RYL E-MAGAZINE, 87

SKULPTURE

UVODNIK

FOLLOW YOUR BLISS

Moje srce udara brže. Impuls mi ide preko svih dozvoljenih granica, krvotok se ubrzava, misao ne staje. Sjaj, svetlost, blagoslov. Vatra koja gori iznutra i oslikava se kroz oči, energiju bića. Kako su samo lepi ti naši bljeskovi. Tre ba videti gde će duša zasijati najviše. Da li ste spoznali svoje moći, svoju misiju, svoju sudbinu? Da li živite iskonsku sebe kroz rad, ljubav, bivstvovanje? Koliko je samo lepo da u 21. veku čovek ima najveću slobodu da bude svoj i kreacija svojih htenja, intuicije, snage i volje. Samo se zapitajte šta želite, čemu se nadate, gde hodite, gde vam um luta? Tu sigurno leži odgovor da je put onaj koji je u srcu. Strast će vas odati.

U mojim uvodnicima često spominjem reč strast, nekako je presudna u mom radu i stva ranju. Strast vas čini da ste uvek otvorenog uma, vidite više, osetite jače. Ona vas čini senzibilnijim i pokretljivijim. Ja volim posao koji radim. Ja volim ljude sa kojima sarađujem. Volim sve slučajne i namerne susrete, poglede, kafe. Ta razmena misli je jako uzbudljiva jer se ljudi spajaju kroz dobro, kreaciju, ono najbolje u sebi, kako bi svoje ideje i znanja kroz pisanje podelili sa drugima.

Shvatila sam da je moja svetlost i moja misija u radu sa ljudima. Da su mi ljudi darovani, moji, lepi, pametni, od akcije, sa velikim znanjem, empatijom, vizijom. Majstori svojih zanata koji osvetljavaju put svojim rečima, slikama, mu zikom, dobrotom, perom, snagom, kreacijom. To je moja armija koja korača nebeskim svo dovima sveta. Gledam ih i divim im se. Oni su deo mene, ja sam deo njih. To je moj bliss, sjaj, svetlost, blagoslov. Biti i raditi sa njima na putu istine, nauke, prakse, ličnog razvoja, duhovnih spoznaja, umetničkih nagoveštaja.

Gradili su me različiti intervjui, istraživanja, energije ljudi i njihovi umovi. Ja sam blagoslo vena svim tim dotaknutim u svakom smislu jer bez svih njih nikada ne bih bila ovo što da

nas jesam, ono što prepoznajem da je istinski moje, da je utkano u mom kodu. Kada shvati mo i otkrijemo da živimo u sopstvenoj svetlo sti, obično otkrijemo da možemo da idemo na pred. Zato pratite svetlost, poštujte blagoslov i sledite put srca.

Volim ljude, oni su moja svetlost na putu. Sle dim svoj blagoslov i znam da će mi se sva vrata otvoriti, znam da je staza stvorena samo za mene još na početku vremena. Moje kra ljevstvo nebesko dolazi kroz svetlost, sjaj i dar, uzdiže me među oblake, donosi mir, rasplam sava moje strasti i donosi radost. A šta je ra dost? Radost je život sa neslućenim mogućnostima. Verujem da će me život iznenaditi, podariti, pokazati, prosvetliti jer sam blagoslo vena, darovana ljudima koje upoznajem na ra zličitim stranama sveta, na različitim jezicima, u različitim okolnostima, prepoznavajući se po srcu mom, tvom, kosmičkom.

Follow your bliss jer nema života bez svetlosti i sjaja. Odnosno cela ova priča je da ne odu stanete od sebe i svoje autentičnosti. Budi te ispred svog vremena jer ste blagosloveni. Iskoristite to kao prednosti, vrlinu.

Ja ću se samo osvrnuti na reči Opre Vinfri: “KADA POGLEDAM U BUDUĆNOST, TOLIKO JE MOĆNA DA ME PEKU OČI.”

Gledajte slobodno tamo daleko. ANIMA MUNDI

IMPRESSUM

E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030

IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd

ART DIREKTOR

Boris Cupać

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)

LEKTORI

Dijana Krtinić, Dejan Vicai (za tekstove na engleskom)

AUTOR KONCEPTA MAGAZINA

Anima Mundi

SARADNICI U OVOM BROJU

Ceca Marjanović

Jelena Milanović

Valentina Šljivić

Maja Milićević

Snežana Čekić

Sanela Saltagić

Katarina Vidicki

Nađa Hadžistević

Dijana Palija Mila Marčeta

Milena Erceg

Lidija Kovařík Sofija Antonijević

Danijela Marković Marija Parokai

AUTORI

Nataša Komatina

Ivan Protega

Elena Srzentić Frleta Ravishankar Bhooplapur

Khairul Tazril Tarmizi Monja Jović

PHOTO

Anima Mundi Unsplash.com Nebojša Babić

Naslovnica:

Fotografije: Nebojša Babić

Makeup: Seka Mitrović, Haljina: Vesna KracanovićModle, Cveće: OMO

KONTAKT

WEB: www.ryl.rs

MAIL: rylmagazine@gmail.com

LIČNOSTI U OVOM BROJU

REFRESH YOUR BLISS

FOLLOW

Pratiti ili ne pratiti sebe, svoje snove ili želje? Zapravo što su uistinu naše želje i snovi? Neko uzbuđenje koje nas ponese dok nam pogled privuče sjaj uspjeha nepoznate osobe na društvenim mrežama, fotografije kojom je uhvaćen trenutak koji nam oduzme dah ili os obe koja na blještavoj pozornici prima svoju nagradu temeljem svog dugogodišnjeg rada popraćena pljeskom prisutnih? Ukoliko nam pažnju zadrži jedan od takvih prizora dok nam tijelo počne prožimati uzbuđenje i radost, znajmo da smo na dobrom putu jer naš fokus je na napretku, rezultatima nečijeg truda i rada, planiranog ili neplaniranog trenutka slave kao smjernici dobroga. Stvoreni smo za stvaranje svijeta, a ne za razaranje. Ako nam se čitava lista osuđujućih riječi počne mislima vrtjeti uz neizostavan osjećaj želje da mi budemo ondje i primimo “lovorike” umjesto drugoga, smatrajući da smo “bolji”, pravi je trenutak zaustaviti se. Vrlo često na svoju listu željenog ili još gore već planiranog, postavljamo predmet, instituci ju, osobu ili bilo koji detalj koji vidimo na osobi koja je u tom trenutku u centru pažnje, povede ni uzbuđenjem, smatrajući da ćemo i mi imati istu emociju budemo li imali bilo koji detalj koji posjeduje ta osoba u spomenutom trenutku. Automatski mijenjamo svoj vrijednosni sustav vršeći izmjenu svojih ciljeva i krećemo u pro ces realizacije istih. Ukoliko smo vješto uspjeli ostvariti planirano, čestitajmo si jer smo imali snažnu želju, volju, jasan smjer i koristili sve svoje trenutne sposobnosti. To je dobar znak. Na isti način možemo ostvariti sve što želimo Ukoliko već nakon nekoliko dana shvatimo da je naša radost iščezla, trebamo se priupitati je li

uistinu ostvarena želja bila naša ili samo rezu ltat povođenja za trendovima koji su prolazni, relativni ili vrlo često u današnje vrijeme rezultat masovnog praćenja individualaca koje se iz ražava jednim klikom, a ne postupkom razum nog promišljanja nakon kojega dajemo svjesno podršku “prsta gore” ispod teksta ili fotografije na nekom od mnogobrojnih online medija.

Radost koju nosimo u sebi prenosimo na sve oko sebe. Možemo zablistati u staroj odjeći, ali i imati neugodan osjećaj u novoj. Svaki čovjek je jedinstven. Ne samo po svom specifičnom DNK, izgledu očiju, hodu ili boji glasa, već i po svojim talentima, osobinama i tendencijama. Upravo iz tog razloga imamo i posebne želje koje ostvarujemo na samo sebi specifičan način. Životni put svakoga od nas je poseban. Činjenica da smo rođeni u istoj obitelji, da po hađamo istu školu ili provodimo slobodno vri jeme na istom kursu, pokazuje da samo imamo neke sličnosti koje nas povezuju u smislu navi ka ili pravila ponašanja u jednom periodu koji može trajati neko vrijeme. Način doživljaja je u potpunosti različit. Ovisi o trajanju osjećaja, njegovom intenzitetu, uzrocima i posljedicama, njihovom utjecaju na nas, ali i okolinu, o reakci jama, te opet našem doživljaju. Riječ je o kom pleksnom odnosu kojega je potrebno dobro ra zumjeti. Živjeti život svojih snova je temelj ne samo unutrašnjeg zadovoljstva, već i okolno sti koje će nas samo podržati. Razmišljanje o našim istinskim željama nam uvijek donosi neki mir u tijelu koje je poput odgovora i zahvalno

sti automatska reakcija na misli i osjećaje. To je taj odgovor na sk lad koji se stvara poput savršene slagalice. Ukoliko smatramo da ne znamo što je to što nas raduje, zavirimo u svoj dosadašnji život, pronađemo u sjećanju ono što nam je donosilo dječju radoznalost, ushićenje i želju da tu radnju stal no ponavljamo, svaki puta iznova osjećajući val sreće. Tada se okol nosti same od sebe nizaju kako bi potpomogle savršen razvoj situ acije. Prati ju uvijek hrabrost koja podržava snažnu želju. Automatski i bez razmišljanja krećemo u smje ru koji je za nas prirodan slijedeći korak. Upravo ta vjera prioritetno u sebe je popraćena vjerom i dru gih. Kao što sjaj očiju osobe na pozornici podrži publika pljeskom, tako se i sve okolnosti same od sebe slažu nekom nevidljivom si lom kako bi se na što ljepši način realiziralo nešto u čemu je samo istinska ljubav. Ona nosi spontanost, intutivnu odlučnost, sig urnost u sebe i vjeru da je sve on ako kako treba biti. Očekivanja je potrebno maknuti u cijeloj slici jer vode za sobom čekanje na zamišl jenu reakciju okoline u točno plan iramo vremenskom roku, a time i naše vezanje za nju. Temeljem za nas neadekvatnog postupka oko line, zastajemo pokušavajući na domjestiti ili popuniti nedostatke trudeći se i dalje izgraditi savršen tijek umjesto da predamo mo gućnost sudjelovanja nekoj drugoj “sili” koja privuče i druge ljude uz još bolje okolnosti. Vjera u svoje snove je poput svjetlosti sunca koja utječe na cijeli svijet dajući pri liku sjemenu vjere u ideju da izrodi najljepše plodove. Vjerujte u nju.

ONA, ŽENA ZMAJ

SVE STRANE CVETA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ, FOTOGRAFIJE PORTRETA: NEBOJŠA BABIĆ

FOTOGRAFIJE CVEĆA: NATAŠA KOMATINA, MAKEUP: SEKA MITROVIĆ

HALJINA: VESNA KRACANOVIĆ - MODLE, CVEĆE: OMO

NATAŠA KOMATINA, DIPLOMIRANI POLITIKOLOG ZA MEĐUNARODNE ODNOSE, ROĐENA JE 1975. GODINE U BEOGRADU. PREKO 20 GODINA RADI NA POSLOVIMA KOMUNIKACIJE SA POJEDNICIMA I DOMAĆIM I INOSTRANIM ORGANIZACIJAMA. PARALELNO SA NJENIM FORMALNIM OBRAZOVANJEM, POZNAVANJEM I INTERE SOVANJEM ZA MEĐUNARODNU POLITIKU, NATAŠA VOLI UMETNOST, PRE SVEGA FOTOGRAFIJU. ONA JE PO PRVI PUT PODELILA SVOJE AUTORSKO ISKUSTVO SA

PUBLIKOM IZLOŽBOM „TREN“ U GALERIJI ’73, U OKVIRU MANIFESTACIJE „DANI EVROPSKE BAŠTINE“.

DRUGA SAMOSTALNA IZLOŽBA NATAŠE KOMATINE NOSI NAZIV „SVE STRANE CVE TA“ I BIĆE POSTAVLJENA U GALERIJI O3ON NA DORĆOL PLATZU OD 25. OKTOBRA DO 02. NOVEMBRA 2022. GODINE. IZLOŽBU ĆE OTVORITI NAŠ RENOMIRANI FOTO GRAF NEBOJŠA BABIĆ, 25. OKTOBRA 2022. GODINE U 19 ČASOVA.

Tvoja druga samostalna izložba fotografija nosi naziv „Sve strane Cveta“. Zašto cvet u fokusu tvog interesovanja?

U teškim i neizvesnim vremenima, punim pre viranja, kao što je ovo kome smo savremenici, svojstveno nam je da smernice i odgovore na bitna pitanja tražimo u prirodi koja nas okružuje. Tražeći lepotu, tražimo izgubljeni deo sebe. Možda i utehu. Kada se iz neurotičnog sveta in formacija izmestimo u svet flore, pa bio to grads ki park, botanička bašta ili obala reke, osećamo tu promenu duboko u sebi. Cvetovi na koje naila zimo vraćaju izgubljeni mir i radost. Tu u harmo niji sa prirodom ponovo povezani, makar i samo privremeno, nalazimo davno izgubljeni raj. Živela si na različitim stranama sveta. Da li bi mogla da kroz cvet da opišeš i svet?

Nijedan cvet na zemlji nije tek tako zalutao. Var ijetete nekog cveta srećemo širom sveta, a neke samo ponegde. Svaki cvet ima i svoj skrive ni svet koji otkrivamo kao što otkrivamo i ovaj u kome svi jesmo. Ponešto cvet sam sobom nosi, a nešto mu mi kao značenje pripisujemo. Jezik cveća postoji u celom svetu i gotovo svaki narod ima svoj način izražavanja misli i osećan ja putem cveća. Nekada se i ovde kod nas po bontonu znalo kada i u kojoj prilici poklanjamo

koje cveće. Za mene svaki cvet ima svoje poseb no mesto, čarobno i čisto, iznad društvenih kon vencija i materijalnih vrednosti. Ako bih trebala da izdvojim neki cvet, to bi svakako bila hrizan tema, jedan od mojih omiljenih cvetova. Bila je simbol japanskih careva koji su koristili stilizovane predstave tog cveta i kao zvanični pečat na službenim dokumentima.

Na izložbi ćeš se predstaviti sa 20 fotografija. Kako si opremila izložbu i koju si simboliku unela u nazive radova?

Na izložbi ću se predstaviti sa 20 fotografija cveća. Cvet je za mene tako jednostavan, neza visan, lep po sebi, rasterećen. Biće predstavljen uslovno kao četiri strane cveta: sam cvet, cvet u vodi, cvet u planini i cvet iza stakla. Nazivi će biti određeni mojim doživljajem, osećanjem ili asoci jacijom.

Veliki si esteta, tvoj pravac gledanja je usmeren ka minimalizmu, a on je tako sveden i jasan. Zašto?

Ljudi koji su bar donekle uspeli da proniknu u moj senzibilitet, mogli su da osete jednostavnost i rasterećenost uma kao osnovu. Minimalizam za mene predstavlja oazu mira i zadovoljstva. Ambijent u kome se estetski i duhovno osećam

ispunjeno i kao u kapsuli zaštićena od banalnosti kojima smo zatrpani u pojedinim segmentima života.

Minimalizam je za mene sloboda u svemu bez ikakvih predrasuda.

Kako izabareš CVET koji ulazi u tvoj stvaralački opus? Ili cvet odabere tebe?

Postoje neke neosvojene daljine koje nas, naiz gled ničim izazvane, zovu i tada se otisnemo. U planinu, na obalu, u istraživanje predela na koji ma nikada nismo bili. Na tim stazama nas čekaju mali skriveni znakovi pored puta - cvetovi. Da, pre oni nađu oko u kome će se okupati nego što ih pogled izdvoji iz vatrometa prizora pred so bom.

Dejan Sandić, istoričar umetnosti koji je pisao tekst za tvoju izložbu rekao je - „U osnovi ličan i nepretenciozan u komunikaciji Natašin izbor Cveta kao teme Izložbe nije slučajan, jer je svuda prisutan i lako dostupan. Cvet bio i ostao univerzalni ambasador Prirode, detalj nepregledne celine, njenih svetlošću i vazduhom ispunjenih prostranstava kako u neposrednom dodiru na otvorenom tako i posredno, u zatvorenim i skučenim enterijerima naših domova.“

Hvala Dejanu. Ništa ne bih ni dodala ni oduzela ovde rečenom.

Puno se krećeš u prirodi, planinariš, is tražuješ i živiš u skladu sa prirodom. Koliko taj kontakt doprinosi razumevanju cveća, njegove prirode i života?

Da nema kretanja i radosti u otkrivanju prirode, u spektakularnim prizorima koji nas osvajaju, ne bi bilo ni emocija, relacija, niti prepoznavanja te lepote u našem oku i duhu. Neraskidivo su povezani potreba odlaska u prirodu sa njenim ra zumevanjem jer što je više upoznajemo, to više shvatamo koliko ustvari malo znamo o njoj i ko liko se ponašamo kao stranci na ovoj planeti. Cveće nije promenilo svoju suštinu kroz vekove. Ljudi jesu.

Šta je za tebe fotografija?

Fotografija nije samo škljoc, škljoc. Fotografija je za mene ljubav, umetnost, način života i beleška o trenutku vremena u kome živimo. Fotografija govori o dubini osećanja, inspiriše i daje mi pro stora da istražujem. Ne trudim se da bude per fektna niti sa suviše detalja, jer to stvara gužvu i deluje zbunjujuće. Volim da je čista i koncen trisana na suštinu. Kod fotografije nema mes ta neiskrenosti i uzdržanim emocijama. Moraš uneti čitavo biće u taj momenat koji izdvajaš za večnost.

Sem na fotografiji, da li se služiš jezikom cveća?

Naravno, cveće i ja smo stari drugari.

Kad odem na Bajlonijevu pijacu, tog dana sve najatraktivnije cveća okreće, kao suncokreti, svoje glave prema meni i šapuće: “Nato, uzmi me.”

Dostojevski je rekao da će lepota spasiti svet.Šta ti kažeš - da li je to možda umetnost ili lju bav?

Zašto razdvajati te dve stvari koje od pamtiveka opstaju u čvrstom zagrljaju?

