Davno sam izgradila osećaj za lepo. Lutajući ulicama Firence i drugih italijanskih gradova, odrastala sam po muzejima na otvorenom, koji su na indirektan način inkorporirali u meni lepotu sveta. Govorila sam da sam danju pravnica, a noću umetnica. Moja karijera je počela na radiju, kao novinarka i voditeljka, nastavila se u ulozi pripravnice u tužilaštvu u Subotici i pravne savetnice u Ministarstvu prosvete. Bivajući isključivo pravnica nisam bila svesna koliko sam zapostavila svoje biće i njegovu unutrašnju potrebu za lepotom i stvaranjem. Volela sam taj osećaj slobode bez normi u novinarskom, fotografskom izražaju. Moje komunikacija je daleko od strogih formi. Mogu da razgovaram na svim nivoima, od kralja do prosjaka.
Moji alati za rad su: reč, laptop i kancelarija bez zidova. Zamislite kancelariju bez zidova, pregrada. Ja sam ispod sunca i neba. Vi sami sa sobom i rečima koje dolaze. Moćno je. Lepo je. Oblikujući sebe kroz svoj rad, utičem i na druge. Inspirišem i motivišem. Moja umetnost je plemenita, isceljujuća.
Neko voli pse, neko mačke, neko se bori za kitove u okeanu, a ja za ljude. Ja volim čoveka iznad svega. Koju li snagu nosi svako od nas? I ja tu snagu i umnost tražim u svakom čoveku. Pokušavam da ga probudim, raznežim, dotaknem na svim nivoma duše kako bi se uzdigao i leteo u svom potencijalu. Potenza na italijanskom znači snaga. Unutrašnja snaga je u nama u znanjima i veštinama kojima treba da osvetlimo svet i iskoristimo svoje resurse u svrhu civilizacije u kojoj živimo.
Ništa više ne motiviše um nego jasno postavljen cilj. Ja postavljam kratkoročne ciljeve kako bih osetila napredak u životu. Kroz učenje i rad, moram da dobijem potvrdu svoga uspeha. I tada sam na krilima i tada se osećam uspešnom. „Čoveku sigurnost u životu dolazi od toga što nešto obavlja neuobičajno dobro.“ Robin Šarma
A ja znam da sam na pravom putu, jer ne samo da neuobičajno dobro radim svoj posao, već
ga radim iz lakoće i jasnoće.
Vredna sam. Volim da radim i da se u radu prepoznajem i spoznajem. Lider predvodi samog sebe. Lider sam, predvodim sebe i autore iz broja u broj, pa čak i čitaoce. Osmišljavam, bojim, sastavljam u smislenu celinu. Moj rad je zabavan, maštovit, smeo, rizičan. Moja stvarnost je svakim danom drugačija. I tu je lepota svega, ljudi, mašte, kreacije. Moja svakodnevica je film.
Slavim rad svakim danom, svakim udahom i izdahom. Rad me je spasao u mnogim situcijama, a posebno onim životno teškim. On mi je doneo buđenje, osnaživanje, formiranje. Sve što sam radila i sve što znam, spajam u sadašnjem trenutnku.
Trudim se da i dalje ciljano i besciljno lutam ulicama sveta i da upijam sve ono što mi one donose. U zonama koje ne pružaju komfor, ali vas čine živim i budnim, pronalazim smisao svega. Tragam za novim i neotkrivenim delovima sebe, koje ću osvetliti kroz rad i spoznaju. Tražim nova poglavlja za svoju knjigu, za RYL magazin, za sebe koja će me transformisati i podićni na nove duhovne nivoe.
O čemu maštam, to i materijalizujem.
1. Piti čaj u Sahari i biti u dosluhu sa pustinjom
2. Pisati knjigu
3. Organizovati dve konferencije koje će pokrenuti region
4. Leteti u balonu iznad Kapadokije
5. Aplaudirati Lani del Ray i na koncertu Coldplay
6. Slaviti rad
ANIMA MUNDI
E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030
IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd
ART DIREKTOR
Boris Cupać
GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA
Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)
LEKTORI
Dijana Krtinić,
Dejan Vicai, Adrian de Groot (za tekstove na engleskom)
AUTOR KONCEPTA MAGAZINA
Anima Mundi
SARADNICI U OVOM BROJU
Danijela Marković
Adrian de Groot
Astro Lea
Jovanka Kozlovački Damjanov
Jovana Jevtić
Mila Marčeta
Ivana Kalinić
Nikša Dobre
Vladimir Cerović
Tanja Bursać
Tatjana Kankaraš
Maja Enis
Jovan Palalić
Jelena Fu
Vladimir Cerović
Maja Enis
AUTORI
Ioanna Batsialou
Dražen Milić
Tamara Rogović
Miodrag Krsmanović
Nenad Ogrizović
Goran Kukić
Ivana Marinković
Zoran Todorović
Maja Vranić
Timo Stegelmann
PHOTO
Anima Mundi Unsplash.com
Naslovnica: Zoran Todorović
Fotogarfija: Tim Collins
KONTAKT
WEB: www.ryl.rs
MAIL: rylmagazine@gmail.com
PHOTO: BOJAN STANIĆ
Rad koji svakodnevno obavljamo, sa svojim mnogobrojnim oblicima, najveće je ogledalo naše ličnosti. On nam može dati smisao, stvoriti strukture i pre svega, kod nas žena, izražavati kreativnost. Naš rad oblikuje naš identitet i omogućava nam lični rast. Finansijski, ali i na fizičkom i mentalnom nivou. Naš spoljni i unutrašnji rad su dva sveta koji često stoje u kontrastu jedan s´drugim, a ipak su nerazdvojno povezani.
Kada fokus usmerimo samo na sebe, postoji oblik unutrašnjeg „rada” koji svako od nas obavlja 24 sata, neprekidno, tokom celog života, čak i u snu, a jedva smo svesni kakvu moć taj rad nosi u sebi kada ga pravilno primenimo – naše disanje!
Verovatno se sada pitate: “Može li se uopšte disati pogrešno? Kako pravilno disati?”
Baš to ću vam sad otkriti!
Kada pogledamo bebu dok spava, primetićemo duboke, ravnomerne udahe i stomak koji se opušteno podiže i spušta. Tako izgleda pravilno disanje. Kada posmatramo disanje većine odraslih osoba – procene govore o oko 80% populacije – možemo primetiti plitak, brz dah koji jedva ili uopšte ne dostiže stomak. Često čak zaboravljamo i da dišemo, zadržavajući dah! Sve ovo su pokazatelji disfunkcionalnog disanja – dakle, pogrešno disanje.
Primarni uzrok za to je svakodnevni stres. Međutim, pogrešno disanje može biti izazvano i emocionalnim konfliktima, psihičkim opterećenjem i traumama, pa se može nesvesno učvrstiti.
Naše emocije utiču na način na koji dišemo i
obrnuto – naše disanje utiče na naše emocije. Sa ovim znanjem i postajući svesni sopstvenog načina disanja, ulazimo u svoju snagu i otvaramo brojne mogućnosti za kontrolisanje i značajno poboljšanje svog života, posebno na fizičkom, psihičkom i duhovnom nivou. Možemo smanjiti stres, regulisati emocije, uneti više spokoja u našu svakodnevicu, poboljšati san, čak i izgraditi više energije i libida, koristeći isključivo disanje na pravi i zdraviji način. A to su samo neke od mnogobrojnih koristi koje možemo postići.
Kako to tačno funkcioniše? Kroz BREATHWORK – što znači RAD SA DAHOM.
Rad sa dahom već neko vreme osvaja društvene mreže, ulazi u svet joga studija širom sveta, polako se uvlačeći i u naše društveno okruženje. Sve više ljudi uči kako da iskoristi transformacionu snagu rada sa dahom za svoje blagostanje i sopstvene ciljeve. Stara praksa kao moderno sredstvo za još uspešniji rad na sopstvenom biću i sopstvenom zdravlju. Posebno popularan je transformacioni breathwork. U ovim vođenim sesijama, kroz dinamični rad sa dahom, lagano ulazimo u duboka stanja naše podsvesti i privremeno isključujemo aktivnost našeg prefrontalnog korteksa – dakle, ego ili unutrašnji glas u našim glavama. U ovom procesu, otkrivamo skrivenu snagu daha i uranjamo u svet transformacije i samoostvarenja!
Tokom breathwork seanse, nivo CO2 opada, što menja našu biohemiju na kontrolisani način, otvarajući vrata naše podsvesti, gde se možemo osloboditi starih obrazaca, otkloniti blokade i osloboditi našu pravu suštinu. Naše telo ima prirodnu inteligenciju da upravo u sebi oslobodi
od nagomilanih emocija ta mesta gde nam je najpreče potrebno.
Snaga daha je putovanje samoproučavanja i samolečenja koje budi našu dušu, menja i obogaćuje naš život na neuporediv način. Iskustvo tokom transformativnog breathworka nije magija. Postoji objašnjenje zašto se ljudi osećaju lakše i smirenije nakon rada sa dahom – bezbrojni učesnici izveštavaju o značajnom smanjenju depresije, napada panike i anksioznih poremećaja. Postoje i studije koje idu toliko daleko da kažu da ne živimo u doba psihičkih poremećaja, već u doba neobrađenih emocija. Svaka od naših oko 30 biliona ćelija u telu ne samo da diše sa svakim udahom sa nama, već i oseća svaku našu emociju sa nama i može je sačuvati u svom sećanju. Sigurno svako od vas zna staru izreku da rana može boleti pri promeni vremena. To je naše telo koje ima sposobnost da se seti starih bolova i rana. Fizičkih i emotivnih. Mi smo psihosomatska bića. “Soma” dolazi iz grčkog jezika i znači telo. Dakle, reagujemo na određene emocije ježenjem, trnjenjem, napetošću, pritiskom, vrtoglavicom ili leptirićima u stomaku. Sve su to osećaji koji proističu iz emocija i mogu biti memorisani u telu ako ih ne preradimo. Nakupljene i neobrađene emocije poput stresa, tuge, žalosti i slomljenog srca, na duže staze mogu stvoriti još više neprijatnosti, čak i bolesti. Sigurno smo svi već iskusili ove stvari. Ako obradimo ove emocije i pustimo ih, osećamo se slobodno i možemo ići dalje. Međutim, ako zapnemo u tome, osećamo se blokirano na više nivoa. Često ljudi uopšte ne znaju zašto se osećaju potišteno, tužno ili blokirano. Događaj uzroka je predaleko i previše bolan da bismo ga ponovo prizvali u svest i adekvatno obradili. Na breathwork sesiji imamo priliku za emocionalni detoks i otpuštanje stresa, pritiska i bola kako bismo dozvolili svežini i la-
koći da se usele na ta ista mesta. Nije retko da ljudi tokom breathworka dožive snažno emocionalno oslobađanje od upravo tih nagomilanih emocija na koje telo može reagovati drhtanjem, treptanjem, plačem ili smehom. U ovom procesu, oslobađaju se čak i emocije kojima nemamo svesni pristup, pa se nakon sat i po disanja u vođenom načinu i ritmu, osećamo slobodno, lagano i na neki način motivisano i ojačano. Fizičke napetosti mogu odjednom nestati, a opterećujuće misli mogu se povući u pozadinu. Baš kao što je svako od nas individua, tako je i svako naše iskustvo breathwork sesije jedinstveno i drugačije. Prostor za ugodnu i dobro vođenu sesiju stvara i održava facilitator, koji je obučen za rad sa traumama i pre transformacionalnog rada sa dahom sve učesnike detaljno obaveštava i vodi ih kroz sesiju. Svaki učesnik ima kontrolu tokom cele sesije i može sam odrediti intenzitet i dubinu iskustva. Energetski prostor se otvara ili kreira tako da se ljudi osećaju kao u oazi mira, slobodni od predrasuda, gde svi jednostavno mogu biti ono što jesu, bez maske i tereta da nešto moraju ispuniti. To je veoma isceljujuće za naš um. Kao mini odmor za našu dušu.
I koliko god rečima pokušavala da približim ovaj prelepi holistični pristup našem unutrašnjem svetu – neću moći preneti iskustvo i benefite koje ćete dobiti tokom breathwork sesije. Morate je probati i doživeti, kako biste razumeli o čemu pišem. Ako ste postali radoznali da pređete sopstvene granice i doživite transformacionu snagu daha, nemojte čekati i krenite na breathwork. Za više samopouzdanja i život u potpunom slobodi, ispunjenju, lakoći i poboljšanom zdravlju! Obratite samo pažnju na to da trudnicama i osobama sa kardio-vaskularnim tegobama, epilepsijom ili svežim ranama, učešće nije dozvoljeno.
INTERVJU PRIPREMILA: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
TAMARA ROGOVIĆ, UMETNICA, NAUČNICA, JEDINSTVENO GENIJALNO DETE – „CHILD PRODIGY“, SADA VEĆ DEVOJKA KOJA NA SVOJIM PLATNIMA PRELAMA SVA SVOJA ZNANJA I NAUČNA DOSTIGNUĆA IZ RAZLIČITIH OBLASTI. SRPKINJA SA BALKANA, UMETNICA KOJA FASCINIRA SVET SVOJOM SLIKAMA I VIZIJAMA. IMALI SMO U PROŠLOSTI UPRAVO TAKVE ZNALCE, A SADA JE NA SCENU STUPILA ONA KOJA SPAJA KOSMOS, PERFORMANS, MOSTOVE, ENERGIJE, DUŠE.
TAMARA ROGOVIĆ, ROĐENA KRALJEVČANKA, SA IZUZETNIM REZULTATIMA U SVIM OBLASTIMA, OSNOVNU OSMOGODIŠNJU ŠKOLU JE ZAVRŠILA ZA SEDAM GODINA SA DIPLOMOM VUKA KARADŽIĆA I TIME OD SAMOG POČETKA ŠKOLOVANJA ZAPOČELA UBRZANO OBRAZOVANJE. ISTE GODINE, PRIMLJENA JE U SREDNJU UMETNIČKU ŠKOLU, A VEĆ SLEDEĆEG MESECA PRELAZI NA UNIVERZITETSKE STUDIJE LIKOVNE UMETNOSTI, KAO NAJMLAĐI STUDENT U REPUBLICI SRBIJI SA 14 GODINA. KAO ŠESNESTOGODIŠNJAKINJA, NASTAVLJA ŽIVOT I RAD U PARIZU I NAJMLAĐI JE STUDENT NA PARIS COLLEGE OF ART, ZVANIČNO PREPOZNATA I PRIMLJENA KAO ‘CHILD PRODIGY’ – GENIJALNO DETE. U 18. GODINI, NA OSNOVU NJENIH DOTADAŠNJIH DELA, UNIVERZITET U EDINBURGU (VELIKA BRITANIJA) TAMARU PRIMA NA DVOGODIŠNJE POSTDIPLOMSKE STUDIJE, MASTER OF FINE ART IN CONTEMPORARY ART PRACTICE. UNIVERZITET U EDINBURGU JE OSNOVAN 1582. GODINE, JEDAN JE OD NAJSTARIJIH I NAJPRESTIŽNIJIH SVETSKIH UNIVERZITETA I 20 NOBELOVACA IZ RAZNIH OBLASTI NAUKE I UMETNOSTI BILI SU NJEGOV DEO. U SVOJOJ 20. GODINI, TAMARA POSTAJE NAJMLAĐA MAGISTARKA UMETNOSTI U SVETU.
TAMARA ROGOVIĆ ĆE 12. MAJA 2024. IMATI SVOJU PRVU PRODAJNU SAMOSTALNU IZLOŽBU U „ALEKSIĆ GALERIJI“ U KRAGUJEVCU. „ALEKSIĆ GALERIJA” PREZENTUJE ISKLJUČIVO UMETNIKE KOJI SU ROĐENI I RADE NA BALKANU, ILI SU ROĐENI NA BALKANU, A TRENUTNO RADE VAN REGIJE. BIĆE TO ISTORIJSKI TRENUTAK ZA SVE, A POSEBNO ZA UMETNICU KOJA ĆE SVOJE RADOVE PUSTITI SVETU. U ČIJOJ ĆE SE KOLEKCIJI NAĆI? VREME ĆE POKAZATI.
Kada se neko rodi kao child prodigy, genijalno dete, kakvi su putevi razvoja i koliko se oni razlikuju od sve ostale dece?
Ponosna sam što je moj put primer prevazilaženja konvencionalnih i restriktivnih okvira obrazovanja. Prepoznavanje i praćenje razvoja potencijala svakog deteta je ključno, a obrazovni okviri treba da prate, ohrabruju i ne usporavaju ovaj proces. Do odlaska na studije u Francusku, pa zatim i Veliku Britaniju, ostvariti pravo na obrazovanje adekvatno mojim sposobnostima je bio proces pun izazova u našem obrazovnom sistemu, gde sam sama pomerala granice i često bila prva i najmlađa. Ovo je zahtevalo odricanje, apsolutnu posvećenost umetnosti i učenju, kao i neprocenjivu podršku moje porodice. Nadam se da ću uspeti da ostvarim svoje zamisli vezane za uspostavljanje programa koji bi prepoznavali i na pravi način podržavali izuzetnu decu u svim oblastima širom sveta.
Postigla si veliki uspeh i prepoznata si na mnogim poljima u svojoj originalnosti, autentičnosti. Koja vrata si uspela da otvoriš kao Srpkinja, žena sa Balkana?
Srpkinja, Balkan – pojmovi su koji nas dopunjuju, a ne izdvajaju. Smatram da svi ljudi svojom jedinstvenošću utiru put ka svojim ciljevima, koje ako postavite dovoljno visoko, pružaju adekvatne izazove za kretanje napred. Kada funkcionišete
na taj način, vaši dometi kao jedinke su neograničeni. Nabrajati sva vrata koja sam uspela da otvorim je preobimno, ali sam ponosna što ni jedna nisam zatvorila. Sva vrata kroz koja sam prošla mi uvek nude pogled i ispred i iza onoga što ja jesam. Kao Zemljanka, potekla sa Balkana, razumem da je sve put do puta i iza svakih novih vrata gradim nove mostove do sledećih.
Potpredsednica si Unije umetnika Škotske sa sedištem u Edinburgu. Koji su vaši projekti i ko su članovi vaše unije?
Unija predstavlja svoje članove – vizuelne i primenjene umetnike Škotske i vodi računa o zaštiti njihovih prava i interesa, kao i svim pravnim aspektima profesije. Čast mi je da sam pored funkcije potpredsednice i predsedavajuća članica Komiteta za intersekcionalna pitanja, koji se bavi društveno angažovanim i aktivističkim inicijativama umetnika u cilju promena na polju sistemskih diskriminacija i bezbednijeg društva za sve. Takođe sam jedna od članova osnivača Komiteta za UBI (Univerzalni bazični dohodak). Značajan cilj ove kampanje je približavanje ideje o značaju meke moći umetnosti društvu, konkretnih načina sprovođenja, pravnih akata, obezbeđivanjem preraspodele budžeta radi osiguravanja pravične novčane nadoknade za umetnike koji se profesionalno, sa punim radnim vremenom, bave stvaranjem umetnosti, radeći u službi društva. Pokušavamo da sprovedemo u delo ideju da biti
umetnik ne znači da morate da budete komercijalan umetnik koji prodaje svoja dela, već da vam društvo, zarad opšte dobrobiti, omogući osnovne uslove za život, rad i stvaranje.
Umetnički rad je nevidljiv, kao mnogi radovi u ovom vremenu – tvoj aktivizam je intenzivan i na tom polju. Šta ti aktivizam donosi?
Prepoznavanjem neophodnosti i uticaja umetnosti na društvo, moramo prepoznati i umetnike kao delatnike profesije čiji rad treba da bude adekvatno vrednovan. Vrednovanje počinje priznanjem umetnika kao kreativnih i visokoobučenih pojedinaca čije su veštine i iskustvo u osnovi svih infrastruktura zdravog društva.
Polje nevidljivog rada, polje meke moći umetnosti, nije nešto što sam ja prva pokušala da predočim, nije nešto što samo pojedinac može da iznese pred posmatrački sud i uspe elaboraciju da privede upotrebi u društvu. Međutim, upornim zalaganjem za osvetljenjem tog dela čovekovog života je moguće doći do novih, upotrebljivijih shvatanja ne samo simbolike, već i direktne koristi svih nas. Nastajanje jednog dela – umetničkog, naučnog, radnog – složen je proces koji iziskuje ogromna ulaganja u smislu obrazovanja, razvitka, istraživanja, ali i odricanja kojih smo svesni. Umetnički rad treba biti ekonomski vrednovan u proporciji sa vremenom uloženim u rad, izučavanje svih novih puteva u čiji uvid nas upućuje prethodno stečeno formalno obrazovanje formirano klasičnim školovanjem – od škole, preko fakulteta, do daljih studija. Ponekad posmatramo rezultat nečijeg rada na nekom platnu i pokušavamo da razumemo svrhu i poruku dela ispred sebe. Ponekad se zaista i podrobnije potrudimo da proniknemo u suštinu. A gotovo nikada, kao posmatrač, ne uđemo u prostor razmišljanja koliko rada je umetnik uložio u stvaranje svog dela. Fizičkog rada, da, ali to je u zanemarljivo maloj količini u odnosu na umni rad, u odnosu na preduslove za postavljanje novih shvatanja i meri-
la perspektive koju umetnik prikazuje. Pri tom, za umetnika je najjednostavniji rad na poznatu temu, jer tu nema istraživanja, nema naučnog rada, nema novih vrednosti, nego isključivo puko ponavljanje nečega već stvorenog od strane onih koji su zaista prvaci u svojim oblastima.
U ovim područjima gde običan posmatrač ne vidi potrebu za jasnijom pozicijom uloženog i prikazanog, trudim se da performansima, živom interakcijom kako sa publikom tako i sa delom na kome radim, bolje prikažem sve ono što jedno delo jeste, ali i ono što ostaje nakon dela. Samim prikazivanjem i izlaganjem neke slike stvarate određenu percepciju nečega u mozgu posmatrača. Međutim, to je samo jedan deo onoga što jedna slika može, jer slika vam može reći 1000 reči, a da ne poseduje organ emitovanja zvuka.
Kako izgledaju UMOVI sveta, tvoje kolege sa kojima sarađuješ u Asteriji, istraživačkoj grupi za nauku i umetnost?
Radoznali i svesni moći i koristi deljenog procesa razmišljanja u transdisciplinarnim projektima gde nauka i umetnost, kao različite forme znanja, apsolutno dopunjuju i informišu jedna drugu.
Jedna sam od članova osnivača Asteria Creatives, istraživačke grupe za nauku i umetnost pod potkroviteljstvom Univerziteta u Edinburgu, koja se bavi spajanjem različitih nauka, filozofije i umetnosti u cilju istraživanja kosmosa, radi unapređenja života na Zemlji poput dugoročnih rešenja društvenih problema, kao i tehnologije i etike otkrivanja i naseljavanja drugih nebeskih tela.
Projekti istražuju teme poput održivosti bio-materijala u smislu naseljavanja drugih planeta i održivosti ljudskog života na njima, vezu između istovremenog razvoja Zemlje i svemira kroz instalacije, skulpture, AR, VR, kao i vizualizacije podataka, a često i organizovanje događaja i de-
bata koji okupljaju najaktivnije umetnike i naučnike iz ovih oblasti. Kroz Asteriju, imam priliku da istražujem (ne)zakonitosti kosmičke povezanosti i metafizičke mostove koji nas upućuju jedni na druge kroz prihvatanje naših nepodnošljivih (identitetskih) različitosti transformisanih nekim višim, kosmičkim identitetom.
Most kao simbol je arhetipska veza, vekovima se provlačio kroz literaturu, umetnost. Ti si ga doživela i prikazala na svoj način. Komadiće mostova srušenih u Srbiji 1999. godine spajala si u jedan most – most mira.
Mostovi su nešto što nas spaja, upućuje, vodi određenim smerom, dajući nam nadu da prelaskom prepreke bilo koje vrste, uvek možemo nastaviti put. Mostovi u mojim delima predstavljaju put spoznaje i obnove lične snage i istovremene gradnje novih mostova kroz povezanost sa drugim ljudima, bićima, okolinom i svemirom. Oštećeni i slomljeni mostovi, koji su često motivi na mojim slikama, govore o fragilnosti i kompleksnosti naizgled utemeljenih i snažnih struktura i odnosa. Kompleksna dinamika međupovezanosti i međuzavisnosti ljudi svojim različitostima ispituje razne koncepte vezane za tematiku porekla (ne)nasilja, međuzavisnosti i konflikata.
Tumačenje termina most, njegovog značenja, mogućnosti, opasnosti i radosti koje može doneti, otvoreno je za individualne interpretacije, pa može predstavljati i neku vrstu infrastrukture koja se teško popravlja kada se jednom uruši, ali zato daje mogućnost za pravljenje još većeg, jačeg i šireg spoja među ljudima.
Ovakvi spojevi nisu nešto što možemo videti očima u trenutku vremena, nisu delovi puteva koje možemo preći. To su oblasti koje naše duše, naše biće spajaju sa drugima. To su naše veze sa kiseonikom, vazduhom, nebom i svemirom. Mostovi su spojevi koji naše praiskonsko postajanje od nekoliko molekula hemijskog elementa kao preduslova za stvaranje života na Zemlji vode ka očuvanju onoga šta i gde jesmo, usmeravajući nas na put.
Slika je najčešći medijum tvog izražavanja. Međutim, tvoja interdisciplinarnost vodi te i u druge vode, a performans je samo jedan od njih. Šta želiš kroz ovu vrstu izražaja da poručiš?
Performans je važan medijum mog izražaja. Umetnost performansa se istorijski razvila, između ostalog, iz ideje da oslobođeni ili lišeni svih umetničkih materijala i dalje imamo telo kao sredstvo izražaja kreativnosti i komunikacije. Značajno drugačije od dramskih umetnosti, tokom performansa ja ostajem ja, koristeći vreme, prostor, sebe i publiku kao materijal za istraživanje povezanosti i međuzavisnosti.
Tvoja izložba slika u „Aleksić Galeriji“ u Kragujevcu, 12. maja 2024. godine, kada galerija
slavi godinu dana svoga rada, prvi put će biti i prodajnog karaktera.
Dela koja stvaram su do sada izlagana u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Srbiji, ako govorimo o slikama. S obzirom na to da sam kao child prodigy svoje obrazovanje završila u najkraćem mogućem roku i da sam upisala magistraturu sa 18 godina, tako su i izložbe mojih dela projektovale umetnika koji nije imao trasiran put razvoja i nastanka kvaliteta. Tom činjenicom da nisam bila ograničena klišeima i predviđenim nišama usmeravanja uma, omogućila sam sebi vrlo rane spoznaje doživljaja na surov, neprerađen i ničim filtriran način. Zato su i dela koja sam izlagala kao mlada predstavljala skrivenog, starog, oformljenog umetnika u telu tinejdžerke, kako mi je svoj doživljaj izložbi objasnio čuveni slikar Spiridon Mitić, lični prijatelj i saradnik Salvadora Dalija. Kada uspete da doživite komentare bitnih srpskih umetnika koji stvaraju u Parizu, koji ne veruju da ste sami stvorili svoja dela, već da je to radio neki stari, iskusni, poznati umetnik na zalasku svoje životne dobi, umesto da budete razočarani insinuacijama o neprepoznavanju, shvatite da ste u stvari svojim metodama stvaranja uspeli da proniknete u nove prostore ljudskog saznanja i mogućnosti koje jedna devojčica sa Balkana može da dohvati. U nove načine definisanja vektora razvoja uma, koji nemaju prostor koji je neko već definisao, kao ni sile koje bi se svojim slaganjem, stvorivši novu snagu, otrgle ka uobičajeno pretpostavljenom smeru. Delo koje uspete da formirate u nekom medijumu nije prost produkt vašeg duha i razmišljanja, već je plod naučne analize, obrazovanja, istraživanja koje sprovodite nakon formalno poznatih oblika sticanja znanja. Naučnici-istraživači se usko specijalizuju u određenoj oblasti i samim tim budu usmereni u tunele uma koje koriste za dalji razvoj. Ipak, svi prvo nauče da govore, čitaju i pišu, a nakon toga mogu da se posvete nečemu dimenzionalnijem. U mom slučaju, nisam morala da se ogradim dostignućima jedne nauke, nisam morala da se posvetim prisilnom učenju činjenica i dokaza koji bi me usmerili. Uspela sam da slobodom svog uma ostanem otvorene energije i receptora, da u različitim trenucima dimenzija pokušam da, koristeći svoje ruke, prenesem na platno deo istraživanja kojima se bavim. Nauka i umetnost su spojene kategorije domena ljudskog razvoja koje uspem da prenesem kao sliku, ponekad radeći po 20 sati dnevno, jer je jednostavan dan od 24 sata često vrlo ograničen okvir za energiju koju posedujemo. Zbog takvog načina prenošenja istraživanja, dela koja su naslikana su kapitalni stepeni usmeravanja budućnosti koja sve nas čeka i to je jedan od razloga zašto do sada ni jedno delo nikada nije izlagano prodaji.
Pokušaću da vam kroz tekst stvorim deo utiska koji ćete biti u prilici da doživite na izložbi koja će se održati ovog meseca.
Zemaljci i vezivno tkivo prapostajanja čoveka od nastanka kao savršenog oblika u odnosu na
prirodu do puta ka svemiru, oslobađanju klišea duhovnosti i materijalizma ka novim šansama za novi početak, a ne kolonizaciju.
Osam slika – devet radova koji ocenjuju trenutke ljudskih domena oslikavajući trenutke Zemlje i Zemaljaca.
