RYL E-MAGAZINE, 88

PHOTO: ANĐELA GROZDANIĆ

NATAŠA KAMALJEVIĆ SKULPTURE

UVODNIK

PHOTO: STEFAN SOKOLOVSKI

MUDRO SRCE

Šta je to biti mudar? Moja pokojna baka Bosilj ka stalno mi je ponavljala kao mantru nakon svakog nedeljnog ručka provedenog na selu: Miro, moraš biti mudra. Za nju nisam bila ni Mia, ni Miomira, ni unuka, već Mira. Ko zna kako je njoj to ime odzvanjalo, samo me je ona tako zvala. Ja sam je pitala onako naivno kra jem devedesetih: A šta bi ti to značilo, radosti moja? Tada sam naočare zamenila kontak tnim sočivima i dobro sam se tako osećala. A ona mi kaže: Nemoj nikada momku reći da ne vidiš i da nosiš naočare. Budi mudra. Hmmm, nisam baš razumela šta je htela da kaže. Kao da je bilo sramota ako ne vidiš tamo nešto u daljini. Ma sigurno. I tako od nedelje do nede lje, mantra se izgovarala sa podignutim prstom i uperenim pogledom ka meni: Budi mudra.

Moja divnoća od majke mi je predlagala kada sam imala 20 godina da operišem nos što zbog devijacije što zbog estetike. Odbila sam je iz topa rekavši da ne bih prepoznala tu ženu koju bih nakon operacije ugledala u ogledalu i da mi to apsolutno ne treba. Ja sam zadovolj na sobom i svojim izgledom. To moje mudro srce od malena me je vodilo i davalo mi sa mopouzdanja što se tiče svih mojih tzv. fizičkih nepravilnosti. Mislim šta je pravilno i ko će mi to reći. Od malena sam volela sebe takvu kakva jesam. Moje nepravilnosti sam pretvorila u prednosti i vrline, snažan karakter ih je bra nio i srce samo mudro ćutalo jer je shvatilo da pratim njegov ritam. Nisam odstupala od sebe. Sav svoj potencijal sam preusmerila na učenje, spoznaje, rad, disciplinu, vrednoću. Mudrost koja je dolazila iz stila života, pređenog puta, od ljudi poznatih i nepoznatih. Od dobrote ili dobre namere koju sam upućivala ka svima. Tako sam gradila temelje svoje ličnosti. Možda sam već tako bila i rođena i sazdana. Moje ma jušno mudro srce mi se smešilo. Nekada sam ga i zapostavila, nisam ga dobro čula, ali je to uglavnom bilo u odnosu sa ljudima. Lekcije su dobijene, naučene. Bolele su, bolelo je. Ali sa puno hrabrosti u životu i verom u sebe, koraci se nastavljaju. Hodam po nevidljivoj mapi duše koja je nacrtana baš po mojoj meri. Jedan od nesvesnih ciljeva koji sam sebi postavila je da svaki mesec poslednjih godina makar do pet dana provedem negde van Srbije, van svoje kuće, van svega poznatog. Zašto? Jer se tako ne date lako uspavati u zoni komfora koja vas brzo osvaja ako se i malo opustite u životu.

I onda sam shvatila da se nigde ne osećam kao stranac, da mi je kuća svuda gde stavim glavu, da su mi prijatelji na različitim stranama sveta i da ih sama stvaram. O neprijateljima i ne razmišljam, nisu mi u fokusu. Verujem u kosmičku i zakonsku pravdu prirode i normi i znam da sam podržana zbog svog višeg do bra. Mudro srce mudruje, ne zanoveta, ono je tajanstveno, ali uvek me kroz osećaj i dobar znak usmeri na pravi put, nekako intuitivno. Analizirajući ovu temu i istražujući je, došla sam do sledećih zaključaka: „Trudite se da svakodnevno usavršavate um i dobrotu, jer um je hladan, a dobrota je slepa“, reči su velikog srpskog psihijatra, psihoterapeuta i filozofa Vladete Jerotića. A šta ćemo sa srcem? Kako sa njim?

Njega negovati ljubavlju, pažnjom, srećom, tu gom, setom. Dati mu šarenoliki spektar emoci ja, sve ono što pripada čoveku i pratiti njegovumudrost. Šta je mudrost? „Mudrost bez dobro te prelazi u zloću, a bezazlenost bez mudro sti prelazi u glupost“, reči su patrijarha Pavla. Znači da vežbamo um, mudrost, dobrotu i lju bav. Jedno bez drugoga odlaze u ekstreme i samo zajedno donose pravac istine i spoznaje, pravac lične misije, istinskog bića, dobrog čo veka.

Reči iz Biblije iz Jevanđelja po Mateju: Budite mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi, Je rotić tumači rečima patrijarha Pavla: Među vu kovima opstati ovci je teško, ali nije nemoguće, jer nam Gospod kaže na koji način mi možemo i među vukovima opstati kao ovce Njegove. A to je: da budemo mudri kao zmije i bezazle ni kao golubovi. Mudrost će nas sačuvati da ne postanemo plen, da nas vuci ne raskinu, odnosno da nas neprijatelji ne onemoguće. A bezazlenost i dobrota će nas sačuvati da mi ne postanemo vuci.

Ja sam sigurna da je moja baka Bosiljka upra vo ovo htela da kaže.

ANIMA MUNDI

PHOTO: ANĐELA GROZDANIĆ

IMPRESSUM

E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030

IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd

ART DIREKTOR

Boris Cupać

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)

LEKTORI

Dijana Krtinić, Dejan Vicai (za tekstove na engleskom)

AUTOR KONCEPTA MAGAZINA

Anima Mundi

SARADNICI U OVOM BROJU

Ceca Marjanović

Danijela Marković

Dragana Stojić

Violeta Saković

Irena Grk

Maja Whitworth

Dušanka Tanić

Marko Topić

Tatjana Mihajlović

Aleksandra Petrović

AUTORI

Ana Bajić

Predrag Vujović

Danijela Marković

Daniela Vivaqua

Stefan Sokolovski Dr Tamara Rudić

Jovana Stanisavljević

PHOTO

Anima Mundi Unsplash.com

Naslovnica Fotografija: Anđela Grozdanić Model: Danijela Marković Back cover: Stefan Sokolovski

KONTAKT WEB: www.ryl.rs MAIL: rylmagazine@gmail.com

LIČNOSTI U OVOM BROJU

PHOTO:

REFRESH YOUR HAPPINESS

MOST DO SRCA

Pre par godina, na moj predlog da posluša mudrost svog srca pre nego li donese sebi važnu odluku Milena me je pitala: „Dragana, zar nije kasno je da sad postanem mudra?“. „Ne“-rekoh, „Mudrost nije vezana za starost, već za znanje, primeni svoje znanje o sebi, koristi svoje iskustvo, pitaj svoje srce. Pogledala me je zbunjeno. U tom trenutku ona je inženjer, jak intelekt, gradi mostove, po njenom znanju dva i dva su uvek četiri i šta tu ima srce da se pita. Za odluke upotrebljava racio. Mozak joj radi sto na sat. Crno je crno, belo je belo. Tačka. Poslovne odluke donosi brzo i jasno, muški, reklo bi se.

Milena je stvarno bila dobra u svom poslu, na njeno znanje mogle su se oslanjati sve njene kolege, ali ne njen partner, deca su joj bili dobri djaci, ali nedostatak majčinske nežnosti sve više je postajao jasan.Vreme joj je bežalo i tada je osetila da medalje koje dobija na poslu imaju i svoju drugu stranu. Nestalo je Radosti u porodici. I potražila je pomoć.. Njeni sagrađeni mostovi stajali su stabilno ali joj se život urušavao.

Jer život nije matematički zadatak, nije putanja od tačke A do tačke B. Milena je nepogrešivo znala gde je težište svakog mosta ali izgubila je vrmenom svoje sopstveno težište i oslonac. Projekti su se nizali, ali je zaboravila da je ona najvažniji projekat u svom životu. Nedostajao joj je unutrašnji mir. A za napuštanje nemira bilo joj je potreban pogled kroz sopstveno srce. Videti srcem bilo joj je nepoznato jer je značilo postati dobar prema sebi i vratiti Ženu u sebi.

Milena je zaboravila da je ona ipak Žena kojoj je potrebno da pre svih projekata bude dobra prema sebi. Biti dobar prema sebi značilo bi imati znanje o sebi. Znanje ko si, šta ustvari

želiš od života, gde si krenuo i gde želiš da stigneš i koja je cena koju za to je potrebno da platiš. Znanje kako se osećaš, i kako želiš da se osećaš. Došlo je vreme da uči o sebi, da zaviri u svoje srce, da uspori, da razmisli, da bolje vidi. Tek primenom tog znanja mogla je da izgradi najvažniji most, most ka samoj sebi.Život nam se urušava kada smo sebi važni samo na jednom polju, kada ne vidimo srcem već umom, kada nam je potrebna potvrda drugih da bismo videli spostvenu vrednost, kada zanemarujemo svoju unutrašnjost, kada ne preuzimamo odgovornost za sebe. Kada nema ljubavi u nama za nas, srce nam je slepo. Slepo da vidi da se udaljava od porodice, slepo da vidi da je život kratak, da deca rastu s prazninom majčinske podrške. Mudrost počinje kada poželimo da postanemo još bolji prema sebi.

Pitala sam Milenu kakva osoba želi biti. Želela da se sama bolje oseća, da bude bolji partner I bolji roditelj, ali to nije mogla postati i dok je zanemarivala sebe.

A za to joj je bila potrebna samospoznaja, saosećajnost, zahvalnost, odgovornost, lep ota postojanja, smirenost, dostojanstvenost, nežnost, lekovitost I još mnogo toga što bi sve moglo stati u mudost srca.

Mi smo često odgovorni prema poslu ali nismo često odgovorni prema sebi.

Osetiti da si bezbedan u ljubavi. Svi odgovori su u ljubavi.

Zato je potrebno da budemo Ljubav.

To je mudra odluka.

Koristiti mudrost srca značilo bi postati heroj svog života, na ne žrtva Naš život nije ispunjen kada izgleda da je sve oko nas dobro, već je ispunjen život kada se mi dobro u njemu osećamo.

Zbog sebe.

Ne zato što su nam drugi dali dozvolu za to,

PHOTO: UNSPLASH.COM

već kada damo dozvolu dali sami sebi. Ispunjavati svoje potrebe znači odsustvo anksioznosti, a za dovoljavati potrebe drugih, a zanemarivati sebe, može baš tamo da nas odvede. Pratiti mudrost srca nije popravljati samog sebe, već početi voditi računa o sebi, o svojim odlukama, o zdravim navikama, o svojim osećanjima.

O osećanjima onih koji nas vole.

O mislima koje donose dobro. Mudrost srca nije da radimo samo ono što nas čini srećnima: imamo veliki obrok, jedemo najbolju čokoladu, vozimo automobil svojih snova, leškarimo u kući na obali, da nas voli idealni part ner, ili da sagradimo najveću građevinu, već nas čini srećnima stvarati život u kome imaš svoj mir. U kome ipak ne zanemaruješ ni sebe ni druge. Mudrost srca je svesno graditi život od koga ne trebate da bežite u maštu od očekivanja.

Pogledati i prihvatiti svoje neuspehe, što nije nimalo lako. Za Milenu je bilo važno da preuzme odgovornost za trenutak u kome se našla, da angažuje sve svoje unutrašnje snage i menja sve što je držalo u mestu i u osećaju neuspešnosti sebe. Mudrost srca začilo je razviti veliku veru u sebe, i u događaje koje život donosi sa sobom i koji nam se često ne sviđaju. Jer nam je mudrost najpotrebnija za pravu reakciju na takve događaje.

Iz mudrosti srca shvatila je da njen posao nije ona, već da je ona radostan život koji želi da živi Mudrost žene je da dopusti ženi u sebi da bude žena. Odvažna, izuzetna, autentična, sveža, sabrana, nežna, ženstvana, snalažljiva, entuzijastična, čistotom okupana. U raz vijenoj bliskosti prema onima koji su joj važni I ne podrazumeva ju se. Nekada je dobro da žena sebe vidi I očima muškarca koji je voli. Mudrost srca je biti Žena, a dobar čovek Prema sebi. Tako je Milena napravila najvažniji most, ka sebi samoj. Na njemu je ponovo zagrlila svoju porodicu. Iz srca.

ONA, ŽENA ZMAJ

ONA KROZ DAR I

HRABROST UDAHNJUJE NOVI ŽIVOT

-HOTEL ĐINA NA KOPAONIKU-

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

DANAS KAO ŽENA 21. VEKA, MAJKA, SUPRUGA, EKONOMISTA I PREDUZETNICA, ANA JE SVOJE SRCE PREPUSTILA POSLOVNOM IZAZOVU. PUNE TRI GODINE JE U HOTELIJERSTVU I APARTMANE HOTELA „ĐINA“ SMESTILA JE NA 1350 M NADMOR SKE VISINE NA PLANINU KOPAONIK. JEDNO OD NAŠIH NAJLEPŠIH I NAJPOSEĆE NIJIH SKIJALIŠTA OVE GODINE BIĆE BOGATIJE ZA PREDIVAN HOTELSKI OBJEKAT. O ANINIM USPESIMA I HOTELU „ĐINA“ RAZGOVARAM SA OVOM MLADOM DAMOM KOJA SVOJU ENERGIJU I ZAMISAO USMERAVA U NAJLEPŠEM POSLOVNOM PRAV CU.

Kako izgleda jedan vaš radni dan?

Moj dan započinje porodičnim obavezama, počev od spremanja dece za vrtić i školu, da bih dalje nastavila sa unapred definisanim i isplan iranim poslovnim obavezama. Biti mama devo jčicama Anđeli i Angelini je iznad svega moja pri marna životna uloga i najlepša profesija. Radni dan u porodičnoj kompaniji uključuje brojne sas tanke, kancelariju, teren, ali ipak moram prizna ti da je svaki drugačiji od prethodnog. Iz svak og novog dana se rađa nova ideja za rastom, razvojem i izazovom na koji godinama unazad uspešno odgovaram. Često dan prekratko traje naspram zadatih obaveza. Mogu slobodno reći da ponekad nemoguće pretvaram u moguće. U tome je lepota volje, vere i motivacije, bez ko jih se poslovni svet danas ne može ni zamisliti. Jedan veoma dinamičan dan koji se završava pod okriljem porodičnog doma sa suprugom i de com dok pripremam, kako oni kažu, najukusnije obroke.

Kako biste definisali preduzetnički i pobednički mentalni sklop?

Svet je prepun uspešnih žena koje su spojile pre duzetništvo i ulogu roditelja. Danas i nije retkost da se žena bavi inženjerstvom i projektovanjem građevinskih objekata u oblasti visokogradnje ili

uslugom uređivanja javnih površina u oblasti nis kogradnje. Ipak, svaki plan na dnevnom, kvartal nom ili godišnjem nivou, bez obzira da li je vezan za izgradnju, prodaju ili marketing, isključivo je proizvod konstruktivnog razgovora i dobre logis tike sa svojim kolektivom. Danas je popularno reći da su problemi izazovi sa kojima se suoča vamo i ja ih zaista tako posmatram. Sve prepre ke se prevazilaze u hodu, uz sva uvažavanja mišljenja kolega, u što kraćem roku, uz konstantno učenje. Cilj je uvek dostižan ukoliko je tim sa kojim radite spreman da prepozna i odgovori na vašu misiju i entuzijazam. Onda nema odusta janja ni u teškim trenucima jer podržavamo jedni druge.

Koliki je izazov biti žena preduzetnica u da našnje vreme?

Strah je najveći neprijatelj uspeha. Smatram da su mnoge žene sa sjajnim idejama sposobne da započnu svoju poslovnu karijeru, iako čes to ustuknu pred nepoznatim zaleđene u svojoj zoni komfora. Onda kada se jednom otisnete u preduzetništvo, svesni da rizik uvek postoji, jednostavno naučite da ga uvažavate i da sa njim živite. Istina je da žene obavljaju više obaveza istovremeno za razliku od muškaraca. Odgov orno tvrdim da zbog toga efektivnije pronalaze rešenja u poslovnom okruženju i da brže donose

ispravne odluke. Imamo dar i hrabrost da stvori mo novi život. Samim tim ti prvi koraci žene u sferi biznisa su na pola savladani. Borbenost, strpljenje i materijalizacija prethodno zamišl jenog su naša priroda. Vaša formula uspeha?

Sa sigurnošću mogu da kažem da je to moja po rodica. Oni su mi podrška i neiscrpna inspiracija u svakom trenutku. Polazna tačka u svemu što radim. Bez njih ne bih bila ovo što jesam. Uspeh se gradi godinama, baš kao i porodica.

Kako ste se odlučili da uplovite u hotelijerske vode? Koliko je trebalo od ideje do realizacije jednog takvog hotela?

Već pune tri godine smo u hotelijerstvu, počev od ideje pa sve do realizacije. Hotel Đina na Ko paoniku otvorio je vrata svetu u aprilu tekuće go dine. Na jednom mestu sublimiran je spoj kvalite ta enterijera i razigranog kolorita topline doma čemu smo posvetili posebnu pažnju. Velika je sreća kada ste u prilici da sami izražavate svoju maštovitost u naizgled jednostavnim i već viđen im stvarima kao što je projektovanje i uređenje enterijera hotela. Za kreiranje prostora koji nosi jedinstven šarm ličnog pečata, iznad svega je neophodna hrabrost da se suprug i ja oprobamo i u toj branši. Smatram da smo u tome uspeli jer nailazimo na prepoznavanje te utkane ljubavi i

estetike od strane svih koji borave u našem ho telu.

Na 1350m nadmorske visine, ušuškan je hotel „Đina apartmani“. Sklad prirode i lepota hotela harmonizovani su u jednu priču.

Kada ste na planini Kopaonik jedinstvenoj po 200 sunčanih dana, inspiracija nikad ne izosta je. Đina apartmani smešteni na obroncima ove srebrne planine u okviru vikend naselja Sunčana padina, pružaju idealan spoj kvaliteta i usluge. Na 1350 metara nadmorske visine ušuškan u četinarske zimzelene šume, ljubitelje prirode osvaja na prvi pogled. Prva asocijacija vezana za planinu su zima i skijanje, ipak postoje mno gobrojne aktivnosti tokom sva četiri godišnja doba koje posetioci poslednjih godina sve više istražuju. Ukoliko volite da šetate šumom i pored skijanja se bavite i drugim sportskim aktivnostima, onda ste odabrali pravi smer za produženi vikend ili godišnji odmor.

