RYL e-magazin, broj 20

2

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

3

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

4

www.mediteraneo.rs www.grckaostrva.rs YBC, Novi Beograd • Bulevar Mihaila Pupina 10v, lok. 9 Tel. 011/2144 144, 2139 999 069/2144 144 e-mail: info@mediteraneo.rs CENTAR, Beograd, Čubrina 5 Tel. 011/2626 099, 069/2626 099 e-mail: informacije@mediteraneo.rs

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

5

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

6

UVODNIK PHOTO: GORAN ZLATKOVIĆ BROJ #20, OKTOBAR 2016.

7

METAMORPHOSIS – METAMORFOZA Mia je junakinja sopstvene životne priče. Anima je stvorena iz duše. Svaka sličnost sa stvarnim junakinjama slučajna je. Jedno je sigurno - i jedna i druga vole život, lepotu i ljude. Njihovo najveće bogatstvo jeste otvoren um, široki pogled i iskrena duša,, i sve ono što stane u zenicu oka.

Jedna je pravnica, a druga umetnica. Jedna nosi formu, a druga sadržaj. Koja li je snažnija da se ukrsti sa izazovima života?

Mia: sportski građena, emotivna, a distancirana i nepristupačna.

Anima: elegantna, otvorena, direktna, energična, iskrena, poletna.

Koja junakinja će koju u ovoj životnoj igri preobraziti, transformisati? Koja od njih dve će doživeti najdublju metamorfozu. Da li preobražaj - raj ili pakao? Ko bi to znao?

Ovoga leta, Mia i Anima zadesile su se u manastiru Svetog Nekatrija na ostrvu Egina za vreme službe na crkveni dan preobraženja, po Julijanskom kalendaru. Tokom službe, monah je par puta snažno ponovio „METAMORPHOSIS, METAMORPHOSIS“. Reči su snažno odjekivale u njima.

Anima je osetila da je tema za sve nas METAMOFOZA – METAMORPHOSIS Anima: Radosti moja, leto za tebe je proteklo u konstantom kretanju. Obišla si gradove po regionu, otišla si do tvojih ljubavi, Rima i Firence. Kako je bilo u gradovima koji istoriju žive? Šta ima novo u Firenci i Rimu?

Mia: Šta ima stvarno novo? I Firenca je ista, i Rim je već vekovima isti, ali nisam ja. Sa svakim povratkom sam drugačija, svakim dolaskom ja doživljavam snažnu metarmofozu, promenu duboko unutar sebe. Šta ima novo? Pa, ja sam drugačija. Došla sam do nekih uvida koje sam ranije naslućivala, a sada su mi se i potvrdili. Volim Italiju, je jer se duša oseća kao kod kuće. Sva lepota koju sam pokupila i koju sam sažela duboko u sebi je apsorbovana zahvaljujući Firenci.

Ona nosi tu duboku, oštru i svedenu lepotu koja sada vlada mojim viđenjem lepog. Na trgu Piazza della Signoria oteo se uzdah kada sam videla dela Jana Fabrea „Tražeći utopiju“ i „Čovek koji meri oblake“. Postavljena su u srcu renesanse, a dela pripadaju savremenoj umetnosti.

Nešto lepše ja videla nisam. Taj miks vekova i stilova mi je proširio horizonte miljama daleko. Šta ima novo? Dubrovnik, Kotor, Porto Montenegro, Zagreb, Rovinj, Višegrad, Andrićgrad, Sarajevo, Mokra Gora, obogatili su moju kulturološku sliku regiona. Mi smo generacija ratova od 1991. godine, sukoba koji su godinam bili prisutni, i poželela sam da sve vidim svojim očima i da stopala zavibriraju na tlu kojem hode. Šta ima novo? Nova slika u meni regiona koji ključa blistavom energijom, koju sam utkala u sebe i snažno prigrlila.

Mia: Šta ima novo, draga Anima, kod tebe?

Anima Mundi: PREOBRAŽENA JA U TEBI!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ANIMA MUNDI

8

IMPRESSUM E-MAGAZIN RYL BROJ 20, OKTOBAR 2016 ISSN 2406-2030 IZDAVAČ AGENCIJA REFRESH, SUBOTICA DIREKTOR BORIS CUPAĆ GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA MIOMIRA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ (ANIMA MUNDI) DIZAJN refresh.rs LEKTOR DIJANA KRTINIĆ MARTA VOJNIĆ PURČAR (za tekstove na engleskom) AUTOR KONCEPTA MAGAZINA ANIMA MUNDI SARADNICI U OVOM BROJU LOLA TOMIĆ SANELA FEKOVIĆ DOMENICO VETRÒ JELENA LUKIĆ MILENA NIKITOVIĆ BILJANA STOJANOVIĆ SMIJANA GAVRANČIĆ MIRJANA GLUŠAC BOJANA LATINOVIĆ DRAGANA STOJIĆ LJILJANA ŠARAC UNA ŠIMPRAGA BILJANA VLATKOVIĆ ZORICA JOVANOVIĆ MARGARETA VESNA MILICA PANTOVIĆ MR BILJANA JANKOVIĆ IVANA RILI PHOTO ZOOM PHOTO - SUBOTICA PIXABAY.COM ANIMA MUNDI KONTAKT 063/353-756 rylmagazine@gmail.com www.ryl.rs

I Refresh your life V RYL_MAGAZINE REDAKCIJA NE ODGOVARA ZA SADRŽAJ OGLASA

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

9

AUTORI U OVOM BROJU

SANELA FEKOVIĆ

STEFANO CERIO

ALEKSANDRA NINKOVIĆ TAŠIĆ

JOVAN RADOMIR

UNA ŠIMPRAGA

DOMENICO VETRÒ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

refresh digital, web & print design agency

VILLA SERENITY is magical place for your summer holiday. A very refreshig stay with cool touch of nature and luxury!

Offering an outdoor swimming pool and boasting sea views, Villa Serenity is set in Tivat. Guests can enjoy 2 saunas and a fitness room. Private beach area is provided.

Elegantly decorated villa provides 2 terraces and a spacious living room with sea views.There are 2 fully equipped kitchens fitted with a dishwasher, ceramic plate, oven and a microwave, as well as a quality water filter. There are 8 flat-screens TV (in each room and a kitchen) and blu-ray player in the living room.

Guests can relax next to the seasonal pool and enjoy views of the Kotor Bay and the Our lady of Mercy Island.

The nearest airport is Tivat Airport, 6 km from the property. There is a grocery store in the vicinity.

Villa: sleeps 10

Reservation TEL: +381603322247 MAIL: vranicmaja77@gmail.com VILLA SERENITY, magično mesto za vaš letnji odmor. U srcu Crne Gore, u Tivtu gde je raj prirodno stanje. Čekamo vas.

14

PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #20, OKTOBAR 2016.

15

REFRESH

YOUR SOUL

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

16

OTISCI SVIH NAŠIH PREOBRAŽAJA

TEKST: SANELA FEKOVIĆ, SISTEMSKI PORODIČNI TERAPEUT (PO BERTU HELINGERU), SPECIJALISTA ZA TELESNOST, PSIHOLOG I LIFE-COACH

Danas često čujemo diskusije o “radu na sebi”, šta sve kod sebe treba da “promenimo”, “osvestimo”, “transformišemo”, “otpustimo” i slično. To su sve popularni izrazi koji su uvek tačni, ali subjektivno tačni – jer za svakog ponaosob to dolazi iz subjektivnog toka svesti. To ne umanjuje ničiju istinu, niti put kojim biramo da idemo, već ga čini subjektivno našim.

To je sve. Deo preobražaja iz osobe koju predstavljamo u suštinu našeg unutrašnjeg bića – možda je to za mnoge osluškivanje duše – zapravo je preobražaj toka svesti. Sa tog mesta u svesti, sa tačke skale svesti gde se trenutno nalazimo, dolazi svaka naša reakcija, procena, mišljenje, osuda i odluka. Deluje kao važno mesto, zar ne? I to znatno važnije od drugih mesta na kojima se nalazimo u pojavnoj ravni, poput pozicije na poslu, mesta u porodici, ostvarenosti u nekom životnom aspektu, ili čak mesto kratkotrajne radosti i sreće.

Tačka na skali svesti, odnosno moj nivo svesti je jedina jedinica koja može izmeriti tačnost onoga što se događa u meni i oko mene. Pa, ako sam na primer na nivou svesti stida, moje reakcije i stanja će biti podređeni tom generalnom stanju. Možda ću se često osećati da ne zaslužujem nešto što mi sleduje, ili da je nečiji kompliment meni upućen preteran ili lažan, ili ću se sakrivati od snage svoje seksualnosti, kreativnosti i životne sile. Biću sakrivena od života – ogrnuta zaštitnim slojem stida.

S druge strane, ako sam na BROJ #20, OKTOBAR 2016.

nivou svesti ljutnje ili agresije, inače prvi nivo na lestvici svesti koji vodi KA životu, moji porivi će biti da probijam ili branim granice – svoje i tuđe.

Iako takav nivo svesti odlično služi da se transformišem iz depresije, griže savesti, stida, krivice i tuge ka pokretačkoj sili koja pomera granice zabrana i tabua, ako na tom nivou svesti ostanem predugo, ljutnja i agresija postaju destruktivna i razarajuća sila koja se hrani konfliktom, i usput povređuje one na nižim nivoima svesti nemoći.

Međutim, ni jedan od naših nivoa svesti nije pogrešan ili nedovoljno dobar. Kao što je razvoj deteta uvek autentičan poput otiska prsta, ukoliko detetu dozvolimo da se izrazi, iskaže i razvija svojim tempom, tako je tok svesti naš individualni životni put – put ka transcendentnosti. Za svaki manjak slobode pri rođenju, dete je dobilo poklon. Taj poklon nekada ostane neotvoren čitavog života, ukoliko se detetu/odrasloj osobi ne dozvoli i borba i patnja i frustracija i snaga koja dolazi u probijanju sopstvenih granica. Taj poklon je neki talenat, neka snaga koja nam je data sa svakom robijom, sa svakim gubitkom, sa svakom uskraćenošću. I stoga, ne postoje samo srećne ili samo nesrećne sudbine, već one osvešćene ili one neosvešćene – svako nosi svoju težinu duše i sudbine sa dostojanstvom – i u tom dostojanstvu je ključ povezanosti sa dušom. Tako znamo da osluškujemo svoj put – ako smo u svim svojim promenama dostojanstveni.

17

Iako ne izgleda uvek elegantno, dostojanstvo nam daje mogućnost da se menjamo svojim tempom – tempom koji prati ritam koji mi možemo da izdržimo, i on nema baš nikakve veze sa trendom ili modom koja nas može gurnuti u nekom popularnom pravcu. Kada se u nama dešava promena, ona je najčešće iskustvo neutabanih staza, po devičanskom snegu. Ali koji je to podsticaj u nama koji pokreće promenu? Unutrašnja borba da se izađe iz okova je onaj stisak, onaj žulj koji nas gura, ili da tonemo, ili da se pomerimo “s mrtve tačke”. Kad nam postane toliko “tesno” u sopstvenoj koži ili na životnom mestu, mi nemamo kud, nego da pustimo da puknemo po šavovima.

Kako izgleda taj preobražaj kod ljudi i da li je uvek dobar? Neki ljudi se menjaju na gore – i to izgleda kao brod koji tone, najčešće tokom vremena, ne odjednom. Desi se da skliznemo u svoju mišju rupu iz koje nam se čini da izlaza nema – i nekada je zaista tako, jer život sve dozvoli – pa i potpuno odustajanje. Ali, kako mi uvek imamo slobodnu volju da se trgnemo, preobražaj ne traži posebne uslove. Samo traži da nam pukne film. Da nam dojadi da se valjamo po podu sopstvenog neist-

ne, tako da smo paralizovani u svim tim obrazcima šta sve treba da se stigne, postigne, završi i odradi zarad… e, tu uglavnom gubimo nit.

Jedna od sjajnih praksi koja postavlja suštinska životna pitanja jeste Rad (“the Work”) Byron Katie, koja je svojim životnim iskustvom duboke depresije i razarajućeg gneva kojima je poklonila deceniju svog života, izronila iz tih stanja kao Sokrat modernog doba, i to onda kada je prestala da veruje svojim mislima! Kada vas neko zaista prisutno pita suštinsko pitanje, poput: “Ko bi ti bio/bila bez tvoje priče?” - nije čudno osetiti se (pomalo) razgolićeno, ili pak otkriveno.

Na kraju ću se osvrnuti na početak – tamo gde je sve počelo. Prva sloboda i prve zabrane, prva uskraćenost i prva zamena životnih uloga. U naručju majke i oca. Kada sam se prvi put susrela sa Rosen metodom svesnog dodira, osetila sam dozvolu da se setim svojih razvojnih godina, svega onoga što je mnogima previše konfuzno, bolno ili nezamislivo da bi imalo svoje mesto u našoj svesti. Svesni dodir, kako ga je razotkrila, ili osvestila, Marion Rosen, rodonačelnica ove metode, je dodir

PHOTO: PIXABAY.COM

raženog nesvesnog. Kao psiholog i terapeut Porodične sistemske terapije po Bertu Helingeru, iznova bih pala na ispitima o teorijama nesvesnog, jer zaista ta sfera nepoznatih dubina u nama ne trpi okove definicija. Možemo se samo, iskustveno, prateći fenomen trenutka, svake individue, svake porodice i svakog simptoma, prepustiti da nas sličnosti naših pretpostavki i nužnosti događaja iz prošlosti, koji su često slični obrazci ponašanja kod ljudi, nauče kako da živimo ne bolje, već slobodnije u sadašnjem trenutku. Svaki pokušaj da prošlost ispravimo, zaobiđemo “greške naših roditelja”, izbrišemo “grehe naših predaka”, još više nas utvrđuju u okove prošlosti. I kako smo rođeni slobodni, tako se krećemo ka nužnosti, dužnosti, moranju koje nam život nekada naizgled namet-

koji je nežan, koji ne manipuliše našu mišićnu tenziju niti je popravlja, već nas uči poštovanju prema telu takvo kakvo jeste i razotkriva biće koje boravi u telu. Sledeći put kada želite da osetite dokle ste stigli u radu na sebi, koliko ste se promenili, pogledajte svoje telo, dodirnite svoje životne putokaze, tu su vam na dohvat ruke. Telo je verodostojno istini, jer ne ume da laže – deo je majke prirode i pokazuje otiske svih naših preobražaja.

Stoga, zakoračimo, korak po korak, na put hodočašća ka svetom mestu gde boravi naša duša – to putovanje počinje ovde i sada, budni i prisutni u sopstvenom telu.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

18

ZAGREB

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

19

FOTO PUTOPIS

BALKAN REGION FOTOGRAFIJE: ANIMA MUNDI

“Tražeći ono što mi treba, a što ni sam ne znam tačno šta je, išao sam od čoveka do čoveka, i video sam da svi zajedno imaju manje nego što imam ja koji ništa nemam, i da sam kod svakoga ostavio ponešto od onoga što nemam i što tražim.”

Ivo Andrić

ANDRIĆGRAD

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

20

DUBROVNIK

DUBROVNIK

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

21

ANIMA MUNDI

OPLENAC

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

22

ZAGREB

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

23

ROVINJ

ROVINJ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

24

MOKRA GORA

ANDRIĆGRAD

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

25

SARAJEVO

VIÅ EGRAD

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

26

PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

27

ONA,

ŽENA ZMAJ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

28

U PRISUSTVU VELIKANA UMA I DUHA PIŠE: ANIMA MUNDI FOTOGRAFIJE IZ PRIVATNE AHIVE

Aleksandra Ninković-Tašić je istoričarka nauke i turistički vodič specijalizovane ture o Mihajlu Pupinu. Ona je jedan od autora izložbe “Pupin - od fizičke ka duhovnoj realnosti” u Istorijskom muzeju Srbije. Žena koja je vratila publiku u muzej, pokrenula istoriju i postavila Mihajla Pupina na mesto koje zaslužuje.

Aleksandra je predsednik Obrazovno-istraživačkog društva Mihajlo Pupin, multikulturalni je ambasador Unesko kluba Univerziteta Sorbona.

Njena najvažnija višegodišnja aktivnost je rad na prikupljanju arhivskog materijala koji se odnosi na život i delo Mihajla Pupina u čitavom svetu.

Kada neko iz srca i duše priča priču o velikom naučniku, morate da zavolite i tog glavnog junaka i ženu koja je na putu istorije nauke.

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

29

KAKO SE OSEĆE ŽENA KOJA JE VRATILA PUBLIKU U MUZEJ? Kada se znanje iz uma useli i u srce, kada ste vođeni zanosom i verom da je to što radite dobro, dobro za čitavo društvo, onda se snaga uvećava i postaje moguće da jedna izložba preraste u pravi fenomen. Ali važnije od svega, ispisuje se model koji daje nadu - Pupinovo delo je bilo u mraku, sada više nije. Na hiljade dece iz čitave Srbije išli su, ne da vide postavku, već da pronađu putokaz, da uhvate zvezdu koja će ih inspirisati i snažiti. Na desetine hiljada ljudi pokazalo je želju da nešto učini, ne samo da posmatra izložbu i njen sadržaj, već da uz emociju i odgovornost, uz strast i ojačanu volju, krene u dalje istraživanje Pupinovog dela i u borbu za bolje društvo u kome živimo. To je za mene pupinizacija.

U SEPTEMBRU MESECU JE BILO TAČNO GODINU DANA OD KADA JE POSTAVLJENA IZLOŽBA U ISTORIJSKOM MUZEJU SRBIJE.

ŠTA ZA TEBE ZNAČI OVIH GODINU DANA? KADA SE OSVRNEŠ UNAZAD, ŠTA VIDIŠ, KADA POGLEDAŠ U BUDUĆNOST, ŠTA SE NAZIRE? Sada jasnije nego pre vidim sav smisao svoga rada, osećam istinitost Pupinove rečenice Porazi su samo kratka odmorišta za buduće pobede.

Izložba traje neverovatnih godinu dana, moj rad i želja da cela Srbija čuje za Pupina, više od deceniju. Danas nam je u kulturi, kao i u mnogim drugim oblastima, potrebna održivost. Ne možete čekati da vas stalno oživljavaju veštačkim disanjem, možete ljubavlju, strašću, znanjem, davati sve od sebe i rezultati će doći. Pun muzej znači sigurniju, bogatiju instituciju. Znači i njeno vidljivije mesto na mapi Srbije, ali takođe znači da će u našoj zemlji, barem za taj procenat za koji je jači jedan muzej, biti i više svesti, vrline i znanja u našem narodu. Tako se, duboko verujem, menja svet.

Svaki sledeći korak biće otežan odgovornošću.

Pupinizacija se zahuktava, otvorila je širom vra-

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

30

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

31

PHOTO: ANIMA MUNDI

ta, ne samo istorije nauke, već je pokazala mesta svih onih koji su nepravdom politike ili nemarom precrtani.

Ne možemo mi bez raznih reformi, ali nigde nećemo stići bez Pupina, Tesle, Milankovića ili Paje Radosavljevića. Kada bih vam samo pokazala nekoliko desetina knjiga koje su stvarali naši najumniji i najmoralniji ljudi 19. i 20. veka, ali koje su ostale u mraku, videli biste jedan izvor suvog zlata. To nasleđe dejstvuje, ti putokazi krepe, ti primeri oblikuju boljeg čoveka.

DA LI NAŠEM NARODU NEDOSTAJU ISTINSKI JUNACI POTEKLI SA BALKANSKOG PODRUČJA, KOJI NOSE SVET I IZRAZITU DUHOVNOST U SEBI, A KOJE JE SVET PROSLAVIO? OŽIVELA SI PUPINA I POSTAVILA SI GA U CENTAR. Malopre sam navela samo par imena, a mi ih imamo bezbroj. Kroz istoriju, epiku, koračaju gromade. Nama trebaju pravi, istiniti super-junaci. Potrebno je da ih znanjem probudimo iz dubokog sna. To nisu dosadne priče, već živi primeri. Pupin je veoma dobar centar ove priče. Iz kog god ugla da ga pogledate, on isijava najboljim uputstvom - šta činiti? Šta da čini dečak koji želi odgovore na velika pitanja, a nema ni novca ni prijatelja? Kako da naučnik, radnik, osvaja i ugled

i sreću i poštenje u istom trenutku? Šta da čini bogat čovek misleći ne samo na svoju korist, već i na druge? Kako jedan profesor rečima i delom ispisuje da mu je cilj da pravi ljude bolje nego što je on sam? Kako se gradi ličnost, a kako razbuktava mašta? Ovo je samo komadić koji pronalazite pronašavši Pupina. A to je jedan čovek.

Jedan primer.

DA LI SI VEROVALA, DOK SI POSTAVLJALA IZLOŽBU, DA ĆE ONA IMATI OVAKAV ODJEK? Sanjala sam da će priča poleteti, da će neobičnost postavke, njena interaktivnost, zadovoljiti i najnestrpljivije dete, da će mu biti jači podsticaj od igrice. Sanjala i verovala jesam. Sada sanjam još više, verujem još jače. ŠTA JE ZA TEBE LIČNO ZNAČILA OVA POSTAVKA? DA LI SI OKRILA DEO SEBE U CELOJ PRIČI?