1. Masa
Moderna nauka kaže da je Sunce prošlost, Zemlja sadašnjost, a da su Mesec, Mars i svemir naša budućnost. Postali smo od inkadescentne mase, a pretvorićemo se u smrznutu masu. Naša masa nije samo težina ili prostor koji zauzimamo na Zemlji, ona je deo etra, sastavljena od čestica koje još nismo spoznali.
2. Tačka
Predviđenim umiranjem Sunca, svi ćemo izgubiti mogućnost da postanemo smrznuta masa. Ipak, ostaće u Kosmosu, negde, jedna tačka, jedno mesto nove energije, koje će svojom veličinom malo, ali značenjima veliko, postati novi izvor života. Ta tačka novog jezgra je naš novi Svemir, naša nova nada, i treba da uspemo da dohvatimo sve njene zrake.
3. Mir, hrana i rad
Najneophodniji činioci razvoja i opstanka ljudskog roda koji želi da počne da upravlja svojom sudbinom počevši od Zemlje, kao Zemaljci, idući putevima i mostovima, spajajući se sa drugim Zemaljcima, ukrupnjavajući svoja znanja i mogućnosti.
Deveti rad je performans brzog shvatanja brzih
momenata u kojima sebe kao posmatrača izložbe sprovodimo mostovima ka novim damarima prosvetljenja. Slike koje govore u tišini sobe, ambijenta u kojima one nisu postavljene na zid iza nekog stola, već se nalaze u prostoru namenjenom za njihov neprestani govor značenjem koje proučavaju.
Koncepcija izložbe je takođe definicija trenutka u razvoju razmišljanja i shvatanja ljudskih dometa, pa je ovim uvodom u neke od aspekata pokušan začetak zajedničkog doživljaja kompletne celine koju čine dela, izložba, performans same izložbe, kao i delovanje, naknadno, kroz vreme i u oku izdvojenih tumača.
Kakva je bila saradnja sa Dejanom Aleksićem, galeristom i vlasnikom „Aleksić Galerije” u Kragujevcu? Da li ste brzo našli zajednički jezik oko postavke koja će ući u istoriju?
Saradnja sa Dejanom Aleksićem, kao mladim galeristom, započela je na predlog mog menadžera, koji je uspeo da u meni pronađe motive da nešto od svojih dela izložim u Srbiji i komercijalizujem jedan vrlo ograničeni segment. Nije moguće da deo sebe, nauku kojom se bavite, dela koja stvarate, jednostavno otuđite i prepustite drugima na raspolaganje. Lako možete, a ponekad i želite da drugima omogućite uvid korišćenja onoga što ste stvorili, jer je to deo koji rado delite u cilju stvaranja zajedničkog rada. Deo mog stvaralaštva je otelotvoren saradnjom sa više osoba i ne spada u domen mogućnosti otuđenja.
Kada se prodajom stvorenog dela rastanete od suštine duše posvećene stvaranju, vi se rastajete od bitnog dela sebe, ali i od važnog aspekta kojim dopunjavate nauku kojom se bavite. Zaista
postoji razlika između umetnika koji stvaraju slike u naručenoj površini merenoj kvadratnim metrima i istraživačima nauke koji svoja dela posvećuju ljudskoj zajednici i opštoj dobrobiti.
U radu sa svojim menadžerom i njegovim timom saradnika sam uvidela da u rasporedu za ovu godinu postoji period u kom možemo da deo onoga što stvaram posvetimo našoj zemlji, našim ljudima, umetnicima koje, za razliku od mene, nažalost ograničava i mesto gde su rođeni, ljudi koji ih obrazuju, kao i ekonomska situacija u kojoj žive. Jedan od ciljeva ove izložbe je i da našim umetnicima, umetnicima sa Balkana, omogućimo da uvide da svoja dela, kojima su se maksimalno posvetili, mogu prezentovati prvo u Srbiji, a onda i u celom svetu, kao i da od svog rada mogu pristojno da žive. Smatram da umetnički rad ne možete platiti isključivo novcem, niti njegov kvalitet definisati količinom novca, a najmanje činjenicom da neko ko je rođen na Balkanu mora svoja dela da plasira za par hiljada evra samo zato što je tu rođen.
U svim ovim elementima, „Aleksić Galerija” je odabrana kao kapilarna, zrela budućnost plasiranja balkanske umetnosti, kvalitetan medijator između publike, umetnosti i umetnika, koji svojim znanjem i prijateljskim odnosom punim uvažavanja i razumevanja prema umetnicima uspeva da sve to sklopi u prepoznatljivu spoznaju svih naših duhovnih i umnih aktivnosti. „Aleksić,Galerija” koju su moji saradnici odabrali za kvalitetnu početnu tačku nastajanja mogućnosti za umetnike sa naših prostora, predstavlja most kojim mogu poći svi oni koji žele da sebe dalje istraže i unaprede u svetu umetnosti.
Kao neko ko u ovoj godini sledeće izložbe ima u Luksemburgu, Kaliforniji, Engleskoj, uz planirane stalne postavke u važnim britanskim institucijama, od kraljevskih preko univerzitetskih i muzejskih prostora, razumem da u našoj zemlji postoji broj umetnika kojima želim da pomognem u njihovom daljem razvoju i stvaranju.
Tema majskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Slava radu“. Kako vidiš svoju misiju, svoj rad?
Slava radu, ali i odmoru kao otporu. Nikola Tesla kaže da pokretačka snaga znači rad – da bismo povećali silu koja ubrzava ljudsko kretanje i napredak, treba više da stvaramo, tako da svoju misiju vidim u skladu sa tim.
PHOTO: TIM COLLINS
ZORAN TODOROVIĆ, VODEĆI MEĐUNARODNI COACH, GOVORNIK, VIZIONAR, AUTOR MNOGIH
KNJIGA, AKTIVISTA U OBLASTI EVOLUCIJE LJUDSKE SVESTI. ZORANOVA VIZIJA I MISIJA SU „RAZVIJANJE ČOVEČANSTVA U KOJEM ČOVEK KORISTI SVOJ PUN POTENCIJAL I PRIMENJUJE SVOJ SJAJ NA REVOLUCIONARNE PROJEKTE ZA NAJVEĆE DOBRO NAŠEG DRUŠTVA“. SMATRA DA TREBA DA BUDEMO NAJBOLJI SEBI KAKO BISMO CENILI I ONO NAJBOLJE U DRUGIMA.
ROĐENI BEOGRAĐANIN, NAKON ŽIVOTA NA KIPRU, DUBAJIU, VELIKOJ BRITANIJI, RUSIJI, ŠVEDSKOJ, DANASKOJ SVOJE SEDIŠTE I CENTAR JE NAŠAO NA IBICI.
PIŠE:
FOTOGRAFIJE: TIM COLLINS
Šta ti je doneo život na Ibici? Da li tvoj stil i način života približno odražavaju tvoje pravo biće?
Život na Ibici donosi mi iznenađenja na svakom nivou. Ibica je višedimenzionalno ostrvo koje obuhvata različite nivoe postojanja. Stoga, život ovde nije onakav kakav očekujemo, već onakav kakav nam je istinski potreban. Veoma sam zahvalan Ibici što mi je pružila zajednicu ljudi iz celog sveta koji su probuđeni, svesni, sposobni i strastveni. Zahvalan sam što mi je podarila životne saputnike koji dele istu vibraciju, kao i izazove i učenja koja su me učinila boljim, snažnijim i mudrijim. Moj stil i način života veoma su bliski mom pravom biću, koje je otvoreno, radoznalo i ljubavno.
Kako možemo i treba da sebe volimo bezuslovno?
Voleti sebe bezuslovno podrazumeva duboko prihvatanje svih aspekata sebe - kako onih svetlih i pozitivnih, tako i onih tamnijih i manje prijatnih. To znači da treba da gajimo ljubav prema sebi bez obzira na svoje greške, nedos-
tatke i izazove. Kada smo u stanju da iskreno volimo i prihvatimo sebe onakvima kakvi jesmo, otvaramo put ka unutrašnjem miru i autentičnom ispunjenju. Ovo uključuje i prepoznavanje svojih jedinstvenih kvaliteta i talenata, kao i suočavanje s našim ličnim izazovima i rastom kroz njih. Voleti sebe bezuslovno je dugotrajan proces samospoznaje i samoprihvatanja koji zahteva strpljenje, samilost i saosećanje prema sebi.
Koji momenti osvešćuju čoveka da se počne baviti sobom i svojim duhovnim rastom?
Svi mi prolazimo kroz životne cikluse koje određuje naša duša. Ti ciklusi donose promene koje nas podstiču na buđenje. Često čovek postaje svestan na početku novog ciklusa, kada oseća unutrašnju motivaciju da krene u novom pravcu, pun hrabrosti i želje za avanturom. Takođe, svestan postaje i kada oseti da nije u skladu sa sobom i svojim životnim ciklusom, što može izazvati krizu. Kriza ima moć da nas osvesti i probudi, pokazujući nam da se sve promene dešavaju iznutra, te da je duhovni rast jedini način za transformaciju, usmerenje i unutrašnji mir.
Kako se živi iz srca?
Da bismo živeli iz srca, prvo moramo naučiti da vladamo svojim umom. Naš inteligentni i kreativni um želi da vodi naš život, ali treba da shvati da su srce i duša pravi vodiči našeg postojanja, dok naš um treba da sledi njihove zapovesti i izvršava ono što nam nalažu srce i duša. Kada umirimo svoj um, usmerimo ga i kontrolišemo da sluša naš unutrašnji glas, tada jednostavno možemo da se povežemo sa svojim srcem. Prepuštamo se osećanjima umesto mislima, koristeći svoju emotivnu i duhovnu inteligenciju da nas vodi kroz život. Verujemo da su naše srce i duša mudri i da imaju odgovore na sva pitanja, izazove i mogućnosti koje nam život postavlja i pruža. Shvatamo da su srce i duša esencija našeg životnog puta, obdareni dubokom mudrošću i ljubavlju.
Kako da osvestimo naš talenat i misiju?
Kako bismo osvestili svoj talenat i misiju, prvo moramo duboko zaroniti u samospoznaju. To podrazumeva istraživanje naših unutrašnjih vrednosti, strasti i interesovanja. Kroz introspekciju, možemo otkriti šta nas zaista pokreće i ispunjava i razumeti svoju autentičnu svrhu. Kada se povežemo sa svojim istinskim životnim vrednostima i strastima, tada smo bliži otkrivanju svojih unutrašnjih talenata i pronalaženju svoje misije u životu. Osvestiti svoje talente koji nam pomažu da otkrijemo misiju svoje duše zahteva posvećenost samorazvoju, refleksiji i otvorenost ka sopstvenom unutrašnjem putovanju.
Motivicaoni si trener i pokrećeš ljude na svoj način. Da li se ljudi lako motivišu?
Razumijevanje da se motivacija razlikuje kod svakog pojedinca je ključno za efikasno vođenje i motivisanje ljudi. Dok su neki prirodno skloni promenama i otvoreni su za nove izazove, drugi možda više preferiraju udobnost i stabilnost. Kao trener, suočavam se s izazovom pronalaženja načina da pomognem ljudima da pronađu svoju unutrašnju motivaciju za promene koje žele da ostvare. To često zahtijeva duboku introspekciju i rad na jačanju njihovih unutrašnjih resursa. Postavljanje ciljeva, podizanje samopouzdanja i pružanje podrške su ključni alati koje koristim kako bih pomogao ljudima da pronađu snagu i motivaciju za ostvarivanje svojih ciljeva. Takođe, važno je stvaranje sigurnog i podržavajućeg okruženja u kojem se ljudi osećaju osnaženo da istraže svoje potencijale i postignu željene promene. Kada postoji ovo okruženje i podrška, ljudi se lakše motivišu i ostvaruju svoje ciljeve. Šta muči ljude u 21. veku?
U 21. veku, mnoge ljude muče različite stvari,
ali se čini da je jedan od glavnih izazova nedostatak povezanosti. To se odnosi na povezanost sa samim sobom, sa drugima, sa planetom i sa čovečanstvom uopšte. Kada smo duboko povezani sa sobom, kada imamo harmoniju između uma, tela i duha, mnogi problemi koji se javljaju kao simptomi nedostatka veze počinju da nestaju. Osećamo se povezani, osnaženi, hrabri, inspirisani i spremni da živimo najbolju verziju našeg života. Međutim, u savremenom svetu često smo distancirani od sebe i drugih, što može dovesti do osećaja usamljenosti, anksioznosti i nedostatka svrhe. Takođe, brzi tempo života, tehnološki napredak i društveni pritisci mogu dodatno otežati održavanje prave veze sa sobom i sa drugima. Zbog toga je važno da radimo na jačanju naših veza sa samima sobom, kao i sa drugima i prirodom, kako bismo prevazišli ove izazove i postigli dublji osećaj povezanosti i blagostanja.
Koje duhovne tehnike i sam primenjuješ na svom razvoju?
U svom ličnom razvoju koristim različite duhovne tehnike koje mi pomažu da ostanem uravnotežen i usredsređen. Jedna od tih tehnika je meditacija, koja mi pomaže da se povežem sa svojim unutrašnjim bićem, pronađem mir i smirenost, kao i da razvijem svest o trenutku. Takođe praktikujem tehnike disanja (breathwork), koje mi pomažu da oslobodim stres i napetost iz tela i dublje se povežem sa svojim unutrašnjim procesima.
Pored toga, redovno praktikujem ceremonije ili rituale koji mi pomažu da se povežem sa prirodom i duhovnim svetom. Ove ceremonije mogu uključivati različite elemente poput paljenja sveća, korišćenja mirisnih biljaka ili kristala, provođenja vremena u molitvi i kontemplaciji. Važno za moj duhovni razvoj je da redovno vežbam i održavam svoje fizičko zdravlje. Vežbanje kao što su joga, šetnje ili trening u teretani, pomaže mi da održim balans između tela i uma i da se osećam vitalno i energično.
Na dnevnom nivou, praktikujem jutarnji ritual pisanja dnevnika, gde postavljam jasne ciljeve za dan i reflektujem o svojim mislima i osećanjima. Cenim vreme koje provodim sa svojom porodicom i prijateljima, jer me to ispunjava ljubavlju i podrškom, pomažući mi da ostanem povezan sa svojim najbližima.
Vizionar si. Koje su tvoje vizije i šta najlakše i sagledavaš i stavljaš kao važno za dalji napredak društva?
Moje vizije za dalji napredak društva proističu iz dubokog uvida u aktuelna dešavanja i prepoz-
navanja ključnih izazova sa kojima se suočavamo. Smatram da je naše društvo trenutno u fazi preobražaja i transformacije, gde je ključno usmeriti se ka duhovnom razvoju i odrastanju u skladu sa organskom realnošću.
Jedna od mojih vizija je da ljudi postanu sve više svesni svoje duhovne prirode i da težimo ka dubljem razumevanju sebe i sveta oko nas. Tehnološka revolucija koja se događa, sa dolaskom veštačke inteligencije i digitalizacije, svakako je važna, ali smatram da mora biti uravnotežena sa duhovnim radom i razvojem.
Važno je da se fokusiramo na stvaranje balansa između tehnološkog napretka i duhovne svesti, kako bismo izgradili pozitivnu budućnost za sve nas. To uključuje promovisanje vrednosti poput empatije, ljubavi, solidarnosti i poštovanja prema prirodi i svim živim bićima.
Takođe, smatram da je važno da se razvija inkluzivno društvo koje poštuje različitosti i pruža prilike za sve ljude, bez obzira na njihovu pozadinu, pol, rasu ili veroispovest. Samo kroz zajednički rad na duhovnom odrastanju i izgradnji harmoničnog odnosa sa prirodom možemo stvoriti svet u kojem svi možemo prosperirati i živeti u skladu sa svojim najvišim potencijalima.
Koja je tvoja formula uspeha?
Moja formula uspeha zasniva se na holističkom pristupu koji obuhvata ravnotežu između ličnog razvoja, duhovnog rasta i ostvarenja ciljeva. U srcu ove formule leži duboko razumevanje sebe i svojih životnih vrednosti, što mi omogućava da jasno definišem svoju viziju i ciljeve.
Prvi korak u mojoj formuli je kontinuirani lični razvoj. To uključuje rad na sebi kroz različite duhovne tehnike poput meditacije, breathworka i refleksije. Osim toga, važno je da se okružim inspirativnim ljudima i učim iz njihovih iskustava.
Drugi ključni element je postavljanje ciljeva i strateško planiranje. Definisanje jasnih i merljivih ciljeva pomaže mi da ostanem fokusiran i motivisan. Takođe, razvijam konkretne akcione korake kako bih postigao te ciljeve, uzimajući u obzir sve prepreke koje mogu nastati na putu.
Nadalje, verujem u važnost povezivanja sa drugima i izgradnju podržavajućih odnosa. Timski rad i saradnja sa drugima omogućavaju mi da iskoristim snagu kolektivne inteligencije i da ostvarim veće rezultate nego što bih to mogao sam.
Ključni deo moje formule uspeha je i sposobnost prilagođavanja i fleksibilnosti. Razumem da su promene neizbežne i da je važno biti otvoren za nove prilike i izazove koji se mogu pojaviti na
putu ka ostvarenju ciljeva.
Na kraju, istinski uspeh za mene podrazumeva ne samo postizanje spoljnih ciljeva, već i osećaj unutrašnjeg zadovoljstva, ravnoteže i ispunjenosti. Kroz ovu celovitu perspektivu, nastojim da živim svoj život u skladu sa svojim vrednostima, inspirišući druge i doprinoseći pozitivnim promenama u svetu oko sebe.
Tema majskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Slava radu“. Kako doživljavaš svoj posao i da li ga slaviš na najlepši način?
Svoj posao doživljavam kao nešto više od običnog izvršavanja radnih zadataka. Za mene, posao predstavlja priliku da izrazim svoje talente, doprinesem zajednici i ostvarim lični i profesionalni rast.
Prvo, slavljenje svog posla podrazumeva priznavanje značaja svakog zadatka koji obavljam. Čak i u najmanjim aktivnostima, trudim se da pronađem zadovoljstvo i smisao. To može uključivati postavljanje ciljeva i rad na njihovom ostvarivanju, kao i proslavljanje postignutih uspeha, ma koliko mali bili.
Takođe, slavljenje posla podrazumeva prepoznavanje kolektivnih dostignuća. Timski rad je ključan za uspeh, stoga je važno slaviti uspehe svih članova tima. To može biti kroz izražavanje zahvalnosti, organizovanje timskih događaja ili jednostavno deljenje radosti sa kolegama.
Slavljenje svog posla na najlepši način uključuje i razvoj kontinuirane zahvalnosti i prisutnosti u svakom trenutku. To znači da cenim i uživam u svakom aspektu posla, čak i u izazovnim situacijama. Kroz ovaj stav zahvalnosti, gradim pozitivnu radnu atmosferu i doprinosim svojoj sreći i zadovoljstvu kroz rad.
U suštini, slavljenje svog posla na najlepši način znači priznavanje svakog dana kao dara i prilike za rast i napredak. To je prilika da se svaki dan doživi kao poseban i vredan, doprinoseći ličnom zadovoljstvu i blagostanju na profesionalnom i ličnom nivou.
PHOTO:
WORDS/PHOTOGRAPHY: MIA MEDAKOVIC
TIMO STEGELMANN IS AN ECONOMIST, WHO GRADUATED IN 2002 WITH HIS THESIS ON FOREIGN TRADE, PROCUREMENT AND LOGISTICS IN HUMANITARIAN AND DEVELOPMENT PROJECTS. DURING HIS ECONOMIC STUDIES AT THE NIEDERRHEIN UNIVERSITY OF APPLIED SCIENCES HE ALREADY WORKED AS A FREELANCER IN THE FIELD OF FINANCIAL CONTROL, MONITORING AND REPORTING TO INSTITUTIONAL DONORS AND GATHERED HIS FIRST EXPERIENCE IN THE WESTERN BALKANS IN SARAJEVO AS EARLY AS 1995. THROUGH VARIOUS ASSIGNMENTS BETWEEN 2002 AND 2012 IN INDONESIA, ZAMBIA, SOUTH AFRICA, HAITI, ZIMBABWE, BOSNIA, KOSOVO, MONTENEGRO, ALBANIA AND SERBIA, BEING IN CHARGE OF MULTIMILLION EUR PROJECTS, HE GATHERED A LOT OF EXPERIENCE IN THE DEVELOPMENT SECTOR. FOR PRIVATE REASONS, HE MOVED BACK TO BONN IN 2012 TAKING OVER THE FINANCE DEPARTMENT OF THE GERMAN NON-GOVERNMENTAL ORGANIZATION HELP – HILFE ZUR SELBSTHILFE E.V. AFTER ESTABLISHING A NEW WORLDWIDE FINANCIAL ACCOUNTING AND CONTROLLING-SYSTEM, MR. STEGELMANN WAS APPOINTED AS THE DEPUTY MANAGING DIRECTOR IN 2017 AND AS THE MANAGING DIRECTOR IN 2021. IN MID-2023 HE DECIDED TO MOVE ON TO A NEW CHALLENGE AND IN EARLY 2024 STARTED THE BUSINESS EMPOWERMENT AND SUSTAINABLE TRANSITION ASSOCIATION AND GROUP (BEST).
HOW DID YOU FIND YOURSELF IN THE NON-GOVERNMENT SECTOR? YOUR EXPERIENCE IS VAST IN SERBIA, AS WELL AS IN THE WORLD. SINCE THE BEGINNING OF 2024, TOGETHER WITH YOUR TEAM, YOU CREATED A CONTEMPORARY APPROACH TO THIS KIND OF WORK, AND AS A RESULT, CREATED BEST.
Actually already back in high school I was interested in other cultures and countries; therefore, I participated in a school exchange program with a school in Harare/ Zimbabwe organised by the Welthungerhilfe, a German NGO. Somehow this experience has shaped my life. During my economic studies I worked as a freelancer in the humanitarian and development aid sector, mainly in the field of financial control and traveled a lot around the world. In 2002, I was hired for a six week assignment to develop an EU funded project in Serbia – and then I stayed for almost 10 years, even though the project was finished within 2 years. I can kind of laugh about this now. Well, actually my team at that time said that out of these 10 years, I was a maximum of maybe 2 years in Serbia and the rest somewhere else in the world. That might be true, but besides Germany, Serbia had become my new home. Together with a great team in the region we achieved a lot and I am grateful for that time. As an economist,
I am of course especially proud of the more than 5.000 startups we build up, but that’s for sure not the only thing.
Although I moved back to Germany in 2012 and had a challenging professional time there, I always stayed in touch with some people in the region.
Last year we, that is, some highly motivated Serbian and German people, created the BEST association.
TELL US MORE ABOUT BEST - BUSINESS EMPOWERMENT AND SUSTAINABLE TRANSITION. WHAT IS IT EXACTLY?
The BEST (Business, Empowerment and Sustainable Transition) initiative brings together a small number of exceedingly well-connected, experienced development managers and advisers. We, the founders, have been part of the aid industry for many years and know how important it has become to serve political needs and priorities with public money. We understand how huge multinational organizations, bilateral aid agencies and jet-set NGOs have grown from massive government funding and how the creativity of new ideas sometimes vanished. We do not wish to build such an organization, nor do we want to compete with them. However, we all
learn from life and we learn from what we did and what we do.
That’s why, as the Serbian BEST association, we are concentrating only on CSR cooperations, but we understand CSR not only as Corporate Social Responsibility – but as Corporate Sustainable cooperation and our clients understand this too. Our Motto:
- Let’s do it the BEST Way.
- We do B2B solutions and by that we mean with B2B - Business to Beneficiary
The Serbian BEST association is part of the BEST Initiative/group and concentrates its activities on CSR solutions which are individually shaped to the benefit of the companies and the local populations needs. Especially with the transition towards the EU, all Serbian companies have to think about CSR measures, but they also have to see the advantages and the possibility to grow with it. CSR should not be seen as a legal must, but as a great thing to have.
Yes and No. However, let me please first rephrase the question you asked or add a very important aspect: Are nongovernmental organisations and associations ready to understand all aspects of CSR?
I would like to add this here as I see the problem as two folded. NGO’s - Non Governmental Organisations (and by the way also international organisations) see CSR often just as a funding instrument to get donations, but not as a development tool for sustainable actions. We at BEST like to call the S in the CSR not Social but Sustainable.
I think companies are often ready and do see the great potentials and advantages of CSR. Or let’s better say, they are willing to do something, but do not know how to do it. This often results in ad hoc financing of some activities – which I do not say is always bad and sometimes these are nice small projects – but they are not sustainable. We are looking at this in another (BEST) way.
Overall, CSR activities can be an effective way to boost marketing and sales by improving brand image, creating a competitive advantage, increasing customer loyalty, improving employee engagement and generating positive publicity. It all starts with the customer and – what is very important and often forgotten – with the employees. Serbia and actually the entire region have lots of potential for investors and sustainable long term businesses, but unfortunately also a lot of social issues which still need to be addressed.
It is difficult to predict the future, but let me refer to current European statistics: Today, CSR has become an integral part of doing business and is increasingly driving consumer choice. For instance, nearly 90% of consumers would purchase a product because a company supported an issue they care about, while 75% would refuse to buy a product if the company had a different stance on an issue. In Germany, CSR is also a big factor in attracting talented employees, as people want to work for a company that upholds strong values.
I strongly believe in the growth of the market in Serbia and think that BEST really can support companies to be prepared and at the same time really make a change with fruitful long term social projects which are not just policy driven.
Real development in a country you can only achieve together with businesses. The overall aim of BEST is to develop businesses, empower the communities and region, thus creating a long-term positive change. Smart Growth, taking into consideration the knowledge and skills of specific target groups is essential for the self-sustainability of all the activities and businesses supported. We are not reinventing the wheel here, but we put people together, bring in our knowledge and are building a cycle. The impact we can all achieve together is for us the driving force.
We do not do long assessments of projects, but of course we analyse systematically. I do not want to sound arrogant here but with our experience we mostly know a good project when we see one and we can tell the difference between beneficiaries with real potential and those where the impact of funding and support will be negligible. Good projects we are happy to develop further and to support. The project has to fit to the cooperation.
One of our current projects is the “Love for Every Child” project which is dedicated to providing support and assistance to children from dysfunctional families where parents are addicted to drugs, alcohol, gambling, or are serving prison sentences. The aim is to offer psychological support, develop skills and abilities according to developmental and school age, provide cultural, artistic, sports, and health education through group workshops, individual work, and cultural, artistic, and sports activities. The project also
includes educational and counselling work with parents to develop and support parenting skills and competencies, as well as assistance in reintegrating into social life during or after rehabilitation, or within post-penal acceptance, with the goal of achieving the most functional rehabilitation and integration into family and social life.
In one sentence I would say: We are implementing CSR with an impact. Our biggest differences are that a) we always use local partners to implement the activities; b) we analyse the businesses we work with; c) we know the region and always involve the local development plans; d) we work with clear intermediate and final results; e) we are not planning only short term actions but long term partnerships; and f) transparency is important for us.
THE TOPIC FOR THE RYL MAGAZINE MAY ISSUE IS ‘ODE TO WORK’. DO YOU LIKE YOUR JOB AND WHAT DOES WORK MEAN TO YOU?
For me it was always important to do a job I like. My wife, who really supports me a lot and without whom I would not have achieved a lot of things, sometimes said I was more married to the organisation I worked for than to her –this might have been true; I really liked my job and the organisation I worked for. However, we should not forget, behind a strong man always is a strong partner. At least this was always the case for me.
Last year was a turning point year for me; I turned 50, my child is already 10 and lots of oth-
er things happened also within the organisation I worked for.
Together with my family I made the decision: It was time for new challenges and some changes. Now, I again do what I like and that means a lot to me.
My work is two-folded: on the one hand I engage myself in the BEST Association and on the other hand I offer consultancy services in the development sector.
PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: ŽELJKO MILETIĆ I IZ PRIVATNE ARHIVE
DRAŽEN MILIĆ, OSNIVAČ MEĐUNARODNE UMETNIČKE KOLONIJE „KOLO“ U TREBINJU, U BOSNI I HERCEGOVINI, KRAJEM MAJA, PO DEVETI PUT, OKUPLJA UMETNIKE U GRADU NA TREBIŠNJICI. VELIKI ZALJUBLJENIK
U UMETNOST I SAM UMETNIK, IZABRAO JE OVE GODINE SA VOJOM JOVANOVIĆEM, FOTOGRAFOM, ZVUČNA SLIKARSKA IMENA KOJA ĆE SVOJIM RADOVIMA DATI VELIKI DOPRINOS HERCEGOVAČKOJ LIKOVNOJ SCENI.
MILIĆ JE 2016. POKRENUO MEĐUNARODNU UMETNIČKU KOLONIJU „KOLO“ U SKLOPU
OBELEŽAVANJA 60 GODINA POSTOJANJA GRADSKOG KULTURNOG DRUŠTVA „ALAT“.
Likovna kolonija „KOLO“ održaće se krajem maja u Trebinju pod platanima. Šta je zamišljeno u sazivu 2024. i ko će sve od umetnika biti prisutan?
Međunarodna umjetnička kolonija „KOLO“ se otvara 27. maja, u Galeriji Kulturnog centra Trebinje, izložbom slika i crteža Kristine Pirković, umjetnice iz Beograda, a zatvara se 1. juna izložbom radova nastalih na ovogodišnjoj koloniji.
