RYL, 65

E - M A G A Z I N E

ISSN 2406-2030

RYL REFRESH YOUR LIFE BROJ #65, OKTOBAR 2020.

PHOTO: IVANA ÄŒUTURA

LA MAGIA DELLA VITA

6 PHOTO: CHRISTINA CZETTL

UVODNIK

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

7

LA MAGIA DELLA VITA Uzmem tako prstohvat zlatne prašine, pomešam je sa trenutnom stvarnošću koju živim i podignem taj momenat na sledeći nivo, na nivo uzvišenosti, lepote, dostojanstva, filma, ljubavi, magija počinje nesmetano da živi. Udahnem tako akciju koja daje rezultate.

Stvaram iz ničega. Podignem detalj na pijedestal, na šampionsko mesto i odam mu počast, jer je on taj koji nosi moju priču. Raduje me svaka situacija, raduju me dobri ljudi čije se duše prepoznaju i grle svaki put kada se sretnu. Budite veliki u svojoj dobroti. Dozvolite srcu da raste nesmetano kroz vašu sreću i sreću drugih. Uplovite u more ljubavi i budite ljubav.

njihove portrete, kao i mesta koja one vole.

Koliko samo lepote i magije ima svaki odlazak na photoshooting, rečima je neopisivo. Ali ja srcem i stomakom osećam i razmenjujem tu energiju sa ženama iz celog sveta koje žive Beograd, koje žive u Beogradu, a došle su sa svojim supružnicima koji su ambasadori, ili rade u nekim inostranim kompanijama u Beogradu, ili su se udale za Srbe i svoje gnezdo ovde svile. One vole Beograd i žele da pošalju divnu slike Srbije kroz knjigu van naših granica.

Ja sam srećna žena jer tu njihovu radost prikazujem na fotografijama. Univerzum, Bog me uvek nagradi i da mi neke projekte o kojima nisam ni sanjala, a toliko su lepi. Jedan dan Christina mi šalje poruku da fotkamo našu Naučila sam, da dobro ste pročitali, naučila autorku u njenoj kući u Puškinvoj pored slika sam da budem ljubav i da je osećam prema srpskih slikara. Rekoh joj ok, stižem na vreme. svima i svemu. Volim čoveka iznad svega jer Volim Puškinovu ulicu na Senjaku i posebno „čovek je čoveku lek“, a ne vuk. Kada tako jednu kuću koja odiše lepotom, aristokratijom, postavite paradigmu, znate i kako je živeti, a snagom. Za Božić je najlepše okićena. Uvek onda stvarate i magiju svuda oko sebe. Živite sam se pitala ko li živi u njoj i kako bih želela svoj bestseller i vaš put je put kojim se ne samo da uđem u nju i zavirim u svaki kutak. I gle ređe ide, već je on original vaših promišljanja, čuda, gle magije, naša junakinja živi u toj kući stanja, snage, moći. Budućnost nije nikom iz snova i ulazeći u nju priznajem joj kako sam predodređena nego leži uprvo u moći da je godinama htela da provirim i osetim dah kuće. promenimo, iskreiramo.

Da, to je ta magija, to je taj film koji mi se dešava kada želju pustim da leti nesmetano i da se Zato se ja konstantno igram, plešem, u jednom momentu realizuje, materijalizuje. upoznajem razne ljude na raznim meridijanima, Vlasnica nas je ponudila proseccom, a ja sam razgovaramo o njihovim uspesima, nazdravila kući koja oduzima dah zbog svoje neuspesima, ličnom rastu, učim od njih i istorije, priča, tuđih sudbina ljudi koji su živeli koračam u svom tempu. u njoj. Dozvolite magiji da se dešava, dozovlite Nanižem današnjicu kao perle i okitim se! Ne čudima da budu još čudesnija, dozvolite sebi bojim se, primim je smelo, onako kao dete koje da živite mgiju života. Ja sam dozvolila i živim se sa žarom igra u parku. Jer žar je taj koji je. Uskoro knjiga „Belgrade Through the Eyes plamti. A onda me nevidljiva ruka sudbine vodi. of Foreigners“.

Radimo jedan divan projekat, knjigu „Beograd ANIMA MUNDI kroz oči strankinja“ Međunarodnog kluba žena u Beogradu. Projekat u klubu vodi Christina Czettl, Austrijanka koja već 14 godina živi u Beogradu. Kao članica kluba, fotografišem naše autorke strankinje na njihovim omiljenim lokacijama u Beogradu. Njih 23 zadale su mi 23 tačke i ja ih sa velikim žarom fotkam E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

8

RYL 065

RYL ÄŒITAJTE I NA PORTALU NOVINARNICA

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

9

IMPRESSUM E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030

LIČNOSTI Vojislav Vojkan Borisavljević

IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd

Marko Ćulum

ART DIREKTOR Boris Cupać

Milan Marković Gorazd Čuk

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

Gvantse Keshelava

Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)

Vladimir Lalić Brankica Žilović Šoven

LEKTORI

Aleksandra Popović

Dijana Krtinić, Marta Vojnić Purčar, Dejan Vicai (za tekstove na engleskom)

PHOTO

AUTOR KONCEPTA MAGAZINA

Anima Mundi

Anima Mundi

Pixabay.com Usplash.com

SARADNICI U OVOM BROJU Tatjana Soldatović

KONTAKT

Igor Jagić

WEB: www.ryl.rs

Ceca Marjanović

MAIL: rylmagazine@gmail.com

Irina Koliesova Tatjana Mrkić Vladimir Cerović Dejana Stanković Vladimir Cerović Maja Pakić Tatjana Jakić Dražen Prćić Dragana Stojić Biljana Vasojević Slađana Pajić KOLUMNISTI Elizabeta M. Toplak

b

Refresh your life

v

RYL_MAGAZINE

REDAKCIJA NE ODGOVARA ZA SADRŽAJ OGLASA! REDAKCIJA I IZDAVAČ NE ODGOVARAJU ZA SADRŽAJ I ISTINITOST TEKSTOVA I REKLAMNIH PORUKA. REDAKCIJA I IZDAVAČ NE ODGOVARAJU ZA ŠTAMPARSKE I NENAMERNE GREŠKE. REDAKCIJA NIJE OBAVEZNA DA VRAĆA I ODGOVARA NA PRIMLJENE RUKOPISE, FOTOGRAFIJE I ELEKTRONSKU POŠTU. TEKSTOVI I FOTOGRAFIJE SE OBJAVLJUJU ISKLJUČIVO BEZ NOVČANE NAKNADE.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

10

LIÄŒNOSTI U OVOM BROJU

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

11

GORAZD ČUK

GVANTSE KESHELAVA

TATJANA JAKIĆ

DRAŽEN PRĆIĆ

VLADIMIR LALIĆ

BRANKICA ŽILOVIĆ ŠOVEN

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

12

PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

13

REFRESH

YOUR SPIRIT

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

14

MAGIJA ŽIVOTA JE ŽIVETI SVOJE MOGUĆNOSTI

PIŠE: DRAGANA STOJIĆ Neko će se sada upitati o kakvim to mogućnostima pišem kad svet ide u pravcu teskobe, ograničenja i patnje. Ako bismo zaista živeli stav da je život odsustvo mogućnosti, on nas, sam po sebi, ograničava, sputava i zaustavlja.

A teskobu je lako živeti. Žališ se po ceo dan, govoriš sebi kako je teško, kako se ne može napred, kako te drugi ograničavaju, kako drugi ne umeju, kako drugi ne vide koliko vrediš. Uviđaš kako se čuda dešavaju drugim ljudima, život im teče, a ti se pitaš zašto se tvoj ne kreće.

I stojiš u mestu, i naravno da ne vidiš svoje mogućnosti.

Kada sam previše za svoj ukus, stajala u mestu, baš tada mi je bilo potrebno da promenim način na koji doživljavam život, ali pre svega sebe samu. Mogućnosti kreću od nas samih i tada se

menja i ono što vidimo oko sebe.

Tada se počne dešavati magija u partnerskim odnosima, magija poslovnog napretka, roditeljstva, zdravlja i bogatstvo odnosa.

Zato je rad na sebi važan. . Živeti stav da čaroliju života ipak čine naše lične autentične mogućnost,i doneće istraživanje sebe i život u istini.

Zato je magija života pitanje ličnog stava i odnosa prema samom životu.

Zato tu počinju sve mogućnosti. Jer život nam vrati ono što mi sami osećamo i što jesmo. I biću konkretna, iskrena prema sebi i prema vama i prenosim vam moje iskusto ali i iskusto ljudi sa kojima radim.

Za magični život svojih mogućnosti je potrebno: Da prihvatimo da u tom nekom trenutku živimo život koji nam se baš nešto i ne sviđa

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

15

Prihvatajući „ kako je tako je“, potrebno je pitati sebe: „Kakav život ti se sviđa’“, što nije lako definisati baš odmah. Tu je važno postaviti temelje kakav želim da BUDEM, a ne šta želim da IMAM. BITI, značilo bi proširiti svoj potencijal.

Tim potencijalom, STVARATE to o čemu maštate.

Posle toga je potrebno raditi na tome da zaslužujem da budem najbolja verzija sebe, da bih stvorila život kakav želim . Tu postoji jedna zamka, jer svi na nivou svesti mislimo da zaslužujemo sve najbolje, ali na nivou podsvesti ipak postoje prepreke Raditi na tim preprekama, zahtevalo je uključivanje stručne osobe i vođstvo, što mnogi sebi ne dopuštaju misleći da sve znaju. Sto puta se dokazalo da je najgori oblik neznanja da milsite da sve znate.

Investiranje u sebe, to je taj korak ka mogućnostima. Mnogi bi istom glavom kojom prave probleme, da nađu i rešenje, a to ne ide.

Investirati u sebe značilo je mnogo edukacija iz oblasti psihologije, različitih coach- eva, i domaćih i inostanih, značilo je putovati van zemlje na skupove, radionice i treninge. Učiti učiti, i rezultat toga su moje dve knjige, na koje sam veoma ponosna.

Promeniti način razmišljanja, umeti zaustaviti sebe u mislima koje ne donose život koji želimo.

To izgleda jednostavno, ali probajte što pre.

Neka vas inspiriše podatak da 70% naših misli se bavi prošlošću, kritikovanjem, pitanjima da li smo dovoljno dobri, sumnjama i mislima o izgovorenim rečima drugih. Svaka misao je energetska forma kojom kreiramo ono što dolazi u naše iskustvo. Pa sad birajte sami. Ja sam izabrala da biram dobro.

Osloboditi se ograničavajućih šablona je velika tema do života u mogućnostima.

Na tom putu dođemo do zahvalnosti jer shvatimo da nam je život slao lekcije i dok ih nismo savladali stalno su se ponavljivale iz početka. Kad živimo zahvalnost, teskoba popušta. Postanemo zahvalni sebi što postojimo, pa iz te zahvalnosti shvatimo da postoje u nama osobine koje nam se ne sviđaju, a i ne priznajemo ih sebi. Opet ih prihvatimo i pretvaramo u osobine koje nam koriste da idemo napred.

To je obajašnjeno u mojoj knjizi „Tvoja Nova Šansa“. Stvarno mislim da su velike šanse za stvaranje novih mogućnosti u našim vrlinama.

Nema magije života bez vrlina.

Zatim je potrebno i da oprostimo sebi što smo tamo gde jesamo i što nisamo još uvek stigli do mesta gde bismo želeli biti. Danas sam baš na tom mestu gde sam želela biti, i trebalo je preživeti taj sudar unutrašnjih svetova. Za to vam je potrebna velika snaga.

Tom snagom sam donosila važne oduke, tom snagom ćete praviti izbore i učiti sebe da je SVE U REDU, šta god da odlučite. Magija života je dopustiti sebi grešku, što vas vodi više napred

PHOTO: UNSPLASH.COM

nego ne grešiti ili se kajati što nikada niste ni probali Svet mogućnosti stvara se i izboru ljudi sa kojima ste. Moj stav je da je svaki čovek moj učitelj.

Nikog nisam upoznala a da nisam videla razlog zašto je baš takav stigao pred mene. Nisam naučila samo od onih koje nikada nisam srela.

Mnogi koje smo sretali su nam zadali bol. Ostati u tom bolu je teskoba. Zato je važno osloboditi sebe prošlosti, i ne živeti život žrtve.

Magija života je i u rečima koje izgovaramo i sebi i drugima. Neprestani kritikovanjem sebe je takođe otvaramo prostor teskobi.

A samovrednovanjem i preuzimanjem odgovonosti otvaramo šire polje mogućnosti.

Kada sam prestala da kritikujem sebe otvorilo se i polje unutrašnje Ljubavi.

Unutrašnja Ljubav je izvor za mogućnosti. Tom unutrašnjom ljubavilju se kreiraju najfantastičnije stvari. To je objašnjeno u mojoj knjizi „Kreiranje Radosti“.

Osećanje vlastite ispunjenosti, osećanje da radite stvari najbolje za sebe, osećanje da ste voljeni od života i otvoreni da učite i da primate uvide od života - otvoriće vam sve puteve.

Za sve to vam je potrebna unutrašnja Ljubav.

Dajte sebi vremena, jer sve o čemu pišem je veliki rad koji je proces i ne dešava se u par dana.

Ne odustajte od sebe i ljubavi u sebi.

Magija života je umeće upravljanja sopstvenim životom koje nije moguće bez unutrašnje ljubavi.

Upravo s tom ljubavlju sada pišem o Magiji Života u koju duboko verujem.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

16

PHOTO: TOPČAGIĆ PIXABAY.COM PHOTO: MAJA MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

17

ONA, ŽENA ZMAJ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

18

ONA TRČI DOK NE POLETI PIŠE/FOTOGRAFIJE PORTRETA: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

GVANTSA KESHELAVA JE GRUZIJSKI DIPLOMATA U SRBIJI. DIPLOMIRALA JE U LITVANIJI, U VILNJUSU, GDE JE I ŽIVELA 10 GODINA. POSTALA JE ČLAN MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA GRUZIJE, KAO DIPLOMATA, 2016. GODINE. UNAPREDILA JE SVOJE DIPLOMATSKO ZNANJE NA DIPLOMATSKOJ AKADEMIJI U BEČU I SINGAPURU. GVANTSA KESHEVLAVA TEČNO GOVORI ENGLESKI, LITVANSKI, RUSKI I ŠPANSKI. TRENUTNO, UČI SRPSKI I HRVATSKI JEZIK.

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

19

Kako ste reagovali kada ste saznali da ćete da se predstavi drevna istorija Gruzije, njena raditi u Srbiji? bogata kultura, legendarna kuhinja i svetski poznata tradicija gostoprimstva.

Osećala sam se entuzijastično i počastvovano.

To je bio moj prvi angažman i morala sam da se Energično promovišemo sve ono što možemo potrudim da pre svega ispunim svoja očekivanja da ponudimo. Tokom godine, održane su što se tiče takvog izazova. brojne degustacije vina, prezentacije o Gruziji kao sigurnoj i popularnoj turističkoj destinaciji.

Gruzijska ambasada otvorena je 2019. godine Na sajmu „BeoWine“, prvi put je predstavljeno u Beogradu. Da li mislite da je to unapredilo poznato gruzijsko vino. Veoma je egzotično, ali srpsko-gruzijske odnose? neistraženo zadovoljstvo na Balkanu, a posebno u Srbiji. Uprkos tome, bila sam prijatno iznenađena Gruzijska ambasada je otvorena 2019. godine, visokom svešću i znanjem posetilaca o drevnim preciznije u martu. U ovom relativno kratkom vinarskim tradicijama u Gruziji koje su stare i do vremenskom periodu, uspeli smo da budemo 8000 godina. otvoreni, vidljivi i inovativni. Uspostavili smo gruzijsko-srpski dijalog o EU integraciji koji je od Dobrotvorne inicijative za potrebe srpskog velike važnosti i koristi za obe strane. Održan je naroda se uvek čuju i podržavaju. Davanje je niz poslovnih foruma, kako u Beogradu, tako i u veoma važno. Uključeni smo u dobrotvorne Tbilisiju. Srećni što smo možemo da podelimo bazare koje godišnje organizuje MŽK Beograd. iskustva i naša znanja sa srpskim kolegama Oni rade sjajan posao. Prošle godine, imali smo u oblasti javne uprave. Kao rezultat odlične mali gruzijski kutak ispunjen tradicionalnom saradnje, na osnovu razmene gruzijskog znanja, hranom i, naravno, vinom. Veoma sam ponosna prošle godine u Lazarevcu je otvoren „stop-šop“. da je uprkos relativno maloj količini asortimana, Međusobni odnosi između naših zemalja imali su Gruzija ipak postala jedna od solidnih učesnika u veoma pozitivnu dinamiku u poslednjoj deceniji. dobrotvornim akcijama.

Međutim, prisustvo u Srbiji nam daje širu sliku i mogućnost da istražimo nove načine saradnje Kako provodte dane u Beogradu? Prvenstveno već dobrostojećeg odnosa. To je odlična prilika kao diplomata, pa onda kao majka? Da li možete E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

20

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

21

da uskladite sve svoje obaveze?

Moj dan uvek počinje u 6:30, ali svaki je drugačiji.

Uprkos neprospavanim noćima, pokušavam da izvučem maksimum iz svojih dana. Većinu vremena i energije posvećujem sinu. Odbijam da angažujem dadilju. Ipak, na poslu sam veoma zauzeta i posvećena. Ova pandemija je omela moje planove da nastavim učenje srpskog jezika i da napokon preuzmem rizik i naučim jahanje.

Balansiranje posla i zadataka majke mi je do sada najveći izazov. Moj životni moto je „Trči dok ne poletiš“. Ja sam perfekcionista u svemu što radim. Verujem da pravi uspeh dolazi samo kada se obavežete da ćete postati izvrsni u onome što radite. Biti uspešna zaposlena mama je otkriće koje ću istražiti u narednim godinama.

Rodili ste sina u Beogradu, a njegovo drugo ime je Sava. Šta vas je inspirisalo na to?

Nedvosmisleno istorija koja stoji iza Savskog hrama. Verujem da ime može oblikovati našu ličnost. Može dati tačne karakteristike, energiju, pa čak i auru čoveku kao njegovo značenje. Moj muž i ja smo tražili krsno ime za našeg sina, nešto što bi bilo simbolično za Gruzijca rođenog u Srbiji. Odabrali smo ime gruzijskog Svetog Sabe, što je na srpskom Sveti Sava.

Gruzijci, baš kao i Srbi, imaju duboku i pravu veru. Pravoslavlje je uvedeno u trećem veku i to je učionio Sveti Nino, koji je došao iz Kapadokije i prosvetio Gruziju. Ovaj datum čini moju zemlju jednom od najstarijih pravoslavnih zemalja na svetu. Gruzijci su veoma ponosni na svoju istoriju, kao što sam i ja. Uprkos činjenici da su naše zemlje smeštene na suprotnim stranama kontinenta, imamo mnogo zajedničkih stvari.

Porodica i jaka vera u Boga su koren snage naših naroda. Srbi imaju lepo tradiciju slave. One porodice kojima je slava Sveti Đorđe znaju da on ima posebno mesto u srcu svakog Gruzijca.

Moji srpski prijatelji kojima je slava Sveti Đorđe smatraju moju zemlju svojom drugom domovinom. Ali, verujte mi, Gruzija ima veliko srce, ima mesta za sve.

Kako se osećate kao ženski diplomata jedne male države?

Ponosno, odlučno i samouvereno. Ne može biti drugačije. Dolazim iz zemlje kraljice Tamare koja je gruzijsku državu dovela do vrhunca svoje moći. Često je i zovemo Kralj Tamara kako bismo naglasili njen položaj prve i jedine žene koja je vladala Gruzijom i donela zlatno doba u našu zemlju. Žene u Gruziji imaju veoma važnu i snažnu društvenu ulogu. Bila je jedna od prvih država na svetu koja je osnažila žene i osigurala im biračko pravo. Sada je među retkim državama koje imaju ženske vladare i

prva u regionu. Spomenik Majke Gruzije (Kartlis Deda u Gruziji) koji stoji u Tbilisiju, u nacionalnoj haljini, simboliše lik snažne i istovremeno nežne gruzijske žene na nabolji mogući način: U svojoj levoj ruci drži flašu vina kojim pozdravlja sve one koji dolaze kao prijatelji, a u desnoj mač za sve one koji dolaze kao neprijatelji.

Koji je najveći izazov za ženskog diplomatu u profesiji kojom dominiraju muškarci? Ženama nije uvek bilo lako da uđu u različite profesionalne sfere jer su brojni poslovi uvek bili rezervisani za muškarce. Glavne pozicije još uvek pretežno imaju muškarci. Ova neravnoteža može stvoriti osećaj neprepoznavanja. Ali, kako primećujem, sve više i više zemalja se drži trendova savremene diplomatije u kojima su muškarci i žene ravnopravno zastupljeni na osnovu svojih zasluga. U 2018. godini, samo 15 posto svetskih ambasadora su bile žene, dok je taj broj bio mnogo manji 2014. godine. Osećam se veoma ponosno što su žene širom sveta ipak uspele da se probiju u svet diplomatije.

Međutim, mislim da je glavna prepreka za žene da budu vodeće u diplomatiji i dalje tradicionalno mišljenje da su žene u određenim sitaucijama sklone da se previše oslanjaju na svoje emocije, a ne da budu racionalne i da donose čvrste odluke. Podstakla bih muškarce da se otarase ovih klišea i da prestanu da upoređuju žene sa ružama. Ne vole sve žene ruže.

Zašto ste odlučili da postanete diplomata?

Nikada nisam razmišljala o nekoj drugoj profesiji sem diplomatije. Nema sumnje da mi je majka bila inspiracija i uzor ženskog diplomate nezavisne Gruzije početkom 90-ih. Pridružila se Ministarstvu spoljnih poslova sa 26 godina i provela 26 godine svog profesionalnog života u službi Gruzije. Ponekad pomislim koju bih profesiju izabrala da na mene nisu uticale spomenute okolnosti. Verovatno bih postala umetnik. Ipak, mislim da diplomatija ne stoji daleko od nje... samo ima drugačiji obim.

Gledajući unazad pet godina, kako vidite gruzijsko-srpske odnose?

Prvo i najvažnije, želim da vidim snažnu i nepokolebljiv most prijateljstva između naših ljudi. Želim da vidim više Srbije u Gruziji i više Gruzije u Srbiji. Snažne veze i prijateljstva koji će otvoriti put ka novim inicijativama i korisnim idejama o saradnji za obe strane. Uspostavljanje kontakata među ljudima je neophodno ako želimo da dostignemo nove vrhunce u svojim budućim vezama.

Koja je glavna prednost Gruzije?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

22

Njeni ljudi. Kada kažem ljudi, ne mislim samo na Gruzijce, nego i na sve etničke zajednice sa različitim religijama i duhovnim tradicijama s kojima smo u miru živeli. To je najvrednije blago moje zemlje koje je vekovima preživelo uprkos narednim generacijama. To Gruziju čini kulturno raznolikom, inovativnijom i, najvažnije od svega, tolerantnijom.

Multikulturalizam je posebno raspostranjen u Tbilisiju, gde možete sresti kulturni fenomen: crkve, sinagoge, džamije i hramove, sve na jednom mestu. Ispunjava me ponosom kada čujem kako ljudi imaju lepe uspomene na gruzijsko gostoprimstvo koje je, inače, zauzelo drugo mesto među prvih 5 najgostoljubivijih zemalja sveta.

Kako biste opisali Gruziju nekome ko nikada do sada nije bio tamo?

Zemlja koja vas voli. Verujte mi, odmah

ćete to osetiti. Mnogi ljudi putuju u Gruziju kao na još jednu egzotičnu turističku destinaciju, ali većina njih tamo ostavlja svoja srca. Iza snežnih, moćnih kavkaskih planina, plavog mora i istorijskog nasleđa, možete videti humanost i toplinu svakog Gruzijca koga sretnete na putu.

Tema oktobarskog broja RYL magazina je „La magia della vita“. Šta je za vas čudo života? Život je sam po sebi čudo, zar ne? Ako živite svesno, lako možete primetiti čuda koja se svakodnevno dešavaju oko vas. Verujem da možemo stvoriti čuda pretvarajući nečiju tugu u osmeh, žalost u sreću, mržnju u ljubav i da nateramo ljude da iskuse milione divnih osećanja.

Male stvari koje ne primećujemo čine naš život čudom. Samo ih moramo prihvatiti.

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

23

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

24

SHE RUNS UNTIL SHE TAKES OFF WORDS/PHOTOS OF PORTRAITS: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

GVANTSA KESHELAVA IS A YOUNG GEORGIAN DIPLOMAT. SHE GRADUATED IN LITHUANIA, VILNIUS WHERE SHE USED TO LIVE FOR 10 YEARS. IN 2016 SHE JOINED THE MINISTRY OF FOREIGN AFFAIRS OF GEORGIA AS A JUNIOR DIPLOMAT. SHE UPGRADED HER DIPLOMATIC KNOWLEDGE AT THE DIPLOMATIC ACADEMY OF VIENNA AND DIPLOMATIC ACADEMY OF SINGAPORE. GVANTSA KESHELAVA IS FLUENT IN ENGLISH, LITHUANIAN, RUSSIAN, AND SPANISH. SHE IS EAGERLY LEARNING SERBO-CROATIAN.

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

25

How did you react when you found out you would be working in Serbia?

I felt enthusiastic and honored. It was going to be my debut and I had to do my best to, first of all, meet my own expectations to challenge myself.

The Georgian Embassy was established in 2019 and do you think it improved Serbian- Georgian relations?

The Embassy Office of Georgia was opened in Belgrade in March 2019 to be more precise.

In this relatively short period of time, we have managed to be outspoken, visible, and innovative.

We established Georgia-Serbian dialogue on EU integration which is of great importance and use for both parties. Several business forums were held, both in Belgrade and Tbilisi. We are happy to share experience and know-how with our Serbian colleagues in the field of public administration.

As a result of excellent cooperation, based on sharing Georgian know-how, one stop shop was opened in Lazarevac last year. Bilateral relations between our countries have been having very positive dynamics in the past decade. However, being present in Serbia gives us a broader picture and possibility to explore new ways of cooperation and, no doubts, even more highlights in an already existing good relation.

