RYL E-MAGAZINE, 103

UVODNIK

PHOTO: MILOŠ LUŽANIN

OUT OF THE BOX

Ja sam žena sistema.

Ne, ti nisi žena sistema.

Ali ja želim biti ta žena. Ne, ti ne možeš biti ona.

Predstava u dva čina.

PRVI ČIN:

Izlazi napolje. Ali napolju je hladno. Nema nikoga. Plaši me. Koga briga što te plaši? Nikoga nema i mrak je.

Plivam, ronim, udahnem, izdahnem. Sistem. Ko je sistem? Koja je to kutija u koju zagnjurite glavu i čini vas sigurnim u tom okviru? U ovom van kutije, sve je haos. Iz haosa praviš nešto. Iz ničega praviš najbolje. Uhhh, plaši me. Ko te plaši? Nepoznato! Pa ti se onda plaši. E, neću. Sistemi i kutije oblikuju ljude na svoj način. Van kutije, igra se drugačije. Ali niko me nije učio kako se igra van kutije.

Malecka, pa zaigraj. Nema pravila, nema shema, šablona, matrica, putokaza. Sva igra je u tvojoj glavi i kreaciji. Bože, koliko je samo snažna ta moć kreacije.

Kreacija izaziva kreaciju, reč vuče drugu reč za sobom. Inspiracija kroz igru dolazi sa lakoćom. Sve što nikada niste učili a primenili ste, vaše je polje uspeha. Lepota je u stvaranju i drugačijoj igri. Igrala sam godinama šah, najbolja bila sa belim figurama. Tih 64 polja su mi bila dovoljna. Život je širi od 64 polja i nekad igram i sa crnim figurama. Vaša logika još više može da se razmaše. Ovde nema pravila. Vi ih ustanovljavate. Negde greštite, negde više plaćate. Ali se igrate i stvarate.

DRUGI ČIN:

Ljudi, bežite. Kutija vas uspavljuje. Van kutije se diše. Malo su drugačija pravila, ali čini vas budnim stanje u kojem ste. Aktivniji, progresivniji, vaša rešenja originalnija. Zovu me - hajde u kutiju, budi ono što si želela. Ali ja ne želim više da budem ta žena iz kutije gde su svi isti. Budi ta žena. Plaši me sve što je u četiri zida. Nemoj da te plaši. Plaši me nesloboda, gubitak sopstvene kontrole. Van kutije je otvoreno polje, van kutije je otvoreni duh i um koji luta i nema granica. Između slobode i neslobode. Između sreće i nesreće, između onoga u šta si izrasla i kako si se oslobodila.

Šta je sloboda? Sloboda je moje da, ne i možda. Sloboda je put kojim izabrani idu iz patnje i bola, iz slučaja i htenja, iz igre sudbine koja je uplela svoje prste baš kad je trebalo. I niko više nikada neće moći da vas vrati na stari put. Jer ovaj osvešćuje, uzdiže, iako nekad i boli.

U njoj se rađa vaš jezik autentičnosti, vaša krv i geni dolaze do izražaja. Vaše unutrašnje dete počinje da se igra, i igra, i ničega se više ne plaši u svojoj zaigranosti. Sklonili ste mrenu sa očiju. Um se oslobodio, svesni svojih odluka i odgovornosti, život i poslovne prilike out of the box čine vas živim. Oživeli ste ponovo. Ne verujte. Probajte. Malo boli, raskrvarili ste koleno jer ste pali. Ali samo treba poljubiti ranu i nastaviti dalje. I reći: „To nije ništa.“ Trči. I dete leti.

Tako i ja posle pređenog puta kojim se ređe, ali hrabro ide. Ustajem, padam, letim, slećem, okrznem se, podržim, zadržim, prigrlim, zahvalim. I nema nazad. Jeste li probali? Nemojte ako vas sloboda plaši. Budite tamo gde pripadate.

ANIMA MUNDI

IMPRESSUM

E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030

IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd

ART DIREKTOR

Boris Cupać

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)

LEKTORI

Dijana Krtinić,

Dejan Vicai (za tekstove na engleskom)

AUTOR KONCEPTA MAGAZINA

Anima Mundi

SARADNICI U OVOM BROJU

Dragana Stojić

Danijela Marković

Adrian de Groot

Astro Lea

Vesna Dortijević

Fabio Massimo Faggi

Katarina Pajović

Daya Padmani

Dr med. Dražen Radanović

AUTORI

Ioanna Batsialou

Stanislav Cane Stankić

Ankica Ristić

Marko Isaković

Marko Obradovic Edge

Branka Sudar

PHOTO

Anima Mundi

Unsplash.com

Naslovna strana: Ivana Španović

Naslovnica fotograf: Marko Obradović - Edge

KONTAKT

WEB: www.ryl.rs

MAIL: rylmagazine@gmail.com

LIČNOSTI U OVOM BROJU

IVANA BLEČIĆ

RENATA BAČANEK

IVANA SRDIĆ

MARKO OBRADOVIĆ EDGE

MARKO ISAKOVIĆ

DRAGANA STOJIĆ

PHOTO: LJUBA AŠĆERIĆ

REFRESH YOUR FRAME

ŽIVOT IZVAN POSTAVLJENIH OKVIRA

IVANA SRDIĆ, DIPLOMIRANI POLITIKOLOG, VLASNICA MARKETINŠKE AGENCIJE PINEAPPLES

FOTO: LJUBA AŠĆERIĆ

Jednom sam na trening došla bez patika za teretanu. To sam uvidela tek kada sam ušla u salu. Imala sam dve opcije - da se vratim kući ili da treniram bosa.

Trener me je podržao u mojoj nameri da treniram bosa uz određene uslove i ograničenja.

Spojio je dve strunjače i rekao mi da ne smem da stojim izvan njih, jer je pod u teretani hladan i grube teksture.

Dao mi je vežbe prilagođene mom limitiranom prostoru za vežbanje.

Već posle druge vežbe, počela sam da se osećam loše. Neudobnost koju sam sve više osećala, počela je da me nervira. U meni se javio bes izazvan osećajem nemoći.

Shvatila sam da sam bila spakovana u dve dimenzije. Dužinu i širinu dve spojene strunjače.

Podsetila sam sebe na odgovornost. Sama sam kriva za to.

Nisam znala kako da se izborim sa tim osećajem i prepustila sam mu se. Dopustila sam sebi da ga osećam, nisam bežala od njega.

U drugoj seriji vežbi sam polako započela da izlazim izvan ograničenih okvira. Levom nogom sam bila van strunjače. Prijalo mi je, a nisam osećala neudobnost na podu.

Sada se javio strah. Šta ako se povredim, jer mi je jedna noga na potpuno drugačijoj površini?

Postepeno sam prevazišla strah. Ovaj osećaj mi je bio poznat. Znala sam da me on uvek tera na bolje i na izlazak iz zone poznatog. Podsetila sam sebe na nagradu koja sledi kada pobedim strah.

Osetila sam se slobodno. Ostala sam da treniram na strunjači, ali mi taj osećaj više nije stvarao negativne emocije. Osetila sam se mirno i u skladu sa sobom. Svesna sam svojih mogućnosti i ograničenja koja su trenutna.

Nisam zaboravila patike jer sam sklona zaboravljanju, već mi je sistem bio prebukiran informacijama.

Selidba, novi projekti, uvođenje u posao nove zaposlene, tekuće stvari, deca, suprug. Od osećaja krivice što nisam ponela patike i skučenosti prostorom za trening, došla sam do shvatanja da treba više da delegiram i bolje organizujem prioritete.

Kada sam završila trening, bila sam ponosna na sebe. Sagledala sam mnogo širu sliku koja me je usmerila u pravcu rešavanja mnogo većih izazova od zaboravljenih patika.

Upravo je to koncept razmišljanja out of box.

Po starosnoj dobi, nisam blizu srednjim godinama, ali posedujem preneseno iskustvo bliskih žena, saradnica i klijentkinja koje su u toj životnoj fazi. Nisam sklona generalizaciji, međutim u poslu mi je potrebna, pogotovo kada kreiram ciljnu grupu za određeni tip usluga ili proizvoda.

Žene koje sam izabrala da anketiram i analiziram su danas vrlo ispunjene, srećne, većina njih je u zrelim godinama, nakon što su napunile 50, promenile karijere i život u potpunosti. I sve su vrlo zadovoljne sobom.

Analizom njihovih odgovora, zaključila sam sledeće:

Pratile su tok života koji se od njih očekivao.

Nakon studija, zaposlile su se i bile zadovoljne tadašnjim poslom. Udale se, dobile decu i živele život kao na autopilotu.

Kada su im deca krenula u srednju školu ili na fakultet, okrenule su se sebi.

Krenule su da ispituju sopstvene mogućnosti i šta je to što ih zaista čini srećnim. Shvatile su da su živele kao na autopilotu. Želele su da bezbedno spuste taj avion komercijalne linije i polete sopstvenim privatnim džetom.

PHOTO: UNSPLASH.COM

Pošle su u školu da postanu piloti sopsvenog života.

Spojile su svoje iskustvo iz prethodne karijere, talente koje poseduju i dobile su nov proizvod, uslugu i karijeru koju vrlo strastveno grade.

Kada su bile mojih godina, nisu imale svest o široj slici. Takav je bio trend razmišljanja. Pre 20 godina, nije postojala inicijativa koja je danas priusutna - da se ljudi bave sobom i svojom svešću.

Njihovo iskustvo mi je znatno pomoglo da sagledam širu sliku sopstvenog života. Da osvestim da ono što danas radim ima ogroman uticaj na moje sutra i prekosutra.

Kada sam zatrudnela sa prvim detetom, moj preduzetnički posao je tek počinjao. Bila sam u mogućnosti da je zamrznem agenciju i da ne radim. Šta sam učinila umesto toga?

Odlučila sam da radim punom parom i angažujem saradnika. Osećala sam da tako treba. Tada mi je to delovalo kao iraconalan izbor, donesen intuitivnom odlukom.

Kada pogledam tu odluku sada, shvatam da je bila ispravna. Koliko god da je ovaj period bio izazovan, privatno i ekonomski, shvatam da sam u ukupnom zbiru mnogo dobila.

Kada sebe stavimo u razmišljanje in the box, samo biramo put koji je lakši. Put kojim se često ide. I to je sasvim OK. Nekada nam je to potrebno da bismo preživeli.

Držanje balansa između in i out of the box je smisao modernog preživljavanja.

Kako doći to tog balansa?

To je ono što su žene iz moje analize radile. Intuitivo su znale i osećale da njihovo vreme dolazi, a ne mogu da se bave sobom ako nemaju strukturu. Ako su im deca dobro i izvedena na pravi put, one imaju mnogo više vremena da se posvete sebi.

To je ono što danas znam na ličnom primeru. Prvih sedam godina su deca najviše vezana za majke. Instinktivno sam znala da je moj najvažniji zadatak da im pružim ljubav. Na toj osnovi, oni mogu sve da postignu, a ja taj period njihovog života nikada neću moći da vratim.

Davno sam čula priču kako se u Luksembrugu prave parkovi.

Na lokaciji gde je predviđeno da bude park, zasade travu celom površinom i tako je ostave. Nakon nekog vremena, ljudi sami formiraju put

tako što hodaju preko trave i stvori se utabana staze. Na osnovu tih utabanih staza koje su ljudi sami kreirali, kasnije nastane ceo projekat parka sa stazama i drvećem.

Pre nego što odlučim da nešto uradim, postavim sebi pitanje - koja je svrha toga? Koja je šira slika toga (out of the box)? Ukoliko mogu da je zamislim sa pozitivnim ishodom po sebe, krenem dalje u realizaciju. Često u tom procesu ima mnogo stvari koje predstavljaju poštovanje procedura, pravila i normi (in the box). I to je upravo taj balans in-out of the box.

Za koncept života out of the box je potrebna hrabrost. Hrabri su oni koji mogu da idu stazom koja prethodno nije utabana. Za hrabrost je potrebna svest o nagradi i posledicama koje slede.

Imati hrabrost znači plivati uzvodno, vrlo često i bez podrške drugih, a čovek je društveno biće.

U vinčanskoj kulturi, najstrašnija kazni je bilo izopštavanje iz zajednice. Smatralo se da je pojedinac koji nije u zajednici prepušten samom sebi i osuđen na sigurnu smrt. Strah koji se javlja kada radimo i razmišljamo izvan okvira je očekivan. Na nama je da li ćemo ga doživeti kao podstrek ka napred ili nazad.

Danas, najveća dela i dostignuća su stvorile osobe koje su razmišljale izvan postavljenih okvira.

U Ecce homo, na pitanje “zašto sam ja tako pametan?”, Niče odgovora da je to zato što je radoznao i ne prihvata gotove istine, već uvek postavlja upitnu reč “zašto”.

Kada smo u malom uskom prostoru, ne možemo da sagledamo sve mogućnosti. Vrlo često se u takvom prostoru javi strah koji blokira kreativno razmišljanje i kreiranje šire slike.

Kada odlučimo da ne odgovorimo odmah na izazov koji se pred nas stavlja, već pustimo da živimo sa tim osećajem, možemo i da sagledamo šta nam on sve pruža i gde nas vodi. Za to odlaganje je dovoljno i 10 minuta.

ONA, ŽENA ZMAJ

VINARIJA 100 ŽENA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

VINARIJA 100 ŽENA JE JEDINSTVENI PROJEKAT U KOJEM SE VELIKI BROJ ŽENA OKUPIO U KLASTER OKO ZAJEDNIČKOG CILJA - STVARANJE KVALITETNOG VINA SA NEKIH 30 HEKTARA NA POZICIJI VELE POLJE, NADOMAK NIŠA, UŠUŠKANIH ISPOD OZRENA, KOJI PRIPADAJU ČEGARSKOM VINOGORJU. PRIČA ZAPOČINJE JEDNIM VINOM, JEDNOM SORTOM (MERLO), UZ USLOV DA SVAKA ŽENA MORA IMATI MAKAR MALI KOMADIĆ ZEMLJE KOJI ĆE UNETI U OVO ZAJEDNIŠTVO. PRVI VINOGRADI ZASAĐENI SU 2019, A OSTATAK NAREDNE GODINE, ŠTO JE REZULTIRALO PRVOM BERBOM 2021.

U IME VINARIJE 100 ŽENA, ODGOVARA ANKICA RISTIĆ, KOJA U OVOJ VINARIJI OSNOVANOJ 2019. RADI POSLEDNJIH GODINU DANA KAO DIREKTOR PRODAJE.

Kako nastala ideja da se 100 žena organizuje u Vinariju 100 žena?

Iako sam u Vinariji 100 žena poslednjih godinu dana i zadužena sam za prodaju i organizaciju sajamskog prezentovanja naših vina, priču o udruživanju 100 žena iznova i iznova slušam i o njoj uvek nešto novo naučim. Lepota cele priče je upravo ta što svaka žena ima svoje viđenje nastanka ove, na svetu jedinstvene, organizacije. Recimo da ja to vidim ovako - grupa različitih žena udružila se sa željom da napravi sjajno vino i oživi niški region kada je vinogradarstvo i vinarstvo u pitanju, kao i da primerom pokaže da su ovakvi poduhvati mogući. Ova vinska avantura trajaće i živeti kroz generacije žena koje dolaze. Žene u vinariji su iz Srbije, ali i celog sveta, one su sjajne, jake, vredne i prelepe - spolja i iznutra. Veoma sam ponosna što su mene izabrale da njihova vina predstavljam pred kupacima - a danas imamo čak devet etiketa!

Dobre ideje uvek pobeđuju. U šta su žene verovale?

Ideje su važne, ali je još važnije držati se plana. Žene su vero-

vale u učenje i eksperte koji su nam pomagali i koji nam i dalje pomažu, i u to da je važno da svaka pomogne tamo gde najbolje može. Verujemo i u naše sjajne ljude na terenu koji brinu o vinogradima i vinu i kojima nije teško da po najvećoj hladnoći ili u najtoplijim danima rade u vinogradima kako bismo dobile najbolje grožđe za naša vina. Verujemo da ako smo svi uvek na liniji zadatka, rezultat neće izostati. Ne plašimo se posla! :)

Kako birate imena za nova vina?

To je kompleksno pitanje, jer nemamo jasan proces donošenja ovakve odluke. Svako je dobrodošao da se ‘pita’ kada su imena u pitanju. Neka vina su prirodno dobila imena kakva imaju, npr. Mlad momak za naše mlado vino, ili jedno od naših najprodavanijih vina, Veliki dečko, za vino koje je veliko, a tako dostupno. Verovatno najviše pažnje izaziva naziv Shao Linda za naš prvi orange, ali smo od prvog dana prepoznatljive po našem najnagrađivanijem vinu Rose 100 žena. Kad smo kod nagrada, ne treba zaboraviti ni intrigantni merlo Monsieur Merlot, koji je dobio zlato na prestižnom ocenjivanju u Beču prošle godine.

Imena su važna, a ona su za nas, kao i cela ova avantura, igra, ponekad čak i provokacija.

Vaša formula uspeha?

Na tržištu vina kao što je srpsko, gde ima sjajnih vina, sa mnogo potencijala, teško je govoriti o svom uspehu. Ali ono što sigurno znamo jeste da se osećamo uspešno kada čujemo ko sve pije vino i u kakvim prilikama. Na primer, često će neko želeti Velikog dečka kao vino na rođenju svog sina ili Rose 100 žena za krštenje svoje ćerke. Kada neki restoran proglasi naše etikete za vina kuće ili nas samo ulista u svoju vinsku kartu, to je zaista sreća i uspeh i zahvalne smo na tome. Nećete verovati da su naša vina bila čak vina festivala klasične muzike u Bordou! Tih dana smo bile posebno radosne i svesne da smo na dobrom putu.

Što više ljudi proba naša vina, to ćemo uspešnije biti. Radujemo se svakom komentaru i sa radoznalošću primamo sugestije.

Učestvujete na sajmovima vina, održavate i vinska predstavljanja, u kontaktu ste sa svojim klijentima. U čemu je lepota i snaga ovoga vinskog posla?

Lepota je što učestvujemo u istorijskom momentu kreiranja moderne vinske scene u Srbiji. Tržište je otvoreno, ljudi putuju i edukuju se, te je vinska publika zaista iskusna i daje sjajnu povratnu informaciju o tome šta želi da proba kroz sledeće berbe. Ovo je uticalo na kreiranje različitih etiketa u Vinariji 100 žena

Kada biste uparivali vaša vina sa hranom, šta biste nam rekli da jedemo dok pijemo Mladog momka ili Velikog dečka ili Rose 100 žena?

Mladi momak, kao i Veliki dečko, vina su koja mogu da se kombinuju uz najrazličitiju hranu. Kada smo ga pravile, ali i kada sam formirala cenu ovog vina, vodile smo se upravo tim da ovo vino možete koristiti za najrazličitije prilike. Naravno, crvena vina idu

uz crvena mesa, pa tako nikad nećete pogrešiti kad ovo vino uparite sa gastronomskim specijalitetima koji sadrže meso.

Rose 100 žena je kreirano da u njemu može da se uživa uz specijalitete od predjela do dezerta. Napravljeno je za celodnevni užitak, a naša jedina sugestija je da ga pre konzumacije doooobro ohladite.

Šta nam spremate u ovoj 2024. godini?

Pored sada već dobro poznatih etiketa bele Tamjanike 100 žena, roze Rose 100 žena i RozaLije, crvenih Mlad momak, Veliki dečko, Monsieur Merlot i Crna ovca, dolazi nam i najkompleksnije vino koje smo do sada napravile, pravo iz Seguin Moreau burića, crvena Madame Merlett. Ovo je vino koje će dugo moći da sazreva i u boci, moćno, a opet milo i pitko.

Tema martovskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Out of the box“. Da li ste vi primer nekog drugačijeg rada na putu ka uspehu?

Čini mi se da osnivačice Vinarije 100 žena nisu ništa uradile tradicionalnim putem. To ne znači da je taj put loš, čak izvesno nije, ali smo želele da se poigramo na putu kreiranja svoje priče. Ovo nam pruža mnogo zabave, ali i zadovoljstva. Još na početku ovog intervjua pomenula sam koliko (mi) je to inspirativno!

ON, OSTVAREN I USPEŠAN

PUT NOVIH MOGUĆNOSTI I USPEHA

MARKO ISAKOVIĆ, GENERALNI DIREKTOR HOTELA RADISSON COLLECTION HOTEL, OLD MILL U BEOGRADU, NA OVOJ POZICIJI JE OD DECEMBRA 2023. GODINE. DO TADA JE OBAVLJAO RAZNE MENADŽERSKE POSLOVE U OKVIRU RADISSON GRUPACIJE, KAO I U OSTALIM PRESTIŽNIM HOTELSKIM LANCIMA U BEOGRADU.

DANAS JE RADISSON COLLECTION HOTEL, OLD MILL MODERAN HOTEL KOJI ODGOVARA SVIM ZAHTEVIMA SVOJIH GOSTIJU. SMEŠTEN U SRCU BEOGRADA, NA RASKRŠĆU PUTEVA, IZBOR JE GOSTIJU KOJI CENE KVALITET.

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

S obzirom na to da imaš bogato iskustvo u hotelijerstvu na različitim pozicijama, kako vidiš sebe na poziciji prvog čoveka Radisson Collection Hotela?

Ova pozicija je nekako došla prirodnim putem. Svoju karijeru gradio sam godinama kroz sektor hrane i pića, počevši kao pomoćni konobar, a danas sam na poziciji generalnog direktora. Imponuje mi, ali i nosi odgovornost koju do sada nisam imao u ovom obimu. To me ne plaši niti sputava, već mi daje dodatni vetar u leđa da se dokažem i na ovoj poziciji u jednom od najboljih hotela u Srbiji.

U čemu vidiš najviše izazova kao prvi čovek jednog hotela sa internacionalnim značajem?

Izazov je svakako da privučete gosta. Uvek se postavlja pitanje zašto da izabere baš nas pored svih ostalih hotela u gradu. Mi se trudimo da naš hotel predstavimo kao jedinstven hotel ne samo u gradu, već u celoj državi. Nije dovoljno da imate samo unikatan objekat, nego morate i da imate izvanrednu uslugu koja vas odvaja od drugih. Upravu tu uslugu sa našim vrednim kolegama

gradimo skoro celu deceniju i to je nešto čime se jako ponosimo. Danas smo prepoznati kao hotel sa najboljom uslugom u gradu i to je definitivno srce našeg Radissona

Koje korake nameravaš da preduzmeš kako bi ovakav priznati lanac hotela i u svetu pozicionirao kao jedan od vodećih hotela u Srbiji?

Moram da priznam da mi u startu odskačemo od ostalih hotela u Srbiji kada pričamo o objektu. Naš hotel je kombinacija tradicije i modernog, a upravo tu tradiciju predstavlja zgrada Starog mlina, koja datira iz 1901. godine. Zgrada koja je pod zaštitom države, a uklopljena u moderan hotelski lanac. Pored izuzetnog dizajna hotela, najlepših i najvećih soba u gradu, ono na čemu svakodnevno radimo jeste naša usluga. Trudimo se da budemo pravi domaćini i da se brinemo o našem proizvodu kako bi gosti uživali tokom svog boravka. Ključ uspeha su ljudi i tim koji nas okružuje. Ulaganje u kvalitetne kadrove je primarno, jer upravo oni donose razlike između nas i ostalih hotela u Srbiji.