Ova godina je u znaku umjetnika srednje i mlađe generacije. Plan je da se pruži šansa za povezivanje mladih umjetnika koji gaje savremeni likovni izraz i čije poetike koegzistiraju sa evropskom umjetničkom scenom. Fundus obogaćen djelima savremenih autora pruža mogućnost za dalje izlagačke angažmane i saradnju sa relevantnim galerijama.
Umjetnici koji su potvrdili svoje učešće su: Kristina Pirković, Marijana Rakićević, Maja Obradović, Teodora Rakičević, Mirza Smajlović, Marko Hrvoje Peruzović i Danijela Mihić. Tu su i domaći hercegovački umjetnici koji svake godine u određenom domenu podrže „KOLO“, učešćem na koloniji ili odazivom na humanitarnu aukciju. Postoji još par umjetnika čiju potvrdu učešća očekujem u narednih nekoliko dana, pa nije zgodno dodatno licitirati sa imenima. Ovogodišnji saziv je fenomenalan i za svako profesionalno poštovanje!
Gde će biti postavke i centralna izložba?
Imam odličnu saradnju sa Kulturnim centrom u Trebinju, koji je mjesto na kome se održava oficijelno otvaranje Međunarodne umjetničke kolonije „KOLO“ izložbom izabranog umjetnika, a to je
ove godine Kristina Pirković.
Po završetku aktivnog rada, umjetnička djela se poslednjeg dana kolonije izlažu u Galeriji Kulturnog centra. Uz prigodnu ceremoniju zatvaranja, svedemo utiske o prethodnim danima, na adekvatan način se zahvalimo učesnicima, Kulturnom centru, gradu Trebinju i ostalim pokroviteljima, te uz fino vino i dobro raspoloženje uživamo u nastalim umjetničkim kreacijama koje nas obogaćuju.
Svake godine se u okviru kolonije održava i humanitarna aukcija. Kome su namenjena sredstva?
Svake godine, u sklopu kolonije se organizuje humanitarna aukcija slika učesnika Međunarodne umjetničke kolonije „KOLO“, ali i umjetnika koji nisu u sazivu, ali su poklonili slike. Aukcija se održava na platou Muzeja Hercegovine u Trebinju i uvijek okupi dosta ljubitelja umjetničkih djela, a većina djela bude prodata. Aukcija slika kreće od simboličnih cijena, ali zavisno od ponuđenog umjetničkog komada, bude i ozbiljnih nadmetanja za pojedina djela naših učesnika. Zanimljivo je da tom prilikom čak i umjetnici kupuju slike svojih kolega, a svi koji ostvare kupovinu dopunjuju svoje kolekcije vrijednim djelima u pozitivnoj i humanoj atmosferi. Prikupljena sredstva uvijek idu za djecu kojima je u tom momentu potrebna pomoć. Nekad je novac usmjeren Udruženju djece sa posebnim potrebama “Sunce nam je zajedničko“, nekad Udruženju porodica sa problemom steriliteta „BEBE”.
Poslednje dvije godine, aukcije su realizovane za djecu iz socijalno ugroženih porodica. Zahvaljujući sredstvima ostvarenim od aukcije umjetničkih djela, više od pedeset mališana je u potpunosti opremljeno za školu. Ove godine, humanitarna aukcija je u znaku pomoći za liječenje i rehabilitaciju djevojčice Svetlane Knežević, koja boluje od cerebralne paralize.
Šta je ono što te pokreće u radu?
Prvenstveno me pokreće osjećaj zadovoljstva zbog angažovanosti u poslu koji volim, rad na sebi, nova dragocjena poznanstva i saradnja sa predivnim umjetnicima iz regiona i šire, osjećaj pripadnosti i doprinos jačanju regionalne umjetničke scene, kao i podrška i razumijevanje moje porodice, koji su uvijek tu za mene.
Koliko je zahtevna organizacije jedne kolonije?
Organizacija likovnih kolonija, pa i MUK „KOLO“ je složena, jer podrazumijeva menadžerske sposobnosti u korelaciji sa umjetničkim senzibili-
tetom i pregovaračkim talentom. Šalu na stranu, dosta je različitih organizacionih aspekata koji treba da se obave sinhronizovano u kratkom vremenskom periodu. Od pregovora sa umjetnicima o njihovom dolasku, rezervacija smještaja, prevoza, prostora za rad i izlaganje, animacije gostiju – turističkog aspekta kolonije, humanitarne aukcije, a sve to poštujući karaktere i način rada umjetnika u sazivu kolonije.
Kultura je najbitniji aspekt identiteta jednog naroda i kao organizator kolonije uvijek imam na umu da se predstavimo na najbolji način, a u skladu sa tim se i ophodimo prema učesnicima koji su došli iz sredina različitih od naše ili iz inostranstva. Drugim riječima, od momenta kad se završi kolonija, počinje priprema za sledeću!
Šta te čini srećnim i zadovoljnim u organizaciji svog posla?
Srećnim me čini kad ozbiljni umjetnici i ljudi iz svijeta umjetnosti kojima vjerujem kažu da je MUK „KOLO“ prepoznatljiva, atraktivna i vrijedna kolonija. To je odlična motivacija za naredne godine, sadržaje, ideje za organizaciju.
U kom pravcu će se razvijati kolonija „KOLO“?
U narednim godinama, akcenat će biti na afirmisanim umjetnicima mlađe generacije, ali u planu su i realizacije rezidencijalnih boravaka istoričara umjetnosti, kao i autora publikacija iz domena kulture, koji prateći kontinuitet rada mogu da
naprave esejistički osvrt na umjetnost, atmosferu i kulturu našeg podneblja u paraleli sa kolonijom „KOLO“.
Koja je tvoja formula uspeha?
Nema neke posebne formule, možda odgovornost prema radu, rad i upornost, istrajnost i optimizam. Nije uvijek sve ružičasto, umjetnost je odgovornost i zadovoljstvo, ali ako je čovjek uporan u svom radu, pozitivni rezultati moraju da se pokažu.
Tema majskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Slava radu“. Kako vidiš svoj posao i da li si ponosan na ono što radiš i gde daješ svoj doprinos?
Bio bih lažno skroman da kažem da se ne ponosim svojim radom. Naravno da sam ponosan na ono što sam postigao u prethodnih devet godina postojanja Međunarodne umjetničke kolonije „KOLO“, kao i na njenu transformaciju od jednostavnijih početaka do ovog kompleksnijeg rada danas.
Ako bih morao da izdvojim šta me najviše upotpunjuje, to je organizacija izložbi iz fundusa MUK „KOLO“, kojih je u prethodnoj godini bilo sedam u regionu (Valjevo, Beograd, Novi Sad, Niš, Vrnjačka Banja, Gacko, Trebinje), kao i ono srećno mjesto koje ostane u srcu posle svake humanitarne aukcije.
PHOTO: MARCIN PATRZALKA
JUBILARNO 25. PO REDU IZDANJE GUITAR ART FESTIVALA ODRŽAĆE SE OD 15. DO 19. MAJA NA VIŠE LOKACIJA U BEOGRADU. TOKOM PET FESTIVALSKIH DANA ODRŽAĆE SE 10 KONCERATA.
Četvrt veka Guitar Art Festival pretvara Beograd u gitarsku prestonicu, koju su do sada posetili Enio Morikone, zatim Sting, Pako de Lusija, Mariza, Tomi Emanuel, Luz Kasal, Rosenberg Trio, Pink Martini, Vaya Con Dios i mnogi drugi.
Guitar Art Festival organizovao je više od 400 koncerata sa vrhunskim muzičarima iz 57 država sveta. Festival je odavno prevazišao okvire klasične gitare i isključivo profesionalne publike. Svake godine brižljivo smo gradili našu publiku, programom koji je predstavljao najviše umetničke izraze klasične, flamenko, fado, džez muzike. Festivalske koncerte je do sada posetilo više od 300.000 posetilaca.
Koncettni program koji spaja svet
Koncertni program 15. maja otvoriće veliki dvostruki koncert na kome će u prvom delu nastupati najbolji brazilski gitariski duo Assad, koji čine braća Serđo i Odair Asad. Vrhunac prve večeri pripašće čuvenoj brazilskoj gitaristkinji i pevačici Bađi Asad, poznatoj po kombinovanju tradicionalne brazilske muzike sa pop notama i neobičnoj gitari koja ima samo okvir bez rezonatora.
Četvrtak, 16. maj rezervisan je za koncert nove gitarske zvezde Marsina u MTS dvorani, koji po prvi put stiže u Beograd u okviru svetske turneje “Acustic Dragon”. Beogradska publika će nakon rasprodatih koncerata širom sveta 16. Maja u MTS dvorani imati priliku da čuje gitaristu koji je očarao svet, njegov uticaj i popularnost vrtoglavo rastu po rečima Rolling Stone, Classic FM, Guitar World, Metal Hammer, Billboard i drugih. Marsin je nova gitarska zvezda kombinuje najpoznatije klasične aranžmane, obrade savremenih pesama i svoje autorske kompozicije, to je muzičko putovanje od Betovenove Pete simfonije, preko Kašmira Led Zepelina, do virtuoznih originalnih kompozicija.
Koncerti klasične muzike održaće se na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu 17. i 18. maja. Prvo veče klasike počinje koncertom meksičkog gitariste Pabla Garibeja, koji je poznat po svojim interpretacijama latinoameričke muzike.
Drugi koncert je premijera novog dela “Concierto Etno” gitariste i kompozitora Lazara Ostojića, koji će izvesti Gudački orkestar škole za talente u Ćupriji i solista Vojin Kocić. Koncert je posvećen sećanju na gitaristkinju Sabrinu Vlaškalić. Mateuš Kovalski, klasični gitarista iz Poljske zatvara koncertno veče svojim resitalom.
Drugo veče klasike un Narodnom pozorištu u Beogradu počinje koncertom portugalaskog gitariste Fransisko Luisa.
Zatim sledi svetska premijera novog dela Lea Brauera koju će izvesti gitarski sekstet koji čine: Andraš Caki, Amalija Miler, Petar Čulić, Darko Bageski, Tanos Micalis i Roberto Fabri.
Guitar Art ima privilegiju da na svakom izdanju festivala predstavi veliku koncertnu premijeru, koja je pisana specijalno za beogradski festival. Najveći živi gitarski kompozitor Leo Brauer napisao je delo za 6 gitara koje će premijero biti izvedeno na sceni Narodnog pozorišta. To je muzičko nasleđe koje festival gradi i sakuplja četvrt veka.
Fetival se završava 19. maja velikim koncertom “1.000 gitara” na Trgu Republike u Beogradu. Koncert koji obara rekord i po prvi put okuplja toliki broj gitara u Srbiji. Pored učesnika festivala, gitarista iz preko 50 zemalja sveta, priliku da učestvuju u ovom koncertu i zajedno obore nacionalni gitarski rekord dobiće i gitaristi iz cele Srbije. Okupljene gitariste će sa glavne bine voditi specijalni gosti kao što su Vlatko Stefanovski, Dejan Cukić i drugi.
KONCERTNI PROGRAM
SREDA, 15. MAJ
KOLARČEVA ZADUŽBINA
20:00 ASSAD FAMILY
ČETVRTAK, 16. MAJ MTS DVORANA
20:00 MARCIN
PETAK, 17. MAJ
NARODNO POZORIŠTE
19:00 PABLO GARIBAY
20:00 VOJIN KOCIĆ & GUDAČKI ORKESTAR ŠKOLE ZA TALENTE U ĆUPRIJI & SOLISTI
LAZAR OSTOJIĆ - CONCIERTO ETNO (U ZNAK SEĆANJA NA SABRINU VLAŠKALIĆ)
21:00 MATEUSZ KOWALSKI
SUBOTA, 18. MAJ
NARODNO POZORIŠTE
19:00 FRANCISCO LOUIS
20:00 GITARSKI SEKSTETI – LEO BROUWER PREMIJERA
20:30 4 G’s QUARTET
21:00 MIHAJLO ĐURĐEVIĆ
NEDELJA, 19. MAJ TRG REPUBLIKE
13.00 KONCERT ZA 1.000 GITARA
PHOTO:
Kao i povodom svega drugog, tako i u odnosu na rad, različiti ljudi i različite kulture imaju različite pristupe. (Svet u kome bismo svi bili nalik jedni drugima kao jaje jajetu bio bi zastrašujuće dosadan.) Uporedite samo Italijane čiji je odnos prema životu opisan u frazi „dolce far niente“ i npr. Nemce u čijoj hijerarhiji rad i disciplina zauzimaju visoka mesta. Rekla bih da najviše nade u rad, ipak, polažu Japanci. Za njih rad nije samo način obezbeđivanja egzistencije, oni u radu pronalaze smisao postojanja. Postoji li iko očajniji na ovom svetu kada odlazi u penziju od Japanca? Setite se prizora sa stadiona na svetskim prvenstvima u fudbalu ili na Olimpijskim igrama, kada nakon utakmice ostanu samo japanski navijači i ne odlaze dok ne pokupe sve smeće sa tribina, čak i ono koje su ostavili navijači suparničke ekipe. U japanskim školama, deca se nakon časova angažuju u čišćenju učionica, tako da većina ni ne zapošljava čistače. Na pitanje kako se postiže uspeh, Rei Kawakubo (1942), jedna od najvećih živih modnih kreatorki, kaže: „Radim svakog dana, dan za danom, ono u šta verujem. Na jednostavan način, bavim se svojim životom, svojim radom.“ Njen kolega i nekadašnji partner, Yohji Yamamoto (1943), iako je završio studije prava da bi pomogao majci, ratnoj udovici, da vodi krojački salon kojim ih je izdržavala, počeo je da uči zanat koji će tokom svoje karijere uzdići na nivo umetnosti. Žena koja je okupirana poslom koji voli, koja je u stanju sama da izgradi svoj svet, žena bez svesne namere da privuče tuđu pažnju, snažna i suptilna, za njega je zavodljivija i ženstvenija od bilo koje druge. Za takvu ženu on kreira. Ona sama kupuje svoju odeću, nosi je na samo svoj način, slobodna je, smela i samostalna. Idemo do sledećeg radoholičara iz Japana, pisca Harukija Murakamija (1949), koji novu knjigu piše svakodnevno pet do šest sati, ustaje u četiri ujutro, redovno trči ili pliva sat vremena, a kada završi sa pisanjem, čita i sluša muziku, odlazeći na spavanje najčešće u devet uveče. Da vas ohrabrim, pre nego što se posvetio
pisanju, držao je bar i priznaje da nije imao nekog posebnog dara za vođenje tog posla, ali kada piše ne doživljava to ni kao posao niti kao muku, već uživa u tome i zaista je srećan. Murakami je veliki ljubitelj jazz muzike i rado citira Theloniousa Monka: „Treba da sviraš onako kako se tebi svira. Bez razmišljanja o tome šta svet traži. Treba da sviraš onako kako ti želiš i da nateraš svet da shvati ono što radiš, makar ti za to trebalo 15–20 godina.“ Murakami poentira ovaj stav zaključkom da ako radite nešto što vam ne čini zadovoljstvo, onda vam ni život ne predstavlja zadovoljstvo.
Yayoi Kusama (1929) je umetnica poznata po tufnastom i od bundeva sačinjenom univerzumu koji opesesivno stvara od svoje desete godine i pored snažnog protivljenju svojih roditelja. Ni rano ispoljeni mentalni problemi (audio-vizuelne halucinacije), nisu je odvojili od onoga što najviše voli da radi. Decenijama spava na psihijatrijskoj klinici u Tokiju, a u studiju u blizini klinike radi preko dana. Iako njena dela dostižu astronomske iznose na tržištu umetnina, novac u njenom životu nema naročito bitnu ulogu. Umetnost je smisao njenog postojanja i sredstvo za borbu sa sopstvenim demonima – anksioznošću, halucinacijama i bolom. Umetnički rad je doslovno spasio njen život.
A šta se dešava kada jedan Nemac svojim delom oda počast japanskom odnosu prema radu? Nastane poetičan film u slavu rada i lepote jednostavnih stvari. Desi se i to da prvi put jedna zemlja za prestižnog Oskara nominuje film koji je snimio stranac. Nemac je Wim Wenders, a film je „Perfect days“. (I ovo nije prvi, već treći film koji je Wenders snimio u Tokiju.) Film je priča o čoveku srednjih godina koji sa mirom u duši i dirljivom posvećenošću obavlja posao čistača javnih toaleta, posao koji bi većini ljudi koje znam poslednji pao na pamet kao izbor. Iako nam Wenders ne otkriva puno o glavnom junaku Hirayami, a on sam nije naročito pričljiv, mi gledaoci imamo dovoljno elemenata da upoznamo
njegovu dušu. Otkriva ga pogled u kojem ima više žara nego u pogledu mnogih od nas sa nekim kao finijim profesijama, otkriva ga način na koji posmatra sunce dok se promalja između krošnji drveća i uzbuđenje sa kojim te prizore fotografiše analognim foto-aparatom, a onda strpljivo čeka da se film razvije u foto-radnji. Otkriva ga način na koji, dok rano ujutro pali svoje skromno vozilo, gotovo sa strahopoštovanjem stavlja u kasetofon traku (iako je ceo svet u međuvremenu prešao na moderne, digitalne nosače zvuka) i sa kojim uživanjem sluša muziku, a ima savršen muzički ukus (Lou Reed, Van Morrison, Patti Smith, The Animals, Otis Redding, The Rolling Stones, The Kinks...). Otkriva ga i to kako se pažljivo pere u javnom kupatilu (jer svoje nema), kako uživa u hrani i piću u onom skromnom restoranu, među ljudima koje zna. Otkriva ga izraz lica dok čita knjigu koju je izabrao u lokalnoj biblioteci i osmeh dok vozi bicikl ulicama Tokija. Otkriva ga predanost sa kojom zaliva i presađuje biljke u svom skromnom, ali urednom domu. Otkriva ga način na koji pažljivo i pedantno riba ta mesta gde obavljamo fiziološke potrebe, kao da glanca Dišanov pisoar izložen u Tate galeriji, a ne onaj u koji se neko nemarno i na brzinu olakšao. Naravno da ga Wenders nije prikazao kao neko savršeno čudovište bez mane, kome je sve pod kapom nebeskom divno, ali u odnosu na većinu ljudi koje srećemo svakodnevno, to je jedno od retkih lica na kojem ima šta da se čita. Nijednom, a gledala sam film dva puta, nisam pomislila da se Hirayama oseća poniženim dok čisti javne toalete ili da se stidi svog posla. Toliko toga Wenders nam nije otkrio o njemu, ne znamo ni odakle je došao, još manje zašto, naslućujemo da je možda pobegao od nečega, ubeđena sam ne kukavički, nego da bi nekako ponovo uspostavio red i uneo smisao u svoj život. Njegovi svakodnevni rituali, daleko od dosadne rutine, pomažu mu u tome. Znamo i da postoji jedna žena u čiji restoran voli da odlazi i priča sa njom o knjigama ili je sluša kako peva, da prema njoj gaji izvesne emocije, ali diskretan i u tome, ne želi da je uznemiri niti uplaši. Iako je jasno kao dan da je ovaj čovek sposoban za mnogo više od čistača toaleta, ni jednog momenta nisam pomislila da je luzer. Čak iako se tim poslom, poput Yayoi Kusame crtanjem i slikanjem, bori sa svojim demonima, u toj utakmici će, sigurna sam, pobediti. Čovek koji gubi u toj borbi nije u stanju ni da primeti lepotu jednostavnih, malih
stvari oko sebe. Ima ta pesma „I’m feeling good“ Nine Simone, pevačice koja se ceo život rvala sa svojim demonima, nekada sa više, a neretko sa manje uspeha. Wenders kaže da stihovi te pesme opisuju Hirayamu koji živi to o čemu Nina peva u njoj:
„Birds flying high, you know how I feel
Sun in the sky, you know how I feel
Breeze driftin’ on by, you know how I feel
It’s a new dawn
It’s a new day
It’s a new life for me
And I’m feeling good“
Wenders nam još pomaže i otkriva o svom glavnom junaku: „Njegov jedini zadatak je da živi tu pesmu dok se vozi i da nam pokaže da razume svaku reč koju Nina Simone peva.“
A ja ću još samo da vam otkrijem da ti zanimljivo dizajnirani javni toaleti koje Hirayama čisti u filmu zaista postoje u Tokiju. Fondacija Nipon je 2018. pokrenula projekat čiji je cilj da se izmeni imidž javnih toaleta kao neprijatnih, tamnih mesta. Angažovali su vodeće japanske arhitekte (među kojima su oni u samom vrhu svetske arhitekture kao npr. Tadao Ando, Toyo Ito, Kengo Kuma...) koji su dizajnirali 17 javnih toaleta koncipiranih kao umetnička dela, dostupna svim stanovnicima Tokija i njihovim gostima. Fondacija je kontaktirala Wendersa sa predlogom da snimi dokumentarni film o tome, a on je dobio inspiraciju da snimi ovakav film!
PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJA: IZ PRIVATNE ARHIVE
ALEKSANDRA ILIĆ BJELICA - BELA, UMETNICA, SLIKARKA. STUDIRALA JE I ISTRAŽIVALA
ORGANIZACIJU, PSIHOLOGIJU, KOMUNIKACIJE I ISTORIJU UMETNOSTI. IAKO JE GOTOVO DVE DECENIJE PROVELA U „POSLOVNOM SVETU” NA TRI KONTINENTA, LJUDI SU ODUVEK NJEN FOKUS. PODSTIČE OTVORENU KO -
MUNIKACIJU I PARTNERSTVA, VERUJUĆI DA SU PODRŠKA I SARADNJA KLJUČEVI USPEHA.
ISTINSKI UŽIVA U SLUŠANJU ŽIVOTNIH PRIČA DRAGIH LJUDI, A POTOM NA PLATNA PRETAČE NJIHOVU AUTENTIČNOST KAKO BI IH
PODSETILA NA NEPROCENJIVU VREDNOST I SVA FANTASTIČNA POSTIGNUĆA.
IZLAGALA JE U GALERIJAMA U NJUJORKU, ILINOISU I MIČIGENU, OKUPLJAJUĆI LJUDE
RAZLIČITIH PROFESIJA KOJI SU U AMERIKU DOŠLI IZ SVIH KRAJEVA SVETA. POVEZUJUĆI PAMETNA PARTNERSTVA, POSTAVILA JE
TEMELJ SVOG UMETNIČKOG PREDUZETNIČKOG PODUHVATA KOJI USPEŠNO RAZVIJA VEĆ OSAM GODINA. NJENE SLIKE ŽIVE U DOMOVIMA OD AMERIKE, KANADE I EVROPE, DO AZIJE KAO SPONA PRIJATELJSTVA, ŠTO SMATRA SVOJIM NAJVEĆIM ŽIVOTNIM USPEHOM.
ALEKSANDRA ILIĆ BJELICA IMAĆE SVOJU PRVU SAMOSTALNU IZLOŽBU U BEOGRADU, 23. MAJA 2024. GODINE, U GALERIJI NIKOLA RADOŠEVIĆ. TO JE IZLOŽBA NA KOJOJ ALEKSANDRA PREDSTAVLJA SVOJ UMETNIČKI OPUS I SNAGU JEDNE ŽENE. OTVARANJE JE ZAKAZANO ZA 19 ČASOVA.
Pre 11 godina, na lutriji si dobila zelenu kartu i iselila se u Ameriku, gde si počela da slikaš, puno radiš na sebi i pričaš neke sopstvene priče. Da li sada imaš zelenu kartu za Srbiju i da li je ovo nova šansa da se Aleksandra potvrdi na svim poljima u zemlji svog porekla?
Uh, koliko je moćno ovo pitanje!
Velika istina jeste da mi je život u Americi i moje raznovrsno i bogato iskustvo pomoglo da otvorim široko polje razumevanja života, da se krećem napred kršeći granice koje postavljaju okolnosti, da naučim da poštujem, negujem i dalje izazivam sopstvene vrednosti, sposobnosti i želje. Najviše od svega, da budem potpuno iskrena, čak hrabra da udružim sve ljubavi i promenim pravac života od karijere u biznisu ka svetu umetnosti.
Navela si me da se duboko zamislim. Verujem da sam stekla zelenu kartu za ulazak u umetnički svet u zemlji porekla.
Šta je za tebe značio odlazak i život u Americi?
Kao inženjerka organizacije, otišla sam u “centar Sveta” da unapredim akademsku i korporativnu karijeru. Njujork jeste grad krcat izuzetno talentovanim ljudima, željnih da pokažu svoje talente. Beskrajni razgovori sa briljantnim ljudima sa kojima me je put spajao, a koji “odgovorno ispunjavaju svoje obaveze da obezbede za život“. U toj trci, obično zaborave da se do ostvarenja autentičnog sna ili vrha popularnosti ne može doći kada pratimo pravila i hodamo sigurno progaženim putevima proseka.
Naravno da sam čula komentare kao u bilo kom sistemu pre toga: “Ti si neka umetnička duša. Nema u poslu emocija. Konkurencija je velika i moraš da grabiš!” U mojoj mapi života konkurencija ne postoji, zato sam rešila da iskoristim sjajnu podršku preduzetnicima koju Amerika nudi i da krenem umetničkim putem, postavljajući temelj za pametan biznis kroz jaka partnerstva širom sveta.
Tvoje slike sada vs. tvoje slike nastale u Americi. I kako izgleda izlaganje u Americi iz tvoje vizure umetnika?
Čini mi se da sam se u Americi više tražila, pa sam prolazila kroz razne faze izražaja, od figurativnog do apstraktnog. Povratkom među svoje ljude, našla sam svoj mir, što se vidi po potpunom prepuštanju osećaju da me vodi u procesu stvaranja.
Velika prednost koju sam osetila na svojoj koži živeći i radeći u Njujorku, Detroitu i Čikagu, za razliku od Balkana, jeste KULTURA PODRŠKE.
Stekla sam utisak da ljudi sa kojima sam provodila vreme lakše otvore svoju istinu, konstruktivno dele izazove i spremniji su na zajedničko
stvaranje i iskrenu razmenu. Takođe, umetnost je bolje podržana od strane sistema, tako da usmerava pojedince i kompanije da ulažu planirano, jer razumeju da je, ne samo kupovina umetničkog dela, već podrška razvoju umetnika, pametna investicija.
Najdraži uspeh mi je samostalna izložba, koju sam organizovala sa Vivace Art Consulting timom na jezeru Cass u Mičigenu, gde smo uz ukusnu hranu, piće i muziku napravili atmosferu koja oslobađa od svih rutina svakodnevice. PRODALI SMO SVE IZLOŽENE SLIKE ZA JEDNO VEČE I PRIVILEGIJA DA SE SVOJIM DELIMA POVEŽEM SA SUNČANIM LJUDIMA KOJI SU DANAS MOJA PORODICA, OSTVARENJE JE MOJIH SNOVA.
Svoju prvu samostalnu izložbu u Srbiji imaćeš od 23. do 31 maja u Galeriji Radošević. Koliko se duša i platna raduju i šta ćeš predstaviti?
Iako sam već izlagala u Americi, izložba u mom gradu, pred najdražim ljudima, poseban je povod. Toliko dugo želim da se okupimo, a inspiracije i slike dolaze i prolaze... ne mogu rečima da dočaram uzbuđenje.
Verujem da su susreti ključ života. Tako se i ovaj naš razgovor poklopio sa brojem 88 slika koje su kroz moje ruke prošle i nastavile dalje da žive širom Sveta u domovima posebno vrednih ljudi. Odluka da se najzad okupimo u najdražoj galeriji u Beogradu se rodila zahvaljujući tebi. Hvala ti beskrajno što si sjajna inspiracija i podrška!
Predstaviću slike iz serijala „Surender to the flow“. Kako sama učim da se prepustim slobodnom toku, tako mi u život dolaze ljudi koji su u životu dostigli taj luksuz da upoznaju i zavole svoju jedinstvenu lepotu i dopuste prirodnom toku da ih vodi. Moja jaka želja da se taj talas prenese dalje u našem Beogradu je najzad našla priliku. Dolazi nam leto i svima nam je potrebno osveženje. Jedva čekam da se upoznamo bolje, otvorimo teme o kojima ne pričamo često i pogledamo se iz svetlijeg ugla. Koliko je format bitan u izražaju? Da li veliki formati zaista doprinose boljoj komunikaciji sa gledaocima ili je za to i minijatura dovoljna?
Volim velika platna jer mi daju slobodu da, dok plešem, oslobodim pokret da intuitivno predstavi neponovljivu lepotu ljudi i njihovih priča o kojima razmišljam dok slikam. Obično se posvetim određenoj temi da je izučim sa naučnog aspekta i proradim kroz duge razgovore sa ljudima koji su eksperti u toj oblasti. Kada osetim da sam spremna da
izrazim to što znam i osećam, prepuštam se intuiciji da me vodi kroz slobodan pokret celog tela i izrazi emociju i misao u svom čistom obliku. Osnovna forma slike nastane tako što ostavim trag na platnu prstima umočenim u pastu za modeliranje ili boju dok plešem zatvorenih očiju. Nije mi dovoljno samo da promišljam o ljudima ili temi koja me povede dok slikam. Zato mi veliko platno oslobađa prostor da uključim pokret celog tela i oslobodim široki pokret izražaja.
Mada, jasan izražaj se prenese i na platno manjeg formata. Da li možete da zamislite kakav je osećaj, čak priznanje uspeha, kada mi u studio uđe osoba za koju sam slikala i prepozna svoju sliku, čak i ne znajući da mi je bila vodeća inspiracija? Meni su takvi momenti najdragoceniji pokazatelj da se kroz stvaralačko delo, bez obzira na format, ljudi osete i povežu na nivoima za koje nema smisla tražiti objašnjenje u polju zdravog razuma.
