RYL, 64

E - M A G A Z I N E

ISSN 2406-2030

RYL REFRESH YOUR LIFE

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

PHOTO: MATEJA JORDOVIČ POTOČNIK

TI SI KLJUČ

UVODNIK

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

TI SI KLJUČ Čija su ovo vrata? Čiji su ovo ključevi? Ti si kanjona su vertikalne i ravne, a na najužem ključar sveta. U tebi su svi alati da pređeš, delu širina kanjona iznosi manje od 7 metara. osvojiš, voliš, shvatiš, spoznaš, pobediš... Sadrži preko 70 pećina. Samo neke od njih su otkrivene i dostupne, poznate pod nazivom KLJUČ je predmet, najčešće od metala, koji Zlotske pećine (Lazareva pećina, Vernjikica, služi za zaključavanje ili otključavanje brava Hajdučica, Mandina pećina, Dubašnička ili katanaca. Ključevi mogu biti raznih oblika i jama i dr.). Prijateljica je rekla - nećeš uspeti, dimenzija. Ti ključevi pripadaju materijalnom biće ti jako teško. Njene reči mi odzvanjaju u svetu. Ključevi onog unutrašnjeg, duhovnog glavi, ali ih otpuštam i preuzimam svoje ideje, sveta su nevidljivi kao volja, disciplina, hrabrost, snagu, molim pluća za snažan udah i izdah i uporonost, različiti uvidi i spoznaje. Ključevi da izdržim. Krećem sa strahom, ali on popušta koji otključavaju srca, umove, duhove, lepota polako, moja volja je jača. Ja hoću da vidim taj koja osvaja. Ključevi kojima spoznajemo sami kanjon. Ja ću ga videti i pažljivo, korak po korak, sebe i druge. oslanjajući sa na štapove, koračam zadihana do cilja, sarađujući sa svojim plućima. Osvajam Nema ništa do vere u sebe... taj pogled došavši do cilja koji me ostavlja bez Pobedila sam sebe, proširila svoje granice Sećam se svoje prve izložbe fotografija 2017. daha. i bila jako, jako srećna. Ljubavi, ti imaš ključ godine, prvi put na sastanku sa našim čuvenim za sve što ali ti treba. Tokom uspona koji je trajao fotografom Nebojšom Babićem i on me pita: dva i po sata imala sam divne uvide, mislila sam „Odakle vučeš toliko samopouzdanje?“ Ja o cilju. Ovo su moje borbe, koraci, sitne mu odgovaram: „Iz svega onoga što sam pobede. Kako sam samo bilaveliki srećna do sada postigla, uradila, naučila. Znam ko kanjon i prostranstvo. Prijateljica iz ugledavši sam i šta mogu. Moji ključevi rade za mene i Branka Lisca mi piše poruku: „Mia, da Hrvatske ne znam otvaraju brave vrata kroz koja prolazim.“ Bila je da si u Srbiji, mislila bih da si na drugom kraju fenomenalna izložba. Ključeve sam izvukla iz planete.“ Ali ja jesam na drugom kraju planete, samopouzdanja. Ulazim u 2020. godinu. negde kod Bora, gde još moja noga nije kročila, Vikend dolazi, treba da se organizuje nešto gde sam osvojila svojim plućima i voljom jedan u prirodi. Iskreno, malo sam inertna, možda i kanjon. Dragana i ja smo bile ponosne na nas. umorna. Moja super cool prijateljica Dragana Rekosmo - i Rtanj je naš. Naš sledeći poduhvat predlaže odlazak do Lazarevog kanjona. Ona je u Srbiji. Kažu da je uspon još teži, ali na tu sve organizovala. Čula sam da je uspon veliki. prirodnu piramidu popećemo se mi, a možda Plašim se da neće ići lako. Moj kapacitet pluća i prespavati. je slab, jer imam astmu koja je razvijena kroz Postavljajte ciljeve u odnosu na sebe, druge nelečenu polensku alergiju. Malo me je strah. ljude, korake, sne. Ti si ključ - ne zaboravi. Zovem prijateljicu koja mi kaže - znam kako Spoznaj svoje granice i samo se kreći. Life in dišeš pri usponu, mislim da je to za tebe jako motion. Moj izbor, moje pobede, moji ključevi, teško. Uhhh, već me sve plaši. Želim da platim moja sreća. duplo i da odustanem, ostanem u krevetu tu subotu i odem na Adu na sunčanje. Međutim, Postoje ljudi za koje ključeve definitivno vojnik u meni mi ne da. Subota rano ujutro, nemate, postoje mesta koja nikada ne treba da pojavljujem se sa opremom na dogovorenom osvojite, postoji ono što nije vaše, ali se zato mestu. Odlazimo i četiri sata vožnje je pred okrenite onima čije ključeve nosite u srcu i nama. Obilazimo dragulj Lazarevu pećinu. hrabro koračajte sa verom u sebe i Boga. Toliko sam pećina videla, ali ova mi je najlepša, najbogatija, najsimboličnija. Hvala ti, Lazare... ANIMA MUNDI ostalo je da se uspemo do tvog kanjona. To je najduži i najdublji kanjoj u Istočnoj Srbiji. Litice

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

RYL 064

RYL Ä&#x152;ITAJTE I NA PORTALU NOVINARNICA

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

IMPRESSUM E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030 IZDAVAČ Agencija Refresh, Subotica ART DIREKTOR Boris Cupać GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi) LEKTORI Dijana Krtinić, Marta Vojnić Purčar, Dejan Vicai (za tekstove na engleskom) AUTOR KONCEPTA MAGAZINA Anima Mundi SARADNICI U OVOM BROJU Tatjana Soldatović Amela Keserović Marija Stevanović Morana Smolčić Milan Krajnc Irina Koliesova Dr Milica Živadinović

LIČNOSTI: Vojislav Vojkan Borisavljević Jelena Teofilović Slavka Antić Ana Vidosavljević Anđela Miličić Majom Škaljac Stanošević Nikola Radosaveljvić Mina Babić

PHOTO Anima Mundi Pixabay.com Usplash.com KONTAKT WEB: www.ryl.rs MAIL: rylmagazine@gmail.com

Joškin Šiljan Peter Dobrenov Ivana Pavić Jelena Milanović Silvija Arsenović Sara Anđelković Monika Milošević Ceca Marjanović Tatjana Manojović Viktorija Midžor Marija Lakić

Refresh your life

RYL_MAGAZINE

Ana Kos

KOLUMNISTI Elizabeta M. Toplak

REDAKCIJA NE ODGOVARA ZA SADRŽAJ OGLASA! REDAKCIJA I IZDAVAČ NE ODGOVARAJU ZA SADRŽAJ I ISTINITOST TEKSTOVA I REKLAMNIH PORUKA. REDAKCIJA I IZDAVAČ NE ODGOVARAJU ZA ŠTAMPARSKE I NENAMERNE GREŠKE. REDAKCIJA NIJE OBAVEZNA DA VRAĆA I ODGOVARA NA PRIMLJENE RUKOPISE, FOTOGRAFIJE I ELEKTRONSKU POŠTU. TEKSTOVI I FOTOGRAFIJE SE OBJAVLJUJU ISKLJUČIVO BEZ NOVČANE NAKNADE.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

LIÄ&#x152;NOSTI U OVOM BROJU

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

JOŠKIN ŠILJAN

JELENA TEOFILOVIĆ

MAJA ŠKALJAC

SARA ANĐELKOVIĆ

MIROSLAV CVETKOVIĆ

MILAN KRAJNC

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: DANKO MAKSIMOVIÄ&#x2020; BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR KEY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

TU SEI LA CHIAVE

TEXT: SARA ANDJELKOVIC INSTAGRAM: SARAANDJELKOVICOFFICIAL PHOTO: DANKO MAKSIMOVIC Una porta non ha bisogno di chiavi speciali per essere aperta, e il fatto che non si apra non significa che sia destino; quando manca la chiave principale, vuol dire che stai mancando tu. Quante volte ti è capitato di perdere le chiavi di casa, della macchina, dei tuoi desideri e di non trovarle? Quando questo accade, ti invito a prendere consapevolezza e a ricordati che se manchi tu , nelle azioni che fai, nel momento presente, come pensi di poter trovare quello che cerchi? Per anni, ho cercato esternamente molte cose; la stabilità in una casa, in una relazione, in un paese, cercavo riconoscimenti ed approvazioni altrui dalla famiglia, dagli amici, nel posto di

lavoro. Ho capito che in questa ricerca costante, stavo mancando io e che in tutti questi anni stavo cercando di mettere a fuoco all’esterno. La quarantena, anzi, passatemi il termine ‘curantena’, mi ha portata inevitabilmente a stare con me stessa, a giocare il ruolo di eremita ( che in realtà amo ). Ho analizzato il mio passato, osservando tutte quelle volte che scappavo dalle situazioni e dal mio sentire. Era facile per me prendere un’aereo per non vivere una scomodità interiore; al contrario, quando sono stata a casa, non ho avuto altra scelta che stare in quella stanza e guardarmi dentro. Meditavo, praticavo yoga due volte al giorno,

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

studiavo, scrivevo, avevo una mia routine quotidiana ( non che prima non l’avessi, ma diciamo che la disciplina in quei mesi ha preso intensità), fisicamente e mentalmente stavo molto bene. Nonostante le paure, e i sintomi che mi portavano a pensare di avere il virus, le paure dettate dai media, la paura dell’ignoto e di cosa sarebbe successo all’umanità, sono rimasta focalizzata su me stessa ed ho avuto fede, in fondo sentivo che questo sarebbe servito per un bene maggiore! La vita mi ha fatto vedere quanta paura avevo dentro, questo è stato il più grande insegnamento, e che, non c’è più grande virus della paura stessa. Essere la chiave significa prendersi cura delle proprie emozioni, essere responsabili del proprio benessere psicofisico, vivere con

autenticità ed originalità. Quante volte, anche solo inconsciamente hai provato ad imitare qualcun’altro, a vivere come qualcun’altro, e ti rendevi conto che non ti faceva stare bene per niente, perchè alla fine, non stavi vivendo te stesso/a ma l’identità che ti eri creato/a. Siate originali, essere una copia è da mediocri. Quando ti ritrovi in quei momenti di panico, di tristezza, di paura, l’unica cosa che puoi fare è ritornare a te, e renderti conto che tu hai potere, hai la chiave per poter cambiare le tue emozioni e i tuoi pensieri e di conseguenza anche il tuo stato fisico. Il più bel regalo che potete fare al mondo è quello di essere voi stessi, sempre e comunque, fate vedere la vostra chiave originale, perchè ognuno di noi, lo è !

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

TOPČAGIĆ PHOTO: MAJA PIXABAY.COM NEBOJŠA BABIĆ

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

ONA, Å½ENA ZMAJ

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ENERGIJA KOJA BUDI NADU PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FTOGRAFIJE: NEBOJŠA BABIĆ

JELENA TEOFILOVIĆ, DIREKTORKA DAF CENTRA ZA NEMAČKI JEZIK U BEOGRADU. DIPLOMIRANI JE FILOLOG, ZAVRŠILA JE GERMANISTIKU KOJA JE ODVELA U PROFESORSKE VODE. PORED OGROMNE LJUBAVI PREMA STRANIM JEZICIMA, JELENA SLEDI I LJUBAV PREMA MUZICI. ZAVRŠILA JE KLASIČNU FLAUTU U NEMAČKOJ. ODSEK ZA RANU MUZIKU U BEOGRADU. UMETNIČKI JE RUKOVODILAC ANSAMBLA ZA RANU MUZIKU „VISANTIQUA“. PUNA ENERGIJE, JELENA PRENOSI SVOJE ZNANJE VRLO AUTENTIČNO, ISKRENO I PROFESIONALNO, TAKO DA I SAMI ZAVOLITE JEZIK KOJI UČITE.

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

U Beogradu si završila germanistiku na Filološkom fakultetu. Nemački jezik je jedan od najtraženijih jezika u svetu, kod nas posebno. Reci nam kada i kako si došla na ideju da otvoriš DaF centar?

Veliki broj medicinara, ali i vozača, informatičara, studenata, svi koji bi želeli da žive i rade ili studiraju u zemljama nemačkog govornog područja, kao i zaposleni u brojnim nemačkim firmama u Srbiji.

Sve je krenulo sa jednim đakom, koji je bio toliko zadovoljan zato što je nakon izuzetno kratkog vremenskog perioda odlično i iz prve položio B2 nivo zvaničnog jezičkog sertifikata, da je nastavio svima da me preporučuje, baš kao i đaci koji su kasnije dolazili. Nedugo zatim, imala sam toliko đaka da sam počela da pravim grupe u svom stanu u Zemunu. Zahvaljujući zahtevima i potrebama mojih đaka, uspela sam da napravim nešto novo i drugačije i tako sam razvila sistem ubrzanih kurseva, koji polaznicima omogućava da za godinu dana polože B2 ispit i, što je najvažnije, da kao sigurni govornici krenu u ostvarivanje svojih poslovnih, porodičnih ili životnih ciljeva. Upravo zahvaljujući mojim đacima, zajedno sa njima i uz njihovu ogromnu podršku, ja sam se registrovala kao DaF Centar za nemački jezik.

Vaš jezički centar se izdvaja po tome što ste još pre tri godine počeli sa onlajn nastavom. Virtuelne učionice nisu novina za vas. Kako izgleda virtuelni rad? Koje platforme koristite?

Ko danas uči nemački jeziku Srbiji?

Pre više od tri godine dobili smo poziv za tender jedne velike kompanije iz Nemačke. U konkurenciji su bili najveći nemački instituti, pa smo morali da smislimo nešto što će biti drugačije i što će u potpunosti odgovarati njihovim potrebama. Tada smo osmislili koncept virtuelnih učionica za grupnu nastavu i odneli smo pobedu na tenderu. Od tada u našoj regularnoj ponudi imamo onlajn nastavu, gde je profesor 100% prisutan i u učionici vidite i čujete svoje kolege sa časa, imate bele table, mogućnost da puštate video i audio zapise, koji nastavu čine dinamičnom i interesantnom. Kako bismo nastavu učinili još dinamičnijom, otišli smo i korak dalje, pa naši učenici imaju mogućnost da putem dodatnih

