje vlastite moći i sl. Dostupnih tehnika je

bezbroj, više nego ikada. Svima njima je zajedničko samo jedno, a to je oslobađanje od svih negativnih uverenja i programa, iskustava i emocionalnih naboja sa jedne strane, i dostizanje stanja radosti i ljubavi, lakoće i unutrašnjeg sjaja. „Lepota će spasiti svet“, kako je to rekao Dostojevski. I eto prave, blistave, unutrašnje lepote. Na samo korak od nas. I tada mi više nismo mrak, koji traži svetlost drugog bića da ga obasja, već postajemo izvor lepote i inspiracije, radosti i poezije. Srećno u uzbudljivom procesu unutrašnjeg rasta i ne zaboravite da je to jedini, istinski vredan i celoživotni projekat, koji nam pruža neumitnu ispunjenost, sreću i zadovoljstvo sa svakim načinjenim korakom ka velikom, blistavom suncu, koje sija u svakom od nas.

15

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

PHOTO STORY:

PUGLIA Apulija (italijanski Puglia, čita se Pulja) je italijanska regija na samom jugoistoku Italije. Najlakše se stiže do nje legendarnim trajektom Bar - Bari.

Mirnoća, autentičnost i različitost gradova u regiji je ono što se prvo primeti. Nekoliko gradova se ističu.

Alborebello, sa svojim karakterističnim kućicama od kamena koji se zovu truli, Matera, grad sa istorijom dugom 9000 godina gde su do pre pedeset godina živeli i u pećinama, u kojem je sniman film Stradanje Isusovo Mela Gibsona te Ostuni, beli grad koji pleni svojom mirnoćom, blizu obale.

PIŠE/FOTOGRAFIJE: IGOR MARINOVIĆ

16

17

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

PHOTO: pixabay.com

18

ona,

탑ena zmaj

19

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

INTERVJU: ALEKSANDRA KOKOTOVIĆ

LEPOTA ŽENE Aleksandra Kokotović je rođena u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, u gradu koji jedini, pored Jerusalima, ima pravoslavnu crkvu, džamiju, katoličku crkvu i sinagogu udaljene 100 metara jedne od drugih. Odrastajući pored raznolikih kulturoloških i verskih lepota, izrastala je prelepu, mudru ženu, koja je svoju spoljašnju i unutrašnju lepotu objedinila na najvišem nivou.

Završila je modni dizajn na Academia del Lusso u Beogradu.

Duhovita, vesela, direktna, mudra, otisnula se u svet modelinga veoma rano.

Kao manekenka, radila je za najveće modne kuće kao što su Armani, Elie Saab, Oscar de la Renta, Calvin Klein, Donna Karan itd. U knjizi je “Ko je ko u Bosni i Hercegovini”.

Prvakinja je Sarajeva na 400 metara sa preponama. Svoju trku života trči na najbolji način.

PIŠE: Anima Mundi FOTO: Privatna arhiva Bila si i jesi u svetu modelinga koji je uvek posmatrao tu vidljivu/fizičku lepotu koja se čak precizno, u nekim delovima, može izraziti u centimetrima. Za Miss Jugoslavije si bila izabrana 2001. godine i predstavljala si državu u Tokiju naredne godine na Miss International.

Pobedila si i na svetskom izboru Miss Beauty Queen World 2006. godine kao Miss Bosne i Hercegovine. Kako se oseća žena kojoj dodele titulu MISS? Prvi izbor za Miss na kome sam učestvovala, desio se u osmom razredu osnovne škole, na koji me je prijavio moj nastavnik fizičkog vaspitanja Amir Delkić. Izbor se sastojao iz nekoliko segmenata na kojima se trebalo dokazati. Pobedila sam, ali sam pobedu i očekivala, bez imalo sumnje. Istinu koju će svi ljudi oko mene potvrditi je da ni malo nisam uobražena, egocentrična, sebična, arogantna. Za mene je materijalna lepota jako važna u svim životnim sferama, ali kao komplementarni faktor duhovnoj lepoti.

Nisam sebe smatrala najlepšom, ni tada, ni danas, samo sam verovala u svoju kreativnost, autentičnost i znanje. Jednostavno sam bila drugačija u svakom pogledu i znala sam kako da se ponašam u svim situacijama. Stoga, ta prva titula mi je bila draga, naravno, ali nije uticala da se osećam važno, bolje, niti da se osećam kao pobednik. Svakodnevno sam bila pobednik u svim životnim situacijama, kroz koje sam jako volela da prolazim sa svojim prijateljima. Ljudi su mi uvek bili važni, timski rad, zajedničke pobede i intima među nama, koja je proizilazila iz toga.

Oprobala sam se u raznim stvarima, jer se nisam

20

bojala poraza. I poraz i pobeda su samo iluzije, a moje biće zahteva razne izazove i konstantna dešavanja, da bi se razvijalo kroz doživljaje i emocije.

Od izuzetnog značaja je kako se roditelji ponašaju prema detetu u ranoj dobi. Ako vas podržavaju i govore vam da sve možete, da ste pametni i lepi, da su ljudska evolucija i dobrobit čovečanstva neuporedivo važniji od sitnih događaja i malenih nas, napraviće od vas snažnog čoveka koji će bez kompleksa ići kroz život, misleći i na druge i na svet oko sebe. Pretpostavljam da devojčicama koje sebe nisu doživljavale kao lepotice, titula Miss podigne samopouzdanje na mnogo veći nivo, te im pruži osećaj da mogu osvojiti svet i ispuniti sve svoje želje, ali meni su manekenstvo i titule Miss bile samo oruđe (izgovor) za lepe događaje, druženja sa lepim ljudima, putovanja, malo glamura i raskoši u svakodnevnom životu.

Koliko radiš na sebi u fizičkom i duhovnom smislu?

Rad na ličnom razvoju i duhovnosti je moj glavni zadatak, ali ne samo na sebi, već i na ljudima koji su deo mog života. Mislim da sam takva rođena, ali je i moja majka odigrala veliku ulogu birajući za mene posebne duhovne knjige i uvodeći me u učenja hinduizma, budizma, islama i hrišćanstva. Još kao dete sam naučila glavnu i jedinu istinu, da smo svi jedno i da energija i univerzum savršeno funkcionišu u skladu i balansiranju sa čovečanstvom, našim delima, mislima i emocijama.

Treba se osloboditi svojih ličnosti i ući u stvarnost svog bića.

Puno putuješ na razne strane sveta, vidiš, upoređuješ, zaključuješ.

Kako bi opisala prosečnu ženu u 21.veku u njenoj celovitosti (fizička i unutrašnja lepota)?

Smatram da je polagano počeo proces kolektivnog duhovnog buđenja.

To je prirodni ciklus o kome govori Helena Blavacka u svojim knjigama “Tajna doktrina”. Helena je 1888. godine pisala o tome kako se naša planeta, poslednjih nekoliko (stotina) hiljada godina, nalazi u četvrtoj (od sedam) fazi razvoja, koja je materijalno i najniža (najgušća), i polako se krećemo ka petoj, što kao posledicu ima kretanje čitavog sistema ka duhovnom (dalje od materijalnog) i ka buđenju svesti čovečanstva da postoji i nešto više od opipljivog fizičkog sveta oko nas.

Ljudi su više nego pre okrenuti radu na sebi, povratku prirodi, alternativnim pristupima lečenju, podmlađivanju duha i tela, raznim spiritualnim praksama. Žena 21. veka se prilagodila promenama na jako lep način. Danas se srednjovečne žene neguju i održavaju mladalački izgled, izraženije nego ranije, a uz takvu pojavu ide i prikladno ponašanje. Generalno, ljudi su duže mladi i vitalni. Danas žena nije samo majka, supruga i domaćica.

Ona je osoba sa stavom, prijateljima, različitim društvenim angažmanima, interesima, slobodom da bude iskrena i govori, manje-više, zavisno od sredine i okruženja, o svojim osećanjima, strahovima, nadanjima, željama, bivšim ljubavima. Da banalizujem, žena današnjice ima duži rok trajanja.

Izuzev nekolicine srećnica, do skoro su prosečne žene nakon 30. godine prilično zaboravljane. I danas se žene susreću sa uvrnutim sistemom u kome se teško zapošljavaju već u 40im godinama. Potpuno stojim iza toga da su zrelije žene bolje i kompletnije u svakom pogledu, te da se od njih može dobiti neuporedivo više u svim segmentima života. Ono na šta žena treba da obrati pažnju je da, teški i ne tako prijatni događaji i emocije kroz koje je prošla, ne uprljaju njenu dušu; da ne postane zajedljiva, mrzovoljna, ljuta na muški svet (koji je predivan, ako mu se pristupi ispravno i ako se ne očekuje nemoguće), da ne bude ljubomorna na mlade devojke, jer je i sama bila tamo jednom, da život ne shvata preozbiljno, da se što više zabavlja i da je zbog toga ne grize savest.

Sve što pomaže ljudima da se osećaju bolje, samim tim ih čini i boljim osobama, jer srećan čovek nije zao čovek, a da pritom ne ugrožava nikoga je pobeda.

21

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

22

Rad na ličnom razvoju i duhovnosti je moj glavni zadatak, ali ne samo na sebi, već i na ljudima koji su deo mog života.

Ključna stvar je opraštanje. I sebi i drugima. Treba redovno izbacivati smeće iz svog života. I Buda je učio svoje učenike da očiste životni prostor. Tako je i sa našim bićem. Treba na sve događaje gledati kao na važne životne lekcije, koji to i jesu. Iz njih treba učiti, a zatim redovno provetriti svoju glavu, misli, izbaciti ustajalu i uneti novu energiju u sebe. To je jedini način da se razvijamo. Da bi bili otvoreni za nove radosti, nove susrete i nova iskustva, moramo biti slobodni.

O telu, takođe, treba voditi računa. Telo je hram naše duše. Ishrana je na prvom mestu.

Šta misliš o estetskoj hirurgiji?

Sve što pomaže ljudima da se osećaju bolje, samim tim ih čini i boljim osobama, jer srećan čovek nije zao čovek, a da pritom ne ugrožava nikoga je pobeda.

Koji su to bili trenuci u životu kada si osetila da je lepota doprinela tvojoj pobedi?

Na ovom nivou ljudskog razvoja, svako ko kaže da fizički izgled nije važan, nije iskren. Živela sam na nekoliko kontinenata, što znači da sam više puta potpuno menjala okruženje.

Izgled mi je sigurno pomogao da uđem u najbolja društva, ali su moj karakter i moja ličnost definitivno učinili da tamo i ostanem. Međutim, moj duh je jako vedar i društven sam tip. Volim ljude, energetsku razmenu, komunikaciju i činjenica je da to ponajviše doprinosi mom putovanju.

Da li si sklona ličnim transformacijama?

Izuzetno su potrebni rast i balansiranje na svim nivoima; duhovnom, mentalnom i fizičkom.

Transformacija se može desiti isključivo kroz promenu razmišljanja, uverenja, stavova, navika.

Rad na sebi, svom ponašanju, pogledu na stvari, stalnom obrazovanju, menjanju šablona koji u nama više ne bude život, niti nam daju polet i motivaciju, rad na promeni životarenja u kome se tačno zna kako će svaki dan proteći, promena sredine, posla, rizikovanje, važni su za svaki preobražaj, odnosno napredak. Ograničena ljudska priroda se može proširiti usavršavanjem sva tri nivoa. Čovek može promeniti svoju unutrašnju i spoljašnju prirodu i koncentracijom. Osoba sa jakim umom može postati šta god želi.

Dostojevski je rekao „Lepota će spasiti svet“. Da li bi se složila sa tim?

Da, ali lepota misli, lepota u stavu i ponašanju prema čoveku, prema planeti na kojoj živimo.

Ljubav, mir, radost i intuicija su božanske osobine.

Proizvod svih je lepota. Živimo u vremenima u kojima intima nije primarna stvar, u kojima bliskost gubi vrednost, a značaj osobina istinske ljudskosti i plemenitosti bledi, pa je sva naša pažnja najčešće usmerena na spoljnu lepotu i čulna zadovoljstva, na koja se čovek obično uzda da mu daju informacije o njemu i svetu u kojem živi, i to vrlo površno.

Svi traže izgovor za ljubav, ali većina ne zna način. Ljubav je odgovor. Ljubav će spasiti svet.

23

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

PHOTO: pixabay.com

24

on,

ostvaren i uspešan

25

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

INTERVJU: ĐORĐE PAVLOV

DUŠA DEČAKA ODRAZ MUŠKARCA 26

Đorđe Pavlov, poznatiji kao Đorđe Kortina, maneken sa diplomom pravnika, ugostitelj i jedan od vlasnika salona venčanica “Aja Cortina”, rođen je 22. avgusta 1950. godine. Iako je pistom prvi put prošetao davne 1969. godine, danas ga možemo videti samo dva puta godišnje kada prošeta odela italijanske marke “Pal Zileri”.