It is an excellent chance to present Georgia’s ancient history, rich culture, legendary cuisine,

and world-known hospitality traditions.

We vigorously promote the best what we can offer. Numerous wine degustation events, presentations on Georgia as a safe and popular touristic destination were held during the year.

Famous Georgian wine was presented at the „BeoWine“ fair for the first time. It is very exotic and yet an unexplored pleasure in the Balkans and particularly in Serbia. Despite that, I was pleasantly surprised by the high awareness and knowledge of the visitors about the ancient winemaking traditions in Georgia that dates back to 8.000 years.

Charity initiatives for the needs of Serbian people are always heard and supported. Giving is very important. We are enthusiastically involved in Charity Bazaars which are annually organized by the IWC Belgrade. They do a great job. Last year we had a small Georgian corner filled with traditional food and of course wine. I am very proud that despite the comparably small amount of assortment, Georgia became one of the solid contributors to a good cause.

How do you spend your day in Belgrade? Firstly, as a diplomat and secondly as a fresh mother?

Can you balance it both?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

26

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

27

Every day starts at 6:30 but each day is different. Despite sleepless nights I try to get the most out of my days. I dedicate most of the time and energy to my son. I refuse to have a nanny. Nevertheless, I keep myself very busy and engaged at work. The ongoing pandemic has impeded my plans to resume my Serbian language classes and finally take the risk and learn horse riding.

Balancing work and new-mom-duties has been the biggest challenge for me so far. My motto for life is “Run until you fly”. I am a perfectionist in everything I do. I believe that true success comes only when you make the commitment to become excellent at what you do. To be a successful working mom is a discovery I shall make in the coming years.

You gave birth to your son in Belgrade and his other name is “Sava”… What was the inspiration behind it?

-Unequivocally the history behind the Sava Temple. I believe that a name can shape our personality. It can give the exact characteristics, energy, and aura to a person as to its meaning.

I and my husband were looking for a baptismal name for our son, something that would be symbolic for a Georgian born in Serbia. We chose the name of the Georgian St. Saba which in Serbian is St. Sava.

Georgians just like Serbians are deep and true believers. Orthodoxy was introduced in the III century by St. Nino who came from Cappadocia and enlightened Georgia. This date makes my country one of the oldest Orthodox countries in the World. Georgians are very proud of their history. So am I. Despite the fact that our countries are located on opposite sides of the continent we have many things in common.

Family and strong faith in God is the root of our nations’ strength. Serbians have a beautiful tradition of slava. Those families whose slava is St. George know that he has a special place in every Georgian’s heart. My Serbian friends whose slava is St. George consider my country their second homeland. But believe me, Georgia has a big heart, there is a place for everyone.

How do you feel as a female diplomat of a small country?

Proud, determined, and self-confident. It cannot be otherwise. I come from a country of Queen Tamara who brought the Georgian state to the pinnacle of its power. We often call Her King Tamara to emphasize Her position as the first and only female to rule Georgia and bring Golden Age to our country. Women in Georgia have a

very important and strong social role. It was one of the first countries in the world to empower women and ensuring their right to vote. Now It is among the few countries with female heads of state and the first country in the region. The Monument of Mother of Georgia (Kartlis Deda in Georgian) dressed in the national dress which stands in Tbilisi symbolizes the character of a strong and at the same time loving Georgian woman in the best possible way: in her left hand she holds a bowl of wine to greet those who come as friends, and in her right hand is a sword for those who come as enemies.

What is the main challenge for a female diplomat in a man-dominated profession?

It has not always been easy for women to enter different professional realms because numerous careers have always been reserved for men.

Chief positions are still being overwhelmingly occupied by men. This imbalance may create a sense of nonrecognition. But as I observe more and more countries are adhering to the trends of modern diplomacy in which men and women are represented equally based on merit. In 2018 only fifteen percent of the world’s ambassadors were women whereas in 2014 this number was much smaller. I feel very proud that women around the world have been breaking a glass ceiling of diplomacy after all. However, I think the main obstacle for women to be front-runners in diplomacy still remains the traditional thinking that in certain situations women are inclined to be relied too heavily on emotions rather than be rational and grasp thinkers. I would encourage men to get rid of these clichés and stop comparing women to roses. Not all women love roses.

Why did you decide to become a diplomat?

I have never thought of another profession but diplomacy. No doubt my mother was my inspiration and a role model of a young female diplomat of independent Georgia back in the beginning of the 90’s. She joined the Foreign Office at the age of 26 and spent 26 years of her professional life in the service of Georgia.

Sometimes I think what profession I would have chosen if I had not been influenced by the aforementioned circumstances. Most probably I would become an artist. Nevertheless, I think that diplomacy does not stand very far from it... it has just a different scale.

Looking back in five years, how do you see Georgia-Serbian relations?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

28

First and foremost, I want to see a strong and unwavering bridge of friendship between our people. I want to see more Serbia in Georgia and more Georgia is Serbia. Strong connection and friendship will pave the way to new initiatives and beneficial ideas of cooperation for both sides. Establishing people-to-people contacts is essential if we want to reach new heights in our future relations.

What is the main strength of Georgia?

Its people. When I say people, I mean not only Georgians but all ethnic communities with different religions and spiritual traditions we have been co-existing peacefully with. It is the most valuable treasure of my country which has endured for centuries despite the succeeding generations.

It makes Georgia culturally diverse, more innovative, and most importantly tolerant. Multiculturalism is especially spread in Tbilisi, where you can meet almost every cultural phenomenon: churches, synagogues, mosques, and temples in one place. It fills me up with pride when I hear people having great memories about Georgian hospitality which, by the way, ranks 2nd in the top 5

most hospitable countries in the world.

How would you describe Georgia to someone who has never been there?

A country that loves you. Believe me, you will feel it immediately. Many people travel to Georgia because of its exotic tourist destination but most of them leave their hearts there. Behind the snowy, mighty Caucasus mountains, blue sea, and tens of hundreds of historical heritage sites which you can see, stands humanity and warmth of each Georgian you meet on your way.

The topic of the October issue is ‘Miracle of life’, what is a miracle of life to you?

Life itself is a miracle, isn’t it? If you live awareness it is easy to notice miracles happening every day everywhere. I believe we can create miracles by turning someone’s sadness into a smile, sorrow into happiness, hatred into love, and make people experience millions of wonderful feelings. Small things we do not even notice make our lives a miracle. We just have to embrace them.

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

29

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

30

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

31

ON, OSTVAREN I USPEÅ AN

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

32

NJEGOV OSEĆAJ ZA UMETNOST, LAVANDU I SMILJE BROJ #65, OKTOBAR 2020.

33

GORAZD ČUK, VLASNIK TAMNJANICA EKO PLANTAŽE, KOJA SE NALAZIO U SKLOPU PLANTAŽE TAMNJANICA NA OBRONCIMA SUVE PLANINE, U ATARU SELA TAMNJANICA. OD LJILJANE PETROVIĆ, KOJA JE TU PRE VIŠE OD 10 GODINA POČELA DA SE BAVI UZGOJEM LEKOVITOG BILJA, KUPIO JE I ZASADIO 53 HEKTARA ZEMLJIŠTA. UZGAJA LAVANDU, SMILJE, RUŽE, MATIČNJAK, ŽAJFIJU, A OD VOĆA GROŽĐE, BOROVNICU I PRIPREMA SE DA SADI ŠLJIVU ZA POTREBE SVOJE DESTILERIJE. SELO KOME JE PRETILO ODUMIRANJE SADA JE DOBRA POSLOVNA I UMETNIČKA PRILIKA ZA LJUDE IZ CELOG SVETA. TU GDE DUVAJU RUŽE VETROVA STVARA SE UMETNIČKI OPUS MNOGIH, SLIKARA, VAJARA, FOTOGRAFA. GORAZD JE USPEO I OVE 2020. GODINE, KADA JE SVE STALO, DA ORGANIZUJE JEDNU FOTOGRAFSKU RADIONICU, DRUGI MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM SKULPTURA PIGMALION TAMNJANICA 2020. KOJI SE ZAVRŠIO 19. SEPTEMBRA I TREĆU SLIKARSKU RADIONICU KOJA ĆE SE ODRŽATI U OKTOBRU. ZA RAZLIKU OD PRETHODNIH GODINA KADA JE BILO ORGANIZOVANO I DO 10 UMETNIČKIH DOGAĐAJA U TAMNJANICI I ŠEST IZLOŽBI U NLB GALERIJI U BEOGRADU, TOKOM OVE GODINE GORAZD, A I SAMI UMETNICI, POTRUDILI SU SE DA SE TRADICIJA UMETNIČKOG STVARANJA NASTAVI.

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOAPLOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Da li sebe smatraš mecenom 21. veka?

Mislim da je reč mecena prejaka za ono što ovde organizujem. Pre bih sebe nazvao ljubiteljem umetnosti i organizatorom kulturnih događaja, čovekom koji se voli družiti sa umetnicima i intelektualcima. Svakako „ljubiteljski“ organizator ne znači da ne pokušavam sve organizovati na visokom nivou, da se umetnici i gosti koji nas prate ovde osećaju prijatno i dobrodošlo.

Kako se rodila ideja da osnuješ Likovno udruženje „Pigmalion“ i kada se u tebi javila ta ljubav prema umetnosti? Šta je ono što organizuješ ili „proizvedeš“ tokom jedne kalendarske godine?

Pre mnogo godina me je umetnošću zarazila devojka sa kojom sam tada živeo. Ljubav prema devojci je nestala, ali je zato ostala ljubav prema umetnosti koju sve te godine

gajim i negujem. Kad sam počeo da upoznajem svet umetnosti, sreo sam čoveka sa kojim sam i danas dobar prijatelj, sa kojim smo počeli organizovati likovne kolonije u Sloveniji.

Nedavno je završen drugi Međunarodn simpozijum skulptura Pigmalion Tamnjanica na kojoj su učestvovali Petar Hranuelli sa Brača (Hrvatska), Nikola Smilkov iz Štipa (Severna Makedonija), Petar Ćujo iz Zagreba (Hrvatska), slikarka Maja Obradović iz Beograda (Srbija). Kako si zadovoljan ovogodišnjim Simpozijumom? Šta se umetnički iznedrilo nakon 15 dana rada i druženja?

Divni ljudi sa kojim je bilo užitak družiti se, tražiti najbolje uslove za rad, tehnička rešenja, jer se radio o skulpturama teškim od 300 do 2500 kg od prilepskog mermera. Sve to smo radili sa puno energije, humora i poštovanja.

Organizacija vajarskih događaja, naročito vajara u kamenu, velik je organizacioni

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

34

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

35

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

36

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

37

poduhvat. Njihovi radovi će nadam se dugo stajati u selu Tamnjanica, biti deo kulturnog i turističkog sadržaja ovog kraja i Bele Palanke.

Koliko dela imaš u svojoj kolekciji i šta su za tebe umetničke kolonije?

Ja sam možda netipičan kolekcionar, moja kolekcija uglavnom obuhvata savremene umetnike jer smatram da treba kupovati i verovati u savremene slikare, ne samo preprodavati umetničke radove mrtvih umetnika. Iza skoro svakog umetničkog rada u mojoj kolekciji postoji lično poznavanje, neki događaj, anegdota, koja povećava za mene vrednost ovog rada. Da li sam uvrstio u kolekciju samo dobre umetničke radove, verovatno nisam, ali to će proceniti drugi. Ali sam se, praveći tu kolekciju, dobro proveo.

U nešto sam ubeđen, u mojoj kolekciji nema falsifikata, jer sam 90% umetničkih radova preuzeo iz ruku umetnika. Umetničke kolonije su način druženja i saradnje između kolekcionara i umetnika.

Sa koliko umetnika si do sada u sarađivao i šta je krajnji cilj i misija „Pigmaliona“?

fotografišu u poljima lavande i smilja dolaziti češće i oranizovanije, da će se fotografisati i u poljima ruža koja cvetaju u maju i ručno ih beremo skoro 20 dana. Svaki dan u toku cvetanja, od 5 do 10 ujutro, preko sto radnika bere latice ruža za destilaciju i proizvodnju ružinog ulja i ružine vodice.

Pored proizvoda vezanih za lekovito bilje, bavim se i destilacijom odlične rakije, nagrađene u Srbiji i inostranstvu, a nadam se da će se uskoro piti odlična vina iz naših vinograda.

Zašto je Srbija na interesantna za tebe?

mapi

sveta

toliko

Srbija ima veliki potencijal, naročito za ekološku proizvodnju, turizam, vredne radnike i šarmantne ljude sa koji je lepo surađivati.

Sa kakvim problemima se susrećeš u obradi ovih sjajnih kultura?

Radna snaga koja postaje veliki problem za celu Srbiju. Teško je naći radnika za rad u poljima.

Koja je tvoja formula uspeha?

Mnogo, verujte, ne znam broj, za 40 godina sam sreo i družio se sa mnogo umetnika i ljubitelja umetnosti.

Verovati u ono što radiš, upornost i traženje dobrih rešenja, prilagođenih uslovima u kojima se nalaziš.

Šta je misija Pigmaliona? Širiti umetnost, dati priliku mladim umetnicima, družiti se sa izgrađenim umetnicima, organizovati izložbe da se ti radovi predstave javnosti, izdavati monografije. Do sada sam ih izdao preko 20 i u poslednje vreme koristim društvene mreže za promociju Pigmaliona i umetnika sa kojima sarađujem.

Tema oktobarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „La magia della vita“. Jasno nam je kako praviš magiju drugima, ali kako si prepoznao da je spoj umetnosti i lavande tvoja priča?

Šta te je inspirisalo da na Suvoj planini, u selu Tamnjanika, zasadiš nepregledna polja ljubičaste lavande i mirisnog smilja i kreneš u proizvodnju? Ove godine tvoja polja su bila najfotografisanija od influensera iz Srbije.

Lepota kraja, planina koje ga okružuju, veliki potencijal koje daju ruže vetrova u tim krajevima za proizvodnju lekovitog bilja, vinograda i voća.

Neke stvari se jednostavno spoje. Lavanda ima neku svoju lepotu i snagu koja fascinira mnoge, kao što i umetnost fascinira na različite načine.

Našao sam se na tom mestu, brzo odlučio da će to biti moj poslednji poslovni poduhvat, gde ću spojiti svoju viziju, kreativnost, ljubav prema umetnosti i strpljivo i uporno pokušati postići postavljene ciljeve, znajajući da ću na tom putu sresti pobede i poraze, radosti i tugu.

Nadam se da ću se ovde još dugo družiti sa meni dragim ljudima i uživati u ruži vetrova koja je pomogla da se sve ovo stvori. Druženje sa dragim ljudima je moja „la magia della vita“.

Nadam se da će influenseri koji dolaze da se

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

38

PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

39

REFRESH

YOUR CHILD

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

40

PIŠE: IRINA KOLIESOVA – PSIHOLOG, ENERGOPSIHOLOG, EKSPERT ZA ENERGETSKU DIJAGNOSTIKU FIZIČKOG STANJA LJUDSKOG ORGANIZMA, STRUČNJAK ZA SISTEMSKE - PORODIČNE KONSTELACIJE, LIFECOACH, SPORTSKI PSIHOLOG, OPERATER KARMAKOREKCIJE, REIKI-MASTER UČITELJ, INSTRUKTOR JOGE

RAZGOVOR SA UNUTRAŠNJIM DETETOM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

41

Čarolija života. Za svakog od nas je posebna.

To je nešto čudesno, čarobno, kreativno i radosno, što ispunjava naš život. Nama je teško da svojim rečima opišemo ono što osećamo. I to osećanje lebdi u našem prostoru, naravno, ako smo spremni da ga osetimo. Unutrašnje dete - to je onaj deo naše psihe koji je večno pun života i snage, stvaralačkih poriva, radosti i zadovoljstva. To je naše pravo JA, naša unutrašnja svetlost, naše sunce. I upravo nam ono otkriva "Magiju Života". Svi smo mi nekada bili deca i u nama to dete još uvek postoji. Nepostojanje svesne veze sa našim unutrašnjim detetom je upravo ono zbog čega nastaje tako mnogo problema u međuljudskim odnosima (poteškoće u pronalaženju prijatelja i partnera), dovodi do emocionalnih problema ličnosti, nezadovoljstva životom, teškog pronalaženja sebe i svog mesta i društvu, nerazumevanja želja, potiskivanja svojih istinskih osećanja, doživljavanja svakog posla kao "teškog bremena".

Stvar je u tome da većina odraslih nije sasvim odrasla. Svi mi odrastamo ali sa psihološke tačke gledišta to nije sasvim odrastao život.

Istinska zrelost zavisi od prihvatanja, priznanja i odgovornosti za vaspitanje i ljubav prema svom unutrašnjem detetu. Kod mnogih odraslih ljudi to se nikad i ne desi. Umesto toga njihovo unutrašnje dete je odbačeno i zapušteno, ignorisano i njegove unutrašnje potrebe zanemarene.

Društvo nam govori: "mora se odrasti".

Učili su nas da je za odrastanje potrebno biti ozbiljan, odgovoran itd. I polazeći od toga, naše unutrašnje dete, koje predstavlja našu dečiju sposobnost za jednostavnost, iskrenu zainteresovanost i oduševljenje, radost, osećajnost i razigranost, mora biti potisnuto, zaključano u sef.

Za razumevanje razlike u ponašanju deteta i odraslog čoveka daćemo jedan klasičan primer: "Želja za Ponijem". Dete ulazi u konjušnicu sa maštom i željom da vidi ponija. Rekli su mu da se tu nalaze poniji. Ali konjušnica je puna đubriva. Đubrivo detetu uopšte nije bitno. Ono uzbuđeno razgrće gomile đubreta praveći put do ponija, smeje se u iščekivanju - i pronalazi ga!

Odrastao čovek koji takođe želi da vidi ponija (recimo da ga nikada do sada nije video), on će

razmišljati samo o gomilama đubriva, o tome da može da se isprlja itd. i najverovatnije će verovatno odustati od potrage ili će se stalno žaliti na smrad. Njegov doživljaj cele situacije će biti vezan isključivo za đubrivo, za to kako će izgledati u očima drugih ljudi i sigurno neće biti vezan na ponija. A kako ćete Vi postupiti?

Ja mislim da je svako od vas spoznao razliku.

Naše unutrašnje dete objedinjuje i pojačava dečije pozitivne kvalitete. Hajde da pronađemo naše unutrašnje dete, upravo preko njega mi vidimo i osećamo magiju života. Za prvi kontakt sa svojim Unutrašnjim Detetom obezbedite sebi spokojnu i opuštenu atmosferu. Dišite duboko, uronite u onaj prekrasni kutak svog razuma gde caruje spokojstvo. Zamislite i izgovorite nameru da bolje upoznate i pronađete svoje Unutrašnje dete. Recite da molite za oproštaj zbog toga što ste na njega zaboravili, i za sve slučajeve kada mu niste posvećivali pažnju i čuvali ga. Izgovorite sve što smatrate potrebnim po svom mišljenju, taj zapostavljeni deo duše hteo bi da čuje to.

Možda ćete poželeti da mu oprostite zbog bola koji osećate iz ovog traumatizovanog dela vaše svesti. Nemojte žuriti pošto su otvorenost, jasnoća i poverenje najvažnije komponente uspeha. Kada osetite da ste spremni - možete preći na dijalog. Pitajte naglas (ili u mislima) svoje Unutrašnje Dete - kako se zove. Prihvatite prvi odgovor koji čujete, nemojte se iznenaditi.

Nastavite razgovor postavljajući jednostavna pitanja: šta ono voli da jede, koja boja mu se najviše sviđa itd. Ne žurite... vi u sebi morate stvoriti atmosferu za komuniciranje uz poverenje i osećaj sigurnosti... i to svoje Unutrašnje dete morate ubediti da je voljeno, da je ono za vas blago, da ima podršku. Vi jednostavno morate obnoviti kontakt sa tim delom vaše ličnosti. Ovo dete će vam pružiti ogromnu pomoć - doneće vam radost, osećaj harmonije, zdravlje i dobro raspoloženje. Čovek koji je u kontaktu sa svojim Unutrašnjim Detetom uvek se ponaša opušteno, kreativno, radosno i razigrano. Takav čovek ume da se iskreno smeje sam sebi i onome što mu se dešava. Osim toga, takva osoba je u uskoj vezi sa onim što se podrazumeva pod rečju "Bog".

On svom dušom oseća Duha. Unutrašnje Dete sposobno je da čini Čuda i to je prava Čarolija Života! Sa ljubavlju i otvorenim srcem za vas!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

42

PHOTO: ANIMA MUNDI PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

43

REFRESH

YOUR LOVE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

44

ČETIRI GODIŠNJA DOBA

PIŠE: TATJANA MANOJLOVIĆ

Stajala je u sred borove šume i svirala Vivaldijevo proleće, a sve je mirisalo na nadolazeću jesen.

Nestvaran prizor na samom ulazu u četinarsku šumu. Ona malena, metar i šumska jagodica. Sa paperjastom kratkom kosom i najlepšim bademastim očima, osmehom koji razgrće oblake i pomera planine.

Kako je samo svirala tog predvečerja. Kao da je znala da gudalo drži poslednji put u rukama, da će već sutra zaploviti beskrajem. Ona, naša muza. ........

Prošlo je 48 sati i potraga za Ognjenom je intenzivirana. Policija, drugari, roditelji, Ana sa stomakom do zuba, sestra i zet...Sve su obišli, prevrnuli, prošli po pet puta istim stazama, provalili u zaključani čardak napuštenog dedinog gazdinstva, drhteći od mogućeg ishoda... .....

Usredsredila se na disanje. Duboh udah, broji do pet, zadržava vazduh, izdiše lagano...Tako

tri puta. Proviri kroz debeli zastor i obuzima je nenadana radost od sledećeg koraka kada će biti na sred pozornice, pod reflektorom... I već je tu. Samouvereno namešta violinu pod vrat i otvara koncert. Letimično, perifernim vidom ga obuhvati za klavirom. Njen ugaoni kamen.

Sve je baš kako treba. ......

Neko je nekada otišao i otišao sledeći da traži odsjaj koji će tebe dotaći, zakačiti i odneti baš tu, na scenu, da te izloži, pokaže, predstavi, otvori kosmos i lansira u orbitu.

Jednom je kosmos morao da pokaže milost prema nadolazećima, a ti si ta.

Ne razmišljaj o nepravdi koja je naneta prabaki tvoje mame kojoj je grubo otet sin u jednom ratnom vihoru. O tvojoj prabaki koja je tako rasla bez oca. O baki koja je držala gudalo do poslednjeg daha, koji joj je ta aždaja, sa kojom se deceniju i po rvala, nije oduzela.

Nisi znala zašto je Vivaldi najbolje lepršao etrom kada ga izvodiš na ivici šume. Ana, tvoja majka, uvek je krišom brisala suzu

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

45

PHOTO: UNSPLASH.COM

izdajicu dok bi te tamo gledala. Znala je da je on otišao nošen vetrom koji je podsećao na muziku njegove majke. Da nikada nije preboleo. Jednom je pomenuo da ga je uspavljivala Vivaldijem. Da su on i baka i te poslednje večeri sedeli na tremu i gledali je kako se na ivici šume oprašta, uz zvuke violine koju je već jedva držala...

Nekada kasnije, njoj, Ani, svirao je baš tu, na tom tremu i videla je zaleđenu suzu....

Godinama ga je tražila, čekala, tumačila znakove pored puta...

Nestao je bez traga.

Tada. Dok si ti čekala svoj trenutak za dolazak na ovaj svet. .........

Ana je samo prestala da diše. Ugasila se.

Uoči svog četrdeset drugugog rođendana.

Uoči tvog završnog ispita na Akademiji.

Da, svi su bili zbunjeni tvojim odlaskom na fakultet narednog jutra. I još jednom, konačnom desetkom. ........

Moj sin će te uvek pratiti uz zvuke klavira.

Budi mirna. Jako je dugo čekao da odrasteš.

Mi smo tvoja porodica. Voleo sam tvoju baku. Kako svoju suprugu nikada nisam. Više od života svog. Ali, manje od straha koji me obuzimao pri pomisli na prezir mog sina.

Mogući prezir.

Sedeo sam te poslednje večeri u parkiranom automobilu iz leđa vaše divčibarske oaze.

Sa otvorenim prozorima, nisam osećao hladnoću jeseni, a tresao sam se sav. Od nemoći. Da izađem i razotkrijem se, zagrlim je još jedan put.

Nakon mnogo godina ti si ušetala u naš dom, kroz velika vrata. Okupana suncem, planinskim potocima, Vivaldijevim bravurama iz «Četiri godišnja doba»... Život je čudo.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

46

PHOTO: MARKO ĆULUM PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

47

REFRESH

YOUR MURAL

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

48

MURALI U BEOGRADU POD NJEGOVOM SPREJOM

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: MARKO ĆULUM

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

49

MARKO ĆULUM, ROĐEN 1983. U BEOGRADU, GDE I DANAS ŽIVI I STVARA. POTIČE IZ UMETNIČKE PORODICE: OTAC DIZAJNER I PRIMENJENI UMETNIK, MAJKA ISTORIČAR UMETNOSTI I DEČJI ILUSTRATOR I SLIKAR, STARIJA SESTRA ISTORIČAR UMETNOSTI. OD DETINJSTVA JE POKAZIVAO SKLONOST KA UMETNOSTI, ŠTO ĆE KASNIJE I REZULTIRATI TIME DA JE ZAVRŠIO AKADEMIJU PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU (ODSEK PRIMENJENO SLIKARSTVO/ZIDNO SLIKARSTVO) U KLASI MIROSLAVA LAZOVIĆA. AUTOR VIŠE MURALA U PRIVATNOM VLASNIŠTVU I NA JAVNIM PROSTORIMA/ POVRŠINAMA U BEOGRADU I ŠIROM SRBIJE, KAO I U INOSTRANSTVU. SARAĐIVAO SA MNOGOBROJNIM KOMPANIJAMA I AGENCIJAMA: NIKE, CONVERSE, APATINSKA PIVARA (BLUE MOON, STAROPRAMEN, JELEN), MCF (20TH CENTURY FOX), PLAYSTATION SRBIJA... UČESTVOVAO U VIŠE PROJEKATA, JEDAN OD NJIH JE IZRADA MOZAIKA ZA KAMPUS U VIMINACIJUMU POD VOĐSTVOM PROFESORA MIROSLAVA LAZOVIĆA, OSLIKAN EKSPONAT AVIONA U MUZEJU JUGOSLOVENSKOG VAZDUHOPLOVSTVA, MURAL NA OGRADI ŠKOLE ZA DECU SA SPECIJALNIM POTREBAMA SIROGOJNO U ZEMUNU, MURAL NA OŠ GAVRILO PRINCIP U ZEMUNU, MURAL NA USTANOVI KULTURE PALILULA/VLADA DIVLJAN. IMAO JE SAMOSTALNU IZLOŽBU I VIŠE KOLEKTIVNIH I SPREMA JOŠ MNOGO TOGA INTERESANTNOG. Oslikao si mnogobrojne zidove, autor si murala u Beogradu i u Srbiji, privatni i javni posedi nose tvoje priče. Kako biraš mesto i sliku ili motiv koji ćeš na određenom zidu oslikati?