Kako je zamišljen koncept hotela u enterijeru i eksterijeru?

Koncept kojim smo se vodili pri prvim skicama enterijera i eksterijera bio je dobar dizajn kao imperativ. Sadržaj hotela Đina čini 126 luksuzno opremljenih apartmana, dok su trenutno u fazi izgradnje dodatnih 110 apartmana, restorani, spa centar, konferencijska sala, vinarija i destil erija.

Đina apartmani sadrže brzi internet Wi-Fi, LCD TV, centralno grejanje, garažna mesta i besplatan parking. Svaki detalj odiše kvalitetom, uz pristup svim tehničkim aparatima i materijalima nameštaja u apartmanima visoke udobnosti. Hotel Đina poseduje smeštajne kapacitete u kategoriji studija sa sofom, studija sa sofom i terasom ili bez terase, apartmane sa spavaćom sobom i terasom, apartman sa dve spavaće sobe i predsedničke apartmane. Uvek su tu i specijalne promotivne ponude hotela kako za izdavanje, tako i za kupovinu apartmana.

Šta je po vama osnov za uspešno funkcionisanje hotela?

Kada govorimo o uspešnom operativnom me nadžmentu u hotelijerstvu kao grane turizma, os lanjamo se na čuvenu Fordovu misao: „Sakupiti se zajedno je početak, ostati zajedno je napre dak, a raditi zajedno je uspeh.” Međutim, pored toga stoji i niz drugih podjednako važnih postula ta za poslovni napredak koji se stiče obrazovan jem i veštinama: biti dobar slušalac, konstant na saradnja sa zaposlenima, prepoznavanje i uvažavanje ljudi sa idejama, sposobnost po jednostavljenja složenih situacija, preuzimanje sopstvene odgovornosti za učinjeno, motivacija zaposlenih. Kultura i nega poslovne komunikaci je je najvažniji segment uspešnog funkcionisanja u okviru turističke ponude jednog ugostiteljskog objekta, kako između operativnog menadžmenta i zaposlenih, tako i sa korisnicima usluga.

Kada počinje zimska sezona i kako planirate da otvorite vrata „Đina apartmana“ svetu?

Vrata hotela Đina su otvorena početkom aprila tekuće godine, gde će vas uvek dočekati ljubazno osoblje i uputiti na sve značajnije znamenitosti planine Kopaonik. Kako zimska sezona počinje 10. decembra 2022. godine, do navedenog da tuma je u ponudi pogodnost za rezervacije, gde uz boravak od pet noćenja nudimo i dva gratis sa uračunatim doručkom. U sklopu boravka tokom zimske sezone na raspolaganju će biti i 20% popusta na skijašnice. Udobnost i komfor naših apartmana, kvalitetna usluga i dobar marketing su osnova za predstavljanje svetu. Otkrivanje lepote svega što smo zamislili.

Tema novembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Mudro srce“ Kako biste opisali svoje mudro srce i da li se rukovodite njegov im otkucajima?

U privatnom životu sam se uvek i bez izuzetka isključivo vodila srcem i za sada nisam pogrešila. Što se posla tiče, pored srca uključujem i mozak, tako da na taj način smanjujem rizik od neuspe ha. Rukovodim se njegovim ritmom koji ohrabruje, živi za trenutak, stvara nove korake, poseduje neodoljivu potrebu da oboji dane i sebi i drugi ma, ume da se raduje, pronalazi i stvara nove puteve, ali je podjednako svesno sopstvenih granica. Kroz moje dosadašnje životno i poslov no iskustvo, mudro srce poseduje tu sposobnost da intuitivno i bez greške unapred otkuca sve odgovore, stoga ga uvek vredi poslušati.

ON, OSTVAREN I USPEŠAN

AKO IMAŠ KNOW HOW

KNOW „WOW“

PREDRAG VUJOVIĆ, VODEĆI EKSPERT PR-A U REGIONU, DIPLOMIRAO MARKETING NA EKONOMSKOM FAKTULTETU I NOVINARSTVO NA FAKULTETU POLITIČKIH NAUKA U ZAGREBU. MAGISTRIRAO MARKETING I DOKTORIRAO ODNOSE SA JAVNOŠĆU. DOBITNIK JE VELIKOG BROJA NAJVEĆIH MEĐUNARODNIH PRIZNANJA I NAGRADA.

VLASNIK JE KOMPANIJE P.R.A. OSNOVANE PRE 30 GODINA, KOJA RADI U SRBIJI, HRVATSKOJ, BIH, CRNOJ GORI, MAKEDONIJI, RUMUNIJI, ITALIJI, JUŽNOJ KOREJI. GOVORI ENGLESKI, ITALIJANSKI, FRANCUSKI I RUSKI JEZIK. DUGOGODIŠNJI JE PREDSEDNIK KREATIVNE INDUSTRIJE PRIVREDNE KOMORE. AUTOR JE SVIH VEĆIH PR KAMPANJA U REGIONU, UNIVERZITETSKI PROFESOR I GOSTUJUĆI PROFESOR NA VIŠE UNIVERZITETA U

PET DRŽAVA. OSNIVAČ PRVE EDUKATIVNE USTANOVE U OBLASTI PR - POSLOVNE ŠKOLE ZA

PUBLIC RELATIONS. ŽIVI NA RELACIJI BEOGRAD, ZAGREB, HERCEG NOVI, OPATIJA.

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Kažeš da je početak svega uspešna komu nikacija. Kada i kako si to zaključio?

Studirao sam paralelno dva fakulteta, marke ting na Ekonomskom i novinarstvo na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu, a izabrao sam da radim, iako nisam morao, i u medijima i u marketingu. Iako student, radio sam kao no vinar i i urednik uticajnog Poleta, bio autor većeg broja bitnih marketinških projekata, među njima i onih najvećih u to vreme: Olimpijske igre u Sarajevu i Univerzijada u Zagrebu. To mi je jako pomoglo u mom obrazovanju i sticanju znanja. Eto, već tada sam shvatio koliko je bitna komunikacija za tako značajne projekte. I to su bili, mnogi kažu i danas, iz ugla komuni kacija i PR-a, najbolji projekti. I danas svedoci tog vremena spominju maskote Vučka i Zagija. Baza PR-a su novinarstvo i marketing, a nauka o komunikacijama je to što ih spaja. Prvi projekti P.R.A. početkom devedesetih su

bili tamo gdje je uspešna komunikacija bila ispred svega. Iako sve u povojima što se tiče PR-a na ovim prostorima, rad za našeg kli jenta Bel Pagette bio je baš to - dokaz da je uspešna komunikacija ispred svega. Famozni pejdžeri svoj uspeh u prodaji su izgradili na PR-u i uspešnoj strategiji komunikacije. Sva ki novi proizvod, nova usluga, a pejdžing je to bio, mora prvo da radi na kreiranju svesti o no vom proizvodu i kreiranju potrebe, pa tek onda da proizvod može da ostvari uspeh na tržištu. Tako smo mi prvo šest meseci radili na edu kaciji tržišta, da bi komercijalisti Bel Pagetta kada prodaju tu jedinstvenu uslugu imali edu kovane kupce sa već kreiranom svešću i po trebom. Zato je PR i komunikacija sa javnošću izuzetno bitrna, presudna za uspeh svakog novog proizvoda, nove usluge, novog projekta, za državu ili gradove i njihove nove projekte, za nove investicije, nove zakone, reforme... Mi smo radili stotine bitnih projekata za razne dr žave, gradove, investitore. U mnogim reforma

ma, društvenim promenama, to je veoma bitno, presudno. Nažalost, mnogi donosi oci odluka, zbog svog neznanja, toga nisu svesni i zato mnoge ideje, projekti, inve sticije, reforme propadaju. Komunikaciji sa javnošću se ne pristupa profesionalno. Zato kažem - početak svega je uspešna komunikacija.

Jedan si od retkih koji se bavio komunikacijama i u bivšoj Jugoslaviji za vre me Ante Markovića. Kako je sve to tada izgledalo?

Predsednik vlade Jugoslavije ili kako se to tada zvalo Savezno izvršno veće, Ante Marković, kao uspešan privrednik je brzo ustanovio da mu je ključna funkcija komu nikacija sa javnošću, pogotovo što je spre mao set novih zakona, menjao je sistem, iz socijalističkog u kapitalistički, iz jednopar tijskog sistema u višepartijski. Spremao se novi „proizvod“ nazvan društveno-ekonomska reforma. Znao je da će zbog toga imati imati veliki broj protivnika promena, a još više i političkih protivnika, najviše onih koji su hteli da vladaju u svojoj državi. Najveći protivnici, to se kasnije jasno videlo, bili su Slobodan Milošević i Franjo Tuđman koji su se, da to odmah kažem, dogova

rali direktno u „tajnim odajama“ o mnogo čemu, pa čak i kako da ratom podele Bo snu i Hercegovinu.

Predsednik SIV-a, premijer Ante Marković, kada je sredinom 1989. došao na čelo jugoslovenske vlade, tražio je da me njego vi iz kabineta pronađu. Znao me je, jer je u vreme kada je bio predsednik vlade SR Hrvatske upoznao moj rad u vođenju PR-a zagrebačke Univerzijade 1987. Našli su me u Holandiji, gde sam tada živeo i radio u Institutu za menadžment. Da ne duljim, postao sam najmlađi savetnik predsednika vlade Jugoslavije i dao mi je odrešene ruke da vodim kompletnu komunikaciju sa javnošću vlade. To je bio vrlo zahtevan po sao, jer su najveće promene trebale da se dese u glavama ministara i državnih služ benika.

I sve je te 1990. dobro išlo. Mnoge firme koje su danas uspešne su tada osnovane. Privreda se razvijala. Sve je raslo uz privredu - i kultura, sport, nauka, obrazo vanje... Punio se budžet. Velika potrošnja, sve je išlo. Ante Marković je jako verovao u privredu i da će moć dobrog života i viso kih plata, a tada su plate bile preko hiljadu nemačkih maraka, biti odlučujući za narod.

Makroekonomski pokazatelji su bili odlič ni. Međutim, te centrifugalne sile koje su razbijale Jugoslaviju su bile mnogo jače. Tada je u Srbiji i Hrvatskoj na vlast došla nacionalistička garnitura.

Duboko sam ubeđen da se Jugoslavija ne bi raspala da je recimo krajem osamdesetih godina i početkom devedesetih posto jao internet. Mi bismo dobro koristili moć društvenih mreža, pogotovo kad nemaš zvanične medije, jer su jedine televizije, državne TV stanice kao najuticajniji me diji bili u rukama tih republičkih nacionali stičkih lidera. Mi smo bili tada u prednosti što se tiče komunikacijskih znanja, ali ne i sredstava. I uz pomoć TV i režimskih me dija, urednika i novinara, proizvedeni su konflikti, sukobi, rat.

Koja je razlika i da li je ima u PR-u tada i sada?

Iskreno, taj model vrlo uspešne komuni kacije sa javnošću koju sam sam razvio za vladu Ante Markovića sam primenjivao kasnije i u radu za vlade Rumunije, Crne Gore, Srbije, razne državne, pa čak i EU projekte. To je model dvosmerno sime trične komunikacije sa javnošću. Narav no, pojavom interneta i razvojem mnogih novih oruđa i alata koje je internet doneo, došlo je do velikih promena u komunikacjii sa javnošću. Međutim, ne na strateškom nivou, već na nivou realizacije. Nažalost, i danas mnogi ne razumeju da je PR u stvari u strategiji komunikacije. Sama egzekucija je pesma, ako imate - know how I know wow. Umeće znanja i kreativnost. Tu se vidi razlika u kvaliteti mnogih koji se danas bave PR-om. Mnogi to nemaju - know how I know wow.

Meni kao čoveku, kažu mnogi, koji je doveo PR na ovaj prostor, trebalo bi da je drago što je PR postao velika tema, što predsednici i premijeri današnjih država ništa drugo ne rade nego se samo bave PR-om, što danas ima stotine agencija za PR, a veliki broj su moji učenici, ljudi koji su završili našu Poslovnu školu za public relations ili su radili u nekoj od naših P.R.A. agencija u Beogradu, Novom Sadu, Zre njaninu, Sarajevu, Banja Luci, Zagrebu, Skopju, Podgorici, Herceg Novom. Ne, ipak nisam zadovoljan i sretan. Kvalitet svega je pao, sve je jako površno. Kvanti tet nije dao kvalitet. A možda je to dobro za P.R.A. Pobeđujemo vrlo često na međuna rodnim tenderima, jer oni nisu namešteni kao veeeelika većina domaćih.

Pre korone si uspešno vodio Poslov nu školu za public relations, u kojoj su mnogi napravili svoje PR korake. Da li nastavljate sa edukacijom?

Naravno. Korona nas je zaustavila jer ni smo hteli da radimo Poslovnu školu za pu blic relations onlajn. Naša škola se svojom kvalitetom programa, a posebno pristupa polaznicima, interakcijom i učešćem pola znika izdigla od drugih koje su, što da to ne kažemo, nastale na našim osnovama, mnoge i kao naša kopija. Poslovna škola za public relations postoji već 30 godina. Ukupno osamdeset generacija Poslovne škole za PR je završilo naše programe u Beogradu, Novom Sadu, Podgorici, Her ceg Novom, Skopju, Banja Luci. Pripre mamo novu generaciju i krajem februara kreće nastava.

Edukacija je naša baza u P.R.A. U našem edukativnom sistemu P.R.A. Educa imamo i Komunikacioni trening centar, a često ra dimo programe skrojene prema potreba ma preduzeća, neprivrednih organizacija, medija, međunarodnih organizacija. Šta je neophodno za dobar PR?

Pre svega, znanje. Mnogi, nažalost, koji se ovim bave nemaju potrebna znanja. U dru gim oblastima ne možeš se profesionalno baviti ako nemaš adekvatno visoko ob razovanje. Mnogi iz neznanja misle da je PR samo poznavanje novinara ili novinar skih veština. Ne, PR je pre svega znanje u oblasti strategija komunikacije, komunika cijskih modela, komunikacijskih procesa, pa tek onda veštine koje primenjuješ. Mi u našem timovima u P.R.A. imamo četiri nivoa: strateški, koji je najvažniji, istraži vački, nivo vođenja projekta, nivo raznih veština, od organizacije događaja, onlajn komunikacije, pisanja, dizajna, video i au dio produkcije, kao i kreativni, u osmišlja vanju sadržaja komunikacije.

Koja ti je najbolja i najdraža kampanja koju si vodio?

Da parafraziram druge, kampanje su mi kao deca. Prvo mi pada na pamet javna edukativna kampanja za masovnu vaučer sku privatizaciju u Crnoj Gori, koja je tačno pre 20 godina proglašena najboljom u svetu i osvojila je Golden World Award for Excellence Svetske asocijacije za odnose sa javnošću. Nakon toga „Đaci vas mole usporite pored škole“ Parking servisa, koja se već 15 godina realizuje na početku ško lovanja đaka prvaka. I to je kampanja koja

teče bez prestanka. Menjaju se sistemi, stranke na vlasti, gradonačelnici Beograda, direk tori Parking servisa, samo ta naša kampanja opstaje. I danas je mnogi raube, a niko da se seti autora. Isto tako i „Ne dam Exit“ kampanja, koja je spasila Exit 2004. Kampanje za mno ga strana preduzeća: Allianz, vodeća svetska osiguravajuća kuća, Deutsche Telekom, vode ći evropska, pa i svetska telekomunikaciona kompanija, domaća preduzeća. Kampanja za Vojvođansku banku, koja je proglašena te go dine najboljom, ili za Sinalco, Voda Vodu, Gorki list ili desetak kampanja za delegaciju Evropske unije u Srbiji i 56 većih događaja koje smo organizovali za ambasade zemalja članica EU.

Koja je tvoja formula uspeha?

Pre svega profesionalna etika, kao i velika znanja u svim disciplinama interdisciplinar nog PR-a. To su dva temelja, a na to se sla že: strast prema poslu, ljubav prema komuni kaciji i PR-u, velike emocije i ogromna ener gija koju unosim svakog dana u svoj posao i rad sa kolegama. Kada svi padaju od umora, ja sam prepun energije. Ima jedna anegdota. Moje mlađe kolege iznenađene, čak i šokirane mojom energijom su jedan drugog ubeđvali da sigurno tajno uzimam neka energetska pića, neki su rekli stimulativna sredstva, a neki su spominjali i kokain.

Uspešno sprovodite projekte i u Crnoj Gori. Na šta se sve odnose ti projekti?

U Crnoj Gori radimo već 25 godina. Imamo agencije u Podgorici i Herceg Novom. Vodili smo PR za najznačajnije investicijske projekte, hotele, Nikšićku pivaru, Lovćen osiguranje, Hi potekarnu banku. Ipak najviše za državne or gane. Jedanaest godina smo radili PR za sve značajnije reformske projekte u Crnoj Gori. Od reformi u oblasti ekonomskog sistema, promo cija stranih investicija, privatizacije, reformi u zdravstvu. Sada vodimo kampanju „Moj život“. Rešavamo velike probleme romskog i egipat skog naroda u Crnoj Gori: rane, prinudne bra kove, nasilje u porodici i prosjačenje na ulica ma. To je evropski projekat. Baš ovih dana ra dimo prvi Festival romske kulture u Podgorici, na kojem će pored prve folklorne grupe Roma Crne Gore, predstavljanja poezije romskih au

tora, izložbe najznačajnijih Roma sveta, biti organizovan i koncert jedinstvenog romskog jazz & soul benda KAL.

Ipak, meni su najznačajniji „moji crnogorski projekti“: plivanje svakog jutra 2,5 km, windsur fing, jedrenje, SUP. I to sve u meni najdražoj Boki.

Kada vidiš da neke kompanije ne vode do bro svoj PR, kako reaguješ u takvim situacijama?