Tražeći lepotu, nalazimo ljubav. Kada iznutra pre poznamo lepotu blisku našoj suštini, onu stvore nu samo za nas, darujemo joj ljubav. Nesebično i bez očekivanja da nam se uzvrati. Umetnost je samo materijalizacija prethodno rečenog.

Tema oktobarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Prati svoj blagoslov“. Da li pratiš želje srca svog i blagoslov na svom umetničkom putu?

Bilo bi neskromno govoriti o mom umetničkom putu na samim počecima tog neizvesnog krsta renja kroz uzbudljive koridore umetnosti.

Ali blagoslove osećam i zahvalna sam na tom zovu koji miriše na dobro. Na divlji cvet koji je samo vas čekao da vam podari aromu koju svet još nije upoznao.

ON, OSTVAREN I

USPEŠAN

FOKUS NA CILJ I REZULTAT

IVAN PROTEGA, RETAIL MENADŽER I ČLAN UPRAVE KOMPANIJE JYSK ZA ZEMLJE ZAPADNOG

BALKANA GOVORI ZA RYL MAGAZIN. NJEGOVA INSPIRATIVNA KARIJERA I ZNANJE MALO

KOGA OSTAVLJAJU RAVNODUŠNIM. ČOVEK SA VIZIJOM HRABRO KORAČA U SVETU GDE

OPSTAJU SAMO NAJBOLJI. IVAN PROTEGA JE TO DOKAZAO I POTVRDIO KROZ SVOJ NAČIN

RAZMIŠLJANJA I POSLOVANJA.

JYSK KOMPANIJA JE OSNOVANA KAKO BI KUPCIMA PRUŽILA SJAJNU PONUDU,

SKANDINAVSKU ESTETIKU I ŠIROKI ASORTIMAN PROIZVODA. LIDER NA TRŽIŠTU PAŽLJIVO

PRAVI SVAKI SVOJ KORAK, U SREDIŠTU PAŽNJE JE KUPAC ČIJE MIŠLJENJE IM ZNAČI.

KONTINUIRANO ISTRAŽUJU TRŽIŠTE KAKO BI SPREMILI NAREDNE KORAKE I ODGOVORILI POTREBAMA KUPACA.

INTERVJU PRIPREMILA I VODILA: MIA MEDAKOVIĆ FOTOGRAFIJE: JYSK ARHIVA

Kako je išla vaša uzlazna karijera do pozi cije retail menadžera u kompaniji JYSK?Čime su popločane stepenice uspeha?

Svoju karijeru u kompaniji JYSK sam započeo pre gotovo 13 godina. Po mnogima je moja ka rijerna priča jedna od najinspirativnijih, s obzi rom na to da je moj put započet studentskim poslovima. U relativno kratkom vremenskom periodu, promenio sam nekoliko pozicija, te sam imao priliku da stičem poslovna, ali i me đuljudska iskustva u više zemalja. Poslednjih pet godina radim na poziciji retail menadžera i člana uprave kompanije JYSK za zemlje Zapadnog Balkana. Paralelno sa svim napre dovanjima sam završio studije, a uskoro se nadam i završetku doktorata koji bi trebalo da bude samo još jedna od stepenica u mom aka demskom obrazovanju. Prilika kakvu sam do bio u kompaniji JYSK nije nikakav izuzetak i mi imamo izreku – donesi predanost i čekaju te mogućnosti. To znači da su pred svim našim

zaposlenima jednake mogućnosti, prilike za usavršavanje i napredovanje na više pozicije. Koja je Vaša formula uspeha?

Veliki deo danske poslovne kulture je pravo vremeno planiranje i ako zaista imate dobar poslovni plan, ulazite puno spremniji, mirniji i sigurniji u ostvarivanje zadatog cilja. Posled njih godina mnogo češće nailazimo na okol nosti na koje moramo da reagujemo i da prila godimo planove u hodu. Svedočimo tome koli ko budućnost može da bude neizvesna i koliko spoljni faktori utiču kako na poslovanje tako i na naše poslovne odluke. Uz to je jako važno sve vreme ostati fokusiran na cilj i rezultat koji je potrebno postići i, naravno, uvek razmišljati jedan korak unapred. Takođe, moram posebno da istaknem da svaki uspeh čine ljudi. U pre vodu to znači - ako se okružite sposobnim lju dima, ako ulažete u njih i učinite njihov posao zanimljivim, uspeh je neizostavan.

Šta biste poručili mladim menadžerima koji su na sličnim pozicijama na kojima ste i sami bili? Od čega ne smeju da odustaju u poslovanju?

Tu bih izdvojio orijentisanost na rezultat, odlučnost i fokus na ljude. Ono što ne sme mo da zaboravimo na svom karijernom putu je odakle smo krenuli i da pokušamo maksimalno da razumemo sagovornika i da se “stavimo u njegove cipele“. Mno go će jasnije razumeti drugu perspektivu i biti uspešniji u donošenju odluka kada uz sebe imaju motivisan tim.

Pre 11 godina, prva prodavnica je otvorena u Subotici. Danas JYSK ima 41 prodavnicu u 27 gradova širom Srbije i već se planira otvaranje novih. Kada pogledamo unazad, vidimo kontinuirani razvoj, kada pogledamo ka budućnosti, šta možemo da očekujemo?

Trenutno u svetu poslujemo sa 3200 pro davnica, a zadali smo cilj od 5000. Na tom putu ostvarenja našeg cilja, veliki udeo ima i srpsko tržište koje vidimo kao potencijal sa prostorom za rast.

Kontinuirana ekspanzija stvara lokalne pri-

like i čini nas dostupnijim kupcima.

Vizuelni koncept prodavnica se značajno promenio od otvaranja naše prve prodav nice u Subotici. Uz spomenuta otvaranja, tu je i fokus na preuređenje postojećih prema novom inspirativnijem, skandinavskom konceptu.

Onlajn trgovina na globalnom nivou posta je sve više i više popularna, a u skladu sa tom činjenicom JYSK konstantno ulaže u unapređenje svog onlajn poslovanja i nudi različite mogućnosti kupcima za kupovinu ili rezervaciju artikala putem interneta.

Doneli ste na prostor regiona duh skandinavskog minimalizma koji se lako uklopio u našu estetiku.

Naša kompanija je osnovana sa idejom da kupcima pružamo izvanrednu ponudu.

Od prve televizijske reklame s osnivačem Larsom Larsenom, JYSK se povezuje sa pružanjem izvrsnih ponuda i velike vred nosti za plaćeni novac.

Kao međunarodna kompanija, kupujemo velike količine proizvoda kako bismo osi gurali konkurentne cene. Da bismo ostali

dosledni tome, neprestano razvijamo svoj asortiman kako bismo kupcima ponudili ši rok izbor proizvoda za uređenje enterijera i eksterijera u duhu prepoznatljivog skan dinavskog minimalizma koji su kupci u do maćinstvima širom regije prigrlili. To jasno dokazuju i naši poslovni rezultati, kao i po zitivne reakcije kupaca. Koje nove modele u poslovanju i ponu di ste uneli na tržište u Srbiji?

Kao u svakom poslu, ljudi su ključ uspeha. Odnos prema našim zaposlenima jedna je od ključnih vrednosti naše skandinavske kulture. Smatram da je dvosmerna komu nikacija veoma bitna u stvaranju idealnog poslovnog odnosa bez obzira na hijerarhi ju.

Svaki dan nastojim da razgovaram sa na šim zaposlenima kako bih dobio povratne informacije gde možemo i moramo biti bolji!

Postoji i ceo niz benefita koji nas izdvajaju. Na primer, tri puta godišnje zatvaramo sve prodavnice. Tri su velika razloga: JYSK Party, Family day i poslednji dan u godini kako bismo se pripremili za proslavu Nove Godine. Na našoj godišnjoj žurci prisu stvuje više od 1100 zaposlenih iz Srbije i ostatka regiona i svi zajedno proslavljamo uspešnu godinu iza nas, dok Family day svi naši zaposleni provode u zajedničkom druženju sa svojim porodicama i kolega ma. Uz navedeno, u kompaniji smo jako ponosni na izražen takmičarski i timski duh. Organizujemo interna takmičenja u kojima najbolji timovi dobijaju nagrade po put bonusa i zajedničkih druženja u obliku putovanja i večera. Svake godine, najbo lji menadžeri prodavnica (store manage ri) imaju mogućnost osvajanja službenog auta na korišćenje u poslovne i privatne svrhe, a svi zaposleni u prodavnici ostvaru ju bonuse čiji iznos zavisi od rezultata koji ostvari ceo tim. Prošle finansijske godine je taj bonus bio veći od 50 miliona dinara za zaposlene u prodavnicama i ono što je bitno naglasiti je da on nema ograničenja.

Posebno bih izdvojio naš JYSK razvoj ni program. Cilj nam je da menadžerske pozicije popunjavamo kroz interna napre dovanja, pa su tako osmišljeni razvojni programi koji našim talentima omoguća vaju da kroz rad sa svojim mentorima i pohađanjem edukacija napreduju na više pozicije. Svake godine broj polaznika ra zvojnih programa raste i sada je iza nas već šest generacija zaposlenih koji su svo

ju karijeru započeli kao prodavci, a danas su menadžeri koji upravljaju svojim timo vima. Kod nas su napredovanja učestala, pa se veoma često događa da pojedinci sa pozicije prodavca prelaze na pozicije zamenika menadžera prodavnice ili čak menadžera prodavnice (store managera).

U kompaniji JYSK nam je bitno da prazne pozicije popunimo prvenstveno talentima koje već imamo u svojim redovima, a tek onda da tražimo van kompanije. Upravo zato, od trenutka kada osoba uđe u JYSK (nezavisno od pozicije), pružamo joj mo gućnost i uslove za razvoj i u određenom trenutku dajemo priliku da pokaže šta zna, odnosno da pređe na „stepenicu“ više. Eto i ja sam primer da je to zaista tako.

Iako onlajn kupovina predstavlja sve veći trend u svetu i kod nas, ipak ste se odlučili za otvaranje novog koncepta XL prodavnice u Novom Sadu. Da li je ideja za takvu vrstu prodavnice na 1400 m2 donela i rezultate?

Mi u kompaniji JYSK verujemo u balans iz među fizičkih prodavnica i webshopa. Naši skandinavski koreni temeljno određuju na čin na koji poslujemo. Kompanija je fokusi rana na razvoj, nova otvaranja i preuređe nja prodavnica.

Što se tiče XL koncepta, od uobičajenog formata JYSK prodavnica ga razlikuje veća kvadratura, što kupcima omogućava bolju preglednost i značajno širi asortiman. Iako je poslednjih godina prisutan trend rasta kupovine putem webshopa, za neke odlu ke kupci preferiraju da isprobaju proizvo de, naročito ako se radi o komadima na meštaja poput kreveta ili fotelje. Upravo je ovakav XL format idealno rešenje za njih, tako da u budućnosti planiramo širenje tog koncepta na još neke od gradova.

Bliski su vam i društveno odgovorni projekti, kao i održivo poslovanje po kojem ste poznati.

Uz jasnu poruku da svi kao pojedinci ima mo priliku da napravimo velika dela za društvo u kojem živimo, JYSK je postavio ambiciozne ciljeve kada je reč o održivosti. Recite nam nešto više o inicijativama koje su vam u fokusu.

Imamo ambiciozan plan da do 2030. godi ne prepolovimo emisije stakleničkih gaso va koji nastaju snabdevanjem električnom energijom i grejanjem trgovina, distributiv nih centara i kancelarija.

Paralelno radimo na povećavanju efika snosti naših objekata, prelasku na obnov ljive izvore električne energije, kao i na postepenom izbacivanju fosilnih goriva iz upotrebe. Takođe podstičemo i naše par tnere u lancu snabdevanja i transportu da nam se pridruže u naporima da do 2050. godine u svim aktivnostima postignemo nultu emisiju ugljenika.

Naš cilj je da se fokusiramo na preduzimanje više od ravnopravnog udela odgovor nosti kada je reč o klimatskim promenama, razvoj proizvoda izrađenih od ekološki pri hvatljivih sirovina, kao i smanjenje količine ambalaže i recikliranje otpada.

Odgovornost je veća s obzirom na to da radimo na razvoju rešenja i tražimo pošto vanje svih definisanih standarda, a da se pri tome ne dogode značajnija odstupanja u troškovima koji utiču na krajnju cenu pro izvoda. Preduslov je i dalje da naši kupci dobiju bolja i održivija rešenja uz cenovne ponude na koje su navikli.

Nešto kratkoročnije - do 2025. godine, sve drvo koje se koristi za JYSK proizvode i

ambalažu, kao i sav pamuk za tekstilne proizvode, sertifikovaće vodeće nevladine organizacije poput Forest Stewardship Co uncil (FSC) i Better Cotton Initiative (BCI). To uključuje i recikliran i organski pamuk sa sertifikatom Global Organic Textile Standard (GOTS).

Gde vidite sebe i JYSK u narednih pet godina?

Vrednosti koje kompanija JYSK ima u svom poslovanju su vrlo bliske, odnosno gotovo identične mojim ličnim vrednosti ma. Okruženje u kojem imate slobodu da donosite odluke koje generišu vrhunske re zultate, a uz sve to imate mogućnost da se edukujete i hijerarhijski razvijate, dovoljan je motiv za dalji doprinos i želju za postiza njem novih rekordnih rezultata iz godine u godinu. Mi na području Zapadnog Balka na, za koji smo sada odgovorni, još uvek imamo prostora za napredovanje, uprkos tome što nas većina svrstava kao lidera na ovim tržištima, a sve su to novi izazovi koje treba savladati. Poučeni dosadašnjim iskustvima, uspeh uopšte nije upitan.

YOUR PASSION

PRATI SVOJ BLAGOSLOV

Ples je kao život - ako se prepustiš narednom koraku sa potpunim poverenjem, uživaćeš u svom plesu, ako ipak budeš kontrolisao svaki svoj korak, bićeš uskraćen da primetiš svoje blagoslove.

Kao mala sam obožavala da plešem. Moja strast je bila u ritmu, u plesu, u pokretu. Kada sam plesala, bila sam poput vode, kao talas koji me vodi i pruža mi osećaj bezvremena. Kako sam odrastala, shvatila sam da me ples otvara ka nečemu još većem. Osetila sam koliko je lepo kretati se u slobodnom prostoru. Koliko je lepo plesati slobodno bez zaustavljanja i hrabro napraviti naredni korak. Moj naredni korak je bio upoznavanje sa drevnim znanjima feng shuija.

Osećala sam uzbuđenje svaki put kada bismo učili o životnoj energiji, o energiji stvaranja. Kada sam energiju uporedila sa plesom, osećaj je bio isti jer energija voli da kruži i voli slobodan prostor, baš kao i ples. Energija stvaranja ne voli zatrpan prostor jer tamo gde ima previše stvari energija je blokirana. A kada je energija blokirana u našem domu ili u našem telu tada ne možemo slobodno plesati. Tada nismo u

mogućnosti da živimo svoj život u potpunosti. Osećamo se zaglavljeno, zbunjeno i ne možemo jasno da vidimo koji je naš naredni korak ili put. Da bismo ponovo „pronašli“ svoj put, potrebno nam je vreme bez buke i galame, potrebno nam je vreme za sebe. Potrebno nam je vreme za slobodno kretanje. Vreme samo za nas. Vreme gde ćemo biti sami sa sobom, u tišini, u prirodi ili pored vode. Kako bismo bili u stanju da primetimo svakodnevne „znakove pored puta“. Slobodno vreme za nas nam otvara nove i jasnije puteve. Kada se osećamo slobodno tada možemo plesati u našem ritmu. Tada možemo da živimo život lagano i da se krećemo u svom toku. Bez žurbe i ograničenja. Zbog prevelike buke i previše informacija smo se udaljili od sebe i zaboravili koji je naš dar zbog kojeg smo došli ovde. Verujem da smo pre nego što smo došli na ovaj svet znali koji je naš put ili naš dar koji treba da podelimo sa svetom. Razna iskustva tokom života su nam omogućila da osetimo šta ne želimo ili kojim putem ne želimo da idemo. Sada kada znamo kuda ne želimo da idemo možemo da istupimo sa samopouzdanjem u sebe i svoj

PHOTO:

novi put. Prateći svoj osećaj možemo da osetimo šta nas usrećuje, šta nam donosi ispunjenje, radost i strast. Osećaj koji nas vodi dok radimo stvari koje volimo nam daje putanju kojom treba da se krećemo. Kada naučimo da slušamo svoj unutrašnji glas tada ćemo znati da smo na dobrom putu. Na putu da živimo svoj dar. Jer naš dar čeka da bude otkriven i podeljen sa svetom. Kada se osećaš srećno, zadovoljno, lagano, kada živiš svoju istinu i ono što osećaš, tada znaš da te Univerzum podržava.

Ja nastavljam da plešem u svom ritmu i zovem te da mi se priključiš. Predivan je osećaj pratiti svoj dar. Možda je došlo vreme da presložiš svoje prioritete i sebe staviš na prvo mesto. Na početku možda neće ići lagano jer nećeš imati podršku i odobravanje svoje okoline, ali ne odustaj, nastavi da se krećeš putem koje ti srce pokazuje. Zatvori oči, oseti svoje telo, zagrli sebe, oseti kako ti srce kuca i pitaj ga: Koji je moj sledeći korak? Poslušaj ga, možda će ti pasti na pamet da ideš negde, da pozoveš nekoga, da pojedeš nešto, pustiš baš tu pesmu, poslušaj sebe kako bi započela svoj slobodan ples. Prati sebe i svoj osećaj svaki dan, malo po malo, korak po korak.