To umnogome zavisi da li je u pitanju angažovanje ili moja lična inicijativa za izvođenje nekog određenog murala. U svakom slučaju, bilo da je u pitanju komercijalni mural ili privatni, uvek se trudim da ostavim neku poruku, neku simboliku, a da pritom ljudi prepoznaju da je moj rad u pitanju. Prilično je zahtevno odgovarati na zadate teme/zadatke, a ne izgubiti prepoznatljiv rukopis, ispoštovati oba kriterijuma, a ipak probati nešto

novo i pomeriti granicu u odnosu na prethodni rad. Uvek sam voljan da eksperimentišem i probam nešto novo, jer mi to daje dinamiku koja me dodatno motiviše. Ljudi koji prate moje stvaralaštvo već znaju nekoliko elemenata koji su prepoznatljivi u mojim radovima, a nisu uvek isti i variraju, nekad su očigledni, a nekad su suptilno ubačeni, prikradaju se oku nenametljivo.

Da li možeš da nam dočaraš postupak slikanja na javnim zidovima? Prvo ide skica?

Prvo ide ideja i tema i lokacija. Nekad skicu/ideju prilagođavaš zidu, tj. površini, a nekad sama ideja inicira potragu za odgovorajućim zidom/ površinom. Nakon razrađene ideje/skice, ide logistika (u zavisnosti da li je visok zid, tj. bok neke zgrade ili kuće, ili niži, a širi zid), da li su potrebne merdevine, skela ili platforma/lift. Paleta i vrsta boja u zavisnosti kakav je rad u pitanju, ako je zid oštećen da se sredi i zakrpi itd. E, onda počinje zabavni deo, prenošenje skice na zid, modifikacije i prilagođavanje, zatim najzabavniji deo samo slikanje, improvizacije u radu, igranje, eksperimentisanje. Jednom rečju, uživanje, iako nije to baš uvek tako lako i prijatno. Ima dosta faktora koji mogu da otežaju izvođenje murala (radio sam i na plus 40 i u blagom minusu, na suncu i na vetru i na kiši), ali se to reši u hodu jer završni rezultat sve prevazilazi. Šta te je motivisalo da naslikaš mural baziran na igri The Last of Us Part II? Gledajući taj mural, čujemo zvuke gitare... Kako bi opisao rad na muralu od ideje do realizacije?

To je odličan primer korespodencije murala sa okolinom. Mural je izveden u saradnji sa Playstation Srbija povodom izlaska nastavka popularne igrice. Meni je ta video igra vrlo zanimljiva što me je dodatno motivisalo, odabrali smo vizual i pala mi je na pamet izvanredna lokacija na kojoj bi se mural uklopio i dodatno pojačao utisak. Zadao sam sebi da dočaram taj momenat da to nije zid nego samo produžetak/ portal u distopijski svet gde devojka sedi i mirno svira gitaru. Taj park ima drvo koje je jedno od najstarijih u Beogradu, pravi veliku senku, a kada je sunčan dan pravi i igru svetlosti koja se probija kroz krošnju što sam i preneo na rad i samim tim dobio vividnost, razradio planove i vazdušnu perspektivu da bih dobio dubinu i devojku sa gitarom kao centralnu figuru i akcenat. Samo izvođenje je trajalo nekoliko dana zbog veličine i količine detalja, a i bilo je nekoliko kratkorajnih pljuskova što je dodatno produžilo izvođenje.

Mural je izveden nakon ukidanja karantina i prosto sam imao nagomilanu energiju da izađem i uradim nešto izvanredno što se i oseća u radu.

Nakon toga sam dobio veliki broj fotografija ljudi koji su se fotografisali ispred rada, a mural je objavljen na više domaćih i inostranih stranica posvećenim muralizmu. Najveća satisfakcija mi je to što često prolazim pored tog parka i vidim da ljudi sede na klupicama i uživaju u muralu, to je - the ultimate prize!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

50

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

51

Da li u Srbiji postoji kultura i razumevanje murala kao na primer u Lionu?

Sve zavisi, ima nekih javnih površina za koje tehnički nije potrebna dozvola, mada uvek gledam da nađem dozvolu ili odobrenje da bih izbegao neprijatne situacije. Do sada ih nije bilo jer ljudi obično vrlo pozitivno reaguju kad oslikavam i ulepšavam neku površinu, pogotovo ako je bila zapuštena i oronula. Ponajviše to zavisi od magnitude projekta, za neke je dozvola neophodna, nekad je i nije baš lako dobiti, ali na kraju se uvek nađe neko rešenje.

Moram priznati da se poslednjih godina eksponencijalno razvija kultura i razumevanje murala kod nas. Ne mogu da kažem da i ranije nije bio takav slučaj, ali to sad već poprima ozbiljnije razmere i samu želju za muralima poput većih svetskih metropola, iako tu još ima posla i mesta za napredovanje. Polako i sigurnim koracima, mislim da možemo imati značajno mesto na svetskoj mapi umetnosti murala.

Na koji mural si najponosniji?

Ko su junaci koje slikaš?

Iskreno, ima ih više i jako mi je teško da baš jedan imenujem, postoji dosta projekata/murala na koje sam vrlo ponosan i svaki od njih je bio svojevrstan izazov i nosi određenu emociju.

Evo da nabrojim nekoliko: avion J-22 u Muzeju vazduhoplovstva, Balerina/Impuls na Ustanovi kulture Palilula Vlada Divljan, mural The last of us, We will prevail (pesnica sa vrapcem), medved koji sam slikao na Meeting of styles u Rusiji, Hidden beauty oslikano na Writersblock mural festu u Holandiji, ima ih još, ali zafaliće nam mesta.

Odlično pitanje! Junaci su svuda oko nas, neki su eksponirani, neki su manje vidljivi, ali to nikako ne umanjuje njihovu veličinu. Nekad ih slikam metaforički, nekad subliminalno, u prenesenom značenju, nekad subjektivno u drugačijoj formi.

Nije tajna da sam veliki fan stripova i junaka, kao i fantazije i fiktivnih junaka. Sve njih volim da slikam sa podjednakim entuzijazmom. A što se tiče real life junaka, baš sam skoro uradio mural posvećen našim najvećim junacima ovog vremena, svi znamo ko su. Mada smatram da je svako od nas višesmisleno junak na svakodnevnom nivou i to Da li se nekada vratiš starim muralima da ih zaslužuje veliko poštovanje. doradiš?

Kako biraš zidove na kojima slikaš ili klijente?

Da ih retuširam, da, dešavaju se situacije da se zid ošteti ili dođe do nekog skrnavljenja rada Pre bih rekao da klijenti biraju mene. Zid biram (mada je to baš retko). Da ih doradim teško jer po želji ili ideji kad radim svoj privatni rad, a kad smatram da svaki rad nosi svoj momentum i treba me klijent angažuje lokacija je već uglavnom da ostane takav kakav je originalno zamišljen odabrana, mada se dešava da i zajedno biramo i urađen i da bude podsetnik na moj celokupni lokaciju u zavisnosti od njihovih želja i afiniteta razvoj kao umetnika. Ali mi se dešavalo da preko i forme samog projekta. Slikao sam do sada po nekog svog rada naslikam neki novi i za to obično kojekakvim površinama, tako da me maltene postoji vrlo valjan razlog. ništa više ne može uhvatiti nespremnog, ali nikad se ne zna, uvek ima novih izazova kojih Tema oktobarskog izdanja RYL magazina se ne plašim, naprotiv, bitno je da klijenti imaju nosi naziv „La magia della vita“. Kako izgleda apsolutno poverenje u moj sud i rad i da je finalni tvoja magija koju živiš i stvaraš? Šta je za nju produkt odličan. presudno?

U kojim sve ulicama možemo da naiđemo na tvoje radove?

Ima baš dosta lokacija, pa ću navesti samo nekoliko: u Bulevaru Despota Stefana, Takovskoj, Čarlija Čaplina, Vojvode Dobrnjca, Dunavskoj, na Vračaru, u nekim delovima Novog Beograda, na Ustanovi kulture Palilula (Vlada Divljan), gde si se i fotografisala pored mog murala, u Zemunu, na par lokacija po Dorćolu i u Muzeju jugoslovenskog vazduhoplovstva, gde u stalnoj postavci kao eksponat stoji avion J-22 orao koji sam kompletno oslikao (u saradnji sa Muzejom jugoslovenskog vazduhoplovstva i ekipom Craft&Art u kojoj sam jedan od osnivača - ja sam oslikavao avion, drugi kolega je napravio skulpturu od metala, a treći je bio naš mastermind i organizator/logističar).

Na taj projekat sam specijalno ponosan jer je prvi put kod nas i na ovim prostorima tako nešto izvedeno, a i na globalnom nivou na prste mogu da se nabroje takvi projekti.

Ja živim svoju umetnost, stvaram svaki dan, kao profesionalni sportista održavaš se u treningu i razvijaš se i napreduješ. Pored murala radim i slike, crteže, digitalne radove, instalacije, dizajn određenih proizvoda i ambalaža. Uživam u eksperimentisanju i radu na više polja u pravcu likovne umetnosti i od toga i živim. Kažu, srećan je onaj koji radi ono što voli, istina, ali to ga nikako ne čini manje lakšim i ništa manje zahtevnijim, ako si ambiciozan i imaš određenu želju dokle tvoja umetnost treba da dopre i ode i šta može da donese kako drugima tako i tebi samom.

Naravno, umnogome sam zahvalan na podršci najpre moje žene, porodice i prijatelja, koji su bitna podrška ne samo u momentima uspeha, već i u momentima kad je teško, a ima ih dosta ako želiš da pomeraš granice u poslu kojim se baviš i želiš da budeš vrlo uspešan u tome.

Kako izgleda procedura kada se odlučiš za neko parče zida? Da li mora da se traži dozvola?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

52

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

53

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

54

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: STEVAN ALEKSIĆ PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

55

REFRESH

YOUR BALLEY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

56

PAPERJASTO SNAŽAN - BALET TAKO LIČI ŽIVOTU

PIŠE: TATJANA JAKIĆ FOTOGRAFIJA: VLADAN MILISAVLJEVIĆ

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

57

PHOTO: UNSPLASH.COM

Balet tako liči na život. Izmaštan i istinit. Toliko krhak i snažan toliko težak i paperjasto lagan, toliko pun bola a opet toliko otmen i veličanstven, životan je i prikazuje život i umetnost u celoj njihovoj punoći. Veseo je i bolan. Toliko neobjašnjiv, čaroban i magičan. Igrači su elegantni vojnici koji su od trnja došli do zvezda. I da, kada vidite čuveni pokret kada igrač prefinjeno podigne ruku i pogleda ka gore to je verovatno taj simbol, svestan ili podsvestan.

Balet je surov njega počnete da igrate tek što ste prohodali a prestajete da igrate iako osećate da još nije kraj, ali vam pruža druge mogućnosti. Isto je i u životu ukoliko vam se zatvore jedna vrata druga će vas dočekati širom otvorena bez vašeg prethodnog kucanja. Poznajem dosta igrača koji su prestali da igraju i kada ih posmatrate zadivljeni ste koliko su posebni, koliko otmeno gledaju na život koliko su disciplinovani, zdravi perfekcionisti. Takođe, nekoliko javnih ličnosti koje su se bavile baletom su nam uzor kako se treba ponašati i živeti u određenim godinama. One su uzor da lepota raste sa godinama i da snaga raste sa godinama jer se nežno koristi. Da, snagu znaju nežno da koriste. Jer bol ih prati od malih nogu, od malih špic patika u kojima su stajale na vrhovima prstiju. I naučili su da prevazilaze bol sa osmehom na licu.

Balet je zaista kao i život i ovde moram da citiram našeg Ivu Andrića: „Što ne boli nije život. Što ne prolazi nije sreća.“ On je spoj svih suprotnosti, jin i jang, spoj snage i nežnosti i najbolje prikazuje da to koliko čovek ima slojeva ne možemo ni da slutimo.

Zato ne posustajte, igrajte životnu igru i kada je teško i kada je glatko, hrabro i sa radošću ... jer život će vas uvek nagraditi.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

58

DVORAC U GRDELICI IMA TAMO NEKI DVORAC KOJI STOJI U GRDELICI. DA LI JE DVORAC ILI NEČIJA NAPUŠTENA PORODIČNA KUĆA NISAM SIGURNA. ALI ONA JE NAPUŠTENA. ŽIVE DUHOVI PROŠLOSTI. LEPA JE. MOGU SAMO DA ZAMISLIM KAKO SU JE NJENI VLASNICI VOLELI. KORAČALI SVOJIM LAKIM KORACIMA PO NJOJ I DVORIŠTU. IMA TAMO NEKI DVORAC U GRDELICI, NA JUGU SRBIJE, JOŠ MALO I TU JE KOSOVO. STOJI TAKO PONOSNO I NAPUŠTENO U SVOJOJ PATINI I LEPOTI. VLASNICI KO ZNA GDE SU. ZIDINE PROPADAJU. PROZOR JE BIO OTVOREN KAO DA SE KUĆA PROVETRAVALA. ALI MISLIM DA NIKO NE ULAZI U NJENE ODAJE. SVIĐA MI SE NJEGOV MIRIS

ARISTOKRATIJE, BOJE KOJE SU IZBLEDELE, GLAVNI ULAZ KOJI VODI SIGURNO U DNEVNU SOBU I TRPEZARIJU. SVE JE BILO TAKO RASKOŠNO I TO BOGATSTVO SE I VIDI U NAZNAKAMA. IMA TAKO JEDAN ZA MENE DVORAC U GRDELICI, NE ZNAM MU VLASNIKE, U OKVIRU STARE FABRIKE TEKSTILA, KOJI PONOSNO STOJI I PRKOSI VREMENU. ČUDO ŽIVOTA SE PROSTO DESI. TAKO VERUJEM DA ĆE OŽIVETI OVA LEPOTICA OD KUĆE, OVAJ DVORAC IZ BAJKE. BAJKA SU TU DA SE ŽIVE. ZAR NE? PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆTOPALOVIĆ

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

59

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

60

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

61

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

62

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

63

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

64

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: STEVAN ALEKSIĆ BROJ #65, OKTOBAR 2020.

65

REFRESH

YOUR ART

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

66

SOLUM/CAELUM PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE MILANA MARKOVIĆA

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

67

MILAN MARKOVIĆ IMAO JE OTVARANJE SVOJE PRVE SAMOSTALNE IZLOŽBE „SOLUM/ CELUM“ U UTORAK, 6. OKTOBRA 2020. GODINE, U KUĆI KRALJA PETRA I. MILAN JE SAMOUKI UMETNIK SNAŽNE EKSPRESIJE KOJI SVOJIM DELIMA OSTAVLJA PUBLIKU BEZ DAHA. NJEGOVI RADOVI OD ZEMLJE DO NEBA OSLIKAVAJU STANJE I POTREBE NJEGOVOG BIĆA. ČOVEK BUDUĆNOSTI KORISTEĆI ALATE 21. VEKA VODI NAS UPRAVO TAMO. IZLOŽBU MOŽETE POGLEDATI DO 14.10.2020.

Sa koliko slika ćeš se predstaviti i koliko dugo si radio na pripremi izložbe?

Izložbu pripremam 14 meseci. Publici ću se predstaviti slikama iz dve serije radova i multimedijalnim, digitalnimm sadržajem koji posmatrače doslovno uvodi u moj svet.

Najpre je nastala serija crno-belih slika koju nazivam Phosphorescence, koju sam stvarao u dosta teškom životnom periodu. U toj seriji radova eksperimentišem sa gestualnom apstrakcijom, istražujući suprotstavljene sile svetlosti i tame. Nakon serije crnih radova i paralelno sa oslobađenjem od teskobe dotadašnje svakodnevnice, oslobađa se i moj rad - istom tehnikom počinjem da stvaram plave radove. Ako me pitate zašto baš plava boja, ne bih znao da odgovorim. Jednostavno sam nju odabrao. Kasnije se ispostavilo da plava boja nosi baš onu simboliku koja mi je u tom trenutku bila potrebna. Tu seriju radova nazvao sam Caelum - raj. I to oslobađanje se zaista i oseti prilikom posmatranja radova.

Kako su prošle izložbe u Londonu i Sorentu?

Upravo na tim izložbama sam prvi put izložio

svoje radove iz navedenih serija pred stručnom javnošću i kritika je dosta dobra. Nastaviću da sarađujem sa tim galerijama, a u toku je razgovor sa još nekoliko evropskih galerija.

Da li možeš da prepoznaš šta tvoja publika voli kod tebe?

Monohrom obezbeđuje značajnu fizičku i psihološku dubinu i to da je posmatrač oslobođen od bilo kakvog značenja i traženja forme.

Posmatrač u mojim radovima ima mogućnost da vidi ono što je njemu blisko i da na taj način pogleda u sebe. Šta kroz svoju umetnost želiš da kažeš?

Umetnost je moj način izražavanja. Neko ume lepo da piše, neko da govori, neko da pleše. Ja to činim kroz stvaranje. Danas su to slike, sutra će možda biti više multimedije i instalacije, ali medij sam po sebi nije bitan sve dok mi pomaže da se izrazim i da iznesem svoje doživljaje stvarnosti.

Koje teme te još okupiraju i želeo bi da ih predstaviš?

Mene okupiraju teme kao što su život i smrt, što i jeste tema ove izložbe - od zemlje do neba SOLUM/CAELUM. Jer, na kraju dana, mi smo svi bića na čije izbore, odluke i ponašanje snažno utiče ideja o smrti koja je neminovna. „La magia della vita“ je tema oktobarskog izdanja RYL magazina. Kako bojiš svoj život i od njega praviš magiju?

Baš kao i sve, sama magija može biti dobra i loša.

Dobra ne može postojati bez loše. Ne nužno od iste osobe, ali ako ne iskusimo lošu, nećemo znati šta je dobra, zar ne?

Ja od života pravim magiju stvaranjem u momentima u kojima se izgubim u stvaralaštvu i zaboravim na sve loše.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

68

SOLUM / CAELUM MILAN MARKOVIĆ 06.10.2020-14.10.2020.

Kuća kralja Petra I

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

69

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

70

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

71

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

72

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: STEVAN ALEKSIĆ PHOTO: VLADIMIR LALIĆ BROJ #65, OKTOBAR 2020.

73

REFRESH

YOUR PAINTINGS

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

74

UMETNOST IZ STOMAKA

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

75

VLADIMIR LALIĆ, UMETNIK, SLIKAR, DIPLOMIRAO JE NA FAKULTETU PRIMENJENIH UMETNOSTI UNIVERZITETA U BEOGRADU 2008. GODINE. ISTE GODINE UPISUJE SPECIJALIZACIJU NA FAKULTETU LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU, NA ODSEKU GRAFIKA, KOJU

To mi nije postala praksa na svakoj izložbi, ali se dešavalo da sam nastupao sa svojim bendom Organized Chaos na nekim otvaranjima, kao što je galerija Haos. Ali tek sada, 12 godina kasnije, spajam vizuelnu umetnost i muziku, pre svega svoj glas, u koherentnu celinu.

Koliko često izlažeš?

STVOVAO JE NA OKO 60 GRUPNIH I INTER-

Skoro svake godine, ponekad i više puta godišnje, ali nikada do sada sa istom samostalnom izložbom u istom gradu. Ako se i ponove neki od radova, to je onda neka vrsta osvrta ili poklapanja teme. U mom rodnom Beogradu gledam da uvek napravim potpuno novu postavku.

NACIONALNIH IZLOŽBI. PIŠE, KOMPONUJE,

Da li umetnik menja identitet i stil rada?

ZAVRŠAVA 2010. GODINE. OD 2009. ČLAN JE ULUS-A. IMAO JE PREKO 20 SAMOSTALNIH IZLOŽBI U SRBIJI I INOSTRANSTVU. UČE-

SVIRA, PEVA. UMETNIČKI SE IZRAŽAVA KROZ MUZIKU I SLIKARSTVO. NJEGOVI RADOVI SE NALAZE U PRIVATNIM KOLEKCIJAMA U BEOGRADU, BEJRUTU, PARIZU, ŠVAJCARSKOJ I KANADI. OTVARANJE IZLOŽBE „YOU SEE THROUGH ME“ U SVILARI U NOVOM SADU JE ZAKAZANO ZA 28. OKTOBAR 2020. U 19 ČASOVA. PUBLIKA ĆE MOĆI DA VIDI NJEGOVE RADOVE I 18. NOVEMBRA 2020. U MUZEJU GRADA BEOGRADA. ZA NJEGA JE POČELA IZLAGAČKA SEZONA 2020. KOJOJ SE OVAJ VRSNI, MULTITALENTOVANI UMETNIK IZUZETNO RADUJE. PRIKAZUJUĆI SVOJ UNUTRAŠNJI SVET NA SPECIFILAN NAČIN, KREIRAJUĆI SVOJU UMETNOST IZ „STOMAKA“.

Vladimir Lalić, akademski slikar, svoju prvu izložbu je imao 2008. godine kada je bio na četvrtoj godini fakulteta. Od tada – do sada?

To su dve različite stvari. Identitet vezujem za autorstvo. Ono treba da bude celovito, zaokruženo, jedinstveno, iako bogato i raznovrsno. Poput karaktera. A stil u umetnosti, u to ne verujem. Ja bih voleo da razvijem neku vrstu antistila. Mislim da umetnik koji razvija ‚‘stil‘‘ nije na dobrom putu, to vodi ka manirizmu koji nikad nije dobar.

Ono što želim da objedinjuje moje radove je moj lični rukopis, atmosfera, osećaj za kompoziciju, nikako tema ili par motiva. Ponekad sam dobio i kritike, najčešće od kolekcionara, da prečesto menjam medijume. Po meni, tu je samo problem komercijalne prirode. U svakom drugom smislu, to je zdravo za kreativnost i dešava se da na 2-3 godine menjam nešto u svom radu. Svaki beg od zone komfora je ponekad zastrašujuć, ali na kraju nagrađivan. Šta je izazov za umetnika kada sprema izložbu u novom prostoru, kao u Svilari u Novom Sadu?

Uz svaki novi prostor za izlaganje, ide i pitanje kako će radovi odoleti i da li će opstati u novoj postavci. Svaki prostor ima svoje neke zakonitosti i problematike. Zato često nekoliko puta odem u prostor, fotografišem ga, izučavam, ponekad satima samo šetam kroz prostor pokušavajući da ga bolje osetim. Svilara je relativno nov prostor, koji je renovirana fabrika svile. Nije uobičajen galerijiski prostor, što je meni samo još interesantnije.

Tako je, u Kragujevcu u kulturnom centru. Iako su me neki profesori savetovali da je prerano za samostalne izložbe, bio sam nestrpljiv da izlažem.

Drago mi je da su reakcije ljudi bile takve da nisu verovali da sam i dalje student i, kako kažu, da Po prvi put ću izlagati instalacije, crteže u prostosu grafike bile na visokom tehničkom nivou sa ru, svetlosne objekte, kao i crteže na pleksiglasu.

A u maloj galeriji koja je na spratu će biti ekspejakim psihološkim nabojem. riment. Naime, ta prostorija će biti u potpunom Skoro sam naišao na snimak sa otvaranja, gde mraku, gde će posetioci samo svetlima svog modajem intervju za televiziju, koji me je podsetio bilnog telefona moći da osvetljavaju galeriju. U da sam još tada, uz grafike koje sam izlagao, galeriji će sa plafona da vise crteži na pleksiglapuštao muziku koju sam komponovao. Muzika sima koji, kada su osvetljeni, projektuju crtež na je tada služila kao dodatna atmosfera radovima. zidove praveći teatar senki.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

76

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

77

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

78

U Svilari izlažem po pozivu Vladimira Marinkovića, direktora Francuskog instituta u NS, koji je izložbu uvrstio u Digital November, internacionalni festival koji se bavi umetnošću u novim medijima. Izložba je takođe deo i NS prestonice kulture 20/21.

Otvaranje izložbe u Svilari u Novom Sadu je zakazano za 28. oktobar, u 19 časova.

Scenografsku dramu koja se dešava u tvojim radovima želiš da preslikaš i u prostor u kojem ćeš izlagati. Gde će biti dramatičnije - na slikama ili u prostoru?

podsećaju na grafičke ploče i proces štampanja, ali takođe i na ‘’layer’’-e u Photoshop-u, obe tehnike koje sam koristio u ranijim radovima.

Volim i to što kod radova na pleksiglasu postoji još jedan tip boje, proziran, transparentan ili propustan, pa mogu da dobijem još veće bogatstvo prizora. A nepopunjene delove pleksiglasa shvatam kao ništavilo, niti je belina papira, niti grundirano platno. Neka vrsta apsoluta ili materije koja iščezava. To datira još od vremena kada sam bio veoma mali i kada sam uviđao da nema života posle smrti, shvativši da kada umreš sve ne postane belo ili crno, već samo jedno ništa.