Koje boje najradije koristiš u svom izražaju? I postoji li neka koja je lajt-motiv za sve?
Sa transformacijama ličnosti i izražaj se menja. Persijsko plava i narandžasta su mi najbliže ruci i srce mi se najviše raduje slanoj vodi i talasima u toplini boja izlazećeg sunca. Mada, na slikama oduvek dominira bela boja. Njom počinjem i završavam svaku sliku. Moj dragi mentor iz Detroita, umetnik Adnan Čarara, upitao me je zašto imam potrebu da pročistim sve(t) belinom i ohrabrivao me da istaknem tamu tamo gde postoji. Tako mi je pomogao da propustim da kroz pokret prođe i to što zaboli istim intenzitetom kako je došlo. Kroz praksu mi se pokazalo da mi nakon tog „oslobođenog čišćenja“ bela dođe kao prosvetljenje na kraju svake priče.
Tvoje slikanje je slikanje rukama, intuitivni apstrakt. Šta one govore, kako grle, da li se kroz njih potisnute emocije oslobađaju na platnu?
Čini mi se da ruke najčistije ispričaju to što dolazi iz jasnog srca. Oduvek mi je bilo preteško da emocije izrazim rečima. Zato kroz ruke sve puca. Slikam obema rukama, ali često pustim levoj da vodi jer verujem da kroz nedominantnu ruku dobije prostor da se izrazi zapostavljena emocija, misao ili znanje koje je, čini mi se, davno zaboravljeno duboko u memoriji. Dok slikam, moja unutrašnja naracija se slaže na potpuno drugačijem nivou. Kao da pustim kontrolu, pa su promišljanja duboko kompleksnija i isplivaju znanja koja sam stekla godinama ranije. Doživljene situacije, ma koliko snažne bile, ponovo proživim, prihvatim i čak zavolim. Detalji razgovora sa sjajnim lju-
dima kojih se ne bih setila, tek tako se pojave kao najkorisniji savet u ključnom momentu. Sve se tečno nadovezuje da poželim da to sačuvam kao audio zapis i podelim sa vama. Sa svojim klijentima radiš i terapeutsko slikanje. Kako izgleda sam rad i proces stvaranja?
Neuronauka i psihologija su moja velika ljubav. Posvetila sam nekoliko godina izučavanju i konsultovala se sa ekspertima da postavimo metodologiju kojom bismo pomogli ljudima da sami u sebi otvore prostor za slobodno promišljanje.
Posebno volim da je delim sa onima koji kažu – “Nemam talenta za umetnost!” Jer ova praksa nije slikanje, već koristimo boje da oslobodimo pokret i dopustimo sebi otpuštanje stroge kontrole na koju smo utrenirani i fokusirani na rezultate. Ista praksa se preslikava na sve oblasti života. Kada smo pribrani i svoji, postižemo više nego kada jurimo da ispunimo obaveze kao superbrze mašine. Posebno me raduje kada pratim koliko ljudi brzo menjaju odnos prema sebi i okolini kada postignu taj momenat da odole refleksu kontrole i prepuste se da situacije proteknu svojim tokom i tako sebi oslobode mnogo više vremena za svesnije odluke i odabrane prioritete u svakodnevnom životu.
Da li možete da zamislite koliko postaje važno da promišljamo na novim nivoima u eri kada se sve dobro poznate sfere poslovanja dominantno preusmeravaju na AI?
Tema majskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Slava radu“. Kako ga ti slaviš, voliš, unapređuješ?
Žao mi je što se rad obično tumači kao nešto što nas odvaja od uŽIVanja, dok sve više težimo autentičnosti. Čini mi se da to što jesmo postajemo radom, Slava mu, jer kroz životna iskustva i iskušenja upoznajemo svoje talente, vrednosti, ljubavi. Ma koliko bili obdareni, sve propade ako ne radimo vredno i pametno da kreiramo odgovarajuće uslove da uposlimo svoje potencijale, znanja i veštine. Hranimo svoje biće dok stvaramo vrednost. Nema čak ni podrške ako ne radimo posvećeno na produbljivanju odnosa sa sobom i drugim ljudima. Nije dovoljno da prepoznamo autentičnost sa kojom smo rođeni, već mi postajemo to što jesmo radom. Zahvaljujući tome što se birano razvijamo, slobodno promišljamo i pametno radimo, stvaramo više vremena i prostora oslođenih za uŽIVanje.
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
MAJA VRANIĆ, VLASNICA I DIREKTORKA
PLANTAŽE VRANIĆ I COUNTRY CLUBA VRA -
NIĆ U DEČU KOD ŠIMANOVACA. SA SVOJIM SUPRUGOM PREDRAGOM VRANIĆEM JE
PRE ČETIRI GODINE ZAKORAČILA U SVET
LEŠNIKA, PLANTAŽA, PRIRODE KOJA DOMINIRA U SELU 30 KILOMETARA OD BEOGRADA. KADA SE SPOJE ZNANJA I UMEŠNOST, VOLJA, DISCIPLINA I LJUBAV PREMA SPORTU I PRIRODI, DOBIJA SE NEŠTO ŠTO SE U
SVETU ODAVNO RAZVIJA, A TO JE AGRO -
TURIZAM KOJI LJUDIMA 21. VEKA NUDI BEG OD SVAKODNEVICE, GDE ČOVEK MOŽE DUBOKO DA ZARONI U SEBE.
COUNTRY CLUB VRANIĆ JE MODERAN
SPORTSKI OBJEKAT PRILAGOĐEN POTREBAMA I PRIPREMAMA SPORTISTA, RAZNOLIKIM RADIONICAMA, VENČANJIMA I KOM -
PANIJSKIM DOGAĐAJIMA KOJI SE MOGU
ORGANIZOVATI U OKRILJU PLANTAŽE
VRANIĆ U DEČU.
Kako ste došli na ideju da osmislite klub koji će pružiti beg od svakodnevice?
Ideja se sama nametnula tako što su mnogi naši prijatelji dolazeći kod nas vremenom sagledali dobrobiti života u prirodi, tj. bega ili odmora od gradskog, stresnog života na svega 30 kilometara od Beograda. Takođe, osim što su pokazali veliko interesovanje za odmorom kod nas u Country Clubu, javila se želja za sportskim aktivnostima ili kako se to sada zove aktivnim odmorom. U stvari, ovde u našem Country Clubu je primenjen koncept italijanskog stila života, odnosno agroturizma uz dodatak korišćenja sportskih terena. Pored terena, imamo teretanu i bazem sa slanom vodom dimenzije 20×8 metara
Šta sadrži moderan koncept Country Cluba Vranić i koji su vam kapaciteti?
Sadrži smeštajni objekat kapaciteta do 26 osoba sa spa prostorom, tu je restoran „Konoba“ sa profesionalnom kuhinjom kapaciteta do
50 osoba u zatvorenom, a uključujući otvoreni prostor može da ugosti i do 150 ljudi.
U okviru kompleksa Country Club Vranić, gosti mogu da uživaju i na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Od sportskih aktivnosti na otvorenom, nudimo plivanje u slanoj vodi, džoging, vožnju biciklom kroz nepregledne redove lešnika, streličarstvo, tenis na tvrdoj podlozi, basket, odbojku, razne igre na zelenim površinama.
Mali butik hotel ima svoj šarm i dominira u predivnom ambijentu. Deset soba je uređeno u plavo-belim tonovima koji asociraju na more, a pogled vam se prostire na plantažu.
Tako je! Naš smeštajni objekat/hotel ima 10 komfornih soba koje su uglavnom orijentisane ka plantaži lešnika i velikom bazenu, pa otuda i namera da savršene prirodne boje okruženja prosto preslikamo u enterijer — plava boja neba i vode i zelena boja trave, žita, kao i lešnika kad ozeleni.
U hotelu imamo i vojvođanske kibic-fenstere, tri „devojačka ljubavna prozora“ sa sofom. Htela sam neki motiv koji bi bio u skladu sa tradicijom ovog geografskog područja, da se u enterijeru oseti duh vojvođanskog stila pored toga što je sve novo i raskošno, pa taj prozor daje osećaj vojvođanskog sela, kao i visina plafona van standarda.
Country Club Vranić je tako pozicioniran da ga sa obe strane okružuje Galovica, rečica-kanal reke Save, tačnije Galovica se račva oko/od njega, pa ide dalje u dva kraka po samom obodu duž cele naše plantaže lešnika.
Nalazimo se usred prirode i ko god dođe može da uoči prisustvo velikog broja ptica, čaplji, roda, u Galovici imamo patkice i labudove, a plantažom često protrči neki zec ili poleti/izleti neka prepelica.
Pored tradicionalnih motiva, u okviru našeg Country Cluba uveli smo i inovacije u vidu proizvodnje zelene energije — solarna elektrana se koristi u proizvodnji i preradi našeg lešnika, kao i u funcionisanju celokupnog našeg ekološkog kompleksa. Postoji opcija da gosti mogu dopuniti svoje električno vozilo. Kompleks poseduje i sistem filtrirane i omekšane vode koja ima blagodetno dejstvo na kožu i kosu. U sklopu hotela, gosti mogu da se opuste u spa prostoru koji poseduje bio-saunu,
finsku saunu, slanu sobu, infracrvenu klupu i džakuzi za četiri osobe. Lepoti i čaroliji samog kompleksa doprinosi bazen sa slanom vodom.
Koji su benefiti agri-wellnessa?
Agri-wellness ili wellness u prirodnom, seoskom okruženju može imati niz koristi uključujući:
— poboljšanje fizičkog zdravlja kroz aktivnosti poput šetnje ili laganog trčanja, biciklizma na svežem seoskom vazduhu i plivanja u slanoj vodi, boravku u našem spa, slanoj sobi i bio sauni
— smanjenje stresa i poboljšanje mentalnog blagostanja zbog mirne prirode i udaljenosti od gradske gužve
— povezivanje s prirodom, što može imati pozitivan uticaj na emocionalno zdravlje i osećaj povezanosti sa okolinom, hodanje po travi, tzv. uzemljenje ili razmagnetisavanje od svih veštačkih elektromagnetnih uticaja
— edukacija o zdravim životnim navikama kroz aktivnosti poput kuvanja s organskim namirnicama ili edukativnih programa o ekološkom uzgoju hrane
— sportske aktivnosti u prirodnom zelenom, seoskom okruženju na zdravom vazduhu
— stvaranje zajednice kroz različite aktivnosti i događaje koji okupljaju ljude u prirodnom okruženju.
Kažu da svaki vlasnik privlači goste nalik sebi i svom senzibilitetu. Ko su vaši klijenti i šta je sve moguće organizovati u vašoj bajci u Sremu?
Mi smo u porodici samo rekreativci za sada, ali ono što nas spaja i što nam je zajedničko sa svim našim gostima je pozitivna, pokretačka energija.
Naši klijenti su poznati i istaknuti sportisti, poslovni ljudi, firme. Svi su oni prepoznali blagodeti kako aktivnog boravka u prirodi tako i opuštajućeg, komfornog smeštaja, kao i našu mogućnost i volju za što boljom i uspešnijom organizacijom svih njihovih zahteva i svakog novog događaja.
Coutry Club je idealno mesto za ekskluzivna venčanja, rođendane i sve vrste proslava. Do sada smo imali firme koje su ovde organizovale teambuilding za svoje zaposlene, kao i pripreme profesionalnih sportista pred turnire i nekoliko rođendana.
Za vas uvek ima posla, nekada oko gostiju, nekada oko lešnika, plantaže, organizacije događaja, sportista... Kada je lepše u Country Clubu Vranić, s proleća ili zimi?
Na plantaži i u Country Clubu posla ima svakodnevno. Površina naše plantaže, kao i sadržaji sportsko-rekreativnog kompleksa zahtevaju kontinuiran rad celokupnog našeg tima.
Lično preferiram proleće jer tada sva priroda procveta i dobije one čarobne boje i mirise koji opijaju.
Tema majskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Slava radu“. Kako vidiš svoj rad i posvećenost ideji sporta, lešnika, dobrih ljudi?
Vidim ga kao svoj ŽIVOTNI MOTO i kao radost života jer nas svakodnevni rad i aktivnosti samo razvijaju i oplemenjuju, time doprinosimo razvitku naše sredine i okoline, pa na kraju i čovečanstva. Svakog dana planiram radne aktivnosti za naredni dan i nastojim da u tom radu i uživam i imam interaktivnu ulogu sa prirodom, svojim okruženjem i sa svojim dream teamom u okviru Country Cluba Vranić. Taj spoj prirode, aktivnosti, komfora i mojih dobrih, vrednih, spretnih ljudi zaposlenih na plantaži, kao i moja porodica me motivišu da stvaram, gradim i svakodnevno ulepšavam ovu našu porodičnu priču koja će privući pažnju zdravih, poslovnih i ostvarenih ljudi koji će prepoznati potrebu za ovom vrstom „retreata“, pa zavoleti i ovaj naš Club i blagodeti koje on pruža, a baš takvi su ovde dobrodošli.
Moja prednost ovde na selu je buđenje uz cvrkut ptica, obasjana sunčevim zracima, s pogledom koji se pruža na nepregledne zelene krošnje lešnika i pitomu idilu sremačkog sela, a koja daje energiju i motivaciju, pa samim tim i neke nove ideje da još više gradiš, stvaraš i sebe razvijaš. Zato i kažem — Slava Radu, Slava Životu, Slava Prirodi!
MIODRAG KRSMANOVIĆ, DIREKTOR PRODAJE I MARKETINGA RADISSON OLD MILL HOTELA U BEOGRADU. ZALJUBIO SE U HOTELIJERSTVO 2004. GODINE I 20 GODINA ŽIVI TA LJUBAV.
RADIO JE U DRŽAVNOM SEKTORU ZA MERR, KAO I ZA NACIONALNU RAZVOJNU KORPORACIJU SRBIJE, OSNIVAČ JE I PARTNER U NEKOLIKO INTERNACIONALNIH BIZNISA.
OD 2007. POHAĐAO JE I ZAVRŠIO TRI ŠKOLE ZA SOMELIERE, TAKOĐE BIO GENERALNI DIREKTOR TRI VINARIJE U SRBIJI.
JEDAN OD NAJMLAĐIH BUSINESS COACHEVA U BRIAN TRACY GLOBAL USA. MENTORI SU MU BILI DARKO MIRKOVIĆ, NAJBOLJI PREDAVAČ U OBLASTI LIČNIH OSOBINA I DANNY CREED, NAJBOLJI AMERIČKI PREDAVAČ ZA 2022. GODINU.
ŽELJAN NOVIH ZNANJA, MIODRAG KRSMANOVIĆ DONOSI SAVREMEN POGLED NA RAZVOJ RADISSON OLD MILL HOTELU U BEOGADU, KADA OVAJ HOTEL SLAVI DECENIJU RADA.
Kako bi opisao Radisson Collection Old Mill hotel u Beogradu sa tvoje pozicije?
Naš hotel je mlad, mudar, moderan, poslovni entitet koji svojim delovanjem edukuje ostale, a svojom istorijom daje dodatnu vrednost ovom gradu.
Ko su klijenti i gosti Radisson Collection hotela?
Klijenti i gosti su poslovni ljudi, srednjih godina, većinom iz regiona i Zapadne Evrope. Moram priznati da nam je u poslednje vreme povećan broj sportista i sportskih ekipa.
Mnoge kompanije često održavaju različite manifestacije i evente u prelepom zdanju Radisson Collection Old Mill hotela. Koliko se zaista brinete i pružate uslugu na ovaj način?
Radisson Collection uvek daje više, jer različitost stvaramo kroz odličan guest relation team, trudimo se da budemo drugačiji i inovativni u svakom pogledu. Naš cilj je bavljenje gostima tako što ćemo upoznati sve njihove potrebe i dostaviti ono što smo u mogućnosti. Moj savet kolegama je da ne obećavaju ono što ne mogu da ispune.
Kako funkcioniše hotel?
Svetla hotela se nikada ne gase, on je živi organizam koji diše 365 dana u godini i koji svakoga dana ima 236 različitih priča.
Kako se radi na strategiji i prodaji hotelskih kapaciteta?
Ne opstaju najjači pripadnici jedne vrste, niti najinteligentniji, nego oni koji se najbolje prila-
gođavaju promenama. Uz naše ideje i pomoć kompanije Delta Holding i Radisson grupacije, spremni smo na sve promene na tržištu. Samo tržište nam diktira da se prilagodimo potrebama gostiju, kao i cenama.
Šta je, po tvom mišljenju, osnova za uspešno poslovanje hotela?
Osnova je osluškivanje tržišta, praćenje novih tehnologija, pa uvek govorim kolegama da je uspeh u smanjenju troškova i povećanju kvaliteta usluge.
Kako bi opisao kulturu kompanije lanca Radisson hotela i njene vrednosti?
Collection je najluksuzniji brend u RHG lancu. Radisson Collection Beograd propagira da je svaki momenat bitan, kao i „Yes I Can!“ što je moto RHJG grupacije.
Kako funkcioniše jedan hotelski tim?
Tim se gradi kroz stav tima i hotela, a ono što uvek naglasim je da se kroz stav usavršavaju znanje i veštine zaposlenih i timova.
Tema majskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Slava radu“. Koliko voliš ono što radiš? Šta je za tebe rad?
Kada radiš ono što voliš, onda nećeš raditi ništa do kraja života. U prodajnom timu, rad nije samo od 9 do 17, već 24 časa, jer gde god bili i šta god radili, prodajete svoj brend i svoj hotel.
PROF. DR IOANNA BATSIALOU, JEDNA OD NAJZNAČAJNIJIH EVROPSKIH LEKARA U
NEOPERATIVNOJ ESTETSKOJ MEDICINI, MEZOTERAPIJI I ANTI-AGING MEDICINI, KOJA
ZAJEDNO SA SVOJIM TIMOM NEGUJE JEDINSTVEN INTEGRATIVNI I REVOLUCIONARNI
PRINCIP NOVOG DOBA – OBJEDINJAVANJEM ESTETSKE I ANTI-AGING MEDICINE. VELIKIM ZNANJEM I HUMANOŠĆU OSTVARUJE SVOJU MISIJU I SVESNO GRADI PUT AUTENTIČNOSTI
U RADU I REZULTATIMA KOJE POSTIŽE. USPEH NE DOLAZI SAM OD SEBE, ON JE POSLEDICA
UČENJA I TRUDA PROF. DR IOANNE BATSIALOU POSLEDNJIH DVADESET GODINA.
ZA RYL MAGAZIN SA DOKTORICOM RAZGOVARAMO O PRIPREMI KOŽE ZA SUNCE I LETO I SLAVIMO RAD U MAJU NA NAJLEPŠI NAČIN.
KAKO PRIPREMITI KOŽU ZA SUNCE I LETO?
Tokom zime, koža dehidrira zbog suvog vazduha i hladnoće, a grejanje pospešuje sušenje vazduha, te je u prostorijama neophodna primena difjuzera, raspršivača aerosola, koji poboljšava njegov kvalitet. Obavezno se moraju koristiti noćne kreme koje su hranljive. Dok mirujemo tokom sna, doprinos tih krema je još veći. U prelaznom periodu, od zime ka proleću i letu, kao što ostavljamo jakne i zamenjujemo ih laganijom garderobom, isto činimo i sa kremama. Bitno je odmah primeniti zaštitu od sunca. Najnovija istraživanja ukazuju na to da lice dehidrira od mobilnog telefona i tokom rada na kompjuteru. Najnovije kreme i preparati u svetu su urađene tako da istovremeno imaju i zaštitni faktor i hidriraju i hrane kožu, jer sadrže neku vrstu mikropigmentacije koja se prilagođava koži i te kreme čuvaju lice od elektromagnetnog zračenja ekrana. Kreme moraju da se koristi tokom čitave godine i one su lagane.
PREPORUČI NAM KREME KOJE SU PRISTUPAČNE SHODNO KVALITETU I CENI.
To su kreme koje su oko 5000-6000 dinara. Nikako ne može krema koja košta 1000 dinara da sadrži u sebi kvalitetne zaštitne faktore. Sa druge strane, tu su i kreme od 100 do 150 evra i one sadrže druge supstance, ali se plaća i ime brenda. Za kremu srednjeg kvaliteta i cenu koju mogu svi da priušte su upravo gorepomenute od 5000 do 6000 dinara, koje se koriste tri meseca.
Osim kreme, za zaštitu moramo još da koristi-
mo šešir i naočare i da se ne izlažemo suncu duže vremena. Sunce jeste lepo jer nam daje energiju, snagu, preplanulu boju, D vitamin i osećaj euforije i zadovoljstva kroz njegovu toplotu, ali lice moramo da zaštitimo. Pacijenti koji imaju problem sa bilo kojom vrstom hormona (štitne žlezde, hormoni stresa i ginekološki hormoni) imaju predispoziciju za nastajanje fleka na koži od sunca.
Prolećni tretmani koji imaju za cilj jaku i osnovnu hidrataciju moraju da se primenjuju u seriji 2-3 puta, a postoje kozmetološki i medicinski tretmani. U kozmetološke tretmane se ubrajaju razni biološki tretmani koji bi trebalo da se sprovedu na nedeljnom nivou, tokom petnaest ili mesec dana, a kod nas u Ioanna Regen Klinici najpoznatija je stimulacija kolagena. Sada imamo ogroman spektar stimulatora kolagena egzozome, tu su prirodni stimulatori kolagena od ruža, argana, švajcarske jabuke, raznih prirodnih biljaka, stimulacija ribljeg kolagena kao što je losos, pastrmka i stimulatori koji su životinjskog porekla, govedina i konjetina. Oni se uvek rade u seriji i ne postoji ništa što bi dovelo do promene fizionomije, već je cilj da se regeneriše i podmladi koža (od 5-10 godina regeneracija podmlađivanja) i na različitim nivoima se koriste različiti preparati. Spolja do 2 mm se koristi jedan preparat, do 4 mm kože drugi, do 6 mm treći, i onda se ide do potkožnog tkiva od 1 cm, tzv. sendvič terapija, gde pacijent koristi kreme i stimulatore kolagena u zavisnosti od starosti i stanja kože, jer kolagen pada 2% svake godine. Sa 50 godina imamo prve znake velikog starenja, jer je kolagen pao za 50% i nije slučajno da tada čujemo rečenicu: „Odjednom se vide moje bore.“ Ti spoljašni stimulatori koriste se u cilju podmlađivanja po -
dizanjem tonusa i učvršćenja kože i ide se ka totalnom podmlađivanju prirodnog izgleda.
DRUGU GODINU ZAREDOM IOANNA REGEN KLINIKA RADI KAMPANJU „RAKETA DO LETA“. PROŠLE GODINE JE TA KAMPANJA BILA VEOMA EFIKASNA. SVI SE VEĆ SPREMAMO ZA MORE I KUPAĆE KOSTIME, PA NAM RECI KAKO ZAISTA DA IZGLEDAMO KAO RAKETA.
Prošle godine, „Raketa do leta” je bila top reklama i jako mi se svidela. Ove godine sam htela da nastavimo sa istom pričom. Tokom zime se ugojimo, a sada kada je proleće i imamo dva-tri meseca pred nama, možemo da ih iskoristimo da radimo tretmane za skidanje masnih naslaga i obima, kao i za lečenje celulita. Sve je proces i traži vreme. Tretmani moraju da se rade u seriji od 5 do 10 tretmana u zavisnosti od stanja tela, a sa druge strane sa mezoterapijom se pojavljuju se modrice tako da nije preporučljivo da neko dođe u junu, a ide na more za 15 dana. Tada ne možemo ništa da radimo, jer će se pojaviti modrice ili organizam neće odreagovati. Naš program „Re -
shape” traje minimum 40 dana, tada se gubi do 10 kilograma i ceo tim doktora se bavi pacijentom. Samo holistički pristup pacijentu može da pruži celokupni efekat i vidljiv rezultat, a za to je neophodno vreme.
TEMA MAJSKOG BROJA RYL MAGAZINA JE „SLAVA RADU“. KADA TO KAŽEM, MISLIM NA SVAKODNEVNI RAD U KOJEM UŽIVAMO, OSTVARUJEMO EGZISTENCIJU I ZADOVLJSTVO. KAKO TI SLAVIŠ SVOJ RAD?
Ja sam osoba koja ekstremno voli svoj posao, ali da biste voleli svoj posao, morate da imate puno znanja, idete na kongrese, pratite mnogo inovacija, da ste neprekidno u epicentru svega, kao i da volite pacijenta. Medicina nije kao bilo koja druga profesija, ovde lekar iznad sebe mora da voli pacijenta, jer ovo je bavljenje čovekom. Volim da svi izgledaju bolje, lepše i da imaju puno samopouzdanja. Smatram da je moja uloga kao lekara da čovek ne bude samo lep i zdrav, nego ima i ulogu poboljšanja izgleda.
Tema broja je Slava radu, a slava znači veliku radost, nešto posebno, da svi moramo da smo lepo obučeni, slava znači da je nešto slavno. Tema je predivna, jer označava sinergiju duha, sposobnosti rada i nekog ko voli. Za vreme slave dočekujemo goste, pravimo najlepša jela, lepo se obučemo, a to se sve slaže sa našom klinikom, jer mi ovde slavimo rad i rado dočekujemo pacijente.
SVOJIM
Moja misija je da spoljašnja i unutrašnja lepota budu vidljive. A to je i prvi utisak koji se uoči kod svakog čoveka. Ako je neko uredan spolja, uredan je i unutra. Retke su osobe koje nisu uredne za sebe, a uredne su u kancelariji.
To što ste lepi spolja daje drugu energiju, satisfakciju. Hormoni sreće i zadovoljstva utiču na to da se ne razbolite. Skladna energija spolja i unutra. Lep čovek je zdrav čovek, a zdrav čovek može sebi da priušti negu i lepotu. Svi mogu da dobiju vrhunski rezultat za manje para. Uvek predlažem da se ženama koje slave rođendan kupuju neki tretmani kako bi one negovale sebe. Lep pacijent je srećan pacijent.
DUHOVNOG RADA, KOJA JE VIDLJIVA U RADU NA SEBI I SA PACIJENTIMA. KAKO ŠIRIŠ SVOJU MISIJU KROZ DUHOVNOST?
Kada čovek ima dobru bazu, on se trudi da bude još bolji. Prošla sam teške trenutke u životu. Prvo sam bila stranac u Srbiji, sama, to su bili preplakani dani i noći jer nemate nikoga, jer se borite. Pa je počeo rat devedesetih, učila sam jezik, jezik ulice i stručni jezik na fakultetu, ovde sam dovela brata i sestru i vodila sam računa o njima. Desila se i smrt mog brata, kada je došlo do emotivnog potresa za sve nas. Tada počinje moj veliki humanitarni rad, zato što sam mislila o njegovoj duši i da nije imao vremena da se pripremi, oprosti i učini neke stvari. Kroz takav rad vi se jako menjate, iz korena. Ja to nisam znala, ali sam doži-
vela. Tu moć darivanja je pokrenula njegova smrt, a nakon toga moj trud da dobijem dete i napori koji su ulagani takođe su me omekšali kroz život. Možda ne bih bila ovakva da sve ovo nisam prošla. Kada imate dobar materijal, dobrog čoveka, poteškoće ga čine da bude još bolji, još plemenitiji, da razume druge ljude i da im pomaže. Kada čujem da je neko umro – želim odmah da pomognem, kada je neko bolestan – tu sam, ako neko želi da ima dete putem vantelesne oplodnje – nametnem se sama. Ako nemaju pare, čak i tada želim da platim i pomognem. Kada imate empatiju i želite da pomognete, tada se otvaraju neki kanali i Bog vam uzvraća kroz nešto drugo.
PRVI MAJ JE MEĐUNARODNIPrvi maj u Grčkoj je fantastičan. Svi idu na izlete, ali ne zbog roštiljanja kako je to u Srbiji, nego imamo divan običaj da skupljamo cveće iz prirode i pravimo venac. On se stavlja na vrata kuće i smatra se velikim znakom sreće i zadovoljstva. Taj venac je na vratima do juna kada je Usekovanje Svetog Jovana i tog dana svi na ulici skupljamo vence i palimo ih. To se smatra razbijanjem zla, negativnosti. To je divan običaj koji se zaista pamti i voli.
Čovek koji voli svoj posao može da bude uspešan čovek. Ima satisfakciju da je zadovoljan i miran u sebi. On je tada dobar svima i za sve.
PHOTO:
Koji rad mi slavimo 1. maja?
Fiziči, intelektualni, umjetnički?
Zašto toliko puno radimo da bismo u nekom trenutku mogli živjeti ne radeći ništa?
Zašto je rad nekima radost, a drugima neradovanje?
Kako bi izgledao svijet da atomi nisu radili ništa? Kako bismo izgledali mi da su naši historijski pretci bili neradnici?
Kada je biti radišan prestalo biti jedna od najvrijednijih karakternih osobina, i od kada je što manje truda, a što više profita postala mjerna jedinica uspješnosti?
Nedavno sam putovala autobusom. Na jednom odmorištu, izlazeći iz toaleta, zatekla sam gospođu koja čisti umivaonik i po defaultu je pozdravila sa „Dobar dan”.
Skoro šokirana mi je odzdravila i dodala kako joj se odavno nije desilo da je netko na njenom radnom mjestu prvi pozdravi. Zatim je priznala da je s vremenom i ona prestala oslovljavati ljude. Kao da je nevidljiva dok radi...