Otkrila sam, pre svega, mnoge prijatelje širom Srbije. Osetila sam da je mera moje snage i izdržljivosti veća nego što sam mislila. Svaki napor praćen je velikim zadovoljstvom, a to je, verujem, posledica rada koji ne susreće sopstvenu, već opštu korist. Srela sam toliko ljubopitljivih dečiih pogleda, razmenila sa velikim brojem ljudi i

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

32

radost i tugu koju nosi pupinizacija, da sam, čini mi se, od tih doživljaja postala barem malo mudriji i bolji čovek.

Osećam da je izložba deo, ne samo mene, već našeg grada, naše zemlje, da je zaslužila da sija kao stalna postavka. To možda neće biti moguće sada i u prostoru Istorijskog muzeja, ali postupak je nepovratno započeo.

MIHAJLO PUPIN JE ZA TEBE...?

Moralni obrazac koji treba slediti i mera onoga što časno srce može učiniti. Mihajlo Pupin je za mene prijatelj, učitelj, duhovni otac, ali i čovek koji je, ne samo činio svet boljim mestom, već je i pokazao kako.

Dana 09.10.2016. godine napuniće se 162 godine od rođenja Mihajla Pupina. Da li planirate nešto posebno da organizujete u muzeju? Čini mi se da mi svakodnevno, već godinu dana, obeležavamo dan Mihajla Pupina u muzeju.

Ja sam za dan Pupinovog rođenja uvek na drugom mestu, uz moju najjaču alatku borbe - priču o idvorskom pastiru koji je postao jedan od najvećih naučnika sveta. Ove godine taj dan provešću u Crnoj Gori, a misli će mi vezivati Pupi-

nove akademije u Kotoru i Herceg Novom, kao i ona u njegovom rodnom Idvoru.

DA LI ISKRENOST, LJUBAV I DOBRA NAMERA U POSLU VODE KA USPEHU? Uvek. Kaže Milovan Glišić u jednoj svojoj pripoveci Ovaj svet je tako naopak, da ni zmajevi ne dolaze više. Ubrizgajmo iskrenost, ljubav i dobru nameru u naša dela i živećemo u lepšem i boljem svetu. Sada mi se čini da su ovo što ste naveli najjači pogoni i da su upravo te vrline zaslužne za veliki uspeh pupinizacije. Zaboravili smo, kao da prepoznajemo samo spoljne motive - novac i lični napredak, a ne vidimo najjače sile, ne samo u fizičkoj, već i u duhovnoj realnosti.

KADA TE PUPIN PITA KOJU PORUKU ŽELIS DA POŠALJEŠ SVETU, ŠTA BI REKLA? Mržnje, neznanje, sitne ljubomore i predrasude odgovorne su za ratove, propadanje poslova i druge patnje sveta, rekao je Pupin, dodajući da „dokle god čovekovo duhovno biće zaostaje u svom razvoju nećemo biti u mogućnosti da u potpunosti uživamo u plodovima materijalnog napretka.”

TEMA OKTOBARSKOG BROJA RYL MAGAZINA

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

33

NOSI NAZIV METAMORFOZA. ŠTA JE TRANSFORAMCIJA ZA TEBE LIČNO, KAKVA JE ALEKSANDRA NINKOVIĆ-TAŠIĆ NAKON REALIZOVANE IDEJE I „PUPINIZACIJE“?

Metamorfoza je za mene stalna težnja ka boljem čoveku. Težnja, jer tom usponu nema kraja. Iako moramo uvažiti svu muku i napor koje donosi promena, ne smemo zanemariti lepotu i smisao življenja koji postaju jasniji. Ništa neće biti isto za mene, jer ni ja nisam isti čovek. Ovih dana, kroz realizaciju dolazećih planova, stalno se budim sa stihovima koje je Zmaj uputio Tesli: Razumeće listak sveži Svaku žilu svoga stabla, Spajaće nas elektrika (Elektrika naših srca) I bez žice i bez kabla...

To mesto na kome najveći izumitelj sa suzom u oku gleda u velikog pesnika koji mu posvećuje stihove, mesto na kome je Tesla Zmaju poljubio desnu ruku, pokazuje kako tragove metarmofoze možete pronaći uvek kada ste u prisustvu velikana srca i uma. Posle ovog trenutka, oni nisu ostali isti ljudi. Možda ćemo i mi, otkrivajući znanjem ove zapise naše istorije, postajati drugačiji, bolji.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

34

PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

35

ON,

OSTVAREN I USPEÅ AN

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

36

SVETSKI / ŠVEDSKI A NAŠ BROJ #20, OKTOBAR 2016.

37

Jovan Radomir rođen je u Srpcu 1963. godine. Sa roditeljima se kao dvogodišnjak preselio u Švedsku, a u Štokholmu živi i radi od 1990. godine. Televizijska je ličnost Skandinavije. Ima impozantnu voditeljsku karijeru - TV lice, prezenter, reporter i producent švedske nacionalne televizije SVT. Balkanski koreni daju mu otvoreni duh i usmerenost ka predstavljanju najboljeg sa Balkana. Napisao je knjigu „Moj Balkan: hrana i ljudi“, okrenut je trubi i tradiciji, trenutno snima dva dokumentarna filma. Mi ga svi pamtimo vrlo dobro od pre deset godina, sa Evrovizije, dok je prezentovao glasove Švedske uz opaske na našem jeziku.

PIŠE: ANIMA MUNDI FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

ROĐEN SI U SRBIJI, ODRASTAO U ŠVEDSKOJ. DA LI SI VEZAN ZA BALKAN I SRBIJU I ŠTA TE NAJVIŠE VRAĆA KORENIMA? Na Balkan me vraća ljubav prema mojim korenima, mojim rođacima, prijateljima i svim lepim uspomenama koje me vežu za rodni Srbac, leta kod babe i dede i selu Bajinci. Posledjih godina vraćam se gradovima Beogradu i Banja Luci. To su gradovi puni energije i duha. Gradovi koji me stalno iznenađuju. Ako ne znamo odakle smo ne znamo ko smo.

Teško je doći do intervjua sa U2, pa mi taj susret bio među dražima. Uspeo sam da izvučem interesantne priče iz Bono Voxa. Na kraju intervjua, on me je zagrlio i rekao mi: „Thanks bro!“ (Hvala, brate!)

DVA PUTA SI OBJAVLJIVAO REZULTATE ŠVEDSKOG GLASANJA NA TAKMIČENJU PESME EVROVIZIJE, 2004. I 2006. GODINE, KADA SI STEKAO OGROMNU NAKLONOST PUBLIKE SA BALKANA. DA LI JE TADA SRCE BILO PUNO I PONOSNO NA SAMU ULOGU KOJU SI IMAO?

KOJE INTERVJUE BI IZDVOJIO KAO NOVINAR? DA LI SU TI SE NOVINARSTVO I TELEVIZIJA UVUKLI POD KOŽU?

Iskreno rečeno, nisam očekivao talas pozitivnih reakcija nakon onih, sada slavnih, 12 poena Lanetu.

Ja sam stvarno imao čast i mogućnost da upoznam i intervjuišem jako zanimljive ličnosti iz sveta muzike i filma poput Bona iz U2, Celine Dion, Metallica, Iron Maiden, Beyonce, i sa naše domaće scene Emira Kusturicu i Gorana Bregovića. Sve su to lepe priče i susreti koji su srdačniji, jer nas spaja interesovanje za slične stvari. Meni je uvek bio cilj stvoriti opušten ambijent gde vlada razgovor, a ne klasični intervju.

Za mene je sve to bilo jako spontano, u momentu. Kratko pred moje saopštavanje glasova dobio sam spisak televoting poena i odlučio sam da uradim nešto malo drugačije. Dvanaestica je ipak dvanaestica i još draže što je pripala mojim zemljacima.

Uvek je čast saopštavati poene na tako velikom takmičenju koje prati 200 miliona gledalaca širom sveta.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

38

Svako mora da poprimi običaje podneblja u kojem se trenutno nalazi.

Ove godine sam bio voditelj svih pres konferencija tokom Eurosonga u Štokholmu. I mnogi se jos uvek sećaju kada sam davao poene iz studija u glavnom gradu Švedske.

PRE 5 GODINA IZDAO SI KNJIGU „MY BALCANS: FOOD AND PEOPLE“. KOLIKO ZAISTA ŠVEĐANI POZNAJU SRBIJU I BALKAN? KOLIKO SI IM KROZ KNJIGU PRIBLIŽIO MIRIS BALKANA? KOJE SRPSKO JELO BI IZDVOJIO KAO OMILJENO? Pre pet godina sam objavio moj prvi kuvar o Balkanu na švedskom jeziku. Sada se sprema objavljivanje tog istog kuvara na engleskom jeziku za svetsko tržište - “My Balkans - Food and people”.

Ovim kuvarom sam želeo da predstavim naša i moja najomiljenija jela, našu tradiciju i po koju anegdotu iz mog detinjstva. Sećanje na duga leta na selu sa rođacima, zajednički ručkovi i večere. Šta znači biti dobar domaćin i čime poslužiti drage goste. Putovao sam po celom svetu i mogu reći da smo mi najjači domaćini. Šveđani znaju za mnoge naše proizvode i jela, ali možda nisu svesni da su baš naša. Redovno jedu pljeskavice sa ajvarom i sa ovom knjigom mogu mnogo više da saznaju o jelima i da ih sami spreme.

Ovom knjigom želim i da sačuvam i da dokumentujem mnogo toga za buduće generacije naših ljudi koji su u dijaspori, i ujedno da se zahvalim našim mama, bakama i ostalima, koji sve ovo nose sa sobom u srcu gde god da žive. Ovo je tradicija koje se mora negovati i čuvati.

U Švedskoj sam rasprodao dva izdanja i sada se nadam da će i engleska verzija da se širi po svetu, jer nas svuda ima.

(Više informacije gde i kako se My Balkans Food and people možete naručiti i naći na sajtu: www.balkanfoodclub.com ) Knjiga će biti dostupna i digitalno.

Sarma je moje omiljeno jelo, u svako doba :) URADIO SI DOKUMENTARAC O ŠVEDSKIM TRUBAČIMA OD ŠTOKHOLMA DO SURDULICE, GDE SE ONI SREĆU SA TRUBAČIMA SINIŠE STANKOVIĆA. KADA JE DOKUMENTARAC PRIKAZAN I KAKO JE REAGOVALA PUBLIKA? Dokumentarac u tri dela „Šveđani u Guči“ je ideja koju sam dobio pre godinu i po dana. Želeo sam da spojim našu i romsku tradiciju sa grupom švedskih muzičara, koji su savladali našu trubu.

Jedan susret gde je ljubav prema muzici i trubi najbitnija. Jezik muzike najjači je na svetu, a rasizam i mržnaj prema raznim ljudima raste.

Obožavam trubu i tradiciju.

Gorana Bregovića sam upoznao preko prijatelja.

On redovno ima koncerte u Štokholmu i njegova publika je jako mešovita, mnogi Šveđani ga obožavaju. Želeo sam da i on bude deo ovog dokumentarca, što i jeste, jer je on celom svetu predstavio ovo muziku na svoj način. Kao što sam kaže da je presrećan što danas Romi i drugi trubači mogu da zarade bakšiš svirajući njegove pesme.

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

39

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

40

Spremam dva nova muzički dokumentarca za državnu televiziju.

Jedan je mala tajna, ali reč je o jednom rok pokretu. Drugi dokumentarac je o Goranu Bregoviću.

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

41

Šveđani vole energiju trube i dokumentarac je bio jako gledan na televiziji. Mnogi TV novinari su pisali da je ovaj dokumentarac nešto što se mora gledati.

ŠTA TE TRENUTNO OKUPIRA? Trenutno me okupira završni rad na novom kuvaru. Treba da izađe odmah nakon nove godine.

Ista tema, ali novi recepti, prelepe fotgrafije, interesantne priče iz života i naših krajeva.

Sve je upakovano svetski. Da mi i Jamie Oliver pozavidi :) Uporedo radimo švedsku i englesku verziju.

Spremam dva nova muzički dokumentarca za državnu televiziju. Jedan je mala tajna, ali reč je o jednom rok pokretu. Drugi dokumentarac je o Goranu Bregoviću.

TVOJA FORMULA USPEHA BAZIRA SE NA...?

kad mi neko kaže – nemoguće je.

TEMA OKTOBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „METAMORPHOSIS“ PREOBRAŽAJ, TRANSFORMACIJA, PROMENA. KADA SI OSETIO TRANSFORMACIJU U SEBI I POSTAO ONO ŠTO JESI DANAS? Ja to osećam konstantno. Svaki drugi dan nešto novo naučim i neke nove ljude sretnem. Svi ti događaji utiču na mene. Uzmem ono što mi se sviđa i što mislim da će mi pomoći u životu. Jedna

noga mi je u Švedskoj, a druga u ovim krajevima, to od mene zahteva da se prilagođavam sredini u kojoj sam - jedna vrsta promene zavisno od toga gde se nalazim. Svako mora da poprimi običaje podneblja u kojem se trenutno nalazi.

Uvek biti znatiželjan. Mi često sebi postavljamo neke granice šta je moguće i šta nije. Ja volim da pomeram granice i probam nove stvari. Mrzim E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

42

PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

43

REFRESH

YOUR HEALING

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

44

PREOBRAŽAJ PUTEM THETA HEALING-a

PIŠE: UNA ŠIMPRAGA, THETA HEALING ADVANCED DNA BY VIANNA STIBAL PHOTO: LAZAR OBRADOVIĆ

Metamorfoza kao promena i preobražaj na fizičkom, psihičkom i duhovnom nivou, svakako jeste baza Theta isceljivanja. Sve što govorimo i radimo regulisano je frekvencijama moždanih talasa (beta, alfa, theta, delta i gama), koji su stalno u kretanju. Dovođenjem mozga u theta moždane talase omogućavamo sinhronizaciju obe polovine mozga, telesno opuštanje i mentalnu jasnoću, povećanje verbalne sposobnosti i verbalne inteligencije, temeljno ublažavanje stresa i smanjenje anksioznosti, kao i stimulaciju endrofina, oslobađanje maštovitosti i kreativnosti, kao i mnoge druge dobrobiti.

Tehniku Theta Healing je utemeljila Vajana Stajbal 1995 godine, nakon što je sama sebi iscelila rak butne kosti, te je od Stvoritelja dobila tehniku koja je izlečila mnoge ljude

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

45

širom sveta. Sam naziv „theta“ – ukazuje da se radi o theta moždanim talasima, koji su ključ za delovanje na podsvest, obrasce mišljenja, fizičko stanje organizma, kao i to kako doživljavamo sebe i svet oko sebe.

telo, usled čega se automatski otvaraju čakre i aktivira kundalini. Sa tom energijom se uspostavlja veza sa Stvoriteljem svega što jeste. Tada imamo osećaj da smo sve što jeste i da smo povezani sa svim što jeste. To je čista i potpuno jasKada u potpunosti poverujemo u konna istina. Tada nastupa povezivanje sa cepte i dovedemo svoju bit u stanje potunutrašnjim i spoljašnjim aspektima punog prihvatanja, tada smo spremni božanskoga unutar nas sa svim onim što za promenu. Uvek se na božanski način je izvan nas. Sinergijski princip deluje kroz “namesti” da neko dođe na Theta Healing božanske misaone oblike. Kako bi došlo isceljivanje, te promeni svoj život u svakoj do isceljivanja, praktičar kanališe esenciju sferi postojanja u sadašnjem životu. Biti u bezuslovne ljubavi kojom se oslobađa enkokreaciji sa Stvoriteljem svega što jeste, ergija koja je potrebna na molekularnom razvija naše potencijale menjanja pronivou kako bi promena nastupila. Po Vagrama, pogrešnih sistema verovanja, koji janinom učenju, potreban je samo jedan su nastali tokom detinjstva i rane mlados- atom bezuslovne ljubavi da bi se stvorila ti, a i iz kolektivne svesti. promena u telu. Važno je znati da bolest Rad na verovanjima je sredstvo za nije naš neprijatelj, već da je ona samo promenu ponašanja i na taj način se pris- znak neravnoteže, kao i skup negativnih tupa kako podsvesnom umu, tako i nivoi- verovanja. ma koji su od strane ostalih alternativnih tehnika ignorisani, a to Genetski nivo, Is- Iskusniji praktičari ove metode uglavnom torijski nivo i Nivo duše. imaju razvijeno intuitivno, empatijsko i vidovnjačko čulo i znaju razliku između U Theta healing poznajemo četiri nivoa njihovih osećaja, programa i verovanja, verovanja bitosti čovekove; a ta četiri i programa i verovanja klijenata. Iako je nivoa obuhvataju telo, emociju, um i enpraktičar procenio da su za klijenta dobri ergiju duše. Na ta četiri nivoa se radi sa određeni osećaji, klijent uvek mora da da verovanjima u isceljivanju, jer se sva četiri verbalnu dozvolu da je prihvatio instalaciju protežu u prošlosti, sadašnjsti, budućnosti po svojoj slobodnoj volji. u našoj genetskoj strukturi, tačnije našem DNK. Kroz Stvoritelja svega što jeste se pojačava naša sposobnost da percipiramo nivoe To su: Osnovni nivo verovanja, Genetski postojanja. nivo, Istorijski nivo i Nivo duše. Pod Osnovnim verovanjem podrazumevamo Vajana je koncept o Sedam Nivoa Posverovanja koja smo prihvatili još od dettojanja primila od Zakona Istine. Svaki od injstva i koja su postala deo nas. Genetski ovih nivoa ima posebnu energiju i vibraciju nivo su programi koje smo nasledili od i podleže pravilima, zakonima, uslovima i svojih predaka ili su dodati genima u ovom obavezama. Apsolutna je istina da sve što životu, te su ta verovanja energije koje su postoji unutar nivoa postojanja čini celousađene u morfogenično polje znanja koje kupnu kreaciju. se nalazi u DNK. To polje govori DNK šta da radi. Istorijski nivo se bavi sećanjima iz Prvi nivo postojanja čine minerali i anorprošlog života koje smo doneli u sadašnganska materija, pa stoga ako nedostaju jost i ona su smeštena u auričnom polju. minerali, telu nedostaje struktura. MiNivo duše predstavlja sve što osoba jeste. nerali imaju funkciju da grade naše kosti, zube i sva meka tkiva, kao i da regulišu Praktičar ulazi u Theta stanje meditasisteme kao što su prenošenje kiseonika tivnim procesom gde projektuje svoju iz pluća, kucanje srca, nervne reakcije i svest uvis i iznad svog prostora tako što zgrušavanje krvi. povuče energiju iz središta zemlje do svojih stopala, te energiju povlači uvis u svoje Drugi nivo postojanja se sastoji od organE-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

46

PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

47

ske materije kao što su drveća, biljke, vitamini. Biljke su neophodne za ljudski opstanak i kao takve prenose životnu energiju. Nedostatak vitamina dovodi naše telo u neravnotežu i tada dolazi do nedostatka ljubavi.

Treći nivo je nivo na kom žive ljudi i životinje. Ovaj nivo se sastoji od molekula zasnovanih na belančevinama i strukture zasnovane na ugljeniku, kao i lanci aminokiselina. Ako telu nedostaju belančevine, nedostajaće mu i emocionalna hrana. Strah je jedina emocija koja nas drži u uverenju da smo na trećem nivou, jer on nije stvaran, stvarna je samo kreacija. Mi istovremeno postojimo na svih sedam nivoa, ali sumnja nas drži u iluziji. Ovde smo formirali ego, stvorili programe, misaone oblike i kolektivnu svest. Četvrti nivo su ugljeni hidrati, i ukoliko su oni u deficit, imaćemo manjak energije. Ovo je bezvremenski nivo, te se ovo smatra područjem duhova i predaka. Ljudi koji rade na ovom nivou nazivaju se šamani.

Peti nivo je nivo krajnjeg dualizma, i u nižim stepenima ovog nivoa još je uvek prisutan ego. Ovo je nivo Anđela, Veća Dvanaestorice, uzašlih majstora, naše duhovne porodice. Nedostatak masti na petom nivou predstavlja nedostatak duhovne ravnoteže. Šesti nivo postojanja su zakoni: Zakon elektriciteta, Zakon Istine, Zakon prirode i Zakon samilosti, a njihova komponenta je nukleinska kiselina. Ako manjka nukleinske kiseline, gubimo duhovnu strukturu.

Sedmi nivo postojanja je sveobuhvatna energija kreacije, stvaranja, esencije čiste ljubavi, trenutnog isceljenja i najviše istine.Komponenta ovog nivoa je ATP (adenozin trifosfat) i njegov nedostatak utiče na duhovnu esenciju.