To ništavilo me je užasavalo. Rekao bih da odatle dolazi potreba da se igram sa tim odnosom - unutar ništavila kulja život, haotičan, čudan, uzbudljiv i teskoban, koji se opet lagano ili nasilno pretvara u ništavilo.

To je ideja kojom se poigravam već neko vreme.

Sa izložbom u Svilari će prvi put i likovi koji su bili na crtežima izaći u prostor. A sredinom novembra ću imati izložbu u Muzeju grada Beograda, gde će različite instalacije biti u sobama i gde će Šta je zajednički imenitelj ove izložbe “You see neke od soba postati neka vrsta scenografske through me”? drame veoma slične onoj koja je i na mojim 2D radovima.

“You see through me‘‘ je bio interesantan naziv koji mi je jednostavno došao u nekom trenutku.

Da li je izazov izlagati samostalno u Muzeju gra- Zanimljivo mi je duplo značenje koje se može da Beograda? Ta izložba je zakazana za sredinu protumačiti kao ti gledaš kroz mene (narativ o novembra. izolaciji, traženju identiteta, sociološkoj udaljeali takođe i kao čitaš me kao knjigu, što je Muzej grada Beograda se uskoro renovira. Direkt- nosti), opet drugačije čovekovo stanje. Naravno, to je i orka Muzeja Jelena Medaković je izrazila želju igra reči zato što kroz radove može da se i ‘’proda budem jedan od poslednjih izlagača pre te re- gledava’’ zbog providnih delova pleksiglasa. konstrukcije. Prostor je meni veoma inspirativan.

Prvi sprat na kom će se dešavati izložba jeste Predstavljaš stanja čoveka na vrlo lep način. trenutno pomalo oronuo, oseća se starost same Metamorfoza čoveka prikazuje čoveka još više zgrade, ali to mi baš i odgovara. Moji radovi su i čovekom. Da li misliš da si uspeo u svom radu i nastajali u prostoru koji nije kao labaratorija i at- narativu? mosfera napuštene stare kuće je nešto što može samo još da pojača moj likovni izraz. Ovo će biti To si lepo rekla. Tačnije umetnička metamorfoveliki izazov za mene s obzirom na to da se ovde za, distorzija i iščašenost čine da bolje uvidimo održavao i Oktobarski salon. Ovde će posetioci ko smo zaista. Ne verujem u fotografsko-realmoći da vide presek mog stvaralaštva vezan za ističan prikaz u crtežu, on je ravan, nedoživljen, ljudska stanja i fascinaciju tela i egzistencijalnih to nije način na koji mi zaista vidimo svet. Tredilema. nutno je takav vid prikaza nametnut. Mi suviše osetimo dok gledamo. Zato će i 10 ljudi koji vide Planiram da svaka soba bude poseban segment isti događaj opisati ga na 10 različitih načina. mog opusa, gde će ponekad cele sobe biti zvuč- Svako je video apsolutno isto, ali svako je video no-vizuelne instalacije u kojima će posetioci na svoj način. Interesuje me ta fluidnost realnomoći da prolaze i bivstvuju. sti, promenjivost istine. Ako gledam isti model, put kada ga crtam će biti drugačiji. Mene Otvaranje izložbe je planirano za 18. novembar. svaki interesuju ljudska stanja koja čine čoveka toliko Tvoji novi crteži su na pleksiglasu, a ne papiru. drugačijim, slojevitim.

Tu se vidi višeslojnost rada - kada se urame, oni Kao muzičar, koju bi muziku utkao u slike koje su kao objekat. Šta želiš njima da predstaviš? ćeš predstaviti?

Volim da crtam na pleksiglasu, njegova glatkoća Iskreno, svoju. Sopstveno autorstvo vidim i van mi prija jer mogu da dobijem veoma fluidan crtež. granica vizuelnog. Drago mi je da ljudi koji prate Svakako inspiriše njegova transparentnost. Rad- moju muziku kada vide šta crtam kažu da to što im na više komada istog formata tako da kada čuju sada i vide. Tako je i obrnuto. se stave jedan ispred drugog daju drugačiju vizuelnu igru ili problematiku. Jako slično kao Sve što crtaš je nekako refleksija tebe. Da li što kolaž nudi neku vrstu slučajnosti. To ‘’ređan- je publika koja se prepozna u slici potencijalni je’’ ploča pleksiglasa, u radu i razmišljanju, mene Lalić?

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

79

Mihajlo Pantić je na otvaranju jedne moje izložbe rekao baš to: ‘Uđite i pogledajte se u ogledalo.’

Ljudi sa slika smo svi mi, ali kroz vizuru umetnika. Jedan poznati holandski umetnik, Pat Andrea, rekao je: ‘Ti u stvari slikaš samog sebe. Ali kroz sebe, ti uviđaš svu teskobu sveta.’ Verujem da je za mene to jedini pravi način i drago mi je kad osetim kod ljudi da oni uvide neke probleme u sebi. Kao neka vrsta polomljenog ogledala, gde ti u tom distorziranom ogledalu bolje vidiš svoj odraz i neke ćoškove koje inače ne možeš.

Nisam prorok, niti neko ko rešava probleme sveta, ali drago mi je da moja umetnost ostavlja utisak, da pokreće pitanja koja su ponekad bitnija nego sam odgovor.

Možda je to junak sa bipolarnim poremećajem (hahahah). Vizuelna umetnost je svakako nešto u čemu imam više priznanja, nagrade, kao i akademsko zvanje. Ali muzika je tu kao kontrateža usamljeničkom životu slikara. I veoma potreban segment mom biću. Svakako težim da objedinim slikarstvo i muziku, ne da ih stavljam u ring.

Tema oktobarskog izdanja RYL magazine nosi naziv “La magia della vita”. Kako stvaraš magiju svog života?

Magiju života pronalazim u druženju, razmeni ideja i kreativnom radu. U smelim odlukama, kao i u iznenadnim putovanjima. U konstantnom bivstvovanju između reda i haosa.

Da li ćeš imati performans na samom otvaran ju? Kako si ga zamislio?

Imam instalaciju koja je sačinjena od pet stalaka za mikrofon, na kojim su crteži na pleksiglasima pričvršćeni na crne ramove i na svakom od stalaka je pridodat zvučnik. Sa svakog zvučnika se čuje po jedan glas koji je u korelaciji sa drugim, praveći mantrričko-kakofoničnu kompoziciju.

Ideja mi je da muzičari, po mogućstvu duvači poput saksofoniste ili klarinetiste, improvizuju preko te harmonske osnove. To se odnosi i na mene jer ću pevati u odnosu na te glasove i biti između tih objekata nalik na spomenike.

Koji junak je u tebi jači - slikar ili muzičar?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

80

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

81

REFRESH

YOUR HISTORY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

82

SUBOTICA PRIČA O FOTOGRAFIJI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE DRAŽENA PRĆIĆA

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

83

DRAŽEN PRĆIĆ, DIPLOMIRANI PRAVNIK, NOVINAR, TENISER, ARHIVIST ENTUZIJASTA. NAPISAO JE 16 KNJIGA, POČEV OD 1992.

GODINE I PRVOG SUBOTIČKOG OMLADINSKOG ROMANA „MOJA KLINKA I JA“. NEKA DELA SU MU PREVEDENA NA ENGLESKI, NEMAČKI, MAĐARSKI JEZIK. AUTOR JE TRI POZORIŠNA KOMADA „REDEFINISANJE ŽIVOTA“, „WILD CARD“, „DOGOVORENI BRAK“. NOVA KNJIGA „SUBOTICA PRIČA O FOTOGRAFIJI“ OBJAVLJENA JE OVE GODINE. Koliko dugo je nastajala knjiga „Subotica priča o fotografiji“ i kome je posvećena?

Knjiga ‘‘Subotica priča o fotografiji‘‘ je nastala od priča koje su prvo započele svoj novinski život u rubrici Priča o fotografiji koju sam pokrenuo 2009. godine u nedeljniku Hrvatska riječ. Kao rođenom Subotičaninu i potomku jedne od najstarijih porodica sa ovih prostora želja mi je bila da na ovaj način pokušam otrgnuti od zaborava, pre svega ljude koji su svoj životni vek proživeli na teritoriji najvećeg grada na severu Bačke. Potom, uz ljude tu su naravno i respektabilna građevinska zdanja po kojima je Subotica nadaleko poznata, kao i druge znamenitosti koje su u ovoj prvoj selekciji našle mesto u ovoj specifičnoj knjizi koja predstavlja spoj slike i teksta. Kao što sam u knjizi i napisao knjigu sam posvetio SUBOTICI I SUBOTIČANIMA, živima i onima kojih više nema među nama. Fotografije možda mogu izbledeti, ali sećanje na ovaj pisani način, ostaje večno...

Na šta si stavio akcenat?

Konceptualno gledano knjiga se bazira na nekoliko tematskih celina: započinje pričama o znamenitim subotičkim građevinama, a onda slijede šaroliki mešavine profesija, sporta,

kulture i na kraju nekoliko porodičnih fotografija i priča koje datiraju čak stotinu godina unatrag.

Akcenat je u prvom redu na ljudima koji su svoje živote utkali u istoriju ovoga grada, a mnogi od njih i svojim delima proneli njegovu slavu diljem sveta.

Koje zdanje u Subotici po tebi ipak zavređuje posebnu pažnju?

Nepravedno bi bilo, uz naravno Gradsku kuću kao centralno gradsko zdanje posebno izdvajati ostale građevine jer svaka od njih, svojom pričom i istorijom, čini neraskidivu celinu nekadašnjeg velikog grada Panonske nizije, koji je svojevremeno bio veći i od Beograda i Zagreba.

Priča o svakom zdanju u Subotici ističe njegovu vrednosti i podacima nastoji sačuvati istorijsku patinu neprolaznosti na ponos svim prošlim i budućim generacijama Subotičana. Ma gde oni danas bili...

U knjizi su sakupljene crno bele fotografije koje pripadaju istoriji. Da li fotografije prate priču ili si priču kreira spram fotografija?

Osnovna ideja same novinske rubrike iz koje je u konačnici i nastala ova knjiga bila je bazirana na mojoj zamisli da uz pomoću starih i požutelih fotografija pokušam zaustaviti vreme i njegovu surovu prolaznost koja relativno brzo sve briše u zaborav. Ali sačuvani stari fotosi i priče koje ih prate, pa još odštampani u jednoj skupnoj knjizi (knjige su ipak večite u odnosu na sve ostale medijske alate), uspjeli su u svojoj prvobitnoj nakani. Reakcije čitateljstva, kako tokom svih ovih godina u novinskoj rubrici (sada već gotovo 600 priča iz svih delova Vojvodine), a tako i čitalaca ove knjige koja je usko vezana uz Suboticu i njenu okolinu, najbolja su potvrda opravdanosti realizacije ove pomalo romantičarske težnje u neravnopravnoj borbi protiv zaborava.

Koliko priča ima?

U prvoj selekciji, knjige Subotica priča o fotografiji, (u pripremi je druga selekcija), našlo se 68 fotografija i pratećih priča koje brojnim

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

84

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

85

podacima i memorabilijama ilustruju viđenona njima. U grubo rečeno knjiga pominje oko 1000 imena poznatih i posve nepoznatih ljudi, i na taj način ispunjava svoj osnovni cilj.

Prva filatelistička izložba bila je u Subotici 1959. godine u Gradskoj biblioteci. Subotica je tada imala i najviše registrovanih filatelista 350. Kako si došao do ove fotografije a i do svih ostalih?

U stvaranju ove knjige imao sam veliku pomoć nekoliko stvarnih entuzijasta po pitanju profesionalne i amaterske arhivistike (Stevan Mačković, direktor Gradskog arhiva, Dejan Mrkić arhivist GA, Grgo Bačlija, advokat u penziji), a konkretno fotos i priča o filateliji su nastali uz pomoć Ljudevita Vujković Lamića (fotos je iz njegove privatne arhive), doajena subotičke filatelije.

U nastajanju svih priča nastojao sam kao dugogodišnji novinar temeljno sakupiti sve dostupne činjenice i istorijske poveznice, a potom ih kao pisac pretvoriti u romansirano štivo. Do fotografija sam dolazio ponajviše iz privatnih arhiva, mnogo ih je i iz naših porodičnih albuma i arhive (moj praded Martin Horvacki je bio glavni gradski arhivar gotovo 40 godina). No, bez ljubaznosti i susretljivosti brojnih prijatelja i poznanika ova novinska rubrika, a potom i sama

knjiga, ne bi mogli zaživeti.

Napisao si jedno istorijsko zdanje za Suboticu i Subotičane koji su ostali u njoj ili otišli u svet.

Mnogi kažu da ne mogu a da ne vide gradsku toranj. Najlepšeg zdanja na Severu Bačke a i šire je ipak ta naša Gradska kuća.

Gradska kuća je ipak glavni brend, kako se to danas moderno kaže, Subotice i njeni žitelji su neraskidivo vezani uz nju. I sam osećam tu bliskost, konačno i na samoj naslovnici ove knjige se nalazi ova secesijska lepotice u raritetnoj fotografiji njene izgradnje. Ali isto tako, priča o Gradskoj kući koja otvara knjigu nudi informaciju kako je ovaj grad prije nje imao još Gradskih kuća o kojima se malo ili gotovo ništa ne zna u široj javnosti...

Tema oktobarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „La magia della vita“. Kako praviš magiju svog života?

Svaki čovek je na svoj osobeni način čarobnjak svoga života, jer sam život po sebi je najveća čarolija ljudskog postojanja na ovom planetu.

Moju magiju čine pisanje i tenis, i ovaj duet me već decenijama drži omađijanim. Naravno, u praktikovanju magije svog života nikada ne bih uspeo bez pomoći mojih voljenih i najbližih.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

86

PHOTO: MARIJANA JANKOVIĆ BROJ #65, OKTOBAR 2020.

87

REFRESH

YOUR VISUAL ART

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

88

POLJA SEĆANJA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE I MARIJANA JANKOVIĆ

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

89

BRANKICA ŽILOVIĆ CHAUVAIN, VIZUELNI UMETNIK, ZAVRŠILA JE FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU, POTOM JE NASTAVILA ŠKOLOVANJE NA ÉCOLE NATIONALE SUPERIURE DES BEAUX ARTS U PARIZU. BEOGRADSKOJ PUBLICI PREDSTAVILA IZLOŽBOM „POLJA SEĆANJA“ U GALERIJI „NOVEMBAR“. IZLOŽBU MOŽETE POGLEDATI DO 20.10.2020.

BRANKICA PREDAJE NA DVE VISOKOŠKOLSKE USTANOVE U PARIZU I JEDNOJ U ANŽEU. U SVOJIM RADOVIMA EKSPERIMENTIŠE SA TEKSTILOM U ISTRAŽIVANJU NJEGOVIH IZRAŽAJNIH MOGUĆNOSTI. RADOVE JE IZLAGALA U MUZEJIMA I GALERIJAMA ŠIROM SVETA – OD FRANCUSKE, ITALIJE, NEMAČKE, DO AMERIKE, ŠANGAJA, KINE. BRANKICA JE RODOM SA ZLATIBORA, PARIŽANKA 23 GODINE, STRATSVENA UMETNICA, PROFESORKA MAJKA, SUPRUGA, PRIJATELJICA, ŽENA SVETA. Objasni nam odnos tvog zlatiborskog porekla sa materijalom na kojem stvaraš? Da li sve vreme vezeš, odnosno spajaš prošlost sa sadašnjošću?

Tekstil se zaista nalazi na svojevrsnom raskršću razmatranja i uvodi veliki broj istraživačkih i izazovnih problematika kao što su: pitanje tradicije i nasleđa, pitanje estetike i kreativnih procesa, pitanje tekstila kao polazišta futurističkih vizija i inovacija, i na kraju, mesto tekstila kao nosioca subverzije i političkog angažmana. Moje zlatiborsko nasleđe je verovatno uticalo na moj izbor tekstila kao dominantnog izražajnog materijala.

Selo Sirogojno (Zlatibor) je odigralo veoma bitnu ulogu u emancipaciji žena pletilja 60-ih i 70-ih godina, omogućavajući im radni odnos, integritet, što je doprinelo usporavanju migracije sa sela.

Visoko kvalitetne kreacije zlatiborskih pletilja su se našle među najzapaženijim modnim kreacijama u Evropi. Takvih poučnih primera ima u celom svetu. Moja baka je bila pletilja, kao i dve omiljene tetke.

tično-utopijski sa izraženo snažnom voljom da okamenjenjem, konzerviranjem i metodičkom reparacijom sačuvam čitavu slojevitost sećanja. Fragmenti znamenja, pejzaža, ruševina vremena, pretvaraju se u neku ličnu arheologiju privremenih i permanentnih memorija. Svaki moj pokret ubadanja igle u papir ili tekstil ostavlja iza sebe grafički trag sličan hirurškim šavovima ili ožiljcima i postaje vektor jedne uvek iste dijalektike odupiranja i rezistencije odumiranja materije i sećanja. Uprkos alarmantnom sveopštem pesimističkom mišljenju o budućnosti naše civilizacije, svako moje suočavanje sa materijalom, svaki akt svaranja kojem se podvrgavam svakoga dana i svi beskrajni sati provedeni u ušivanju i vezu, manifestacija su samog neprihvatanja i kategoričkog odbacivanja ideje o konačnosti.

Kada je umetnica u tebi shvatila da mora da se izrazi?

Mislim da je postati umetnica u suštini dugotrajan proces i podrazumeva prevazilaženje mnogobrojnih faza, gde je svaka od njih podjednako ključna i konstruktivna. Veoma je bitno prepoznavanje svih tih intimnih sesija koje su psihološki veoma kompleksnog karaktera.

U introspekciji, presudan parametar u mom slučaju bio je boravak na Zlatiboru koji je 1980ih godina bio provincijsko planinsko mestašce, uglavnom prazno i beskrajno dosadno. Kao adolescentkinja, dane sam provodila u prirodi, okrenuta sportu (uglavnom skijanju i bajk vožnji) i suštinski sam se uglavnom osećala usamljenom i drugačijom.

Početak mojih prvih kreacija doživljavala sam kao neki imperativni beg iz rutine i monotone realnosti. Svakim urađenim crtežom osećala sam se radikalno izmeštenom, probuđenijom i svesnijom. Smatram da sam već u ranim godinama shvatila da je moj put umetnički i nijedna druga opcija nije dolazila u razmatranje. Danas, posle četrdeset godina, i dalje gajim potpuno isti osećaj te izmeštenosti i posebnosti u svakom dragoceno provedenom trenutku u svom ateljeu.

Odlazak u Pariz, odlazak novoj kući, dolazak sebi?

U Francuskoj živim već dvadeset i tri godine, a doselila sam se sa svojih dvadeset i četiri, što znači da ću sledeće, jubilarne godine, biti na nekoj polovini koju bih nazvala „in between“, što po mnogo čemu odgovara opisu nekog mog identiMoj suštinski odnos prema prošlosti je roman- teta.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

90

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

91

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

92

Život u Francuskoj me je u velikoj meri promenio i dozvolio da postanem ono što sam danas, da me upotpuni i sagradi i mislim da si negde u pravu kada kažeš „dolazak sebi“. Odnos ka novoj kulturi, jeziku, načinu života i potpuno drugačijem mentalitetu, koji je već od prvih godina izgradio u meni umetnost adaptibilnosti i formirao potpuno novi koncept života i umetničkog stvaralaštva.

Moj život je trenutno u Parizu veoma dinamičan i stimulativan, ali mislim da će se dogoditi i neka treća faza, odlazak na neki drugi kontinent, u neki treći mentalni svet, gde bih volela da na miru ostarim uz svog muža, uz neke drugačije zalaske sunca.

što nosi čovečanstvo. Hvala, Vlado.

U šta ili koga veruješ?

Verujem u obrazovanje i nauku. Verujem u rad kroz sve njegove dimenzije što znači da nekada radimo i ne vidimo čemu to vodi, a nekada sve dobije smisao.Verujem takođe u neke klasične vrednosi kao familija, prijateljstvo. Ali verujem takođe u neke nevidiljive kosmičke snage koje možemo nazivati raznim imenima, ali za koje znam da postoji neka matrica iščitavanja, veoma intimna i samo meni poznata. Kao neki holistički dijagram po kome se se sve odvija upravo onako kako ja želim. Verujem u zahvalnost i ljubav.

Koliko ljudi, gradovi, energije mogu doprineti i Tvoja izložba u septembru u Beogradu u galeriji inspirisati nas, uobličiti ono što mi jesmo? Šta ti „Novembar“ šta je donela na „Polju sećanja“? je doneo život u Parizu?

Donela je pitanje šta nam donosi i odnosi vreMoj boravak u Francuskoj prevashodno obuhva- me. Osećaj vremena, protok vremena, nestanta život u Parizu, a on u sebi nosi jedan specifičan ka sećanja je ništa drugo do pitanja šta je svest kosmopolitski duh, koji se u velikoj meri razliku- sama. Moramo se prvo osvrnuti na prošlost pre je od ostatka Francuske. Moje duhovno, inte- nego što zamislimo budućnost. Cela izložba trelektualno i umetničko odrastanje u ovom gradu balo bi da inicira neko mentalno izmeštanje i refneizmerno je obogaćeno i prošireno dimenzijom leksije o prošlosti i budućnosti. Baš kao što je konstantne promenljivosti, preklapanja multi- ključno znati odakle nam dolazi um i svest. kulturoloških identiteta, različitosti i intelektu- Istorijske mape su uvek bile neizvestan prostor alnog antikonformizma. Pariz je grad u kome projekcija politički skrivenih značenja i (pogživot nije nimalo jednostavan, ali je neizmerno rešnih) interpretacija. Da li smo spremni da prostimulativan i za opstanak u njemu potrebna je menimo svoja uverenja i istine? Možemo li podoza iracionalne opsesije tradicijom, kulturnim tražiti neke druge alternativne linije i granice? nasleđem, umetnošću i nerazumljiva ljubav ka U ovom ispremeštanom i rastumbanom svetu bez gravitacije, možda nam je potrebna distancafé-terrasse. ca, nova vremenska dislokacija da posmatraTvoja priča sa našim velikim slikarom Vladom mo sebe kao civilizacijski protok (flux) pod novom prizmom, pod novim razmerama. Možda Veličkovićem. je moje lično mapiranje vezano samo za moju Moj susret sa Vladom je bio preloman trenutak u viziju, ali možda može da postane i podstrek za mom životu. Bez Vlade ne bih bila ono što jesam posmatrača da izmisli svoju. danas. Teško je opisati ukratko koliko značajnu i ključnu ulogu je Vlada odigrao po mom dolas- U kom pravcu će se razvijati tvoja umetnost i ku u Pariz. Njegova velikodušnost je nešto što je tvoj rad? obasjavalo ne samo moj put nego i puteve mnogih mladih ljudi iz Srbije, ali i Francuske. Vlada je U preispitivanje o materijalima, koje je ključno bio veliki umetnik i, pre svega, veliki čovek, pun u mom radu, ulazi i veoma značajno i urgentno humanizma. Jugosloven u duši, patriota, ali ni- pitanje o kreaciji i upotrebi tekstila na ekološko kada ekstremni nacionalista, sa velikim žarom održiviji i odgovorniji način. Mnogo artefakata i i oštroumljem bi komentarisao mnoga politička kreativnih scenarija već postoji u oblasti inovacipreviranja kod nas, u Francuskoj, u svetu. Sve je inženjerstva, a posebno u oblasti biodizajna, o nas je voleo, pratio, usmeravao, kritikovao kada tome kako možemo integrisati pitanje otpada ili treba, s budnim okom punim razumevanja i lju- živih organizama (bakterija, šampinjona) u tehbavi. Zadnji put sam razgovarala sa njim u Ve- nološke procese stvaranja tekstila, kako stvoriti neciji prošle godine za vreme bijenala, glava mi nove biotehnološke alate itd. U svakom slučaju, je bila puna novih projekata, zračio je kao i uvek kako me je ta tema oduvek zanimala, to će se neverovatnom dečačkom energijom punom ent- verovatno u budućnosti preseliti u središte mojih uzijazma i svi su želeli s njim da podele koju reč, preispitivanja. Potraga i potreba za nekim uspoda budu u njegovom društvu. Poslednji njegov renim slow art konceptom u kojem se i dalje i još pozdrav je ogromna retrospektivna izložba u snažnije insistira na problematici materijala, perFondation Helene i Edouard Leclerc u Landerne- manentnosti materije i memorije mi se čini kao au, u decembru prošle godine, gde nam je svima važna smernica u mom budućem razmišljanju. još jednom pokazao veličinu i dubinu njegovog U kakvim galerijama voliš da izlažeš i koliko stvaranja i bića i ostavio u zavet nekoliko egzis- je prostor važan za svakog umetnika u kojem tencijalnih pitanja o tragičnom i veličanstvenom BROJ #65, OKTOBAR 2020.

93

predstavlja svoj rad?

Svaki galerijski, institucionalni ili neki drugi nekonvencionalni prostor je izazov za sebe. Prostor, scenografija, izbor radova, kreiranje po meri prostora, sve su to veoma bitne stavke koje ulaze u koncepcijsko razmatratnje na istom nivou kao bilo koji kreativni proces. Dobar prostor dozvoljava potpunu inkarnaciju radova, bez ikakvih nepotrebnih interferenci koje bi mogle da uruše pročišćeno iščitavanje radova i samim tim dozvoli potpuno dejstvo na publiku. Muzeji su savršeni prostori, art centri i galerije. Galerija „Novembar“ je jedno od tih idealnih mesta za izlaganje!

Kako bi opisala svoj atelje?

Visoki beli zidovi, sivi lakirani pod... trenutno izgleda kao beo, čist i prazan prostor, koji oslikava period primirja i tišine. Posle velikog i dinamičnog perioda stvaranja, skoro svi radovi se trenutno nalaze po galerijama, sajmovima, i sve je nekako prazno. To je dobar osećaj jer nagoveštava sledeću fazu i osećam se spokojno, snažno i koncentrisano.