Zahvaljujući jedinstvenom konceptu, hotel je nagrađen velikim brojem međunarodnih priznanja za dizajn i očuvanje kulturnog naleđa. Koliko to imponuje i doprinosi radu u takvom arhitektonskom zdanju?

I te kako imponuje. Sve nagrade koje je hotel osvojio po pitanju dizajna su samo dokaz u kakvom prelepom objektu provodimo dobar deo našeg dana, nedelja, godina. Sa ponosom to pričamo i sa ponosom predstavljamo naš Stari mlin. Sve te nagrade privlače naše drage goste da dođu i da vide lepotu ovog hotela. Posle toga, nastupamo mi da kao pravi hotelijeri svakog gosta koji uđe u naš hotel uslužimo na najbolji mogući način kako bi mu u sećanju ostao prelep hotel sa vrhunskom uslugom. I to je ključ njegovog povratka da mu sledeći put serviramo nezaboravno iskustvo.

Koja je tvoja vizija u razvoju hotela u narednom periodu?

U narednom periodu ćemo raditi na izdizanju prosečne cene sobe i na većoj okupiranosti hotela u odnosu na prethodne godine. Put neće biti lak, ali je svakako dostižan i verujemo da nas samo lepe stvari čekaju na tom putu. Uz ovo, doći ćemo do novih klijenata koje želimo da uverimo u lepotu našeg hotela i kvalitet naše usluge. Uspeh je tu i doći ćemo do njega.

Šta je po tvom mišljenju razlog zbog čega se gosti stalno vraćaju u Radisson i šta je ono što čini razliku između njega i drugih hotela u Beogradu?

Usluga i ljudi. Tim! Ono što nas razlikuje jesu naše kolege koje imaju maksimalnu posvećenost gostima i pružaju vrhunsku uslugu. Gledaju na ovaj hotel kao na svoju kuću i to je ključ uspeha. Kada imate takav tim, lako je da budete menadžer ili direktor.

Po čemu se razlikuje posao menadžera u hotelijerstvu od menadžerskim poslova u ostalim branšama?

Generalno ne bih smeo da tvrdim jer nisam radio u drugim branšama, ali verujem da su opisi poslova približni. Hotelijerstvo jeste dinamično i zahteva vašu angažovanost 24/7, ali na kraju dana sve se svodi na tim koji imate oko sebe, koji treba da isprati vašu viziju i očekivanja našeg poslodavca. Verujem da je tako i u ostalim branšama, da uvek postoji neki cilj ili rezultat koji je ispred vas, a da zajedno sa timom ljudi radite na njegovom ostvarenju. Ono što mogu da potvrdim i znam jeste da su hotelijeri uvek bili interesantni firmama iz drugih branši upravo zbog naše predanosti i posvećenosti poslu koji radimo.

Koliko se danas hotelijerstvo oporavilo od vremena kovid pandemije i velike krize u kojoj se našlo u jednom momentu?

Oporavak je potpun, ako smem tako da kažem. Primetan je rast inteziteta posla kroz čitavu prošlu godinu, a i planovi za ovu su takvi da će se sa tim rastom nastaviti. Mi smo kao grana privrede bili jako pogođeni kovidom i u nekim trenucima je delovalo veoma izazovno. Sve je to negde iza nas i na nama je da gledamo napred ka godinama koje dolaze.

Koja je tvoja poruka mladim kadrovima koji tek kreću u svet hotelijerstva?

Glavna poruka je da imaju volju za poslom koji rade i veru da će kroz njihov rad i trud doći do cilja. U našem hotelu imamo nekoliko kolega koji su prvi susret sa našim Radissonom imali preko prakse, a danas su već supervizori određenih sektora. Po meni, nema ništa lepše nego kada dođe do zasluge za pruženi trud. Koliko god da živimo u brzom vremenu i da mlađe generacije očekuju da preko noći dođu do uspeha, ipak je potrebno da budu posvećene poslu koji vole i da veruju u proces koji je ispred njih. Budite uporni, stpljivi i otvorenog uma. Učite, pitajte, budite lojalni i prihvatite šanse koje vam se budu ukazivale bez obzira što mislite da niste 100% spremni za njih.

Tema martovskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Out of the box“. Kako vidiš poslovanje koje nije utemeljeno na standardima, već na prilagođavanju datim situacijima i ad hock rešenjima?

Ovaj vid poslovanja postaje naša svakodnevica. Ne volim da koristim taj izraz, ali ako se ne menjamo, izumrećemo. Hotelijerstvo više nije isto kao što je bilo pre korone, a da ne pominjem pre 10 ili 20 godina. Brzo se živi, brzo se radi i morate da razmišljate i još brže da reagujete ako želite da ostanete u biznisu. Moramo da se menjamo, rastemo, da bismo bili konkurentni. Svaka promena je izazovna za sve nas, ali iz zone komfora se nikada ništa ne postiže. „Out of the box“ način razmišljanja nas je i doveo do toga da budemo maštoviti, inovativni i produktivni. Iskreno, u tome nema ništa loše i samo je pitanje pogleda na svet ili da li ste spremni da se uklopite ili ne.

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ

REFRESH YOUR ART

IVAN MEŠTROVIĆ –RETROSPEKTIVA

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEADAKOVIĆ

Definitivno kulturni spektakl godine „Ivan Meštrović – retrospektiva“ pokrenuo je region. Izložba je bila postavljena u Galeriji Klovićevi dvori u Zagrebu od 23. novembra 2023. do 03. marta 2024. kojom je obeleženo 140. godina od rođenja velikog skulptora.

U organizaciji zagrebačkog Muzeja Ivana Meštrovića i Galerije Klovićevi dvori okupljen je širom sveta razasuti opus proslavljenog umetnika, a tu su bila i dela pristigla iz SAD-a, Engleske, Italije, Austrije, Češke, Slovenije, Srbije i najviše iz Hrvatske.

Prikazano je 200 dela na tri sprata Klovićevih dvora, u atrijumu i predvorju. Poslednjih dana gužve su bile ogromne i stajalo se dugo u redu samo da bi se ušlo na izložbu koja se zaista nije smela propustiti. Postavka hronološki je pratila umetnikov razvoj od dečaka u Otavicama pa sve do renomiranog umetnika čiji su radovi krasili i gradove preko Atlantika. Od njegovog „Bosanca na konju“ prvu skulpturu koju je uradio sa 15 godina, ljubitelji umetnosti pratili su Meštrovićeva dela hronološki.

Imala sam tu čast i priliku da nas kroz celu postavku vodi iz svog ličnog ugla g-đa Rumi Meštorvić koja je vrlo objketivno ali i emotivno pričala o svokoj izloženoj skulpturi.

Sjajna izložba koja nije ostavila nikoga ravnodušnim. Genije koji je živeo svoj misiju. Iza sebe je ostavio dela koja ga izdvajaju od skulptora njegove generacije ali i prethodnika i naslednika, kako je to objasnila organizatorka izložbe Barbara Vujanović.

Izložbu je za dva meseca pogledalo oko 80.000 posetilaca.

Ovakve izložbe su definitivno potrebne regiji.

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFISKA ŠTOKHOLM

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ

Ponovo u Fotografiski, čuvenom muzeju fotografija. Posle Berlina, ovog puta u njihovom matičnom muzeju u Stokholmu, u četvrti Södermalm, u nekadašnjoj zgradi carine s početka 20. veka obučenoj u karakterističnu fasadnu ciglu. Prva Fotografiska otvorena je pre 14 godina spojivši fotografiju, umetnost, kulturu i što nije neuobičajeno ni za Švedsku ni za savremene muzeje danas – gastronomiju. Ovaj muzej fotografije razlikuje se od ostalih jer nikada nema stalnu postavku. S namerom da postane najveći privatni muzej u svetu, Fotografiska je svoje izložbene prostore proširila na Berlin, Njujork, Talin i Šangaj.

U muzeju su do sada realizovane izložbe Anny Leibovitz, Gusa Van Santa, Roberta Mapletorpa, nemačkog fotografa, publiciste i filmskog umetnika, najpoznatijeg po portetima slavnih muzičara, glumaca i modela Petera Lindberga, kao i mnoge druge.

Muzej se prostire se na oko 2500 kvadratnih metara i omogućava posetiocima jedinstveno duhovno iskustvo. Kafe na samom vrhu objekta pruža zadivljujući pogled na panoramu Stokholma, čuvena ostrva Gamla Stan i Djurgarden, kao i ostala manja ostrvca stokholmskog arhipelaga, a restoran (koji je dobio titulu najzanimljivijeg restorana 2019. godine) odličnu kuhinju, “fine dining” kvaliteta.

Bilo da pijete kafu gledajući zavodljivu panoramu Stokholma ili potpuno uranjate u estetsku moć fotografije, Fotografiska vas neće ostaviti ravnodušnim. U galerijskom prostoru takođe se organizuju i klupski nastupi tokom cele godine najpoznatijih svetskih DJ izvođača.

Fotografiska organizuje oko 20–25 izložbi radova raznih domaćih i međunarodnih fotografa tokom godine. Obično se smenjuju četiri glavne izložbe, praćene sa oko 20 manjih izložbi fotografija.

Fotografiska sebe vidi kao ambasadora umetnosti fotografije i kao međunarodnu platformu za razmenu i širenje gotovo beskonačnih mogućnosti izražavanja koje nudi fotografija. Pored izložbi, ovde se redovno organizuju razna predavanja, radionice i časovi za profesionalne fotografe, kao i za fotografe amatere i početnike.

Ovog februara, muzej nam donosi zanimljivu izložbu Hip-Hop: Conscious, Unconscious (Hip-hop: svesno, nesvesno), a povodom 50 godina od osnivanja tog pokreta u Bronksu. Izloženo je preko 200 fotografija iz 50 godina duge istorije američkog hip-hop pokreta. Izložba nas vodi od osnovnog pokreta 1970-ih u Njujorku do današnje globalne industrije vredne milijarde dolara, sa slikama nekih od najpoznatijih svetskih fotografa i jedinstvenim portretima najvećih zvezda hip-hopa. Prikazani su radovi preko 50 fotografa, sa poznatim imenima kao što su Jonathan Mannion i Campbell Addy. Portretirani umetnici su Nas, Mos Def, Wyclef Jean, The Roots, Run DMC, Wu-Tang Clan, Kendrick Lamar i mnogi drugi. Među kultnim fotografijama Dženet Bekman su, između ostalih, portreti LL Cool J, Public Enemy i Beastie Boys.

Iako su žanr i kultura često, a neretko s pravom, optuživani za objektivizaciju i seksizam, hip-hop je takođe priča i o jakim ženama. Od pionirke Silvije Robinson, koja je producirala dve možda najvažnije hip-hop pesme, Sugarhill Gang Rapper’s Delight i Grandmaster Flash’s The Message, do revolucionarnih umetnika kao što su bile Missy Elliot, Queen Latifa, Salt-N-Pepa, Mary J. Blige, Ericah Badu, Lauryn Hill, Queen Latifah i Lil Kim i savremene superzvezde kao Niki Minaj, Cardi B i Megan Thee Stalion. Zajedno sa fotografkinjama kao što su Martha Cooper i Lisa Leone, žene hiphopa dobile su istaknuto mesto na izložbi.

Izložba je debitovala u Fotografski u Njujorku u januaru ove godine, a kada je sada stigla u Stokholm, fotografije su propraćene tekstovima ugledne švedske muzičke novinarke Ametist Azordegan. Tekstovi opisuju uspon švedske hip-hop scene i tako pružaju lokalni kontekst. Iz svesnog u nesvesno, iz globalnog u lokalno i obrnuto.

REFRESH YOUR MUSEUM

MUZEJ SAVREMENE UMJETNOSTI CRNE GORE

PIŠE: HRISTINA BOŠKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

MUZEJ SAVREMENE UMJETNOSTI CRNE GORE JE NACIONALNA INSTITUCIJA KULTURE. OSNOVNA DELATNOST MUZEJA JE DA ČUVA, ŠTITI I PREZENTUJE UMETNIČKA DELA NASTALA OD PEDESETIH GODINA XX VEKA DO DANAS. MISIJA MUZEJA JE DA POPULARIZUJE SAVREMENU UMETNOST U CRNOJ GORI, EDUKUJE PUBLIKU, PROMOVIŠE SAVREMENE INTERNACIONALNE UMETNIČKE TOKOVE, RADI NA SISTEMATIZACIJI I PROMOCIJI SAVREMENE CRNOGORSKE UMETNIČKE SCENE U ZEMLJI I INOSTRANSTVU.

U ovoj godini, Muzej savremene umjetnosti Crne Gore se fokusira na proširenje svog delovanja na region, Evropu i svet. Stručnim pristupom, koji uključuje gostovanja međunarodno priznatih umetnika, Muzej teži uspostavljanju upečatljivog uticaja na crnogorsku umetničku scenu.

Vizija direktora Muzeja savremene umjetnosti, dr Vladislava Šćepanovića, počiva na ideji proširenja i prihvatanja novih perspektiva u kontekstu prezentacije savremene umetničke kreativnosti, jačanja međunarodne saradnje i stvaranja prostora za edukativne aktivnosti. Prioriteti Muzeja uključuju uspostavljanje dijaloga sa zajednicom, posebno sa novom generacijom ljudi koji uživaju u umetnosti, pa se planira uspostavljanje bliske saradnje sa brojnim regionalnim i međunarodnim institucijama.

Ovogodišnji program MSUCG donosi raznolik koncept - od eksperimentalnih eksploracija do tradicionalnih medija.

U Muzeju savremene umjetnosti Crne Gore, program za ovu godinu donosi crnogorskoj publici raznolikost koncepata. U planiranju programa smo se vodili principima inkluzivnog pristupa koji obuhvata širok spektar umjetničkih praksi, od eksperimentalnih eksploracija do tradicionalnih medija.

Pažnju smo usmjerili na prezentaciju umjetnika međunarodne reputacije, iz uvjerenja da dosadašnja izložbena praksa domaćih umjetnika već zauzima značajno mjesto u muzejskom prostoru. Naš cilj je donijeti svježinu i novitete kroz umjetnost koja će publici ovog područja pružiti novo iskustvo i perspektivu. Takođe, u toku je i realizacija projekta koji će u ljetnjim mjesecima biti predstavljen velikom izložbom koja će dati

cjelovit pregled savremene crnogorske umjetničke scene, predstavljajući njen raznoliki spektar.

Kroz angažman umjetnika iz različitih kulturnih konteksta, želimo podstaknuti dijalog i interakciju između publike i umjetnosti, stvarajući prostor za otkrivanje novih estetskih, društvenih i kritičkih perspektiva. Upravo u tome leži naša ambicija da osvježimo i obogatimo muzejski prostor, pružajući publici jedinstveno iskustvo susreta sa savremenom umjetnošću.

Program Muzeja savremene umjetnosti Crne Gore za 2024. godinu obuhvata izložbe umjetnika kao što su Kiki Smith, Sam Durant, Erró, Šejla Kamerić, Laibach, Pregled savremene crnogorske umjetničke scene, Muzej prekinutih veza, Ivica Aranđus, Egzistencijalna pitanja u savremenoj skulpturalnoj praksi - Galerija savremene umetnosti Niš, Mijo Mijušković, Slobodan Bobo Slovinić, Emir Šehanović, Aleksandar Leka Mladenović, Ivana Radovanović.

Umetnički projekat Crne Gore je na novoj lokaciji na 60. Venecijanskom bijenalu.

Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i medija Crne Gore i Muzeja savremene umjetnosti Crne Gore kao izvršnog producenta projekta, na čelu sa komesarom paviljona, dr Vladislavom Šćepanovićem, s ponosom najavljujemo da će autorski projekat It Takes an Island to Feel This Good, savremene crnogorske vizuelne umjetnice Darje Bajagić i kustoskinje Ane Simone Zelenović, predstavljati Crnu Goru na 60. Venecijanskom bijenalu savremene umjetnosti, na lokaciji Complesso dell’Ospedaletto, na adresi Barbaria de le Tole.

Projekat nastoji da razumije i prikaže kolektivno

pamćenje i promišljanje našeg odnosa prema zajedničkom istorijskom nasljeđu. Umjetnica ove teme istražuje kroz slikarstvo i skulpturu, sa posebnim fokusom na kompleksnu i višeslojnu istoriju crnogorskog ostrva Mamula.

Darja Bajagić je skoro dvije godine posvetila istraživanju ostrva Mamula i njegove istorije u arhivima Crne Gore, a prikupljeni materijal joj je polazišna osnova za vizuelne kompozicije slika i skulpture. Ikonografija slika spaja arhivsku građu sa referencijalnim i simboličkim intervencijima karakterističnim za njen rad.

Projekat It Takes an Island to Feel This Good ističe jedinstveno mjesto crnogorske kulturne baštine tvrđave Mamula i služi se njegovom istorijom kao povodom da pokrene goruća univerzalna pitanja značajna za savremenu umjetnost i društvo. Upravo zato projekat Darje Bajagić ima mogućnost da posebno afirmiše Crnu Goru u međunarodnom kontekstu savremene umjetnosti na 60. Venecijanskom bijenalu.

MSUCG je u fokusu međunarodnog konkursa za idejno rješenje novih objekata kulture u glavnom gradu.

Muzej savremene umjetnosti Crne Gore se našao u fokusu međunarodnog konkursa koji je raspisalo Ministarstvo prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine. Konkurs je usmjeren ka odabiru idejnog arhitektonskog rješenja za kompleks koji bi obuhvatio ne samo Muzej

savremene umjetnosti, već i Prirodnjački muzej, Kuću arhitekture, te park kulture i umjetnosti. Ovo predstavlja značajan korak u daljem razvoju muzejske institucije, omogućavajući joj da postane integralni dio kulturnog centra grada.

Od učesnika konkursa se očekuje da ponude inovativna rješenja koja neće isključivo estetski oblikovati prostor, već će doprinijeti promjeni vizuelnog identiteta grada, kako užeg tako i šireg gradskog jezgra, kao i da će predložena arhitektura biti reprezentativna i da će pružiti novo iskustvo posjetiocima, kao i stanovnicima glavnog grada.

Ova inicijativa Ministarstva takođe predstavlja značajnu razvojnu šansu za glavni grad, čija će centralna pozicija biti dodatno valorizirana uspostavljanjem ovog kulturnog centra. Time se ne obogaćuje samo kulturna ponuda grada, nego se otvara prostor za potencijalni ekonomski i turistički razvoj, uz unapređenje urbanih prostora i podizanje kvaliteta života u lokalnoj zajednici. Uzbudljivo je i to što su učešće na konkursu prihvatila neka od najvećih imena svjetske arhitekture poput Sou Fujimota, Junye Ishigamija, Dilera Scofidio + Renfro, Snøhetta i Henning Larsena, a njihovo učešće doprinosi prestižu samog konkursa i obećava visok nivo kvaliteta i originalnosti predloga.

PHOTO: MARKO OBRADOVIĆ-EDGE

REFRESH YOUR WORLD

PEOPLE OF THE WORLD

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: MARKO OBRADOVIĆ – EDGE

MARKO OBRADOVIĆ – EDGE, FOTOGRAF, VIZUELNI UMETNIK, OTVORIO JE SVOJU 10. SAMOSTALNU IZLOŽBU PEOPLE OF THE WORLD U GALERIJI ŠTAB NA SVOJ 40. ROĐENDAN. SAMO OTVARANJE JE BILA VELIKA ŽURKA NA KOJOJ SU SE POJAVILI

MARKOVI PRIJATELJI I POŠTOVAOCI

NJEGOVIH FOTOGRAFIJA. IZLOŽBA JE I OVOG

PUTA BILA HUMANITARNOG KARAKTERA I

SAV PRIHOD JE PREKO FONDACIJE HUMANA

SRCA NAMENJEN PORODICI LEPORIS IZ BAČKE PALANKE.

Sa desetom izložbom u svojoj fotografskoj karijeri koja je bila otvorena u Galeriji Štab krajem februara na tvoj 40. rođendan, na šta si najviše ponosan?

Najviše sam ponosan i pre svega zahvalan tolikom broju ljudi koji se pojavio na samoj izložbi. Ponosan sam na sve one koji su kupili svih 20 fotografija u prva dva sata izložbe i na taj način uradili nešto lepo jer je predviđeno da sav novac ide u humanitarne svrhe. Nekako mi je čudno da budem sam na sebe ponosan, ali mi je lepo kada su moji bližnji ponosni na mene.

Da li u svetu postoji lice kojeg se sećaš, a nisi uspeo da ga uhvatiš objektivom?

Uh, takvih je mnogo i u početku sam želeo da ih odmah zaboravim da se ne bih nervirao, a kako je vreme odmicalo, shvatio sam da treba uživati i u tim “neuhvaćenim fotografijama” i samo ih zapamtiti. Idealan trenutak za fotografiju ponekad traje pola sekunde, samim tim imate još manje vremena da podignete aparat i okinete. Jedan od mojih neuhvatljivih trenutaka se desio u Vijetnamu, u gradu Ho Chi Minh, gde dva miliona stanovnika vozi skutere. Ispred mene se na semaforu nanizalo čak sedam crvenih skutera, ali dok sam posegnuo za aparatom, semafor je zasvetleo zeleno, pa ta slika sada živi samo u mojoj glavi.

Šta za tebe znači projekat People of the World kojeg si organizovao treći put za redom?

Svaki treći film iz poznatih triologija je uvek najgori, ali za moju treću izložbu People Of The World mogu da kažem da je prošla najbolje.

Pošto sam konačno napravio Instagram profil peopleoftheworld.jpeg da tu svakodnevno kačim fotografije maltene do sledeće izložbe, voleo bih da on postane sinonim za humanitarni rad koji će se češće dešavati, a ne da samo na svake dve godine radimo nešto ovako lepo. Prvobitna ideja je i dalje da na svoj rođendan uradim nešto lepo za nekog drugog. Ovoga puta smo ponovo prodali svih 20 fotografija za samo dva sata izložbe i taj novac je uplaćen preko fondacije Humana srca za porodicu Leporis iz Bačke Palanke.

Koje su naredne destinacije kojima se raduješ?

Uglavnom me na većinu destinacija odnese posao, tako da ako angažman kaže tropska plaža – ja se radujem. Svakako ću i ovog leta dosta špartati po hrvatskom primorju na festivalima gde fotkam.

Koji festivali te očekuju ove godine, a na kojima si glavni fotograf?

Ima ih sigurno više od deset, ali kao neke od najznačajnijih izdvojio bih Ultra Europe u Splitu, Cercle festival u Francuskoj, Snowbombing na Alpima i kultni Time Warp u Nemačkoj. Šta ti je neostvareni san u fotografiji?

