RYL, 59

E - M A G A Z I N E

ISSN 2406-2030

RYL REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: STEFAN SIMONOVIÄ&#x2020;

BROJ #59, MART 2020.

PLAY (S)MART

UVODNIK PHOTO: ALEKSANDRA POPOVIÄ&#x2020;

BROJ #59, MART 2020.

PLAY (S)MART Igraj se sa igrom. Igraj se dok te ne napusti snaga. Trči, pleši, spavaj, gledaj u zvezde, voli, moli, sanjaj, broji, snevaj život u bojama koristeći energiju bića svog. Sa kim da se igraš? Igraj se kroz omeh, pažnju, spontanost, priču dok ispijate kafu. Razmenjujući misli, recepte, ideje, snagu, ljubav. Igraj se igrom jer je ona sveža krv koja te budi, vodi, nosi. Igraj se igrom jer čim bi se igrao na pesku života koji sam stvaraš a koji ti je dat. Kada u nekom periodu života čovek zaluta na pogrešnu stazu i ne zna kako dalje psiholozi obično postavljaju pitanje „Čime ste se igrali kada ste bili mali?“ Zapitajte se iako se niste izgubili na svom putu. Ja sam se igrala lutkama, preskakala lastiž, snimala na kaseti svoj glas recitujući pesme a u pozadini puštajući instumetnale (možda je vreme da otvorim svoj youtube kanal) (hahahah). Uživala u kreaciji. Igrala sam i one pametne igre. U šestom razredu sam počela u školi da igram šah, sekciju je vodio profesor matemtike Kujundžić. Razbijala sam sve. Pobeđivala sam lako i dečake i devojčice i tako do osmog razreda šah mi je zaokupljao pažnju. Nisam znala napamet ni jedno otvaranje, igrala sam na osnovu zdrave logike, sagledavanja i predviđanja par poteza unapred. Ta igra na 64 polja bila je toliko uzbudljiva, zanimljiva, adrenalin mi je radio na 1000%... I shvatate, tema martovskog izdanja RYL magazina nosi naziv

Ovoga marta igraj spontano, živahno, lepršavo igraj i ne pitaj se, ali ništa. Samo prati ritam, pokret, telo, sjaj sopstvenog bića i prepusti se. Da li sam mislila na pametnu igru ili igru u martu - na vama je da odlučite i izaberete. Setite se sa čime ste se vi igrali kada ste bili mali. Kakve vam emocije ta slika budi? Da li devojčica ili dečak u vama žudi i dalje za tom igrom ili se igra celog života? Mislim da nam je u životu onako kako odlučimo. Ja ću se igrati ovog marta, otići ću do zvezda i nazad i prepešačiću sva brda i doline da bih stigla do nove sebe. Ima li ičeg lepšeg i zlatnijeg od spoznaja i ljubavi koju širimo oko nas. Ne plašite se sopstvenih pokreta i misli. Just play kako god želite, jer je to jedan od načina da se osetite živim i da se diše punim plućima. “Kad ispustiš igračku iz ruke ona prestaje da se igra. I sa igrom se treba igrati.“ Mika Antić Sada kada sam velika, ja se igram pisanja i dobro mi ide. A kada budem još veća, objaviću roman. Anima Mundi

„PLAY (S)MART“ Možda je malčice kontradiktorna sintagma igrati pametno. Tu gde se meša razum sa igrom - da li je igra? I to ona iz strasti, vatre, emocija, lepote, spontanosti. Jer ukoliko prepoznamo sopstveni ritam života, spoznaćemo i našu istinsku igru.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

RYL 059

RYL Ä&#x152;ITAJTE I NA PORTALU NOVINARNICA

BROJ #59, MART 2020.

IMPRESSUM E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030

Pamela Millican

IZDAVAČ Agencija Refresh, Subotica

Petar Hranuelli

ART DIREKTOR Boris Cupać

Miloš Grahovac

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)

PHOTO

LEKTORI

Anima Mundi

Dijana Krtinić, Marta Vojnić Purčar, Dejan Vicai (za

Pixabay.com

tekstove na engleskom)

Usplash.com

AUTOR KONCEPTA MAGAZINA Anima Mundi

KONTAKT WEB: www.ryl.rs

SARADNICI U OVOM BROJU

MAIL: rylmagazine@gmail.com

Ana Kos Ivan Kokeza Jasmina Stojanović Svetlana Marjanović Sofija Borojević Marija Stojanović Gagunashvili

KOLUMNISTI Prof. dr Thomas Petschner Elizabeta M. Toplak Ličnosti: Divna Minić Jelena Blečić Ivana Martić

Refresh your life

RYL_MAGAZINE

Predrga Balcacanović Anna Kononenko Ksenija Lea Ronai Jack Dimich

REDAKCIJA NE ODGOVARA ZA SADRŽAJ OGLASA! REDAKCIJA I IZDAVAČ NE ODGOVARAJU ZA SADRŽAJ I ISTINITOST TEKSTOVA I REKLAMNIH PORUKA. REDAKCIJA I IZDAVAČ NE ODGOVARAJU ZA ŠTAMPARSKE I NENAMERNE GREŠKE. REDAKCIJA NIJE OBAVEZNA DA VRAĆA I ODGOVARA NA PRIMLJENE RUKOPISE, FOTOGRAFIJE I ELEKTRONSKU POŠTU. TEKSTOVI I FOTOGRAFIJE SE OBJAVLJUJU ISKLJUČIVO BEZ NOVČANE NAKNADE.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

LIÄ&#x152;NOSTI U OVOM BROJU

BROJ #59, MART 2020.

IVANA MARTIĆ

JACK DIMICH

DIVNA MINIĆ

PETAR HRANUELLI

JELENA BLEČIĆ

KSENIJA LUBARDA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #59, MART 2020.

REFRESH

YOUR SOUL

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

IGRE I IGRICE

PIŠE: TANJA TODOROVIĆ, PSIHOTERAPEUT Jedinicu društvenog opštenja nazivamo transakcija. Kad se dvoje ili više ljudi nađe na okupu, pre ili kasnije neko od njih će govoriti ili na neki drugi način pokazati da “prima k znanju” prisustvo drugih, to nazivamo transakciona draž. Neko drugi će zatim reći ili učiniti nešto što je u nekoj vezi sa tom draži i to ćemo nazvati transakcioni odgovor.

Glavni deo vremena koji provodimo u ozbiljnom društvenom životu odlazi na igranje Igara. Nekad zbog toga što i nema mnogo vremena za bliskost među ljudima u svakodnevnom životu, a nekad i zbog toga što su neki vidovi bliskosti (naročito ako su intezivni) psihološki nepodnošljivi za većinu ljudi. Suštinu Igre čine njen vrhunac ili dobitak.

Jednostavne komplementarne transakcije najčešće se odigravaju u površnim odnosima, na Osim društvene uloge prilikom raspoređivanja poslu ili u društvu, i mogu biti lako poremećene. vremena na zadovoljavajući način, neke Igre neophodne su za očuvanje zdravlja određenih ljudi. Površni odnos mogli bismo definisati i kao onaj To su one osobe čija je psihička ravnoteža tako koji zastaje na nivou prostih komplementarnih krhka da je bi svako uskraćivanje mogućnosti transakcija. Takvi odnosi nastaju tokom aktivno- da igraju svoje Igre gurnulo u očajanje, ili čak u sti, rituala i razonode. Složenije su skrivene tran- stanje najteže psihičke poremećenosti. Zato će sakcije i to je vrsta transakcije koja je u podlozi takvi ljudi vrlo često biti protiv svakog pravog Igara kontra poteza koji “kvari” Igru. To je često moguće primetiti u bračnim igrama kada, pod dejstIgra predstavlja niz komplementarnih skrivenih vom psihoterapije, dođe kod poboljšanja jednog transakcija koje vode vrlo određenom, predvidl- od supružnika (npr. do napuštanja destruktivnih jvom ishodu. To je serija poteza koji kriju u sebi Igara), pa to izazove povećane teškoće za onog zamku ili “štos”. Igre su jasno odvojene od rituala drugog u bračnoj zajednici, jer njemu su te Igre i razonoda po dvema glavnim odlikama: bile vrlo važne za održavanje ravnoteže. U njima se folira i neko uvek “ućari”. Gledano šire, Igre se uklapaju u nesvesni životni Svaka Igra je u osnovi nepoštena, a njen ishod nije samo uzbudljiv, nego i dramatičan. Na psihološkom nivou, upotreba reči Igra (game) ne podrazumeva nužno zabavnost i zadovoljstvo.

plan ili “scenario” svakog čoveka i predstavljaju njegov pokretački deo. Pošto poslednji čin scenarija obično traži da se dogodi čudo ili katastrofa (zavisno od toga kakvom žanru scenario pripada - konstruktivnom ili destruktivnom, i Igre koje se

BROJ #59, MART 2020.

PHOTO: UNSPLASH.COM

u međuvremenu igraju mogu biti konstruktivne ili Ljudi biraju sebi za prijatelje, saradnike ili intimne destruktivne. partnere, one koje igraju iste Igre. U tome je lični značaj Igara. Igre su svrstane u odnosu prema situacijama koje najčešće postoje: životne, bračne, društ- Igre su, takoreći, u sendviču između razonode i vene, seksualne, iz podzemlja, iz ordinacija, i bliskosti. Razonode postaju dosadne kad se pokonačno neke dobre Igre. navljaju, a bliskost zahteva da stalno budemo na oprezu. Zato, da bismo pobegli od gnjavaže Stepen razvijenosti jedne igre određujemo na “razonoda”, i da ne bismo bili izloženi opasnostisledeći način : ma bliskosti, većina ljudi pribegava kompromisnom rešenju - Igrama. Time je ispunjen veći deo - Igra prvog stepena je ona koja je društveno pri- društvenih odnosa koji su ljudima zanimljivi. U hvatljiva u neposrednoj igri inicijatora. tome je društveni značaj Igara. - Igra drugog stepena je takva iz koje ne nasta- Na sreću, dobici od bliskosti sa ljudima koji je ju trajne i nepopravljive štete, ali igrači ipak više najsavršeniji oblik ljudskog življenja toliko su vevole da se o njoj ne priča mnogo. liki da čak i jedna uravnotežena osoba, ako naleti - Igra trećeg stepena igra se “na život ili smrt”, na odgovarajućeg partnera, saradnika, prijatelja a najčešće se završava u bolnici, sudnici ili mrt- za bolji odnos, može bezbedno i radosno da digne ruke od dotadašnjih Igara. vačnici. Igre se prenose sa kolena na koleno. Tragove nečije omiljene Igre moguće je naći unazad, kod roditelja njegovih roditelja, i unapred,- kod dece koja će, sa svoje strane, ako se nešto efikasno ne preduzme, naučiti svoju decu da igraju istu Igru. Otuda možemo slobodno reći da analiza Igara zahvata veliku istorijsku matricu. Razne kulture i društevne klase imaju svoje omiljene društvene Igre, a razna plemena i rodovi imaju svoje varijante tih Igara. U tome je kulturni značaj Igara. E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: MAJA TOPČAGIĆ PIXABAY.COM PHOTO: DRAGANA DJOROVIĆ BROJ #59, MART 2020.

ONA, Å½ENA ZMAJ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

POSAO I ZADOVOLJSTVO – NJEN MOTO PIŠE: MIA MEDAOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: DRAGANA ĐOROVIĆ

KSENIJA LUBARDA IS A RESIDENT MANAGER AT HUMA KOTOR BAY HOTEL & VILLAS. SHE IS WELL KNOWN FOR HER REMARKABLE CAREER IN HOSPITALITY INDUSTRY - WITH MORE THAN 14 YEARS OF SALES AND LEADERSHIP EXPERIENCE. PRIOR TO HUMA KOTOR BAY HOTEL & VILLAS SHE HELD ROLES OF PROGRESSIVE LEADERSHIP IN 2 REMARKABLE HOTELS IN 1BELGRADE: MOST RECENTLY RADISSON COLLECTION HOTEL, OLD MILL BELGRADE AS DIRECTOR OF SALES & MARKETING DEPARTMENT AND HYATT REGENCY BELGRADE AS SALES MANAGER SUPPORTING THE COMPANY’S ACTIVE COMMITMENT TO OPERATIONAL EXCELLENCE. SHE JOINED RADISSON HOTEL GROUP IN FEBRUARY 2014 AS THE FIRST EMPLOYEE IN DEVELOPMENT STAGE OF RADISSON BLU OLD MILL HOTEL, BELGRADE, WHERE SHE PLAYED A KEY ROLE IN ESTABLISHING THE NEW HOTEL ON THE MARKET AND IN 2018 IN REBRANDING THE HOTEL TO RADISSON COLLECTION, OLD MILL BELGRADE. WITH HER NEW ROLE AS RESIDENT MAGANGER AT HUMA KOTOR BAY HOTEL & VILLAS, KSENIJA OVERSEES OVERALL COORDINATION, FUNCTIONAL MANAGEMENT AND LEADERSHIP OF INITIATIVES FOR THIS HOTEL. KEY FUNCTIONS INCLUDE DEVELOPMENT AND EXECUTION OF STRATEGIES AND DEVELOPING INITIATIVES AND NEW CUSTOMER OPPORTUNITIES. SHE GRADUATED IN 2006 FROM EUROPEAN UNIVERSITY, FACULTY OF INTERNATIONAL MANAGEMENT – BELGRADE AND IN 2011 RECEIVED A PH.D. IN INTERNATIONAL MANAGEMENT.

BROJ #59, MART 2020.

Svoje prve menadžerske korake napravila si u hotelu Hyatt Regency u Beogradu. Kada si ušla na vrata hotela Hyatt Regency 2006. godine i danas kada izlaziš iz Radisson Collection hotela nakon 6 godina rada i ideš dalje ka svom profesionalnom izazovu - kako Ksenija Lubarda vidi sebe?

Naravno. Radisson Collection je za mene kuća, svojevrsni dom. Prijatelji, pa možda čak i dete. Učestvovala sam u njegovom podizanju uporedo podižući i svoju ćerku. Tu sam od samog početka, sve sam na neki način prisvojila i svaki zadatak i prepreku percipirala kao ličnu. Imala sam sreće da sarađujem sa ljudima sa kojima sam se ubrzo i sprijateljila, tako da sama atmosfera na Kada govorim o budućnosti, razmišljam o tome poslu nikad nije bila previše formalna i opterećuiz trenutne perspektive - šta bih zaista mogla da juća. Na kraju se sve svede na ljude. ostvarim u vremenskom periodu od 5 ili 10 godi- Kako je izgledala saradnja sa Tomasom Svikom, na. Novi izazovi me pokreću, trudim se da uvek prvim direktorom hotela Radisson Collection? budem motivisana, da postavljam i razrađujem nove koncepte kako bi svaka predstojeća godina Meni veoma znači saradnja sa prvim generbila uspešnija od prethodne. Trenutno sam foku- alnim direktorom Tomasom Svikom, sa kojim sirana na novi posao i sve što donosi pozicija sam postala i veliki prijatelj. Njegova podrška i rezident menadžera u Huma Kotor Bay hotelu. pokretački duh su doprineli da sve naše ,,lude’’ Raduje me rad na crnogorskom tržištu, jačanju ideje sprovedemo u delo. Ponosna sam na konnovog hotelskog brenda i život pored mora koji cept koji smo sa timom razvili 2014. godine, doneli smo sveže ideje i uspeli da se pozicioniramo je uneo novu energiju. J na tržitu kao inovatori. Šta je za tebe hotel Radisson Collection? Mislim da je više od profesionalnog rada i usavršavan- Šta hotel Radisson Collection nudi svojim gostima? I ko su gosti hotela? ja. Emocija mora da postoji.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #59, MART 2020.

Prvenstveno nudi estetski doživljaj, odnosno koncept koji je pomalo out of the box. Pruža mogućnost gostima da se upoznaju sa gradom i njegovom istorijom, uz pomoć simbola koji su suptilno protkani kroz samu arhitekturu zdanja. Ko su gosti? Teško je to kategorisati. Ne bih mogla da ograničim ovaj hotel kao jedan od onih koji skuplja neku specifičnu supkulturu gostiju. Stranci, lokalci, poslovni svet, turisti... the whole Shebang. Danas kada svi putuju, kada cveta turizam na sve strane sveta, koliko je bitno i važno odsesti u dobrom hotelu na željenoj destnaciji kako bi slika puta bila apsolutno potpuna? Za početak - efikasnije je. Bilo da je putovanje leisure ili business orijentisano, funkcionalnost, efikasnost je olakšavajuća okolnost u oba slučaja. Ta ista efikasnost vam omogućava da dalje lakše i više uživate u sadržaju same destinacije. To je “dobar hotel”. Usluga je neprikosnovena. Postoji i dalja kategorija “dobrog”, a to je - luksuzan hotel. Takvi hoteli, ukoliko su odrađeni kako treba, mogu da promene čitavu sliku destinacije, kojoj možda manjka na sadržaju ili lepoti. Postoje hoteli koji su neizostavni deo identiteta jednog grada. Istorijski, zbog stvari koje su tu se dešavale, kultnih ljudi koji su se tu okupljali, same arhitekture, enterijera i stilske vrednosti, restorana... To je jedna od stvari koju zameram Beogradu. Kapacitet i sadržaj je postojao, međutim ti kultni hoteli koje imamo nisu održali kvalitet na duže staze. Dobar hotel podrazumeva i kontinuitet. Šta ti znači nagrada „Conventa Hall of Fame“ i kome se ona dodeljuje? Conventa Hall of Fame je nagrada koja se dodeljuje profesionalcima za uticaj na tržište u okviru svoje industrije u regionu. Jako mi je draga, emotivno je vezujem za početak rada u Radissonu i predstavlja veliko profesionalno i lično priznanje.To je faktički bilo prvo formalno priznanje da smo sve ono što smo do tad uradili, uradili kako treba.

tradicija se nekako nastavila kroz žensku liniju familije. Klavir je nešto što sam slušala kroz čitav život i stvarno ima neku neverovatnu terapeutsku moć. U 2020. godini od marta počinješ da radiš u novom hotelu u Crnoj Gori. Seliš se u Kotor i morsko-turistička priča može da počne. O čemu se tačno radi? Crna Gora i Kotor su kapitalni deo mog identiteta. Moja porodica je iz Crne Gore i kroz detinjstvo sam neke od elementarnih iskustava proživela baš tu, u Kotoru. Samim tim, uvek sam bila privržena tom mestu i kad se ukazala prilika da učestvujem u projektu u ovom gradu, koji mi se neizmerno dopada i u koji verujem, nije mi trebalo mnogo vremena da se odlučim na ovakav potez. Huma Kotor Bay Hotel & Villas nalazi se u Dobroti, srcu Boke Kotorske. Predstavlja užitak sa pet zvezdica i izlazi na prelepu peščanu plažu - Virtu. Hotel raspolaže sa 89 elegantnih soba i apartmana, kao i 10 ekskluzivnih vila sa otvorenim pogledom na more za sve koji žele da se uvek osećaju kao u svom porodičnom domu, čаk i kad su daleko od kuće. Gosti mogu da uživaju u doručku na jutarnjem suncu u restoranu, ručајu sveže pripremljene specijalitete u Toscana italijanskom restoranu ili da sačekaju zalazak sunca uz koktele i gastronomske specijalitete na terasi ekskluzivnog fine dining restorana Mudra. Hotel nudi i fitness & wellness centar Shanti, kao i konferencijsku salu od 60 mesta. Razbijamo mit – da posao treba odvajati od zadovoljstva. Tema martovskog izdanja RYL magazina nosi naziv “Play (s)mart“. Ja bih na to dodala i play fair!

Završila si i osnovnu muzičku školu - sviraš klavir. U tvojoj porodici je postojala tradicija sviranja ovog dvorskog instrumenta. Da, u maminoj porodici. Počelo je od naše čukunbake koja je svirala klavir na dvoru i ta

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

FOTGRAFIJA: IGOR ČOKO PHOTO: EMA BEDNARŽ BROJ #59, MART 2020.

ON, OSTVAREN I USPEÅ AN

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

JUGOSLOVEN SA NJUJORŠKOM ADRESOM

PHOTO: MIHAELA NINIĆ

BROJ #59, MART 2020.

ŽELJKO DIMIĆ, AMERIČKI GLUMAC NAŠEG POREKLA, ODRASTAO JE U KOZARSKOJ DUBICI, A NAKON NEKOLIKO BEZUSPEŠNIH POKUŠAJA DA SE UPIŠE NA GLUMU NA BEOGRADSKOM FDU ODLAZI U AMERIKU, GDE JE 1997. GODINE PRIMLJEN NA INSTITUT LEE STRASBERG U NJUJORKU. DIPLOMIRAO JE U KLASI ČUVENOG PROFESORA MAJKLA MARGOTE. PO NJEGOVOM SAVETU, ŽELJKO JE UZEO SCENSKO IME JACK DIMICH KOJE KORISTI ZA POTREBE PROFESIJE, U KOJOJ JE DO SADA OSTVARIO PREKO 80 ULOGA NA FILMU, TELEVIZIJI I U POZORIŠTU. GODINE 2008. DOBIJA SVOJU PRVU GLAVNU ULOGU ZA FILM IN THE NAME OF THE SON (U IME SINA), SA KOJOM JE POBEDIO NA 22 INTERNACIONALNA FILMSKA FESTIVALA I NOMINOVAN JE ZA PRESTIŽNU NAGRADU AMERIČKE AKADEMIJE - OSKAR U KATEGORIJI KRATKOG IGRANOG FILMA. POZNAT JE PO ZAPAŽENIM ULOGAMA U SERIJAMA LAW & ORDER, CSI, BURN NOTICE, WELCOME TO BROOKLYN, UNDERCOVERS... IGRAO JE NASLOVNU ULOGU NIKOLE TESLE U PREDSTAVI TESLA, ENGLESKE AUTORKE SHERI GRAUBERT, NA OFF BRODWAY-U, U NJUJORKU, U REŽIJI BEOGRADSKE REDITELJKE SANJE BEŠTIĆ. FILM ŽELJKA MIRKOVIĆA TESLIN NAROD, U KOME PONOVO TUMAČI LIK NIKOLE TESLE, KVALIFIKOVAO SE ZA OSKARA ZA DUGOMETRAŽNI DOKUMENTARNI FILM 2019. NA NAŠIM POSTORIMA IGRAO JE EPIZODNE ULOGE U FILMOVIMA „TURNEJA“ GORANA MARKOVIĆA, „TRAVELATOR“ DUŠANA MILIĆA, „SRPSKI OŽILJCI“ VLADIMIRA RAJČIĆA, „VOLJA SINOVLJEVA“ NEMANJE ĆERANIĆA, „NEKE DRUGE PRIČE“ ANA MARIJE ROSSI, A OSTVARIO JE I GOSTUJUĆE ULOGE U DOMAĆIM SERIJAMA VOJNA AKADEMIJA, DRŽAVNI SLUŽBENIK, 12 REČI, URGENTNI CENTAR… IZA NJEGA JE NEKOLIKO ODRŽANIH JAVNIH ČASOVA GLUME ZA KOLEGE I STUDENTE, NA KOJIMA JE PREDSTAVIO NEKE OD NAJZNAČAJNIJIH VEŽBI SA INSTITUTA LEE STRASBERG . SVETSKI, A NAŠ, GLUMAC JACK DIMICH DO SADA JE IGRAO NA SRPSKOM, HRVATSKOM, ENGLESKOM, RUSKOM I ČEŠKOM JEZIKU. ŽIVI NA RELACIJI NY – BEOGRAD.