U atelju postoji dosta materijala za izradu mojih tekstilnih radova: kutije pune vune, plakari puni tekstila, kože i perlica, klupka konca složena po policama, kese pune cementa, neke skulpture obavijene u celofan, spremne za neku sledeću izložbu, puno knjiga, kataloga, crteža po kartonima, mašina za šivenje, mašina za pravljenje tepiha itd. Trenutno ima dosta svetla i prevladava divan ambijent i energija. Slušam muziku, podcastove i audio knjige. Od skoro čak držim i onlajn časove direktno iz ateljea. Električna bicikla je parkirana u manjoj aneksnoj prostoriji. Pijem čaj sa mojim koleginicama i kolegama Nobuko, Sandrine i Kwang-om. Atelje je deo asocijacije koja se zove Les Arches i nalazi se ispod arkada rimskog akvadukta po kojem prolazi RER (brza verzija metroa).

Tema oktobarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „La magia della vita“. Kako vidiš i stvaraš svoju magiju života?

Uglavnom pokušavam da ostanem na periferiji negativnih tendencija i ostajem što više mogu konektovana sa onim što zaista volim da radim.

To me uglavnom čini snažnijom i usmerenijom ka sebi i sopstvenim resursima. Uvek imam neobjašnjivu potrebu za stavom ili odgovorom kao izrazom optimizma, koji je možda latentan, čak nekad i paradoksalan, ali optimizam koji radije poima život u svim njegovim šansama, pre nego u lamentima.

Dati smisao u vreme krize, rekla je Hana Arent (Hannah Arendt), znači odupirati se ideji o nestanku i tražiti potvrdu da je novo još uvek moguće. I to novo, rekla je, uvek je čudo.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

94

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

95

REFRESH

YOUR POEM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

96

PIŠE: MAJA PAKIĆ

BUDI PLES

kao muzika sfera, kao pesma tvoje duše, kao ritam života Sva su ti vrata otvorena i svi putevi slobodni na tebi je da se usudiš, da kreneš, da veruješ, da otvoriš oči

Čemu tako strmoglavo hrliš?

Otvori oči otvori oči otvori srce otvori ruke

Koje to nemire tako uporno hraniš?

tvoj um je tvoj prijatelj

U kom to jezeru ustajalih misli

ne nasedaj na jeftine laži prevare manipulacije

i dalje svakog jutra umivaš svoje usnulo lice?

ne nasedaj na skupe šarene laže, na marketinške trikove,

Od kojih potajnih želja već godinama bežiš, iako nemaš gde da pobegneš skrivaš se, iako nemaš gde da se sakriješ ignorišeš to izgladnelo nezadovoljstvo dok gutaš svoje suze koje žele da te probistre, da te pročiste, da te usmere i ohrabre

na društvena očekivanja, na pritiske sopstvene sujete Ne nasedaj. Biraj. Biraj svoje stavove, svoje reči i reakcije oslobodi svoj korake, zbaci sa gležnjeva te okove od straha i depresije

Skoči sada skoči i zaroni duboko

Oslobodi svoje korake, veruj svojim stopalima i pusti

u okean tuge u dubine čežnje u svoje sopstveno srce

pusti neka kiša pada, pusti neka reka teče, pusti neka liju suze

tamo gde istina prebiva, tamo gde istina nikad ne spava

I oslobodi se oslobodi se svega što nisi ti,

u tišini tvog srca ta istina gromko odzvanja

svega što ti je nametnuto, svega što te guši i iscrpljuje

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

97

PHOTO: UNSPLASH.COM

Ispravi se. ne moraš da nosiš ceo svet na svojim plećima

stavi tačku na isprazne ideje, na beskrajne samokritike i samosabotaže

Ne moraš

stavi tačku.

Opusti se i uspori, ne moraš da juriš i žuriš i glavu da gubiš

A sada tu tačku pretvori u ples. Ples života.

što više žuriš imaš sve manje vremena i praviš sve skuplje greške što više žuriš više zaboravljaš

I u nadi i u beznađu i u snazi i u slabosti i u svetlu i u tami ti si jedno ti si svemir ti si jedinstvena životna kreacija

da smo rođeni slobodni, I da imaš sasvim dovoljno vremena da pevaš, da plešeš, da stvaraš, da se igraš

I zato pleši

da u životu uživaš

pleši kroz svoje misli, pleši kroz svoje emocije

Osećaj krivice je iluzija, osećaj inferiornosti je iluzija, osećaj nemoći je iluzija jer svi smo instrumenti u božanskim rukama Udahni izdahni i prestani da se opireš prestani da se opireš životu

ispleši ta razočarenja, te gorčine, te zaglavljenosti i pusti neka te ples vodi, neka te ples razbije na atomčiće i neka te ponovo sastavi u taj božanstveni mozaik koji jesi Samo pleši

Stavi tačku na svoja jadikovanja, na svoj žal za mladost, na svoje poraze

i pusti pusti neka Ljubav uvek bude vodič tvoj.

stavi tačku na stalno vraćanje u prošlost, odveži se od tog mentalnog rikverca

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

98

PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

99

REFRESH

YOUR FEMININITY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

100

ČAROVNIJA ŽIVLJENJA

WORDS: ELIZABETA M. TOPLAK

Bila je še majhna deklica, ko je za izpolnitev svojih želja uporabljala čarobno palčko. Njena namišljena, vse izpolnjujoča palčka ni bila običajna, saj je bila narejena iz babičine kuhalnice in previta s srebrno alufolijo. Niti ni delovala tako, kot tiste v pravljičnih knjigah. Princeske, dobre vile iz pravljic so si namreč večinoma zaželele mlade, lepe prince in ga tudi dobile. Njena palčka pa ji je prinašala zgolj sladkarije, barvice, enkrat celo novo rdečo oblekico. Deklica je bila zelo zadovoljna, saj je bila prepričana, da zna čarati.

V njenih najstniških letih ji seveda niti na kraj pameti ni prišlo, da bi naokoli mahala z neko kuhalnico in si zaželela prvega pravega fanta. To nikakor ne bi bilo kulsko. Takrat je bilo namreč pomembno izstopati na drugačen način, z oblačenjem, z izbiro nakita, frizure, načinom govora, dejanji. Najstniška leta so jo prepričala, da nobena čarobna paličica ne obstaja. Zaman je računala na čudeže ob popravljanju slabe ocene, ob želji, da jo prijatelji ne bodo izdali, ob prepričanju, da je svet prijazen in pošten. Še danes se spomni dogodka, kadar je bilo potrebno izkazovati humanitarnost, in so v šoli zbirali denar za lačne otroke v Afriki.

Samoumevno je padla ideja, da se zbrana sredstva porabijo v domači trgovini za prigrizke in pijačo. Ob razkritju dejanja ji je seveda bilo žal. Čez desetletje pa se je izkazalo, da je večina dobronamernih sredstev pristala v privatnih žepih organizatorjev akcije. So pač veljaki pod pretvezo nudenja pomoči dejansko bili enaki, kot ona in njeni sošolci. Naučila se je, da odraslost avtomatično še ne pomeni postati pameten, pošten in iskren.

Odraščale je pač tako, kot vsi ostali. Spoznavala svet, njene dobre in slabe navade, odnose, kulturne norme. Na nek način je vseskozi bila upornik. Dvignila je glas, ko je začutila krivico.

Njen notranji jaz, glas, ego, duša, karkoli pač je to bilo, ji ni dovolil ostati tiho, se sprijazniti in se predati brez boja. Marsikatere situacije, dogodki, okoliščine so jo pripeljale do roba prepada, do križišč brez smerokazov. Jezna sama nase je jadrala med čermi toka življenja. Ni se predala, nikoli. Notranji glas jo je vedno nekako usmerjal, da se je dobro izšlo. Čez čas se je prikazal princ in za vedno ostal moški njenega življenja.

Z bivanjem, s službovanjem, z vzgojo, s krediti in davki prežeta družina je v njeno življenje

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

101

PHOTO: UNSPLASH.COM

prinašala drugačne, lahko bi rekli »odrasle« vrste čarovnij. Vendar, doživeti občutek, ko lahko daš življenje drugemu človeškemu bitju, je nekaj nadnaravnega! Občutek, da čudeži res obstajajo.

Minevajoča desetletja, vrtinec življenja jo je gnal naprej, vedno znova in znova je pobirala nauke sveta. Prelepa doživetja so ji dajala nov zagon, na novo si je postavljala cilje in jih z vztrajnostjo dosegala. Naučila se je potrpljenja, upanja, veselja ob dosežkih. Ne le velikih, temveč tudi takšnih drobnih, vsakdanjih. Dojela je, da stresne situacije izzvenijo, da jeza mine, da oprostiti pomeni znova zadihati, da zamera in žalost povzročajo bolezen. Tako kot vsi, tudi ona je neštetokrat preizkusila, da smo dejansko za svoje obnašanje, početje odgovorni sami, čeprav venomer krivimo nekoga drugega.

Občutila je, da je narava vir pozitivne energije, da so posamezniki zatopljeni vsak v svoj svet, in da se vsi bolj ali manj uspešno ubadajo s svojimi težavami. Naučila se je, da problemi sveta niso zgolj njeni, da za popravljanje nesrečne usode nekoga ni poklicana ravno ona. Zavedati se je začela, da največ lahko ponudi svetu tako, da širi ljubezen, razumevanje, radost, veselje, dobre

misli, pozitiven način razmišljanja. Ugotovila je, da zvezde nad nami sijejo enako za vse, in da vzhajajoče sonce zažari vsem enako. Le da eni tega ne vidijo in nočejo sprevideti. Zabubani v svoj jaz tavajo naokoli, toda to je njihov čas, stadij njihove poti, njihove rasti.

Tako rastoče je nekega dne, ko so lasje že osiveli in zobe nadomestili umetni, ko ji je že manjkal kakšen notranji organ in so se v ogledalu pojavile dobro poznane oči, le da so sedaj okrašene z gubami življenja in smeha, se ji je posvetilo.

Eureka! Čarobna palčka še vedno deluje, preko njenih misli, občutenj, vibracije energije, ki jo oddaja, besed in dejanj, ki jih izkazuje. Znotraj nje je začelo vreti ob spoznanju, da je vse kar naredi dejansko blagoslovljeno z življenjem in prežeto z dobroto. Čarobna palčka je pravzaprav ona sama.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

102

PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

103

REFRESH

YOUR MEMORIES

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

104

PRIČA IZ SRCA

PIŠE: BILJANA VASOJEVIĆ I ovu priču pišem iz srca jer jedino tako će pronaći put do onoga kome bude potrebna.

Jednom davno, još u osnovnoj školi, jedna devojčica je od pet ponuđenih tema izabrala temu – Pismo vojniku graničaru i njen sastav je dobio nagradu, ali niko nije znao zašto je birala tu temu. Nije ni ona znala.

Jednom davno, jedan dečak je sanjao da završi medicinu i da pomaže ljudima.

Taj dečak je bio moj brat, a devojčica sam bila ja.

Sve je bilo mirno, život je tekao u harmoniji i bezbrižnosti.

No, život uvek ima planove za nas i puteve kojima treba da prođemo.

U jednom momentu mog životnog puta bila sam prinuđena da se vratim kući i da napustim ekonomski fakultet. Moj brat nije uspeo da upiše medicinu i tako smo se našli u izazovnoj situaciji. Ja sam već počela da razmišljam šta je, zapravo, moja svrha. Nisam uopšte znala šta je to što bih volela da radim, ali sam se molila da nađem bilo kakav posao.

Onda je sve to nekako počelo da se otvara i počela sam da radim u računovodstvu doma zdravlja, a moj brat iste godine postaje aktivno

vojno lice i počinje da radi u kasarni koja je tada bila sameštena u Užicu. O, kako sam bila ponosna kad ga vidim onako visokog u uniformi. Nije bilo ponosnije osobe od mene.

Onda odjednom šok i bombardovanje i činjenica da je moj brat otišao kao ispomoć na granicu. Moj brat vezista sada je dobio obeležje graničara. Još nisam ništa povezivala.

Ali sam osećala sve. Od kada je on otišao na granicu, ja nisam zaspala… sve sam osećala i opasnost i hladnoću i ono što se sprema. I opet sam se zapitala – zašto nisam kao drugi pa da sve ovo preživim lako?

A osećala sam da se sprema nešto što moje srce nije moglo da prihvati. Toliko znakova, a ja onako zatrpana tuđim uverenjima ništa nisam htela da prihvatim, već sam išla protiv prave sebe, protiv intuicije koja mi je data kao dar. U toj borbi lomilo se moje telo. Racio je bio na prvom mestu! Za sve mora da se nađe objašnjenje.

Sve je teklo onako kako je trebalo, a ja sam se opirala. Onda sam zadnji put ispratila brata i gledala ga onako zaleđena, a u njegovim očima sam videla da zna gde ide i da je tako izabrao. Nosio je u sebi tu mudrost i zato je došao na ovaj svet i izabrao da meni bude brat.

Vreme je prolazilo, naša briga nije. Bila je nedelja. Vaskrs 11. aprila 1999. i ja sam prvi put osetila da sam dobila znak, da sam ga videla, da sam ga razumela…

Svi su slavili, a moje srce je bilo sleđeno.

Ulazim u sobu onako bez razloga i pitam se zašto sam ušla… onda hoću da izađem, ali me je nešto povuklo i stavila sam sliku svoga brata pored slike Belog Anđela (Arhanđela Gavrila) i zamolila ga da ga čuva. Nisam osećala da su mi molitve uslišene ni tog trenutka, ni sve one ranije… okrenula sam se i pogledala sat koji mi je brat poklonio. Neuobičajeno za mene, zapamtila sam koliko je sati. Tačno 15:07. Tek tada sam izašla iz sobe. Moj brat je posebno voleo tu ikonu Belog Anđela. U novčaniku je nosio Bogorodicu Trojeručicu. Tek posle dva dana, u utorak su došli da nam kažu da je poginuo. Hrabro. Braneći zemlju. Štiteći svoje

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

105

PHOTO: UNSPLASH.COM

vojnike. I tada sam doživela raspad svog života, svega onoga što je bilo, što sam bila.

Sve je isplivalo. I puklo… moj bes, moj um koji nije hteo da prihvati, moja duša koja je govorila da treba da se smirim… bila sam izgubljena, sama, napuštena… u celom životu meni je jedino brat bio zaštiita… sve, baš sve se raspalo… Pored toga sam na poslu doživljavala svakodnevni mobing. Moj ego je vrištao: Zašto se meni ovo dešava? Zašto je moj brat poginuo? Zašto se baš njemu desilo? Zašto me terorišu na poslu? Zašto je sve odjednom? Zašto mi nisi uslišio molitve, a brata sam jedino imala? Zašto? I tako danima.

Moje suze su tekle. Nosila sam crnu odeću tri godine. Bolela me svaka druga boja. Bolela me svaka pesma… sve je bilo teško… kao da sam u bezdanu i nema izlaza… Tada sam osetila koliko je tanka linija između života i smrti. I kao da sam čula neki glas koji mi govori da nisam neko ko se predaje. I uzela sam da čitam Gorski vijenac. Nisam još uvek dobila odgovor zašto baš nju, ali znam da sam je čitala danima, iznova i iznova. I počela sam da se budim polako. I svakoga dana sam se vraćala sebi. U toj mojoj samoći sam dobijala odgovore. Drugi nisu želeli da shvate da mi je ta samoća potrebna, pa su me opet proglasili čudnom. Uvek imamo samo sebe.

Kako su dani prolazili, ja sam se osvešćivala i izlazila iz toga stanja. Često mi se dešavalo da čujem brata kako diše i smeje se. Htela sam sada da ja ovde na zemlji budem njegov vid i da gleda kroz moje oči. Budila sam se i polako shvatala da mogu da osetim nešto što nije oku vidljivo i to me je smirivalo. Kroz snove sam dobijala odgovore koji su se potvrđivali kako je vreme prolazilo. Shvatila sam da to što mi nazivamo smrću ne mogu da prihvatim jer sam osećala tu energiju oko sebe. Nisam išla na groblje jer nisam razumela zašto da stojim tu kada osećam oko sebe taj svetlucavi duh moga brata. Onda sam jednoga dana listajući papire videla nalaz obdukcije na kojem je pisalo da je vreme smrti između 15 i 15:30 časova. Nema između. Beli Anđeo, njegov Anđeo mi je pokazao. Moj brat je hteo

da znam. Otkad sam otvorila srce, mnogo znakova sam dobijala na svom putu i mnogo odgovora. Onda sam jednoga dana našla Pismo vojniku graničaru i shvatila zašto sam izabrala tu temu. Nikada se ništa ne dešava slučajno.

Kako je vreme prolazilo, otvarala sam svoje srce i sve više sam bila posvećena duhovnosti.

Prvo sam se susrela sa Teslinim skalarnim talasima i počelo je isceljenje. Jednoga dana je u moj život ušla Šambala i ja sam postala praktičar. Sve je polako dobijalo svoj smisao i postavljalo se na pravo mesto. Upoznavala sam sebe na neki drugi način. Nisam se više opirala intuiciji i nisam više želela da se uklopim jer sam bila ovde potrebna baš ovakva kakva jesam. Moj brat je to znao onda kada je otišao i rešio je da mi bude pomoć na tom putu. Kako je vreme prolazlo, otvorila sam još jedna vrata i postala sam Intuitive and success coach. Prošla sam fascinantne procese i još uvek ih prolazim i zahvaljujem se na svim odgovorima koje dobijam. Kroz ceo taj proces shvatila sam mog brata i njegovu mudrost, iako je imao samo 24 godine.

Shvatila sam njegovo opraštanje svima koji su ga na bilo koji način povredili i prevarili i njegove reči: Ma pusti, sve će doći na svoje.

Dobila sam razne odgovore i naučila da slavim život i da budem zahvalna za sve što imam i za sve što mi se deslio. I shvatila sam da sam zaista srećna što je moj brat izabrao da bude meni podrška i zaštita ovde i da imamo isti zadatak. U međuvremenu sam postala i master ekonomije.

Shvatila sam da je sve ovo moj život, zapleten, sa usponima i nizbrdicama, a opet tako magičan, raznobojan i sladak. Shvatila sam da živim Magiju i Čaroliju i svakoga dana se pitam: Kako može bolje od ovoga? I čujem brata kako se zvonko smeje i prosipa mi zvezde po putu da me vode u svetlo koje će biti na korist i drugima.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

106

PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

107

REFRESH

YOUR LINES

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

108

MAGIJA ŽIVOTA

PIŠE: CECA MARJANOVIĆ Reč magija mnoge asocira na čarobnjake, veštice i natprirodna bića. Ipak, najmagičnija je čarolija života, koju čine sva ona mala i velika ostvarena čudesa. Kao dete, imala sam unutrašnju ravnotežu između sveta čuda i realnosti jer sam jedno čudo živela. Moje vizije su bila moja putovanja. Ono što sam ja videla drugi nisu mogli i dugo nisam znala da ostali ne vide linije vremena na način kao što ih vidim ja. Kad sam odrasla, doživela sam svet u kome se stvarno živi, svet koji je ograničavao moj tok vizualizacije. Morala sam da učim da živim sa onim sa čim sam rođena jer sam prošla kroz period odbacivanja i negiranja. Trebalo je dugo da prihvatim čudo u svom životu i da iz njega radim i stvaram. Moje čudo je moja stvarnost. Morala sam samo da otvorim svoje srce i učinim da me um ne sputava kako bih prihvatila život prepun neograničenih mogućnosti. Za čudesa je potrebna jaka vera koja je kadra da promeni svet. Magija života nas

vodi tamo gde treba da budemo onda kada joj prepustimo kormilo broda i uživamo u tom putovanju. Naše je da želimo, osluškujemo i učinimo sve da dozvolimo čudesima da nam se pokažu!

Ograničenja postoje, no ako ih posmatramo kao izazove umesto prepreke, brzo ćemo shvatiti da je svaki naš put nova lekcija za nas. Potrebna je jaka volja i jasna namera da ostvarimo svoje ciljeve koji će nas zadovoljiti.

Pustila sam magiju života da me vodi. Verujem u bezgraničan ljudski potencijal i bezbrojne mogućnosti njegovog usmeravanja. U našim linijama postoje neograničene mogućnosti. Kada ih vidite na način kako ih ja vidim, shvatite da smo svi čarobnjaci naših života i da je sve moguće.

Kada počnete da verujete, zasijaće iskra u vašem životu.

Jednom sam videla da mogu da odlučim da budem običan čovek koji istovremeno neguje

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

109

PHOTO: UNSPLASH.COM

svoj dar. Ne moram da biram između to dvoje. Povećana svest o sopstvenom potencijalu učinila je da živim svoju svrhu. Danas, ja čuda stvaram, umesto da ih čekam. To možete i vi!

Prestanite da verujete duboko usađenim uverenjima da za svoje snove niste dovoljno dobri.

Sve to čime sebe odvraćate u stvaranju čudesa, zapravo su programi koji su vam davno usađeni.

Sklonite onaj ograničavajući deo sebe, odlučite da možete i stvorite čudo! Za magiju života je potrebno je samo malo vere. Ne stojite joj na putu.

Da li ste osvestili koja magija života je deo vas?

Ako još uvek ne znate, pozivam vas da razmislite.

Samo je potrebno da se setite onoga što ste kao dete znali, a na putu odrastanja zaboravili.

Setite se, verujte i negujte vaše lično čudo.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

110

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIĆ PHOTO:STEVAN UNSPLASH.COM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

111

REFRESH

YOUR ROLE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

112

ODISEJA KAO VRUĆ VETAR

NASTAVAK INTERVJU SA VOJISLAVOM VOJKANOM BORISAVLJEVIĆEM. Vaš opus toliko je bogat, sve obuhvatan i u maniru raznovrstan, da je zaista paradigma filozofske misli, da se u istu reku nikada ne može dva puta zakoračiti. Da li ste ikada namerno opovrgli Heraklita? Što kaže Čola: “ Ja tu ništa ne bih diro.” Znate, opet bih išao istim putem. Prolazio sam ja kroz razne i vrlo teške periode i privatno i ovakve i onakve, poslovno ne. Što se tiče muzike, to su bile kao četiri reke koje teku paralelno. Pozorište, film, televizija i pesme. Tako, da opet bih ušao u tu istu vodu. Mnogo ljudi me je povredilo, međutim, nikome se nisam trudio da vratim. Trudio sam se uvek da pomognem ljudima i zanimljivo je, pošto neću pominjati imena, većina onih kojima sam u životu i karijeri pomogao, nisam ja tražio zahvalnost, ali barem korektan odnos, uglavnom toga nije bilo.

Prvu nagradu za filmsku muziku dobili ste 1997. za film Lajanje na zvezde. Da li je tu više presudio Borisavljević koji je živeo mladost te epohe, ili je više presudila bogata profesionalna istorija, sa obzirom da ste po vašim rečima i vi ali i Šotra bili sumnjičavi, hoćete li adekvatno izneti jednu mladu, veselu priču toliko životno prekaljeni.

Nakon te nagrade dobio sam još jednu za Santa Mariu, ali mi je nagrada za Lajanje na zvezde do skoro bila prva i jedina. Kada sam ja dobio ponudu da radim taj film, meni je to bilo strašno zanimljivo, iz dva razloga. Prvo to je bila tema omladinska, tema o mladima, vrlo retka u našem filmu i uopšte komedije se ovde malo i snimaju, a sada pogotovo. Ja sam se setio svog prvog filma Višnja na Tašmajdanu. To je bio prvi roman Siniše Pavića, a film je režirao partizanski drug mog oca Stole Janković, koji je radio partizanske filmove. Film je kritika sahranila, a publika obožavala. Trideset godina ili koliko godina kasnije se pojavljuje film Lajanje na Zvezde.

To je sjajan roman Milovana Vitezovića. U tom momentu smo Milovan i ja, šatro imali dvesta

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

113

PIŠE: VLADIMIR JEFTIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

godina kada se sve sabere i napravili smo film koji mladi obožavaju. Ja se sećam, evo moja ćerka, koja je tada bila još mala, sada je već velika, oni to gledaju, znaju napamet sve replike iz tog filma, to je potpuno neverovatno. Ja sam u tom filmu isposlovao kod producenta da dobijem živi orkestar, obično se radi sa kompjuterima i onda sam u stvari dobio taj zvuk šezdesetih, taj zvuk Šedousa obogaćen gudačima, koje sam imao i 68’ u Višnji na Tašmajdanu. Publika je to prepoznala, sve je bilo u fazonu. Jer vi kada radite primenjenu muziku ona mora da robuje slici, ona ne sme da bude iznad, mora da bude ispod, ali da tu sliku obogati ustvari.

ja radim već godinama. Pera Putniković i Miša Hajdukovič. Zapravo, oni mi daju najviše indikacija kako to da izgleda. Nekada nam je bitno ko je glumac. Daću malu ilistraciju. Mi smo morali vrlo mnogo da povedemo računa o Lenki Dunđerski u Santa Maria della Salute, da joj pomognemo da tu svoju lepotu oplemeni nečim unutrašnjim, shvatili ste šta hoću da kažem. Ovaj film, Kralj, govori o Kralju Aleksandru I, na malo drugačiji način. Njegov lik je ovde generalno od doba komunizma nekako skrajnut tako da ljudi o njemu ne znaju mnogo. Mnogi ga osuđuju. Ja lično mislim da je on imao tu viziju Jugoslavije i on je zbog te vizije izgubio svoj život. Ja lično jesam fan jugoslovenstva, znate, sada su različita Ovih dana sa Šotrom opet radite na filmu i mišljenja. Neki misle da je Aleksandar poslušao seriji Kralj. Tema je opet epoha i život Kralja ono što su mu savetovali Englezi i Francuzi, da Aleksandra I ujedinitelja po romanu Vuka napravi Veliku Srbiju koja je tada bila pobednik Draškovića. Kakve asocijacije vam pokreće ta Prvog svetskog rata i da ne uzima poražene, priča? Zapravo, kako kod vas izgledaju koraci možda bi to sve bilo bolje? Sa druge strane, kada komponujete za film? napravio je jednu državu od koje je Tito kasnije Pročitate scenario, upoznate se sa glumačkom napravio jednu vrlo međunarodno respektabilnu podelom? Kako teku konsultacije sa režiserom državu, na žalost završilo se kako se završilo. i scenaristom?