Jer život je slobodan ples.

your passion and make it happen!“

DAY

TO KNOW Malaysia

IS TO LOVE Malaysia

KHAIRUL TAZRIL TARMIZI – CHARGÉ D’AF FAIRES A.I. FOR THE EMBASSY OF MALAYSIA IN BELGRADE. HE HOLDS A MASTER OF SCI ENCE (HONS.) IN MARITIME AFFAIRS FROM THE WORLD MARITIME UNIVERSITY IN MAL MO, SWEDEN IN 2010. EARLIER ON, HE GRAD UATED WITH A BACHELOR OF ENGINEERING (HONS.) IN MANUFACTURING ENGINEERING FROM THE INTERNATIONAL ISLAMIC UNI VERSITY MALAYSIA IN 2002. PRIOR TO HIS POSTING IN BELGRADE, MR KHAIRUL TAZ RIL TARMIZI WAS THE DIRECTOR AT THE DE PARTMENT OF MARITIME AFFAIRS, MINISTRY OF FOREIGN AFFAIRS. HE HAS ALSO SERVED AT THE EAST ASIA DIVISION OF THE DEPART MENT OF BILATERAL AFFAIRS AS WELL AS AT THE DEPARTMENT OF RESEARCH, TREA TY AND INTERNATIONAL LAW. IN THE EARLY DAYS OF HIS SERVICE, MR KHAIRUL TAZRIL TARMIZI WAS ALSO THE SPECIAL OFFICER TO THE SECRETARY OF THE NATIONAL SE CURITY COUNCIL, AND PRIOR TO THAT, HE WAS THE ASSISTANT DIRECTOR AT THE MARITIME SOVEREIGNTY AND SECURITY DI VISION, NATIONAL SECURITY COUNCIL.

FOR MALAYSIA, ITS NATIONAL DAY IS CELE BRATED ON 31 AUGUST EVERY YEAR. THIS YEAR, THE CELEBRATION OF THE NATIONAL DAY COMMEMORATES THE 65TH ANNIVER SARY OF ITS INDEPENDENCE SINCE 1957, WHEN PEACEFUL NEGOTIATIONS ENDED THE COLONIAL RULE AND THE FEDERATION

OF MALAYA EMERGED AS THE PRECURSOR TO THE MODERN MALAYSIA AS WE KNOW IT TODAY. WE ARE SPEAKING WITH MR. KHAIR UL TAZRIL TARMIZI ABOUT EVENTS, ORGAN ISED TO CELEBRATE THE DAYS OF MALAYSIA IN BELGRADE.

You have the great slogan TO KNOW MALAYSIA IS TO LOVE MALAYSIA. What can you tell us about the cultural manifestation which you organised in Hyatt Regency Hotel at the end of September?

Keeping focus in continuity in a post-pandemic world, Malaysia has embodied Cultural Diplomacy as one of the approaches being reinvigorated. Every culture is unique, it is an identity to rep resent a nation. However, culture is also a uni versal language that could be a common medium between different nations. Leveranging on this dynamism, the Embassy of Malaysia in Belgrade, in a great collaboration with Hyatt Re gency Belgrade, Tourism Malaysia and Turkish Airlines had worked hand-in-hand to welcome all in the Republic of Serbia, be it locals or intern tional community to embark on a journey of arts, culture and culinary heritage of Malaysia.

TO KNOW MALAYSIA IS TO LOVE MALAYSIA was specially and successfully presented to all in a delightful ambience of Malaysia Truly Asia, a colourful multicultural experience.

The celebrations of the National Day and Malaysia Day 2022 under the title: Keluarga Malaysia Teguh Bersama – Malaysian Family Strong Together. What do you wish to say with these words?

The theme Keluarga Malaysia Teguh Bersama –Malaysian Family Strong Together is very much in line with the commitment and concept of har mony of a large family as aspired by the Prime Minister of Malaysia, the Right Honourable Dato' Sri Ismail Sabri Yaakob.

The phrase 'Malaysian Family' refers to a society that lives in peace and unity in inclusion, togeth erness and gratitude while the phrase 'Strong Together' supports the meaning of strength and unity achieved collectively and sustainably. Today, in face of challenges posed by geopoliti cal polarisation and global economic uncertain ties, spirit of a Malaysian Family Strong Together seems more important than ever. Apart from es pousing this concept internally, Malaysia also re mained committed to promoting it internationally.

Please tell us little bit about the history and how Malaysia got independent?

Malaysia celebrates its National Day on 31 Au gust every year since 1957 to commemorate its independence, when peaceful negotiations end ed the colonial rule and the Federation of Mala ya emerged as the precursor to the modern Ma

laysia as we know it today. This year, Malaysia celebrates its 65th anniversary of independence. On 16 September 1963, the Federation of Mala ya was joined by Singapore and the two states in the island of Borneo, namely Sabah and Sar awak. Even though Singapore separated in 1965, the date remains proclaimed as the Malay sia Day and it has also been celebrated annually. Malaysians all over the world, including in the Republic of Serbia, celebrate the joyous occas sions of these two historical days with pride and in the spirit of solidarity and unity, which was the primary driving force of Malaysia's development and transformation of Malaysia into prosperous, harmonious and peaceful society throughout the history of its independence.

For the past seven days, the chef of Malaysian cuisine was Chef Ismail Ahmad. What was on the menu? The guests were delighted with the choice and taste of the food served.

Authentic Malaysian culinary was the basis of all menu prepared throughout the program. It means, all food was prepared from scratch and even some ingredients were specially brought from Malaysia.

Among others and the most popular one were Satay (skewered chicken/beef with peanut sauce and condiments of rice cake, cucumber & onion); Nasi Lemak (coconut rice with condi ments of fried anchovies, bolied egg, peanuts,

and cucumber with mild spicy sauce); and Pengat Pisang (stewed banana in coconut milk with palm sugar sauce).

Besides food, guests could enjoy the exhibition of the Malaysian artist Datin Eliza Tajuddin whose artwork reflect Malaysia’s traditional, social, and cultural activities, and showcases the beauty of Malaysia through Asia. Her art is very descriptive and colorful. Could you tell us more about her work?

A self-taught Malaysian naive contemporary artist, Datin Eliza Tajuddin acquired the interest and skill of this art which originates from a small town in the Republic of Serbia, called Kovacica, during her stint in this country some more than 30 years ago.

This is another testament of the long standing people-to-people connectivity between Malaysia and the Republic of Serbia, through which co lourful stories of Malaysia were presented via Serbian arts.

You have been in Serbia for one and a half year, what did you expect from Serbia vs. what did you get from Serbia?

Personally, I never have expectation when post ed to any foreign countries. I come with open heart and open mind, to explore and eventual ly unearth the gems of the country. Life is more

beautiful to appreciate what you have rather than to criticize what you do not get.

How are you satisfied with the work of the Embassy of Malaysia in Belgrade and after this cultural event, which you generously put together, do you have any plans for future events in order to bring Malaysia closer to Serbia?

I have been receiving unwavering support from my team at the Embassy of Malaysia in Bel grade since day-one. It's a real teamwork makes dreams work. So many things which I had dreamt of, and mostly were successfully realized. Events are media of communication. Of course, I do have plans in order to continuously commu nicate and I will always makesure that things are being effectively communicated. So watch out for next !

Follow Your Blessing - the topic of RYL Magazine October issue - do you think you have been able to find and follow yours?

I count my blessings each day… One would have not been at where they are today without bless ings. With blessings, there are opportunities to reflect. And reflection about life is paramount to one's progress and self-development. It is the key to ensure oneself is always getting better on every passing day. So, count your blessings !

YOUR CLUB

SHE CREATES POSITIVE THINGS AND MOVES POSITIVE PEOPLE

ZALINA STAUCH, IS AN EXPATRIATE SPOUSE, BORN IN SINGAPORE. SHE LIVED AND WAS EDUCATED THERE FOR 27 YEARS, RECEIVING A BA IN ARTS. SHE WORKED FOR A MANAGE MENT CONSULTING FIRM BEFORE SHE LEFT HER MOTHERLAND. IN 2005, SHE MOVED TO BERLIN AND LEARNED HER FIRST EUROPEAN LANGUAGE.  SHE VENTURED FURTHER TO SÃO PAULO, BRAZIL. SHE RETURNED TO GERMANY TO STAY IN STUTTGART. HER EXPLORATIONS

TOOK HER TO CHENNAI AND BANGALORE IN INDIA, AND TO ALSACE IN FRANCE WITH HER FAMILY. HER HUSBAND’S JOB TOOK HER TO BELGRADE IN 2018.  ZALINA IS THE MOTHER OF THREE CHILDREN.  ZALINA HAS BEEN ON THE IWC BOARD SINCE MAY 2019 UNTIL PRESENT.

ZALINA SPEAKS FLUENT GERMAN, MALAYFRENCH, PORTUGUESE, MALAY AND ENGLISH.

You are a mother of three children, how do you manage to balance your duties towards IWC and your private life?

I am very grateful to be given the opportunity and trust to be on the board of IWC. Like most spouses here in Belgrade, we are here tempo rarily due to our partners’ jobs and relocation. I was a SAHM (stay-at-home-mom) looking after and chauffeuring my 3 children to & from school and their activities and taking care of our house hold. I love my children and my family to the moon and back. They mean the world me and my days are never monotonous or boring. While my family is the primary focus of my life, I also love meeting people and being in a group, and I gain energy when I am surrounded by peo ple. When I talk to people, my brain thinks of ideas for collaboration or to do something new and creative together. Being on the board has brought me joy and excitement. I enjoy the adrenaline rush when the board plans for coffee mornings, events, fund raisings or the annual charity bazaar.

To be fully committed on the IWC board and family is a tough task to take on, especially on a voluntary basis. In order to manage a good

balance between my club duties and my private life, I plan, prioritize, and delegate. I plan my week. I wake up at 6am on weekdays in order to prepare lunch bentos for my children so they feel love from me when they have their lunch at school. Sometimes I slip little notes into their lunch boxes.

To help keep my schedule manageable, I plan my work meetings only during the morning up until 15h. In order for me to attend meetings, greet friends of the club, and organise activities and events peacefully, I delegate school pickup, preparing dinner and checking school bags to my nanny. I have tutors to help my children too with their homework and reviews. Knowing that my children are cared for by people I trust is crucial – it gives me peace of mind when I am at work.

Fridays and weekends are for my family; I try not to have meetings or club activities on Fridays so that I can pick my children up from school. I can imagine others who read this judging me for “abandoning” my children. Well, I have learned to let go of the “mom’s guilt”. I focus on the pos itive things, such as my contribution to the club as the Vice President. To me, my time being on

the board is a chance to progress in terms of my personal development and growth. I am confident that I make the best choice being on the board for my sanity, my development, and to sharpen my talents and skills. Having support from my beloved and understanding husband also helps me achieve the balance between my duties and my private life as he ropes in whenever I am unable to be with our kids.

How would you describe your life in Serbia?

I am now into my fifth and final year in Serbia. Life is and has been good and comfortable here. It has been a wonderful and a safe place for my family. We love the country, the rural villages of Serbia, the abundance of restaurants, the friendliness of the locals towards foreigners and children, and the beautiful spa towns like Soko banja and Vrnjačka Banja. My family loves Golubac and Đerdap National Park. Serbia is still raw, still untouched by flocks of tourists, still charming with lots of character.

The lifestyle here in general is relaxed, although I am not so keen on its im mense obsession with bureaucracy.

To get things done here in an official manner takes time. Serbia has taught me to embrace patience, hence I rely a lot on a relocation agency. From years of living here I observe that Serbs do not beat around the bush; instead, they have the guts to stand behind their beliefs and opinions and say what they think straightforwardly

to your face. Initially I interpreted this characteristic as rudeness, but I soon learned differently. I think life would be better in Belgrade if not for the traffic, narrow roads, and cars parked on sidewalks. However, traffic here is mild compared to São Paulo or Chennai or Leonberg, all cit ies where I have lived. One thing my family loves about being here is the private healthcare system, which is good, easy, and affordable. We were able to get into Acibadem Belmedic from day one when we moved here; unlike in Germany or France where one has to wait for months or if one is lucky, maybe a few weeks to see a doctor. The nurses and doctors in Acibadem Bel Medic speak English and they make us feel comfortable and cared for.

Overall, life is pleasant here and I will be heartbroken when I leave next year. However, that is life of an expatriate. We will move on to a different location when our time is up. Meanwhile we enjoy as much as possible what this beautiful country has to offer. What do you like the most in Belgrade?

I like the abundance of restaurants and cafes in Belgrade. The city is alive, and supermarkets and shop ping malls are open on Sundays, unlike in western Europe! In Singapore (or any of the other countries I have lived in before) Sundays are the days when I do grocery shopping either with the family or just my husband and me. I like quiet Sundays too, however I like to have the option to

meet up with friends at cafes/malls on Sundays too. I am glad to see more and more shopping centres opening up. Besides Usce, Delta, and Rajice va malls, now I have other options like Ada Mall, BEO Shopping Centre, and Galleria for shopping and enjoying a cup of coffee or simply window shop ping. I am a Singaporean – I learned to shop before I learned to walk … haha

You are one of the authors of the text “The Belgrade Waterfront” in the book of RYL and IWC “Belgrade through the eyes of foreigners”. Tell me please the parallel view of Belgrade and Singapore.

In April 2018, when my family came here to Belgrade for a “Look & See trip” sent by the company my hus band works for, the first impression we both had was that Belgrade is a safe place to live, especially with little children. We felt safe then, and we still feel safe. We did not fear that a white van might stop somewhere on the street and kidnap our children or point a gun at us. Singapore is a safe country too and coming from a Singaporean, this is definitely a big compliment for Belgrade. Of course … there is petty theft, like pickpock ets, but that can happen anywhere. Another similarity between Belgrade and Singapore is the nightlife and lots of restaurants with good food. The nightlife here is amazing and I never have problems finding restaurants or cafes after 22hrs. I love Belgrade Waterfront. As I men

tioned in the book, it reminds me of Singapore; the skyscrapers, the mod ern architecture, the path for walks, bicycle rides or jogs add modernity to this city. Belgrade Waterfront is a symbol of the progress in this country. You are the vice president of International Women’s Club in Bel grade, how do you see ladies in the club and your activities?

Over the past 2 years, I see more and more younger members joining the club. They are so energetic, bub bly, full of ideas, supportive and with positive energy. We have ladies from non-English speaking countries, and they are using IWC as a platform to improve their English - which is won derful. I admire their courage, be cause they are not shy to express themselves in English despite their lack of knowledge of the language. This reflects tolerance among mem bers, and this is what I want to see as a board member for the club. Over the past 2 years, the club members have become like a little family; the members are helpful towards one another, extending hands to support and help each other in any way they can. These ladies are my source of motivation to be active in my role on the board. It warms my heart see ing members attending activities or events that are organized for them. My role as the Vice President of IWC is voluntary; there is no monetary com pensation. The members inspire and motivate me to plan many interesting and fun activities – cooking classes, jewellery making classes, cosmetic/

make up workshops, antiques show room visits, first aid classes, and many more. Also, lately a few have collab orated with local talents/businesses, so as to strengthen the relationship between Serbia and the international community. I love seeing happy and satisfied members receiving support from friends in the club. This is my reward. Recently a friend of the club collaborated with IWC and organ ised a cultural fashion day in BEO Shopping centre. I am so pleased to see so much partnering with outside supporters as well as our ladies who came to this event in their beautiful, colorful, traditional outfits and shared with us on stage what they are wear ing. It was an intercultural eye open-

er for those who attended. This event portrayed our club so well – a melting pot of different ethnicities, traditions, nationalities, and cultures. I hope op portunities like this will continue even when I am no longer the Vice President of IWC.

October will be an exciting month for the club. Not only are we organizing our popular annual Charity Bazaar af ter two years of hiatus, but we are also organizing something special which is relevant for all women - Breast Cancer Awareness Day. It will be the first in Belgrade where a group of wom en/a club promotes and elevates the importance of bringing an increased focus on Breast Cancer. What do you prepare for October as IWC? For a long time, we haven’t had a popular Bazar.

IWC is not only a social club – our main focus is solidarity and giving back to the underserved communities of Ser bia. Over the past 10 years IWC has donated approximately 650,000€ to non-governmental charities and vul nerable populations throughout Ser bia. For instance, we donated support for children’s e-learning to SOS Children’s village and Vrsnjaci Vrsnja cima, Caritas Srem and Subotica with food package distributions, and many more. We are delighted to announce that IWC is organizing our 19th Annu al Charity Bazaar on Sunday October 16th from 10:30am - 5:30pm in the Crystal Ballroom at Hyatt Regency Hotel. The dedicated board and the charity committee have been working

hard organizing this event since June. This ba zaar is a multicultural event that gathers together foreign embassy participants representing coun tries from around the world. So far, we have ap proximately 25 embassies from Belgrade taking part. Like past bazaars, embassies will showcase and sell gifts, artistic and craft items, and other products unique to their cultures. In addition, there will also be an exciting Cultural Program featuring music, children’s choirs, and local and international dances. The cultural per formances will begin at 11am and run until late afternoon. A raffle will also be held with more than 100 exciting prizes… and a grand prize (it’s a secret for now). Follow our social media to find out what our raffle grand prize will be. We are pleased to invite Belgrade residents and other visitors to browse the booths and enjoy the entertainment and maybe get lucky with a winning raffle ticket. The club hopes for a big turnout for our Charity Bazaar. Entrance tickets for the ba zaar are 300 rsd and the raffle tickets are 250 rsd each.

So, I encourage everyone to head down to Hyatt Regency Hotel Belgrade, on the 16th of October starting at 10:30 am. Shop for a cause – by purchasing an entrance ticket and goods at our Ba zaar they will be providing a benefit to a charita ble mission (beside the point that you get to own special/unique goods from interesting countries).

The topic of the October issue is “Follow your blessing” How do you see your light & blessing?

“Some people come into our life as blessings. Some come in your life as lessons.” - Mother Teresa. I am grateful for all the things that have happened in my life – no matter if they are good, bad, or even silly. I choose not to regret any mis haps. I will not trade them for anything, because they make me grow and become wiser. I often tell myself these are lessons in life and they hap

pened for a reason. I see them as my blessing to be given these hardships. I am blessed to be alive, to have a roof over my head, to have abun dance of food on my table, to have good health, to have many good, reliable, close friends, to have loud yet healthy children, to not be separated from my husband, to be loved, and to not suffer in a war.

With these blessings, I like to be a spark to others around me. Sometimes, it is very difficult to be a generous and selfless person. Nevertheless, I often try to go out of my way to help others, with out expecting anything in return. I try my utmost to help others. My dear ones can rely on me to be there for them, especially on their darkest days, to put a tiny light in them when they lose hope. It makes me happy when I can be the light for others. My love impacts how I become the light to others. My passion to make a positive change in the club is one of the ways to shine my light. It also shines through the relationships I have built with the members and friends of the club, hopefully making people feel important and special. In this way, I hope that I am sharing the many blessings that have come my way.