Poslije sam dugo razmišljala o tome. Otud i sva ona pitanja s početka ovog teksta. U svijetu u kojem umjetnička inteligencija polako preuzima većinu fizičkih poslova, jesmo li ih prestali cijeniti? Hoće li se to desiti i sa ostalim oblicima rada i stvaralaštva? Hoćemo li se pretvoriti u konzumeričke zombije kojima tamo neki čarobnjak iz Oza servira sve? Hoćemo li se fizički izmijenjeniti nakon stoljeća neupotrebljavanja udova koje smo prvotno i razvili kako bismo mogli raditi razne stvari? Hoće li ljudi prestati pisati pjesme, slikati slike, kuhati divna jela, graditi građevine koje oduzimaju dah?
Anksioznost i depresija su nove suvremene epidemije, a najčešći naputak da ih se riješimo
jest fizički rad. Umor.
Pa umjesto da na primjer obnovimo bakin vrt, mi hrlimo u teretane.
Sve čovječji stvoreno je postalo antikno ili vintage. Jeste primjetili?
Još uvijek čekamo novog Da Vincija, Moneta, Mozarta. A istovremeno smišljamo nove načine da što manje razmišljamo, stvaramo, sanjamo.
Rad nas je stvorio. Rad nas je distinktirao od ostalih živih bića. Rad nas je oblikovao. Rad nas je obnovio nakon svih armagedona.
Rad nam daje svrhovitost. Energiju. Esenciju života.
Zašto onda imam dojam da ga pokušavamo premostiti, izbaciti iz jednadžbe života, eutanizirati čovječanstvo?
Zašto ga ne izmišljamo ponovo i ponovo?
Zašto ga ne potičemo i nagrađujemo?
Zašto ga ne slavimo, kao što smo ga slavili nekad?
Quo vadis, vrli svijete?
Pretjerujem? Možda.
Ali da postoji natjecanje u overthinkingu, ja bih ionako bila prvak svijeta.
Dakle, baš volim one neke Radnike, Buntovnike, Sanjare, Kreatore...
I uopće mi nije važno što rade, dok god rade s ljubavlju i strašću, svjesni da bez toga u biti nema života.
I dugoročno, nema nas.
I zato, Slava njima!
I Slava Radu!
PHOTO:
Osvanulo je novo jutro iznad Crkve Svetog Marka.
Beograd se pomera ka još jednom danu. Pomera ga sila čoveka vođenog željom da stvara, da uspe, da se dokaže, da preživi, da postoji...
Ili silom ili programom – svejedno je, jer je volja da ga menja samo njemu data.
“Rad je stvorio čoveka”, reče neko davno, verovatno u želji da mu takav čovek služi što duže. Upravo takav čovek, u želji da se dokaže, da ima više, da doprinese svojoj porodici, upao je u mrežu modernog robovlasničkog društva korporacija koje nemilosrdno troše sve ono što najmanje služi čoveku. Danas je luksuz biti srećan na poslu koji radiš ili, bolje rečeno, mali je broj ljudi koji rade ono što vole.
Pa šta je to što nas odvaja od sreće, čoveče? Da li manjak hrabrosti da se pomerimo sa mesta ili manjak vere da zaslužujemo bolje?
Čovek dugo vremena živi po principu “dobro je, samo da ne bude gore”, ne shvatajući da je time svesnost u njemu prepoznala sopstveno nezadovoljstvo i priliku da svojim izborom promeni manjak hrabrosti, izlazeći iz flegmetičnosti života koji živi i posla kojim se bavi.
Ako čovek već odluči da ostane na poslu koji ne voli, onda je to nezadovoljstvo privremeno jer će ga želja za stvaranjem pomerati da traži nešto drugo da radi, prihvatajući to kao odskočnu dasku ka boljem. Ako osoba ne odluči da promeni posao, onda je priroda i izvor njegovog nezadovoljstva u njemu samom.
Svakodnevno viđamo ljude koji čine da sistem života oko nas funkcioniše i koji su zadovoljni
poslom kojim se bave. Kasirke, učiteljice, električari koji se penju na vrh bandere, majstori koji održavaju kanalizacione cevi, portiri, vozači kamiona, taksisti i svi drugi koji žive od plate do plate kako bi preživeli i svoju familiju finasijski podržali.
Običan čovek je heroj svakodnevnog života. Dolazeći na ovaj svet, niko nije rekao da će biti lako. Rad se smatra načinom za ispunjenje svrhe pojedinca, služenje drugima i doprinos opštem dobru. Naravno da čovek kroz rad može da izrazi svoj talenat i kreativnost, raste lično i duhovno, ostavljajući na taj način nešto iza sebe. Rad nije samo o zarađivanju za život, već i o razvijanju vrlina poput marljivosti, integriteta i saosećajnosti.
Šta god čovek radio, bez obzira na diplomu ili školu koju je završio, osnova svega je raditi to časno i pošteno, ne izgubivši sebe.
Šta znači izgubiti sebe u današnjem vrtlogu želje za bogaćenjem, koja nema nikakve veze sa stvaranjem, osim želje za moći koja je prolazna i ne ostavlja nikakav trag posle nas?
Stvaranje u istini i poštenju nas oslobađa svih okova fizičke kontrole moći i novca, dok rad zasnovan na lažima, manipulaciji i krađi ne proizvodi ništa drugo nego propadanje sopstvenog bića i čistote izvora iz kojeg dolazimo.
Upoznao sam ljude koji nemaju dovoljno sredstava za život ili imaju sasvim dovoljno da bi preživeli i one koji imaju toliko da ni sami ne znaju koliko imaju. I jedni i drugi nose svoje nezadovoljstvo na svoj način. Prvi zbog neuspeha i flegmatičnosti kojim su proćerdali život, zaviseći od drugih ili verujući da su manje vredni i najmanje dobri za sebe i svoju familiju,
i ovi drugi koji su, i pored sve moći novca koji imaju, izgubili sebe, živeći u istom strahu od života kao i oni prvi.
Prve verujem da prepoznajete, jer smo okruženi njima, ali da biste prepoznali druge, potrebno je i malo mašte.
Zamislite osobu koja živi u 78. ulici i Park aveniji, u samom srcu Menhetna, i jedna je od tri najuspešnija plastična hirurga u svetu, stanuje u četvorospratnici sa liftom koji joj služi kao orman nepotrebnih stvari, svakodnevno namrgođena, kriveći svet oko sebe za sopstveno nezadovoljstvo, ne znajući ni sama zašto.
Ali da ne idemo daleko od Srbije, zamislite čoveka koji je svojim “teškom radom” stekao “bogatstvo” otimajući od drugih ceo svoj život i kad je došao do finasijske stabilnosti i zgrada izgrađenih na prevari i krađi, nemir nezadovoljstva mu i dalje ne da da uživa.
Novac nam je najbolji prijatelj ako ga čovek napravi u istini i poštenom radu, ako smo izbalansirani u svom biću, shvatajući da nas rad koji volimo oplemenjuje i čini srećnim sve dok njim inspirišemo ne samo sebe nego i druge.
Čovek može da prikupi znanje zasnovano na faktima i informacijama, ali ako nema mudrosti da prepozna trunku sreće i dobrog iz sinteze znanja i iskustva, neće biti sposoban da se menja. Znanje omogućava da pravimo promene u svetu i oko sebe, mudrost nas menja.
Mudrost nas čini boljima, podiže našu svesnost o sebi i drugima oko nas.
Mudrost čestitog seljaka je sto puta vrednija od sveg znanja školovanog ili neškolovanog kriminalca. Upravo ta mudrost ga čini srećnim sa onim šta ima, jer i to “dovoljno” za njega je previše.
Mudar čovek prepoznaje da su sve mentalne bolesti neka forma zadovoljstva u spoljašnjem traženju.
Mentalno zdravlje je u unutrašnjem miru. Unutrašnji mir nam omogućava da ostanemo nepotreseni nedostatkom ljubavi jer je ima napretek i na taj način, kroz naša sopstvena čula, ispravljamo spoljne uticaje nezadovoljstva.
Dužnost svakog čoveka dok radi je da živi u svojoj odgovornosti prema istini, a ne u prilagođavanju svog mišljenja sistemu, grupi ili režimu. Takvo prilagođavanje je vražje putovanje koje nije autentično istini jer se ne poklapa sa našim ubeđenjem, ali pojedincima donosi korist.
Takva korist je put ka karmičkom ciklusu koji Biblija naziva paklom, a život nas uči stranputici našeg postojanja ovde na zemlji.
Naši preci su uvek govorili:”Šta vredi da osvojiš svet, ako izgubiš dušu.”
Dokle god je vođen egom, čovek postaje slab i ranjiv, čime se god bavio, uvek će biti nezadovoljan sobom. Ako nisi izbalansiran, slab si i ranjiv, nesrećan. Ako si slab, život će da se igra sa tobom.
Treba mudrosti i snage da bi bio srećan i dobar čovek, jer toliko je izazova koji zavise od našeg karaktera i puta koji smo odabrali. Jer sreća je upravo u toj mudrosti da čovek prepozna u svemu sreću, ili da je stvori za sebe i bude zahvalan na toplom krevetu iz kojeg svako jutro namrgođen ide na posao ako već ne ide u sreći. Da bude zahvalan za zdravlje sebe i ljudi koje voli, deleći sa njima komad neba ispod kojeg hoda, udišući vazduh kao da je zadnji udah upravo sada.
Pomerajte se sa mesta ako vam se ne sviđa stolica na kojoj sedite. Utrne čovek i zaboravi na sebe, a vreme leti i ne pita za sutra. Snaga dolazi iz sopstvene volje za promenom. Um čini grešku samo kada je u konfliktu sa svojom voljom. Zato je izbor da se nešto promeni od velikog značaja i rađa se voljom za promenom.
Čovek se uplaši promene. Kada se plašimo bilo čega, onda prihvatamo snagu straha da nas povredi. Zapamtimo, gde god je naše srce, tu je i naše bogatstvo. Što znači da vrednujemo ono u šta vjerujemo i budemo tvorci našeg života u punom smislu, pronašavši Dušu sveta u centru svog bića čime god se bavili – tada posao postaje igra i zadovoljstvo u kom vas nevidljiva sila tera da i sami budete Anima Mundi.
Ako razumete o čemu pričam...
је имала најбоље препоруке. Чула је
да је веренa и да јој је вереник ковач којег командант гарде ангажује за потребе војске током припрема за рат.
Ухватила је њен поглед када се са посудом
повлачила ка вратима. Иако је одавао страх да не направи грешку, у њему је било је нешто што је указивало на сигурност и мир.
Једноставност њеног живота и уобичајен,
очекиван ток поред све напетости првог
различитим поводима, прекинуо је улазак команданта гарде и најстаријег витеза по рангу у њеној служби.
То је
Покушала
налази, него је плод неодустајања и трагања
за смислом аутентичности.
Прелазила је преко тога са изграђеним унутрашњим миром.
Њене самоће, за које је знала да се злурадо
коментаришу не само међу обичним светом, већ и на двору, биле су једино време када је могла да чита и упознаје себе.
Оне нису биле израз гордости и вештачких
дистанци, које су данас тако честе код све
многобројнијих скоројевића што са обода краљевине пристижу у овај град.
Није била сигурна да је то чини срећном.
Била је као пена, нежна и бела, коју су грубост и простаклук дубоко одбијали.
Сетила се поново те младе служавке и њеног
вереника и осетила да њен све чуднији осећај
не може попунити таква једноставна судбина.
У трену се преиспитала да ли је ово била
мисао, што
Narodna izreka kaže: “Ko radi, ne boji se gladi.” Obiteljski zakon sadrži odredbu kako svaki bračni drug samostalno odlučuje o izboru svog rada i zanimanja. Poslovi su danas sve zahtjevniji, kako vremenski, tako i s očekivanim ciljevima koje treba dostići iz mjeseca u mjesec. Također, sve manje je popularna stereotipna podjela kućanskih poslova između partnera.
Brak i novac
Svađe zbog novca nisu rijetkost u odnosima i često su jedan od uobičajenih izazova s kojima se parovi suočavaju. Koliko su česte ovisi o različitim čimbenicima, uključujući financijsku situaciju para, njihove vrijednosti, komunikaciju i sposobnost rješavanja sukoba.
– Neki od glavnih pokretača svađa je nedostatak komunikacije. Ako partneri ne dijele informacije o svojim financijskim ciljevima, proračunima ili dugovima, to može stvoriti napetost, pogotovo kada su odgojeni drugačije ili podrazumijevaju da partner misli isto što i oni. Različite finan-
Modeli ravnomjernog doprinosa kućanstvu
Financijska stručnjakinja redovito na svom LinkedIn profilu objavljuje savjete vezane uz financijsko upravljanje, a često se tu pronađe i tema vezana uz brak i partnerske odnose. Izdvojila je tri modela upravljanja financijama u brakovima i odnosima.
1. Zajedničke financije
Model zajedničkih financija podrazumijeva to da su obje plaće zajedničke i da se troše tako da se podmiruju troškovi stanovanja, režija, hrane, registracije automobila, izlazaka, nepredviđenih izdataka i tomu slično.
2. Svatko svoje
U ovom obliku se partneri dogovore da, primjerice, muškarac plaća troškove stanovanja i režija, dok žena podmiruje troškove hrane, dostave, izlazaka ili obrnuto.
3. Zajednički ‚fond’
Oblik je raspodjele troškova u kojem muškarac i žena na zajednički račun uplaćuju iznos razmjerno visini svoje plaće. Ukoliko partner zarađuje 1.000 eura na uplati 50 posto na zajednički račun, odnosno 500 eura. Drugi partner zarađuje 2.000 eura te on svojih 50 posto, u iznosu od 1.000 eura, uplati na isti zajednički račun. S ukupnim iznosom od 1.500 eura na zajedničkom računu podmiruju se svi zajednički troškovi, a ostatak plaće svatko troši na način koji se njemu sviđa.
cijske vrijednosti, nejednakost u financijskim doprinosima, nepredviđeni troškovi, impulzivno trošenje, financijski dugovi i mnogi drugi razlozi mogu biti okidač za svađe – pojašnjava Dina.
Stručnjakinja naglašava da su ovakve situacije često složene i da se svađe o financijama ne odnose isključivo na novac, već i na „dublja“ i važnija pitanja u odnosima dvoje ljudi. Smatra da rješavanje financijskih sukoba te rad na otvorenoj komunikaciji može pomoći parovima da prevladaju financijske izazove i ojačaju svoj odnos.
Dina se u sklopu svoje profesije bavi i individualnim financijskih mentoriranjem. Klijenti joj se mogu u bilo kojem trenutku javiti preko obrasca na stranici brak.hr, preko LinkedIn-a ili do nje doći preporukom. Najprije se dogovore uvodne konzultacije, a na sljedećim susretima zajedno razmatraju opcije i moguća rješenja.
Uvijek ističe da je krajnja odluka na klijentu i iz dosadašnjeg iskustva može reći da se jave povratno kako im je pao kamen sa srca jer su neke probleme smatrali nerješivima, dok je odgovor bio brz i jednostavan.
– Generalni savjet za sve bi bio da osvijeste kolika je moć edukacija i znanja, pogotovo u području financija. Naglasila bih da je posebno bitno i brinuti o starosti iako nam se ta ideja čini daleka dok smo mladi, zdravi i u snazi. Naime, iako bračni partneri dok rade možda oboje zarađuju pristojno, moguće je da će doći do bitno različite situacije kada odu u mirovinu. Primjerice, obrtnici koji plaćaju paušalni porez i naknade će redovito uplaćivati manje u mirovinsko osiguranje od radnika koji doma donosi isti neto iznos. Stoga bi bilo pametno da osoba koja očekuje manju mirovinu, na vrijeme krene graditi mali investicijski portfelj ili traži alternativne načine popravljanja buduće mirovine –zaključuje Dina.
PHOTO: EASY MAGAZIN
INTERVJU PRIPREMILA: MIA MEDAKOVIĆ
FOTOGAFIJE: NIKOLA MARINKOVIĆ, NIKOLA RADULOVIĆ, EASY MAGAZIN, OTVORI IDEJU
Ivana Marinković je žena u četrdesetim sa misijom da spoji sve aspekte ličnosti u celovitost ženskog bića. Mama jedne devojčice sa željom da odgaja srećno, zadovoljno i zdravo žensko čeljade na Balkanu. Naučna radnica i preduzetnica koja uživa u tome da živi sopstvene vrednosti u savremenom svetu ne zatvarajući oči pred sopstvenom mračnom stranom. Čitač duša koji proces isceljenja nalazi u pisanju. Inspiriše je život savremene, realne žene, punoća života i nalaženje unutrašnjeg mira kroz sve izazove sa kojima se žene u Srbiji danas suočavaju.
Kako si se našla u pisanoj reči i influensingu? Pisana reč mi je struka, a u inflensingu sam se doslovno obrela. Tj. ono je mene našlo pre i nego što sam znala za ovu vrstu posla i javnog ispoljavanja. Šalu na stranu, 2012. počela sam da pišem blog o venčanjima i o poziciji žene u društvu kroz njen ulazak u porodični život. U to vreme blogova nije bilo puno, uglavnom je bilo modnih, a Jedan frajer i bidermajer bio je prvi wedding blog. Nastao je iz potrebe da stvorim kreativniju realnost, da ispoljim svoju ljubav prema pisanju i porodici. Ubrzo su ljudi to prepoznali, blog je postao jako čitan u to vreme pa su se vesti o Frajeru vremenom pronele mrežama. Bilo je jako mnogo lepih reakcija što me je posebno radovalo, ljudi su osetili zdravu emociju i iskreno otvaranje koje im je nedostajalo. Od tog pisanja za Frajera, oformio se jedan medijski lik koji je podudaran onom u realnosti - Ivana frajerka. Ispostavilo se da ljudi, najpre žene, vole da čitaju moje tekstove, da se prepoznaju u različitim životnim fazama koje prolazim i da im prija način na koji ih predstavljam. Zadovoljstvo mi je time veće jer sam oduvek želela da sve što radim ima smisao i svrhu. Da ne služi samo meni, već i drugima. Neki brendovi su to prepoznali, uvideli slične vrednosti i ja sam zaista presrećna što danas, kao jedan od pionira blogovanja u Srbiji, imam prostora da na mrežama da pišem o unutrašnjim procesima i svakodnevici jedne žene na nebanalizovan način i da u tome beskrajno uživam.
Kako jedna frajerka živi u tebi?
Danas slobodno i nesputano. Nekada - vrlo ograničeno i neosvešćeno. Bilo mi je potrebno vremena da spojim različite strane ličnosti, od nežnosti, emotivnosti, ženskog frajerluka i ženske snage. Ranije su bili u procepu, poput
nekih nespojenih ostrvaca, a danas ih veže topla veza. :) Dnevno prelazim kilometražu od nežne i negujuće majke preko poslovne žene, partnerke, prijatelja, balansiram različite uloge i samu sebe iznenađujem koliko ispoljavam različite crte karaktera. Na kraju, za mene to frajerka i jeste. Ne muška žena, već jedna snažna, ženstvena žena koja je svesna svoje dubine, snage, ženstvenosti i sposobnosti. Tako da - u svima nama čuči jedna razdragana frajerka koja voli da se igra i kojoj nije bilo dozvoljeno da bude šašava i nesputana kad je bila mala. U ovim godinama i sa ovom svešću, vreme je da svoju unutrašnju frajerku osolobodimo da nesputano živi i pleše.
Da li si u svim životnim situacijama frajerka ili si i Ivana?
Ranije sam kada bi me neko nazvao “frajerkom” čula ove reči pomalo grubo i muškobanjasto. Danas više ne. To je u mojoj biti, jedna ludidna crta i sposobnost za sagledavanje stvarnosti kakva jeste. Ne mogu reći ni da se njih dve prožimaju, one su jedno i ne postoje jedna bez druge. Jako mi je važno da autentično živim ono što sam i da sam i u javnosti ono što sam i privatno. Drugačije bi me strašno opterećivalo, iako razumem da pokazivanje drugog lica u javnosti može biti štit za većinu. Hvala dragom Bogu, došla sam do neke unutrašnje tačke kada se više ne štitim, već biram ljude koji su podržavajući i blagotvorni za mene i koji prihvataju raznolikost tuđih ličnosti. Jako mi se dopada trenutna faza, mudrost koju sam iskustvom dobila da znam ko sam i šta sam i da sam uvek ono što jesam. A već pri rukovanju (a nekmoli zagrljaju) osećam šta mogu da očekujem od druge osobe i koliki joj je kapacitet za sebe i drugog. To je najveći blagoslov koji sam dobila kroz različita životna iskušenja i nemile situacije. Rast i sposobnost da učim.
Kako izgleda voditi jedan samostalni i uspešan biznis a sa druge strane biti i aktivna i raditi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Institutu za srpski jezik kao naučni saradnik?
Huh, jednom rečju - zahtevno. Mnogo sam se ranije mučila sa tim osećajem identiteta kroz struku ⁄ posao koji paralelno radim, pokušavala da se positovetim sa jednim ili drugim, a onda sam prihvatila da sam oba i da ne želim da me bilo šta u životu definiše.
Raditi u takvoj instituciji nosi veliku odgovornost
i na neki način mi je, zbog visokog proseka na fakultetu, ukazano poverenje i čast da radim na Rečniku SANU, jednom od najvažnijih nacionalnih projekata koji se tiču srpskog jezika. Već 15 godina opravdavam izbor ove institucije jer je temelj mog bića ljubav prema jeziku i pisanoj reči. Sa druge strane, sigurno sam mnogo doprinela i otvaranju akademizma ka nekim drugim medijima i u dopiranju do druge vrste publike. Iskustvo privatnog biznisa mi je mnogo značilo u izgradnji sopstvene ličnosti na poslovnom tržištu i u vrednovanju drugačijih sposobnosti kao što su npr. prodaja, marketing, vođenje tima i sl. I sa jedne i sa druge strane mnogo mi znače divni, inteligentni i kreativni ljudi bez kojih ne bih mogla da zamislim svakodnevicu. To je možda i najvažniji faktor u poslu kojim se bavite - ljudi kojima ste okruženi. A ja sam srećna što i u nauci i u kreativi imam one sa kojima mogu da delim najdublje osećaje i interesovanja.
Koja je tvoja jutarnja prva misao?
“Bože, hvala ti za ovaj dan. Što se budim živa i zdrava pored živog i zdravog deteta koje neizmerno volim”. Svakog jutra. Ništa mi više u životu od ovog ne treba. Sve ostalo, dobila sam gratis. :)
Tema majskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Slava radu“. Koliko snažno osećaš to što radiš i šta je za tebe rad?
Rad je stvorio čoveka, a nerad ženu, kaže neka savremena mudrost. Šalu na stranu, slava i hvala radu jer nas gura u zdravlje, u kreaciju, u progresivnost. Toliko se u savremeno doba glorifikuje “bleja”, hedonizam, uživanje, što putem mreža, što uživo. Svedoci smo ljudi koji non-stop posećuju fantastične destinacije, žive živote od izdavanja stanova, od tuđeg novca, glume milionere po jahtama i skupim večerama, a u osnovi dolazi do ozbiljnog razboljevanja društva, odsustva duha i isključivanja iz relalnog života. Dekadencija građanske klase nastaje onog trena kada ljudi prestanu da stvaraju, da rade, da se realizuju. Za mene rad nije puko pravljenje para, mada i novac dolazi kao manifestacija unutrašnje vrednosti i otelotvorenje onoga što svojim radom svedočimo. Za mene je rad kreacija, ispunjenje, stvaralaštvo, put ka održanju zdravlja i porodice.
Rad kao igra vs. rad kao obaveza?
Negde između. Rad postane igra onda kada dobro poznajete posao koji radite i kada u njemu uživate. Sa druge strane, ima jako odgovornih poslova i tu floskulu “rad treba da vam bude igra” ne smemo olako plasirati i banalizovati. Rasteretiti čoveka mogućnosti potencijalne greške da, ali ne i odgovornosti za posao koji
obavlja. Rad jeste i dnevna obaveza, struktura, ustrojstvo, disciplina duha i tela, ali i igra, duhovni ples, mentalna zanimacija i treniranje mozga.
Koliko je svakodnevnica teška ili laka za jednu ženu na kojoj je sve? Svakako je zahtevna. Ali mi se čini da sa nama (i za nama) dolaze generacije koje se više ne nalaze i ne žele da se nađu u kolektivnoj poziciji žrtve. Usled teškog života i ratova, nismo na ovim prostorima naučene da volimo veličinu ženskog principa, onog koji rađa, koji neguje, koji stvara svet, a isto tako ni da se predamo onom zdravom muškom, koji nas vodi i na koji možemo da se oslonimo. Čini mi se da se na ovom polju polako pomiču odnosi, makar gledajući svoju okolinu i zdrave parove. Nije prirodno da na ženi bude sve, ali ukoliko u jednom životnom trenutku morate da iznesete stvarnost na ovaj način, možda je jedini recept - dati sebi za pravo da živite svoj život najbolje što možete i što umete, ne obazirući se na komentare i ljude koji vam ne plaćaju račune, okrenuti se ljudima koji su blagotvorni i koji vas svim srcem podžavaju jer vide vašu unutrašnju vednost. Tada svakodnevica postane neuporedivo lakša jer koliko god da nam je zahtevno i teško, nemamo prava da nipodaštavamo svoje postojanje, niti da hulimo na život koji nam je dat. Kakav da je, takav nam je, za nas (i za naš rast) najbolji.
PHOTO: ADRIAN DE GROOT
Naturally, as long as we attach the word ”Glory” to the word “Work”, the latter will always be something wonderful. If work becomes divorced from any glorious aspect or nature, it may well become something terrible, like the work of destructiveness.
But what is “work”? It certainly includes doing things with our hands, or with the help of machines, like bulldozers, toasters, cars, etc. We build all kinds of things, large and small, beautiful and less so. But is sleeping also work? After all, while you slumber, your lungs, heart and other systems and organs, keep on working. And I would like to suddenly interject and suggest that truly listening to someone with all of your attention and heart is also work! I’ll come back to that.
Am I getting off topic? Is work physical? Mental? Both? Anything that is glorious by nature, to stay true to our theme, is “work”? Can our definition of work be so clear cut? Or is it very broad? I think it is.
One thing we can be clear about: work has a result, it accomplishes something. And we are always working. On something. Glorious work is desirable, exciting and even surprising, like Ludwig von Beethoven when he finished his Ninth Symphony by decidedly ending those “bad notes” and introducing a grand vision of peace and brotherhood. That now famous melody has even become the European Union’s anthem, and is popular worldwide! Now, that was hard work by our Ludwig!
To keep this all at the human level, I will not consider here all the work done by machines, no matter how glorious that can be as well, like city heat, water works, electricity in your home and business, train tracks, gasoline pumps, automobile engines, home appliances, power tools, and you-name-it. An endless list. It’s glorious that we humans created all these “helpers” and places of comfort.
So, again, what is the “glory” of work? To me it simply is the cause and effort behind an effect; and that effect can be of many natures, like desirable, delicious, beautiful, ecstatic, exciting, surprising, heartwarming, tears or goosebumps causing, and fill-in-the-blank here. It can be anything from a deliciously cooked meal to a finished Rembrandt or Renoir.
What is then the definition of “glory”? While an evil dictator may boast about the glory of his rule, again, this is not what I like to dwell on. It’s not what you and I have in mind here. To us glorious means wonderful, amiable, desirable,
peaceful, joyful, and yes, above all, loving and kind.
When I tell someone “I love you!”, is that work? It may take the work of courage of a person in love to say so to another! It’s way more than what can be intellectually analyzed. Since it started in the heart, I would say that yes, this was some kind of work. Very nice work, actually.
We often hear it said: “You need to work on yourself, work on improving and perfecting yourself”, so that must also be work, not just physical principles involved to get a result, like me walking, talking, driving, using my hands, helping people, etc, but mental and psychological work; that is, work of the heart. Going against and going over the limits of the human ego is definitely work! Glorious work!
Do you think I am drifting off topic? Or am I getting closer to the essence of what the glory of work is really all about? Or at least ought to be all about?
In all my articles I always come back to the basic need for, desire for and the beauty of unconditional love. For me to become unconditionally loving towards all people, nature and creation, I have to work on myself, by watching my heart, my reactions, my judgments, my prejudices, my upbringing, my indoctrinations, my falsehoods; in other words, I have to become so much larger than my ego. That I would like to label “the glory of work” actually, because it will bring me to a higher level of love and make me a better human being. Lao Tzu (6th or 4th – 5th century BCE?) wisely said:
“Watch your thoughts, they become your words; watch your words, they become your actions; watch your actions, they become your habits; watch your habits, they become your character; watch your character, it becomes your destiny.”
It takes work to create one’s destiny. So, while I classify thought definitely also as work, and actually as the most important work one can do, because all of our actions and work start in the heart and world of thought, wouldn’t it be nice if our thoughts are like prayers for goodness, kindness, unconditional love, peace, happiness and prosperity for everyone?
As the risk of going on a side tangent, I hinted above at the importance of truly listening to one another. It’s quite disheartening when you pour yourself out to a person who is constantly distracted and doesn’t truly hear you. To truly hear someone you need more than ears. You
need love in your heart for that person, and treat that person as if he or she were the only one in the universe who matters at that moment. A total focus! Often, I do not experience this when I talk to actually scatterbrained people and I catch myself also lacking in this regard. We are multitasking but getting nothing done in such cases.
My father used to say that when Abraham was in a hurry, he would pray twice as long. Yes, taking more time and giving someone time is mental work; it takes work to suspend all other work and thoughts. By not doing any other work you are doing the most important work. Recently, a person in a YouTube video said that if mankind were to truly, truly listen to one another, the glorious work of creating peace on earth could be easily accomplished. The willingness to put everything on the table, and digest it with love, also with compromises even, with a heart of embracing, then the work of making unconditional love work in practice, becomes a reality. That is the glory of the work of truly listening!