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

aplikacija puštaju svoje odgovore direktno na tablu preko svojih mobilnih telefona itd. Sve u svemu, ovakav vid nastave pruža toliko prednosti, potreban vam je samo laptop i internet konekcija i možete pristupiti času gde god da se nalazite. Još jedna od pogodnosti jeste da se časovi snimaju, pa ukoliko ste propustili čas, možete ga naknadno pregledati u toku te radne nedelje. Zaposlenima u nemačkim kompanijima koje posluju u Srbiji ste potrebni svojim znanjem i stručnošću. Kako izgleda rad sa kompanijama? Šta im DaF centar pruža? Od početka je fokus DaF Centra na kursevima za firme. Mnoge kompanije imaju potrebu da njihovi zaposleni nauče nemački jezik, a mi onda krojimo kurseve u odnosu na sve njihove zahteve pojedinačno. To se odnosi na samu sadržinu kursa, Curriculum koji se prilagođava, dakle uvodi se dodatna terminologija pored savremenog nemačkog jezika, a prema potrebama kompanije, vreme i tempo nastave su prilagođeni zaposlenima, a i samo mesto održavanja nastave, što je uglavnom onlajn. Neke kompanije, poput Deloitte-a, od nas su zahtevale da lično dolazimo u njihove prostorije i tamo držimo nastavu, što mi takođe organizujemo. Po kom programu se uči bilo da se radi o onlajn nastavi ili nastavi u učionicama? Za učenje nemačkog jezika, kao svetskog jezika, postoji ogroman izbor literature. Mi pratimo sve najnovije trendove i koristimo najnoviju, ali i stariju, standardno dobru literaturu. U okviru samih ubrzanih kurseva, pravimo izbor literature, a ono što je posebno jeste ritam rada, dodatni materijali, poput moje gramatike nemačkog, koja zauzima svega sedam listova, a u okviru kojih je objašnjena celokupna neophodna gramatika za pravilno izražavanje na nemačkom jeziku do B2 nivoa i to sve uz Herr Verbića, koji je tzv. ruler of the grammer.  Ko su vaši profesori i gde se oni usavršavaju? Naše kolege su uglavnom profesori sa kojima sam i sama sarađivala dok sam predavala. Moja velika želja je bila da svim svojim kolegama obezbedim odlične uslove za rad i napredak, pa se zajedno usavršavamo, pohađamo seminare i konferencije za DaF, naše kolege iz Berlina i Heidelberga su ujedno i naši stručni saradnici, a imamo i kolegu koji radi za nas iz LA, čak je

jedna koleginica radila iz Iraka nekoliko meseci. Svi naši profesori su germanisti sa velikim iskustvom i kompetencijom, maternji govornici uglavnom, posvećeni svom zanimanju, ali i celom našem timu sa ciljem da ostvarimo što veći uspeh, koji je transparentan u pogledu polaganja zvaničnih ispita naših polaznika, kao i što dinamičniju i zanimljiviju nastavu, gde je akcent na samoj konverzaciji na nemačkom. Kako izgeda završni ispit nakon pređenog kursa za određeni nivo? Postoji interni ispit nakon svakog nivoa, koji je poput zvaničnog jezičkog sertifikata. Samo ukoliko položite naš interni ispit možete preći na sledeći nivo. Taj princip nam donosi zaista neverovatno visok stepen prolaznosti naših đaka na zvaničnim jezičkim ispitima. Kada dobiju zeleno svetlo od profesora da izađu na ispit, prolaznost je neverovatnih 100%. Kod nas možete polagati ÖSD ispit - ispit za zvaničnu austrijsku jezičku diplomu. Radila si na usavršavanju jezika sa poznatim glumcima koji su snimali u Nemačkoj. Kakva si i sa kim imali iskustva na tom polju? Prvo i najbitnije iskustvo je bilo sa našim poznatim pozorišnim glumcem Slobodanom Beštićem. Spremala sam ga za ulogu đavola u komadu Per Gint. Glumci fonetski uče jezik, nas dvoje smo pronašli čak osam različitih glasova slova H, a on je toliko briljirao da mu je ponuđena uloga na dve godine. Nisu mogli da veruju da ne priča nemački, kad su mu se obratili posle audicije, toliko smo se sjajno pripremili. Trenutno me je angažovala produkcija za snimanje serije „Vreme zla“, koja je realizovala i seriju „Koreni“. Tu je dosta naših glumaca sa kojim vežbamo izgovor, a kasnije su planirana dežurstva na samom setu, kako bi izgovor bio najbolje moguće zabeležen. Zaista odlična prilika da se čuje kvalitetan nemački jezik u serijama i filmovima. Reci nam nešto i o drugoj strani tvoje ličnosti i ljubavi prema flauti i ranoj muzici. Sviraš duvačke instrumente, flautu, kravlji rog... Vodiš ansabl „Visantiqua“ koji ima 10 članova. Gde ste sve do sada svirali? Oni koji me poznaju samo iz sveta biznisa i nemačkog se jako začude kada me slučajno negde vide da sviram, ali i obrnuto. Flautu sviram od svoje devete godine i ceo moj život je prožet

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

muzikom, bilo da su školovanje ili nastupi u pitanju. Pre 12 godina smo osnovali ansambl VisAntiqua, čiji sam umetnički rukovodilac, i već smo nastupali u gotovo svim prestižnim salama Beograda - Galerija SANU, SKC, Galerija ARTGET, Etnografski muzej i dr. Nastupali smo na Festivalu rane muzike u Beogradu, niškom Jazz festivalu NISVILLE, na svetskom viteškom festivalu „Battle of the Nations“, kao i širom Srbije, u Italiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Kako se snalazite za kostime? Učestvovali ste na najvećem festivalu u Smederevu. Nekada se u okviru nekog festivala šiju kostimi ili se iznajmljuju iz fundusa Narodnog pozorišta. Mi sve uglavnom sami šijemo i obezbeđujemo. Festival Battle of the Nations se organizuje jedanput u dve godine negde u svetu, a 2019. organizatori iz St. Petersburga su odabrali Smederevo i njegovu tvrđavu. Festival je bio drugačiji po tome što su se viteške borbe zaista vodile, za razliku od San Gimingana, na primer, takođe velikog srednjovekovnog festivala, gde su

borbe samo simulacija. Tokom svih tih festivala, koji traju po 4-5 dana, mi smo kao u bajci, okruženi kostimima, starim zanatima, zidinama starih tvrđava, u gotovo nestvarnom okruženju, sa ostalim umetnicima iz celog sveta. Koliko je rana muzika popularna u svetu, a koliko kod nas? Rana muzika, posebno barokna muzika, poslednjih je 50-ak godina veoma zastupljena i često se izvodi u katedralama, koncertnim salama i sličnim mestima. Tumačenje i način interpretacije se i dalje proučava, ali postoji jedan poseban vid interpretacije, koji se neguje na akademijama širom sveta. Mi smo učili od najboljih, pa nastavljamo tu praksu negovanja interpretacije rane muzike u našem ansamblu. Tema septembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Ti si ključ“. Svojim znanjem uspešno prenosiš vibraciju muzike i stranog jezika. Kako se oseća uspešna žena koja otvara neke paralelne svetove? Zahvalno i zadovoljno, radosno i snažno.

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

ON, OSTVAREN I USPEÅ AN

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ISKORAK DALJE BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

MIROSLAV CVETKOVIĆ, DIREKTOR AGENCIJE ZA PROMET NEKRETNINA „CVETKOVIĆROŠKOV“, OSNOVANE 6. FEBRUARA 1996. GODINE U BEOGRADU, REGIONAL OPERATING PRINCIPAL U KOMPANIJI KELLER WILLIAMS SERBIA. NA MALTI JE POHAĐAO ST. EDWARD‘S KOLEDŽ, KOJI JE CENTAR OKSFORDA ZA JUGOISTOČNU EVROPU. MALTA JE JEDAN DEO NJEGOVOG DETINJSTVA KOJEG SE RADO SEĆA. DIPLOMIRANI JE INŽENJER PREHRAMBENE TEHNOLOGIJE I PRVI RADNI ODNOS MU JE BIO U SOPSTVENOJ AGENCIJI. LAKO JE KADA ČOVEK IMA VIZIJU DA STVARA I KREIRA. SA SVOJIM BRATOM, PRE 24 GODINE, OSNOVAO JE AGENCIJU KOJA IMA VELIKI USPEH U POSREDOVANJU U PROMETU NEKRETNINA. NA ART TELEVIZIJI JE KRAJEM DEVEDESETIH UREĐIVAO EMISIJU „KULTURA STANOVANJA“ - PRIČAO JE O STANJU NEKRETNINA NA TRŽIŠTU, TO JE BILO DVODIMENZIONALNO PRIKAZIVANJE NEKRETNINA KROZ TLOCRT, A SPIKER JE ČITAO O PREDMETOM STANU. EMISIJA SE PRIKAZIVALA TRI PUTA NEDELJNO I BILA JE PRETEČA DANAŠNJEG ONLAJN PREDSTAVLJANJA NEKRETNINA. DANAS JE I ČLAN PREDSEDNIŠTVA GRUPACIJE POSREDNIKA U PKS I POTPREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA UDRUŽENJA KLASTER NEKRETNINE U SRBIJI.

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOAPLOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Kada se osvrneš unazad na 24 godine rada i stvaranja „Cvetković-Roškov“ agencije za promet nekretnina, šta bi izdvojio? Da li su se nekretnine ranije lakše i više kupovale? Bilo je jako izazovno u svakom slučaju, ali i uzbudljivo. Počeli smo kao klinci, jako mladi. Moj brat Milan je imao 22 godine, ja 25. Posao sa nekretninama videli smo kao pošten posao u kome zavisimo od nas, naših sposobnosti i kvaliteta usluge koju pružamo klijentima. Vodili smo se načelima da se prema klijentima odnosimo tačno onako kako bismo mi želeli da se agenti odnose prema nama da smo mi na njihovom mestu. To i jeste bio, u neku ruku, i početak razvoja tržišta nekretnina u Srbiji. Ne zaboravimo da je samo dve godine ranije tadašnji guverner NBS Avramović uveo „tvrdi dinar“ i zaustavio hiperinflaciju sa početka devedesetih godina, koju svi, nažalost, jako dobro pamtimo.

U godinama koje su za nama, prošli smo ceo razvojni put - rasli, razvijali se, da bismo stasali u zdravu, jaku kompaniju koja, jednako kao prvog dana, brine i vodi računa o svojim klijentima. Aktivno smo učestvovali i dali svoj puni doprinos u donošenju Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, kao i njegovoj implementaciji. Rešili smo da udružimo naše 24-godišnje lokalno znanje i reputaciju sa 36 godina prvoklasne poslovne filozofije Keller Williamsa. Baš kao i u ostalih 50 zemalja sveta, naši agenti i saradnici naučiće i primeniće, kao i ostalih 190.000 agenata KW širom zemaljske kugle, najbolje sisteme i modele koje je kreirao KW, koji će rezultirati njihovim vrhunskim dostignućima. Kako bi opisao stanje tržišta nekretnina u Beogradu? Pre korone, tržište nekretnina je polako, ali sigurno raslo. Tome je značajno

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

doprinela velika migracija, povoljni krediti, sve veći broj stranaca, poreske olakšice koje kupci prvih stanova imaju (naročito povraćaj PDV-a), a i zabrana prodaje nekretnina koje su nelegalne. Kako dalje? Sjajno si opisala stanje na tržištu beogradskih nekretnina sa početka ove godine. Tržište je bilo aktivno i zbog opšte povoljne poslovne klime, rasta privrede u celini, rekordno niskih kamatnih stopa i nepovoljnih uslova štednje. Mi sada živimo “novo normalno” stanje. Mislim da nas je COVID ubrzao, posebno u smislu tehnologije i načina poslovanja. Svesni smo da su promene neminovne i da moramo da im se prilagođavamo. Ne postoji indikacija da je došlo do promena ponude i tražnje, kupci su i dalje motivisani da kupuju, prodavci da prodaju, jedino je na nama da način transakcije prilagodimo novim uslovima, pre svega mislim na prezentacije nepokretnosti, virtuelne ture, Zoom komunikaciju... Moram da pomenem i da kompanija KW na svetskom nivou ima bolje rezultate u COVID-u nego prošle godine u ovom periodu. Modeli i sistemi nas čuvaju od drastičnih padova poslovanja, bez obzira na promene kojima svedočimo, a lično smatram da ih sve više možemo očekivati i u budućnosti. Bitno je da tržište bude stabilno i predvidivo, bez ekstrema i drastičnih oscilacija u cenama. Samo na takvom tržištu ljudi mogu da planiraju sledeće poteze u svom životu, racionalno donoseći odluke o svojim budućim investicijama. San Dijego, 2015. godina, najveća Konferencija za nekretnine na svetu. Do kojih informacija ste tada tvoj kolega i ti došli - šta ste naučili o tome kako se posao radi u Americi? Kako se pravi umrežavanje agenata? Odlazak u San Dijego 2015. godine na najveću svetsku Konferenciju za nekretnine u organizaciji NAR-a (National Association of Realtors) bilo je fascinantno iskustvo, pogotovo što je to bio moj prvi poslovni odlazak u SAD. Način razmišljanja kolega, lakoća sa kojom obavljaju posao, organizovanost, vrhunske radionice i edukacije u svakom trenutku, glad blizu 24.000 kolega za znanjem i unapređenjem sopstvenih veština, dostupnost tehnologije, da ne govorimo o motivaciji, želji za uspehom i, prvenstveno, sistem u kome rade. Sistem preporuka (referrals) u zemlji koja

ima 330 miliona stanovnika doveden je do savršenstva. Ljudi u SAD-u se stalno sele iz grada u grad u potrazi za ličnom srećom i uspehom. Klijenti su lojalni svojim posrednicima koji su im u životu pomogli da reše jedno od ključnih životnih pitanja. Selidbom u drugi grad, agent/realtor koji ima odličan odnos sa svojim klijentima preporučuje kolegu iz tog grada sa kojim se poznaje i kome veruje da će njegovim kupcima pružiti identičan kvalitet usluge kao što bi to i sam uradio. Nakon završenog posla, agent koji je dao preporuku dobija obično 25% od zarade koju je ostvario kolega od klijenata koji su mu preporučeni. Stoga, velike konferencije su izuzetna prilika za upoznavanje – umrežavanje (networking) između agenata, razmenu, kao i sticanje novih znanja i unapređenje sopstvenih veština. Danas, kada je Keller Williams u Srbiji, imamo mogućnost da našim klijentima omogućimo najbolju uslugu bilo gde u svetu gde postoji KW zastavica, bilo da je u pitanju prodaja, kupovina, izdavanje ili iznajmljivanje nekretnina. Kada si se vratio iz San Dijega, rekao si svojoj ženi da se pakuje i da idete tamo da živite. Kasnije si ipak doveo Ameriku u Beograd. San Dijego je jedan od najlepših i najbolje organizovanih gradova u kome sam ikada bio. Nakon povratka u Beograd, u šali sam rekao svojoj ženi da pakuje kofere i da se selimo. Nakon povratka sa Mega Kampa iz Ostina u Teksasu, 2018. godine, sa savršene konferencije u organizaciji Keller Williamsa, gde je prisustvovalo oko 15.000 kolega, rekao sam da ne idemo u Ameriku, nego ću Ameriku da dovedem u Srbiju! Nepune dve godine kasnije, to sam i uradio. Najbolje svetske prakse u poslu sa nekretninama, najsavremenija tehnologija, oprobani sistemi i modeli – dostupni su danas našim klijentima i kolegama. Sve što ima svoju ekspanziju doživi u jednom momentu i svoj maksimum. Dosegnu se neki poslovni vrhovi. Sistem u kojem radiš je upravo na tom vrhu. I sada idete dalje sa razvojem i rastom. Osnovao si Keller Williams Serbia, franšizu koja je prisutna u svetu nekretnina u 51 zemlji sveta, a potekla je iz Amerike 1983. godine. Približi nam sistem rada u Keller Williams kompaniji. Svako od nas u određenom trenutku svoje

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

poslovne karijere dostigne vrhunac svoje karijere - zna, oseća da može bolje, više, drugačije, kvalitetnije, ali nešto nedostaje da se probije taj „plafon dostignuća“. Onog trenutka kada sam ušao u „tajne“ poslovne filozofije KW, kroz biznis sisteme, ekonomske modele, organizacionu strukturu i produktivnost – otkrio sam svoje veliko ZAŠTO! Želju da kroz promenu načina poslovanja svoje firme podignemo kvalitet usluga u celoj branši. Da kroz dokazane načine rada, nastale kao proizvod „brainstorminga“ najuspešnijih i najproduktivnijih američkih timova i agenata, razvijane i usavršavane kroz vreme, edukacijom i treningom, približimo kvalitet našeg posredovanja najuspešnijim svetskim primerima. Ko može da pristupi ovakvom načinu rada pri Keller Williams Serbia? Svako ko želi da prihvati našu misiju, viziju, uverenja i naročito kulturu, dobrodošao je u tim! Kompanija Keller Williams je kompanija napravljena od agenata – za agente. Osnovni preduslov je da agent ima položen stručni ispit – da poseduje licencu po Zakonu o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, izdatu od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Dobrodošli su i ohrabrujemo nove saradnike/agente koji veruju da je nebo granica, koji traže stalno usavršavanje, napredak i priznanje! Mi smo kompanija broj 1 po izboru klijenata širom sveta. Obavezujemo se da pružimo podršku i pomognemo poslovni i lični uspeh svakog našeg saradnika. Biti član Keller Williams porodice znači: živeti život vredan življenja, imati biznis vredan posedovanja, karijere vredne imanja i nasledstva vredna ostavljanja. Koje su pogodnosti biti deo grupacije Keller Williams Serbia? Koncept stalne edukacije, poslovnog rasta, vrhunske tehnologije, kompanije Keller Williams kreirali su vrhunski prodavci za vrhunske prodavce. Nakon meseci i meseci proučavanja, ovi vrhunski prodavci odlučili su se za program koji će kompanija da usvoji: Sistem najvećih mogućih provizija na lokalnom tržištu uz potpunu podršku kompanije, bez nepotrebnog rizika po agenta. Uticaj ovakvog programa je takav da agenti mogu da dobiju sve beneficije programa visokih provizija i

celovitu podršku, bez ikakvog negativnog predznaka. Čime motivišeš agente da znaju da će biti uspešni primenom određenih edukacija? Agent je brend u sistemu, njegova produktivnost je u prvom planu. Kroz našu obuku, svi saradnici i agenti kompanije Keller Williams imaju pristup edukacijama koje su im potrebne, u bilo kojoj fazi karijere da se nalaze. Svaki saradnik, od potpunog novajlije, do iskusnog vrhunskog agenta, može da pronađe adekvatnu obuku i mogućnosti da uzdigne svoju karijeru na sledeći nivo. Kompanija Keller Williams razmišlja kao vrhunski prodavac, deluje kao konsultant i fokusira sve svoje aktivnosti na produktivnost i profitabilnost. U okviru ekonomskog modela, do sada neviđenog i neprimenjenog na ovim prostorima, raspodela provizije i mogućnost eksponencijalne zarade za svakog saradnika generiše motivaciju za dalju akciju i rast. Kultura KW sistema nas upućuje da slavimo svačiji uspeh, i mali i veliki, energija koja se stvara u uspešnim poslovnim sistemima nosi dalje sve saradnike i izvan dotadašnjih granica mogućnosti! Svaki pojedinac u sistemu KW, bilo gde u svetu, bezrezervno pruža pomoć, podršku i prenosi znanje dalje. Gary Keller kaže - „Keller Williams je u stvari tehnološka kompanija koja stvara treningom i edukacijom, a koja je slučajno u poslu sa nekretninama.“ Na konferenciji 2015. godine, Gary Keller izlazi na binu pred više hiljada KW saradnika i izjavljuje kako od tog dana KW više nije kompanija za nekretnine - usledila je kratka pauza, muk u sali, a onda je obnarodovao kako KW postaje tehnološka kompanija! Kao čovek vizionar, još dve godine ranije, on je shvatio da će prenosnici oglasnih poruka, različiti portali, početi agentima da naplaćuju kontakte koje generišu njihovi plaćeni oglasi. Od tada, uloženo je preko 300 miliona USD u pravljenje sopstvenog tehnološkog-informacionog sistema, stvorenog na zahtev i uz sugestije, kao i aktivno učešće agenata. Stvoren je jedinstven sistem koji prati agenta u transakciji od samog početka do kraja, uz moćne alate za marketing, kontakte i još mnoštvo neophodnih stvari za kraći put i vreme do zadovoljnog klijenta,