Pitanje je sada, šta bi bilo kad bi bilo?

Zapravo, jeste li ikada pisali temu po glumcu koji tumači ulogu, pravite li sublimaciju junaka koji Ako povučemo paralelu sa dobrim scenariom se glumi i protagoniste, poput većine režisera i kada konponujete za popularnu muziku glavna scenarista. Da li čitajući scenarija odvijate svoju asocijacija i inspiracija je tekst. Imali ste tu ličnu vizuelnu filmsku priču ili se od toga branite priliku da sarađujete i sa Svetom Vukovićem i i vizuelno odmah pretvarate u tonove? sa Filipom Belim i sa Galetom Jankovićem…

Saradnja sa Šotrom je specifična iz jednog vrlog razloga, Šotra u mene ima puno poverenja za razliku od Ace Đorđevića i nekih drugih reditelja i Darka Bajića. Šotra mi kaže ovako: “Drži taj scenario!” I ja pročitam scenario i kažem: “Dobro Šotra i kakva da bude ta muzika?” Njegov odgovor je u jednoj reči: “Lepa.” (izgovara otegnuto na prvom slogu) Glavna inspiracija za sve što sam sa Šotrom radio je bio scenario. To su uvek bili vrhunski scenariji, apsolutno vrhunski. I Gordan Mihić i Slobodan Stojanović i mislim Vuk Drašković, odličan roman. Šteta što se ne bavi samo pisanjem, to sam mu rekao sada kad smo se videli. Znači, osnovna inspiracija je scenario.

Naravno dolazi konsultacija sa rediteljem, vrlo značajan čovek je i montažer slike i montažer tona, srećom to su jedni te isti ljudi sa kojima

Danas su ti tekstovi zaista loši, bolje da ne govorim kakvi su. Nekada su tekstovi zaista bili inspiracija. Ako uzmemo pesmu Ljubav je samo reč, za koju većina misli da je nisam ja komponovao, već Kornelije Kovač, taj tekst sam ja dobio i ja sam seo za klavir i ta pesma je nastala apsolutno u jednom dahu i verovatno predstavlja nešto najbolje što sam ja u tom žanru uradio. Tekst zaista može biti izuzetna inspiracija, pogotovo ako imate još i tekst nekog antologijskog pesnika, tu se dolazi nekada do vrlo dobrih rezultata.

Kada pominjemo žanr, imali ste i nekoliko žanrovskih izleta, međutim publika ne razume da je to primenjena muzika i da to u stvari nisu zaista žanrovski izleti kao autora. Tema za Šojića i Sneki rep, pa Ruže su uvele za Cuneta,

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

114

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

115

ali ono što bih ja sada hteo da pitam o izletima.

Antologijski album Bijelog dugmeta Bitanga i princeza na kome ste radili aranžmane sa čini se “l’enfant terrible” scene, Goranom Bregovićem. Šta možete da mi kažete o toj saradnji sa Goranom?

To što se o tome malo zna, verovatno je razlog što nisam tu imao baš mnogo sreće. Od varijante žene domaćice do varijante žene umetnice ništa nije uspelo. (smeh) Dobro, ostala su sjajna deca. Sin je ovde, ćerka jedna je u Njujorku, druga je ovde sa mnom, jedna svira klavir, druga piše, deca su u redu. Ja sam Goran Bregović spada u veliki broj rokera koji se trudio i jako sam bežao od onoga kad dođu ne znaju note, znači muzički nisu pismeni, ali je novinari, pa da vas slikaju sa keceljom pored svakako izuzetno talentovan i ume da kaže, u šporeta ili ono u porodičnoj atmosferi. Voleo stvari on ume da kaže ono što hoće. On je došao sam uvek da sačuvam svoju privatnost i ostao kod mene, stanovao sam pored Belog dvora, sam dosledan tome. imao sam kuću na Dedinju u jednom od prošlih života i on je došao kod mene. Doneo je gitaru i Tokom ovog našeg razgovora pomenuli smo da on je meni tačno rekao šta hoće. Nije bilo dileme je život muzika, odiseja i more, ton čini muziku a na koji način ja to treba da uradim. On je umeo šta čini život osim toga? prosto da jako dobro vodi čoveka. Što se tiče te ploče to je zaista dosta originalna muzika. On je Bavljenje umetnošću je jedna velika privilegija dosta svojih pesama reciklirao, od one prve Kad svakoga ko se bavi umetnošću. Bilo kojom vrstom bih bio bijelo dugme, rokenrol mjuzik, on je to i umetnosti, bilo kojim žanrom umetničkim. Šta je priznavao, kaže: “Ja to uzmem i malo obradim.” suština ovoga?

Za razliku od toga, ovde je bio stvarno originalan. Ja sam se uvek trudio da ljude učinim srećnim, Taj kompletan album Bitanga i princeza spada u da kad njima ili sviram ili oni nešto slušaju, vrh onoga što je Bijelo dugme uradilo, početak gledaju, da im taj momenat, sat, minut donese simfo roka našeg. nešto što će ih oplemeniti, obogatiti i učiniti da možda zaborave na neke probleme, koje možda Šta u profesionalnom smislu niste još uradili a zapravo imaju. I to je suština. Lepo je da čujete želite da uradite? da vašu pesmu pevaju na ulici, pevaju u kafani, da Zaista teško je reći šta zaista nisam uradio. vam se ljudi javljaju da zahvaljuju na koncertima.

Sve sam živo na planu popularne muzike Volim koncerte. Zašto ja volim koncerte? U uradio. Imam jednu dečiju operu koju bih želeo poslednje vreme dosta nastupam kao dirigent. da uradim, dugo ona već stoji u fioci. Još je Pošto ja znam partituru, mislim imam u rukama pokojni Miroslav Belović inicirao tu priču po delu sve, ja volim onda često da se okrenem i da Oskara Vajdla “Zvezdani Dečak”. Izuzetno je posmatram publiku. Mislim ta lica, ti pogledi, zanimljivo delo, mislim da je zanimljiva muzika. to je fantastično, to je neverovatno. U preko Nije imitacija Verdija, Pučinija, to je jedna opera, hiljadu predstava sam dirigovao u pozorištu. To može se reći neki neoromantizam na primer, je zanimljiva priča, vi ste u rupi dole i nekad se tako da nazovemo. Želja mi je da to u nekoj desi da vi osećate iznad glave kao da neki vetar, perspektivi mojoj možda negde postavim. To kao da neki vetrovi idu između scene i gledalaca. nije za pozorište na Terazijama, možda nije ni Nekada da a nekada ne, kako kad, jasno. Tako za Narodno, možda pre za Madlenijanum ili tako da je to živo izvođenje predstave, živi koncerti, neki teatar koji tako ima žanrovski različite stvari. donose nešto što je posebno, tako da to nikad To je zanimljivo i možda ću to čak moći i negde ne bih menjao. u inostranstvu da uradim jer je tema univerzalna.

Dečijih opera skoro da nema, uopšte ima dve-tri u celom svetu. Tako da mi je to želja, možda u nekoj budućnosti kada se ova cela situacija sa koronom stabilizuje, da to bude kao nešto sad novo. Ovo drugo, na neki način sve sam već uradio.

O vašem profesionalnom životu zna se gotovo sve. O ličnom i porodičnom stidljivo, svega nekoliko redaka iz vase knjige, ako isključimo porodičnu istoriju. Da li boemija sledstveno prati umetnost, da li postoji i Vojkan Borisavljević boem i ko je žena ili ko su žene, koje su kako se u narodu veruje, podrška svakog uspešnog umetnika? Da li su i kako dale svoj pečat stvaralačkoj inspiraciji? Dali je imao Galu a Vojkan?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

116

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIĆ PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

117

REFRESH

YOUR PHOTOGRAPHY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

118

FABRIKA FOTOGRAFA U AKCIJI ALEKSANDRA POPOVIĆ, FOTOGRAF, „UČITELJICA“ KOJI EDUKUJE NOVE FOTOGRAFARE, IZ ČIJE FABRIKE IZLAZE LJUBITELJI KOJI PISANJE SVETLOŠĆU VIDE KAO SVOJU MISIJU, HOBI, POSAO, LJUBAV. SVOJE POSLOVANJE I ČASOVE MENJA SHODNO ULOVIMA KOJI JOJ SE POJAVLJUJU NA PUTU. SMELA, SPOSOBNA, AMBICIOZNA ALEKSANDRA SVOJU

ZNANJE PRENOSI IZ DANA U DAN NOVIM POLAZNICIMA. DIM NA NJENOJ FABRICI DIMI REDOVNO, RADE PUNOM PAROM SVE SMENE. USKORO JE ROĐENDAN FABRIKE I ONI SE SPREMAJU DA SE POKLONE SVETU. REALNI ZIDOVI ZAMENIĆE VIRTUELNE GDE ĆE SE PREDSTAVITI KROZ IZLOŽBU MNOGI FABRIKANTI.

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

119

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: ALEKSADRA POPOVIĆ

Kako izgleda rad Fabrike fotografa u doba Covida?

po gužvi, dolazili na te časove umorni, a sada to rade od kuce, iz prevoza, sa posla… Gde god da su, uključe se na čas. Vežbe su ostale iste, Kod nas je vikend ostao isti, jer smo mi i pre osim višeg kursa, gde su u terminu po dvoje do Kovida časove održavali na terenu, čak se troje u grupi. i povećao broj ljudi, pa smo bili primorani da otvorimo grupe i radnim danima. I dalje su na Ko sve želi danas da nauči da fotografiše? časovima većinom žene (devojke), čak su i u Fotografija iz godine u godinu postaje sve grupama osnovaca uglavnom devojčice. popularnija, ali postaje i potreba za njom U poslednje vreme dobijamo puno upita iz u ovom digitalnom vremenu. Često nam drugih gradova, čak i iz regiona da organizujemo dolaze oni kojima se u sklopu radnog mesta kurs u njihovom gradu. Kako je neizvodljivo podrazumeva da znaju da naprave dobre da postignemo da svima udovoljimo, nakon fotografije. Dolaze nam i oni koji žele da se rođendana Fabrike Fotografa planiramo opuste i da urade nešto za sebe, ali i oni koji da pokrenemo kurs koji će se u potpunosti žele da im to bude zanimanje. Često dođu održavati on-line, gde ćemo imati živi kontakt zbog hobija, a po završetku shvate da žele time sa polaznicima i dvosmernu komunikaciju. da se bave.

Od početka vanrednog stanja smo jedan deo naših kurseva prebacili u on-line svet. Povratne Danas su postale popularne digital izložbe. informacije polaznika su više nego pozitivne. Da li Fabrika fotografa ide u tom pravcu u Sigurni smo da ćemo uspeti da u potpunosti predstavljanju radova svojih fotografa? prenesemo duh Fabrike Fotografa u digitalni svet, kako bi svi zainteresovani koji ne mogu Za rođendane smo naše đake navikli na veliku da dođu na kurs u Beograd ili Novi Sad mogli izložbu i gomilu manjih u Beogradu, i u regionu.

Sada nismo želeli da brojimo ljude koji uđu u sa nama da nauče da prave dobre fotografije galeriju i da rođendan slavimo u strahu da li će Šta se promenilo? se neko razboleti, pa smo rešili da napravimo on-line galerije. Otvaramo tri galerije, jednu Covid je nas je primorao da kritičke radionice izložbu smo spremili za vreme vanrednog prebacimo on-line. Iskreno, ja sam bila veliki stanja i tema je Samoizolacija, u drugoj ćemo protivnik toga, ali ispostavilo se da nam je to prikazati Putovanja u doba Covida, a u trećoj poboljšalo kvalitet kurseva. imamo street-ulične fotografije. Nećemo moći Časovi se snimaju, pa u slučaju da se ne stigne da đuskamo i duvamo svećice, ali će mnogo na čas, svi dobijaju snimak na mail u toku više naših prijatelja moći da vide kakvu magiju stvaraju Fabrikanti. večeri.

Pre Covida su se te kritičke radionice održavale Kako se osećaš kada preskočiš još jednu u učionici, gde su ljudi uglavnom posle posla, prepreku koja ti se nađe na putu, a bilo ih

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

120

je mnogo tokom svih tvojih godina rada i svu magiju stvaram na putovanjima, da su izgradnje Fabrike? inspiracija novi ljudi, mirisi, običaji i vina, a onda je došao Covid i izolacija gde sam shvatila da je Sve bolje preskačem prepreke i sve više ljubav inspiracija, da je magija života da se ludo skačem u vis :) zabavljaš u stanu od 30 kvadrata sa voljenom osobom, da jedno veče imaš bioskop, pa Tema oktobarskog izdanja RYL magazina nosi sledeće diskoteku, pa romantičnu večeru, pa naziv „La magia della vita“ Koja je tvoja magiija koncert… Tako je nastala neka nova magija, i života? Kako je stvaraš? zalivam je više puta dnevno svakoga dana.

Prošle godine u ovo vreme bih rekla da

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

121

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

122

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIĆ PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

123

REFRESH

YOUR WORLD

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

124

BE - LI(E)VE

PIŠE: SLAĐANA JOSIĆ PAJIĆ

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

125

Za svoj deseti rođendan dobila sam na poklon knjigu priča, od kojih mi se jedna posebno dopala i urezala u pamćenje. Naziv te priče je „Čarobni mesec“, pisac Džejms Terber.

Pripremajući se da napišem tekst za novi, oktobarski broj RYL magazina, razmišljajući šta je to za mene, ustvari, magija života, setila sam se ove priče, pronašla knjigu i ponovo pročitala priču.

U njoj, ukratko, u jednom dalekom kravljevstvu kraj mora, jedna malena princeza Leonora, koja upravo puni deset godina (baš kao i ja, kad sam dobila knjigu na poklon), poželi da za svoj rođendan dobije Mesec koji svako veče posmatra kroz prozor svoje sobe. Kralj, otac princeze, očajan jer vidi da će mu se dete razboleti ako želja ne bude ispunjena, počinje da saziva sve umne ljude oko sebe, kako bi mu pomogli. Ali, sva njihova logika, svi matematički proračuni, svi realni predlozi, ništa od toga nije bilo od pomoći. Svi su bili mišljenja da je Mesec predalek, prevelik i da po svom sastavu sigurno ne bi mogao da stane u sobu jedne malene devojčice, iako je princeza.

Onda je kod kralja došla dvorska luda i videvši tužnog i zamišljenog kralja, upitao je šta ga muči. Kada je kralj izneo svoj problem, luda je, jednostavno, rekao „Hajde da upitamo Leonoru, šta ona kaže, koliko je Mesec daleko. Ona sigurno ima svoje mišljenje o tome, pa ćemo onda probati da dođemo do rešenja.“ Domišljata dvorska luda dobio je odgovor od princeze koji mu je bio potreban.

Kada na jedno oko zažmuri, a pred drugo stavi svoj palac, dok ga gleda, Mesec je veličine njenog nokta.

Kada ga gleda kroz prozor svoje sobe, on nije dalje od najvišeg drveta ispred prozora.

Sledećeg dana, dvorska luda, otišao je kod kraljevskog zlatara i naručio mali, pljosnati zlatni privezak u obliku Meseca, koji će princeza Leonora nositi oko vrata na zlatnom lančiću i Mesec će uvek biti kraj nje. Tako i bi.

No, kraljevim brigama tu nije došao kraj.

Bližila se noć, Mesec će opet zasijati na nebu i princeza će znati da mali Mesec na njenom

lančiću, nije pravi Mesec. Ponovo je morao da sazove sve učene ljude u svom kraljevstvu, ali njihovi odgovori ni ovaj put nisu dali željeni rezultat, jer su, pogađate, opet bili puni logike, matematike, „odraslog“ razmišljanja.

Mesec je već uveliko bio na nebu, kralj tužan i nemoćan kada se pojavio dvorska luda, koji je još jednom domišljato pomogao kralju.

Otišao je u sobu princeze, video kako mala Leonora zamišljeno posmatra veliki Mesec kroz prozor, s vremena na vreme, gledajući svoj maleni Mesec na lančiću.

Dvorska luda, tiho je i naizgled, začuđeno, upitao princezu kako je moguće da se Mesec opet pojavio na nebu, kada ga je on lično prošle noći, uzeo i doneo joj ga.

Princeza je kao i prvi put, sama imala objašnjenje – Kada detetu ispadne zub, izraste drugi, kada baštovan iseče jedan cvet, u bašti će izrasti drugi, kada jedan dan ode, posle nekog vremena rodi se novi dan ... tako je i sa Mesecom, baš kao i sa svim drugim stvarima na ovom svetu. ***** Istina je vrlo jednostavna, samo nam često izmiče, jer žudeći za raznim stvarima i daljinama, pomišljajući kako je negde tamo, nekome, sigurno bolje nego nama, ograničavajući sebe logikom, usađenim uverenjima, predstavom o životu, nismo spremni da je vidimo.

Neretko bivamo nesrećni, tužni, pa i zavidni, sami sebi namećemo nevidljive okove koji nas drže tu gde jesmo, zanemarujući bogastvo duše koje nam je dato već samim našim postojanjem.

Stvari koje su nam vrlo blizu, čine se daleke i nemoguće, samo zato što ih, u određenom trenutku, ne vidimo jasno, pa nam je lakše da od njih odustanemo i nastavimo da žudimo, tiho pateći za njima, umesto da nađemo svoj način da ih približimo sebi. Jer, one su mnogo bliže nego što mislimo ... one su već u nama. Čim nešto jako, svim srcem, želimo, ono je već tu.

Magija života ne počinje tamo negde, iza sedam gora i sedam mora.

Počinje iz duše, iz naše čiste želje i naših misli,

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

126

počinje iz ljubavi.

Počinje iz potrebe da živimo svoju istinu, da izrazimo sebe onako kako najbolje znamo i možemo.

Ponekad je potrebno malo više vremena da to shvatimo i prihvatimo, da čujemo zov svoje prirode. Često neće uspeti iz prvog puta, posrtaćemo, nekad i plakati od nemoći poput deteta odranih laktova i kolena, posle pada u igri.

Jer, magija je takva, ne uspeva baš uvek iz prvog puta. Da bi uspela, moraš biti fokusiran/a na nju i pažljivo birati svoje misli.

A to, osim želje, zahteva i malo tvog vremena i posvećenosti. Živeći u ubrzanom svetu, ponekad je i sama pomisao na malo usporavanja, uznemirujuća. Šta ako propustim nešto bitno, šta ako ljudi prestanu da računaju na mene, šta ako izgubim ritam i rutinu i više ne mogu da im se vratim ... šta ako izgubim kontrolu nad svojim životom ?!

A šta, ako dobiješ mnogo više?!

Nećeš izgubiti ništa bitno. Ništa što je bitnije od tebe samog/same.

I u tome leži sva magija života, u tom otkriću.

Da već znaš sve što ti je potrebno da znaš, da možeš sve što poželiš, da je tvoj život samo tvoj.

Da se ne tiče drugih, niti njihovog mišljenja o tebi.

Da je potrebno samo da veruješ da uvek postoji način.

Da sebi daš slobodu da do tog načina dođeš.

Da je razdaljina između tvojih želja i njihovog ostvarenja mnogo dostižnija nego što se, u prvi mah, čini i da je eliksir koji ih čini mogućim, već u tebi, baš kao i sve čarobne reči.

Da je tvoj um čarobni štapić, i da u tvom srcu počinje magija tvog života.

Neka počne ... sad!

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

127

PHOTO: UNSPLASH.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

128

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIĆ PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

129

REFRESH

YOUR MAGIC

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

130

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

131

JUST MAGIJA! PIŠE: IGOR JAGIĆ, KOSTIMOGRAF I MODNI DIZAJNER LINIJE IGOR JAGYCH

Kada si mi saopštila da je ovo tema o kojoj treba da pišem, setio sam se citata iz jednog meni vrlo dragog filma veoma ezoterične sadržine, upakovane u blokbastersko holivudsko ruho, gde jedan od protagonista na samom kraju dramatično izjavi: „Problem u svetu je što ima mnogo mađioničara.“

Pitam se kada ćemo kao ljudi sa veoma istančanom svešću prihvatiti to da nije stvar u posledici. Kada ćemo u fokus staviti šta zapravo možemo bez obzira na okolnosti u kojima se nalazimo. Do kada planiramo da odbijamo fakte koji nam govore da smo sposobni da se izborimo sa bukvalnom svim što nas zadesi, a nije nam srcu drago. Možda je priroda sama želela konačno da nas navede da poskidamo te šešire sa svojih zamišljenih glava i da počnemo da vadimo svoje zečeve. Rukavi su nam puni neiskorišćenih kečeva, a magični štapići i dalje služe da se oslonimo kada se umorimo.

Imamo sve alate i resurse, ali i dalje ne želimo da verujemo u njih. Još gore, uvereni smo da NEMAMO. Odlučili smo da nemamo. Izbor je postao nebitan. Ne umemo da ga koristimo. Svi koji su vernici znaju vrlo dobro da je to najveći Božji dar koji smo dobili. Pa opet, mislimo da nije dovoljno. Jer izbor ne plaća komunalije.

Tako sam jednom čuo.

Možda nisam baš odabrao najpozitivniji početak, ali koliko god citirana replika zvučala „mračno“ u svojoj sadržini zapravo nosi posve drugačiju poruku. Evo nas u najizazovnijem vremenu koje smo kao čovečanstvo doživeli.

Borimo se sa nekim neovozemaljskim neprijateljem, a da li dobijamo borbu, to još uvek ne znamo. Biću hrabar (čitaj lud) kao i obično i reći ću kako nisam siguran da ćemo ikada dobiti tu bitku. Ne ako nastavimo da se borimo na pogrešnoj teritoriji. Nije greška virus, mi smo. I dalje uporno želimo da verujemo da je neko tamo kriv. Da je neki nesretni slepi miš igrom slučaja završivši u tanjiru gladnog čoveka doneo najveću pošast koju smo „fasovali“ posle Po meni je i dalje najveća ironija što uporno kuge i side. mislimo da moramo da naučimo nešto novo kako bismo svoje živote učinili kvalitetnijim.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

132

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

133

Koliko puta ste se našli u situaciji da čujete neki savet i nakon njega se osećate kao da ste to već znali samo ga nikad niste primenili. Svi oni koji život gledaju kroz malo širu sliku znaju vrlo dobro o čemu pričam. Evo baš smo se ti i ja, draga Mia, upoznali na jednom veoma zanimljivom mestu. Sećaš se? Dosta toga smo čuli tog dana i odatle otišli svesniji koliko možemo. Znaš, dragi čitaoče, nije mađioničar čika u obično loše ukrojenom odelu sa velikim šeširom i belim rukavicama. To smo i ti i ja.

Samo na neki malo drugačiji način. Da li si se nekada iznenadio nad sopstvenim trikom kada zaroniš i plivaš pod vodom nekoliko minuta? Ja se i dalje iznenađujem kada vidim bebu koja tek tako ustane i počne da hoda, a do pre svega

nekoliko minuta je samo ležala i nije umela da koristi noge. Znate, nisu trikovi obmana. Trik se sastoji iz tri čina, a treći je najvažniji. U njemu se prikazuje ono što do malo pre nije bilo pred našim očima, a iščekivali smo ga da bismo počeli da aplaudiramo. E, od toga je život sastavljen.

Od gomile trenutaka u vremenskoj liniji u kojoj sami sebi ili drugima demonstiramo ono što je nekada bilo ideja koja je započela svoj put iz jedne od sivih ćelija, preko neurotransmitera, do neke sledeće, sve dok nije izašla na svetlost dana poprimivši nekakav oblik. Za mene je to pravo čudo! Prestiž. Ne taj na koji mislite. Tako se zove treći korak u procesu mađioničarskog trika. A sada, aplauz!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

134

PHOTO: UNSPLASH.COM FOTO: STEVAN ALEKSIĆ BROJ #65, OKTOBAR 2020.

135

REFRESH

YOUR IDEA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

136

DA LI STE VI MAĐIONIČAR?

PIŠE: VLADIMIR CEROVIĆ

Čitajući jednog jutra novine u parku ispred svoje zgrade oslušnuh lokalne klince koji su se igrali mađioničara glumeći Harija Potera, Gandalfa, Merlina. Primetivši me kako sedim jedan klinac se odvažio da mi priđe i pita: “Čiko, čiko, da li ste vi mađioničar?

sa Natašom iz Australije, Dimitrija iz Srbije sa Matejom iz Slovenije, kao sa malom čarobnom niti.

Magija je voleti Beograd kao što ga volim ja i nositi njegov duh svugde kad odlazite iz njega.

Pre četiri godine sam predstavljao svoj grad Nasmejah se samo uskrativši ga za odgovor i svoju zemlju u Los Anđelesu pred oko 4000 i nastavih da čitam kad na sledećoj strani učesnika iz preko 70 država. Te godine smo ugledah naslov: “Šta je tvoja magija?” počeli sa radom i bili smo nova zemlja u BNI grupaciji Osećaj je bio više nego magičan, Pitanje me je nagnalo da razmislim i moj biti Beograđanin i Srbin u društvu svih tih ljudi spontan odgovor bez razmišljanja je bio: LJUDI! iz celog sveta pred zastavom svoje Srbije. ČAROBNO. BEOGRAD JE SVET! Kako sad ljudi? Gde je tu magija? Eh, najveća magija je povezati ljude. Uvek sam imao Odlazak do Grifit opservatorije, koja se nalazi talenat za to, ali sam i voleo to da radim, kao i u Grifit parku, odakle seže predivan pogled na lep osećaj kad uspešno povežeš ljude. ceo Los Anđeles. Ulazimo u opservatoriju, a unutra jedan od eksponata je Teslin kalem. U Privatno, poslovno. tom gradu koji je udaljen od Beograda preko 10.000 km i na jednom od najlepših mesta tog Lokalno, globalno. istog grada još jedan magičan trenutak, videti Predivno je kad uspeš da povežeš Anu iz obeležje svoje zemlje.