Često me je blam kada vidim koliko neznanja ima u glavama donosilaca odluke. Tu su naj veći problemi. Mnoge državne institucije, javna preduzeća, ali i privrednici se boje komunikaci je, medija, novinara, javnosti. Jednostavno, ne otvaraju se. Nisu svesni da je to jedina formula uspeha: komuniciraj da ne bi propao. Zato i mi kada počinjemo da radimo za nekoga, radimo prvo treninge i definišemo standarde i proce dure za razne komunikacijske situacije. Meni najviše odgovara da radimo PR za najteže pro jekte. Volim taj adrenalin kriznih situacija. Tada kvalitet, specifična znanja i veštine dolaze od izražaja. Često kažem da je u krizi lakše vodi ti PR, jer tada postoji interes javnosti. Mediji i javnost traži informacije, a na profesionalcima je da to znaju da „hendluju“.

Tema novembarskog izdanja RYL magazinanosi naziv „Mudro srce“. Šta je za tebe mudro srce i da li ga pratiš?

Predivno mi je to „mudro srce“. Da, to je drugi naziv za ovo što mi radimo. Uneti znanje, mu drost u emocije. Ili uneti emocije u naše znanje i mudro voditi svoj život i poslove. Celi život pratim svoje „mudro srce“. Emotivan sam vrlo i sretan sam zbog toga. Emocije i strast su ono što me vodi kroz život i kroz sve što radim. Vo leti život i ljude, graditi odnose sa ljudima, po sebno sa onima koji vam odgovaraju po svojim životnim stavovima, raditi poslove koje volite i u kojima uživate. Iskreno, ovo što ja radim, ra dim uvek sa jednakom strašću i ljubavlju, zna njima i mudrošću - i kada su budžeti dva miliona eura ili desetak hiljada eura ili je pro bono, besplatno. Kroz posao me ne vodi novac, već „mudro srce“, ljubav i strast.

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR EMOTION

MUDRO

TUMAČENJE EMOCIJA

Često smo skloni da mislimo da je razum taj koji je jedini oslonac pravilnog rasuđivanja u životu, a srce ono koje nas u tome remeti, sa kojim se pre treba boriti nego u njemu tražiti mudrost. Ipak, posle nekih proživljenih iskustava shvatimo da i naš razum kome smo tako verovali može da pogreši ništa manje nego srce i pomislimo da smo trebali drugačije. I tako se kroz život klackamo između emocija i razuma pokušavajući da nađemo najbolje rešenje, vozimo se putem života kojim upravlja razum, ali tu je i suvozač koji daje instrukcije kuda treba ići, naše srce. Kako ćemo na putu proći i gde ćemo stići, zavisi i od toga kako i kojim putem se vozi.

Razum i srce su neodvojivi, međusobno uslovl jeni i povezani. Misli koje imamo trenutno stva raju emocije, kao što emocije koje se pojavljuju u nama usmeravaju tok naših misli.

Hiljade misli nam prođe kroz glavu svakodnev no, a mnoge od njih se ponavljaju, iste su kao one od juče. Često to ne primećujemo, a još manje razmišljamo zašto je to tako, zašto baš te misli ponovo, da li nam one uopšte trebaju i šta nama čine. Skliznemo u njih kao pešak koji uvek ide poznatom utabanom stazom.

Prepoznavanje i razumevanje naših misli i osećanja proces je upoznavanja sebe, jer način na koji razmišljamo i osećamo zajedno sa nasleđenim i stečenim uverenjima, navikama, doživljenim iskustvom i prihvaćenim modelima realnosti, u velikoj meri definišu naše živote.

Upoznavanje sebe je dinamičan proces koji traje ceo život. Uzbudljiv je, nekada bolan i zahtevan, ali dragocen i potreban ako želimo da nam život ne bude skup slučajnih okolnosti u kojima smo se zadesili već da u njemu budemo učesnici koji biramo svesno po svojoj meri.

Svaka emocija koju osetimo je poruka ka nama usmerena. Bilo ona prijatna ili neprijatna, jednako je važna. Ono što je zanimljivo je da emociju

proizvodimo mi sami kao reakciju na dešavanja oko nas, ali emocije nastaju i kao reakcija na naše razmišljanje o nečemu što se dogodilo ili zamišljanje nečega što nije realnost. Svako biće na isti događaj reaguje na svoj način, možda slićno, a možda sasvim drugačije. To nas čini je dinstvenim.

Mudrost srca je mudro tumačenje emocija. Spektar osećaja koje možemo doživeti je ve lik i raznolik. Srce pamti sve doživljene emocije. Nekada taj unikatni okean sadržaja zovemo duša, tanana mreža koja prožima naše telo i vib rira našom vibracijom. Čuvajmo našu dušu od štetnih uticaja, negujmo je, hranimo onim što joj treba, volimo je i lečimo sve njene rane, oslobo dimo je tereta koji joj je pretežak i ne služi joj. Prihvatimo je takvu jedinstvenu i nesavršenu i zavolimo je svim svojim srcem. Povedimo je na sigurno mesto u kome će se osećati prihvaćeno, potrebno i važno, jer bez nje mi nismo mi, nismo celi. Povedimo je u mir i spokoj, mudrost i ljubav neka joj bude dom, jer ako nam je dato da bira mo, birajmo ono što je dobro i iskreno, birajmo jasno i pozitivno.

Postoje trenuci u životu koji nam daju jasan znak da ovako kako sam radila, mislila i osećala, nije dovoljno dobro. Pojave se tuga, bes, povređen ost, nemoć, razočarenje, strah, nesigurnost, čiji intenzitet je teško podneti i koji protrese ceo naš organizam, njegovo mentalno, emotivno i fizičko stanje. Tu se priča ne završava, jer odjek našeg stanja prenosi se na naše odnose sa drugima, najbliže ljude, porodicu, decu, prijatelje, kole ge, na naš posao, obaveze, tačnije na sve oko nas. Novo emocionalno stanje vidljivo je kroz promene našeg izgleda, ponašanja, a može se i osetiti kroz drugačiju vibraciju i energiju koju tada nosimo. Često se u takvim situacijama ipak jako trudimo da se taj bol ne vidi i to oponašanje prividno dobrog raspoloženja troši izuzetno ve liku energiju, a ne rešava problem. Potrebno je

PHOTO: UNSPLASH.COM

prepoznati kada nam je potrebna pomoć, kada nam je potreban odmor, podrška, povlačenje u svoj mir, u razgovor sa svojim srcem. Pravo razumevanje i izlečenje lakše se i brže postiže ako je uz nas drugo biće, u teškim trenucima potreban je neko kome možemo verovati, kome se možemo otvoriti, očekivati saosećanje i neosuđivanje. Neko ko može da razume naše stanje, da bude tu za nas i uz nas. Dobro je da imamo podršku ljudi koji nas vole i razumeju, koji nam žele dobro. Naša duša ima mudrost da prepozna drugu, sličnu a drugačiju, onu koja ima mudrost da se sa njom poveže. Dodir duša je lekovit proces, donosi iskru vere i transformacije. Nepovoljne situacije u koje nekako dospemo, pogotovo ako se ponavljaju uz slične frustirajuće scenarije, kada ne možemo a da se ne pitamo gde grešimo, šta je to u nama da nas dovodi do rezultata koje nismo želeli i do emocija koje nas bole. Tada se ne osećamo dobro u svom telu ni u svojoj okolini, nismo dobri ni za sebe ni za druge. Koliko god da izgleda loše, znajte da će proći, postoje mnogi načini, tehnike i alati koji mogu pomoći, a tada ćete brže i zdravije kroz proces upoznavanja svoje duše otkrivajući njene snage, ranjivosti i potrebe pronaći jedinstveni, mudar način da zavo lite sebe.

U tišini i miru sa sobom, u kontaktu sa svojim srcem, najjasnije dolazimo do sebe. Bilo koje pitanje da postavimo svom srcu, dobijamo jasan odgo vor. Ne ignorišimo ga, možemo se posle mnogo godina setiti kad ga nismo poslušali. Otvorimo ga za istinu, dobrotu i razumevanje i biće naš unutrašnji mudrac koji nas prati, podržava i nikad ne napušta, jer sa njim smo jedno.

Sve moje tuge, besovi, strahovi, radosti, iznenađenja, nisu bili nevažni, sve su to koraci sazrevanja srca ako iz njih učimo.

Razumevanjem i prevazilaženjem bolnih delova duše, oslobađa se poten cijal za nova, viša iskustva, za napredovanje u svim segmentima, što i jeste težnja ljudske prirode.

REFRESH YOUR ANNIVERSARY

Повод за разговор са Данијелом Марковић је обележавање десетогодишњег постојања и рада Института за студије културе и хришћанства чији је члан од оснивања, а сада на месту председника Управног одбора. Институт за студије културе и хришћанства свој рад и мисију доследно гради већ деценију, и појединачно и као колектив имају знање и слободу да то наставе и у наредном периоду. Како је, и на темељима којих вредности, Институт започео свој рад и шта промовише у свом раду, које су циљеве назначили као најважније, како остварују циљеве и коме се обраћа оваква институција широког и свеобухватног назива? Институт за студије културе и хришћанства је добровољно, нестраначко, невладино и непрофитно удружење грађана, чији се циљеви реализују у области културе и образовања. Институт је основан 2012. године на иницијативу Хришћанског културног центра

културе и хришћанства су промоција дијалога између различитих аспеката савремене културе и хришћанства кроз разноврсне едукативне програме и пројекте у домену културе. Институт промовише вредности дијалога, толеранције, критичког мишљења, интеркултурног, интеррелигијског и екуменског дијалога, академске изузетности, нових увида који су базирани на слободном истраживању и независном мишљењу. Институт остварује своје циљеве путем – самостално или у сарадњи са другим институцијама и појединцима – организовања семинара, летњих академија, курсева, округлих столова, трибина, радионица, конференција, изложби и других облика едукативних и културних садржаја

Слађана Дел Кастиљо, Александар Гајшек, Вукашин Милићевић. Помињем овом приликом имена која тренутно својим ангажовањем доприносе успешном раду Института, а захваљујем се и члановима који су раније били ангажовани у раду. Институт је у свој рад укључио многе професоре и студенте Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Тренутно сарађује и са Универзитетом у Стокхолму. Реализовали смо десет изложби, седам семинара, циклусе трибина, три међународне конференције. Развили смо и издавачку делатност

Светлост икона коју смо реализовали у Москви, а која је представила публици иконописачке школе манастира Градац, Жича и Павлица. Изложба савременог српског иконописа Нова лица икона одржане у Чикагу. Пројекте Опонашање времена, Људи (У) Лица, Око уметника, који су окупили значајна имена из света уметности и фотографије, а реализовали смо их са Народном банком Србије. Као колектив смо посебно поносни на међународну конференцију Православље и фундаментализам

врата. Да ли у свом раду наилазите и на затворена врата? На које и какве теме би врата Института остала затворена? Прво што бих истакла је да не стојимо на вратима, и онима који хоће да раде, предлажу, помогну, кажу, не дамо ни да уђу, ни да изађу. Отворени смо за дијалог и недвосмислено у томе следимо циљеве и планове које смо на почетку рада договорили. О нашим вратима и плановима можда најпрецизније може да одговори назив међународне конференције којом смо прославили јубилеј – Знање и слобода, одржане 12. и 13. октобра

на сва постављена питања и понуде. Захваљујем овом приликом у име Института за студије културе и хришћанства уредништву Вашег магазина који је присуствовало свечаном пријему који смо организовали и којим смо прославили јубилеј. На пријему смо угостили пријатеље Института, сараднике, значајне госте из Србије и иностранства. Посебну част су нам указали епископ источноамерички Иринеј Добријевић, епископ пакрачко-славонски Јован Ћулибрк, београдски надбискуп и метрополит Станислав Хочевар, часни оци, професори Универзитета, представници дипломатског кора, представници медија и других институција.

сарађивали. Нисмо наилазили на закључана врата, и то и јесте најважније у раду. Очекујемо у наредном периоду нове предлоге, сарадњe и теме о којима бисмо као појединци и као заједница промишљали и дали одговоре

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR VISION

SILENCE VOICE OF HER HEART

DANIELA VIVACQUA, SPOUSE OF THE BRAZILIAN AMBASSADOR TO SERBIA AND MONTENEGRO. SHE GRADUATED IN VETERINARIAN MEDICINE WITH MSC IN HORSE NUTRITION; HAS ALSO MBA IN MARKETING. SHE IS RYT 500 CERTIFIED YOGA TEACHER AND CERTIFIED YOGA NIDRA TEACHER.

WHEN I ASKED HER ‘WHO ARE YOU?’, SHE RESPONDED AS AN IDEALIST MOVED BY LOVE AND FAITH. SHE BELIEVES LIFE IS A PRECIOUS GIFT AND SHE SHOULD NOT WASTE ANY SINGLE DAY. SHE IS HERE TO LEARN TO BECOME A BETTER HUMAN BEING AND SHE WILL LEARN UNTIL THE DAY SHE DIED.

You have lived all around the world. What would you say, which country do you like the most? Where do you recognize yourself?

For me moving around the world allows me to widen my references of what Humanity is. There is so much to learn about different cultures on this big planet Earth. These differences make me realize how ignorant and judgmental I can be.

Sudan had and will always have a special place in my heart, but in the beginning, it was hard to adjust.

I would say Serbia is the first country I felt at “home” right after I arrived. The way people are and interact with each other makes me feel very comfortable.

In the last one and a half years, you have lived in Belgrade. What could you tell us about the similarities and differences between Brazil and Serbia?

I arrived in April 2022 and did not have the opportunity to travel around Serbia, so I still

have much to see and learn, but the first thing I noticed is that we have similar ways to establish relationships – Brazilians and Serbians are warm-hearted, informal people.

You are a yoga trauma therapist. Could you expand more about what it is and what you do?

I cannot say I am a therapist, because this is a certification I still don’t have. I did some training and workshops, and also had some students who had gone through serious traumatic events, who gave me the opportunity to put knowledge into practice.

Life itself is a “traumatic” event as somehow, we experience pain in many forms and intensities. From gestation to birth, childhood, etc, we are challenged by painful experiences and these leave “scars”, not just mental impressions, but memories in the physical body.

You may do therapy and talk about these events, and process them rationally, but it will not “clean” the body’s memory. There is a great

book written by the pioneer in this area Dr. Bessel Van Der Kolk, named “The body keeps the score”. In many cases the body reacts with a “shut down” and body therapies will help the person to feel good in her/his own skin.

Yoga is a scientific system composed of many practical tools to integrate body and mind. Depending on the personal situation I design a practice which may combine asanas (postures), pranayama (respiratory techniques), dharana (concentration), and dhyana (meditation). It is possible to stimulate the nervous system or calm it down, so you can work with depression or obsession, for example. It is somehow a very simple practice: moving the body with specific postures, adding a specific breathing technique and stimulating deep relaxation.

In your experience what are the best ways to deal with and resolve traumas?

I am not a psychologist nor a therapist, so I can just answer how I deal with and resolved my own traumas: I did not procrastinate to face them when I found there was a shadow somewhere deep inside and dived without being afraid of what might come out of that “black box”. This is how I still deal with my resistances.

It is not helpful to blame other people or the universe for your difficulties. I believe I am responsible for everything in my life – my mental state attracts things and people.

I always combined resources: modern psychotherapy with holistic practices like Body Talk, Yoga, and Osteopathy.

I can affirm from my experience as a Yoga practitioner and teacher that Yoga is a very powerful helpful tool to deal with all levels of traumas.

In your life, you have taken on many different roles, including marketing manager. In which role did you truly find yourself?

I can say I had already many lives in one!

I graduated in Veterinary Medicine, did an MSc in Horse Nutrition, and worked with horses for 10 years. I really loved it. My life had a radical shift and I worked as a School principal, Sales Manager, and after an MBA in Marketing, also as a Marketing Manager for many years.

Once more my life shifted and I opened my own business which I operated for a long time until I had to leave Brazil to follow my husband then because of this another big change, I became a Yoga Instructor.

For sure healing is my mission in this life, so I felt great as a veterinarian and now I find my true vocation as a Yoga teacher. Life took me around in a long spin and placed me back into healing.

I love to share this ancient knowledge which shows me every day how to become a better human being.

Taking into account that you speak many languages. Which language makes you feel most vivid and alive?

Portuguese, English, French, Italian, and a bit of German. My native language, Portuguese, because it is so full of flavours!

You take part in many charities. Do you think that charity is the new humanity?

I understand Charity as the virtue of loving our neighbor as we love ourselves. It is the attitude of acting to help, without interest and without expecting anything in return. In Yoga, Charity is called Karma Yoga and it is considered the highest form of Yoga. So, I would not say it is something “new”. Loving and serving are part of our human nature.

You collaborate with “Somborske Šnajderke” and try to help this organization, which helps the women victims of domestic violence and abuse. What is your message to them and the people, who can help them?

As women, we must stand for each other creating a powerful circle of womanhood, open to include men who respect and support us. We may reinvent our lives as many times as we decide to. We have so many hidden talents. Never be ashamed of your mistakes and bad choices, because they give you the opportunity to grow and become a better person.

As human beings, we always have something to share, and every little action may cause big results. So let´s look around and do something to make this planet a better place to live.

The women from international backgrounds, spouses of ambassadors in Belgrade, International Women’s Club, try to help

Serbian organizations and institutions through their charity programs. How do you see those activities?

These activities are essential and must be expanded. We must give back to a country that welcomes us like Serbia.

The topic of the November issue of RYL magazine is “Wise heart”. Do you follow your heart and its desires?

There is a sutra I like very much since my teenage years and have it as guidance:

“The mind speaks, but does not feel” “The heart feels, but does not speak.”

I truly follow my heart’s wisdom and this is one of the reasons I love the Yoga practice: it quiets the “monkey mind” and allows me to learn how to listen better to the silent voice of my heart.