Sa diplomom pravnika u rukama i ponudom advokata Tome File za pripravnički staž u njegovoj advokatskoj kancelariji, odlučuje se za ugostiteljstvo. Iako i danas žali što nije krenuo tim putem, kaže da nikada nije kasno da postane najstariji advokatski pripravnik u Srbiji.

Veliki miljenik žena, čovek sa harizmom, koji je žario i palio bivšom Jugoslavijom, sebe ne smatra šmekerom, već interesantnom osobom. Danas ga ispunjava dobra knjiga, kafa sa prijateljima i vožnja motorom. Voli i radi iz duše.

PIŠE: Milena Miletić FOTO: Privatna arhiva

Šta je za tebe lepota? I koliko ti je ona pomogla ili odmogla u životu?

Za mene, lepota je unutrašnja energija čoveka. Moj odnos prema lepoti se manjao s godinama. Nekada sam obraćao pažnju na oči, kosu, usne, a danas mi je bitna duša. Iako me mnogi smatraju lepim čovekom, ja za sebe ne mogu to da kažem. Više mi prija kada me okarakterišu kao interesantnu osobu. Imam tu unutrašnju energiju koju ljudi prepoznaju. Kada sam radio kao maneken u bivšoj Jugoslaviji, bilo je pet-šest manekena koji su važili za lepotane, ali su samo mene analizirali kao nekoga ko ima harizmu. Tada mi je bilo važno da mi kažu da sam simpatičan, a danas mi je bitno da im je prijatno i zabavno u mom društvu.

Kako si došao do sopstvenog stila koji te čini toliko prepoznatljivim?

Moj stil se menjao tokom života. Nekada sam više pratio modu nego sad, i možda je upravo taj trenutak, kada sam oblačio samo ono što mi odgovara i što mi se sviđa, bio presudan i nekako izgradio moj stil. Ne volim da trošim novac na odeću. Volim kežual varijantu i ne sećam se kada sam poslednji put stavio kravatu. Da, bilo je to uvek kada treba da se slikam na crvenom tepihu, pa da izgledam malo otmenije. U izgradnji mog stila dosta mi je pomogla supruga Olivera Bursać, koja i te kako ima dara za umetnost. Kada imamo dileme, ona je uvek tu da mi da savet, ali se nekada odlučim i da uradim suprotno

od njenog mišljenja. Imam dobar odnos prema bojama, što mi dosta pomaže da uklopim kombinaciju. Ne volim da nosim po svaku cenu markiranu garderobu, previše je skupa za nas obične ljude.

U sedmoj deceniji si života, a čini se kao da si pronašao fontanu/izvor mladosti sa koje se napajaš.

Izgledaš i dalje kao dečak. Otkrij nam tajnu tvoje vitalnosti i tog šmekerskog izgleda.

Moguće da sam dečak u duši, da sam jedan od onih muškaraca koji nikada ne odrastu, a žene to i te kako vole.

Za moj izgled i tu vitalnost je sigurno „kriva“ genetika.

Kada dodamo malo mog napora i odricanja, rešenje je ovakav Đorđe Kortina kakvog vidite. Ne postoji poseban recept. Fizički sam veoma aktivan, družim se sa mlađim motoristima i sportistima, i taj uticaj mladosti meni pomaže. Vodim računa o ishrani, koristim veliku količinu suplemenata, raznih vitamina, minerala, izbegavam crveno meso. Iako je teško ugostitelju koji ima kafanu da se pridržava nekih smernica u ishrani, ja uspevam.

Ne mogu da odolim bundevari, piti sa makom, hlebu, ali i ja imam dušu, pa mogu barem dva puta nedeljno da zadovoljim i ta čula.

Kako ocenjuješ srpskog muškarca u srednjim godinama, a kako žene?

Muškarci srednjih godina (40-50) u Srbiji imaju ogoman teret na plećima. U zemlji u kojoj nema mnogo 27

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

PHOTO: pixabay.com

dobrih prilika za napredak, gde se jači pol fokusira samo na zaradu, taj prosečan čovek polako iščezava, kao što je kod nas nestala srednja klasa. Ni ženama nije lako, one su uvek na meti raznih osuda. Greška je što smo mi i dalje patrijahalno društvo i što se kod nas uspeh ne prašta.

Upešna i ostvarena žena će biti kažnjena, za nju i njen uspeh nema mesta. Malo je onih koje su svojim radom dostigle nešto u životu. To onda vuče druge probleme, jer upravo od takvih žena muškarci beže, plaše ih se, a delimično je za to krivo patrijahalno društvo.

Da li je teško pronaći put do središta sebe, onoga što ti jesi?

Svakome je teško da pronađe sebe. Kada si mlad, nemaš potrebu za time, a kada zađeš u neke godine, onda staneš i zapitaš se da li si se ostvario, da li si postigao nešto, koliko si srećan... Čovek mora da radi ono što voli, jer zadovoljstvo i ispunjenje koji nosi posao kojim se bavi, rešilo je pola posla pronalaska sebe i svog mira. Pritisak čaršije je ogroman, ali zato treba biti jak i odupreti se. Radite ono što volite, manite se predrasuda, živite život onako kako mislite da je ispravno, ne tražite pomoć ni od koga, budite graditelj svoje sreće. Ostvarite 28

se na poslovnom i porodičnom planu i duša će vam biti ispunjena i mirna.

Tvoj tempo života sigurno je drugačiji nego od pre 20 godina, ali šta je ono od čega ne odustaješ i nikada nećeš?

Nekada sam se intenzivno bavio sportomm i ta ljubav prema fizičkoj aktivnosti me nije napuštala do danas. Sećam se da mi se dešavalo da majice u kojima sam trenirao nisam prao mesecima, jer smo čuli od nekih stručnjaka da osećaj znoja koji ostaje na odeći za trening još više podstiče na sport i uspehe. To je bilo nekada, tada sam bio mlad, željan svakog napretka, a sada sam malo prikočio. Drugo je vreme bilo, lepše se zarađivalo, manekenstvo je bio dobro plaćen posao, pa sam sebi mogao da priuštim razne stvari. Ali, kada nešto voliš, onda uvek nađeš vremena i motiva za to. Danas ne odustajem od dobre knjige, od kafe sa dragim ljudima, od vožnje motorom... Nema lepšeg osećaja od onog kada izvedem jednu dobru stazu na skijanju, kada napravim krug motorom, kada moji kafanski svirači pogode žicu...

Zadovoljite ljudi dušu, nema lepšeg osećaja... Iako sam kao mlad imao priliku da sa diplomom pravnika radim

sa našim poznatim advokatom Tomom Filom, danas, posle toliko godina, razmišljam da postanem najstariji advokatski pripravnik u Srbiji. To sam predložio jednoj prijateljici, pa nikad se ne zna... Možda otplivam i u advokatske vode.

Kada se ujutro probudiš i pogledaš u ogledalo, šta je to što sebi kažeš? “Đorđe, šmekeru, još jedna bora”,“Đorđe, idemo još jedan krug”, ili... ?

Kada se ujutru probudim i pogledam se u ogledalo nisam mnogo srećan zbog onoga što vidim. Ali to me ne pokoleba, novi je dan, nove akcije, novi izazovi. Bore su tu, ali mi ne smetaju. Danas ne jurim žene, nije mi bitno da li mi se na čelu pritajila još po neka bora. Živim dosta miran porodičan život, pa ne obraćam pažnju na te površne stvari. Znam muškarce koji se farbaju, botoksiraju lice, i to sve da bi impresionirali žene. Meni to nije potrebno, ja sam srećan čovek sa borama.

Iako se bavite ugostiteljstvom, niste odustali od mode?

jedan malo drugačiji način. Sa jednim partnerom sam otvorio salon „Aja Cortina“ venčanica u centru Beograda.

To su Sent Partik venčanice koje dolaze iz Kine. Iako u Beogradu ima veliki broj salona venčanica, potrebno je vreme da se izdvojite. Kvalitet i posebnost se uvek primete.

Venčanice se ne kupuju, već iznajmljuju, a s obzirom na to da je zaštitno lice ovih divnih svečanih haljina naša poznata muzička umetnica Marina Visković, devojke i žene koje dođu u salon mogu da vide i veliki asortiman brendiranih haljina.

Posle dugo vremena vratio sam se modi, ali na 29

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

PHOTO: pixabay.com

30

Refresh

your stav

31

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

VEŽBAJMO LEPOTU DA BI SVET BIO LEP Lepotu oduvek povezujem sa ljubavlju i svetlošću. Kada smo zaljubljeni, sve nam je lepo. A sve što nam je lepo, na neki način volimo.

Sve što volimo, automatski nam je lepo. Kako bismo lepotu videli i doživeli, neophodna nam je svetlost.

A svetlost ima bezbroj izraza i načina da nam se pokaže (jedna od njih je radost), pa tako ljudi koji „svetle iznutra“, isijavaju lepotu na razne načine i njihovo ih okruženje doživljava lepima.

Dugo mi je vremena bilo potrebno da shvatim da lepota stvarno dolazi iznutra. Ostatak života provešću, pretpostavljam, u nastojanjima da to na pravi način sprovodim u praksi. Veći deo detinjstva i mladosti, kao i dobro parče zrelog života, provela sam u strahu da li sam dovoljno lepa.

Očajnički želeći da budem, trudila sam se da ispunim sva tuđa uverenja o lepoti, sve tuđe zamisli o tome kako izgleda i kako se ponaša neko ko je lep, konstantno sumnjajući u svoj uspeh. Iznutra ophrvana žudnjom za tuđim priznanjima lepote, brinula sam toliko da sam vremenom (po zakonu privlačenja, valjda) slomila nos, dobila akne, masno lice i kosu, i bezbroj drugih pokazatelja da nešto sa mojom lepotom ne štima. Doduše, to neke bliske ljude nije sprečavalo da mi govore da sam lepa, ali ja im, svejedno, nisam verovala. Što sam se žešće upinjala da spolja budem lepa, iznutra sam bivala sve više kritična prema 32

Sad tek uviđam gde se tačno nalazi to „iznutra“, odakle izvire lepota. Ono je u najdubljim nivoima moga bića, dubljim od mesta gde su sva moja uverenja pohranjena, i odakle diriguju mojim mislima i njihovim svakodnevnim manifestacijama.

PIŠE: Nina Martinović Armbruster, TV urednica, novinarka i voditeljka na TV Vojvodina sebi, svom ponašanju, svojim sposobnostima i izgledu. Vremenom sam postala pravo zakeralo prema sebi, ne primećujući da pokušavam da udovoljim drugima, tj. onome što sam smatrala da bi drugima prijalo, a ne sebi. To se sve više videlo spolja, bivala sam sve namrgođenija, osmeh sve ukočeniji, vedrina je iščezavala sa lica. I ne samo to. Čak su i okolnosti počele da odražavaju moje unutrašnje stanje i lagano su se pogoršavale. Mnoštvo pročitanih knjiga, mudri ljudi u okruženju, tuđi primeri i saveti, kao da su se samo skladištili negde duboko u meni, bez realnog uticaja na moj život. Sve dok me nekoliko snažnih događaja nije dobro „protreslo“, pa su sve naučene teorije, sve savladane metode, sve sugestije, najzad uspele da dopru do moje svesti i počele da deluju.

PHOTO: pixabay.com

Uspela sam da svesnije „vidim“ svoje misli, da prepoznajem svoja ponašanja i reakcije, i svesno se trudila da se menjam. I sve je postalo lepše, i ja se osećam i lepše i lepšom. Osećam veće zadovoljstvo u vežbanju joge i mojih omiljenih „Tibetanaca“, u hrani uživam više, lepše mi je u svakodnevnim aktivnostima i odnosima sa bliskim i manje bliskim ljudima. Život se prolepšao. Sve sam više zaljubljena u život i sve više lepote vidim u njemu.

Vidim lepotu i u sitnicama u kojima je ranije nisam primećivala. Misli o sebi i o svetu su se prolepšale, a i odraz u ogledalu sve mi je lepši, sa šminkom ili bez nje, bilo da sam doterana ili ne.

Sad tek uviđam gde se tačno nalazi to „iznutra“, odakle izvire lepota.

Ono je u najdubljim nivoima moga bića, dubljim od mesta gde su sva moja uverenja pohranjena, i odakle diriguju mojim mislima i njihovim svakodnevnim manifestacijama.

Ali da bi misli proizvodile lepotu, da bi se pretvarale u ljubav i svetlost, one moraju da budu čiste, moraju da budu iskrene, istinite. Moraju da izviru iz tog najdubljeg mesta. A do takvih misli dolazimo isključivo uklanjanjem raznih uslovljenosti koje smo pokupili od drugih, a ne dotiču suštinu naše duše. Kada svako od nas pronađe šta ga to suštinski čini srećnim i kada to iskreno sebi prizna, kada živi u toj svojoj istini trudeći se da je ne izneveri ni po koju cenu, onda počinje da isijava tu unutrašnju lepotu. I svi koji su u sličnom stanju videće tu lepotu. Oni koji nisu, oni vide iskrivljenu sliku, izvitoperenu sopstvenim neiskrenim mislima u sebi i o sebi.

Duboko sam uverena da taj isti proces ima i obrnutu putanju, te da može da se kreće od spolja ka unutra.