Znaš kako kažu – ako pitaš sebe od pre pet godina šta mu je san, shvatićeš da si verovatno ostvario ne samo te snove nego i neke još nedosanjane. U ovom trenutku, možda New York.

Tema martovskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Out of the box“. Da li sebe vidiš kao fotografa koji kreira van standarda i dobija najbolje?

Ako kažem da sebe vidim tako, opet sam u nekoj kutiji, složićete se (vi što čitate). Jednostavno radim ono što mi se radi, na svoj način, koji je i za mene nepredvidiv, ali je jako bitna stvar da mi kriterijum za kvalitet stalno raste. Ovo mi je u nekom trenutku bio problem, jer bih pre 2020. godine više forsirao kvalitet, makar i kasnio sa projektima. U međuvremenu sam uspeo da budem brži sa realizacijom, pa ako se festivalski dan (noć) završi u šest ujutru, ja već oko podneva šaljem gotove fotke i završen after movie.

PHOTO: ANĐELA GROZDANIĆ

REFRESH YOUR BOOK

PUTOVANJE KROZ LJUBAV

PIŠE:

MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE:

MARIJA MILOVANOVIĆ, ANĐELA GROZDANIĆ

IVANA BLEČIĆ, DIPLOMIRANI INŽENJER FAKULTETA ORGANIZACIONIH NAUKA, MAGISTAR EKONOMSKIH NAUKA, ODBOJKAŠICA –

NEKAD AKTIVNA, A ZAUVEK ZALJUBLJENA U OVAJ DIVAN SPORT. MAJKA JE DVA DEČAKA I DUBOKO VERUJE DA JE PORODICA KLJUČ

SREĆE ZA SVAKOG POJEDINCA. ENERGIČNA

JE, KREATIVNA I AKTIVNA, SA IZRAŽENIM FO -

KUSOM I VEROM U POZITIVNE ISHODE – „JER AKO NIJE SREĆAN, ONDA I NIJE KRAJ, ZAR

NE?“ VOLI LJUDE I VERUJE DA SU SVI SUŠTINSKI DOBRI. NAJVEĆE PROFESIONALNO PRIZNANJE ZA NJU JE KADA IMA PRILIKU DA IM BUDE PODRŠKA NA PUTU PROMENE I RAZVO -

JA. PRAKTIČNO ISKUSTVO JE GRADILA NA RAZLIČITIM MENADŽERSKIM POZICIJAMA U DOMAĆIM I MEĐUNARODNIM KOMPANIJA -

MA, A POSLEDNJIH 15 GODINA VODI TIMOVE

SA ŽELJOM DA ŽIVI ONO U ŠTA VERUJE – DA JE MOGUĆE POSTIZATI VRHUNSKE REZULTA -

TE, A BITI I OSTATI ČOVEK MEĐU LJUDIMA.

TRENUTNO JE NA POZICIJI HR DIREKTORA U INTERNACIONALNOJ KOMPANIJI KOJA BROJI 1300 ZAPOSLENIH.

KAKO DUBOKO VERUJE DA JE NEPREKIDNO UČENJE VREDNOST KOJA JE VODI KROZ ŽIVOT, A ZNANJE RESURS KOJI NAS USMERAVA I ODREĐUJE, POHAĐALA JE MNOGOBROJNE EDUKACIJE I TRENINGE, DOK MNOGE OD NJIH I SAMA ORGANIZUJE. SERTIFIKOVANI JE INTERNACIONALNI NLP TRENER (FELLOW MEMBER IANLP), KAO I SERTIFIKOVANI INTERNACIONALNI TRENER I KOUČ PREMA PCM METODOLOGIJI. INTERNACIONALNI JE TRENER I FACILITATOR PREMA POINT OF YOU METODOLOGIJI I LICENCIRANI MEDIJATOR ZA MIRNO VANSUDSKO REŠAVANJE SPOROVA.

VANREDNI JE PREDAVAČ MOKROGORSKE

ŠKOLE MENADŽMENTA, U KOJOJ JE EKSPERT ZA TRENINGE KOMUNIKACIJE I LIČNOG RAZVOJA. ORGANIZUJE I SERTIFIKOVANE I AKREDITOVANE PROGRAME NLP EDUKACIJA, A KROZ INDIVIDUALNI BIZNIS KOUČING SA SVOJIM KLIJENTIMA POSTAVLJA I REALIZUJE IZAZOVNE POSLOVNE CILJEVE. SVOJE TRENINGE JE DO SADA IMALA PRILIKE DA IZVODI U BEOGRADU, NIŠU, BANJA LUCI, PODGORICI, TIVTU I BEČU.

IVANA BLEČIĆ PREDSTVIĆE SVOJU DRUGU KNJIGU POEZIJE PUTOVANJE KROZ LJUBAV U UTORAK, 5. MARTA 2024. GODINE, U 20 ČASOVA, U AKADEMIJI 28. NEĆE TO BITI JEDNO SASVIM OBIČNO KNJIŽEVNO VEČE VEĆ PREDSTAVA ZA DUŠU KROZ REČ, POKRET, MUZIKU. PRIHOD OD PRODAJE KNJIGA I ULAZNICA IDE U HUMANITARNE SVRHE, ŠTIĆENICAMA SIGURNE KUĆE U BEOGRADU. BUDIMO DEO OVE HUMANE PRIČE I PODRŽIMO ŽENE I POEZIJU.

Kako izgleda Putovanje kroz ljubav? To je tvoja druga knjiga poezije. Šta je bila motivacija i inspiracija da kreneš putem pisanja?

Pisanje nisam birala, ono je izabralo mene. Od malena sam imala snažnu potrebu da ono što mislim i osećam pretočim u reči. Reči su me volele, klizile su lako i jednostavno niz moje ruke i nalazile svoje mesto na papiru. Pisanje je moj način da uhvatim trenutak, odbolujem bol, podelim radost, pisanje je zapravo moj dokaz da sam živa i pokušaj da uhvatim i prikažem život. Putovanje kroz ljubav, moja druga zbirka pesama, desila se potpuno neočekivano. Nikada nisam razmišljala da pišem o ljubavi. Ona je za mene bila toliko velika i važna da sam se pitala da li sam uopšte dostojna da pišem o njoj. Onda su me, kako to obično i biva u bajkama, dvoje ljudi koji istinski žive ljubav pozvali da im održim govor na venčanju. Sa lakoćom sam sve ono što sam videla u njima pretočila u reči. Bilo je jednostavno pisati o ljubavi kada se nalazila ispred mojih očiju. I tako je nastala ova zbirka. Kad ljubav odluči, ona se desi i ne bira ni mesto ni vreme i ne traži saglasnost. Sada je odlučila da se spusti na moje reči i u moje stihove.

Knjiga poezije Putovanje kroz ljubav je podeljenja u četiri ciklusa.

Moja celoživotna vrednost jeste neprekidno učenje. Duboko verujem da je naša svrha u ovom životu da učimo i spoznajemo sebe, život, pa i ljubav. Kako je svaka ljubav različita i posebna, nisam uspela da nađem jednu univerzalnu definiciju ljubavi. No, ljubav kao i sve drugo u prirodi ima prepoznatljive cikluse. Oni se smenjuju, nadovezuju i upotpunjuju. I tako zajednički, sjedinjavanjem različitosti, ljubav čine kompleksnom i predivnom.

Knjiga je sačinjena od pesama koje su grupisane u četiri ciklusa. Ima u ovoj knjizi i moga pečata, ima nekog učenja, odnosno proznih tekstova koji opisuju četiri faze ljubavi na početku svakoga ciklusa. U knjizi vas vodim kroz euforiju i energiju koju nosi zaljubljenost, potpuno predavanje koje krasi prepuštanje, težinu koju nosi razočarenje i snagu koja je potrebna za povratak sebi i ljubav iz tog mesta.

Promocija knjige će biti 5. marta 2024. godine u Akademiji 28. Kako si je zamislila?

Promocija je trenutak kada ćemo jedno sasvim obično veče učiniti posebnim i zaroniti u putovanje kroz ljubav svim čulima. Kroz poeziju, pesmu i gitaru. Kroz ples i priču. Na sceni će mi se pridružiti mnogi talentovani i kreativni ljudi, biće tu i specijalnih gostiju: balerine iz baletskog studija za odrasle Grazia, novinarka Sanja Lubardić, plesači pozorišta na Terazijama, muzičari Rajko Đokovič i Vuk Tomić, književnica i recezentkinja Gordana Jež Lazić, Jelena Arsić, solista i koreograf baleta pozorišta na Terazijama, i još po neki gost iznenađenja.

Biće to veče za pamćenje. Oda umetnosti i oda ljubavi.

Šta je misija ove knjige i tvoja intimna želja?

Moja intimna želja je da zajedno sagledamo ljubav, šta ona jeste, a šta nije. Da kroz moje reči i faze koje sam u knjizi opisala, ljudi osete i osveste gde su oni u ljubavi. Da pošaljem snažnu poruku da vratiti se sebi ne znači nužno izgubiti ljubav, već voleti zrelo iz mesta ljubavi prema sebi, jer smo odatle spremni i sposobni da najviše damo drugima. Želim da ohrabrim čitaoce za ranjivost i izloženost, jer se kroz njih stvaraju najdublji i najvredniji odnosi.

Celokupni prihod od prodaje knjige je usmeren u humanitarne svrhe.

Od trenutka kada je knjiga nastajala mi je bilo

potpuno jasno da ljubav kao temu ne mogu i ne želim da komercijalizujem. Odlučila sam da će sav prihod od ove knjige ići u humanitarne svrhe, jer jedino tako meni ima smisla. Nisam dugo razmišljala kome ću nameniti sredstva, želela sam da ovim izdanjem podržim sve one dame koje su se u ime onoga za šta su verovale da je ljubav izgubile sebe. Želela sam da im pomognemo da se vrate sebi i da iz tog najlepšeg i sigurnog mesta pronađu neku novu pravu ljubav. Iz tog razloga, sav prihod od prodaje knjige biće doniran Prihvatilištu za žene i decu žrtve nasilja u porodici – Sigurna kuća Beograd.

Šta ti pisanje donosi? I da li se bojiš suda kritike?

Pisanje mi donosi mir, osećaj da živim svoju svrhu. Kada pišem kao da čujem glas koji šapuće „tu si gde treba da budeš, to je to, ovo je tvoje mesto“. Pisanje mi donosi i oslobađanje, rasterećenje, ali i radost. Prezahvalna sam kad moje reči taknu tuđa srca i probude najlepše u ljudima kao što je to bilo na pomenutom venčanju ili prvoj promociji.

Kritike sam se bojala, ali ponajviše sam strahovala od ogoljavanja, od toga da svetu prikažem i neka skrivena mesta u meni. Prošla sam to sa prvom knjigom koja je velikim delom autobiografska. Trebale su mi godine da i ja sazrim, prihvatim sve delove sebe, kako bih ih mogla pustiti u svet. Zbog toga je prva knjiga čekala više od 20 godina da ugleda svetlost dana. Sada se više ničega ne bojim. Prošla sam to prvo „vatreno krštenje“ i sada želim i osećam da mogu da pišem o svemu za najrazličitiju publiku i kroz različite žanrove. Jer ta multidisciplinarnost je nešto što me prati, rekla bih, od rođenja. Tako će, na primer, moja sledeća knjiga na kojoj već uveliko radim biti zbirka priča za decu.

Svestrana si na mnogim poljima. Koja ti uloga najviše prija?

Iskrena da budem, ovo je zaista promenljiva kategorija i favoriti su se menjali kako sam se menjala i sazrevala. Svaka životna faza je nosila svoje i tražila različit fokus. U jednom periodu, sport je bio sve, zatim mi je razvoj identiteta poslovne žene bio jako važan. Kada je majčinstvo stupilo na scenu, sve je nekako ostalo po strani. Zatim je edukatorka u meni dugo držala primat. Sada se lagano spisateljica nežno i strpljivo bori za svoje mesto pod suncem.

Sve moje uloge i sva moja interesovanja pro-

žima rad sa ljudima i za ljude. Stoga, jedna zajednička stvar koja prožima sve moje uloge, a koja me neizmerno raduje jeste kada to što radim ili pružam inspiriše ljude iz mog okruženja. Na edukacijama – za nova učenja, na poslu – za sopstveni karijerni razvoj, kroz pisanje –da otkrivaju sopstveni kreativni potencijal, kroz roditeljstvo – da sam svojoj deci uzor koji im šalje poruke i ideje koje ih motivišu na njihove lične izbore i pobede.

Tvoja prva knjiga je bila autobiografska. Šta je zajednička poveznica između ove dve knjige?

Možda je format knjige ono što ih povezuje. I prva i druga knjiga se sastoje od ciklusa. Na početku svakog ciklusa se nalazi kratak edukativni prozni tekst kao meditativni zapis koji zapravo pojašnjava značenje i definiciju naslovnog poglavlja. I obe knjige se sastoje od pesama koje su nastale i zapisivane u prethodnih 20 godina.

Koji su tvoji naredni koraci u svetu pisanja i kreacije?

Ono što sigurno znam jeste da ću pisati i stvarati. Kao što rekoh, na sledećoj knjizi sam već počela da radim i biće to knjiga za decu. Posle toga, želela bih da izdam stručno štivo na temu ličnog razvoja i metodologije postavljanja ciljeva. Obrise i te knjige već imam u glavi.

Želja mi je i da organizujem umetničke večeri, okupljanja u nestandardnim formama i da povezujemo različite umetnosti – poeziju, pesmu, poket, muziku, besedništvo. Nešto slično kao što sam organizovala i na svojim promocijama, jer sam po reakcijama ljudi i emocijama koje smo zajedno uzburkali shvatila koliko nam nedostaje takvih sadržaja, a i ja neizmerno uživam sa svojim timom u njihovom kreiranju.

Tema martovskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Out of the Box“. Da li si nestandardna u osvarenju svojih ideja?

Kako se dobro uklapam u temu, ništa nije slučajno. Već neko vreme živim potpuno „out of the box“. Spajam nespojivo. Najviše uživam kad stvaram nešto potpuno novo, autentično. Moja prva knjiga je i dobila naziv hibridna baš zato što se nije mogla svrstati ni u jedan postojeći žanr. U poslu stalno ohrabrujem saradnike na lude, kreativne ideje. Promocije koje organizujem su toliko netipične da imam problem kada treba da im dam naziv. Evo, na primer, poslednja u Akademiji 28 je nazvana Predsta-

va za Dušu, jer nije bilo postojećeg naziva koji je mogao opisati šta će sve ona doneti.

Definitivno ne možemo biti kreativni ukoliko ne izađemo izvan kutije. Živim kreativnost i podstičem je i inspirišem kod drugih ljudi – što kroz posao, što kroz edukacije, što kroz pisanje ili koučing. Biti umetnik u pisanju ili u životu je nemoguće ukoliko ne iskoračimo iz zone poznatog.

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR BOX

FUORI DAGLI SCHEMI

SCRIVE: FABIO MASSIMO FAGGI

“OUT OF THE BOX “. . . “FUORI DAGLI SCHEMI” .

MA . . . “FUORI” DOVE ?

Esiste veramente un confine tra lo spazio mentale schematizzato e un presumibile vuoto esteriore che sia ancora da riempire con immaginazioni assolutamente libere ?

Esiste una linea oltre la quale ci si possa ritenere esenti da ogni pressione di schema mentale ?

Se una tale dimensione esistesse davvero, sarebbe la Tabula Rasa della mente: un azzeramento neurale e neuronale che ripristina il cervello umano alla condizione di partenza, riproponendo una verginità esistenziale sconcertante e fragilissima; perché di schemi si vive, così come un computer vive di programmi.

E proprio come i programmi informatici, gli schemi di pensiero sono molti e sovrapposti l’un l’altro, come veli di cipolla, come scatole cinesi o matrioske russe, fatti di esperienze, abitudini e criptomnesie; e questi schemi disegnano le architetture della nostra Forma Mentis: mappe indispensabili per ipotizzare ogni navigazione o spostamento nei continenti del pensiero.

È pertanto illusorio pensare di potersi liberare da tutti gli schemi mentali che ci compongono perché di schemi è fatta la nostra personalità, il carattere pensante e ogni nostra dinamica intuitiva.

Tuttavia . . . se l’ espressione verbale “Out of the Box” esiste nella maggior parte delle lingue, e se adesso se ne parla molto, ciò significa che esiste perlomeno l’ astrazione di tale idea e certe volte anche una pulsione che ambisce verso tale direzione, seppure senza una meta assoluta raggiungibile.

Qualcuno protesta e sfida le misure di un piano standardizzato, si desidera oltrepassarlo e cioè “qualcosa” accusa una eccessiva pesantezza di un programma in questione, quella procedura che magari ci aiuta nella velocizzazione di uno scopo decisionale a costo, però, di una assenza di critica e di consapevolezza ragionevole dei percorsi

mentali e soprattutto dei risultati.

Anche questioni di tempo, di gusti, di giustizie

Il fatto è che nella misura colloquiale a cui ci si riferisce, la “Box” in questione è un protocollo di pensiero a cui sono assoggettati certi individui, persone che si abbandonano ad un automatismo mentale che accetta i presupposti di chi o che cosa l’ abbia originato, sospendendo, per il bene comune del gruppo, l’ esercizio della libertà di analisi e di critica, che è tuttavia indispensabile per la vera autodeterminazione.

La Box, lo Schema, da cui certe volte è saggio venire fuori, altro non è che l’ automazione del ragionamento: una forma di proto-intelligenza artificiale che proprio come l’ Intelligenza Artificiale nasce da una sintesi ed impone una consuetudine imperante.

Nel corso della storia, lo Schema Mentale, cioè la “Box”, ha indiscutibilmente offerto all’ umanità anche certi tangibili vantaggi quali: la velocizzazione del consenso, la coesione di gruppo, la creazione di un carattere sociale e l‘economia dei processi decisionali.

Si potrebbe addirittura affermare che quasi ogni programma educativo sia un esercizio che propone uno schema e sarebbe ingenuo contro-proporre una ostilità generalizzata nei confronti di ogni struttura schematica.

Ma la contemporaneità ci sfida con elementi che esasperano catalizzazioni preoccupanti e molti cittadini si rendono conto, ogni giorno di più, della pericolosità di schemi mentali costruiti e sigillati, per la prima volta nella storia, dai poteri industriali dei mass media e da forze politiche sempre più arroganti che desiderano imporre se stesse in virtù di legittimazioni fideistiche.

Il libero pensiero invece è inversamente proporzionale all’ efficienza dello schema di pensiero imposto, perché più sono forti e impenetrabili le pareti della “Box” (della Scatola ) e minore risulterà la capacità di critica e di alternativa residua per i cittadini liberi e dissenzienti.

Ogni schema, ogni “scatola” e ogni programma si difende e si legittima col presupposto della

PHOTO: UNSPLASH.COM

sua inopinabile bontà; e la ridicola presunzione del “Politically Correct Thinking” ne è esempio paradigmatico!

In realtà, la politica non è ne corretta ne incorretta, è solo relativa: è semplicemente il confronto di tutte le posizioni presenti all’ interno della Polis. Ed è pertanto la rappresentazione dinamica di un risultato che fondamentalmente resta sempre al di là delle idee di bene e di male.

L’ appropriarsi in maniera esclusiva di certe parole e/o espressioni (nonché di interi schemi di pensiero) altro non è che un escamotage di chi vorrebbe imporsi in virtù di una superiore intelligenza verbale o addirittura di un monopolio lessicale sempre più spesso imposto per legge.

E allora, cosa può esser fatto per liberarsi dalle “scatole” in cui siamo imballati e dagli schemi che ci sono imposti?

Quale strumento risulta più utile per difendere la nostra Libertà di Pensiero e le nostre Capacità di Critica?

In altre parole: come possiamo davvero saltare “Out of the Box” e formulare nostre proprie opinioni che siano il più esenti possibile da consuetudini collettive?

Possiamo farlo solo rivendicando il diritto a una scelta estetica, apprezzando profondamente le nostre analisi e rispettando le nostre scelte, senza paura dei costi da pagare per la nostra Diversità.

Come? Ebbene, in senso psicologico e personalistico, esistono abbondanti lavori accademici che suggeriscono sistemi finalizzati allo sviluppo del pensiero creativo e alternativo (vedi: Joy Guilford, Edward De Bono, Ellis Torrance, Tony Buzan . . .) e che rappresentano anche ottimi metodi facilitativi per nuovi movimenti mentali.

Ma in senso più propriamente esistenziale, l’ingrediente chiave per uscire dalle gabbie del pensiero indotto è, da sempre, la forza propulsiva di ogni libertà, cioè: il Coraggio!

Coraggio per fronteggiare la disciplina imposta dal pensiero dominate, Coraggio per affrontare reazioni di disapprovazione e accuse di esuberanza, Coraggio per oltrepassare ostacoli e pesi inerziali dei sistemi in comando

e Coraggio per credere in se stessi e difendersi da soli di fronte a moltitudini di individui programmati dai sistemi avversi.

Chi pensa fuori dagli schemi, chi pensa veramente “Out of the Box”, sarà sempre combattuto, ridicolizzato e vilipeso dai servi acritici di ogni potere.

Ma la Storia deve proprio a questi individui i maggiori crediti della nostra evoluzione e sarà grazie al loro Coraggio che potremo liberarci dalle paludi distopiche del pensiero convenzionale che ci affoga.

Perché per pensare liberamente è necessaria la Libertà;

e la Libertà non ce la porge nessuno : la Libertà, qualunque Libertà, la si prende sempre e soltanto da soli. E basta.

OUT OF THE BOX

TEKST: MERI BAUK

Ako ste poput mene, pun vam je nos petparačke psihologije, novokomponiranih jedva punoljetnih coacheva, motivacijskih govornika koji ne govore iskustveno, i općenito terora isključivosti pozitivnog razmišljanja.

Ako ste poput mene, posljednjih par godina se često osjećate kao neko tko nije na svom mjestu, uljez u paralelnom svemiru. Dihotomija postojanja.

Niste ludi. Niste promašeni. Otresite sa sebe taj osjećaj srama koji vam je nametnut Instagram lažima.

Svijet u kojem smo trenutno nije nimalo romantičan. Rijetko tko dobije odlične karte pri prvom dijeljenju. Okviri u kojima živimo nisu došli sa uputama za uporabu i izlazak iz njih zahtijeva i vrijeme i pogreške. Papagajsko ponavljanje afirmacija bez ikakve akcije nije dovoljno.

Razmišljati van okvira ne znači negiranje realnih okolnosti u kojima ste se našli. Naprotiv. Što smo svjesniji trenutka i otežavajućih okolnosti, to smo kreativniji, hrabriji i mudriji.

Moji najdraži life couchevi su stariji ljudi. Sve kolosalne spoznaje koje sam pročitala i do kojih

sam došla, nekad davno izgovorio je moj djed. Samo ga ja nisam uvijek pozorno slušala.