PHOTO: IVAN NAUNOV

REFRESH YOUR PHOTOGRAPHY

JEDINI INTERNACIONALNI MODNI FOTOGRAF IZ MAKEDONIJE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

STEFAN SOKOLOVSKI, MODNI FOTOGRAF, FRILENSER, DOLAZI IZ KUMA NOVA. PONOSNI MAKEDONAC KOJI PUTUJE I PRONALAZI INSPIRACIJU VIDEĆI SVET KAO SVOJ FOTOGRAFSKI STUDIO. SA 15 GODINA JE POČEO SVOJE PRVE KORAKE U FOTOGRAFIJI I NAKON TOGA JE UPISAO STUDIJE FILMSKE AKADEMIJE EFTA U SKOPLJU. IMAO JE NEKOLIKO SAMOSTAL NIH IZLOŽBI U MAKEDONIJI, SRBIJI, HRVATSKOJ, NEMAČKOJ I BUGAR SKOJ. SVOJU UMETNIČKU SPECIJALIZACIJU USMERIO JE KA MODNOJ FOTOGRAFIJI I U TOM PRAVCU UŽIVA I PRONALAZI SEBE.

Ti si putnik sveta - obišao si 45 i radio editorijale u 25 zemalja u Evropi, Rusiji, Americi i Africi. Kakav je to osećaj?

U modnom svetu je na neki način pravilo da uvek vrediš onoliko koliko vredi tvoj sledeći korak. Skoro uvek pre svakog sledećeg putovanja imam u svojoj agendi gde i kada krećem na put. Kada nemam tako nešto, onda mi je sve nekako u izmaglici i nejasno. Zahvalan sam Bogu na ovim mogućnostima i slobodi koju imam da kreiram i da radim ono što me inspiriše i motiviše. Putovanja su moja snaga i volja za životom. S godinama sam naučio da spojim business and pleasure, privatno i poslovno. Moj omiljeni editorijal za modne dizajnere sam radio ove godine u Beču, Austriji, drugi je iz Milana, Italije, treći iz Yerevana, Armenije, zatim sa Mauricijusa i poslednji u ovom nizu je sa Mikonosa. Živim jednu bajku sveta.

Živiš priču work & pleasure. Kako to izgleda?

Posao mi predstavlja zadovoljstvo i ljubav i to je nešto u šta ulažem svoju energiju, viziju i ljubav. Mislim da u mom slučaju ne postoje granice u svemu tome. Iako sve ovo možda zvuči filmski, u realnom životu nije sve tako sjajno. Ljudima sa strane deluje simple, a iza svega toga je temeljan proces i priprema. Počevši od biranja saradnika do pripreme za šminkanje, frizure, biranje stajlinga & lokacije. Onda tek sledi planiranje datuma i vremena za fotkanje - ceo shooting, tj. ključni deo gde se smešta priča. Nakon toga sledi transfer fotografija koje idu za objavu. Jako je bitan i deo kada se fotografije digitalno edituju i pripremaju za socijalne mreže i časopise, kao i njihov plasman.

Koji su tvoji uslovi za rad? Ko ih postavlja?

Reč uslov ne postoji. Ja sam taj koji bira saradnike sa kojima imam sličnu energiju i razumevanje, biram nekoga ko zna i može da prepozna moj trud, potencijal i posvećenost. Biram ljude kojima mogu verovati, koji su kreativni, uspešni u svom poslu, individualci, brendovi koji cene svoju reputaciju i svoje vrednosti i pre svega ljude koji umeju da cene vrednost fotografije kao medijuma koji ima moć u današnjem svetu marketinga.

Fotografija u boji vs. crno-bela fotografija Ja sam večiti zaljubenik u crno-belu fotografiju i to će uvek tako ostati. To je neka klasika koje nema granice i volim tu jednostavnost crnobelih i sivih tonova. Crno-bela fotografija ima moć da predstavi ljudsku intimu i dušu. Volim i kolor fotografiju koju je teže napraviti, ali se kroz nju možemo još više kreativno izraziti i predstaviti publici spektar boja koje su retke i prolazne za ljudsko oko u svakodnevnom svetu.

Ko ti je inspiracija za fotografisanje? Novi modni brendovi ili javne ličnosti?

Moram biti iskren i reći da je teško raditi sa javnim ličnostima, odnosno sa javnim ličnostima koje nemaju preko 10 godine karijere. Najuspešnije zvezde nemaju taj koncept ega u sebi i kompletno se daju za razliku od nekih koje su skeptične i energija im nije čista. Kako kažu, retki pronađu retke, tako i ja pronalazim prave slavne osobe sa kojim udružujemo svoje kreativne snage. Brendovi mi služe samo kao motivacija, dok me pojedini modni dizajneri generalno inspirišu, a najviše od svega novi modni brendovi, odnosno promene i novi pravci koji tek stižu. Osnovni korak inspiracije mi predstavlja kako se neka individua nosi i ponaša sa ljudima oko sebe i koju priču priča svetu.

Uvek te vidim između dva kontrasta - high fashion i art ili šljašti/blješti i minimalizam.

Eto interesantnog ugla posmatranja. Volim visoku modu iako je baš jako retka sa prostora Balkana. Imao sam priliku da radim sa dizajnerima visoke klase i to je u startu pogodak jer je previše vremena, truda i talenta uloženo u te kreacije. Kao stilista nekada pomešam sve te stilove u svojoj svakodnevnoj garderobi i to je nešto što mene deli od drugih i sama ta umetnost na fotografiji je drugačija i zanimljivija nego kada se nosi uživo. U mom slučaju, uživo to možda deluje i kič i demode, dok sa pravim rasporedom i elementima na fotografiji to izgleda dobro i nevidljivo.

Kako se ti kroz rad, fotografiju i ljude koje srećeš, menjaš i razvijaš?

Meni je moja profesija donela mnogo toga u životu. Od upoznavanja ljudi sličnih sebi, mnogobrojnih lokacija i destinacija, pa sve do dugogodišnjih prijateljstava i saradnji. Moj freelance fotografski rad već 10 godina doprinosi da izgradim prave vrednosti u vezi tačnosti za vreme, poštovanje rokova, postavljanje ciljeva i planova, sve do jačanja karaktera oko ambicije i samostalnosti. O mom razvoju kao fotografa može da kaže moja publika, odnosno samo ljudi koji me prate unazad celu deceniju, jer oni to najbolje vide i mogu da osete. Bez obzira što bih rekao da to nije validno i legitimno, jedina realna slika

o tom razvoju leži u mišljenju mojih pratilaca, saradnika i kolega.

Sanjana zemlja? Sanjana ličnost?

Iako se mnogi ne bi složili, dream country za moj posao Amerika jer nudi toliko mogućnosti i spoj je toliko mnogo država u jednoj, gde se kreativnost zaista ceni. Ličnosti koje bih hteo da fotografišem u svojoj karijeri su Lady Gaga, Madonna & Rihanna od artista, a od modela Bella Hadid, Kate Moss & Kaia Gerber.

Tvoji ciljevi u narednih pet godina?

Voleo bih da odredim svoju bazu gde bih radio konstantno, odnosno gde bih bio više koncentrisan i gde bi dolazili svi moji klijenti. To je nešto što mi zvuči kao final product i idealni scenario. Hteo bih da ostvarim sve svoje planirane editorijale i uklopim saradnju sa određenim brendovima i časopisima koji su u mom planeru.

Tema novembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Mudro srce“. Da li ga slediš?

Večita je bitka između razuma i srca. Najbolja odluka je savršeni balans između te dve stvari ako tako nešto uopšte postoji u realnosti. Mudrost dolazi s godinama i samim iskustvom u životu i na poslovnom i na privatnom planu. Pratim svoju intuiciju i energiju, a nadam se da će me i mudrost pratiti tamo gde treba.

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR YOGA

KORAČAM DALJE

„NAUČI NAS TAKO BROJATI DANE NAŠE, DA BISMO STEKLI SRCE MUDRO“ PSALAM

90:12

Budim se, moj rođendan, 38 godina. U Beogradu sam. Čudan osećaj... nisam verovala da ću se ikada vratiti u moj rodni grad.

Zašto bih? Nemam puno lepih uspomena na Beograd. Odlazim iz Srbije još kao klinka, trbuhom za kruhom, što se kaže. Još kao devojčica od 14 godina, dok bombe oko mene padaju, tražim Boga: „Ako postojiš, pokaži mi put i zauvek ću te pratiti.“ I jeste, pratim ga, pratim njegovu reč... tu je oko mene i u meni, osećam ga, vodi me, strpljiv je. Nekada se osećam kao usvojeno dete koje ne zna kako da se ponaša u njegovom prisustvu. Zahvalna sam što je tu. I dalje ne znam da li ja njega pratim ili on mene, ali vojnički koračam napred. Završavam jedan fakultet pa upisujem drugi, samo da se gura napred. Udajem se za divnog čoveka, Australijanca, i dobijamo dva predivna dečaka.

U Srbiju se vraćam samo za sahrane - prvo mama, pa tata, a onda nažalost i brat. Jesam li ja sledeća? Do svoje 33. godine sam ih sve troje sahranila. Neopisiva bol, ali nema nazad, ne okreći se. Postajem svesna da moji putevi nisu Božji putevi, ali On je i dalje tu, njegovo prisustvo koje me smiruje, osnažuje, ali i nervira jer uviđam da nisam pod kontrolom.

Posle bratove smrti ubeđena sam da je to to i da me Srbija više videti neće. Gutam tu bol ne prihvatajući da ga više nema, ali znajući da je na dobrom mestu.

U tolikom beznađu i tuzi, osećam trunku zahvalnosti što opet imam gde da pobegnem iz te Srbije za koju me ništa više ne veže. Pakujem kofere po ko zna koji put i krećem

nazad „kući“ kod moja tri anđela čuvara. Za njih i zbog njih nastavljam da živim, borim se i hrabro koračam napred. Ne osvrćem se unazad ni za sekund jer me bol, tuga i strah odmah sačekaju i bespomoćno vuku dole. Lakše je od njih bežati nego ih u oči gledati.

„Ne pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im služiti“

Godine prolaze, dobro sam ili bar ja to tako mislim. Trčim napred da me prošlost ne bi sustigla i uspešna sam u tome. Gde pobeći od sebe same? Na kraj sveta? Imam sreće da sam udata za Australijanca, oni su stvarno na kraj sveta.

Australija postaje moja zemlja obećana gde teče med i mleko i za to uverenje se držim kao davljenik za slamku spasa. Slepo služim tom sistemu kao hrčak jer tu je sigurnost, sloboda, prosperitet... a i nemam drugde gde da idem. Srbija nije opcija. Za nju me vezuju samo sahrane, bolesti, ratovi... Tu se ne vraćam, ne mogu... još.

U ludilu tektonskih poremećaja proteklih godina, ekstremnih zaključavanja u ime kovida, moj idol, moja obećana zemlja Australija, srušila se kao kula od karata. Nije više ni slobodna, ni sigurna, ni prosperitetna. Teška srca porodično donosimo odluku da je napustimo i zaputimo se ka Srbiji. Često u šali volim da kažem da je nama život postao toliko nepodnošljiv u Australiji ako sam ja odlučila da se vratim u Srbiju.

I dok pakujem kofere, konstantno su mi pred očima sledeće reči: „Još jednom ću ja potresti ne samo zemlju nego i nebo... da će se ukinuti ono što se pomiče kao stvoreno, da ostane ono što se ne pomiče“ Jevrejima 12:26-27 I opet, još jednom se po ko zna koji put moji putevi i želje razlikuju od njegovih. Ne razumem ih uvek, ali sam naučila da mu verujem. Toliko puta je do sada bio tu za mene, kad niko drugi nije. Čitavom dušom

UNSPLASH.COM

PHOTO:

znam da mogu da mu verujem. Prepuštam mu se i volji njegovoj kakva god bila. Tu pronalazim mir.

U srcu se kajem i tražim da mi oprosti jer znam da sam sigurnost tražila na pogrešnom mestu, u onome što se može pomeriti i obrušiti, a ne u Njemu večnom. Pitam ga za mudrost, znam da je rekao: „Ako li kome od vas nedostaje mudrosti, neka traži od Boga koji daje svakome bez razlike i ne kori nikoga i daće mu se...“ James 1:5 Tražim Njegovu mudrost, nije mi teško, znam da će mi je dati i da će mi trebati za ono što sledi.

Povratak kući bio je teži od planiranog. Strah, bol i neopisiva tuga od kojih sam toliko dugo bežala su me dočekali sa osmehom na licu i zadali udarac od kog nisam mislila da je moguće oporaviti se. Po prvi put nisam imala snage da idem dalje. Sve oko mene i u meni se rušilo neverovatnom brzinom i mislila sam da je to kraj. Nema dalje. Da li me je Bog po prvi put napustio? Ne osećam ga više.

U toj tami duše moje čujem njegov glas, osvetljuje mi put verno kao i uvek do sada. Dobri pastir moj.

„Nego ištite najpre carstva Božjega, i pravde njegove, i ovo će vam se sve dodati“ Matej 6:33 Držim ga za reč, samo mi je to preostalo.

„Jer carstvo Božje nije jelo i piće, nego pravda i mir i radost u Duhu Svetome“ Rimljani 14:17

Trbuh mi je pun, ali duša prazna i namučena. Tražim ga i molim da mi dušu očisti od korova prošlosti i nahrani me carstvom njegovim. Znam da hoće.

I danas dok hodam ulicama Beograda, pored kraja u kome sam odrasla, groblja gde su moji sahranjeni, opet me uhvati ona ista jeza, strah, neopisiva bura u duši… ovaj put samo zastanem, ne bežim. Napokon znam što sam baš tu gde jesam, u mom Beogradu. Nije po kazni kao što mi se na početku činilo, nego zarad milosti njegove, da mi dušu izleči i oslobodi. Udahnem duboko, prepustim mu se po ko zna koji put i njegov mir mi dušu isceli.

„Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam, ne dajem vam ga kao što svet daje, da se ne plaši srce vaše, i da se ne boji“ Jovan 14:27

Ta detinjasta vera u njega i reč njegovu, znanje da je On jači od svega, kao i beskonačna ljubav prema mužu i deci, vaskrsla je dušu moju i dala snage mom telu da ustane i suoči se hrabro sa svim demonima prošlosti. Pobeda napokon, pod mojim su nogama. Sloboda. Ponovo dišem. Hvala ti, Gospode. Guramo napred.

REFRESH YOUR FASHION

SHE MOVES THE WORLD WITH HER DESIGN

WORDS: MIA MEDAKOVIĆ

PHOTOS: FROM THE PRIVATE ARCHIVE

Imane Belmkaddem is a CEO and founder of In-Ter-Art, an event and public relations company, and Stockholm International Fashion Fair (STOIFF), which is a fashion show and exhibition concept aimed at exploring cultures through fashion and highlighting creativity, personal expression and ingenuity. Also, she is the co-founder of Taragalte Stockholm, a MoroccanSwedish fashion brand that brings together the two cultures together in its creations .

Born and raised in Morocco in an artistic family, very early she showed her interest in art and fashion. She graduated Marketing and Communication at the International University of Rabat, and by following her husband and his work, they moved to Sweden. Very soon she learned Swedish, and continued to work in the fashion industry, and today she is one of the top fashion designers. Since 2019, she has been the organizer of the Stockholm International Fashion Fair and the representative for Sweden and North Africa on the European Fashion Council.

In the middle of October in 2022, she visited Belgrade and participated in a big Serbian fashion cultural event, The 6th Ethnology Fest, an international festival dedicated to the promotion of nonmaterial cultural heritage and conservation of cultural identity - ETNOLOGY FEST 2022 - Give (Back) Credit to Heritage Communities.

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR SPIRIT

MUDRO SRCE

TEKST: DR IRENA GRK

Živimo u kulturi užurbanosti - radimo više, krećemo se brže, radimo više, uvek smo na putu. Preopterećenost tehnologijom, medijima i stimulusima maskira našu sposobnost da se povežemo, budemo intimni i slušamo. Sa svim ovim suvišnim informacijama koje nam dolaze spolja, kako možemo da pomerimo fokus ka porukama koje nam dolaze iz srca?

Kako pesnik Rumi pita: Da li redovno posećujete sebe? Mnogi mistici, filozofi i discipline drevne medicine gledaju na srce kao na sedište duše ili vrhovno ja, tajnu pećinu ili vladara izvora velike intuicije i mudrosti.

Buđenje inteligencije srca je otkrivanje, sećanje i proces prihvatanja. Inteligencija srca je tok svesti, razumevanja i intuicije koju doživljavamo kada se um i emocije dovedu u koherentno usklađivanje sa srcem.

Ove informacije se zatim šalju celim telu neurološki, biohemijski, biofizički i energetski, što duboko utiče na to kako opažamo, razmišljamo, osećamo i radimo. Pojavljuju se razne prednosti, uključujući povećanu vitalnost, smanjenje stresa, produbljivanje odnosa i veću mentalnu jasnoću i intuitivnu sposobnost, uključujući bolje donošenje odluka.

Usklađivanje vašeg tela, srca i mozga u stanje harmonične funkcije nudi portal u kraljevstvo vašeg srca. Kroz ova sveta vrata razvija se urođena mudrost i inteligencija koje žive u svakom od nas, koje nas podržavaju da živimo sa većom slobodom, celovitošću i ljubavnom vezom.

Srce sa mudrošću nije vaše fizičko srce, već vaš um. Mudrost je u našim mislima, a naš um je naša duša. Naš um je softver koji pokreće najveći računar na svetu, naš mozak.

Srce nije samo fizički organ već duhovni centar ljudskog bića, našeg najdubljeg i najistinitijeg ja ili unutrašnje svetinje. U nju se ulazi samo kroz žrtvu individualnosti u kojoj se dešava misterija sjedinjavanja između ljudskog i Božanskog.

Vraćajući se srcu, stiša se sva sujetna buka sveta...

Srce je svetinja tišine.

Otkrivanje duhovnog srca navodi ovu mudrost da potpuno prodre u naše biće i tako nas obasja svojim sjajem.

Kroz vežbu to postaje niz promena koje menjaju ceo operativni sistem uma i tela sa potencijalom za buđenje, slobodu i oslobođenje od patnje i naših ograničavajućih misli, priča i verovanja.

Meditaciju treba primeniti na vrlo konkretan i praktičan način.