Ukoliko se potrudimo da namerno primećujemo lepotu i da obraćamo više pažnje na ono što nam se čini lepim, posebno u prirodi oko nas,

tako ćemo dopreti do najdubljih nivoa svoga bića, direktno i nepogrešivo dopirući do svoje suštine, onakve kakvu smo je dobili na rođenju, do istine, radosti i ljubavi. Ako svakodnevno vežbamo lepotu, diveći se lepoti, i sami postajemo lepota.

Postajemo istina, ljubav i radost, svetlimo jače i „dodirujemo“ druga bića, potičemo njihove unutrašnje lepote, jer i oni, čim vide lepo, i sami postaju lepota.

Osećam da, iz dana u dan, sve veći broj ljudi primenjuje ove principe i ostvaruje veliku misao Dostojevskog: lepota će spasiti svet. A šta drugo nego lepota - istina, radost i ljubav?

Zato svesno vežbam svoju unutrašnju lepotu, da bih i spolja postala lepa, da bi moja stvarnost postala lepa, da bi svet postao lep.

33

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

34

FESTIVAL EVROPSKOG FILMA PALIĆ (Letnja pozornica od 18.–24.07.2015. godine)

CENTAR EVROPSKOG FILMA NA MAPI SRBIJE JE I OVE GODINE NA PALIĆU Na Letnjoj pozornici na Paliću, fanfare će 18. jula svečano najaviti otvaranje 22. Festivala evropskog filma pod sloganom „Evropski san“. Filmom „The Here After“ Magnusa von Horna, kooprodukcija Poljske, Francuske i Švedske, započeće čarolija sedme umetnosti koja će sedam dana da vas drži budnima.

Na istom mestu, u okviru takmičarskog programa, biće prikazana i ostvarenja „Svet je moj“ Nikolaja Konstantina Tanasea, „Heil“ Ditriha Brugemana, „Magična devojka“ Karlosa Vermuta, „Koza“ Ivana Ostrohovskog, „Najnovije jevanđelje“ Jaka van Dormaela, „Pionirski heroji“ Natalije Kudrašove, „45 godina“ Endija Haja, „Nasukan u kantonu“ Mans Manosna, „Moja majka“ Nani Moreti, „Sve će biti u redu“ Vim Vandersa, „Panama“ Pavla Vučkovića, „Ovnovi“ Grimura Hakonarskona i „Rukli“ Veika Ounpua.

U toku sedam festivalskih noći, publika će imati priliku da, u okviru devet programskih celina, pogleda više od 80 filmskih ostvarenja. Tih dana Palić je prava prestonica evropske kinematografije. Takmičarski program se odvija na jedinstvenoj i neobičnoj Letnjoj pozornici na Paliću, a filmovi ostalih selekcija se prikazuju na više lokaciju u Subotici i na Paliću.

I tako poslednjih 22. godine Subotica i Palić, posredstvom Festivala evropskog filma, dokazuju da je duh Aleksandra Lifke još uvek živ na ovim prostorima, a ovogodišnji dobitnici nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskom filmu su priznati švedski reditelj Roj Anderson (Roy Andersson) i srpski reditelj Želimir Žilnik.

PIŠE: Anima Mundi

35

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

36

PHOTO: pixabay.com

36

Refresh

your BEAUTY

37

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

UNUTRAŠNJA LEPOTA INNER BEAUTY

PIŠE: Dragana Blagojević Lombardelli, terapeut holističke, psihosomatske i prirodne medicine

Ono što nas na vidljivoj lepoti zadivljuje, uvek je samo ono nevidljivo. (Mari Ebner Esenbah) Lepota bez draži isto je što i udica bez mamca. (Alber Kami) Sve ima lepotu, ali ne mogu je svi videti. (Konfučije) U zdravom telu je i zdrav duh, tvrdi latinska poslovica, ali ja sam sklona verovanju da je u zdravom duhu zdravo i, naravno, lepo telo.

Holistički pogled na svet obuhvata telo, um i emocije kao celinu svakog čoveka.

Osoba lepog duha obično zrači pozitivnom energijom, blista i obasjava svojom svetlošću sve oko sebe. Mladolika je, pleni, osvaja i zavodi svojom harizmatičnošću.

Sigurna je u sebe, poznaje svoje talente, vrline i mane. Hrabra je i ne plaši se da se prikaže u svom prirodnom svetlu, kroz spontanost koju nosi u svojim manirima.

Još od perioda stare Grčke, žene su svrstavali u arhetipe boginja.

Atena je žena koju karakteriše emotivna inteligencija, empatija, moć da uspostavlja dobar odnos među ljudima i rešava konflikte.

Atemida ima slobodu da odabira sopstvene mete i način na koji će doći do svojih ciljeva.

Afrodita je zavodnica koja ima prirodni talenat komunikacije, izražen govor tela, erotiku i moć 38

da privuče pažnju na sebe, probudi želju u posmatraču.

Estia poseduje intuiciju, unutrašnji pogled na vrednosti, moć da objektivno sagleda svoje prioritete.

Demetra nas uči kako da brinemo i negujemo sebe same, i da to bude u istoj meri u kojoj brinemo za naše bližnje.

Era (Terra) nas uči samopouzdanju, verovanju da je u životu sve moguće, da možemo lako sebe realizovati i biti dobro ukorenjeni u svojim životnim stavovima.

Možda je svaka od karakteristika, koje poseduju slavne grčke boginje, svojstvena osobama koje poseduju unutrašnju i vanjsku lepotu.

Lepota u nama je skup rezonanci prethodnih iskustava našeg življenja.

Lepota boginje se prepoznaje u momentu kada jedan cvet otvori svoje latice i pokloni svoj opojni miris prirodi, a za uzvrat dobije kap rose na dar.

Lepota boginje se nalazi u mirisu proleća, u dašku vetra, koji ostane lako prepoznatljiv u sveže opranoj kosi. Široko raširene ruke prema duši sveta, nose u sebi dar i lepotu boginje.

Lepota u ljudima pohranjena je prisustvom Boga u nama. Bog je poklonio autentičnu lepotu svakom od nas, svetlost koju nosimo u sebi

čini da svaki spoljašnja nepravilnost bude jedinstven pečat božje kreativnosti.

Da li ćemo se nekome svideti ili ne je relativno. Stara italijanska poslovica kaže: “Nije lepo to što je lepo, već je lepo to što nam se dopada”.

Naravno, dodala bih, da o ličnim ukusima ne treba diskutovati!

Voleti sebe, raditi na sebi, upoznati sebe, oplemeniti sebe, biti tolerantan prema sebi i drugima, usmeriti svoj duh ka višim ciljevima, koji daruju smirenost duha i tela, i poklanjaju vrednost i dobrobit sebi i celom svetu. Jer sve vibrira, sve je jedno, i mi smo svi velika celina, pa tako i naše dobro raspoloženje doprinosi nama i daje dobre vibracije kolektivnoj svesti.

To znači otvoriti širom svoje oči i progledati iznutra. Gledajući sve samo površinskim pogledom, mi primećujemo samo površinu, vidimo na ljudima njihove vanjske crte lica, koje mogu da budu u perfektnim proporcijama, a da opet nude sliku bezličnosti. Biti svoj, specifičan, može se biti samo ako se radi na sebi, ukoliko se upozna svoje unutrašnje iskonsko ja, koje nas želi baš takvima kakvi jesmo.

Ljudi oko nas su mnogo puta naše ogledalo u kojem se mi ogledamo u celosti. Ukoliko neko ne voli sebe, ako je ružan sebi, onda će biti ružan i drugima.

Nasmejana osoba je lepa, jer osmeh na našem licu je deo

PHOTO: pixabay.com

estetskog doživljaja koji se prevodi kao lepota. Bes, zloba, ljubomora, strah izobliče i najlepše crte lica.

Lepota dolazi iznutra, što znači da akutno dolazi kroz pozitivne emocije, a hronično kroz generalno stanje duha i sliku o sebi koji sami emitujemo na druge.

Lepota je vezana za ideju o sreći i zato nije slučajno da lepota izaziva osećaj sreće.

Lepota u umetnosti, u prirodi, kontakt sa sublimalnom i vidljivom lepotom, ima ogromnu važnost za naše psiho-fizičko zdravlje.

Bolesnici u bolnicama brže ozdrave ukoliko ispred sebe mogu da vide slike prelepih prizora, prirode, motive ljubavi.

Spoljašnja lepota nam je podarena genetikom naših roditelja, njihova tela su je kreirala, dok se unutrašnja lepota rađa iz naše osvešćenosti, sazrevanja, talentovanosti, plemenitosti - obe u skladu čine našu individualnost.

Spoljašnji izgled je refleks našeg unutrašnjeg bića.

Spoljašnja lepota je na nivou površine kože i puno puta može biti prepreka ka upoznavanju svoje unutrašnje lepote. Identifikovanje sa svojim spoljašnjim izgledom znači imati paravan iza koga se možemo sakriti, nahraniti svoj ego i ostati njegov zarobljenik. Ego će nas uvek videti ružnima, neskladnima, nedovoljno mladima, i tražiti od nas još žrtvovanja, korekcija i perfekcionisanja.

Aleksandar Veliki je bio prelep, imao je savršeno izvajano telo, ali je bio egocentričan čovek, kome su vojni pohodi i uspesi služili da nahrani svoj ego. Kada se susreo sa Diogenom i njegovom fizičkom lepotom, koja je zračila, iako ogoljena do kože, bez uobraženosti ega, obasjana plemenitom aurom, prepoznao je u sebi konflikt i krizu ličnog identiteta, osetivši se obeshrabreno i poraženo.

Osoba koja poseduje unutrašnju lepotu, zna da voli sebe i druge bezuslovnom ljubavlju, poseduje unutrašnji mir, optimizam, empatiju, zna da izgovori lepu reč za svakoga, vidi lepotu i tamo gde je na prvi pogled nema, razume nerazumljivo, prepoznaje i primenjuje istinu, pogled na svet joj je kroz oči duše.

Osoba koja nema unutrašnju lepotu često ima loše opštenje između svog duha i tela, pa se kod nje mogu prepoznati različiti simptomi koji je blokiraju i onemogućavaju da živi harmonično.

Tako se dešava da loša osećanja razboljevaju i materijalizuju bolesti i loš spoljašnji izgled. Na primer, bes nas blokira, remeti rad mišića i zglobova, i tipičan je osećaj koji loše utiče na jetru kao organ koji sve filtrira, pa i sva naša loša osećanja, strah daje nepravilan rad bubrega i urinarnog sistema, tuga i bol nas guše i otežavaju rad pluća.

Svi ovi simptomi odražavaju se na spoljašnju lepotu. Tako se

vreme i loša osećanja na našem licu manifestuju kroz spale jabučice koje su direktno povezane sa plućima i znače da nam fali oksigen u koži, udubljene jamice oko nosa i usta znače da su nam u disfunkciji slezina i pankreas, koje simboliše osobu koja je zabrinuta i ne zna da primi lepotu, ljubav i slatku stranu života, dok opušteni i atonični obrazi ukazuju na otežan rad jetre i skriveni dugogodišnji bes koji smo potisnuli u sebe.

Zna se da su bore reverzibilne, nisu permanentne, zato kada u sebe stavimo unutrašnji osmeh, ili kad nam se desi zaljubljenost, mi procvetamo kao priroda u proleće, i kada volimo, mi se ozarimo srećom.

Naša duša se nahrani ljubavlju i naše lice blista.

Onoga trenutka kada budemo uspeli da prepoznamo i protumačimo poruku svoga unutrašnjeg plemenitog bića, naše duše, uskladimo svoje misli, telo i emocije, samo onda ćemo osetiti veliku slobodu, mir i ljubav u nama i oko nas, onda će naša spoljašnost zračiti sreću, koža lica blistati iz svoje svake pore, i mi ćemo izgledati kao jedinstveno remek-delo Božjih ruku!

39

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

PHOTO: pixabay.com

40

Vreme je godišnjih odmora, vreme je predaha i približavanja sebi uz šum mora, disanje planina, cvrkut ptica, priču šuma.

Bilo šta da izaberete kao opciju ovih vrelih dana, mi smo tu da vam pomognemo da vaš dan bude još lepši i ispunjeniji.

41

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

42

42

Refresh

your ART

43

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

PALATA RAJHL OD PORODIČNOG DOMA DO KUĆE UMETNOSTI Fotografije: Iz arhive Savremene galerije Subotica Arhitekta Ferenc Rajhl nastanio se u Subotici nakon završetka studija u Budimpešti, ali i nakon brojnih putovanja u evropske prestonice graditeljskog umeća.

Poreklom Apatinac, u Subotici se oženio Ilonom, kćerkom uglednog građanina i gradskog senatora Karolja Varge, te je odlučio da svoj profesionalni život veže za ovaj grad. I danas se u Subotici život odvija u mnogim objektima koje je Rajhl projektovao: među najznačajnije svakako spadaju zgrada gimnazije (danas Gimnazija „Svetozar Marković“) i Nacionalne kasine (danas Gradska biblioteka Subotica). Ferenc Rajhl, došavši u Suboticu, dobija porudžbine za projektovanje ključnih gradskih objekata, postaje veoma cenjeni građanin i pripadnik visokog društva.