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

komunikacije između svih 190.000 agenata na svetu i preporuka. Danas ljudi vide neku šansu za pravljenje karijere u nekretninama. Koji sistemi i modeli su pouzdani i dovode do uspeha? Raduje me činjenica da nas je kontaktirao veoma veliki broj izuzetno kvalitetnih ljudi i iz drugih profesija nakon što su prisustvovali našim subotnjim besplatnim vebinarima. Naša ideja je bila da kroz uvodne radionice srpskom auditorijumu približimo koncept poslovanja i edukacije u KW sistemu. Kroz istoriju KW, od početka je prisutna želja da se napravi autentična win-win kompanija, bez ograničenja u smislu karijere saradnika i prilike za zaradu. Stvoren je modus koji spaja nespojivo – razvija karijere i saradnika i vlasnika agencija i svi ostvaruju prihode. Ako kompanija uspešno razvija svoje saradnike, onda će i njeni saradnici uspešno da razvijaju kompaniju. Koliko će market centara biti otvoreno u Srbiji? Šta će to značiti? Kompanija Keller Williams industriju nekretnina posmatra i kao lokalni i kao regionalni posao, sa nizom adekvatnih aktivnosti. Cilj svakog regiona (države) u KW sistemu je da postane glavna regionalna sila razvijajući industriju nekretnina i na lokalnim tržištima. Ova strategija pruža našim saradnicima/agentima najjači mogući sistem podrške. Svi su na dobitku. Bez obzira da li se radi o tržištima stambenih, luksuznih ili komercijalnih nekretnina, kompanija Keller Williams neprestano ima dva povezana cilja kad su u pitanju proizvodi i usluge: da predviđa najvažnije trendove na tržištu nekretnina i da prva razvije ove proizvode i usluge. Tako i jeste ideja i plan da svaki veliki grad u Srbiji ima svoj market centar. To znači da se život ne odvija samo u Beogradu. Sistem koji bude uspostavljen u prvom market centru biće po modelu prenesen i u svaki drugi.

kao da smo mi – zaposleni i menadžment - na njihovom mestu. Duboko verujemo u poslovnu etiku i dobre poslovne običaje, zadovoljne klijente i vrhunsku uslugu. Niko od nas nije došao na ovaj svet sa veštinama, sposobnostima i odgovorima na sva pitanja koja nam život postavlja. Uspeh i rezultati dolaze kao plod napornog rada, upornosti i želje za znanjem i napretkom. Autentičnost u svom poslu i životu smatram da sam stekao vaspitanjem i time što verujem u ono što mislim, govorim i radim. Tema septembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Ti si ključ“. Verujem da je svaki agent u KW ključ. Kako ti vidiš snagu agenta? Možda bih odgovor na ovo pitanje počeo pitanjem za svakog agenta na našem tržištu. Da li se ponekad umorite od načina na koji poslujete (prodajete nekretnine)? Da li mislite da možete svoje vreme da koristite produktivnije? Da li verujete u ono - radite pametnije, a ne više? Kao što smo već napomenuli, ceo sistem je usredsređen na uspeh i produktivnost svakog pojedinca. Agent je brend! Mi verujemo da ako kompanija razvija osobu, onda će osoba razvijati kompaniju. Postali smo prvaci u oblasti korisničkih usluga, profesionalne etike, saradničkog liderstva i kontinuiranog obrazovanja. Naši ciljevi i etika su najviši u branši, a mi smo prvi koji su priznali da je za njihovo postizanje potrebna veoma posebna i jedinstvena grupa ljudi. Naši agenti su upravo ta grupa. Kompanija Keller Williams je mnogo više od obične kompanije za nekretnine, ona predstavlja celovitu filozofiju poslovanja i stav prema životu.

Razvoj cele naše zemlje kao regiona i jeste naš cilj i naša vizija. Koja je formula tvoga uspeha? Od prvog dana postojanja CvetkovićRoškov nekretnina, tretiramo naše klijente E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

CVETKOVIĆROŠKOV

SERBIA

PHOTO: NEBOJŠA BABIĆ

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR ART

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

SVETLOVIDI

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

PROŠLOG

VEKA.

ČLAN

ULUS-A.

PRIPREMILA: MIA MEDAKOVIĆTOPALOVIĆ

DOBITNIK JE VELIKOG BROJA NAGRADA I

FOTOGRAFIJE: NEBOJŠA BABIĆ I IZ PRIVATNE ARHIVE

PRIZNANJA I JEDAN JE OD NAJPOZNATIJIH NAJAKTIVNIJIH AUTORA NA NAŠOJ

UMETNIČKOJ SCENI. IZLAGAO JE U SVIM ZNAČAJNIJIM GALERIJSKIM PROSTORIMA U SRBIJI I REGIONU, A IZLAGANJE U SVETSKI POZNATIM

MUZEJIMA

GALERIJAMA,

ČINI GA JEDNIM OD NAJZNAČAJNIJIH MEĐUNARODNO PRIZNATIH SAVREMENIH UMETNIKA SA OVIH PROSTORA. UČESNIK JE VELIKOG BROJA SAMOSTALNIH I GRUPNIH IZLOŽBI, UMETNIČKIH KOLONIJA I REZIDENCIJALNIH PROGRAMA U ZEMLJI I

INOSTRANSTVU.

NJEGOVI

RADOVI

NALAZE SE U ZNAČAJNIM MUZEJSKIM I PRIVATNIM KOLEKCIJAMA. JEDAN JE OD NAJZNAČAJNIJIH SRPSKIH SAVREMENIH UMETNIKA. DOBITNIK JE VIŠE ZNAČAJNIH NAGRADA MEĐU KOJIMA SU I: ZLATNA PALETA

–

NAGRADA

SLIKARSTVO

NA PROLEĆNOJ IZLOŽBI ULUS-A (2006), VELIKA NAGRADA - 14. BIJENALE NAIVNE I MARGINALNE UMETNOSTI (2009), GLAVNA NAGRADA ZA SLIKARSTVO NA PAPIRU OSTEN (2016), ZLATNI OSTEN ZA CRTEŽ (2018). DO

20.

SEPTEMBRA

2020.

JOŠKIN

JOŠKIN ŠILJAN (NEBOJŠA STOJKOVIĆ)

ŠILJAN

ROĐEN JE 1953. GODINE U PIROTU. ŽIVI I

IZLOŽBU “SVETLOVIDI” U PROSTORU BW

RADI U GRDELICI. PO VOKACIJI INŽENJER

EXPERIENCE (UL HERCEGOVAČKA 14, SAVA

GRAĐEVINE, A U PO ROĐENJU UMETNIK.

PROMENADA) U ORGANIZACIJI BW KVART I

SLIKARSTVOM SE AKTIVNO BAVI OD 1987.

GALERIJE ŠTAB.

IMA

GODINE, A ZVANIČNO IZLAŽE OD 1994. GODINE PRIPADA GENERACIJI UMETNIKA, KOJI

DOMAĆOJ

UMETNIČKOJ

SCENI FORMIRAJU DEVEDESETIH GODINA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

VELIKU

SAMOSTALNU

Mia, pozdrav, ja ću da pišem linijski, ne zbog likovnosti, već što ne znam baš da baratam s mašinu - će mi proguta misao, a kako crtam tako ću i da odgovaram na tvoja pitanja... od tamtum ovo što ispravlja greške crveno, ne zna šta je tamtum – e, ovo je dobro za opis mog slikarstva: ODTAMTUM slikarstvo Joškin Šiljana – ovo mora zapišem, al s ukradenu hemisku, pošto se ne sećam kad sam ikada kupio hemisku, a kako si videla moje slike, ti si već znaš i odgovore, mogla si ODTAMTUM da si sama odgovoriš, a ne da ja podem s jedan prst i to otečen, jer smo pravili kupatilo u selo i još bez naočari koje sam zaboravio u stan kad smo išli da se iztuširamo od prašinu, jer ko što ti reko malopre, jer smo pravili kupatilo u selo da ne mora više da idemo u poljski wc... da vidim dal će me mašina ispravi, ispravi me, e sad nastade problem kako da vidim pitanja kad su u Dokument da ih pročitam, pa da ih upamtim to ne ide, jer već sam zaboravio i šta sam doručkovao, a kako da i ne zaboravim koje sam doručkovao kad je burek bio ledenac iz frižider, a da ih prepisujem s hemisku ću gu ispišem, pa mora opet da postanem lopov, iako je to dobro da bi se uklopio u okolinu, ne onuj prirodnu, nego u ovuj našu ljudsku, da ja pritisnem send da se ne izbriše, a i poče da mi titra ispred oči, a i seti se da pitanja mogu da čitam s mobilni, u prevodu na mobilni

al je sitno na mobilni, gle može da se poveća, ako je ovo prvo pitanje - Stojković Nebojša ili Joškin Šiljan - odgovor bi ti dala moja unuka Staša - moj deka Šijan je Nebojša, i ona meša j s lj ko i ja kad sam bio malecak, pa nisam znao dal su ljudi ili judi, a i sad to ne znam i još me samo žena ponekad, ali vrlo često otkad pravimo kupatilo u selo, pozove: Nebojšo, naravno kad se iznervira, a za kupatilo kad imaš vrema svrati da vidiš kako izgleda, jer svi dolaze da ga vide, a oni koji ne mogu da dođu s telefon zovu da pitaju – čujem, opasno vam kupatilo... da vidim drugo pitanje - odgovor je mnogo prost zato ga retko kuj razume... slikar je pronašo mene, iako sam ja ko svako pametan teo da pobegnem, al on - mislim na Slikara čvrsto zgrabio, pa ne pušta, eve još me drži i još poveće steza, što bi rekla pokojna baba Mileva, a ne tetka: sinko, od koje begaš kad te niki ne juri - ovo s baba Milevini zapisi je koncept na temu savremene komunikacije - kao pokojna baba Mileva mi šalje poruke od onaj svet za ovaj ovde svet, a ja sam zapisničar i još malko nešto našvrljam... idemo na sledeće pitanje... vreme ko vreme, oće da nas proguta i moj način da se iz te zamke izvučem je OZBILJNO ZEZANJE, što je i ideja vodilja mog stvaranja - stvaram kad mi se oće, kad imam alal, kad imam dovoljno radosti za stvaranje i tad vreme nije bitno, može da bude 5 sekundi ili 33 dana...

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

sledeće za autocenzuru - vrlo dobra strana umetnosti što traži, zapoveda da bi ušo u njen svet je iskrenost prema sebi, a iskrenost ne trpi nikakvu cenzuru, samo slobodno kreativno biće oslobođeno pola, uzrasta, nacionalnosti, imena, rase, mase, pameti i gluposti od ovoga ili onoga, ono stvara, SAMOSTVARA - slika sama sebe - slika za opis mog slikarstva je da činim sve što je u mojoj moći da ne sprečavam moje biće, mene, da se pojavi, da budem dobar sluga, da me nema, da se uvek iznova rađam kao slika samorođena, a ja tu dođem nešto više kao babica, a manje kao dežurni ginekolog... što se tiče instikta gde me vodi - smatram da je moje da pronađem izvor, a voda si sama zna da teče, a izvor je svuda i oko nas i u nama, u ptici, na drvetu, u oku, u dečjem smehu, u... a tu je i odgovor za kreativni impuls - sve što postoji i sve što ne postoji, sve što je rođeno ili što tek treba da se rodi, može, a ne mora da pokrene proces stvaranja - mogućnosti su beskonačne, pa ko voli, neka izvoli, i ja svakog trena osećam veliku zahvalnost što mi je dato da učestvujem u tom procesu... oko imena slika ili bolje rečeno naziva - sami sebe nazovu, nemaju vreme da čekaju mene da se premišljam, najverovatnije rezonuju: kad smo mogle same da se rodimo, možemo valjda i same da se krstimo... ova konstatacija da sam blag možda bi samo godila mom egu koji je možda moj najveći problem

što se tiče stvaralaštva, ali svakim danom i u svakom pogledu... nemam neki osećaj kakav sam - više da sam nikakav, ničiji, da me nema, da mora iznova da se stvaram iz ničega, a odnos sa decom je obostran, nemamo potrebu da se lažemo, iskrenost je suština odnosa gde ništa ne tražiš, a sve što vredi dobijaš, što bi najverovatnije rekla pokojna baba Mileva: sve ti je, sinko, na dlanu samo ako ga ne stiskaš... a kako doživljavam sebe - pa možda kao što je stvarno dok je bila živa za mene rekla: sinko Neško, blago si ga na tebe, niko te ne razume, ili ne se boj, ti si zamajen, ili što u zadnje vreme unuka Staša govori: deka Šijane, ti to možeš... sad ću da pritisnem send, pa ako ima još nešto, dopisaću... vido sam da ima još oko nagrada i šta još ide uz njih da odgovorim zapisom baba Milevinim: sinko, okreni se iza sebe, vidiš da te nema, ili sinko, ne ti treba ogledalo da bi video kakav si... a što se tiče tetke i snajke, babe, dede, čiče... uvek ima nešto da kažu samo ako oćeš da čuješ... što se tiče dal sam spreman da budem najtraženiji – jesam, neće me nađu, mnogo sam voleo da se igram žmurke, a i sad sa Stašom... a za kraj dobro je ovo – zaljubi se u prirodu, pošto je ona od pamtiveka zaljubljena u nas ljude, al mi se nešto pravimo...

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: MATEJA DOLINAR PHOTO: ANIMA MUNDI

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR BUSINESS

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

MI, USPEŠNI

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJA: MATEJA JORDOVIČ POTOČNIK

Sve zaista važne stvari su kratke i jednostavne. Poput ove knjige. U njoj je sažeta suština lične transformacije. Put do uspeha i sreće nije univerzalan, već je povezan sa samootkrivanjem i donošenjem odluka. Knjiga govori upravo o tom putu, na kom svako može da sačini sopstveni plan od uspeha do sreće.