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: MIHAELA NINIĆ, EMA BEDNARŽ, NEMANJA OBRADOVIĆ

Kako izgleda živeti na relaciji Njujork – Beograd? Da, živim u Njujorku i oficijelno sam Njujorčanin, ali Beograd uvek osećam kao svoj grad, u njemu sam proveo neke od najlepših godina svog života. Taj isti Beograd sam napustio samo zato što sam morao u onim suludim vremenima koja nisu bila dobra ni za koga, ali uvek mu se rado vratim i to vrlo često, kako zbog posla, tako i zbog svoje bliskosti sa Beogradom, koju nikad nisam izgubio. Ispunjen sam saradnjom sa kolegama iz Srbije na različitim projektima, a najviše kada vidim prijatelje, posetim roditelje u Bosni, i tako ću živeti sve dok njujoršku bazu jednog dana ne zamenim beogradskom. Šta ti je američki san doneo u životu? Iskreno, vrlo često čujem te reči, ali ne volim tako da govorim. Može biti i američki, i jugoslovenski, i japanski, kineski… Snove vezujem uvek za osobe koje teže da ih ostvare i, za mene, to je bio san jednog dvanaestogodišnjaka koji je

uspeo da ga odsanja baš u Americi. U svojoj dvanaestoj godini poželeo sam da budem glumac i nije mi tad padalo na pamet da idem u Ameriku i da to bude ostvarenje baš američkog sna. Ako već tako govorimo, ja sam onda prvo imao beogradski san, ali sticajem okolnosti koje su bile jače od mene, to se nije ostvarilo, pa je ostvareno na drugom mestu, u mom slučaju, u Americi. A šta mi je doneo? Doneo mi je da živim život koji želim, da radim posao koji volim, i što kaže moj profesor, da ulazim u likove, da ih napuštam, da upoznajem nove, da se vraćam starima. Živim od uloge do uloge i nema tu ničeg posebnog ni glamuroznog, osim da čovek radi svoj posao. Volim za sebe da kažem da sam klasičan zanatlija. Ja sam završio zanat. Za mene gluma stvarno to jeste, bez obzira na akademski status koji imam zbog završene akademije. Gluma je, pored talenta, ogroman rad i to, pre svega, na sebi, jer bio ja talentovan ili ne, nikad se ne oslanjam na talenat, okrenut sam radu na liku, a to je uvek specifičan i temeljan proces.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

SAMO RADIM SVOJ POSAO, ALI OPET KAŽEM, OGROMAN JE BROJ LJUDI U TOJ NAŠOJ BORBI I POTPUNO JE NORMALNO DA NEKADA NA KASTINGU BUDE I DO 1000 LJUDI I DA NAKON TOGA IDEŠ U TRI, ČETIRI KRUGA DOK NE DOĐEŠ DO NEKE ULOGE Kada glumiš, na kom jeziku si ti zaista ti? Šta ti donosi engleski, a šta srpski? Žao mi je što to moram da kažem, ali lakše mi je da radim svoj posao na engleskom nego na maternjem jeziku. Školovan sam na engleskom i većinu svojih uloga sam i radio na engleskom, međutim uvek mi je posebno zadovoljstvo da radim na maternjem, izazov mi je jer mi je teže. Da bih radio američke uloge, morao sam potpuno da transformišem vilicu u anglosaksonsku varijantu, koja je bila toliko daleka od moje balkanske. To mi je donelo mogućnost da izađem iz klišea i da igram rođene Amerikance, i evo nedavno sam dobio sedmu takvu ulogu u horor trileru “223 WICK” u Ohaju, koji snimam krajem sledećeg meseca, a u kome igram katoličkog sveštenika. To je Father Murphy, glavni negativac u filmu i prva sporedna muška uloga. Producente ne zanima ko sam ni odakle sam, ni koji mi je prvi jezik, ni drugi, ni treći. Traže autentičnost i originalnost, a to nisam mogao preko noći da postignem i zato se bavim ovim poslom na način koji sam odabrao - a to je da nemam izgovore. Na kom god jeziku da radim, dam sve od sebe, maksimalno se posvetim, detaljno radim na karakteru likova jer, na kraju krajeva, u opisu posla nam je da igramo neke druge ljude, da ne budemo mi. Ta transformacija ogleda se i u fizičkom, duhovnom, emotivnom, intelektualnom segmentu. To jeste malo tradicionalniji pristup i taj teži način mi oduzima mnogo više vremena dok ne udahnem život nekom liku na kome radim, koji god jezik da je u pitanju. Scensko ime ti je Jack Dimich. Dostojevski je rekao da je ime sudbina. Da li misliš da si svoju sudbinu preokrenuo ovim imenom? Uz dužno poštovanje velikom Dostojevskom, moje je mišljenje da svako svoju sudbinu kroji sam. Poštujem sva verovanja i predanja o sudbini i sve knjige koje su o tome napisane, i bez obzira na to koliko su nekad

BROJ #59, MART 2020.

PHOTO: EMA BEDNARÅ½

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: KATE TAYLOR

BROJ #59, MART 2020.

okolnosti jače, i dalje mislim da je čovek taj koji najodgovornije sebe može voditi kroz život i donositi odluke u svoje ime i prezime. Baš kao što ste rekli, to je moje scensko ime. Svoje ime nikad nisam promenio. Jack Dimich je profesionalno ime i to vam je u Americi potpuno uobičajeno. Moj profesor je samo bio praktičan sa tim predlogom, jer moje ime niko nije mogao da izgovori. Da li je velika konkurencija u tvom poslu? Na svakom kastingu imam preko 500 ljudi “protiv sebe”. Malo je reći da je konkurencija ogromna - strašno je koliko nas ima. Ceo svet je u Americi, svi bi ovde želeli da uspeju, da budu slavni i popularni. Ja nisam zbog toga ovde, samo radim svoj posao, ali opet kažem, ogroman je broj ljudi u toj našoj borbi i potpuno je normalno da nekada na kastingu bude i do 1000 ljudi i da nakon toga ideš u tri, četiri kruga dok ne dođeš do neke uloge. To su, verujte mi, Tantalove muke i verujem da vaši čitaoci ne žele da čitaju o tome. Bolje da ne znaju.

Koju ulogu priželjkuješ? Sledeću. Ako baš moram da kažem, voleo bih da igram glavnog negativca u nekom filmu o Džejmsu Bondu. Da li je Jack ispunio san malog dečaka Željka od 12 godina? Ispunjava ga svaki dan i dabogda ga nikad ne ispunio, jer tom dečaku, i tom Željku i Jacku, najveći neuspeh bi bio da stane i da prestane da ispunjava svoj san. Uspeh je, po mom mišljenju, nezavršena kategorija. Ko god smatra da je nešto uradio u životu i u nečemu uspeo, stao je, a za mene je to neuspeh. Ja svoje snove ispunjavam na dnevnom nivou. Gledam da svakog dana sebi ispunim neki novi san i tako ću do kraja života. Tema martovskog izdanja RYL magazina nosi naziv Play (s)mart. Kako se igra pametno u životu? Ne znam, to ćete pitati pametne ljude. (smeh)

Da li od glume može da se živi u Njujorku? Ja od svog posla živim već šest godina. Novac mi nije prioritet, već uživanje u poslu koji volim. Da sam hteo da budem bogat, radio bih na Vol Stritu. Nemam nameru da trčim za novcem, to bi bilo najveće siromaštvo koje bi moglo da mi se desi, posebno zato što se bavim javnim poslom. Sebe smatram dramskim umetnikom, to mi je prioritet, a koliko ću za svoj rad biti nagrađen važno mi je jer od toga živim, ali nikad mi nije bilo prioritetno, niti će biti.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: ANIMA UNSPLASH.COM MUNDI

BROJ #59, MART 2020.

REFRESH

YOUR BUSINESS

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

KAKO IGRATI

POČEV OD MESECA

PIŠE: IVAN KOKEZA, KOKEZA CONSULTING Većina misli da je pametno igrati pametno. Pametno=pamet - no, no, no. Zapravo, nije pametno igrati pametno koristeći samo pamet! Uobičajno tumačenje uobičajnog „igrača“ sa stavom „samo igraj pametno“ jeste ponašaj se i radi sve veoma lukavo. IZigrati i NADigrati sve oko sebe. Na poslu, u emotivnoj vezi, jednostvano uvek, svuda i svakoga. Najčešće se događa upravo suprotno. Te osobe se PREigraju, naprave potpuno nepotrebno potez ili dva (pre)više i često, na kraju balade, izgube. Ne znaju da stanu. Ne znaju kada je dosta. Funkcionišu po automatizmu softvera svoje podsvesti. Ne znaju za surovo pravilo, i posla i života, da se pravila menjaju u toku same igre.

Nema najave, nema pripreme. To i čini život nedokučivim za većinu. Čudni su to sportovi koji zahtevaju da svaku situaciju moraš iznova svesno da (pro)živiš. Zbog toga „igrači“ naivno veruju da će im copy-paste strategija ponovo doneti uspeh. Nema ponavljanja. Svaka situacija koja naizgled čini istom, zapravo je nešto malo ili više različita. Na tribinama su oni još gori, navijači života, koji nepogrešivo znaju šta je pravi potez svakog igrača u svakom momentu. Kritikuju svaku grešku ne pitajući zašto oni sami nisu na terenu kada su tako dobri i sve već znaju. Najčešće i „igrači“ i navijači to shvate prekasno, tek posle osećaja velike uzvišenosti bez

BROJ #59, MART 2020.

PAMETNO

A MARTA 2020? pokrića, ogromnog bogastva bez znanja i iznenadne slave bez zasluga. Na kraju, uprkos nerealnom očekivanju pobede, ipak, izgube. A to baš boli. Dakle, pitanje je: kako igrati najbolje moguće? Odgovor je savršeno jednostavan. Svako od nas ga je znao još kao dete. Play smart (engleski) , spielen schlau (nemački), igra(ti) „pamet-no“, dakle, uvek je igra u pitanju. U engleskom i u nemačkom jeziku se upotrebljava infinitiv igra-ti za sviranje nekog instrumenta (play piano, spielen Klavier), za bavljenjem sportom, teatrom itd. U našem jeziku se, takođe, u tim situacijama ponekad koristi: igrati košarku, igrati u pozorištu, itd. Deca imaju najzdraviju kombinaciju strasne igre i ozbiljne posvećenosti. U toku prvih sedam godina života, za dete sve je igra. I igra je sve. Gotovo je apsurdno da većina nas vaspitava decu da prestanu da se igraju života i konačno uozbilje i odrastu. Da se ponašaju u skladu sa svojim godinama. Kada prestaneš da se igraš, postaješ pre(više) ozbiljan. Oko izgubi iskru, nestane radost života i osmeh ugase snažni vetrovi sredine. Tada i počinješ da gubiš deliće sebe, jastva, deliće svoje duše dok je ne izgubiš i postaneš robot. Najveći u istoriji su se uvek igrali kao deca. Nisu igrali „pametno“, već su se igrali svojom kreativnošću, otvorenošću, originalnošću, iskrenošću, inspiracijom... Stvarali su nove i genijalne proizvode, trendove, stilove, oblasti nauke... Nikola Tesla,

Pablo Picasso, Marc Chagall, Ronaldinjo, Pele, Federer i svi ostali velikani u najrazličitijim oblastima su jednostavno ostali dečje zaljubljeni i potpuno posvećeni i sebi, i igri. Kako je sam Picasso rekao: „Teško onome umetniku koji odraste.“ Dakle, temelj svakog uzvišenog rezulata je LJUBAV. Ljubav je jedina koja može dati tu energiju, radost, upornost i istrajnost koja je neophodna da se ostvare vrhunski rezulatati u bilo kojoj oblasti. Pamet ne igra, pamet izvršava. Srce igra i to ljubavlju. Pamet koja je 95% budnog vremena kontrolisana podsvešću igra na sigurno. Na ponavljanje. Na isto. More of the same. Kada znaš, ne misliš. Kada misliš, ne znaš. Kada znaš, jer srce zna, osećaš šta je pravi potez. Ne moraš da misliš. Kada misliš, to znači da ne znaš. A kada ne znaš, onda mora EGO, uslovljeni ti, da ti kaže šta da misliš, kažeš, uradiš, budeš... I onda je to kao pametno. Kakva skupa zabluda!? Srce zna, pamet mora da razmisli. I koga ti više slušaš? Srce ili pamet? Da li češće znaš ili misliš? Da li se igraš ili „igraš“? „Svaki put kada ne poslušamo svoje srce nego pamet, malo ostari ono dete u nama i tako izgubimo delić naše duše“, Mladenka Kotras.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM

Na kraju kada izgubiš i poslednji delić svoje duše, postaneš zombi, postaneš broj, postaneš mediokritet, postaneš ono što nikada nije trebalo da budeš i postaneš ono što ti u svojoj suštini i nisi. Pamet je odličan sluga, ali loš gospodar. Kada naša podsvest postane automatizovani gospodar, kada ignorišemo tihe poruke našeg srca, kada ne pratimo našu navigaciju ljubavi, tada više ne igramo dobro za nas same, pa ni za bilo koga drugog. Pamet treba da je zadužena za efikasno izvršenje. U tome i jeste umetnost (ART) života, slušati svoje srce, a ne pamet. Play (s)mART by heART, stARTing in mART(ch)! SO, PLAY (S)MART, FOLLOW YOUR HEART, NOW in MART(CH)

BROJ #59, MART 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: PETAR HRANUELLI PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #59, MART 2020.

REFRESH

YOUR SCULPTURE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

VENERA U POKRETU

PETAR HRANUELLI, ROĐEN NA BRAČU, ŽIVI DELA MU SE NALAZE U JAVNIM I PRIVATNIM I RADI U ZAGREBU. IZLAŽE OD 1994. GODI- ZBIRKAMA (HRVATSKA, SLOVENIJA, NEMAČNE NA 55 SAMOSTALNIH I 106 KOLEKTIVNIH KA, HOLANDIJA, ITALIJA, AUSTRIJA, SRBIJA, IZLOŽBI U ZEMLJI I INOSTRANSTVU. DOBIT- TURSKA, ENGLESKA, ŠPANIJA, KALIFORNIJA, NIK JE NEKOLIKO NAGRADA I PRIZNANJA: ČILE). ČLAN JE HDLU-A ZAGREB OD 2006. GOOTKUPNA NAGRADA VENERE U MEDU, GRAD- DINE. ŽIVI I STVARA U ZAGREBU I RASOJI. SKI URED ZA POLJOPRIVREDU I ŠUMARIZLOŽBA UMETNIKA PETRA HRANUELLIJA, U STVO, ZAGREB (2007), PRVA NAGRADA ŽIRIJA ORGANIZACIJI KUĆE UMETNIKA PIGMALION ZA XXVI IZLOŽBU MALOG FORMATA, ŠABAC I NLB BANKE, OTVORENA JE 18. FEBRUARA (2017), PRVA NAGRADA ZA SKULPTURU, IV 2020. GODINE. GALERIJA NLB BANKE U BUMEĐUNARNODNO BIJENALE AKTA MARKO LEVARU MIHAJLA PUPINA 165V, NA NOVOM KRSTOV GREGORIĆ, PETROVAC, CRNA GORA. BEOGRADU, ZA SVE POSETIOCE OVE IZLOŽO NJEGOVOM UMETNIČKOM RADU PISALI SU BE BIĆE OTVORENA DO 13. APRILA 2020. MNOGI ISTAKNUTI UMETNIČKI KRITIČARI.

BROJ #59, MART 2020.

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Kako si zadovoljan svojom izložbom „Skulp- tiva, ali i kada je reč o materijalu u kojem se izture i crteži u kreativnom balansu pri stalnom ražavam, stvaram u sadašnjosti i pod uticajem kretanju“ u Beogradu? vremena u kojem živim. Moje venere su često u pokretu, stoje na vetru, šetaju, šunjaju se, poSrećan sam što posle nekoliko godina pono- javljuju na mestima gde ih možda ne očekujemo. vo izlažem pred beogradskom publikom. Volim Vezu sa podnebljem ostvarujem izborom kameBeograd, uvek osetim da sam ovde dobro došao, na, pa se tako na izložbi našla „Šumadinka“ od Beograd ima posebnu energiju i publiku koja voli belog mermera nastala u selu Leušići 2017. goi ceni skulpturu. Izložba se održava u organizaci- dine kada sam prvi put bio gost likovne kolonije ji Likovnog udruženja Pigmalion i Gorazda Čuka, „Pigmalion“. zaljubljenika u umetnost iz Slovenije, sa kojima već godinama imam divnu saradnju na raznim Skulpturu prate i crteži koji stoje „kao neka vrsta poljima. Ova izložba je samo nastavak toga i na- vezivnog tkiva između masivne skulpture i sitne java nekih lepih stvari koje će se tek dešavati. plastike. Izvedeni jednostavnom linearnošću i sa značajnom dozom duhovitosti njegovi crteži Samo otvaranje okupilo je veliki broj prijatelja, premošćuju različitost u karakterima ova dva kolega, zaljubljenika u umetnost, ljudi iz poslov- medija na taj način što posmatrač istovremeno nog sveta. I dalje mi stižu reakcije onih koji su po- može osetiti težinu i masivost nacrtanog objekgledali izložbu, posebno me raduje kada se jave ta, ali i njegovu mobilnu lakoću“, kako navodi ljudi koji se prvi put susreću sa mojim radovima. Slavko Timotijević. Ta pažnja uvek prija umetniku, a posebno je lepo što se sve dešava u gradu koji toliko volim. Često ističem i zaista smatram da je crtež u osnovi svega. Crtež jeste u osnovi mojih Centralna figura u tvojim radovima izloženim u skulptura. Trudim se da budem što jednostavniji, Beogradu je žena. Po meni, jako nežna. Žena u crtežu i u skulpturi, što nije uvek jednostavno kao večita inspiracija ili neka posebna? kako možda zvuči. Linearnost iz crteža pretačem u jednostavne forme u skulpturi, pokušavam Figura žene, ljudska figura uopšte, zauzima cen- da sa što manje intervencija postignem krajnji tralno mesto u mom opusu od samih početaka maksimalan doživljaj kod konzumenata. moje karijere, mada se često poigravam i drugim motivima iz praistorije. Venera je, još od one iz Da li većinu crteža realizuješ u skulpturi ili oni Vilendorfa, večna tema koju umetnici istražuju. ostaju samo skica na papiru? Iako se oslanjam na praistoriju, i što se tiče moE-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #59, MART 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #59, MART 2020.

Dosta crtam, nekada je potrebno napraviti puno crteža da bi se izdvojio jedan koji je dobar, koji kasnije prevodim u skulpturu. Ne postoji neko striktno pravilo kod mene, iako crtež često „prati“ skulpturu. Dešava se da kada ugledam komad kamena već vidim ono što je višak i tada stvaram u dahu, odstranjujući taj višak. Ima i crteža koji su ostali samo crteži, za sada.

kamena, promišljenom destrukcijom oslobađam život iz njih. Igra svetlosti i senki na staklenim površinama otvara nova polja za doživljaj mojih skulptura, budi nove senzacije kod posmatrača. Retki su umetnici koji obrađuju staklo na takav način, jer je staklena prašina izuzetno opasna po zdravlje. Mislim da je i to jedan od razloga što su staklene skulpture naišle na divne reakcije kod ljubitelja umetnosti.

Koji kamen najviše koristiš? I kakav je tvoj odnos prema kamenu ili bilo kom drugom materijalu iz Nakon Beograda, gde ide izložba i kakvi su plakojeg stvaraš? novi za budućnost? Dolazim sa Brača, odrastao sam uz kamen i oduvek je u meni ljubav prema njemu. Još kada se bavite vajarstvom, nekako je prirodno da se odlučite za kamen. Osećam kamen. Kamen se smatra hladnim materijalom, pa je svaki put izazov da probudim hladni, amorfni komad i oslobodim iz njega skulpturu koja je topla i živa. Brač je poznat po bračkom mermeru, puno ljudi mi je prišlo na samoj izložbi i pitalo me da li su skulpture od bračkog kamena. Možda je bitno da naglasim da na izložbi u NLB galeriji nema skulptura od kamena sa Brača, tu su italijanski, prilepski mermer, crveni lički boksit i bizek iz Zagreba. Poslednjih nekoliko godina radim u staklu kojem pristupam u obradi na isti način kao i kamenu. Komade stakla iz otpada brusim i glačam poput

Uvek imam mnogo planova i želja, pripremam nekoliko izložbi, a učestvovaću i u zanimljivim regionalnim projektima. Ipak ne volim da pričam puno unapred, o svemu ću vas obavestiti u pravo vreme. Tema martovskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Play (s)mart“. Kako stvarati pametno? Ključ je po meni u kontinuitetu, u neodustajanju. Nije uvek lako stvarati, ali je uvek lepo. Stvaranje je nekada borba sa sobom, ali u toj borbi ne sme biti odustajanja, čak i onda kada sve izgleda beznadežno. Za mene je jedino moguće stvarati onda kada stvaraš u skladu sa samim sobom i energijom koju nosiš u sebi.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: STEVAN ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #59, MART 2020.

REFRESH

YOUR LANGUAGE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ZVUK STVARANJA SVETA

TEKST: JASMINA STOJANOVIĆ FOTOGRAFIJE: DUNJA STOJANOVIĆ

BROJ #59, MART 2020.

Kako ja to vidim, a da ne zaronim sada u knjige, kreni prema drugima“, napisala je u svojoj knjizi spise, nauku… Ovo je ionako moj prostor i moja „Poruke prošlosti.“ Koliko je samo bilo smešno slika koju mogu da naslikam rečima: starosedeocima dok su gledali kako belci u Australiji ubacuju novčiće u govornice da bi sa nekim Prvo smo se sasvim razumeli mislima, svetlošću razgovarali… koju smo delili, van vremena, van prostora, kao jedno. Zajedno. U igri atoma, jurnjave kroz sve- Dok sam studirala grčki jezik i književnost na Fimir, susretanja i odmicanja, privlačenja i raz- lološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, imavlačenja, javili su se znakovi i ples naših ruku, li smo predmet Istorija jezika. Učili smo kako su stvorenih u materiji, u ovoj dimenziji, da imamo reči nastajale od indoevropskog korena i kako čulno iskustvo dodira. Na ovoj planeti. I dalje su se od jedne osnove razvile u različite oblike smo se razumeli mislima, ali smo se upozna- u drugim jezicima. Obožavala sam to da učim, u vali u novoj realnosti dodirima, znakovima. Bilo oba smera. Da dobijem koren i razvijam ga kroz je svega drugačijeg oko nas što smo mogli da glasovne promene, gramatiku i semantiku do zagrlimo i obgrlimo. Onda je ukrašeno strujanje poslednjeg, modernog izraza koji nam je danas kroz naše telo, dah života, dobilo ton. Preciznu poznat. I suprotno, da dobijemo reč na grčkom frekvenciju. Materijalizaciju daha nastalog misli- ili slovenskom ili nemačkom i tražimo koji je ma, koji se dodiruje sa našim glasnicama, prolazi zajednički koren svih tih oblika. To je postala kroz grlo, klizi niz jezik, aktivira mišiće. Došlo je moja matematika. Moja informatika. Moj način do stvaranja glasova. Najpre otvorenih, čistih, da dekodiram svet. Filozofiju, istoriju, stvaranje, dugačkim. Aaaaa…. Oooo…. Ženskih. A zatim su kroz pradavno korenje reči koje je bilo kratko u došli muški, grleni, prigušeni, kratki. G. M. N. Ti svom izrazu, a sveouhvatno u svom značenju. glasovi su počeli da se prepliću i da stvaraju reči. Poput semena iz koga nikne veliko granato drvo OM, primordijalni zvuk svemira za koji se sma- i razvija se vekovima. Ali u tom jednom semenu tra da je vibracija iz koje je stvoren svemir. Sve stoji zapis svega – i ploda koje će to drvo imati. Mir. Sve(t). Sve smo se više razumeli rečima, sve U semenu jabuke nalazi se čitava jabuka. manje svetlošću misli. Sve više jezikom koji smo govorili, sve manje dodirima koje smo delili. Sve Samskrtam: usavršen, ukrašen, doteran… više bukom koju smo stvarali, sve manje tišinom Više od dve hiljade godine, učeni ljudi i sveštenici u kojoj smo kreirali. koristili su sanskrit. Tragovi sanskritske leksike nalaze se van Indije, na području najstarijih indoI danas smo tu. evropskih migracija, na područjima Male Azije i Kada je lekar Marlo Morgan provodila tri mese- Bliskog Istoka. Na srodnost slovenskih jezika i ca u pustinji Australije sa starosedeocima, oni sanskrita ukazivali su mnogi lingvisti u 19. i 20. su koračali i ćutali. „Pesmom i pevanjem mere veku, ističući fonetske, morfološke i leksičke udaljenost; svaka reč i pauza imaju svoje mes- bliskosti, ističe se u knjizi „Uvod u sanskrit“, Moto. Pesme ih prenose iz jednog mesta u drugo. mira Nikića. Usaglašenost oko toga koliko, kako Razgovaraju telepatski – glas ne služi za govor, i zašto su srpski jezik i sanskrit slični postignuta govori se srcem ili umom. Glas je za pevanje, je tezom da su slovenski jezici, a posebno srpski, proslavu i lečenje. Smatraju da je telepatija način dugo bili u kontaktu sa sanskritskim i prakritskim sporazumevanja namenjen ljudima i da razlika govorima. U Indiji je danas jedan od službenih jeu jeziku i pismu nestaje kao prepreka kada lju- zika. Nakon fakulteta, nisam nastavila da se badi razgovaraju umom. Za njih je to moguće, jer vim jezicima. Iako su ostali moja velika ljubav. oni nikada ne lažu – a kada nema laži, ne moraju Želela sam da naučim sanskrit. Jer nosi u sebi ništa skrivati. Ne boje se da otvore svoj um da bi energiju univerzuma, zvuk stvaranja kosmosa, primili obaveštenja, a takođe su voljni i da ih daju. početak svega. Seme čovečanstva. Posebno se Na Zapadu, da bi to moglo biti moguće, istinski ističe da je ostao nepromenjen hiljadama godina moguće, moramo se pomiriti sa svim – ne sme- i verovatno je jedini jezik bez pogrdnih reči, jer je mo u srcu i umu imati ništa skriveno. Moramo da po prirodi sasvim pozitivan te se može smatrati oprostimo sebi, da ne osuđujemo, da prihvatimo jezikom koji u sebi sadrži suštinu moralnih vredi budemo iskreni prema sebi kako bismo bili is- nosti. E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #59, MART 2020.