Svoj dostignuti status trebalo je da

pokaže izgradnjom kuće u kojoj će živeti njegova porodica; do prelaska u Palatu Rajhl, arhitekta je živeo u stanu kuće gradonačelnika Lazara Mamužića.

Ferenc Rajhl odabrao je za lokaciju svog doma u to vreme elitnu ulicu Alberta Kalaija (danas deo ove ulice nosi ime po arhitekti: Park Ferenca Rajhla). Upravo zbog pozicije ulice i objekata koji su u njoj već bili izgrađeni, Rajhlov prvi projekat prizemne kuće nije mogao da bude usvojen od strane gradske komisije, jer nije zadovoljavao uslove koji su propisivali određenu spratnost u tom delu grada, ali i dostizanje visoko postavljenih estetskih kriterijuma, te je zgrada koja danas postoji, u stvari, njegov drugi pokušaj da svom domu da fizionomiju koja je bila prihvatljiva

PIŠE: Nela Tonković, istoričarka umetnosti, direktorka Savremene galerije Subotica Palata Rajhl, jedan od najznamenitijih objekata u starom jezgru Subotice, ove godine slavi 111. godišnjicu izgradnje. Objekat koji decenijama pleni pažnju Subotičana i, sve više, gostiju Subotice, danas je dostupan za posete – u ovoj zgradi nalazi se Savremena galerija Subotica. Nekada je, međutim, bilo sasvim drugačije: palata je imala stambenu namenu, i u njoj je živela upravo porodica arhitekte koji ju je projektovao. No, da priču, ipak, ispričamo od samog početka...

44

Aleksandar Gavanski u velikom salonu

i njemu i sredini. Palata Rajhl sagrađena je u stilu koji je u to vreme polako osvajao Suboticu: secesija, odnosno njena mađarska varijanta, svoju popularnost dostiže upravo u trenutku kada Rajhl gradi svoju kuću, ali je u Subotici tada u istom stilu već bila izgrađena Sinagoga (1902), a nešto kasnije i Gradska kuća (1908 -1912). Dominantni motiv na samom objektu su srcolike forme, koje je arhitekta ugrađivao gde god je našao mesta: na rezbarenim

drvenim okvirima vrata, u gipsanoj dekoraciji plafona, na ogradama balkona od kovanog gvožđa... Zgrada je pravi primer celovitog umetničkog dela, sve – od mase objekta, pa do kvake – projektovao je sam Rajhl, dosledno sledeći načela stila koji je svoju snagu crpeo iz narodnog stvaralaštva, vatrometa boja, upotrebe novih materijala (poput danas čuvene „žolnai“ keramike), simbioze vrhunske umetnosti i vrhunskog zanatskog rada.

Rajhl u fotelji u dvorištu Palate

Objekat je bio podeljen na prizemlje i sprat, pri čemu je prizemlje služilo kao poslovni deo prostora (projektantski biro arhitekte) i deo za poslugu, dok je sprat bio namenjen životu porodice. Sprat je veoma karakterističnog kružnog tlocrta, i podrazumeva uzastopnu komunikaciju među prostorijama, te se tako iz velike balske dvorane ulazilo u muški salon, zatim u sobu za bilijar, pa u muzički salon, u žensku sobu, a odatle u privatne prostorije porodice (spavaću sobu, garderobu i kupatilo, dečju sobu i sobu za intimni doručak porodice).

U idili svog novog doma Rajhl je uživao samo četiri godine: već 1908. bankrot ga je primorao da se iseli iz Subotice i posao pronađe u obližnjem Segedinu. Tada su se pojavili prvi glasovi o mogućnosti otkupa Palate Rajhl za muzejske namene, međutim, par napisa u lokalnoj štampi ipak nije bilo dovoljno da gradske vlasti ovu ideju sprovedu u delo. Objekat je pripao banci, koja ga je ubrzo prodala u to vreme najbogatijoj Subotičanki, Terezi Hartman. Tereza Hartman je kuću poklonila svom sinu Jožefu, koji takođe u njoj nikada nije živeo, ali ju je podelio u čak nekoliko stanova, tako da su u jednom trenutku tu živele tri 45

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

46

47

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

Stepenište 48

Detalj sa fasade

Dvorište Palate porodice. Jedna od tih porodica bila je porodica Aleksandra Gavanskog, Jožefovog druga iz vojske i subotičkog advokata; druga je bila porodica Emila Šosbergera, nećaka Tereze Hartman i uglednog subotičkog apotekara. Obe ove porodice morale su da napuste Palatu Rajhl tokom Drugog svetskog rata: Gavanski na samom početku, a Šosbergeri pri kraju – obe porodice zbog, u to vreme, pripadnosti „nepoželjnim nacijama“. Za vreme rata u kući je boravila vojska, pa je po njegovom završetku objekat bio u dobroj meri neupotrebljiv za stanovanje. Nakon rata, 1948. godine, u Palatu Rajhl se smestio Gradski muzej Subotica, čijeg se boravka u objektu još i danas sećaju mnogi Subotičani, pre svega, zahvaljujući tadašnjim postavkama koje su obuhvatale danas nezamislive razmere: od prepariranih krokodila do uređenih „etno“ soba.

Savremena galerija Subotica osnovana je 1962. godine i svoje galerijsko delovanje je započela organizujući smotre tadašnje jugoslovenske savremene umetnosti, takozvane „Likovne susrete“. Ove

izložbe neko vreme su priređivane na Paliću, a od 1968. godine u Palati Rajhl. Te godine je, naime, objekat dodeljen na upravljanje nedavno ustanovljenoj Galeriji.

Danas se u Palati Rajhl mogu videti neki od predmeta koji su pripadali arhitekti Rajhlu, kao i forografije enterijera iz tridesetih godina 20. veka – u zgradi se nalazi Spomen soba Ferenca Rajhla koja dokumentuje period njegovog života u Subotici, ali i život objekta.

Današnji život objekta veoma je dinamičan: Savremena galerija Subotica posvećena je svom poslu komuniciranja savremene vizuelne umetnosti kroz organizovanje izložbi domaćih afirmisanih profesionalnih umetnika, autorskih izložbi i, posebno, kroz segment svog edukativnog rada.

Takođe, Galerija od samog osnivanja održava i svoju kolekciju, i u njenoj bogatoj zbirci nalazi se oko 1.400 jedinica, među kojima i slike Miće Popovića, grafike Halila Tikveše, keramike Velimira Vukićevića, skulpture Maje Rakočević-Cvijanov, foto radovi Mladena Bizumića... i mnogi drugi artefakti koji svedoče o umetničkim težnjama trenutka u kojem su nastajali i koji emaniraju svoja značenja nama, objektu i svim vremenima u kojima traju.

49

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

50

PHOTO: pixabay.com

50

Refresh

YOUR energy

51

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

LEPOTA IZ KOSMOSA

Reiki je bezbedna, jednostavna i delotvorna metoda koju već godinama koriste hiljade ljudi u Srbiji.

REIKI I SPOLJAŠNJA LEPOTA

PIŠE: Stefan Zagorac, Reiki praktičar Reiki je duhovno-energetska metoda za unapređenje zdravlja, kao i celokupnog kvaliteta života, koja je od 2008. godine legalizovana i odobrena podzakonskim aktom Ministarstva zdravlja Srbije.

Reiki metoda se zasniva na upotrebi Životne energije, poznatoj od davnina. Mnoge civilizacije su joj davale različite nazive (prana, ki, ći), međutim, sve su se slagale oko blagotvornog uticaja koje ona ima na ljudsko telo i duh.

52

Jedno od najčešćih pitanja s kojim se susreću Reiki Učitelji i terapeuti jeste da li je uz pomoć ove metode moguće postići poboljšanje u domenu spoljašnjeg izgleda i povećanja privlačnosti osobe?

Odgovor je krajnje jednostavan i glasi: DA! Kao što je već rečeno, Reiki metoda se zasniva na primeni Univerzalne Životne energije, kojom punimo telo postavljajući dlanove na njegove različite delove.

Pozitivni efekti koje Životna energija ima po fizičko zdravlje čoveka su gotovo nebrojivi, pa se Reiki može koristiti u radu na olakšanju i isceljenju svih telesnih tegoba i bolesti. Međutim, ono što je važno napomenuti, inherentni su uticaji primene Univerzalne energije koje iskusi svaki praktičar, bez obzira na zdravstveno stanje. Neki od njih

su: redukcija stresa, poboljšanje kvaliteta sna, optimizacija rada metabolizma, regeneracija ćelija kože, koja rezultira poboljšanjem njenog kvaliteta, kao i njenim zatezanjem.

Kao što iz gore pomenutog možemo zaključiti, uz pomoć Reiki metode, vrlo brzo i na veoma jednostavan način, možemo postići znatno poboljšanje po pitanju ličnog izgleda i privlačnosti, čak i bez potrebe da poseban fokus usmerimo ka radu na ovom pitanju.

Reiki to, takoreći, radi za nas.

Brojna iskustva osoba koje koriste Reiki metodu, kada ih obasipaju komentarima poput – Prosto sijaš!- ili –Odlično izgledaš, šta si promenio/la? - nisu ni najmanje iznenađujuća.

REIKI I UNUTRAŠNJA LEPOTA Bitno je napomenuti da je rad na poboljšanju fizičkog zdravlja samo prvi nivo primene Reiki metode. Reiki kao duhovnoenergetska metoda ima potpuno holistički pristup isceljenju. S obzirom na to da Životnu energiju

PHOTO: pixabay.com

mnogi smatraju silom balansa Univerzuma, cilj ove metode se svodi na postizanje ravnoteže između fizičkog, emocionalnog, mentalnog i duhovnog. Jedino tada je ljudsko biće u stanju apsolutne harmonije.

Možda najveća moć ove metode leži u njenoj sposobnosti transformacije svesti i razvijanja duhovnosti. Upravo zbog toga nam je omogućeno da na vrlo jednostavan i potpuno bezbedan, poprilično brz način, uz pomoć Reikija, odbacimo emocionalne stege koje su nas godinama kočile, i sa kojima, možda, nažalost, nismo bili u stanju da se prethodno izborimo.

Primeri ovakvih emotivnih okova mogu biti strahovi, nesigurnosti, posledice trauma iz detinjstva, toksične emocije poput velike tuge, gneva prema nekoj osobi, ljubomore itd.

Osoba koja se rešila, ili makar umanjila, broj gore navedenih stega, postavila je sve temelje zdravog odnosa prema samoj sebi, to jest razvoju ljubavi prema sebi. Upravo ova ljubav je neophodan i dovoljan uslov za postizanje blagostanja.

Takva osoba, osoba koja je fizički i emocionalno zdrava, koja je na putu

duhovnog razvoja, oslobođena sitnih nesigurnosti, koja razvija zdravu ljubav prema sebi, zrači, postaje istinski neodoljiva i lepa u pravom smislu te reči.

SVETLOSNI KOZMETOLOG Danas na svetu postoji preko trideset različitih stilova Reikija, koji su svi proistekli iz tradicionalnog Usuji Reikija. Iako tradicionalnim Reikijem mi temeljno i uspešno postižemo vidno poboljšanje spoljašnjeg izgleda, tim Reiki Master Učitelja iz Rusije i Nemačke, zajedno sa stručnjacima iz oblasti duhovno-energetskih metoda, razvio je energetsku metodu Novog Doba pod nazivom Svetlosni Kozmetolog, namenjenu svima koji imaju izraženu želju da fokusirano rade na procesu podmlađivanja, i to na potpuno prirodan i neinvanzivan način.

Energetska metoda Svetlosne Kozmetike utiče lekovito na čitavo fizičko telo, podstičući ozdravljenje na ćelijskom nivou.

podmlađivanja. Organi i tkiva se podmlađuju tokom svakog narednog tretmana, rezultirajući postupnim podmlađivanjem osobe.

Bogatstvo ove metode leži u tome što se njen uticaj ostvaruje, kako na fizičkom telu, tako i na suptilnim nivoima ljudskog bića, pa osoba koja prima tretmane, oseća i efekat podmlađivanja duha.

Svakim tretmanom osoba postaje ne samo mlađa i lepša, već postupno dolazi do znatnog poboljšanja njenog zdrastvenog stanja i ubrzanog duhovnog razvoja.

Potrebno je napomenuti da je radi postizanja uspešnog usporenja procesa starenja potrebno najmanje deset tretmana, koji su u idealnom slučaju propraćeni korišćenjem krema i preparata specijalno energetizovanim različitim tehnikama Svetlosne Kozmetike.