MI, USPEŠNI? dr Milan Krajnc U očima većine ljudi sam Uspešan. Lično, ipak, nemam takav osećaj. Pre bih rekao da sam neprestano u nekoj turbulenciji. To primećujem i kod drugih ljudi koje – poput mene – smatraju Uspešnima. Zato sam odlučio da istražim taj fenomen. Ko je Uspešan? Neke ljude i sam smatram uspešnima, druge ne. Odlučio sam da prodrem u njihovu podsvest, u njihov život. Zašto su uspešni? Da li se ni oni ne osećaju uspešnima? Šta im je uopšte cilj? Kuda tako žure ako su već uspešni? Zašto postavljaju tako visoke ciljeve? Ko su uopšte Uspešni?! Za prvi primer sam uzeo samoga sebe, jer je to

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

najbrži način da sakupim najviše informacija. U suprotnom, pisao bih o drugima iz sopstvene perspektive, što ne bi bila verodostojna slika. Teško je govoriti o sebi jer ne možete ostati objektivni. Međutim, govoriti o drugima takođe nije verodostojno jer nismo u njihovoj koži. Šta je uopšte verodostojno? Sve što bih mogao da smatram verodostojnim jeste ono što u datom trenutku osećamo. Emocije nas izdvajaju od neživog sveta. Emocije su odraz našeg stanja. Emocije su senzori koji mere naše stanje. Zato je važno da senzori budu čisti. Na sledećih nekoliko stranica ćemo pogledati: - šta sve utiče na naše psihofizičko stanje,

Najvažnije je, ipak, da imamo pravi osećaj za uspeh. O Uspehu i Sreći u novoj knjizi MI USPEŠNI, MI SREĆNI! https://milankrajnc.com/en/shop/book/miuspeshni-mi-srecni

- kako možemo sami da utičemo na sopstveno psihofizičko stanje, - i kako je uopšte moguće očistiti senzore tako da u svakom trenutku budemo na čistom. E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: EDVARD MOLNAR PHOTO: PIXABAY.COM BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR GRAPHIC

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

SUDAR ENERGIJA – UMETNIKOVE I PUBLIKE

PHOTO: NEMANJA MILENKOVIĆ

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: EDVARD MOLNAR

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

NIKOLA RADOSAVLJEVIĆ, ROĐEN JE 1991. GODINE U UŽICU. OSNOVNE I MASTER STUDIJE ZAVRŠIO NA FAKULTETU PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU, ATELJE GRAFIKA I KNJIGA, 2015. GODINE. DOKTORIRAO NA STUDIJAMA FAKULTETA PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU, ODSEK PRIMENJENIH UMETNOSTI I DIZAJNA 2020. GODINE, NA TEMU KNJIGE UMETNIKA I NOVOMEDIJSKIH GRAFIČKIH PRAKSI. DOBITNIK JE VIŠE OD 20 RAZLIČITIH NAGRADA I PRIZNANJA IZ OBLASTI CRTEŽA I GRAFIKE. UČESTVOVAO NA VIŠE OD 150 KOLEKTIVNIH IZLOŽBI U ZEMLJI I INOSTRANSTVU (SRBIJA, HOLANDIJA, NEMAČKA, KINA, ŠVAJCARSKA, RUSIJA, BUGARSKA, MAKEDONIJA, MAĐARSKA, SAD, INDIJA, GRČKA…). DO SADA JE ORGANIZOVAO 35 SAMOSTALNIH IZLOŽBI PO KONKURSU I POZIVU (BEOGRAD, NOVI SAD, PANČEVO, SOMBOR, KOTOR, KRALJEVO, KIKINDA…). STIPENDISTA NEKOLIKO RAZLIČITIH FONDOVA. PO IZBORU UREDNIKA RUBRIKE MAGAZINA ELLE “39 NAJUSPEŠNIJIH MLAĐIH OD 30”, SVRSTAN MEĐU 39 NAJUSPEŠNIJIH MLADIH LJUDI U ZEMLJI, OBLAST VIZUELNIH UMETNOSTI, NOVEMBARSKO IZDANJE, 2016. GODINE. UČESNIK GRAFIČKE KOLONIJE “GRAFIKA 2016” I “GRAFIKA 2018”, CENTAR ZA KULTURU SMEDEREVO. FINALISTA KLUBA SUPERSTE U OBLASTI VIZUELNIH UMETNOSTI, FONDACIJA ERSTE BANKE ZA 2014. JEDAN OD NAJMLAĐIH DOKTORA UMETNOSTI UČESTVOVAĆE NA PRVOM SVETSKOM TRIJENALU GRAFIKE MALOG FORMATA U JEKATERINBURGU U RUSIJI. NA OVOJ VELIKOJ IZLOŽBI PREDSTAVIĆE DVA LINOREZA SREDNJEG FORMATA IZ GRAFIČKOG CIKLUSA “HEROES”. NIKOLA JE JEDINI UMETNIK IZ SRBIJE KOJI JE NAKON

TRI KRUGA SELEKCIJE USPEO DA SE PLASIRA U FINALE, KOJE ĆE SE ODRŽATI OD 20. OKTOBRA DO 20. NOVEMBRA, U CENTRU ZA UMETNOST I KULTURU “GLAVNI PROSPEKT” U SAVREMENOJ GALERIJI U SUBOTICI PREDSTAVIO SE POČETKOM AVGUSTA 2020. GODINE IZLOŽBOM „KUĆA NA JEZERU“. IZLOŽBA JE SIMBIOZA TRI ZASEBNA GRAFIČKA CIKLUSA NASTALA U PERIODU OD 2015. DO 2020. GODINE. PREMA UMETNIKOVIM REČIMA, CELOKUPNA IZLOŽBA POSTAVLJA PITANJE IDENTITETA MESTA, PITANJE DOMA I BEZBEDNOSTI. GRAFIČKI CIKLUSI NA OVOJ POSTAVCI SU: „KUĆA NA JEZERU“, „AURORA“ I „HAZARSKI REČNIK“. Kako je prostor Savremene galerije u Subotici korespondirao sa grafikama koje si izložio? Svaka galerija nosi neku svoju težinu ili lakoću prilikom postavke. Istina je da galerijske institucije nose određenu težinu za sve nas kao autore. Ovo može biti sagledano sa istorijskog, političkog, ili prosto, institucionalnog konteksta galerije. Palata Rajhl u Subotici već duže vreme je kultno mesto savremene umetnosti u Srbiji. Jako je interesantno kako se odličnom organizacijom i pravilnim, a kreativnim rukovođenjem centar savremene galerijske scene izmestio van Beograda, velikim delom u Suboticu. Savremena galerija u Subotici je zbog istinski promišljenih programa koji su u službi naroda, a ne režimskih kulturnih politika, ponudila prostor umetnicima gde se umetnost i dalje nalazi i izučava. Sama izložba postavljena je kao ambijentalna celina sastavljena od izloženih grafičkih listova. Može se gledati linearno, a moguće je i iznalaziti neke sopstvene nove načine sagledavanja. Palata Rajhl koja je nekada bila zaista dom Ferenca Rajhla, poznatog secesijskog arhitekte, poslužila je za transponovanje vizuelnog identiteta mog doma u nečiji tuđi dom. Izložba povezuje dva vremena i mesta, oprečnih ideologija i okolnosti događaja, a prikazuje jednostavnu linearnost u svakodnevnom proticanju vremena. Kako bi rečima opisao „Kuću na jezeru“? Ovo je grafički projekat, kulminacija jedne faze koja u mom radu traje dosta dugo. Vremenom sam shvatao da sazrevanjem pročišćavam sliku

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

DAROVANJE, CRTEZ U BOJI NA PAPIRU, 140 X 200 CM, 2018,

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

koju obrađujem kroz grafički list, ali isto tako i pitanje koji od njih su zaista bili istraživački redefinišem memorijske ostatke, od kojih su neki radovi, a šta samo izložbe klasične umetnosti. nasleđeni, neki umetnuti, ali isto tako i stečeni. Problem nastaje u telu univerziteta koje odobrava teme, a da je samo telo većinski sastavljeno od Kuća na jezeru se kao samostalni rad na izložbi ljudi koji nikada nisu napisali naučno-istaživački prvi put pojavljuje u svom punom formatu samo ili teorijski rad. Ipak su ovo mlade studije kod zato što su ovo bili idealni galerijski uslovi za nas i iskreno se nadam da će neko u što skorijoj ovako kompleksnu produkcionu i prezentacionu budućnosti preduzeti nešto i po tom pitanju. fazu rada. Izložba je celina koja u osnovi ispituje pojam doma i na koji način savremeni Gde najviše voliš da stvaraš? čovek percipira poreklo. Postavljaju se pitanja savremenosti i svevremenosti života, da li Na svom radnom stolu, ili u nekom regularnom smo udaljeni od onoga što smatramo svojim dosadnom, a poznatom okruženju. Ne volim korenima, i gde i kada u kom momentu izolacija nagle promene i česta menjanja radnog prostora. od urbanog života postaje lek, a gde samoća. Najudobnije mi je u što prljavijim, raspadnutijim Formirani ambijenti su narativne strukture date i izolovanim prostorima. Idealan studio bio bi posmatračima na istraživanje. U cilju objektivnog neka napuštena fabrika ili fabrički pogon, samo sagledavanja sopstvene prošlosti i ideologija da niko ne zalazi unutra i da me niko ne dira. koje sam stekao vremenom, shvatio sam da mnoga od veoma ličnih sećanja zapravo jesu U čemu pronalaziš ideje, energiju za svoje kolektivna i da ih delim sa nekim. Ova izložba radove? je fizičko deljenje jedne intimne, ali istovremeno Odavno ne verujem da ozbiljan umetnik traži kolektivne stvarnosti i straha od onoga šta ideje ili energiju za svoj rad. To je jako daleko budućnost donosi. ideološki u kontekstu toga šta umetnost jeste. ,,Inspiracija“ kao termin je opasna za najmlađe Šta te vuče tom plavetnilu? u ovom poslu, jer baviti se umetnošću ne znači Pa strah, ponajviše. Vrtim se ponekad oko tih sedeti u nekom raju od ateljea sa pogledom na radova razmišljajući šta smo tačno uradili da okean, pijući kafu, razmišljajući o životu dok nam se baš ovo sve dogodi sada. Skoro sam ,,inspiracija“ nadolazi. pomislio kako ni jedna generacija u mojoj porodici nije imala mirnu mladost, a sada i ja Ovo je ozbiljan i krvav posao. Samim tim, ko preživljavam podjednako strašne turbulencije, nije spreman zaista da ga radi bolje odmah da odustane. Kao radnik u kulturi, nemam realno doslovno posmatrajući rat koji je pred nama. radno vreme, ali radim 24 sata 7 dana u nedelji, Ljudi često misle da je u pitanju mir, zapravo jer sam isto toliko dostupan, a mozak mi se je nelagoda i neprijatnost od svakodnevnice, nikada ne gasi. U studiju se provodi više od transfer blama kroz šta sve prolazimo i na koji šesnaest sati dnevno, nabavke materijala traju i način nam se prezentuje naša stvarnost. Da nas po nekoliko meseci, priprema hemije i tinktura za neko posmatra sa strane, pomislio bi da nam je rad po nekoliko nedelja. super, ali sve dok ne dotaknete ovo tlo ne znate Sama priprema jedne grafičke ploče oduzima po koliko tvrdo možete da se razbijete o njega. nekoliko meseci, plus izvođenje samog rada. Ovo Jedan od najmlađih doktora umetnosti u istoriji je vrsta discipline, jasno i striktno organizovanog Beogradskog univerziteta - kakav je osećaj? vremena i nema prostora za gubljenje. Daje ti krila ta spoznaja da odletiš još dalje i više Ono što me vuče na rad jesu svakodnevne u svojoj oblasti, ne mislim iz Srbije... aktuelne nepravde u društvu, snishodljivi odnos Daje mi krila da odletim iz Srbije, doslovno. Ministarstva kulture prema mladima i socijalni Nekako moj izbor je i dalje da ne odletim zaista, prevrati iz sata u sat. Bojim se da moj rad, iako verujući da će se i u mom životu nešto promeniti direktno ne poziva na bunt, ipak nudi neke opcije koje se tiču građanskih odgovornosti. na dobro. Ne postoji određeni osećaj biti doktor umetnosti, to je logično zvanje nakon obimnog i ozbiljnog istraživačkog rada. Verujem da bih trebao to da doživim kao imponovanje, ali je teško kada su uslovi i tokom studija, a i nakon njih, ostali podjednako loši.

Grafičari nemaju adekvatne mašine na kojima bi radili - kako rešavaš taj problem?

Učim i dalje. Umetnost je konstantno usavršavanje i postoje načini da se svaki problem nekako reši. Nedostatak uslova za rad nadoknađujem eksperimentima do te mere da često shvatim da Istina je da se akademska umetnička zajednica upravo pronalazim neku kompletno novu tehniku, u poslednjih nekoliko godina okitila brojnim novi pristup umetničkoj tradicionalnoj štampi. doktoratima na polju umetnosti, ali se postavlja E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

THE SADEST LOVE STORY EVER TOLD, DRY POINT, 50X70CM, 2018.

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

Država nije svesna problema sa kojima se grafičari susreću i da smo prepušteni sami sebi. Ono što može da nam pomogne jesu kolektivi, udruživanje u različite oblike građanskih inicijativa kako bismo mogli uopšte da opstanemo kao disciplina.

Mislim da je za umetnike generalno važno šta rade i koliko iskrenosti u tome ima, pa bih tu stavio nagrade po strani. Dobro je imati na umu da sistem nagrađivanja u Srbiji već jako dugo nije referentan na mnogim mestima, svaka čast izuzecima. Kod nas se važna priznanja i dalje dodeljuju po liniji poznanstva i na nivou ,,usluge“ Šta ti pruža najviše zadovoljstva i adrenalina - ili godina staža, dok je u inostranstvu situacija sam proces stvaranja ili kada je rad gotov ili...? zdrava i normalna. Ono šta se događa sa radom nakon što napusti studio. Interesantno mi je da posmatram dalji tok događaja. Od toga kako publika reaguje, do toga na kojim sve izložbama će biti prikazan. Istina je da je proces rada neosporno interesantan, tu sebe uvek mogu da testiram koliko sam napredovao i šta sam novo usavršio, ali rad kao takav nema suštinu bez sudara sa publikom.

Priznanje iz inostranstva znači da ste svojim radom tehnološki, likovno i umetnički doprineli disciplini u kojoj radite, u mom slučaju je to grafika, i da samim tim postajete marker aktuelnog umetničkog trenutka. Nagrada se uvek dodeljuje za izuzetnost i domen umetničkog dela, čime sam autor biva prepoznat pre svega kao edukator u svojoj oblasti i vrhunski stvaralac.

Namerno kažem ,,sudara“, jer to su dve neusaglašene energije, moja na radu i energija publike, koje postaju harmonija konzumiranjem rada. Ovo je jako važno u umetnosti, jer onda postanete svesni koliki vam je domet i gde sve možete da intervenišete putem svog rada. Za mene je umetnost oduvek bila jezik izražavanja i tim vidom komunikacije manipulišem do beskraja, svesno, ali oprezno.

Tema septembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Ti si ključ“. Kako vidiš svoje ključeve u odnosu prema umetnosti i ljubiteljima tvojih dela?

Tvoji radovi osvajaju nagrade i priznanja. Koliko je to važno jednom umetniku?

Vidim ih kao prostor za edukaciju i informisanje javnosti, bliže sagledavanje savremenog trenutka u kome smo. Tendencija mojih radova je da ispostave rezultate aktuelnih događaja, ne da prepričavaju scenarije kroz koje smo prošli.