Theta Healing objašnava da je Stvoritelj svega što jeste svuda oko nas, da je sveprisutan i sve ono što mi jesmo. Sa takvom svešću, isceljenja mogu biti trenutna i manifestacije života vidljive već nakon prvog tretmana. Metamorfoze dolaze neki put sporije, neki put odmah, u zavisnosti od prihvatanja klijenta činjenice da počinje da se menja, kako njegov način razmišljanja, tako i njegov fizikus.

Naravno, svaka metamorfoza je bolna, i neki put će vam se činiti da upravo neke stvari niste želeli da vam se dese, ali dešava se uvek ono kroz šta vi treba da prođete. Tako ćete, na primer, ako se osećate loše na poslu, nakon izvesnog vremena doneti tešku odluku da sa tog posla odete, i sigurno će vam se ukazati bolja prilika od dotadašnje, jer vaš način razmišljanja više nije skučen i vi više nemate problema sa vašim verovanjima i strahovima, koji su postojali ranije. Ne bojte se metamorfoze koju donosi Theta healing, ona je dobra i donosi garantovani boljitak. Kako vama, tako i Kosmosu u vama. Šaljem Vam ogromnu količinu bezuslovne ljubavi, za vaše najviše dobro na najuzvišeniji način.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

48

PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #20, OKTOBAR 2016.

49

REFRESH

YOUR PHOTOGRAPHY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

50

LA MERAVGLIA DELLA REALTA´ WORDS: ANIMA MUNDI SOURCE/PHOTOS: http://www.hatjecantz.de

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

51

Stefano Cerio divide il suo tempo tra Roma e Parigi. Ha iniziato la carriera di fotografo all’età di 18 anni, contribuendo al settimanale italiano L’Espresso. Dal 2001, il suo interesse si è gradualmente spostato verso la fotografia e l’arte del video esplorativo. Il suo lavoro si concentra sempre più sul tema della rappresentazione, esplorando la linea di confine tra la visione, raccontando il vero e l’orizzonte dello spettatore di attesa, la messa in scena di una possibile realtà che potrebbe non essere vera, ma è almeno plausibile. La sua serie di lavori sul tema dei parchi di divertimento cinesi esplora il dormiente a causa della stagione e ci porta a Shanghai, Pechino, Qingdao e Hong Kong.

Le sue opere sono in molte collezioni pubbliche e private.

CHE TIPO DI MACCHINA FOTOGRAFICA USI PER SCATTARE LE TUE FOTO? Questo dipende molto dal progetto. Ultimamente ho usato una folder 4x5 Ebony a pellicola e un Alpa con dorso Phase One. COME SCEGLI I SOGGETTI DA FOTOGRAFARE? Creo una storia nella mia testa molto precisa e poi cerco i posti che ho immaginato.

QUANTO TEMPO TI SERVE PER SVILUPPARE UN´IDEA E REALIZZARE LA TUA FOTOGRAFIA? Generalamente tra progettazione e realizzazione passa un anno.

NELLE TUE MOSTRE SI VEDONO FOTO E VIDEO INSTALLAZIONI DELLO STESSO SOGGETTO IN TEMPI DIVERSI, COSI´ INSIEME LE TUE OPERE HANNO UN GRANDE POTERE DI ESPRIMERE FORTI MESSAGGI E ED EMOZIONI. COME REAGISCE IL TUO PUBBICO A TUTTO CIO´?

Il pubblico è quello legato all’arte contemporanea e non alla fotografia tradizionale ed è quindi abituato a messaggi forti.

QUANDO ORGANIZZI LE MOSTRE COLLETTIVE CON ALTI ARTISTI COME AVVIENE LA TUA SCELTA, COME SCEGLI CON CHI COLLABORERAI? CON QUALI ARTISTI HAI LAVORATO IN PASSATO? Nelle mostre collettive quasi sempre la scelta degli artisti non è mia ma dei curatori. Ovviamente mi

riservo la possibilità di non aderire se gli artisti invitati non sono di mio gradimento.

SECONDO TE, COSA RAPPRESENTA OGGI L´ARTE FOTOGRAFICA NELL´AMBITO DELL´ARTE CONTEMPORANEA? Personalmente ritengo che la fotografia sia un medium contemporaneo come un altro e non ci sia una specificità. L›importante è il messaggio che si comunica non il modo con cui lo si fa.

CON QUALI CASE EDITRICI HAI LAVORATO E PUBBLICATO LE TUE FOTO? Ho fatto libri con Silvana, Contrasto e Hatje Cantz ma la maggior parte del lavoro è legato alle gallerie e non agli editori.

SU CHE COSA STAI LAVORANDO E QUALI SONO I TUOI PROGETTI PER IL FUTURO? Sto lavorando su un nuovo libro in cui illumino dei parchi giochi di notte. Creando un atmosfera surreale e un pochino dark.

HAI MAI ESIBITO NELL`EUROPA DELL´EST, IN PARTICOLARE IN EX-YUGOSLAVIA? No, ma mi piacerebbe molto!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

52

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

53

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

54

PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #20, OKTOBAR 2016.

55

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

56

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

57

REFRESH

YOUR BOOK

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

58

PEROM DO MIRA I ISPUNJENJA

PIŠE: ANIMA MUNDI

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

59

Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“.

Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama „Lutka učaurene duše“ 1997. godine.

Izdavačka kuća Evro Book objavila je njen prvi roman „Opet sam te sanjao“ 2015. godine, a aktuelni roman „Gde sam to pogrešila?“ ugledao je svetlost dana 2016. godine. Knjige se čitaju u dahu. Ljudske sudbine i ljudski izbori i ljubav koja spasava - njeni su izbori i inspiracija.

KADA SE PISAC ODLUČUJE DA NAPIŠE SVOJ PRVI ROMAN? KADA PREPOZNA PISCA U SEBI ILI KADA DOĐE SNAŽNA INSPIRACIJA? Mislim da su porivi da se počne sa pisanjem, a onda i publikovanjem, krajnje lični i različiti.

Mene su zasvrbeli prsti onda kada sam shvatila da niko ne želi da čuje tuđe mišljenje koje se kosi sa njegovim i koje bi imalo potencijal da nešto pokrene i promeni. Plašimo se promena, čak i kada su one na

bolje! Kada je svaka slobodna misao bila kolektivno dočekana s mrzovoljom, a nekada i podsmehom, rešila sam da okrenem list. Shvativši da je nepopularno biti Don Kihot u bilo kom vremenu, rešila sam da promenim ponešto u sebi. Gotovo sam se uplašila nesagledivog prostora koji se u tom trenutku otvorio!

Mogla sam sve, neopterećena tuđom inercijom ili oportunim stavovima. Postavilo se samo pitanje: kuda sa tolikom slobodom? Prirodno, kao samo disanje, hodanje, treptanje, osmehivanje, nametnula se potreba da sednem i pišem.

Mladi berberin je u bajci iskopao rupu da bi u nju viknuo da car Trojan ima kozije uši, a ja sam izmaštala čitave svetove kako bih se oslobodila pritiska i istakla vrednosti koje ne smemo da zaboravimo. „OPET SAM TE SANJAO“ JE VAŠ PRVI ROMAN. ROMAN KOJI POVEZUJE VEKOVE I MOST JE IZMEĐU PROŠLOSTI I SADAŠNJOSTI. HIMNA LJUBAVI DUBOKO DOMINIRA U ROMANU. O ČEMU JE ZAPRAVO REČ?

Rekoh da sam za perom posegla tragajući za mirom i ispunjenjem. Prvi pokušaj nije bio i najbolji. Sagorela sam u želji da sve i odmah kažem, pa se moj prvenac, od koga sam mnogo

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

očekivala, sveo na svega četrdesetak stranica! To je bilo veliko i važno iskustvo koje me je naučilo da cenim posao koga sam se latila. Sa strane, sve izgleda neverovatno lako! Zato su mnogi skloni da o romanopiscima govore kao o dokoličarima koji su stvorili roman kao što bi koka snela jaje, a mukotrpan i zahtevan stvaralački čin da okarakterišu po principu: to može svako, pa i ja, samo što nisam probao...

Dugo sam promišljala o čemu želim da pišem, i od mnogih zamisli i pokušaja i odustala, vodeći se jednim jedinim kriterijumom, a to je - da li bih ja posegnula za tom knjigom da je u dahu pročitam!

Filološki fakultet vas ne uči kako da postanete dobar i čitan pisac, ali vas uči ispod kojih standarda ne smete da idete!

Stoga sam analizirala kojim autorima se iznova vraćam, postavljajući sebi još važnije pitanje – zašto?

Znala sam da treba da posegnem za nečim što mi je blisko, gde će iskrena i jaka emocija da bude prepoznata kao doživljena, a ne prepričana ili isfabrikovana. Priča je morala da bude nova, neeksploatisana, dinamično ispripovedana, sa upečatljivim likovima koji će da

60

se pamte. A za vezivno tkivo, kao i u životu, nametnula se ljubav. Snažna, svevremena, koja preskače vekove.

Poput brzog voza, pogodila me je ideja da to bude priča o Jerini i njenom vitezu Damnjanu, u koga je, kažu neki istorijski izvori, a još češće narodna tradicija, bila zaljubljena. Čak se i jedna kula smederevske tvrđave zove Damnjanova, što ide u prilog mojoj omiljenoj izreci – da ništa nije slučajno.

ŠTA POVEZUJE DAMJANA, NAŠEG SAVREMENIKA, ISELJENIKA, I JEDNU SRPSKU DESPOTICU, KOJU JE ISTORIJA ZANEMARILA? Dva lika iz različitih i vekova i konteksta povezuje dubok bol koji osećaju. Damjan Šainović je naš savremenik, Novosađanin koji se preselio u Cirih i ostao bez supruge i nerođenog deteta. Irina Branković pati za Teodorom, prvorođenim sinom, koga joj je bolest odnela kada

mu je bilo tek trinaest godina.

Njihovi životi su izgubili smisao, neophodan je neki veliki preokret da bi oni ponovo osetili životnu radost.

Motivi koji ih pokreću su različiti. Mladića iz letargije uspevaju da trgnu snovi o nepoznatoj srednjovekovnoj dami koja ga moli za pomoć, da joj lovci na blago ne pronađu grob i ne razveju kosti, a despoticu leči nenametljiva pažnja obrazovanog, suptilnog, ćutljivog, a dobronamernog viteza, koji je u Smederevo došao iz Beograda nakon smrti despota Stefana.

Te dve paralelne priče će se na neočekivan način, koji nije fikcija, ukrstiti i pomoći jedna drugoj da se raspletu. ŠTA SMO MI BEZ PROŠLOSTI, ŠTA JE SADAŠNJOST BEZ BUDUĆNOSTI? I NA KRAJU ROMANA „OPET SAM TE SANJAO“ NIJE KRAJ...

Jedan istorijski period nije nekoliko gusto kucanih stranica BROJ #20, OKTOBAR 2016.

u udžbeniku, a važne istorijske ličnosti koje su određivale i uticale na sudbinu celog naroda, nisu tek fusnota na njihovom dnu! Zagledana u svoje korene, podnevlje, nasleđe, shvatila sam da mi je velika tema na dlanu! Kako sam rođena u Smederevu, priča o poslednjoj srpskoj srednjovekovnoj prestonici, njenim vladarima i intrigantnoj, nepravedno omraženoj despotici Irini/Jesrini, sastavni su deo mog DNK. Ispričala sam priču o njoj kako bismo je sagledali u novom svetlu. Ako je razumemo i oslobodimo viševekovnog prokletstva koje je uz svoje ime nosila, oslobodićemo i sebe, prestavši da budemo bezosećajni, sebični i nepravedni, a ono što izgleda kao kraj, zapravo je početak neke nove priče koja čeka da izađe na svetlo dana...

VAŠ DRUGI ROMAN „GDE SAM TO POGREŠILA?“ GOVORI O KRAHU JEDNE PORODICE

61

I POSLEDICAMA RAZVODA. KAKO ĆERKA GLAVNE JUNAKINJE PROŽIVLJAVA TUŽNU PRIČU NEUSPELOG BRAKA? Odrasli poseduju odbrambene mehanizme koji kod dece nisu razvijeni. Naša perspektiva se razlikuje od dečje. Mnogo toga podrazumevamo, ne objašnjavamo, ne pitamo ih za mišljenje, a onda se čudimo kada pokažu otpor ili neslaganje. Potrebna je promena perspektive, sagledavanje stvari iz drugog ugla, odricanja od vlastitih predrasuda, da bi se predupredile greške i problemi. Ukoliko se to ne učini, često svi plaćaju previsoku cenu!

O tome govori moj drugi roman.

Mnoge junakinje, a ne samo devojčica Simona Ana, pate zato što su problemi bili zanemarivani, i nije se reagovalo kada su upućivale svoj poziv za pomoć!

VAŠ ROMAN U PRVI PLAN STAVLJA I NA NEOBIČAN NAČIN UKAZUJE NA NASILJE U PORODICI, STATUS BOLESNIKA I LEKARA, ZNAČAJ PREVENCIJE I UKLJUČIVANJE SVIH STRUKTURA U PRAĆENJE I PRUŽANJE POMOĆI MLADIMA. KOLIKO JE ROMAN ZAISTA BOLAN, OTREŽNJUJUĆ I ŽIVOTAN? Roman ,,Gde sam to pogrešila?’’ daruje čitaocima galeriju upečatljivih životnih sudbina.

One su nanizane jedna na drugu, povezane glavnom niti kao biseri u ogrlici. Združenim ih drži ideja da čovek više nema kome da se požali, a kada se izgube zdravlje ili duševni mir, postaje prekasno za to. Potresne, ali ne uvek i nesrećne, sudbine čitaoca bude iz nedelanja, teraju ga da se preispita, podsećajući ga na snagu ljubavi i prijateljstva i značaj porodice. ŠTA NAS OČEKUJE NA OVOGODIŠJEM SAJMU KNJIGA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

U BEOGRADU? GDE MOŽEMO DA PRONAĐEMO VAŠE KNJIGE? Ko god odvoji vreme i dođe na Sajam, spreman je na svojevrsnu duhovnu avanturu od koje će da živi mesecima! Evro Book, izdavačka kuća koja mi je ukazala poverenje, spremila je brojna iznenađenja za knjigoljupce svih uzrasta. Romani ,,Opet sam te sanjao’’ i ,,Gde sam to pogrešila?’’ prodavaće se po sniženim sajamskim cenama.

Inače, mogu da se kupe u Vulkanovim i Delfi knjižarama, kao i na veb-sajtu moje izdavačke kuće. Planirano je da potpisujem svoje knjige u izlagačkom prostoru Evro Booka.

Dođite da se družimo!

62

NEKO ŽIVI U HAN PIJESKU Neko živi u Han Pijesku.

Ili možda u Mrkonjić Gradu.

I pita se gde sam, što se više ne pojavim.

Zašto dan ne ošamarim?

Zašto ne stresem zimu iz stana, sa njegovog dana?

Zašto me nema da prvog januara dugo spavamo i gledamo vestern i stresem pahulje s puta i kaputa?

Zašto sunce i dan ne donesem, kad zna da me ima negde na planeti, oseća i pipa, miriše i sluti?

I sve nešto čeka kući da se vratim…

Nije da nisam htela na tu stranu. samo me nisu doveli tu puti.

Neko živi u slavonskom selu, zelenoj ravnici.

Neko ima dva konja, teglu dobrog meda, dedu s vinogradom.

Neko čeka mene, ne zna da me čeka.

Neko kuću kući mene da zakući.

PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

Ne zna gde se krijem, ljuti se na mene, jer zna da me ima.

Neko nema ništa, ni kuće ni grada, zna da ima mene, a nije me sreo.

Nije da nisam htela na tu stranu, samo me put nije tamo hteo.

63

PIŠE: JELENA LUKIĆ

ZATVORILA SAM JUČE SLUČAJ TVOJ Zatvorila sam juče slučaj tvoj.

Recite informbirou, mojoj majci i sarajevskim golubarima.

Nek odahnu svi I oni, i ti.

Javite žbirovima, poštaru i popu.

Javite uspomeni, prvoj kafi, krovu.

Javite jutru, nekadašnjem s njim, da sad sve je magla, samo pičkin dim.

svi isti, zeleni nasred spavaone, slova tvog imena, godina rođenja…

Nek znaju koji su, pa pripadnu kome kad ja stavih juče i pečat i tačku i vratih te tamo gde te nađoh, među drage perle sa nizanog konca I stadoh na tren… ali pođoh dalje… taj kratki poljubac posred hladnog čela bio je tek vosak što na tebe kaplje.

Podigla sam juče među nama zid.

I veći su išli u arhive.

Javite žbirovima da ne pišu više, velegradskim psima da sad džaba njuše.

Stigli smo do kraja.

Nema izveštaja.

Stavila sam šifru na dosije tvoj i složila tamo gde stoje vojnici,

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

64

PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #20, OKTOBAR 2016.

65

REFRESH

YOUR OPINION

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

66

KOLUMNA

JEDNOSTAVNO JE – ŠTO SE PRIJE PREPUSTITE ŽIVOTU, BIT ĆE VAM LAKŠE ko od naših režisera i scenarista ne napiše i snimi film o prepuštanju i kako to izgleda živjeti život punim plućima – jednostavno. Samo gledamo te sumorne ratne priče o zabranjenim ljubavima i nesrećama. Da, i to je dio života, no kad jednom nevolja stane, život ide dalje i piše nevjerojatne priče.

Ona je mlada, lijepa crnka. Nije strankinja, nešto mi govori u meni. Malo zbunjeno gleda kao da nekoga traži, nešto kaže svojoj prijateljici i već mislim našli su se – kad ništa.

I dalje traže prazan stol na najboljoj terasi primorskog gradića u prekrasno sunčano prijepodne. Mahnem i kažem sjedite kod mene, imam tri mjesta za stolom, ako vam to nije problem. One sjedaju i za par minuta kao da se znamo godinama.

PIŠE: MAČAK U ČIZMAMA

„Život je poput bombonijere, nikad ne znate koju ćete čokoladicu dobiti“, rekao je Forrest Gump još davne 1994. On se prepuštao, bio iskren, volio iskreno, razumio koliko je mogao i ispričao jednu tako nevjerojatnu priču. Koju svi tako volimo i trebamo češće pogledati, sami, s voljenom, s djecom – jer ćete svaki put naučiti nešto novo. Mi se mijenjamo, ne film – ali možda smo tek danas spremni primiti neke od tih poruka. https://www.youtube.com/watch?v=CJh59vZ8ccc Arthur kaže Iris u „Ljubav i praznici“ (Holiday) iz 2006. da u svom filmu AKA životu nikad ne smije biti ništa drugo osim glavne glumice i zvijezde. Tako jednostavno, a tako često to zaboravljamo. Život nije ono što počinje kad se udam, razvedem, dobijem dijete ili doktoriram. Život je sve ono između. Kolegica mi je diplomirala jučer i već tradicionalno je pitam, dok čestitam, što ti se promijenilo, i dok me zbunjeno gleda, sam odgovaram: „Sve i ništa, opet ćeš sutra doći na posao na vrijeme“. https://www.youtube.com/watch?v=xPevgTJDp7E I dok vam prenosim svoju priču scenama iz filmova, već se neko vrijeme pitam zašto nit-

Čemu uvod – vjerujem da se stvari događaju nekim redom i sami ih privlačimo, svjesno ili podsvjesno. Ja ne znam jesam li ruku dignuo svjesno ili ne, samo znam da sam osjetio potrebu da ne budem sebičan taj dan i sjedim sam za velikim stolom. Ili sam možda trebao društvo, nebitno, to je ionako u prošlosti, kako kaže mudri babun Rafiki Simbi u „Kralju lavova“ (inače crtani također s puno sjajnih poruka). https://www.youtube.com/watch?v=dZfGTL2PY3E Tako je svaki tren, i dok pišem, nešto se događa, radim na sebi, otvaram se nekoj novoj priči. I sve je uvijek i isključivo do nas – jer jedino što možemo kontrolirati i upravljati je naše ponašanje – na događanje prije toga ne možemo. Ali svojim odlukama možemo usmjeravati daljnji tok radnje, koja uvijek ima par raspleta. Što narod kaže - što je suđeno, suđeno je, dogodit će se koliko se mi tome opirali. A upravo često to radimo. Imam loš posao, nesretnu vezu ili brak, i ne činimo bilo što da to promijenimo. I tvrdoglavo i dalje biramo da i dalje dolazimo na posao s grčem u želucu ili da trpimo ponižavanja u vezi – samo zato jer nemamo hrabrosti promijeniti ponašanje i otići. Jednostavno je - pokupiš prnje, odeš kroz jedna vrata i otvore ti se druga na koja dotad nisi niti kucao, niti pomislio

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

67

PHOTO: PIXABAY.COM

da možeš kucati. Sjetite se završne scene iz „Vrag nosi Pradu“ kad ona bira sreću, ne uspjeh u surovom svijetu visoke mode. https://www.youtube.com/watch?v=8xCfGlYQiPI I da oprostite na mojim filmskim scenama bez titlova. Danas je engleski, ali i bilo koji strani jezik, jedini pasoš koji moramo imati da nam se baš sva vrata otvaraju. Pa čak i želja da ga naučimo je dovoljna – bebe nemaju pojma što rade, pa govore oba jezika roditelja, ako kojim slučajem dolaze iz različitih dijelova svijeta. A zašto, jer je njima sve jednostavno, tako prirodno, slušaju, upijaju i imitiraju – često to zaboravimo kad odrastemo. Tko čuva te bebe? Dragi Bog bi rekle naše mame, mi bi možda rekli Svemir, tko god, ali netko se brine da im se ništa ne dogodi.