Prvi udžbenik sam dobila od dragog prijatelja kada je čuo da želim da učim ovaj jezik. To je „Uvod u sanskrit“ Momira Nikića, i na njoj me i danas inspiriše posveta: „Sa željom da otvoriš vrelo svetova!“ Međutim, nedostajalo mi je nešto što je presudno za učenje. Život jezika. Glas. Ton. Pogotovo za sanskrit, jer su tonalni kvalitet, čistota glasova i melodioznost neke od njegovih prepoznatljivih karakteristika i zbog toga se smatra jezikom za koji se može reći da ima muzičku osnovu. Kako navodi Dijana Jelenkov u svom ogledu o sanskritu: „Prema rečima izučavaoca sanskrta Bidermana, na muzikalnosti jezika je čak i svesno rađeno tako što su indijski mudraci smišljeno pročišćavali pismo, strukturu reči i gramatiku kako bi dobili “kolekciju zvukova, neku vrstu uzvišenog muzičkog kalupa”. To je u jednom delu povezano i sa primenom ovog jezika – naime, česta je njegova upotreba u hinduističkim i budističkim ritualima i ceremonijama, pre svega u različitim himnama i mantrama, a prisutan je i kao liturgijski jezik kako u hinduizmu i budizmu, tako i u džainizmu.“

Sanskrit je poznat kao jezik koji aktivira i podmlađuje one koji ga govore i ima neverovatno bogatstvo reči i sinonima – na primer, ima više od 70 reči za vodu, reč „slon“ ima neverovatnih 100 sinonima na sanskritu, a svaki od njih ima specifično značenje. Američka svemirska organizacija NASA proučava preko 60 000 rukopisa napisanih na sanskritu na palminim listovima zbog različitih drevnih tehnologija otkrivenih u njima. Veoma složen, veoma bogat, veoma dragocen, ovaj jezik je živ. On ulazi u vaše pore, on aktivira kodove koji su zapisani u našim ćelijama, on nam vraća sećanje na svetlost kakva smo bili, na poštovanje prirode kakvo smo imali, na svetost svakodnevice kakvu smo gajili. „Potiče iz vremena kada su materija o kojoj se govorilo i sam jezik (sistem predstavljačkih simbola) bili mnogo bliži, prirodniji, povezaniji, ne tako visoko apstrahovani, odnosno ustanovljeni nekom vrstom apstraktnog lingvističkog ugovora“, kako piše Ana Bojanović u svom tekstu o sanskritu. „Sanskrit predstavlja vrstu karike koja savremeni trenutak povezuje s dubinama naše prošlosti i svedoči o njoj i prozor je u prošlost kroz koji svaU organizaciji Himalajske škole jezika pojavila ki radoznali istraživač istorije jezika svakako želi se mogućnost učenja osnove sanskrita kroz pro- da baci pogled.“ gram Sanskrit u govoru i nisam ni razmišljala da li treba ili ne treba. Odmah sam upisala kurs od U početku beše glas 10 dana. Mi mislimo da je negde tamo tišina. A zvezde Pevamo sanskrit pulsiraju i razgovaraju. Kosmos diše. Planete pevaju. Samo mi to ne razumemo. Jer je i to Program obuke je trajao 10 dana, uz svakodnevnu jezik. Sa svojim kodovima, sa svojim tonovima, intenzivnu nastavu od dva sata. Časovi su bili fo- frekvencijama, visinama i dubinama koje nismo kusirani na interaktivno i praktično podučavanje spoznali. Možemo da naslutimo, ali ako nam kroz svakodnevni razgovor, uz najsavremenije zvuči kao šum, kao buka – odbacujemo. Ako didaktičke metode koje su predavači, cenjeni Dr nam nije poznato, onda nije ni vredno, maksima K. Unikrišnan, direktor državnog Fakuleteta za je koja leži u aroganciji savremenog čoveka koji sanskrit, u Tiruvanantapuramu u Kerali, i Dr C. je zaboravio da je i on sam zapis nekog gena, N. Vidžajakumari, počasna direktorica Centra za aktiviran signalom iz okoline, ostvaren silama proučavanje Vedante Univerziteta u Kerali u Tiru- kreiranja. Jezik ne pripada nama, mi pripadamao vanantapuramu, primenjivali. Uz ovaj akadems- jeziku. Kao da izučavamo nešto mnogo starije ki pristup podučavanju jezika svakog časa smo od porodičnog stabla, od predaka, od genealoginaučili da kažemo nešto novo na ovom jeziku. je planete. Očekujemo da dobijemo signal iz galaksija usmeravajući teleskope, a ne umemo da Šta je bilo presudno za učenje? Pevanje. Ono o razumemo ni osnove onoga što je u nama, naš čemu sam čitala, to se i pokazalo. Sanskrit se dah, našu misao, našu reč. Za kraj ovog teksta peva. I doslovno i metaforički. Doslovno smo pe- i početak vašeg puta u dubine sanskrita nekom vali inspirativne stihove koje i danas, posle ned- prilikom, ovaj opis Snežane Nikčević će dodirnuti elja završetka kursa, čujem i pročiste mi misli. strune vašeg bića: „Kaže se da, ako se pažljivo Pevanje, ponavljanje, frekvencija glasa edukato- posvetimo meditaciji, možemo čuti zvukove od ra i vibracija njihovog bića omogućili su da nakon kojeg je sačinjen Sanskrit – to su zvukovi u obli10 dana možemo da naučimo da ga izgovaramo. ku slova koji se nazivaju mantre. Mantre su zvuMetaforički, svaka reč menja značenje u zavis- kovi od kojih je sačinjen ovaj jezik. Te zvukove, nosti od toga koliko dugo aaaa ili oooo ili iiii smo prema predanju, svako čuje na svom duhovnom izgovorili. putu, bez obzira kojoj religiji ili duhovnom pravcu pripada“.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BERLIN PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

„Moj ćale je hteo pešaka do Berlina, da uhvati lično Adolfa za uši, a kada je stigao negde do Beča, već su ga prestigli Ameri i Rusi. Te zime je bilo vruće u Berlinu, na nebu je pisalo B-52 i veliki buketi od usijanog gvožđa, su padali na krovove k’o grozdovi od grozđa Na Berlin, nisam mislio na Berlin, ja sam mislio na Berlin sa Berlincima.“ BAJAGA

BROJ #59, MART 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #59, MART 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #59, MART 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #59, MART 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #59, MART 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #59, MART 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: STEVAN ALEKSIÄ&#x2020; BROJ #59, MART 2020.

REFRESH

YOUR TRAVEL

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PUTUJUĆE PERLE

INTERVJU VODILA: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

BROJ #59, MART 2020.

DRAGICA TOMKA, PUTOPISAC, NOMAD KOJI ISTRAŽUJUĆI SVET SPOZNAJE SEBE I TANANE DELOVE SVOJE DUŠE. U SVAKOM DELU SVETA OSEĆA SE KAO KOD SVOJE KUĆE. „PUTUJUĆE PERLE“ JE NAZIV NJENE DRUGE KNJIGE ČIJE SU PRIČE NASTAJALE NA PUTEVIMA. Iz štampe je izašla tvoja druga knjiga „Putujuće perle“, priče nastale na putovanjima, u kojima si spoznavala i otkrivala sebe. Perle, kao i priče, ređala si jednu za drugom. O čemu se zapravo radi? Ovo je vrlo teško, a i lako pitanje. Ali teško je kratko objasniti. Ipak, da pokušam. Priče su pre svega vrlo lične, iskustvene, doživljene i proživljene. Ponekad obojene nečim skrivenim, ponekad možda maštom, ili čežnjom. Ali svakako podstaknute nekim nepoznatim momentom doživljenim na putovanjima. Zašto baš na putovanjima? Jednostavno zato što nam putovanja, ukoliko to želimo, pružaju izvanrednu šansu da u nepoznatom okruženju otkrijemo nešto u nama nepoznato, ili samo zaboravljeno. To se retko dešava u svakodnevnom životu, jer u svakodnevici nam je većina stvari poznata i delujemo automatski, često nesvesno, okruženi sigurnošću poznatog. Na putovanima je drugačije. Tamo nam je sve nepoznato i iz tog razloga se naše biće otvara, napinje, priprema za neočekivane susrete, momente, pa i boje, ukuse, mirise. Kako živimo u svetu ogledala, sve što se oko i ispred nas dešava je odraz naše lične stvarnosti. Samo u svakodnevici, obamrli monotonijom, mnogo toga ne primećujemo. Na putovanjima, otvorenih antena, do nas dolaze neočekivani momenti. I tu je poenta. Putovanja mogu da nam pruže blagodet otkrivanja skrivenih delova nas. I to je najveća vrednost putovanja. Tako je od prapočetaka putovanja praistorijskih ljudi, onih mistika, umetnika, nomada, tragača za nepoznatim, pa sve do danas.

posledica procesa traganja u meni, podstaknute nekim spoljnim momentom koji me je pronašao na putovanju. Moram još reći, ceo taj proces je za mene bio veliko spremanje, veliko čišćenje. Toliko toga sam pronalazila u sebi i toliko toga je u ovim pričama izašlo iz mene da sam i sama iznenađena, pa i oduševljena. Zar to nije čarobno? Otputuješ, na primer, u neko srednjevekovno selo na Atlasu u Alžiru, lutaš uzanim ulicama između kuća usađenih u zemlju i osećaš se kao kod kuće. Sedneš na zemljanu klupu i pričaš sa ljudima. Osećaš kao da si tu već bio. I onda to poneseš sa sobom u blok zgrade na peti sprat, sedneš u svoju stolicu, zaroniš i iz tebe izađe neki delić zaboravljen. Neka nomadkinja koja biva srećna što sam je prepoznala i donela u ovaj svet. Čarobno! To ne znači da je izlazilo sve u sjajnim velovima, pozlaćeno. Naprotiv. Vrlo često su izlazili momenti iz moje senke. Neka izlaze. Priče doživljavam lično, kao lično iskustvo i traganje i čišćenje po sebi. Ali već prvi povratni utisci mi govore da one i u drugim ljudima dopiru do nekih skrivenih kutaka i čeprkaju po nečemu. I to je divno. Ta razmena. To zbližavanje, povezivanje. Hvala svima i svemu na ovim pričama. Hvala i mojim dvema divnim recenzentkinjama koje su osetile taj aspekt ovih priča. Koliko priča sadrži ova knjiga? Knjiga sadrži 26 priča, plus prvu uvodnu o mom životnom putu do tih priča i jednu završnu o uspomenama sa putovanja. Ukupno 28. Taj broj je moj sretan broj. Rođena sam na taj broj i mnoge divne ili bolje rečeno značajne stvari su mi se događale na broj 28. Možda je sve to slučajno, ali ja verujem da nije. Svaka priča je nastajala, ili započinjala, na nekom drugom kraju sveta u toku putovanja, a završavala se u mom kutku u Beogradu dok sam sakupljala po sebi i unutar sebe tragove i dokaze uticaja doživljaja sa putovanja na promene u svakodnevici. Da, značajno je reći - knjiga sadrži i 15 crteža koje sam uradila tehnikom fraktalnog crtanja. Ti crteži nose u sebi energiju sličnu energiji priče uz koju su. Ili svih priča zajedno. I energiju isceljenja povreda. Ti fraktalni crteži su takođe bili proces čišćenja, osvešćivanja i osvetljavanja unutarnjih emocija.

Priče napisane u ovoj knjizi su posledica procesa. Početak priča su susretanja tokom putovanja. Ponekad nisam ni bila svesna da je baš neki momenat bio baš taj, značajan. Po povratku, nakon nekog vremena slaganja i čišćenja uspomena, poneke uspomene, trenuci bi izranjali. Pitala sam se zašto baš taj susret, taj dodir, Takođe, svaka priča ima svoj zvuk, boju, miris i taj miris, boja, pokret. I onda bih prepustila svom ukus, koji su pratili proces njenog nastanka. unutarnjem i onom višem biću da mi nađe od- Kada možemo da očekujemo promociju knjige? govor. I nalazio je. Skoro bez izuzetka, priče su

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

U ovom momentu ne znam da vam odgovorim na to pitanje. Na proleće. Zašto? Pa ovako bih to objasnila. Promocija je za mene treća faza života mojih priča. Prva faza je bila vrlo aktivna i dinamična na fizičkom planu. Putovala sam, doživljavala, zapisivala, memorisala. Bila je to komunikacija mene sa prostorom, ljudima, prirodom na mestima putovanja. Druga faza, nakon putovanja, takođe je bila komunikacija. Sada donetih i utisnutih događaja sa mojim unutarnjim bićem. Sa mojim proživljenim uspomenama iz ovog, a ko zna, možda i prošlih života. Ta komunikacija se dešavala na emotivnom nivou. Bila je vrlo burna, vrlo dinamična. Ponekad potpuno neočekivana. Ponekad su podstaknute jednim pogledom, jednim dodirom, zvukom ili bojom na putovanju, iz mene izlazile takve priče koje nisam nikada pisala, niti planirala da pišem. Tako su se javljali monolozi, opisi, ali i dijalozi sa dvetri Dragice unutar mene, ili mene, ove sada, sa nekom iz ko zna kojih prošlih života. Ta komunikacija na emotivnom nivou je veoma otvorena, ponekad veoma bolna, nekada čežnjiva i radosna, ali duboka. Uvek. Čak i sada, kada ponekad pročitam neku od tih priča. Nakon takve komunikacije unutar mene, jedino što želim sada, po izlasku ove knjige na svetlo dana, jeste da je u trećoj fazi ljudima predam takođe putem komunikacije. Susretanjem, pričom, razmenom utisaka, emocija, iskustava sa ljudima koji će doći u vreme i na mesto koje se pojavi kao najpogodnije za neki aspekt osvetljavanja ovih priča. Ukratko – promocije će se dešavati u nekim malim ili većim prostorima u kojima se nalaze ljudi okupljeni nekom idejom, namerom komuniciranja, razmene, upoznavanja. Tada ćemo pričati i tada će priče u fizičkom obliku prelaziti u druge ruke. Proleće je dakle vreme dešavanja promocija, a mesta će biti više. Koji deo sveta se urezao u tebi jako i duboko? Zašto?

jaj dubokog uranjanja sam imala na kamenitim obalama okeana, u pustinjama, na prostranim stepama Mongolije, na goletima Himalaja, ili na Antarktiku, na primer. Kolumbija, (zajedno sa Brazilom i Centralnom Amerikom), prostor je u kojem je nastalo više priča. A zašto? Čini se da je to vezano sa nečim baš jako dubokim. Nečim što nije iz ovog života. Kako planiraš svoja putovanja? Tu ću vas verujem iznenaditi. Ja uglavnom ne planiram putovanja. Radila sam ranije i to. Još dok sam, kao profesor turizma, valjda imala potrebu da naučne dokaze i profesorska iskustva pretočim u lično iskustvo planiranja putovanja. Nisu to bila loša putovanja, ali su me naučila nečemu. Ako nešto isplaniramo, onda, kao disciplinovani (bar ja sam takva, ili bila takva), trudimo se da ispunimo svoj plan. Tada putujemo zaokružujući mesta koja smo isplanirali, a koja su vrlo često posledica ne našeg unutarnjeg izbora, nego preporuka vidljivih na brojnim internet stranicama, blogovima. Deset naj ovog ili onog. Ne propustite, iskoristite. Preporuke, preporuke. I tako dalje. Tada od tog traženja unapred isplaniranog, sa mapom u ruci i zaokruživanja, zapravo najčešće propustimo trenutke slučajnosti. A ja duboko verujem i znam da su trenuci slučajnosti zapravo trenuci sinhroniciteta, trenuci koji su baš trebali da se dogode, da se pojave pred nama i da se usele u nas. U tom periodu sam malo pisala i malo toga pamtila. Tek ponešto. Tek poneki trenutak „slučajno“ iskrsao. Posle tih godina takvih putovanja sam se prepustila slučaju. Najčešće putujem sa agencijom Van Gogh iz Maribora. Nekim životnim okolnostima sam upala u tu priču i ne menjam je. A putovanja odabirem potpuno spontano. Recimo u razgovoru sa prijateljima kuda bi oni, ili „ima još mesta“, ili „ne mora da se vadi viza“ i slično. Pre putovanja se takođe više ne pripremam. Samo okvirno. I to prepuštam da se bez ikakvih očekivanja događa na putovanju. Oslobođena i ispražnjena u meni ima dovoljno prostora da primećujem trenutke. Jer u organizovanim putovanjima se smatra da nema slobode za doživljaje. Ona nisu lutalačka, spontana. Uglavnom je tako. Ali i na takvim putovanima ima trenutaka, ima poziva nekog cveta, nekog ugla posmatranja zalaska sunca, nekog lica ili pokreta koji vas pozove. Ako to zapazimo, to se i urezuje. Nakon povratka sa putovanja, pišući putopise, prelistavam, proveravam, čitam i upoznajem prostore kroz koje sam prošla na bazi informacija koje prikupim. Ali to ne ulazi u priče. Priče su nešto drugo. To ulazi u putopise, koji će se takođe pojaviti u knjizi, jednog dana. Za sada su na stranicama časopisa Turistički svet.

Paaa, to je takođe teško pitanje. Svaki kutak na Zemlji ima nešto svoje. Nešto svojstveno, originalno, autentično. A ja volim takve prostore. Autentične. Najprivlačniji su mi prostori u kojima mogu da se susretnem sa ljudima, naseljima, mestima koja žive svoj tradicionalni, autentični život. Savremena civilizacija i veliki gradovi meni nisu privlačni. Sada kada gledam u priče, perle iz ove knjige, izgleda da su prostori Puta svile i pustinja, Alžir pogotovo, ti koji su me uvukli do kraja. U pustinji je nastalo najviše priča, pa i pesama. Pustinja daje neki toliko snažan izazov dopiranja do slobode. Jer pustinja je, rekli bismo, monotona. Ali nije. Isto kažu i za ravnicu. Samo moru dajemo tu magičnost. Ali za mene svi ti ravni, beskrajni, samo blago zatalasani prostori, upravo izvlače usklike i neku potrebu predavanja, spajanja sa svime što nije konkretno. Isti doživl- Kako reaguješ kada se po prvi put susretneš sa

BROJ #59, MART 2020.

nekim egzotičnim životinjama, a koje znaš iz sa njim. Berem delove i od njega pravim čajeve, slikovnica? Napisala si da su „afričke životinje začine. Sve prostore sa biljem, raznovrsnim, posebne“. zaista volim i u njima uživam. Bivala sam u svim tipovima prostora. Divila se i bojala guste Da, životinje su poseban fragment prirode za prašume (o tome isto ima jedna priča). Volim i kojim tragam. Nažalost, malo je prostora u ko- naše centralno evropske i balkanske šume toliko jima se susrećemo sa životinjama. Čini mi se zelene, zvučne. Ali interesantno je da kada dublje ponekad kao da se one povlače sa prostora dos- potražim odgovor, izgleda da mi se najviše sviđa tupnih za čoveka. Ali imala sam susrete. Recimo oskudna vegetacija mediteranskih ili okeanskim na Madagaskaru sa lemurima. Provlačili smo se prostora, kamenjari, stepe, buš. Ta kombinacija kroz šume tražeći da vidimo lemure u realnom ravnice, kamena, zemlje, oskudne trave, malenih životu. Ili malu životinjicu tarsi. U Mongoliji sam busena rascvetalog cveća koje tek u toj oskudisvakodnevno uživala posmatrajući stada konja ci dobija na boji, svetlosti i jačini i pojedinačnih kako jure nepreglednom stepom. Nešto što se stabala drveta. To je divota. Ne znam zašto. Nine može zaboraviti. Uzbuđenje sam doživela i u sam do sada baš mnogo o tome ni razmišljala Nacionalnom parku u Mongoliji gde smo traga- i hvala vam na ovom pitanju. Čini se kao da ta li za primercima divljih konja iz roda Prževalski. retkost, pojedinačna stabla, recimo baobaba Kako sam kriknula kada sam prvog ugledala. na Madagaskaru, predivnih elegantnih akaciTako gizdavog, kako mirno pase na vrhovima. To ja u pustinjama, ili stabla Aloje dihotoma, sada su veoma veoma retki konji. Susret sa kitovima viđenih u Namibiji, su ti prostori kojima se diu Južnom okeanu na Antarktiku. To divljenje to- vim. Takođe su to i primorski bor ili pojedinačna liko smirenoj snazi i samosvesti jedne ogromne stabla hrasta. Nezaboravan je doživljaj malenih životinje se ne može opisati, a pokušala sam u busena cvetova na padinama ogoljenih Himalaja jednoj priči iz ove knjige. na Ladaku (o čemu sam takođe pisala). Ali tu su i šume breze. Njih još nisam doživela. Verujem A Afrika? Pa Afrika je čarobna. Zar nije never- na sledećm putovanju kroz Sibir. Ali, mislim da ovatno i samo prirodi valjda jasno kako se to ta pojedinačna stabla, koja deluju kao da su tako dogodilo da na tom jednom kontinentu živi to- sigurna u sebe, da sebe cene i vole, kada stoje liko mnogo vrsta velikih životinja? Životinja sa sama, i u toj „samoći“ razviju svoja najlepša stakojima smo svi odrastalli, ali kroz priče, pesme, bla, simetrična, snažna… su vegetacija koja me knjige, i nažalost, kroz zoološke vrtove. Ali susret opčinjava (možda je i to faza procesa u kojem sa nekom od tih životinja u potpunoj slobodi? To sam ja, tražeći u tim slikama put do svoje autenje magično. Iako se putnicima kaže da ne treba tičnosti i celovitosti?“ Ko zna?). da glasno govore, ili viču, moj prvi, ali i ove godine drugi susret sa žirafom je potpuno nekon- Šta je za tebe okean, pustinja, vodopad, trolisano izmamio iz mene vrisak, usklik. I suze Namibija? na obrazu. Sve te životinje – žirafa, slon, leopard, bizon, nosorog, brojne vrste antilopa, pa zebre i Sve to, i mnogo toga drugog sa čime sam se da ne nabrajam, su toliko veličanstvene u svo- susretala na mojim putovanjima za mene su jim pokretima, susretima, kretanjima. One sve predivna mesta koja mi daju šansu da spoznam žive zajedno u prirodom vođenim odnosima. Te sebe, spoznajući svet koji tamo gledam, udišem, životinje, meni bar deluju, potpuno svesne svaka dodirujem, probam. Svaki oblik postojanja daruje svojih kvaliteta i snaga ponašaju se kao kraljevi i mi mogućnost da prepoznam neke delove sebe, kraljice. Dignutih glava, laganog hoda, u dovoljno sveta i ukupnog postojanja. Tada osetim da toj oslobođenom prostoru za njih i dovoljno udaljeni veličanstvenosti prirode na neki skroman način jedni od drugih, makar to bilo i na samo par me- pripadam i ja. I ukoliko u nešto od svega toga tara, pred veče na pojilu. Eto, to daje čarobnost mogu i da uronim, na primer u vodopad Iguacu, ili afričkih životinja. Taj suživot kojim vlada harmo- u pesak na peščanoj dini, ili u ledenu vodu okeanija i prirodni zakoni. na, potoka, ili jezera ili u živi pesak u Namibiji, ili u mirišljave busene kamilice u stepi, ili u bezbroj Koja vegetacija tebi i tvom karakteru najviše pri- zvezda koje te okružuju, ne iznad, nego okolo, ja? dok sediš noću na kamenu ispred šatora na obali jezera Pangong na 4300 m, onda je to mesto na Vegetacija. Da, biljni svet je moj svet. Svet u ko- kojem izrastam, bar za još koji deo bića. jem se najbolje i najslobodnije osećam. Vodu, more, okean volim, ali više da posmatram. Na kojoj strani sveta se osećaš kao kod kuće? Ili Životinje volim da im se divim, da ih dodirnem je svet tvoja kuća? ili jašem. U vazduh bih volela da se vinem, ali još nisam ptica. Ali u biljni svet uranjam. Celim Kako bih odgovorila na ovo pitanje? Recimo da je telom i celim bićem i svim čulima. Sadim bilje, za mene kuća, dom, mesto u kojem sam okružena negujem ga, mazim, presađujem, grlim, pričam stvarima i ljudima sa kojima imam komunikaciju

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #59, MART 2020.

i razmenu. Prostori u kojima osećam da mogu opušteno ili znatiželjno da sedim, ćaskam, udišem, plešem, koračam. U tom smislu najbolje se osećam u onim prostorima gde imam te sitnice. A to može biti svuda po svetu. I u suštini nema dela sveta u koji ne bih ili nisam zavirila. Ali kako baš i ne putujemo skroz upakovani, često iz tog kofera, sa meni prijatnim detaljima, uvek nešto ispadne i nedostaje. Onda sa tih mesta vidim i ono što me uznemiruje, što ne čini da se osećam kao kod kuće. Ako tako gledam, onda ima delova sveta gde se osećam sigurnije i onih sa manje sigurnosti. Recimo da mi je Evropa u svakom pogledu prostor u kojem sam najviše bivala, koji najbolje osećam i gde se osećam udobno. Nisam je još obišla celu, ali planiram. Sem Evrope, Južna Amerika je kontinent gde su ljudi nekako takvi da sam se osećala zaista lepo, kao kod kuće, kao i u Srednjoj Americi. Mirisi, ukusi, životne navike, pokreti, prostosrdačnost, živost. Ali za time ne zaostaju Filipini, na primer, ili Mongolija, Madagaskar. To ne znači da bih tamo živela. Jer mislim da treba živeti tamo gde si rođen, gde si odabrao da živiš još pri rođenju. Ali da su to prostori u kojima mi je lepše, bliže, poznatije. Nabroj nam kontinente i neke od gradova po kojima su tvoja stopala koračala, duša bila razigrana, a srce puno? Na svim kontinentima sam bila, a jedino na Antarktiku nisam nogom kročila, samo brodskim dokom, pogledom, sluhom, udahom. A gde mi je duša bila razigrana? Teško pitanje. Duša mi se najviše razigrava i greje u selima, ili u praznim prostorima bez ljudi, na visokim vrhovima, u dubokim pustinjama. Nije da ne volim ljude. Nikako. Ali prostori bez ljudi me opčinjavaju. Ili sa malo ljudi koji su zadržali svoju samosvojnost. Od gradova? U suštini, ne volim mnogo gradove. Uopšte. Ni za razgledati, niti za živeti u njima. Gradovi su neka druga priča. Oni su pokazatelj tokova civilizacije. Oni su slika mešanja, sinergije, borbe i porihvatanja, rasta i raspada. Gradovi su teški, puni kontrasta koje moja duša teško razume i prihvata. Bar u ovom periodu življenja. U gradovima su strogo razgraničene zone bogatih, srednjih, siromašnih i onih bez ičega. Oni su i centri svetske kulture i pokazatelj najsavremenije prezentacije moći i novca. Istovremeno i mesta gde ima najviše onih bez svega toga. Onih najsiromašnijih, najnesretnijih. U selima, naših ili onih dalekih prostora, možete videti skromnost, ali ne siromaštvo duha i nesreću. U gradovima je sve to. Mada se o tome ne piše i to se ne vidi na internet stranicama sa kojih se pozivaju ljudi da posete svetske metropole i muzeje u kojima se dominantno vidi istorija vladanja i ratovanja. Oprostite na ovoj možda grubosti. Ali u ovom životu mene gradovi ne interesuju mnogo. Najteže, ubedljivo najtužnije, sa rupom u grudima

sam se osećala u Pnom Penu, Nju Delhiju, Atananarivi ili u Rio de Žaneiru. Ako bih baš trebala izdvojiti gde mi je bilo lepo, to bi bili neki srednje veličine, ili mali gradovi. Možda Lisabon, od većih. A od manjih na primer Antigva u Gvatemali, Stelenboš u Južnoafričkoj Republici, Adelaida u Australiji ili Tbilisi u Gruziji. Ima ih verujem još. Tema martovskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Play (s)mart“. Kako putovati pametno i igrati se u životu na način na koji to ti činiš? Daj nam recept. Divno pitanje. Hvala vam. Pri tome, davati savete nekome nije zahvalno, ali ni poželjno. Jer svako od nas ima svoj put, svoj način, svoju svrhu i ciljeve življenja. Mogu da iznesem svoje viđenje kako treba putovati ako zaista na tom putovanju želimo nešto da spoznamo i doživimo, a što može biti korisno na našem putu življenja. I to bih mogla jednostavno reći. Da svako treba da putuje samo onda, samo tamo, samo sa onima i samo tako da na tom putovanju bude potpuno svestan zašto putuje, kuda putuje, šta ga okružuje, mami. Šta želi od tog putovanja. I da uroni u to što ga dodiruje ili zove. Potpuno. Svim čulima. Jer, znamo dobro, ili bi bar trebalo da znamo, da tamo gde je naš fokus, tamo je i naša snaga, jer tamo je i ljubav. A tamo gde je ljubav je i ostvarenje. Ako putujemo samo zato što to i druge rade. Ako posećujemo mesta za koje su nam drugi rekli da su sjajna. Ako putujemo da bismo na spiskovima otkačili još jedno mesto koje su obišli naši prijatelji, ili koje je na listama najdestinacija, ne verujem da ćemo mnogo dobiti. A zašto bismo ulagali u nešto od čega nećemo dobiti ništa? U stvari, želim da se ispravim. Od putovanja uvek dobijamo nešto. Ali pitanje je stepena svesnosti. Dakle, svesno putujmo, ne očekujući ništa, ali sa aktiviranim svim čulima. Uvek ćemo dobiti. Jer putovanje je, kao i život, traganje za nečim što je skriveno u nama, a na šta smo zaboravili, što smo potisnuli. Što se više predamo, to više dobijamo. I onda putovanja i doživljaji na njima dobijaju boju, miris, ukus, pokret, tonove, baš kao i priče u mojoj knjizi Putujuće perle.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: STEVAN ALEKSIÄ&#x2020; BROJ #59, MART 2020.