The popular saying that actions speak louder than words obviously also applies to our topic today. And it ties in with another wisdom that “by their fruits you shall know them”. From the moment of birth, all of our life is dictated by work: eating, sleeping, dressing up, walking, biking, going to school, learning, doing homework, sports, practicing a musical instrument, dancing or ballet lessons, pursuing hobbies, finally graduating, having a job, driving, falling in love and romancing someone, getting married, having and raising kids, and finally retiring and for many, enjoying your grandchildren. Or some variation of this process, with its ups and downs. We learn by doing. A baby learns how to walk by imitating parents and making the natural effort to do so. All of life is a grand lesson, fed by the glory of work we do naturally, as well as by choice, every day.
Yes, many people accomplish many things in life, and we often admire and celebrate that. Famous singers, self-made millionaires, actors, actresses, fashion designers, artists, authors and novelists, architects, musicians, pop singers, and who-have-you. We often idolize or even envy these people. I can congratulate them on their accomplishments, but still like to know if their success has rubbed off on others in the sense of having made a difference in their lives as well. If they have touched the lives of others, then their work is glorious.
Glorious work is something you can carry out with your heart, and that is an eternal value.
That is love in action. My wish, my dear readers, is that, based on your personal unique abilities and talents, you simply continue to carry on with your brand of “The Glory of Work” for the benefit of all those you are and come in contact with. May it ever be more and more glorious! Write your own Ode to Work poetry with your life!
Needless to say, as you love and honor yourself, which is always important, as a happy person you do your work with passion, whatever that work is. Mental or physical: all the work you do is done with passion. And passion leads to knowledge and expertise. Work and passion are indeed excellent companions! Lots of people have boring jobs and do it just to survive. Sometimes they just have to, there is no other choice for them, and there is nothing wrong with or shame in that. But how much more glorious it is to love what you do and thrive from it in every way as well. My father used to say to never turn your hobby into a job, but I digress: if you can thrive with your hobby, then by all means, pursue it passionately! That is the glory of work!
Како се слави рад и ко слави рад?
Најлакше ми је да почнем питањем себи,
раду
емисију која анализира Историја радничке класе у Европи,
све што се правом постићи може (наводно).
Није деловало да се ишта променило од тог
од домаћина послушника и радника није
био задатак машине
са својих, макар окућница, људе вуку у
затворене градове за рад. Неке друге, и са
већим имањима или заједничком земљом коју су обрађивали и од ње хранили породице и своје заједнице, укидали би суровим наметањем неконкурентских
Слободе тек! О сатовима сам мислила и на пољима
и у шумама које и данас неко чува тако што чува своја стада.
FOTOGARFIJE:
ODBORA SEKCIJE UMETNIČKE
FOTOGRAFIJE ULUPUDS-A, ZA RYL
MAGAZIN GOVORI NA TEMU GODIŠNJE
IZLOŽBE SEKCIJE UMETNIČKE
FOTOGRAFIJE ULUPUDS-A I O BITNIM PITANJIMA ČLANSTVA, KAO I
DRUŠTVENOG STATUSA UMETNIKA.
Kakvo je stanje srpske fotografske scene danas?
Danas možemo da govorimo o respektabilnom broju akademskih fotografa. To je značajna izmena u odnosu na vreme od pre 20 godina. Obrazovanje je donelo kvalitet. Iznedreno je nekoliko istoričara umetnosti koji žele da kritički pišu o fotografskoj sceni. Imamo i nekoliko doktorata iz fotografije. To sve čini fotografsku scenu uzbudljivijom i kvalitetnijom. Sve više mladih autora fotografije se afirmišu kao ozbiljni protagonisti na likovnoj sceni Srbije. Oni znaju zašto i šta rade. Za dobru fotografiju je važan mentalni proces, nekada brzina reakcije, ali uvek morate znati šta radite, kako i zašto. Bez toga nema dobre fotografije.
Sve ovo čini fotografiju u Srbiju jačom i vidljivijom, iako mediji nemaju jednak pristup fotografskim izložbama kao izložbama iz tradicionalnih likovnih disciplina.
Konkurentnost je mnogo veća, svi fotografišemo. Fotografija je demokratizovan medij, naročito sa razvojem mobilne telefonije. To je dobro, jer razvijamo vizuelnu kulturu, lakše razlikujemo dobro i loše. Došli
smo do tačke kada kvalitet i cena opreme nisu presudni za pravljenje dobre fotografije.
Ulazimo u veoma inspirativno razdoblje u kojem će veštačka inteligencija igrati značajnu ulogu u svim sferama života, pa i u likovnom stvaralaštvu. Videćemo kako će se to odraziti na fotografiju. Nadam se da neće narušiti individualnost pristupa i senzibilnost autora. Ako se to pomeri, a verovatno da hoće, teže ćemo prepoznavati dobro od lošeg.
Organizovali ste godišnju izložbu Sekcije umetničkih fotografija ULUPUDS-a u Galeriji Štab. Ko je sve učestvovao i i šta je publika mogla da vidi?
Ovogodišnja izložba Sekcije umetničke fotografije ULUPUDS-a objedinjuje radove 40 autora koji prikazuju kroz svoj objektiv različite teme: pejzaže, pokrete, portrete, apstraktne kompozicije.
Najveći kvalitet ove postavke je što se posmatračima nudi intiman uvid kroz objektiv različitih autora. Prepoznaju se individualne perspektive i estetski senzibilitet svakog autora. To je zasluga selekcije radova koji je obavio Odbor izložbe. Ove godine, to su bili Sonja Žugić, El Gvojos i Aleksandar Kelić. Oni su uradili odličan izbor i postavku izložbe.
Ovo je druga godina kako smo naše izložbe otvorili za učešće autorima iz drugih sekcija ULUPUDS-a. Uslov je bio da radovi nisu ranije izlagani, s preporukom da su nastali u poslednje dve godine. Ima radova koji su stariji, ali oni koji su izloženi i dalje imaju svežinu i savremenost.
Ukupno je 40 autora, a 24 iz naše sekcije.
Izloženo je 55 radova.
Ovakve izložbe su uvek šarolike, predstavljaju trenutne preokupacije i reagovanja na našu stvarnost, kao i na univerzalne teme. Moram da kritikujem članove naše sekcije, jer smo očekivali više autora. Nema opravdanja za to što odziv nije bio veći. Ovaj propust pripisujem i sebi.
Koliko danas ima članova u Sekciji fotografije ULUPUDS-a? Koliko često se primaju novi članovi i koji su uslovi?
Kod nas je konkurs za prijem novih članova stalno otvoren. Jednom godišnje se vrši selekcija i prijem novih članova. Nudimo i mentorski aktivizam kao pomoć kandidatima da lakše pripreme prijemnu dokumentaciju. Na sajtu ULUPUDS-a postoji uputstvo za prijem novih članova. Ove godine, od četiri kandidata smo primili dvoje. Sada imamo 92 člana
Prijemom novih kolega, sekcija se značajno podmladila i povećan je broj žena. Očekujem da će žene uskoro biti dominantna snaga.
Kako bi ocenio današnji status samostalnih umetnika fotografa? Ima li prostora za poboljšanje njihovog položaja?
Ima prostora za poboljšanje statusa samostalnih umetnika. Samostalnim umetnicima se doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje plaćaju po minimalnim osnovicama što znači da će imati minimalne penzije. Pokušaćemo da utičemo na promenu zakona kojim bi se umetnicima sa više staža omogućilo plaćanje doprinosa koji su viši od minimalnih iznosa. Dugogodišnji samostalni umetnici su zbog ranijih kašnjenja sa plaćanjem doprinosa od strane grada u velikim dugovima i kamate na te dugove im se stalno povećavaju. Veliki deo umetnika i dalje nije rešio taj problem, tako da bi trebalo naći način da se ti dugovi otpišu ako lokalna uprava odbija da plati ove zaostale obaveze.
Dodatni problem je nedostatak ateljea i relevantnih galerija u gradu što umetnicima otežava mogućnost profesionalnih angažmana.
Kod nas tržište za autorsku fotografiju nije dovoljno razvijeno. Prednost kod kupaca i dalje imaju tradicionalne likovne discipline.
Primenjena fotografija omogućuje samostalcima da žive od fotografije i tu
je konkurentnost velika. Kolege iz naše sekcije uspevaju kreativnim pristupom da ostvare prednost koju klijenti prepoznaju. Odavno fotografija nije samo ilustracija njihovih proizvoda, ona mora da istakne razliku između raznih kompanija emocijom, humorom, pozitivnom vibracijom… Insistira se na različitom pristupu, što je kreativan angažman. Naše kolege, samostalci, uspevaju da odgovore tim zadacima.
Pokušavamo da razvijamo tržište autorske fotografije. Mi fotografi imamo privilegiju da naše radove možemo prilagoditi prostoru, određujemo veličine koje se uklapaju u ambijent i dodaju atmosferu. Drugi umetnici iz klasičnih disciplina nemaju tu mogućnost. Ova prednost se ne koristi dovoljno.
Fotografija je direktno vezana za privrednu aktivnost. Pojava novih kompanija omogućuje i povećanje obima komercijalnih poslova. Najvidljivija je pojava većeg broja stanova i apartmana koji se izdaju na dan. Gosti prepoznaju autentičnost i ističu različitost kada iznajmljuju apartmane koji nisu opremljeni radovima iz komercijalne produkcije šoping molova i robnih kuća. Treba raditi na afirmaciji kreativnog pristupa i povećanju uticaja domaćih autora. Ni taj segment nije iscrpljen, ima tu još puno prostora.
Kakve benefite jednom fotografu donosi članstvo u ULUPUDS-u?
ULUPUDS je reprezentativno umetničko udruženje primenjene umetnosti u Srbiji. To već govori dovoljno o razlogu za pristupanje fotografa našoj sekciji.
Zakonodavac često vrši izmene zakona koji se odnose na autorska prava, izmene za samostalne umetnike i promene u kulturnoj politici Srbije i grada, o čemu se uvek i mi pitamo i imamo konstruktivne dopune, štiteći autore i profesiju. U prethodnim godinama, ovo je bio značajan domen našeg delovanja.
Organizujemo konsultantske sastanke sa namerom da se bolje uputimo u prava i obaveze naših članova, naročito o zloupotrebi autorstva. Gostuju advokati, predstavnici drugih sekcija, kolege iz inostranstva.
Imamo sporazume sa galerijama, čime olakšavamo organizovanje izlagačkih aktivnosti naših članova. Sporazumi sa najkvalitetnijim štamparijama u Beogradu i Novom Sadu pružaju dodatni popust za
štampu radova naših članova.
Preko naše liste medija, omogućavamo članovima da oglase svoje aktivnosti.
Mi dajemo i preporuku za dobijanje statusa samostalnog umetnika. Do sada se nije desilo da naša preporuka nije prihvaćena. Kada naši članovi konkurišu za samostalne izložbe u galerijama u Srbiji i regiji, uvek imaju prednost. Prednost članstva u našem Udruženju je vidljiva i prilikom sklapanja komercijalnih ugovora za fotografske poslove.
Tema majskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Slava radu“. Na koji način slaviš svoj rad?
Kroz rad! Ali rad nije sam sebi svrha. Svaki rad je kreativan. Šta god radite, možete ostvariti zadovoljstvo. Neprekidno usavršavanje, učenje, otvorenost, radoznalost, razmena ideja, konstruktivni razgovori, prihvatanje različitosti olakšava pristup radu, zadovoljstvo čini većim. U radu treba otkriti i pronaći izazove koji nas teraju dalje. Svakoga ko je posvećen, spreman da uči i napreduje u pristupu svom poslu, lako prepoznajemo. Može on biti čistač cipela, vodoinstalater, električar, konobar... sve ih prepoznajemo.
Kao čovek, može se biti ostvaren u svakoj vrsti rada. Novac ne sme biti motiv, on dođe kao posledica posvećenosti radu. Tada je zadovoljstvo nemerljivo.
PHOTO: VLADIMIR POPOVIĆ
PIŠE:
»U početku bijaše riječ...« davno je zapisano, što znači da je riječ Bog na djelu i da je u riječi upisana suština. I riječ rad nalazi se u korijenu riječi radost, sa razlogom. Govori nam da je svrha našeg rada - radost! Da trebamo uživati u svom radu, jer tako rastemo i razvijamo svoj karakter, tako dijelimo svoje talente i svoje vrijednosti, tako se ostvarujemo kao bića. A ako trenutno i ne uživamo u svom radu, možemo naučiti kako da to promijenimo. Najsrećniji ljudi su oni koji su naučili uživati u svom radu, kakav god on bio. Naš stav prema radu je veoma važan. Ima jedna lijepa priča o tome. Putnik je prolazio pored kamenoloma i ugledao trojicu ljudi kako rade. Upitao je svakog čovjeka šta radi. Njihovi odgovori pokazali su različit stav prema istom poslu. »Režem kamen«, odgovorio je prvi. Drugi je rekao: »Zarađujem tri zlatnika na dan«. Treći se čovjek nasmijao i rekao: »Pomažem graditi dom Božji«.
Ova priča nam pokazuje kako uvijek trebamo gledati širu sliku našeg rada. Jer svakim poštenim radom mi činimo nešto za sveopšte dobro i time služimo Bogu. Ako naš rad obezbjeđuje prihod samo za potrebe nas i naše porodice, mi i na taj način pomažemo Bogu. I u Svetom pismu piše: »Kada služite svojim bližnjima, samom ste Bogu na službi«.
Rad je zaista blagoslov za čovjeka. Ključan je za našu potpunu radost, jer dobro obavljen posao daje nam to unutrašnje zadovoljstvo.
Rad nas i povezuje sa ljudima. Lijepo je raditi zajedno, pomagati jedni drugima. I najteži posao postaje lagan kad ga podijelimo sa nekim. Mi pronalazimo sebe samo kroz zajedništvo sa drugima. I budimo zahvalni za svaki posao, za svaku priliku da radimo, da doprinesemo.
Današnje društvo gdje je »sve dostupno na samo jedan klik« doprinijelo je lijenosti i duhovnoj letargiji. Nerad može, samo na prvi pogled, da izgleda privlačno. U stvarnosti, težak je teret nemati šta da se radi, jer nerad je jako destruktivan. Postoji stara narodna poslovica »Dokon um je đavolje igralište«. Ako naš um nije zaokupljen radom i stvaranjem, zaokupljen je negativnim mislima i brigama, kojima sami sebi pravimo probleme. Zato je važno da uposlimo sebe kako znamo i umijemo. Ne smijemo dozvoliti da budemo bez obaveza. Čak i djeca treba da imaju određene obaveze, primjerene njihovim sposobnostima. Ne budimo lijeni, ne traćimo svoje vrijeme. Mijenjajmo svoje loše navike, izbacimo izgovore, ne izbjegavajmo poteškoće.
Puno mogućnosti je svuda oko nas. Posla ima za svakoga, samo ga treba potražiti. Potrudimo se da pronađemo ono što će nas motivisati i pokrenuti. Postavimo sebi ciljeve. Treba da težimo nemogućem, jer tako ćemo pomjeriti granice mogućeg. U vremenu traženja novog posla, korisno je na primjer napisati na papir spisak šta sve volimo i šta sve znamo da radimo. Takođe, od pomoći može biti i neka afirmacija, na primjer: »ja imam odličan posao, u odličnim uslovima, i radim odlično za odličnu platu«.
Pogrešan odnos prema radu je posljedica i pogrešnog obrazovanja. Kroz današnje škole djeca se programiraju i ukalupljuju, da bi se kasnije moglo sa njima lakše upravljati. Tako se uništava njihova jedinstvenost i kreativnost. Tata, mama, škola, svi žele poslušnost. A poslušnost je najviše štete napravila čovječanstvu.
Danas su mnogi ljudi porobljeni radom. Za stan i hranu radili su robovi. Odavno je to tako. Milenijumima smo uslovljavani i porobljavani. Nikad i nismo zaista izašli iz robovlasničkog sistema. Samo su se sredstva promijenila.
Bjesomučni rad u današnjem društvu, prihvaćen kao jedina moguća opcija opstanka, pogrešan je i vodi otuđenju od sebe samih, a time i otuđenju od porodice, od prijatelja, od svih.
Šta uraditi, šta promijeniti? Trebamo se poslovno što više osamostaljivati. U svijetu su počeli da se primjenjuju novi modeli, od rada samo 4 dana nedjeljno, do dnevnog rada od 4 do 6h, sa kojima produktivnost raste i radnici postaju srećniji.
U budućnosti bi roboti trebali preuzeti teške i rutinske poslove, da bi ljudi dobili slobodu da rade samo kreativne poslove.
Nas život je predodređen za kreativnost, za stvaranje. Svako od nas je obdaren mnogim talentima. I koliko god dugo bismo živjeli, mi ne bismo mogli iscrpjeti sve svoje potencijale, jer svi mi smo Božanska bića, neograničenih sposobnosti. I samo kao stvaraoci možemo živjeti srećno i radosno. Ali mnogi od tih talenata su neiskorišćeni. Ne zaboravimo da smo odgovorni da ih koristimo, jer ti talenti su naša lična svrha! Dopustimo Božanskom da kroz nas stvara, da bi bili Božiji saradnici. Dužni smo Božanskom da rascvjetamo svoje talente.
»Pustim Boga da kroz mene radi i ne mogu se umoriti« - volim ove riječi dragog učitelja Petra Perovića.
Živjeti znači raditi. Jer samo kroz iskustvo rastemo. Stvoreni smo da radimo, da na taj način trošimo svoju energiju. I Bog je radio da
stvori Nebo i Zemlju, pa i mi trebamo raditi i stvarati po uzoru na Stvoritelja.
»Ora et labora« volim ovu latinsku poslovicu, jer zaista ko radi misleći na Boga, uvijek dobija pomoć.
Zanimljivo mi je bilo i kako je narod Švajcarske, prije 8 godina, na referendumu, odbio predlog da svaki stanovnik dobije od države zagarantovanu mjesečnu platu, bez rada. Jer oni znaju značaj rada, za duh, za sreću, za zdravlje, za sve. Treba da radimo čak i ako smo bogati i nemamo potrebu za novcem.
Rad treba da bude kao igra, a to se dešava kad radimo ono što nas raduje i u čemu istinski uživamo. Prethodno moramo sebe dobro upoznati, da bismo postali ono što jesmo. Jer veliki je problem kad nismo ono što jesmo, već smo ono što drugi od nas traže.
Trebamo raditi nešto sve dok imamo ljubavi za to, ali trebamo se i potruditi da zavolimo posao koji radimo. Trebamo što više raditi ono što nas raduje, ono što najviše volimo, ono što je naša strast i to će nas odvesti tamo gdje trebamo biti! Nije uzalud rečeno da »ako voliš to što radiš, nećeš morati raditi ni dana u životu«. Ne plašimo se grešaka, jer iz njih najviše naučimo. Bitno je ne odustajati! Nikad nije kasno da otkrijemo svoje neiskorištene talente. Važno je i naći ravnotežu između rada i odmora. Jer bez rada, odmor i opuštanje gube svoj smisao. Nije nam samo lijepo i potrebno odmarati se, već nam je to i zapovijeđeno.
»Radi 6 dana, a 7-i odmori«, rekao je Hrist u zapovijestima.
A što bi rekao mudri prof. Ratko Božović trebamo razlikovati dokonog i dokoličarenje. Dokon čovjek je besposličar koji ne doprinosi ni sebi, ni zajednici i dar vremena »baca niz vodu«, u nepovrat. A dokoličarenje je period potreban da bi se duši dalo vrijeme za uživanje. Lijek za dušu, narodski rečeno. To je ono dijete u nama koje voli da se igra. Trebamo stvarati nešto za opštu dobrobit. O tome je govorio i veliki učitelj Jogananda. Rekao je da naš rad treba da bude služenje drugim ljudima, jer jedino uz tu spoznaju da trebamo služiti druge, možemo živjeti uistinu srećno. Mi trebamo pomoći ljudima da sami sebi pomognu, a ne porobljavati ih ponižavajućim dobročinstvima. Bez ambicije, naše sposobnosti slabe, čime spriječavamo napredak cijelog čovječanstva. Takođe je
rekao da bogati roditelji koji ostave svojoj djeci previše novca, guše njihovu sposobnost da sopstvenim snagama napreduju, steknu uspjeh i budu srećni.
Najvažniji rad od svih radova je rad na sebi. Unutrašnji rad. Rad kojim izgrađujemo sebe kroz stalnu edukaciju, radionice, tretmane, čitanje, razvijanje novih vještina, kreativnost, meditaciju,... Mijenjanjem i izgrađivanjem sebe mi mijenjamo i izgrađujemo cijeli svijet. Potrudimo se da mijenjamo sebe. Nađimo vremena za sebe, budimo uzvišenog duha, slijedimo svoje unutrašnje duhovno vođstvo. Jer mi smo u neprestanoj vezi sa našim Božanskim bićem koje ima rješenje za sve što nam treba. Blagosiljajmo svaki svoj posao ljubavlju.
Potrudimo se da ostavimo što bolji svijet generacijama koje dolaze.
Radujmo se radu kao djeca. Sjetimo se samo Hristovih riječi »Budite poput djece, jer njihovo je Carstvo Nebesko«. Pa, pronađimo radost u radu!
PIŠE: IVANA KALINIĆ, PRAKTIČAR TEHNIKA MTM (MOHANJI TRANSFORMATION METHOD), MFMP (MOHANJI FUTURE MAPPING PROCESS) I VOĐENE RADIONICE „JOURNEY TO THE INNER GARDEN“
Kada sam počela da razmišljam na temu rada, iz podsvesti su lagano isplivavale sve one asocijacije na rad koje su nam od malih nogu nametnute. Tako se u svesti javio npr. „težak fizički rad”, „prinudni rad“, varijacije poput „nema ’leba bez motike“, pa i ono ozloglašeno ”rad oslobađa“. Ukratko, mučenje i težina. Dakle, bilo je dovoljno par minuta kontemplacije da shvatim da ne volim da „radim“. Ali volim da SLUŽIM.
U čemu je razlika između rada i služenja? Možda je najlakše objasniti slikovitim primerom. Bez obzira na to šta smo po zanimanju, ista logika može se primeniti na sve profesije. Hajde da uzmemo primer jednog policajca. Njegov izbor je da bude policajac, da radi kao policajac, ali njegova dužnost kao policajca je da služi narodu kroz očuvanje pravnog poretka i bezbednosti ljudi i imovine. Dakle, postoji neka „viša svrha“, nešto nevidljivo i plemenito, što dotakne srca raznih ljudi, što kroz njega pomogne u nevolji, što čini svet boljim i bezbednijim mestom. Tako bi makar trebalo da bude. U praksi, ili bolje da kažem „realnom životu“, imamo i one policajce koji taj poziv biraju da bi demonstrirali moć ili iz sasvim drugih pobuda. Dakle, važno je zašto nešto radimo! Šta je unutarnji poriv, ona iskra koja nas vodi napred i čini da se svakog jutra budimo znajući da imamo dužnost i da tu dužnost rado obavljamo. Upravo tako prestajemo da radimo i počinjemo da služimo.
Kroz praksu kojom se bavim, često srećem ljude koji žele da promene profesiju, ali nemaju hrabrosti za to ili nisu sigurni šta je ono što zapravo žele i šta ih ispunjava. Takođe me često pitaju kako je moguće da se ne umaram i da li je moguće da zaista volim ono što radim.
Kako doći do tog stadijuma da zapravo ne radimo, već sa lakoćom i ispunjeni ljubavlju plovimo kroz naš posao? I još da nas neko plaća za to! Tu dolazimo do inspiracije i motivacije. Istinski verujem da nikada ne možemo voleti svoj posao, ukoliko ta iskra, motiv zbog čega radimo sve što radimo, ne dolazi iznutra. Mi možemo imati uzore, ljude koji nas svojim primerom inspirišu i pomažu nam da pokrenemo bujicu ideja i planova. Međutim, motivaciju moramo pronaći u sebi. Ukoliko nas motiviše spoljni faktor, taj projekat će biti kratkotrajan. Dakle, ako nešto radimo zbog mame i tate, partnera, zato što to svi rade ili jer to „tako treba“, vrlo brzo ćemo biti frustrirani, umorni i nezadovoljni. Ljudi koji čekaju vikend, odmor ili penziju.
Ali kako spoznati, kako pronaći tu iskru u sebi?
Za to moramo sebe upoznati, osetiti, provesti vreme sa sobom, u tišini, bez buke i upliva tuđih mišljenja i saveta. Možemo se prisetiti šta je ono što smo voleli da radimo kada smo bili bezbrižno dete, kada nam je motiv bila sreća, a ne zarada. Kada shvatimo šta je ono što bismo radili čak i besplatno, tada smo pronašli svoj istinski poziv – svoju svrhu.
Kada to osvestimo, pronađemo, važno je da pustimo da bude, da se menja i transformiše, raste, pa čak i da ode.
Kada sam završila fakultet, pa onda i specijalizaciju, bila sam presrećna što ću raditi ono za šta sam se godinama školovala, usmeravala, gradila marljivo i predano. I radila sam i služila, dok u nekom trenutku nisam shvatila da više nisam srećna. Shvatila sam da ono što me je istinski ispunjavalo i činilo srećnom pre samo par meseci sada crpi i čini da se osećam beskorisno. Tada sam shvatila da sam se promenila, da više ne rezonujem sa nekadašnjim uverenjima i da ne želim da se grčevito držim za nešto što više nije moja istina. Bilo je zaista izazovno učiniti taj iskorak u nepoznato i nesigurno, ne znajući šta me sa druge strane čeka.
U tom periodu, puno su mi pomogla učenja mog duhovnog učitelja, Mohanđija, čije tehnike danas praktikujem. On je za mene bio ta inspiracija o kojoj sam govorila, ali i dalje, hrabrost i motivaciju sam morala da pronađem u sebi. To je iziskivalo sate kontemplacije, meditacije, rada na sebi, otpuštanja nekorisnih obrazaca. Mohanđi je mogao da me usmeri i osnaži, ali nije mogao da korača umesto mene. Upravo tada, došla sam do još jedne važne spoznaje – moram da otpustim osećaj posedovanja! Taj čuveni „ownership“, osećaj da JA radim, JA moram, JA završavam. Jer, mnogo sam bitna!
Sa otpuštanjem tog osećaja, dobila sam mnogo više energije, poleta, lakoće. Postala sam „instrument“ kroz koji se rad sam dešava. I tek tada sam istinski počela da živim svoju svrhu. I ne umaram se, iako godinama nemam odmor, niti vikende, jer ne radim ja! I opet, bez obzira na profesiju, verujem da kada dopustimo višoj svesti da nas vodi, da kroz nas radi, tada smo istinski srećni i ispunjeni, volimo svoj posao i radujemo se svakom novom danu i prilici koju nosi.
Dakle, služenje bez osećaja posedovanja nas dovodi do NESEBIČNOG SLUŽENJA.
Put od inspiracije, motivacije, pronalaženja svrhe, do odluka, izbora, služenja i na kraju nesebičnog služenja, nije uvek lak, ali zaista
vredi, jer donosi mnogo blagoslova, lakoće i istinsko ispunjenje.
Ukratko o tehnikama koje radim:
U sve tehnike koje praktikujem, inicirao me je Mohanđi, duhovni učitelj i filantrop iz Indije, o čijem životu i radu su čitaoci imali priliku da pročitaju i čuju u brojnim intervjuima koje je dao za domaće i strane medije.
MTM – Mohanđijeva metoda transformacije je proces uklanjanja negativnih impresija koje stičemo na karmičkom putu kroz naše delovanje, a i onih stečenih koje se prenose transgeneracijski od naših predaka ili kontaktima iz okoline.
FMP – Mohanđijev proces mapiranja budućnosti je duboko transformativan, vođeni proces, koji nam pomaže da identifikujemo i prekinemo obrasce koji se ponavljaju na putu naše duše. Kroz svedočenje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, sa mesta potpunog poravnanja, shvatamo šta je neophodno promeniti kako bismo pronašli svoju svrhu i vodili ispunjeniji život. Ovaj osvešćujući proces nam daje uvide o sputavajućoj prirodi naših obrazaca, često ukorenjenih u strahovima, negativnim emocijama, kajanju, krivici itd. Cilj ovog procesa je da nam pomogne da živimo svoju višu svrhu i da težimo oslobođenju od svih vezanosti.
Radionica „Journey to the Inner Garden“ – vođena radionica je namenjena ženama koje su spremne da zarone u dubinu svog bića i dođu u kontakt sa neprijatnim emocijama, neraščišćenim odnosima, kao i dubokim traumama iz prošlosti. Kroz ovaj proces, budi se uspavana ženska energija, spremna da se izrazi na najkreativnije načine. Tokom procesa, koriste se nežni zvuci koshi zvona, kao i tibetanske posude specijalno blagoslovljene za isceljenje ženskog principa.
PHOTO:
Šta napisati o “slava radu”, a da nije ideološki kontroverzno? Jednostavan pojam, a sa druge strane toliko težak. Krenuo bih od mračne interpretacije rada, koja se desila ne tako davno. Manje od sto godina je prošlo. Eh…
ARBEIT MACHT FREI ili u prevodu RAD OSLOBAĐA.
Rečenica koja je stajala na ulazu većine nacističkih logora za vreme Drugog svetskog rata. Rečenica koja uznemirava zbog konotacije koju je dobila. Rad je ovde predstavljao težinu, lanac i smrt.