YOUR HUMANITY

SANJAJTE VELIKE STVARI

RAVISHANKAR BHOOPLAPUR JE USPEŠAN

PREDUZETNIK, KOJI JE RADIO NA RAZLIČI

TIM POZICIJAMA OD OSIGURANJA DO OSNI

VAČA MEDICINSKOG FAKULTETA NA UNIVER ZITETU EKSAVIJER, PREDSEDNIK JE ROTA RI KOMITETA ZA ULAGANJA, ČLAN ROTARI KUĆE SLAVNIH OD 2005. GODINE , KAO I BIV ŠI GUVERNER ROTARI DISKTRIKTA 7255. MA GAZIN “THE SOUTH ASIAN TIME” GA JE 2020. PROGLASIO ZA LIČNOST GODINE.

RAVISHANKAR BHOOPLAPUR BORAVIO JE U BEOGRADU SREDINOM SEPTEMBRA KAO GOST RC BELGRADE INTERNATIONAL U CI LJU PREDSTAVLJANJA REZULTATA MEĐU NARODNOG PROJEKTA POMOĆI BOLNICAMA U BEOGRADU, OBRAĆAJUĆI SE ČLANOVIMA

RC INTERNATIONAL I PRISUTNIM AMBASA DORIMA

OVO JE NJEGOVA PETA POSETA BEOGRADU.

Kako ste se priključili Rotari klubu?

Potičem iz jedne obične porodice, moji roditelji su i dan-danas živi. Mama ima 92, a tata 93 godine. Kada sam bio mlađi, pridružio sam se jed nom manjem klubu u svom selu gde je prosečna starost bila 73 godine i od njih 21, petnaestoro nije htelo da razgovara sa mnom jer sam bio premlad. To me navelo da se pridružim Rotari klubu, da naučim kako da se umrežavam sa ljudima, kako da im pomognem i kako da izgradim sebe u

osobu koja sam danas. Zahvaljujući Rotari klubu, otkrio sam ljubav prema pomoći drugima.

Zašto baš Rotari klub?

Moja žena je takođe član Rotari kluba, kao i njen otac, tako da već imamo dugu tradiciju članstva i pomoći koju pružamo u svetu. Rotari klub na go dišnjem nivou donira 150 miliona dolara, a mimo toga aktivno učestvuje i pomaže u različitim sfe rama kako bismo ljudima poboljšali uslove života i rada.

Radili ste veoma uspešno u osiguravajućim kućama u Americi.

Osiguranje mi je oblikovalo život. Kako biste us peli na tom polju, morate biti veoma disciplinova ni. Radio sam za AXA mnogo godina i postao je dan od najuspešnijih agenata za osiguranje. Ta kođe sam bio na Zidu poznatih. Zahvaljujući tom iskustvu i listi klijenata, uspeo sam da za svoje ideje pridobijem donatore koji bi uložili sredstva za pomoć.

Koja je formula vašeg uspeha?

Formula uspeha dolazi prvo – iz mojih radnih na vika, drugo - racionalno upravljam vremenom. Razmišljam unapred o tome šta treba uraditi, danas, sutra, za tri meseca. Podsticaj je takođe važna činjenica. Ljudi koji rade na Univerzitetu Eksavijer su motivisani su za svoj dobar i napo ran rad, njihov marljiv rad je priznat i prihvaćen. Ono što me vodi dalje ka uspehu je da puno či tam i to mnogo stručnih knjiga iz kojih puno učim.

Strast ili intuicija kao unutrašnje vođstvo?Šta je ono što slušate?

Ne radim sve ono što Rotari predloži, radim samo ono u šta verujem, a to su obrazovanje, zdrav lje, mir, pomoć unesrećenima. Rotari mi je dao samopouzdanje, priliku da svi sarađujemo. da

stvorimo mir. Rotari mi je pružio i mnoštvo po znanstava i prijatelja.

Puno putujete i radite različite stvari u isto vreme. Kako uspevate?

Umem da se brzo regenerišem. Za razliku od drugih koji svakodnevno rade samo jedan posao, dođu kući i sledeći dan su opet u poslovnoj maši ni, umem da iskoračim iz ustaljenih matrica živo ta i rada. Kada imam slobodnog vremena, čitam o motivaciji i uspešnim ljudima, takođe usklađu jem vreme prema prioritetima i uživam u tome šta radim. Na primer, petak je dan za rad u Rotariju i dodeljivanje grantova. Kako dodeljujemo puno pomoći, skoro svake nedelje imamo nove zahte ve tako da ih analiziramo i procenjujemo.

Šta mislite zašto postoji neuspeh?

Moje iskustvo u Rotari klubu je pokazalo da ljudi iako imaju ideje nisu uvek sposobni da ih sprovedu jer im fali finansijska pozadina. Sve što treba uraditi je da samo pitaju za pomoć. Da traže po moć od drugih koji su u mogućnosti da to učine. Najvažnije je imati želju da se pomogne ili uradi nešto. Uvek je važno pitati i zato hrabro pitajte. Moje iskustvo govori da ljudi ne pitaju zbog svog ega, a možemo dobiti dva odgovora: pomoći ću ti ili neću.

A zašto postoji uspeh?

Uspeh postoji zato što ljudi veruju u ideje koje ih vode, veruju da će svojim znanjem i iskustvom doprineti boljem svetu. Uspeh postoji zato što su spremni da pitaju za pomoć. Ja sam od svoje prve plate donirao skoro pola zarade i time pokazao da naše malo nekom znači mnogo. Uspeh znači da verujete u pobedu.

Grant koji ste dodelili srpskim bolnicamašta znači za vas i za Srbiju?

Veliki grant znači da je sve moguće i da ne treba da sanjate male nego uvek velike stvari. Srbija je zemlja u koju treba investirati. Rotari klub je dao ovu veliku donaciju da se kupe defibrilatori za četiri zdravstvene ustanove. Hitnu pomoć u Beogradu, Urgentni centar KC Srbije, Kliniku za kardiologiju KC Srbije i Kliniku za urologiju KC Srbije. Ove četiri izabrane zdravstvene ustanove opslužuju većinu stanovništva Srbije, uključujući i ljude iz unutrašnjosti i ruralnih sredina koji mo raju da putuju radi pomoći. Ovim donacijama i obukom odgovarajućih zdravstvenih radnika, po moći ćemo najvećem broju pacijenata.

YOUR BOOK

BUDI SVOJA

ELENA SRZENTIĆ FRLETA, MAGISTAR SO CIOLOGIJE, MOSKOVSKI DRŽAVNI UNIVER

ZITET M. V. LOMONOSOV.

DESET GODINA ISKUSTVA U MARKETING INDUSTRIJI U MOSKVI U MEĐUNAROD NOJ REKLAMNOJ AGENCIJI SAATCHI& SAATCHI. POZICIJA REGIONAL ACCOUNT DIRECTOR. U RUSIJI STIČE SERTIFIKAT ERICKSON PROFESSIONAL COACH ( EPC) I POKREĆE MEĐUNARODNI KOUČING PRO

GRAM LADYLIFECOACH, ČIJA JE MISIJA EDUKACIJA ŽENA NA PUTU LIČNE I PRO

FESIONALNE SAMOREALIZACIJE. OSNIVAČ

JE TRANSFORMACIONOG PROSTORA ZA ŽENE U BEOGRADU - LADY LIFE STUDIO, AUTOR LADY LIFE TALKS – TRANSFORMA

CIONIH COACHING RADIONICA ZA ŽENE, AUTOR TRENINGA I MENTORSKOG PRO GRAMA ZA IZGRADNJU LIČNOG BRENDA BRAND NEW YOU, PISAC I IZDAVAČ KNJI

GE «BUDI SVOJA». RAZGOVARAMO SA ELE NOM POVODOM NJENE NOVE KNJIGE.

Tvoja nova knjiga koja se već uveliko čita nosi nazv „Budi svoja“. Koja je poruka knjige i kome je namenjena?

Knjiga «Budi svoja» osmišljena je kao praktič ni vodič za žene, koji pokazuje put od ženskih uloga do samoostvarenja. Knjiga hronološki vodi putem ženskih uloga i pokazuje kako kroz svaku od datih uloga rastemo. Bazirana na lič nom iskustvu, kroz praktične vežbe i tehnike, pokazuje mogućnost transformacije životnih iskustava u lekcije, slabosti u snagu, straha u veru.

Knjigu sam pisala sa namerom da prenesem sve što bih volela da sam znala sa svojih 20 godina kada sam gradila karijeru ili sa 30 kada sam postala majka i donosila važne životne odluke i nisam znala kako da prepoznam glas svoje unutrašnje mudrosti koji svaka od nas poseduje.

Knjigu želim da jednog dana pročita i moja ćerka, kada dođe vreme da ona donosi svoje odluke. Napisala sam knjigu za koju verujem da je inspirativna i u isto vreme dovoljno pro

vokativna da te natera da budeš iskrena pre ma sebi i da te ohrabri da u svakom trenutku života nađeš svoj način da budeš SVOJA.

Kada bi neko voleo i želeo da citira Elenu Srzentić, šta bi ti izdvojila kao citate iz knjige?

Sve smo mi nečije ćerke, sestre, supruge, majke, ali ono što moramo da naučimo jeste da budem svoje.

Biti svoja može skupo da vas košta, ali vred nost koju dobijate je neprocenjiva.

Ne možete ih naterati da vas vole, ali možete zaslužiti da vas poštuju. Nekada je to bolje.

Biti svoja znači dobro pamtiti odakle dolaziš, ali još bolje znati gde želiš da stigneš.

Koliko žena zaista mora da radi na sebi? Kako da se prepozna gde škripi? Da li je to ono mesto što najviše boli?

Interesantno je da često nismo ni svesne problema jer nemamo kad da se umirimo i da pre poznamo šta je to što nas žulja dok to zaista ne počne da nas boli.

Žene su pokretačka snaga koja daje energiju za rast i razvoj svemu, počevši od dece i od nosa u porodici, pa do projekata i poslovnih poduhvata. Tu se susrećemo sa izazovom da u pokušaju da budemo dovoljno dobre za sve, budemo najgore po sebe.

Gubitak sebe se ne dešava glasno i bolno, već jako tiho i neprimetno. Dan za danom gubimo male deliće sebe jer se bavimo poslovima za koje nismo stvoreni, jer se plašimo, prihvatamo, opravdavamo, spustamo kriterijume, živi mo tuđa očekivanja i tako sa godinama nepri metno postajemo bleda slika žene koja smo mogle da budemo.

Koliko ti je trebalo od ideje do realizacije u pisanju knjige?

Ideja o knjizi se prvi put pojavila pre pet godina kada sam počela da vodim coaching radionice za žene i kad sam prepoznala da postoje iza zovi koji su tipični za svaki period života.

Međutim kao sociologu trebala mi je statistič ka potvrda mojih pretpostavki. Htela sam da imam dovoljno povratnih informacija na osnovu koje sam osmislila razvojni put žene i po delu na ženske uloge i najtipičnije izazove za svaku od tih uloga. Kad sam procenila da imam dovoljno empirijskih podataka koje sam

Elena Srzentić Frleta

Magistar sociologije, Moskovski državni univerzitet

V. Lomonosov. Akreditovani ICF Coach, autor i mentor.

Autor međunarodnog koučing programa Lady Life Coach čija je misija edukacija žena na putu lične i profesionalne samorealizacije.

Osnivač transformacionog prostora za

Autor Lady Life Talks –

koučing

za

treninga i mentorskog programa

sistematizovala u teze, sela sam da pišem knjigu. Od početka pisanja do izdavanja knjige je prošlo godinu dana.

Kako se osećaš dok pišeš?

Za mene je pisanje najbolja mindfullness tehnika. Pi sanje zahteva punu svesnost, prisutnost i posveće nost i zahvaljujući tom procesu najbolje sam upoznala sebe.

Šta ti je najvažnije u tvom radu sa klijentima i či taocima?

Najvažnija mi je iskrenost i energija koju kreiramo to kom rada. Jako mi je bitna posvećenost procesu i povratna informacija koju dobijam posle sesija, jer mi to daje mogućnost da pratim put promena i da nalazim najbolja rešenja za svaku novu situaciju.

Baviš se i koučingom i transformacijama. Koliko su one bolne za nekoga? Da li kada se transformišemo znamo ko želimo da postanemo? Kome se mi to vraćamo u transformaciji? Nekom izgubljenom delu sebe?

Svaka transformacija je proces u koji krećemo ili kad od nečega «bežimo» ili kad ka nečemu «težimo». Kad težimo ka nečemu to je lakša varijanta jer onda imamo viziju sebe i budućnosti koju želimo da kreira mo.

Dešava se da transformacija bude bolna kad bežimo od sebe i svojih okolnosti jer tada prvo moramo da se suočimo sa onim što ne želimo i da raščistimo sa tim kako bismo krenuli dalje. Nekad je pravi problem u tome što ne znamo zapravo šta želimo i onda je svaki put pogrešan. Najbitniji deo je da znamo za što nešto radimo, da otkrijemo pravu motivaciju, dalje bude lakše.

Verujem da se u transformaciji ne vraćamo delovima sebe, već ih prepoznajemo, prihvatamo i učimo kako sa svim tim delovima sebe da idemo dalje.

Tema oktobarskog izdanja RYLmagazina nosi naziv „Follow your bliss“. Koliko pratiš svoju svetlost na putu spoznaja i rasta?

Iskreno, trudim se da je pratim i da prepoznajem mo mente kada je gubim. Pomaže to što dobro pamtim devojčicu koja sam nekad bila i svesno kreiram ženu koja želim da budem.

REFRESH YOUR FURNITURE

je tamo gde je HYGGE JYSK.

ČESTO SU UPRAVO

TI KOJI

DA

DOM IZGLEDA

USKLAĐEN PROSTOR.

U novoj JYSKovoj kolekciji fokus je na kombinovanju nameštaja mirnih boja, koji zajedno stvaraju zanimljivu skandinavsku estetiku. Predmeti su multifunkcionalni i mogu se lako kombinovati sa postojećim nameštajem za osveženje i novi izgled.

Proizvodi su sažeti u retro stilu oblika i materijala. Unesite boje novim veštačkim biljkama koje se lako mogu kombinovati sa proizvodima koji daju organski utisak prirode.

REFRESH YOUR SELF

SI

Odrastajući na prostorima brdovitog Balkana i ži veći u SFRJ, odgajana sam u duhu da smo svi isti, jednaki i da ne smemo da se ističemo. Razli ke koje sam još kao dete uočavala među svojim vršnjacima nisu bile tema razgovora, jer – nije bilo dobro biti drugačiji. Ne samo da sam prime ćivala koliko smo svi različiti, već sam to snažno i osećala. Bila sam svesna da su nam potrebe i navike drugačije, da se oduševljavamo različitim stvarima i da nam različite stvari idu lakše ili teže od ruke. Svako je bio talentovan za nešto drugo i to na poseban način. Ali retko ko je tada iskazi vao slobodno svoje talente i darove-

Ni danas kao zrela odrasla osoba ne verujem u teoriju da smo svi isti i jednaki. (Barem) ne na ni vou naših darova sa kojima smo došli, jer nismo. Nekome je život dao jedno, nekome drugo, a ne kome treće... I nije do toga uopšte. Nismo isti, jer svako u sebi nosi svoj DAR, koji je autentičan kao otisak prsta. Svako u sebi nosi svoju svetlost i svoj blagoslov, zbog koga je i došao u fizičko telo da ulepša, obogati i osvetli ovaj svet.

Tokom dugogodišnjeg rada sa ljudima, primetila sam da mnogi moji klijenti imaju uverenje da nije povoljno isticati se i da je njihova različitost više krst koji moraju da nose nego dar kojim treba da se ponose.

Tako smo naučeni - da sve dok se uklapamo i ne štrčimo, dobro je.

Ali u jednom trenutku života krene taj naš da nas zove. Počne nešto iznutra da nas kopka, pa po činjemo da se pitamo:

Ko sam? Koja je moja svrha? Da li živim ono zbog čega sam došla na ovaj svet? Ili… Čiji život živim? Ako i „ne čujemo“ ova pitanja u prvi mah, duša počinje da se buni, jer nema priliku da is polji svoju svrhu. I buni se sve dok ne obratimo pažnju na taj glas.

Često čujem od klijentkinja jednu istu rečenicu:

Postigla sam sve o čemu sam sanjala, ali opet osećam neku prazninu u životu... imam status, novac, sve, baš sve, ali ta praznina - ništa je ne može popuniti. O, kako sam ih samo dobro razu mela! Upravo zato jer sam se i ja osećala tako u jednom periodu kada je sve u mom životu bilo u zenitu – savršeno zdravo telo, posao, novac, od nosi - sjaj i glamur oko mene, a u meni praznina. I to je onaj momenat kada shvatite da ništa ma terijalno ne može da bude ekvivalent osećaju ispunjenja svrhe naše duše.

A kako da znamo šta je to? Kako, kada smo toliko veliki period života bili odvojeni od sebe? Kako, kada smo rođeni i rasli sa uverenjem da smo svi isti i da nam je svima linearno programiran ži vot - rodiš se, obrazuješ se, zaposliš se, stvoriš porodicu, odgajaš decu, izvedeš ih na put, odeš u penziju i čekaš svoj kraj. Osim ako imaš sreće pa te nešto/neko prodrma da se setiš ko si, koja ti je svrha i gde ideš.

Doduše, nama ženama emancipacija je donela taj multitasking model da zaboravimo ko smo –istina je da nas niko nije terao. Same smo bira le. U tom trčanju, radu, sticanju, prilagođavanju, prošle su godine i godine. Sve do jednog trenut ka kada smo počele da se budimo. Ili smo se naglo probudile i počele da postavljamo pitanja. A kad počne preispitivanje, to je dobar znak. To je ono što nas prodrma i pokrene da uđemo du blje u sebe.

Nisam ispunjena... više nisam ista... Izgubila sam sebe...

Da li vam ovo zvuči poznato?

Znate taj osećaj – ono kada je sve u redu, a ko madić koji nedostaje, toliko mnogo nedostaje da ništa ne može da ga zameni. Niste ni primetile kada je taj komadić nestao. Kada su vaši snovi nestali. I da li ih se uopšte sećate?