REFRESH

YOUR INTUITION

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

U DODIRU SA INTUICIJOM

PIŠE: SVETLANA MARJANOVIĆ

BROJ #59, MART 2020.

PHOTO: UNSPLASH.COM

U našim savremenim i komplikovanim životima često smo preopterećeni izborima i mogućnostima. U svakome od nas i u svemu postoji univerzalna inteligentna životna sila. Ona je naša mudrost, znanje. A mi imamo mogućnost da koristimo izvor mudrosti i znanja kroz urođenu intuiciju. Mnogi ljudi koji nisu navikli da svesno budu u dodiru sa intuicijom misle da je ona mistična. U stvari, intuicija je praktična. Kroz svoj rad sa klijentima u čitanju i isceljivanju vremenskih linija, primetila sam da svaka druga osoba pominje kako je imala osećaj koji je prethodio nekom događaju. Veliki broj ljudi ne isprati taj osećaj, nakon čega se pokaje, a onda objašnjava sebi da je to ipak bila samo pretpostavka i puka slučajnost. Ono što je bitno u momentu kada se javi unutrašnji osećaj je da zastanemo, poslušamo taj unutrašnji glas koji nam govori da je nešto dobro ili nije dobro za nas, te da ga poslušamo. Taj osećaj se zove intuicija. Intuicija je prirodna. Svi smo rođeni sa njom. Ona je vodič u našim životima. Međutim, naša kultura i religija ne priznaju dovoljno njenu vrednost, čak ni samo postojanje intuicije. Negujemo racionalni um koji je kao kompjuter koji obrađuje informacije i izvodi logičke zaključke na osnovu informacija. A intuitivni um ima dublji pristup neograničenom broju informacija koje dolaze iz univerzalnog uma. Prema mom iskustvu, najkorisnija je ravnoteža logike i intuicije. Moje klijente uvek pitam šta su uradili sa informacijom koju su dobili kroz intuitivan osećaj. Većina odgovori da su ga prosto zanemarili. Drugi su svesni tog unutrašnjeg putokaza, ali ga ne koriste dovoljno u svakodnevnom životu. Uvek ih savetujem da zapišu šta im intuicija govori, da veruju i da je prate. Kada naučimo da se oslanjamo na vođstvo intuicije, život nam se menja nabolje. Ljudi na različite načine doživljavaju svoja intuitivna osećanja. Jedna klijentkinja mi je rekla kako zna ko će da je pozove pre nego što zazvoni mobilni telefon. Druga mi je rekla da upravo ono o čemu trenutno razmišlja, bilo da čuje pesmu ili susret sa nekom osobom, ubrzo se i desi.

Osim osećaja, intuicija se može javiti kroz unutrašnji glas ili mentalne slike. Ukoliko se povežemo sa svojom intuicijom, koja nam se svakodnevno obraća, možemo je koristiti u svrhu vodiča kroz život koja nepogrešivo daje smernice kuda trebamo da idemo. Dešava se, ponekad, da nas intuicija uvali u nevolju, iako smo imali snažan osećaj da baš to treba da uradimo ili ne. Tada moramo da zastanemo i da se zapitamo po kakve nas je lekcije naša intuicija poslala? Kada upadnemo u situaciju u kojoj se osećamo nelagodno, potrebno je setiti se da sigurno postoji nešto što još uvek nismo naučili i istinski prihvatili, te da nastojimo da shvatimo zbog čega smo se našli u određenoj situaciji. Ako nam je, npr. intuicija govorila da je određeno radno mesto dobro za nas i bitno za naš profesionalni razvoj, a doživimo neprijatno iskustvo, važno je da shvatimo da smo nešto iz toga naučili. Na taj način smo stekli izvesnu dozu opreza za neke buduće izazove koji su pred nama, a čije posledice ne bi bile tako blage kao kad nam se to desilo prvi put. Zato, umesto da se pitate šta ste sada Bogu zgrešili, razmislite šta vam je vaša intuicija sredila da naučite. Često me pitaju da li mogu da vidim svoje vremenske linije i kako izgleda moja intuicija. Ja, takođe, imam intuitivni osećaj za sebe, ali ne mogu da vidim svoje vremenske linije. Intuicija i sposobnost viđenja događaja u različitim vremenskim linijama su dve različite stvari. Kada sam ja u pitanju, uvek imam izražen osećaj da znam da će me određena klijentkinja kontaktirati ili osećam da ću sresti svoju prijateljicu iz detinjstva, što se na kraju i desi. Kako za te, tako i za brojne druge situacije u kojima mi moja intuicija ukazuje na šta treba da obratim pažnju i kuda da idem. Međutim, intuicija je smernica na kratke staze i tiče se sadašnjosti. Pratite svoju intuiciju, svoj unutrašnji osećaj koji nam služi kao kompas u moru života. Bez nje ne znamo niti kuda idemo, ni jesmo li stigli tamo gde je za nas najbolje da budemo. Neka vaša intuicija postane najbolji saveznik, vaš saputnik. Pustite da vas unutrašnji glas vodi kroz životne lekcije do krajnjeg cilja i iskustva.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: ANIMA MUNDI

BROJ #59, MART 2020.

REFRESH

YOUR BREAKFAST

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ŽENE STVARALAČKOG IDENTITETA PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

HOTEL RADISSON COLLECTION JE HOTEL MODERNOG DIZAJNA KOJI OSLIKAVA BUDUĆNOST. ZA VREME DORUČKA, RAZGOVARALA SAM SA ŽENAMA BUDUĆNOSTI, VIZUELNIM UMETNICAMA, ŽENAMA SNAŽNOG KARAKTERA I SPECIFIČNE LEPOTE, O DIZAJNU, ARTU I LEPOTI STVARANJA.

Divna Minić, rođena u Beogradu, gde je diplomirala na Arhitektonskom fakultetu. Radila je kao demonstrator-asistent na Katedri za urbanizam kod prof. Ralevića, a 2003. godine osniva svoju firmu i otvara prodavnicu nameštaja kao generalni zastupnik brenda Fendy. Uz prodaju nameštaja, oformljuje arhitektonski studio koji se bavi projektovan-

jem i kompletnim izvođenjem enterijera. Godine 2008. radi projekat adaptacije hale Kompresor od 2000 m2 i sa još dve firme HAUS se seli na Dorćol u prodajni prostor od 700 m2. Danas se HAUS- projektni biro nalazi u predivnoj kući u Gospodar Jovanovoj 69. Divna Minić, sa svojim timom, uradila je preko 300 enterijera - prostora za stanovanje, radnih i ugostiteljskih prostora, kao i veći broj slobodno stojećih privatnih kuća. Jelena Blečić, rođena u Beogradu 1974. Osnivač i umetnički direktor dizajn projekta Fun Fan. Bavi se slikarstvom, autorskim dizajnom, teorijom stvaralačkog identiteta, primenjenom psihologijom. Autor programa Stvaralačke inteligencije i stvaralačkog identiteta koji uspešno prenosi kroz semina-

BROJ #59, MART 2020.

re i vođene radionice. Predavala je na Fakultetu savremenih umetnosti, gde je obavljala i posao na mestu prodekana za marketing. Stipendista države Meksiko. Kao vizuelni umetnik, Jelena Blečić aktivno stvara gotovo pune dve decenije, za sobom ima preko 20 samostalnih izložbi i veliki broj kampanja i projekata. Poslednje izložbe realizovala je u Francuskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji, Danskoj, izlagala je i u Meksiku . Ivana Marčetić, rođena je u Novom Sadu, gde je diplomirala na Akademiji umetnosti, a potom je kao stipendista Nemačke držvene akademske razmene (DAAD) i Goethe Instituta u Nemačkoj završila seminare iz oblasti umetnosti i menadžmenta u kulturi. Pisana reč, uređivanje i likovno stvaralaštvo su oblasti kojima sa svojim kriterijumima prilazi podjednako dosledno, jer one istovremeno čine njeno profesionalno biće. Kao glavni i odgovorni urednik najuspešnijeg magazina za enterijer u Srbiji - Moj stan - radila je 15 godina. Trenutno je zamenik glavnog i odgovornog urednika časopisa Lepa&Srećna. Piše eseje i prikaze iz oblasti vizuelnih umetnosti, iza sebe ima brojne intrevjue sa uglednim srpskim i međunarodnim umetnicima, dizajnerima i muzičarima. Organizuje izložbe apstraktne umetnosti, koja je istovremeno najznačajniji oblik njenog izraza, i osnivač je brenda umetničkog nakita TOTA art forms, koji je predstavljen u galerijama u Srbiji, Italiji, Austriji, Nemačkoj, Grčkoj...

Moda je avangardna, nova, pokretačka, inspirativna. Jelena: Ono što je spolja je kao ono što je iznutra, ono što je dole je kao i ono što je gore, ono što je retro je kao i ono što je moderno, ono što je moderno je kao i ono što je retro - Zapisi sa smaragda. Ivana: I jedno i drugo. Za mene su retro čak i devedesete, koje za većinu imaju loš prefiks – to su moje školske, gimnazijske, studijske godine i sada, ako neke standarde uporedim sa ovim milenijumskim, ne bih rekla da su bili loši. Uprošćavanje nije dobro, jer ništa nije crno ili belo. Savremenost nosi mnogo pozitivnog, pre svega zato što su ljudi počeli da osvešćuju svoju duhovnost i individualnost, te će kultura mase, čini mi se, prirodno iščezavati. Prosečan korisnik umetnosti zapravo nije njen uživalac, za njega su namenjeni drugi sadržaji i to je svojstveno demokratski uređenim društvenim odnosima. Cenjene koleginice su tokom doručka u beogradskom hotelu Radisson Blue istakle koliko je važno da sačuvamo one stare modele koji su dobri, kao uzore u umetnosti, uzore u lepom ponašanju, odnos prema profesiji i poslu, drugima, okolini... Ja sam za! Danas kada je akcenat na vizuelnom, koliko ste vi kao vizuelni umetnici u prednosti u odnosu na ostale profesije? Vizuelno ste “grabljivci pažnje”. Divna: Baviti se lepim umetnostima danas je veliki izazov. Spoj savremenih tehnologija i poznavanje klasične estetike pružaju nam neograničene mogućnosti. Biti dovoljno sofisticiran i obazriv probijajući sve kreativne granice nije lako. Uspeh je pronaći pravu meru, ne otići u agresiju i napadnost, a opet i ne biti nevidljiv. Digitalne veštine su odlično oruđe za približavanje umetnikove ideje krajnjem korisniku, posmatraču, i ukoliko se koriste na pravi način sam projekat podižu na znatno viši nivo.

Jelena: Grabež je vrlo krhka instant kategorija koja brzo donosi pažnju i jednako brzo i lako isDivna: Moderno je, kako nekada, tako i danas, pari, te bi kao posledicu mogla doneti stanja i rea biće i sutra, biti autentičan, kreirati sopstve- zultate u paketu. ni stil kojim ćeš najbolje predstaviti sebe. U eri globalizacije, uniforma dostiže svoj procvat. Isto Jedina asocijacija na ovaj termin je dok grabim obučenu, isfriziranu i našminkanu devojku može- hodajući svojom stazom koja nema prtinu i baš te videti u svim krajevima sveta, od Patagonije zato mi je tako primamljiva do Osla, od Tokija do Beograda, ali na svim tim mestima uvek će biti i po neka osoba za kojom Ivana: Ovo je medalja sa dva lica: s jedne strane ćete se okrenuti, koja će vam privući pažnju svo- vizuelni je izraz (pored govora i pisma) ono po jom posebnošću. Najčešće takve osobe ostavl- čemu se čovek izdiže iznad svih drugih bića, od jaju vizuelni otisak svuda oko sebe, od prostora pećine Lasko, preko svemoćne srednjevekovne u kome žive i koji često ima izražajan estetski ikone, verskih i saznajnih komponenti vizuepečat, automobila, trotineta ili bicikla koji voze, lne poruke… Prenos ideje preko slike je nenadpa sve do društva i mesta gde ih najčešće može- mašan, a potreba za lepim i skladnim takođe je te sresti. Modernu osobu je teško ne primetiti. jedna od važnih ljudskih težnji. Ne bih ovo nazModerno VS. Retro

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

JELENA BLEČIĆ

vala prednošću, nego pre izazovom u toj ponudi širokoj kao morski horizont.

denim projektom, a klijent osećajem da je imao bitnu ulogu u rešavanju svog životnog prostora.

Da li u kreiranju i stvaranju podilazite klijentu ili ste iz nekog razloga klijenta odbili?

Jelena: Razumeti klijenta mi je blisko, a podilaziti nije dobar put ni na kratke, ni na duge staze.

Divna: U svojoj dugogodišnjoj praksi od preko 25 godina i ogromnom broju izvedenih projekata, nikada mi se nije desilo da se ne razumem sa svojim klijentom. Razlog leži u tome što me angažuju ljudi koji su do mene došli isključivo po preporuci, odnosno već su upoznati sa mojim radom i znaju šta mogu od mene da očekuju. Već pri prvom susretu zamolim ih da mi ne govore svoje ideje, već da mi dozvole da osetim prostor i da ja njima prva ponudim rešenja. Svaki prostor može da se reši na više različitih načina i obično predočim minimum 4-5 različitih varijanti, iako odmah znam koja je ona prava, koja je idealna. U taj proces uključujem i samog klijenta koji razmišlja i analizira svaku od ponuđenih ideja i koji na kraju ima osećaj da je sam veoma uticao na osmišljavanje svog prostora. Psihološka igra između arhitekte i klijenta, tj. investitora, najiscrpljujući je period u realizaciji jednog projekta. Nikad mi se nije desilo da projekat ne izvedem onako kako sam ga zamislila, iako to često iziskuje mnogo izgubljenog vremena i energije ubeđivanja klijenta u ispravnost ideje. Da bih to izbegla, ponekad moram da se koristim malom prevarom - klijentu svoju ideju predočim tako da on na kraju pomisli da ju je sam osmislio i da sam mu ja samo mala podrška.

Ivana: Sledim samo sopstvene normative i emocije, što u mom slučaju nije teško, jer nemam klasične klijente-naručioce, kao koleginica arhitekta – kupci ogrlica, slika i drugih umetničkih objekata koje izrađujem ih uzimaju ili ne. Kod ogrlica postoje ponekad specifične želje, ali se one kreću uvek u granicama estetskih okvira koje sam postavila, iz jednostavnog razloga što su sami predmeti i njihovi elementi jasno definisani, kao što su, uostalom, oni koji ih biraju posebna ciljna grupa -– samosvesne žene koje mogu da sagledaju vrednost jednog takvog komada u odnosu na sopstvenu fizičku pojavu i identitet, a potom da ga tome prilagode i ponesu. Kažu da je budućnost vizuelne umetnosti u digitalnim znanjima. Na koje načine predstavljate svoje radove i koliko digitalnog primenjujete u stvaranju?

Divna: U arhitekturi su se još pojavom ACAD-a desile ogromne promene u brzini i u preciznosti izrade projekata. Danas je nezamislivo uraditi projekat bez korišćenja velikog broja crtačkih i projektantskih programa koji su dostupni. 3D prezentacija prostora je postala obavezan deo još pri samom predstavljanju ideje. U praksi se nažalost dešava da su prezentovani 3D crteži Na kraju smo svi zadovoljni - ja savršeno izve- nekog stana ili kuće znatno lepši od izvedenog BROJ #59, MART 2020.

IVANA MARTIĆ

stanja. U tu zamku često upadaju arhitekte bez aciju. Fotografije koje svi pravimo mobilnim teleiskustva i bez dobrog poznavanja tržišta, pa da fonima su izuzetno korisne i podsticajne. bi investitoru nacrtali lepu sliku koriste materijale i opremu koju na našem tržištu ne mogu da Materijal sa kojim obožavate da radite? nabave. Divna: Imam dve podjednako drage stvaralačke U mom slučaju, poverenje investitora u mene faze. Prva je kada vidim prostor, uzimam papir mora da bude maksimalno i to je preduslov bez i 2B olovku i počnem da ga funkcionalno i vizuelno rešavam. Druga je možda i draža, kada kojeg ne počinjem da radim. uđem u prostor i počnem da ga rušim. Potpuno Jelena: Budućnost je izvesno i u digitalnim me- uzbuđujuća je scena kada od jednog stana ostdijima, znanjima, tehnologijama, što nikako ne anu samo fasadni zidovi po mogućstvu od opeisključuje sve prethodne promisli, tragove, rezul- ke i grede na plafonu od sitnorebraste tavanice, tate. a negde usred tog kostura široka kanalizaciona cev i ništa više. Pesak, cement, kutijasti čelični Granice i modeli predstavljanja ne postoje, al- profili, pur pena...Volim miris gradilišta. goritamski analiziram svaku situaciju u relaciji na trenutak i okolnosti. U odnosu na ideju i mo- Jelena: Kao dizajner, ali i kao slikar, hronično gućnost biram konačni ishod. Sve je bitno i uvek uživam u vizuelnim konfliktima, eksperimentima je novo, pa nema rutinskih, manirskih rešenja i i istraživanjima materijala, tehnologija, načina... prilaženja, ali uvek ima svežih ideja, alata, materi- sudarima pravila i ne-pravila. Tenutno ne bih jala, podloga... Digitalno promišljanje je sastavni mogla da izdvojim jedan materijal, ali obožavam deo mog stvaralaštva u kome su prisutne i razne da maštam o novim koje želim da upoznam i osvrlo različite nedigitalne ili poludigitalne vrste vojim. pristupa, tehnologija i materijala. Ivana: Obožavam drvo, koje je deo porodične Ivana: Sa fakulteta se sećam rečenice profesorke priče, jer imamo radionicu za nameštaj tako da je Lidije Srebotnjak, koja je držala Intermedijalna is- nakit logičan sled, spoj zanatskog umeća moga traživanja i koja nam je tada skrenula pažnju da oca i mog znanja iz oblasti likovnog oblikovantehnologija treba da bude u službi umetnosti, a ja i harmonije. Uz drvo koristim akrline boje, jer ne da naša umetnost služi i bude određena teh- je odnos ova dva materijala fascinantan, dok za nologijama. Ta rečenica mi je i danas na umu. slikanje na platnu koristim isključivo uljane boje Nikada se nisam bavila digitalnim kao sadrža- – tu je reč o drugačijem prilazu obradi površine, jem umetničkog dela koje bih integrisala u svoj kolorita, gradacije svetlog i tamnog i za takav rad, već isključivo za predstavljanje ili kao inspir- pristup uljane boje su neprikosnovene. Sa svih E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

putovanja uvek donosim boje! Vaš proizvod podleže zakonima estetike, ergonomije ili...? Divna: Arhitektura je neraskidiva veza estetike i konstruktivizma. Bez savršene funkcionalnosti nema ni kvalitetnog objekta, kao što bez estetski uravnoteženog ambijenta nema ni prijatnog prostora. Često dođete u situaciju kada jednu od ove dve stavke morate da stavite u drugi plan i tada na scenu stupa klijent, korisnik prostora, koji vam opisom svojih navika i prioriteta pomogne u odluci. Svi upotrebni predmeti u jednom enterijeru, nameštaj i prateća oprema, moraju da zadovoljavaju sve kvalitativne kriterijume koje današnje življenje očekuje, dok su dekorativni skulpturalni komadi potpuno bez ikakvih granica, kako u materijalima, tako i oblikovno. Jelena: Zakonima unutrašnjeg glasa kao najmanjeg zajedničkog sadržaoca harmonije svih važnih elemenata u odnosu na temu. Ivana: Ogrlice ne podležu zakonima ergonomije, one su odraz stava i estetskog ključa koji u sebi sadrži uređene odnose likovnosti i ličnog senzibiliteta za lepotu predmeta. Svaki komad je sublimacija unutrašnjih relacija kompozicije koje moraju da se poštuju da bi efekat bio željeni, uvažavanja prirode materijala, sagledavanja njegove strukture i prilagođavanja njegovih osobina ovom upotrebnom objektu. Prilikom adaptacije stana, kada uđete u prostor, šta prvo primećujete? Koliko vi već unapred kreirate budućnost življenja? Divna: Ja sam novobeogradsko dete, rođeno u stanu čija je spratna visina standardnih 260 cm. Fascinacija visokim prostorima me nagoni da prva impresija nekog prostora, bez obzira na njegovu kvadraturu, bude njegova kubatura, tj. visina. Prirodno svetlo, veličina otvora i njihovo eventualno povećanje mi je veoma bitna stavka. Fluidnost prostora, bez prepreka i suvišnih detalja, pokušavam da postignem u svakom enterijeru.