Energija utiče podmlađujuće na DNK nivou. Smatra se da tokom prvih 10 tretmana dolazi do usporavanja programa starenja i podsticanja programa 53

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

54

PHOTO: pixabay.com

54

Refresh

YOURSELF

55

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

MEDITATION

The Beauty from Within WORDS: Pratiti Meunier, S.E. Practitioner Body Therapist Facilitator of Meditation groups External Consultant in Beauty Imagini, Holistic Center When I first heard of meditation and, as I was sitting in silence to stop the mind, I thought, ‘pffff…. No way… this is not for me… it’s impossible to stop my mind…’ This was my first thought, a deep belief about my incapacity to stop the tsunami of ideas and talks ‘upstairs’ and also, why not say it, a degree of doubt that this is possible….

More than 15 years later… here I am….writing about Meditation!

A part of my life story is to be a ‘good student’… Then, this good student inside started to read a bunch of articles related to meditation from all the possible fields. From spiritual Masters to physical body effects; from mental and scientific research to skeptical opinions; from the illusion and drug of escapists to the most clear reality of our own Being…

After all the lectures and information (a whole universe!), there was, literally, a chaos in my mind, full of more questions, doubts, insecurities, realizations, insights.

56

And when the moment of writing arrived… there was a big BOH…. “What to say, how to say it? I will take this quote. No, that one’s better. I want to share this vision. Oh! This one too…

But this is also interesting. How shall I put all this together, where shall I start…?’ I was listening to all those voices from within and I felt that it was a bit ‘crowded upstairs’, as you can imagine… It was like wanting to cross a highway during a rush hour in an unexpected rainy day….

IMPOSSIBLE TO FIND A WAY!!

Then, I stopped for a moment ...

I went back to my tools and I dropped my ‘to do’ and ‘want to do’ list, and I jumped INSIDE…closed my eyes… breathing slowly, gently, deeply… going back to my belly… away from the traffic jam in my mind… feeling my body, feeling the sensation in my body, noticing my emotions… observing… not changing anything… just observing … and, slowly, the sky started clearing up again… my heart started beating slowly and I could feel a sensation of the expansion in my chest… a sense of calmness,

openness, relaxation, clarity, trust, vision… and I noticed a soft smile on my face… this was Meditation… no words, no theories, no explanation… it is a Sense, an Experience, our Essence, our Silence, our Nature…

But, what happens next? Why is there all this noise inside? If meditation is our Nature, why are we not there? And the answer is simple…

WE FORGET…We get trapped in the rush of the modern world, in a crazy need to do, to produce, to improve more and more, keeping us busy, always wanting more and more…. we identify with the media, social circles or with what we do for a living. Our brain becomes our center, verbal understanding and intellectual theories are ways to communicate.

Systematic methods are the way to strengthen it and more energy is reaching this endless talking center.

Because this is the mind, this is its nature… a chronic commentator.

Our center is our mind… and we forgot that beyond our head there is a body, there are emotions, sensations, feelings, there is a heart

PHOTO: pixabay.com

beating and longing to be seen and listened to, and further down there is a belly, roots, a pulsating life, a passion to feel and fire to live…

That’s why, to me, Active Meditations or Meditations in Movement make so much sense. Because in order to silent my mind, first of all, I needed to re-connect with my body, move my body, release the tensions, the stress, give space to the talkative ‘upstairs’ and, in a way, destroy the false center, start feeling again, feeling my emotions, my sensations, my fullness… With active meditation or cathartic meditation we push the center of consciousness from the brain, the ‘upstairs’, towards the Heart in the middle of the chest. We give space to the suppressed heart and, by doing so, we are give lightness and bring space to the wishes and longings that make our hearts beat stronger. And when this happens, we can jump even lower and bring our center of consciousness to the area of the navel, our Hara. There is the source of vitality, of energy, the roots. There is a place that we call Home, where our truth pulsates, our inner wisdom… we go back to the beginning of it all. And this center is where transformation can happen, because in this space we are already what we are looking for… we come back to the vast space where everything is possible, where silence is the container, and clarity and vision are the guides.

It is in this moment that we realize that meditation is a natural state of the Human Being, we don’t need to learn anything, we need to REMEMBER. And, the more we

reach for the Source, the more we absorb this clarity, with this Inner Beauty, with this Inner Peace. We feel connected again with something bigger than us and we trust that everything is perfect just the way it is.

Qualities as Acceptance, Trust and Joy arise from within, not as a mental effort but as a natural flow coming from a deep understanding…. The Miracle of Being Human, including all our colors, shapes, moods, embracing the whole as human as we are… because, for me, there is nothing more beautiful and Sacred than this…

Being a Human Being.

57

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

58

PHOTO: pixabay.com

58

Refresh

YOUR SPIRIT

59

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

PROBUDITI USPAVANOG DŽINA U SEBI PIŠE: Gordana Panajotović, trainer, business and life coach

„Sve ima svoju lepotu, ali svako to ne vidi.“ Konfučije Pobednik ili gubitnik - pitanje je sad! Gde krenuti?

Da li osvanuti u izmaglici sećanja na dane uspeha prošlih i misliti o budućnosti teškoj, ili pronaći snagu za dan novi, u skrivenim, tajnim odajama divnog unutrašnjeg sopstva? Tuga ili radost? Pustoš tela ili svetlost duše? Izbor je uvek naš.

Jer, zašto pustiti tog divnog džina, koji drema i snove dosadne sneva, da neizvesno trenutak čeka buđenja našeg? Buđenja iz jednog dugog, civilizacijskog sna u kome je moć van nas samih. U kome je sudbina naša u zvezdama zapisana, bez mogućnosti da je menjamo i brižljivo gradimo iz dana u dan... Onako kakvi mi jesmo, a ne onako kako drugi diktiraju po merilima svojim. PITANJE NIJE DA LI MOŽEMO, VEĆ DA LI HOĆEMO. I tako, naš divni gorostas čudno drema i čeka da osvestimo tu snagu koju nosimo u sebi. Tu divnu lepotu koja svetom još hodila nije, to čarobno bogatstvo raznolikosti vrle, samo nama znane.

60

Tu je skrivena tajna ljubavi naše, najpre prema nama samima, a potom i prema drugima. Tek kada zavolimo sebe u celovitosti svojoj ljupkoj, postajemo spremni da ljubavlju popločamo put i svih dragih bića oko nas. Postajemo spremni da vidimo srcem ono što se na prvi pogled videti ne može. Tu je... u nama, jedno srce veliko kao kuća najveća, koje čeka da ga uzmemo u ruke svoje i ispratimo ritam otkucaja života. Ispratimo ono što mi jesmo, od trenutka rođenja, do današnjih dana.

Tu je nepokolebljivost dobre namere, jedinstvenih ideja i misli i procvat duše naše.

Tek kada spoznamo da dobri džin naš živi u nama i da je tu za nas, da nam spokojem, mirom i srećom dane ispuni, tek kada spoznamo da nam nije potrebna čarobna lampa Aladinova da bismo ispunili sve želje srca svog i da je sve u nama, tek tada postajemo

PHOTO: pixabay.com

celovito ispunjeni. Tek tada se osmeh iscrtava na našem licu blagom i nepobedivo leto počinje da živi u nama... za sva vremena i sva godišnja doba. Tek kada spoznamo da godine, pol, vera, težina ili visina, nemaju značaja nekog i uticaja na okolnosti srećne života našeg, već da lice naše zrači svetlošću najdivnijeg spektra boja samo onda kada smo zadovoljni, samo onda kada znamo da smo na pravom putu, samo onda kada spoznajemo život kao poklon i radujemo se svakom danu, kao da je poslednji, tek tada nas i drugi vide u punoj lepoti, koja je preslikano izražavanje unutrašnjeg bića našeg. Tada se budi energija Univerzuma, koja živi u svima nama i koja se nepogrešivo prepoznaje, dok dragi naš uspavani džin zadovoljno mumla pobedničku pesmu svoju, u pohodu ka neistraženim horizontima novim, beskrajnih mogućnosti i novootkrivenih potencijala.

Kada sve ovo znamo, moja poruka vama jedino može biti: Probudite se iz svog zimskog sna koji predugo traje. Obojite srce ljubavlju neopisivom i osvojite taj svet koji vas čeka već tako dugo. Ako znate da možete sve što hoćete, ko vam može oduzeti to parče istine i zadržati vas ovde u jednom učmalom juče? Okrenite se ka danas, lepšem i boljem, i kreirajte život onako kako samo vi umete, uz vatromet, igru i pesmu, koji će vas upisati u stranice istorije vaše, i možda još po nečije.

I zapamtite: SVA SNAGA JE U VAMA. SVA MOĆ JE U VAMA. Iskoristite ih mudro i dozvolite toj opojnoj lepoti, koju ljubomorno skrivate u sebi, da ugleda svetlost vašeg novog jutra.

61

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

Milan Nikolić Izano GRČ LETNJE NOĆI

Proklete da ste jeseni i hladne kišne noći, Zašto prekidate snove moje o vrelom letu i ljubavi još vrelijoj?

Zašto gasite vatru koja mi telo pali i tečnosti iz mene izvlači?

Znajte, kukavice, da mi znoj miriše na nju.

Uzbuđenjem svoj je po meni prolila, sjajem crnih očiju me je obojila, a snažnim zagrljajem na plaži peskom ukrasila.

Zar mislite kako će vaše kapi sprati sa mene pogled njen, izbrisati ožiljke, grčem zadovoljstva po leđima mi ispisane, i podaviti uzdahe na usnama mojim ostavljene?

Eh, jadni bednici, vi i vaši crni oblaci što kriju zvezde.

Ne znate da je u zenicama rađala nove.

Video sam u njima i galaksije cele.

Smešna si jeseni u svojoj nameri, a ni zima što dolazi ne može ti pomoći da oduzmeš toplinu stene na kojoj je draga volela mene, nesebično i neprekidno spuštajući niz nju, u morsku penu, sokove svoje vrele.

Proći ćeš i ti jeseni, i zima, i proleće, na leto će meni draga opet doći, do tada ću mirisati na nju i u snovima ponavljati ljubavni grč letnje noći.

62

Željko Miražić KADA SRCE TOBOM ZAKUCA Nema dana da na te ne mislim molitvo moja u srcu ostani, tu na usnama umesto poljupca, tu u grudima umesto uzdaha.

Nema jutra da negde nisi ti, bez tebe stih i ne bi bio stih, svaki je satkan od tvoga poljupca, rođen kad srce tobom zakuca.

Kada te s jutrom u misli uvijem, jutarnjom rosom kose ti pokrijem tuga se skupi, sklupča u jastuke odnese mi te u bele oblake.

Odnese zoru, odnese osmehe, gore ka suncu gde i sve molitve, ukrade tebe, iz snova otme te, ostavi dane tihe i samotne.

Ostavi pesmu u kojoj sećam se na tvoje oči sa tobom jutrenje, ostavi ruzmarin da mi na tebe miriše, na tebe draga i kiše prolećne.

PHOTO: pixabay.com

63

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

PHOTO: pixabay.com

64

Refresh

your MIND

65

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

BUDI NAJSJAJNIJA ZVEZDA - I kako može još bolje od ovoga? -

PIŠE: Jelena Milanović, Access BARS Facilitator Da li se sećate kada ste bili deca i imali osećaj da možete poleteti ako samo raširite ruke? Da možete zagrliti ceo svet? Da možete igrati i vrteti se u krug dok vam se ne zavrti u glavi i onda se samo srušiti na meku travu? Da li se sećate kada ste se poslednji put tako zabavljali?

Kad sam bila mala, mislila sam da ću, ako se zaljuljam “do neba”, stopalima dotaći oblake, krošnje najvećeg drveća u Studentskom parku. Mislila sam da mogu razgovarati sa cvećem i životinjama.

Nekako sam znala da me razumeju.

Mislila sam da je moj papagaj Rudi besmrtan (jer mi je tata svaki put kupovao novog, istog kao prethodni, kada bi Rudi uginuo).

Onda sam jednog dana pala sa ljuljaške, izgubila vazduh, udarila glavu i strašno se uplašila. Uz svu brižnost i ohrabrivanja mojih roditelja, 66

nisam smela ponovo da se zaljuljam “do neba”. Osećala sam (njihov ili moj) strah. Ubrzo posle toga, otkrila sam da Rudi nije besmrtan. Naravno, i da Deda Mraz i Jednorozi ne postoje.

“Dobro došla u realnost! Ja sam sve to znao, ali nisam hteo da ti kažem!” – rekao je ponosno moj najbolji drug, par iz klupe, kada smo imali oko šest i po godina. I bila sam mu zahvalna, nisam bila ljuta što je sakrio od mene te “velike istine”. Želela sam i dalje da živim u svom svetu, gde je sve lepo, gde sve traje zauvek, a ako baš i mora da se završi, onda da to bude srećan kraj. Svirala sam klavir i pisala poeziju.

A onda sam odrasla. I dugo sam bila tako “odrasla”. Okrenuta formama i strukturama, pravilima i predrasudama, koji su deo društva i miljea u kome sam odrastala.

Zaključala sam svoju kreativnost, zatvorila se za maštanje, snove i lepotu. Izgubila sam svoju unutrašnju lepotu u želji da se prilagodim realnosti u kojoj živim. Moja različitost je bila sakrivena u nekom kutku mog bića i čekala je svoj momenat da je ponovo pustim na slobodu, da joj dam život, da je više ne skrivam.