I nas velike čuva isti Bog i Svemir, samo mu se moramo prepustiti. Ako su vam molitve strane i čudne, kad vam kažem da ih pogledate kao zahvalu na sve dobro što vam se taj dan dogodilo, reći ćete ima smisla. Uče nas da budemo zahvalni i to često radimo i da ne mislimo, a zaboravimo se zahvaliti na tom trenutku sreće i veselja koje osjetimo kroz dan. Ponekad kad ga najmanje očekujemo, ali najviše trebamo.

Jednostavno je baš jest. Mi kompliciramo.

Nekad ne vidimo, a nekad ne želimo priznati.

Rođeni smo kao savršeno biće od trenutka kad se spojimo u prvu stanicu – u njoj je cijeli Svemir – a on je savršen. I svak od nas je savršen. Klinici s Down sindromom su na prvi pogled nesavršeni, ali u cjelini, s tom iskrenošću i nemjerljivom ljubavi koji daju ljudima oko sebe, često su puno bolji ljudi od nas većine „normalnih“. Koji smo često prilično „shebani“.

I tako, pričamo mi kao da se znamo cijeli život, kad ona upita: „A zašto ja ne mogu biti s

Apolonima?“ Moja prva reakcija je da kažem „Jer si glupa!“, što joj i kažem nakon male pauze, i uz ogradu da se ne uvrijedi. Jer se samim takvim pitanjem onemogućuje da se to ostvari. Više se ne sjećam od koga sam to čuo, ali je jedan momak konstatirao: „Ako ti prva cura bude navijačica ili model, i sve druge će poslije nje.“ Ima smisla – ali samo zato što je on od prve vjerovao da zaslužuje da fura s takvim curama i njemu je bilo jednostavno i s prvom i sa svakom koja je slijedila. A ljepota je u srcu i očima promatrača, samo to često zaboravimo. Dok će meni ova prekrasna crnka izgledati kao nedostižna Afrodita, ona u svom nesigurnom srcu pati za tamo nekim nedostižnim Apolonom, koji je uopće možda nije vrijedan i zato je ne čeka.

Pravi je stav: „Znam da me čeka i da je tu, i kad budem spremna, upoznat ću ga i ništa više neće biti isto.“ Ja sve to nisam znao.

Ganjao sam svoju Afroditu. Nisam vidio druge Afrodite koje su, u međuvremenu, u meni gledale jedinog svog Apolona. I ljutio se na Svemir što mi ne otvara vrata. A on mi nije mogao objasniti da kucam na ona koja nisu za mene, jer nisu moja savršena, da postoje jedna koja se otvaraju i bez kucanja kad dođem do njih. I ja sam se pitao: „A zašto ja ne mogu biti s Afroditom?“ I bio sam, i jesam, i naučio da to nije pravo pitanje. Da je sve jednostavno ako se prepustiš. Tako jednostavno poput podignute ruke koja kaže hoćete sjesti do mene. I sjela je. Moje zrcalo od prije 20 godina. I znam da nije sjela slučajno i sve to rekla slučajnom strancu. Jer sve se događa kako treba kad se prepustiš i vjeruješ. I sve se tako jednostavno rješava samo od sebe – samo se trebaš usuditi. http://youtu.be/17PP9xTD6e0 Jedino je promjena stalna. Menjajte se ma koliko bolelo. Jer iz gusjenice postaneš leptir i zamahneš krilima – no samo moraš da znaš da si leptir od prvoga dana.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

68

FOTO PUTOPIS

ZAVRŠIO SE 9. WEEKEND MEDIA FESTIVAL U ROVINJU Velikim koncertom Ljetnog kina powerd by Jaegermeister završen je 9. Weekend Media Festival.

Stara fabrika duvana u Rovinju, ugostila je 156 govornika i više od 4000 medijskih, marketinških i PR profesionalaca. Na najvećem događaju medijske i komunikacijske indutrije u regiji učestvovalo je i 400 studenata iz regiona, 550 akreditovanih novinara. Weekend je održan uz pokroviteljstvo Adris grupe.

Vidimo se sledeće godine!

PIŠE: ANIMA MUNDI FOTOGRAFIJE IZVOR: WEEKEND MEDIA FESTIVAL

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

69

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

70

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

71

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

72

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

73

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

74

PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #20, OKTOBAR 2016.

75

REFRESH

YOUR MISSION

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

76

METAMORFOZA DRUŠTVA KLJUČNA U BORBI PROTIV NASILJA

TIM FONDACIJE: BOJANA LALIĆ, MIHAELA NEMET, IGOR JURIĆ, DANIJELA RENČAR JURČAK

Dok sam se pripremala za pisanje ovog teksta, zazvonio je telefon. Zagledala sam se nekoliko trenutaka u displej pre nego što sam uspostavila vezu. Iako se srećemo svakodnevno, ONA me ne zove gotovo nikad, naročito ne nedeljom posle 22 h. U sledećem trenutku saznajem da su joj petorica mladića na ulici, iz čista mira, doslovce prebili, izbatinali i izgazili šesnaestogodišnju ćerku i njenog godinu dana mlađeg druga. Dvoje DECE je nakon toga ostavljeno na ulici bez svesti, sa kasnije konstatovanim lakim i teškim telesnim povredama. Osim samog čina, koji je sraman, nedopustiv i za svaku osudu, katastrofalan je podatak da gosti u bašti obližnjeg kafića nisu pritekli deci u pomoć. Ovo je još jedan užasan primer nasilja nad decom, i istovremeno strah i poraz DRUŠTVA koje ne želi da se meša u ono što ga se ne tiče.

Koliko je vremena i nasilja potrebno da se desi da taj strah preraste u revoluciju u svakom pojedincu spremnom da kaže „ovako više ne može“?

Za razliku od metamorfoze, odnosno preobražaja pojedinca, metamorfoza celog društva nije nimalo lak zadatak. Preobražaji pojedinaca danas se mogu videti javno, često kroz iznošenje zdravih stavova na društvenim mrežama. Pod uticajem svega što nam se dešava, naročito nasilja, pojedinci su doživeli preobražaj mišljenja, svesti, pa i ponašanja, ali to je i dalje daleko od preobražaja društva, još dalje od preobražaja države.

Radeći sa decom tokom cele prethodne školske godine, mi u Fondaciji Tijana Jurić, činili smo svakodnevne napore da podignemo svest o nasilju i njegovim dubokim posledicama, delujući istovremeno na tri culjne grupe - decu, roditelje i prosvetne radnike.

Igor Jurić, osnivač Fondacije Tijana Jurić u razgovoru sa decom

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

77

DECA Buđenje svesti kod dece pažljivo posmatramo dok održavamo edukacije o opasnostima na internetu, zloupotrebama, vrbovanju, potezima koje pedofili povlače ne bi li jedno dete doveli u stanje žrtve.

Na njihovim licima se jasno vidi strah, neznanje, nemogućnost da u trenutku prihvate da, katkad i sami, nesvesno ulaze u rizične situacije. Nakon neverice i ćutanja, oni se bude, traže odgovore na pitanja, traže od nas način da nauče kako da se zaštite.

PROSVETARI Ni sami ne znamo koliko su nam se u toku naših predavanja o pedofiliji i trgovini ljudima, pogledi susretali sa gotovo preplašenim nastavnicima.

Mnogi su otvoreno tražili pomoć, bili su konačno svesni da su se vremena promenila, da mlađu decu u školu moraju da dovode i odvode roditelji, da školski objekti moraju imati video nadzor, fizičko obezbeđenje, unutrašnje timove za borbu protiv nasilja. I danas, iz svih krajeva Srbije, dobijamo pozive rukovodilaca škola da dobiju edukaciju i nađu najbolji način kako da se što bolje postave u novonastalom stanju.

RODITELJI Posebna i vrlo važna ciljna grupa koja nosi najveći teret odgovornosti, zbog čega im uvek pridajemo

naročitu pažnju. Dok nižemo primere o onlajn predatorima odnosno pedofilima, trgovcima ljudima i organima, seksualnoj eksploataciji, i najdrastičnijim primerima vršnjačkog nasilja, tišina u salama za predavanja postaje sve izraženija.

Roditelji su ti koji, za razliku od prethodne dve navedene ciljne grupe, doživljavaju blagu vrstu šoka. Tu, na licu mesta, dešava se osvešćivanje.

Postaju svesni da se, dok nemoćno jure u trci za egzistencijom, njihovom decom „bave“ svakakvi negativni uticaji, ponekad i pogrešne osobe. Oni, po našem mišljenju, pored šoka, doživljavaju najveći preobražaj. Još dugo posle završenih edukacija ispituju i traže savete kako da se od sutra postave.

DECA, PROSVETARI I RODITELJI važan su deo društva koji mora da doživi promenu, transformaciju, ali ne i jedini. Fondacija Tijana Jurić, svi mi okupljeni pod njenim okriljem, smatramo da je to samo delić onoga što je potrebno. Smatramo i da bi istovremena promena svesti u lancu DRŽAVA-DRUŠTVO-PORODICA-ŠKOLA-MEDIJI, njihova zajednička borba, dali najbolji rezultat.

Ključna stvar je ne odustati, izaći iz postojeće društvene krize sa najboljim rešenjem za trenutne i buduće generacije.

Piše: Bojana Latinović, PR Fondacije

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

78

REIKI UMETNOST ISCELJENJA Reiki, japanska tehnika, jedna je od njih, metoda koju možete koristiti za podizanje energije, isceljenje i samoisceljenje, popravljanje fizičkog i psihičkog stanja i duhovni rast.

BRANKO VITAS REIKI majstor, učitelj za sve informacije o Reiki obuci i tretmanima: brankovitas1@gmail.com 060/020-4937

U današnje vreme punog stresa i brzog života, većina ljudi sve manje vodi računa o sebi, udaljavajući se od prirode i od svog unutrašnjeg bića. Brinite o sebi! Glavna svrha Reikija jeste da ohrabri i pomogne osobama da vode harmoničan i jednostavan život praktikujući Reiki i primenjujući Reiki principe.

BRANKO VITAS, REIKI majstor, učitelj za sve informacije o Reiki obuci i tretmanima: brankovitas1@gmail.com 060/020-4937

IZBOR KREIRA ŽIVOT! ŠTA VI BIRATE? Šta je potrebno da Vaš Život bude radostan, usklađen i lagan? - Ja znam ... Energetska terapija!​ Energetska terapija je holistički pristup čoveku radi harmonizacije čitavog bića na fizičkom, duhovnom, emotivnom i mentalnom nivou.

Bars? Energetski fejs lifting ? Ili Telesni procesi? Šta je najbolje za Vas? Ili želite i vi da postanete sertifikovani energetski terapeut? Ja sam tu za Vas!

NEGUJ SVOJE TELO - telo kao instrument naše duše - telesni tretman i konsultacije - holistički pristup zdravlju Snežana Rafailović, wellness terapeut

Jelena Milanović, ​ Access BARS & BODY PROCESS Facilitator www.jelenamilanovic.com 0038163 233 351

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

snezana.rafailovic@yahoo.com 064/160-51-08

79

+381 61 6707555 pratitimeunier@gmail.com

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: MARINA LUKIĆ

SOMATIC EXPERIENCING® (S.E.)

“Empowering Healing, Transforming Lives”

A unique, holistic and psychobiological approach for resolving trauma symptoms and relieving chronic stress, re-establishing a natural flow between mind and body and increasing people’s capacity to self-regulate, what is called, Resilience.

One to one session lead in English, Spanish, French and Italian

Pratiti MEUNIER, S.E. Practitioner “Meditation In Motion” Leader Reiki & Bach Flowers Practitioner

80

PHOTO: ANIMA MUNDI BROJ #20, OKTOBAR 2016.

81

Refresh

your spirit

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

82

BOL - BUÐENJE – PREO i intenzitet promene. Nekada na samom početku nismo svesni da promena dolazi ili da je već došla, a onda odjednom vidimo da su nam reakcije na okruženje drugačije, osećamo se pomalo zbunjeno i pre ili kasnije uvidimo da je proces preobražaja već daleko odmakao.

PIŠE: LOLA TOMIĆ, LIFE COACH Kada pomislite na gusenicu koja se pretvara u divnog leptira ili na ružno pače koje postaje predivan beli labud, na šta vas to asocira? Prva asocijacija je metamorfoza ili preobražaj, preobraćanje, promena.

Ne prolaze samo insekti i životinje kroz ovakve procese. Priroda, i svi mi, i sve živo, i neživo, kao deo prirode, prolazimo kroz metamorfoze, često više puta u toku jednog prosečnog ljudskog života.

Kao što se toplo leto pretvara u zrelu jesen, tako se devojčica pretvara u devojku, devojka u majku; od pušača postaje nepušač, od debeljka – mršavko; nakon kiše dolazi sunce, nakon smrti rođenje. Jedina konstanta je, ustvari, promena.

Kada sam odlučila da se u svom životu bavim koučingom i počela da uvežbavam svoja znanja, dobila sam divan savet od svojih mentora (na čemu sam im neizmerno zahvalna). Ukoliko želiš da nekome budeš dobar kouč, prođi pre toga kroz procese koučinga kao klijent i savladaj još neku promenu u svom životu. Od tada do danas, metamorfoza je deo životnog procesa koji pratim i kod klijenata, ljudi iz mog najbližeg okruženja i mene same.

Vrlo često proces preobražaja prati bol koji je neophodno proći, jer jedino tako možemo doći do željenog kraja. Druga karakteristika, naročito ako posmatramo metamorfozu kao segment velikih promena u životu pojedinca, jeste da vrlo često kroz proces prolazite sami. Ako gusenici probate da pomognete i otvorite joj opnu pre vremena, jer želite da joj umanjite bol, samo ćete zaustaviti njen prirodni proces i nikada neće postati divan šareni leptir. Kad kažem sami, ne mislim da ostajete bez podrške tokom preobražaja, nego da ste vi zaista jedina osoba koja to proživaljava u svakom segmentu svog bića - fizičkom, psihičkom, duhovnom. „Niko se u istoj reci nije okupao.“ Strah od promene je kod mnogih ljudi prisutan i negde je opravdan, ali ne mogu da kažem da je na tom putu koristan.

Strah se prevazilazi ljubavlju. Osobina ili resurs koji nam je u tom procesu neophodan je strpljenje da stvari pustimo da idu svojim tokom i vera da sve jeste i da će biti baš onako kako je najbolje za nas.

U toku procesa postoji još nekoliko važnih segmenata. Iako je proces možda bolan, neophodno je da ga prihvatimo, ostanemo posvećeni, istrajni i da svakog dana radimo bar malo na tom procesu i na realizaciji cilja. Na samom kraju, bez obzira na dužinu trajanja preobražaja, dolazimo do ostvarenja cilja i do osećaja sreće, ispunjenosti i ostvarenja života sa svrhom.

To što sam naglasila da kroz preobražaj prolazimo sami, dovodi nas do važnog momenta u procesu promene u našem životu kojem se svaki kouč raduje kod svog klijenta. To je, iz mog ugla, metafora buđenja. Kada otkrivajući svoje resurse, sposobnosti, talente, potrebe, shvatimo da nam niko drugi nije kriv i da nas niko drugi ne sputava do nas samih, počinjemo da preuzimamo odgovornost za svoj život, za svaki njegov segment, uzimamo život Šta su, ustvari, odlike metamorfoze u životu pojed- u svoje ruke. Od osobe koja ne vidi smisao niti zna inca? Koje su to faze koje prolazimo? Pre svega, to svrhu svog života, postajemo osoba koja ne čeka, je proces i ima određeno trajanje i najčešće ne zna- nego pokreće stvari, kreira svoje ciljeve i svoju mo koliko. Kada je vreme da promena dođe, ona budućnost. će sebi naći put, kao voda. Vaš je izbor koliko ćete se opirati ili ćete je prigrliti i to će uticati na brzinu Kao i u prirodi, tako i u životu, neki preobražaji su

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

83

OBRAŽAJ - ISCELJENJE PHOTO: PIXABAY.COM

delimični, dok su drugi apsolutni. Neke nove resurse i osobine možemo da dobijemo, druge, nekorisne, da odbacimo, a neke ili da zadržimo i da ih malo transformišemo.

Da li je u vašem životu postojao događaj koji je bio pokretač vašeg preobražaja? Možda će neki od vas pomisliti da baš i nije, ali ako pogledate dublje u sebe, pronaći ćete bar jedan deo vas koji se pod naletom promene preobratio.

Jedan od mojih ličnih primera je da sam nakon petnaest godina odbacila cigarete, i to ne samo kao naviku i kao nešto što svakodnevno radim. Ne, ja sam promenila svoj identitet i postala nepušač, i to pre svega zato što je na scenu stupio jedan još jači identitet – identitet majke.

Promene su došle željeno i dogodile su se vrlo jednostavno. Šta je bio razlog tome? Precizan cilj, velika ljubav i posvećenost da na svet donesem divnog dečaka koji me je izabrao za svoju majku.

Nešto duži proces preobražaja donelo je majčinstvo. Pojavile

su se neke nove sposobnosti (dojenje), neke koje su već postojale izbile su u prvi plan i dobile svoj novi oblik (odgovornost za drugoga), dok su neke iščezle (trošenje vremena na nevažne stvari). Već kod druge trudnoće, sve navedeno bila sam ja i imala sam sve sposobnosti majke.

Samo majka prolazi od trudnoće do porođaja, samo osoba koja se razvela zna kroz šta je sve prošla, ili osoba koja je dobila otkaz, ili izgubila nekog dragog.

Preobražaj ili metamorfoza je često i isceljenje. Postoje određena iskustva koja mi, ljudska bića, želimo da potisnemo.

Najčešće su to iskustva kojih ne želimo da se sećamo (a možda su bili pokretači promene) i nesvesno ih „guramo pod tepih“.

Međutim, koliko god se mi trudili da idemo napred ona, pre ili kasnije, počinju da izlaze ispod tog tepiha i da stvaraju nelagodu u našem telu ili životu. U koučingu postoje tehnike kojima možemo uticati na naš emotivni doživljaj nekog prošlog događaja, smanjiti njegov uticaj na naš sadašnji E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

život, upoznati sebe, razumeti zašto nešto radimo, zbog čega nas nešto privlači ili odbija i doći do isceljenja.

Moja je velika radost kada gledam ljude kako prave prvi korak na putu promene i još veća kada vidim koliko su stepenica prešli i koraka napravili spremni da transformišu sebe i svoj život i prođu proces preobražaja od gusenice do divnog leptira.

Metamorfoza čini da se transformišemo u sigurnije ljude koji znaju šta žele, spremni da postavimo ciljeve, učinimo sve što je u našoj moći da ih ostvarimo i živimo život sa svrhom.

Najvažnije u procesu metamorfoze, što iskustvo potvrđuje, je to da ovaj process donosi promenu na bolje, tako da nikada ne poželimo da se vratimo u prethodno stanje. Kada smo jednom prošli kroz lavirint, čak i da se u njemu ponovo nađemo, znaćemo put za brži izlazak iz lavirinta.

Novi, preobraženi mi, možemo više, brže i bolje.

84

PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

85

Refresh

your Story

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

86

Faceva davvero caldo e il sole accompagnava i ragazzi che passeggiavano e scherzavano nella stradina sterrata che portava al loro campetto, mentre Marco palleggiava con il pallone assorto e serio nei pensieri della sua matematica. In lontananza si udì un rumore di pneumatici che scivolavano sulla sabbia mista a piccoli sassi, i ragazzi si voltarono e videro dirigersi verso di loro una Range Rover nera procedere sufficientemente piano.

Si spostarono sul ciglio della strada e attesero che la macchina li superasse per poi riprendere il cammino, ma proprio davanti a loro l’autista premette bruscamente il freno lasciando scivolare il suv sullo sterrato e abbassò il finestrino del passeggero proprio davanti a Marco.

“Scusate ragazzi, temo d’essermi perso e forse potreste essermi d’aiuto… Sto cercando la villa dei Mirante, sapreste darmi indicazioni?”.

SCRIVE: DOMENICO VETRÒ

Fecero tutti un piccolo passo indietro, mentre Marco quasi intimorito rispose indicando la direzione oltre la collina alzando il braccio destro: “L’ultima casa a sinistra, ma è…”. Non ebbe tempo di continuare che la macchina si era già messa in movimento lasciando dietro di sé una scia di polvere. A quel punto Marco urlò sperando d’essere udito: “… E’ STREGATA!!”. Nulla, era già lontano.