DIVNA MINIĆ

Sigurna sam da je moj posao jedan od najdivnijih i najkompleksnijih poslova. Kroz svoj posao sam dva puta bila kuma svojim klijentima, mnogo puta doživela dolazak na svet novih članova porodice, nekoliko puta ispraćala na večni počinak svoje dugogodišnje klijente, više puta istoj porodici za tri generacije radila stanove. Osećaj da ste vi kreirali, osmislili i realizovali nečiji životni prostor i da je taj „vaš“ prostor nečija životna oaza je toliko nadahnjujući da samo molim Boga da mogu BROJ #59, MART 2020.

ovim da se bavim još dugo, dugo, sve do kraja. Šta te čini nezamenjivom kao umetnicu? Jelena: Više mi se sviđa da se nadovezujemo, povezujemo, umrežavamo i trajemo svesni lepote raznovrsnosti i prostranstva u kome ima mesta za sve, posmatramo li očima stanovnika univerzuma. Ja sebe tako vidim. Kako drvo diše i kako se nakit ponaša prilikom obrade, a potom i nošenja? Da li je to drvo sa Fruške gore i koje vrste su u pitanju? Ivana: Drvo je plemenit i prirodan materijal koji stalno „radi, diše“ i potrebno je unapred predvideti njegovo ponašanje, shodno tome i prilagoditi obradu. Ono u kontaktu sa kožom prima energiju od osobe i neznatno menja izgled (na sličan način kako se i plemeniti metali ponašaju). Najbolje pristaje na platnenoj odeći, dok trikotaži pruža „otpor“. Koristim isključivo domaće vrste drveta od kojih su najzahvalniji orah, jasen, dunja i trešnja. Orah i dunja su naročito tvrde vrste, koje mogu biti izuzetno raskošne strukture i svaki komad je zbog toga poseban. Postoje standardni elementi koje pravimo i koji podležu zakonima geometrije, ali i oni koje sakupljamo u prirodi, najčešće tanje grane, koji se delimično obrađuju i često se kompozicija ogrlice gradi prema datom obliku sa svojim prirodnim nesavršenostima. U tome je čarolija. Kada se tome doda akrilik metalnog sjaja, ili neke od osnovnih boja poput crvene, otvara se bezgraničan prostor likovne igre i istraživanja. Zato je TOTA nakit umetnički, a ne dizajnerski. Tema martovskog izdanja RYL magazina nosi naziv “Play (s)mart”. Šta u vašem poslu znači

pametna igra? Pametno pobediti? Pametno izgubiti? Divna: Izuzetno sam emotivna osoba, tako da mi u svim sferama života srce ima primat nad glavom. Tako je i u poslu. Potpuna posvećenost, iskrenost sa kojom prilazim svakom projektu, radost koju osećam pri novim izazovima, sve to me vodi ka pobedi, ka uspehu, mnogo više nego bilo kakva promišljena strategija ili plan. Neprijatnosti, nesuglasice, stresne situacije u poslu sam imala na početku svoje karijere, dok sam i sama bila vrlo neiskusna, uplašena i često pokušavala da podilazim klijentima. Sada mislim da nema zadatka koji se ne može rešiti, a ako bi se i pojavio neki problem kome nisam dorasla, pozvala bih nekog ko ga može rešiti. Posao mi nikada nije bio takmičenje, nema pobeda i poraza, samo ljubav i uživanje u stvaranju. Jelena: Pametno trajati – ili kako mi je milije reći i napisati: UMETNOST TRAJANJA. Ivana: U ovom poslu nema gubitka, sve što se stvara taloži se na materijalnom, intelektualnom i duhovnom nivou. Umetnik tako napreduje. Odgovornost je isključivo prema sebi, dok su komunikacija umetnosti prema okolini i njen plasman druga stvar koja se ne uči na našim akademijama. To je dobro i loše. Dobro, jer je umetnik usredsređen na sebe i bavi se suštinski umetničikim razvojem, a loše, jer su zakonitosti domaćeg i stranog tržišta nepoznanica, koja je pri tome u konstantnoj promeni i mlad umetnik se posle završene akademije nalazi na vetrometini.

OLD MILL BELGRADE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #59, MART 2020.

REFRESH

YOUR FEMININITY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PLAY (S)MART

PIŠE: ELIZABETA M. TOPLAK

Tri, dva, ena, zdaj! Nič se ni zgodilo? Kako to, saj sem naredila vse, tako kot je treba! Prebrala sem goro knjig, pogledala ogromno video prispevkov in poslušala razna sporočila na You Tubeju. Vsak večer in vsako jutro ponovim svojo afirmacijo, željo, molitev. Še kolegici sem eno napisala, da bo tudi ona imela svojo. Pa je vse po starem. Kaj je z mano narobe? Ste se prepoznali? Verjemite mi, z vami nič ni narobe! Že to, da ste si namenili čas, da ste prepoznali željo po spremembi, da se je v vas prebudil notranji čut za odprtost nečemu novemu, že to je pohvale vredno! Pripravljate se, kakor spomladanski brstič na sadnem drevju. Vse je namreč ob svojem času, pa čeprav za nekatere stvari potrebujemo desetletja. Vse pride, ko mora priti in vse je tako, dobro kot je. Le nekaj je ob tem zelo pomembno, da se ne izgubite na vaši poti, kajti centrifuga nas vsakdan mimogrede posrka. Saj vendar poznate ta občutek! Čeri, včasih celo hudourniki življenja, nas zlahka potegnejo, ampak

tudi brstič na drevju ob nenadnem mrazu pozebe. V tej zgodbi naš um in naš ego pridno sodelujeta. Lahko mirno izrečete: »Spet ta ego!« Upam, da se ob teh besedah zavedate, da to dejansko niste rekli vi, ampak vaš ego! Ta namreč upravlja z nami, kot veter z listjem. Nagiba se vedno v smer, kjer je za njegovo rit najbolje poskrbljeno. Vmes se ne ozira na naša čustva, še manj pa na naš pravi jaz. Nikakor pa ga ni treba obsojati, kajti ego je zelo koristen. Pomaga nam vstati, kadar smo na tleh. Žene nas naprej, kadar bi najraje vse spustili iz rok in se predali. Pri sebi ga moramo ceniti in nikakor ga ne smemo pomešati s sodobnim egoizmom, ki ga opažate pri sodelavcih ali svojih otrocih in njihovih vrstnikih. Če ga namreč ne bi bilo, bi namesto računalnika še vedno klesali v kamne ali pa še to ne. Na nek način je prav ego tisti, ki poganja naprej človeštvo, cele nacije, nas same. Vsekakor pa nastale situacije skupaj z umom rešujeta po visokih standardih naše družbe. Kdaj pa kdaj se kateri od njiju tudi

BROJ #59, MART 2020.

PHOTO: UNSPLASH.COM

zmoti, živi v iluzijah, vendar skupaj hitro najdeta primerne razloge, potrjujeta hipoteze, ustvarjata, definirata in storita še kaj, da opravičita svoje izume, torej da bo življenje tipi-topi. Celo naša čustva se pridružujejo tem procesom. Vse to se nam dogaja, če si nismo na čistem sami s sabo. Poleg vseh teh vsakodnevnih dogodivščin znotraj nas je še nekaj; mi, naša duša, naša notranja energija, naša čista prvo bit. Nekaj, kar v telesu zdravniki še dandanes ne morejo najti. Nekaj, kar nima strukture, barve, le preprosto obstaja. Naš jaz, notranja energija, čistost, neobremenjenost, dobronamernost, blaženost, torej tisto prvo, kar se je ob našem spočetju izoblikovalo. Vsak ga ima v sebi, tudi vi. Ne, niste ga izgubili, le znova ga je potrebno najti, kar pa ni enostavno in ne gre zlahka. Verjamem, da se naša želja po spremembi nanaša prav na to prvinskost. Včasih se le ta notranjost celo oglasi in ti enostavno da vedeti, da kaj je prav in kaj narobe. Znotraj nas se lahko dogaja pravi reality show, preden resnično ločimo, kateri glas naj poslušamo. Glava govori eno, srce drugo, le naše notranje bitje nam omogoča čutiti pravo resnico. Če niste prepričani, kateri »akter« ravnokar prevladuje, predlagam, da si vzamete v roke knjigo Eckharta Tolleja, Živeti v sedanjem trenutku. Delo se šteje za enega od najvplivnejših duhovnih gradiv današnjega časa. Preko branja boste lahko namreč doživeli trenu-

tek, kadar se zavemo, kadar opazimo in občutimo, da je v nas nekaj več. Spoznanje je zelo lepo in hkrati je lahko pretresljivo. Je enako, kot kadar leta in leta puščate rasti dolge lase, nato pa z enim rezom frizerskih škarij vse izgine. Pojavi se popolnoma nova podoba, na katero se morate še navaditi, sprejeti, z njo živeti. Lahko se sicer oklepate svoje stare podobe, dejanje obžalujete in zopet puščate rasti svoj naglavni zaklad. Vaša izbira. Kakor izberemo frizuro, tako lahko izberemo tudi naš način delovanja, razmišljanja, čutenja. Ker pa je DNK vsakega izmed nas drugačen, je tudi pot do lastnega spoznanja za vsakega posameznika drugačna. Do vaše popolnosti vodi le vaša formula. Vaši napori, hotenje, trud v spoznavanju samega sebe pa se bodo sigurno izplačali, kajti nič novega ni treba odkriti, le poznane zadeve je treba obuditi. Vsekakor je priporočljivo, da se potrudite še preden se na monitorju pojavi kakšna ravna črta. Če boste te dni dodobra opazovali prebujajočo se naravo, boste lahko tudi v sebi začutili premike. Kakor se izoblikuje list za lističem, cvet za cvetom, lahko vašim mislim sledijo dejanja in občutki. Na lepem se boste predramili v svojem prečudovitem, neponovljivem, blaženem svetu, v svoji popolni harmoniji. Vaša izbira. Tri, dva, ena. Zdaj!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #59, MART 2020.

REFRESH

YOUR HEALTH

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PLAYFULNESS

IGRA I RAZDRAGANOST KAO FAKTOR ZDRAVLJA I DUHOVNOG MIRA

PIÅ E: PROF. DR THOMAS PETSCHNER FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

BROJ #59, MART 2020.

Mnogi lekari starih kultura, poznati vidari, šamani širom sveta, kao i moderni doktori holističkog pogleda na zdravlje, dele zajednički stav da nisu samo biljke ili lekovi koji se korste pri tretmanu odlučujući za uspeh lečenja, nego da skoro istu ulogu zauzimaju igra, muzika, pesma, smeh i ples. Sa stanovišta kvantne medicine to je jednostavno objašnjivo, jer svaki od ovih elemenata ima svoju frekvenciju i samim tim fiziološki uticaj na nas. Kad pacijent nije upoznat sa tom tematikom, ali jednostavno veruje da svi ti performansi imaju bar istu vrednost kao farmaceutske hemikalije, to mu već menja stanje duha, pa i samo to verovanje u proces izlečenja postaje vrlo prijemčiv lek. Nemojte me pogrešno shvatiti, ja nisam protiv lekova koji takođe imaju svoje opravdanje pri lečenju. Ali farmakološko delovanje u medicini je fokusirano na nezdravi deo pacijenta, dok se duhovni, mentalni i emocionalni elementi bave jačanjem dela koji je zdrav. Time ga možemo osnažiti i pomoći pacijentu da proaktivno izleči ostatak svog telesno-duhovnog bića. U tradicionalnim naukama, medicini, farmakologiji i industriji za razvoj lekova, ovaj efekat se zove placebo i na njega se većim delom gleda kao na mističnog neprijatelja. U okviru testiranja efikasnosti novih lekova, pacijentu se daje pilula soli ili glukoze i kaže mu se da je to novi lek. Mnogi lekari počinju taj proces sa velikom dozom skepse: „Baš mi je žao što ovi pacijenti stvarno

veruju u sve što im kažemo“, ali ga završe sa još većim iznenađenjem kada dođe do “neobjašnjivog” oporavka i pacijenti stvarno ozdrave – bez “pravih” lekova. Nedavni eksperimenti sa placebom su bili još neverovatniji, jer je ljudima otvoreno rečeno da im je data placebo pilula i da ona leči samo ako oni veruju u nju, pa se većina njih ipak oporavila. To znači da postoji nešto nematerijalno, duboko ukorenjeno u nama, a što je neophodno potrebno za oporavak. Naš mentalni focus i duhovna snaga je vrsta vere snažnog delovanja koja pomaže da ostanemo zdravi i postanemo bolji. Dakle još jednom, ne kažem da bi trebalo da prestanemo da razvijamo nove lekove, ali kažem da bi trebalo da prepoznamo važnost placeba kao ogledala naše duhovne snage. Interesantno je da reč placebo potiče iz istog verbalnog korena, a znači: zadovoljstvo, šala, humor. Čak je i otac moderne medicine Hipokrat u svojoj bolnici na ostrvu Kos održavao stalne predstave igrača, pevača i klovnova u čvrstoj veri da radosno raspoloženje pacijenata utiče na isceljivanje i da ih treba održati srećnim i vedrim i nakon zvaničnog završetka procesa lečenja. Pa šta je onda bolje nego imati u svakoj bolnici i doktore klovnove sa njihovom igrom i razdraganošću kao lek, bez neželjenog efekta i paradigmu placeba?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Krajem 80-ih i početkom 90-ih četiri medicinara: Peč Adams, Peter Špicer, Berni Voren i moja malenkost smo na raznim stranama sveta puni entuzijazma pokušali da unesemo humor, smeh, igru i razdraganost u bolnice. Ali umesto razumevanja, svi smo već u startu bili odbijeni, jer su profesori i lekari na visokim pozicijama smatrali da humoru i smehu nema mesta u medicini i da eksperimentišemo negde drugo. Ali samo desetak godina kasnije, medicinski sistem je postao malo otvoreniji, jer je počeo oprezno da apsorbuje alternativnu medicinu i polako shvatio da akupunktura, masaže, homeopatija, refleksologija i mnoge druge stvari imaju pozitivno delovanje. Kako se informacija o uspesima komplementarnih terapija sredinom devedesetih proširila, a uz to nastala i velika potražnja za novim terapijama, klinike su napravile istraživanja i počele čak to i da subvencionišu. Medicinski sistem je bio prinuđen da prizna komplementarnu medicinu legitimnom i da se postavi humanije prema potvrđenim sistemima lečenja. Čitav koncept holističke medicine postao je polako prepoznat od strane dovoljnog broja stručnjaka, ustanova i zakonodavaca. To je konačno omogućilo da i doktori klovnovi postanu nešto više od marginalne figure. Uz akademsko obrazovanje, “medical clowning” priznati su integralni deo holističkog sistema lečenja, donoseći smeh, razigranost i momente sreće obolelima (kojima je pomoć najpotrebnija), kao i njihovim opterećenim članovima porodice, a naravno i medicinskom osoblju. Mnoga istraživanja su dokazala da smeh i sposobnost razigranosti u svakodnevnim situacijama, na poslu, pri porodičnim konfliktima, socijalnim kontaktima, pomažu odraslima da smanje nivo stresa, kako za sebe, tako i za one oko sebe. Igrajući se i koristeći humor, ljudi takođe postaju posmatrački svesniji i saosećajniji. Ustanovljeno je i da im se učestalost stanja dosade smanjila, da imaju jaču volju da nešto novo nauče i stvaraju širi krug prijatelja. Poslednje studije jasno pokazuju da ljudi koji su voljni

da puste i razvijaju svoju razigranu (ili kako se to ponekad pogrdno nazove “detinjastu”) stranu imaju bolji osećaj za dobro raspoloženje i da su već samim tim rado društvo u skoro svim okruženjima. Bez obzira na nečiju pojedinačnu reakciju ili uverenje o korelaciji između naše duhovne snage i tela (koje je samo materijalizovana energija), važno je pokušati da shvatimo fiziologiju pojedinaca koji imaju duhovni kapacitet uslovljavanja telesnog zdravlja. Najnovija istraživanja pokazuju da redovna meditacija može poboljšati i mentalno i fizičko zdravlje. Osnovna ljudska priroda je osnovana na jačini saosećanja, kao i želji za radošću i srećom. Veći deo patnje koju stvaramo je direktan proizvod našeg otpora da se otvorimo prema nepoznatim temama, lenjosti da naučimo nešto novo, neinformisanosti, arogancije jer smo u sopstvenim očima veoma važni, kao i ograničene emocionalne inteligencije. S druge strane, mi isto tako imamo mogućnost stvaranja boljeg i zdravijeg života sa više radosti i sreće. Razmišljanje samo o negativnim aspektima života ne pomaže u pronalaženju rešenja i samo uništava duševni mir. Da bismo postigli pozitivne promene nije dovoljno samo imati želju za njima. Mi moramo jasno definisati šta bismo sve trebali uraditi na našem ličnom razvoju, kao i odrediti vremenski period za razvoj našeg duha i tela. Ali ako ne koristimo oštar fokus na sva znanja i duhovnu jačinu osnovne ljudske prirode, naše želje za promenom će ostati samo neostvareni snovi. Ja već decenijama razvijam naučne postavke holističkog pristupa životu i tražim široku platformu kako bih pomogao svima da budu zdravi i srećni. Volim osmehe i moja je želja da ih više svuda vidim, ma koliko težak bio naš život. Ali ako želimo te prave, iskrene osmehe pune životne energije, moramo pogledati malo dublje u same sebe i svesnim radom stvoriti razloge zbog kojih se oni pojavljuju. Naš život toliko za-

BROJ #59, MART 2020.

PHOTO: UNSPLASH.COM

visi od drugih da je u osnovi našeg postojanja temeljna potreba za ljubavlju i poštovanju svakog čoveka i njegovih individualnih osobenosti. Zato je dobro negovati autentičan osećaj odgovornosti i brige za dobrobit drugih. U današnje vreme se većina ljudi trudi da zaradi što više para i time ostvari određeno materijalno bogatstvo. A zamislite samo naše pravo bogatstvo ako bi samo trećinu te energije usmerili na igru, pesmu, smeh, razdraganost, saosećanje, bezuslovnu ljubav i sve ono nematerijalno što se ne može ničim kupitu, a što nas zaista čini srećnim. I ako ponekad osećamo da ne možemo puno učiniti kao pojedinci i mislimo da smo premali da bismo napravili neku promenu, setimo se samo kako izgleda pokušaj spavanja sa komarcem u sobi.

deca se osećaju sigurna i igraju se zajedno i srećno. Samo kako odrastamo, zbog nedovoljnog obrazovanja, dogmatskog uticaja okoline, prevelikog značaja koji smo sami sebi dodelili i fokusiranja na sekundarne razlike među ljudima, stvaramo probleme koji ne bi postojali da nije naše mentalne orijentacije. A ona može uticati od naše porodice preko naše zajednice do naših nacija od kojih se sastoji čovečanstvo – a njemu danas treba mir više nego ikad.

Pravi heroj nije onaj koji ide u rat da oružjem dokaže kako je u pravu, već je heroj onaj koji čistim duhom, igrom i smehom pobedi prvo svoj sopstveni ego, bes i mržnju. Budite sigurni da svako od nas može da napravi promenu u svetu i zato počnite već danas: udelite osmeh svakom koga sretnete i uživajte u magičnim reakcijama Kao pojedinci možemo da utičemo na sopst- univerzuma… Keep smiling! vene porodice. Decu ne zanimaju razlike u nacionalnosti, veri, rasi, političkom opredeljenju, novcu… Sve dok se njihovi pratioci smeškaju

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: STEVAN ALEKSIÄ&#x2020; BROJ #59, MART 2020.

REFRESH

YOUR SAND

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PEŠČANA OLUJA POD NJENIM PRSTIMA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

BROJ #59, MART 2020.

ANNA KONONENKO, ROĐENA U RUSIJI, PO-

jedno sa slikarima iz osam zemalja.

SLEDNJIH DESET GODINA ŽIVI I RADI U SR-

Slikanje, pesak, muzika, svetlost - sve to zajedno stvara nestvarnu čaroliju.

BIJI. PO STRUCI JE PSIHOLOŠKINJA KOJA SE BAVI TEHNIKOM SLIKANJA PESKOM. ANNA STVARA MAGIJU POVEZUJUĆI MUZIKU, SVETLO I PESAK KOJI SE OBLIKUJE U SLIKE POD NJENIM PRSTIMA. SVOJ ŽIVOT JE GRADILA KROZ OBRAZOVANJE, PUTOVANJA I UMETNOST. SMATRA DA ŽIVOT VREDI ŽIVETI, NE SPREČAVAJUĆI NIJEDAN UDAH I IZDAH. Kada ti je bilo najlepše, a kada najteže u životu i šta si i u jednom i u drugom slučaju radila? U životu mi je bilo teško kad sam imala 10 godina i kad sam shvatila da nikad više neću imati devet. Teško je bilo kad su odlazili moji dragi ljudi i ljubimci i ja sam se svađala sa Bogom i svemirom. Lako je bilo danas kad sam na semaforu držala decu za ruke dok su njihovi prstići plesali uz pesmu na rok radiju, prelako je bilo prekjuče kad sam sedela na terasi sa drugaricom i posmatrala vrapce na žbunu ispred nas. Lako mi je na poslu da zaronim prste u pesak, koji ima fenomenalnu snagu opuštanja nervnog sistema, koji umiruje i balansira na svim nivoima, bez obzira na tvoje trenutno raspoloženje. Osim peska, najviše vrednujem bivanje u prirodi, kontakt sa toplim i interesantnim ljudima, rad sa telom, mirise, muziku, ples. Kako si se odlučila za slikanje peskom? Slikanje peskom je unikatna tehnika koja je mene pronašla, a ne ja nju. Uvek sam bežala od toga da crtam, pošto je moj otac genijalni čovek i slikar, zahvaljujući njemu imam “visoke standarde” i nikad nisam ni smela da pomislim da mogu da slikam bilo šta. Od 2012. godine koristim slikanje peskom kao razvojnu i art-terapeutsku metodu u radu sa porodicama i uživam u tome. Krajem 2015. zbog raznih poslovnih i ličnih izazova sam morala i da preuzmem na sebe “obavezu” crtanja peščanih grafika i filmova i to je bio ogroman stres za mene. Neprimetno sam se našla u središtu čarobne peščane stvaralačke oluje. Zaljubila sam se bukvalno. Taj proces osvajanja umetničkog dela mog bića mi je puno pomogao u prihvatanju sebe same, prepuštanju i smanjivanju mog unutrašnjeg “perfekcionizma”. Sad crtam za sebe, nastupam na raznim korporativnim događajima i proslavama, pravim klipove, ilustracije, scenografiju za pozorište i u aprilu prošle godine sam donela u Beograd drugu međunarodnu putujuću izložbu peščane grafike “Van vremena”, gde sam bila jedan od autora za-

Svaki „Sand art“ nastup uživo je poseban. Čaroliju stvara spoj raspoloženja publike, svetlosti, senke i muzike koja prati šou. Ruke stvaraju scene koje su povezane u jedinstven peščani film pomoću ideje, sadržaja i kompozicije, gde se jedan kadar transformiše u drugi. Čitav proces se najčešće odigrava pred gledaocima na ekranu na koji se slika prenosi pomoću kamere i projektora. Posebna poslastica je kad imam priliku da nastupam na otvorenom sa živom muzičkom pratnjom. Koje motive najviše slikaš? Moji omiljeni motivi su uglavnom vezani za emocije i lični razvoj kroz kontakt sa prirodom, odnose među ljudima ili za neke arhetipske priče, duhovne pouke, simbole. U poslednjih godinu dana posebni motivi su stvaranje priča o putovanjima oko sveta i o avanturama inspirisanim slovenskom mitologijom, ilustrovanje jedne priče o borbi sa kancerom, kao i saradnja sa sjajnom ekipom dokumentarne serije o životnom putu Svetog Save. Teško je reći šta najčešće crtam, pošto se peščani šou odvija po unikatnom scenariju u skladu sa idejom događaja. Sve što nacrtaš vetar odnese. Kako to možemo da povežemo sa životom? Ponekad vetar stvarno odnese pesak na nastupu i to nije baš poželjno u tom trenutku. Osim takvih situacija, pretapanje jedne slike u drugu ili brisanje prethodno stvorenog crteža predstavlja za mene skoro pa sakralni momenat. Ja sam psihoterapeut po primarnoj profesiji i za mene tema spajanja života i smrti se ogleda u tom momentu. Nisu slučajno ljudi odavno koristili pesak u raznim kulturama za različite rituale i obrede inicijacije, jačanja, lečenja. Rođena si u Rusiji, živiš i radiš u Srbiji. Šta ove dve zemlje predstavljaju za tebe? Živela sam u Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu, Italiji, Srbiji. Tokom poslednjih 10 godina nisam uopšte razmišljala da li žudim za određenom zemljom, jezikom, mentalitetom, navikama, tradicijama. U poslednje vreme sve dublje se povezujem sa Rusijom, osećam pripadnost ne samo zbog drugara sa faksa, nego i zbog jezika, profesionalnog društva, moje primarne porodice. A istovremeno s tim raste i osećaj “doma” u Beogradu. To me izuzetno raduje i daje osećaj podrške i sigurnosti. Jedna ideja je da ove dve zemlje predstavljaju dve mame za mene. A pošto u poslednje vreme sve više profesionalno i lično razmišljam

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #59, MART 2020.

na temu usvajanja dece, prihvatam taj osećaj kao sastavni deo svog razvoja. A možda prosto ulazim u svoje “mudre” četrdesete, videćemo. Baviš se i psihoterapijom. Koji je najbolji način da se čovek upozna sa sobom? Proces kreiranja slike ili gradnje svoje peščane scene u jungianskoj kutiji sa peskom je nepredvidljiv i zbog toga je neobičan, kreativan i pun iznenađenja za svakog. Lično, ja sam “pametna” i znam savršeno da zavaravam samu sebe. Zato su tehnike poput igre s peskom koje me direktno i brzo (a pritom ekologično) spuštaju u oblast senke, nesvesnog, najbolja opcija da se upoznam sa sobom. Moje mišljenje je da ako želite da budete mirni na kraju svog života - vredi ga živeti i ne sprečavati udah i izdah, vredi govoriti istinu samom sebi, vredi govoriti drugome šta vam smeta, a ne čekati da neko provali vaš misaoni tok i vredi uživati uz preuzimanje odgovornosti. Da li to podrazumeva “upoznavanje sa sobom”? Verovatno da. A možda je nekome dovoljno da poštuje svoje i tuđe granice bez udubljivanja. Tema martovskog izdanja RYL magazina nosi naziv Play (s)mart. Kako se igra pametno u životu? Kako se igra pametno u životu? “Igra” i “pametno” su dve reči, kolj istovremeno predstavljaju idealni spoj i nemoguć spoj. Kao dva hijeroglifa u kineskoj reči “kriza” - jedan znači “mogućnost”, a drugi “opasnost”. Pristup iz ugla “pametnog” može da uništi igru u korenu. A može da obogati. Igra je spontana po prirodi, a pamet ima direktnu vezu sa kontrolom. Spontanost je ključ za zdravlje i sreću u životu, ali bez ograničenja i izazova spontanost može da doživi degenerativne promene, ili čak i da umre. Iz mog životnog iskustva čini mi se da je ključna stvar za pametnu igru - probati, probati i učiti na svojim greškama, a ne odstupati. Prihvatati na nivou tela da ne mora da bude “ili/ ili”, da imaš dozvolu za samog sebe da se opustiš i da ne moraš stalno da žuriš ili biraš. Upravo ta veština najviše se gradi u pesku. Tu ne postoji fatalna greška. Sve što umire oslobađa mesto za novi život u sledećem momentu.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #59, MART 2020.