Bilo je dosta pokušaja da se vratim sebi, kroz pisanje, poeziju, muziku, ali ponovo sam se vraćala u “formu i strukturu ozbiljne, poslovne, oštre žene, koja ima jasno utvrđen cilj, itd. itd.”, jer tako treba.

A onda sam otkrila da sve može da bude lagano, samo na malo drugačiji način. Šta ako možemo da postignemo da se ova realnost prilagodi nama, a ne mi njoj? Šta ako možemo da budemo najsjajnija ZVEZDA u svom sazvežđu? I da opet imamo sve!?

Kako bi bilo da otključamo sve svoje unutrašnje talente na lagan i prijatan način, da budemo lakoća, mir, jednost?

Trenutak kada se to zaista dogodilo bio je prekretnica u mom životu - kada sam se srela sa Barsima i Access Consciousness tehnikom.

Dobila sam toliko prostora u svom telu, toliko slobode, toliko inspiracije!

Vratila sam se onoj devojčici koja sme da sanja, dopustila sebi da budem autentična, oslobodila se okova “šta će reći drugi”, i onda je moja unutrašnja lepota počela da

PHOTO: pixabay.com

se ispoljava. Počela sam da radim sa ljudima i prenosim ono što sam spoznala i naučila. I dalje učim. Od života, od mojih učitelja, od sebe.

stresa i napetosti i imamo osećaj da smo se dobro, zdravo naspavali, ili dugo meditirali. Telo je slobodno, relaksirano, a um prazan! Kako može bolje od toga?

Radeći sa ljudima Barse, coaching, i ostale tehnike koje sam naučila u Access-u, shvatila sam da svi funkcionišemo iz više-manje iste polazne tačke – tačke ograničenja. Počev od strahova, blokada, prosudbi, uverenja. Kod nekoga je to veoma suptilno upakovano u “ne, ja znam, ali ne mogu zbog”, a kod nekog drugog je odmah uočljivo i jasno kao dan. Kada funkcionišemo iz ograničenja, dopuštamo blokadama i fiksiranim tačkama gledišta da nas preuzmu, savladaju i da formiraju naš život. Kada funkcionišemo iz svoje čiste prirode, iz svoje suštine, tada funkcionišemo iz SVESNOSTI. Tada na prvom mestu imamo JASNOĆU i LAKOĆU.

Prednosti ove tehnike su: · Nema kontraindikacija - može se raditi na bebama, trudnicama, maloj deci · Trenutno se oseća poboljšanje · Ne morate da verujete u nju da bi delovala · Nema bolnog suočavanja sa prošlošću, jer ne znamo šta otpuštamo · Jednom kada nešto otpustimo više se ne vraća · Mogu je lako naučiti svi, posebno deca.

Moto Accessa je Osnažuje ljude kako bi spoznali da Znaju.

Access Consciousness je pristup svesnosti. Pristup nama samima, našem kapacitetu i našem biću. To je lagan način da dođemo do svoje unutrašnje lepote i svoje suštine. Oslobađajući se uverenja, blokada, predrasuda i fiksnih tački gledišta, dolazimo u stanje jedinstva sa sobom, a samim tim i sa celim svetom. Jer, sve je u nama.

Ja se sa četrdeset tri godine ponovo ljuljam “do neba”, pišem poeziju i volim život. A vi?

Barsi su 32 tačke na glavi koje sadrže elektromagnetske komponente svih naših misli, ideja, stavova, uverenja, ograničenja, koja smo stekli u ovom ili nekom prethodnom životu. Ta ograničenja nas blokiraju da stanemo u svoj puni kapacitet, da damo svoj maksimum u ovom životu. Laganim, nežnim dodirom aktiviramo Bars tačke i tako dolazi do otpuštanja, topljenja i otklanjanja svih vrsta blokada. Tokom tretmana se oslobađamo 67

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

68

PHOTO STORY:

MANASTIR ŠAOLIN

Trenutak u vremenu i prostoru koji je zabeležen fotoaparatom je za mene velika umetnost.

Prisustvovati tom trenutku, usmeriti fotoaparat u tu radnju, i zaustaviti trenutak vremena koji će tu priču zauvek zabeležiti na papiru je veliki izazov. Što je priča neobičnija, time je njena vredost veća. Što je žrtva veća, time je nagrada slađa. Napraviti vrhunsku fotografiju znači biti u pravo vreme na pravom mestu, i staviti pravu stvar na pravo mesto. To je zadatak koji me inspiriše da idem dalje u svetu beskonačnih situacija, loveći pravi trenutak i pravo vreme. Za onog ko zna da čita slike, jedna slika vredi deset hiljada reči.

WORDS/PHOTOS: Veroljub Milovanović 69

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

PHOTO: pixabay.com

70

Refresh

your ODRAZ

71

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

ODRAZ LEPOTE I LEPOTA ODRAZA

PIŠE: Slađana Josić Pajić

M

oram priznati da vrlo dugo nisam razmišljala o njoj. Godine su prolazile, a ja nisam obraćala pažnju na nju, nisam joj pridavala značaj. Kao da sam je svesno stišavala i potiskivala u sebi.

Daleko od toga da sam mislila da ne postoji, samo nisam znala kako da je izrazim i prikažem svetu, a ono što je najvažnije, i možda najtužnije od svega, nisam znala kako da je prikažem sebi. Učinilo bi mi se ponekad, dok se gledam u ogledalu, da je vidim, ali bi taj osećaj trajao koliko i par treptaja oka, i odmah bi iščeznuo. A ja sam brzo odustajala, videvši samo odraz svog nezadovoljnog lika, ne zagledavši se dublje u sebe, u ono što se krije iza tog pogleda.

Pogrešno sam mislila, sada to znam, da postoji neki određeni

72

način, neki model, po kom moram biti vođena kako bih je otkrila sebi i drugima. Koliko sam samo puta, ne znajući da to nije tačno, imala utisak o sebi kao o nevidljivoj osobi koju ljudi, mahom, ne primećuju.

Nikakvu posebnost nisam videla.

Nisam umela da primam pohvale i komplimente, crvenela bih od neprijatnosti, branila se izgovorima.

Još samo jedno lice u gomili. To sam mislila o sebi.

Zašto uopšte radimo sebi, ono što radimo, zašto činimo stvari za koje znamo da nam ne prijaju, koje ne želimo, zbog kojih se osećamo tužno i nezadovoljno, zbog kojih ne osećamo celovitost i svu lepotu našeg bića?

Ako bismo želeli da budemo potpuno iskreni, u životu mnogo puta radimo takve stvari da bismo ostavili utisak na druge, da bismo bili prihvaćeni i uklopljeni u društvene norme.

A ono što stvarno želimo i što jesmo, ne radimo iz sopstvene nesigurnosti i straha. Ostavljamo to za neku drugu priliku (često ne razumevajući da takvu istu priliku nikad više nećemo imati), za neko bolje raspoloženje, kad budemo hrabriji, odlučniji, kad budemo imali više novca… Koliko se čak puta ne usudimo ni da probamo – jer nije prihvatljivo, nije razumno, ne poklapa se sa mišljenjem većine…

već nastavljamo da živimo malim životom, često tesnim i teskobnim, tešeći se da bolje i više od toga, verovatno, i ne možemo.

I sve to tako dok naše stvarno biće pati, skučeno našim sumnjama, ograničeno neostvarenim potencijalima i potisnutim željama.

Zaista mi je mnogo vremena trebalo da naučim da živim svoje snove. Da se stvarno zagledam u sebe i da u dubini duše otkrijem onakvu kakva zaista jeste – puna mašte, boja, iskričavosti, duha, slobode da bude ono što jeste, kreativna i poletna, vrcava i kikotava… jer Unutrašnja lepota upravo tako izgleda!

Ono što je fantastična spoznaja je da je to buđenje našeg bića, najlepše od svih buđenja i svih jutara ovog sveta! I da kada jednom nastupi, čitav svet kakav smo do tog momenta poznavali, počinje da se menja. Kao i spoznaja da je Unutrašnja lepota neprolazna, kad god da je otkrijemo. Ne stari i ne prolazi s godinama. Ne meri se kojim kilogramom viška, tamnim podočnjacima, ponekom sedom u kosi… društvenim, niti bilo kojim drugim statusom.

Naprotiv. Ona raste sa nama, sa spoznajom našeg bića, osluškivanjem sopstvenih misli.

Meri se količinom ljubavi koju joj

PHOTO: pixabay.com

pružamo i kojom zračimo, sjajem u očima, borama smejalicama, količinom zahvalnosti koju osećamo svakoga dana, slobodi da budemo ono što jesmo, umeću uživanja u malim stvarima. Iskrenošću prema sebi, prihvatanjem odgovornosti prema sebi i drugima, upornosti da uspemo u onome što nam je važno, čak i onda kada niko drugi osim nas samih u to ne veruje.

Našoj snazi da istrajemo u teškim momentima i da se nosimo sa njima. Privlačenjem novih ljudi - srodnih duša, u naš život, koketiranjem lepotom izražavanja svoje kreativnosti, sposobnošću da intenzivno učestvujemo u svom životu. Da uživamo u bojama, ukusima i mirisima, da osetimo magiju trenutaka, da radimo ono što nam prija. Da prigrlimo život sa svim njegovim izazovima, da istražujemo, stvaramo, učimo, putujemo, otkrivamo svet oko sebe, svakog dana koji nam je dat.

Mnogo je toga što hrani našu dušu i čini nas lepim i neodoljivim, baš takvi kakvi jesmo.

Ja volim lepu pisanu reč, knjige, operu, klasičnu muziku, svoje prijatelje, volim zagrljaje, volim da kuvam, volim da igram po sobi i pevam glasno uz hitove osamdesetih, iako znam da nemam previše sluha, negujem svoje

unutrašnje dete sa puno ljubavi, uživam u napretku i uspesima dragih osoba, volim more i ostrva, so na koži, miris lavande i vanile, volim svoje pege na obrazima i svoje šuškavo “S”, jer to je ono što me čini izuzetnom. Volim kad mi kažu da izgledam mlađe za svoje godine (a šta su uopšte brojke i ko još mari za njih), plačem uz tužne filmove i knjige, smejem se glasno i od srca vrlo često (i to vrlo često do suza), nadam se najboljem u najtežim momentima, puštam da me emocije vode kroz život.

Mnogo je toga što hrani našu dušu i čini nas lepim i neodoljivim, baš takvi kakvi jesmo.

Sada znam da je u redu da imam i loše dane, da ponekad osećam tugu i nepravdu, da je to samo izazov više za stvaralački duh moje Unutrašnje lepote.

Volim kada Meril Strip u fimu “Mamma mia” peva pesmu “Dancing queen”, jer kad je slušam, imam utisak da sam upravo ja ta kraljica zabave i da je život moj podijum za igru.

Jer ne morate imati sedamnaest godina, niti biti najlepši, ni najzgodniji, ni puni novca… niti

da budete osoba “krojena” po tuđim standardima i merilima da biste se odlično provodili u svom životu.

Dovoljno je budete svoji, da dozvolite sebi da blistate i osećanje kao da imate sedamnaest trajaće zauvek!

Sledeći put kad stanete ispred ogledala, pogledajte u sebe. U dubinu svojih zenica. Tamo ćete naći svoju svrhu, osetiti ono što zaista jeste… svoju stvarnu lepotu.

I pustite je. Pustite je iz kaveza duše. Neka vam pokaže kako da poletite i zablistate, bez straha i bez predrasuda. Samo verujte.

Budite ono što želite, radite ono o čemu sanjate, živite ono što jeste.

A kada vam se sledeći put neko osmehne ili uradi nešto dobro za vas, nešto što možda niste očekivali, ne provodite vreme preispitujući se. Primite taj blagoslov sa zahvalnošću i uzvratite osmehom.

I znajte da je ono što u tom trenutku vidite u njihovim očima, odraz vas samih, u njihovom pogledu.

73

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

PHOTO: pixabay.com

74

Refresh

your consciousness

75

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

MEDITACIJOM DO ISTINSKE LEPOTE PIŠE: Zoran Imširagić, sertifikovani instruktor joge i tehnika disanja pri organizaciji Umetnost življenja

Da li smo mi lepi spolja ili je to samo odraz onoga što u nama živi?

Za početak, da se zapitamo ko smo mi? Telo oživljeno dahom, uslovljeno mislima i osećanjima na osnovu kojih donosimo odluke i posle ih čuvamo kao sećanja, na koja zalepimo etiketu svoje identifikacije? Ili smo nešto više i veće?

Kada govorimo o lepoti, najčešće mislimo na nešto što možemo da osetimo svojim čulima. Neka osoba nam je lepa, ili je to neka slika, pejzaž, generalno, scena. Ili je to, možda, muzika koju čujemo, neki miris, ukus, ili nešto što dodirnemo. Čitava ljudska civilizacija je u najvećoj meri bazirana na konzumiranju čulne lepote – ugrađuju se implanti da bi telo bilo “lepše”, sprema se hrana koja možda ne odgovara našem telu, ali je ukusna, nosi se odeća koja ne mora da nam bude udobna, ali je pomodna, i tako redom. Ogromne industrije su razvijene na ovoj “potrebi” za lepotom, pa se ona stimuliše reklamama, plasiranjem trendova i načina mišljenja.