Ovim pristupom za svakog posmatrača ponaosob formiram prostor za samoaktuelizaciju i strogo Veoma je važno kada neka od međunarodnih objektivno sagledavanje sebe u kontekstu referentnih priznanja dobijete jako mladi. Ovo je određenog fenomena koji u tom momentu signal da ste na dobrom putu i da vas stručna istražujem. Verujem da svi potrebni ,,ključevi“ zajednica prepoznaje kao važnu figuru. Takođe, leže u nama i da nisu duboko zakopani, samo je a to vam niko ne govori, sa tim dolaze i velika potrebno prisetiti se da ih sve posedujemo i da očekivanja, nivo zrelosti i ozbiljnosti u radu smemo da ih koristimo. podiže se na kompletno novi nivo.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: STEVAN ALEKSIÄ&#x2020; BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR FREEDOM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PUT SLOBODNE ŽENE

PIŠE: JELENA MILANOVIĆ www.jelenamilanovic.com IG: jelenamilanovic_beoholis

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

Koliko si godina provela zaključana u sopstvenoj tamnici, čekajući nekoga ko bi te oslobodio, nekoga ko bi te osnažio i pustio na slobodu? A nisi ni pomišljala da je ključ kod tebe. Nisi ni znala da su svi odgovori u tebi. Dok si ih tražila spolja, žena u tebi je patila. Iskustva su se nizala, i nije bilo onog pravog, dubokog osećaja slobode koji imaš samo kad si sama sa sobom u vezi. Sloboda je na prvu loptu veoma veliki komad u hijerarhiji vrednosti. Nešto je čemu teži svaka svesna osoba koja iole misli o sebi i svom životu. Toliko je vredna da se zbog nje vode ratovi, osvajaju svetovi, daju životi. A u stvari, sloboda je najsitnija čestica našeg unutrašnjeg sveta bez koje nema celovitosti, nema integracije, nema života. Za svaku od nas sloboda ima drugačije značenje i u nekim segmentima je možemo imati u potpunosti, a u drugim, manje ili uopšte ne. Koje su to oblasti života gde nemamo slobodu? Ili, preciznije gde sebi ne dajemo slobodu? Gde smo to vezane i za šta smo tačno vezane, što čini da nemamo slobodu? U životu nas mnoge stvari drže vezanim, zbog kojih ne možemo da živimo slobodno. Neke od njih vidimo i svesne smo ih, a mnoge ne vidimo. Upravo tu gde ne vidimo, kriju se ključevi naše lične slobode. Sve ono do čega nam je grčevito stalo, sve ono što nas drži u trpnom stanju i ne dopušta nam da udahnemo vazduh, može biti uzrok naše zarobljenosti, bilo da ga klasifikujemo u “dobro” ili “loše”. Sve što nas drži u polaritetu nas zapravo drži zarobljenima. Radeći decenijama na sebi, ali i sa ženama koje žele da unaprede svoj život, otkrila sam da ima mnogo stvari koje nas čine vezanim: Emocije koje nas blokiraju, strahovi, stari programi kojih se držimo, navike koje nam više ne služe, porodica, roditelji, deca, partneri, novac, neodlučnost, ljubav, karijera, toksične veze, ovde možete sami nastaviti listu … Toliko je stvari kojima dajemo značaj, zbog kojih se osećamo vezano, a zapravo tokom prethodnog perioda izolacije, koji nas je pogodio

kao i ceo svet, shvatili smo da bez mnogo toga možemo. Jedino bez čega ne možemo smo Mi sami. Gubitak sebe, je zapravo gubitak slobode na svim poljima. Kada stavimo sve ostalo ispred nas, kada damo moć i snagu svemu što je spolja, i tako godinama … U jednom momentu shvatimo da više nemamo sebe. Iz iskustva znam da je to saznanje kod mnogih veliki signal buđenja, znak da moramo nešto uraditi kako bismo se vratile sebi i svom životu. Znak da moramo pronaći ključ. Ključ lične slobode. Ključ povratka sebi. Za svaku od nas ključ povratka sebi može se razlikovati u odnosu na ono što nam je potrebno, a svakako postoje i neke zajedničke tačke o kojima vredi razmisliti. Ono što bi nam moglo pomoći u tome su ključevi koji mogu otključati neka vrata koja smo davno zatvorili. Razmisli, koji od ovih ključeva bis najpre upotrebila da se otključaš? DESET KLJUČEVA LIČNE SLOBODE 1. Dozvola – daj sebi slobodu da budeš to što jesi bez obzira na okolinu, tuđa očekivanja, strah da li ćeš biti prihvaćena. 2. Iskrenost – Brutalna iskrenost. Prema sebi i za sebe, bez lažnih slika i lica kojima si se možda do sada predstavljala svetu – (imaš pravo da budeš slaba, imaš pravo da promeniš mišljenje, da tražiš pomoć …) 3. Granice – prema svima i svemu što te je do sada ugrožavalo, i svugde gde nisi umela da ih postaviš. Hrabro, nežno i dosledno – postavi granice i daj sebi slobodu 4. Dopuštanje - dopusti ljudima da budu to što jesu, nemoj se truditi da menjaš bilo koga osim sebe. Dopuštanje da sve ima pravo da postoji je put do slobode. 5. Davanje – da li više primaš ili daješ? Uvek je lakše davati, nesebično i radosno. Davanje je znak nesebičnosti, širokogrudos-

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

ti. Davanjem usrećujemo druge ljude. Ipak ravnoteža sa primanjem mora postojati … 6. Primanje - Pitanje je zapravo, koliko si spremna da se otvoriš ka primanju? Koliko si spremna da primiš komplimente, poklone, nežnost, pažnju, ljubav, novac – bez potrebe da uzvratiš, bez osećaja da si dužna? Ovde leži tvoj kapacitet za uspeh u mnogim poljima

nekome, to te uzdiže. 9. Zahvalnost – je prečica do mira, radosti i spokoja. Zahvalnost nam donosi obilje i oslobađa nas negativnih emocija. 10. Izbor – izbor da budeš i činiš ono što smatraš da je najbolje za tebe i tvoj život. Izbor nosi odgovornost i daje ti slobodu. Samo tvoju. Bez obzira na sve.

7. Oproštaj – oprosti zbog sebe i oslobodi se. Oprosti i sebi i drugima i kreni slobodno u život. Možda ćeš reći da je lakše reći I zapamti: Ti si ključ svog života. Ti si ključ nego učiniti, ali probaj jednu malu vežbu svojih izbora, svoje mape, svog opstanka. U tebi koju sam naučila od jednog mog učitelja: se nalaze svi odgovori koji su ti potrebni. Imaš Nabavi jednu svesku i 40 dana deset puta sposobnost da otvoriš sva vrata.

napiši: Opršatam sebi za sve što jesam i nisam učinila do sada. Ako preskočiš Ukoliko želiš da kreneš putem slobodne žene, pozivam te da se priključiš grupnoj online jedan dan, kreni od početka. radionici Sexualnost. Novac. Sloboda. Od 8. Doprinos – doprinos oslobađa, pruža os- 09.09.2020. za sve uplate do 05.09.2020. važe ećaj svrhe, i radosti. Svaki put kada svojim posebni uslovi. bivanjem ili delanjem možeš biti doprinos

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Samarkand – putem svile do zvezda „Pakao i raj su u tebi!“- zapisao je stari Omar Hajam, sedeći u hladovini svog vrta u drevnom Samarkandu. Pisac, matematičar, filozof, pesnik, astronom, čitač zvezda i ljudske prirode. Bogatstvo njegovog lika ravno je bogatstvu tadašnjeg Samarkanda, grada na putu svile, putu ljudskih sudbina, običaja i velikih misli.

glavna vrata imaju 35 metara visine. U njenoj blizini nalazi se i njen grob koji posećuju žene i mole se za svoje zdravlje i potomstvo.

Daleko od svoje miljenice nije mogao otići ni Tamerlan. U blizini je sagradio svoju veličanstvenu grobnicu dostoju vladara koji je sebe smatrao naslednikom Džingis Kana. Osvojivši Persiju, InJedan deo tog puta prolazio je i kroz današnji diju, Malu i Centralnu Aziju, porazivši Mameluke Uzbekistan. Zemlju gde su se smenjivala carst- u Egiptu, planirao je i pohod na Kinu. Ali je premiva drevnih ratnika: Aleksandra Velikog, Džingis nuo iznenada, par meseci pred njegov početak. Kana i velikog Tamerlana. Zemlju svile, pamuka, svilenih ćilima. Zemlju širokih osmeha i zlatnih Zagrobni život nije mogao dobiti lepši spomezuba. Zemlju baktrijskih kamila, veličanstvenih nik od Šah-i-Zinde. Mauzolejski kompleks iz 15. veka, oslikan živopisnim bojama u čoveku ne medresa, zvezdanih opservatorija. bude osećaj tuge, već divljenja i neke čudne životA šta je zemlja bez njenog naroda, čudne lepote, ne radosti. Mesto gde su sahranjeni bliži rođaci mešavine azijskih i evropskih crta lica, jakih jago- Tamerlana i njegovog unuka Ulugbega, kao i Kudica, kosih tamnih ili plavih očiju. Visoki, stame- sam ibn Abasa, Muhamedovog rođak koji je prvi ni, ponosni, gostoljubivi domaćini i dobrodušni, doneo islam u Samarkand. vredni ljudi. To su Uzbeci. Kao što je Tamerlan bio neustrašiv u osvajanjima, Duh i mentalitet naroda upoznaćeš gde drugo tako je njegov unuk Ulugbeg bio zadivljen zveznego na pijaci, srcu svakog grada. Mesto gde danim nebom. Čuveni astronom i matematičar, čovek može da sazna šta se desilo i pre nego što napravio je najveći instrument za merenje zvezse desi, gde se razmenjuju životne muke i vesel- da, sekstantom, u svojoj opservatoriji u Samarja, gde se cenjka i pita za zdravlje. Stari trgovci kandu. Iako je ostao manje poznat na zapadu, Uzbeci, sa istančanim osećajem za ljudske sla- njegovo ime ostalo je zabeleženo na nebu, na bosti, uživaju u nadmudrivanju i vrbovanju, dok jednom od Mesečevih kratera. se ti mučiš u paklu neodoljivih šarenih svilenih Pada noć, a iznad Registana sijaju zvezde, iste marama, mirisnih začina i čarobnih ćilima. one koje je Ulug beg posmatrao iz svoje opservaI tako omađijan i zbunjen od istočnjačkog nad- torije. I važe iste životne istine, tada kao i sada. mudrivanja, sa večitim pitanjem da li si dobro Opevane i u pesmama Omaja Hajama, velikog prošao, odletiš na tom istom šarenom ćilimu naučnika i ljubitelja života: i zastaneš, baš tu na sred Registana, glavnog trga drevnog Samarkanda. Okrepiš se u prizoru „Dan koji je proš’o nemoj ga hvaliti, sutra što iz 1001 noći. Tri prekrasne medrese stoje u po- će doći, nemoj ga žaliti, na nedošlom nemoj i lukrugu jedna pored druge, a najpoznatija i naj- prošlom graditi, grabi sada, nemoj veka svog lepša astronoma Ulugbega, gde su se budući na- traćiti!“ raštaji učili astronomiji, filozofiji, teologiji. Ključ je u tebi, pazi koja vrata ćeš otvoriti - raja ili Produžiš dalje i tu je lepotica džamija Bibi-Ha- pakla. num, posvećena ženi miljenici velikog Tamerlana, jedinoj sa kojom nije imao dece, ali je beskraj- PIŠE/FOTOGRAFIJE: BOJANA ZUZA no voleo. Žena koja uspe da osvoji srce ovakvog www.zuzanazux.com ratnika ne zaslužuje ništa manje. To je jedna od najvećih građevina Samarkanda, a samo njena

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: PIXABAY.COM MIA MEDAKOVIĆ FOTO: STEVAN ALEKSIĆ BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR GALLERY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

GALERIJA SINGIDUNUM – 40. ROĐENDAN

PIŠE/FOTGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

GALERIJA SINGIDUNUM, KNEZ MIHAILOVA 40, OVE GODINE PROSLAVLJA 40 GODINA POSTOJANJA I RADA. OTVORENA 1980. GODINE, U CENTRU JE KULTURNIH, TURISTIČKIH I POSLOVNIH ZBIVANJA BEOGRADA. OTVARANJE OVE GALERIJE POD NAZIVOM KOJI BEOGRAD VEZUJE ZA NJEGOVU DREVNU ISTORIJU, GRAĐANI SU PRIHVATILI KAO OPLEMENJIVANJE JEZGRA GRADA KORISNIM SADRŽAJEM PROŽIMANJA I POVEZIVANJA LIKOVNOG STVARALAŠTVA IZ OBLASTI PRIMENJENIH UMETNOSTI I DIZAJNA SA INTERESIMA ŠIROKE I RAZNOVRSNE PUBLIKE. GALERIJA SINGIDUNUM ZAMIŠLJENA JE KAO GALERIJA PRODAJNOG TIPA DELA IZ OBLASTI PRIMENJENE I LIKOVNE UMETNOSTI. U GORNJEM NIVOU STALNO IZLAŽU I PRODAJU ČLANOVI ULUPUDS-A I ULUS-A, A U DONJEM NIVOU GALERIJE ODVIJA SE IZLAGAČKA DELATNOST - SAMOSTALNE, GRUPNE I TEMATSKE IZLOŽBE. O GALERIJI RAZGOVARAM SA MAJOM ŠKALJAC STANOŠEVIĆ, KOJA VEĆ DVADESET SVOJIM RADOM I ZNANJEM SA OSTALIM KOLEGAMA DOPRINOSI I DA SINGIDUNUM PREDSTAVLJA VAŽNU KULTURNU TAČKU NA MAPI BEOGRADA. Šta za vas predstavlja 40 godina rada galerije SINGIDUNUM? Kada su kolege iz ULUPUDS-a (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije) osnovali galeriju pre 40 godina, verovatno nisu ni slutili kakav će njen značaj biti u budućnosti. Sa sedam-osam godina sam sa mamom

posećivala galeriju, upoznala njene koleginice koje su tu radile i od tih dana datira moja ljubav prema SINGIDUNUM-u. Tokom srednješkolskih dana, skoro sve šetnje Knez Mihailovom su se završavale svraćanjem u galeriju. Studiranje istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu me je još više približilo umetnosti. Moji prvi tekstovi pisani za studentski časopis „Opus magnum“ su se odnosili na predstavljanje primenjene umetnosti i interesantnih izložbi organizovanih u SINGIDUNUM-u tokom devedesetih godina. Ja sam stvarno „dete“ SINGIDUNUM-a i mogu da se pohvalim da smo rasli i sazrevali zajedno. U nekom momentu su počela volontiranja i dežurstva na izložbama. Bila sam izuzetno počastvovana kada sam pozvana na razgovor za posao, a istovremeno sam osećala odgovornost pitajući se da li ću se snaći . I danas kada obeležavamo ovaj veliki jubilej i kada učestvujem u organizaciji svih aktivnosti vezanih za galeriju, osećam se ispunjeno, jer iskreno jako volim svoj posao i radno mesto. Kako ste zamislili obeležavanje jubileja? Krajem prošle godine smo koleginica Zorica Đermanov i ja osmislile kako će izgledati obeležavanje jubileja i nismo pomislile da se to neće ostvariti na sam dan otvaranja galerije -30. juna. Situacija sa pandemijom nas je u martu iznenadila i prekinula sve aktivnosti. Dogovorile smo se da ćemo u oktobru organizovati veliku izložbu i njome obeležiti četiri decenije naše kuće. Odabrali smo 80-ak radova sa samostalnih izložbi umetnika koji su izlagali u galeriji od 1980. do 2020. godine. Bio je veliki izazov odabrati manji broj radova koji će dostojno predstaviti svih devet sekcija ULUPUDS-a i sve oblasti primenjenih i likovnih umetnosti (slikarstvo, keramika, vajarstvo, tekstil, fotografija, scenografija, kostimografija, dizajn, arhitektura i istorija umetnosti). Svi umetnici su se oduševili idejom o ovom načinu proslave i na vreme su dostavili materijal za katalog. Profesor Zoran Blažina će uraditi dizajn i pripremu štampanog i digitalnog materijala za izložbu. Sama ceremonija otvaranja će biti upriličena ispred galerije, u Knez Mihailovoj ulici. Prigodnim govorima će se publici obratiti Li-

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

dija Jovanović, predsednica ULUPUDS-a, neko od kolega koji su osnovali galeriju i nas dve kao kustosi. Naši muzički gosti bi trebali da budu Bisera Veletanlić i Vasil Hadžimanov, koji su bili sa nama za naš 35. rođendan i DUO MODERATO, koji su bili za 30. rođendan. U planu su bile radionice, predavanja i modna revija, ali za sada je sve pod znakom pitanja zbog cele situacije. Galerija sa misijom Galerija je tokom četiri decenije postojanja imala misiju da promoviše primenjenu i likovnu umetnost i da podjednako mesta za izlaganje imaju doajeni naše umetničke scene i mladi umetnici koji su tek završili Akademiju. Ponosni smo na činjenicu da postoji i četvrta generacija koja dolazi u galeriju. Noć muzeja i slične manifestacije su idealna prilika da mi uz pomoć naših umetnika organizujemo edukativne i interesantne kreativne radionice za klince. Ohrabrujemo ih da bez straha uđu u galeriju, da nauče da je svaki predmet unikatno ručno rađeno delo umetnika, da slobodno i pažljivo mogu da dodirnu eksponate... Na tim radionicama oni naprave svoje prvo umetničko delo i sa ponosom ga odnesu kući i pokazuju svojim najbližima. Njihovi osmesi i radost tokom celog procesa su neprocenjivi. Vaspitači, učitelji, nastavnici likovne kulture i profesori često dovode „svoju” decu na izložbe, pokušavajući na najbolji mogući način da im

usade ljubav prema umetnosti. U ovim teškim vremenima, mi se divimo i uvek izlazimo u susret tim predanim pedagozima. Iako je tokom celog perioda od osnivanja, zbog različitih negativnih uticaja i okolnostima, galerija lako mogla da sklizne u „komercijalu” podilazeći nekoj drugoj vrsti publike, ona je uz pomoć kolega iz Umetničkog saveta čvrsto ostala na principima pravih umetničkih vrednosti. Ko su umetnici koji izlažu i kako neki novi i mladi stvaraoci mogu da izlažu kod vas? Što se tiče prodajnog dela galerije, umetnici koji kod nas izlažu su članovi profesionalnih umetničkih udruženja (ULUPUDS,ULUS, UPIDIV, ULUV...). Umetnički savet i kustosi vrše pažljiv odabir radova koji su izloženi u galeriji. Trudimo se da ponuda bude raznovrsna i na svaki način ohrabrujemo umetnike da se igraju sa materijalima, formama, bojama, formatima... Publici i kupcima je povremeno vrlo interesantno da saznaju da li je neki ekspoanat izradio stariji ili mladđ umetnik, žena ili muškarac,da li je na početku karijere ili je već „ upisan” u enciklopedije umetosti... Za izložbeni deo galerije mogu da konkurišu i umetnici koji nisu članovi profesionalnih umetničkih udruženja i čiji radovi prođu selekciju kustosa, Umetničkog saveta i članova odbora sekcija koji organizuju tematske izložbe. Na kolektivnim izložbama mogu učestvovati i umetnici po pozivu