REFRESH

YOUR FRIENDSHIP

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

100

MOJA PRIJATELJICA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: BROJ #59, MART 2020.

101

IVANA MARTIĆ

Od poznanstva, pa do danas, protekle su tri godine. Kako smo se ugledale, tako smo se i Prvo sam ugledala njene ogrlice na gospođi prepoznale. Pored predivnih ogrlica koje pravi, Tihani Knežević, očarao me je taj detalj. Jer ja Ivana je sjajna slikarka. Precizna kao nemačka sam žena detalja. I to onih velikih, stilizovanih, rečenica - kako sam ja opisala njeno slikarstvo. lepih. Prišla sam joj sa oduševljenjem da upi- Ona je moja velika podrška, nesebična u kontam gde je kupila takav fenomenalan komad struktivnim savetima, dobronamerna, susretlnakita koji priča sa vama na daljinu. jiva, nadasve vojvođanski ljubazna... Ah, takve smo mi Vojvođanke ;) „Mia, zar vi ne poznajete Ivanu Martić, slikarku sjajnog talenta, umetnicu?” Isti dan našla sam Novosađanka, diplomirala na Akademiji umetse u radnji i kupila ogrlicu u Muzeju primenjenih nosti. Pored mnogobrojnih izložbi u zemlji i umetnosti – Muzejska prodavnica, u ulici Vuka inostranstvu, Ivana je bila glavna i odgovorna Karadžića 18 na Obilićevom vencu. Nisam je urednica najuspešnijeg magazina za enterijer skidala sledećih desetak dana... Posle sam Moj stan. Danas je zamenica glavne i odgovokupila još jednu. Drvene ogrlice sa divnom tra- rne urednice magazina Lepa&Srećna. kom pričaju svoju priču. Vidim god, vidim kod, simboliku i lepotu prirode u njima. A stilski min- Ukoliko i vi želite da u novoj rubrici Refresh imalizam i svedenost baš onakav kakav je pri- Your Friendship predstavite svoju prijateljicu ili sutan i kod Ivane. prijatelja mi bismo rado čitali o njima. Nakon pola godine od susreta sa ogrlicama, Pišite mi na e-mail: rylmagazine@gmail.com Ivanu sam upoznala u jednoj galeriji, jer ljude svog senzibiliteta upoznajem u najrazličitijim galerijama sveta.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

102

BROJ #59, MART 2020.

103

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

104

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #59, MART 2020.

105

REFRESH

YOUR BODYGUARD

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

106

ONI ŽIVE TUĐE ŽIVOTE - BODYGUARD

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

BROJ #59, MART 2020.

107

PREDRAG BALCACANOVIC, TELOHRANITELJ, ROĐEN 1974. GODINE U DONJEM MILANOVCU, LEPENSKI VIR. DO 2002. GODINE U AKTIVNOJ VOJNOJ SLUŽBI KAO VODNIK. JEDNO VREME PROVEO JE U UPRAVI BEZBEDNOSTI U VOJNOJ POLICIJI, A NAKON TOGA DO KRAJA SLUŽBE U GRANIČNIM JEDINICAMA. OD 2002. RADI KAO PROFESIONALNI TELOHRANITELJ U ZEMLJI I INOSTRANSTVU.

Udruženje obuhvata preko 300 aktivnih članova iz zemlje i inostranstva. Od osnivanja, poslednjih deset godina smo prvo i jedino udruženje ovog tipa u zemlji i okruženju. U suštini kod nas još nije razvijena svest važnosti jedne ovakve organizacije. SAB je član mnogih međunarodnih i svetskih organizacija, što je veliki kompliment za nas i naš rad. To pečat našeg kvaliteta i profesionalnosti kroz priznanje zaista velikih organizacija. Ciljevi i zadaci su umrežavanje i stvaranje zdrave „porodice“ istomišljenika i ljudi iz branše. Kroz članarinu, omogućava našim članovima popuste na razne obuke, preporuke i pomoć pri zapošljavanju, logistiku u poslu...

POSAO GA JE VODIO I U PODRUČJA VISOKOG RIZIKA – LIBAN, POJAS GAZE, SEVEROZAPADNU AFRIKU.

Koliko je u Srbiji aktuelno i poželjno zanimanje telohranitelja?

MEĐUNARODNI JE INSTRUKTOR SAMOODBRANE I LICENCIRANI INSTRUKTOR ZA OBUKU TELOHRANITELJA. OSNIVAČ I PREDSEDNIK SRPSKE ASOCIJACIJE TELOHRANITELJA I PREDSTAVNIK SRBIJE U MNOGIM MEĐUNARODNIM ORGANIZACIJAMA OVOG TIPA. ZAVRŠIO JE I DVOGODIŠNJU SPECIJALIZACIJU IZ OBLASTI DIPLOMATSKE BEZBEDNOSTI NA FAKULTETU POLITIČKIH NAUKA. HOBI MU JE ADRENALINSKO RONJENJE NA DAH NA EGZOTIČNIM DESTINACIJAMA. VATRENI JE FAN ELVISA PRISLIJA I SAKUPLJA SVE VEZANO ZA NJEGA. SVIRA GITARU.

Ovo je posao koji je svuda poželjan ako ga pre svega volite i obavljate profesionalno. Vaša profesionalnost vam donosi dobru reputaciju. Dobra reputacija donosi preporuke vaših klijenata. To vam omogućava da čak i u Srbiji možete odlično da živite od ovog posla. Iako ie svakako u Evropi i svetu daleko plaćenije zanimanje, ali naravno i kriterijumi su tamo daleko strožiji. Koga štitite i čuvate i od koga? Kroz karijeru stičete šarenoliku klijentelu. Ukorenjeno je mišljenje da telohranitelje angažuju oni kojima je isključivo ugrožen život. To nije tačno. Naš posao je najčešće preventiva. Tako da radimo i za političare, biznismene, glumce, pevače... Pored nečijeg života, brinemo i o nečijem miru. Da neko, poput recimo javnih ličnosti, može nesmetano svakodnevno da funkcioniše. Takođe, brinemo i o članovima porodice klijenata koji su neretko veća meta od samih klijenata. Telohranitelj je tu da spreči fizičko, verbalno, psihičko uznemiravanje, svaki vid pretnje.

Kada kažem bodyguard, pomislim na istoimeni film sa Whitney Houston i njenu pesmu „I will always love you“. Da li je u tvom poslu baš sve Kako si se odlučio za tu profesiju? tako romantično? Nimalo. Ljudi nemaju jasnu sliku o tome šta je ovaj posao i šta nosi sa sobom. Ovde ne govorimo o manekenima koji šetkaju glumeći obezbeđenje. Govorim o ljudima koji su svoje živote posvetili ovom poslu. Često su to sati stajanja, čekanja u automobilu, sati vožnje. A to su sati u kojima svake sekunde morate biti koncentrisani na ono što radite, jer prvenstveno od vas, vaše prisebnosti i trenutne reakcije, zavisi nečiji zivot.

Potičem iz vojničke porodice. Vojnička uniforma je i danas nešto najsvetije za mene. Shodno tome i poslovima koje sam obavljao u toj uniformi, nakon prelaska u civilni sektor, poslovi obezbeđenja su mi bili nešto najprirodnije. S obzirom na obuke i iskustvo koje sam stekao u međuvremenu, brzo sam uplivao u vode neposredne fizičke zaštite. Gde vežbaš i održavaš svoju fizičku kondiciju i spremnost?

Predsednik si i direktor V.I.P. Protection - S.A.B. U našem poslu je jako bitno konstantno (Serbian Association of Bodyguards). Koliko usavršavanje, učenje i održavanje stečenog znanja. Nedostatak vremena i stalna jurnjava su vas ima u udruženju i koji su vam zadaci? me naterali da i održavanje svoje fizičke kondicije adaptiram uslovima. Kada vreme ne dozvoljava E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

108

odlazak na razne poligone, vežbam kod kuće gde sam oformio svoj mali centar za vežbanje. A kako smo poslom često na terenu, uvek se i u gepeku automobila nađe mesta za par mobilnih spravica koje omogućavaju održavanje kondicije. Da li je telohranitelj i neka vrsta vojnika? Upoređujući sisteme obuke, način života, nivo rizika... može se reći. Oba zanimanja su jako zahtevna i “kradu” vreme od vaše porodice. Oba zanimanja znaju da vas okupiraju i danima, mesecima. Način života, kodeksi ponašanja, uniformisanost jesu vojnički.

sa zakonskom regulativom samoodbrane i upotrebite. Međutim, to je baš poslednja opcija. Zato profesionalni tim telohranitelja jako puno radi na prevenciji da do takvih događaja ne dođe. Postoji krilatica u našem poslu - Uvek očekuj neočekivano. Moralni kodeks telohranitelja. Klijent i diskrecija su zakon. Mada, na ovo pitanje odgovorio bih jednom svojom izjavom sa početka karijere. Izjavom koja je postala sastavni deo sertifikata koji izdajemo kandidatima:

„Biti telohranitelj nije samo crveni tepih sa Da li imate pravo da koristite vatreno oružje i u poznatima. To je i puno znoja, truda i odricanja. kojim prilikama? Biti telohranitelj znači biti spreman da 24 časa Naravno. Kao registrovani, licencirani živiš “tuđi” život i da svake sekunde budeš telohranitelj, polažete zakonsko pravo da nosite spreman da daš svoj.“ oružje. U situacijama kada ste vi i vaš klijent životno ugroženi, imate pravo da to oružje

BROJ #59, MART 2020.

109

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

110

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #59, MART 2020.

111

REFRESH

YOUR READING

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

112

DEO SMO SVAKE KNJIGE KOJU SMO PROČITALI

PIŠE: ANA KOS, PROF. KNJIŽEVNOSTI I SRPSKOG JEZIKA FOTOGRAFIJE: ØYVIND HØSTAKER I JARAND GJESTLAND BROJ #59, MART 2020.

113

Dragi moji, znate i sami da je naslovna Kieranova misao odavno postala istina mnogih od nas. Da nije tako, ne biste se baš na ovoj stranici zadržali. Čarobno je moći birati šta ćete postati. Pa kad već možemo – birajmo najinspirativnije, najoriginalnije, najpoučnije, najtoplije...

nik sopstvene slobode“, asocirala me je na još jedno delo od koga već dugo ne mogu da se odvojim. Svet književnosti je moj svet, pa bi bilo logično da je u pitanju još jedno poetsko delo, ali – nije, a, ipak, kao da jeste, jer je deo istraživanja za moj novi roman.

Prve nedelje februara, u Beogradu je održana impresivna manifestacija „The Great Norwegian Landscape“, u organizaciji Skandinavskog kutka, izdavačke kuće Dereta i ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Kako sam emotivno vezana za ovu čudesnu zemlju i drage ljude u njoj, a jedan od njih je i Øyvind Høstaker, autor predivnih fotografija norveških pejzaža, s oduševljenjem sam čekala književno veče posvećeno delima velikana norveške književnosti druge polovine 20. veka, Tarjeju Vesosu i Jensu Bjernebueu.

Iako je popularna psihologija već dugo aktuelna, malo se zna o sajberpsihologiji, novoj oblasti koja istražuje psihičke promene nastale usled korišćenja digitalne tehnologije. Sajberpsihologija je i naslov dela Nemice Katarine Kacer, socijalnog psihologa (stvarno ne mogu da prelomim to psihološkinja) i stručnjaka za medije. Na veoma zanimljiv, činjenicama i konkretnim primerima ilustrovan način, saznaćemo mnogo o tome kako svet Instagrama, Fejsbuka, Gugla i sl. utiče na naš identitet; zašto sve teže razdvajamo intimnu i javnu sferu; zašto gubimo osećaj vremena, pa ritam interneta postaje droga; Tako sam otkrila Vesosa i njegove romane. zašto nam je potrebna nova medijska etika; šta je sajberterorizam i virtuelni voajerizam; kako Ledeni dvorac je priča neobične poetske snage funkcioniše darknet i još mnogo toga. – o prijateljstvu i otuđenosti, priča o vernosti svome obećanju, oslikana samo u nagoveštaji- Verujem da sve nas prisutne u ovom virtuelma, kao obasuta snežnom vejavicom. U romanom svetu zanima šta se na internetu dešava nu se sažeto, a energično, prepliću neobjašn- sa našim osećanjima, mišljenjem i ponašanjiva bliskost, potisnuti nagoni, nedoživljeni sjaj jem; zašto se od njega možemo razboleti; kako i začudnost koju u život može da unese samo sajberprostor, kao virtuelna pozornica, postaje jedna osoba. Nikada pre nisam pročitala ništa idealno mesto za samopokazivanje i insceslično, i ne znam zašto, ali imam osećaj da nam naciju sopstvenog lika; šta je pačvork idenje Elena Ferante svojim genijalnim romanom titet; kako opsednutost sobom i ego-kultura Moja genijalna prijateljica (pročitajte ga obav- mogu da nas izmanipulišu; zašto društvene ezno ako slučajno niste), dočarala sve ono što mreže mogu da nam zamagle pogled i stvore Sis i Un nisu stigle da iskuse. iluziju zajedništva; šta se događa kada internet ekonomija zavlada osećanjima... Vesoseve rečenice, kratke i snažne, režu kao led kojim su okovani njegovi junaci, ostavljajući Ovi, istovremeno zadivljujući i zastrašujući ponas do kraja gladne i fabule i istine. daci, vode nas ka razrešenju zamki i pitanja: „Kako od ljudi koje određuje internet, stići do Ledeni dvorac može biti i slika budućnosti koju interneta koji određuju ljudi?“ je pisac naslutio još pre pola veka, ili metafora za otuđenost, motiv gotovo neizbežan u savre- Dakle, prijatelji moji, stvarni i virtuelni, sadašnji menoj umetnosti. Može ovo biti i nesvakidašn- i budući, budite informisani, budite znatiželjni i ja i inspirativna priča o nama – „slobodnoj ptici budite oprezni! Sajberpsihologiju u ruke, saznakojoj ništa ne preti i koja može da radi sve što jte šta se dešava svaki put kad uronite u svoj želi i bude očarana kad poželi”, a koja je, ipak, digitalni svet i naslutite kako će izgledati naša „zarobljenik sopstvene slobode”. budućnost. „Iskidaće sebe samu, nasmrt, svojim kao staklo oštrim putanjama! One kidaju nebo, ne može izbeći da i nju samu iskidaju!“ Čini mi se da upravo ova misao predstavlja i ideju dela. Zato, pročitajte ovu bajkovitu priču i ne dozvolite da sami sebe iskidate!

I ne zaboravite – čime god da ste očarani, šta god da volite, koga god da sanjate, čak i onda kada nas čeka zaljubljivo proleće i opijajući mart, najbitnije je – play smart!

Vesoseva paradoksalna sintagma „zaroblje-

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

114

BROJ #59, MART 2020.

115

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

116

FOTO: STEVAN ALEKSIÄ&#x2020; BROJ #59, MART 2020.

117

REFRESH

YOUR ART

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

118

LIGHT AND DARKNESS

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

BROJ #59, MART 2020.

119

Milan Marković je samouki umetnik snažne ekspresije. U stvaralaštvu se fokusira na vizuelna i teorijska istraživanja apstraktnog ekspresionizma. U poslednjoj seriji radova “Light and Darkness” istražuje dualistički koncept svetlosti i tame. Slobodni u formi i stilu, Milanovi radovi kao da posmatrača pitaju da li je slobodan da realnost života konzumira onakvom kakva ona jeste u svojoj esenciji oslobođena od tereta prošlosti i očekivanja od budućnosti. Milan je više od sedam godina prisutan na srpskoj umetničkoj sceni i za to vreme svoje radove je izlagao na nekoliko grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao što su “Budućnost srpske umetnosti” u Parizu, gde je selekciju radova vršio akademik Vladimir Veličković, “Molière, Mise en Peinture” u Parizu i “Contemporary Fine Art” u Londonu. Sa čime si se predstavio u Londonu? U “Old Biscuit Factory” u Londonu u februaru su izložena dva moja rada iz serije Light and Darkness u okviru međunarodne izložbe “Contemporary Fine Art”. Radovi iz serije Light and Darkness su u potpunosti bazirani na konceptu antagonizma između svetlosti i tame koji, iako međusobno suprotstavljeni, u mojim radovima predstavljaju neodvojivu celinu. Ljudi empirijski razlikuju svetlost od tame i tamu od svetlosti, ali svetlost i tama predstavljeni kao simboli su veoma složeni i daju nam uvid u stvarnost više od razuma ili čula. Uprkos njihovom protivljenju, svetlost i mrak, kao i život i smrt, samo su naizgled ograničene suprotnosti. U potrazi za istinom, samo prosvetljenom gledaocu ovi simboli će se pojaviti kao delovi jedne celine. Šta za tebe znači ova izložba? Ovo je prvi međunarodni konkurs na koji sam

prijavio svoje radove i njihov odabir i izlaganje u inspirativnoj industrijskoj zgradi koja je pretvorena u galerijski i studijski prostor za vizuelne umetnike u Londonu mi daje dobar vetar u leđa - da nastavim da razvijam svoju vizuelnu ekspresiju. Na moju veliku žalost, samo su radovi otputovali u London gde se i sad nalaze. Zahvalnost na podršci izlaganju u Londonu dugujem platformi Srbija stvara. Izložba je zvanično otvorena 7. februara, a među izlagačima se nalazi 100 umetnika iz svih krajeva sveta. Od umentika iz Srbije, u galeriji se nalaze samo moji radovi i nije mi poznato da li je ranije još neko od kolega izlagao. Izložba će biti otvorena do četvrtka, 13. februara kada je zakazan zatvoreni događaj namenjen kolekcionarima i investitorima. Ova izložba mi definitivno znači kao stručna valorizacija onoga što radim na ovom polju, ali veliku vrednost nosi i ako je posmatrano u široj perspektivi kao prisutnost umetnika iz naše zemlje na internacionalnim događajima što je uvek značajno za promociju savremenog srpskog stvaralaštva. Kako bi definisao svoju umetnost? Da budem sasvim iskren, mnogo se lakše izražavam vizuelno nego rečima, zbog toga sam i odabrao da umetnost stvaram, a ne da o njoj pišem. Zbog toga je najbolje da prenesem reči glavne kustoskinje galerije “The third line”, Sybel Vazquez: “The work of Milan Markovic is one of inherent conflict. His concern with the relationship, both spiritual and physical, between black and white create a palpable encounter on each of the canvases he paints. Using the technique of drip-painting, it is as though his paintings have a life of their own, allowing for the black or white paint to progress, submerge, or retract, when coming into contact with one another. The result leaves the viewer with intricate and complex

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

120

cartography of this duel, where this otherwise binary association of colours comes together as one. Each composition is of pure abstraction, and yet Markovic creates a multitude of narratives and interpretations which are visceral and deeply rooted in the historical understanding of light and dark, black and white.” Koliko dugo neguješ tog umetnika u sebi? Ja sam relativno kasno počeo da uživam u umetnosti, a relativno kasno sam otkrio i umetnika u sebi. Do pozne adolescencije sam bio posvećen sportu, nisam imao sasvim jasnu predstavu o tome čime će se baviti u životu ako to ne bude bio sport. Sa radovima najznačajnijih slikara iz istorije umetnosti susreo sam se tek na fakultetu i mogao bih da tvrdim da sam ih doživeo mnogo snažnije baš zato što sam bio zreliji. Nikada neću zaboraviti osećaj koji je u meni probudila Žerikoova slika “Splav meduze” kad sam je video uživo. Ubrzo nakon toga počinjem i da se izražavam kao umetnik, najpre kolažima, crtežima, a potom i različitim kombinovanim tehnikama na platnu. Na šta si ponosan? Nisam siguran da mogu da kažem da sam ponosan na nešto konkretno na umetničkom polju. Mogu pre da kažem da sam zahvalan što su me životne okolnosti navele na ovaj put, a nadam se da ću uskoro i napraviti nešto čime ću moći da se ponosim.

Razlika između galerista u Srbiji i Engleskoj? Različitost u razvijenosti tržišta diktira razlike u bilo kojoj industriji, pa čak i u ovoj umetničkoj. Mislim da se okolnosti u kojima posluju galeristi u Engleskoj neuporedivo razlikuju od onih u kojima posluju galeristi u Srbiji i da su, ako poredimo ta dva šira konteksta, naši galeristi sjajni koliko je tržište umetnina nerazvijeno. U kom pravcu se kreće dalje tvoj umetnički izraz? Definitivno u pravcu daljeg rada na razvoju jedinstvenog umetničkog izraza. Nastavljam da radim na Light and Darkness seriji i planiram da se oprobam i u instalacijama i eksperimentisanju sa prostorno-vremenskom dimenzijom. Svi ti radovi i eksperimenti biće predstavljeni na velikoj izložbi u Kući kralja Petra Prvog u Beogradu u oktobru ove godine. Tema martovskog izdanje RYL magazina nosi naziv “Play (s)mart”. Kako se igra pametno u martu? Mart je treći mesec u godini i poslednji mesec u prvom kvartalu. Pametno je napraviti kratak osvrt na to kako nam je započela godina i da li želimo da se njen tok baš tako odvija i u preostalim kvartalima. Na bazi laganog osvrta napraviti procenu i nastaviti dalje - ako smo zadovoljni početkom, nastavljamo u istom svetlu, a ako nismo, moramo nešto promeniti.

BROJ #59, MART 2020.

121

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

122

REIKI UMETNOST ISCELJENJA Reiki, japanska tehnika, jedna je od njih, metoda koju možete koristiti za podizanje energije, isceljenje i samoisceljenje, popravljanje fizičkog i psihičkog stanja i duhovni rast.

BRANKO VITAS REIKI majstor, učitelj za sve informacije o Reiki obuci i tretmanima: brankovitas1@gmail.com 060/020-4937

U današnje vreme punog stresa i brzog života, većina ljudi sve manje vodi računa o sebi, udaljavajući se od prirode i od svog unutrašnjeg bića. Brinite o sebi! Glavna svrha Reikija jeste da ohrabri i pomogne osobama da vode harmoničan i jednostavan život praktikujući Reiki i primenjujući Reiki principe. BRANKO VITAS, REIKI majstor, učitelj za sve informacije o Reiki obuci i tretmanima: brankovitas1@gmail.com 060/020-4937

NEGUJ SVOJE TELO - telo kao instrument naše duše - telesni tretman i konsultacije - holistički pristup zdravlju Snežana Rafailović, wellness terapeut snezana.rafailovic@yahoo.com, 064/160-51-08 BROJ #59, MART 2020.

123

+381 61 6707555 pratitimeunier@gmail.com

NEŽNO DO ZDRAVLJA! Homeopatija i biofeedback, prirodan, nežan put do zdravlja i ravnoteže. Podstiču naše urođene odbrambene snage ka isceljenju. Deluju ne samo na naše fizičko telo, već i na naš um i emocije, dovodeći ih u sklad i balans. Poboljšavaju opšte psiho-fizičko stanje, rade neuro-endokrini balans, podižu nivo energije i doprinose osećanju zadovoljstva i harmonije. Suzana Đokić dipl. homeopata i SCIO biofeedback terapeut moderator Recall Healing edukacije za Srbiju info@svethomeopatije.rs www.svethomeopatije.rs

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: MARINA LUKIĆ

SOMATIC EXPERIENCING® (S.E.) “Empowering Healing, Transforming Lives” A unique, holistic and psychobiological approach for resolving trauma symptoms and relieving chronic stress, re-establishing a natural flow between mind and body and increasing people’s capacity to self-regulate, what is called, Resilience. One to one session lead in English, Spanish, French and Italian Pratiti MEUNIER, S.E. Practitioner “Meditation In Motion” Leader Reiki & Bach Flowers Practitioner

124

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #59, MART 2020.

125

I can help you in exploring what is hiding behind your personal MORE... I can help you in exploring what is hiding behind your personal MORE...

The MORE I am offering you: The MORE I am offering you: * Energy balanced coaching * Energy balanced coaching * Aroma therapy * Energy healing (Prana therapy and REIKI) * Aroma therapy Christina Czettl * REIKI initiations (level I and II) * Past life regression 065/476 11 68 * Energy healing (Prana therapychristina.czettl@gmail.com and REIKI) * REIKI initiations (level I and II) * Past life regression One on one sessions possible in Serbian, German and English.

One on one sessions possible in Serbian, German and English. E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

126

PHOTO: UNSPLASH.COM PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #59, MART 2020.

127

REFRESH

YOUR BOOK

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

128

LIFE`S POEMS

PIÅ E: ANIMA MUNDI FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

BROJ #59, MART 2020.