VEŽBE ZA SRCE ZA SVAKODNEVNI ŽIVOT

1. TIHA MEDITACIJA

Koristite svoje srce kao sidro za pažnju vašeg uma. Zastanite i napravite svesni pomak iz svojih misli u srce. Stavite ruku na svoje srce kao gest brige i povezanosti. Odmarajte se u centru srcu sa radoznalošću i interesovanjem. Jednostavno sedite i slušajte bez plana ili

očekivanja. Ovo je praksa da budete intimni sa svojim srcem bez napora.

2. DISANJE USMERENO NA SRCE!

Zamislite da možete da dišete iz centra svog srca. Podstaknite da svaki udah bude dug, spor i stabilan. Počnite da zamišljate i osećate stvari koje vam donose zadovoljstvo, poštovanje i radost. Udahnite ove pozitivne emocije i izdišite negativnost i patnju!

3. OPAŽANJE SRCA

Srce se može osetiti kada se pažnja usmeri na područje grudi. Veoma fina i diskretna vibracija koja se tamo budi u odsustvu bilo kakve misli, u tišini uma - ovo je najdirektnije iskustvo duhovnog srca. Kada se opustimo, odvojimo malo vremena i zatvorimo oči, dozvoljamo ovoj vibraciji da se pojavi. Ovaj suptilni poziv beskonačnosti koji zrači iz oblasti grudi je najizrazitija i najintimnija predstava srca.

U njemu je sadržana komunikativna toplina Istine. Dakle, možemo govoriti o pažnji

koja izbija iz srca i završava se u srcu.

Iz toga sledi da se pravo Znanje nalazi u Srcu, u samoj srži našeg bića. Otkrovenje duhovnog srca navodi ovu mudrost da potpuno prodre u naše biće i tako nas obasja svojim sjajem.

Duhovno ili mudro srce je naša suštinska i konačna priroda. To je neizreciva dimenzija našeg bića. To je drugo ime za naše Više Ja. To je čista svest, taj intimni posmatrač svih naših misli, emocija, senzacija i celog Univerzuma u njegovoj unutrašnjoj i spoljašnjoj dimenziji.

U svom svakodnevnom radu iz oblasti astrohealinga koristim vibratorne esencije koje nas mogu približiti našem mudrom srcu i svaka esencija omogućava da se osoba dovede u balans na emotivnom, fizičkom, mentalnom i duhovnom nivou.

Najčešće korišćene esencije za oblast srca i bliskosti sa sobom jesu planetarna esencija Mesec i životinjska esencija Divlji konj koje su istinski tonik za srce!

Planetarne esencije su osnovna grupa esencija koja

PHOTO: UNSPLASH.COM

nas povezuje sa svetom sveća i predstavljaju rad na Jin nivou ili unutrašnjem nivou i one omogućavaju dobro prihvatanje nesvesnih osobina, što je najvažnije za uspostavljanje prvog stepena balansa u životu osobe. A životinjske esencije deluju na Jang nivou ili spoljašnjem nivou i one dodaju kvalitete koji pripadaju datoj planeti, a da ih osoba do sada možda nikada nije ni prepoznala.

Iz kojeg god nivoa da delujemo, bitno je da nam sve lunarne esencije pomažu da budemo spontaniji, mirniji, da se približimo sebi, da osetimo bliskost sa sobom kada želimo da imamo svoju pravu priču. Kada osećamo da nas svakodnevne navike oštećuju, a ne možemo da ih se oslobodimo, onda vibracije kombinacija ovih esencija pomažu da oslobimo svoje unutrašnje kanale do stanja toka i osetimo novu životnu snagu koja isijava mudrošću.

Evo i nekoliko afirmacije koje možemo koristiti za naše mudro srce:

- Imaj hrabrosti da radiš ono što osećaš da je ispravno. Ti znaš šta ti srce govori? Da li ga slušaš?

- Zaroni u dubinu svoje duše. Pogledaj unutar sebe bez očekivanja, samo s ljubavlju.

- Budi mir. Pronađi sebe u miru i tišini. Pronađi glas unutar sebe i poslušaj poruke svoga srca.

REFRESH YOUR TOWNS

ZAŠTO VOLIM?

Zašto volim Beograd?

1. zato što on voli mene

2. zato što mi je lep i prostran

3. zato što umem da se izgubim u njegovim ulicama 4. zato što je zelen 5. zato što je spoj prošlosti i budućnosti 6. zato što je internacionalan 7. zato što je zavodljiv

8. zato što ga grle Sava i Dunav 9. zato što grli svakog ko dođe

10. zato što „Sunce tuđeg neba, neće vas grijat ko što ovo grije“ - Aleksa Šantić

Zašto volim Firencu?

1. zato što ona voli mene

2. zato što je u kaldrmi

3. zato što je renesansa nikla na njenim pločnicima

4. zato što njen stil vam oduzima dah

5. zato što ste u muzeju na otvorenom

6. zato što ima najlepšu sobu sa pogledom

7. zato što kada kažete Toskana mislite na ovu lepoticu

8. zato što ponte Vecchio je najčudesniji most

9. zato što sam tamo opet rođena

10. zato što u njoj žive meni neki dragi ljudi

Zašto volim Berlin? 1. zato što on voli mene 2. zato što osvaja arhitekturom

zato što istorija na ceni

zato što je izrazita i vidljiva sloboda

daje mogućnost da sanjaš

daje mogućnost da se osećaš svetski

šarenolik je u svemu 8. zato što je šmeker koji govori različite jezike, dostojanstven je i lep 9. zato što poziva na radost 10. zato što je on tvoj i ti si njegova

REFRESH

YOUR HEALTH

SVESNO BIRAJ SVOJ ŽIVOTNI STIL

Još malo je ostalo do Nove Godine i nije bitno koje ćeš nove odluke da doneseš nakon što otkuca ponoć već koje odluke donosiš sada, u ovom trenutku, dok listaš i čitaš RYL magazin.

Želim da nas sve podsetim da zaslužujemo život koji volimo, pun svih stvari koje nas ispunjavaju i čine da se osećamo sjajno.

Često se izgubimo jureći “tuđa” očekivanja i ciljeve, a sebe ni ne pitamo šta zapravo želimo, šta naša duša želi. I kako prolaze godine, shvatimo kako sebe stavljamo na drugo mesto, a to lako pređe u naviku.

Dakle, bitno je šta ćeš da uradiš za sebe do kraja ove godine. Da li želiš da budeš sporedna uloga u svom životu ili da igraš glavnu ulogu? Da li živiš za prošlost ili ideš ka nekom boljem životnom stilu u budućnosti?

Šta god da ste do sada uradili ili niste uradili, to nije razlog da se pomirite da promena nije moguća i za vas.

Za mene je zdravlje i svesno biranje onoga što konzumiram osnova ka boljem životnom stilu. Sigurna sam da svi to znamo, ali nam treba neko da nas stalno podseća.

Svakako nismo savršeni, ali svesno možemo da pravimo bolji izbor hrane koju jedemo. Preuzmi odgovornost do kraja godine i donesi odluku da stavljaš sebe i svoje zdravlje na prvo mesto.

Ne krivite sebe ako na početku procesa budete sumnjali u svoju istrajnost. To je nešto kroz šta smo svi prošli pre same promene, jer razmišljamo i dalje kao stara verzija sebe koja je probala više puta da vodi zdraviji život bez uspeha.

Ključ za promenu, bilo da je gubitak težine ili zdravija ishrana, jeste promena onoga što se dešava u vašim mislima, kako biste onda mogli da kontrolišete šta ulazi u vaša usta.

Prelazak na drugačiji izbor nije lak, ali je jednostavan. Osetićeš knedlu u grlu, grč u stomaku, nešto će da te boli, manje ili više. Kao što kažu, izaberi svoj bol, bol kajanja ili bol discipline. Zato je bitno da nastaviš da tražiš koji je tvoj najbezbolniji način da promeniš ishranu i navike i da napraviš prvi korak.

Neophodan je samo jedan trenutak da odlučiš. A pošto se tom odlukom kladiš na sebe i svoje zdravlje, nema nazad. Za početak je dovoljna promena jutarnje rutine koja menja i ostatak dana što se tiče ishrane, jer jedna promena povuče i drugu. Daj sebi dovoljno vremena da se tvoj identitet menja u osobu koja sada više vodi računa o sebi nego ranije. Zdraviji stil života će uticati na tvoju sliku o sebi iz koje će proisteći nova energija, nova kreativnost i volja za novim izazovima. Odluči od danas da si sebi prioritet kao i tvoje zdravlje, jer zaslužuješ da u potpunosti doživiš sve stvari koje čine život kvalitetnim!

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR FAITH

Мудрост је воља срца. На који начин је од воље срца дошло до воље главе, може објаснити много научних текстова. Остаје нејасно зашто смо срцу наредили да мисли главом. Срцу је глава – вера. „Обична“ вера не постоји. Постоји вера увек у нешто или некога. Веровати у себе јесте вера, али веровати у себе отцепљеног од другог и других је самољубље. Мудрост главе каже: „Шта је лоше у томе волети само себе“. Понека наука каже да у том – самом, усамљеном – лежи мудрост, величина и снага појединца. Покушај срца да воли себе не може ниједна наука да разјасни, до науке о вери. Вера и наука иду ли заједно, опет глава може да пита. Мудрост срца каже да је једина наука, наука из вере. Свестан си срца и себе једино ако другог и друге заволиш. Свестан си и себе једино ако те и Други заволи. Коме заигра мудро срце на поглед у огледало? Када се са огледала скину слојеви сребра, остаје стакло, обичан умрљан прозор кроз који гледаш свет. Свет није дијагноза, свет је прогноза и залог да и мудро, једно и многа срца постоје. Како постоје? Људи постоје као створена Бића. То учимо и сагледавамо кроз предање неподељене Цркве, а и каснијег очувања учења кроз православну традицију. Књига постања говори о стварању света за шест дана, заповешћу речи Божије. Језик као слика библијског текста објашњава другачије деловање Бога при стварању човека, више није заповест и реч већ израз љубавне одлуке.

Свето писмо Старога завета назив је, у хришћанској традицији, за збирку светих списа који претходе Христу и Новом завету. У јеврејској традицији, на хебрејском језику, називају га Танах. Састоји се од књига закона, историје, пророчанстава и песама. Године 424. п. н. е. Јевреји усвајају тридесет и пет књига Танаха, подељених у три целине: Закон (хеб. Тора: Постање , Излазак, Левитска, Бројеви и Поновљени закони), Пророци (хеб. Невиим), Списи (хеб. Кетувим). За хришћане, Стари завет чини први део Светог писма (други део чини Нови завет). Временом је хришћански Стари завет стекао извесне разлике у односу на јеврејски Танах. Образ и слика Божја у свету и слика света израз је воље и одлуке Божије. У Књизи постања читамо да човек потиче из земље Адам (који је од земље створен), а посебност стварања је од Бога дах, којим се човек назива душа жива. Предати из саме своје унутрашњости, свој дух, самосвест и дах и у семитској традицији, чин је са најдубљом симболиком. Свето писмо говори о предавању, о самом постојању, свести о себи и знању и сазнању о постајању Божијем.

PHOTO: UNSPLASH.COM

неописивом, суштински различитом од коже коју скелет носи. Библијско предање другачије тумачи смисао речи. Душом се назива свако живо биће, али најчешће се у Светом писму душом назива Човек. Враћамо се на питање – какав Човек? Одговор је – неподељен на материјално и нематеријално, духовно и телесно, већ човек укупан – и плот, (тело) и срце, јединствена жива личност. Тело није пећина и тренутно склониште душе и или срца, већ се само заједно изражавају као живот. Душа представља знак живота, али није узрок нити је она која даје живот. Као она која носи живот у Старом завету и која се изједначава са појавом земаљског живота, док се у Новом завету појављује као носилац вечног живота, зато се спасење душе идентификује са могућношћу живота који не познаје пропадљивост и смрт. Начин на који постоји човек различит је од начина постојања свих других створених бића. Тај начин постојања човека одваја од других. Он постоји као целовито биће и природа му се не дели на делове. Ништа духовно, срчано, душевно није одвојиво од њега као целовите Личности. На почетку смо назначили да покушај да волимо само себе наука може једино вером да разјасни. У неком другом тексту разјаснићемо „врт изобиља“ који се даје Човеку, како Писмо говори. Врт изобиља слободе. Оно што човек може у себи да воли јесте слобода, она иста којом је стваран, и она иста која јесте мудрост срца, Дух истине и Дух, Дах живота. Дуго нисам писала, јер сам се бојала крајева текста. Бојала сам се неизвесности краја и којом слободом – себичном или оном другом – да одлучим када је крај. Тако сам престала да зацељујем текстове. Остављам их као бојанке или споменаре да се допишу крајеви, сваки својом бојом. Такву платформу слободе бих отворила и за највећа књижевна, па и научна дела. Да их свако, баш свако доврши и направи свој крај.

Овде дописујем свој данашњи предлог: Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе, и да се потпуно предам Твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи сваког часа у току овог дана. Управљај мојим мислима и осећањима у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе. Научи ме да се правично односим према своме ближњем, да никога не разгневим и не ожалостим. Господе, дај ми снаге да поднесем замор данашњег дана, и све што се у току дана догоди. Управљај мојом вољом и научи ме да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, праштам и волим. Господе, дај да будем оруђе Твога мира: да тамо где је мржња сејем љубав, где је вређање – праштање, где је раздор –слогу, где је очајање – наду, где је тама –светлост, где је жалост – радост. О Божански учитељу, немој никада да мене теше, него да ја друге тешим; немој да мене разумеју, него да ја друге разумем; не да мене љубе, него да ја друге љубим. Јер када праштамо, онда се нама прашта, када дајемо, онда добијамо, а када умиремо, онда се рађамо за живот вечни. Душе Свети, буди ми на помоћ да данашњи дан посветим Теби. Захваљујем ти за дар овога дана. Избави ме од жеље за угодношћу и удостоји ме да у сваком тренутку будем спреман да се ради Тебе и ближњег одрекнем себе, јер си ми за ту службу и дао живот. Дај ми храбрости да ставим правду изнад користи, да ставим остварење племенитих дела изнад тренутних задовољстава, да ставим друге изнад себе и испуним Твоју заповест о љубави. Учини да светлост Твоје лепоте, доброте и љубави засија и у мојој души. Јутарња молитва светог Филарета Митрополита Московског Помињем митрополита Филарета који је живео у 19. веку, који је на руски

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR LIFE

SOMBORSKE ŠNAJDERKE

-ŽIVOT BEZ NASILJA-

TAMARA RUDIĆ, ROĐENA JE 1982. GODINE U ZRENJANINU, GDE JE ZAVRŠILA OSNOVNU I MUZIČKU ŠKOLU I GIMNAZIJU. VIŠU ŠKOLU ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA ZAVRŠILA JE U SUBOTICI, SMER - VASPITAČ, A ZATIM PEDAGOŠKI FAKULTET U SOMBORU, SMERRAZREDNA NASTAVA. POSLE PAUZE OD ŠEST GODINA, SVOJE ŠKOLOVANJE NASTAVLJA NA MASTER STUDIJAMA NA PEDAGOŠKOM FAKULTETU U SOMBORU NA SMERU METODIKA NASTAVE SRPSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI.

DOKTORIRALA JE 2021. GODINE NA FAKULTETU ZA KULTURU I MEDIJE - SMER KOMUNIKOLOGIJA, NA TEMU DRUŠTVENI POLOŽAJ MUŠKARCA U RODNIM PROMENAMA U SRBIJI NA POČETKU TREĆEG MILENIJUMA.

KAO POBORNIK DOŽIVOTNOG UČENJA I USAVRŠAVANJA, OVE GODINE U OKTOBRU UPISALA JE VISOKU ŠKOLU ZDRAVSTVA I SOCIJALNOG RADA U BAČKOM PETROVCU – SMER SOCIJALNI RAD.

OSNOVALA JE ŽENSKO SOCIJALNO PREDUZEĆE „SOMBORSKE ŠNAJDERKE” ZA KOJE JE DOBILA NAGRADU „POKRETAČ PROMENA U ZAJEDNICI ZA 2020. GODINU“ KOJU DODELJUJU BEOGRADSKA OTVORENA ŠKOLA I USAID.

MAJKA JE DVE ĆERKE, TATJANE I ATINE.

Kada si shvatila svoju misiju u životu?

Izdvojila bih svoje dve najdraže i najvažnije misije. Moja svakodnevna životna misija je da budem dobra majka i uzor svojoj deci, a kao osnivačica Somborskih šnajderki u misiji sam da drugim ženama pružim priliku da sa svojom decom započnu život bez nasilja. Iskru samopouzdanja i hrabrosti koju sam prepoznala kod sebe nastojim da prenesem i podelim sa drugim ženama. Uverena sam da sve imamo potencijala da odlučimo kakav život želimo za sebe i svoju decu i da ga potom izgradimo svojim rukama.

Socijalno preduzeće „Somborske šnajderke“ osnovala si sa idejom i misijom da osnažiš žene koje nakon izlaska iz Sigurnih kuća nemaju dovoljno materijalnih sredstava da samostalno nastave život.

Važno je znati da je većina žena upravo zbog ekonomske zavisnosti došla u položaj žrtve. Ekonomsko osnaživanje žena žrtava je po meni jedno od najvažnijih polja podrške. To je ujedno i servis koji nedostaje u okviru institucionalne socijalne podrške, koja se završava izlaskom žena i dece iz servisa sigurnih kuća. Sistem uspeva da privremeno zbrine i bezbednosno izoluje ženu od nasilnika, pruži joj psihosocijalnu i pravnu podršku, ali na kraju propušta priliku da je

trajno ekonomski integriše u zajednicu. Izlazak iz institucionalne podrške za žene i decu žrtve nasilja uglavnom znači neizvesnost. Ono što je izvesno je da se skoro30% žena vrati nasilniku. Često se radi o iznuđenoj odluci koju žena donosi nakon što se suoči sa nedostatkom sopstvenih prihoda i nerešenim stambenim pitanjem za sebe i decu. Od ukupnog broja povratnica nasilniku, čak 15% žena ponovo doživi nasilje za koje se izriče mera novog smeštaja u sigurnu kuću. Povratak dece u nasilničko okruženje povezan je sa novim traumama, pri čemu je prisutan i rizik od učenja po modelu, odnosno usvajanja obrazaca ponašanja nasilnika ili žrtve.