I ragazzi si guardarono tra di loro e si misero subito a correre per raggiungere la cima della collina e cercarono un nascondiglio da dove poter spiare senza essere notati. Il fiato era rotto in gola, i cuori pulsavano frenetici e gli occhi sgranati erano puntati sulla villa in stile vittoriano, immersa ormai in un verde incolto.

Appena la Range Rover si avvicinò alla cancellata di ferro battuto, il cancello si aprì da solo provocando un rumore fastidioso che poteva assomigliare a un cigolio. La porta d’ingresso s’aprì ma dalla casa non uscì nessuno.

“Avete visto? Il cancello si è aperto da solo e non è elettrico: non ci sono né fotocellule, né la luce gialla che indica l’apertura automatica”. Videro l’uomo scendere dall’auto e dirigersi verso l’ingresso, qualcuno dei ragazzi disse a voce alta

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

87

L’ULTIMA CASA A SINISTRA di non entrare, ma… entrò. Gattoni gattoni tornarono sulla strada, mentre una brezza proveniente da Est iniziò a soffiare. Un attimo dopo udirono un urlo assordante prevenire dalla villa, ma non aveva nulla d’umano quel suono, sembrava giungere dagli inferi e i ragazzi fermarono i loro passi. I loro corpi furono attraversati da una sensazione di gelo e di brividi e i loro occhi impauriti si guardarono stupefatti. Subito dopo la brezza cambiò direzione, spostandosi verso Nord-Est. Ciò che avevano visto e udito divenne il centro dei loro discorsi, opinioni su opinioni, racconti avvalorati da altri racconti di uomini più grandi e fantasticherie varie solite della giovane età. “Una volta sentì il sindaco dire a mio padre che…” più la fonte era ritenuta importante e influente più questa poteva passare come notizia attendibile.

Quel pomeriggio al campetto non si giocò a pallone, ma si sedettero all’ombra della quercia al confine con il campo da gioco che solitamente faceva da riferimento come limite, di fronte a loro il muro in cemento armato con il filo spinato sulla sua sommità che divideva i ragazzi dalla vecchia proprietà dei Mirante.

“Mio zio una volta era il loro giardiniere!” disse Giovanni che per una volta aveva catturato l’attenzione degli amici. “Mi ha raccon-

tato che il signor Mirante era un uomo molto ricco e rispettato in paese e che aveva fatto costruire questa villa per la giovane moglie della quale era molto innamorato. Pare che lei fosse bellissima e che proveniva dal paese più a Nord di qui. Però lei era stata costretta a sposarsi con lui altrimenti il signor Mirante avrebbe licenziato il padre e la famiglia sarebbe morta di fame oppure, peggio ancora, destinata a chiedere l’elemosina per le strade del paese. Lei accettò, ma dovette lasciare il suo amato e questo le spezzò il cuore.”

Vincenzo conosceva già quella storia e la trovava noiosa, così afferrò il pallone seguito da Andrea e s’avvicinarono al muro per giocare.

Giovanni continuò: “Un giorno un rivale in affari del signor Mirante, per fargli un dispetto, gli disse che la moglie aveva un amante e che era il ragazzo che lei aveva dovuto lasciare per lui. Lo scherzarono e lo fecero nel modo peggiore che si possa fare. Mirante si sentì deriso dalla gente del paese e umiliato dalla moglie, così, impazzito per la gelosia, tornò a casa dove caricò il suo fucile da caccia e sparò alla moglie dritto al cuore senza troppo pensarci. Una volta fatto questo chiamò mio zio e gli chiese di cercare il ragazzo amante della moglie. Quando il giovane giunse alla

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

88

PHOTO: GIORGIO VON ARB

villa vide sull’uscio il proprietario di casa con gli abiti macchiati di sangue e senza pensarci troppo si fiondò in casa e vide il corpo della sua amata senza vita. Si dice che l’urlò si sentì in tutta la vallata e che persino la terra tremò quella sera. Poi la vita del ragazzo fu stroncata da un altro colpo di fucile del signor Mirante. Da allora si dice che che lo spirito di quel giovane vaghi per la casa in attesa del ritorno del proprietario per vendicarsi.”

Poi però la loro attenzione fu distratta e catturata da un pallonetto di Andrea che mandò il pallone proprio oltre la recinzione.

“Che ti avevo detto? Sei un cretino!” gli urlò Marco lasciando il suo posto sotto la quercia e avvicinandosi al muro in cemento. “Ora come lo prendiamo?”.

Dopo svariati tentativi per scavalcare provarono ad abbattere il muro lanciandogli delle pietre, ma quando finalmente furono stanchi e si avvicinarono alla parete si accorsero che non l’avevano nemmeno scalfito.

Luca, il padre di Marco, aveva appena concluso di dare un’occhiata al quaderno ordinato e alle operazioni svolte per raggiungere il risultato.

“E’ tutto giusto!” disse sorridendogli e togliendosi gli occhiali.

“Ma il libro non porta lo stesso risultato!” si lamentò Marco.

“Ma qui hai fatto anche la prova e ti esce.

Quindi avrà sbagliato il libro, non pensi?” gli sorrise di nuovo il padre.

“I libri non sbagliano mai!” disse Marco con tono severo.

“Certo che sbagliano, se alcuni uomini si fossero fermati a pensarla come te non avremmo scoperto la gravità o staremmo qui a

pensare che il mondo è piatto.” lo canzonò Luca. “Sai cosa intendo dire? Che a volte bisogna anche avere il coraggio di dubitare!” e gli fece l’occhialino stropicciandogli i capelli.

“Che avete fatto oggi a scuola?”.

“Oggi la maestra…” e iniziò a guardare verso l’alto per rammentare “ci ha spiegato il ciclo vitale delle farfalle… come da bruco diventano farfalle… e l’ha chiamata… l’ha chiamata…” come se la parola giusta non gli volesse venire. “Metamorfosi!” disse soddisfatto. “Ho pensato che sarebbe bello essere una farfalla, perché l’uomo non si trasforma?”.

“Ma l’uomo è in costante metamorfosi, lenta ma comunque si trasforma strada facendo. Leggende e mitologia a parte… Ti ricordi quando abbiamo studiato gli uomini primitivi? Ecco, noi siamo la loro metamorfosi, proprio perché al mondo ci sono stati quegli uomini che hanno avuto il coraggio di dubitare. Per esempio tu sei la metamorfosi mia e di tua madre. E non appena diventerai uomo sarai la tua stessa metamorfosi.”

(Marco) di carattere era difficilmente arrendevole e tutto gli si poteva dire tranne che qualcosa non era possibile. Così come nello svolgimento del compito di matematica era anche nella vita e l’idea che con il suo pallone adesso stesse giocando uno spettro lo mandava su tutte le furie. Trascorse la prima notte insonne con quaderno in mano e una matita da disegno. Foglio dopo foglio cercò una soluzione e appuntava una strategia.

Aveva pensato a fare dei buchi nel muro per arrampicarsi, o di prendere il pallone utilizzando una canna da pesca, aveva studiato anche altri possibili modi come per esempio paracadutandosi da un aereo, già… ma dove avrebbe potuto trovare un velivolo? Nulla,

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

89

sembrò non trovare soluzione. Quel muro era insormontabile ed era l’unica cosa, insieme alla paura dello spettro cattivo, a dividerlo dal suo pallone. Il mattino seguente a scuola ne parlò con i suoi amici ed erano giunti a un accordo sulla strategia da seguire. Così in paese si vide passare nella piazza un gruppo di ragazzi che portavano sulla spalla una lunga scala di legno armati di una forbice per la carta. In teoria infatti, per come avevano ragionato i ragazzi, era tutto perfetto, nella pratica però la scala non era sufficientemente alta.

A seguito dei vari tentativi fallimentari il fatto aveva portato con sé nei pensieri di Marco tante altre domande: “come mai papà, sapendo che vicino casa c’è una villa stregata, ci fa vivere qui? perché in famiglia non si è mai parlato dello spirito che abita quella villa?”. Domande che erano destinate a rimanere senza risposte le quali solo gli adulti sembravano possederne. Allo stesso tempo la voce del padre sembrava ripetergli: “a volte bisogna avere il coraggio di dubitare!”. Il coraggio… Lui non sapeva nemmeno cosa fosse.

Aveva riunito i suoi amici per far loro presente che sarebbe entrato in quella proprietà passando dal cancello principale.

Marco si avviò risoluto seguendo il sentiero, mentre gli amici curiosi s’appostarono dietro al grande masso. Mostrava un’apparente calma, ma ad ogni singolo rumore il sangue nelle vene si gelava. “Maledette lucertole!” pensò. Voleva davvero dubitare su un ventennio di brutte storie? Ne valeva davvero la pena? E da dove proveniva quel coraggio?

Non dovette nemmeno bussare. All’inizio fece due passi indietro dettati dalla vigliaccheria, poi la sua attenzione andò verso l’ingresso principale della villa dove la sagoma di una bambina spalancò il portone spingendolo con tutte e due le mani. Gli occhi neri di Marco scrutarono l’interno del giardino dove era ancora parcheggiata la Range Rover e, senza spiegarsi come, le gambe iniziarono a muoversi per oltrepassare il confine che lo divideva tra la vita e gli inferi.

“Non credo tu abbia l’età per guidarla!” scherzò la bambina che a quel punto fece qualche passo in avanti verso di lui. “E’ di mio padre, ci siamo appena trasferiti qui!”.

Marco le sembrò impaurito e lei trovò la cosa molto divertente, ma evitò di terrorizzarlo oltre misura.

“Io sono Chiara!” disse lei porgendogli la mano.

Lui non poté non ammirare i lineamenti di quella bambina che più o meno doveva es-

serle coetanea, ma lo sguardo di Marco fu catturato dal colore degli occhi di un blu cobalto acceso che venivano coperti dai capelli biondi appena una piccola brezza le accarezzava la folta chioma. “Mar… Marco!” e le tese la mano.

“Piacere Marco!” sorrise lei. “A cosa dobbiamo la tua visita?”

Spiegata la situazione lei accompagnò il ragazzo tra la fitta vegetazione del giardino.

Marco scoprì di avere la stessa età di Chiara e conobbe una ragazza con uno strano senso dell’humor, sembrava capire in anticipo i suoi pensieri e per questo lo canzonava senza pensarci sù due volte, che fosse una femmina a farlo non gli andava a genio ma in fondo gli piaceva da morire.

“Noi giochiamo qui dietro, perché non vieni uno di questi giorni?” la invitò lui.

“Giocare a pallone?? Non è una cosa da femmine!” replicò lei. Negli occhi di Marco un alone di dispiacere dinanzi a quella risposta, cosa che lei notò subito e continuò a dire: “però potrei venire a guardare e a fare il tifo per te!” Dinanzi a quell’affermazione Marco sorrise e si sentì stranamente felice.

“Vuoi sentire una cosa?” chiese lei con uno sguardo di chi vuole farti stupire. Lo prese per mano e fece cenno a Marco d’abbassarsi e avvicinare l’orecchio. “Ascolta!” Il vento s’incanalava nella canalina e produceva un urlo metallico, lo stesso suono grave che lui e i suoi amici sentivano quando a soffiare era la brezza dell’Est. “Quindi è il vento…” concluse.

Quando Marco si diresse verso il cancello per tornare a casa alzò lo sguardo compiaciuto verso gli amici increduli e un sorriso accarezzò le sue labbra. Il rumore della struttura in ferro che si apriva attirò di nuovo la sua attenzione e notò quella strana luce gialla a intermittenza, che per gli amici mancava, coperta dalla folta edera. A passi decisi e con la soddisfazione di un reggente s’avviò oltre il cancello.

Marco aveva varcato quella soglia da bambino, ma al ritorno aveva conosciuto il suo coraggio nel dubitare, si era lasciato trasportare dalla bellezza di una bambina e dai suoi modi gentili, aveva scoperto la delusione dinanzi a una negazione e aveva gioito quando quel rifiuto si trasformò in consenso. Marco usciva cambiato da quella proprietà, perché da lì venne fuori un uomo.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

90

PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #20, OKTOBAR 2016.

91

Refresh

YOUR waves

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

92

TALASI DONOSE PROMENE

PIŠE: MR BILJANA JANKOVIĆ, PREDSEDNIK UDRUŽENJA TALASI, www.talasi.org

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

93

Vrištala sam kad sam dobila poziv da pišem za RYL. Bukvalno!

Sedela sam u parku sa svojom kucom, malim belim nemačkim špicom, kad sam primetila da nam prilazi pas Lutalica. Naravno, moj Kiper je odmah počeo da laje (nije miran na gazdaricu ;) ), ja sam ga podigla u naručje i okrenula na drugu stranu, jer ga tako obično smirim. Ali, ne i ovog puta. Lutalica je krenula ka nama i počela da skače na nas. Ja – u panici! Igram kolo i sve podvriskujem! To znači da se vrtim u krug pokušavajući od Lutalice da se sklonim, a svog kucova da umirim.

Možda je jednom i napišem ;), al‘ ću sad dati glavna poglavlja, pardon – lekcije, koje i sama još uvek usvajam.

Lekcija #1: Oluju ne možete umiriti, jedino što možete jeste umiriti sebe. Oluja će svakako proći! NA

Kad se desi bilo kakva frka – panika, nije lako ostati miran. Zato je potrebno i u „mirnodopskim uslovima“ trenirati - samoposmatranje. To znači posmatranje svega što je u nama i izvan nas, i to kao da se dešava nekom drugom. To je osnova svesnog življenja koje nosi neverovatne promene ka opuštenijem i radosnijem življenju. Tako možemo ~ Lajava psa brže umiri jedan komad hleba, predvideti i osetiti znake dolaska oluje, pa nego hrpa kamenja. Vladika Nikolaj Velimirović nešto možemo sprečiti, umanjiti i/ili lakše prihvatiti i razumeti. Naravno, dešavaće se Ceo park gleda šta se dešava. Zabrinuta da se nađemo u epicentru oluje, iznenada i majka jednog deteta napokon mi „pomaže“: bez najave. Tada je neophodno svesno udah„Hoćete li se skloniti odavde? Što se vrtite nuti mir, kako bi brže izdahnuli olakšanje, tj. oko nas?“ „Izvinite“, kažem. Sklonila bih se ja, izlaz iz situacije. Da „presudi mirna glava i al’ ne mogu od gospodina Lutalice koji se za- atomska odbrana“ (naslov članka u novinama lepio za mene i Kipera. o pobedi košarkaša – čudo jedno odakle sve možemo učiti).

Pomogao mi je jedan PRAVI gospodin i džentlmen, koji mi je, takođe, rekao da moLekcija #2: Ne treba nam pomoć naših prijaram da se sklonim od Lutalice, al‘ ga je pritom telja toliko, koliko nam treba poverenje da će animirao tako da sam mogla da odem. Javno nam pomoći kada nam je to potrebno. Epikur mu se zahvaljujem!

Jedna izjava moje ćerke (12 god.) me je oduševila: „Jedina osoba na koju mogu da se oslonim u svako doba sam ja sama.“ I to je zaista tako. Odgovornost je uvek na nama. Ali to ne znači da nam nikada neće trebati pomoć i oslonac. „Uzdaj se u se i u svoje kljuse“ jednostavno ne važi u mnogim situacijama i verovatno se zato taj izraz često i koristi u sarkastičnoj konotaciji. Meni je pomogao čovek u parku. Sutra ću ja pomoći nekom drugom. Taj drugi nekom trećem..Tako se pravi krug dobrih dela. I ja u taj krug verujem! Ja u njemu delujem!

Zato je potrebno i u „mirnodopskim

uslovima“ trenirati samoposmatranje.

Sve što se desilo u par minuta stalo je na trećinu ove stranice. Ali lekcije koje sam izvukla iz ovog događaja, čim sam se presabrala, smirila i o svemu porazgovarala sa najbližima, pa sa samom sobom, mogle bi da stanu u knjigu kad bi se detaljno obrazlagale.

Lekcija #3: Ne treba se stideti priznanja da smo pogrešili, jer to, drugim rečima, znači da smo danas pametniji nego juče. Alexander Pope Pametan čovek se uči i na svojim i na tuđim greškama. U slučaju „Kuce i ja“, koji sam podelila sa vama, ja sam načinila više grešaka.

Ali neću (nemojte ni vi svoje) greške da brojim, već lekcije koje sam izvukla iz svega što se dogodilo. Lekcije, ali i greške, prenosim vam „bez blama“, iako mi neposredno nakon

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

94

PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #20, OKTOBAR 2016.

95

dešavanja nije bilo svejedno zbog publike u parku. Brzo sam sebe smirila novosmišljenom mantrom: „Ko mi zameri, nije po mojoj meri.“ Poklanjam je i vama. To ne znači da ne prihvatam dobronamerne kritike i savete, već da se ne zamaram mišljenjima onih koji apriori osuđuju, bez bilo kakve empatije i pokušaja da razumeju.

Lekcija #4: Večito ‚prežvakanje‘ svojih grešaka psihički je štetno i ima loše posledice po zdravlje. Prentice Mulford Šta bi bilo kad bi bilo! Neverovatno je koliko se držimo tih stvari u životu. Svi odreda.

A što nisam tako uradila… ma da sam mu samo odbrusio… trebao sam da mu saspem sve u lice… kako sam mogla da budem tako glupa… ma, trebalo je da se okrenem i odem bez reči, a ne…. Hej vi, mi, ti… hej svi! Šta je bilo – prošlo je. Ustani, otresi strah, navuci razumevanje i nastavi dalje!

Lekcija #5: Strah nije tvoj neprijatelj. To je KOMPAS koji ti pokazuje oblasti u kojima treba da se razvijaš. Steve Pavlina Dan nakon događaja u parku, moj sin (8 god.) je opet hteo da idemo tamo. Sa Kiperom, naravno. Na tren sam pomislila: „Šta ako je Lutalica opet tamo?“ „Pa šta“, bila je sledeća misao. Bolje je suočiti se sa svojim strahovima, nego im snagu davati bežanjem od njih.

Osim ličnog benefita, ovde je moje delovanje imalo i drugu dimenziju – roditeljsku. Deca mnogo više uče gledajući, nego slušajući nas.

Ovo drugo ih često i zamara, a prvo ulazi pod kožu, i to na podsvesnom nivou. Zato smo otišli u park. Šta mislite, da li je tamo bio gospodin Lutalica?

I psi laju na one koje ne poznaju. Heraklit Lekcija #6: Onaj koji želi biti stalan u sreći, mora se stalno menjati. Konfučije

nar koji svojom jedrilicom života upravlja lako i sa osmehom.

Lekcija #7: Pokreni talase! Napravi promene!

Moto Udruženja Talasi

Deca mnogo više uče gledajući, nego slušajući nas. Ovo drugo ih često i zamara, a prvo ulazi pod kožu, i to na podsvesnom nivou.

I opet ću ponoviti. Pokrenite talase! Samo tako ćete napraviti željene promene. Grešićete, pa šta?! Neka vam to bude lekcija. Ogovaraće vas ljubomorni ili uspavani ljudi, pa neka. „Još uvek niste umrli da bi se o vama samo najlepše govorilo“, rekao je Karolj Izikovski. Ne bojte se promena, nego polovičnih rešenja! Ne živite i ne volite napola, već punim plućima, jer samo tada duša peva! I ne stavljajte sve na jednu kartu u životu, osim ako vi niste ta karta. Želim vam sve najbolje do sledećeg talasa!

Stalna je samo promena, citirala bih ovde i Heraklita. Većina ljudi se drži starih programa i iskustava i mali broj je suštinski spreman na promene iako to glasno tvrdi. A ako se ne menjamo, postajemo zamrznut talas koji više i nije talas, jer nema u sebi energiju. Energiju daje pokret, akcija i delovanje, sa jedne, i svesno samoposmatranje i razumevanje, sa druge strane. Tako, ne samo da pratimo, nego i kreiramo željene promene, i sami sebi dajemo jak vetar u leđa postajući pravi morE-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

96

PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #20, OKTOBAR 2016.

97

Refresh

YOUR HAPPINESS

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

98

VREME JE ZA RADOST

Dragana Stojić, motivacioni trener, tragalac za lepotom, kreator svog života i pisac. Ona kreira radost i uči nas kako da dostignemo najvišu vibraciju života.

Radost i ljubav! Živi svoj autentičan život koji boji pastelnim bojama i dozvoljava sebe sebi na najlepšem nivou. Njena prva knjiga nosi naziv „Kreiranje radosti - Nikada nije kasno da ostvarite svoje snove“, koji objašnjava kako kreirati dobra osećanja, razviti svoje potencijale i kreirati i ostvariti snove, jer to svi možemo.

Na njenom putu do radosti, vodili su je njeni snovi. Inspiraciju da napiše knjigu je našla u ličnoj transforamciji. Radi po metodama Lujze Hej i inspiriše druge kako da unaprede svoj život, i da sa uspehom koriste vlastite resurse i uvećavaju svoj potencijal.