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

i studenti završnih godina sa naših akademija. Stručnoj javnosti, kolegama i redovnoj publici je uvek interesantno da vide radove naših budućih mladih kolega, a mi smo jako srećni što im dajemo šansu da izlažu u profesionalnoj galeriji i vrlo često baš njima dodeljujemo nagrade za najinventivnije radove. Pre nekoliko godina smo vrata ponovo otvorili i umetnicima iz regiona i inostranstva. Te samostalne izložbe kolega iz Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine su izuzetno dobro posećene od strane naše publike. Kolege su vrlo ponosne što izlažu u galeriji sa tako dugom tradicijom, a predstavnici njihovih ambasada svojim prisustvom na samim otvaranjima daju svečani ton. Kada se pravi izlagački program za celu godinu? Jednom godišnje ULUPUDS raspisuje konkurs za svoje izlagačke prostore – galeriju SINGIDUNUM i Malu galeriju ULUPUDS. Kolege u dogovorenom periodu podnose molbe, koncepte za izložbe i fotografije radova koji će biti izloženi. Na osnovu donetog materijala, Umetnički savet i kustosi biraju umetnike koji će samostalno izlagati u galerijama. Postoje i tradicionalne (Minijatura, Kutija, Mozaik malog formata...) i sekcijske izložbe (Aksesoar, Eksperimentom do, Mali format, Crna kutija, 3D ART...) koje se uspešno organizuju i na kojima učestvuje veliki broj umetnika različitih generaci-

ja i autorskih rukopisa. Izložbe koje biste izdvojili i na koje ste jako ponosni? Na svaku našu izložbu smo ponosni. Sa svakim umetnikom prolazimo sve faze u realizaciji same postavke: konsultacije i razgovor o radovima sa kojima bi se konkurisalo, izrada dokumentacije za konkurs, iščekivanje rezultata selekcione komisije, sama priprema i postavka izložbe, svečano otvaranje, kontakti sa medijima, druženju sa izlagačima tokom trajanja postavke, reakcije publike... Činjenica da su kod nas svoje prve samostalne izložbe organizovali umetnici sa velikim karijerama, koji su visoko pozicionirani na domaćoj i internacionalnoj umetničkoj sceni, čini nas posebno ponosnim. U čemu je prednost galerije SINGIDUNUM? Pored duge tradicije i neospornog kvaliteta izloženih radova u prodajnom delu i odličnih samostalnih, sekcijskih i kolektivnih izložbi, prednost naše galerije u odnosu na druge je što smo mi zaista jedinstveni. U celoj Srbiji ne postoji galerija sličnog tipa i renomea. SINGIDUNUM je bio i ostao mesto gde se okupljaju umetnici iz svih oblasti. Po svoje parče pozitivne i kreativne energije dolaze muzičari, glumci, reditelji, književnici, plesači, novinari...

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Reči koje se redovno izgovaraju u našem prostoru su: „poslednji biser kulture“, „oaza lepote”, „melem za dušu”, „naš raj“, „hvala Bogu da ste još uvek tu”... Predivne razgovore na različite teme vodimo sa posetiocima različitih profesija i sfera interesovanja (lekari, inženjeri, profesori, pravnici, informatičari, poslovni svet).

Bez svih njih naš opstanak je ozbiljno doveden u pitanje. Svima njima smo posebno zahvalni na podršci koju nam pružaju. U kome pravcu će se galerija dalje razvijati?

Situacija u kojoj se nalazi naša zemlja, a poslednjih meseci i ceo svet, onespokojava nas. Sve oblasti su ugrožene, a najteže su pogođeni umetKo su vaši klijenti, ljudi koji kupuju umetnine? nost i kultura. Paradoksalna je situacija da su naNa posetioce koji dolaze u galeriju i kupuju umet- jugroženije delatnosti one koje nas čine živima, nine gledamo kao na iskrene prijatelje i poštova- koje nam pružaju toliko radosti i koje su nam oce umetnosti i kulture. Sa nekima smo tokom davale snagu tokom perioda karantina i izolacije. godina razvili prave prijateljske odnose i to nas čini posebno srećnim. Kada smo saznali da za Galerija će se truditi da i iz ove situacije izađe kao projekat „40 godina galerije SINGIDUNUM” nis- pobednik i pokušaće da prevaziđe novonastale mo dobili sredstva na zvaničnim konkursima i probleme i okolnosti. U tome će nam, ubeđebile „na korak” od otkazivanja svega, prijatelji ni smo, pomoći naši umetnici, kolege, publika i galerije su „uskočili” i svojim privatnim sredstvi- Beograđani. ma podržali ovu izložbu. Naša misija mora da opstane zbog svih nas i za Pored redovnih kupaca, galeriju pohodi i veliki naredne generacije. broj stranaca i naših ljudi iz dijaspore koji se o našoj ponudi informišu preko društvenih mreža Trudićemo se da i u narednih 40 godina izlažei putem preporuka svojih prijatelja i članova pomo najbolja umetnička dela i da organizujemo rodica. To su ljudi koji cene umetnost, ručni rad i fenomenalne izložbe na koje ćemo svi biti ponosunikate. To su ljudi koji imaju novac i koji ga ulažu ni. u umetnine. To su ljudi koji kupuju poklone svojim prijateljima znajući da su kupili pravu stvar. To su ljudi koji nam puno nedostaju poslednjih meseci, jer je leto period kada nam oni najviše dolaze.

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: STEVAN ALEKSIÄ&#x2020; BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR AUTHENTICITY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Pirotski ćilim - čuvar tradicije i autentičnosti KORENI SU KLJUČ ZA RAZUMEVANJE UNUTRAŠNJEG SEBE

PIŠE: DR MILICA ŽIVADINOVIĆ, AKADEMSKI SLIKAR I ISTORIČAR UMETNOSTI

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

Pirotski ćilim predstavlja izuzetno važan segment mašeg stvaralaštva, tradicije i kulture. Simboli sa pirotskih ćilima svakako su najcenjeniji i najpoznatiji ornamenti tkačke umetnosti koji dosežu u korene verovanja o duhovnoj zaštiti naroda, porodica i pojedinaca. Smatra se da je ćilimarstvo nastalo na razmeđi drugog i trećeg veka pre nove ere na prostoru Kaspijskog jezera i armenijskih vrleti. U Pirotu, jugoistočnom gradiću Srbije, poznatom po ćilimima jedinstvenim u svetu, smatra se da je tkanje postojalo još u srednjem veku. Pirot je oduvek bio stočarski kraj u kome je bilo vune od ovaca na pretek, što je bio bitan preduslov za razvoj ćilimarstva i tkačke delatnosti, te bi pirotsko ćilimarstvo moglo biti autohtono. Ipqk do najvećeg procvata i unapređenja samog tkanja dolazi za vreme turske dominacije.

a vremenom i u srpski nacionalni simbol. Zbog toga je zaštićen geografskom oznakom porekla od 2002. godine, a od 2012. godine je upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije pod pokorviteljstvom UNESKO-a. Pirotski ćilim je kao proizvod apsolutno originalan, unikatan i univerzalan. U svetu je poznat po svojoj lepoti i kvalitetu, stilizovanoj ornamentici, bogatstvu šara i boja, kao i svojoj dugotrajnosti. Posebnog ga čini obavezna ručna izrada i tehnika tkanja na specifičnom vertikalnom razboju na kome može da se izatka ogroman ćilim, širine preko četiri metra. Specifičnost pirotskog ćilima je da nema naličje, gladak je i identičan sa obe strane što se postiže čvrstim utkivanjem potke u tehnici klečanja. Šare su i sa jedne i sa druge strane istog oblika i boja, to jest naličje je kao preslikano lice, što nigde drugde u svetu nije zabeležen slučaj.

Ćilim je od višefunkcionalnog predmeta koji se koristio za opremanje gradskih enterijera Već duži niz godina proučavam karakteristike Srbije prerastao u vizuelni simbol grada Pirota, pirotskog ćilima i inspiraciju za moj poslednji

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

ciklus slika i umetničkog unikatnog nakita pronalazim upravo u njegovoj simbolici i šarama. Privukla me je takođe sama duša ćilima, jer prema predanjima i legendama pirotski ćilimi imaju blagotvoran uticaj na dom u kojem se nalaze, pa im se čak pripisuje čudotvorna moć pozitivne energije kojom mogu da sačuvaju porodičnu slogu i zaštite vlasnike. U njima su utkani stoletni simboli koji sežu do postanka čoveka. Svaka šara nosi posebnu skrivenu poruku, a ćilim sa svojom originalnom kompozicijom zapravo postaje specifično slikovno pismo. U ćilim tkalje utkivaju simbole, svoja osećanja, kao i mitove i verovanja, te ćilim poseduje religijske i kosmološke kvalitete.

ukućani ne samo jeli, već i pričali, uživali i poštovali porodične vrednosti. U srpskom jeziku izraz sofra ima i prošireno značenje i obuhvata pored trpeze i samo jelo, postavljeno na stolu. U Bosni se često može čuti: “Bujrum, sofra je spremna!”, što zapravo znači – “Izvolite, jelo je postavljeno”. U Srbiji je običaj da se posle sahrana, u čast pokojnika, postavljaju sofre, tj. hrana i po običaju, mora ih biti neparan broj. U nekim delovima Srbije, sofra je takođe zastupljena u običajima koji su imali za cilj teranje zlih sila i vremenskih nepogoda. Narod u Zapadnoj Srbiji i u Mačvi, za odbranu od kiše i grada, iznosio je u dvorište sofru i postavljao ispred kuće. Na sofri je stavljan ostatak slavske sveće, slanina, Simbole sa pirotskog ćilima svi prepoznajemo, komad česnice od Božića ili komad hleba iz ali je meni bilo posebno interesantno otkrivanje kuće, venčani prsten i tzv. čuvarkuća jaje (jaje značenja svake šare. Predstavila bih vam svoje koje se prvo boji za Uskrs i koje je obavezno omiljene, koje sam najviše koristila u svom radu… crvene boje). Pored sofre se stavljala kosa ili sekira, koja se okretala prema oblaku. Time je SOFRA narod verovao da se brani od nevremena i grada, koje je svrstavao u demonske, zle sile. Sofra (sufra, tur.) je reč arapskog porekla, a na Balkan je stigla preko Turaka. Šara je sastavljena od nazubljenih rombova u vidu zvezde, koja predstavlja sofru. Namenjena Izraz sofra u originalnom značenju predstavlja je da u čoveku razvije i podstakne mudrost i trpezu, niski sto oko koga se sedelo na jastucima veštinu razgovora za stolom, kao i da razvije ili niskim drvenim tronošcima. Za sofrom su

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

dobre pravce u donošenju dogovora i odluka.

je takođe simbol plodnosti, pa se zato ćilimi sa kornjačama poklanjaju devojkama koje se Na ćilimu malih dimenzija šara se naziva i tek udaju. Šara u tom slučaju poseduje devet sofrica, a sovra na većem. Legenda o šarama kornjača koje simbolizuju devet meseci koliko pirotskog ćilima kaže da je sofra simbol iz žena nosi dete. perioda nastanka čovečanstva. U centru kornjače nalazi se šara sofra, a iz njenog VRAŠKO KOLENO oklopa izrastaju četiri opružene noge. Ovaj motiv Najstarije simbolično značenje imaju elementi je gotovo uvek u borduri i uokviruje centralno iz mitološkog perioda sa predstavom kola i polje ćilima. okretanja, pa su zato i poznati pod narodnim ĐULOVI nazivom kolutići okretuše, a u Pirotu pod imenom Cvet kao motiv na ćilimu simbolizuje sreću, vraško koleno. mladost, zdravlje. Najčešće su predstave Simbolika ovog motiva je dosta kompleksna. simbolizovanih ruža, karanfila, lala, zumbula. Prasloveni su igranjem kola obavljali kultni obred poštovanja boga. Što više kola, to više Šara đulovi predstavlja neprolaznu lepotu duha i iskazane bogočasti, a onda i uzvratno božjeg tela jedne osobe ili porodice. Simbolizuje ljudske blagoslova za rod u polju, za sreću i hrabrost u vrednosti i načela. Legenda kaže da šara deluje boju… U predstavi kola se sažimaju i čarobne na sveukupnu lepotu čoveka i ne dozvoljava da sile, magični uticaji kao što su čaranje i gatanje. proces starenja utiče na njegov duh i izgled. Duh ostaje mladalački, ide u korak sa vremenom, a KORNJAČA pozitivna energija iz čoveka blista i pleni okolinu. Kornjača predstavlja dug i srećan život u blagostanju. Simbol za jedinstvo i slogu porodice, u kojoj svaki član zna svoje mesto i važnost. Kornjača predstavlja sliku univerzuma i doprinosi njegovoj postojanosti. Kornjača

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR AWARENESS

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

Razumevanje sebe

PIŠE: IRINA KOLIESOVA, PSIHOLOG, ENERGOPSIHOLOG, EKSPERT ZA ENERGETSKU DIJAGNOSTIKU FIZIČKOG STANJA LJUDSKOG ORGANIZMA, STRUČNJAK ZA SISTEMSKE-PORODIČNE KONSTELACIJE, LIFE-COACH, SPORTSKI PSIHOLOG, OPERATER KARMAKOREKCIJE, REIKI-MASTER UČITELJ, INSTRUKTOR JOGE FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATE ARHIVE FB: irinakoliesova BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

Često mi se obraćaju ljudi koji su zbunjeni, koji ne znaju šta da rade i kako da žive. To su uobičajena pitanja vezana za egzistencijalne i starosne krize. Kada se čovek nađe u takvoj situaciji on obično želi da mu neko sa strane uključi svetionik koji će mu osvetliti pravi put u životu. Da li vam je to poznato? Ali tajna je u tome da ovaj Svetionik mi moramo uključiti sami, unutar sebe. I njegova svetlost nam mora obasjati put.

Osvešćenost je sposobnost da se svet vidi onakvim kakav jeste, bez emocionalne refleksije i moralisanja. Naša refleksija na sve što se dešava oko nas stvara napetost. Metode kvantne psihologije i kognitivne terapije koje ja koristim omogućavaju da umanjite stres i da se naučite da svet i sebe prihvatate osvešćeno. Drugi ključ je „Samosvesnost- samostalnost“

Šta nam može pomoći da to uradimo? Postoje Šta je to? dva osnovna ključa koja će nam pomoći da osvetlimo svoj put u životu i da ga prođemo sa ra- Samosvestan čovek je onaj koji sam donosi odluke, pravi životne izbore nezavisno od mišldošću i u stanju sreće. jenja ostalih. To je čovek kod koga nema straha, Prvi ključ: "Razumevanje sebe" je jako važan as- uznemirenosti, ljutnje, agresije. Sve ove emocije nama su potrebne radi zaštite, onda kada se ospekt formiranja naše ličnosti. ećamo slabim. U ovom stanju mi se osećamo samouvereno, snažno i jasno znamo šta želimo da uradi- Samosvestan čovek može sam sebe da drži u mo u svom životu. A kada se nalazimo u stan- stanju psihološkog komfora. On voli da bude u ju "nerazumevanja sebe" osećamo frustraciju, društvu. I jako mu je interesantno da bude sam duševnu nelagodu, nama ovladavaju strahovi, sa sobom. Njega samoća ne plaši, već je maksiuznemirenost i obuzima nas stanje napetosti. malno koristi za svoju dobrobit - čita knjige, uči Naš um se trudi da nađe izlaz iz nastale situaci- nešto novo, razvija se, stiče interesantne veštine. je. I prvo što on počinje da radi je da osluškuje Ali pri svemu tome on ne gubi sposobnost za mišljenje okoline. Tako mi prikupljamo mišljenja druženje i uživa u druženju. Samosvestan čovek o sebi i na osnovu toga pravimo svojevrsnu sliku nikada na druge ne prebacuje odgovornost za o sebi. Mišljenje okoline, naročito u ranom uzras- svoje greške i neuspehe, jer sam donosi odluke tu, daje surogat razumevanja sebe. Um fiksira tu i bira načine delovanja, znajući da će u svakom "surogatnu" predstavu sebe i čovek počinje da slučaju za sve biti odgovoran samo on. živi kroz tu iskrivljenu sliku. I osim toga, formira se navika da čovek "razumevanje sebe" ostvaruje Samosvesnost je stanje duše i postojanje kroz mišljenje okoline, što izaziva zavisnost od određenih životnih veština. okoline i želju da se svidi ljudima da bi se prijatno To je sposobnost da se živi samostalno, da se osećao u okruženju. Naravno, to čoveka dovodi snalazi bez tuđe pomoći, da sam organizuješ do stanja unutrašnjeg konflikta. svoj život, o svom trošku. Pa kako da se naučimo da razumemo sebe?