Ajmo da se vratimo još malo unazad, u ne tako daleku 1886. godinu, kada su se u SAD desili protesti radničkih pokreta u cilju dobijanja osmočasovnog radnog dana. Ljudi su zbog definisanja radnog vremena ubijani, neki su uhapšeni i osuđeni na smrt, a sve u ime rada.
Ironično je da u SAD gde se sve to desilo, praznik nije 1. maja, nego prvog ponedeljka u septembru.
Koja je naša prva asocijacija na Prvi maj u Srbiji?
Roštilj, jutrenje, pivo, gitara i nerad. Običan svet će reći red je da se odmorimo. I mi imamo dušu. Namerno napisah običan svet umesto radnička klasa. Ta klasa je pred potpunim izumiranjem, samo joj još nisu javili nažalost. Neko će reći — nije tačno! Sindikati postoje, radnička prava se poštuju, žene su ravnopravne itd. Blago ću se nasmejati na to.Verujem i ti, dragi čitaoče ovih redova.
Jedan stari citat mi prolazi kroz glavu:
“Ko radi, ne boji se gladi”, a onda je došla tranzicija — rekao bi neko.
Iz tamnijih voda, naš čamac ulazi u mirno more.
IZABERI POSAO KOJI VOLIŠ I NEĆEŠ MORATI DA RADIŠ niti jedan dan u svom životu. (Konfučije)
Kada sam bio mali, nikad mi nije bilo jasno zašto moji omiljeni likovi iz detinjstva Bogdan, Milan, Radojka i Ružica stalno rade nešto.
Nikad nisu mogli da miruju. Uvek su pronalazili nove poslove, iako su u toku dana naporno radili u svojoj firmi ili na farmi.
Kada bi ih desetogodišnjak upitao zašto to „rade”, odgovor bi uvek bio kao naučena pesmica RAD JE STVORIO ČOVEKA, iako su živeli u potpuno drugačijim sredinama i kilometri su ih razdvajali. Ovaj stih je bio usađen u njih, a pojavljuje se i filozofija u poimanju ovog tzv. kontroverznog rada.
Bezuspešno je desetogodišnjak probao da dešifruje skrivenu poruku u toj rečenici.
Prošlo je mnogo leta, a poruka je napokon stigla na pravu adresu. Sve u svoje vreme, rekao bi moj profesor iz moje daleke prošlosti.
Da li treba slaviti rad?
Odgovori bi bili različiti u Crnoj Gori i Japanu. Greška, odgovor, to jest istina je uvek jedna.
“Neka budućnost kaže istinu i procijeni svakoga u skladu sa njegovim radom i postignućima. Sadašnjost je njihova, a budućnost za koju sam zaista radio je MOJA.” Nikola Tesla
PHOTO: ANGELA LIJIĆ
„Život nije problem koji treba rešiti, već stvarnost koju treba iskusiti.“
Niče
A kako ćemo iskustiti stvarnost?
Radom?
I samo radom!
Sve aktivnosti kojima održavamo sopstveni život i egzistenciju, naše postojanje i postojanje naše zajednice u kojoj živimo, sve je to rad. Rad je životna biološka kategorija. On je i socijalna kategorija kao viši oblik koji nam ne služi samo za održavanje, već i za unapređenje života i životna postignuća, sopstveni napredak i uzdizanje zajednice u kojoj živimo.
Kroz rad stvaramo vrednosti, ostvarujemo svoje potencijale i doprinosimo našoj zajednici. Ipak, ne zaboravimo ključnu kategoriju koja nedostaje. Emocije! Emocije su snaga, izvor, pokretačka energija. Povezane su sa našim najdubljim željama, motivima, stremljenjima, strastima. Svesne ili nesvesne, uvek sveprisutne. Neophodne i neizbežne. Emocije radosti, ljubavi u kreativnom procesu nam daju snagu da istrajemo kroz izazove i pronađemo nove načine da svojim delima doprinesemo svetu koji nas okružuje. Kada radimo i pri tom osećamo strast, kada smo motivisani, naša energija i fokus se povećavaju i motivišu nas da stvaramo neverovatna dela. Ako se doda i emocija samopotvrđivanja, pokretačka energija je maksimalna.
Tako se uostalom razvijalo i evoluiralo čovečanstvo. Tako su nastala najveća umetnička dela, impozantne građevine, najznačajnija književna dela, tehnološka dostignuća. Taj isti nagon goni i slikara i vajara i istraživača, sportistu, sve nas.
Taj isti nagon i snaga goni i alpinistu da se popne na neosvojene vrhove, olimpijskog takmičara da osvoji medelju, slikara da naslika impresivno delo... možemo da nabrajamo unedogled. Snaga rada je moćna uz strast, motiv, ljubav, želju za postignućem.
Osećaj samopotvrđivanja može proizaći iz spoljašnjih faktora poput priznanja roditelja, prijatelja, kolega, nadređenih u poslu, ali i iz unutrašnjih izvora koji mogu da budu još jači stimulans i pokretačka energija. Lično zadovoljstvo i zadovoljstvo u onome što radimo i postižemo je najjači motiv.
Snaga rada leži u emocijama, strasti i motivima. Kod svakog od nas su pokretački motivi drugačiji, želje drugačije, kao i ciljevi. Naše je da osvestimo te emocije, ciljeve i želje, da ih prepoznamo. Da pronađemo u sebi, postavimo i prepoznamo motiv, cilj i snagu u svakom radu, pa i onom koji nam se čini iscrpljujućim. Važno je da emocije budu pozitivne i da budemo toga svesni. Rad postaje više od obaveze kada osvestimo svu snagu i svoje potencijale, tada on postaje način da izrazimo sebe i svoje snove. Stoga, rad može biti fascinantan kada osećamo ispunjenje i svrhu u onome što radimo. Zato radite ono što volite, menjajte sredinu, načine, poslove, istražujte, uživajte, pobedite dosadu, frustracije...
Slava radu koji nam omogućava da dosegnemo veličanstvene visine i stvaramo veličanstvena dela.
PHOTO:
U poslednje vreme, kada sa ljudima pričam o poslu koji rade, uglavnom dobijam ovakve izjave:
„Radimo u firmi kao da sutra neće da svane.“
„Ne znam gde udaram.“
„Radim posao za troje ljudi.“
„Od papirologije ne stižem da radim ono što je važno.“
U pitanju su ljudi različitih profesija koji rade širom sveta. Nezadovoljstvo poslom je sveprisutna tema.
Tek pokatkad čujem nešto poput:
„Volim svoj posao.“
„Dobra nam je atmosfera u timu.“
„Imam odličnog šefa.“
Izgleda da se zadovoljstvo posla svodi na ljude s kojima radimo, šefove, platu i slično, a ne na sam rad.
„Rad“ i „posao“ nikako nisu isto i to je nešto što smo svi zaboravili.
Posao je upakovan paket sa raznim zahtevima, ograničenjima, rokovima, ovakvim ili onakvim šefom, vlasnikom, kolegama, novčanom naknadom.
To je prosto pozornica koju smo dobili, odnosno izabrali, u okviru koje treba da radimo, delujemo, sprovodimo svoju misiju.
Rad je ona iskonska kreativnost u nama koja traži da se izrazi, pokretačka sila evolucije koja znači opstanak i doprinos društvu, kao i lični rast, napredak i samoostvarenje. To je ona božja čestica koja se izražava i ostvaruje svoju misiju kroz naše delanje.
Kada malo dublje analiziramo ljude zadovoljne svojim poslom, videćemo da njih taj pomenuti opseg posla ne ograničava, već pozornicu koriste da bi radili, da bi se izrazili, da bi doprineli svojoj porodici, zajednici, da bi opstali. Oni su naučili (bilo radom na sebi ili instinktivno) da prepoznaju tu božju česticu, da je slušaju, s njom sarađuju i prate njene signale, bez obzira na okvir u kom se nalaze.
Da li svoj posao želite da radite kao da je fiksan koncept koji vas ograničava ili ga koristite kao platformu na kojoj možete sprovoditi svoju misiju je stvar izbora i ličnog stava. Kako je Ajnštajn rekao: “Postoje dva načina kako da živiš svoj život. Prvi je kao da ništa nije čudo. Drugi je kao da je sve čudo.“
Kako raditi kao da je posao čudo? Kako doći u dodir sa božjom česticom?
Ljudi koji vole svoj posao najčešće imaju takozvani „mentalitet rasta“, jer oni na probleme, prepreke, teške situacije itd. gledaju kao na mogućnost da nauče nešto novo, da se pozabave sobom i svojim ubeđenjima i očekivanjima. Oni su spremni da se menjaju i napuste ono što im više nije potrebno, da usvoje novine. Za razliku od onih koji pronalaze krivce, opravdavaju greške raznim izgovorima, ili se utope u svojoj krivici i parališu, ljudi sa menta-
litetom rasta će spremno priznati svoje propuste, tražiti pomoć i biti proaktivni u iznalaženju rešenja. Oni su takođe zahvalni i za dobro i loše što se dešava, jer ih dobro puni energijom, a loše gura ka daljem razvoju.
Zahvalnost igra ogromnu ulogu u našem sagledavanju života, posla, svakodnevice. Ona stavlja u fokus male, a veoma značajne stvari, ona nas podseća da su nam se neke želje ostvarile, da imamo više nego što smo svesni. Lako je zaboraviti da smo nekada bili bez posla, ili imali lošeg menadžera, dok je trenutni mnogo bolji. Iako nikada sve neće biti savršeno, niti ćemo biti sto posto zadovoljni, svakodnevno podsećanje na ono što je pozitivno, što imamo, utiče na naš nivo optimizma i raspoloženja, a samim tim privlačimo više dobrobiti u svoj život.
Pored toga, zahvalnost nam otvara srce i širi naš kapacitet za ljubav prema sebi, bližnjima i svetu. Ta ljubav govori božjim glasom, glasom univerzuma.
Osim zahvalnosti, ono što doprinosi tome da posao doživljavamo kao pozornicu, kao prostor za izražavanje i napredak, jeste sposobnost za prihvatanje situacije sa svim plusevima i minusima. Prihvatanje nije pokoravanje, već sagledavanje šireg konteksta i našeg mesta u njemu i jedino je što nam može doneti mir. Mir nam zauzvrat otvara prostor za prepoznavanje „glasa“ božje čestice i za delovanje kojim ispunjavamo svoju svrhu. Suština našeg bivstvovanja kada zavirimo ispod slojeva „pomaganja“, „podizanja porodice“, „lečenja bolesnih“, svega onoga što ljudi navode kao svoju funkciju je ljubav. Pružanje ljubavi može biti ogrnuto u pravljenje nameštaja, ručka za porodicu, košenje trave, pisanje članka i slično. Time svaki naš postupak postaje izraz ljubavi, bilo da radimo u školi, bolnici, kompaniji ili za sebe. Ljudi koji su duboko svesni te ljubavi u sebi i prenose je na svaki svoj čin i postupak, nikad nisu na pogrešnom poslu, u pogrešnoj sredini, jer će na svakom mestu pružiti ono najbolje iz sebe. Naša svrha nije fiksna i ograničena, ona fluktuira i ide tamo gde je napotrebnija u datom trenutku. Nekad je to lepa reč kolegi kome je teško, nekad nova perspektiva firmi koja je u usponu, nekad prava rečenica đaku koji uči novo gradivo.
Kada sve ovo sagledamo, shvatimo da mi stvaramo svoju realnost, na poslu ili van njega. Svi imamo sposobnosti da svoj život živimo smislenije, slobodnije, da radimo opuštenije, da volimo bezrezervno, da doprinesemo boljoj atmosferi na poslu, u kući ili zajednici. U svima nama „živi“ božja čestica, jedinstvena, neponovljiva i sveprisutna. Ona nas vodi putem koji je baš za nas samo ako smo spremni da je slušamo i pratimo.
Kliše, izlizan od prekomerne i neadekvatne upotrebe, kaže: “Rad je stvorio čoveka.” Čuli smo tu rečenicu toliko puta da smo prestali da je zaista “čujemo”, a kamoli da razmislimo šta znači. Uglavnom se ograničavamo na doslovno značenje i interpretiramo kao jednostavnu, istorijski i antropološki potvrđenu činjenicu da je rad, tj. fizički i mentalni trud bio ključan u evolucionom razvoju čoveka kao vrste.
Značenje koje mi se oduvek najmanje dopadalo je metaforičko. Otprilike kao i čitav niz poslovica i životnih mudrosti tipa “Svakome prema zasluzi”, “Nema džabe ručka”, “Kakvo rešenje, takvo pečenje” i mnoge druge sa sličnom porukom da se sve u životu mora zaslužiti teškim radom. Sugestija da je napredak svakog čoveka, ali i društva i zajednice u celini uslovljeno napornim radom izaziva one opsesivne misli “nisam dovoljna”, “nisam se dovoljno trudila”, “moram i više i bolje”, koje nas drže budnim i zaključavaju u osećaj krivice. “Rad” se neizostavno povezuje sa pridevom “naporan” i nameće nam se da je to jedina kombinacija imenice i prideva koja nam donosi zasluženu nagradu u vidu novca, materijalnog blagostanja, ali i ljubavi, pažnje, poštovanja. Nije li užasavajuća ideja da ćemo ljubav pronaći samo ako za nju naporno radimo?
Usuđujem se da tvrdim da se sve što je smatrano magičnim u radu izgubilo kada smo prihvatili da reč “rad” i reč “posao” posmatramo kao sinonime. Taj, verujem, nesvesni čin se čini kao jezička izmena, potpuno nebitna za percepciju života. Mislim da to nije tačno, najmanje iz dva razloga: zamenjujući „rad“ sa „posao“ smo izbrisali nematerijalnu stranu aktivnosti koje smatramo radom, i drugo, promena upotrebe neke reči uslovljava i promenu u doživljaju značenja, pa samim tim direktno utiče na našu emotivnu i mentalnu reakciju na ono što ta reč predstavlja.
Izmestili smo se iz perspektive koja nam daje mogućnost da vidimo magičnu moć rada. Rad u svom izvornom značenju obuhvata čitav spektar aktivnosti koje imaju neverovatnu stvaralačku snagu. Rad je izvor čarolije, gde ljudska kreativnost i inovativnost transformišu sirovu materiju ili misao u nešto korisno, svrsishodno.
Postajući emotivno slepi, ne primećujemo da su kroz rad ljudi stvarali i stvaraju umetnost, dizajn, svu „man-made“ lepotu kojom smo okruženi. Rezultati rada nam daju jednu, ali značajnu, osobenost koja nas odvaja od drugih živih bića – beskrajno carstvo lepote umetnosti. Zašto smo skinuli sa pojma „rad“ sve te slojeve magije i radosti? Obezglavili smo „rad“ i sada kao kokoške bez glave mahnito jurcamo ukrug između sindroma pregorevanja i večitog nezadovoljstva što nam rad ne donosi dovoljno materijalnog bogatstva koje nam je postalo najvažnije.
„Rad“ i „posao“ su suštinski dva različita koncepta. Rad je aktivnost koja može biti fizička ili mentalna, a obavlja se zbog ostvarivanja određenog cilja, materijalnog ili nematerijalnog. Posao, s druge strane, podrazumeva plaćeni ili organizovani rad u zamenu za novčanu nadoknadu. Dok rad može biti i neplaćen i neformalan, posao obično uključuje formalno zaposlenje i obaveze prema poslodavcu. Rad može biti volonterski ili obavljen iz sopstvene želje, dok je posao obično vezan uz profesionalne obaveze i očekivanja. Razumete taj preplavljujući osećaj slobode u radu u odnosu na “posao”? Ne samo krajnji cilj, već i način njegovog ostvarenja je rezultat naše slobodne volje. Jedina prisila je naš lični izbor da nešto uradimo.
A možemo razmisliti i ovako: izjednačavanjem rada i posla, potcenjujemo druge aktivnosti koje se legitimno smatraju radom, ali ne donose direktnu materijalnu nagradu. Setite se svih plemenitih i u suštini esencijalno potrebnih aktivnosti poput volontiranja, hobija ili brige o porodici. Prečesto vidimo da su sve te fundamentalno važne aktivnosti skrajnute i nedovoljno cenjene jer nisu „posao“, a upravo one su ono što doprinosi potvrđivanju postulata ispunjenog života – svrha, dobročinstvo, empatija…
Interesantno mi je da se sindrom „pregorevanja“ uvek vezuje za posao. Za nekoga, u poslednje vreme sve češće za sve veću grupu ljudi, kaže se „pregoreo na poslu“, a ne kaže se „pregoreo od rada“. Još jedna jezička začkoljica? Ne verujem. Jedan od osnovnih razloga nastanka burnout sindroma je dugotrajni i kontinuirani stres izazvan nemogućnošću da se svrha i cilj posla sagledaju i prihvate kao dovoljno značajni. „Posao nam donosi zaradu, a novac nam je neophodan“, čujem kako razmišljate. Da li ćete se iznenaditi ako vam kažem da sva, ali sva, istraživanja imaju isti zaključak – novac nije dovoljan motivator. Novac jeste potreban, ne možemo prevideti činjenicu da živimo u civilizaciji koja je prvo materijalistički, pa tek zatim duhovno orijentisana. Ali novac nije dovoljan. Kao bićima svesnosti, zadovoljenje duhovnih potreba nam je neophodno da bismo živeli, a ne samo životarili. Niko od nas nije rođen samo zato da zarađuje novac i plaća račune, čak iako su ti računi za nešto što nam u tom trenutku predstavlja zadovoljstvo.
Zvuči prilično depresivno, zar ne? Ne mora biti tako. Da ponovim da smo mi ipak, ili pre svega, bića svesnosti, te tako imamo i slobodnu volju da biramo kako ćemo živeti.
Cilj je da posao koji radimo donosi dovoljno novca da zadovolji potrebe i prohteve, a da pri tome bude dovoljno stimulativan i podstiče u nama radost i radoznalost. Nije to toliko utopija koliko se možda čini na prvi pogled.
Kaže se da se promena dogodi kada je patnja
dovoljno velika ili cilj dovoljno atraktivan. Sa tim na umu, ako razmišljate kako je posao izvor vašeg nezadovoljstva i kako nema načina da bilo šta promenite, vreme je da imate iskreni razgovor sami sa sobom. Kolika je vaša patnja? Sa svešću o životnom okruženju koje je sve samo ne mirno i idilično, realno je prepoznati da postoje situacije kada je trenutni posao, ako ga uopšte imate, jedini način da obezbedite egzistenciju. A, zarad ove diskusije, pretpostavimo da vas taj posao čini nesrećnim i nemate mogućnost promene, ili se vama tako čini. Prihvatanje trenutnih okolnosti, koliko god one nepovoljne bile, jedna je od većih mudrosti. Prihvatanje ne znači prepuštanje, odustajanje od ideje o nečemu boljem i kvalitetnijem. Prihvatanje je samo predah koji ste sebi dali kako biste u miru i bistre pameti kreirali strateški i operativni plan za promenu.
Iz iskustva, i ličnog i mojih klijentkinja, najbolje što možete da učinite za sebe kada se pronađete u tom neprijatnom vakuumu je da dodate svom danu jednu aktivnost koja vam pričinjava zadovoljstvo. Šta god je to i koliko god vam se čini malo, jedna iskra čiste radosti će vam pomoći da uspostavite ravnotežu između obaveza i zadovoljstva za taj dan. I tako dan po dan. Setite se Njegoševih reči o čaši meda i čaši žuči – ”pomiješane najlakše se piju”.
Decenijama sam živela i radila u korporativnom okruženju, pa sam posmatrala šta se dešava kada „posao“ postane nečiji identitet. Zvanje, znanje i imanje koje uspešnost u poslu donosi sa sobom može pružiti osećaj svrhe, bustovati samopouzdanje i integrisati se u lični identitet i društvenu percepciju. Dobro je kada posao podržava lične ciljeve i vrednosti, ali problem nastaje kada posao postane naš primarni identitet. Uradite jednostavan test. Setite se šta prvo kažete o sebi kada se sa nekim upoznajete. „Ja sam doktor”, „Ja sam inženjer”, „Ja sam kuvar”... Treba biti ponosan na svoje profesionalno postignuće, naravno. Samo... Razmislite zašto mislite da je to što ste direktor važnije i bolje vas predstavlja kao ličnost od informacije o tome koju muziku slušate. Delimično, odgovor može biti i to što socijalno okruženje više poštuje nečiju titulu, pa će na rečenicu „Ja sam Direktorka u jednoj američkoj korporaciji“ većina odgovoriti gotovo zadivljenim klimanjem glavom. A na „Ja slušam The Smiths i Ramones” odmahnuti glavom u čuđenju „U tvojim godinama? Svašta. Uozbilji se”. Onda se dogodi prirodan i očekivani sled događaja – smene vas sa pozicije, degradiraju, otpuste ili odete u penziju. Kako je posao bio vaš osnovni (jedini?) identitet, gubitak posla je
katastrofičan događaj. ”Ko sam ja sada kada nisam Direktor?” budi egzistencijalna pitanja i vodi u depresiju.
Odbijam da prihvatim da je svet u kome smo i život koji živimo samo beskrajni niz patnje i teškog rada. Radost, magija i zadovoljstvo u radu predstavljaju suštinske elemente koji mogu transformisati način na koji doživljavamo svoje profesionalne aktivnosti.
Radost je poput tajnog ključa koji otključava vrata zadovoljstva u radu. Kada pronađemo radost u onom što radimo, svaki zadatak postaje izvor inspiracije i ispunjenja. Ne radi se samo o osećaju sreće, već i o dubljem osećaju smisla i svrhe koji pronalazimo u svakodnevnim radnim aktivnostima. Radost nas podstiče da se angažujemo sa entuzijazmom i predanošću, dajući nam energiju da svesno razumemo i prevaziđemo prepreke i ostvarimo svoje ciljeve.
Magija se rađa iz spoja strasti, veštine i kreativnosti. Kada se potpuno predamo svom radu, magija počinje da se događa – naše ideje dobijaju krila, naše vizije postaju stvarnost, a naši napori daju plodove. Magija rada nije samo u krajnjem rezultatu, već i u samom procesu stvaranja. To je osećaj čarolije koji nas obuzima kada se osećamo potpuno uronjeni u ono što radimo, kada gubimo pojam o vremenu i prostoru, kada se susrećemo sa svojom najboljom verzijom.
Zadovoljstvo u radu nije samo u postizanju ciljeva ili primanju priznanja, nego i u osećaju ispunjenosti koji proizilazi iz samog čina rada. To je osećaj mira i harmonije koji nas obavija kada završimo posao sa ponosom i zadovoljstvom, znajući da smo dali sve od sebe i ostavili trag svoje jedinstvenosti.
U susretu sa radošću, magijom i zadovoljstvom u radu, otkrivamo suštinsku lepotu i dubinu našeg postojanja. To je putovanje koje nas transformiše, inspiriše i oplemenjuje, čineći naš život bogatijim i ispunjenijim. Kad god se prepustimo ovim čarima, otvaramo vrata neizmernim mogućnostima i otkrivamo čuda koja čekaju da budu otkrivena u srcu našeg rada.
Za to je potrebna jaka želja i mentalna snaga. Da li ste spremni? Oduvek i zauvek verujem da jeste.
PHOTO:
Čitate sad ove redove. Znači živi ste. Čestitam. Ozbiljno Iskreno Čestitam. Nije lako biti živ.
Postoji ta gradacija života. Prvi nivo –preživljavanje. Drugi nivo – Uživanje. Problem je što mnogi ljudi koji su prevazišli nivo preživljavanja na drugom nivou ne uživaju nego.
Ako ste još uvek na nivou preživljavanja, možda će vam biti uteha da se na tom nivou nalazi, verujem, i više od sedam milijardi ljudi. Svako, ali baš apsolutno svako, već u sledećoj sekundi može se naći u modu ili na nivou preživljavanja.
Imam tri izreke koje će nam poslužiti kao uvod u dalji tekst.
Život je samo ovaj trenutak SAD. Budi srećna samo jedan tren. Ovaj SAD. I. Bićeš srećna Ceo Život. Druga izreka glasi: Life is simply Beautiful. Život je – jednostavno predivan. I treća glasi: Samo Uživajte u Životu – Život služi za Uživanje. Iz ove treće izreke je i nastala podela na nivoe i da je prvi nivo preživljavanje, a drugi uživanje. Postoji i dodatak toj podeli koji glasi – Ako ste prevazišli nivo preživljavanja, a ne uživate u Životu, onda nešto radite pogrešno.
Iz prve izreke vidimo da se život sastoji od trenutaka. I mi stvarno možemo u svakom trenutku svesno da odlučimo da se osećamo kako god poželimo, pa i srećno.
Isto kao što možemo u svakom trenutku da obratimo pažnju na disanje i da mu promenimo i dubinu i ritam. Isto kao što možemo dok hodamo da svesno obratimo pažnju na to kako hodamo, pa da ili ubrzamo ili usporimo ili produžimo ili skratimo korak. Do momenta svesnog preuzimanja kontrole, disanjem, hodanjem, emocijama, krvnim pritiskom, temperaturom i mnogim drugim aktivnostima našeg tela upravlja nesvesno.
Zamislite kakav bi to život bio kad bismo o svakom otkucaju srca ili o svakom udahu i o svim drugim procesima morali svesno da mislimo. Vi mislite, odnosno upravljate svim
procesima, ali nesvesno i podsvesno. Postoji razlika i između nesvesnog i podsvesnog. U nesvesnom se nalaze sećanja na prošlost. U podsvesnom se upravlja svakim trenutkom našeg života.
Problem sa podsvesnim i nesvesnim je u tome što nisu napravljeni da nas učine srećnim i zadovoljnim nego da preživimo. A svi ljudi imaju samo jednu želju. Da se osećaju dobro. I to dobro se razlikuje od trenutka do trenutka. I od čoveka do čoveka.
A da bi se osećali dobro, potrebno je da se Radi. E, sad. Mene jako nervira što reč RAD kod mnogih ljudi ima negativan predznak i ne izaziva lepa osećanja. Moram da priznam da sam predugo i ja bio pod tim opštim uticajem i uverenjem i ubeđenjem da je rad nešto pejorativno. Nešto negativno i nešto za izbegavanje. A najčešće nešto što većina ismeva.
Da! Tad nisam bio zadovoljan životom. A biti nezadovoljan je teška bolest. Što je posebna tema.
Ukratko. Lek za nezadovoljstvo su rad i zahvalnost. Mada uopšte nije tako jednostavno i meni su bile potrebne godine da osvestim da sam nezadovoljan i da se pokrenem ka zadovoljstvu i sreći. Jedno predavanje o komunikaciji sam počeo rečima: Ako je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu, onda je komunikacija najvažnija bitna stvar na svetu. Jer ako vam nijedne dve ćelije u organizmu ne komuniciraju međusobno, onda niste živi.
A komunikacija je opet vrsta rada. Ono što je velika zanimljivost u vezi ćelija – ćelije vole da rade. I osećaju se srećno kad rade. Jer su žive samo dok rade. Kako ćeliju učiniti srećnom? Šta je sve potrebno ćeliji da bi ispravno radila i da bi bila srećna? Ćelija se nalazi u svom neposrednom okruženju. I da bi lepo i zdravo radila, potrebne su joj određene materije i uslovi. Prvo. Pritisak i temperatura u određenim granicama. Kako spoljna tako i unutrašnja temperatura. Kiseonik. Hranjive, gradivne materije. Sve to rastvoreno u vodi. Signali. Neki signali, najčešće hormoni, pokreću ćelije na rad. Neki ih zaustavljaju.
Ono što takođe čini okruženje u kome se ćelije nalaze su misli. Kako naše misli, koje imaju najjači uticaj, tako i misli svih ostalih ljudi, pa i životinja u okruženju. Kao i ono što se naziva stanje, energija, frekvencija, vibracija, zdravstveno stanje. Kako naše unutrašnje stanje tako i stanje svih i svega oko nas. Vremenski uslovi. Naravno. Sve to naše ćelije registruju i na sve to reaguju. Sve su ovo izuzetno bitni uslovi da bi ćelija radila ispravno i bila srećna. Kažu neki doktori da ne postoji mnogo bolesti nego da postoji samo jedna bolest, a to je ćelija koja ne radi kako treba. Bolesti se razlikuju samo po tome koje ćelije ne rade kako treba. Kad sve ćelije u organizmu rade i rade kako treba, onda je organizam zdrav. Na ćelijskom nivou. A da bi se sve to postiglo, potreban je rad. Da rade pluća i unose kiseonik u krv, da radi srce i pumpa tu krv. Da radi nervni sistem i šalje signale mišićima pluća i srca da rade.
I sve se to uglavnom odvija podsvesno. Hrana i voda se uglavnom ne unose podsvesno mada može da se desi da se unose po programima i navikama i ne samo hrane radi. Recimo zbog nerešenih emocija da se jede previše i tad se ta hrana skladišti u obliku masti. I kad se pretera, to onda više nije zdravlje.
Kad sam već kod nezdravih stvari, hajde da napišem i šta sve uništava ćelije ili ih samo ometa u pravilnom i zdravom radu. Pritisak može u deliću sekunde da zgnječi i zdrobi ćeliju. I ne samo ćeliju nego i kompletan organizam, pa makar to bio slon ili plavi kit. Temperatura takođe može u deliću sekunde da uništi ćeliju. I previše visoka i preniska. Već preko 42 stepena Celzijusa počinje da kuva proteine. Radijacija cepa molekule unutar ćelije. Takođe može da uništi ćeliju u deliću sekunde.