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

PIŠE/FOTOGRAFIJE: ANIMA MUNDI

99

“TREBA ZNATI KAD JE ČEMU VREME“ - KAŽE NAŠA NARODNA IZREKA. KAKO JE NASTALA IDEJA DA NAPIŠEŠ KNJIGU O SOPSTVENOJ RADOSTI? DOŠLO JE TVOJE VREME ZA KNJIGU. Divno pitanje. Možda čudno zvuči, ali kao da sam od uvek znala da je vreme za moju knjigu.

Godine su prolazile, a ja nikako da je dozvolim sebi. Danas znam da postoji razlog za to i da je nastala u pravi čas. Upravo da bih pisala o Radosti koju sam izgubila u jednom životnom trenutku, a želela sam je nazad. Želela sam živeti svoj autentični život, imati slobodu da budem JA. Upravo u svojoj knjizi pišem kako da unapredimo vlastite potencijale, vrednosti, kako da poštujemo svoj život i na njega gledamo kao na famozan dar. Kako da stvaramo osećanja po kojima živimo po principu „Ja mogu“ , a ne „Ja ne mogu“. Ta moć da možemo sve što poželimo daje nam slobodu da volimo sebe, izražavamo sebe, i takvim samopoštovanjem stižemo do radosti i mira u našem srcu. Kada sam, radeći radionice po metodi Lujze Hej, shvatila da mnoge žene žele slično, došlo je vreme i za knjigu.

ZAŠTO RADOST KAO IZBOR I LAJTMOTIV? Radost je za mene uvek bila sposobnost da slobodno izražavamo sebe. Brzina života i želja za ispunjavanjem očekivanja drugih dovedu nas do tačke kada izgubimo osećaj da živimo svoj život. I ja sam u jednom životnom trenutku shvatila da mi se radost izgubila i želela sam da je vratim. U to vreme nije bilo radionica i seminara sa novim alatima pozitivne psihologije.

Išla sam korak po korak. Ti koraci su opisani u mojoj knjizi Kreiranje radosti. Kada sam počela da radim kao motivacioni trener po metodama

Lujze Hej, uvidela sam da mnogima takođe nedostaje sloboda vlastitog izraza, naročito kod žena koje imaju potrebu da se izraze na kreativne načine i koje osećaju da mogu više i da mogu bolje u bilo kojoj oblasti života. Bilo da žele biti bolji roditelj, bolje zarađivati ili biti više voljene.

To mi je bio dodatni motiv da se bavim pojmom radosti i pomognem drugima da dostignu ovu najvišu ljudsku vibraciju. Radost je i sposobnost da kreiramo dobra pozitivna osećanja. Da bismo to uspeli, potrebno je da se oslobodimo svega što nije ljubav. A to su uglavnom osećanja straha, krivice, ljutnje, a za to nam je potrebno i vreme i tehnike. Danas je za mene radost što dajem drugima snagu da pronađu snagu u sebi i krenu putem svoje radosti.

KOJI SU TO SNAŽNI KORACI KA RADOSTI? Prvi i najvažniji je prihvatanje. Kako da prihvatimo trenutak u kome smo nezadovoljni, kako da udubljeni u sebe otkrijemo sve svoje vrline, ali i osobine na koje nismo ponosni?

Da prihvatimo sebe kao celinu, autentičnost i potencijal koji može da se uveća? A može. Zatim donosimo odluku šta želimo. U Radosti početka pišem kako da počnemo vlastite promene i šta nam je sve potrebno da bismo napravili dobre izbore, /Radost Izbora/, osetili zahvalnost za ono što imamo, /Radost Zahvalnosti/, birali svoje učitelje i bili spremni da učimo o sebi, /Radost Učenja i učitelja/, počeli vlastitu transformaciju, /Radost transformacije/, i sve tako od kreiranja vlastitih misli, značaja izgovorenih reči, važnosti sadašnjeg trenutka, lepote unutrašnjeg deteta, otklanjanje uverenja, Radosti Afirmacije, Radosti partnerstva, samovrednovanja, kreativnosti i Radost Ljubavi za kraj, a ustvari tu je početak.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

100

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

101

Bez Ljubavi prema sebi, nije moguće ići napred.

ISPRED NAS JE SAJAM KNJIGA U BEOGRADU. DA LI SI IKADA SANJALA DA ĆEŠ NA PRELEPOM SAJMU POTPISIVATI SVOJE KNJIGE? I SAJAM KNJIGA JE U SLUŽBI I NA RADOST PISACA I ČITALACA. Jesam, moram priznati da jesam. Znala sam da će to vreme doći. Kada sam u prošlosti šetala sajmom između knjiga, osećala sam da ću i ja tu biti jednog dana. Ko me duže poznaje, često je mogao čuti moju rečenicu: „Moje vreme tek dolazi“, upravo misleći na knjigu i sajam. Ali to je bilo moje nesvesno pogrešno afirmisanje. Tek kada sam naučila puno toga o moći afirmacije, shvatila sam da je trebalo reći: „Moje vreme je sada“: Tek sa ovom afirmacijom se ubrzao moj rad. Znajte da je i naše vreme sada, i sada je pravi trenutak da imate ono o čemu maštate. I uradimo sve što nismo do sad da bismo mogli to imati. Kad to shvatimo, sve se pokreće. Tako da je sada pravi trenutak da budem na sajmu. Osmehujem se tome, jer je i to moja kreacija.

NA PUTU DO SOPSTVENE SPOZNAJE I PREOBRAŽAJA, VODILA SI SE IDEJOM I FILOZOFIJOM LUJZE HEJ. ONA KAO VEČITA INSPIRACIJA I MOTIVACIJA? DA LI SI SA NJOM OTKRILA SVOJU MISIJU? Sopstvenom spoznajom sam počela pre nego što sam znala za filozofiju Lujze Hej. Rasla sam kroz druge autore, a njene metode su samo ubrzale moj napredak i omogućile da verujem više sebi, da shvatim da sama sebe ograničavam, i da naučim kako konkretno da dozvolim sebi sebe. Zanimljivo je da kada sam se upoznala sa njenim pristupom životu imala sam isto godina koliko i ona kada je plasirala svoju filozofiju. Saznanje da nikad nije kasno za naše snove i rad me je samo ubrzao u uverenju da mogu to što želim, i da imam moć nad sobom da prestanem da se kritikujem i sabotiram, da sebe oslobodim osećanja „da nisam dovoljno dobra“, već da svoje vrednosti postavim na svoje mesto. U sebi.

KAKO PRATITI TRAG SVOJE RADOSTI?

možete biti bolji. Naučiti umiriti misli meditacijom, vizuelizacijom i afirmisati svoje vrednosti instalirajući Ljubav unutar sebe. Sve to izgleda poznato kada se čita, ali je potrebno to primeniti, ne odustajati na prvoj krivini, ne odugovlačiti svoje odluke, imati snage shvatiti da nemate nikog drugog osim sebe. Da ne čekate da drugi nešto urade za vas. Preuzeti život u svoje ruke. I naći pravog učitelja koga ćete slediti i koji će verovati u vas kada ni sami ne verujete.

KADA SE OSVRNEŠ U PROŠLOST - KAKVU DRAGANU VIDIŠ, KADA POGLEDAŠ U SADAŠNJOST - KO TI SE U OGLEDALU SMEŠI, KADA SE VIZUALIZUJEŠ U BUDUĆNOST - KAKVA TE DRAGANA ČEKA? Hvala za ovo fantastično pitanje. Kada se osvrnem u svoje detinjstvo, vidim Draganu širokog osmeha, rašrenih ručica, spremnih da zagrle život. Kasnije, zbog svojih pogrešnih reakcija na spoljašnja događanja, ta Dragana strahuje, brine i zaboravlja da je kreator svog života. Bila sam poseban talenat za izmišljanje briga. Činila sam dobro za svakoga i shvatila da nije dobro da ne činim ništa za sebe. Zato sam menjala svoju sumnjičavost u veru, zabrinutost u nadu, nesigurnost u samopoštovanje, svoj strah u hrabrost, a oklevanje u posvećenost i predanost. Svakoga dana se zahvaljujem i opraštam. Danas sebe vidim satkanu od ljubavi, mudrosti i radosti. Lujzina vežba sa ogledalom je planetarno poznata i moćan je alat da naučimo da prihvatimo sebe i umemo da otvoreno i iskreno kažemo sebi „Volim te i prihvatam“. U budućnosti vidim Draganu zahvalnu što je imala hrabrosti i vere da ostvari svoje snove, koja ima ljubavi za sebe i druge i koja gledajući svoju najbolju verziju sebe u ogledalu može da kaže „Hvala ti“.

Poznavati sebe. Prihvatiti i voleti sebe. Imati svest o svojim osećanjima. Prepoznati svoje misli, i ako nisu pozitivne, podržavajuće i nežne, menjati ih.

Odustati od svega što nije Ljubav. Kreirati osećanja koja su nam korisna, od kojih se osećamo bolje, sigurno i bezbedno. Svaki strah nas blokira i zaustavlja. Svaka kritika vrati nas nekoliko koraka unazad i odvoji od radosti i mira u nama. Preuzeti odgovornost za svoj život. Imati hrabrost da se suočite sa svim rizicima dok kreirate novu sebe.

Da radite na sebi tako da prepoznajete u čemu

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

102

PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #20, OKTOBAR 2016.

103

Refresh

YOUR yoga

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

104

OTVORITI SE ZA PROMENE Promene se obično mogu videti tek iz retrospektive, dok se dešavaju, nismo ih potpuno svesni. Nadovezuju se jedna na drugu, pa sam naučila da pažljivo biram svoje naredne korake, jer svaka karika direktno utiče na ostatak lanca života.

Spremala sam ispite na fakultetu, kada sam počela da osećam intenzivne bolove u leđima, ramenom i vratnom delu. Moje telo je vapilo za fizičkom aktivnošću, često zanemarivanim aspektom mog studentskog života, usled nedostatka vremena, zahtevnih obaveza na fakultetu i drugih izgovora. Bol je bio opomena, a ja sam znala da ga ne želim kao saputnika u svojim dvadesetim. A ni kasnije, ako ćemo iskreno.

PIŠE: IVANA RILI, TRENER JOGE I UČITELJ MEDITACIJE

Učlanila sam se u najbliži fitnes klub, koji je, pored ostalih programa, nudio i časove joge.

Ali mi je trebalo nekoliko meseci da odem na jogu. Za razliku od ostalih programa na kojima sam imala bar neku ideju šta da očekujem, joga mi je bila nedokučiva. Pa ipak sam, posle nekoliko meseci odugovlačenja, ponela sve svoje predrasude na prvi čas joge, i uz kolutanje očima u očekivanju dosadnih sat vremena, zauzela svoje mesto u sali.

Od onih sam koji stoje u prvom redu do instruktora, dosledno prate uputstva i ne zakidaju na broju ponavljanja. Tako je bilo i ovog puta - i morala sam ubrzo da priznam – ovo vežbanje nije ni malo naivno! To mi se dopalo, a pored toga, osećala sam da se dešava nešto drugačije. U meni se odvijalo nešto novo, mada nisam mogla da lociram ni gde, ni šta tačno. Osmeh je počeo da mi obasjava lice i do kraja časa sedela sam mirno i zadovoljno na svojoj podlošci, dok su ostali vežbači napuštali salu. Po prvi put sam upijala blagodeti joge, osećajući lepotu trenutka.

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

105

PHOTO: PIXABAY.COM

Unutrašnji glas govorio mi je da sam našla ono što sam tražila.

Osećala sam da je ovo jedno veliko polje i želela sam da zaplivam njime što pre. Tako je počelo moje učenje – lutala sam, otkrivajući različite učitelje i različite stilove joge, usmeravana uvek unutrašnjim tihim vodičem. Kada sam bila sigurna da nisam na pravom mestu, lako sam odlazila dalje. (Volela bih da je to bilo tako lako i u svim ostalim oblastima mog života.) Shvatila sam da lutanja nisu skretanja s puta, ona jesu put. Pomažu nam da učimo, otkrivamo ko smo i menjamo se.

Tako rastemo. Linearnost nema tu draž.

Tako sam i ja, vremenom, došla na mesto koje diše tempom otkucaja mog srca. Te trenutke prepoznajemo bez greške – kada osećaš da si kod kuće. Od tada su sve promene postale samo intenzivnije. Počela sam da vežbam skoro svakoga dana i polako uviđala koliko sam

malo poznavala svoje telo. Joga me je podsticala da gledam i delove sebe koje sam zanemarivala ili nisam volela. Ljubav dolazi sa spoznajom da lepote ima u svakoj pori – ako joj posvetimo dovoljno pažnje da to uvidimo.

Vremenom se, uz redovnu praksu, povećavala moja snaga i fleksibilnost, a ja sam učila da slušam svoje telo i iznutra; da ga, po prvi put, pratim, poštujem i volim. To je, dalje, vodilo i promenama u mojoj ishrani – jasnije sam osećala šta mi prija, a šta ne, šta mi je potrebno, a šta mi ne čini dobro. Redovni obroci postali su prioritet. Osećala sam se snažno i to je počelo da se odražava na moje stavove, izbore i odnose sa ljudima. Moje slobodno vreme postalo je rezervisano samo za one ljude čije me društvo napaja pozitivnom energijom. Prestala sam da čitam dnevnu štampu i da rasipam misli na crnu hroniku. Najbolje od svega: postala sam zdrava! Potpu-

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

106

PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

107

no zdrava! Moja krvna slika se poboljšala i imunitet ojačao. Nikada ranije mi se nije desilo da četiri godine nemam ni kijavicu! To je bila konačna potvrda da sam na pravom putu, u mogućnosti da živim život iz svojih snova.

Već neko vreme u meni je tinjala želja da postanem učitelj joge. Kada sam postala svesna svih dobrih strana koje mi je vežbanje joge podarilo, moja želja postala je ojačana novim porivom: da i drugima pomognem da se osećaju ovako dobro, da ih usmerim kako bi i oni otkrili i zavoleli svoje istinsko biće. Duboko verujem da je to iskonska čežnja svakog čoveka.

Svoj prvi čas joge održala sam tek pošto sam dobila diplomu trenera joge i učitelja meditacije. Kada se taj moj prvi čas završio, ostala sam u suzama: Znači, ovako izgleda raditi ono što voliš i uživati u onome u čemu radiš. Po prvi put u životu došla mi je ova spoznaja! Blagoslovena ovim divnim saznanjem, zapatio mi se u srcu gusti osećaj svrhe u ovom svetu. Prepoznala sam svoj put.

Sigurna sam da je niz promena dovelo do ove spoznaje. Učenje se uvek nastavlja, rad na sebi je celoživotni posao. Čak i sa jasnom vizijom svog puta, izazovi i iskušenja su deo svakodnevnice. Tada treba zatvoriti oči i prepustiti vođstvo onom tihom, a moćnom glasu iz dubine nas – on zna najbolje.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

108

PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

109

Refresh

YOUR life

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

110

N

OVI ŽIVOT I PREOBRAŽAJ

PIŠE: ANIMA MUNDI FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Ljubo Dragišić je rođen u Boru, živi i radi u Budvi. Vratio se korenima odakle su mu preci.

Sa 17 godina je počeo da roni. Ceo život je crtao kosmičke brodove

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

i uživao u razmišljanjima o svemiru nepreglednom. Kosmos upoređuje sa morskim dubinama, jer su i jedan i drugi neistraženi i nepregledni. Oseća

111

da pripada moru i ronjenju. Tamo se odmora i u svojoj sredini je.

Ronio je u Indijskom okeanu, moreuzu između Irana.... Jadranskom i Mediteranskom moru, Atlanskom okeanu... Razlike u morima i oke-

Voli da je ispode vode. To mu je isto kao da je u kosmosu. Pravi paralelu između Kosmosa i Mora. Mada smatra da je sve što iznad vode i u vodi. Ima riba koje žive u ravnici, barbuni, i nisu tako kvalitetne ribe, a one ribe koje žive u stenama su grabljivice i borbene. Ista je razlika kao i kod ljudi.

Sa 35 godina je doživeo kliničku smrt. Imao je saobraćajnu nesreću u kojoj mu se staklo od šoferšajbne urezalo u čelo. Bio je na operaciji u Užicu koja je trajala 4 sata, ali s obzirom na to da mu svo staklo nije bilo izvađeno, morao je opet da se uspava, i to epiduralno, da bi se operisao. Prilikom drugog uspavljivanja, doživljava kliničku smrt. I slike su počele da se ređaju.

Video je kako ga babica sa naočarima vadi iz majčine utrobe, svoj prvi odlazak u školu i oca kako mu poklanja maloga zeca, i samo tada ga je zvao „Tico moja“, sve najbitnije životne događaje je video u par sekundi kliničke smrti.

U jednom momentu se našao ispred tunela i trebalo je da zakorači u njega, ali tada je iz drugog sveta čuo „Ljubo, budi se, budi.“ Imao je mogućnost da uđe u tunel ili da se probudi i, sva sreća, probudio se i vratio. I oživeo. Nakon oporavka je doživeo preobražaj. „Postao sam hipersenzitivan, osećam vrlo lako tuđe energije i šta ko hoće od mene. Negativnih energija se klonim i dan-danas vrlo lako, jer ih prepoznajem. Zavoleo sam prirodu iznad svega. Ona je deo mene i ja sam njen deo. Priroda isto oseća što i mi. Nakon kliničke smrti više ne oseća bol, posebno onaj fizički. Kada se posečem i curi mi krv, ja vidim samo tu posekotinu, ništa ne osećam. Duhovni preobražaj je takođe snažno bio u meni. Verujem da postoji neka sila koja sve uređuje i vodi. Kada treba nešto da se dogodi ili da se razboli, ja se uznemirim i počnem da razmišljam o tome“

anima su ogromne. Crveno i Jadransko more izdvaja kao najlepše za ronjenje.

Profesionalni je ronilac. Ima 45 godina ronilačkog staža, tj. oko 28.000 sati zabeleženih pod vodom. A ima i ogroman broj sati koje roni privatno.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

112

PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

113

Refresh

YOUR knowledge

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

114

PREOBRAŽAJ OD LJUDSKOG BIĆA KA ISTINSKOM LJUDSKOM BIĆU Sve dok se u nama krije i tračak tamnih misli usmerenih prema drugom živom biću, mi nećemo biti propušteni u suptilne dimenzije gde ne postoje fenomeni kao što su mržnja, ljubomora i superiornost. Koja je to naša osobina koja je najbolji alat da se iz stvorenja koja sve više zapadaju u okršaje i haotične odnose pretvorimo u svetlosna bića koja su u stanju da razumeju titraje svega stvorenog kao delić sebe, kao delić Jednog?

AUTORI: BILJANA VLATKOVIĆ, ZORICA JOVANOVIĆ IGANJATOV, DRAGAN IGNJATOV I KATARINA POPOVIĆ ĆITILOVIĆ Naš plavi mali svet je definitivno dogurao do sopstvene crvene linije. Došao je trenutak da se probude oči zatvorene hiljadama godina. Ljudska vrsta kao najzrelije dete planete konačno se upoznaje sa sobom, pokušavajući da razume zakonitosti koje su nas učinile takvim kakvi jesmo.

Svi mi na neki način osećamo da se nešto veliko dešava i rešava u sudbini naše vrste, i svako od nas to podnosi i realizuje svakog dana svog života, u svom pulsiranju između nesvesnog i svesnog.

Kako bismo mogli da jedni drugima pomognemo u otvaranju očiju i esencija, a sve ka ostvarenju našeg zajedničkog finalnog evolutivnog cilja – prihvatanju jedni drugih bez diskriminacija i tako postanemo istinska ljudska bića?

Karakteristika energije koja se zove Čovek je upravo ta moć da učimo i transformišemo se.

Metamorfoza je sila koja nas je vodila kroz različite forme postojanja: od zemlje, kamena, trave, insekta, životinje, sve do ljudskog bića.

Upravo bi nas ova spoznaja o transformaciji naših formi bivanja na ovoj planeti i mogla dovesti do razumevanja uzvišenosti i napora potrebnog da se postane biće najvećeg potencijala do sada.

Najsvežija kosmička asistencija stigla nam je u 20. veku u formi čudesne ljubičaste knjige pod imenom Knjiga Znanja. Nekoliko desetina hiljada ljudi širom sveta na 15 jezika već radi i živi sa ovom novom Knjigom, u raznovrsnim programima i mogućnostima druženja. Uz nju, između ostalog, imamo priliku da iznova dosegnemo tu čistu misao o sveprisutnoj pomoći Kosmosa, jer zaista su na našu planetu svetionici uvek slati sa istog izvora u vidu posebnih knjiga i posebnih ljudi, noseći u sebi deliće istine...

Iako je za mnoge ljude ova činjenica o konstantnoj evolutivnoj saradnji sa Kosmosom horizont koji ne mogu još uvek da dosegnu, sa druge strane

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

115 PHOTO: PIXABAY.COM

znamo mnoge primere dobrog, saosećajnog, svesnog i zrelog delovanja ljudskih bića koji prevazilaze i transformišu zemaljsku (ego) svest, rade za dobrobit drugoga i celine, otvaraju se za drugačije ponašanje i život koji im onda otkriva potpuno nepoznate vidike.