Somborske šnajderke se nalaze na kraju lanca institucionalne podrške. Uključujemo žene u obuke i osposobljavamo ih za rad u tekstilnoj industriji. Prodajom proizvoda nastalih tokom obuke žena kao što su posteljine, kecelje, cegeri, lutke, kostimi, haljine i drugi, obezbeđujemo sredstva za različite oblike podrške ženama.

Koji su programi koje pružaju „Somborske šnajderke“?

Definisale smo iskustveno dva programa. Prvi je Program mentorstva u osnovnom i naprednom nivou, koji realizuju naše dve obučene mentorke. Do sada je program

savladalo 15 žena, koje su stekle osnovne i napredne veštine u krojačkom zanatu. Jednoj ženi smo uspele da pomognemo da pokrene sopstvenu krojačku radionicu, šest žena se nakon naše obuke zaposlilo u tri tekstilne fabrike u Somboru i okolini. Trenutno, tri šnajderke pohađaju obuku za šivenje kože i krzna zahvaljujući čemu u narednom periodu planiramo da proširimo proizvodnu delatnost na predmete i odeću od kože. Ostvarile smo saradnju sa Školom za osnovno i srednje obrazovanje “Vožd” iz Beograda kako bi naše članice uspešno završile započeto školovanje ili se prekvalifikovale u zanimanje krojačamodelara tekstilne odeće.

Drugi je Program podrške samostalnom stanovanju kroz koji je prošlo 17 žena. Cilj ovog programa je da pruži materijalnu i nematerijalnu podršku ženama i deci neposredno nakon prestanka institucionalne podrške. Program nastoji da olakša uslove za samostalan život žena i dece van domašaja nasilnika i osmislile smo ga na osnovu konkretnih potreba i realizujemo ga kroz: adaptacije stambenog prostora (nabavka građevinskog materijala i radova manjeg obima), opremanje stambenog prostora nabavkom bele tehnike (veš mašina, šporeta, usisivača i slične opreme za kuću), plaćanje dela osnovnih komunalnih troškova (vode, struje, troškova komunikacije, internet, nabavka ogreva i slično); obrazovanje dece (nabavka udžbenika i školskog pribora), nabavku prehrambenih i sanitarnih potrepština i troškove lečenja. Program je sveobuhvatan pa smo preko njega finansirale i polaganje dva vozačka ispita. Program uglavnom finansiramo od prodaje sopstvenih tekstilnih proizvoda, ali nam se često pridruže i pomognu društveno odgovorne kompanije i pojedinci.

Ko su vaši kupci?

Na samom početku, naši prvi kupci bile su društveno odgovorne kompanije, sestrinske organizacije, fondacije, opštine i turističke organizacije. Struktura kupaca se nakon dve godine rada promenila u korist komercijalnih kupaca u kategoriji kompanija i preduzeća. Naši cegeri se nalaze u Lidlu, naše ručno proizvedene lutke prodajemo u SAD zahvaljujući Fondaciji NJKV Princeza Katarina. Ponosne smo na činjenicu da uspevamo da izađemo na kraj sa zahtevima komercijalnih kupaca u pogledu kvaliteta, količina, cena i načina isporuke naših proizvoda. Razvijamo konstantno menadžerska znanja i stičemo dragocenu praksu kroz poslovanje sa kupcima iz privrede. Ovo su vredne veštine za nas, jer

smo svesne da svega 2-3% kupaca reaguje na socijalnu priču iza proizvoda. Naši građani još uvek nemaju razvijenu svest o tome da kupovinom proizvoda i usluga socijalnih preduzeća troše novac u sopstvenoj zajednici i da time rešavaju probleme ugroženih grupa stanovništva, u našem slučaju su to žene i deca žrtve porodičnog nasilja.

Ko su donatori koji su vam do sada pomogli?

Podršku u opremi tokom osnivanja Šnajderki dali su nam Fond NJKV Princeza Katarina, Lifeline Chicago, 28. jun, Rotari klub WienHofburg i kompanija S leasing. Trenutno nas pored navedenih donatora podržavaju i Trag fondacija i Građanske inicijative, a brigu o zdravlju naših šnajderki vodi laboratorija Medlab i poliklinika Consilium iz Novog Sada.

Svoje modele predstavili ste u saradnji sa Nešom Klikom na modnoj reviji Belgrade Fashion Week. Kako publika reaguje na ono što ste uradili?

Za dve godine koliko je prošlo od osnivanja, prešle smo dugačak poslovni put od izrade maski, posteljina, spavaćica, preko izrade lutaka u srpskoj narodnoj nošnji, do sopstvene modne kolekcije.

Imale smo čast da nas kontaktira direktor modne agencije Klik, Nenad Radujević, koji je prepoznao naš rad i pozvao nas da predstavimo svoju mini kolekciju na Beogradskom Fashion Weeku. Reakcija publike je bila divna i ohrabrujuća.

Ubrzo posle gostovanja na Fashion Weeku, sa Katalist fondacijom smo pokrenule kampanju za prikupljanje sredstava za našu prvu samostalnu modnu reviju. Zahvaljujući donacijama brojnih pojedinaca i kompanija poput Lidla, S leasinga, Apatinske pivare, Triglav osiguranje i drugih, prikupile smo novac za materijle, prevoz, ozvučenje i druge troškove. Napravile smo 36 različitih modela što je za nas bio ogroman profesionalni izazov. Samostalnu modnu reviju pod nazivom “Šnajderaj u Beogradu” realizovale smo sredinom ove godine. Naše modele nisu nosile samo profesionalne manekenke, već i naše aktivistkinje. Deo haljina smo uspele da prodamo odmah na aukciji, dok se deo još uvek nalazi u prodaji i dostupan je preko naših socijalnih mreža. Revija je naše žene učinila srećnim, ohrabrenim i ponosnim na zajednički uspeh.

Šta te čini srećnom na kraju dana? Srećna sam ako na kraju dana čujem od žena

izjave kao što su: „Ja sebe više ne smatram žrtvom“, „Naučila sam da krojim haljinu“ ili „Počela sam da radim u fabrici.“ Još sam srećnija kad me neka od žena izvede na kolače od svoje prve plate.

Tvoja formula uspeha?

Ne postoji formula za uspeh. Uspela sam ako sam pomogla nekome danas ili juče i ako ću biti u prilici da to učinim i sutra. Gde sebe vidite za pet godina i kako dalje mislite da razvijate socijalno preduzeće “Somborske šnajderke”?

Približava nam se 25. novembar, Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Uz podršku i žensku snagu supruge ambasadora Brazila, Daniele Vivaqua, tog dana planiramo da pokrenemo kampanju i aukciju naših haljina kako bismo prikupile sredstva za kupovinu objekta u Somboru u kome bismo smestili celokupnu proizvodnju Šnajderki

Sve je veći broj žena koje nas kontaktiraju jer su im potrebni naši programi. Nažalost, zbog ograničenih kapaciteta smo fokusirane na podršku ženama sa više dece i višestrukim povratnicama u sigurnu kuću. Još jedan od ograničavajućih faktora je naša proizvodnja koja je koncipirana od kuće, zbog čega žene koje žive u malim stanovima ne mogu da se priključe, jer su mašine, igle, makaze i buka preveliki rizik za decu, dok su gomile tekstila rizik od požara.

Naša proizvodnja se trenutno realizuje na pet lokacija. Rad od kuće povezan je sa problemima poput neadekvatnog prostora, osvetljenosti, jačine struje i buke. Pri tom je nemoguće organizovati bezbedne i podjednake uslove rada i obuke za sve žene, naročito za žene sa malom decom ili više dece. Ovo su ujedno neki od najvažnijih razloga zbog čega značajan broj žena žrtava ne može da sarađuje sa nama. Grupisanje postojeće opreme i proizvodnje pod jednim krovom bi nam stvorilo uslove za bezbedan rad i obuku većeg broja žena. Ostvarile bismo uštede u gorivu, komunikaciji i električnoj energiji. Formiranje Šnajderaj centra u Somboru značajno bi unapredilo kvalitet našeg dosadašnjeg rada i pružilo bi nam priliku da se posvetimo deci. S tim u vezi, želimo da u njemu uredimo i prostorije za igraonicu i učionicu, što bi praktično značilo istovremeni boravak majki sa decom.

U sklopu Centra bi radilo i pravno savetovalište uz pro bono podršku advokatske kancelarije iz Beograda.

Zahvaljujući OAK i Trag fondaciji, uspele smo da obezbedimo oko 10.000 dolara namenskih sredstava za adaptaciju objekta i nabavku nameštaja.

Ovom prilikom želim da pošaljem apel i pozovem pojedince, organizacije i kompanije da nam daju podršku u kupovini objekta u Somboru ili okolini.

Tema novembarskog izdanja RYLmagazina je “Mudro srce”. Šta kaže tvoje „mudro srce“? Da li ga slediš i osećaš na pravi način?

Ako ste u prilici da nekome pomognete, onda pomozite. Nemojte da propuštate priliku ili da okrećete glavu.

LIFE WITHOUT VIOLENCE

TAMARA RUDIĆ WAS BORN IN 1982 IN ZRENJANIN, WHERE SHE FINISHED ELEMENTARY AND MUSICAL SCHOOL, AS WELL AS GRAMMAR SCHOOL WITH EXCELLENT GRADES. SHE FINISHED COLLEGE OF VOCATIONAL STUDIES FOR EDUCATING PRESCHOOL TEACHERS – DEPARTMENT FOR PRESCHOOL TEACHERS IN SUBOTICA, FOLLOWED BY FACULTY OF EDUCATION IN SOMBOR – DEPARTMENT FOR CLASSROOM TEACHING. AFTER TAKING A BREAK FROM STUDIES FOR SIX YEARS, TAMARA CONTINUED HER EDUCATION BY ENROLLING IN MASTER STUDIES AT THE FACULTY OF EDUCATION IN SOMBOR –DEPARTMENT FOR METHODS IN TEACHING SERBIAN LANGUAGE AND LITERATURE. SHE FINISHED HER DOCTORAL STUDIES IN 2021 AT FACULTY FOR CULTURE AND MEDIA – COMMUNICATION SCIENCE DEPARTMENT, WITH TITLE OF HER FINAL PAPER BEING: POSITION OF MEN IN GENDER – RELATED SOCIAL CHANGES IN SERBIA AT THE BEGINNING OF THE THIRD MILLENNIUM (GRADE: 10) AS AN ADVOCATE OF LIFE-LONG LEARNING AND PERFECTING SKILLS, THIS YEAR IN OCTOBER TAMARA ENROLLED IN COLLEGE OF HEALTHCARE AND SOCIAL WORK IN BAČKI PETROVAC – SOCIAL WORK DEPARTMENT. SHE IS THE FOUNDER OF „SOMBORSKE ŠNAJDERKE” (SEEMSTRESSES OF SOMBOR), FOR WHICH SHE RECEIVED AN AWARD “CHANGES INITIATOR IN THE COMMUNITY FOR THE YEAR 2020” BY BELGRADE OPEN SCHOOL AND USAID. SHE IS A MOTHER OF TWO DAUGTERS, TATJANA AND ATINA.

Dr Tamara Rudić, when did you realize what your life’s mission was?

A: I would single out my two dearest and most important missions. My everyday life’s mission is to be a good mother and a role model for my children, and as founder of Seamstresses of Sombor, my other mission is to give other women an opportunity to start living, together with their children, a life without violence. I strive to transfer and share with other women the spark of self-confidence and courage that I have recognized in me. It is my belief that all of us women have the power to decide what kind of life we want for us and our children and consequently build that life with our own hands. You have founded Social Enterprise “Somborske šnajderke“(Seamstresses of Sombor) with an idea and mission to empower women that, after leaving the safe houses, do not have enough funds to continue living independently.

It is important to know that precisely because of the economic dependency that most women found themselves in the victim role. Economic empowerment of female victims is in my opinion one of the most important fields of support, but it is also a service that is missing from institutionalized social support, which ends when women and their children

leave the safe house system. The system is successful in temporarily housing and safely isolating a woman from a bully, provide her with psychosocial and legal support, but in the end misses the opportunity to permanently integrate her in the community in economic terms. Leaving the institutionalized support for women and children that were victims of violence for the most part means uncertainty. What is however certain is that almost 30 percent of women return to the bully. This is often a forced decision that a woman makes after being faced with a lack of her own income and inability to provide adequate accommodation for her and her children. Out of the total number of women returning to the bully, as many as 15 percent of them relive the violence that gets them placed in the safe house once more. The return of children to a hostile environment is linked with new traumas, running a risk of learning by model, i.e. adopting a behavioral pattern of either the bully or the victim. The Seamstresses are located at the end of institutionalized support process. We include women in education and enable them to work in the textile industry. We are securing funds for other ways of supporting women by selling the products made in the process of education of women, such as bedsheets, aprons, dolls,

costumes, dresses, etc.

What are the programs that the Seamstresses of Sombor provide?

We have, by experience, defined two programs.

The first one is a mentorship program in basic and advanced level, which is being run by our two trained female mentors. So far, 15 women have passed the program, thereby gaining basic and advanced skills in tailoring. We managed to help one woman start her own tailor’s shop, while 6 women got jobs in three textile factories in Sombor and its surroundings. There are currently three seamstresses undergoing training in sewing of leather and fur. Owing to this we are planning to expand our production to leather items and clothes. We started cooperation with Elementary and Secondary Education School “Vožd” from Belgrade, so our protégés could successfully finish education they started or get retrained to tailor - textile clothes model maker.

The second one is a Program of Independent Living Support, completed by 17 women. Goal of the Program is to provide material and nonmaterial support to women and children immediately after the institutionalized support ends. In connection with this, the Program strives to facilitate conditions for independent life of women and children out of reach of bullies. We have designed the program based on actual needs and are currently making it a reality through: adaptation of living space (procuring building materials and light construction services), furnishing the living space by obtaining appliances (washing machines, stoves, vacuum cleaners and similar household equipment), and covering part of basic utilities (water, electricity, telecommunications, internet, heating costs etc.), as well as educating children (obtaining textbooks and school supplies), we also help with buying food and sanitation supplies and cover part of hospital bills. The program is comprehensive so we also financed two driver’s tests. For the most part, we finance the program by selling textile products from our own production, but we are often joined and helped by socially responsible companies and individuals.

Who are buyers of your products?

In the very beginning, our first buyers were socially responsible companies, sister organizations, foundations, municipal administrations and tourist organizations. After two years of work, the customer base shifted towards businesses companies and small businesses. Shopping bags that we produce can be bought in Lidl supermarkets, our hand-made dolls are being sold in the United States thanks to The HRH Crown Princess

Katherine Foundation. We are proud of the fact that we manage to meet the demand of commercial buyers regarding quality, quantity, prices and manner of delivering our products. Our managerial skills are constantly being improved and we are gaining valuable experience through trading with commercial customers. These skills are paramount to us, being aware that only two to three percent of buyers react to the social background of products. Our fellow citizens still do not have awareness developed enough to realize that, by paying for goods and services of social enterprises, they are spending money in their own communities, simultaneously easing problems of socially challenged groups of people, who in our case are women and children that are victims of domestic violence. Who are donors that helped you so far?

When we founded the Seamstresses, initial procurement of equipment was enabled by The HRH Crown Princess Katherine Foundation, Lifeline Chicago, 28th June, Rotary Club Wien-Hofburg and company S Leasing. Currently we are also receiving funds from Trag Foundation and Civic Initiatives, while medical support is courtesy of from Medlab Laboratory and Consilium Polyclinic from Novi Sad.

You have presented your fashion clothes collection in cooperation with Nesha Click during Belgrade Fashion Week. How did the public receive what you’ve accomplished?

Since we founded the Seamstresses, we have come a long way in two years, from making masks, bedsheets, night gowns, fabricating dolls wearing national costume of Serbia, to presenting our own fashion clothes collection. We’ve had the honor to be contacted by director of Click Fashion Agency, Nenad Radujević who recognized our work and invited us to present our mini-collection during Belgrade Fashion Week. Reaction of the audience was wonderful and encouraging. Soon after participating in the Fashion Week, we have started, together with Catalyst Foundation, a funding campaign for collecting money for our first independent fashion show. Thanks to donations by numerous individuals and companies such as Lidl, S Leasing, Brewery Apatinska Pivara, Triglav Insurance and others, we have collected money for fabrics, transportation, sound system and other costs. We’ve created 36 different models, which presented an enormous professional challenge for us. An independent fashion show called “Tailoring in Belgrade” was organized by us during summer of this year. Our creations were not worn just by professional models, but also our protégés. We’ve managed to sell a number of our

creations during the fashion show itself, while the rest are still for sale and is available via our social networks. The fashion show made our women happy, encouraged and proud of mutual success.

What makes you happy at the end of the day?

A: I’m happy if at the end of the day I hear a reassuring statement by women, something along the lines of “I don’t consider myself a victim anymore.”, “I’ve learnt how to make a dress…” of “I’ve started working in a factory.”. What makes me even happier than that is when some of the women take me out to a confectionery shop form her first wage. Your success formula?

There’s no such thing as a success formula. I’ve succeeded if I helped someone today or yesterday, and if I’ll be able to repeat that again tomorrow.

Where do you see yourself in five years and how do you plan to further develop the Social Enterprise “Seamstresses of Sombor”?

25th November, an International Day for the Elimination of Violence against Women is approaching. With the support and woman power of wife to His Excellency the Ambassador of Brazil, Daniele Vivanqua, we plan to launch a campaign and auction of our dresses on that day. All income from the event shall go towards buying a building in Sombor, where we would house the entire Seamstresses’ manufacturing activities.

We are being contacted by an increasing number of women as they need our programs. Unfortunately, due to limited capacities we are focused on helping women with several children and repeated returnees to the safe house. Another limiting factor is that the manufacture takes place at home, making women that live in small apartments unable to join us, since sewing machines, needles, scissors and noise too great a risk for children, while piles of fabric are a fire hazard. Our manufacture currently takes place in five locations. Work from home is connected with problems like inadequate space, lighting, electric voltage and noise. Bear in mind that it is impossible to organize safe and equal work and training conditions for all women, especially for women with small children or several children. These are simultaneously some of the main reasons why a significant number of women that are victims of domestic violence cannot cooperate with us. By grouping the existing equipment and manufacture under one roof, we would create conditions for safe work and training of a larger number of women. In this way, we would save money for fuel, telecommunications and electricity. Establishing of a Tailoring Center in Sombor would significantly improve the quality of our work so far and give us the opportunity to focus our attention to children. Speaking of which, it is our wish to also furnish a playroom and a classroom within the center, which would enable us to house children as well as their mothers.