Pre ili kasnije shvatimo da smo taj komadić, taj san - MI sami.

JA sebi, a TI tebi.

I znamo da smo se hiljadu puta oglušile o glas svoje duše koji je strpljivo, nežno, glasno, tiho, po nekad vrišteći, upozoravao:

Poslušaj me! Gubiš sebe, vrati se sebi!

Da li je sada vreme da oslušnemo svoje snove i napokon priznamo i prepoznamo sebe?

Da li je sada vreme da se osvrnemo i pogledamo unutar sebe gde i dalje gori ono toplo svetlo, gde je i dalje onaj žar kojim smo nekada gorele kao devojke koja će osvojiti svet?

Da li je sada vreme da krenemo u susret svojim snovima?

Pre nekog vremena na Bars obuci mi je bila žena od 72 godine, koja mi je rekla:

Konačno sam otkrila svoj dar i neću ga pustiti, za mene je tek sad počela nova faza u životu!

Wooow!!! Šta reći osim dubokog poštovanja za izbor koji je napra vila!

Duša se hrani onim što je veseli –kažu ljudi.

Jeste li skoro razmišljale šta je ono što vas veseli?

Čime se vaša duša hrani?

Kakve ste bile kao devojčice kada nije bilo ograničenja?

Koja je to strast zbog koje ste (bile) u stanju da ne spavate celu noć?

Jeste li nekada osetile da nešto morate uraditi bez obzira na sve?

Jeste li osetile onaj zov u sebi koji ne poznaje granice, stid, niti brine o tome „šta će reći drugi”?

To je inspiracija duše! To je taj zov našeg bića!

To je ta svrha koja vrišti da se is polji, da kroz vas progovori, jer ona može da se izrazi samo kroz VAS, a ne kroz nekog drugog! I neće vas ostaviti na miru dok joj ne izađete u susret, dok je ne ču jete, ne pogledate i ne prigrlite! To je dar vaše različitosti.

I jednom, kada mu odškrinete vrata, sve će se složiti baš onako kako treba. Polako, s vremenom.

Tada će se sve vaše životne uloge sliti u jednu jedinu ulogu – Sebe. Kada počnete da slušate taj unu trašnji glas, da pratite svoj dar, znaćete šta je ispravno i na koji način da idete još dublje ka sebi i svojim snovima koji vas nikada nisu izdali. Samo su se primirili da sačekaju trenutak kada ćete se vratiti po njih.

Ako ste se imalo ovde pronašle (ili ako prepoznajete da neko vama blizak ide u tom smeru), postavite sebi nekoliko pitanja iz ovog tek sta, zapišite ih zajedno sa odgo vorima i pogledajte u njih – obe ćavam da će se otvoriti novi ener getski prostor u kome ćete imati više sebe, više mogućnosti, više izbora.

Sa neizmernom zahvalnošću za vaš dar.

REFRESH YOUR FAITH

Моња Јовић је уредница у издаваштву уџбеника, драмска списатељица и сценаристкиња, доктор књижевности. Да бисмо описали Моњину мисију, треба кренути од првог разреда Основне школе. Читанке које је уредила и начин на који је то урадила, као и избор шта и ко да научи децу, показују како она види време на крају времена. Постоји ли време после времена? Читањем ваших текстова читаоци се и сами упуштају у снимање својих арт хаус филмова. Због немогућности да остану, као читаоци, мирни и незапитани куда, како, чиме и са киме даље постављам питање како сте ви поређали критеријуме по којима ћете стварати, мислити и живети? Па критеријуми су једноставни – процењујем шта ће позитивно утицати на мој лични раст, и обавезно урачунам етички моменат – јер душевни мир нема цену. А пут личног раста често значи да се крећемо у оном правцу у ком расте и наш страх. Често је лични раст повезан са савладавањем нелагоде и сопствених слабости. Зато сам ја увек сумњичава према заговорницима позитивног мишљења и типовима који олако деле мотивационе цитате. Сваки рад на себи је повезан са самодисциплином и одрицањем, а то није баш привлачно ставити као цитат изнад неке раздрагане особе која на плажи гледа у излазак сунца, проповедајући љубав према себи. Друго, ја не верујем у стагнацију – или идеш напред, или назадујеш. Чим стојиш, значи да назадујеш. И онда човек мора имати непрекидни изазов, увек нову препреку у себи коју ваља прескочити. У себи, дакле. Спољашње препреке су најчешће од мање важности, уколико ниси баш у концлогору,

паклу неког рата, абнормалне социјалне ускраћености или суочен са побеснелим гризлијем негде у шуми.

Када бисте на позив, или прецизније, на одазив великом задатку требало да уредите једну читанку за све узрасте, питање би било, ког би обима била и без којих аутора она не би била могућа. Који би се ваш текст нашао у Читанци за живот? И пишем и уређујем уџбенике дуго, и то је посао повезан са државним прописима, наставним плановима и програмима, исходима наставе и сл. И након својих почетних младалачких револуционарних идеја ја сам коначно постала средовечна и конзервативна. То значи да би моје читанке – и ове поменуте идеалне, универзалне за све узрасте – увек садржале канонска дела домаћих и светских писаца – али да би истовремено увек биле конципиране као озбиљан „адвертајзинг“ за те писце, као њихова одбрана данас и овде, пред овом дечурлијом која гледа у екран телефона. Под дечурлијом мислим на све нас – јер сви смо постали дечурлија која гледа у екран телефона. Не постоји, у основи, ништа узбудљивије од велике књижевности и сви који тврде другачије, смањују часове матерњег језика, покушавају да релаксирају ствар неким бедастим осавремењивањима – ту децу заправо обмањују да постоји нешто релевантније и вредније. Елиот је у свом чувеном есеју „Традиција и индивидуални таленат“ давно написао да се традиција не може наследити – она се осваја, уколико нам је потребна – великим трудом. А то је, пре свега – труд читања. Читање књижевноуметничког текста је у менталном смислу најзахтевнија активност – не постоји нешто што у тој мери

ангажује читаво човеково биће – његов логички, имагинативни и осећајни апарат у исто време. То је врста менталне стимулације коју нећете – да извину природњаци – добити решавањем неког задатка из математике или физике. Нећете се потрести нити доживети катарзу, нити препознати себе и своје интимно искуство у неком полиному. Зато је велика књижевност у својој основи субверзивна и опасна и зато не желе да нам деца читају – или ако већ морају читати, дајте да то штиво буде што плиће. Читање нас чини живим на опасне начине, развија наш критички апарат, извор је незгодних идеја свих врста. Ко жели такве поданике? Потребни су нам поданици који решавају полиноме и знају да пишу кодове. А што се тиче неког мог текста – ја своје текстове не сматрам вреднима такве читанке. Али, хајде, за ту животну читанку – да морам ипак на силу да бирам – био би то овај последњи – „Сеновитом стазом“ – мој есеј о смрти.

Продукција коју сте са животним тимом основали зове се Терирем. Ова рубрика је замишљена као својеврстан појмовник и сваки разговор објасни један или више појмова из света вере. Можете

ауторе

буђење

„Терирем“ је древни источнохришћански напев, који се често пева након

уводећи у стање контемплације. Према предању, у питању је успаванка којом је

Богородица успављивала малог Христа, некакав древни источни пандан нашем „на на на“. Назив је настао на основу музике коју је Нектарија Каранци извела за наш филм „Исцељење“. Мој животни и уметнички сапутник, редитељ Иван Јовић, најбоље је то дефинисао кад су га пред једном комисијом за додељивање средстава за филм упитали где нам је у сценарију „саспенс“. Рекао је да га не занима да гледаоца уводи у стање напетости, већ да покушава да га напослетку уведе у стање контемплације. И као поређење је употребио поступак који користи византијска духовна музика. Саспенс је прецењен – и на крају има толико мајстора филмског саспенса из великих и скупих страних продукција, да је глупо такмичити се. А ми волимо да се такмичимо, само волимо и да бирамо дисциплину. Тај ритмични „терирем“ је заправо ћутање, созерцавање, тишина у коју велика уметност треба да нас уведе, зато да би проширила наше унутрашње границе. То је процес који се напослетку не одвија у напетости – ако напетост и постоји, она се мора превазићи да би се дошло до ове тачке о којој говорим. И то Иван покушава да уради на филму, па и сад на овом последњем, под непрактично одабраним лирским назвом „Сеновити Медитеран“, који је ушао у фазу постпродукције. А ја помажем колико могу. Награђивани филм „Исцељење“, у припреми „Сеновити Медитеран“, представе „Кири

Сукоб мора постојати да бисте имали драму. То је важно у писању и стварању било чега. То су ти велики судари између љубави и смрти, слободе и среће, вере и сумње. Мени је само важно да – кад пишем драму или сценарио – покажем саосећање за оба начела која сам одабрала да сучелим. Мислим да само из дубоког разумевања и једног и другог може изаћи из нас нешто истинито. Морамо имати неког разумевања чак и за ништавило или за злочин – јер све то носимо и ми у себи. Ко то себи не призна, не може ништа ваљано написати.

Какво време на крају шуме ви очекујете и хоће ли све посечене шуме напокон огрејати ово време и људе, или ће нека стара-нова Читанка, која ће се боље видети на пустометини, покушати да поново пружи људима одговор? У монодрами „Најлепше приче о смрти“ коју смо на крају изводили под називом „Шума на крају времена“ бавим се између осталог шумама и нашим ратом са природом. Наша генерација исписује велику елегију природе –пред нашим очима се умањује њена пуноћа и разноврсност. Мене то испуњава ужасавајућом тугом – то што ливаде на које одлазим немају половину биодиверзитета које су имале у мом детињству. Јер природа је велики храм, препун тајанствених Творчевих порука, и сваки изумрли цвет или буба – једна је цедуљица коју нам је Он оставио да бисмо сазнали нешто о себи и свету. Ми смо то уништили без да смо претходно прочитали и разумели шта на цедуљици пише. То је последица невероватне ароганције и глупости какву као људска бића

поседујемо. У чему ће се то завршити – не знам, не изгледа ми добро. Али свет никад није изгледао добро. Нама верујућима остаје да се, као и досад, ослањамо на Божју милост. Онима који нису верујући остаје, у основи, на располагању то исто, па се муче покушавајући дизајнирати себи нешто паметније и извесније од те Божје милости. Саосећам са тим њиховим напорима, верујући да је нама ипак за јотицу лакше. Пекић је људскост дефинисао као неизвесност – тврдећи да човека од робота, андроида ког покреће компјутерски програм дели заправо само то. Ми смо бића неизвесности. Божја милост је одговор на ту неизвесност и бојим се да је људска историја показала да бољи немамо. Па сад, веруј или не – то је већ драма слободе. У духу теме октобарског броја, пратећи своје усхићење, радост и благослов, овим текстом и драмом слободе прошетали смо са Моњом Јовић, захвални на њеној будној успаванци којом нас је позвала на раст и расуђивање.

YOUR QI

ŽIVOT U RAJU

Sve ono što prolazi kroz čoveka zove se Put. Pronaći svoj put i osećati se dobro na njemu je svrha postojanja. Onda prestaje potraga za rajem. Tada se živi u Raju.

Život sam po sebi ima svoju savršenu ravnotežu. Spoznaja ravnoteže i svrha svakog pojedinca ra zličita je i šarolika.

Drevni su govorili da je u svemu potrebna mera. U jelu, osmehu, radu, ljubavi, ljutnji… mera daje ravnotežu, a ravnoteža dobar osećaj. Osećati se dobro je onda kada radiš ono što voliš, kada vo liš i imaš ono što želiš, kada te inspiriše ono što imaš, kada rasteš u onom što si izabrao, kada ne goriš zbog želje, kada su već sve želje ispunjene i kada nisu, ti ionako znaš da hoće. To se zove dobar život, ŽIVOT po svojoj meri.

Lako je govoriti o tome kada si već stigao na to mesto. Kako ga pronaći, prepoznati i odlučiti da živiš putem svog dobrog osećaja?

Prvo počinje ideja kreirana u umu. Umu devojči ce, dečaka koji maštaju o životu i tome šta bi sve mogli da postignu, šta bi želeli za sebe. Vreme nom, radom, trudom i podrškom ljudi iz njihovog “polja”, oni dolaze do svog puta. Pomoć ne do lazi samo od roditelja, prijatelja, ljudi koji ih vole, već postoji nevidljiva pomoć na putu, postoji pro misao koja je visoka, univerzum koji otvara svoja vrata koja nikada nisu ni videli.

I taj put se otvori u pravo vreme kada smo spremni da preuzmemo odgovornost za svoje posto janje, kada smo spremni da padamo, ustajemo, da nas osude, da nam zamere, da nas ne vole, da nas osuđuju… kada imamo dovoljno snage i vere zbog ljubavi prema putu da prevaziđemo sve teškoće i ostanemo dosledni sebi, putu i sve mu što nam taj put daje.

Onda znamo da pratimo svoj put svetlosti.

“Takav je i moj put, put veština koje živim, koje me neguju i koje želim da približim i svima oni ma koji su spremni i žele da koračaju putem sve tlosti i negovanja života kroz veštine. Moj put je sve širi i duži. Širi se kako bi stali svi ljudi koji su prepoznali da su im veštine važne za njihov rast i razvoj, dugačak, kako bi mogla da stanu sva znanja koja želim da protkam kroz sebe i da ih iskusim.”

Put ljubavi, put svetlosti, put lične snage je sva kome potreban.

Ako smo uklopili da je naš put protkan zadovolj stvom, ako ima dobrobit za druge ljude, ako su odnosi harmonični i blagi, ako smo optimistični i zadovoljni, onda smo i progresivni, ako znamo svoj mali i veliki cilj, onda put ima i svoju važ nost, ako težimo ka uspehu, onda smo spremni da učimo i da se razvijamo, ako smo elastični na izazove i prepreke, onda nema razloga da ikada stanemo i posustanemo. Kada sve ispunimo pre ma sebi i svom putu, onda živimo svoju svrhu.

I, naravno, sve se vrti u krug i sve je povezano u jednom malom, zatim većem i najvećem univer zalnom polju.

Univerzalno polje ima sposobnost da prepozna doslednost, snagu, hrabrost, mudrost i podrži akciju iako ona izgleda nemoguća. U zakonu Univerzuma sve nemoguće postaje moguće.

Da bismo imali potpuni sjaj na svom putu, po trebni su veliko srce i njegova strast kao glavni začini.

Strast otvara sva vrata nemogućeg. Daje život nu energiju, otvara krila kreativnosti i zadovoljava univerzalne zakone prirode. Kao takva, strast

je nekada jača, nekada slabija. Ako je uvek i malo prisutna, onda je to pravi put.

Istrajnost na putu živi ako postoji i mala doza strasti.

Dok postoji strast, postoji i život, postoji i sjaj!

Recept za pronalaženje pravog puta:

∞Prstohvat ideje

∞Prstohvat znanja

∞Prstohvat hrabrosti

∞Prstohvat sreće

∞Prstohvat odlučnosti

∞Prstohvat sigurnosti

∞Prstohvat opreza

∞Prstohvat podrške

∞Prstohvat ludosti

∞Prstohvat strasti

∞Prstohvat ljubavi

∞Prsohvat discipline

∞Prstohvat strpljenja

Sve zajedno umešati u umu i “furati” svoj fazon besprekorno, odlučno, sa osme hom, laganim korakom kroz udah i izdah = do ispunjenja svoje svrhe.

Povežite se sa tišinom u sebi, svojom unutrašnjošću i shvatite da sve u ovom životu ima svrhu.

Samo NE ŽURITE, usporite i uživajte u životu! Ako previše žurite, nećete pro pustiti samo njegov zaplet, izgubićete i svest o tome kuda idete i zašto. – Edi Kantor

YOUR BLISS and PEACE

MOMENT

OF BLISS

POSVETITE SE SEBI

Vreme u kome živimo dovodi do toga da smo konstantno zatrpani obavezama i ne uspevamo da se posvetimo sebi, a to je najbitnije, kako bi smo i drugima mogli da budemo doprinos. Sa tom idejom kreiran je blagotvorni Moment of Bliss, koji se sastoji od jastuka sa lavandom, ete ričnog ulja, kombinacije poludragog kamenja i višekratnih tufera od organskog pamuka. Na koji način deluje Moment of Bliss?

Ovaj božanstveni set podstaći će vas da probu dite sopstvenu energiju koja će vas pokrenuti napred. Ispuniće vas mirom i “nahraniti” svaku ćeliju vašeg bića, poboljšati vam koncentraciju i kreativnost. Zato odvojite nekoliko minuta u toku dana samo za sebe, usmerite svoju pažnju ka unutra, regenerišite se i vratite se svom izvoru.

ZA POTPUNO OPUŠTANJE I RELAKSACIJU

Ručno pravljeni jastuku punjen je lavandom gajenom na domaćim poljima, jer ona balansira i umiruje duh, um i telo. Osim toga, napravljen je od pamučnog pliša zato što mekoća i nežnost tog materijala izazivaju osećaj ušuškanosti i si gurnosti. Eterično ulje čini esenciju života, mirisa, in formacija, uzdizanja i ozdravljenja. Sačinjeno je od ekološki gajenog bosiljka, matičnjaka, la vande, kamilice i komorača, 100% je čisto, ne razblaženo i savršeno za blagostanje čitavog organizma. Bosiljak podiže raspoloženje, ma tičnjak deluje protiv depresije, a lavanda ima umirujuća svojstva. Pored toga što ublažava zapaljenske procese, kamilica može pomoći da lakše zaspite i poboljšava psihičko stanje, dok komorač pozitivno utiče na organe za varenje, snižava krvni pritisak i opušta nervni sistem.