To je navika da se živi bez potrebe za tuđom poPrvi korak na putu ka razumevanju sebe je os- moći ili odobrenjem, kada imate dovoljno snage da donosite svoje odluke bez odobravanja privešćenost. jatelja i okoline. Ako preuzmete potpunu odgov-

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

ornost za svoje postupke, onda odobravanje ili neodobravanje okoline za vas postaje ništa više od povratne informacije i samo to. Ista je situacija što se tiče potrebe za pažnjom drugih. Ona jeste prijatna, ali za samosvesnog čoveka ona nije tako važna. I jedan jako važan momenat - nepostojanje bolesne vezanosti. Ako mislite da je nečije postojanje vama potrebno kao vazduh, ako su nečija pisma ili pozivi za vas pitanje života i smrti, onda je teško govoriti o samosvesnosti. To je bolesna vezanost. Uslov zdrave samosvesnosti predstavlja nepostojanje strahova ili umeće njihovog savladavanja. Zabrinut čovek nije samosvestan čovek. Jedini način da postanete samosvesna osoba je da prestanete da očekujete ili tim pre da zahtevate nešto od drugih, da počnete da živite i ponašate se kao odrastao i samosvestan čovek. Prvi koraci: da naučite da se brinete o sebi, da naučite da zarađujete novac i samostalno rešavate sve svoje životne probleme. Na samosvesnost utiče nekoliko faktora. Osnovni je, naravno, detinjstvo. To kako su nas vaspitavali, čemu su nas učili, traume kroz koje smo prošli i atmosfera koja je bila u našoj porodici. I naravno, naš Rod. Naše navike, veštine, uspesi i neuspesi, bolesti, pa čak i partneri koje mi biramo, vrlo često su direktno vezani za naš rod.

erovatna metoda koju volim da koristim u svojim konsultacijama, a koja pomaže da se vidi koji programi roda utiču na nas i u kakvom uopšte sistemu ubeđenja mi živimo. To su porodično-sistemske konstelacije (ili Poredak Ljubavi). Čudesna metoda kvantne psihologije čiji tvorac je Bert Hellinger. Moja obuka je trajala tri i po godine, a i danas nastavljam da se usavršavam. Ova metoda se danas vrlo aktivno razvija i transformiše otkrivajući nam sve više mogućnosti za pružanje pomoći. Jedan od pravaca ove metode su individualne metakonstelacije koje se mogu sprovoditi i offline i online. Upravo njih često koristim u toku konsultacija. Ona daje mogućnost da se odmah izađe na nivo nesvesnog i obasja onaj nevidljivi deo naše svesti koji predstavlja uzrok naše reakcije na određeni problem i da se osveste skrivene uzajamne veze.

Ova metoda odlično pomaže: za pronalaženje uzroka i puteva za rešavanje porodičnih konflikata, složenih odnosa sa roditeljima, rodbinom, decom, komplikovanih partnerskih odnosa, nemogućnosti izgrađivanja čvrstih partnerskih odnosa, proživljavanje kriza u životu, pronalaženje i otklanjanje uzroka strahova i uznemirenosti, pronalaženje uzroka unutrašnjih konflikata, osećaja usamljenosti, depresije. Dobro funkcioniše Svako od nas je karika u lancu pokolenja. Naša kod rada sa traumama. Takođe pomaže u realsudbina je tesno upletena sa sudbinama naših izaciji i postizanju svojih ciljeva, otkriva i uklanja predaka. Sa genima svojih predaka mi dobija- uzroke finansijskih poteškoća i fizičkih oboljenja. mo i njihova osećanja, emocije, događaje, programe - svu memoriju Roda. Rod je uvek prisutan Možda sve ovo i zvuči kao Čudo, ali to je baš tako u nama, bili mi svesni toga ili ne. Celo iskustvo i moji klijenti to doživljavaju. našeg roda se reflektuje u našem životu. I ono utiče na formiranje nas kao ličnosti. Postoji nev-

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

KOLIESOVA IIRINA – ПСИХОЛОГ, ЭНЕ РГОПСИХОЛОГ, ЭКСПЕРТ ПО ЭНЕРГЕТИЧЕСКОЙ ДИАГНОСТИКИ ФИЗИЧЕСКОГО СОСТОЯНИЯ ОРГАНИЗМА ЧЕЛОВЕКА, СПЕЦИАЛИСТ ПО СИСТЕМНЫМ — СЕМЕЙНЫМ РАССТОНОВКАМ, LIFE- COACH, СПОРТИВНЫЙ ПСИХОЛОГ, ОПЕРАТОР КАРМОКОРРЕКЦИИ, РЕЙКИ — МАСТЕР УЧИТЕЛЬ, ИНСТРУКТОР ЙОГИ.

Часто ко мне обращаются люди, которые себя. Ум фиксирует этот «суррогатный» запутались, не знают что делать и как жить. образ себя и человек начинает жить через искаженное представление. И еще, Обычные вопросы экзистенциальных формируется привычка «понимать себя» и возрастных кризисов. Когда человек через мнение окружающих, что вызывает попадает в такую ситуацию, то он хочет зависимость от них и желание нравиться чтобы кто то со стороны включил ему маяк, людям, чтобы чувствовать себя комфортно который его выведет на широкую дорогу в социуме. Конечно это человека приводит жизни. Знакомо? Но секрет заключается к внутриличностному конфликту. в том, что этот Маяк мы должны включить сами внутри себя. И его свет должен осветит Как же научиться понимать себя? нам путь. Первый шаг, на пути понимания себя — это Что же нам может помочь это сделать? Есть осознанность. два основных ключа, которые помогут нам высветить свою дорогу в жизни и пройти ее Осознанность — это способность видеть мир таким, какой он есть на самом с радостью и в состоянии счастья. деле без эмоциональной рефлексии и 1. Первый «Понимание себя» — это морализирования. Наша рефлексия, на очень важный аспект формирование нашей все то что происходит вокруг нас, создает личности. напряжение. Методы квантовой психологии и когнитивной терапии, которыми я В этом состоянии мы чувствуем себя пользуюсь, позволяют уменьшит стресс и уверенно, сильно и отчетливо знаем что научиться принимать мир и себя осознанно. мы хотим сделать в своей жизни. А когда мы находимся в состоянии «не понимания 2. Второй ключ это « Самодостаточность» себя», то чувствуем фрустрацию, душевный дискомфорт, нами начинают овладевать Что же это такое? страхи, переживания и входим в состояние напряжения. Наш ум пытается найти выход Самодостаточный человек - это тот, кто из сложившейся ситуации. И первое,что сам принимает решения, делает жизненные он начинает делать, это слушать мнение выборы вне зависимости от мнения окружающих. Мы начинаем собирать остальных. Это человек в котором нет мнение о себе и делать из него некое подобие страха, переживаний, гнева,агрессии. Все образа себя. Мнение окружающих, особенно эти эмоции нам нужны для защиты, когда в раннем возрасте, дает суррогат понимания мы чувствуем себя слабыми.

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

Самодостаточный человек может сам поддержать себя в состоянии психологического комфорта. Он любит находиться в обществе. И ему очень интересно быть наедине самим с собой. Его не пугает одиночество, и он использует его с максимальной пользой для себя — читает книги, учится чему-то новому, развивается, овладевает интересными навыками. Но при всем этом он не теряет способности к общению и наслаждению от этого общения.

Каждый из нас — это звено в цепи поколений. Наша судьба тесно переплетена с судьбами наших предков. Вместе с генами своих предков мы получаем и их чувства, эмоции, события, программы — всю память Рода. Род всегда присутствует в нас, осознаем мы это или нет. Весь опыт нашего рода имеет отражение в нашей жизни. И он влияет на формирование нас, как личности. Есть удивительный метод., который я люблю использовать в своих консультациях, который помогает посмотреть какие Самодостаточный человек никогда не родовые программы влияют на нас перекладывает ответственность за свои и вообще в какой системе убеждений провалы и неудачи на других, ведь он сам мы живем. Это семейные — системные принимает решения и выбирает способы расстановки ( или Порядок Любви) действий, понимая , что за все в любом Чудесный метод квантовой психологи случае держать ответ будет только он. родоначальником которого является Берт Хелленгер, мое обучение длилось 3.5 года и Самодостаточность — это состояние души, и я продолжаю его совершенствовать.. Этот наличие определенных жизненных умений. метод очень активно, сейчас развивается и трансформируется, открывая нам все Это способность жить своими силами, больше возможностей для помощи. обходиться без посторонней помощи, организовывать жизнь вокруг себя самому, Одно из направление этого метода — за свой счет. индивидуальные метаконстелации, которую можно проводить Offline и Online Именно Это привычка жить, не нуждаясь в его я часто использую в консультации. Он сторонней поддержке или одобрении, позволяет в консультации, сразу выйти на когда у вас достаточно сил принимать свои уровень бессознательного и пролить свет решения без одобрения друзей и других на ту не видимую часть нашего сознания, окружающих. Если вы берете на себя которая является причиной нашей реакции полную ответственность за свои поступки, на какую то проблему и осознать скрытые то одобрение или неодобрение окружающих взаимосвязи. для вас становятся не более чем обратной связью, и только. То же самое касается Этот метод хорошо помогает: - в потребности во внимании окружающих. Это нахождении причин и путей решения приятно, но для самодостаточного человека семейных конфликтов, сложные отношения уже не очень нужно. с родителями, родственниками, детьми, сложность в партнерских отношениях И, очень важный момент - отсутствие , невозможность создать прочные «больных привязанностей» . Если вы партнерские отношения, прохождение понимаете, что чье-то существование кризисов в жизни, найти и убрать причины для вас необходимо как воздух, трудно страхов и переживаний, нахождение говорить о самодостаточности. Это причин внутренних конфликтов, чувства больные привязанности. Условие одиночества, депрессии. Хорошо помогает здоровой самодостаточности - отсутствие в работе с травмами. Так же помогает страхов или умение их преодолевать. в реализации и достижении своих Тревожный человек - не самодостаточный целей, выявляет и отстраняет причины человек. Единственный способ стать финансовых затруднений и физических самодостаточным человеком – перестать заболеваний. Может , конечно это звучит ждать или тем более требовать что-то как — Чудо. Но именно так я и мои клиенты от других, начать жить и вести себя, как его воспринимают. взрослый и самодостаточный человек. Первые шаги: научиться обслуживать IRINA KOLIESOVA себя, научиться зарабатывать деньги и самостоятельно решать все свои жизненные проблемы. На самодостаточность влияет несколько факторов. Основное этот конечно детство. То как нас воспитывали, чему нас учили, травмы через которые прошли и та атмосфера, которая была в нашей семье. И конечно наш Род. Наши привычки, умения, удачи и неудачи, болезни и даже партнеры, которых мы выбираем, зачастую напрямую связаны с нашим родом.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR MISSION

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

VIDELA JE SVOJU PRILIKU I ZGRABILA SAN

PIŠE: VIKTORIJA MIDŽOR FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

Svako veče na terasi, tokom letovanja u Šušnju, čekala sam da ugledam brod koji je plovio za Italiju. Posle pet noći mama me je upitala da li znam da su ostala deca sa devet godina već u krevetu, čudeći se zašto sam toliko uporna da svako veče čekam isplovljavanje broda.

tranom klubu, moj san se ostvario. Košarka je izgradila veliki deo moje ličnosti. Naučila sam da nisam sama ako sam okružena nepoznatima, nego da sa njima počinju nove mogućnosti. Kako se poraz, većim zalaganjem, pretvara u pobedu. Povređena ruka znači da ostatak tela može i dalje da vežba. Kazna je zapravo lek za nedisciplinu, Ja sam na njene dobronamerne opaske odgo- a uspeh prati put suza, znoja i odricanja. Osetila varala kako sanjam da ću kada odrastem dosta sam i koliko može boleti neprihvatanje, žensko putovati. Možda neću ploviti baš ovim brodom, rivalstvo, šta je nostalgija za svojom zemljom i ali nekim većim sigurno hoću. Još se sećam tog bližnjima. detinjeg žara dok sam joj pričala da će brod sijati u noći, ona i ja gledati na okean i družiti se sa lju- Dok sam razmišljala u kom dresu bih nastavila dima iz raznih država. Mama je uvek nežno od- dalje karijeru, ukazala se prilika da sagradimo govarala: „Maštaj sine, maštaj“, ne zaboravljajući apartmane u mestu gde sam se rodila u Crnoj da uz to doda i da za sve to što želim treba da Gori. Izazov mi je bio da počnem da radim na imam posao od koga se dobro zarađuje i da bu- nečemu novom i dovršim započeti očev san. Nidem malo realnija u snovima. Govorila sam joj sam te sezone uspela da dogovorim ugovor sa da ne brine, da ću imati lep posao, da za svoje nekim košarkaškim timom iz Crne Gore, ali sam snove mogu nekada da radim i dva posla kao što organizovala različite majstore da izgrade moj je ona radila. Nisam sigurna da shvatam sta je prvi mali biznis. to „realno“, ali da znam da ću kad odrastem da odem i posetim onaj grad iz atlasa koji se zove Turizam je postao sfera mog interesovanja i učila bih o svemu neophodnom za snalaženje u kao ja – Viktorija. novom radu. Oglašavala sam naše apartmane, Vreme je prolazilo, počela sam da treniram kontaktirala agencije, dočekivala goste i čistila košarku i nakon tri godine dobila sam šansu da za njima. Nakon jedne završene letnje sezone nibudem deo najboljeg tima u Srbiji i Crnoj Gori. sam želela da se vratim košarci, već sam počela Bio je to veliki korak za devojčicu koja je sa dve da se usavršavam u oblasti turizma. Upisivala i po godine izgubila oca i živela u malom mestu sam kurseve stranih jezika i istraživala sve što mi sa majkom. Sa 14 godina sam bila na terenu sa je nepoznato u toj oblasti. Dobila sam vreme da dosta iskusnijim igračicama i one su zaslužne otputujem na svoje krstarenje snova. Tada sam što su oko mog vrata sledeće godine sijale zlat- upoznala ženu koja je ubrzo nakon putovanja na i bronzana medalja. predložila da radim kod nje u turističkoj agenciji. Ona je bila moj mentor. Nakon nekoliko meseci Brzom odrastanju je usledio život sa nepoznatim rada mi je rekla da ću njenu agenciju prevazići cimerkama, boravak u raznim gradovima, udal- za tri godine i da ću biti vrhunski turizmolog. Objavanje od bližnjih. Sport je donosio uvek nove jasnila mi je da za razliku od većine radnika koji izazove, promene klubova, prilagođavanje. Posle odrađuju posao, ja se trudim da posao donesem nekoliko neuspelih pokušaja da zaigram u inos-

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

i da je to presudno u svakoj profesiji. Radeći za svoje apartmane i u agenciji tokom leta bilo je i teških dana, ali iznad svega je stajao motiv da učim i cilj šta želim da postignem. U proseku, ljudi rade jedan posao 8 sati dnevno, a ja sam zbog dva posla radila po 12 sati. Mislim da je zapravo to i napravilo razliku u mom ubrzanom napretku i prelazak u drugu agenciju nakon tri godine. Sa novom pozicijom sam dobila još veći motiv da se ostvarim u svom poslu i to je nakon nekoliko godina dovelo do otvaranja moje samostalne firme koja se bavi savetovanjem u turizmu i upravljanjem prodaje turističkih objekata. Zbog profesionalnog rasta, bitno je da smo uvek spremni na prihvatanje promena. Radeći posao sa ljubavlju uz svakodnevni trud, materijalna satisfakcija dolazi vremenom. Kad sam postala kreator svog posla i vremena, rodilo se pregršt ideja zbog kojih savladavam sve prepreke i dodatno se usavršavam ka dugoročnim ciljevima.