Nedostatak kiseonika onemogućava ćeliju da pravilno radi. a samim tim i živi. Kao i nedostatak gradivnih materija, hrane i vode.
Toksini. Ako su uneti u organizam i dođu do ćelija, mogu izazvati poremećaj u njihovom radu. Pa i smrt. Jedan od načina da toksini dođu do ćelija su i bakterije.
Da se vratimo na one lepe, žive i zdrave, srećne ćelije koje imaju svega na volju i uživaju da rade. Zato što Živeti znači raditi. A da bismo obezbedili vodu i hranu, pa onda i zaštitu i prijatnu temperature, potrebno je da radimo i mi kao bića.
Neki su podaci da više od dve milijarde ljudi nema pristup tekućoj vodi uopšte. Nego mora da se snalazi odlaskom do izvora ili nekog potoka ili reke.
Ako imate tekuću vodu, pa još i toplu – mnogo ste bogati.
A za to bogatstvo treba i raditi. Zamislite da vam je voda udaljena 100 metara i da svu količinu vode koju dnevno potrošite morate da prenesete u nekim kofama ili kantama. Zatim zamislite da onu prljavu vodu posle tuširanja ili pranja suđa morate da odnesete opet 100 metara na neku drugu stranu. I to je samo voda.
Ovde se provukao kvantni skok od pojedinačnih ćelija koje vole da rade do bića za koja je rad nešto, hajde da budem blag i napišem samo reč – negativno (čast izuzecima).
Neću sad i ovde pisati zašto je i kako rad poprimio taj oreol negativnosti, nego ću ukazati na apsurdnost da smo kao bića načinjeni od ćelija koje vole da rade, jer to za njih znači da su žive, a da većina rad doživljava kao nešto negativno. Šta je još apsurdno? Pa to da je sve što želite u životu rezultat vašeg ili nečijeg tuđeg rada.
Čak i ljubav i dobri međuljudski odnosi su rezultat nekog posvećenog rada.
Eto, spomenuh i njeno veličanstvo Ljubav. Najveću silu, silu kreatorku Univerzuma. Ni nje nema bez rada. Marljivog, strpljivog, voljenog. Rada.
Šta nam je činiti? Voleti sve što imamo i voleti sve što jesmo. Voleti svaku ćeliju našeg bića kao da nam je rođeno dete i starati se da dobije u dovoljnoj količini sve što joj je potrebno i starati se da dobija što manje onog što bi moglo da joj šteti. Pre svega, svaku ćeliju svoga bića obasuti lepim i pozitivnim i finim i dobrim mislima i ljubavlju.
Reče Isus Hrist – volite svoje bližnje kao što volite sami sebe. Samo zaboravi da nas nauči kako stvarno, iskreno voleti sebe. Ako imate problem da ne znate kako voleti sebe, onda za početak naučite da volite svaku ćeliju svog organizma. A ćelije će vam uzvratiti radom u kome uživaju i koji će i vas načiniti i srećnim i zdravim. I. Da! To se postiže radom. Raznim vrstama rada. Pre svega, zavolite svaku vrsta rada i ne dozvolite da vas iko ubeđuje da je rad nešto za nepoštovanje i nipodaštavanje, nešto smešno ili šta tome slično.
PHOTO:
JOVANA JEVTIĆ, DIPLOMIRANI EKONOMISTA, NLP MASTER IN
“Samo se radom ili hrabrošću može postići ugled među ljudima, prisiliti ih ne da vas vole i nagrade, ali svakako da vas cene i poštuju. Naravno da je rad bolje i sigurnije sredstvo jer hrabrost nije od prirode svakom dana, a osim toga za nju se ređe i prilika pruža, dok je za rad i radljivost uvek ima. I ne govorim ovde o unutrašnjem zadovoljstvu koje čovek ima od dobro svršenog posla i koje svakako vredi više od svih nagrada i priznanja ljudskih.”
IVO ANDRIĆPokazatelj ili znak da radite posao koji je “vaš” je osećaj, tačnije stanje u kom ste dok radite ili nakon obavljenog posla. Ako ste poletni, radosni, motivisani, puni ideja, radujete se novom danu i odlasku na posao... čestitam! Pripadate grupi od 26,16% ljudi koja obožava svoj posao. Ako se pak budite umorni, bezvoljni, sa već isplaniranim scenarijima koji su uglavnom negativni a vezani su za posao i to “šta će se danas loše desiti“, mislim da je pravo vreme da zastanete i pogledate “u sebe”. Prihvatite to svoje stanje i malim koracima dođite do onoga što biste želeli da radite. Šta je to što bi davalo vetar u leđa, radovalo, budilo ideje... Znate kako kažu: “Radi posao koji voliš i nećeš raditi ni jedan dan u životu.“ Iz mog ugla, mislim da je veoma važno posložiti sebe, jer kada posložiš sebe, posložio si Svet, a onda će doći i taj posao “iz snova”. Sve je vrlo individualno. Nekom je potrebno više vremena, nekom manje, ali svako od nas uči. Formiraju nas male lekcije koje prolazimo kroz život, a kojih ponekad nismo svesni. Rad na sebi je osnova kako života tako i posla. Konstantnim radom stvaramo disciplinu koja je ključni element postojanja. Rad održava čoveka budnim i ne bih ga razdvajala od rada koji se odnosi na posao. Mislim da su veoma povezani i isprepletani, i kao takvi čine celinu koja formira srećnu i ispunjenu osobu. Uvek
treba dati najbolje od sebe, truditi se, uživati, stvarati, jer onda posao nećete doživljavati kao posao nego kao izvor radosti koji stvara osećaj ispunjenosti koji vam daje krila, a taj let je čaroban. Doći do toga šta želite da radite je velika i važna stvar u životu. Kao što rekoh, svako je individua za sebe, shodno tome, nije pitanje vrste posla koji radite, ali tu gde ste –dajte sebe, budite posvećeni, maštajte, verujte i uspeh je zagarantovan. Budite tu i pomozite svom saradniku, kolegi, poslovnom partneru, jer sreća se množi kada se deli, svi smo na neki način povezani, stanja se preslikavaju, pa hajde da ovu planetu činimo boljim mestom za život. Ne merite rad časovima koje provodite u poslu, već stanjem u kom ste i osećaju koji imate, verujte – tačnije je od vremena koje merimo satima. Svaka vrsta rada je dragocena, uvek donese nešto – napredak ili lekciju. Važno je i strpljenje, kao i to da verujete procesu. Nikad nije kasno otkriti i doći do toga šta vas ispunjava i šta je to što radite a imate osećaj radosti. Pa to je najvažnije, zar ne? Svako od nas rad doživljava na svoj način, zavisi od percepcije cilja, potrebe i želje, ali svima je zajednički osećaj i stanje. Radite ono što vas ispunjava, stvara dobar osećaj, budi energiju i daje lakoću.
Znam da možete! Slava radu!
Rad je sastavni deo ljudskog iskustva. Baš kao što fizički rad oslobađa naše telo, kada govorimo o radu o sebi, on oslobađa naš duh, pa i celo životno iskustvo.
Život generalno nije lak, a ljudsko biće sada živi period u kom se neminovno kristalizuju potreba i jaka volja za rezultatima koje donosi rad na sebi. Za svaku odluku je potrebna energija, jaka volja, ali i hrabrost, pa tako i za odluku da krenemo ili se posvetimo radu na sebi. Nervni sistem sada, više nego ikada, od nas zahteva osveženje i snagu, telo ravnotežu, a ciljevi i ideje jasnoću, napominje dugogodišnji učitelj kundalini joge i lični konsultant, Tanja Bursać.
Kada kažemo rad na sebi ili put samospoznaje, osećamo da taj put nije lak. Dobra vest je da život postaje lakši i radosniji tokom i nakon početnog procesa rada na sebi, u koji uvodi obuka iz duhovne nauke numerologije “Karam Krija”. Ova obuka podržava proces rada na sebi, unapređujući život u svakom pogledu.
U nekom ranom periodu, nije lako zamisliti ili se setiti da jednog dana možemo prevazići učestale životne poteškoće koje svako od nas ima.
Faze koje prethode odluci
Postoje tri glavne faze u rešavanju životnih poteškoća.
Iskustvo koje prethodi prvoj od ove tri faze je otpor da prepoznamo težinu problema. Tada idemo kroz život verujući da se problem “ako on uopšte i postoji”, može sam od sebe rešiti, ili ga možemo sami rešiti onako “usput”.
Kao što znate, u nama postoje različiti otpori, a neki od najosnovnijih otpora su slični osećaju
stida zbog toga što živimo određenu situaciju, osećaju krivice, ili možda, opet nesvesno, prebacujemo krivicu na neku drugu osobu itd.
Prva faza se sastoji u prepoznavanju problema. Puno puta se dešava da negiramo ili odbijamo da sagledamo činjenice, nalazimo objašnjenja i izgovore, stavljamo stvari “pod tepih” dok vreme i život prolaze.
Dakle, prva faza je period u kom postajemo spremni da prepoznamo da imamo konkretan problem.
Druga faza je prihvatanje ove činjenice. To je trenutak kada odlučimo da prihvatimo činjenicu da je određeni problem zaista prisutan u našem životu. Sada nam je već lakše da na miran način sagledamo realnost.
Poslednja treća faza je kada se složimo sa činjenicom da imamo situaciju koja je ozbiljna i koja zapravo zahteva naše delovanje. U ovoj fazi, više ne postoji negiranje, ne izbegavamo niti odbacujemo činjenicu da nešto nije u redu i zahteva našu posebnu pažnju. Postali smo, dakle, spremni da preduzmemo prvi korak ka unapređenju životne situacije. Sada je dobar trenutak da zatražimo pomoć stručne osobe koja nas može pravilno usmeriti i pomoći nam kroz proces rešavanja problema, bez obzira na to koliko vremena je neophodno da se konačno pronađe novi način delovanja i posmatranja situacije.
Može se reći da ove tri faze čine jedan period kada se naš um igra sa nama samima. Tada se zapravo, verovali ili ne, u nama dešava manipulacija ili iluzija.
Da bismo postali spremni da na autentičan način sagledamo svoj život, potrebno je da uvidimo vrednost mesta koje je oslobađajuće za nas i prepoznamo ga kao cilj cele proble -
matične situacije bez obzira na to o kojoj tematici ili životnom iskustvu je reč.
Uvek se treba setiti i važne činjenice da naše blagostanje, kao i njegov manjak, u ogromnoj meri utiču ne samo na naše celokupno životno iskustvo, već i na život nama najbližih, na našu porodicu.
U duhovnoj nauci numerologije, ne radi se o popunjavanju problema, praznine, sebe ili drugih, već o načinu slušanja i izvlačenja novog pozitivnog oblika iz nas samih, to jest iz same negativne napetosti.
Najveća svrha ove alatke je univerzalni model razumevanja ljudske prirode.
U kundalini jogi kažemo da smo mi duša koja je ovde da bi živela ljudsko iskustvo, a ne ljudsko biće koje živi duhovno iskustvo.
Druga vrlo korisna svrha se nalazi u situaciji kada su dve osobe uključene u pregovor, a sam taj pregovor ima specifičnu osobinu da menja stvari, donosi promene. Sve što se nakon toga događa je rezultat ovakve razmene.
U savremenom svetu, brojevi su prisutni u svakom polju – strukturu brojeva nalazimo bilo da posmatramo filozofski, ekonomski, sociološki, medicinski ili psihološki sistem.
Naši FIZIČKI, EMOCIONALNI I MENTALNI delovi, koje sami za sebe gradimo, stvaraju se od
blokova koji imaju brojeve, numerisani su – da tako kažemo.
To znači da je kvalitet našeg fizičkog, emocionalnog ili mentalnog iskustva označen jednim brojem, različitim za svakoga prema datumu rođenja.
Ukratko, uloženi trud u ono što je od osnovnog značaja za naš život, a to je jasan uvid u naš unutrašnji svet koji donose rezultati rada na sebi, čini da ceo život pa i naši izbori dobiju drugačije dimenzije.
Iz tri decenije dugog dosadašnjeg ličnog iskustva i rada u oblasti ličnog razvoja, Tanja podseća: “Rezultati rada na sebi su nešto što u esenciji našeg bića ostaje kao trajna vrednost. U široj perspektivi, oslobađamo se mesta koje je kao lavirint, nema ni početka ni kraja.”
Kada ovo shvatimo, tada sve okolnosti za ostvarenje našeg puta samospoznaje same stižu u naše životno iskustvo.
Sada je idealan trenutak da krenete ka sebi i za sebe, a ovo je savršena prilika koja će vas iznenaditi novim mogućnostima!
Saznajte više o obuci putem sajta www.kundalinitcyoga.com
OVAN
Posao: Tokom prve polovine maja, Merkur će biti u vašem sazvežđu, što će doneti kontinuiranu aktivnost na poslovnom planu. Ovnovi mogu očekivati izazove i prepreke, posebno u drugoj polovini meseca, a moguće je i očekivanje poziva od velikih kompanija. Važno je da budete oprezni u saradnji s partnerima ili grupama, pogotovo ako su oni rođeni u znaku Vodolije ili Bika. Međutim, oni koji se bave informatikom, zanatstvom ili ručnim radom mogu očekivati finansijski napredak. Finansijski dobitak može doći preko osoba rođenih u znaku Lava, Strelca ili Raka.
Ljubav: Ako ste u braku, obratite pažnju na način komunikacije s partnerom, jer oštar jezik može izazvati tenzije. Poslovne obaveze mogu preteći ljubavne, pa će ljubavna sfera morati da sačeka. Venera u Blizancima od 24. aprila može izazvati komplikacije u ljubavnom životu, posebno u vezi s tajnim ljubavnim aferama. Slobodni Ovnovi mogu biti skloni avanturama, ali treba da obrate pažnju na svoje emocionalno stanje kako ne bi zapali u krizu identiteta.
Zdravlje: Sredinom meseca su mogući problemi sa varenjem. Zbog preterane brige ali i pojačane ishrane, važno je obratiti pažnju na zdravlje želuca.
BIK
Posao: Maj donosi obilje snage i energije za Bikove da započnu novi život ili poslovne projekte, možda čak i u inostranstvu. Očekuje Vas mogućnost novog posla u stranoj zemlji, a podrška može doći od osoba rođenih u znaku Device ili Ovna, što bi trebalo prihvatiti kako biste napredovali. U drugoj polovini meseca, možda ćete morati doneti brze odluke koje mogu biti ključne za vaše projekte. Efikasnost će biti od suštinskog značaja, posebno ako radite u sektorima kao što su banke. Finansijski aspekt će biti prioritet, pa ćete možda razmatrati udruživanje s drugom firmom ili promene u saradnji i procesima poslovanja. Biku koji želi promene i napredak, ovaj mesec donosi povoljne prilike.
Ljubav: Konjukcija Sunca u Biku i Jupitera dovodi do stabilizacije u ljubavnom životu. Bikovi u dugim vezama ili braku mogu očekivati pozitivne događaje i lepa iznenađenja od strane partnera. Za one koji traže ljubav, moguća je divna veza koja počinje spontanim druženjem i izlascima.
Zdravlje: Posebna pažnja treba biti posvećena žlezdama s unutrašnjim lučenjem, posebno pankreas, jer su Bikovi osetljivi u ovom delu organizma.
BLIZANCI
Posao: Na početku meseca možda se osećate nesigurno ili zbunjeno u vezi sa svojim poslom, ali kako vreme prolazi, možete očekivati poboljšanje ili neočekivanu podršku. Vaša ambicioznost i optimizam daju vam prednost nad drugim znakovima. Ovo je dobar period za saradnju sa svim horoskopskim znakovima, posebno sa onima koji su zemljani ili vodeni. Moguće je da ćete s jednim Jarcem postići dobar dogovor u vezi sa poslom u trgovini ili nekretninama. Krajem meseca imaćete bolji uvid u svoju finansijsku situaciju.
Ljubav: U prvoj polovini meseca, Venera u Biku donosi stabilizaciju na ljubavnom planu. Ako ste slobodni, možete upoznati nekoga u restoranu ili mestu gde se služi hrana. Druga polovina meseca donosi više pažnje ka flertu i novim poznanstivama , pa će Vaša pažnja biti usmerena na provod i uživanje. Blizanci u vezi mogu biti izazvani tajnom romansom sa osobom rođenom u znaku Škorpije.
Zdravlje: Važno je čuvati kosti, zglobove ruku, laktove i kolena, posebno ako se intenzivno bavite sportom. Ovo je važno za sve Blizance, a posebno za one koji su fizički aktivni.
Posao: Početak maja donosi nova poslovna pitanja i razmišljanje o potencijalnim promenama. Privatni biznis se posebno ističe, naročito u oblastima nekretnina, turizma, ugostiteljstva i veleprodaje. Vaša vrednost i inteligencija će vas izdvojiti kao lidera. Rakovi koji traže posao mogu imati priliku da se zaposle u stranim firmama, dok će oni već zaposleni očekivati unapređenje i poboljšanje finansijske situacije krajem meseca.
Ljubav: Važno je da partneru pokažete svoju snagu uma, znanje i iskustvo, bez obzira da li ste u vezi ili slobodni. Materijalne vrednosti ne bi trebalo da budu glavni faktor privlačnosti, već duhovna povezanost. Drugi deo meseca biće ambiciozniji, sa više izlazaka i društvenih aktivnosti. Aktivnost u ovom periodu može ojačati vaše vrednosti i doprineti uspešnijem ljubavnom životu. Očekujte lep susret sa Vodolijom ili Bikom, dok će žene Rakovi pronaći sreću sa Ovnovima ili Vagama.
Zdravlje: Emotivni Rakovi koji su prošli kroz gubitak ljubavi ili prekid veze mogu doživeti jaku emotivnu krizu, nervozu ili napade plača.
Važno je obratiti pažnju na gornji deo tela i čuvati se emotivnog stresa.
LAV
Posao: Prva polovina maja predstavlja prekretnicu za Lavove. Ovaj period donosi važnu odluku kojom pravcem krenuti. Pored poslovnih izazova, finansijskih prepreka i nekih teškoća, Lavovi će morati da se pozabave i pitanjima nekretnina, kao i dinamikom saradnje sa onima koji možda nisu na njihovoj strani. Kvadrat Venere i Neptuna može doneti saradnike sklone skandalima, lažima i prevarama, ali Uran u znaku Bika, donosi brza rešenja. Finansijski dobitak dolazi brzo, posebno u oblastima koje zahtevaju inovacije i intuiciju.
LJUBAV: Jačanje finansijske situacije često donosi blistaviju ljubavnu sferu za Lavove. Međutim, ponekad ta fokusiranost na novac može narušiti perspektivu ljubavi. Partnerstvo postaje važno područje razmišljanja, bilo da ste u braku ili dugoj vezi. Za slobodne Lavove, ovaj mesec donosi lepe prilike za romansu, posebno sa mlađim partnerima. Rak, Lav, Jarac, Ovan i Vaga su znakovi koji će privući pažnju tokom meseca.
ZDRAVLJE: Preporučuje se vežbanje dubokog disanja kroz jogu, barem deset minuta dnevno, kako bi se eliminisala negativna energija i tenzija.
POSAO: Iako Device osećaju inspiraciju za novim poduhvatima i iskustvima, važno je da budu oprezne, posebno u odnosu sa javnošću ili u poslovima koji zahtevaju konstantan kontakt sa ljudima. Strpljenje je ključno, kao i izrada detaljnog plana pre početka bilo kakvih aktivnosti. Druga nedelja meseca može doneti interesantne poslovne mogućnosti, a sastanak sa osobom rođenom u znaku Jarca može otvoriti vrata novim poslovnim perspektivama. Nakon 20. u mesecu, situacija na poslovnom planu može se poboljšati, pružajući nove šanse, posebno za one koji nisu zaposleni. Oni koji planiraju nove projekte možda će morati putovati u inostranstvo kako bi ostvarili uspeh.
LJUBAV: Slobodne Device mogu upoznati nekoga na neobičan način, poput društvenih mreža ili tokom kratkog putovanja. Ova osoba možda nema veze sa poslom i nije deo uobičajenog okruženja, ali može doneti izuzetno pozitivno iskustvo i mogućnost trajne veze. Za one u braku, može se očekivati naklonost od strane partnera, što će doprineti sreći i zadovoljstvu u odnosu.
ZDRAVLJE: Kao zemljani znak, Device bi trebalo da posebno obrate pažnju kada su u pitanju pluća i da se fokusiraju na prevenciju alregija.
VAGA
Posao: Maj mesec Vam donosi dinamične promene na poslovnom planu, pa je malo verovatno da ćete mirno sedeti. Možda ćete razmatrati promenu posla. Početak meseca obeležava dobra saradnja i kreativnost, a moguće je da ćete biti u kontaktu sa uticajnim ljudima, bilo da su poznati ili vezani za državne institucije. Drugi deo meseca donosi još bolje mogućnosti, posebno nakon ulaska Venere u znak Blizanaca, što će unaprediti vašu karijeru i doneti nove poslovne izazove. Saradnja sa osobama rođenim u zemljanim i vazdušnim znakovima biće od koristi, a posebno korisna saradnja sa Bikom, Jarcem i Devicom. Finansijski dobitak možete očekivati od druge nedelje meseca. Ljubav: Vaša emotivna koncentracija ovog meseca usmerena je ka domu i porodici, što će vam doneti veliko zadovoljstvo i sreću. Vage vezane za dom i porodicu će posebno uživati i provesti puno vremena zajedno. Slobodne Vage mogu očekivati različite emotivne situacije, kao što su druženja, izlasci i nova poznanstva, iako stabilne veze možda neće biti prioritet. Ovo je mesec zabave, dok stabilnost može biti manje izražena. Možda bi bilo dobro obratiti pažnju na Vodolije ili Škorpije, dok bi i zabavan Strelac mogao biti zanimljiv izbor.
Zdravlje: Vežbe disanja, poput vežbe sveće, mogu biti odličan način za stabilizaciju uma, tela i duha. Za Vage u zrelijim godinama, preporučuje se lagana šetnja kao deo svakodnevne rutine za očuvanje zdravlja.
ŠKORPIJA
Posao: Vaša sposobnost da doprinesete novim projektima čini vas zanimljivim saradnikom, i verovatno ćete svoje ideje realizovati na udaljenim lokacijama od vašeg mesta boravka. Ovo će se isplatiti, a finansijskih problema nećete imati. Postoji čak mogućnost proširenja posla, ali za sada je najbolje ići postepeno. Vaša odlučnost i jasni ciljevi ometaju Vas da skrenete s pravog puta. Finansijski dobitak možete očekivati nakon 13. u mesecu, a moguća je i saradnja sa Devicom, mada budite oprezni jer može biti dosta administrativnih poslova. Drugi deo meseca donosi povoljnu atmosferu za putovanja, kretanje i lansiranje novih proizvoda.
Ljubav: Slobodne Škorpije moraju se suočiti sa vezama iz prošlosti i rešiti nedorečene emocije iskrenim razgovorom. Vaši čvrsti stavovi u vezi emocija zahtevaju partnera koji je podjednako jak i jasan u svojim željama. Što se tiče onih koji su u braku, očekuje ih poboljšanje u odnosu sa partnerom i polako se otvara put ka dubljem emotivnom povezivanju.
Zdravlje: Ženske Škorpije mogu patiti od problema sa plućima i sinusima, uzrokovanih nervozom i osećajem nesigurnosti. Muške Škorpije mogu imati povrede u predelu ramena ili šake.
Posao: Iako puni entuzijazma, možda je vreme da malo usporite. Trenutni aspekti nisu baš najpovoljniji, posebno za Strelčeve sa velikim planovima. Merkur i Mars mogu uneti dosta nemira na nebu, što može uticati na vaše ambicije. Potrebno je uložiti dodatan trud i obnoviti saradnju sa onima s kojima ste izgubili kontakt. Druga polovina meseca može doneti veće zarade, bez obzira da li ste ženski ili muški Strelac, bićete uspešni. Ako se bavite poslovima vezanim za inostranstvo, bolje je započeti ih u drugoj polovini meseca. Finansijski dobitak može doći preko saradnika rođenih u znaku Bika, Lava ili Škorpije
Ljubav : Osećate privlačnost prema različitim osobama koje vas emocionalno dotiču, ali budite oprezni jer neko može biti manje iskren. Kao idealisti, često verujete da ste pronašli pravu osobu, ali ponekad se brzo razočarate. Mlađe žene u Strelcu mogu imati priliku da upoznaju uticajnog muškarca koji im može ponuditi dobar posao i uzbudljivo društvo. Oni u braku će biti posvećeni porodici i brizi o deci, s pozitivnom energijom
koja ih obuzima.
Zdravlje: Ishrana koja nije adekvatna može izazvati alergijske reakcije na određene namirnice, što može uzrokovati probleme sa želucem i sinusa, stvarajući osećaj stalne prehlade.
Posao: Maj mesec će biti pun promena i ponuda, što će zahtevati brze odluke od vas. Nema vremena za odlaganje i preterano razmišljanje, sada je vreme za akciju. Iako se obično bolje slažete s zemljanim znakovima na emocionalnom nivou, sada je važno da se fokusirate na saradnju s vatrenim znakovima. Vatreni Ovan ili Lav mogu biti idealni partneri za Vaše ideje i projekte. Očekuje Vas važna poslovna odluka tokom meseca, ali do tada iskoristite prilike koje vam se pružaju. Poslovi u komunikaciji i nekretninama mogu vam doneti veće i bolje prihode.
Ljubav: Jarčevi će osetiti strast i požudu, možda čak doživeći ljubav na prvi pogled. Susret s osobom koju ste površno poznavali može se pretvoriti u snažnu emotivnu vezu. Ipak, takva veza može uspeti samo ako partner pokazuje toleranciju i strpljenje, umesto preterane strasti koja može dovesti do ljubomore i raskida. Oni u vezi ili braku imaju priliku da se dublje pozabave željama i potrebama svog partnera.
Zdravlje: Jarčevi mogu imati problema sa masnom jetrom, što može biti posledica upotrebe određenih lekova, posebno onih za visoki krvni pritisak. Važno je obratiti pažnju na ishranu i konsultovati se sa lekarom radi odgovarajućeg lečenja.
Posao: Prva polovina meseca donosi izazove i tenziju za sve Vodolije, ali od 15. maja, očekujte pojačanu energiju i pokretanje stvari. Poslovne ponude mogu se javiti kroz trgovinu, posebno u sektorima kompjuterske opreme ili drugih mašina. Druga polovina meseca donosi otvaranje za poslovna partnerstva, posebno sa osobama rođenim u znaku Lava ili Strelca, koje mogu doneti korisne ideje i unaprediti vaše poslovanje. Vaši poslovni projekti možda će se odvijati u inostranstvu.
Ljubav: Osećate emotivnu privlačnost prema osobama koje se bave prodajom, nekretninama ili alternativnim lečenjem. Za slobodne Vodolije, ovo bi moglo biti inspirativno ljubavno iskustvo. Druga polovina meseca može doneti želju za pomirenjem sa bivšim partnerom, dok će Vodolije u vezi ili braku morati pokazati više razumevanja prema svom partneru kako bi izbegli sukobe.
Zdravlje: Mogući su problemi sa mišićima i grčevi u donjim ekstremitetima za Vodolije.
Starije osobe rođene u ovom znaku bi trebalo da obrate pažnju na srčane probleme i posete kardiologa radi preventivnih pregleda.
RIBE
Posao: Ovog meseca ćete pronaći izvore inspiracije unutar sebe, više nego što ćete ih tražiti spolja. Ako se bavite poslovima van zemlje, saradnja sa Vagom, Blizancima ili
Lavom može biti korisna za vaš napredak. Međutim, ribe koje se bave medijima, poput novinarstva ili radija, treba da budu pažljive jer bi ih regulatorne institucije mogle zaustaviti. Možda bi bilo bolje prepustiti neke teže poslovne zadatke jačim znakovima kao što su Ovan, Škorpija ili Lav.
Ljubav: Za sve Ribe, ovaj mesec donosi divne mogućnosti, posebno dok je Venera u Blizancima, što će pojačati emocije i omogućiti planiranje budućnosti. Slobodne Ribe imaju lepu priliku da upoznaju osobu koja bi ih mogla povesti ka ozbiljnijoj vezi ili braku. Mlađi pripadnici ovog znaka će biti posebno osetljivi na ljubav i strast. Biće puno udvaranja i ponuda za muške Ribe, dok bi žene trebalo da pokažu svoju senzibilnost. Oni u braku mogu očekivati više putovanja, što će uneti pozitivnu energiju u njihovu zajednicu.
Zdravlje: U prvoj polovini meseca, posvetite pažnju svom leđima, posebno ako dugo sedite u kancelariji ili radite u prodavnici gde nosite terete. Važno je promeniti način života kako biste izbegli osećaj zaglavljenosti u rutini.
PHOTO:
Želela bih da se uvek sećam
Srećnih dana naše ljubavi
Tada je život bio mnogo lepši
I sunce blistavije bilo no danas
Uvelo lišće slaže se po zemlji
A ja te još nisam zaboravila
Uvelo lišće slaže se po zemlji
Ko naša tuga i uspomene
Hladni vetar odnosi ih
Zajedno sve u noć zaborava
A vidiš nisam zaboravila
Pesmu koju si mi pevao
Ta pesma je bila slična nama
I tebi koji si me voleo
I meni koja sam te volela
Živeli smo zajedno
Ti koji si me voleo
I ja koja sam te volela
Ali život razdvaja one
One koji su se mnogo voleli
O sasvim polako i bez šuma
More briše tragove po pesku
Koraka razišlih se ljubavnika.
Žak Prever