129

PAMELA MILLICAN-HARTNOLL IS A PROUD MOTHER OF TWO BEAUTIFUL GIRLS, 58 YEARS OLD, WHO LOVES TO CREATE POETRY, WRITE BOOKS, TEACH PEOPLE, AND HANG OUT IN THE OUTDOORS. HER LIFE MOTIVATION IS TO TACKLE LIFE CHALLENGES IN ALL SHAPES AND SIZES, ALSO NOT TO BE AFRAID OF THEM BUT TO EMBRACE THEM. HER STORY HAS A SAD BEGINNING, SHE COMES FROM A POOR AND ABUSIVE ENVIRONMENT, HOWEVER, INSTEAD OF BRINGING HER DOWN SHE MADE SURE TO COME OUT OF IT STRONGER THAN EVER. PAMELA SAYS THAT THE ADVERSITY SHE HAD IN HER LIFE ONLY HELPED HER UNDERSTAND THAT DIFFICULTY IN OUR LIVES CAN HELP US GROW AND BECOME MORE ALTRUISTIC. PAMELA IS REALLY AN AMAZING PERSON, SHE HAS BEEN TEACHING HER WHOLE LIFE, ATTAINED A LAW DEGREE, A SPORTS INJURY THERAPY DIPLOMA, AND MANY CERTIFICATIONS IN ENERGY PSYCHOLOGY, NLP, TIMELINE THERAPY, HYPNOTHERAPY. MOREOVER, SHE HAS WON THE EUROPEAN WAVESKI SURFING CHAMPIONSHIPS, THE BRITISH, WELSH, AND CORNISH TITLES. AS A PERSON WHO LOVES EVERYTHING ABOUT THE OUTDOORS, SHE HAS MANAGED TO SPEND MOST OF HER LIFE NOT BEING INSIDE, EITHER TRAINING OR JUST ENJOYING ITS WONDERS. PAMELA IS TRULY A PERSON WHO INSTEAD OF BACKING UP FROM A CHALLENGE CHARGES RIGHT AT IT, MAKING THE MOST OF IT, AND CREATES BEAUTIFUL ART IN ORDER TO HELP AND INSPIRE OTHERS. HER FIRST BOOK IS LIFE IN VERSE – LIFE IS ALL ABOUT PERSPECTIVE.

Life in Verse is your first book of poems. How and when did you get started as a writer? I have always written poetry, and used it a lot as a young girl to turn the unpleasant events happening in my life, around and give what was happening a different perspective. My way of trying to make sense of a nonsensical environment. But obviously as a young girl I wrote poems just to feel better without knowing of course that this was why I was doing it. ….. and possibly my Poets note may answer your question :) Poets Note Unleash your own Personal Power I believe that everything happens for a reason and that adversity when used properly can help us grow and become more of who we really are. I like to take my painful, frustrating and sometimes silly experiences and put them into verse. In doing so, I hope to inspire others and give a different perspective on life. Tell us about your book? It starts with a poem about my own hectic/ poverty start in life … and the last poem ends with how I used all of life’s challenges and adversity to grow and become the best version of myself despite the people that hurt and abandoned me. This book is based on various life adversities from being jealous, or not feeling good enough, to dealing with overwhelm or being too frightened to rock the boat plus many others. It takes many of life’s challenges and flips them around to give the reader a different perspective, a different way to look at the challenge they are facing. I have also created a positive quote or food for thought to amplify the new thought. I want people to understand that there is always more than one way to see things and maybe by seeing something from a different perspective they may be able to move from feeling powerless to change the situation, to empowerment and making positive change instead. This book of poems is dedicated to everyone who has been told they aren’t good enough as they are, or need to be something, or someone else to be acceptable. I want everyone to know that It’s absolutely not true. Just because others can’t see the goodness in you, does not mean it doesn’t exist, it just means they can’t see it. That in turn says more about them, than it does about you. I suggest this .... Be the best version of you anyway, succeed despite them, and live life on

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

130

your own terms. It is about love. Where do you get ideas for your Life in Verse?

Does writing energize or exhaust you?

I love to write and feel excited and energized every time I write a poem about something and am I get my ideas from my life experiences and able to flip it around to give another way of thinksome are written from the experiences of others ing which may help someone somewhere very close to me Do you view writing as a kind of spiritual pracWhat was one of the most surprising things you tice? learned in creating this book? Not really. When I write I just think how can I That I can write a poem at the drop of a hat! I identify with this challenge, but change it for a seem to be able to think of a subject and minutes more positive outcome. later have a poem racing around in my mind! What are the major challenges that you have Who are your readers? faced in your career? People who are struggling with any of life’s chal- I come from a history of violence, abuse and lenges and getting stuck with one point of view, complete abandonment by my whole family at thinking there is no other way out. 15.½ years old I came home from holiday to an empty house. My mother had only left 6 months Do you know maybe... What would you like to before taking my sister with her, while I was at say with this book? school one day. I never knew where she went. I will enclose my ‘life poem’ so you can see what My intention is to create a book for people to refer I mean. to when they are feeling angry or overwhelmed for example and be inspired to review their situa- My major challenges have been not feeling good tion from a different point of view. One that may enough, even though I gained a law degree, got be more positive and directive in nature. top 4% of the population (142 & 148) in a super-

BROJ #59, MART 2020.

131

vised Mensa IQ test; became European ladies surfing champion and British champion among others after learning to surf for 12 months. It didn’t matter what accomplishments (and I have many) I acquired I just never ‘felt’ good enough. I used education as my ‘drug’ and kept myself in study mode for 30 years … and I am still there. But now I study because I want to, not because I am hiding from how I really feel about myself. What is your next life and career step? I have created several personal development courses that I would like to take online and make available to everyone. I am obsessed with giving value and want my courses to be the bench mark and set the standard for all other personal development courses. If I can get the finances and technical help, the one course I have written up already, will do just that. I have put 37 years of my life experiences, study, training and learning into it and just know it will fast track everyone to get to where they want to be without having to take the years it has taken me.

MY LIFE POEM

studied hard Loved the sharing of my learning To find it tossed out in the yard So I became a people pleaser And cooked and cleaned age 8 But that didn’t work well either He’d chuck the food ….. and smash the plate Father with his temper and terrifying rages Would shout, punch doors and break our things Incensed ….. his blow ups ran in stages Our Mother often copped it first With a fairly hefty smacking We’d hide away, try not to hear Her cries and yells, nerve wracking It wasn’t safe to say a word Just tolerate, accept, abide Give No Show of your emotions Keep those feelings locked inside But nothing lasts forever Soon Mother left and ran away She took my little sister with her But Where she went -she didn’t say Then twas only 6 months later When Father too abandoned ship He took my little brother with him While I was on a big road trip

When I was just a little girl, I rarely got to eat My clothes were torn and dirty And my shoes So I came home to find a Completely empty didn’t fit my feet house Everything I owned was gone A vacuum, that was quiet as a mouse We lived in poverty and debt, With times of absent lighting Neither of them had wanted me And at only 15 Cold baths meant shaking cold and wet To the years of age background noise of fighting I couldn’t work out what I’d done Their moods I couldn’t gauge My father was such an angry man That mother tiptoed round in Fear Feeling lost and lonely .... fearful sad And We kids dared not to rock the boat Just held our breath when he was near Thinking: boy I must be really bad What to do, Now where can I go Think Pam think, ok I know My Mum was just a simple thing No schooling left her dense Mother always liked that song She chained smoked like a chimney sweep Walk tall … and look the world right in the eye And swore …. so much ... you could easy take Well That day I grew, and did just that offence And I didn’t stop to cry There were many times of hiding ... too Behind Now that was 40 years ago and I’ve done such the sofa … flat to floor a lot since then Worked hard and raised a family From aggressive men called ‘collectors’ Who And I began my life again. thunder banged the door I found everything confusing It made no sense at all From the language they were using To the endless drama squall I tried hard to be a good kid Practiced manners,

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

132

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: PHOTO: KSENIJA ALEKSIÄ&#x2020; LEA RONAI PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #59, MART 2020.

133

REFRESH

YOUR COCOA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

134

NEMOJ DA SE BRINEŠ, SVE JE U REDU. RADIĆEMO ZAJEDNO

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

BROJ #59, MART 2020.

135

KSENIJA LEA RONAI, VIZUELNA UMETNICA, DUHOVNI TRAGAČ, ISTRAŽIVAČ, INSTRUKTOR JOGE. KSENIJA JE DONELA U BEOGRAD CEREMONIJU ISPIJANJA KAKAA – BILJKE KOJU SU POZNAVALE JOŠ DREVNE MAJE. U OVOM OPUŠTAJUĆEM RITUALU CILJ JE ISTINSKA SPOZNAJA SEBE. KSENIJA JE SPECIJALISTA U PRIPREMANJU VEGANSKIH TORTI. INTUITIVNO I SLOBODNO SE PREPUŠTA UMETNIČKIM PORIVIMA. BAVI SE SVOJIM UNUTRAŠNJIM RADOM I PLOVI DUHOVNIM PROSTRANSTVIMA NESPUTANA U SVOM IZRAŽAVANJU. U FOKUSU SU SUNCE, MESEC, SRCE, KAKAO, LJUBAV. Kako si došla na ideju kakao ceremonije? Posle dve godine od kada služim kakao, mogu da kažem da je kakao ceremonija više došla do mene nego ja do nje. U jednom traumatičnom momentu svog života sanjala sam ovu biljku kako mi kaže: «Nemoj da se brineš, sve je u redu. Radićemo zajedno.» Posle ovog apstraktnomagičnog trenutka uputila sam se u istraživanje ove drevne biljke. Put me je odveo u San Markos la Laguna u Gvatemali, u jedno majansko selo, gde sam upoznala tradicionalni način na koji se ova biljka služila u drevna vremena. U ovom narodu kakao zovu sveta medicina zato što deluje na celokupno zdravlje, radost, ispunjenje. Posle dvadesetak godina rada na sebi sam našla finu meru koja mi najviše prija, a to je meditacija, namera, joga-pokret, ples - sve ovo se prirodno uklopilo u kakao ceremoniju koju vodim. Kada su nam neke životne stvari veoma blizu kao što je priroda, mi na neki način i ne vidimo njenu veličinu. Promenom percepcije, fokusa, otvaramo nove prostore, uvide. Tako je i sa kakaom koji dolazi kao veliki plod i životni nektar iz srca majke Zemlje. Odakle nabavljaš kakao i koje su njegove prednosti? Kakao koji koristim je 100% sirovi kakao, dolazi sa malih porodičnih plantaža, koji generacijama gaje majanske porodice. Kada sam posetila Gvatemalu, upoznala sam nekoliko fenomenalnih ljudi koji tamo služe kakao i sa njima sarađujem oko nabavke. Kakao je biljka koja fizički i energetski utiče na zdravlje tela i na saosećanje. Kakao luči hormon sreće koji je zadužen za

mir, balans i harmoniju u privatnom i poslovnom životu. U energetskom smislu, veruje se da je kakao biljka koja otvara srce i suptilno zagrli sve traume koje smo dobili u nasleđe ili stekli tokom života i onda je jednostavan osećaj ispunjenja, ali i visoke svesnosti u momentu sada i ovde. Kakao suptilno i nežno vidi i zagrli bolno mesto i bolnu emociju i na jednostavan način je integriše i transformiše u novu snagu. Šta je za tebe srce, a šta kakao? Srce je za mene sigurna kuća, mesto gde sam se, posle dugog traženja, ispitivanja, istraživanja, svesno vratila. Nestvarno je i veličanstveno kako veliki napor, velike korake, puno energije uložimo u obilazak svega oko nas da bismo se u jednom momentu života vratili u centar tela - mesto koje nas je uvek strpljivo čekalo. Kakao je velika poruka majanskog naroda da je njegova vrednost jednaka zlatu, najsjajnijem metalu. Kakao otvara srce i daje telu puno potrebnih vitamina i minerala i podstiče lučenje hormona radosti. Kada je telo ispunjeno, zdravo, živo, opušteno, svesno, ono je najvrednije, kao i samo zlato. Kakao je biljka koja se koristi u svim kućama i veoma je važno da nije pomešan sa veštačkim šećerima, jer mu se na taj način oduzima njegova nutritivna vrednost. Moja samostalna izložba Pozdrav iz Beograda sastoji se od 109 ručno vezenih srca, gde sam imala potrebu da repetitivno ukažem na meni najbitniji centar tela, života, univerzuma – srce – koje dolazi iz narodne tradicije i na savremeni način je postalo simbol mog brenda Zdravo Ljubavi. Sve informacije o kakao ceremoniji, meditaciji, radionicama sirove hrane i plesu sa mnom možete da nađete na Instagram profilu @ksenijaleacacao. Kada si osetila i da li si osetila u sebi univerzalnu ljubav? Svaki put kada sam nekoga ili nešto volela, osetila sam delić te ljubavi, a u momentu kada sam zavolela i prihvatila sebe, osetila sam i univerzalnu ljubav. Čemu teži tvoje srce? Moje srce teži da nesputano daje ritam ovom predivnom životu. Teži da služi da se ljudi oko mene i ja bolje osećamo, da svi budemo još bolji ljudi, kakvi u prirodi i jesmo. Kakve bi se žurke mogle organizovati u našem veku, a da se služi kakao i da nema alkohola? Poslednjih godina sam imala priliku da posetim mesta gde se okupljaju mladi jogini, duhovnjaci, umetnici, kreatori, istraživači iz čitavog sve-

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

136

BROJ #59, MART 2020.

137

ta, koji su sada već deca generacije ljudi koji su se svesno okrenuli radu na sebi. Ako pričamo o ličnom iskustvu, izlazim od svoje 14 godine i prošla sam razne faze o kojima mogu svesno da svedočim. Alkohol je bio deo i kult odrastanja moje generacije i bio je sastavni deo izlaska, plesa, zabave... Međutim, stvari se menjaju, kao i svesnost o telu, zdravlju, i u razgovoru sa mladim ljudima uveliko postoji pravac koji ozdravljuje duh i telo bez ikakve upotrebe supstanci koje menjaju stanje svesti. Svima nama je blisko i potrebmo da se zabavljamo, izlazimo, imamo seks, da plešemo, da se smejemo, ali na zdraviji, opušteniji, nepovređujući način. Pravci kao što su Pet ritmova, Open floor, Estatic dance su deo tog programa, gde postoje kratka i jasna pravila koja jako volim i poznajem ih iz zen budizma kao načela moralnosti: 1. Ne povređuj sebe 2. Ne povređuj druge 3. Ne dozvoli drugima da te povređuju. Kada se ovo jednostavno pravilo primeni na podijumu za ples, ili lični život, direktno pravi Raj na Zemlji. Reč saradnja, a ne borba je nešto što svi treba da ispitamo i doživimo. Povezala sam ovaj slobodni plesni pokret i ispijanje kakaa kao fizičku i energetsku podršku, što znači da se telo direktno nahrani gvožđem, kiseonikom, C vitaminom, osećajem sreće i zadovoljstva i može da se prepusti plesu i zabavi. Reč kakao na majanskom jeziku znači “pijemo ga zajedno u grupi” i to mi je u sadašnjem momentu jako bitno zato što se osećam kao individua u saradnji sa svima drugima - isto to se odvija i u kakao plesu. Svako pleše u ritmu i na način koji u tom momentu njemu odgovara i prija, bez obaveze da se uskladi, prilagodi, ugađa, već da izrazi svoju istinu ne povređujući nikoga, podržan u zajednici. Podijum za ples je simbolično mesto na kome se život odvija sada i ovde, a naše telo upravo kreira taj prostor u ritmu i lepoti koju posedujemo. Telo mi je u radu sa kakaom, jogom i meditacijom i baš zbog toga mu dajem prednost. Naše telo je auto

koje nas vozi na određeno odredište i zato ga treba najviše negovati,-poštovati, voleti. Žurke su smišljene da bi se mladi provodili, a uvek mi je nedostajao momenat porodičnih izlazaka i zato bih volela da na moj kakao ples dođu sve generacije koje su željne plesa, kao i mlađi kojima nedostaju klubovi. Iskreno, poslednjih godina, kako mi se promenio životni ritam, nedostajalo mi je mesto za ples, pošto su klubovi i kafići prestali da mi budu interesantni. Izgubila sam mogućnost da plešem. Kada sam na svojim putovanjima videla da postoji mogućnost da se pleše, poželela sam da to prenesem u naše krajeve, da mladi mogu da plešu zdravo, moćno, ljubavno. Meni se jako dopada da postoji izbor koji nam daje mogućnost da odlučimo koje piće, koja muzika, kakvi ljudi trenutno prijaju nama, našoj duši. Play (s)mart - u čemu si najbolja? Šta je za tebe igra? Najbolja sam u tome što umem da prenesem i oživim snove koje sam davno sanjala. Najbolja sam što mogu da iz tih snova iskreiram realnost za koju verujem da dolazi iz čiste esencije ljubavi. Mudrost je ne zaboraviti svoju detinju prirodu, a ne podetinjiti, već integrisati svu tu mudrost kroz igru, kreativnost i lakoću postojanja. Igra mi je, kao umetnici, sastavni deo života i kada ona služi da se ljudi oko mene i ja bolje osećamo, onda to ima još veći značaj. Od malena sam imala potrebu da prva pokrećem igru i činilo me zadovoljnom kada su ljudi oko mene radosni. Vidim da se to ni danas nije promenilo. Uzbuđuje me i volim da stvaram dobre situacije, ne zaboravljajući sve ono što je bilo jako teško, bolno. Veruje se da su igra i ples stvorili Univerzum. To mogu da osetim u malim i velikim životnim stvarima. Ponekad sve shvatamo previše ozbiljno i zbog toga postajemo strogi. Tako da nam želim još više igre u mudrosti i ljubavi. Play smart. Živeli!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

138

PHOTO: PIXABAY.COM PHOTO: IGOR MANOV FOTO: STEVAN ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #59, MART 2020.

139

REFRESH

YOUR PHOTOGRAPHY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

140

PUT U ZELENI GRAD

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IGOR MANOV

BROJ #59, MART 2020.

141

IGOR MANOV, DIPL. ING. ELEKTROTEHNIKE - SPECIJALIZACIJA RADIO I TELEVIZIJSKA TEHNIKA. DIPLOMIRAO JE NA TEHNIČKOM UNIVERZITETU VARNA NA TEMU MULTIMEDIJALNI PROJEKTI. RADIO JE NA TELEVIZIJI U BUGARSKOJ, NEMAČKOJ, SRBIJI (BELAMI – NIŠ, FOX – BEOGRAD, TV PRVA – BEOGRAD) KAO MONTAŽER, TEHNIČAR MASTERA, SNIMAO JE MATERIJALE NA TERENU.

mi je oduzeo odabir fotografija, ali ujedno mi je i umnogome pomogao da definišem i unapredim svoje ideje i sagledam svoje iskustvo iz prethodnih godina. Veoma sam srećan što su i posetioci izložbe primetili moju želju da kroz fotografije prenesem prizore koji su svakodnevno tu pred našim očima, a koje tako često previdimo. Ovim putem se neizmerno zahvaljujem galeriji Atelier DivArt i onima koji su posetili izložbu.

Teško je reći. Poenta mojih fotografija je da tragam za zajedničkim imeniteljem gradskih sredina, vezujući i spajajući gradove, ističući njihovu prirodu i navike, u nadi da će takvih prizora biti što više. To su prizori koji nas inspirišu i uče da negujemo našu planetu radi uravnoteženijeg života za sve. Svaki grad je inspirativan na svoj način i u svakom mestu možete naći detalje i uglove koji su jedinstveni, pored kojih svakodnevno prolazite, a ne primećujete ih.

Crno-bela vs. fotografija u boji

Da li fotografije imaju neki svoj put dalje?

Da. Neprestano putuju internetom, gledamo ih na svojim monitorima i telefonima, dobijamo lajSVOJU PRVU SAMOSTALNU IZLOŽBU FOTO- kove, komentare, pohvale. Ali kada one postanu stvarne, opipljive, velike, to je neprocenjiv osećaj GRAFIJA POD NAZIVOM „ZELENI GRAD“ IMAO - osećaj kada ponovo doživite trenutak koji ste JE U FEBRUARU U BEOGRADU, U GALERIJI uhvatili tamo negde daleko i sada je tu pred vama ponovo, kada ste u prilici da ga podelite sa ATELIER DIVART. nekim. Vrhunac je kada taj trenutak nađe svoje Koji grad ti je bio najinspirativniji za fotograf- mesto u nečijem domu ili kancelariji i širi energiju koju nosi. isanje? Neke fotografije su jednostavno stvorene da budu crno-bele, kada se pogodi pravi trenutak boje su nebitne, to ne mogu opisati rečima, ali kad pogledam fotografiju tada znam, to je to. Crno-bele fotografije su po meni jednostavne, ozbiljne, duboko utemeljene u istoriji fotografije, prikazuju suštinu. Crno-bela fotografija je još uvek ravnopravno zastupljena u odnosu na onu u boji, bez obzira na ekspanziju digitalne fotografiKada koračaš nepoznatim ulicama na šta na- je. Mislim da idu sa godinama iskustva, ja ih još uvek nemam mnogo, ali ih volim. jviše obraćaš pažnju prilikom traženja kadra? Tvoj sledeći projekat? Tragajući, želim da uhvatim i uskladim što više elemenata gradskog pejzaža: prolaznike, tram- Voleo bih da kroz urbanu fotografiju i video vaje, mostove, reke, ptice, drveće, senke, re- materijal, uz pomoć interneta, prenesem svofleksije… arhitekturu… Šetajući ulicama grada je iskustvo u vezi sa dobrim praksama zelenih većinu vremena provodim gledajući kroz objektiv gradova Evrope, pre svega Skandinavije. Na taj foto-aparata, pravi utisak o hvatanju elemenata način bih pokušao da probudim svest o značastičem kada vidim sve fotografije. To pregledan- ju prirode, o našem odnosu prema njoj i njeno je fotografija je poseban ritual, tad shvatam gde vraćanje tamo gde je najmanje ima, a to su narsam bio, šta sam video. Volim fotografije prirode avno gradovi. u urbanim sredinama, urbano ne mora biti negacija prirodnog. Istina je da je takve motive teže Tema martovskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Play (s)mart“. Kako se igra na sigurno? naći u gradovima Srbije, ali ima ih. U februaru si imao izložbu fotogrsfija „Zeleni Sa povećavanjem znanja, povećava se i verovatgrad“ u galeriji Atelier DivArt. Čime si se pred- noća da ćemo igrati na sigurno. Da li postoji nešstavio i kako si bio zadovoljan? to u životu što je sigurno? Smatram da ukoliko imate cilj, mnogo strpljenja, na to dodate srce i Pre svega bih hteo da kažem da sam prezadovol- strast, onda više neće biti prepreka na putu do jan svojom prvom samostalnom izložbom. Obra- cilja. Verujem da će vam ljudi vrlo rado pomoći dovala me je zainteresovanost publike, stručnja- ukoliko vide da iskreno volite ono što radite. ka iz oblasti fotografije čiji su mi komentari i sugestije bili od velikog značaja. Najviše vremena

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

142

BROJ #59, MART 2020.

143

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

144

BROJ #59, MART 2020.

145

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

146

PHOTO: UNSPLASH.COM PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #59, MART 2020.

147

REFRESH

YOUR MIND

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

148

Play (s)mart!

PIŠE: SOFIJA BOROJEVIĆ Mindfulnes vodi poreklo iz budističke religije, a doživeo je skorašnju popularizaciju i adaptaciju u skladu sa modernim načinom života. Propagira mudriji pristup sadašnjem trenutku. Kao terapija ima za cilj da pospeši veštinu fokusiranog uma. Ova tehnika pomaže klijentima da nađu pravac u kom hoće da se kreću i da naprave stabilne promene u svom životu. Takođe, doprinosi smanjenju briga i kajanja, tako da se lakše fokusiramo na ono što imamo sad i na šta možemo da izvršimo uticaj. Glavni postulati mindfulnesa su: · Posmatranje svim čulima · Fokusiranost pažnje na sve oko sebe bez uplitanja u situaciju · Raditi stvari jednu po jednu · Prihvatati realnost bez osuđivanja i upravo onakvu kakva jeste Držite vaš um otvorenim. Često koristimo dobro poznate mehanizme kategorizacije da grupišemo svoja iskustva. To je nešto što smo naučili kroz odrastanje. A sve što je naučeno može da se promeni! Da li u svakom momentu vidimo sve što je zapravo ispred nas? Dakle, treba da počnemo od toga kako vidimo u poređenju sa onim šta vidimo. Ono što obično podrazumevamo kada kažemo da vidimo nešto na ovaj ili onaj način predstavlja grupaciju svih naših čula - vida, sluha, ukusa, emocija, mentalne percepcije... Mindfulnes nas uči da sve te kanale treba da koristimo, ali bez uplitanja pređašnjih iskustava. Tako je jedna od glavnih karakteristika ove tehnike početnički um. To je način percepcije pomoću kog vidimo svet iz ugla deteta, kao da je

sve ispred nas po prvi put. Radom na sebi i svom napretku, kroz mindfulnes terapiju i meditaciju, možemo da očistimo mentalni prozor kroz koji vidimo svet i da sve ispred nas bude bistro. Kada smo ubeđeni da stvari treba da se odvijaju na način koji smo zamislili, a one se u realnosti odvijaju potpuno drugačije, to često u nama izaziva patnju i nespokoj. Kada ne dobijemo ono što želimo, onako kako želimo, mi smo nezadovoljni. Naš um će forsirati naše rezultate i poglede na svet. Tako ćemo se u tim situacijama susresti sa otporom i mentalnom disonancom. Često je uverenje da ćemo biti sretniji ako se ljudi oko nas ponašaju na način koji nama odgovara. Mindfulnes tehnika nas uči da je sve zapravo igra i stvar percepcije. Da smo mi ti koji mogu da promene način na koji gledamo svet i da će sve tada biti lakše, jer smo u skladu sa svojim resursima, a ne sa svojim očekivanjima, na koja nemamo baš nikakav uticaj, jer se nalaze u budućnosti. Većina stresa i neprijatnosti koju proživljavamo na poslu i u privatnom životu dolazi od naših uverenja i pogleda na svet. Sasvim je sigurno da nam je većina tih obrazaca služila u dobrom delu našeg života i da nas je vodila i podržavala kada smo donosili ključne odluke. Ali problem sa rutinskim donošenjem odluka jeste aktivacija autopilota. Takav način života nas oslobađa odgovornosti. Reagujemo na prvu loptu i ne moramo da razmatramo puno stvari. Suočeni sa situacijom, prošlim lošim iskustvima i strahovima od budućnosti, često ne vidimo ono što je jasno ispred nas. Zato nas mindfulnes uči da ono što bismo uradili na ustaljen način uradimo totalno drugačije i da dobijemo potpuno novi rezultat.