Ekvadora sa Milenom iz Austrije, Deekšu iz Magija kojom se ponosim je otkriti svoj grad UAE sa Nasiphi iz Južne Afrike, Stiva iz SAD i svoju zemlju ljudima koji dolaze iz dalekog BROJ #65, OKTOBAR 2020.

137

PHOTO: UNSPLASH.COM

sveta da je upoznaju i preneti im pelcer da se jednog dana opet vrate.

Više je nego magično otkriti svetu slikarstvo Katarine Ivanović i njenog Italijanskog vinograda, prozu Ive Andrića i njegove Znakove pored puta, stihove Desanke Maksimović, ali i naša autohtona vina i burek jutarnji.

Opisati čaroliju jutrenja na Adi Ciganliji, suton našeg Kalemegdana, skrivene ulice Skadarlije, trubu u kafani.

Odlutah mislima o svojoj magiji, ali me netom prekinu glasno pitanje: Čiko, pa niste mi odgovorili. Jeste ili niste mađioničar?

Zatvorih novine koje sam listao, ustadoh sa klupe i sa blagim osmehom odgovorih klincu: Najveća magija je uvek biti svoj mađioničar!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

138

REIKI UMETNOST ISCELJENJA Reiki, japanska tehnika, jedna je od njih, metoda koju možete koristiti za podizanje energije, isceljenje i samoisceljenje, popravljanje fizičkog i psihičkog stanja i duhovni rast.

BRANKO VITAS REIKI majstor, učitelj za sve informacije o Reiki obuci i tretmanima: brankovitas1@gmail.com 060/020-4937

U današnje vreme punog stresa i brzog života, većina ljudi sve manje vodi računa o sebi, udaljavajući se od prirode i od svog unutrašnjeg bića. Brinite o sebi! Glavna svrha Reikija jeste da ohrabri i pomogne osobama da vode harmoničan i jednostavan život praktikujući Reiki i primenjujući Reiki principe.

BRANKO VITAS, REIKI majstor, učitelj za sve informacije o Reiki obuci i tretmanima: brankovitas1@gmail.com 060/020-4937

NEGUJ SVOJE TELO - telo kao instrument naše duše - telesni tretman i konsultacije - holistički pristup zdravlju Snežana Rafailović, wellness terapeut snezana.rafailovic@yahoo.com, 064/160-51-08 BROJ #65, OKTOBAR 2020.

139

+381 61 6707555 pratitimeunier@gmail.com

NEŽNO DO ZDRAVLJA! Homeopatija i biofeedback, prirodan, nežan put do zdravlja i ravnoteže.

Podstiču naše urođene odbrambene snage ka isceljenju. Deluju ne samo na naše fizičko telo, već i na naš um i emocije, dovodeći ih u sklad i balans. Poboljšavaju opšte psiho-fizičko stanje, rade neuro-endokrini balans, podižu nivo energije i doprinose osećanju zadovoljstva i harmonije.

Suzana Đokić dipl. homeopata i SCIO biofeedback terapeut moderator Recall Healing edukacije za Srbiju info@svethomeopatije.rs www.svethomeopatije.rs

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: MARINA LUKIĆ

SOMATIC EXPERIENCING® (S.E.)

“Empowering Healing, Transforming Lives”

A unique, holistic and psychobiological approach for resolving trauma symptoms and relieving chronic stress, re-establishing a natural flow between mind and body and increasing people’s capacity to self-regulate, what is called, Resilience.

One to one session lead in English, Spanish, French and Italian

Pratiti MEUNIER, S.E. Practitioner “Meditation In Motion” Leader Reiki & Bach Flowers Practitioner

140

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

141

I can help you in exploring what is hiding behind your personal MORE...

I can help you in exploring what is hiding behind your personal MORE...

The MORE I am offering you: The MORE I am offering you: * Energy balanced coaching * Energy balanced coaching * Aroma therapy * Energy healing (Prana therapy and REIKI) * Aroma therapy Christina Czettl * REIKI initiations (level I and II) * Past life regression 065/476 11 68 * Energy healing (Prana therapychristina.czettl@gmail.com and REIKI) * REIKI initiations (level I and II) * Past life regression One on one sessions possible in Serbian, German and English.

One on one sessions possible in Serbian, German and English.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

142

PHOTO: UNSPLASH.COM PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIĆ PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

143

REFRESH

YOUR MUSIC

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

144

FOREVER

INTERVJU VODILA: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: ALBIN MELEZ, DEANA TOŠOVIĆ

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

145

ANTONIA PACEK, KOMPOZITOR, PIJANISTA, PSIHOLOG. ŽENA KOJA STVARA I KREIRA IZ DUBINE SVOJIH EMOCIJA. U PRIPREMI JE NJEN NOVI ALBUM „FOREVER“, U IZDANJU PARMA REVORDINGS, ČETVRTI PO REDU. EMOCIJE SU DIKTIRALE TEMPO. OVU GODINU ĆE PAMTITI PO SARADNJI SA RADETOM ŠERBEDŽIJOM, KOJI JE KORISTIO NJENU KOMPOZICIJU “IF ONLY TIME ALLOWED” SA STIHOVIMA IZETA SARAJLIĆA „VEČERAS ĆEMO ZA NJIH VOLJETI”. ŠTA SI RADILA ZA VREME KARANTINA I PANDEMIJE?

je radio moj dragi prijatelj, Davor Rocco.

Budući da sam imala automobilsku nesreću 1997, izgubila sam slezenu. Tako je moj imunitet ostao kompromitiran, te se moram jako pričuvati od ovog virusa. Na neki način, ja sam u karanteni od marta i to još uvijek traje. U samoposlugama se moram dobro kamuflirati s rukavicama i maskom, te sama pečem kruh od početka. Morat ću se čuvati dok ne dođe cjepivo.

KOLIKO TI JE TAJ MIR ILI NEMIR OMOGUĆAVAO DA STVARAŠ I DA SE BAVIŠ SOBOM I PORODICOM? I prije padnemije i sada za vrijeme pandemije, moje stvaranje je uvijek vezano za emocije koje su izazvane situacijom, nekim upečatljivim događajem, pogledanim filmom koji me se jako dojmio, no i ljudima oko mene, te mojom obitelji.

Drugim rječima, život i životne priče me inspiriraju, te su moje emocije prenesene u muziku koju kreiram. Obično čujem početnu melodiju i onda sjednem za klavir, te u nekom „flow-u“ brzo dolazi ostatak muzike, melodije. Uz obitelj i sve poslove koje radim, da to nije brz proces kod mene, ne bih uspjela toliko muzike objaviti. No nikad ne forsiram, samo kad me iskreno nešto dotakne onda se desi da muzika “izađe iz mene”, rodi se nova pjesma Ponekad sam prekinuta u procesu radi obaveza, tada tražim priliku kad znam da ću imati vremena, moram se vratiti u taj svijet gdje sam počela kreirati i onda to završim. Ponekad taj „flow“ osjećam kao mali mini paralelni svijet (kao da se nađete u nekom daydream-u- dok stvarate). Spužva sam za emocije. Skupljam ih i izlijem u muziku. A muzika meni uvijek donosi mir (čak iako sam nemirna prije stvaranja).

Kako je počela kontrola pandemije i karantena, tako su nam automatski sve škole i fakulteti bili zatvoreni. Završila sam posljednja dva predavanja s mojim studentia na Websteru (Webster Private University Vienna) putem Skajpa (tamo sam predavala industrijsku psihologiju), a na drugom fakultetu, Business Consultancy International pored Beča, od početka ljetnog semestra predavala sam socijalnu psihologiju putem Webexa i Skajpa. Studenti su imali online ispit i radili su prezentacije putem Skajpa. Uspjeli smo semestar završiti unutar karantene - imala sam dovoljno materijala da ih sve ocjenim. Studenti su bili vrijedni i motivirani unatoč okolnostima.

Predavala sam i nekim organizacijama kako ostati “resilient” i kako se smiriti u ovoj situaciji tako da mozak ostane što kreativniji za bolju adaptaciju i rješavanje problema s kojima smo Curice su me jako inspirirale jer su bile kod kuće se svi, na ovaj ili onaj način, suočili. u doba karantene. Tako su nastale kompozicije s albuma „Lullaby“, „Light“, te „Inner Child“.

Radila sam i „homeschooling“ s mojim curicama novoga Suprug je inspirirao pjesmu „Forever“, kako se i od marta do kraja juna i to smo sve uspjele naziva novi album. uspješno okončati do kraja školske godine. Znači, niti u jednom momentu mi nije bilo dosadno...

Između sam pisala nove kompozicije, snimala ih USKORO IZLAZI TVOJ NOVI ALBUM sama u svom studiju i složila novi album koji će „FOREVER“ ZA MUZIČKU KUĆU PARMA biti objavljen u oktobru od PARMA Recordings, RECORDINGS. KAKAV JE OSEĆAJ I ŠTA SI američke muzičke kuće. Predivan mastering mi NAM DONELA ZAUVEK?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

146

Pišem muziku kad osjetim inspiraciju ili kad čujem početne tonove neke melodije i onda sjednem za klavir, te napišem pjesmu. Kad se skupe kompozicije za koje vidim jednu cjelinu, znam da sam spremna objaviti album. „Forever“ je moj četvri album po redu. Vjerujem da je nešto u meni tražilo balans, u jednu ruku to je bila empatija za ljude kojima je teško zbog bolesti ili izgubljenih radnih mjesta, a u drugu to je bila unutarnja potreba za nečim vedrim i relaksirajućim kao protuteža ovom tužnom i teškom. Nadam se da će ovaj album biti neka vrsta terapije drugima.

Iskreno, kad pišem muziku i meni je to svojevrsna terapija. Kroz muziku doživljavam dublje situacije i mirnije sagledavam svjet oko sebe. Izrazim potpuno svoje emocije koje su u tom trenutku u meni prisutne i proktam ih kroz muziku koju stvaram. Taj proces je terapija za dušu.

Jako sam sretna, naravno, što su se Parmi jako svidjele moje nove kompozicije. Napisali su mi da je moja nova muzika „kod kuće“ kod njih.

To je američki „label“ za klasičnu i neoklasičnu muziku i njihov „sub-label“ Navona Records će 23. oktobra objaviti moj novi album „Forever“ i bit će na svim streaming platformama, te će se na Amazonu prodavati i fizički CD. Naxos će biti distributer.

ugostili. Rekli su da im se jako dojmilo to što smo izveli. Dakle, prošlo ljeto sam se upoznala s Radetom, Lenkom i Mimi, njihovom najmlađom kćerkom. Budući da Rade i ja imamo zajedničkog dragog prijatelja, Davora Rocca, kompozitora i designera zvuka (Davora znam 13 godina, snimio je moj prvi demo i radio mastering za sve moje kompozcije s albuma Life Stories, Il Mare, te novog albuma). Kad su se našli u Zagrebu, Davor je pustio Radetu par mojih novih kompozicija na kojima je radio mastering. Rade se oduševio kompzicijom „Sofia“. Dobila sam email od Radetovog managera da li bih došla kao gost na Radetov koncert u januaru u teatru Akzent u Beču. Rade je recitirao pjesmu „Na ružičastom papiru“ uz moju kompoziciju „Sofia“ na njegovom koncertu. Naravno, bila mi je to ogromna čast i sve se odigralo kao u nekom snu. Drago mi je da se ta suradnja uspjela ostvariti jer je bila netom prije ove strašne pandemije.

DA LI TI NEDOSTAJU KONCERTNE DVORANE?

Jako. Ta interakcija s publikom je divna, kad ljudi zaplaču uz tvoju kompoziciju ili se nekako povežu s emocijama koje sam im prenjela i dođu me samo zagrliti nakon koncerta, a da ih nikada nisam u životu vidjela. To je čarobno i to mi nedostaZA DAN POBEDE, RADE ŠERBEDŽIJA JE je. Nažalost, ovo ljeto mi je nekoliko koncerata OBJAVIO NA FB TVOJU KOMPOZICIJU, otkazano zbog pandemije.

GOVOREĆI STIHOVE „VEČERAS ĆEMO ZA OKTOBARSKOG BROJA RYL NJIH VOLJETI” IZETA SARAJLIĆA. DA LI SI TEMA MAGAZINA NOSI NAZIV „LA MAGIA DELLA PONOSNA NA SEBE I NJEGOV ODABIR? VITA“. KOJA JE TVOJA MAGIJA ŽIVOTA? To je bilo apsolutno iznenada. Bila mi je velika čast da je Rade, u doba samoizolacije, obradio stihove Biti uz moju obitelj i znati da su svi dobro i zdravi.

Izeta Sarajlića „Večeras ćemo za njih voljeti” uz Skuhati im neko novo jelo i vidjeti kako u tome moju kompoziciju “If only time allowed” ili “Samo uživaju. Svirati u čuvenome Auditorijumu parco da je vrijeme htjelo” i to objavio na Dan pobjede della musica u Rimu moje skladbe pred rimskom nad fašizmom. Nisam niti znala za to, samo sam publikom. Biti gošća na Brijunima fenomenaltu obradu našla na FB slijedeće jutro. Iznenadio nom Mateju Meštroviću, te nakon koncerta imati me je. Način na koji je to izveo u polju crvenih čast upoznati se bolje i večerati s Matejom, Ramakova, te je Sarajlićeva poema tako tužna – sve me je to ganulo do suza. Rade zrači umjetnošću detom, Lenkom, Mimi Šerbedžijom. Dobiti poziv od Radetovog managera kako bih nastupala i nadahnućem. s Radetom u Beču na njegovom koncertu kao Veselilo bi me ako bismo u budućnosti ponovo gost. Jutro kad se budim i nađem da je moja nešto radili zajedno. kompozicija izabrana dok Rade recitira u polju makova prekrasnu Sarajlićevu pjesmu... to je za KAKO STE UPOZNALI RADETA I KAKVA JE mene prava magija života.

BILA SARADNJA SA NJIM? sada je moja muzika bila u jednom filmu od Prošle godine u augustu u kazalištu Ulysses na Do Sandre Lončarić „Escape” ili “Bijeg” o životu Brijunima, bila sam gost na koncertu Mateja Romy Schneider, za koji je Sandra pisala scenarij Meštrovića, gdje nam se pridružio i Mattew Mayer i glumila – također je bilo magično. Još mi je san iz Amerike. Svi pišemo neoklasičnu muziku i naš se stil lijepo uklopio zajedno na tom koncertu. pisati više muzike za film.

Rade i Lenka su nas slušali i nakon koncerta

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

147

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

148

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIĆ PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

149

REFRESH

YOUR LIFE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

150

MAGIJA ŽIVOTA

PIŠE: JELENA FU

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

151

Magija života - one iskre i iskrice koje život čine smislenim, lepim, ispunjenim, posebnim.

Oduvek su me fascinirali ljudi koji život žive strastveno, punim plućima, a opet tako smireno i skromno, koji nalaze način da tu životnu vatru održavaju i kada duvaju vetrovi i liju sive, teške kiše.

Moja majka je ranije stalno pominjala kako sam negde u pubertetu izgubila taj sjaj u oku, osmejak u uglu usana, kako je životna radost nekako iščilela i ohrabrivala me je često da je ponovo nađem. Ja se ne sećam sebe iz tih iskričavih, magičnih dana. Volela bih da je sačuvan neki snimak, a ne samo film u glavi mojih roditelja.

Sećam se sebe iz običnih dana, onih koji su malo sunčani, malo oblačni, u kojima se pliva malo s naporom, malo s radošću. Sećam se sebe i iz dana potonuća i hvatanja vazduha, kada mi magija života nije bila ni na kraj pameti, kada je trebalo pregurati u naredni dan. Sećam se i bolnih padova, odustajanja, gubljenja snage od stalnog plivanja uzvodno. I onih podizanja, vaskresenja, nove energije... Jer zapravo ta iskra je uvek bila tu, sa mnom, u svakom momentu, tinjala i čekala da bude prepoznata, da joj se da prostor.

Kako kaže jedan prijatelj: „U ovom životu živim nekoliko inkarnacija.“ U pubertetu je počela moja druga inkarnacija koja je donela sa sobom razvod roditelja, rat i raspad SFRJ, inflaciju, bonove za ulje, benzin na flaše, bombardovanje. Te famozne devedesete, kojih se radije ne sećamo, a koje su nam zaronile duboko u podsvest i podbadaju svako malo, ostavile su traga na stavovima, strahovima, snovima. Magija se povukla u daleki ćošak bića ne usuđujući se da promoli glavu jer trebalo je opstati, preživeti. Retko bi se javila kroz, na primer, Levis farmerke poslate iz Amerike od strane dobrih, dragih ljudi, podsećajući da negde tamo daleko ipak ima normalnosti, da nije ceo svet utonuo u mrak devedesetih.

Onda su prošle devedesete, a stigao je brak, dete i odlazak u Šangaj - treća inkarnacija. Magija je izvirila i malo zamahala krilima. Nova poznanstva, nova kultura, nov način života i, iznad svega, sigurnost i stabilnost koji su do tada bili ne baš uobičajena pojava u mom životu. Šangajske ulice, stara Yu bašta, velelepne zgrade i svetla sijala su magijom drevnog istoka, dalekog, a nekako bliskog i dragog i punila mi dušu. No, kako talasi života teraju svoje, došao je i susret sa sopstve-

nom senkom, preispitivanja, traganja za nekim novim, boljim identitetom. Niz padova i dizanja, anksioznost i depresija izgurali su magiju života sa glavne scene. Opet je nastao period preživljavanja, ovog puta psihološkog. Četvrta inkarnacija koja je usledila donela je povratnu interkontinetalnu selidbu: Šangaj – Beograd – Šangaj. To je definitivno bio „Dark night of the soul“ (Mračna noć duše) koja je potrajala dobrih pet godina. Iz ove perspektive znam da je to bio period kada su posejana semena za sve ovo lepo što živim sada, ali tada sam se osećala potpuno zablokirano, zatvoreno i beznadežno. Iskra je otišla u potpuno mirovanje, pripremajući se za ono što sledi. Vrlo jasno sam osećala tu ugašenost u sebi i nisam znala kako da opet raspirim vatru. Spolja je život tekao svojim tokom, uz sve ono lepo i ružno kako to već biva, samo je moja duša bila prazna i činilo se da je ništa ne može pokrenuti niti ispuniti.

Tada je došao trenutak potpunog puštanja, prepuštanja, prihvatanja neizvesnosti i ponovni povratak u domovinu. Ovoga puta bez očekivanja, planova, ideja, uz prazan prostor, onaj koji je neophodan iskricama da zasvetle. Prvo su malo namignule iz prikrajka, a onda se preobratile u vatromet, najavljujući petu inkarnaciju, onu koju sada upravo živim. Život je počeo da teče laganije, signali su postali jasniji, a intuicija nepogrešiva. Razne prilike, iznenađenja, važni ljudi počeli su magično da se pojavljuju niotkuda, baš tada kada su potrebni. Lakoća postojanja zamenila je teskobu i napor. Magija se pojavila svuda – u meni i oko mene. Sve što je uvek bilo tu uz mene, a nisam ni primećivala, sada je samo zaiskrilo jače. Najobičnije stvari poput jesenjeg lišća u parku, zalaska sunca, dece koja se igraju, postale su potpuno čarobne. Prostor koji se otvorio kada je sve drugo ugaslo vratio me je u onaj početni, radoznali, dečji um i otvorio srce za neizmernu ljubav. U takvom prostoru magija caruje. Čini mi se da mi se vratila iskra u oko i osmeh na usne. Čini mi se i da sam videla malu sebe iz te prve zaboravljene inkarnacije kroz prizor dvogodišnje Eme koja bezbrižno skakuće, pleše širom raširenih ruku, pevuši dečju pesmicu, razdragano deli osmehe i živi magiju svojim celim bićem.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

152

PHOTO: PHOTO: PIXABAY.COM DEJANA STANKOVIĆ FOTO: ALEKSIĆ PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

153

REFRESH

YOUR YOGA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

154

YOGA – NJEN ŽIVOTNI IZBOR

PIŠE: DEJANA STANKOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

155

Sunčano jutro u Beogradu, Gazela prepuna autobusa i automobila, u jednom od njih i ja…

Dok gledam kako se zraci sunca prelamaju u mutnoj, ali ipak „našoj“ Savi, pomislim kako bi bilo lepo da izađem iz kola, skinem cipele na štiklu, odbacim sve ono što me čini poslovnom ženom i odem da uživam u danu. Naravno da nisam baš tog jutra odlučila da ostavim ono što se u Srbiji smatra „svetim Gralom“, a zovemo ga stalan posao, ali je taj događaj samo ojačao moju želju za promenom.

IZLAZAK IZ „ZONE KOMFORA“ I IZAZOVI

prvi čas joge, nisam ni pomišljala da će to uticati na moj dalji rast i razvoj i da će mi život otići u pravcu koji danas živim. Taj period je bio vrlo dinamičan i ispunjen konstantnim balansiranjem između poslovnih i privatnih obaveza. Želja da sve postignem, a istovremeno da zadovoljim sva moja interesovanja, dovela je do preteranog rasipanja energije.

Ono što me je odmah privuklo jogi je osećaj koji sam prepoznala kao preko potreban mom telu i umu. U godinama koje su usledile on se samo obogaćivao raznim znanjima i veštinama, a ja sam bila sve više uverena da radim pravu stvar za sebe.

Kao što to obično i biva, svaki izlazak iz „zone komfora“ izaziva vatromete na svim nivoima.

Ok, nisu to baš oni kojima se nešto proslavlja, nego su više pitanja okoline najčešće u stilu „da KORPORACIJSKI DANI KAO DEO LIČNOG li si normalna kad želiš da ostaviš siguran izvor RAZVOJA prihoda i upustiš se u neizvesnu budućnost?“.

Ona pucaju kao vatrometi, znači na sve strane. Iako sam u jednom trenutku odlučila da Pa ti ’ajde u takvom haosu, ostani dosledan i prestanem da radim i posvetim se jogi, kao i siguran u ono što si naumio! da širim svoje znanje kao instruktor, ipak ne da zaboravim na period koji je svemu Međutim, u „borbi sa okolinom“ imala sam mogu tome prethodio, i na to koliko je on uticao najjače oružje, a to je puna podrška porodice. na ono što danaskao živim.

Dvanaestogodišnji rad Svi komentari onih koji su želeli da me odgovore u jednoj farmaceutskoj kompaniji bio jako od te ideje, odbijali su se od mene, a da me lep i dinamičan period mog života. jeImala sam nisu ni dotakli niti skrenuli sa glavnog životnog sreću da sam radila u firmi koja se bavila svojim puta – puta ka sebi. Tako sam dala otkaz na zaposlenima, ulagala u edukaciju i poslovni poslu koji sam radila dvanaest godina i odlučila razvoj svakog. Sarađivala sam sa sjajnim ljudima da se potpuno posvetim praktikovanju joge i od kojih sam puno naučila. prenošenju znanja iz te discipline.

Moje pozitivno iskustvo me je podstaklo da PRVI SUSRET SA JOGOM odlučim da svojim sadašnjim znanjem kao joga instruktor i meditant pomognem ljudima koji Pre dvanaest godina, kada sam otišla na svoj rade u velikim korporacijama. Vodila sam se time

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

156

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

157

da niko ne može da ih razume bolje od mene koja sam sve to prošla.

Tako sam otpočela saradnju sa nekim kompanijama čije zaposlene učim da smanje fizičku i mentalnu napetost, praktikovanjem vežbi disanja i relaksacije, kao i ostalih jogičkih elemenata.

OD INSTRUKOTRA JOGE DO NESAGLEDIVIH MOGUĆNOSTI Osećaj da je prisutna prepreka za istraživanje, rast i eksperimentisanje, dok sam radila u kompaniji, naveo me je da „osvestim“ u kom pravcu moj život treba da ide, odnosno gde treba da tražim svoj poslovni i životni balans.

Kao instruktor joge i meditant sam došla do većeg ličnog zadovoljstva, radosti življenja i osećaja nesputanosti. Lakoća koja se oseti nakon svakog časa prenosi se i na ostale životne aktivnosti. Razmena sa ljudima koji dolaze na časove je pravo bogatstvo. Shvatite da živite princip kojim se neguje odnos i sklad, prvenstveno sa samim sobom, ali i sa okolinom. To je oblast na kojoj možemo da radimo ceo život. To je prostor za lični rad i razvoj svesti.

okupljaju pozitivni i nasmejani ljudi, istog interesovanja i slične energije.

Sledeća putovanja koja će se realizovati su ozbiljni poduhvati. U novembru idemo u Zanzibar na „yoga retreat“, a na proleće nas očekuje „Bali yoga retreat“.

Sa ovim prekookeanskim putovanjima se otvara novo poglavlje u mom ličnom i poslovnom rastu. Čvrsto verujem da smo, kada ne pravimo striktne planove, otvoreni za svaku opciju i spremni da uzmemo ono što najviše odgovara našoj prirodi i potrebama. Tada i shvatimo da smo sami odgovorni za svoje živote, da sami pravimo izbore, a okolnosti i ljudi se pojavljuju u skladu sa našim mentalnim, emocionalnim i energetskim vibracijama.

Posebno uživam u organizaciji i realizaciji joga putovanja. Tu se

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

158

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIĆ PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #65, OKTOBAR 2020.

159

REFRESH

YOUR MIND

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

160

ŽIVOT JE JEDAN I MENI JE VREDAN

PIŠE: DR TATJANA MRKIĆ, DIPL. ETNOLOG--ANTROPOLOG, DOKTOR NAUKA MENADŽMENTA U SPORTU, NLP TRENER, PROFESIONALNI I WINGWAVE COACH, EDUKATOR, OSNIVAČ UDRUŽENJA FLOW & SENSE, DOBITNIK NAGRADA: BUSINESS WOMAN AWARDS 2020, HEALTHY AWARDS 2020, BEOGRADSKI POBEDNIK 2019.

Sajt: www.tatjanamrkic.rs Instagram: Flow_and_sense BROJ #65, OKTOBAR 2020.