Kad sam se prije mnogo godina našla u situaciji za koju sam mislila da je nerješiva, djed mi je dao najbolju lekciju o „out of box“ življenju i razmišljanju. Rekao je da će nas život, drugi ljudi, ali i mi sami često trpati u kutije i ladice koje će nam se činiti poput okova. S vremenom će nam ta kutija postati zona komfora, koju će povremeni neuspješni pokušaji samo učvrstiti.

I u tom odustajanju od sebe leži najveća nesreća.

Jer, po mom djedu, baš tada kad se čini da je bezizlazno, na korak smo do izlaza.

Onda mi je ispričao priču koje se često sjetim.

A priča ide ovako:

Prije mnogo godina, talijanski trgovac je dugovao mnogo novaca starom, nepoštenom vlastelinu kojem se sviđala trgovčeva lijepa kćer. Kako je ona godinama uporno odbijala njegove nasrtaje, odlučio ih je ucijeniti. Predložio je da u vrećicu stavi dva kamenčića, jedan crni i jedan bijeli. Ukoliko djevojka izvadi crni kamenčić iz vreće, morat će se udati za njega i očev dug će biti

isplaćen. Ukoliko pak izvuče bijeli kamenčić, ne mora se udati za njega i dug njenog oca će biti oprošten. Dok se saginjao da pokupi kamenčiće, djevojka je primijetila da su kamenčići koje je uzeo oba crni. Na trenutak ju je obuzeo očaj jer se činilo da nikako ne može izbjeći tešku sudbinu koja joj je očito namijenjena. Stavila je ruku u vreću, stisnula kamenčić i „nespretno“ ga bacila na pod prepun tih kamenja.

Kako nespretno od mene, rekla je.

Ali nema veze, pogledajmo koje boje je kamenčić koji je ostao u vreći pa ćemo tako znati koji sam ja izvukla.

Eto.

Nije „our of box“, ali je „out of bag“.

Princip je isti. Sve su ostalo nijanse…

PHOTO: MIONA SIMOVIĆ STAMENKOVIĆ

PATAGONIJA –“FIN DEL MUNDO”

PIŠE / FOTO: MIONA SIMOVIĆ STAMENKOVIĆ

Zamišljam da se zove Santiago. Ne znam zašto baš tako, ali samo njegovo ime i nije od velikog značaja za nastavak ove priče. Santiago je vozač autobusa na turi između Puerto Natalesa i Punta Arenasa. Dva čileanska gradića udaljena su 247 kilometara, ali će mu trebati više od četiri sata u jednom pravcu da ih savlada imajući u vidu ograničenja brzine i prirodu terena. U ovom autobusu sam i ja. Sedim na sedištu 48, glava mi je naslonjena na prozor. Malo šta prekida moj perpetualan dijalog sa samom sobom. Između ova dva mesta nema nijednog drugog naselja. Vrlo retko se nailazi na dokaze da ovde uopšte i postoje ljudi osim što pouzdano znam da postojimo mi u ovom autobusu i postoji taj put kroz stepu koji su popločali potomci onih koji su ova mesta izabrali za svoj dom. Kada u povratku bude pala noć, provešću sva četiri sata pokušavajući da pronađem neke obrise svetla i da shvatim kako je Santiagu da vozi kroz potpuni mrak na deonici koju su označili sa “fin del mundo”. Razumeću da je najteže učiniti život jednostavnim, mnogo ga je lakše zakomplikovati. Pitanja koja sebi postavljamo u urbanim sredinama nisu pitanja koja ovde nešto znače, niti su odgovori sa kojima smo ovde došli primenjivi. Trebaće mi dvanaest dana u Patagoniji da se uverim da njeni gradići nisu nezaboravni, ali njeno nebo i nepredvidiva prostranstva sigurno jesu.

Vratićemo se kasnije ovoj Santiagovoj ruti, ali pre toga moramo preleteti Jadransko more, Italiju, Mediteran, Alžir, Senegal, Atlantski okean, stići do obala Brazila, pa leteti duž dugačke obale ove zemlje, potom preko Urugvaja, i posle skoro petnaest sati leta sleteti u Buenos Aires. Nema lakog načina da se stigne do Patagonije, ali moj putnički entuzijazam čini mi podnošljivim i klaustrofobično sedenje na onom užasnom mestu u sredini reda aviona. Buenos Aires ima zaista “dobar vazduh”, prepun je zelenila, čist i doteran po uzoru na svoju evropsku braću. Provešćemo ovde jedan dan i jednu kratku noć jer se naš put nastavlja. Do Patagonije imamo još malo više od tri sata avionom do El Calafatea, mesta koje smo označili kao startnu tačku za turu. El Calafate je do pre petnaestak godina imao samo par hiljada stanovnika, kasnije kada je lokalac postao predsednik Argentine, dobili su aerodrome, pa se broj stanovnika i broj turista značajno povećao. (Imam oprečna osećanja po ovom pitanju. Bila bih licemerna da kažem da je ova regija trebala da ostane nedokučiva, a sa druge strane i na kraju putovanja jedino čemu se

nadam je da je masovni turizam nikada neće pronaći.) El Calafate je dobio ime po planini, a ona po bobičastom voću sličnom borovnicama. Sam gradić nije naročito inspirativan i to je generalni utisak – ovde ništa što je čovek napravio nije tema, niti se zbog toga ovde dolazi – do ovog kutka sveta stižu samo oni rešeni da šetaju kilometrima i satima i sa poštovanjem posmatraju maestralnost prirode, planinarenje se smatra vrlinom, a “turizam je smrtni greh”. Za najbolje poglede se ovde morate prvo popeti i ne bi bilo dobro da mnogo žurite da vam ne promaknu sve nijanse kojih je milion, kao ni uzdah poput onog sa mesta koje zovu “Curva de Los Suspiros”, što u prevodu znači Krivina uzdaha. Baš tu se zaustavljamo na kratko kada ugledamo obrise glečera Perito Moreno. Za nekih pola sata ćemo se naći ispred njega i ja ću po drugi put u svom životu doživeti simultani gubitak i teksta i daha. Svaka izgovorena reč pogađa samo nasumične tonove, ali ne i ceo stih, svaka slika prikazuje samo segmente, cela je panorama neuhvatljiva, nestvarna, i iako ovde sa najiskrenijim namerama pokušavam – fer je reći, potpuno je neprepričiva. Glečer Perito Moreno je ledena reka, dugačka preko trideset kilometara, koja se završava tirkiznim ledenim zidom visokim preko sedamdeset metara. Ispod vode se skriva još sto metara leda. Nestvarna plava boja je od kiseonika koji ostaje zarobljen u ledu, a tamniji slojevi kojima je prošaran su od kamenja i mulja koje se nakupi usput. Nekom neobjašnjivom magijom, ovaj glečer ne deli sudbinu većine na ovoj planeti – on raste iz godine u godinu i gledajući ga izbliza ne uspevam da se otmem utisku da bi svaka druga sudbina bila tako nepravedna i tako strašna.

Tišina u Patagoniji je svuda – zaboravili smo na potpuno odsustvo zvukova, posebno u gradovima. Tišina je modernom čoveku postala neprijatna, a u Patagoniji me opčinila. Putovali smo iz El Calafatea do El Chaltena narednog dana kada sam sebi potvrdila da je najlepši način da doživiš ovo mesto zapravo da putuješ ćutke. Stižemo do nacionalnog parka Los Glaciares i jezera Laguna Torre. Očekivali smo da u daljini ugledamo vrhove Fitz Roya, ali on se ćudljivo ne da, sakriven u oblacima i magli prepušta nas, kao i mnoge pre nas, mašti. Na jezeru ćemo jedva izdržati desetak minuta zbog olujnog vetra, ali nam je ponuđena i utešna nagrada - na njegovoj površini zatičemo formacije leda koje svetlucaju i izgledaju kao džinovski dijamanti. Novi dan za nova čuda.

Na graničnom prelazu Dorotea između Argentine i Čilea, razumem da smo na međi dva suseda koji tradicionalno vole da se svađaju baš kao i mnoge komšije u svetu: od toga ko treba da dobije veću površinu Antarktika, ko ima najjužniji grad na svetu (i jedni i drugi su dali svoje argumente), do toga ko pravi bolje vino i sočniji stejk. Paradoksalno za ljudsko poimanje granica, priroda je bila nepristrasno izdašna na obe strane podjednako kada je Patagonija u pitanju. Posle argentinskog, krenuli smo u čileanski deo ove regije. Čile je uložio više u turističku infrastrukturu, dok su Argentinci uradili mudrije po principu – došao si na kraj sveta, snađi se, u stanju si. Ipak, pamtiće se za sva vremena spektakularni čileanski ponos Torres del Paine, koji je National Geography proglasio jednim od pet najlepših mesta na svetu i za čije vas obronke planina koje su deo Anda, dolina, jezera i glečera Grey, Pingo i Tyndall ništa ne može pripremiti.

Sećate me se sa sedišta broj 48 u autobusu za koji verujem da ga vozi čovek po imenu Santiago sa početka ove priče. Krenula sam još južnije do Punta Arenasa, pa odatle brodom do malenog ostrva Magdalena koje se nalazi u Magelanovom moreuzu. Ćudljive vode ovog moreuza su mesto na kojem se spajaju dva okeanska diva – Atlantik i Pacifik. Vetrovi su nepredvidivi kao i jake morske struje. Prvi je ovde prošao Magelan još 1520. godine. Posle sat vremena i naš mali brod pristaje uz obalu. Stigli smo na ostrvo koje pripada pingvinima i oni to znaju dok nas nonšalantno dočekuju kao što vas dočekuje rođak ispred kapije. Gledam ih na stotine kako se gegaju po kopnu, a onda se u vodi pretvaraju u vrsne plivače poput strela. Pingvini, retke ptice, biraju sebi partnera za čitav život, a ovo ostrvo je mesto gde podižu svoje mladunce. Nakon dva meseca, mladi pingvinčić zaranja u hladne vode i odlazi put Argentine, Antarktika ili Brazila. Napuštamo i mi ovo ostrvce posle sat vremena i vraćamo se nazad do Punta Arenasa.

Naš Santiago vozi kroz noć. Putnici su većinom zaspali. Pokušavam da sumiram utiske, da razumem tamu ove noći, hrabrost moreplovaca koji su krenuli kroz ove opasne morske lavirinte bez mapa i navigacija, da zamislim kako i koliko daleko vidi kondor dok nas nadleće, kako zvuči

kada se lomi deo glečera Moreno u zimskoj noći i čuje li se taj zvuk hiljadama kilometara unaokolo, kako miriše sedam vrsta patagonijskih orhideja i kojeg je ukusa bobica El Calafate kada uspeš da je ubereš od trnja. Pokušavam da pretpostavim da li se mladunac pingvin seća roditelja sa ostrva Magdalena i da li svaki život počinje jednim takvim iskorakom u nepoznato.

Imam privilegiju da sa ovog putovanja donosim nova pitanja. Stići i vratiti se sa kraja sveta je iskustvo koje ostaje duboko u identitetu ako ste tamo doputovali bez predubeđenja i ako ste pritom uspeli da pobedite i poneki lični strah, verujem, dobili ste i odgovore koji se slušaju u tišini i zatvorenih očiju dok vas ima.

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR PHOTOGRAPHY

INSPIRATION FOR ARTISTS, BLESSING FOR A CITY

WORDS: MIGUEL TERRY VALDESPINO, JOURNALIST AND WRITER

The great novelist Alejo Carpentier accurately named it “the City of Columns”, poet and journalist Gastón Baquero, in a juicy and lengthy essay, recounted it from its birth to its splendor, Los Zafiros quartet heard it in a moan of violins that only played for it, greatest Cuban filmmaker, Tomás Gutiérrez Alea, placed it in the volcanic center of his most memorable film and troubadour Gerardo Alfonso put it in rhythmic movement within a pentagram full of balconies with white sheets.

They were not the only ones to immortalize it since its foundation. Dozens of writers, playwrights, historians, filmmakers, painters, sculptors, photographers, journalists, essayists, troubadours... national and foreign have incorporated it into their creations in such a brilliant way that the attempt of visual artists Sonia Almaguer Darna and Denys San Jorge Rodríguez regarding their intention to offer in 15 pieces a different, innovative face of an equal number of memorable works of architecture that dignifies – and mythologizes, why not? and for the better - the capital city of the largest of the Antilles, even in the midst of deteriorations as painful as noticeable.

Sonia, although still very young, is an artist with a solid career in the field of photography, author of various exhibitions inside and outside the Island, with a special skill to show all shades of human behavior displayed on the theatrical scene or in more public spaces, as well as within certain spaces that seem to refer to those “little things” so intimate, so personal, so melancholic and non-transferable that Catalan Joan Manuel Serrat sang about.

One of the most acclaimed masters of photographic direction in cinema, Italian Vittorio Sttoraro, winner of three Oscars in this specialty, defined photography as “the literature of light”, understanding it as a “silent” expression that, when penetrating human retina, it begins to speak to us like any book, in a clear, precise and moving way about that reality trapped forever in the artist’s shutter.

Sonia shows that grace, not only when she portrays the settings and actors of a drama or a comedy or the protagonists of an event with deep popular roots, but when she notices the beauty in the most unnoticed details of a work eroded by time or for laziness. What others don’t look at, she knows how to look at... and catch.

Definitely, her photography can be as accurate when framing a great work of any artistic expression as it is when searching for the sublime in everyday life.

Denys San Jorge constantly moves within a wide creative range, which can include everything from the complete illustration – drawn in record time – of a cultural journalistic supplement to the writing of a short stories book or a substantial novel having more than five hundred pages. , putting first, of course, the main dish that nourishes his sensitivity as an artist every day: painting on the most unthinkable supports (canvas, cardboard, vinyl records...) and also photography, starring this, on many occasions, by an endless of images, concepts and humanist messages made from work tools inherited from his father, now deceased.

In this four-handed effort, Denys received top quality images from Sonia and then proceeded to complete a sort of second part that would not detract from the refinement of the material received, but would enrich and complement it in a harmonious and atypical way.

Both artists, in full professional maturity, seeking to refresh and illuminate their aesthetic discourse with more powerful lights, away from mimicry and replication, also delighted to explore Havana - and not only to explore it, but also to eternalize it from a new perspective. , they would end up completing their acclaimed exhibition “La Habana que me han da¨o, La Habana que te dejo”.

Both Sonia and Denys opted for a visual reinterpretation of some of the best-known and praised places of Havana architecture of all centuries, such as The Cathedral, the Nacional and Habana Libre hotels, the Focsa building,true institutions of the cultural history of the Caribbean nation, since, in addition to having witnessed some of the most remarcable ups and downs and dramas of domestic politics, they also hosted other stories, dalliances, especially attractive characters and celebrities, worthy of deserving more than a movie or a novel.

-If in charge of Sonia’s lens, with the close collaboration of Denys, the “capture” and printing of 15 monumental works had been carried out, by Denys - without Sonia ceasing to be an active part of this second step - the work was carried out pictorial, which included editing, contrast and composition until forming the collage that would become the original photos, now with a more colorful air and ready to be printed in the canvas format as well as in other formats.

Once all the exhibition has been enjoyed, I dare to assure that it also represents the most sincere tribute to a group of the most memorable Cuban architects, able, at the

time, of happily assimilating the discourse of the architectural aesthetic avant-garde on an international scale. and apply it in a singular way, without struggles or grotesque caricatures to the context of our cities, especially Havana.

I have the impression that, at least among us, of the great creators of visual arts, architects are the least known, unlike the most important Cuban painters and sculptors, whose names we mention more frequently and promote with more enthusiasm in all our mass media. For this regrettable oversight, it is worth it that Sonia and Denys have reminded us, in an intelligent and elegant way, that true architecture should never travel in the freight car, but in first class.

Masters of architecture such as Joaquín Weiss, Eugenio Raynieri Piedra and Eugenio Raynieri Sorrentino, Eugenio Batista, Antonio Quintana Simonetti, Max Girona and Max Borges, among many others, were able to give the most glamorous, eclectic and multicultural city of Cuba a significant part of a seal that identifies and immortalizes it before the eyes of the world, and that stands before us, before the native, the stranger and the emigrant, with the clear intention of showing that for long years - and perhaps forever - the works shown in “La Habana que me han da¨o, La Habana que te dejo” will be simply unsurpassed.

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR STORY

PIŠE: DRAGANA STOJIĆ, AUTOR KNJIGE KREIRANJE RADOSTI

PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ

Putujući trolejbusom od Slavije do Terazija, ne mogu a da ne čujem razgovor dve žene. Jedna sedi do mene, druga stoji pored nas. Jedna govori o tome šta joj sve potrebno za sreću. Po brzini po kojoj nabraja, mogla bih pretpostaviti da odlično poznaje šta joj sve to nedostaje. Taj njen osećaj nedostajanja je veoma jak i obuzimajući.

Žali se na svoje probleme, ali vidi i rešenje: “Sve bi bilo bolje kada bi imao ko da me voli.”

To joj je nekako na prvom mestu. Samo da je neko tu, “da daje ljubav, snagu i podršku, sve bi bilo rešivo”, kaže.

Sedim na svom sedištu i gledam kroz prozor. Pokušavam da ne podignem pogled. Da ne analiziram osobu koja misli da njen život počinje sa partnerom koji daje.

Ona nastavlja dalje.

Kaže da bi zbog partnera ona „bolje radila svoj posao”, „lepše bi se oblačila”, bila bi „ljubaznija prema mušterijama na poslu” i imala bi “više strpljenja sa decom”.

“Samo kad bi i on bio tu”, ponavlja kao mantru.

Počela sam da se vrpoljim na sedištu. Dođe mi da joj kažem da ni jedna ljubav spolja ne rešava njene “probleme”.

Ali ćutim.

Ona nastavlja dalje: “Ali sam umorna i od traženja pratnera.”

“Znam, Leno, znam”, progovori njena prijateljica koja sedi do mene.

Pogledala sam Lenu. Imala je pedesetak godina,

svoje kilograme prekrila je širokim šalom, crvena kosa, a na ruci kojom se držala za držač, svaki nokat na prstu bio je različite boje.

U njenim očima, gestu, rečima i misaonim obrascima je bila izražena ta energija nedostatka. Ta potreba da se što više toga dobije i uzme. To je osećaj kada niste sebi dovoljni i mislite da vam je potrebna još neka nadopuna koja će razrešiti sve vaše dileme i rešiti sve ostale probleme.

Ali neće.

Iz energije nedostajanja, samo raste još veće nedostajanje. Sa energijom nedostatka, čovek postaje fasciniran drugima, a frustriran sobom. Ne oseća se celim i ne zna da se ta praznina ne može popuniti partnerom. Energija nemanja je kada niste zadovoljni onim ko ste vi, pa onda pomislite da bi neko drugi mogao da dođe i da uradi za vas nešto tako veliko i savršeno da biste vi bili konačno zadovoljni sopstvenim životom.

A stvari uopšte ne stoje tako.

Ustala sam i krenula ka izlaznim vratima, kad čuh glas njene prijateljice iza sebe: “Izvinite, vi ste kreiranje radosti.” Nasmešila sam se, rekoh svoje ime i pomislih da je lepo da se čitaju knjige: “Jesam, izvinite, ovde silazim.”

“I mi ćemo”, reče njena prijateljica, povlačeći i Lenu za sobom.

Tako je počeo razgovor. Uglavnom je prijateljica govorila, a Lena je ovog puta ćutala. Rekla mi je da nije čitala moju knjigu, ali me je prepoznala sa društvenih mreža.

“Drago mi je da smo se upoznale”, rekoh i pružajući ruku ženi sa šalom nastavih: “Bilo bi

PHOTO: UNSPLASH.COM

lepo da ne tražite partnera, već da sebe nađete.” Pružila mi je ruku sa svojim šarenim noktima, bez reči. I tako smo se rastale.

To je sve što sam mogla da kažem. Kada nismo utemeljeni u sebi, kada smo sebi nepoznati, kada ne znamo koje su nam mogućnosti, pomislimo da bismo sa nekim drugim “bili ljubazniji”, “birali lepše haljine” ili bili “dobri prema svojoj deci”.

Tragajući za ljubavlju, mnoge žene misle da bi muškarac kojim su fascinirane mogao da ih upotpuni kao osobu.

To bi značilo da im je potrebna potvrda sopstvene vrednosti da bi same sebi vredele više. Ali obično žene koje tragaju za takvom “potvrdom” odlaze u manje.

U manje sebe, manje samopoštovanja, manje samovrednovanja, manje šansi da uopšte sretnu osobu o kojoj maštaju.

Sledećeg dana, javila se Lena.

Po nagovoru drugarice, kaže. To obično nije dobar znak. Takve osobe brzo odustanu i često ne dopuste da se odnos sa terapeutom razvije.

Lena nije odustala.

“Rešena da sebe pronađe”, kaže.

Već je bila povređena u prethodnom braku, a tragajući za novim partnerom, njene rane su se otvarale. Mislila je da će se konačno pojaviti neko zbog koga će rane moći da joj zarastu. Ali melem za naše rane nije u rukama drugih, melem postajemo mi kada otkrijemo da naša očekivanja postaju naša ograničenja.

Sa te tačke smo krenule. Od očekivanja, od prihvatanja sopstvenih povreda i preuzimanja odgovornosti za neuspele veze i nezarasle rane.

Leni je bilo potrebno da izađe iz okvira nadanja, čežnje i želje.

Ta kutija je postala tesna.

Bilo joj je potrebno da otkrije sopstveno polje ljubavi. Kanal kroz koji će doći sve dobro što je u njoj, a što ona nije videla dok je tragala za drugima da joj donesu.

Leni je postalo jasno da iz svog nedostatka ne može osećati vlastito polje ljubavi. A iz vlastitog polja ljubavi, mogla bi da fascinira sebe sopstvenom ljubaznošću, unutrašnjom lepotom, dobrotom usmerenom ka sopstvenoj deci.

Na treći susret je došla otvorenija, bez širokog

ogrtača iza kog je skrivala telo, bez šarenih noktiju. Promena njene unutrašnjosti jasno se videla spolja. To mi je davalo nadu.

“Prvi put imam osećaj da me neko vidi i čuje”, rekla je skidajući kaput.

Na sedmi susret je došla sa osmehom. Sa dobrim osećajem sebe.

Postajala je svesna svojih vrednosti, sve manje je bilo važno da se obuče zbog drugih, da bude ljubazna zbog drugih, da bolje radi svoj posao zbog drugih, počela je da uvažava svoje mušterije i dobijala je povratno uvažavanje koje joj davalo zadovoljstvo.

Iz unutrašnjeg polja ljubavi, Lena je postala svoja snaga.

Dopalo joj se otkrivanje svog polja ljubavi i shvatila je to kao igru u kojoj savladava sledeće nivoe. Sa drugačijom percepcijom svog života, uvidela je da njen život može biti blagostanje i bez partnera koji je “dužan” da joj daje. Postalo joj je jasno da ljubav nije količina koju dobijamo od drugih da bi se osećali voljenim, već da je Ljubav koliko je ima u nama za nas i da tek tada imamo šta dati drugima. Prestala je biti žrtva sopstvenih očekivanja.

Znala je da kad god pomisli da nema izlaza, da je nečemu kraj i da se sve ruši, da postoji prolaz u kojem je prisutna njena snaga za novi početak i let.