Bez buđenja, okidača za svesno pridruživanje beskrajnoj metamorfozi svemira, u nama se neće nikada pojaviti nova logika koja će umeti da pronađe uzročno-posledične veze u svemu što nas okružuje i čega smo neodvojiv delić.

Knjiga Znanja je vodič za čovečanstvo koja okuplja univerzum i našu planetu u totalnost humane svesti. Pisana je posebnom svetlost foton ciklon tehnikom koju ne poznaje savremena nauka. Diktiranje knjige započelo je 1.11.1981. u Turskoj nad kojom je aktivan Alfa kanal-direktni kanal Univerzuma/ Gospoda. Knjiga Znanja je kompletirana za 12 godina i sadrži 55 svezaka i 7 dodataka / www.knjigaznanja.co.rs/

kroz religijske/individualne programe, trebalo bi da postigne spoznaju o jednome (BoguUnivezumu-Jednoti ili kako god to nazvali) i tako postane spremno za prijem naprednijih, tzv. beta energija - energija znanja, koje će ga odvesti do nivoa univerzumskog jedinstva.

Na ovaj način, ljudsko biće doseže svoj finalni evolutivni nivo i postaje istinsko ljudsko biće.

U ovom procesu, dosezanje jedinstva nije mentalno ili jedna od mogućnosti, već jedina moguća naredna evolucijska stepenica za celo čovečanstvo. Knjiga Znanja nam je i poslata da dodatno pojasni ove procese i pomogne da se ove beta energije pravilno privuku i akumuliraju.

Upravo rad sa pomenutom Knjigom čini da najadekvatnije, shodno soptvenom nivou svesti, privučemo te nove energije i da ih, poput solarnih baterija, emitujemo ljudima sa kojima se susrećemo i tako menjamo energetski okvir u kome svi zajedno živimo i napredujemo.

Ovo je sadašnjost i budućnost u kojoj ćemo živeti.

Kako ovo čini da evoluiramo, otključamo sebe, menjamo se?

Kao i uvek, bića prelaze na naredni evolucijski stepenik tek kada dosegnu svest te sledeće životne forme. To dosezanje se odvija tako što se ćelije prvo natapaju i privikavaju na energije iz te naprednije dimenzije, zasićuju telo njima što forsira širenje kapaciteta spoznaje. Ljudsko biće nakon napajanja tzv. alfa energijama (ljubavi) E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

116

PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #20, OKTOBAR 2016.

117

Refresh

your IDEA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

118

OD LARVE Put sopstvene metamorfoze, promene unutrašnjeg čoveka, najteži je zadatak stavljen pred svakoga od nas. To je pitanje koje nam u isto vreme nameće strah od nepredvidive bitke i radost nade pred oslobođenjem okova starog čoveka. Čini se često da naše lično nezadovljstvo, strahove ili problem, prouzrokuju spoljašnji faktori, ljudi koji nas okružuju, kontekst u kome živimo, okolnosti koje su nam nametnute. Nije redak slučaj da se osećamo nemoćnim zbog toga i nesposobnim da se izvučemo iz problematične situacije, te padamo u stanje očajanja. Prvi korak ka shvatanju nužnosti promene našeg unutrašnjeg čoveka jeste prihvatanje odgovornosti za sebe.

Isključivo smo sami odgovorni za sebe i za to u kom pravcu ćemo se graditi ili degradirati. Neko bi postavio pitanje: “ Šta to nije u redu sa mnom i zbog čega ja moram da se menjam, a ne drugi ljudi i okolnosti?” Da bismo bili sposobni da promenimo okolnosti koje nas pritiskaju i ljude koji nas okružuju, nužno je prvo da promenimo sebe. Menjanje sebe iznutra, ili u pravoslavnoj teološkoj terminologiji “preumljenje”, zahteva na prvom mestu sagledavanje sebe u realnosti.

PIŠE: MIRJANA GLUŠAC FOTO: IZ PRIVATNE ARHIVE

Potraga za ličnom srećom počinje menjanjem sebe, a ne menjanjem okolnosti. Tek uvidom u ograničenja koja sami sebi, često nepotrebno, namećemo i oslobađanjem od tereta koji je često rezultat sopstvenih predrasuda, otvaramo sopstvene vidike i neslućene mogućnosti u ovom životu, na ovoj planeti. Tada se perspektiva čini drugačijom i mnogo svetlijom. Međutim, za ličnu sreću je potrebno delati. Čekajući gotova rešenja, čovek životari u sopstvenoj čauri koja vremenom postaje sve tvrđa, sve dok mu konačno ne postane udobno u svom nedelanju i dok mu ne umre svaki san. Naravno, za svaku umiruću želju ili neostvaren san, obično krivimo druge. Ono što svako od nas može da uradi jeste prihvatanje sebe u realnom svetlu, sagledavanje svojih ograničavajućih nedostataka, ali i talenata koje nam je dao Bog i koje smo dužni da umnožimo.

Moramo biti spremni da se menjamo kako bismo se vremenom preobrazili u leptira koji je spreman da poleti. Menjanje sebe je mukotrpan posao sa mnogo uspona i padova. Ali bez tog truda, rezultata ne može ni biti. Lična sreća nije nešto što se nekome daje, a nekome ne daje. Ona se nalazi u nama i naš zadatak je da je pronađemo, kreirajući je kroz BROJ #20, OKTOBAR 2016.

119

DO LEPTIRA sopstvene napore. U tom smislu, lična promena i preduzimanje konkretnih akcija kako bismo preobrazili svakodnevicu jeste nužnost i naša obaveza. Lepota života nam se otkriva ukoliko u svakoj situaciji vidimo novi izazov da se prilagođavamo, menjamo i razvijamo. Jednom rečju, da se usavršavamo. Gospod Hristos nas u svojoj čuvenoj Besedi na gori poziva: “Budite savršeni kao sto je savršen Otac vaš na nebesima”. Ljudima je nemoguće postići savršenstvo, ali samo htenje i želja za sopstvenim usavršavanjem čini nas mnogo zadovoljnijim i blagoslovenim ljudima.

Upravo kroz tu inicijativu da poboljšamo prvo sebe, a potom i svet koji nas okružuje, mi dajemo vrednost svom postojanju. Tada stvari počinju da se odvijaju u našu korist, jer one su tu oko nas, u ovom prelepom svetu punom najrazličitijih mogućnosti. U tom smislu, život treba da nas raduje, napori da se ostvarimo kroz nebrojene mogućnosti treba da nas čine srećnim. Ostaje nam da korigujemo sebe svakodnevno, da ovladavamo novim veštinama, primamo nova znanja kako bismo proširili sopstvene vidike.

Metamorfoza je sastavni deo svakog bića i postojanja. Ona je imanentna svetu koji se i sam nalazi na putu neprestanog preobražaja. Ono što nas vodi i određuje naše unutrašnje biće, odrediće i čoveka u koga ćemo se peobraziti. Činjenica je da sve trpi promene, pa i mi. Da li ćemo se upodobljavati savršenom Bogu i ispuniti svakodnevicu zdravim trudom i radošću, ili ćemo se degradirati, zavisi isključivo od našeg opredeljenja. Opredeljenjem za lažne idole ovoga sveta, mi opet sebe vežemo za prolaznost i tada je naša sreća i radost življenja privremena i u svojoj suštini neistinita, te svene kao cvet kome prođe vreme. Upodobljavanjem prolaznosti, lažnim bogovima ili idolima ovoga sveta, ličnostima koje su popularizovane bez čvrstih temelja znanja i vrednosti, mi se saobražavamo njima, te zajedno sa njima vremenom i bledimo. Ne bledimo samo mi, bledi i savršeni lik Božji u nama, jer smo pozvani da se usavršavamo u meru rasta visine Hristove i to ovakvi kakvi jesmo. Zamka je u stavu da moramo da napustimo sebe i postanemo neko drugi, neko lažan, kopija nekoga ko nam se dopada. To je sunovrat naše ličnosti i stanje koje nas vodi u lično nezadovoljstvo i depresiju, pogotovo ukoliko nismo moćni da dosegnemo to što

PHOTO: PIXABAY.COM

smo poželeli. Zašto izabrati okvire, ako možemo da rastemo neograničeno? Zašto birati zatvor umesto slobode? Konačno, zašto izabrati prazninu umesto ljubavi? Istinske, duboke, koja daje smisao našem življenju. Upravo ugrađujući svoju ljubav u trud oko sebe i bližnjih, a onda i u sve što nas okružuje, ostavljamo lični pečat, sopstveni trag u ovom postojanju, što je neprocenjivo i bezvremeno. Pozvani smo da rastemo u svojoj jedinstvenosti i neponovljivosti, baš takvi kakve nas je Bog stvorio, i po rečima Svetog Vladike Nikolaja, sve što tkamo da vezujemo koncima za Nebo.

Ne preobražavati sebe u lažne idole današnjice, već se saobražavati savršenom Bogu. Tek tada možemo razviti najlepša krila leptira i leteti slobodno.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

120

PHOTO: ANIMA MUNDI BROJ #20, OKTOBAR 2016.

121

Refresh

your attitude

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

122

OLUJA U DUŠI Razmišljanje na ovu temu, u prvi mah, izazvalo je u meni smeh i strah. To govori o tome koliko sve ozbiljno shvatam, a kao šegačim se. Promena.

Transformacija. Tranzicija. Oluja. U duši. U telu.

Nimalo naivna stvar. Dešava se i meni, kao što sam sigurna i mnogim drugim zbunjenim i uplašenim, tananim dušama oko mene.

Rastajanje sa ukorenjenim starim sopstvom, veštački stvorenim po modelu preuzimanja i kopiranja ustaljenih i opšteprihvaćenih obrazaca ponašanja i razmišljanja iz porodice, okruženja, medija (uopšte kolektivne svesti sa Balkana), koje su u tom jakom trojstu velikom kao Rusija izvršile veliki uticaj na „moje malo Ja“ nije nimalo lagan čin. Naprotiv. Otpozdrav i odbacivanje nekadašnje sebe ili onoga što sam mislila da jesam, sastoji se od dosta činova, raznolikih, bolnih, ali u isto vreme čudesnih.

PIŠE: MILICA PANTOVIĆ

Čudesno je kad čovek shvati da je robovao pozajmljenim predrasudama, komlikovao sebi život stalnim pretpostavkama i očekivanjima od drugih, tek dodatno ga sebi otežavao ukradenim osudama koje je implementirao u svoju srž. I onda je nekim čudom shvatio. Da ništa nije onako kako izgleda. Da isključivost blokira i koči rast i razvoj samosvesti. Da je sve to tuđe, a ne njegovo. Da je krao, pozajmljivao. Da život ne treba uvek toliko ozbiljno shvatati, kamoli lično.

Da se ne radi uvek o nama. Da nismo mi uvek i u svemu bitni.

Moja malenkost nesvesno je odvajkada implementirala u sebe sve to nečije i tuđe, ništa BROJ #20, OKTOBAR 2016.

123

svoje. Čak sam tvrdoglavo i prkosno tvrdila kako je sve to baš moje - moji principi i stavovi, moja razmišljanja, moje odluke, moj život. Dugo sam negovala sopstveno slepilo, ne shvatajući naravno šta činim. Dozvolila sam da me satera u ćorsokak. Preplavilo me je u potpunosti i kada više nisam imala kud, desilo se to nešto. Poziv na buđenje, početak vraćanja vida. Nastupila je opšta konfuzija u duši i telu, terajući „novu ja u nastanku“ da kapitulira i prizna ipak prevlast one „nekadašnje pozajmljene ja“, koja je nastupala sa pozicije veštački spravljene sile i moći. Po principu, zavadi, pa vladaj. Staro izrnđalo sopstvo kao da je poručivalo: „Ostani onakva kakva jesi. Kakvu smo te navikli. Šta ti fali u staroj koži, do sada se nisi bunila. Kakve su to priče da ti nisi ti. O čemu ti uopšte, veliko dete, pričaš, znaš li? Urazumi se. “ Zamalo da me „stara ja“ zbuni. Zamalo da se predam i „urazumim“. Međutim...

Umesto kapitulacije, nerazumno dete u meni, „novo malo ja“, počelo je da pruža jak oružani otpor, ne shvatajući tačno kakve će posledice to da izazove. Da se smejulji i sve manje pribojava. Jer sada zna da skoro ništa ne zna. I da je to skroz u redu. Ali i da je došlo vreme da polako doznaje, da se samootkriva. I da se pokoriti neće. Hrabrost je nadvladala zbunjenost. Čudesno, zar ne?

To malo pobedonosno čudo bacilo me je u potragu za autentičnošću svog bića. Preobražaj je počeo da se dešava intenzivno i nezaustavljivo, bojeći moju svakodnevnicu poslednjih godinu

dana najrazličitijim bojama, cepajući iz dana u dan po jedno platno na štafelaju zivota, ne dajući mi mira. Terajući me da istražujem dalje i da se suočavam sve više. Nisam slikar, ali osećam kao da u svojim rukama držim paletu, dok po slikarskom platnu nesnađeno i nestrpljivo mlataram kojekakvim izmešanim akrilnim bojama. Nemajući pojma šta će na kraju od svog tog haosa da ispadne. Želim da verujem neka moja kreacija, samo mojih ruku delo - kreativna ja, smislenija, na nov način radosna i ispunjena. Češće neozbiljna, jer mislim da je i sam život takav, pa da ga tako treba i shvatiti -neozbiljno. Koliko toliko odzbunjena - malo zbunjenosti da zadržim –ž ivot je tako zanimljiviji. Više ljubavna nego pre - prema sebi samoj i svetu oko sebe.

Metamorfoza kroz koju prolazim isprepletena je raznim osećanjima - sitnom radošću kad napravim korak kojim se približavam istinski sebi, zbunjenošću i prekorom koji me muči kada shvatim da se vraćam unazad, daleko od sebe. A onda se opet nasmejem –j er znam da sam krenula, da sam shvatila da je vreme da se zadremana probudim iz sna i trgnem - počnem da spoznajem lepotu od sebe i sveta oko sebe. Obujem nove cipele, udobnije, spremna za nove pohode.

Krenuvši u pohod, shvatila sam da je na tom putu sve moguće, a prepreke podrazumevajuće, čak potrebne. Da posle svake savladane prepreke, osetim spokoj, sve dok se ne pojavi nova, da opet ubaci sada već poznati nemir. I tako stalno. Korak

PHOTO: ANIMA MUNDI

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

124 PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #20, OKTOBAR 2016.

125

napred, korak nazad, ali više napred, nego nazad.

Junački nepokolebljivo ne odustajem. Privremeno se i oslobodim straha – tako što mu se zahvalim što me je setio da je vreme da pođem i da će uvek biti tu kad zatreba da me opet seti, kada se desi da zaboravim. Ne znam koliko će ovo putovanje traganja za dušom da traje, možda i čitav život.

Postoje ljudi koji se ceo život traže i pronalaze, možda sam ja jedna od njih. I to je skroz u redu. Čari na ovom putešestviju već sada ima dosta.

Uhvatim sebe da sam dosta puta prosto opijena nekim novim iskustvom kojem sam dopustila da se desi. Kada životu kažem - DA. Krajnja destinacija je svakako da možda, nekad, stignem do prave ogoljene JA. Slobodne, gole, radosne.

Usklađene JA. Jaoj, fantastično zvuči. Na samu pomisao, osećam se jako dobro.

I tako, krenuvši u avanturu života, dopustivši sebi preobražaj, spontano sam se oslobodila predrasuda i raznoraznih pretpostavki. Velikim delom i očekivanja. Shvatila sam kolika sam konzerva bila, a što je još gore, u tadašnjoj koži i neznanju sam se dičila svojom „širinom i znanjem“. Niđe veze - što bi Crnogorci rekli. Evo, opet se smejem.

Razlika između ove dve Milice je ogromna. Više mi se sviđa ova nova - u stanju metamorfoze.

Otvorenija je. Šira. Znatiželjnija. Spremna zaista da čuje i sasluša, pa tek onda izusti šta misli. Oči su joj na trenutke iskričavije nego ikada pre. Za nju ništa nije tabu. Počela je da čika život. Kada joj neko nešto novo ponudi/predloži - ili odmah kaže da, ili ako se koleba, zastane, pa razmisli (nekada je na prvu odgovarala sa ne, objašnjavajući to svoje ne sa uvek nekakvim ALI). Oslobodila se zakržljalih, opšteprihvaćenih stavova i uverenja koja je nesvesno decenijama prikupljala od drugih. E, sada je došlo vreme da pobedi sopstvene oluje i da se sebi vrati. Da vrati dete u sebi, da se seti ko je. Zato je jako srećna. Jer to sada zna, sasvim sigurno.

Ne znam kako sam o sebi počela da pišem u trećem licu, vratiću se sada u prvo. To je zato što sam se zbunila između dve Milice. Između stare kopije i novog originala. Sigurna sam da je svako od nas, pa tako i ja, u svojoj suštini original. Samo se neko svojim originalom bavi, neko ne. Najteže je krenuti. Kasnije se čovek okuraži.

tala ista, nepromenjena. Da volim da volim. Da me ljubav pokreće. Primećujem da je u poslednje vreme vidim na mestima i u stvarima na koje pre nisam toliko obraćala pažnju. U cveću na mojoj divljoj terasi. U beskućniku koji me je milujući pogledao. U svom pogledu koji sam mu toplo uzvratila.

Za bolji vid (uvid) sam svakako zahvalna svojoj metamorfozi. Da se ona nije desila, ja bih verovatno potpuno obnevidela pored dva zdrava oka.

Ovako, sa njom i uz nju, moj vid je postao transcendentalan, prevazilazi okvire.

Hvala joj i na podsećanju da treba da negujem svoje hobije i da ih nikad ne zanemarujem. Trebalo bi da se uvek vraćamo onim stvarima koje nas čine živima - za mene su to izvedbe raznoraznih predstava na pozorišnim daskama koje život znače. U stanju sam da predstavu koja me oduševi pogledam i po 4-5 puta.

Otkriću još jednu stvar na kojoj sam zahvalna.

Baš u začetku preobražaja duše koji me strefio, počela sam i da pišem. Kroz pisanje sam se emotivno ispraznila i ono podjednako bitno - shvatila koliko se ekstatično osećam dok to radim. Razotkrila sam vešto skrivenu kreativnost u sebi, tako što mi se prosto desila, sledeći promene u sebi, shvativši da je pisanje jedan njihov deo.

Ovako se odigrava moj preobražaj, moje bolno, a opet čudesno putovanje na koje sam krenula.

Ima nečeg u tom dvojstvu. Čini mi se da se baš na takvom putu duša istinski preispituje - bolno se rastaje sa prošlošću, nesigurno pozdravljajući radosnu sadašnjost, znatiželjno iščekujući čudesnu budućnost.

Preporučujem svima putovanje kroz metamorfozu. Svaki trzaj vredi, a lepota je, kao i uvek, u samom proputovanju i prevazilaženju prepreka dok se nova iskustva rađaju.

Sve što sam pokušala da opišem do sada, sigurno zvuči konfuzno i nekonkretno. Jer tako i jeste. Takav mi je period života naišao. Tako se osećam dok traje moj preobražaj. Iako se u meni i dalje prepliću dve Milice (stara, koja nije baš skroz iščezla, i nova, koja se još uvek nije udobno namestila tu gde treba da bude), sustina je osE-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

126

PHOTO: INSTAGRAM BROJ #20, OKTOBAR 2016.

127

Refresh

your orman

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

128

Inspiracija za jesen/zimu 2016/2017

BUDI KRALJICA JESENI Leto se bližilo kraju. Poželela sam da sedim i gledam u more.

PIŠE: MILENA NIKITOVIĆ & NOVE DRUGARICE FOTOGRAFIJE: INSTAGRAM

Sedeći tako razmišljala sam o dolazećoj sezoni i trendu koji će ona doneti i po čemu će biti zapamćena. Da li je to neki dugi džemper, čizma iznad kolena, rokerka, džins jakna, šorc ili debele vunene hulahopke uz belu košulju... Toliko je izbora.

Prelistavajući časopise uz miris mora i pregledavajući sajtove dok su mi galebovi nepozvani dolazili u posetu, shvatila sam da je inspiracija na ljubav ono što što ćemo svi nositi ove sezone.

Osamdesete se vraćaju. Renesansna žena puna sampouzdanja u plišu i antilopu, sigurno osvaja zimu 80-ih, kao i jesen/zimu 2016/17. Tako samosvesna, samostalna, radoznala i puta života ona osvaja u svojoj svilenoj bluzi koju slobodno i hrabro nosi na svom golom telu (3 prva dugmeta otkopčana).