161

Kada me je pozvala draga Mia, urednica magazina RYL, i rekla da je tema oktobarskog broja Magija života, sela sam u omiljenu fotelju na svojoj terasi i gledajući u Dunav i Kalemegdan zapitala se da li sam ja prava sagovornica za ovu temu. Znam da ona zna da ja uživam u životu, svojim malim ritualima, putovanjima i drugoj hrani za dušu, da u čuda verujem, pa mi se i dešavaju, da smo se tu i prepoznale, ali baš zato! To sada meni ide baš lako, dok je dosta ljudi u nekoj vrsti balona, kutije, zidina od napornog života i onoga šta „moraju“, pa im je možda teško da se poistovete sa mojim konceptom. Razmišljam kako da ovaj tekst bude koristan ljudima koji su, kao što sam i ja nekada bila, blokirani strahom usled permanentno negativnih iskustava ili oni kojima je još od malih nogu usađeno uverenje da je život težak, da je život borba, da mora da se stalno trpi i dobro pomuči za sve što nam je važno. Puno takvih ljudi dolazi kod mene na sesije da porazgovaramo, da pronađu rešenje kada počne da im puca taj „kofer“ pun trpljenja. Zbog vesele prirode i osmeha koji imam kao refleks, pomalo me neki posmatraju i misle u stilu: „Lako je njoj“, „Ona baš zna da uživa“, „Drugi to mogu, ja ne.“ Nekada sam i ja tako razmišljala. Usled izazovnih okolnosti, bila sam fokusirana isključivo na problem, na ono što ne valja, spremna da se odričem mnogo čega radi bolje budućnosti, stalno sebe prekorevajući šta sam ranije mogla bolje da uradim ili šta sam propustila. Pregršt literature koja kaže da treba živeti „sada i ovde“ mi je ponekad bila baš iritantna ili da je preuzimanje odgovornosti za sve što nam se dešava formula kvalitetnog i srećnog života. „Kako ja, zašto ja kad je kriv on ili ona?“ - pitala sam se. Živeći između prošlosti i budućnosti kao da većina nas izgubi sadašnjost, čitaj: ŽIVOT. I sve sam čekala nekoga i nešto spektakularno, propuštajući da uživam u mirisu svoje jutranje kafe ili, na primer, dok sam šetala ulicama Rima, mislila sam: „Eh, kada bih tako šetala ulicama NY“, stalno fokusirana na sledeće. Za početak, uživaj, Tanja, tu gde sada šetaš i pravi plan za šetnju po NY! – sada razmišljam.

Hvala Bogu, to je sada iza mene jer od kada ne mogu više da zagrlim meni drage ljude, naučila sam da usporim, da osetim, vidim, čujem, mirišem, okusim i prepustim se. Pre neki dan, iako sam jako žurila, pogledam uvis u krošnju drveta ispred mene, spustim mobilni u tašnu, zastanem, udahnem duboko jednom, pa još jednom, rizikujući da će me ljudi čudno gledati...

To me više „ne dotiče“ i setim se moje pokojne bake koja se radovala svakom danu, baš svakom.

Pomislim kako bi uživala u ovome da može sada da prošeta našom ulicom. Samo, nažalost, više ne može. Sećam se da sam gunđala: „Uf, kiša odjednom.“, kazala bi ona smejući se: „Uf, pa šta?

Ponesi kišobran i taman zameni štikle udodnom obućom. Dobra je kiša, nahraniće zemllju i osvežiti vazduh.“ Pa, naravno, kada imaš takav

mindset, sve je lepo. A zašto ga onda većina nas tako ne podesi, već se uglavom fokusiramo na ono loše, a ne na dobro u novonastaloj situaciji?

Prirodno. Strah. Tako strahujući prođe nam život, a da ga i ne živimo i ne doživimo svu lepotu života.

Koliko nas je zapravo blokirano nametnutim obavezama ili životnim okolnosima, pa se ne obradujemo jutru i ne poželimo sebi laku noć?

A šta ako sutra to više nećemo moći? Da to osvestimo, sigurna sam da bismo usporili malo.

Znati stati - velika je veština! Biti srećan, sada i ovde je umeće. Često čujem: „Uživaću ili ću uraditi to i to kada budem imala vremena.“ Odnosimo se prema našim sekundama, minutima, satima, danima, nedeljama, mesecima, godinama, decenijama, kao da nisu naše, kao da ćemo ih večno imati na raspolaganju. Odlažemo da živimo život zbog obaveza. Život je jedan i meni je vredan. A vama vaš? Verovatno mislite: „Glupog li pitanja, naravno da je vredan!“ Pitam ja vas: „Zašto onda ne cenite vaše vreme vašeg života i premu njemu se ne ponašate s ljubavlju i poštovanjem?“ Prema vašem jedinom životu koji imate. Zašto ga sami ne kreirate i organizujete po svojoj meri? Odavno sam naučila da sam svoje sreće i nesreće kreator samo ja. Bez opravdanja! „Da on nije ovo...“ ili „Da ona nije ono...“ Pustimo druge.

Nije lako podesiti um da se fokusira na dobro, ali nije nemoguće. Nema lakih rešenja za ovako kompleksnu radnju. Zahteva puno vežbanja: fokus na dobro, na rešenje, na uživanje u jednostavnim stvarima, zahvalnost što hodamo ovom zemljom, što dišemo i, da vam pravo kažem, teže je nego redovno ići u teretanu. Želim da vam ovaj tekst bude od koristi, pa ako vam i dalje drži pažnju hajde probajte da iskoračite u budućnost... Zamislite da punite sto i nešto više godina, uskoro vam dolaze gosti, a vi sedite u svojoj fotelji, sa omiljeniim vam napitkom u ruci, svuda oko vas je prijatan mir i tako razmišljate o svom životu: šta vam je bilo posebno lepo, šta biste radili sada da možete da se vratite u to vreme (sadašnjost), šta više ne biste radili ili na šta ne biste trošili svoje vreme... Da li biste više plivali, pevali, družili se, rekli dragim ljudima da ih volite, grlili ih, smejali se, a manje brinuli?

Osećate li miris kolača iz bakine kuhinje i osećaj bezbrižnosti, dolaze li vam slike nekih običnih malih rituala ili nekih čarobnih trenutaka koji su ostali tajni, samo vaši (zato i jesu čarobni) i uvek vam izmame osmeh na licu i izazovu emocije?

Možete li da vratite osećaj ispunjenosti kada ste napokon ostvarii dugo zamišljan cilj, kada ste hteli glasno da viknete da svi čuju da ste ponosni na sebe ili na vama drage ljude, da ste srećni?

Možda je neko putovanje bilo posebno, draga knjiga, miris koji u vama budi emocije, stara pesma na radiju...?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

162

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

163

Sada se vratite u sadašnjost. Videćete da će vam pasti na pamet mnogo naizgled nevažnih situacija i trenutaka i da se baš njih sećate i da su u njima utkani vaši osećaji sreće, radosti, tuge.

Pored putokaza šta vam je važno u životu i šta vam valja činiti već od sutra, ili bolje odmah, to što ste videli iz vaše fotelje su i trenuci koji čine MAGIJU ŽIVOTA. Šta čini život magičnim? Rekla bih to što je život jedan. Što više hranim dušu i memoriju ovim trenucima, sve veća je magija. Sa sobom nosimo samo sećanja na neke trenutke i osećaj vezan za njih.

Ako ste radi da probate da podesite svoj um na ono lepo u svom životu i počnete da uživate u svakom danu i trenutku vašeg života, jedinog, dajte sebi sledeći zadatak. Kako je za stvraranje navike potrebno 21 dan kontinuiranog ponavljanja, držite se zadatog vremenskog perioda i svaki dan odlučite da vam bude lep. „Uhvatite“ svoje misli čim se probudite i ako je bilo šta negativno ili stresno: „Žurim, imam puno obaveza“ i slično, odmah zamenite mislima da ćete sve što je neophodno stići i da ono što ne stignete danas, sutra ćete. Štošta će tu i da otpadne. Podsetite svoj um da je sve u redu i fokusirajte se na lepo.

Na putu do posla zastanite, pogledajte oko sebe i udahnite, osetite trenutak bilo da je tmurno ili vredro, toplo ili hladno. Odvojite malo vremena za sebe, pa „kud puklo da puklo“. Imate sigurno neku svoju rutinu koju volite. Možda niste ni svesni da je volite, a gledajući iz one fotelje sada vidite koliko vam znači. Vežbajte ovo podešavanje, što više vežbate, biće veći efekat. Kada se nađete u nekoj nepovoljnoj situaciji, odmah se zapitajte šta je rešenje i šta je najgore što može da se desi. I stres će nestati jer i to najgore je možba baš dobro za vas ili i nije ništa strašno, kao što obično kažu osobe kojima postavim ovo pitanje. Zapitajte se i šta je dobro u toj za vas, kako mislite, nepovojnoj situaciji. Bićete zadovoljni sobom kada nađete rešenje, prevaziđete prepreku ili uvidite da je i ta situacija za nešto dobra ili bar nije toliko nepovoljna koliko ste se vi u startu uplašili. To će

vam dati osećaj sigurnosti i kontrole nad svojim životom, čemu većina teži. Pitaćete se iz one fotelje zašto ste dali toliku važnost tom problemu i osetiti ukus uspeha i lepote njegovog rešenja ili naprosto shvatiti da ozbiljnog problema nije ni bilo. Prihvatite ovaj izazov!

Kada bi trebalo da u jednoj reči opišem magiju života, rekla bih: „Dišem!“ Magija života su i dodir i zagrljaj. Moja formula magije života je 2D ili DD. Dah i dodir. Dok to imamo, sve možemo.

Razmislite! Možemo vratiti sliku, ton, osetiti miris, ali ne i dodir drage osobe.

Dok ovo pišem, ostalo mi je još dosta drugog posla, ipak odlučujem da na poziv prijatelja odem kod njih na Dunav u sojenicu. Džoni je ljubazan, pa će doći gliserom po mene. Kad sunce počne da zalazi, upalićemo sveće. Volim da osetim taj miris citrusa iz sveće, miris i šum reke. Jaca, Neša, Vlada, Alex i društvo... neko će da ćuti i uživa, većina da čavrlja uz vino po meri. Još jedan magičan trenutak ću spakovati u svoj kofer i napuniti baterije za nove izazove. Zadovoljna sam, dobri moj živote, jer sve dok dišem, imam mogućnost da biram i kreiram! Život u strahu nije život. Zato, dišite, radujte se malim stvarima, udomite štene sa ulice, negujte pupoljak ispred vaše zgrade, učinite druge srećnim i pomozite kada god možete, tugujte kad čujete da je neko naudio nekome i sprečite to ako možete, zagrlite one kojima zagrljaj nedostaje...

Ne mogu, a da se ne ponavljam, napunite svoj kofer lepim trenucima koje sami stvarate i iskoristite svoje sekunde, minute, sate... koje ste dobili na dar od Boga, Univerzuma, Roditelja, da kada dođete „u svoju fotelju“ na kraju ovog ovozemaljskog života imate šta i da izvadite iz tog kofera. To je jedino što nosimo sa sobom i što nam niko ne može uzeti. Jedino to je zaista samo naše. Život je sam po sebi magija. Prihvati izazov od 21 dana, kreni odmah, napravi lep trenutak za pamćenje - SADA!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

164

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIĆ PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM PHOTO: BOJAN KLJAJIĆ BROJ #65, OKTOBAR 2020.

165

REFRESH

YOUR ANGELS

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

166

DNEVNIK ANĐEOSKIH PORUKA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

167

BOJAN KLJAJIĆ JE SPIRITUALNI UČITELJ I AUTOR ”DNEVNIKA ANĐEOSKIH PORUKA” I ELEKTRONSKE KNJIGE ”MOJ PRVI ANĐEOSKI PRIRUČNIK”.

VIŠE OD PETNAEST GODINA BIO JE NOVINAR I RADIO PREZENTER. RADEĆI NA SVOJOJ PROMENI I KROZ NAJRAZNOVRSNIJA INTERESOVANJA KAO ŠTO SU DUHOVNOST, MOTIVACIJA, EDUKACIJA, MUZIKA, FOTOGRAFIJA, STEKAO JE RAZLIČITA ZNANJA I IDEJE KOJE ŽELI DA PODELI SA DRUGIMA. SERTIFIKOVANI JE TUMAČ ANĐEOSKIH PORUKA, OBUČEN KOD BILJANE BEDRIČIĆ.

EDUKOVAO SE U OBLASTIMA ANĐEOSKIH PORUKA (ENERGIJE ANĐELA), NUMEROLOGIJE, KRISTALOTERAPIJE. ODNEDAVNO SE POSVETIO UČENJU IZ OBLASTI ASTROLOGIJE KOD IVANE PAVIĆ. NJEGOVO UČENJE NIJE ZAVRŠENO JER JE UVEK ŽELJAN NOVIH ZNANJA I ISKUSTAVA. ŽIVI U GOTHENBURGU, U ŠVEDSKOJ, A PO STRUCI JE FOTOGRAF. DRŽI SEMINARE, MOTIVACIONA PREDAVANJA I RADIONICE PO ČITAVOJ SRBIJI, ALI I REGIONU I DRUGIM ZEMLJAMA SVETA. Kako si odlučio da napišeš e-book i u čemu vidiš prednosti i mane onlajn knjiga?

Elektronska knjiga je nastala pre svega zbog moje ljubavi prema anđelima. Ideja je postojala već duže vreme, a onda se samo ukazala sjajna prilika za njenu realizaciju. Svakodnevno sam od prijatelja, pratilaca na Instagramu, dobijao razna pitanja vezana za anđele (kako zatražiti njihovu pomoć, simbolika anđeoskih brojeva, kojeg arhanđela da pozovu itd.), što mi je u neku ruku pomoglo i dalo još veći motiv i vetar u leđa da se usudim i na ovaj korak, tj. da napišem priručnik koji je sada već svima od velike koristi.

Iskreno, zaljubljenik sam u štampane knjige.

Imam ih dosta i rado ih kupujem, ali isto tako volim i onlajn knjige. Razlika je samo u tome što štampana verzija ima jedinstven miris koji za mene ima posebnu draž. A što se tiče prednosti i mana onlajn knjiga, prednost je u tome što živimo u vremenu gde tehnologija dostiže svoj vrhunac razvoja, što danas svako koristi laptop, tablet, i preko njih lako dolazimo do svih sadržaja, što se u ovom slučaju odnosi i na onlajn knjige

koje su postale sve popularnije, a tek će da budu. Što se tiče mana, volim da kažem da kada držim u svojim rukama štampanu knjigu to nema cenu.

Nije važno koju od ove dve verzije ćete izabrati, ja biram onu koja mi je draža srcu, a to i vama preporučujem. Bitno je samo da se čita, a na koji način, to je sporedna stvar, najveći ”zločin” je ne čitati knjige uopšte.

Otkud anđeli kao izbor u tvom životu?

Anđeli su u moj život ušli u jednom teškom periodu. Pomogli su mi da iz tog perioda izađem jači i bolji. Nakon te pobede, odlučio sam da priču o anđelima i anđeoskoj energiji približim svima, da im bude dostupna, da lakše u životu prebrode životne situacije, da iz njih i drugi ljudi izađu jači i bolji, a ne samo ja. Verujem da svako od nas ima mogućnost da primi anđeoski znak, kao i njihovu pomoć, samo je pitanje da li smo otvoreni prema porukama koje su nam poslate. Često zbog svojih strahova, negativnih uverenja, loših iskustava, šta će drugi reći ili pomisliti, ostajemo zakočeni i zanemarujemo znakove koji se nalaze ispred nas. I upravo ti znakovi koje sam dobio u izazovnom periodu su mi mnogo pomogli. Od tada, pa do dana današnjeg, ne prestajem da im se obraćam, da tražim njihovu pomoć, da pričam o njima, kao i da pomažem drugima kroz njih.

Da li si pisao o nekom posebnom anđelu ili...? Želja mi je bila da na jednom mestu imam sve. U ovom elektronskom priručniku je sve što treba da znate o anđelima i anđeoskoj energiji. Obuhvatio sam širok spektar tema kao što su prisustvo anđela u našem životu, kako uz pomoć anđela da krenemo u svesno kreiranje našeg veličanstvenog života, kako komunicirati sa anđelima, značenje brojčanih nizova, koja je razlika između anđela i arhanđela, kako i na koji način koristiti anđeoske karte, kako da prepoznamo koji su to znaci od anđela koje treba da znamo, anđeoske molitve… Sve su ovo teme koje sam obradio u ovom priručniku za koji sam siguran da će služiti svima koji ga budu poručili.

Kada bi morao da izdvojiš jednog arhanđela, koji bi to bio?

Volim sve arhanđele, ali najdraži mi je arhanđel Rafael. Ovaj arhanđel vas ohrabruje da komunicirate i delite unutrašnju mudrost da biste iscelili misli, reči i kreativnost i trebali biste pozvati ovog arhanđela ako radite u grupi ili želite da razmenjujete znanje i ideje.

Iz perspektive arhanđela Rafaela, svi smo zdravi u duhovnoj sferi. Kada zatražite njegovu pomoć pri isceljenju, često se ozdravljenje dešava vrlo brzo, gotovo istog trena i čudesno, često neobjašnjivo. Arhanđel Rafael je arhanđeo blagostanja i izobilja, zdravih međuljudskih odnosa. Ja ga

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

168

zovem doktor Rafael, pošto je on zadužen i za naše zdravlje. Arhanđela Rafaela pozivamo kada je nama potrebno isceljenje, ali ga možemo zamoliti da bude uz nekog nama dragog kome je njegovo isceljujuće prisustvo potrebno.

On će vam takođe pomoći da donesete pravu odluku, pa ga pitajte za savet kad god ne možete da se odlučite.

Gde je možemo kupiti?

Moja želja je da prenesem svima u ono u šta verujem, što znam i ono što može svima koristiti u shvatanju anđeoske energije i njihovog postojanja. Istinski želim da vam ovaj priručnik služi, da iz njega naučite sve o ovim predivnim bićima i da vam dostave božansku ljubav i usmerenja za najuzvišenije dobro. Praktičan je. Detaljan.

Tebi, kao i tvojim čitaocima, poklanjam jednu mo- vaše Sadržaj može da se konzumira u prijatnosti svolitvu arhanđelu Rafaelu. ga doma, svoje kancelarije, u prirodi, u prevozu ili “Dragi arhanđele Rafaele, molim te da mi se pri- na putovanju. družiš i da mi pružiš potrebno zdravlje, sreću, kao E-book ”Moj prvi anđeoski priručnik” možete kui unutrašnju i spoljašnju snagu. Molim te, vodi me piti preko mog sajta www.kreativnavizija.com, i usmeravaj kako bih i sam sebi bio od pomoći.” opcija e-book. Ili da mi pišete na e-mail kontakt@ kreativnavizija.com Kada bi sada otvorio poruku dana, koja bi to bila?

Ili poruka za RYL magazin. Šta bi rekle karte?

Jednom od tvojih čitalaca želim da poklonim primerak priručnika.

Draga Mia, za tebe, kao i za tvoje čitaoce, izvukao sam jednu kartu koja nosi poruku vernosti i inte- Tema oktobarskog izdanja RYL magazina nosi lekta, poverenja i samospoznaje. Sada je najbit- naziv „La magia della vita“. Kako ti nije da nam fokus i snaga volje budu na tome da stvaraš svoju magiju života? se obavežemo na donošenje bitnih odluka. Da se ne iznenadimo ako neke stvari koje možda u Citiraću sjajnog Vejna Dejera, koji je rekao: ”Da prošlosti nismo bili spremni da kažemo ili nismo bi se čuda i dogodila, neophodno je odstraniti želeli da donesemo, sada odlučimo da uradimo. negativne misli i osloboditi se ograničavajućih Nalazimo se u energiji razaranja prepreka. Po- shvatanja u pogledu nas samih i onoga što nas stavljanje granica i jasno izražavanje naših sta- okružuje.” vova. Ova energija će da nas aktivira ukoliko smo u blokadi i ne znamo odakle i kako da krenemo. Živite svoje snove i raditi ono što volite, bez obSiguran sam da je pred svima nama period u zira ko će šta da vam kaže i misli. Sanjati, voleti, kom će nam se sve lepo posložiti i imaćemo re- biti u ovom trenutku i ne skidati osmeh sa lica. E, šenje u svojim rukama. Upravo ta energija će nas tako ja stvaram svoju magiju života. Probudite i usmeriti u pravom smeru. vi magiju koja se nalazi u vama.

Ko su čitaoci tvoje knjige?

Ovde ću biti kratak i reći da moj elektronski priručnik čitaju svi. I deca i odrasli. I presrećan sam zbog toga.

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

169

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

170

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

171

REFRESH

YOUR HOROSKOP

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

172

AGE OF AQUARIUS

PIŠE: IVANA PAVIĆ, ASTROLOG, NUMEROLOGY, REIKI PRAKTIČAR IG: MOONSPOTTING_

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

173

Šta doba Vodolije predstavlja za ljudsku vrstu i šta nam donosi? Mnoge drevne kulture (poput Majanske i Egipatske) su govorile o transformaciji svesti koja će se dogoditi u momentu kada ljudi postignu najveći stepen medjusobne povezanosti. U hinduističkoj praksi se često spominje da će u novoj eri svesti, Kundalini energija, koja živi u svakome od nas, biti aktivirana i da je širenje ove prakse neminovna reakcija svesnosti kolektivnih bića. U suštini, početak doba Vodolije daje prostor za temeljni pomak u svesti čovečanstva. Spiritualne prakse to objašnjavaju kao napuštanje egocentričnog pristupa i okretanje ka humanitarnom načinu razmišljanja koji uzima u obzir jedinstvo svih bića.

aktivirati najbolje i najgore na globalnom planu da bi pospešila budjenje svesti. Dogadjaji koji budu pratili proces transformacije će kod nekih biti pokrenuti aktivacijom srca, dok će kod onih koji pružaju otpor biti pojačani strahovi zbog odsustva sigurnosti koje stvaranje novog doba donosi.

Brojni astrolozi i duhovni učitelji su podeljeni oko tumačenja dolaska ovog vremena - neki misle da je ovaj proces već krenuo i da smo polako ušli u doba Vodolije, drugi da dogadjaji koji se trenutno dešavaju sa covid virusom jesu samo uvertira u promene koje nam planetarno dolaze. Postoje i oni koji tvrde da će ovo doba nastupiti tek kroz vek do dva, ali bez obzira koje od ovih predvidjanja je ispravno i tačno, nije reč U astrologiji se znak Vodolije vezuje za napredak o procesu koji dolazi i stvara se preko noći, već u tehnologiji, naučne izume, kosmopolitizam, se postepeno gradi i kreira dugi niz godina. jednakost i solidarnost. Mnogi misle da je pojava interneta donela svakom od nas nebrojano puno “Revolucionarne promene u percepciji emotivnih resursa u vidu informacija koje se slobodno odnosa kreću sa ulaskom Urana u znak Bika. koriste i da je to takodje deo plana Univerzuma 2020. godine će čišćenje biti neminovno jer za ulazak u doba Vodolije. Medju duhovnim se svest penje na viši nivo i od 2021. počinje učiteljima širom sveta postoji uverenje da je da nam se prikazuje kako izgleda život u eri povezivanje putem interneta i društvenih mreža Vodolije. Uranovska energija ruši sve poznato, bilo esencijalno da bi se podigla svest kod ljudi ali to čini da bi nam napravila mesta za nešto o njihovim sposobnostima i mogućnostima - još bolje.” - upravo je to poruka koja mi je preneta jedna poruka koju donosi era Vodolije je ta da kada sam počela da izučavam astrologiju pre svako u sebi, kroz razne oblike spiritualnih praksi nekoliko godina. Tada mi ona nije imala puno ili drugih oblika povezivanja sa sobom, treba da smisla, ali je moja profesorka insistirala na tome osvesti svoj lični set alata veština i svesno kreira da je zapamtim. Sve ima smisla kada mu dodje sopstvene mogućnosti oslanjajući se isključivo njegovo vreme. na sebe.

Uran narednih nekoliko godina ima zadatak Doba Vodolije stavlja fokus na prihvatanje bića - povezivanje sa Majkom Zemljom i kao svrsishodne i samodovoljne celine koje nema odvezivanje od osećaja sigurnosti koji nam potrebu za spoljašnjim priznanjima sopstvene stvara posedovanje materije. Ovo nije samo vrednosti. Pitanja identiteta i egzistencije u revolucionarna promena u percepciji emotivnih ovoj eri nisu centralne ljudske teme, ali jeste odnosa, ovo je i revolucija u načinu na koji prihvatanje da znanje i mudrost leže u svakome dostižemo uzemljenje. Uran nas podseća od nas. Ova transformacija čovečanstva će na značaj prirode u našim životima i stepen E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

174

PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

175

otuđenosti koji svako od nas u odnosu prema njoj ima. Šokiraće nas potresima, poplavama, erupcijama, rapidnom smenom godišnjih doba, sve dok ne ukapiramo da nam se priroda na taj način obraća da i nju negujemo i razumemo.

Priroda nam pomaže da zajedno očistimo sve prepreke na putu ka dostizanju više svesti i sprovedemo ideju solidarnosti, jednakosti, i razumevanja na koju energija Urana poziva. Kada krenete protiv Urana, on će uvek da vam vrati duplo i šamaraće vas dokle god ne osvestite da je suludo boriti se protiv njega. On ne šokira da bi vas kaznio, on prepada da bi vam objasnio šta je dobro ili nije dobro za vas. Vraća vas na pravi put, onda kada vi krenete u suprotnom smeru. Nije energija Urana nešto čega treba da se bojimo, ona je tu da brzom brzinom počisti sve ono što predstavlja prepreku ka stvaranju novog doba i što nas odvaja od našeg istinskog ja.

Upravo to je poruka svih društvenih nepogoda koje će nam planete u znacima Vodolije narednih godina servirati, ali i trenutnog covid virusa podseti se ko zaista jesi. Dozvoli dogadjajima da ti u toj misiji asistiraju i pomozi sebi da se podesiš na frekvenciju koje vodolijansko doba diktira.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

176

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #65, OKTOBAR 2020.

177

ZALJUBI SE U LJUBAV

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

VIDIMO SE U NOVEMBRU

PHOTO: IVANA ÄŒUTURA