Jednog dana je došla i široko raširenih ruku rekla sa oduševljenjem:

“Osećam se kao da sam našla izlaz za ulazak u novi nivo života.”

Skoro smo se srele na mom predavanju, došla je vitka, nasmejana i s partnerom.

REFRESH YOUR AGE

PIŠE: RENATA BAČANEK

Koliko smo u stvari mladi i kada točno počinjemo ulaziti u grupu staraca?

Prateći medije, vrlo često nailazim na naslove poput „Starica, 65 pala na pruzi!“ ili „Baka (50) opljačkana...“. Zar je zaista u našoj svijesti netko sa 60 godina prošlo svršeno vrijeme?

Civilizacijski pomaci doveli su do toga da živimo dulje, izgledamo bolje. Radimo na sebi, termin „cijeloživotno učenje“ utkan je u našu svijest. Pa zašto je onda teško zamisliti da u tim zrelim godinama želim staviti marte, nanjeti Ruby Woo red ruž i partijati do mile volje? Ili bih trebala hodati u smeđem štofanom kostimiću, duljine do koljena, jer to „priliči mojim godinama“?

Pedesete su mi donijele kraj toksičnog braka. Prodisala sam, vremenom.

Skupila svu majčinsku hrabrost i podržala svoje dijete da studira vani. Glumu. Na opći užas obitelji i pučanstva.

Pa mi je tijelo odvalilo pljusku u obliku karcinoma. Trideset tri terapije i devet godina kasnije, eto me bez perike, s novom frizurom i novom dojkom. U drugom dijelu grada i prekrasnim ljudima kojima sam dopustila da uđu moj život.

U pedesetima sam prvi puta u životu zaplesala chair dance. Otišla na koncert Rolling Stonsa. Sa grupom prijatelja pokrenula humanitarnu zakladu u sjećanje na nevjerojatnu ženu.

Trenutno sa grupom fajterica radim na knjizi.

I... odlučila sam obnoviti staru vikendicu, napravljenu od balvana, koju je sagradio moj tata. Pilim, stružem, bojam, gulim kožu i lomim nokte. Nikad sretnija!

Da li sam putem u zrelost duše i srca bila stigmatizirana? O, da! I kao rastavljena, i kao bolesna, i kao svoja.

Da li bih ponovila sve, i možda prije, i možda hrabrije? You bet!

PHOTO: UNSPLASH.COM

Pa ako ponekad osjećate da vam je život dao premalu kutiju... skinite poklopac, razmaknite stranice. Obojite je svježom bojom. Ruby Woo red, vjerujte mi, prokleto dobro pristaje svima.

Renata Bačanek, 65

Renata živi u Zagrebu sa svojom udomljenom mješankicom Točkom. Aktivna je članica Međunarodnog klubu žena, gdje godinama pomaže u organiziranju Božićnog sajma i ostalih dobrotvornih aktivnosti.

Volontira u nevladinim civilnim udrugama koje pomažu ženama oboljelim od karcinoma: kao voditeljica Book cluba, organizatorica večeri poezije i susreta s piscima.

I, naravno, vjerno čita RYL!

REFRESH YOUR FAITH

ИЗВАН ОКВИРА

ПИШЕ: ДАНИЈЕЛА МАРКОВИЋ ФОТОГРАФИЈА: АНЂЕЛА ГРОЗДАНИЋ

У данима припреме за писање овог текста и теме Кутије, многе кутије и пакети су се сами отворили преда мном. О кутији, пакету књига за мене значајном и новом, писаћу у другом тексту, а овда га помињем јер у наслову садржи реч Апокалипса (Откривење).

У поменутим данима отворена су и дружења са људима, читаоцима и главном темом кутије књига.

Користим прилику да употпуним речник који се слаже из текста у текст у овој рубрици и надам се да ће сваком читаоцу бити подстицај да истражује даље и детаљније, али и мотивише да направи свој речник појмова.

Реч Апокалипса долази од глагола грчког – калипто, што значи скривати, и у корену те речи се налази реч кал што изворно означава неку лопту, коцку, скривену просторију, простор скривен од очију људи и апо што значи нешто одшкринути, откривати и отворити. Скривено – јесте предато очима јавности, изнето.

Текст који се налази као последње поглавље – књига у Новом Завету –Откривење Јованово је комплексан, интегрални, за читање компликован и сложен, али и неопходан за канон светих списа.

У колективном памћењу је да и сама реч и њено значење указује на неку катастрофу и све знаке пре и пустош после ње. У тумачењима и доживљајима текста главна тема и порука Откривења често остаје занемарена или непрочитана као главна поента и израз, исказ, порука и сведочење, како ће заједница Бога и света, Бога и човека изгледати.

Постоји популаран књижевни, филмски, уметнички жанр који се бави апокалиптичним темама и што је интензитет епидемија, природних катастрофа, људских немарности већи, и њих је више, а лакше се и клупко односа пред нама расплиће и свакодневно смо у прилици да посећујемо меч рвања планете са човеком и на филму, платну, књигама и у животу.

Тешко је замислити да се у даху не прочита ова откривена кутија и још теже разумети да се текст отме духу читања какво Откривење и има у свом назначењу, а то је да се у заједници као Цркви чита и предаје, тумачи. Текст Апокалипсе јесте текст Литургије Цркве. Стога је и најтеже разумети да може остати неки непрочитани део или самостално песимистично протумачен да је крај и заиста крај. Свега. Света. Човека.

Усамљени човек већ има своје отворене кутије и сраслу за шаку једну кутијицу, која уводи у неки други, нови, али давно описани живот. Шта тачно свакодневно откривамо у тим кутијама? Склона сам оним катастрофама у погледу и ја да поверујем и дам за право да само то из кутија и излази – катастрофа. Ипак, оснажена другим погледом, разумем да неко те кутије користи и за неки смислени садржај и поруку. Кутије служе и да разговарају једне са другима, подстичу се међусобно програми да и без нас и наших руку разговарају и свој речник и појмовник састављају.

Данас је човеку у клупку времена лакше да открије и тај језик, две или више кутијица у руци, него језик, рецимо Откривења.

Да ли зато што је за један потребно само знање, а за други и нешто више?

Унапређују ли кутије језике које потом и скривају од нас и немогуће их је научити знањем? Имају ли оне слободу да досегну свезнање? И хоће ли се појавити покрети и за њихово ослобађање од човека?

Истрошили смо ваљда све покрете и иницијативе да се одбрани и ослободи човек од човека. Нисмо?

Постоји претпоставка да ће те кутије отказати човеку сарадњу, направити свој покрет, јер све хоће да се ослободи од свега. Све узевши у обзир, зашто је онда човеку најлогичнији крај свега, света? Можда зато што нам знање само логику ангажује да би то и било. Ко или шта ангажује више од знања? Ко може једини да открива и нас и себе? Откривање, Откивење је уклањање сваке препреке времена, простора, било које познате нам мере, оно је откривање другог и другачијег језика и дијалога Бога и човека. Човека у Богу.

Нека остане у сваком тексту више постављених питања него одговора, јер показати своју слабост и недореченост показује снагу оног кога очекујем, а знам да одговоре има, макар нам и питања непрестано постављао.

Можда су баш питања највећи простор слободе. Отворена кутија и све изван ње.

REFRESH YOUR BEAUTY

NAJLEPŠE ŽENE SU ONE IZ KOJIH VIDIŠ RADOST ŽIVOTA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

PROF. DR IOANNA BATSIALOU, ŽENA KOJE JE PRE 30 GODINA UVELA MEZOTERAPIJU U SRBIJU, DOBROTVOR, MAJKA, SUPRUGA, PROFESIONALAC, SVOJ JE ŽIVOT POSVETILA LEPOTI I LJUBAVI. U MARTOVSKOM IZDANJU RYL MAGAZINA GOVORIMO O RUTINI U NEZI KOŽE, O ŽENAMA SVETA I ŽIVLJENJU VAN KUTIJE I USTALJENIH PRAVILA.

SAMO SVOJOM HRABROŠĆU I BORBENOŠĆU MOŽEMO SANJATI OTVORENIH OČIJU, VOLEĆI SEBE I DRUGE. TO PROF. DR IOANNA BATSIALOU I ČINI VELIKIM SRCEM.

KAKO IZGLEDA TVOJA DNEVNA RUTINA U NEZI I SVAKODNEVNOM RADU?

Izrazito vodim računa o higijeni kože i imam svoje rituale. Kupanje, sve vrste krema - anticelulit kreme, kreme za zatezanje, kreme za dekolte i lice. To radim svakodnevno, dugo godina, tako da sam već u ozbiljnoj rutini koja traje samo 15 minuta.

Pobornik sam integrativne medicine, homeopatije, kvantne i prirodne medicine, pa jednom do dva puta godišnje odlazim na pregled i profesor Dunjić je moj lekar koji mi propisuje biljne preparate. U 52. godini nemam zdravstveni problem i smatram da je to jako važno jer koristim prirodne suplemente koji su izbalansirani. Posle suplementacije ide lagani doručak koji mi odredi naša nutricionistkinja prof. Jorga i onda sledi 15 minuta za moje najjače duševno jačanje, a to je molitva. Zahvaljujem se Bogu što mi je dao život za taj dan da pokušamo da budemo što pravedniji i bolji. Zatim se dva sata bavim nabavkama za kliniku, marketingom, strategijom ili odlazim u banku, uvek postoji nešto što moram da obavim. Pored toga, tu je i puno putovanja.

Posle podne je uvek klinika, ordinacija, predavanje. Kao edukator i ambasador u svom poslu, radim u još 10 gradova. Uveče rezimiram dan i pripremam se za sutrašnji. Moj život je jako dinamičan, jer pored toga moram da uklopim i roditelje u Atini, dete i njene obaveze. Moj dan traje 20 sati dnevno, a završavam ga molitvom, jer sam lepo i uspešno sve obavila. Tuširam se,

namažem kremama i zaspim u roku od jednog minuta.

KOLIKO DANAS ŽENE MORAJU DA IZDVOJE VREMENA ZA NEGU?

Za svakodnevne potrebe, ženama je za negu neophodno u proseku pola sata ako imaju rutinu. Nanošenje kreme za lice i telo, a nakon toga šminkanje koje traje 10-15 minuta. Jako je važno da se šminka uveče dobro skine i da se nanese krema, a mi za naše pacijente imamo neke obavezne suplemente kao što su vitamin C, D, magnezijum, reshape, relife, i to je 10-15 minuta.

KREME I PREPARATI DELUJU DO ODREĐENI DOBI KAD MIŠIĆNI TONUS PADA. ŠTA RADITI?

Postoji ogroman spektar raznih regenerativnih procedura kako bi se očuvao mišićni tonus. Na primer, hodanje. Čovek koji hoda pola sata na dan ima pojačani tonus, zatim postoje razne vrste masaža, pakovanja. Imate mnoštvo aparata koji doprinose podizanju tonusa: radio-talasi, ultrazvuk, laseri, radio-frekvencije za podmlađivanje, zatezanje. Postoji takođe veliki broj raznih procedura integrativne medicine: kvantna medicina, homeopatija, akupunktura. Ako ne znate šta da izaberete, konsultacije kod nas su besplatne.

DA LI JE LEPOTA DANAS PRECENJENA?

Lepota je večni pojam u svim starim kulturama. Lepota je imperativ, ne samo spoljašni. Svako bi hteo da bude lep, ali najpre moramo da se dopadnemo sami sebi, pa onda i drugima. Naravno da postoji granica lepote. Ja sam jedna od retkih lekara koji je za prirodnu lepotu. Ne volim velike jagodice, usne. Nedavno sam bila edukator u Kuvajtu, gde je 90% žena bilo zamotano i ne vidite ništa sem lepote u njihovim očima, taj žar. Ona vas pogleda i shvatate da može da osvoji ne samo muškarca, već ceo svet. Sem njenih očiju, ne vidite ništa. Ne vidite ni osmeh, ni zube, ni telo. Ali vas pogleda i ostanete bez daha. Šta nam to govori? Da je lepota u očima, u daru. Mi živimo u vremenu gde dominiraju reklame, FB, IG, lažne slike, i ide se ka tome da žena izgleda što prostije kako bi privlačila muškarca. A sa druge strane je toliko jednostavno da neko bude lep, negovan, srećan, da ima izbalansiranu lepotu duše, tela, izgleda. Svi bismo trebali da težimo ka

tome, a ne da nam nametnu koliku širinu struka moramo da imamo. Ako posmatramo skulpture antičke Grčke, lepota uvek podrazumeva da žena i muškarac imaju lepo telo i da su obrazovani. To je balans između prirodnog izgleda i prirodnih terapija. Tada su terapija bile blato, sunčana terapija, biljni eliksiri, a nije bilo hemije. I važno je da su bili izrazito školovani.

PUTOVALA SI SVETOM I ŽENE SVETA DOLAZE NA KLINIKU. DA LI BI MOGLA DA IZDVOJIŠ KOJE I ČIJE ŽENE SU NAJLEPŠE?

To nema veze sa nacijom, već sa sklopom. Srpkinje su lepe žene. Bog im je dao takvu konstituciju da su visoke, da imaju lep ten, kožu. Mi živimo na najlepšem Balkanskom poluostrvu, imamo četiri godišnja doba, more, planine, sneg. Neki ljudi nikad ne vide sneg, ili je jako hladno, ili je toplo i dosadno, i sve je isto. Gen Srpkinja je fantastičan. Za razliku od Grkinja, ranije su bile niže rastom, male karlice, većih kukova. Sada se sve to menja. Slovenski narodi imaju najbolju genetiku. Švajcarci su daleko od lepote i pored toga što imaju novca da rade apsolutno sve, oni to odbijaju. Njima je važnije da pare drže u banci nego da se neguju. To je neka druga životna filozofija. Ako gledamo procentualno, Srpkinje su najlepše. Po mom mišljenju, najlepši su oni koji imaju harizmu, osmeh, da se vidi radost života, da ima pozitivnu želju, volju i energiju. Taj čovek je uvek lep. Treba se baviti ne samo fizičkom lepotom, već obrazovanjem, razvijanjem na svakom polju. Otići na predstavu, pogledati neki film, čitati neki magazin kao što je RYL, na koji sam preponosna što postoji jer nosi duh i estetiku lepog. Odavno nisam čitala nešto tako inspirativno, a pri tom je sve jako lepo i elegantno.

Dizajn svetski, autori sjajni, urednica najbolja.

MESEC JE MART - ŠTA BI PREPORUČILA ŽENAMA?

Zavolite sebe - to je must. Mi smo naučene da svi drugi budu na prvom mestu - od oca, brata, supruga, ali žena mora da ceni sebe. Da izlazi, da se druži. Ljudi koji se bave drugim ljudima imaju komplekse i lagano se razboljevaju. Svaka žena mora prvo sebi da udovolji, jer ako je na poslednjem mestu, završava sa bolestima kancera dojke i štitne žlezde. Bavljenje sobom ne znači da se ne gledaju drugi ljudi.

Žene trebaju da se druže, moraju da nađu vremena za sebe, da idu na masažu, tretman lica - da se bave sobom u pozitivnom smislu.

TEMA MARTOVSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „OUT OF THE BOX“. KAKO IZGLEDA TVOJ ŽIVOT VAN KUTIJE?

Ja sam osoba koja živi van kutije, jer nisam klasična žena koja je posvećena samo porodici. Volela bih da se više bavim domaćinstvom, da više kuvam pošto fantastično spremam hranu i volim goste, ali nažalost moje profesionalne obaveze mi to ne dozvoljavaju. Nisam ni u snu mogla da zamislim da ću biti tako uspešna, tražena.

Vi ne možete da budete van kutije ako nemate ogromno znanje. Vi možete da budete out of the box samo kroz znanje i ljubav prema pacijentu i poslu. Pošto moje znanje i sposobnosti prevazilaze sve to, mi definitivno izlazimo iz te kutije.

REFRESH YOUR POSSIBILITIES

EMBRACE THE BOTTOMLESS POSSIBILITIES

WORDS: NERMIN SAMIĆ

In the hustle and bustle of ultramodern life, it’s easy to get caught up in the humdrum of daily routines, trapped within the confines of our own minds. We cleave to the familiar, sticking to the beaten path of conventional wisdom, ignorant of the vast possibilities that lie just beyond the boundaries of our imagination. But what if we dared to break free from the impediment of tradition and embrace a new way of thinking? What if we ventured beyond the confines of the proverbial box and explored the uncharted homes of creativity and invention?

For numerous people, the concept of “out of the box” thinking may feel foreign or even selfish. From a young age, we’re conditioned to cleave to societal morals and prospects, to follow the rules and play by the book. But true creativity knows no bounds, and it’s only by stepping outside of our comfort zones that we can unleash the full eventuality of our imaginations.

So how do we begin this trip of creative emancipation? It starts with a shift in perspective, an amenability to challenge the status quo and question the hypotheticals that govern our lives. Rather than viewing problems as obstacles to be overcome, we should see them as openings for growth and discovery. We must be willing to explore unconventional ideas, think outside the box, and consider perspectives that may feel radical or absurd at first regard. But breaking free from the box

isn’t just about allowing something else – it’s about embracing a whole new way of being. It’s about cultivating a mindset of curiosity and disquisition, being open to new ideas, and amenability to take pitfalls. It’s about connecting with our inner child, tapping into that sense of wonder and admiration that allows us to see the world with fresh eyes.

As humans, we frequently flatter ourselves on our rationality and sense, on our capacity to break free from problems through sheer force of will. But true creativity requires more than just intellect – it requires suspicion, empathy, and an amenability to embrace the unknown. It requires us to listen to our hearts as well as our minds and to trust in the power of our instincts and intuition.

In the end, breaking free from the box isn’t just about allowing to draw outside the lines – it’s about tearing down the walls that separate us from our true characters. It’s about embracing our inner artist, our inner utopian, and allowing ourselves to be guided by the whispers of our souls. So let us cast off the chains of convention and embrace the bottomless possibilities that lie just beyond the horizon. Let us dare to conjure, to imagine, to produce – for it is in the act of creation that we truly come alive.

PHOTO:

PROSTOR

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

STANISLAV CANE STANKIĆ, AUTOR, VODITELJ I REALIZATOR EMISIJE „PROSTOR“

KOJA SE VEĆ 18 GODINA EMITUJE U JAVNOM PROSTORU SRBIJE. OD 2006. GODINE, RADIO JE NA TV KOŠAVI GDE JE EMISIJA I

NASTALA U SARADNJI SA KOLEGINICOM

JASMINOM ĐURIĆ TOROVIĆ, KOJA JE U CANETU I PROBUDILA LJUBAV PREMA NOVINARSTVU.

DANAS SE CANETOV „PROSTOR“ BAVI TEMAMA IZ OBLASTI AMBIJENTA, DIZAJNA, ARHITEKTURE, PRIMENJENE UMETNOSTI, TURIZMA.

Kako bi opisao svoju emisiju „Prostor“koja je bila osnovna ideja i u šta se danas razvila?

Televizijski posao sam zavoleo čim sam kročio na TV Košava, a to je bilo u januaru 2005. godine. Tada sam počeo da radim na procenat u marketingu. Kolege su me brzo prihvatile i svoj doprinos sam dao skoro svakoj emisiji. U maju 2005. godine, u Beogradu je organizovan Sajam erotike, koji je u to vreme bio malo škakljiva tema, ali sam to uspešno odradio. Tu sam i pridobio simpatije kolega koje su očeki-

vale da marketing služba obezbedi neki ketering. Bili su skromni i tražili su nekakvu pekaru, gubeći svaku nadu. Jedino je moj prijatelj Enes Sadiković verovao i rekao: „Cane će sigurno nešto da nam obezbedi.“ Naravno, to nije bila pekara, već sam za sve dane sajma obezbedio kompletan meni sa splava Ada. Ovo je mala uvertira kako sam došao do emisije Prostor. Do novembra 2005. godine, nisam bio stalno zaposlen nego sam radio kao saradnik. TV Košava je bila u viševlasničkom sistemu i jedan od vlasnika je bila nemačka TV Kanal 1. U novembru je vlasnik dolazio na televiziju, a ja sam na Čukaričkoj padini bio na sastanku. Pri povratku na televiziju, gde sam trebao da idem na sledeći sastanak, udario me je automobil na pešačkom prelazu. Koliko sam bio zanesen za posao, pozvao sam sekretaricu da mi obezbede neko odelo iz fundusa jer sam iscepao jaknu i bio sav prljav. Po dolasku na televiziju, kolege su mi nudile njihovu zdravstvenu knjižicu i da odem u Urgentni centar na pregled. Otimao sam se jer nisam osećao jake bolove, ali to je video gospodin Peter, vlasnik TV Kanal 1. Kada je čuo da sam vredan radnik i da neću na pregled već na sledeći sastanak, odmah je rekao da me prime u stalni radni odnos. TV Košava je imala bogat i zanimljiv program. U meni se rodila želja da stvorim emisiju i video sam da bi opremanje prostora, zanatlije, manje poznati umetnici i sve zanimljive teme mogle biti teme moje emisije. Savetovali su me da pogledam neke strane emisije, ali sam hteo da sve ono što osećam pretopim u svoju emisiju i da ne

kopiram neki kliše. Obratio sam se direktorki Snežani Vitas da imam ideju za emisiju. Očekivao sam mnoga pitanja i vreme da bih sve to pokrenuo. Ona je cenila moj rad u marketingu i nije posumnjala u moj projekat. Odmah smo otišli u animaciju gde je rekla: „Cane je idejni vođa svoje emisije, pravite mu špicu.“ Emisija je počela sa emitovanjem 21. januara 2006. godine. Emisiju je počela da vodi moja saradnica Jasmina Đurić Torović, kojoj sam neizmerno zahvalan je sam od nje mnogo naučio o novinarskom poslu, a snimatelj Dalibor Vučković je probudio u meni želju za kamerom i kompozicijom slike. Saradnja sa drugim kolegama i njihovim emisijama, ostavili su veliki trag u mom srcu. Promenom vlasništva TV Košava, jedva sam uspevao da opstanem na televiziji i morao sam je napustiti, ali imao sam sreće da je BN TV odmah želela da emituje emisiju i tako je nisam prekidao. Danas se emisija emituje na više regionalnih i lokalnih TV stanica. Teme emisije su se proširile, ali tema o putovanjima i gradovima je veoma zanimljiva. Obišao sam dvadesetak zemalja i mnogo gradova. Doživeo sam mnogo lepih uspomena, ali bilo je i teških situacija. Bio sam napadnut u Turskoj i u Bugarskoj i jedva sam se izvukao. Teško je kada sami snimate. Napomenuo bih da sam više puta bio na granici da prekinem emisiju, ali nekako sam se izvukao u poslednjem momentu. U jednoj poplavi koju sam doživeo, ostao sam bez dosta arhive i opreme za posao. Radeći na seriji „Pet“, reditelj Balša Đogo mi je kada je čuo da sam ostao bez kamere ustupio jednu sa kojom i danas radim, ali za bolje kadrove mi je neophodna i bolja oprema.