We plan to have a legal counseling service within our center with pro bono support of a law firm from Belgrade.

Thanks to OAK and Trag Foundation we have managed to secure about ten thousand US dollars of dedicated funds for adaptation of premises and purchase of furniture.

I am using this opportunity to ask for help of individuals, organizations and companies to support us in buying a building in Sombor or surrounding area.

Topic of November issue of RYL magazine is “Wise Heart”. What does your “Wise Heart” say? Are you following it and feeling it in the right way?

If you have an opportunity to help someone, use it and help. Don’t pass up that opportunity or look the other way.

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOURSELF

ŽIVOT U SKLADU SA SOBOM

PIŠE: VIOLETA SAKOVIĆ HARMANN

Odavno ljudima želim samo jedno - da imaju „Mudro srce“. Lepo je imati i dobronamerno, i ljubazno, i plemenito, i neustrašivo, i ambiciozno... ali imati mudro srce, početak je veličanstvenog života.

Početak mog veličansvenog života usledio je onog dana kada sam prihvatila činjenicu da sam «prolazna». Od tada se manje brinem, više igram. Manje raspravljam, više radujem. Manje spavam, više živim. Manje žalim, više zahvaljujem. Manje osuđujem, više volim. Manje čekam, više idem u susret. Manje suzdržavam, više uživam. Manje prisećam, više maštam. Manje nedostajem, više prisustvujem. Manje dangubim, više stvaram. Manje pričam, više slušam. Manje potiskujem, više osećam. Manje plačem, više se smejem. Manje se plašim i svakim danom sve više i više verujem jer osećam i znam da je život fenomenalno osmišljena kreacija u kojoj je vremena više nego dovoljno za sve, prvenstveno za to da se shvati koliko je divno i značajno biti rođen i koliko nema potrebe živeti u strahu.

Zato što smo prolazni kako mi, tako i sam život – treba živeti punim plućima. Teško mi pada da posmatram današnji svet i sve ove ljude koji žive život pod maskama. Pod markama, brendovima, trendovima. Ljude koji su se toliko udaljili od sebe, svoje suštine, svoje istine da se čitav fokus njihovog života sveo na fizički izgled. Skupu garderobu. Ogledanje u ogledalu. Fotografisanje lažne slike koju imaju o sebi.

Za razliku od njih, mudra srca ne prate trendove, ne uklapaju se u kalupe, već žive svoju kreativnost, istinu i slobodu. Mudra srca žive za osećaj. Za dobar osećaj. Mudra srca su okrenuta tišini i veri.

Baš juče sam razgovarala sa jednom takvom - mudrom, oslobođenom i predivnom ženom koja em što nije skidala svoj osmeh sa lica, em nije ni «obrisala» bore. Bore kao prirodan proces. Bore kao trag života. Bore kao uspomene. Bore kao prkos perfekcionizmu koji nam društvo nameće i zbog koga mnogi, umesto da žive, da se(be) ispoljavaju, da žive u skladu sa prirodom, padaju u depresiju jer nisu ono ko zaista jesu, već su promenjeni lični opis.

Dugo smo razgovarale i razmenjivale mudrosti, razmišljajući o tome kako bi bilo divno da živimo u svetu u kome se ljudi više raduju, više osmehuju, više udvaraju, više ugađaju, više ohrabruju, više vole, više prepuštaju životu umesto što mu se opiru. Živeti prepušten najlepši je stil života i najbolji način da se kroz život “prošeta” sa lakoćom, sa bezbrižnošću, sa poverenjem... Poverenjem da na svom životnom putu nismo sami, da smo vođeni i voljeni, da smo zaštićeni i da sve što treba da činimo je da pratimo dobar osećaj. Kada bismo dane započinjali molitvom “Daj mi, Bože, mudro srce da me vodi tako da sam uvek na pravom mestu, u pravo vreme, među pravim ljudima”, dani bi nam postajali sve fenomenalniji i fenomenalniji. Dani bi se kao takvi nizali u mesece, meseci u godine, godine u život.

PHOTO: UNSPLASH.COM

Život prepun ushićenja, uzbuđenja, radosti, zadovoljstva. Život vredan življenja. Život pun života.

Znate, onog dana kada sam osvestila svoju “prolaznost”, prestala sam da se opterećujem, da se brinem, da se pretvaram, da se upoređujem, da ispunjavam tuđa očekivanja. Počela sam da živim u skladu sa sobom. Onog dana kada sam počela da živim u skladu sa sobom i kockice mog života su počele da se slažu. Život je prestao da bude napor, postao je lakoća, zabava, avantura i skup neograničenih mogućnosti. Mogućnosti da se menjam, rastem, napredujem, da istražujem, saznajem, spoznajem, shvatam, prihvatam. A kada smo kod prihvatanja, mudra srca prihvataju život i sve životne situacije bez ljutnje, srdžbe, besa, samosažaljenja. Tako je, kako je. Kako god da je, uvek je dobro. Ako na izgled nije dobro, biće bolje. Uvek bude. Samo treba uvek i u svakoj situaciji tražiti razloge za zahvalnost životu.

A kada smo kod zahvalnosti, odavno se Bogu ne molim, već mu se zahvaljujem. A šta da mu tražim što mi već dao nije?! Dao mi je život, dao mi je pamet, dao mi je snagu, dao mi je veru, dao mi je nadu. Dao mi je voljene, dao mi je sve što mi za sreću treba. Ne tražim mu zdravlje, već svoje zdravlje čuvam – pazim šta jedem i ne dam da gnev i bes jedu mene. Ne tražim mu novacradim da zaradim. Ne tražim mu ljubav, već ljubav deljenjem množim. Ne tražim mu uspeh jer uspela sam onog dana kada sam začeta. A šta da mu tražim što mi već dao nije?!

Hvala ti, Bože, na svemu što imam. Ono što nemam, mogu da steknem. Sve što ne steknem, to mi i ne treba.

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR LINES

DAJEM TI

PHOTO: UNSPLASH.COM

Ako sam nešto naučila odmalena, to je da znanje i pamet ne čine mudraca. Čovek kroz životna iskustva, veru i molitve može postati mudriji.Često posle razgovora sa svojim klijentom ostanem sama i pitam se čemu čovek teži, koji je smisao njegovog života, zašto nema balans u primanju i davanju, zašto se ne prašta i gde se izgubila zahvalnost?

Čovek uvek sve zna - koliko mu novca treba, kakav posao želi, kakvog bi partnera, kuda bi putovao... A nikada ne zna da prihvati i objasni svoje godine, mogućnosti, nedostatke i svoje sposobnosti. Ni ja ne znam i dalje učim. Svi smo povezani. Moj dar se razlikuje od života koji živim Grešim, padnem, postidim se, ljutim, ali praštam sebi i drugima. Naše malo srce je ogromnokad uđete u njega, vidite sve te sašivene rane i koliko tu ima prostora za novi život. Znam da je teško postići jasnoću srca kad vam um iznese nekoliko logičkih dokaza o tome šta ne treba da uradite. Teško je osloniti se na mudrost srca jer je poverenje sve što imate. Svojim klijentima često kažem da se oslone na spontanost jer ona dolazi iz srca. Ako radite na sebi, slušajte svoje srce,

priznajte mu bol i ljutnju, čeznju i tugu i radite na tome. Ne možemo drugome da kažemo da oprosti ako mi sami nismo mogli da oprostimo nekome. Ne učimo druge ono što ni sami nismo naučili. Srce zna šta je najbolje za nas. Onima koji su me povredili sam otvorila vrata i zagrlila ih. Ljudima koji su me rečima vređali i omalova žavali sam oprostila jer nisu znali šta čine. I uvek kad u crkvi palim sveću za zdravlje, palim je i za neprijatelje da budu živi zdravi i u svom miru. Čuvajmo prijatelje i neprijatelje. Molitva čuva srce. Budimo ono što jesmo, a ne ono što imamo. Budimo zahvalni svakog dana, čak i ljudima koji nas razočaraju jer su oni naše lekcije.

Kako Bog kaže Solomonu: “Dajem ti srce mudro i razumno, kakvo nije imao niko pre tebe niti će ga imati posle tebe.” Srce nije samo da oseća, već postaje riznica mudrosti sa najlepšim zadatkom u nama - da razum obavije ljubavlju i učini nas nežnijima prema sebi i drugima.

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR HEART

SRCE KOJE VOLI

PAMETNO I PONOSNO

PIŠE: ALEKSANDRA PETROVIĆ, NOVINAR

Kako nastaje mudro srce? Srce koje voli, ali pametno i ponosno.

Razvoj srca od malenog nežnog srculenca u grudima nevinog deteta, neiskvarenog i šćućurenog u zagrljaju tople majke i heroja tate. Retki su srećnici koji odrastaju punog srca, okupani poljupcima i razmaženi od emocija, puno očekuju i u ljubavi traže maksimum. Ja sam jedna od njih, srećnica punog srca.

Prenesi dalje...

Pitanje na putu sazrevanja: Da li je mudro igrati igre ili pokazati iskreno svoje pravo lice i emocije?

Sada sa punih četrdeset i šest godina znam da igre ne valjaju, da je mnogo lepše imati iskren odnos u kome se izgovoreno i učinjeno stvarno i misli i oseća. Živeti bez glume i bez afektivnog ponašanja, koje zaista prezirem iz dubine duše.

Mudro srce nastaje i pulsira i svakim danom sve jače udara u grudima, zagrevajući odnos dve duše tako da nikada ne bude mlak, da se uvek dogreva i povremeno rasplamsava. Mu dro srce uči iz grešaka i ne ponavlja ih. Mudro srce ne čini ono što drugu polovinu nervira i boli, mudro bije u grudima i ne dozvoljava da se rastave dve polovine.

To je onaj osećaj kada te i posle suza i plača, svađe i ogromne ljutnje, nešto sprečava da odeš, da si i kada ne pričaš, ćutiš i ljutiš se, sigurna da ga nećeš ostaviti - to je osećaj kada se mudro voli.

Mudro srce pusti te da odeš, ali te ne zove, ne juri i ne moli, jer zna da ćeš se vratiti.

Mudrost je znati živeti, znati voleti i uživati u ljubavi koju dobijaš. Dati i primati ljubav čini mudro srce idealom kome mnogi teže.

PHOTO: UNSPLASH.COM

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR EXPERIENCE

STAZAMA MITOVA I VEČNOSTI

PIŠE: MARKO TOPIĆ

Nekada jednostavno želite da ugrabite priliku da otkrijete mistične predele koji kriju pravo bogatstvo tajni i iznenađenja milenijumima un azad. Tako je satkan i moj put kroz zemaljske predele koji su ukazivali na nove mogućnosti. Zahvaljujući višegodišnjem radnom iskustvu u inostranstvu u oblasti avijacije visoke kat egorije i hotelijerstva, kao i digitalnog mar ketinga, naučio sam kako najekonomičnije uživati u dalekim i popularnim delovima sveta, odvajajući za to jednu do eventualno dve prosečne plate.

Santorini je jedna od tih destinacija. Po pitanju kupališta, tu su interesantne plaže sa vul kanskim peskom koji je u obliku sitnog šljunka i u zavisnosti od lokacije može se videti beli, crveni i crni pesak i uživati na uređenim plažama koje su okružene plavim bojama čistog mora. Drevna nalazišta na Santoriniju, poput grada Tire iz 9. veka pre nove ere, koji se razvi jao do 1. veka pre nove ere, nalaze se na vrhu brda do kojih je moguće prići strmim stazama za sat vremena ako se izlazi iz naselja Perisa, a put nije nimalo jednostavan i nije ga moguće savladati u svakodnevnoj obući.

Pitanje koje se postavlja - ako je te staze čovek jedva mogao da savlada, sa kojom energijom i veštinama su uspeli da iznesu materijal kako bi sagradili grad, a zatim ideja da se izgradi bazilika i teatar još u 3. i 2. veku pre nove ere, uključujući i gimnaziju. Tokom helenističkog perioda, Grčkom se širio i kult Istoka i božan stva Egipta tako da je u drevnoj Tiri sagrađen i hram egipatskim bogovima i boginji Isis, Anu bisu i Serafisu. Grad Tira okružen je i hramov ima podignutim u čast boginje Afrodite, bogo

va Hermesa, Dionisa i Herkula, čije ostatke je moguće naći na toj lokaciji. Hram Artemidoru sa po površini ima uklesane simbole bogova koje su obožavali - orao za boga Zevsa, lava za boga Apolona i delfina za boga Posejdona.

Sa tog vrha, drevnog grada Tire, moguće je uživati u fantastičnom pogledu na Perisu i sletanje aviona na aerodrom sa druge strane brda i spustiti se uređenim putem do mesta Kamari i eventualno gradskim autobusom otići do drugih lokacija iz grada Fire koji povezuje sve delove ostrva gradskim prevozom. U cen tru Fire nailazi se na nesvakidašnji pejzaž sa čije visine prekookeanski brodovi izgledaju veličine igračaka dok plavo more upija prizor oko sebe prikazujući i druga ostrva Kikladi koja su jasno uočljiva, a kuće koje su nanizane visoko iznad površine vode nalaze se na obroncima stena sa kojih se pruža dramatičan prizor. Pešačkom stazom ili lokalnim autobu som, prvo mesto na koje se nailazi je Imerovilji, kada se ide 10 km dugačkom stazom ka Oji. Tokom dana se može uživati u razgledanju nestvarno uređenih ulica, crkava i stilizovanih vila u Pirgosu, Emporiju, Megalohoriju, Perisi ili Kamariju.

Za nastavak putovanja ka drugim ostrvima je najbolji izbor trajekt iz jedine luke za putnike i putnička vozila, a to je Ormos Atinios. Pu tovanje na palubi broda predstavlja posebno uživanje, a sledeća lokacija je najveće ostrvo Kiklada, Naksos, koje dočekuje svoje turiste sa čuvenim vratima Apolonovog hrama koji sa jedne strane gleda na centar grada, a drugim delom na more stlizovano ostrvima u daljini u vidu rama velike cirkularne slike. Neka od

najinteresantnijih naselja su Koronos, Filoti, Halki, Apeirantos i druga, koja je moguće vi deti u jednom danu u nekom od iznajmljenih prevoznih sredstava jer lokalni autobusi imaju ređe polaske do ovih mesta.

Ako zastanete da uživate u prirodnim lepota ma koje pruža Halki, na svega nekoliko minuta hoda nailazite na duh tradicije u autentičnom stilu vizantijske crkve Sv. Georgija iz 11. veka, kao i crkve Sv. Marine. U blizini ka mestu Moni je crkva Device Marije ili Drosiani, čije freske datiraju još pre 6. veka nove ere, okružena bogatim prizorom prirodne lepote, krošnjama maslinovog drveća i raznog cveća, sređenih staza koje se izlivaju u kamenom popločane putanje koje su tu vekovima.

Put vodi dalje ka mestu Filoti, koje će poslužiti za predah nakon obilaska jedne od najzahtev nijih staza planine Zas kojom je bog Zevs išao dok je bio mali, kada se krio u pećini od gor dog oca. Strma staza polazi od fontane D’Aria u kojoj hladna izvorska voda okrepljuje svakog avanturistu koji je krenuo u pohod bogovima. Sa druge strane je pogled na kotlinu koja se spušta od vrhova prstiju kada se dođe do ivi ce staze, sve do u podnožje nekih 400 me tara ispod. Bez odgovarajuće obuće nije pre poručljivo ići tom putanjom ka vrhu Zas. To je

najviša planina na ostrvu Naksos i Kiklada. Najintrigantnija lokacija jeste hram u čast boga Dionisa, koji je na tom tlu omogućio plodno vinogradarstvo i proizvodio odlično vino, okružen drevnim iskopanim bunarima, redovima maslinovog drveća, vinovom lozom i mnogobrojnim hramovina građenim od je dinstvenog mermera još od 14. veka pre nove ere. Te građevine su bile poplavljene od reke Biblos, koja je nekada u tom delu proticala, i su stalno iznova bile građene. Počev od 11. veka pre nove ere, preostali kamen i dalje je upotrebljavan za izgradnju svetilišta da bi ko načno u 5. veku nove ere hram bio pretvoren u crkvu u čast Sv. Georgija, koja je odolela po plavi tek kada je sazidana nova u potpunosti, u blizini mesta nekadašnjih hramova od preo stalog kamenja tih svetilišta. Crkva je otvore na za svakog putnika namernika. Kako mnoge crkve u svetu nose ime Sv. Ge orgija, tako i crkva-džamija nosi to ime u čast velikog ratnika u mestu Lod, blizu Tel Aviva, u Izraelu. Lod je inače mesto gde je odrastao Sv. Georgije, a u okviru same crkve-džamije se nalaze njegove mošti nad kojim se klanjaju svi vernici koji posete to sveto mesto. U Lodu i blizini se nalaze mesta koja treba posetiti pre povratka gradskim autobusom do Tel Avi

va. Prvenstveno su to drevni ostaci konačišta Han Al Halu, bazen Sv. Helene, koji je u stvari rezervoar star oko 1200 godina i po kojem je moguće ploviti čamcem, Rimski mozaik u cen tru Lodu koji datira iz 3. veka. Za ovu turu je neophodno par sati, a odatle se može krenuti ka drevnoj luci Jafa i uživati u drevnom gradu, gde se nalazi i toranj sa satom iz 1903. godine.

Dolaskom u Jerusalim susrešćete arhitekturu bogatu religioznim i tradicionalnim vrednosti ma. Tu se nalaze veoma posebna mesta koja predstavljaju najveću svetinju različitim vera ma kao što su: Hram Vaskrsenja Hristovog, u okviru koga se nalazi Grob Isusa Hristosa i ploča miropomazanja, džamija Al Aksa, sa Kupolom na steni, Zid plača, molitveno mesto Jevreja, gde mnogi vernici ostavljaju cedulji ce sa porukom upućenom Bogu. Takođe su srećemo istorijski značajne građevine i drevna mesta još od vremena dok je Isus hodao ulica ma ovog grada, uključujući šetnju stazom Isu sove Muke - Puta suza, lat. Via Dolosa, koju je Isus Hristos bio prisiljen da prođe pre svoje smrti.