Pitanje koje se postavlja: “Zašto je ta potraga za čulnom lepotom pogrešna?” Samo po sebi, uživanje u lepoti oko nas nije pogrešno, niti ga treba ukinuti. Samo ne treba biti zaglavljen u tim stimulansima čula i verovati da je to

PHOTO: Amol Savant

76

PHOTO: Prabu Vijayan

istinska lepota. Naš um se konstantno kreće i menja, pa stimulans koji nam je prijao u jednom trenutku ne mora obavezno da nam prija u drugom. Takođe, naš um ima ograničeni kapacitet prijema stimulansa od čula, i posle određenog vremena biva “predoziran” tim iskustvom.

Kao kada jedemo omiljeni kolač – ako ga jedemo stalno, koliko god da nam je lep, posle nekog vremena će nam dosaditi i izgubiće šarm. Tako je sa svim čulnim lepotama, za kojima toliko čeznemo.

Ali, da li smo zbog toga istinski srećni? Da li u našem umu vlada mir ili ga razdire nemir potere za “lepotom”?

Odgovor je definitivno – NE! Postoji li, onda, mesto gde možemo naći lepotu koja nas neće uznemiriti i učiniti grozničavim? Odgovor na ovo pitanje je svakako – DA! To mesto nije ni daleko, ni teško dostupno. Nosimo ga u sebi. Ali, skriveno je i ne može se dosegnuti čulima.

Pa, ako ga čula ne mogu dosegnuti, onda ćemo ih isključiti i… Lepota počinje.

Za početak, potrebno je da prekinemo tok misli.

Naš um konstantno obrađuje čulne stimulanse, roji misli i osećaje. U tom vihoru mi bivamo pomereni iz centra, nošeni na sve strane, bez mogućnosti da jasno vidimo gde idemo i šta stvarno želimo. Potrebno je da dovedemo svoj um u stanje bez misli. Takvo stanje uma se zove meditacija.

U tradiciji naših monaha ono se zove tihovanje, što vrlo slikovito opisuje gde se nalazi naš um. Zanimljivo je da u svim kulturama postoji praksa meditacije. Možda se zove drugačije ili je tehnika različita, ali je rezultat isti – smiren um. Neke tehnike direktno rade na usmeravanju pažnje jednog ili više čula, do tačke da um više ne može da primi te stimulanse i jednostavno ih isključi. Druge tehnike koriste mantru, specifičan zvuk, koji se peva ili ponavlja u sebi, uz pomoć kojeg se um vodi ka čistom stanju svesti, tj. stanju bez misli. Postoje i tehnike gde instruktor

vodi praktikanta, gde se određenim instrukcijama um dovodi u stanje bez misli. Koji god sistem da se koristi, ako dovodi um stanje bez misli – dobar je. Neki sistemi su jednostavniji za praktikovanje, dok neki traže više discipline. Opet, neki sistemi omogućavaju da se to stanje dosegne samo za trenutak, dok umom opet ne zavladaju misli, pa se postupak ponavlja, a nekim drugim sistemima je moguće postići duži boravak u tom stanju. Na primer, tehnika meditacije Sahađ Samadi je jednostavna za učenje i praktikovanje, a omogućava duboko iskustvo mira.

Treba razumeti da stanje meditacije nije neki trans u kojem smo bez svesti. Naprotiv, stanje meditacije je stanje odmorne budnosti, tj. stanje u kojem se naš um odmara, a svest širi. Rezultat uspešne meditacije je miran, fokusiran um i jasnija slika života. Dugoročno, praksa meditacije poboljšava opšte zdravstveno stanje i usporava biološko starenje organizma.

U tom stanju mira dotičemo svoje Sopstvo, našu pravu prirodu i doživljavamo unutrašnju lepotu, koja nas ispunjava i regeneriše. Ta lepota ne bledi i nikada je se ne možemo zasititi. Bivanje u kontaktu sa Sopstvom odmara naš um i sređuje misli. Redovnom praksom meditacije, ta unutrašnja lepota biva sve više prisutna u našem svakodnevnom životu. Ovog puta lepotu ne tražimo i nismo uznemireni žudnjom za njom, već je jednostavno prepoznajemo u svetu oko sebe. Odjednom otkrivamo lepotu u drhtaju lišća ili odsjaju neba u barici posle kiše. Život biva obogaćen i ispunjen radošću zbog unutrašnje lepote koja sija iz nas.

I dalje uživamo u lepim slikama, mirisima i ukusima, ali nismo zaglavljeni u tom doživljaju, već u njemu pronalazimo onu istu istinsku lepotu koja sve prožima i koja je uzrok svemu.

77

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

PHOTO: Anima Mundi

78

Refresh

your memory

79

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

Naked beauty GOLA LEPOTA PIŠE: Ana Vidosavljević FOTOGRAFIJE: Iz privatne arhive Prva asocijacija na Bali danas je raj na zemlji, prelepe peščane plaže, pirinčana polja, najposećenija turistička destinacija u Indoneziji, bogata hinduistička kultura. A onda i uvek nasmejani, harizmatični lepi ljudi, surfovanje, joga, brojni spa centri. Malo ljudi, međutim, danas zna kako je Bali postao poznat, i kako se glas o ovom magičnom ostrvu proširio svetom. Malo ljudi zna da su prve slike sa Balija bile provokativne fotografije egzotičnih polunagih Balinežanki među pirinčanim poljima, među kokosovim palmama, sa bebama u naručju, sa korpama punim voćem koje nose na svojim glavama.

Upravo na osnovu tih prvih fotografija, zapadni svet je na početku 20. veka počeo zamišljati Bali kao rajsko ostrvo, ostrvo iz muških snova, sa prelepim nagim lepoticama koje šetaju unaokolo. I upravo te prve slike sa Balija napravljene od strane 80

malobrojnih turista, uglavnom iz Holandije, čija je kolonija Bali, to jest Indonezija bio, zaintrigirao je maštu Evropljana da pohrle u daleke predele jugoistočne Azije, i sami se uvere da na ovom rajskom ostrvu prelepe žene šetaju nage, bez blama. Ove prve fotografije sa Balija, međutim, skoro da uopšte, ili veoma malo, prikazuju svakodnevni život Balinežana i Balinežanki. Možda je razlog to što je za zapadnog turistu najinteresantniji i najšokantniji prizor bio prelepa polunaga žena.

Evropljani sa početka 20. veka smatrali su naga tela, kako muška, tako i ženska, paganskim i primitivnim, ali istovremeno i egzotičnim, jer su oslikavala ispunjenje muške seksualne fantazije. Za Balinežane, međutim, nage ženske grudi predstavljale su (i još uvek predstavljaju) objekat koji neguje i daje život. U to vreme, zapadnjaci su “golotinju” smatrali primitivnom, divljačkom, i pomalo bezobraznom. I, gle, paradoksa!

Isti ti zapadnjaci su je istovremeno smatrali epitomom raja, koji nagost opisuje u svoj svojoj nevinosti.

I tako je, sa početkom 20. veka, turizam na Baliju počeo da se razvija (u vreme dok je Bali još uvek bio holandska kolonija), velikim delom zahvaljujući prelepim nagim Balinežankama! Nage grudi lepih Balinežanki stekle su svetsku slavu u to doba!

81

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

82

Međutim, nekako baš u to vreme, dok je na Bali počelo dolaziti sve više turista, Balinežanke su počele polako sakrivati svoju golotinju. Možda pomalo zbunjene i posramljene svom tom pažnjom koju su turisti počeli poklanjati njihovim nagim grudima, a možda vođene željom da i same deluju više “zapadnjački”, kao njihovi kolonizatori Holanđani, koji su golotinju smatrali primitivnom i nepristojnom. Tokom 20-ih godina 20. veka počeo je jačati i nacionalistički pokret, i nekako u to vreme, Indonežanke, pa samim tim i Balinežanke, počele su nositi kebaju (kebaya - danas tradicionalni ženski odevni predmet sa rukavima, nešto između haljine i košulje) kao deo antikolonijalnog stava. Paradoksalno, ali to je nekako išlo ruku pod ruku sa holandskim pokrivanjem golotinje! Danas se ne može sa sigurnošću tvrditi šta je tačno navelo Balinežanke da počnu skrivati svoje grudi od očiju posmatrača, da li je to bila nelagodnost što su njihove grudi počele privlačiti veliku pažnju sve većeg broja turista, ili pak želja da kopiraju svoje kolonizatore Holanđane i njihov stav da je golotinja odraz primitivizma, ili pak podrška antikolonijalnom pokretu i prihvatanje

tradicionalnog (nošenje tradicionalne nošnje, pa samim tim i kebaje), a odbacivanje tuđinskog. Jedino se sa sigurnošću može reći da su se Balinežanke potpuno odrekle golotinje i počele pokrivati svoje grudi, i da današnje Balinežanke pomalo sa prezirom gledaju polunage devojke sa zapada, u toplesu ili minijaturnim bikinijima. I čini se kao da je u međuvremenu došlo do zamene uloga. Balinežanke, i Indonežanke uopšte, danas su pokrivene do grla, a žene sa zapada sve više otkrivaju.

I dok su nekada muškarci sa zapada hrlili na Bali da vide polunage egzotične žene, danas Balinežani hrle na lokalne plaže da vide i uslikaju turistkinje sa zapada u bikiniju, ili čak toplesu. Balinežanke danas sa ponosom nose svoju tradicionalnu odeću kao obeležje identiteta, i to ne samo tokom religioznih ceremonija i zvaničnih praznika, već i svakodnevno. I u raznobojnim kebajama one izgledaju prelepo. Elegantne, prefinjene, pomalo sramežljive i uzdržane, a gotovo uvek sa osmehom na licu, one su jedinstevene u svojoj egzotičnoj lepoti, koja ih definitivno razlikuje od svih ostalih žena.

83

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

Refresh

your ORMAN

PHOTO: pixabay.com

84

85

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

Pitti Immagine Uomo 88 PIŠU: Milena Nikitović i Anima Mundi Fotografije: Anima Mundi

FIRENCA je prelep grad, koji pored ogromnog istorijskog, kulturnog, obrazovnog i umetničkog značaja, ima izuzetan značaj i u oblasti mode, jer se u njoj dva puta godišnje okupljaju glavni akteri muške mode industrije na događaju koji se zove Pitti Immagine Uomo.

Ovoga juna imali smo čast da deo te čarolije vidimo i osetimo i mi! Na ovom događaju se, kao najvažnijoj manifestaciji muške modne industrije, iz godine u godinu, predstavlja preko 400 dobavljača i poznatih muških ličnosti iz sveta mode, od manekena, blogera i dizajnera, do muškaraca koje volimo da zovemo dendijima.

Upravo Pitti Uomo je zaslužan i za predstavljanje i prihvatanje „dendizma” široj publici. Tih dana naročito uživanje predstavlja i najobičnija šetnja gradom. Svi trgovi, muzeji i galerije budu osunčani prisustvom atraktivnih, elegantnih muškaraca koji dolaze sa svih strana sveta. Moda se preselila na trgove Piazza della Signoria, Piazza della Repubblica, Piazza del Duomo, Piazza Santa Trinita i druge delove grada, gde su gosti došli sa različitih geografskih širina šetali ulicama srednjovekovne i renesansne Firence obučeni po poslednjoj modi, modi 21.

86

87

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

88

veka. Pomešali su se vekovi, parfemi, lepota, ona unutrašnja i spoljašnja, a sve u cilju da pokažu svetu kako su srodne grane umetnosti moda, arhitektura, humanizam, jedinstvene i neodvojive celine. Bila je velika čast i zadovoljstvo biti deo toga, jer atmosfera je bila puna energije koja se osetila na svakom ćošku, u svakom kamenu fjorentinskom. Elegancija je tih dana bila glavni simbol Firence.

Danas je Pitti Uomo ubedljivo najvažnija platforma za mušku modu i asesoare na svetu i pokretač novih projekata u muškoj modi.

Prvo izdanje Pitti Uomo održano je u Firenci u septembru 1972. Godine, kada je fokus bio na podizanju profila italijanskih dizajnera, dok danas Pitti Immagine Uomo ima međunarodni ugled kao vodeća modna sajamska manifestacija na svetu.

NEXT DATES Pitti Uomo 89: Florence, 12 - 15 January 2016 Pitti Uomo 90: Florence, 14 - 17 June 2016

89

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

90

91

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

PHOTO: pixabay.com

92

Refresh

your špajz

93

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

ISHRANA DUŠE

PIŠE: Zoran Mirjanić, priučeni kuvar i u naletima filozof

Upoznaću vas brzo sa nekim načelima zdrave ishrane (barem na način kako sam ja to doživeo za 20 godina bavljenja tom temom u praksi. O toj praksi ćemo kasnije.) Dakle, zdrava ishrana je, u stvari, hrana zdravog uma i srca, koliko god to apstraktno zvučalo. Ishrana je hrana koju „rado“ unosimo u svoje telo. Zdrava ishrana i samo ishrana (bilo koja) mogu i ne moraju biti u koaliciji (moderan termin, nekada je bio sinergija). Kako naoko normalan čovek da postigne sklad, uravnoteženu ishranu?

vrednosti neophodne organizmu. To svi znamo, ali ono drugo, manje vidljivo i poznato, jeste da se naš organizam, u stvari, genetski rehabilituje pravilnom DNK strukturom koju uzima iz raznih namirnica koje dolaze iz prirode. Naše telo se podeća na prirodu iz koje potiče. Na harmoniju iz koje dolazi. Razumete?