Iz koje emisije nosiš najlepše uspomene, a kada ti je bilo najteže prilikom rada?

Uh, teško pitanje kada volite sve što radite. Od divnih iskustava, istakao bih putovanje u Nirnberg, Brisel, Briž, Amsterdam i Grac. Ovo je bio prelep aranžman, mada svako putovanje u Španiju i Italiju ostavlja snažan utisak na mene. Od najtežih momenata, svakako napad u Turskoj i Bugarskoj. U tim momentima, jako je bitno biti pribran i izvući se, a mislim da sam tada više brinuo za opremu nego za sebe. Nekada sam se penjao na litice i stubove da bih zabeležio što bolji kadar, a ovu ludost mogu da razumeju samo kolege.

Da li uspevaš da spakuješ sve kako treba, od emisije koju radiš do klijenata koji znaju i mogu da prate i plate tvoj rad? Rekla bih da je danas izuzetno teško sve to upakovati.

Nažalost, ne uspevam da ostvarim sve svoje zamisli. TV emiteri me razumeju i često imam retrospektive i neke reprize, ali zahvaljujući edukativnim i zanimljivim temama nekako opstajem. U potrazi sam za sponzorima emisije.

Tvoje kolege i gledaoci podržavaju tvoj rad. Koliko ti to znači u ovom trenutku?

Stojiš iza, ali i ispred kamere. Koja uloga je u tebi jača?

Moja jača uloga je iza kamere. Smatram da voditelji treba da budu tu za emisiju, a ne emisija zbog njih. Drugo, sjajan je osećaj kada stvorite savršen kadar. Evo i jedne anegdote. Na jednom konkursu za fotografiju na društvenoj mreži, poslao sam kadar sa Sjeničkog jezera. Reditelj Radivoje Raša Andrić mi je pohvalio fotografiju i pomislio sam kada se njemu dopada, moram da pobedim. Tako je i bilo, osvojio sam nagradu.

Koje teme te pokreću na veliki rad i entuzijazam?

Možda velika znatiželja u meni stvara određene teme. Zbog trenutne situacije sa opremom i podrškom, ne mogu da ostvarim sve želje. Teme poput istorije, arhitekture i putovanja su uvek inspirativne.

Prijatno sam iznenađen koliko me gledaoci podržavaju, to najviše osetim u komentarima na društvenoj mreži, ali i na sajmovima i ulici gde me prepoznaju. U ovom momentu, najviše bih želeo stalni posao, jer bez redovnih primanja je teško opstati. Imam ogromnu želju da svoje iskustvo sa filma prenesem na emisiju i da to bude poluigrana forma. Smatram da bi edukativan sadržaj kroz takvu formu bio interesantan.

Gde vidiš sebe za pet godina?

Kao što kažu da nada poslednja umire, nadam se da će neko prepoznati moj rad i da ću ostvariti svoje želje o emisiji. Teško je sada misliti pet godina unapred, ali bi mi bilo žao da nakon 18 godina stanem, posebno što na televiziji ima sve manje obrazovnih i atraktivnih tema.

Šta nam spremaš za mart?

S obzirom na to da pratim sajamske manifestacije u Beogradu i Novom Sadu, biće reportaža, a ukoliko se javi neka turistička agencija ili opština, biće i priča sa putovanja.

REFRESH YOUR INTUITION

PUT IZ DUBOKOG OSEĆAJA

PIŠE: VESNA DOBRIJEVIĆ

Oduvek sam imala posebno interesovanje za sve što je drugačije od ustaljenog načina razmišljanja i volela sam da to uklopim u svoj životni stil.

U momentima izbora i odluka, najčešće sam sledila svoj put iz dubokog osećaja. Tako sam od 2020. godine po prvi put realizovala nekoliko uspešnih kreativnih projekata. U vreme najveće panike i neizvesnosti, duboki osećaj mi je sve vreme pokazivao dobar pravac. Veći je fokus bio na mojim unutrašnjim radostima nego na svetu oko mene.

Posebno me fasciniraju moderna istraživanja koja dokazuju ono što hiljadama godina znaju i podučavaju drevne kulture i civilizacije. Došlo je do promene paradigme u vremenu u kome trenutno živimo, kada se sve više spajaju i uzajamno podržavaju integrativna medicina i spiritualnost.

Fenomenalne potvrde dobijamo iz neuronauke – u našem mozgu se neuronske veze stvaraju i menjaju tokom čitavog života, ne samo u fazama odrastanja. Ova činjenica nam daje ogroman podsticaj, ali i odgovornost prema sebi kako ćemo ova saznanja iskoristiti. Jer svaka promena traži hrabrost i otvorenost da se suočimo sa nekim manje prijatnim iskustvima i slikom o sebi.

Da li ćemo maksimalno iskoristiti potencijal svog mozga? Kao ljudska bića, na različit način razmišljamo i doživljavamo životna iskustva. Zato je potrebno da znamo kako naš mozak funkcioniše i da ga optimizujemo.

Danas znamo da postoje “teaching disabilities”

nasuprot “learning disabilities”. Prvo treba otkriti na koji način funkcioniše mozak osobe koja prima informacije u odnosu na to kako učitelj prenosi znanje i da budu kompatibilni. Ovo me je podsetilo na skorašnji primer mog sina koji je u trećem razredu osnovne škole i koji kaže da je njemu “ dosadno” kako njegova učiteljica predaje i da bi voleo da ona to radi na “zabavniji način”. Moram priznati da sam ga razumela, podržala i bila zadovoljna što prepoznaje svoje potrebe.

Da bismo znali kako da obezbedimo vitalan život i da živimo svoj neograničeni potencijal tokom života, potrebno je da dovoljno poznajemo sebe i negujemo svoj životni stil, da istražujemo nove načine, ali i da posebno osluškujemo svoje lične potrebe.

Multitasking, žurba, zauzetost – daju nam samo prividan i kratak nalet adrenalina koji suštinski prouzrokuje hronični stres. On vodi ka nedostatku fokusa, rupama u memoriji, smanjenoj produktivnosti, kao i umanjenoj kreativnosti i otežanom učenju.

Nova naučna istraživanja su potvrdila da se u stanju odmora tela u mozgu aktivira deo zadužen za osećaj SELFA (Default Mode Network - DMN). Jedna od njegovih funkcija je da pomaže da se kreira struktura za osećaj sebe! Hrana za naš mozak i telo više nije ista kao što smo navikli i kako smo se hranili dugi niz decenija i vekova. Danas se hranom za čitavo telo, um i duh, smatra životni stil koji podrazumeva svakodnevni journaling, učenje novih stvari, zdrave međuljudske odnose, meditaciju, vežbe za podizanje energije, disanje...

PHOTO: UNSPLASH.COM

Eksperti potvrđuju da trenutno zajedno sa planetom prolazimo kroz ogromnu evoluciju svesti. Rođeni smo za ovo doba! I došli smo na ovu planetu da učimo i da se razvijamo. „Ne postoji niti je ikad postojala udaljenost između duhovnih i materijalnih svetova.”

Hejoan

Iz svog decenijskog rada sa ljudima, kao i iz ličnog iskustva, znam da je ukoliko želimo da živimo najbolje potrebno da se duboko povežemo sa sobom i da DOBIJEMO ISKUSTVO tog spajanja uma, tela i duha. To je polje svesnog stvaranja.

Kada postignemo to stanje u kome smo izgubili ovozemaljske misli o sebi, naš svet dobija boje, osvajamo nova prostranstva izvan planete i dotičemo polje svih mogućnosti. To polje postoji i rezultira dostizanjem viših nivoa svesti. Onih nivoa u kojima smo prihvatili sebe i sve druge ljude, slike koje vidimo, sve što čujemo, i ni prema kome nemamo naglih i jakih reakcija. U svesnom smo balansu. Moja dnevna rutina podrazumeva jutarnje istezanje, pisanje, jutarnju i večernju meditaciju. Iskustva koja prolazim su osvešćujuća. Dok se spremam za jednu od redovnih februarskih jutarnjih meditacija, sedam u udobnu pozu. Uranjam, spajam se sa duhom, bezvremenim. Telo postaje beličasto – postaje zlatna svetlost. Duboko se opuštaju svi mišići u telu, postajem okupana suncem i upijam svakom ćelijom zlatno svetlo koje je upravo počelo da me miluje. Zanimljivo mi je da posmatram kako me pronađe ili ne pronađe, u zavisnosti od naših međusobnih kretanja –planete, njega i mene . Moje energetsko telo počinje da se menja, prilagođava, podešava u položajima fizičkog tela, kako bi integrisalo novo stanje. Volim svoje telo! Um i telo su jedno. Svest je nastavila da ispunjava celo moje telo i čitavo biće. Kao da je um ustupio dominaciju prostoru unutrašnjeg tela, povukao se i rastočio. Uživala sam u ovom spontanom procesu, lakoća bivanja je raširila svoju čaroliju i povela me u druge nivoe postojanja.

Promena lične perspektive je ključna u kreiranju sopstvene realnosti. Polazna tačka je osvešćivanje sebe, svojih misli, emocija i reakcija. Onog momenta kad iskreno i duboko zavolimo sebe, počećemo da vidimo nove načine i osobe koje će nam pokazati novi put i

povesti nas njime. Verovatno će se učitelji sami pojaviti.

Ništa u ljudskim interakcijama nije unapred određeno, već se kreira polje mogućnosti uslovljeno nitima prošlosti i budućnosti. U sadašnjem trenutku, pojedinac svojom svešću i bivanjem nezavisno KREIRA i boji svoju realnost, oslobođen podsvesnih programa. Zato je potrebno povezati se sa centrom unutrašnje moći.

Mi nismo na ovoj planeti da bismo živeli po nasleđenim obrascima koji nam ne služe. Potrebno je da usporimo i vratimo pažnju na unutra.

I sama sam imala situacije kada se osećala nelagoda i grč u međuljudskim odnosima. Odlučila bih da se ne predam unapred, već da praktikujem i održavam svesnu prisutnost u telu i umu. Mirno bih držala pažnju na solarnom centru i iz centra svog najdubljeg mira posmatrala i propuštala nervozu i nezadovoljstvo koji su narastali u zatečenoj sitaciji.

Dok su unutrašnji glasovi tutnjali, ipak je moje unutrašnje spokojstvo preuzelo vođstvo. Umesto ofanzive, uplovila sam u mirnu svesnost i posmatrala, ćutala. I nalet elektriciteta se smirio. Bila sam zadovoljna ovim novim načinom. Najjednostavnije je da shvatimo da imamo veliku moć da stvaramo svoj svet. Kada usmerimo pažnju na afirmacije koje sebi ponavljamo iznova i iznova, samo telo će početi da se prilagođava. Prihvatajući sve osećaje koji prate izgovoranje sopstvenih afirmacija, doći ćemo do trenutka kada telo POTPUNO prihvati naše misli i to će nam se i desiti. Shvatila sam da su ljudi u svom procesu rasta baš tamo GDE žele da budu! Nekima je dovoljno jednom nešto pomenuti, neki nas nikada ne mogu čuti. I imaju pravo na svoj put i izbore. Jer smo mi ljudska bića u svakom slučaju rođeni kao savršena bića! I sve je u univerzumu usklađeno i stvoreno tako da nas podrži da se iscelimo i evoluiramo. Ukoliko otključamo svoju percepciju, neizvesno je na koju ćemo stranu otići. U tome je lepota, istina i upravo to se zove život!

PHOTO: ADRIAN DE GROOT

WHY NORMAL ISN’T MY NORMAL?

TEXT AND PHOTOS BY REBEL ADRIAN DE GROOT COVER PHOTO BY

MIA MEDAKOVIC

“Out of the box” is the theme for this month. We all understand immediately that this “box” means the current status quo world and our experience of daily reality, even though this box is nevertheless not the same experience for everyone. The level of personal freedoms differ from place to place.

Is our normal box in which most of live therefore actually so “normal”? With all the wars, political strife, racism, sexism, and you-nameit…..is that so normal? Are we so blasé about it, so used to it, so non-caring, so blindly accepting of our box, taking it for granted, as long as we don’t get hurt by it too much, or as long as it remains tolerable enough, or as long as we have escaped from it sufficiently to our liking, that can we accept this box as just the way things are? So it’s kind of okay to remain in the box? Or because we believe we cannot possibly survive outside of it? Or escape it? Those who think outside the box are therefore “rebels” of one kind or another. Not only do they “think” outside the box, but they “act” outside the box, which in some cases gets them into trouble with all the humanly created rules, with all its accepted so-called normal norms, with its religions, cultures, etiquettes, and you-name-it. In their lifetimes they might get persecuted, even crucified. After all, Jesus is a very good example of a rebel, who wanted to go way beyond religious rules and dogmas, such as the sacrifices at the temple, Sabbath restrictions, and any form of hypocrisy, by placing unconditional love at the center of his rebellion. He even got angry a few times at all these humanly invented rules and misun-

derstandings, as many rebels thinking outside the box often do.

Not all rebels are wise. Some are very brave and very young and not mature enough yet. Greta Thornberg is one example of such a young rebel who has not yet thought through all the things she stands for, and her angry messages might therefore not appeal to or reach all hearts. That’s still okay, because she still helps people in their own way to get outside the comfort zone box they are in and support the cause she stands for, even though it could have been delivered differently. And yet, a shock can also wake people up. These rebels plant seeds in the human heart. Many people choose to remain in the box, for one reason or another. Perhaps they feel powerless. Or they believe in fatalism or karma. They feel they deserve their fate. Nevertheless, whatever the reasons, the box isn’t actually all that comfortable when you really think about it, especially when you look at it with a deeply compassionate heart, which I believe is the best way to look at this box. It’s better to observe them than to judge them anyway. Many rebels are compassionate people; they are passionate about their cause for a better world, a better future, and many of them are deeply concerned about our human connection to higher spiritual values. However, we cannot overlook that some rebels and/or idealists are deeply misguided, like Karl Marx and Friedrich Engels. As idealists and dreamers, they wanted a better world for sure, but based their philosophy purely on a materialistic philosophy which eventually led to the violent overthrow of the so-called bourgeoisie,

and the implementers were unable to actually create a better box. The new box was actually worse than the old one and for some countries it remains that way.

The phrase “The medium is the message”, was originally coined by Canadian Marshall McLuhan talking about the media, but has since taken on the popular meaning that we interpret the message and its spirit by the way it is delivered. This can create some real problems for the message, no matter how well intentioned, as we just saw above. Some rebels’ egos sometimes get the upper hand and they don’t always act wisely or lovingly and then their messages may get largely or totally lost or distorted by those trying to implement them. There are also rebels who get squashed by industries or governments, as it may interfere with their economical goals, rather than, for example, their environmental green goals. Apparently, a man who invented an engine that runs on water was killed, and many suspected foul industrial or governmental play. Even some of our own Nikola Tesla’s inventions were suppressed by powers beyond his control. There are indeed dark forces at work in this world that want to keep mankind inside the box, to control them, keep them at bay so to say. Some think it’s government, other think it is religion, communism, corporations, or whatever else.

Yet, to me, all this so-called darkness doesn’t matter, because I believe that there is a fantastic way to get outside any dark boxes safely, and be happy, feel liberated, feel and be free, and attain higher levels of unconditional love and consciousness, and meanwhile, not get into trouble with any authorities.

It’s really simple, not simplistic or naive, as some may judge it. The power of unconditional love not only can, but also will change everything and bring us out any prison boxes we have been in for far too long.

Yes, and “aha, exactly!”, it is via the road of unconditional love, not hatred, resentment or other negativities towards the status quo box that we can crawl out of it. Like Nelson Mandela, who, although in a physical box, prison, was spiritually totally free and outside his box with his love, tolerance and forgiveness. Many other examples of such freedom could be cited. Jesus spoke of loving your enemies and even praying for them. He forgave “sinners” and loved them unconditionally. He didn’t seek to punish anyone. No revenge either. According to the standards of the humanly invented rules of his time, he certainly stood and acted outside the box which cost him his physical life. Many other rebel heroes have and are still be-

ing killed for their beliefs, or die in poverty (like Tesla). But their messages, their examples, remain beacons of light to help us get out of the ego-centric boxes mankind has created for itself. A true rebel doesn’t seek personal rewards and may only become recognized after he or she passes. And that’s okay too.

So, the best way to be and get outside the box as I see it, is a spiritual method, and it is by simply loving, unconditionally, by forgiving, also unconditionally, by being grateful, also unconditionally, and live in joy, again unconditionally, no matter what is happening in the world. Be the love you want to see in the world, as Mahatma Gandhi encouraged us.

Physicists tell us several things. I will cite a few. Whatever they observe is influenced by the observer. A particle can be in different places at the same time! All matter is just energy and vibration. Masaru Emoto experimented with water crystals and rice and noticed that when love was applied, beauty would result, and when hatred was applied, the ugly opposite would occur.

Your thoughts are also vibrations. When a hateful person walks into a room full of happy people, the entire atmosphere is brought down by that vibration, and have you noticed how the presence of just one really happy smiling person can light up and uplift an entire room with their loving presence? This my friends, is how we get outside the box in our hearts. We don’t need all to become rebels shouting from soapboxes to think and be outside the box. We can just be “rebels” who stand outside any useless status quo, complacency, unnecessary human rules, blind legalism, dogmatism, fanaticism, racism, sexual orientation discrimination, misogyny, and all other unnecessary negativities, with a heart of unconditional love.

This I see as the best method to get outside the box, and to create amazing and wow-inspiring beauty in all kinds of creative ways, and to move the hearts of people around you towards a world of peace and unconditional love for self and others.

Or in a few words: Unconditional Love equals being outside the box as we know it and creates Heaven on Earth!

Or in even less words: Out of the box = Unconditional Love.

REFRESH YOUR FASHION

LUKSUZ I ELEGANCIJA SUZANE PERIĆ NA

PIŠE:

Suzana Perić predstavila je svoju Poch Intelligence kolekciju na Pariskoj nedelji mode. U gradu svetlosti, pod budnim oko modne kritike, ona je drugu godinu zaredom osvojila ljubitelje mode gde je ona imperativ.

Suzana Perić definitivno ispisuje novo poglavlje svoje modne istorije stavljajući akcenat na luksuz i eleganciju. Kolekciju koju je prikazala u Parizu čini 20 modela koji se razlikuju od svega što je do sada radila.

Specijalni gost, Elton Ilirijani, otvorio je i zatvorio reviju zajedno sa poznatom dizajnerkom.

Poch Intelligence kolekcija kreće se u magičnom kontrastu crne i bele, oživljavajući univerzalnu vrednost večnog klasika. Kroz modele romantičnog kroja, ulazimo u prostor ženske bajke i smelog neoromantizma. Tu se otvaraju vrata za zlatnu nijansu kao simbol izobilja, otmenosti, optimizma i koncentracije. Naravno i luksuza.

Kroz haljine fluidne forme i odela strogog i provokativnog kroja, cenjena dizajnerka nam ovoga puta priča priču o ženi koja sme, može, želi i ume. To je modna storija o inteligenciji i smelosti žene novog doba. Provokativnost u neočekivanom dizajnerskim zahvatima signalizira da će doba koje dolazi pripadati ženama otvorenog uma, snažne volje i neprikrivene ženstvenosti.

Ovo je drski modni izazov prvog reda.

OČUVANJE MENTALNOG ZDRAVLJA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATE ARHIVE I MIA MEDAKOVIĆ

BRANKA SUDAR, OSNIVAČ CENTRA INTEGRATIVNE OKUPACIONE TERAPIJE (OT CENTAR) U BEOGRADU. ROĐENA JE U ŠAPCU, GDE JE ZAVRŠILA SREDNJU MEDICINSKU ŠKOLU. PO DOLASKU U BEOGRAD DAVNE 2003. GODINE, UPISUJE VISOKU ZDRAVSTVENU ŠKOLU STRUKOVNIH STUDIJA, ODSEK RADNE TERAPIJE. NAKON ZAVRŠETKA STUDIJA, SVOJE USAVRŠAVANJE NASTAVLJA NA FAKULTETU ZDRAVSTVENIH NAUKA, ODSEK FIZIO I RADNE TERAPIJE, A 2017. GODINE ZAVRŠAVA MASTER STUDIJE NA UNIVERZITETU U NOVOM SADU, ASOCIJACIJA CENTARA ZA INTERDISCIPLINARNE I MULTIDISCIPLINARNE STUDIJE I ISTRAŽIVANJA — ACIMSI I HUTON (MEDICINA, ELEKTROTEHNIKA I MAŠINSTVO) MASTER OF SCIENCE IN MECHATRONICS IN MEDICAL REHABILITATION. RAD NA TEMU „SENZOMOTORNI POLIGON” PRIVUKAO JE DOSTA PAŽNJE, JER SE ODNOSI ISKLJUČIVO NA PRIMENU KOD OSOBA SA MENTALNIM POTEŠKOĆAMA. GODINE 2019. ZAPOČINJE SA PROCESOM OSNIVANJA ORGANIZACIJE KOJA SE BAVI EDUKACIJOM, PREVENCIJOM I UNAPREĐENJEM MENTALNOG ZDRAVLJA, A SVE TO ZAHVALJUJUĆI STEČENOM SEDAMNAESTOGODIŠNJEM ISKUSTVU U INSTITUTU ZA MENTALNO ZDRAVLJE, GDE I DANAS RADI. AUTOR I KOAUTOR JE PRVOG IZDANJA PRIRUČNIKA I PRAKTIKUMA IZ OKUPACIONE TERAPIJE U MENTALNOM ZDRAVLJU U SARADNJI SA IPD

INSTITUTE FOR POPULATION AND DEVELOPMENT I MINISTARSTVIMA ZDRAVLJA BIH (FEDERACIJA I RS).

Kako si došla na ideju da osnuješ Centar integrativne okupacione terapije — OT Centar?

OT Centar je proistekao iz potrebe ljudi da nakon završenog terapijskog lečenja imaju adekvatan prostor u kome bi nastavili svoj oporavak uz profesionalno vođenje i pružanje odgovarajuće podrške. Naši saradnici su zdravstveni profesionalci sa višedecenijskim iskustvima u poljima zaštite mentalnog zdravlja, socijalne zaštite, psihologije, specijalne edukacije i rehabilitacije. Našim radom želimo da unesemo inovacije i vidljive rezultate u polje zdravstvene, socijalne i društvene inkluzije osoba sa mentalnim poteškoćama kroz realan terapijski proces. Aktivnosti smo raširili kroz interne i inovativne projekte kao što su izložbe, edukacije iz oblasti mentalnog zdravlja i humanitarno-prodajne postavke.

Mi smo organizacija koja se primarno bavi zaštitom mentalnog zdravlja zajednice i pojedinaca. Naše aktivnosti su usmerene ka zaštiti mentalnog zdravlja kroz blagodeti okupacione/ radne terapije i njenih komplementarnih grana, kao i kroz inovativne i nove tehnike koje su usmerene ka unapređenju i zaštiti mentalnog zdravlja dece, adolescenata i odraslih.