Poludrago kamenje čisti telo od negativne energije i puni nas novom, zdravom energijom i vitalnošću. Karmeol je sunčev kamen uzemljenja, ravnote že i hrabrosti, napretka i karijere. Prepun je vi talne sile koja pokreće. Odličan je za donje ča kre i imunitet. Štiti od raznih negativnih uticaja. Rozenkvarc ili ružin kvarc je nežan, a toli ko moćan. U kombinaciji sa ametistom de luje isceljujuće. To je kamen mira i ljubavi. On pravi balans između donjih i gornjih ča kri, a nekada davno ljudi su ga stavljali pod jastuk, kako bi sačuvali mladost i lepotu. Ametist budi i pojačava intuiciju, unosi mir i ja snoću, smanjuje napetost, stres, tugu i depresi ju. Ima ulogu i u meditaciji. Poznat je kao kamen duše, iscelitelj psihe i emocija. Zato je dobro dr žati ga u prostoru gde boravimo, kao i u spavaćoj sobi, jer doprinosi boljem snu. Sodalit je kamen znanja, mudrosti i logike, daje viziju, komunikaciju i mentalnu bistrinu. Veoma je moćan. Gradi most između misli i osećanja i otklanja iluzije. Inspiraciju pretvara u realnost, pa ga zovu i kamenenom materijalnog bo gatstva. Njegove lekovite energije čiste auru.

KAKO SE KORISTI JASTUK? Lezite i na predeo između obrva (na šestu čakru) postavite odabrani kamen ili tufer sa 8 kapi ete ričnog ulja. Zatvorite oči, stavite jastučić i dišite smireno. Važno je da izdisaj traje duže od udi saja. Bez žurbe, jer ovo je vreme samo za vas. Ukoliko vam to prija, pustite neku opuštajuću ambijentalnu muziku. Osetile li želju da zaspite i vreme vam to dozvoljava, prepustite se. Dubok odmor je najvažniji i delovaće veoma lekovito.

YOUR IDEA

PRATI SVOJ BLAGOSLOV

Blagoslov, odnosno dobra, blaga reč, je nešto sto svi volimo da dobijemo i to ne samo od sve štenih lica, već i od članova porodice. Njim se često odredjivala sudbina, obzirom da jednom izrečen blagoslov se ne može opozvati.

Blagoslov je dobra molitvena želja da Blagodat Božija dodje na ono lice ili stvari i situacije, koje se blagosiljaju. To je priziv samom Gospodu, da izlije svoju milost na nas.

Nekada je blagoslov bio neophodan u svim pri likama. Blagosiljala se hrana, piće, dom, lica. Tražio se blagoslov za udaju, ženidbu, radjanje dece. Jedino su deca ta koja žive, bez potrebe za traženjem, pod stalnim Božjim blagoslovom i naklonošću. Oduvek je stariji davao, a mladji primao blagoslov. Blagosiljao je otac, sveštenik ili duhovnik. Zanimljivost je ta, da u ženskim manastirima iako kažemo igumaniji : ,, Mati, blagoslovi”, igumanija ne prosledjuje blagoslov Gospodnji, jer nema Svetu Tajnu Sveštenstva.

A šta je sa majkama? Koliko li Gospod vrednu je naš blagoslov? Naš blagoslov drugom delu nas, koji živi kroz drugo biće, a našeg tela deo?

Nekada su to bila divna blagoslovena vremena, sve do ovih sada, kada su se ljudi više preoku pirali materijalnim nego duhovnim.

Zar sama milost Božija nije došla sa nama,

darujući nam mogućnost života na zemlji u ljud skom obličju? Gde ćete veće blagodati!?

Šta mi dajemo Bogu u znak zahvalnosti sto smo živi, zdravi i imamo divne porodice? Što smo uspešni u poslu?

Što su nam prijatelji odani? Što su nam deca kvalitetna?

Sto nas unuci raduju?

Sto smo materijalno situirani? Što smo kvalitetni ljudi, jednom rečju.

Blagosiljamo li hranu tokom obroka? Posveću jemo li je našim precima?

Vodimo li računa o najmladjim i najstarijim čla novima porodice i okruženja?

Radimo li na sebi, da budemo sve bolji i bolji?

Na stranu crkveni postovi, i svi drugi propratni rituali. Nasušna je potreba svakog ljudskog bića, koje u sebi ima česticu Boga rodjenjem, da ceni dobijeni životni blagoslov i da ovom svetu da najkvalitetniju verziju sebe, živeći svoj život po svojoj meri i duhovnim pravilima.

Postoji jedna zanimljiva priča o Polju (koje je svuda oko nas) i predstavlja softver, a naša DNK je u ovom slučaju hardver.

To Polje odredjije kvalitet našeg fizičkog tela, u zavisnosti kakvim ga česticama hranimo. Što nam je polje zagadjenije ( lošim mislima, ljudi ma, situacijama, delima) to su bolesti sve prisut nije. (Setite se samo N. Tesle, koji čak nije hteo da se rukuje sa ljudima bez rukavica, da dodi rom ne bi preneo u svoje polje, tudji negativitet, ukoliko je prisutan.)

Blagoslov koji možemo dati sami sebi, a i bu dućim pokoljenjima, je da osvestimo zaprlja nost ličnog Polja, izlečimo ga i tako dobijemo originalniji sopstveni život, jer Polje je matri ca ponavljanja, od naših predaka, pa preko nas samih.

Blagoslov je takodje da promenom Polja mi nadogradjujemo sopstveno fizičko telo. Znaju ći da energija organizuje materiju, a energiju organizuju informacije, mi smo na korak od blagoslovenog sopstvenog informacionog polja. Samo to treba osvestiti.

Razmislite o tome.

Mnogi žive živote i patnje kroz generacijske priče i dešavanja svojih roditelja, koja ostaju za pisana u energetskom polju porodice. Izadjite iz toga. Živite sopstveni blagoslov vašeg života.

Daruje nas Gospod na rodjenju mnogo čime, da

bismo imali raznovrsna iskustva, jednom, kada odemo gore, Njemu, na čašicu razgovora. Lično sam Mu zahvalna na nepresušnoj Radosti, ko jom me je darivao da bih prošla, sve one teške momente, što neko ne prodje ni za deset života.

Zato živim život, punim plućima.

Delim radost i sreću.

Tužne momente osvestim i odbacim. Loše ljude izbegavam.

Životne rane saniram i ne dozvoljavam da njiho va gangrenozna mogućnost pojede moj ostatak života.

Volim život, ljude, životinje, prirodu, muziku…

Volim sve sto je u skladu sa visokim duhovnim i životnim principima.

Radujem se životu. U svemu vidim lepo. Živim blagoslov sopstvenog života…

Blagoslovi Gospode!

(Kada se traži blagoslov, ne persira se!)

YOUR NO

SAMO SE JEDNOM ŽIVI

A nije da nismo blagoslovljeni… mnogo čim…

Dato nam je, no ne umijemo prepo znati. Ne vjerujemo si. Mislimo da ni smo dovoljno dobri. Nesigurni. Nedovoljni

Pa samim tim, Nezadovoljni Neispunjeni Nemirni.

Što nas neizbježno vodi u skliznuće u Neinventivni, nemoralni, neiskreni, nepovjerljivi, nezasiti.

Da ne spominjem nepoznavanje pi sanja negacija, jer davno nekad, kad mu vrijeme bješe, ne naučismo ne ophodno.

No, šta ako na tren negaciji promije nimo predznak, pa na – (minus) do damo vertikalnu crticu po sredini?! Obična crtica vizuelno sad je križ, simbol vjere.

I gle čuda, od nevjernika postado smo nevjerojatno pozitivni, jer sad i ateisti vide + (plus)! Nepatvoreno dobri. Neupitno tolerantni. Neponovljivo lijepi. Dopustit ćemo da nam tijelo prati srca neizdrž za nenadmetanje s dru gima, već na ispunjenje svojih žud nji, snova… Nemoguća misija neispunjene duše sad je neobuzdana, neiskazana lju bav i talenat.

Sad je sve želim, mogu, hoću. Nepobjedivost je sad neminovnost!

A riješila sam da pobijedim. Sebe samu i svoju urođenu nesigurnost.

Da u svojoj drugoj, boljoj polovici ži vota prihvatim sopstvenu nesavrše nost sa samopouzdanjem. Kažu umijem s riječima. Kažu umi jem tijelom. Blagoslovljena sam. Follow your bliss, reče Mia i ja je po slušah.

Jer riječi (čitaj: ja) su kao luk. Što ih više ljuštiš, na više ćeš tumačenja naići. A kad shvatiš višeslojnost zna čenja riječi, više ćeš značenja naći. Shvatit ćeš da su istinitost i neistini tost nevažni.

Sada ću sljuštiti sa sebe još jedan sloj, ali samo jedan od mnogih.

A sljuštila sam i odjeću! I to objavi la, javno. Sa sve celulitom, strijama, borama, flekama, ožiljcima. Ništa fotoshop, ništa filteri, samo umješnost prijatelja koji fotka, da svjetlom umekša očite nepravilnosti. ”Ekstremno ekstrovertna ili klimak terična”?! - čuh kako u sebi glasno povikaše kćeri.

Lavina reakcija… glasnih, iskrenih, ženskih. I muških, tajnih, bezgla snih…

I jedna, mog prijatelja Saše, koji kad sroči i najvulgarnije postaje umet nost.

”P…. kao tajfun, žena kao tvrđava.”

I jesam, samo što nisam ogrezla u divljenju sebi samoj.

PHOTO: UNSPLASH.COM

Jer kako možeš da brineš o ljudima, ako ne brineš o samoj sebi?

Kako možeš da činiš dobra djela, ako se ne osjećaš dobro?

Ne mogu tebe da volim, ako ne volim sebe. A volim ljude. I blagoslov i usud mi je što ih osjećam, razu mijem, što mi se otvaraju i vjeruju.

Što su drugačiji, što su više oštećeni, okrnjeni – to se više privlačimo, to su mi dragocijeniji.

Pitam ga zna li šta je ”besa”, jer je otišao otud još kao dijete. Zna li historiju svog naroda.

Kaže ”ne baš mnogo”. Zna, znam da zna. Bira da ne zna. Ne bavi se nebitnim.

Policajac je višeg ranga, a ne umije da blefira. Ne može, slab je prema lijepim ženama. Sklanja po gled u stranu na dijelić sekunde dok odgovara i to ga odaje.

Kaže ”luda si”, a znam da misli ”lijepa si”. ”Poljubi me.” ”Neću, neće mi biti dovoljno. Poželjet ću te cijelu, a ti mi se ne možeš dat, vjetar se ne može zadržati, a ne dam da me otpušeš!”

I otpuha me, na finjaka.

I shvatih, zlatna ribica ne uspunjava želju onome ko je uhvati u mrežu, već onome ko progovori jezikom zlatnih ribica.

Ne dopuštam više da mi ”ne” bude prefiks u nega tivnom kontekstu.

Neprijatelj

Neuspjeh

Neznanje… Šta to bješe?

”Follow your bliss” i onda kad je ”ne” toliko očito, pa kud puklo, samo jednom živimo u vražju strinu!

YOUR TALENT

BELO PLATNO

KAO ŠTIT

-SLIKARSKI SAN-

VIDICKI,

Jednog dana sam se probudila i oko mene je postojao samo mrak.

Bol, tuga, strah, opšte nezadovoljstvo, gubitak samopouzdanja, strah od budućnosti, odsu stvo ideje kako nastaviti dalje i odsustvo nade da dalje uopšte postoji. Tako je sve počelo. U toj tami pojavio se mali trag mesečine koji me odveo do institucije u kojoj me sačekala Branka. Dobila sam list papira i pastelne kre de. Od tog momenta pričam svoje neispričane priče, svoja zapažanja, sve sto mi leži na duši, a toliko toga neispričanog je ležalo... Posle izvesnog vremena Branka me je iznena dila pitanjem da li ću nastaviti da slikam i, ako nastavim, u kom pravcu želim da idem. To pita nje za mene je bilo od životnog značaja. Treba lo se vratiti svakodnevici, pronaći novi posao, buditi se svakog jutra, a ne biti svoj... Raditi nešto što moraš, a ne želiš; trpeti autoritete i ponižavanja, a opet se izboriti sa činjenicom da želiš ostati ono sto jesi u moru lazi, sujete, u granicama, kalupima i na način koji je „neko” „negde” odredio. Živeti život pridržavajući se pravila kakav treba da budeš da bi tvoje bitisa nje na ovom svetu „bilo kako treba”! Moj odgovor na Brankino pitanje tada nije bio ubedljiv. Vremenom sam shvatila da nije želela olako da me pusti. Predložila mi je saradnju –slikanje u ateljeu OT centra, sa pravim slikar skim materijalom. Neverovatno! Zvučalo je kao san…

Postavih sebi pitanje da li je moguće da je bav ljenje slikarstvom, moj davno zaboravljeni san, sada preda mnom i čeka da ga ostvarim. Uplaših se! Od ljudi koje sam volela često sam slušala da su moje želje i snovi sebični i društveno neprihvatljivi. Ponekad su to govorili svesno a uglavnom nesvesno (naravno, iz sopstvenog straha). Sagledali su u tome odsustvo svake ambicije za kojom ja nisam težila – Biti slikar, slikati? Da bi neko bio uspešan, mora se baviti ekonomijom. Iz toga proizilazi da rezultat mora biti dobro finansijski nagrađen! Nažalost, poklekla sam i u tu priču poverovala. Silno sam se borila, a u toj bici izgubila sebe.

Ovoga puta sam odlučila da bude drugačije. Donela sam tu odluku zahvaljujući Branki i po dršci koju sam imala od svojih najbližih! Osta jem tu gde jesam a boje i platno neka mi budu štit, dok ne stasam dovoljno i dok se ne stvore ideje. Slikajući ono sto vidim i osecam, uvide ću kojim putem treba da krenem dalje. Boje su samo u mojim rukama i sama biram nijanse. Uneću boje u svoj mrak.

O RADOVIMA

Svi moji radovi su zasnovani na sopstvenim doživljajima svakodnevnog – kroz putovanja, šetajući ulicom, ili pak posmatrajući okruženje sa svoje terase. Otvorila sam sva čula i dozvo lila da slučajni prolaznici sa kojima sam se su sretala svakodnevno, šetajući svog psa, pola ko preuzimaju glavne uloge na mojim crtežima. Postoje radovi na kojima sam predstavljala lju de koje volim, naše zajedničke priče, maštanja. Sve to sam prenela na platno. Priroda u svim svojim oblicima takođe je bila čest deo mojih zapažanja. Prirodom sam fascinirana. Ipak, u osnovi svih mojih priča je ljubav kao fenomen koji je često zaboravljen. Život lišen snova nije život već robovanje ži votu. To je moto kojim ću se uvek voditi. Veo ma sam zahvalna na svakom novom danu koji mi je život pružio. Zahvalna sam za svaki zrak sunca, rosu u travi, zagrljaj i osmeh. Zahvalna sam za svoj život u bojama.

YOUR LINES

NE

ČAROBNI

ZA SVE

Često se pitam zašto je važno da nam život bude ispunjen. Posmatram svoje klijente koji su stalno u nekoj trci za pravom ljubavi, za boljim poslom, za više novca.

Zaboravljamo da jedini život koji imamo - prolazi. Retko živimo u trenutku i osluškujemo sebe. Trebalo bi češće da zastanemo i odmorimo, da pitamo sebe šta volimo da radimo. Treba da otkrijemo i sopstvene vrednosti, što nije lako. Sećam se jedne žene koja je došla kod mene sa problemom u vezi posla. U vremenskoj liniji posla bile su joj otvorene mnogobrojne mogućnosti za različitim poslovima. Rekla sam joj da pored posla zbog koga je došla postoji i drugi gde treba da usmeri svoju energiju i pažnju. Nasmejala se i rekla mi da s vremena na vreme to i radi. I više ne zna da li je to dobro. Ono što sam ja videla je da je to odlično, da joj je dato i da treba da prati svoj put. Pričale smo o poslovima kojim se bavila, u čemu se sve edukovala. Primetila sam sjaj u njenim očima dok mi je pričala, osmeh sa lica nije skinula. Nije bila svesna da je pratila svoj sjaj, trenutak sreće u životu. Nije svima dato da tako rade, ali na trenutak uhvati svoju zvezdu padalicu i probaj da osetiš kako ti se tada koža ježi i oslušni svoje srce.

Sećam se još jedne osobe koja je vlasnik nekoliko firmi i koja me je pitala koju firmu treba zatvoriti, koja će doneti više novca. Interesantno

je da se u liniji posla videlo da osoba svuda troši sebe previše i da juri za novcem i da će na taj način za nekoliko godina izgubiti sve. U razgovoru je jasno naglasila da ne želi da promeni bilo šta, na šta sam odgovorila da nemam čarobni štapić za to što želi. Ova osoba je bila tri puta kod mene i ništa nije kretalo na bolje. Uvek je bila nezadovoljna dobitkom. Kad bih je pitala da li voli to što radi, odgovorila bi mi da je to ono što se traži, da su tu dobri izvori prihoda i da želi još novca. Poželela sam joj sreću i rekla da moje usluge nisu za nju i da ne želim da joj čitam vremenske linije. Proći će vreme i izgubiće svoj kompas, izgubiće svoj sjaj u trci za novcem.

Za početak je dovoljno da promenite male stvari, da svoj život učinite boljim, ispunjenim i da pratite sjaj tog puta. Ako samo trošimo energiju na stvaranje materijalnog bogatstva, a da pri tome zanemarujemo ono što nam duša traži, vremenom ćemo se ugasiti. Nismo mi samo telo koje treba nahraniti i negovati, već i duša koja traži svoju hranu.

Ako se pitate šta je to hrana za vašu dušu, setite se od čega vam oči zasvetlucaju, a sve u vama se pokrene. To je ono što joj je potrebno.

YOUR PILATES

TRAG

Toliko toga oko nas. Celokupno šarenilo koja nam odvlači pažnju poput čokoladica i lizalica na kasi u radnji. Zbunjuje nam čula i budi primitivan instikt u nama da uzmemo sve što je na dohvat ruke, umesto da zastanemo i pitamo se da li nam treba i da li će da nas zadovolji duže od onog trenutka, kada taj zalogaj sklizne niz tobogan u tamu stomačne duplje.

Tako je u svakom segmentu života. Mnogo toga nas buni. Pravi ringišpil u našoj gla vi i više ne znamo kuda smo pošli, a gde smo došli.

Posebno u periodu mladosti.. I ja sam bila ta mala izgubljena duša na vrtešci želja, bunila, izazova, ponuda i zbuna šta želim, čemu težim, a čemu ne, ili čega se bojim.