Zato je hrana veoma važan faktor čovekovog života. Eto, sada svi malo više razumemo sveobuhvatnu vrednost ishrane. Idemo dalje.

Počećemo sa starom vedskom poslovicom: „Hrana je Braman“, odnosno „Ono što pojedeš, to postaješ“.

Verovatno ste u životu primetili da, kada ste u nekim stresnim situacijama, ili ne možete da jedete, ili jedete kao pomahnitali. Pravilo se ne vidi golim okom, ali ovo ste kao pojavu sigurno primetili.

Sada, ovo ne treba shvatiti bukvalno. Ako pojedeš brokoli, svakako nećeš postati brokolin, zar ne? Ali, ukoliko pojedeš brokoli, unećeš DNK strukturu određene namirnice u svoj organizam. To je sada jasno.

Zbog toga je ova čitava zbrka u svetu oko GMO hrane. Jer ukoliko se GMO unosi u organizam, stvara se potpuna zbrka DNK strukture sa raznolikim rezultatima, o čijim detaljima nećemo sada, jer se danas bavimo samo lepim stvarima. Šta to telo zapravo radi kada unesemo određenu hranu u organizam? Razlaže istu i koristi sve nutritivne 94

Šta iz ovoga možemo zaključiti? Jedan jednostavan nauk, a to je da način našeg života proizvodi navike našeg tela. Ishrana je jedan deo tih navika, a pripada navikama zato što jedemo svakoga dana.

Sada ću vam reći jednu tajnu o ukusima povezanu sa načinom života. Ljudi koji imaju puno ljubavi u sebi vole slatku i nežnu hranu. Slatko pripada deci i ljubavi generalno u ishrani. Ljudi koji su svakodnevno pod stresom vole pikantnu, začinjenu, ljutkastu i težu hranu.

Ona ih podstiče da nastave akciju i istraju u svojim

namerama. Emotivno ugroženi ljudi ne jedu puno, ali svašta trpaju u usta (oprostite na izrazu), grickalice, cigarete, opojne droge, bombonice, lekiće, svašta. Kako dolazi do toga?

Emotivnom rupom koja je van balansa. Zašto vam ovo govorim? Da biste sami mogli da prepoznate šta vam se dešava. Ishrana govori o čoveku samom. Poput muzike koja govori o svesti čoveka, tako ishrana govori o stanju čovekove duše. Ukoliko vidite ljudoždera, sklonite se od njega. Stanje njegove duše reći će vam da je animalan i da već sledećeg trenutka može posegnuti i za vašom nogom. Šalimo se, naravno, više nema ljudoždera u socijalnom svetu koji nas okružuje, ali shvatili ste šta možete očekivati od određenih ljudi, zar ne? Dobro, sada da pređemo na praksu. Stižu nam topli letnji dani (barem im se nadamo). Šta učiniti za svoje telo kako bismo uživali u letu? Evo nekoliko interesantnih recepata za sveošti letnji velnes (velnes je, inače, reč stranog porekla koja se poput virusa uvlači u naš pomalo ostareli srpski jezik, a predstavlja, verovali ili ne, „dobrobit“. Samo, kada kažete seoski velnes, bolje zvuči nego seoska dobrobit, zar ne?) Danas sam sklon digresijama zbog nagle promene vremena, oprostite mi.

RECEPT 1

RECEPT 2 Ugodno letnje piće zvano „Lasi“.

Lasi je fenomenalno letnje piće koje hladi i osvežava, a pravi se od pola jogurta, pola vode, kombinacije u bilo kojoj razmeri koja vam prija. Recimo 1l jogurta i 1l vode.

Zatim se doda šećera po ukusu i male tajne, najpre one najpristupačnije: vanilin šećer ceo, može i dva. Zatim malo cimeta. To je jedna kombinacija. Druga je nekoliko kapi ružine vode i vanilin šećer, a treća je sa mlevenim kardamonom. Za četvrtu vi budite kreativni.

Jutarnja detoksikacija organizma (sada već poznati recept, ali radi i dalje, verujte)

Nakon spravljanja ohladiti u frižideru ili dodati kocaka leda po želji. Vama na maštu.

Više ćemo ćaskati sledeći put, moram poći, a vama uzdravlje i svako dobro u promenama vremena.

Pola limuna nacedite i progutate tako, bude vam malo neugodno, ali se razbudite, što je zgodno pred odlazak na posao, zatim progutate supenu kašiku meda i povrati vam se vera u sladak život, na kraju sve zalijete čašom od 2dl tople vode. Popularan naziv ovog recepta je domestos za organizam. Dobar je detox (ovoga sa -x na kraju nema u srpskom, ali se odomaćilo, kao i Asterix, Obelix, videćemo kako će lektorka reagovati :P), oslobađa nagomilanih masnih naslaga (ako se ima), i pokreće metabolizam. Ovo se radi pre doručka.

PHOTO: pixabay.com

95

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

PHOTO: pixabay.com

96

Refresh

your HOROSKOP

97

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

MUDROST DREVNIH MAJA

PIŠE: Senka Stojanov, astrolog za majanski horoskop

I Mayan Horoscope Maje su drevna civilizacija, koja je nastanjivala, uglavnom, Srednju Ameriku, južni deo Meksika i severni deo Južne Amerike. Njihovu starost je veoma teško proceniti, ali se smatra da su živeli hiljadama godina. Majanska civilizacija je ostavila iza sebe piramide i hramove sa simbolima koji su poruka za čitavo čovečanstvo. Naučnici širom sveta decenijama unazad pokušavaju da dešifruju simbole zapisane majanskim pismom, i zahvaljujući meksičkim i ruskim naučnicima, dobili smo mali deo značenja majanskih poruka.

98

Mudri Majanci su verovali da će se ljudska vrsta izdići iznad prolaznosti materijalnog i od planete napraviti skladno mesto za stanovanje uz međusobno poštovanje. Mogućnosti da se promene i sklad čoveka sa prirodom dogode su započele 21.12.2012.

Ubrzanje vremena, brži tempo življenja, a u isto vreme potreba pojedinca da se stiša i pronađe unutrašnji balans. Paradoksalno zvuči, jer je ono što vidimo i ono što osećamo u disproporciji. Koliko god pojedincu vreme u kome živimo deluje haotično, upravo se na taj način pravi savršen red.

Maje su ovaj period nazvale doba harmonizacije, mudrosti, ljubavi i vraćanje u red i balans sa planetom.

Svi doživljavamo unutrašnje promene, planeta prolazi kroz svoju evoluciju, jednako kao i galaksija.

Dešava se veliki kosmički skok svesti i svako od nas će je doživeti na svoj način. Inidividualni doživljaji zavise isključivo od nas samih. Misli, odluke, izbori, način života, uticaće na kvalitet našeg života. Unutrašnja transformacija, prema Majancima, dovodi do zdravlja, ispunjenja i života u miru usklađenog sa planetom.

Sve se odvija u ciklusima, priroda, planeta Zemlja, Mesec, Sunce, svi imaju svoj ciklus. Sve je u kretanju i, prateći cikluse, mi se usklađujemo prvo sa sobom, a onda i sa prirodom i celokupnim svemirom. Drevne Maje, koje su nazivali inženjerima vremena, ostavile su svoju nauku o vremenu koja se razlikuje od merenja vremena po Gregorijanskom kalendaru. Majanska civilizacija je računanje vremena podredila prirodnim ciklusima, i to je ono što u svakom od nas stvara unutrašnji balans i lepotu. Nemoguće je živeti skladno na planeti mimo pravila koja u prirodi već postoje.

Ono čemu nas uče drevne Maje je to poravnanje sa ciklusima u prirodi. To je najjednostavniji način da sprovodimo prave akcije u pravo vreme. Tada dobijamo pomoć univerzuma i sve je daleko jednostavnije, nego kada idemo protiv prirodnih zakonitosti.

Nije potrebno da svi znamo što preciznije kako je majanski narod računao vreme, dovoljno je da se osvrnemo oko sebe i pažljivo posmatramo. Odgovori su svuda za one koji žele da vide i olakšaju i ulepšaju igru zvanu život. Jer, život

je ništa više ni manje od igre u kojoj smo svi jednaki, različitih potencijala, ali zajedno smo upravo tu i sada da stvorimo nešto posebno zajedničkim šarolikim potencijalima. Svrha je da se oslanjamo jedni na druge ne narušavajući ničiju individualnost i upravo takvim udruživanjem ćemo jedni druge potaći da budemo još kreativniji. Nema konkurencije, nikada nije ni postojala, izuzev u umu pojedinca. Za sve koji sumnjaju, savet je da se osvrnu i pogledaju postoji li konkurencija u prirodi. Da li Mesec ugrožava Sunce i obrnuto, ili su upravo tako različiti, neodvojiva celina? To važi za svakog od nas, ma kako bili različiti, svi smo zapravo posebni i ogledalo jedni drugima.

Dok god se jedni u drugima budemo ogledali i na taj način napredovali, možemo se nadati da će svaki naredni tren življenja biti harmonija koja traje.

Koliko god mistična majanska civilizacija bila, zapravo je jednostavna, i majanske poruke su vrlo kratke, jasne i delotvorne.

Majanska civilizacija je posebna zato što je objedinila sve religije, i to krajnje jednostavno. Sve religije kažu “Bog je ljubav”, a Maje kažu

“Voli bezuslovno, voli bez očekivanja, voli zato što je to tvoja sreća, voli zato što ljubav znači davati, ali voli i znaj da je ljubav služenje i izražavanje ljubavi ne na način koji mi to odaberemo, već na način koji će usrećiti osobu koju volimo.”

Velika je privilegija i izazov živeti u ovom vremenskom periodu, gde se prepliću dve energije, energija završetka i početka. Menjanje vibracije je šansa da se uskladimo sa prirodom kroz majanska učenja, korak po korak. Ništa nije nemoguće, pa tako ni početi iz početka i menjati svoje navike deo po deo. I za početak, ili za kraj, jer je sve JEDNO, Maje šalju pozdrav na sebi svojstven način: "In Lake'ch" "Ja sam tvoje drugo ti" "Alakin" - "Ti si moje drugo ja"

Izradom individualnog majanskog horoskopa - tumačenja, dobija se informacija koja je osnovna energija koja nas karakteriše i šta je to u čemu možemo biti najbolji.

Sasvim dovoljno za sve kojima je potreban pravac i smernica kako

dalje. Cilj je doseći ono što će nas činiti srećnim, a to je moguće samo kada smo usklađeni i kada pratimo put sopstvene vibracije.

Svaki dan je, po Majama, drugačija energija, i za nešto savršen, a nešto drugo bi bilo bolje pomeriti za neki drugi dan. Upravo po tom principu deluje individualno majansko tumačenje, pomaže da se usredsredimo na ono u čemu ćemo biti najplodonosniji shodno energijama kojim raspolažemo i kako korigovati ono što je potrebno.

Tako ćemo izbeći „trošenje energije“ u lutanju i traganju gde i kako dalje.

Kroz praćenje vibracija, stižemo do unutrašnje lepote i mira, koji nam u svim domenima življenja donose samo radost.

99

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

100

PHOTO STORY:

RISARI

Takmičenje risara je borba skidanja žita na stari način. To je jedna je od ključnih manifestacija Dužijance, niza događaja žetelačkih svečanosti. Odigrava se svake godine u drugom selu u okolini Subotice. Kada se uzme sve u obzir, a to su temperatura, tempo, usredsređenost, ovo je jedan od najtežih poslova koje je seljak ikada doživljavao. Prelepa manifestacija, koja pored očuvanja tradicije garantuje i dobru zabavu, kako učesnicima, tako i posetiocima.

Piše/Fotografije: Igor Marinović

101

BROJ #6, JUL-AVGUST 2015.

LJUBAV, VERA, NADA

PHOTO: pixabay.com

102

NADA

“Čovekova nada je jača od iskustva, ne može je pokolebati tuđi neuspeh.” Meša Selimović “Nada je san budnih.” Aristotel Nada nas drži u životu, daje nam snagu da idemo dalje.

“Najveći su oni ljudi koji u drugima mogu da probude nadu.” Žan Žores Nada je duševna moć svojstvena samo ljudima.

Radosno očekivanje nekog dobra u budućnosti je nadanje.

The hope is defined as a joyfully expectation a future good. It is a feeling of expectation and desire for a particular thing to happen.

Olivera Lajić Imbronović

103

VIDIMO SE U septembru!