U februaru ste u Kući Đure Jakšića otvorili izložbu pod nazivom Empatija Katarine Vidicki i Ljiljane Prodanović, koje su nas odvele u svoj svet isceljenja. Kako se na kreativan način, okupacionom terapijom, dolazi do isceljenja i šta ste hteli da pokažete ovom postavkom?

Svake godine se trudimo da organizujemo nekoliko aktivnosti koje uključuju naše korisnike, saradnike, sponzore i javnost. U februaru smo organizovali izložbu radova naših korisnika, koja je četvrta po redu u Kući Đure Jakšića. Izložba prikazuje osobe koje nikad nisu imale formalno obrazovanje u bilo kojoj sferi umetnosti, ali kroz aktivan okupaciono-terapijski proces su prepoznati i vođeni prvenstveno iz terapijskih benefita u cilju ozdravljenja. Kako je njihov mentalni oporavak išao ka zalečenju, tako su oni postajali sve svesniji svog novog otkrića. Postali su kreativni, zainteresovani, uporni, motivisani za promene, a iznad svega povratili su poverenje u svoju okolinu. Svakim danom pokazuju da su vredni poštovanja i primer su za ostale koji misle da nema izlaza. Kroz ekspresiju Katarine i Ljiljane, ovom izložbom prikazujemo moć naše psihe, negovanja mentalnog zdravlja u svakom pogledu, kao

i važan segment da se osobe sa mentalnim poteškoćama mogu aktivno uključiti i doprineti društvenom životu. Svaka od njih ima poseban vid izražavanja i u tom pogledu su jedinstvene.

Izložba Emaptija je nastala kao zajednička ideja terapeuta i korisnika, a sam naziv predstavlja sposobnost osobe da prepozna emociju koju druga osoba izražava svojim ponašanjem ili govorom. U ovom slučaju, to je kreativno izražavanje kroz slike koje nam mogu otkriti kako su se autori osećali u raznim životnim fazama, pokazujući kroz boje i oblike na platnu ili papiru svoja osećanja.

Cilj ove izložbe je da pokažemo javnosti da je potrebno vrednovati ljude prema njihovim sposobnostima, a ne nedostacima, što je i indikacija okupaciono-terapijskog procesa.

Sav prihod od prodaje namenjen je autorima radova postavke.

Kao i do sada, sav prihod ostvaren na izložbi namenjen je autorima radova kako bismo skrenuli pažnju javnosti na neophodnost destigmatizacije i prisustva empatije u društvu ka osobama sa mentalnim poteškoćama, ali i razvijanju socijalnog preduzetništva kao mogućnosti dalje motivacije i istrajnosti da rade ono što vole i da mogu da imaju dodatni prihod.

Koliko često se terapijski procesi održavaju u OT Centru i šta sve podrazumevaju?

Cilj okupacione terapije je prevencija onesposobljenja, promocija, očuvanje i obnavljanje okupacione performanse, zdravstvenog i duhovnog dobrostanja. Za svakog korisnika se pravi plan i program okupaciono- terapijskog procesa, koji prolazi kroz određene faze planiranja, realizacije i evaluacije stanja, a nakon nekoliko nedelja se radi reevaluacija stanja osobe.

U zavisnosti od problema, uzrasta, interesovanja, formirali smo grupe korisnika koji dolaze jednom do dva puta nedeljno u skladu sa svojim potrebama i stanjima. S obzirom na to da one rade u grupi, i sam proces je usmeren na grupni, ali i individualni pristup od strane radnog terapeuta. Ostali korisnici se uglavnom timski sagledavaju i rad sa njima iziskuje individualan pristup. Ono što se postiže primenom tehnika okupacione terapije jeste poboljšanje koncentracije i pažnje, ublažavanje napetosti i anksioznosti, smanjenje stereotipnih ponašanja, kognitivnih sposobnosti, ublažavanje depresivnog stanja, razvijanje motoričkih sposobnosti, razvijanje samopouzdanja i postizanje osamostaljivanja kroz uobičajene životne situacije.

Koliko se uspešno četkicom i bojom osobe osvešćuju i vode putem izlečenja? Koliko traje taj put?

Kao što sam već pomenula, proces je jedan vid trke u kojoj terapeuti i korisnici imaju isti start i idu zajedno ka cilju, svesni činjenice da

to nije sprint nego maraton. Potreban je kontinuitet, svi mi često tražimo prečice, čarobne formule da bi neke svoje ciljeve što brže ostvarili, ali to „što brže” često ima i svoje posledice vraćanje starim navikama, odustajanje, gubitak samopouzdanja. Zato je neophodno raditi na istrajnosti i motivaciji kod osoba koje traže pomoć usled problema i pristupiti im na profesionalan način.

Ko se sve može obratiti vašem centru?

Zaštita mentalnog zdravlja je primarna aktivnost koja u svetu počinje da se javlja kao imperativ, a usled pandemije je sve više mentalnih problema koji se uočavaju u zdravoj populaciji. Svako ko ima potrebu i želi da prevenira problem, može da nam se obrati, kao i osobe kojima je nakon hospitalnog tretmana, pored medikamentne terapije, neophodna i dodatna aktivnost, kreativna i relaksirajuća. Uglavnom su to anksiozni, depresivni poremećaji, ali i hronična duševna oboljenja kod osoba različitog uzrasta i pola.

Tema martovskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Out of the box“. Kako rad van sistema i standarda doprinosi medicini i isceljivanju? Da li ste zadovoljni vašim postignućima?

Okupaciona radna terapija se do 20. veka razvijala isključivo u psihijatrijskim ustanovama širom sveta, kasnije se pojavila i u rehabilitacijskim centrima kao vid funkcionalne terapije.

Kod nas se odsek za radnu terapiju pojavio 1964/65. godine pri Visokoj školi zdravstvenih studija i dalje postoji kao vid strukovnog i master obrazovanja, tako da se za okupacionu radnu terapiju slobodno može reći da je mainstream. Važno je da je sprovode osobe zdravstvenog usmerenja, školovane za ovaj posao, a ne sa određenim art kursevima, couch sertifikatima bez iskustva i kliničkog rada sa licima koje imaju neke mentalne poteškoće. Okupaciona terapija nikako nije deo alternativne medicine nego akreditovana zdravstvena branša u svim ustanovama usmerenim na mentalno zdravlje.

Trudimo se da se kao tim usavršavamo u sklopu OT Centra, prateći inovativne metode, ali bez odstupanja od standardnih tehnika rada. Nama kao maloj neprofitnoj organizaciji je ponekad potrebna podrška okruženja, lokalne samouprave, kako bi razumeli da mentalno zdravlje nije tabu tema. OT Centar želi da pruži alternativu po pitanju “života izvan kutije”. I dalje ćemo nastojati da podstaknemo okolinu da bude deo stvaranja novog talasa društvene odgovornosti koja ima za cilj mentalno obogaćivanje našeg društva u celini i destigmatizaciju uz bolji kvalitet života osoba sa mentalnim poteškoćama. Mi kao tim smo zadovoljni onda kada su naši korisnici funkcionalni i produktivni, jer oni nisu statistika ili neko sa strane, oni su ljudi, deo našeg društva, neko iz naše sredine.

https://www.facebook.com/otcentar

KLJUČ ZA REŠAVANJE SLUČAJA – OUT OF THE BOX

Pacijenktinja starosti 27 godina, gojazne konstuticije, dovezena je službom hitne medicinske pomoći u Urgentni centar u pratnji lekara koji navodi da je imala nagli gubitak svesti, zatim da je pala i seća se da je udarila glavom. Negirala je mučninu i povraćanje. Navela je da je imala izrazite glavobolje i fotofobiju poslednja tri dana, ali da nema drugih simptoma. Takođe je navela da je onkološki pacijent, kako je rekla da boluje od karcinoma debelog creva i materice i da se nalazi na programu hemoterapije i radioterapije. Prema njenim saznanjima, nije bilo nikakvih metastaza u mozgu. Medicinske dokumentacije o njenom zdravstvenom stanju nema da se priloži, a ona sama negira druge poznate medicinske probleme. Takođe, pacijentkinja se ne nalazi u bazi pacijenata. Lekar je naveo da je pacijentkinja prema rečima svedoka imala kliničku sliku epileptičnog napada.

Neurohirurški tim je bio pozvan u ambulantu reanimacije da je pregleda. U tom trenutku, pacijentkinja postaje febrilna (38,0ºC) i hipertenzivna (200/170 mmHg), a zatim tokom pregleda, imala je epileptične napade. Posle drugog, nije se potpuno oporavila i intubirana je radi bezbednog disajnog puta. Uočena je i vezikalna kugla, pa je stavljen urinarni kateter. Gasne analiza arterijske krvi pokazale su metaboličku acidozu sa hiperlaktacidemijom. Krvna slika ima leukocitozu sa neutrofilijom, bez oštećenja funkcije bubrega, jetre, štitne žlezde ili disbalansa elektrolita. Toksikološki skrining testovi su bili negativni, kao i preliminarna procena zaraznih bolesti. Na kraju, urađena je lumbalna punkcija koja pokazuje zamućenu cerebrospinalnu tečnost sa visokim proteinima, niskim sadržajem glukoze i prevlašću polimorfonukleocita uprkos malom broju ćelija. CT mozga ukazao je na prisustvo masivnog epiduralnog hematoma koji je pacijenktinji ugrožavao život.

Pretpostavljena dijagnoza je bila refraktorni epileptični status u početku akutne infekcije centralnog nervnog sistema-meningitisa, sa pratećim epiduralnim hematomom kao posle-

dicom pada. Započeta je empirijska kombinacija antibiotika i hitna preoperativna priprema. Snimci CT-a glave, radiografije grudnog koša, gornjih i donjih ekstremiteta, kompletne analize krvi, sve spremno za salu.

Tokom operacije koja je bila praćena hipertenzivnim krizama kod pacijentkinje, u operacionu salu dolazi mladi specijalizant da obavesti tim o dodatnim informacijama koje su pristigle o pacijentkinji. Zbog nedostataka osnovnih informacija sa prijema o anamnezi, pojavio se njen dečko i porodica. Potvrdili su navode pacijenktinje o karcinomima, ali nisu znali o njenom zdravstvenom statusu jer je ona „radije išla sama“ na sve sastanke u vezi sa lečenjem. Kontaktiran je njen nadležni Dom zdravlja i oni su rekli da ne postoji evidencija na ime ove pacijentkinje, a nije bilo čak ni pružanja terapije kako je pacijentkinja navela. Specijalizantu kojem je ukazana prilika da započne operaciju, misli su odlutale da mozga i rešava problematiku hipertenzije i ostalih paramedicinskih stavki. Trenutak nepažnje je prouzrokovao da je sisaljkom zakačio jedan krvni sud koji je potom počeo naglo da krvari. Međutim, brzom intervencijom se krvarenje zaustavilo. Kako se operacija bližila kraju, ponovo je nastupila hipertenzivna kriza. Anesteziologinja je počela da interveniše i uspela nekako da stabilizuje pacijentkinju da bi se operacija mogla završiti.

„Čoveče, kakvo stanje, kao da operišemo trudnicu, što nije isključeno s obzirom na to koliki trbuh ima devojka“ – rekao je mladi operator više kroz šalu, iako je sve vreme razmišljao o tome.

„Ne lupaj i završavaj“ – naredbodavnim tonom mu se obratio nadređeni neurohirurg.

„Ne, stvarno, razmislite... Njen stomak je više kao da je trudnički, noge nisu toliko debele koliko otečene, gornji deo tela, vrat i ramena ne odgovaraju fizionomiji gojazne žene“ –insistirao je i dalje na ideji o trudnoći.

„Znaš šta? Dosadan si, evo čim završimo ope -

PHOTO: UNSPLASH.COM

raciju, idemo da je testiramo da li je trudna. Jesi zadovoljan?“ – šalio se se sa njim njegov mentor.

„Može“ – smejao se mladi operator.

Konačno, operacija se uspešno završila uz pregršt kriznih momenata. Mentor je obećao da će se uraditi dijagnostika na trudnoću i održao je reč. Nakon što je urađena dijagnostika, mentor je čestitao specijalizantu. Bio je u pravu. Pacijentkinja je bila trudna. Usled naglog gubitka svesti, što je u korelaciji i neuroinfekcije i epiduralnog hematoma, prateća hipertenzija, zatim imunološki test trudnoće koji je bio urađen i sa pozitivnim rezultatom, nivo beta humanog horionskog gonadotropina u serumu i nalaz ultrazvuka potvrdili su trudnoću. Trudnoća je bila u rasponu od 25 do 26 nedelja, sa pratećom dijagnozom – oligodiramnion. Analiza urina je pokazala proteinuriju, što je, zajedno sa hipertenzijom i napadima, podržavalo verovatnu dijagnozu eklampsije. Zbog dijagnoze i stanja, angažovan je tim akušera i urađen je hitan carski rez. Rođena je beba ekstremno male telesne mase od 800 grama ženskog pola, koja je prebačena u inkubacioni krevet u neonatalnoj intenzivnoj nezi.

Nakon porođaja, stanje pacijentkinje se brzo poboljšalo. Ekstubirana je nekoliko sati kasnije i potpuno se vratila svesti, polovina antihipertenzivnih lekova je prestala, a tokom boravka više nisu primećeni napadi.

Na kraju, bio je uključen i tim psihijatara zbog procene stanja pacijentkinje. Kada se suočila sa svojom trenutnom medicinskom situacijom, mirno je priznala da je pet godina lažirala dijagnozu raka i lagala svoju porodicu o tome. Tvrdila je da „nije primetila“ trudnoću i da je bila „srećno iznenađena“ zbog toga, pokazujući stav koji smo protumačili kao „la belle indifference“, koji se definiše kao paradoksalno odsustvo psihičkog stresa uprkos ozbiljnoj medicinskoj bolesti ili simptomima povezanim sa zdravstvenim stanjem. Ovo stanje je najčešće povezano sa poremećajem konverzije. U naro -

du je taj termin poznat kao „prelepo neznanje“. Nakon toga, dijagnostikovan joj je Minhauzenov sindrom.

Nakon dva dana kliničke stabilnosti na intenzivnoj nezi, pacijentkinja je prebačena na odeljenje i otpuštena nedelju dana kasnije.

Beba je imala omfalocelu i bila je podvrgnuta nekolicini korektivnih hirurških zahvata, ali je i preživela.

Ceo proces su ispratili mladi specijalizant i njegov mentor.

U medicini i životu za rešavanje određenih problema, prilikom procesa donošenja odluka, ponekad je potrebno prebaciti sa iskustvenog i intuitivnog oblika na analitičniji/pažljiviji način, tj. razmišljanje van okvira ili na engleskom „out of the box“, što je ključ za rešavanje slučaja. Jedini način da izbegnemo zamku intuitivnog razmišljanja je da budemo ponizno svesni ograničenja sopstvene metode razmišljanja i da naučimo o pristrasnostima koje nas često vode u dijagnostičke greške. Lekari nekad moraju da prevaziđu niz kliničkih predrasuda da bi konačno otkrili prave uzroke problema.

OUT OF THE BOX

PIŠE: KATARINA PAJOVIĆ

Svako svoju kutiju rođenjem dobije, a kada će ljusku kao pile da probije i šta će tim izlaskom da izgubi, ali i dobije, svako treba na vreme glavom da mućne. Da ne bude bolno kada u životnu reku bućne.

Mi se rađamo da pomeramo granice i putujemo dalje od one stanice na kojoj su naši stvoritelji stali. Rođeni smo da se radujemo novom danu, da verujemo u ljubav i izbore smele. Da strpljenjem i verom kroz rad dođemo do lične sreće i da nam ona stalno nudi parče još veće.

Ako nam komad nije po volji, treba da verujemo da jesmo još bolji. Da je nova radost tu blizu nas, da će nam nenadano doći spas.

Svako ko razmišlja hrabro i smelo, mora imati srce vrelo, kojim će grejati svoju dušu.

I da ima veru

u buduće dane, da se seti da posle mraka, uvek zora svane.

Jer Iskorak je ponekad vapaj usamljenog srca koje za izgubljenim traga. Može biti poziv drugome za pomoć, jer su mu potrebne i nada i snaga.

Ako u kutiji ljubav stanuje, Iskorak je kao mirna plovidba koju sigurna luka čeka. Ako ljubavi nema, tražiće je, nažalost, taj neko u “drugim kutijama” doveka. Kada naiđu dani sivi, setimo se da se i tada uči i živi Izlazak iz udobnog uvek nas ojača.

Osvetli nam novi put. Samo ako nisi previše na život ljut, uočiš odmah mogućnosti nove, koje svetlom vode kroz tamu, u snove.

Iskorake pravi, neka je iskorak zadovoljstva vredan. Neka ne bude samo jedan! Koračaj smelo i završi ono što se započelo. Započinji novo svaki dan i ostvarićeš svoju sreću i svoj san.

REFRESH YOUR IDEA

POKLONI SE I POČNI

PIŠE: GOGA LUKIĆ

Uveliko smo u 21. veku, ali mnogi i dalje nose amove nekih davnih vremena dok koračaju pogrbljeni od težine tereta koji nose na svojim plećima. Neke ranije generacije su postavile pravila koja se prenose s kolena na koleno, sa tek ponekim minornim odstupanjima. Nema spora da se desio veliki napredak u mnogim oblastima života, ali čaura je i dalje tu. Rampe, granice, tabui opstaju bez obzira na to što smo svakim danom obrazovaniji, elokventniji, savremeniji. Još se nije pokidao kanap koji na jednu stranu vuku oni u pantalonama, a na drugu one u suknjama. Plus i minus se uporno nadmeću ko će koga da potopi kad naiđe sledeći talas. Oseka je zauvek oseka. Da li je sve baš zaista tako? Možda nam je samo mnogo lakše ako verujemo da je tako. Jednostavnije je biti usidren u sigurnoj luci nego isploviti u nepoznato i opravdanja tražiti u nametnutim stegama. Vrlo često je bezbednije tapkati po utabanoj stazi nego iskoračiti u neizvesno, jer neizostavno usledi pitanje: Šta ako pogrešim? Većini je lakše gubiti vreme u traženju izgovora nego pokušati nešto novo i drugačije, ali sigurna sam u to da moraš da probaš. Probaj, pa makar pao. Lakše je reći nego učiniti, to je tačno. Mnogima od vas će ovo ličiti na nametanje novih imperativa jer vam opet neko soli pamet, ali ipak malo razmislite, možda vas iznenadi nešto lepo tamo iza ćoška. Verujte mi jer pričam iz ličnog iskustva.

Za sebe ne mogu reći da sam oduvek bila osoba koja puca od samopouzdanja. Naprotiv, bila sam vrlo nesigurna kad su u pitanju promene. Držala sam se svoje kutijice. Nisam se usuđivala ni nos da proturim van nje. Svašta sam mogla da preguram i izdržim, samo samoću nikako. Mrzela sam tišinu, jer su u mojoj glavi tada nastupali buka, tuga i usamljenost. Sama pomisao da makar na samo jednu noć ostanem sama, bila je nezamisliva. Samoća je značila melanholiju, nelagodu, vrlo često i suze. Tako je bilo sve

do dana kada nam je saopšteno da nas čeka petodnevni lock down. Deca su organizovala odlazak na vikendicu sa društvom i svest o tome da par dana neću smeti da izađem iz kuće ni na tren mi je povećala anksioznost do stepena neizdržljivosti. Drugima nisam želela da pokažem strah i ogolim dragim ljudima da sam toliko loše da se jedva suzdržavam. Sat je otkucao 17 časova i u kući smo ostali samo tišina i ja. Dobro si, sve je ok, možeš ti to, ponavljala sam sebi. U glavi su mi odzvanjali tekstovi sa neta i saveti psihoterapeuta kako se straha od nečega oslobađaš tako što se sa njim suočiš što je značilo da moram da se suočim sa svojom samoćom. Uvek sam to vešto izbegavala. Ovaj put nisam imala izbora. Kamenčić iz moje cipele je napokon morao da izađe napolje. Neposredno pred sam lock down opremila sam se platnima i bojama za slikanje iako četkicu nisam takla još od poslednjeg časa likovnog u gimnaziji. Ne znam ni kako je došlo do ideje o slikanju, ali kada sam ušla u Ars, kupovala sam napamet sve moguće palete boja koje postoje. Panično sam stavljala četkice i bočice na pult kao da će šarenilo da oboji dane koji dolaze. Sve vreme paralelno sam slušala glas u glavi koji mi se ironično smejao i rugao govoreći: Šta sad glumiš neku umetnicu, nemoj da se blamiraš! Tada još uvek nisam znala da će moja pobeda nad tim glasom totalno promeniti smer mog života. Do tada je sve bilo poprilično dosadno i jednolično. Nisam bila svesna koliko mogu niti se usuđivala da nešto promenim. Osećala sam se nezadovoljno, letargično, sa milion ideja koje bi se uveče palile, a odmah potom i gasile pre prvog svitanja.

Četvrti sat lock downa je bio u odlasku, a ja sam i dalje sedela na sofi dok su mi se suze spajale u jednoj tački ispod brade. Bile su teške i mogla sam da osetim kako udaraju po korici knjige u mom krilu baš kao kapi kiše dok neumorno lupaju po olucima. Zaista ne

PHOTO: UNSPLASH.COM

znam šta se desilo tog trenutka, ne umem ni da objasnim. Isti onaj glas u glavi koji sam nadjačala nekoliko dana pre se javio opet, ali sada krajnje prijateljski nastrojen i nepopustljiv. Govorio mi je: Ustani odmah! Diži se! Čuješ li me? Ustala sam zaista kao poparena i setila se već uveliko zaboravljenih boja i četkica. Otvorila sam frižider koji sam dobro opremila za dane izolacije i samoće. U hrani je ponekad lek. To vrlo često misli mozak koji u trenutku slabosti nema snage da u nečemu drugom nađe smislenije rešenje. U hrani je seratonin, melatonin, uteha, stimulans. Biram Žuti cvet vinarije Aleksić i najlepšu čašu koju imam. Dok se pampur kao rikošet odbijao od police do moje leve noge, dobijam nepoznat nalet emocija i volje. Dok sam pojačavala muziku, pogledom sam fokusirala štafelaj i sve one boje koje sam kupila. Poklonimo se i počnimo, rekla sam naglas. Ne sećam se koje je doba noći bilo kad sam završila svoju prvu sliku. Sa platna smo se smešili deca i ja. Moje prvo umetničko delo je zaista bilo krajnje amatersko, ali to uopšte nije bilo važno. Dan-danas stoji iznad mog kreveta kao ikona i podsetnik na dan kad sam pobedila sebe. Tek u zoru sam zaspala opijena srećom i vinom, da se količina zadovoljstva mogla meriti kilogramima. Izašla sam iz same sebe, materijalizovala sam svoju želju iz detinjstva koju sam vešto prigušivala i potiskivala, a zapravo sam sve vreme samo sebe gušila. Sledećeg dana, želja i volja po prvi put uopšte nisu splasle. Svaki naredni dan izolacije mi je bio divan. Slikala sam kao luda, pisala, plesala sama sa sobom. Lock down se završio, a kad su deca otključala vrata, iza njih

je bila drugačija, veselija, lepša mama. Nisu ništa rekli, ali je neka milina kao aroma vanile plivala po našem domu. Četiri nove slike su krasile zidove, a oduševljenje u očima moje dece je bilo očigledno. Od tada pa do danas, nastalo je mnogo takvih dela. Svako je bolje od prethodnog. Drugi ljudi mogu da ih tumače kako žele, ali ja tačno znam šta svako od njih predstavlja za mene i kojih sam se strahova, strepnji, sputavanja oslobodila kroz svaku od njih. Neko u njima vidi more i talase, ja vidim slobodu, nesputanost. Možda to nikada ne bih saznala da onog dana nisam pobedila glas u sebi. Odavno već poklanjam svoje slike dragim ljudima, prodam poneku, uživam u nastajanju svake, a najveći benefit je ono što sada nosim u sebi i na svom licu.