Sećam se perioda odrastanja i mnogih pitanja postavljenih sebi o sutra, uplašena od života, jer ta velika i krupna reč za neko mlado biće biva rogobusna, strašna. Pitamo se kakav je taj život. Šta nas čeka? Šta ću da radim posle faksa? Zatim period kriza, inflacija, zatim ratovi, raspadi država, demonstracije, protesti, sve su to ozbilj ne stvari koje je prošao jedna mali život. Zatim i one lepe stvari koje nam pune tu istu dušu. Zaljubljivanja, odljubljivanje. Poštar na vratima i tek napisana pisma. Zvono telefona. Telefon se baškari na milju i svečanom mestu u dnevnoj sobi, i dok mi pokušavamo da čujemo neku ljubavnu reč s druge strane, okruženi ba bama i strinama, verovatno i taj neko drugi ima svoju publiku.

Ovo su samo prisećanja.

To je moj put od samoga početka, koji kao dete nisam razumela. A sada kada samosvesna, odrasla Nađa uživa u svakome danu i radujem se svom putu obasjanom svetlosti.

Treća nedelja septembra je i dok ovo pišem na lazim se u Ouranopolisu pored tvrđave u ma lenoj luci, odakle brodovi isplovljavaju i odvoze monahe i hodočasnike na put u Svetu Goru. Ta ista luka ih dočekuje, verujem sa izmenjenim li

kom, gde ispod kože prodire izraz duhovnosti, koji je pustio svoj pelcer i traba ga sada negovati.

I dok gledam te putnike, sa svojim rančevima na leđima, i sa Svetom Gorom na dohvat ruke, osećam se blagoslovena na svom putu.

Prolazim pored luke svakodnevno na putu do plaže. Vetar ne prestaje da duva, ali Sunce se ne da, greje punim sjajem. Ja se poput mačke protežem po toplom pesku. Radim vežbe isteza nja. Pitaju me moji saputnici: Da li ti to stalno ve žbaš? Moj odgovor je: Ne. U pilates studiju poka zujem vežbe drugima i brinem o njima. Fokus mi je na vežbaču, kako da ih pokrenem i da istraju na putu promene. Sada vežbam za svoju dušu. Setih se moje kume, mala digresija. Kada sam otvorila Like pilates studio, posle diplome Eko nomskog fakulteta, mnogi su bili protiv, jer sam džabe učila školu.

Tada moja kuma ispriča priču: Kada smo letova le, Nađa je uvek nosila svoju strunjaču i vežbala. I ja sada kažem, ja sam to potpuno zaboravila. Za mene je pokret deo svakodnevnice. Kao i či tanje. Uradim malo istezanja, ili 15-ak minuta pi latesa kao i što pročitamo nekoliko strana knjige. To je fizička i mentalna higijena, zar ne?

I sada dok sam na plaži, obasjana svetlosti ležim na pesku, u položaju teleskopa, dok me Sunce greje i napaja svaku ćeliju moga bića.

Prošle godine, sam kreirala moj program 15 mi nuta sa Nađom, kako bih motivisla što više žena da misle na sebe, da vežbaju pilates i da budu zdrave, pune energije i nadasve srećne i zado voljne. Sada shvatam da taj moj program 15 minuta sa Nađom, nije ništa novo, već je došao kao rezultat mog ličnog načina rekreacije, koji primenjujem za sebe godinama.

To je moj životni stil.

Dragi moji sadašnji i budući vežbači, pratite svoj put.

S ljubavlju vaša Nađa.

REFRESH YOUR YOGA

PRATI SVOJU SVETOST

PIŠE: DIJANA PALIJA, YOGA INSTRUKTORKA

Svetost, svetlost, sjaj, snove, radost, sreću…

Značenje i suština je ista, samo je jezik druga čiji. Ne postoji osoba na ovom svetu koja se nije, bar jednom u svom životu, zapitala šta je zaista suština ovog života.

Iskustva i odgovori koje dobijamo na ovo pita nje zavisiće isključivo od nas samih.

Ne postoje dve iste osobe na ovom svetu, ali svako od nas ima elektromagnetno polje oko svog bića, kao i identične delove koji prolaze kroz svoj rast i razvoj zajedno sa nama.

To su naši UM, TELO i DUH (naš eterični nivo, koji se sastoji iz EMOCIJA I FREKVENCIJE kojom svako od nas zrači kroz svoje magnet no polje).

Svaki ovaj deo ima svoj sedmogodišnji period razvoja koji se utiskuje u naše magnetno polje (auru) u vidu energetskih otisaka (informaci ja), koji nam kroz život mogu mnogo pomoći ili baš naprotiv - odmoći.

Od momenta kada pristignemo na ovaj svet, sva naša SVEST ulazi u razvoj našeg ETERIČNOG dela ili duha. Bombardovani smo raznim energetskim frekvencijama koje nam donose jasne informacije i uvide o tome kako treba živeti. Najveći udeo u svemu tome imaju prvenstveno naši roditelji, a preko njih i celo naše porodično stablo, dakle dalji i bliži preci. Pored pomenutih, u naš doživljaj sveta se takođe upliću i braća ili sestre (ukoliko nismo jedino dete svojih roditelja).

I dok mi ne stasamo do svoje sedme godine (kada nam se i razvija racionalni nivo uma, tj. sposobnost razmišljanja), toliko uverenja, pra vila, uslova i nametnutog mišljenja se utkalo u naše magnetno polje.

Od sedme do četrnaeste godine , sva naša SVEST ulazi u naš MENTALNI deo. Razvija mo svoj um, počinjemo da formiramo razna mišljenja, ulazimo u iskustveni deo sopstve nog života. Učimo da koristimo sopstveni lični prostor, kao i da postavimo ili ne postavimo zdrave granice u odnosu sa drugima. Tada po činje i reprodukcija svih energetskih informacija\vrednosti\uverenja, koje smo pokupili do sedme godine iz svog porodičnog stabla. Zatim, od četrnaeste godine pa sve do dva deset prve, sva naša SVEST prelazi u naš FIZIČKI deo\telo. Od toga koliko PRIHVATAMO i VOLIMO svoje telo u tom uzrastu, zavisiće širina svesti koju ćemo imati u narednom pe riodu svoga života (briga i nega sopstvenog hrama, jedinog mesta iz koga živimo ovaj ži vot, kao i jedine MATERIJALNE STVARI koju zaista posedujemo u ovom svom životu - svo je TELO).

CELOVITOST, kojoj svako od nas svesno ili nesvesno teži, zavisiće od toga koliko smo u

stanju da SAZREMO u svakom svom delu, podesimo ih na isti nivo (fizički uzrast da od govara uzrastu našeg uma i duše\emocija), prihvatimo ih, prigrlimo i razvijemo u najbolju moguću verziju sebe, u ovde i sada.

Smatra se da svako od nas kao individua može da se razvije prirodno samo onoliko koliko su naši roditelji uspeli da razviju svoje delove (da ih poravnaju u istom dobu, na istoj zrelosti).

Kroz lično iskustvo sam osvestila da je nemo guće doći do sebe i živeti sopstvenu celovitost sve dok ne osvestimo svaki onaj mračni, po tisnuti deo sebe\traumu, koju smo u tih prvih dvadeset godina svoga života upili iz porodič nog stabla, odnosa sa najbližima, posle u od nosu sa vršnjacima, partnerskoj ljubavi...

Sva ta iskustva su ostavila trag\otisak u na šem elektromagnetnom polju i onda kada za počinjemo svoj samostalni život, počinje i re produkcija svega što smo do tada proživeli, shvatili, uvideli, razvili mišljenje o tome.

Svaka sfera našeg života nosi neku poruku, lekciju i znanje. Sve to u našu korist, kako bi smo razvili bolje razumevanje sebe, sopstve nog života, ljudi u njemu, događaja kojima svedočimo, kao i situacija u koje upadamo. Kako bi kroz svako iskustvo u svome životu mogli da obradimo energetsku blokadu koja nam se i daje u obliku događaja, ljudi, situacija. Naučili nešto i izdigli se iznad svega toga, razvijajući se tako kroz svoj život.

Najveće izazove i udaljavanje od sebe samog doživljavamo upravo onda kada kočimo svoj razvoj (“kunući sopstvenu sudbinu” , pitajući se “zašto baš meni ovo”) i generalno odbacu jući ili ignorišući PORUKE koje dobijamo kroz iskustva koja nam dolaze u život.

Partnerski odnos i zajednica nam npr. šalju ja snu poruku o tome KOLIKO SEBE VREDNUJEMO, KAKVO MIŠLJENJE ZAISTA IMAMO

O SEBI, upravo zato što u odnosu na ono kako nas partner tretira možemo da doživimo sebe kao u ogledalu. Da spoznamo koliko istinski sebe volimo, koliko smo blagi ili grubi prema sebi i koliko pažnje smo u stanju da posvetimo sebi i sopstvenoj dobrobiti. Posao i finansijska situacija nam ukazuju na to koliko zaista mislimo da zaslužujemo. Mnogi ljudi imaju izazovan priliv finansija koliko god da rade samo zato što na nekom nivou sebe imaju zaglavljenu energiju u sferi sopstvene vrednosti i zasluga. Takođe, najverovatnije ne svesno pokupljene iz primarne porodice. Isto tako, postoje ljudi koji mnogo zarađuju, ali se isto tako mnogo i troše (energetski). To su ljudi koji dolaze kući iscrpljeni, umorni, bez elana i snage za druženje sa članovima porodice, prijateljima, koji jednostavno nemaju nijedan drugi “život” osim poslovnog. Postoje i oni koji

PHOTO:

su kao deca slušali o “vrednim, bitnim ili podobnim” strukama, o tome kako je neko zanimanje “ISPLATIVIJE” od možda onog koje bi oni želeli. Pa otuda toliko zaposlenih na radnim mestima koji ne uživaju u svome poslu, nemaju tu “iskru” vezanu za ono što obavljaju, već puke prazne duše koje fizički ispunjavaju prostor i čekaju tu finansijsku kompenzaciju iz meseca u mesec, živeći zaista i iz dubine duše samo u retkim situacijama putovanja, odmora...

Odnosi sa drugim ljudima, samopouzdanje, prihvatanje kritike, kao i sposobnost komu nikacije sa drugima i slobodnog iznošenja i stajanja iza sopstvenog mišljenja zavisi će isključivo od povezanosti sa sobom, od centriranosti unutar svoga bića i prostora, kao i od toga da li zaista svoj život živimo iz svoga srca, sopstvene istine, prirode...

Mnogi od nas žive svoj život nesvesno, po inerciji, reprodukujući sva ona ograničenja kojima su bili izloženi u toku svoga života. Život iz tako neudobnog prostora je najda lje od naše istine, udaljen od sopstvene svetosti.

Rad na sebi, na svakom svom delu (umu, telu i emocijama) je neophodan korak kojim se zasigurno otiskujemo na to putovanje ka sebi, kroz sebe, do sebe. Kako bismo mogli da sustignemo svoju svetost, živimo svoju svetlost i lagano tečemo i razvijamo se u najbolje verzije sebe.

Dokle god živimo nesvesno, u neudobnom ličnom prostoru (jer smo još uvek puni tih dečjih emocija ljutnje i besa), ograničava jući se strahom i okružujući se ljudima koji nas ne podržavaju, cupkamo u toj močvari sopstvenog mulja, zatucanosti i ograniče nja.

U svakom od nas, BEZ IZUZETKA, postoje skriveni talenti, darovi koji nas čine druga čijim, jedinstvenim, čarobnim.

I do njih se najlakše dolazi svaki put kada ispratimo sopstvenu radost. Kada dopusti mo sebi zabavu, sreću, užitak, zadovolj stvo.

Kao i svako blago, da bismo došli do njega, potrebno je osloboditi se energetske težine i gustine koju smo navukli u svoj život svih prethodnih godina. Prokopavajući kroz ra zne slojeve mentalnog smeća i raskrčujući svoj energetski prostor. Do toga se dolazi ozbiljnim radom na sebi, vežbajući fokus nad sopstvenim mislima, umirujući svoj um, vežbajući i negujući svoje telo, kao i osve

šćivanjem svojih ograničavajućih uverenja/ ustaljenih obrazaca razmišljanja i ponaša nja, kao i reakcija na date situacije, ljude, događaje.

Kada čovek osvesti sopstveni “kalup” u kome je živeo toliko dugo i, što je još važ nije, shvati da ima SLOBODNU VOLJU i potpuno pravo da menja sve što mu u živo tu ne odgovara, tada se sve univerzalne i prirodne sile udružuju da ga podrže na tom putu SAMOSVESTI.

U život mu dolaze ljudi (podrška) koji će mu u tome pomoći, finansije koje će lako dopustiti svaku promenu navika (ishranu, fizičku aktivnost, hobi, edukacije...) i to će sve u odnosu na vreme, uloženu energiju i istrajnost, dati najbolje moguće, opipljive rezultate i životne transformacije.

Kada smo povezani sa sobom, živimo svoj život sa udobnog mesta, svesni i prisutni u svakom segmentu svoje svakodnevice, svesno komuniciramo sa ljudima oko sebe (vodimo računa o tome kako se obraćamo drugima, rečnik kojim izražavamo sopstve nu istinu i istovremeno poštujemo tuđu), svesno volimo, živimo SLOBODU sopstve ne prirode i time dajemo primer i svima oko sebe da urade isto.

Jer samo kada živimo kroz svoju SVRHU, najviše i koristimo svima oko sebe. Život iz centra svoga bića, prateći svoju svetost, poštujući i razumeći sopstvenu ra zličitost, kao i tuđu, najprijatniji je i najudob niji život koji smo i došli ovde da živimo. To je ono stanje kada se budimo radosni, svesno uživamo u svakodnevnim ritualima, radimo posao zbog kog nam vreme prolazi u sreći, uzbuđenju, želji za većim rastom, zarađujemo sa lakoćom, ne umarajući se pritom, već dopunjujući se energetski upra vo kroz svoje zanimanje, rad i doprinos svetu. Samo iz takvog energetskog BLA GOSTANJA možemo da živimo upravo to najuzvišenije stanje sopstvene duhovnosti, da pratimo svoj sjaj, radost, svetlimo kroz sopstvenu svrhu i ostavimo značajan trag čovečanstvu nakon svog svesno proživlje nog života.

Tako bih i završila ovaj članak preporukom da se bavite aktivnostima, hobijima od kojih vam srce peva i zbog kojih ležete na spava nje sa osmehom na licu.

NEKA TAKO I BUDE!

YOUR THEATER

DAŠAK PARIZA NA SCENI MADLENIANUMA

Premijera operete Žaka Ofenbaha PARISKI ŽIVOT

Premijera I: subota, 1. oktobar 2022

Premijera II: subota, 8. oktobar 2022

Velika scena Opere i teatra Madlenianum

Opereta se vraća na velika vrata u Beograd, tačnije Zemun. Nakon značajnog uspeha predstave Vesela udovica 2020. godine, postavljamo još jednu operetu, ovog puta nemačko-francuskog autora Žaka Ofenbaha PARISKI ŽIVOT. Zabavnog sadržaja, punog preokreta, brze radnje, sa pregršt muzičkih i koreografisanih numera Madlenianum se vraća ovom žanru, koji je nepravedno skrajnut sa naših scena, a podjednako kao mjuzikl, donosi radost širokoj publici. Opereta PARISKI ŽIVOT svetski je uspeh velikog kompozitora Žaka Ofenbaha (Jacques Offenbach), koja je premijeru doživela 1866. u Parizu. Libreto su tada napisali Anri Mejak (Henri Meilhac) i Ludovic Halévy (Lidovik Alevi). Pariski život u Beogradu je postavila dokazana autorska ekipa na čelu sa rediteljem Robertom Boškovićem i njegovim stalnim saradnicima iz Hrvatske: Igorom Vajdlihom (Igor Weidlich) kao dramaturgom koji je radio i prepev stihova i adaptaciju, scenografom Vesnom Režić, kostimografom Duškom Nešić i Draženom Matijaševićem koji je radio lutke. Na čelu beogradske ekipe za dirigentskim pultom je