Golo rame akcentuje ovogodišnju senzibilnost, nezaobilaznu ove sezone. Štikla su visoke, toalete raskošne ali kreatori ovogodišnje kolekcije smo ti i ja, uz malu pomoć nekog od ovih komada garderobe ili asesoara: Rokerka Povratak estetike 80-ih je vratio nam je voljenu rokerku, sada je šljokičava, ukrašena, sa neobičnim rajfešlusima ali jedna stvar je ostala ista – i dalje je kožn i crna.

Viđeno kod: Valentino, Balenciaga, Diesel Black Gold

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

129

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

130

Osamdesete se vraćaju.

Visoke čizme Čizme iznad kolena i visokim potpeticama će dominirati naredne zime...budite kraljice u njima...u svim bojama i dezenima, od čipke, animal printa do minimal verzija.

Viđeno kod: većine brendova, za svačiji džep od H&M do Fendi Hulahopke Neće biti više zime jer su čarape koje će se nositi biti ponovo vunene i od kašmira. Viđeno kod: Burberry Porsum, Prada, itd.

Tašne i odeća “ton sur ton“ Za jedan besprekorni izgled, tašna je od istog materijala kao i gornjak...jednobojne ili šarene. Chanel je ekspert u ovom trendu.

Viđeno kod: Chanel, Gucci, Calvin Klein Bela košulja Evergrin koji nikad ne izlazi iz mode. Može se

poneti u varijantama minimal, streč ili biznis.

Viđeno kod: Celine, Jil Sander, itd.

Impregnirani kaputi Materijali za kapute i jakne ove godine su presvučeni voskom i tako nam daju novu teksturu i drugačiji izgled. Nude nam se u raznim dezenima i krojevima (pretežno muškim).

Viđeno kod: Valentino, Proenza Schouler Acne Studios Naočare budućnosti Naočare kao da su izašle iz svemira i pune su personalitija. Okićene su, tanke i nežne, sa staklima ogledalima ili total black staklima.

Viđeno kod: Balenciaga, Rochas, Dior, Celine Džins jakna Omiljena džins jakna je i kratka i srednje dužine ali i dugačka. Teksas je svih mogućih boja, od svetlog do tamnog, sa amblemima, ukra-

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

131

sima...Imajte je u ormanu ove godine, kakva god da je!

Viđeno kod: Miu Miu, Gucci, Stella McCartney Cowgirl stil Nek se probudi kaubojka u vama jer divlji zapad je ponovo u modi. Vadite čuvane kaubojke iz plakara, sada je prilika da ih prošetate. Jašite i galopirajte, nosite rese, heklane detalje i kožne predmete.

Viđeno kod: Coach , Fay, itd.

Minđuše - različite i neuparene Nakit i asesoari su pobunjenički i rock inspirisani. Minđuše više ne nosimo u paru već se nose u rasparu za još efektniji izgled, biraju se mini i maxi, različitih dimezija i materijala.

Viđeno kod: Proenza Schouler, Loewe, Alexander Wang

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

132

PHOTO: ANIMA MUNDI BROJ #20, OKTOBAR 2016.

133

Refresh

your Å¡PAJZ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

134

JEDI, VOLI, PITAJ I ZAHVALI Radite na svim aspektima da izbalansirate svoj život, smanjite stres i emotivnu napetost, koje rešavate ishranom.

Kakve su vam Misli – takav vam je Život

PIŠE: VESNA MARGARETA, HOLISTIČKI TERAPEUT

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

135

PHOTO: PIXABAY.COM

Ako u hrani tražite ispunjenje, nadopunu onoga što vam nedostaje u životu na drugim poljima – emocije, finansije, usamljenost, odnosi – ostajete u začaranom krugu loših prehrambenih i životnih navika.

Fizička hrana tada nije neophodna. Ispunjava nas duhovna hrana.

Hrana, čvrsta, fizička, samo je još jedna od zavisnosti u nizu. Sada je samo pitanje koju hranu uzimamo i unosimo u svoj savršen sistem. Na kojoj Sredite svoj život, sređuje se i ishrana. Sredite frekvenciji ta hrana vibrira? Ono smo što jedemo! svoju ishranu, sređuje se i život. Sve to ide paralelno. Ako imate projekat na kome radite Hrana, čvrsta, fizička, često je zamena za ono što strasno, sa puno volje, elana, ljubavi, imate viziju nam u životu nedostaje, a što nas elementarno ishoda, imate uzbuđenje i jedva čekate ujutru održava u životu – stanje Radosti i Sreće. da ustanete da nastavite aktivnosti na svom Ponajmanje je fizička hrana ta koja nas održava u projektu - prizovite taj osećaj u sadašnji trenutak. životu. Na našem putu promene i transformacije, Da li se uopšte setite da treba da jedete, pa čak i jedan od načina da se očistimo, pa tako i dotaknemo to šta jedete vam tada nije mnogo važno. Često bolje svoju suštinu, jeste i putem fizičke hrane. Da na hranu potpuno zaboravite – ne treba vam, jer uredimo svoju ishranu, da bude čista, jednostavna, ste ispunjeni, „nahranjeni“ svojim nadahnućem, ali to samo po sebi nije cilj! Dostići sreću i ispunjenje, svojom inspiracijom, ljubavlju, čistom životnom stanje blaženstva, smirenosti i prihvatanja života i energijom! situacija, te rešavanje istih bez emotivnog naboja, stresa, sekiracije – to jeste cilj za ovaj ovozemaljski Iako tada „slabo“ jedete, ipak imate snage, jak život. To jeste prosvetljenje. Živeti Svestan Život u imunitet, ostajete zdravi... ne smeta vam ni kiša, Radosti! Go with the flow! Prepusti se toku Života! ni vetar, sve je potaman – jer se u tom trenutku duhovno i kreativno izražavate, realizujete, Iznad svega je naša Misao! Nevidiljiva, a tako ostvarujete. Setite se kada ste zaljubljeni - da moćna. Njome kreiramo svoj život. „Kakve su nam li vam i koliko treba hrana? Vrlo malo, jer ste misli, takav nam je život“, reče otac Tadej. Primenite ispunjeni, jer ste srećni. Posmatrajte decu kada to i na svoju ishranu. Upućujte svojoj hrani radosne su zabavljena svojom igrom. Jedva ih naterate da misli. Umirite svoj um i srce pre nego što počnete prekinu igru da bi jeli. Jer su nadahnuti onim što sa jelom. Primirite energiju. Povežite se energetski čine i onim što jesu. Nalaze se u stanju Radosti. i misaono sa svojom hranom i sa svojim telom. U

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

136

PHOTO: PIXABAY.COM

tradiciji to prepoznajemo kao: „Pomoli se pre jela.“ Razgovarajte sa svojim telom i organima. Pitajte ih šta žele da jedu, koja hrana nam je najveći doprinos za zdravlje i vitalnost? Kako bi bilo da obrišemo sva uverenja u vezi ishrane i da pristupimo sa pitanjem i poverenjem? Da pristupimo unutrašnjem osećaju i inteligenciji svog tela?!

Sve je pitanje našeg stava, mišljenja, uverenja. Sve od nas potiče. Manifestujemo ono što je unutar nas! I kreiramo svoju stvarnost. Pa i stvarnost u vezi ishrane, zdravlja, našeg spoljašnjeg izgleda.

Pojednostavite. Postavite Pitanje. Zahvalite se.

Dajete sebi vremena i prostora za promene Uvedi nove navike sa lakoćom, napravi sebi igru od toga. Sve što radimo obojeno je našim stavom i pristupom kako nešto radimo. Kako bi bilo da uzmemo svoj život i zdravlje u svoje ruke? Da sebi damo svu moć koju inače dajemo lekarima, nutricionistima i sličnim autoritetima?

Da odbacimo stav i mišljenje u vezi ishrane i da dopustimo da primimo ono što je zaista najbolje za nas? Da zaboravimo sve što navodno „znamo“ o ishrani iz knjiga, sa interneta, od naučnika i komšiluka? Da vidimo da ništa ne mora, da sve može, ali da li nam je sve na korist? Da uzmemo za sebe uvek i samo ono što nam jeste na korist i za

najveću dobrobit našeg bića i zdravlja.

Zapamtite – niste na dijeti, niste na posebnom režimu. Nema ništa posebno u vezi ovoga, a ipak, sve je posebno! Vi ste posebni. Ohrabrujem vas da jednostavno zakoračite. Bez odrednica kada i kako nešto treba da promenite u svojoj ishrani i načinu života. Bez definicije i cilja. Često, misleći na cilj, gubimo kontakt sa procesom. Proces je ono što je važno. Proces je ujedno i put koji vas vodi do optimalnog načina ishrane i života. Način ishrane nije sam po sebi cilj. To je put za nekoga od vas.

Radost i sreća nisu ciljevi – to je stanje. Biti u stanju Radosti je ono što vas dovodi do Balansa. Kako bi bilo da budete u pitanju, umesto u očekivanju?

Da stupite u ovaj proces bez očekivanja ishoda?

Možda ste u ovom trenutku, gojazni, umorni, bolesni, svega vam je dosta, a ja vam kažem budite bez fiksiranog cilja i prepustite se procesu.

Naravno, imajte na umu svoju nameru preporoda i ozdravljenja! Sve što treba jeste da iz dana u dan uvodite po jednu novu naviku, a da stare samo ignorišete – ne da se grčevito trudite da ih eliminišete. Otpustite sav pritisak koji imate u vezi toga da morate da postignete određene rezultate.

Opružite stisnutu šaku da bi u nju nešto moglo da uđe. Kako bi bilo da budete u stanju dopuštanja i primanja, umesto u stanju želje i potrebe? Dajte sebi prostora za promene. Zahvalite se sebi i svakoj

BROJ #20, OKTOBAR 2016.

137

PHOTO: PIXABAY.COM

promeni koja usledi u procesu. Negujte njih. Iako naizgled male promene, one su okidač za sve veće promene. Promene počinju da se odigravaju progresivno. I samo „odjednom“ desi se da shvatite da su u procesu, skoro i neprimetno, nestali celulit, ili artritis, ili umor... ili... Mogućnosti za promene su mnogo iznad naših očekivanja i ciljeva. Samo se prepustite procesu i uživajte u rezultatima iz dana u dan. Čuvajte i negujte svoje telo – ono je jedino mesto u kome ste prinuđeni da živite.

Odlomak iz knjige „Presna hrana za početnike“, autor Margareta Vesna Knjiga je doživela drugo izdanje za 10 meseci, i jedna od najprodavanijih u Leovoj ediciji „Za početnike“.

Knjiga daje smernice kako da razumete i optimizujete svoju ishranu, da biste došli do transformacije na zdravstvenom planu, a posledično i na duhovnom planu. Ohrabruje vas da ste se naučeni rodili, i da je svesnost o sebi ono što će učiniti razliku u vašoj ishrani. Naše stanje svesti nas vodi ka izvrsnom i optimalnom životu, pa tako i ka optimalnoj ishrani za dobro zdravlje i vitalnost.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

138

PHOTO: ANIMA MUNDI BROJ #20, OKTOBAR 2016.

139

Refresh

your horoskop

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

140

SARAJEVO GRAD ISTOKA I ZAPADA

PIŠE: SMILJANA GAVRANČIĆPROFESIONALNI ASTROLOG ISAR CAP

„Sarajevo je buran, ali prekrasan grad Istoka i Zapada“ je naslov članka o Bosni i Hercegovini u poznatom britanskom magazinu „Outdoor Enthusiast“ koji mi je nedavno privukao pažnju...

je mesto gde se susreću Istok i Zapad. To se najbolje može videti ako se osvrnete oko sebe i ugledate zgrade koje su izgrađene za vreme Osmanskog carstva, kao i zgrade izgrađene za vreme Austro-Ugarske vladavine“, navodi se u tekstu britanskog magazina. Naglašava se „Kada smo prvi put izašli na ulice Sarajeva, videli kako BiH ima jedinstvenu lepotu prirode koja smo mlade ljude, lepo obučene, i nemoguće je očuvana uprkos ratnim dešavanjima 1990je kazati ko je od njih Hrvat, Srbin ili Bošnjak. ih godina.

Sarajevo je baš kao jedan buran, ali prekrasan i inspirativan brak, koji kao takav traje već dva Ne čudi što je Sarajevo oduvek bilo mesto milenijuma”, piše ovaj magazin. Dodaje se da sudara raznih sila, uticaja i kultura. Sarajevo je Bosna i Hercegovina, a posebno njen glavni je grad u kome se sreću Istok i Zapad, Staro grad, kombinacija istočne i zapadne kulture i Novo, Tradicija i Moderno, različite a opet i dva životna pravca, dve strane sveta. „To prepletene religije i kulture. Ovo je grad pun BROJ #20, OKTOBAR 2016.

141

PHOTO: PIXABAY.COM

kontrasta i nelogičnosti koje I još nešto – Sarajevo ima su spojene u savršenom živom neverovatnu moć da vam da skladu, grad bogat kulturno- osećaj slobode, slobodnog istorijskim nasleđem, kao i disanja. Zovu ga i evropskim mnogi gradovi na Balkanu. Jerusalimom zbog toga Samo, primetićete odmah, sa što bogomolje svih vernika jednom razlikom – u njemu se, možete naći na bukvalno 100 i pored stradanja tokom više kvadratnih metara udaljenosti vekova i mnogih nesrećnih jedni od drugih – Vijećnica – okolnosti koje su ga zadesile, bezistani – Begova džamija zadržao i ostao vidljiv trag – katolička katedrala – Stara svake epohe, naroda, tradicije, sinagoga – Stara pravoslavna jezika, nošnje, hrane, i svi su crkva i Muzej ikona... se oni stopili u savršen spoj koji nećete tako često sresti.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Horoskop BiH Kada sam pogledala kartu Bosne i Hercegovine („The Book of World Horoscopes“, Nicholas Campion), prvo sam uočila da osa 4-10 ide preko 13º Device-13º Riba, što vrlo jasno upućuje na značaj Sjedinjenih Država po ovu zemlju, tj. SAD su velikim delom učestvovale u „krojenju“ današnje BiH. Naime, poznato je da je današnja BiH nastala kao rezultat Dejtonskog

142

sporazuma potpisanog 21.11.1995. godine, kao i da je sama osa 13º Device-13º Riba osa koja se vezuje za SAD (više o ovome možete čitati u mom članku SAD i osa 13º Device-13º Riba, na mom blogu www. astrologsmijanagavrancic.blogspot.com).

Razmišljala sam dalje... Pitala sam se koji bi to stepen unutar Zodijaka mogao biti bitan za ovu zemlju u kojoj se spajaju staro i novo... Zanimljivo da je midpoint (tačka srednjeg rastojanja) Saturna (staro) i Urana (novo) u karti ove zemlje na vrlo simboličnom stepenu, na 0º Vodolije! No, takođe, na 0º Vodolije se nalazi i midpoint Saturna (staro, prošlost) i Neptuna (budućnost), koji sobom nosi kako Sunce (vladari) sa 13º Riba, tako i Mesec (narod) sa 0º Riba. Neptun je konačno i vladar 10 - reputacija zemlje, pa otuda i slika ovakve reputacije u javnosti – zemlja gde se spajaju prošlost i budućnost...

(kraj prošlosti)... Konačno, i opis britanskog magazina „buran, ali prekrasan i inspirativan brak...“ mi se uklapao u simboliku 0º Vodolije.

Sa 29º Jarca (prošlost, staro) imamo prelaz ka 0º (novo, početak) Vodolije, ovo je vrlo specifično mesto u Zodijaku, jer se preko puta nalazi osa 29º Raka-0º Lava, mesto gde se dva svetala (Mesec i Sunce – simboli života) spajaju... Sa 29º Raka Univerzum nam poručuje – „promeniti uverenja“, jer je ovo mesto koje se zove „Treće Oko“ (Jupiter, šesta čakra)...

Svet tri puta čuo za Sarajevo

No, da se vratimo na trenutak kada je ceo svet prvi put čuo za Sarajevo. Inače, Sarajlije kažu da je svet čak tri puta čuo za Sarajavo.

Prvi put 28. juna 1914. godine kada je član organizacije Mlada Bosna, Gavrilo Princip, pucao na simbol Austro-Ugarske Monarhije, Pomislih da bi baš ovaj stepen mogao biti bitan prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Na za ovu zemlju, jer iza 0º Vodolije je 29º Jarca mestu atentata, tj. ulice, danas možete BROJ #20, OKTOBAR 2016.

143

posetiti Muzej Gavrila Principa i čuti zanimljive, pa i smešne priče i anegdote o ovom događaju, koji je bio povod za početak Prvog svetskog rata, nakon kog će nestati čitava carstva – Austrougarsko, Rusko, Osmanlijsko.

Ako sada i pogledamo sekundarne progresije Gavrila Principa za taj datum, nalazimo da mu se se sekundarni Mesec – narod (kreće se 1º za 1 mesec) baš tada pozicionirao na 0º Vodolije!

Drugi put je svet čuo za Sarajevo 08. februara 1984. godina kada je Sarajevo bilo domaćin Zimskih Olimpijskih igara sa simbolom čuvenog Vučka. To su bile prve i, za sada, jedine ZOI u jednoj komunističkoj zemlji. Zar se i ovo ne uklapa u prirodu 0º Vodolije?! Znak Vodolije je znak sedišta Urana (komunizam), a sam 0º jeste simbol početka, znači biti prvi u nečemu...

I treći put ceo svet je čuo za Sarajevo tokom nesrećnog građanskog rata 1992 – 1995. godine kada je goreo i jedan od simbola grada – Vjećnica...

Dejtonski sporazum Rat je okončan Dejtonskim sporazumom koji je postignut 21. novembra 1995. u američkoj saveznoj državi Ohajo (kao što sam gore u tekstu već pomenula). Zanimljiv je sekundarni vrh 8. polja (sukobi, ratovi) horoskopa BiH u tom trenutku. Nalazi se upravo na 0º Vodolije!

Jedan od ključih aktera u ovom sporazumu (kao predstavnik srpske strane) bio je tadašnji predsednik SRJ, Slobodan Milošević.

Njegov direktivni vrh 8. polja (sukobi, ratovi) se tada nalazio na 29º Jarca 58’ (21.11.1995.), a 14.12.1995. (kada je Dejtonski sporazum i potpisan u Parizu) došao je već na 0º Vodolije 02’...

se aktivirao upravo peti energetski centar koji vezujemo za grlenu, Merkur, čakru, te eto i prilike, i to baš u godini kada se obeležava stogodišnjica od sarajevskog atentata...

Konačno, i direktivna osa 1-7 (pomera se 1º za 1 godinu) horoskopa BiH 2014. godine je prelazila preko ose 0º Lava-0º Vodolije, što jasno upućuje na značaj 0º Vodolije po BiH, Sarajevo, kao glavni grad Federacije BiH i Republike Srpske.

21.12.2020.

Tradicionalno, Bosna se vezuje za znak Škorpiona, znak Uranove egzaltacije, dok se Hercegovina vezuje za znak Vodolije, znak gde su Saturn (staro, prošlost) i Uran (novo) u sedištu, dok je ovo ujedno i znak egzaltacije Neptuna (budućnost). Po svemu sudeći, bitan stepen za Sarajevo, glavni grad BiH, mogao bi biti upravo 0º Vodolije... Na 0º Vodolije 21.12.2020. imamo dugo očekivanu Veliku Konjunkciju Jupitera i Saturna, koja će označiti veliku promenu na kolektivnom nivou, jer je ova prva Velika Konjunkcija u Vazdušnom znaku i očekuje se veliki „mentalni skok“ čitavog čovečanstva. U isto vreme, Sjedinjene Države će dobiti novog predsednika, vrlo verovatno ženu, jer progresivni Mesec (žena) SAD će se naći upravo na 0 º Vodolije!

Sto godina od Prvog svetskog rata – 28. jun 2014.

Kako se stogodišnjica od Prvog svetskog rata navršavala upravo između petog i šestog Uran-Pluton kvadrata - nije li sve ovo poziv Univerzuma za vladare sa prostora BiH da se u tišini povežu sa Bogom u sebi, postanu bliski sa samim sobom, ljube sebe, oproste sebi, da promene viševekovna uverenja kako bi se i okolnosti, u vremenu ispred, promenile?! Petim Uran-Pluton kvadratem E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

144

NADA Ja sam naučila da se ne nadam. Možda zvuči kontraintuitivno, ali meni je podsticajno. Naučila sam to kada sam videla da nadu osećam najviše onda kada ne mogu ništa da učinim.

Kada posmatram nešto do čega mi je stalo, a nemam uticaj na ishod. Onda se nadam. Možda

PHOTO: ANIMA MUNDI BROJ #20, OKTOBAR 2016.

145

je to i dobro u malim dozama, a može da bude i zavodljivo. Ako sam uradila sve što sam mogla, onda mi nada i ne treba. Mogu da se nadam da će okolnosti biti povoljne, a mogu i da naučim da se prilagodim okolnostima. Pa da kažem da je uvek dobro ispalo, jer i jeste tako. A ako mislite da nije, ostaje jedino nada.

BILJANA STOJANOVIĆ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

VIDIMO SE U NOVEMBRU