Put suza se sastoji od XIV stanica, svaka od njih obeležava tačku na kojoj se odigrao značajan deo Isusovog stradanja. Svaka sta nica obeležena je rimskim brojem i opisuje do gađanja posvedočena od strane apostola i za

pisana u Svetom pismu. Pojedine stanice nije moguće posetiti jer su ih vremenom počeli ko ristiti u druge svrhe, poput I stanice koja je danas islamska škola. Prva stanica donosi mo ment kada Pilat osuđuje Isusa na smrt. Uprkos tome što je škola bila zatvorena, jedan čovek, koji je stajao u blizini, predložio mi je da pogledam unutrašnji prostor u okviru sadašnje škole i s punim poverenjem mi dao ključ od ulaznih vrata nakon samo par razmenjenih rečenica. Iznenađen zbog tog gesta, ušao sam u prostor škole i kada sam došao do dela svoda na vrhu stepenica, ugledao sam prelepi Jerusalim sa vrtovima i prizor džamije Al Aksa koja se isti cala u tom okruženju svojom zlatnom kupolom i ukrašenim zidovima. U Jerisalimu nalazi se i Sionska Gornica, mesto održavanja Tajne večere, kao i zatvor u kome je boravio Isus Hrist nakon Pilatove osude na smrt.

Izvan zidina grada su grob i Oskara Šindlera, Getsimanski vrt, Crkva Uspenja Presvete Bo gorodice u okviru koje je Bogorodičin grob, grobnica njenih roditelja Joakima i Ane, kao i supruga Josifa. Staro jevrejsko groblje nasta lo pre više hiljada godina je na lokalitetu iz među zidina grada i Maslinove gore, na kojoj se nalazi Kupola Vaznesenja odakle se Isus vazneo na nebo, zatim obližnja rimokatolička crkva Pater Noster, gde je prema hrišćanskom verovanju, Isus prorekao propast Jerusalima.

REFRESH YOUR ETNOLOGY

ETNOLOGY FEST 2022 - GIVE (BACK)

CREDIT TO HERITAGE COMMUNITIES (VRATIMO POŠTOVANJE UDRUŽENJIMA ZAŠTITE KULTURNOG NASLEĐA)

Međunarodni festival posvećen promociji nematerijalnog kulturnog nasleđa i zaštiti kulturnih identiteta 6. Etnology Fest održava se pod poktoviteljstvom i uz podršku supruge predsednika Republike, gđe Tamara Vučić, koja je na samom početku pozdravila prisutne.

„Kulturno nasleđe svake zemlje je temelj njenog identiteta, oslonac za razvoj savremene kulture. Kulturno nasleđe treba prepoznati kao razvojni potencijal, spajajući tradicionalno i moderno, stvarajući most između prošlosti i budućnosti. Novo čitanje nacionalnog stvaralaštva i nasleđa može zainteresovati mlađe generacije, približavajući im, tako, sopstveni identitet. Jedino ova nit, ovakva povezanost garantuje trajnost jedne kulture u vihoru globalizacije i potrošačkog društva.

Poznavati svoju istoriju, svoju kulturnu baštinu, one elemente koji su vekovima oblikovali naš identitet, znači prepoznavati važnost ideje da svoju tradiciju čuvamo i štitimo, da tuđu poštujemo i da razumemo da je u različitosti bogatstvo sveta” izjavila je gospođa Vučić.

Modnom revijom CULTURAL FASHION večeras je u prostoru Etnografskog muzeja svečano otvoren Etnology Fest 2022. Tri savremene dizajnerke - Monica Miller, Ciara Courtney i Marijana Andrić, dale su svoj modni odgovor na temu inspiracije

tradicionalnim odevnim predmetima Rumunije, Velike Britanije i Srbije. Monica Miller svoju kolekciju posvetila je rumunskoj bluzi IA, dok je Ciara Courtney nadahnuta škotskim tartanom. Srbiju je na ovoj jedinstvenoj reviji predstavila dizajnerka brenda pletenina Marijana Andrić, kolekcijom “Sirogojno Story by me”. Mini kolekcija kojom je autorka odala počast čuvenim pletiljama iz zlatiborskog kraja i najpoznatijoj dizajnerki pletenina na našim prostorim gđi. Dobrili Smiljanić, specijalno je urađena za ovaj projekat.

Reviji su prisustvovale mnoge poznate ličnosti…. ***

Ove godine, Beograd je ponosni domaćin projekta “Give (Back) Credit to Heritage Communities” („Vratimo poštovanje udruženjima zaštite kulturnog nasleđa“ ) i kulturne saradnje tri partnera, iz tri zemlje. Nosilac projekta je Udruženje La Blouse Roumaine IA, uz podršku Rumunskog instituta za kulturno nasleđe; Veliku Britaniju predstavlja Univerzitet za kreativnu umetnost Epsom, a Srbiju Gordana Grubješić PR SuperStar Culture. Projekat se realizuje u saradnji i uz podršku programa Kreativna Evropa Evropske Unije.

Autor festivala Goga Grubješić je Etnology Fest postavila kao trodnevni, etnom inspirisan kulturni događaj na kojem će se kroz različite forme izražavanja - modne revije, bazar i panel i ove godine ukazati na značaj, važnost i bogatstvo nematerijalnog kulturnog nasleđa, s naglaskom na vraćanje poštovanja udruženjima koja se bave tradicionalnim zanatima i odnosom savremenih dizajnerima i kreativnih industrijama prema njima. U toku dvogodišnjeg rada na projektu, kombinovane su naučne aktivnosti, kreativne rezidencije i komunikacione kampanje.

Naučni rad, organizovan je oko glavnih pitanja kojima se nastoji repozicionirati vrednost tradicionalnih zanata u okviru savremenog modnog sistema. Kreativne rezidencije su imale izuzetan uticaj, pre svega na lokalne zajednice, čuvare tradicionalnog nasleđa u razumevanju pitanja kojima se projekat bavi , a to je tzv. „prisvajanja kulture“. Raširenost kulturno prisvojenih proizvoda u današnjoj modnoj industriji je ogroman, čak i od strane velikih modnih kuća. Tako da se kroz razne stručne seminare pokušavao naći pravni okvir i poslovni modeli koji bi vratili poštovanje i dali na značaju autorima - stvaraocima, koji su do sada ostajali uglavnom anonimni, čak i bez novčane nadoknade za svoj rad.

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR BOOK

Kako si se odlučila da napišeš svoju prvu knjigu?

Odlučila sam da napišem svoju prvu knjigu kako bih podelila sve ono što znam i što je meni bilo, a i danas je od velike pomoći. Prvenstveno kako bih olakšala svojim klijentkinjama, a onda i drugim ženama put procesa rada na sebi, da imaju knjigu sa alatima, tehnikama i radnim listovima, koja će im služiti na njihovom putu ličnog rasta i razvoja, a koju će svako moći da razume, i neko ko tek kreće da radi na sebi i neko ko odavno radi na sebi.

Koliko je trebalo od ideje do realizacije?

Knjigu sam počela da pišem prošle godine, u zimu 2021. godine i relativno sam je brzo napisala i skockala. Nekako je ova knjiga sama želela da se napiše tako da je ceo proces rada na knjizi išao lako i trajao posvećeno oko pola godine. Ova knjiga je plod mog dugogodišnjeg rada na sebi, ali i sa klijentima. Knjiga u koju sam spakovala svoj decenijski rad i mudrost izmedju korica, alate i veštine koje su meni i mojim klijentkinjama služile i služe i dan danas.

Naslov tvoje knjige nosi naziv „Kako voleti sebe u eri Instagrama“. O čemu se zapravo radi? I kako je voleti sebe u 21. veku? Knjiga „Kako voleti sebe u eri Instagrama“ je vodič na putu izlečenja od nekorisnih uverenja i obrazaca do ostvarenja potpune ljubavi, slobode i unutrašnjeg mira, do najbolje verzije sebe. Plan transformisanja bola iz prošlosti, kakav god bio, u pronalaženju unutrašnje snage i slobode. U pronalaženju ljubavi prema sebi, kako da zavoliš sebe u ovoj eri Instagrama. Vodič koji će te osnažiti i pomoći ti da ljubav prema sebi bude postavljena na pijedestalu tvog života u ovoj eri kada vladaju pravila postavljena na platformama poput Instagrama.

Voleti sebe u eri Instagrama nije lako usred raznih poredjenja i predstavljanja nerealnog života na Instagramu, ali je moguće. Voleti sebe je ključ zdravog i srećnog života. Ljubav prema sebi nam donosi rad na sebi. Rad na svesnosti. Razumevanje i prihvatanje sebe. Ljubav prema sebi je osećaj koji imamo u sebi u svim situacijama. Ne samo u onim lepim koje vidimo u eri Instagrama, na Instagramu, nego i u onim manje lepim, kada se javi sumnja, krivica, kajanje… Na tom osećaju moramo svakodnevno da radimo. Da ga negujemo. Ljubav prema sebi nas uči da budemo jedinstveni, autentični, neponovljivi, da budemo sada i ovde baš takvi kakvi jesmo. Da znamo šta je ono što želimo, koje su naše potrebe, da prihvatimo svoje emocije i osećanja, da znamo da kažemo „NE“ i da nam je važno da budemo svoji i živimo u miru, u skladu sa svojim uverenjima i vrednostima. To je ljubav prema sebi koja se uči kroz rad na sebi i podršku.

Tvoja knjiga je bila i na ovogodišnjem Sajmu knjiga. Kako si zadovoljna njenom vidljivošću i čitanjem?

Prezadovoljna sam kako je prošao moj prvenac na sajmu knjigu i podrškom mojih čitalaca koji su došli da kupe moju knjigu i da me podrže, kao i meni dragih ljudi. Knjiga je privukla veliku pažnju.

Posebno sam srećna zbog sajma knjiga, jer dve godine nismo imali sajam knjiga, pa smo se svi uželeli.

Ko su tvoji čitaoci iliti čitateljke? Devedest pet posto moje publike su čitateljke, mada ima i čitalaca, iako mali broj, samo pet posto. Moje čitateljke su žene koje žele da nauče kako da vole i podrže sebe. Da osete mir, sreću, da vide svrhu svoje prošlosti, a ne

žaljenje. Žene koje žele da spoznaju alate koji će im olakšati rad na sebi i dobiju razne uvide na svom putu promene.Žene koje žele da čuju i neku drugu priču i neko drugo iskustvo i shvate da nisu same.

Da li je teško danas naći izdavača?

Moram da priznam da mi nije bilo teško, jer sam ulazeći u ceo proces znala šta želim i od knjige i od izdavača. I kada sam birala svojuizdavačku kuću „Čigoje“ na prvom mestu mi je bilo važno da smo svi jedna velika porodica, da profesionalno obavljaju svoj posao i da imam njihovu podršku.

U kome delu si najviše uživala tokom pisanja knjige, a koji deo ili naslov ti je najteže pao?

Uživala sam u celom procesu knjige, posebno u mojim pričicama, kada sam prenosila svoje iskustvo, jer želim da svaka žena zna da nije sama i da neko drugi prolazi kroz slično iskustvo iako možda ne priča o tome. Takodje sam uživala dok sam pisala pitanja za radni list na kraju nekih poglavlja knjige, kako bi svaka žena imala uvid na kom se „mestu“ trenutno nalazi, šta može da poboljša… Možda mi je najteže palo da napišem kraj knjige. Imala sam ja još mnogo što šta da napišem, ali sam to ostavila za sledeću knjigu, mislim da je 221 strana dovoljna za prvenac, tako da mi je taj kraj najteže pao.

Šta je tebi najviše poslužilo na putu ličnog razvoja?

Na mom putu ličnog razvoja koji traje i dan danas, jer nekako mislim da kada jednom krenemo da radimo na sebi, to traje čitavog života, uz naravno pauze koje su potrebne za procesuiranje… služe mi knjige, razne edukacije, radionice i obuke koje sam pohadjala, a neke pohadjam i danas… Coaching, NLP, telesna psihoterapija, energo emocionalna transformacija, meditacija, sistemske konstalacije, psihoterapija, pozitivna psihologija i mnoge druge.

Tema novembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Mudrost srca“. Koliko je tvoje srce mudro i da li ga pratiš?

Ne znam da li je tema inspirisana predivnom knjigom Henri Milera „Mudrost srca“ ili vežbicom koja se takodje tako zove, ali je tema fenomenalna, jako važna za svakog od nas. Spojiti mudrost i srce. Radom na sebi svih ovih godina sam naučila da slušam i pratim svoje srce. Da sve što radim, radim iz srca i duše. A iskustvo me je naučilo mudrosti, tako da mogu slobodno da kažem da sam se naučila mudrosti srca i koliko je važno da svoje srce mudro osluškujemo i pratimo, jer jedino tako smo u miru, srećni, ispunjeni i jedinstveni.

PHOTO: UNSPLASH.COM

REFRESH YOUR FILM

28. Festival autorskog filma

OD 25. NOVEMBRA DO 2. DECEMBRA

28. Festival autorskog filma (FAF) biće održan od 25. novembra do 2. decembra u Beogradu i širom Srbije.

Vizuelni identitet festivala posvećen jeŽan-Lik Godaru, velikanu francuske i svetske kinematografije. Najznačajniji predstavnik „Novog talasa” i jedan od najuticajnijih autora ostaće zapamćen po svojim smelim i snažno političkim delima među kojima su „Do poslednjeg daha“ (1960) i „Ludi Pjero“ (1965), ali i po večnoj želji za traganjem za novim filmskim jezikom.

Plakat festivala je dizajnirao Marko VuletaĐukanov (aka Floating Bstrd). Za svoje vizuelno rešenje ovaj beogradski umetnik je rekao da je bio inspirisan filmom „Ludi Pjero” i plakatom na kome se nalazi upečatljiv lik ŽanPol Belmonda.

„S obzirom da će festival deo svog programa posvetiti Godaru plavo lice sa originalnog plakata sam vizuelno prikazao kao da je obrisano, jer Festival autorskog filma i jeste mesto gde se odbacuju uzori i kreće u nešto svoje,” istakao je Vuleta.

Na FAF-u će biti održana tribina posvećena Godarovom opusu, kao i projekcija filma „Zbogom jeziku” (3D).

Festival autorskog filma će i ove godine predstaviti najbolja savremena filmska ostvarenja koje odlikuje jedinstven stil i različiti tematski koncepti autora i autorki. Publika će imati priliku da pogleda pobednike svetskih

festivala, kao i filmove reditelja koje šira javnost voli i odlično poznaje. Kroz filmske priče će nas voditi centralne programske celine, glavni i takmičarski program, dok će selekcije Hrabri Balkan, Bande à part, Sirovo i Mreža jadranskih festivala predstaviti nove tokove u autorskom filmu.

Glavna lokacija festivala biće mts Dvorana, dok će projekcije filmova biti održane i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Domu omladine Beograda, Bioskopu Fontana, Jugoslovenskoj kinoteci, Domu kulture „Studentski grad” i bioskopu Cine Grand Rakovica.

Sve informacije o festivalu biće uskoro objavljene na sajtu www.faf.rs. Festivalski program može se pratiti i preko zvaničnih naloga na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

TEKST: PR

REFRESH YOUR ART

Свечано је отворен 59. Октобарски салон (Београдски бијенале) у простору Салона Музеја града Београда у Булевару краља Александра 30, исказима секретарке Секретаријата за културу Града Београда Наташе Михаиловић Вацић, помоћника министра у Министарству културе и информисања Републике Србије Радована Јокића и Данице Јововић Продановић, чланице Одбора Октобарског салона и кустоскиња Културног центра Београда. Госпођа Михаиловић Вацић истакла је посвећену намеру да се у даљи развој Октобарског салона, али и саме форме ове манифестације, укључе уметници и стручна јавност, као и широка јавност којој је овај програм намењен. Господин Јокић је нагласио неизоставну подршку и посвећеност Министарства културе и информисања РС најважнијој манифестацији савремене визуелне уметности у Србији, као и да ће Октобарски салон и надаље уживати подршку у развијању и тражењу иновативних форми одржавања и артикулисања савременог стваралаштва. Госпођа Јововић Продановић истакла је важност одлуке коју је донео Одбор Октобарског салона, да се у кратком року и изузетно захтевним околностима рад на овогодишњем издању додели колективу Културног центра Београда. „Овогодишње издање, у навечер шездесетом издању планираном за 2024. годину, посвећено је преиспитивању дуге и непрекинуте историје Октобарског салона од 1960. године.”

Даницa Јововић Продановић сагласила се са господином Јокићем да нас Октобарски салон такође суочава са важним питањем непостојећег одговарајућег репрезентативног излагачког простора за овако важне манифестације какав је Октобарски салон. Поред недавно отвореног Салона Музеја града Београда, синоћ су представљени радови у простору Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Легату Војислава М. Јовановића Марамбоа, у павиљону на Цветном тргу, као и мурал и билборди изведени у јавном простору, уз два рада објављена у јучерашњим новинама Данас (примерци подлистка биће доступни у излагачким просторима). Богати програм наставља се данас, у суботу и недељу, а детаљне информације могу се наћи на интернет-страници oktobarskisalon. org. Све изложбе биће отворене до 4. децембра, а улаз је бесплатан. Међутим, изложбене целине ће се отварати сукцесивно, па нас отварање наредне целине (друге од пет) очекује следећи четвртак, 27. октобра у Клубу РТС (у згради Радио Београда) и Арт Хаб Кула, као и е-читаоница МСУБ где ће моћи да се приступи свим каталозима Октобарских салона од њеног оснивања до данас.

VERA

VERA JE NADA.

NADA JE LJUBAV.

LJUBAV JE I VERA I NADA. SNAGA JE NADA.

NADA JE SPASENJE.

SPASENJE JE ISCELJENJE.

ISCELJENJE JE SJAJ.

SJAJ JE NOVI RAJ.

PHOTO: STEFAN SOKOLOVSKI