Vesna Šouc, a složenu i nadasve zabavnu koreografiju je radila Milica Cerović, dizajn svetla Srđan Jovanović i dizajn zvuka Dušan Arsikin. Dašak Pariza u ovom raspevanom i razigranom muzičkom komadu doneće veliki ansambl predstave, u kome se neki od aktera pojavljuju i u dvostrukim ulogama, a imamo i gošće iz regiona: Vasa Stajkić, Dimitrije CincarKostić, Arsenije Tubić, Đorđe Viktor Vlajić, Branislava Podrumac, Jana Pogrmilović, Anja Orelj, Miloš Đorđević, Srđan Timarov, Vladimir Andrić, Ana Cvetković, Dragana Popović, Ivana Medić, Đorđe Stojković Žarko Stepanov, Vesna Đurković, Mina Gligorić, Irma Dragičević, Nevena Đoković, Ana Bartoli, Vanja Milačić, Sara Bojić, Petar Đurđević, Milan Milosavljević, Đorđe Kreća, Nemanja Bajić, Milena Moravčević i Marija Pantin, uz orkestar Opere i teatra Madlenianum, kao i brojni horski i plesni ansambl. Solisti, hor i plesači su tokom maja meseca imali višednevne audicije, u čijem finalu su odabrani najbolji i posle višemesečnih zahtevnih proba beogradska publika će ih

videti u dve premijere 1. i 8. oktobra i u reprizi 24. oktobra. Priča se vrti oko „pariske zlatne mladeži“, tj. dvojice prijatelja, Raula i Bobineta, koji u društvu svojih prijatelja i posluge provode dane u opkladama, koje uključuju rastavljanje srećnih parova, razaranje veridbi ili čak brakova. U središtu priče je i poznata glumica Metela, koja je zaljubljena u jednog od njih, a za nju se interesuje i bogati švedski baron, koji dolazi u Pariz sa verenicom, ali ga to ne sprečava da isproba čari Pariza. Ko će na kraju čije srce osvojiti, ko će dobiti opkladu i ko će izaći iz priče kao pobednik? Ofenbah stvara 1858. godine svoju prvu operetu Orfej u podzemlju koja je imala izuzetno dobar prijem kod publike. Tokom 1860-ih godina komponovao je najmanje 18 opereta među kojima je i Pariski život, prvo celovito delo u kojem je portretisao Pariz. Kada je prvi put izvedeno 1866. godine, blo je to u pet činova, da bi nekoliko godina kasnije bilo skraćeno na četiri čina. Naša verzija je svedena na dva čina i četiri slike. Ova adaptacija Pariskog života zahtevala je daleko

više od samog prevoda dela. Za reditelja, dramaturga i sve druge članove kreativnog tima ovo je bila prava čarolija teatarskog stvaranja. Misija kreativnog tima bila je da opereti udahne novi život koji će podići lestvicu nakon Vesele udovice i doneti čaroliju ne samo publici Madlenianuma, nego i svakom pojedinom izvođaču. Ovo je drugo delo ovog autora na sceni Madlenianuma, mnogi od nas pamte jednu od njegovih najpoznatijih opera Hofmanove priče, koja je premijerno izvedena 2005. godine na našoj sceni. „Opereta Pariski život zahteva visoku tehničku i fizičku spremnost, fleksibilnost, kreativnost i brzinu, koji su preduslovi za interpretaciju koja u svakom trenutku mora odisati lakoćom. Vedrinu, razigranost, saglasje svih komponenata i, konačno, virtuoznost je zahtev operete“, reči su dirigenta Vesne Šouc. „Arije i dueti se smenjuju sa glamuroznim finalima, a virtuozni pevački elementi su povereni glavnim ženskim ulogama. Kvalitet pevanog tona ni u jednom trenutku nije narušen pokretom ili igrom. Kamerni horski ansambl je vanredno razigran i aktivan. Valceri i polke, koji čine

okosnicu muzičkog sadržaja, daju opereti jedinstven optimistični kolor, kao i poznat osećaj „predodređenosti za srećan kraj.“ Radnja Pariskog života na prvi pogled je priča ‹lakih nota›, priča o pariskoj zlatnoj mladeži koja skraćuje dane u svojim igrama, bez razmišljanja o tuđim osećanjima i bezobzirnosti svojih životnih navika. Uništavaju tuđe ljubavne živote kako bi barem kratko pronašli jeftine užitke za svoje isprazne živote. Okrenuti samo sebi i svojoj zabavi, u svom krugu prijatelja među kojima je reputacija sve… moglo bi se pomisliti da govorimo o nekoj savremenoj priči. Adaptacijom originalnog libreta postignuta je dinamika priče, glumačke ekspresije, humor, pri tome ne narušavajući muzičke numere i koreografije koje su zaštitni znak Ofenbahovog opusa. Dramaturgijom dela postignuta je svežina koja se reflektuje u današnjem društvu, gledaocima koji su navikli na mnogo brže ‹upijanje› informacija i kulturnih sadržaja nudi se jedan razigran i vrcav komad. Reditelj komada Robert Bošković je delu pristupio s velikom odgovornošću i vrlo studiozno, postavljajući s dramaturgom

temelje i pre samog početka prevoda i adaptacije: „Režijska borba za svaku scenu i muzičku numeru, u kojoj svaki lik mora dati najviše od sebe i gde svi izvođači kroz spoj tradicije glume, pevanja i zahtevne koreografije moraju zabljesnuti kao zvezde i pokazati sve svoje sposobnosti, vode prema dinamično ispričanoj priči o zlatnoj mladeži Pariza. Naoko plitki likovi kroz razvoj priče pokazuju veliku slojevitost i dubinu, a Pariski život postaje kompleksna celina aktuelna i danas u savremenom društvu“, naglašava reditelj.

Ljubavne igre, komedija zabune, veličanstvena atmosfera, razigrani pevači i glumci odlika su ovog komada. Smehu, muzici, raskoši koreografije i scenskog pokreta, bogatstvu scene i kostima i glumačkim bravurama doprinela je i vredna ekipa saradnikaasistenata: Isidora Goncić, Anja Orelj, Nina Kuzmić, Anđela Bajagić, Jovana Ikonić.

YOUR DESTINY

OTKAZ

Proverila je e-mail adresu, a zatim i nekoliko redova teksta u nastavku. Ponovo, i ponovo, ne zna koliko puta. Obično to nije radila. Obično bi pisala u jednom dahu, bacila bi letimičan pogled na napisano, prihvatila sve ispravke automatskog editora teksta i odmah, bez za drške, pritisla tipku za slanje poruke.

Obično, da. Ali ova poruka koju proverava i iščitava već satima je sve samo ne obična. U pet jednostavnih rečenica stala je sva njena zgađenost trenutnim poslom, umor od kompanijske politikantske atmosfere, ravnodušnost prema impozantnim grafikonima koji su krei rani sa jedinim ciljem da zadive i opsene po slušnu radnu snagu.

Iskustvo je učinilo da sve vidi i da joj je sve jasno. Marifetluke i podmetanja je uočavala mnogo pre nego što je išta od toga moglo da joj naudi. Plivala je u svim muljevitim vodama korporativne svakodnevnice sa preciznošću iskusne ribe koja se ne da upecati. To veči to žongliranje joj više nije predstavljalo napor. Lakonski je odgovarala na cinične komentare i rutinski birala bitke u kojima je gotovo po pra vilu pobeđivala, a one druge, neizabrane, pre skakala sa indignacijom. Zloba i neiskrenost je nisu mogli iznenaditi, jer ih je sve već mnogo puta videla i peživela.

Sada je rešila da joj je svega dosta. Izabrala je da više neće ništa od toga, baš ništa. U ovom trenutku njenog života zaslužila je da može da neće. Ova profesionalno napisana hlad

na i bezlična poruka je rezultat njenog izbora. Sada je znala šta hoće. Bila je “žena zmaj”, “žena inspiracija”, sve je mogla, svugde je stizala. Svima je bila sve što im je bilo potrebno. A ko je bila sebi? Nikada se to nije zapitala. Nije bilo potrebe da ljušti slojeve nametnutih uloga sa sebe. Zašto bi to radila kada je sve u njenom životu, pa i ona sama, bilo baš onako kako treba.

Sve do jednog jutra kada su je iz ogledala po gledala dva umorna oka iza kojih je provirila devojčica. “Zašto si me zaboravila?” zapitala je. Onda su obe plakale. Dugo, bez glasa. A onda su počele da se druže. Ona velika je po prvi put zagrlila nju malu. I nastavila je da je grli svaki dan. Postale su jedno tek kada je ona mala dobila glas i vrisnula svoje izgublje ne želje. Došao je trenutak da otpusti sve nametnuto da bi napravila prostor za ono “svoje”.

Jagodicom kažiprsta pritisla je tipku “Enter” i poruka je otišla, naslovljena na generalnog di rektora firme i kopirana direktorki službe ljud skih resursa.

“Glupog li naziva službe”, pomislila je sa do zom prezira. “Radnici koji zarađuju te milione dolara za vase plate i bonuses su ljudi, a ne “resurs”. Idioti ste i oduvek ste mi se gadili! Ali to me više ne interesuje i vaša blaziranost me više ne dotiče .”

Pogledala je na sat. Iskusno je izabrala vreme za slanje poruke. Zamislila je direktora kako sa kafom u ruci ulazi u svoju veliku kancelariju

PHOTO: UNSPLASH.COM

na ćošku zgrade tamo negde u Americi, otvara laptop i vidi notifikaciju da je dobio poruku od nje.

“Što nisam muva na zidu njegove kancelarije da mu vidim izraz lica. Onaj trenutak kada njego va samozadovoljna, ničim potkrepljena samouverenost dobije šamar. Taman je mislio da me je ukrotio i da je platio povoljnu cenu za moju poslušnost. “Ona zmija u Beogradu neće pravi ti probleme”, obavestio je Upravni odbor. A ona, mu se izmigoljila. Mali si ti, mišu, za ovu zmiju.”

Znala je da je učinila veliku stvar, osećala je da je dobro to što je uradila, ipak nije osećala ni kakvo zadovoljstvo. Prethodne godine su nataložile suviše lepljivih i sumornih osećanja da bi odmah mogla da oseti sveži dah oslobođenja.

“Doći će i to. Samo polako. Sada samo razu mom poimam da sam slobodna. Potrebno je malo vremena da to i osetim i prihvatim onim nežnim, decenijama potiskivanim delom duše. Kako li izgleda sloboda? Šta radi mozak kad ne vrti brojke, planove, ciljeve, odluke? Kako se voli celim srcem? Može li se udahnuti vazduh punim plućima? A zagrliti Sunce? Ne sećam se. Prošle su decenije od kada sam se smejala iz sveg gla sa, neobazirući se na zapanjene poglede čuvara socijalno prihvatljivog ponašanja. “

Dohvatila je telefon i pritisla broj jedan na brzom biranju. Muž se javio strogo i turobno, kao i obič no.

“Uradila sam”, rekla je. “Šta si uradila?”

“Dala sam otkaz.”

Lakoća kojom je to izgovorila bila je iznenađenje i za nju samu. Kao da je to najprirodnija stvar koju je učinila, kao da je rutinski napuštala pozi

ciju koja izaziva zavist kod najvećeg broja njenih kolega, poznanika i prijatelja.

“Kako to misliš? Čekaj, ne pričaj gluposti. Kakav otkaz? Nisi normalna. Nismo se ništa dogovorili, nisi me ništa pitala. Ne možeš tako neodgovorno da se ponašaš. Nije to samo tvoja odluka. Halo? Jel me čuješ? Kaži nešto? Halo? Ne izmotavaj se! Halo?”

Spustila je telefon na sto, ostavljajući muža za penušalog u monologu osuđujućeg tona. Tako poznato i predvidivo. Ni jednog trenutka nije pi tao “Kako se osećaš? Da li ti je teško?”. To ga nije interesovalo, njemu to nije bilo važno. A njoj on više nije bio važan.

Preklopila je službeni laptop i krajičkom oka pri metila da je direktor poslao neki odgovor na nje nu poruku. Počinjao je sa “This caught me by surprise, we need to talk…”. Unutrašnji osmeh je nemo odgovorio “Ne, ne treba da razgovaramo. Nikada više, ni o čemu više.”

U prolazu, idući prema izlaznim vratima, ključ službenog automobila je spustila na sto svoje asistenkinje i na njen zapanjeni pogled odgovo rila opuštenim osmehom.

“Bićeš ti dobro, bićete svi dobro, biću i ja dobro.”

Izašla je na ulicu, bezizražajno pogledala metež i haos, primetila i otpustila buku i žamor i zadržala u sebi samo miris lipe.

“Da, jun je. Zaboravila sam da u junu Beograd miriše na lipe.”

YOUR COW

Za mene, krava predstavlja plemenitu životinju koja je tu više radi nas nego radi sebe. Moja baka je oduvijek govorila da jedna krava može da prehrani cijelu po rodicu i sebe u toku jedne godine i ja to potpisujem. Boraveći na selu i baveći se proizvodnjom mlijeka, veći dio dana pro vodim sa kravama. Mogu slobodno da kažem da su jako inteligentne i da ljudsku pažnju i ljubav uzvraćaju višestruko, os jećajne su jer mogu da osjete ako si dan as ljut ili raspoložen. Isto tako vole da se maze, ako im pričam nešto, trude se da me slušaju iako se kladim da ne razumiju baš sve, ali razumiju kad se pominje hra na ili njihovo ime.

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MILENA ERCEG

YOUR JAZZ

38. BEOGRADSKI DŽEZ

FRANCUSKA U FOKUSU

Dom omladine Beograda od 26. do 30. oktobra 2022. predstavlja 38. Beogradski džez fe stival, pod sloganom „JAZZBEATS“.

Pošto je proslavio 50 godina od osnivanja i uspešno prebrodio dve teške pandemijske godine, ne prekidajući niz festivalskih izdanja 2020. i 2021, Beogradski džez festival nastavlja da u punom sjaju predstavlja najbolje od savremenog džeza sa svih kontinenata. Pod sloganom „JAZZBEATS“ u svom 38. izdanju ugostiće umetnike koji pomeraju granice džeza i donose žanrovsku raznolikost, unoseći novo uzbuđenje u ovaj muzički pravac. Kao otkucaji srca, ritmovi ove muzike nastavljaju da traju uprkos svemu, baš kao i Beogradski džez festival – najstariji i međunarodno najpriznatiji srpski džez festival.

U salama Doma omladine Beograda i MTS Dvorane biće održan 21 koncert u okviru 10 programskih celina, sa skoro 150 muzičara iz celog sveta, uz reprezentativno predstavljanje najtalentovanijih autora sa srpske džez scene. U okviru glavnog programa ove godine biće zastupljeni projekti 5 srpskih umetnika, što je rekordni broj u novijoj istoriji manifestacije, a koji reflektuje uspon srpskog džeza na globalnoj sceni, sa svakodnevnim priznanjima koje naši mladi umetnici dobijaju širom Evrope i sveta.

Na Beogradskom džez festivalu ove godine će se predstaviti tri generacije umetnika. Naglasak je na mlađima, koji čine tri četvrtine progra ma: festival od svog obnavljanja 2005. svesno najviše podržava budućnost džeza, osećajući i vaspitnu ulogu koju kulturne manifestacije treba da imaju u podizanju mlađih generacija publike,

kao i ulogu platforme za podršku mladim džez stvaraocima. U programu će biti zastupljeni i izvođači koji trenutno predstavljaju najaktuelnija imena u svetskim džez okvirima, kao i nekoliko renomiranih autora starije generacija, koji su bitno uticali na razvoj ovog žanra u 21. veku. Posebnu pažnju ove godine festival će pokloniti orkestarskom džezu, kroz nastupe čak četiri velika ansambla, koja će publici pružiti odličan uvid u raznovrsnost big bend izraza u Evropi. Pozivamo vernu publiku da i ove godine bude deo jedne od najomiljenijih međunarodnih umet ničkih manifestacija u Srbiji, koja se ponosi vrhunskim umetničkim dometima, najmlađom džez publikom u Evropi i doslednošću u programskom konceptu koji slavi kreativnost i stvaralačku ra doznalost džez muzičara sa svih meridijana.

Ograničen broj vaučera za komplete ulaznica 38. Beogradskog džez festivala se može na baviti na Ticket Vision blagajni u Domu omladine Beograda i onlajn. Trenutna cena vaučera je 5000 RSD, a obuhvata sve koncerte u glavnom programu festivala (10 koncerata).

Osnivač i pokrovitelj Beogradskog džez festiva la je Grad Beograd, koji je 2007. godine uvrstio BDŽF u manifestacije od posebnog značaja. Or ganizator festivala je Dom omladine BeogradaPokrovitelji 38. BDŽF su Grad Beograd – Grad ska uprava – Sekretarijat za kulturu, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Prijatelji38. BDŽF su Lukoil, SOKOJ, DPC Networks. Be ogradski džez festival je, po pozivu, član Evrop ske džez mreže (Europe Jazz Network).

PR text

YOUR MEDIA

#SAMODOĐI je bio ovogodišnji slogan WEE KEND MEDIA FESTIVALA, najveće regionalne konferencije za profesionalce usmerene ka me dijima, komunikaciji. Stručnjaci iz ovih oblasti okupili su se u Rovinju da na raznim panelima prenesu svoja znanja i dobiju nova. Bili su po mešani stilovi, jezici, kulture, ciljevi, ideje. Out of the box je ipak bio highlight svih panela. Isko rak u novo, hrabro, smelo i odvažno. Trebalo je samo biti tamo u centru zbivanja i shvatiti koliko novi vek sa novim tehnologijama donosi veliki iskorak u svemu. Treba se prilagoditi, brzo de lovati i rezultat sa genijalnom idejom će doći.

#SAMODOĐI je upravo bio pravi slogan za 2022. jer su inspirativni govornici, aktuelni tren dovi i sjajna atmosfera obeležili 15. po redu WMF, na kojem su učestvovali Yossi Melman, izraelski novinar i publicista, najveći stručnjak u području špijunaže i međunarodne sigurnosti, koji je napisao niz bestselera o Mosadu i izrael skoj službi unutrašnje bezbednosti, Nikola Deš ković, revolucionar koji je prvi uspešno postavio

onlajn prodaju automobila u Evropi, Vuk Vuko vić, hrvatski makroekonomista govorio je o vru ćoj jeseni i recesiji u sledećoj godini, o NFT koji zauzima sve veću pažnju, a malo ko i razume, govorio je Goran Segedinac iz Headmade, Ivan Stanković, osnivač i predsednik agencije Com munis, bio je domaćin razgovora sa Sašom Sa vićem, U.S. CEO agencije MediaCom, Robert Čoban vodio je panel „Ratovanje nekim drugim sredstvima“, na kojem se diskutovalo o stanju u Ukrajini, situaciji u Finskoj, budućnosti Ujedinje nog Kraljevstva. Na panelu su učestvovali Ivan Buča iz 24 sata, Ankica Mamić iz IMC agencije, Krešimir Macan iz Manjgura.hr i Renato Ivaniš iz Večernjeg lista.

Zatalasala se Istra sa sjajnim gostima, mnogo brojnim posetiocima, dobrom pričom i odličnim domaćinima, koji su još jednom dokazali i po kazali kako se radi ovakav festival. Bilo je bitno #SAMODOĐI.

VERA

VERA JE IMALA SAMO JEDNU OPCIJU, DA VERUJE. DA VERUJE U ONO ŠTO DAN DONOSI I NOĆ ŠTO SNIVA. SA PUNO LJUBAVI I SPOKOJA IZLAZILA JE IZ DANA I ULAZILA U NOĆI. NJEN HOD JE BIO NEČUJAN I BLAG. KRETALA SE SA TAKVOM LAKOĆOM I VEROM DA JE SUTRA BAŠ TAJ NJEN DAN U KOJEG JE BILA ZALJUBALJENA. SJAJ JE MRSIO KOSU, BLAGOSLOV JE KRASIO DUŠU. OSMEHIVAL SE ISKRENO, SA LEPOTOM KOJU JE POKUPILA HODEĆI

SVETOM. I BILO JE BRIGA U KOM PRAVCU DUNAV TEČE, ONA JE NOSILA SVOJE ZAMISLI

TAMO NEGDE DALEKO, VERUJUĆI DA JE

NJEN PUT ISPRAVAN I DUG.

VERA JE IMALA SAMO JEDNU OPCIJU, DA VERUJE U SEBE.