BROJ #59, MART 2020.

149

PHOTO: UNSPLASH.COM

Tačno je da je teško da smo otvorenog uma sa drugima i da je još teže da držimo naš um otvorenim kada su naše odluke u pitanju. Jedan od načina koje mindfulnes predlaže jeste da ostanemo radoznali i otvoreni za nove uvide, tako da kada se nađemo u situaciji u kojoj se naše emocije uzburkavaju, telo počinje da se grči od stresa i upadamo u spiralu negativnih misli, samo treba da prihvatimo sve to kao prolazno. Misli nistu činjenice. Da prepoznamo osećaj i ga prihvatimo baš onakvim kakav jeste, jer u suštini to i jeste deo nas. Dakle, prvi korak u promeni jeste prepoznavanje, što je ujedno jedan od najbitnijih koraka. Tako pravimo otklon od situacije i neverovatno bitan prostor koji traje samo par sekundi. Baš tada imamo šansu da damo mnogo kreativniji i fleksibilniji odgovor. Time što se odvajamo mentalno od toga šta se dešava ispred nas, šanse da će nas situacija poneti se smanjuju. Dokazaćemo sebi da smo sposobni da budemo iznad nje. Tokom vremena, mindfulnes postaje naš ustaljeni način ponašanja. Da bismo se sjedinili sa ovom tehnikom, potrebno je da je vežbamo redovno, najbolje bi bilo da napravimo prostor u svom rasporedu kada je praktikujemo. Na primer, da pratimo svoje disanje, ili da treniramo um da sa namerom posmatramo situaciju oko sebe. Jedan od primera je javljanje na telefon. To je jedna sasvim rutinska situacija. Kada se fokusiramo na svaki deo te akcije,shvatićemo koliko nas u stvari zvono trzne, kako nam se napetost spušta niz ruku dok idemo ka telefonu i kako u iščekivanju informacije koja stiže sa druge strane osećamo nelagodu. Ovo se sve događa u par sekundi, na koje ni ne

obraćamo pažnju. Neka nam ovo služi kao vežba za početak. Prepoznavanje ovakvih malih navika je odličan uvod u promene većih navika. I tako prekidamo krug u kome imamo situaciju i ustaljeni odgovor na nju. Što više razumemo svoj um, više ćemo razumeti um drugih oko nas. Stvorićemo uvide u naš govor tela, emocije i način razmišljanja, kroz to ćemo stvoriti i empatiju prema sebi samima, ali i prema drugima. Bićemo efikasniji u interakciji. Samim tim ćemo raditi pametno, a ne puno! O MENI: Sofija Borojević Master of Psychology Science HR Consultant Master diplomu iz poslovne psihologije sa fokusom na mindfulness stekla sam na Univerzitetu u Maastrichtu, Holandija. Posedujem internacionalni sertifikat Neuro-Linguistic Programming. Tokom svog obrazovanja i radnog iskustva razvila sam veštine da podržim i razvijem svaku osobu u cilju da prosperira, uz pomoć svojih resursa, na najbolji mogući način. Tokom radnog iskustva u Amazonu, kao deo tima ljudskih resursa, vodila sam brigu o približno 10.000 zaposlenih. Takođe sam gostujući predavač na Univerzitetu na Malti. Sajt: http://mindfulnessbeograd.com/

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

150

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #59, MART 2020.

151

REFRESH

YOUR CHESS

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

152

SOBRE EL AJEDREZ

El origen del ajedrez no se sabe con seguridad, pero esta aceptado que proviene de la India del siglo VI. En aquella época era conocido como chaturanga donde poco a poco empezó a conquistar el territorio de Asia. Detrás de la llegada a Persia (Irán) donde lleva el nombre de shatrange, a través de Rusia, el ajedrez se instala en Europa. Durante muchos siglos y la

influencia de distintas culturas han cambiado las normas del juego. Las normas finales del mismo han sido establecidas en el siglo 19. Hoy en día en todo el mundo se sigue ese modelo de juego. Con el tiempo y tras la divulgación de magazines y libros de ajedrez, dicho juego se hizo famoso en todos los continentes. Existen datos que dicen que después del fútbol y baloncesto, el ajedrez ocupa el tercer puesto en cuanto al número de gente que lo juega, tanto de manera profesional como aficionados. El desarrollo del ajedrez contribuyó a la organización de torneos locales e internacionales. Los más importantes son el Campeonato del mundo y Europa en categorías SUB 8 hasta SUB 20 (cadetes, junior e infantiles), Campeonatos de continentes y del mundo en ambas categorías; masculina y femenina, la Olimpiada (se hacen cada 2 años) y muchos más. La belleza del ajedrez es que, en la Olimpiada, a parte de los equipos de todo el mundo en ambas categorías, participan equipos con diversidad funcional (déficit visual, auditiva y motórica). El desarrollo tecnológico tampoco ha pasado por alto en el ajedrez, pues, hoy en día tenemos

BROJ #59, MART 2020.

153

información más accesible sobre los nuevos lanzamientos disponibles y, además, se han desarrollado unos programas que pueden calcular muchas variantes, la posibilidad de entrenar través Internet, ver partidas de los torneos internacionales y locales en directo… Ese desarrollo empezó con el famoso match entre el campeón del mundo GM Gari Kasparov contra la computadora Deep Blue en el año 1996. El primer match lo ganó Kasparov, pero al año siguiente el ordenador empató. Actualmente, es muy difícil competir contra esos programas, no obstante, lo que nos diferencia de ellos es que, durante la partida, las personas experimentan y sienten diferentes emociones; podemos sentir la felicidad interna por la victoria, tristeza por la derrota, la subida de adrenalina por salvar una posición complicada. Especialmente cuando jugamos por alguna medalla, por el título, o cuando jugamos contra un jugador fuerte. Esos tipos de emociones no están relacionadas solo con los profesionales, sino que existen en todos los niveles; en las partidas entre los niños, en una partida amistosa o en una partida de aficionados. A nosotras nos enseñó a jugar al ajedrez nuestro padre cuando teníamos casi 4 y 5 años. Nuestra primera aparición en torneos de ajedrez fue en el año 1992, en un Campeonato del Ayuntamiento para niños de 10 años. Hoy en día recuerdo esa sensación… la mezcla de la felicidad enorme con una dosis de nerviosismo positivo. Cuando acabó el torneo, mi hermana y yo compartimos el 1º y 2º puesto y nos clasificamos al Campeonato de Belgrado. Después de dicho campeonato aseguramos la participación para el Campeonato de Yugoslavia para niños. Ese año vino como un “jarrón de agua fría”, ya que en el Campeonato las dos quedamos últimas en nuestras respectivas categorías. Recuerdo que nuestro padre con una sonrisa de cariño nos dijo que estábamos coleccionando “unos tomates”, se refería a que cada derrota era un tomate, y que no nos preocupáramos porque todos los comienzos siempre son muy difíciles. Hablándonos y explicándonos consiguió que nuestra tristeza se convirtiera en un motivo para trabajar más. Lo mismo se repitió el año siguiente, pero no nos rendimos, porque las dos, al lado de nuestro padre, aprendimos a querer al ajedrez, ir al club de ajedrez cerca de nuestra casa y pasar mucho rato con otros niños que hoy en día son nuestros mejores amigos. Entonces llegó el año 1995, que puedo decir que fue el año que cambió nuestra vida ajedrecística. Todos esos años fueron muy difíciles económicamente para la mayoría de las familias

en nuestro país, así se encontraban nuestros padres también. Solo tenían el suficiente dinero para que una de nosotras pudiera acudir al Campeonato de Yugoslavia que se disputaba ese año. Con la decisión de nuestros padres y nuestro entrenador, mi padre fue conmigo (Marija) al Campeonato. Recuerdo que Kosa (mi hermana) me dijo que todos los días iba a estar conmigo y que luchara lo máximo posible. Mi padre y yo nos fuimos y yo perdí la primera partida de las nueve que normalmente jugamos en los Campeonatos. Lo que me paso fue que subestimé a mi rival pensando que yo era mejor, esa fue la primera y la última vez que lo hice. Desde ese entonces les trasmito esa experiencia a mis alumnos. Recuerdo que mi padre me dijo que era una lección para toda la vida, que tarde o temprano todos tenemos que pasarla. Para mí eso fue suficiente para comprender que si quiero obtener resultados tengo que jugar cada partida bien, fuerte y muy concentrada. La última partida me tocó jugarla contra una niña que me ganaba siempre. En todos los torneos jugando con ella aparecía el miedo y la inseguridad en mí, cosa en la que se fijó mi padre. Así pues, me explicó que es solo una partida y que tenía que disfrutar, que el resultado no es importante, que él estaba muy orgulloso de mí por todo lo que había hecho. Fui a la partida y gané. Por primera vez quedé campeona de mi país de mi categoría y me clasifiqué para el Campeonato de Europa y del mundo. Lo mejor de todo es que después de ese Campeonato conseguimos una donación de una empresa que nos permitió viajar juntas con nuestro padre a los próximos torneos durante varios años. Siempre vuelvo a pensar en aquel momento de la difícil decisión que tuvieron que tomar nuestros padres, de elegir entre una de nosotras dos. Los años siguientes jugamos muchos torneos, hubo muchas repeticiones de los títulos de Campeona en distintas categorías, jugamos torneos internacionales, ganando muchos torneos tanto individuales como por equipos. Mis preferidos, y al mismo tiempo los más duros para mí, eran los torneos por equipos escolares. En nuestro instituto, mi hermana Kosa y yo, formamos un equipo femenino, con el que ganamos 5 títulos; fuimos campeonas de Belgrado dos veces y campeonas de Serbia tres veces. Esos torneos eran más difíciles para mí porque siempre estaba más pendiente de las partidas de mi hermana que de las mías. Siempre prefería más que ganara ella y yo mantener tablas, lo que era suficiente para ganar el match. Es muy

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

154

BROJ #59, MART 2020.

155

difícil de explicar eso a la gente que nunca han competido en un deporte o que practican otro deporte distinto que sus hermanos. Durante los primeros años de nuestros estudios en la Universidad y mientras nos hacíamos árbitras de ajedrez, nuestro padre enfermó y tras una larga lucha, falleció. Fue un golpe muy duro para la familia. En ese momento para nosotras parecía que el ajedrez no tenía el mismo sentido. De hecho, habíamos pensado dejar el ajedrez y todo lo relacionado con él. En ese momento, nuestra madre fue la pieza clave, ya que fue ella quién nos dio ese empujón y nos motivó a seguir hacia adelante sin dejar atrás ese deporte que tanto nos gustaba y con el que disfrutábamos. Hoy en día, le estamos muy agradecidas por todo lo que hizo y lo que hace por nosotras. Desde ese momento Kosa y yo empezamos a trabajar con niños, enseñándoles a jugar al ajedrez. Seguimos arbitrando torneos (las dos somos árbitras internacionales), arbitramos mucho Campeonatos de Europa y del mundo, tanto para niños como para adultos. Paralelamente, participé en La Olimpiada de ajedrez para la selección de Montenegro (hace 10 años), donde en una de ellas gané el título de MIW (Maestra Internacional femenina) consiguiendo 9 puntos de 11 partidas. Lo que más me gusta es la oportunidad de trabajar con niños. En Serbia mi hermana Kosa y yo montamos nuestro propio club de ajedrez Sestre Stojanovic (hermanas Stojanovic) donde dábamos clases a niños de 4 a 15 años de edad. Al mismo tiempo llevamos a cabo un proyecto que llevaba el nombre “Ajedrez en guarderías”, que se realizó entre el 2011-2013 donde participaron 22 guarderías, con niños entre 4 y 6 años. También hicimos un proyecto que adorábamos mucho, que se realizó los años 2011 y 2012, donde participaron niños con diversidad funcional. Cuando la gente nos pregunta: ¿Por qué un niño tiene que aprender a jugar al ajedrez? nuestra respuesta no es para que sea un jugador profesional. El ajedrez, ante todo, enseña al niño a: tener paciencia, respetar las normas, tomar decisiones, aceptar la derrota, respetar otras opiniones (porque el rival en la partida tiene sus ideas, que debemos tener en cuenta), desarrolla la creatividad, enseña a planificar y prever (que en realidad empieza a ser útil en todas esferas de la vida de los niños), mejora la capacidad de memoria, desarrolla una forma abstracta de pensar, entre otras cosas. Debe quedar claro que todo eso no sucede de la noche a la mañana, es necesario un trabajo continuo; aprendiendo el juego del ajedrez, participando en los torneos, donde entre otras muchas cosas se puede ver el

carácter de los niños. Cada niño es diferente y no existe una manera universal de entrenamiento, especialmente, si seguimos el desarrollo del niño como entrenador y como padres. Muchas veces mi hermana Kosa y yo hemos escuchado la frase: - ¿Cómo podéis trabajar con niños tan pequeños?, seguro que es muy difícil enseñarles jugar al ajedrez-. Nosotras creemos que, en ocasiones, las personas subestiman la gran capacidad que tiene los niños para aprender y, por ello creen que el ajedrez es un deporte muy complejo para enseñar a los pequeños. Continuamente, pienso cuanto hemos aprendido de los niños y cuanto nos queda por aprender. La mejor parte del día en las clases es la oportunidad de enseñarles, y de ellos recibimos una cantidad enorme de energía positiva. Es muy difícil físicamente hablando, porque trabajamos con muchos niños, pero, por otro lado, hacemos algo que nos gusta y con lo que disfrutamos muchísimo. El ajedrez nos llevó a lugares lejanos. Mi hermana Kosa vive en Tenerife, España, con su marido, ajedrecista también, y ahora mismo trabaja con alrededor de 600 niños en varios colegios de la isla. Yo me fui de Serbia a finales del año 2017 a Kuwait con mi marido (también ajedrecista) y he traslado mi trabajo a Internet. En este momento doy clases por Skype a niños de Serbia, España, Kuwait, la India y Estados Unidos. Es otra de las ventajas que tiene el ajedrez, se puede trabajar por Internet, independientemente donde te encuentres. Para finalizar diría, que cualquier cosa que una persona se proponga en su vida; con perseverancia, trabajo y dedicación, lo podrá alcanzar. No os rindáis nunca, y si aparecen algunos obstáculos en vuestro camino, recordad que siempre hay maneras de superarlos. TEXTO TRADUCIDO AL ESPAÑOL POR KOSARA FERNÁNDEZ MANRIQUE, CON LA COLABORACIÓN DE AYNOA RODRIGUEZ Y VERÓNICA FERNÁNDEZ.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

156

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #59, MART 2020.

157

REFRESH

YOUR SAXOPHONE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

158

NAJVEÄ&#x2020;I SVETSKI TENOR SAKSOFONISTA U BEOGRADU

BROJ #59, MART 2020.

159

Joshua Redman: „Džez je muzika iznenađenja, muzika spontanosti“ Jedan od najpriznatijih i najharizmatičnijih džez saksofonista srednje generacije, Joshua Redman, održaće dva koncerta u klubu Bitefartcafe, 19. i 20. marta 2020. godine, u okviru koncertnog serijala Musicology Barcaffè Sessions. Redman je učestvovao u velikom broju muzičkih projekata, sarađivajući sa imenima kao što su Bill Frisell, Herbie Hancock, Quincy Jones, B.B. King, Brad Mehldau, Pat Metheny, Marcus Miller i mnogi drugi. Bio je dva puta nominovan za Grammy nagradu, osvojio je Thelonious Monk priznanje i neretko je sakupljao najpozitivnije kritike u svetu jazz muzike. Talenat ovog cenjenog saksofoniste iz Kalifornije dolazi iz njegove porodice. Iako nije odrastao sa svojim ocem, Dewey Redmanom, ova legenda slobodnog džeza jeste ostavila očigledan uticaj na svog sina. Odrastajući uz majku koja se bavila plesom, još u ranom detinjstvu otkrio je ritmove istinskog džeza, soula i bluza, što će se kasnije ispostaviti ključnim u njegovom razvoju. Joshua je isprva bio naklonjen nauci, mada se muzikom bavio od devete godine kao hobijem, odnosno sekundarnim pozivom, što neće zadugo ostati slučaj. Nakon završetka studija na Harvardu, upisao je pravo na Univerzitetu Jejl, ali je odlučio da pauzira godinu dana i preselivši se u Njujork sa svojim prijateljima, našao se se gotovo iznenadno na njujorškoj džez sceni. Odlučio je da ostane u Njujorku, sklopio ugovor sa kompanijom Warner Bros i izdao svoj prvi album 1993. godine. To je bilo propraćeno

intenzivnom turnejom sa Metinijem, ubrzo oformivši svoj prvi kolektiv sa nekim od najuticajnijih umetnika iz sveta modernog džeza, kao što su Brad Mehldau, Christian McBride i Brian Blade. Izdavši „Spirit of the Moment“, „Freedom of the Groove“ i „Timeless Times“, Redman se pozicionirao kao jedan od najkonzistentnijih uspešnih džez lidera današnjice, dodavši sopran i alto saksofon u svoj instrumentalni arsenal: “Džez je muzika iznenađenja; muzika spontanosti. Verujem da džez muzičari žive – Znam da ja živim – za to da budu iznenađeni, ne znajući šta sledi. Sve se svodi na pronalaženje kreativnih, originalnih muzičara.” Redman je do sada objavio 20 albuma za neke od najistaknutijih izdavačkih kuća, kao što su Warner Bros i Nonesuch. Trenutno nastupa sa svojim kvartetom, koji čine Aaron Goldberg, Reuben Rogers i Gregory Hutchinson. Ovaj izvrsni sastav će beogradska publika imati zadovoljstvo da čuje na serijalu Musicology Barcaffè Sessions, u klubu Bitefartcafe, 19. i 20. marta 2020. godine. Pored uživanja u zavodljivim zvucima svetski poznatog kvarteta, na čelu sa Joshua Redmanom, publika će imati priliku da ugođaj upotpuni intezivnim aromama Barcaffè espresa koji predstavlja unikatnu mešavinu zrna različitog porekla koji dodatno oplemenjuje i dopunjuje savršen ukus kafe. Ulaznice za koncerte mogu se kupiti online ili na prodajnim mestima servisa www.ddtickets.rs i www. tickets.rs

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

160

TURISTIČKA ORGANIZACIJA SRBIJE

“THE GUARDIAN” UVRSTIO DORĆOL MEĐU 10 NAJPRIVLAČNIJIH ČETVRTI U EVROPI

BROJ #59, MART 2020.

161

Kao rezultat studijskih poseta koje Turistička organizacija Srbije svake godine organizuje za novinare iz celog sveta, objavljen je i tekst u britanskom listu "The Guardian" koji beogradski Dorćol svrstava među 10 najprivlačnijih četvrti u Evropi. Autorka teksta - Mary Novakovich, bila je u poseti Srbiji u maju prošle godine i o Dorćolu je napisala " Ušuškan između boemske četvrti Skadarlija, tvrđave Kalemegdan i obale Dunava, Dorćol odiše atmosferom koja možda neće na prvi pogled da ostavi utisak "kul" mesta, ali će vas osvojiti na poseban način. Ulicama oivičenim drvoredima u Gornjem Dorćolu, dodatni šarm pružaju vile ranog 20. veka i stanovi iz Titovog doba. Ovo je deo grada prepun restorana i barova, kako starih tako i novih, koji su mahom smešteni u ulice poput Strahinjića Bana, Kneginje Ljubice i Кralja Petra". Na listi se, među kvartovima u Valensiji, Pragu, Berlinu, Rimu, Geteburgu, Briselu, Portu, Varšavi i Parizu našao beogradski Dorćol i to na 9. mestu. Nedavno se ovaj deo Beograda našao i na listi 50 najlepših kvartova u svetu (https://www.timeout.com/coolest-neighbourhoods-in-the-world). Originalni tekst u listu “The Guardian” možete pročitati na sledećem linku https://www.theguardian.com/travel/2020/feb/08/10-of-the-coolestneighbourhoods-in-europe-paris-berlin-rome

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

162

BROJ #59, MART 2020.

163

REFRESH

YOUR Å PAJZ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

164

KULINARSTVO KAO ŽIVOTNA AVANTURA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆTOAPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

MILOŠ GRAHOVAC JE ŠEF KUHINJE JEDNOG BEOGRADSKOG RESTORANA. NIJE OD ONIH KUVARA KOJI KUVAJU OD ČETVRTE GODINE UZ BAKU. ŠKOLOVANI JE KULINARSKI TEHNIČAR, SA 15 GODINA JE UPISAO SREDNJU UGOSTITELJSKO-TURISTIČKU ŠKOLU I GLEDAO EMISIJE GORDONA REMZIJA. I TO JE BIO TAJ KLIK, SVIDELO MU SE. POČEO JE OD PRVE STEPENICE U KULINARSTVU - STANICA NA SUDOVIMA PUNIH TRI MESECA, DOK NIJE NAUČIO SVAKU DIMENZIJU TANJIRA, ŠNEZIDERA, GASTRO POSUDE... NJEGOV GASTRONOMSKI PRAVAC JE VRLO JEDNOSTAVAN, VOLI DA EKSPERIMENTIŠE, DA SE IGRA SA HRANOM, ALI DA JE ŠTO MANJE TERMIČKI OBRAĐUJE, JER ONDA ONA OSTAJE ORIGINALNIJEG UKUSA. NAJVIŠE PREFERIRA “HOMEMADE” FAZON, KUPOVNA (INDUSTRIJSKA) ROBA JE SVEDENA NA MINIMUM. Za njega je kuvanje prelepa životna avantura. Sloboda u radu je veoma bitna i od velikog značaja, jer svaki kuvar želi da ima svoj pečat. Kada si shvatio da će tvoja profesija biti usmerena ka kulinarstvu? U 13. godini sam gledao Gordona Remzija, svidela mi se kombinacija redukovanog sosa od meda, pomorandžamed-cimet sa ćuretinom. Odatle je krenulo veliko interesovanje za kulinarstvo. Ko je tvoj omiljeni učitelj? Učitelj ili idol - Gordon Remzi. On je trenutno najbolji šef na svetu, školovani je kuvar, veoma rigorozan i pun znanja. Mnogo me inspiriše. Koju kuhinju preferiraš? Preferiram francusku kuhinju. Tvrdim da sam najmlađi srpski kuvar koji najbolje sprema potaž čorbe. Što kaže otac francuske kuhinje: “Butter, butter & butter.” Ali mnogo volim i italijansku kuhinju, rižota i paste.

BROJ #59, MART 2020.

165

Šta te sve inspiriše i gde pronalaziš ideje prili- Da li postoji „minimalizam“ u kuvanju? kom kuvanja? Naravno da postoji. Minimalizam u kulinarstvu Inspirišu me teška jela, tj. komplikovana, a sa je predodređen samo za velike kuvare i sam je druge strane interesantna i zanimljiva jela. Ide- moraš osetiti. je se stvore u sekundi, inspiracije uvek imam, volim da eksperimentišem - ako mi se javi neka Dobar šef kuhinje je dobar sa ustaljenim timom dobra ideja, brzo je svedem na tanjir, zapišem u sa kojim radi. rokovnik i to je novo jelo, novi recept. Da bi bio dobar šef moraš iza i uz sebe imati sposobne ljude, inteligentne, odgovorne i spremŠta najviše voliš da vidiš u tanjiru? ne da obave posao. Sam šef je niko i ništa bez Najviše volim da vidim tri stvari - „ljubav, želju i dobrog tima. poruku“. Takođe i razne boje, crvena i zelena čine Tema martovskog izdanja RYL magazina nosi tanjir potpunim. naziv „Play (s)mart“. Kako se igra pametno u Šta misliš o “fusion” kuvanju? kulinarastvu? “Fusion” kuvanje je od svega po malo, mada mis- Kulinarstvo je velika životna avantura puna igre, lim da sve ne može da ide sa svim, jer se neke zabave, profesionalnosti i podizanja granica namirnice ne slažu sa drugim namirnicama. Da kvaliteta. bi jelo bilo savršeno, morate pogoditi pravu notu.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

166

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #59, MART 2020.

167

NADA Nada nije samo ime moje tetke, nego je više od toga. Nada je spas, isceljenje, ljubav, lepota, smisao života. Nada ti uliva veru da je sve dobro i da najbolje tek dolazi upravo ili je iza ćoška. Nada je nešto nezamenjivo. Ako ste dosledni u svojoj nadi, niko vam ništa ne može. Budite nepokolebljivi u svojoj veri koja vam daje krila. Koja vas nosi do najviših vrhova, planina i najdubljih okeana. Nada, ta divnoća, obuzima me često. Daje mi polet i snagu da je buduće vreme tu, samo što nije došlo i da ga čekam apsolutno spremna. Nada je žica po kojoj se hodi sigurno iako ste iznad provalije. Šta vam može ponor ako postoji nada. Strah se eliminiše, a nada vlada. Kaže Dostojevski da je ime sudbina, a sudbina Nade je predivna. PIŠE: ANIMA MUNDI

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: STEFAN SIMONOVIÄ&#x2020;

VIDIMO SE U APRILU