Otuda dolazi ono moje razvodnjavanje sa početka. Zato što znam da mogu i znam da možete. Ne znam kako izgledaju vaše kutije, ali za početak samo provirite, možda vas napolju sačeka neko vaše novo, lepše, zadovoljnije biće. Uopšte nije tema da li se radi o ljubavi, poslu ili međuljudskim odnosima. Samo dozvolite sebi da izađete iz začaranog kruga svojih misli, jer one zaista znaju mnogo da lažu. Vrlo je verovatno da ste neka potpuno druga osoba, spretnija, sposobnija, samostalnija, lepša, uspešnija. Nemojte da protraćite život a da tu osobu ni ramenom ne očešete. Ni slučajno. I neću vam reći polako, korak po korak, nego istupite odmah i neka ono što zaista mislite i želite bude vaš brod i najlepše krstarenje.

REFRESH

YOUR CHILD

HAPPY REMEMBRANCE YOU BEAUTIFUL STAR CHILD

WORDS: DAYA PADMANI IG AKA KUNDALINI.HEARTIST

In this rapidly changing world and Age of Information we are being called to embrace thinking outside the box more than ever. Old linear ways of traditional thinking are becoming outdated and no longer working. We are evolving as a human race, and individually, in new and exciting ways. At the core of this change is our capacity to remain adaptable and use creative tools to express our birth given gifts. Those who used to be labeled weird, rebels and artists without a true cause are now the ones who are leading this shift in human evolution.

Those who feel the calling to step into their soul mission and purpose are the ones who are challenging the status quo, courageously questioning outdated structures and venturing into a new territory. It is a truly great time to be alive and I personally feel so grateful to witness this shift in consciousness and evolution of humanity.

As a child I was always fascinated with those who didn’t fit in the box. I was very curious seeking answers to my questions in the mystical realms and spirit connections. I would call that way of being “a way of the artist” who knows how to bridge material world with spirit. It is by embracing this inner artist and alchemist that we can now all become conscious creators of our reality. We have all the tools, knowledge and information at the tip of our finger, yet it is very important to find a balance between advanced ways of modern living and traditional ancestral ways of being. We can serve as new ancestors who are embracing experimentation, risk taking, inspiration, diversity and personal development. This can help us break free from stagnant living on repeat and to unlock new possibilities in our personal and professional lives.

What helped me most to become a leader and conscious creator of the life I cannot wait to wake up to was embracing my authenticity and venturing beyond familiarity. I turned my passions and gifts into my mission and purpose to keep serving as an example that anything is possible for those who are brave to break free. From a little refuge girl, an

immigrant in the US and what many would see as limitations I dared to break through and find my way of being outside the box in this world. I left my corporate career and pursued a calling that now helps me to play, travel, to create with others who are on a similar mission and who share the vision of a brand-new world. This is a world that blends ancient with new, spiritual with material and a heart centered expression of love and unity. We are all born to die but in between we can stop and enjoy all the abundance we’ve already been given from God. Instead of rushing into the future or reminiscing about our past we can start from here and now deciding to take our lives into our hands. We can observe it as the most beautiful masterpiece we will ever create. A blank canvas to paint your personal dreams and desires if you remember that anything is truly possible for you as well. Surround yourself with those mad geniuses, inspiring rebels, unconventional thinkers, deep feelers, healers, creatives and take what you need to craft your own unique self-expression in this world. Remember, everything has been already done in one way or the other but never through you. Open to magic and let your spirit run wild. May your inner child be your muse. May you find so much beauty in the mundane while also opening to live the unimaginable. Believe that everything is possible because it was planted in your heart upon your birth as a wishing start to guide you in the direction of your dreams. Don’t let anyone dim your spark because you were born to shine. And maybe if right now you still don’t know how it will all unfold, at least dare to think outside the box. It is said that birds born in a cage think flying is an illness, yet the cage can easily break and set you free when you let go of your linear way of thinking. Less mind and more heart are a perfect recipe for feeling optimistic about your future. Pay attention to things in life you are naturally drawn to. You can use it as a clue for unlocking your path, passions and purpose. Happy remembrance you beautiful star child.

HOROSKOP ZA MART

PIŠE: ASTRO LEA

OVAN

Ljubav

Za vas je ovo dinamičan i živopisan mesec, iako vaš partner možda neće moći da vas prati iz određenih razloga. Moguće je da je voljena osoba zauzeta poslovnim ili ličnim obavezama, što može rezultirati privremenim udaljavanjem. Međutim, odnos između vas i partnera bi trebao ostati prilično korektan, iako povremeno mogu nastati trenuci sumnje i ljubomore. Ovaj mesec može označiti ozbiljne pripreme za zajednički život ili brak za neke parove, ili barem dogovore u tom smeru. Upozorenje važi za one Ovnove koji možda “sede na dve stolice”, budući da tajne lako mogu postati javne, pa je oprez neophodan. Slobodni Ovnovi će, od ulaska Sunca u njihov znak i početka proleća, doživeti strastven i ljubavno ispunjen period. Pre proleća, mogu se pojaviti tajne simpatije, avanture ili ljubav sa onima koji su udaljeni.

Posao

Budite aktivni na poslu u prvoj nedelji marta jer prva polovina meseca donosi značajne mogućnosti. U tom periodu, možete završiti započete projekte ili otvoriti nova, uspešna poglavlja. Ulaskom u drugu polovinu meseca, treba biti pažljiv pri sklapanju poslovnih dogovora – obratite posebnu pažnju na ono što potpisujete i ne žurite sa ulaskom u poslovne angažmane, posebno ako nisu jasno definisani ili ukoliko nema potpunog poverenja u suprotnu stranu.

Zdravlje

Oprez u saobraćaju tokom celog meseca, posebno u drugoj polovini. Drugi deo marta može doneti potencijalne povrede i respiratorne probleme, stoga je važno obratiti pažnju na zdravstvene aspekte.

BIK

Ljubav

Tokom većeg dela marta, primetićete izraženu osetljivost, što može rezultirati tumačenjem reči i postupaka partnera na svoj način. Osećaćete se pomalo nesigurno, sumnjičavo ili zabrinuto, iako nema konkretnih razloga za brigu. Važno je ceniti podršku i emocije koje partner pruža, te pokušati gledati kroz prste eventualnim “ispadima”. Rasprave se ne preporučuju jer neće doneti pozitivne promene. Uprkos sitnim nesuglasicama, u ovom mesecu će emocije biti naglašene. Moguće su povremene poteškoće u usklađivanju slobodnog vremena, ali trudite se da svaki zajednički trenutak bude ispunjen i lep. Slobodni Bikovi mogu očekivati emotivne prilike kroz poslov-

ne kontakte, prijatelje i društvene mreže, a iz nekog od tih odnosa može se razviti trajnija veza.

Posao

Mart je izuzetno značajan poslovni mesec, posebno u prvoj polovini, kad se možete konsolidovati i pokrenuti nove uspešne poslovne inicijative. Imate naglašenu sposobnost za zaradu, ali budite oprezni jer se troškovi takođe mogu povećati, naročito u drugom delu meseca, kad treba pažljivo upravljati dogovorima koji mogu imati finansijske posledice. U poslednjoj dekadi marta, obim obaveza može značajno porasti, pa ostanite smireni u saradnji s kolegama.

Zdravlje

Mogući su problemi s disajnim organima i alergijama. U poslednjoj dekadi meseca, mogući su problem sa sinusima i glavoboljom. Važno je obratiti pažnju na zdravstvene aspekte i pravilno se nositi sa stresom.

BLIZANCI

Ljubav

Početak meseca donosi spremnost na kompromise i rešavanje problema iz prethodnog perioda. Međutim, sredinom marta, kada budete zauzeti poslovnim obavezama, možete zapostaviti partnera ili postati nervozniji nego inače. Važno je pronaći ravnotežu i posvetiti dovoljno vremena voljenom biću. Izbegavajte laži, jer mogu izazvati probleme krajem meseca. Slobodni Blizanci mogu očekivati značajna poznanstva tokom poslednje dekade marta, posebno putem društvenih mreža i kroz prijateljske kontakte.

Posao

Prva polovina meseca obećava uspeh i pokret ka rešavanju prethodnih problema. Ako tražite posao, ovaj period je povoljan za pronalaženje zaposlenja, a takođe su mogući kontakti sa stranim firmama. Brzo usvajanje novih znanja i veština omogućava vam da preuzmete vodeću ulogu u poslovnom sektoru. U drugom delu meseca, budite oprezni prilikom dogovora i izbegavajte brzoplete odluke koje mogu dovesti do većih grešaka.

Zdravlje

Iako ćete se osećati pozitivno, drugi deo marta može izazvati osetljivost disajnih puteva, a neki mogu imati i probleme sa venama i cirkulacijom. Važno je paziti na imunitet kako biste očuvali dobro zdravlje.

RAK

Ljubav

Mart donosi različite izazove za Rakove u emotivnim vezama. Neka iznenadna situacija vas može podstaći da preispitate svoje stavove i poboljšate odnos sa partnerom, ispravljajući uverenja i zablude iz prethodnog perioda. Međutim, pojedini Rakovi će možda balansirati između dve osobe, sa jednom u javnom odnosu, a sa drugom u tajnosti. Emocije će biti izuzetno intenzivne i ako razmišljate o održavanju dva odnosa, budite oprezni, jer drugi deo marta može doneti izazove i greške koje komplikuju situaciju. Posebna pažnja je potrebna u poslednjoj nedelji marta onima koji su u paralelnim odnosima, jer ovaj period može doneti probleme. Slobodni Rakovi će imati više potencijalnih partnera, ali važno je ne žuriti i pažljivo preispitati svoja osećanja.

Posao

Rakovi konačno dobijaju jasne ideje i shvataju gde su grešili u prethodnom periodu, pokazujući spremnost da isprave te greške. Oni koji sarađuju sa inostranstvom mogu postići značajne rezultate tokom ovog meseca. Ipak, budite oprezni u trećoj dekadi marta, jer ovaj period može doneti greške i propuste, posebno u vezi sa papirologijom i dogovorima.

Zdravlje

Moguća je povremena nervoza i problemi sa spavanjem. Neki Rakovi mogu iskusiti tegobe sa respiratornim organima. Važno je obratiti više pažnje na ojačavanje imunog sistema kako biste očuvali dobro zdravlje.

LAV

Ljubav

Nakon izazovnog perioda koji je doneo problem u komunikaciji, Lavovi ulaze u fazu u kojoj mogu postići dogovor i razumevanje sa voljenom osobom. Najpovoljniji period za vas je tokom prve polovine marta, a takođe i u poslednjoj dekadi meseca kad emocije postaju lakše i protočnije. Konačno ćete imati mogućnost za provođenje više vremena sa partnerom, čak i zajednička putovanja, uz više druženja sa zajedničkim prijateljima. Međutim, budite oprezni da vam se prijatelji ne mešaju u odnos ili daju nepotrebne savete u vezi sa ljubavnim životom. Slobodni Lavovi mogu uživati u pozitivnim kontaktima i druženju tokom celog meseca, a vrhunac ljubavi može se postići tokom poslednje dekade marta. Ovaj mesec donosi mnogo uživanja i pozitivnih dešavanja u ljubavi.

Posao

U drugoj polovini meseca, obratite pažnju na

finansijski segment. Povedite računa o potezima i dogovorima koji mogu uticati na vaše finansije. Generalno, pred kraj prve nedelje meseca, očekujte povećanu aktivnost, nove energije i poslovne šanse. Vaši planovi mogu početi da se ostvaruju, a podrška važnih poslovnih ljudi će biti prisutna.

Zdravlje

Od ulaska u treću dekadu meseca, vaša energija se potpuno vraća kao da se budite iz dugog zimskog sna. Preporučuje se više kretanja kako biste održali vitalnost. Povedite računa o ishrani.

DEVICA

Ljubav

Zauzete Device mogu očekivati prilično buran period u ljubavi tokom prve polovine marta. Sa partnerom će se teže postizati dogovori, a prisutni će biti i povećana netrpeljivost i nervoza među partnerima. Sredinom marta dolazi do još veće oscilacije raspoloženja u odnosu sa voljenom osobom. Tih dana može se dešavati da iznenada dođe do sumnji, napetosti i brzinskih rasprava, bez konkretnog razloga. Važno je truditi se da tokom drugog dela marta budete fleksibilniji jedno prema drugom. Slobodne Device mogu očekivati interesantnu i podsticajnu komunikaciju sa nekim, pre svega kroz poslovni segment, što može brzo dovesti do produbljivanja kontakta, pa čak i ulaska u stabilnu emotivnu vezu.

Posao

Početak marta donosi značajno poboljšanje u poslovnom segmentu za Device. Potvrda nečega što su dugo čekale dolazi, a period do polovine meseca donosi nove kontakte i poslovne prilike, kao i uspešne dogovore. Međutim, sredinom meseca treba biti oprezniji, jer na poslu može biti povećane nervoze, nerazumevanja i potencijalnih poslovnih grešaka. Savetuje se izbegavanje rasprava sa saradnicima.

Zdravlje

Nivo nervoze i stresa može biti povišen tokom celog marta, posebno u drugoj polovini meseca. Potrebno je paziti na povrede, a mogući su i problemi sa varenjem i snom.

VAGA

Ljubav

Ulaskom u mart mesec, primetićete promene u partnerovom ponašanju, što će rezultirati većim razumevanjem i zajedničkim aktivnostima. Partner će vas podsticati na planove, izlaske, pa čak i putovanja. Iako vam to prija, vaša energija će veći deo marta biti usmerena

ka poslovnim obavezama, stvarajući povremene raskorake između posla i odnosa sa partnerom. Ipak, prelaskom u treću dekadu marta, dajete prednost ljubavi. Slobodne Vage mogu očekivati povećanu pažnju suprotnog pola, sa interesantnim i podsticajnim događanjima. Konkretnije ljubavne veze mogu se razviti u poslednjoj dekadi meseca, a kod nekih čak i do kraja marta.

Posao

U drugom delu meseca, budite oprezni zbog tenzija sa saradnicima i povećanog rizika od grešaka i nesporazuma u radu. Posvetite posebnu pažnju dokumentima, jer se mogu pojaviti i pravni problemi. Prva polovina marta nudi podsticajne mogućnosti za pokretanje novih projekata i saradnju sa stranim firmama. Ovaj mesec je povoljan za finansijski prosperitet.

Zdravlje

Povećajte fizičku aktivnost, a plivanje može biti posebno korisno. Posetite zubara.

ŠKORPIJA

Ljubav

Vaš partner će preduzeti prve korake ka rešavanju problema iz prethodnog perioda, iskazujući želju za otvorenim i iskrenim razgovorom. Iako potpuni kompromisi možda nisu trenutno izvodljivi, bićete spremni da adekvatno saslušate, odgovorite i izrazite svoja osećanja. Odnos između «zaraćenih strana» sada može evoluirati ka stabilnijem i emotivnijem stanju. Iako će biti izazova, škorpionski odnosi mogu postati stabilniji i emocionalno bogatiji. Slobodne Škorpije će biti otvorene za emotivna dešavanja, privlačeći pažnju i uživajući u druženjima.

Posao

Privatnici će imati solidan mesec, posebno u finansijskom smislu, sa mogućnošću pokretanja sopstvenog posla. Finansije će biti centralna tema, sa dobrom predispozicijom za zaradu. Ipak, u drugom delu meseca, potreban je oprez u vezi s ulaganjima i troškovima. Energija, samopouzdanje i odlučnost će biti na visokom nivou, omogućavajući vam da napravite značajne poslovne preokrete.

Zdravlje

Naglašena nervoza i stres, posebno u drugom delu meseca. Povedite računa o brzini u saobraćaju kako biste izbegli povrede.

STRELAC

Ljubav

Tokom marta, Strelčevi u vezama i brakovima doživeće različite faze. U prvoj polovini meseca, pruža vam se prilika da poboljšate odnos sa partnerom i uživate u zajedničkim aktivnostima. Međutim, ulaskom u drugi deo meseca, može se pojaviti nervoza, više rasprava, sumnji i brzopletih izjava, što u nekim slučajevima može čak dovesti do prekida odnosa. Preporučuje se strpljenje, jer poslednjih dana meseca možete stabilizovati odnos i ponovo uživati sa svojim partnerom. Slobodni Strelčevi od 4. marta mogu očekivati pojačanu komunikaciju i interesantna poznanstva. Iako možete brzo započeti vezu, najpovoljniji period za ulazak u emotivnu priču bio bi u poslednjoj dekadi meseca kada je polje ljubavi izuzetno naglašeno.

Posao

Nervoza i brzina u drugom delu meseca mogu prouzrokovati probleme u poslovnom segmentu, posebno u odnosima sa saradnicima. Oprez je potreban u izbegavanju konfliktnih

situacija i pažnju treba usmeriti na potencijalne greške. Prva polovina marta je povoljna za važne dogovore, papirologiju i kontakte sa klijentima. Ovaj period vam olakšava ostvarivanje željenih ciljeva.

Zdravlje

Drugi deo meseca može doneti promenljivo raspoloženje, naglašeno nerviranje i stres. Obratite pažnju na mogućnost povreda tokom ovog perioda.

JARAC

Ljubav

Sa voljenom osobom vas očekuje aktivan i dinamičan period, obeležen dešavanjima, kretanjem i zanimljvim događajima. Aktivnosti kao što su kraća putovanja, izlasci, šetnje pridonose osećaju bliskosti i poboljšavaju vaše međusobne odnose. Međutim, u drugom delu meseca, moguće su situacije koje izazivaju nervozu i nesporazume, što može dovesti do nekih neprijatnih trenutaka ili rasprava sa partnerom. Iako su ovi trenuci prolazni i verovatno neće ugroziti stabilnost vašeg odnosa, preporučuje se izbegavanje konflikata. Slobodni Jarčevi, vaše polje komunikacije, kontakata, putovanja i susreta je naglašeno tokom celog meseca. Preko poslovnih veza, prijatelja ili društvenih mreža, može se pojaviti osoba koja će privući vašu pažnju.

Posao

Ulazak Marsa u vaše polje poslovne svakodnevice doprineće pokretanju i oblikovanju različitih poslovnih aktivnosti. Međutim, povećanje obima obaveza, naročito u drugom delu meseca, može izazvati tenzije sa saradnicima i neprijatne situacije sa kolegama. Važno je da pažljivo razmatrate dogovore i odluke, izbegavate impulsivne postupke i ne donosite odluke u trenucima besa.

Zdravlje

Vaše zdravstveno stanje je dobro, ali u drugom delu meseca trebali biste biti oprezniji u saobraćaju i izbegavati situacije koje mogu uzrokovati povrede. Povremeno možete osećati jake oscilacije u raspoloženju i pojačanu nervozu.

VODOLIJA

Ljubav

Sa izlaskom Marsa iz vašeg znaka, gde je krajem februara doneo izazove i teškoće, prelazi u polje kreativnosti, ljubavi i zabave. Ovaj prelazak donosi osveženje i oživljava vašu emotivnu sferu. Kretanje Merkura kroz znak Riba doprinosi osećaju slobode, lepršavosti i duhovitosti. Zauzeti pripadnici ovog znaka imaju pred sobom povoljan period, s nekoliko tenzija u drugom delu meseca, koje će zahvaljujući pozitivnim aspektima lako prevazići. Očekuje vas obilje dešavanja i uživanja sa partnerom. Slobodne Vodolije mogu privući pažnju udvarača, pa se nemojte čuditi ukoliko se nađete na slatkim mukama prilikom biranja između potencijalnih partnera.

Posao

Mart je izuzetno povoljan za akciju, kreativnost, dešavanja i promene u poslu. Očekuju vas pozitivni rezultati ukoliko planirate da uvedete neke novine, a neki od vas mogu istovremeno obavljati više poslova, što će doprineti poboljšanju finansijskog stanja. Iako ćete svakako trošiti, mesec je pogodan za poboljšanje finansija na lakši način nego što očekujete. Mart je za vas mesec dogovora, putovanja, aktivnosti i uspostavljanja novih poslovnih saradnji.

Zdravlje

Vaše opšte zdravlje je uglavnom dobro, ali preporučuje se da povedete računa o pravilnoj ishrani kako biste izbegli eventualne zdravstvene probleme tokom marta.

RIBE

Ljubav

Do sredine meseca imate dovoljno vremena da stabilizujete odnos sa partnerom, postignete dogovore i započnete njihovo ostvarivanje. Mars u vašem znaku može rezultirati uređenjem doma ili renoviranjem, ali isto tako i čestim izlascima van kuće. Međutim, na samom početku meseca, možete ući u fazu kada je komunikacija s partnerom izazovnija. Iako imate podršku partnera, skloni ste sumnjama, nervozi oko sitnica i izazivanju konflikata. Savet je da se fokusirate na ljubav i zaboravite na nervozu. Slobodne Ribe, s obzirom na prisustvo Venere u vašem znaku tokom druge dve dekade meseca, privlačiće ljubav i mogu očekivati zanimljive ljubavne ponude. Na vama je kako ćete na njih odgovoriti.

Posao

Ovo je povoljan period za pokretanje privatnog biznisa, a za one koji se već bave time, sledi povećanje obima posla i finansijskih dobitaka, posebno u trećoj dekadi marta. Ono što ste dugo planirali ili o čemu ste maštali, sada može postati stvarnost. Generalno, pred vama je korektan poslovni period, ali u drugom delu meseca budite oprezni s ishitrenim odlukama i konfliktima sa saradnicima.

Zdravlje

Uglavnom ćete se osećati dobro, ali u drugom delu marta obratite pažnju na moguće povrede. Vaši disajni organi su osetljivi, pa preduzmite korake kako biste ojačali imuni sistem.

PHOTO: UNSPLASH.COM

PHOTO: UNSPLASH.COM

NADA

Nada se hrani snovima. Snovi se hrane težnjama.

Mislim da znam odgovore na sva tvoja pitanja, mada ništa me pitao nisi.

Meseca je danas iza ćoška, a sunce je otišlo na zapad.

Uvek treba biti okrenut zapadu.

Neko kaže istoku.

Ja kažem srcu.

Činimi se da život voli zaplete i rasplete.

Voli priče koje se pričaju na dah.