Crnoj Gori, Kanadi i Rusiji. Kruzerom sam prešla Gibraltar, plovila Atlantskim okeanom, obišla sa mamom deo istočnog i zapadnog Mediterana. Videla rajska ostrva Madeire i Tenerife, skupila mnogo razglednica iz evropskih metropola i znamenitih mesta. Zanemela sam ispred prirodnih lepota Kanade, posmatrala kitove u Pacifičkom zalivu u Viktoriji. Iz Rusije stigla do Severnog ledenog okeana, dotakla univerzum gledajući polarnu svetlost. Afrika mi je pokazala društvene razlike, u Indiji sam prošla životne lekcije. Plešem salsu kad mi se plače, jer tako me je Kuba naučila. Mnogo toga sam spoznala od različitih svetova, poslova, situacija i ljudi. Svako mesto i osobe sa kojima sam bila u komunikaciju su učinili da menjam pogled na život i uticali na moje lične i profesionalne promene. Videti dobre prilike u svemu je mudrost kojoj težim. Priznaću vam samo da maštam još više, jer snovi su moj ključ za sve što dolazi.

Putovanja su mi uvek dolazila kao nagrada za sav rad, polako su prešla u hobi. Na mapi sveta Najmračniji prolaz se osvetli kad se otvore vrata sam obojila 4 kontinenta, 27 zemalja i 154 grada. ključem naših mogućnosti. Potpisala sam se na dosta planinskih vrhova u

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR LINE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

NEUHVATLJIVOST VREMENA

PIŠE: CECA MARJANOVIĆ, ČITAČ VREMENSKIH LINIJA

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

PHOTO: UNSPLASH.COM

Vreme je oduvek bilo mistično, neuhvatljivo. Otkako je sveta i veka, čovečanstvo pokušava da uhvati nit vremena kao nepoznanicu u kojoj smo svesni samo da vreme prolazi, ali ne i kako da ga nateramo da radi za nas. Oduvek me zanimalo kretanje kroz vreme. Virenje u prošlost zarad traženja odgovora zbog čega smo sada tu gde jesmo, kao i gde ćemo sutra biti ako danas napravimo baš određene korake. Svaka naša odluka čini jedan korak napred ka jednoj mogućoj vremenskoj liniji. U jednom davnom trenutku, pitala sam se koliko vremenskih linija imamo na raspolaganju? Koliko mogućnosti u sebi nosimo? Da li se prepuštamo sudbini kao vodi koja će nas odneti gde je predodređeno, ili se ipak možemo drznuti i biti toliko smeli da pomislimo kako svako od nas nosi svežanj ključeva svoje budućnosti? Zamislimo, za trenutak, taj prostor prepun mogućnosti i izbora! Taj prostor nije skučen i ograničen. Širi se i skuplja u zavisnosti od života i impulsa koji u njega slivamo. Ukoliko hranimo taj prostor kreativnom energijom, on nam vraća višestruko! Kreativnost rađa ideje, a realizacijom ideje pretvaramo u stvarnost. Svi smo kreatori – sa darom stvaranja smo rođeni, a da li svi verujemo da je to tako? Volim da mislim da bi i Tvorcu bilo izuzetno dosadno posmatrati čoveka koji isključivo ide utabanom stazom koju je On ucrtao. Verujem, duboko, kao što vidim unutrašnjim vidom, da je Bog čoveku iscrtao pregršt vremenskih linija kojima može da ostvari svoju svrhu. Samo treba da odabere kojim putem da krene i koja vrata da otvori. Dato mi je da vidim koje ključeve u sebi svaki čovek nosi i koje ključaonice otključava. Sa sigurnošću mogu da vam kažem da svaki čovek u životu ima misiju, lekcije i zadatke koje mora da prođe, iskustva koja treba da stekne. Čekajući sudbinu da se desi sama od sebe, kao nešto što

ne zavisi od nas, traćenje je božanske kreacije. Da bismo ostvarili svoju misiju, moramo da se pokrenemo i da osluškujemo unutrašnji kompas, intuiciju, koja nam nepogrešivo govori kuda da idemo. Takođe, moramo pratiti sinhronicitete kao jasne putokaze od Boga u kom smeru trebamo da idemo. Ako vam nije jasno kako da prepoznate sinhronicitet, prisetite se onih situacija kada ste tražili odgovor na neka pitanja i kako ste, možda baš u tom periodu, dobili nagoveštaj kroz druge ljude, stih pesme, natpis ili simbol, koji ste primetili, ali mu niste pridavali važnost. Tek kasnije ste, možda, osetili da je upravo to što vam je delovalo tako beznačajno zapravo bio putokaz. Trebali ste samo da ostanete budni i svesni, te spremni da prihvatite male znake na putu koje stalno dobijate. Bilo bi sve toliko divno i jednostavno da nije straha koji se javlja kao prepreka akciji. Kada imate unutrašnji osećaj da bi određena odluka bila sjajna za vas, te dobijate potvrde da krenete svim srcem u realizaciju, samo strah može da vas koči na tom putu. Šta ako ne uspem? Pitanje je koje se javlja u svakome od nas. Pretvorite ga, za početak, u pitanje – Šta ako uspem? Sve ono što dolazi posle uspeha ili njegovog izostanka velika je nepoznanica koja stvara strah i vuče nas da ostanemo ,,na sigurnom’’. Takođe se često pitamo da li je došlo pravo vreme za određene odluke i korake. Na božanskom planu vreme nije linearno. Ne postoji prošlost i budućnost, već samo sadašnjost i samo ovaj trenutak. Vreme je nelinearno i nije ograničeno. Sadašnjost je jedino vreme kojim raspolažemo, stoga su koraci upravo sada jedini mogući. Lutanje po prošlosti i strahovanje od budućnosti je čist gubitak sadašnjeg trenutka. Zato je sada pravo vreme da se probudite i preduzmete odluke koje će vas dovesti do željenih ciljeva.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

REFRESH

YOUR BOAT

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

BRODSKE PRIČE – 17885 DANA

Piše: Morana Smolčić, certificirani business coach (ACC-ICF), motivator, avanturist, jedriličar i nekonvencionalni pravnik s 15+ godina iskustva u pravnom sektoru kroz odvjetništvo, javno bilježništvo i korporativni svijet. Njezina misija je asistiranje profesionalcima iz različitih industrija u razvijanju visoke razine mentalne & emotivne svjesnosti kroz primjenu metoda i strategija koje potiču cjelokupni umni potencijal (S.I.A.M. pristup). Morana je rođena i odrasla u Zagrebu, a nakon života i putovanja po Aziji i Pacifiku, trenutno živi s obitelji u Rotterdamu, u Nizozemskoj.

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

Ustajem usred noći, hodam niz hodnik i skrećem na lijevo u kupaonicu, ali na moje iznaneđenje nađem se u kćerkinoj sobi umjesto u kupaonici. Stojim zbunjena par sekundi i onda mi sine - o da, pa nismo više u Njemačkoj gdje se kupaonica nalazila niz hodnik, pa lijevo, sad smo u Nizozemskoj, u Rotterdamu ili Manhattan na Maasu (drugo ime za Rotterdam). I tako 17885. dan prolazi u svojoj spavaćici kroz debele noćne sate kao još jedan u nizu mozaika putovanja koje je krenulo od Europe preko Azije, pa ponovno do Europe i zaustavilo se u zemlji gdje se 1/3 kopna nalazi ispod razine mora, te u kojoj ima oko 22.3 milijuna bicikala na 16.8 miljuna stanovnika, u Nizozemskoj*. Welkom in Nederland!

Susretljivi prolaznici te susjedi u našoj zgradi s nekom pozitivnom vibracijom i na perfektnom engleskom poklonili su nam veliki buket cvjeća i zaželjeli dobrodošlicu, što me je uz engleski totalno iznenadilo. Ukratko, to su drugi dojmovi koje smo dobili u novoj zemlji, gradu i kvartu, jer smo prve dojmove već apsolvirali prije godinu dana, kada smo se prvi put zaljubili u Nizozemsku kroz bajkovite kanale, uske spojene kućice Amsterdama, Delfta, Groningena i more bicikala. No, ljubav na prvi i drugi pogled se nije dogodila sama po sebi, jer ništa ne postoji samo za sebe, sve nastaje, postoji i nestaje u korelaciji s nečim drugim, u skladu sa zakonom uzroka i posljedice. Tako je i to lijepo iskustvo nastalo zahvaljujući našoj otvorenosti prema novome, bili smo bez Usidrili smo se u zemlji kanala, vode, bicikala, vi- očekivanja s otključanim očima i srcem poučensokih plavookih i plavokosih stylish djevojaka i im višegodišnjim nomadskim iskustvom. Ali naržena sa visoko podignutim punđama (ponekad avno bilo je tu i iznenađenja, no o tome drugi put. i mokrom kosom) koje brzinom svjetla lebde na svojim uglavnom „radnim“ biciklima. Ti bicik- Hmmm, da, sad kad razmišljam unatrag čini mi li nerijetko imaju koji zahrđali dio koji pak priča se da je ta ukorijenjena strast prema putovanjima opet neku svoju priču o prijeđenih otprilike 900 posadila svoje sjeme još davno u studentskim km godišnje, koliko je nizozemski prosjek i s ko- danima. Oduvijek sam se divila ljudima koji pujim se mogu vjerojatno uspoređivati samo Danci. tuju, upoznaju nove prostore, nove kulture, i vjeZaista impresivno. Neobični mostovi i novosa- rujem da me je ta nomadska iskra potaknula da građene zgrade svakojakih oblika pravi su raj za se otisnemo iz zagrebačke luke i otkrivamo nove maštu, a podsjećaju na playground arhitekata svjetove u trenutku kada se za to pružila prilika. koji isprobavaju svoje nove igračke. Da li su bili idealni uvjeti za takvo nešto? Ne, nisu, i nikad nisu, jer idealni uvjeti ne postoje. Idealne E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

100

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

101

uvjete, bez obzira na definiciju idealnog, kreiraju oni kojih su dovoljno hrabri da krenu iz svoje zone komfora i slijede svoje srce bez obzira na izvanjske okolnosti. Postoje judi koji proputuju cijeli svijet ili ostanu na istom mjestu, ali dožive svakojake životne situacije, ali uvijek ostanu zatočeni u istom mentalnom sklopu i njima takva životna iskustva ili proputovanja ostanu samo kao digitalno zabilježeni trenuci negdje na društvenim mrežama bez nekog posebnog značenja, jer njihove oči i dalje interpretiraju svijet na isti način kao i prije tih iskustava. Postoje pak oni koji se otvorena uma i srca otisnu na plovidbu daleko od poznate i sigurne luke, prema horizontu, gdje pušu novi, nepoznati vjetrovi koji neminovno mijenjaju naučenu interpretaciju događaja. Uostalom, rijetko se može uhvatiti dobar vjetar i odjedriti dalje ostajući uz obalu. Obala daje sigurnost, ali uvijek više-manje iste, uglavnom slabe vjetrove, koji nas gotovo uvijek vrate na stare poznate puteve i ne testiraju naše granice izdržljivosti i snalažljivosti, pa nikad ne saznamo što i koliko možemo. Tek kad se čovjek otisne i ostavi kopno za sobom, može osjetiti snagu vjetra koji gura jedrilicu života daleko prema novim uvalama, lukama i nevjerojatnim spoznajama koje obogaćuju um i tijelo. Ljudi su poput jedrilica stvoreni da istražuju, mijenjaju kurs, tražeći svrhu svojeg postojanja kroz različite destinacije, a ne da stoje u luci, uslijed čega im trup postaje obrastao algama i školjkama i zamagljuje im sva osjetila. Čak i da takav brod želi krenuti, neće daleko stići ako najprije ne očisti obrastao trup i ne zaštiti ga novom bojom. Čišćenje trupa je poput čišćenja i otpuštanja tvrdokornih navika i načina razmišljanja koji nam više ne koriste. Nekad su nam bili jako korisni, ali kako smo duhovno narasli, sada su nam beskorisni i trebaju se otpustiti i omogućiti odlazak iz luke bez nakupine algi i školjaka kao tereta prošlosti. Da li vaša jedrilica plovi ili stoji vezana u luci?

krivanje u prve dvije godine proteklo više u osjećaju zbunjenosti i magle s tisuću pitanja koje su poput dosadnih osa kružila oko mene, nego u nekim konkretnim koracima. Nakon što sam ispunila svoje neostvarne želje za slobodnim vremenom, učenjem talijanskog, redovnim satovima yoge, volonterskim radom, zaplovila sam u fazu zbunjenosti i pitanja: „Dobro, a što sad kad sam ispunila sam sve svoje želje? Koje je to ispunjenje koje tražim?“ No, bez zbunjenosti nema niti bistrine, i iako nelagodna, zbunjenost i kaos je nužan da bi se otpustile i očistile one „alge“ i „školjke“ s trupa kako bi se stvorili preduvjeti za novo isplovljavanje i otkrivanje odgovora na postavljena pitanja. Tijekom boravka u Beogradu upoznala sam toliko dragih ljudi, domaćih, toplih i drugačijih zapadnjaka s drugim navikama i pogledima. Svatko tko je ušao u moj život obogatio me svojom enegijom, jer energiju koju zračih dobijaš natrag, a sve to otključava vrata novim životnim iskustvima koja nam pomažu da bolje razumijemo sebe i druge. S nekim dragim ljudima sam ostala u kontaktu i dan-danas, jer smo otključali ista vrata i ostali povezani. Naravno, sve se može promatrati i s druge perspektive, jer živimo u dualističkom poimanju svijeta. Ružno i lijepo, dobro i loše, sve su to samo različita gledanja jedne te iste stvari i po tome se ljudi razlikuju jedni od drugih. Svačije gledanje je osobna istina i nije univerzalna i zato prije svake prosudbe, interpretacije, dobro je zapitati se: „Da li je to zaista tako?“ Interpretacija je u očima promatrača. Svako od nas je ključ koji na svoj jedinstveni način gleda na svijet oko sebe i uvijek ima izbor promjeniti to gledanje, samo ako dobro otvori, oči, um i srce.

Još smo u 700 i nekom danu putovanja po Europi prenoseći na virtualni papir beogradske brodske priče, i ako vas zanimaju svakojaki događaji na tom putu, plovite zajedno s nama u nekom od Naša jedrilica života krenula je iz Zagreba prije narednih izdanja uvijek posebnog RYL-a. 17855 dana u Beograd kao u jednu novu avanturu prema drugačijem - 36 godina jednog život- *Izvor; The Dutch, I presume?, Icons of the Nethnog stila, rada od 9 do 18, na relaciji: posao erlands, Martijn de Rooi, Jurjen Drenth & friends, - djeca - doma, zamjenila sam potpuno novim 2019. dnevnim ritmom i tako je započeo moj proces buđenja i otkrivanja životnog ispunjenja. To ot-

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

102

PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

103

REFRESH

YOUR MIND

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

104

ODISEJA KAO VRUĆ VETAR

PIŠE: VLADIMIR JEFTIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE NASTAVAK INTERVJU SA VOJISLAVOM VOJKANOM BORISAVLJEVIĆEM. U seriji Adio pevaju Ljubiša Samardžić, ali i gitarista Slavko Bešić Čupa koji je nakon toga izdao i singl, a u scenama se pojavljuje i sa već pomenutim buzukijem u rukama. Da li je zapravo buzuki svirao Branko Kamenković Kameni?

mu dušu prosti i da imamo poznatije ime na špici. Smoki je retko pevao, on je u stvari samo tu pesmu i pevao, i ima onaj zanimljiv događaj kad je na Nep stadionu u Budimpešti sto hiljada Mađara pevalo, kada je dobio nagradu za glumca godine. Šta je stvar sa tom pesmom, što bi moj kolega Đorđe Novković, koji je mnogo pesama napravio znao da kaže, znaš pesma koja ima tri tona i dva akorda najbolje prođe (smeh).

- Ja to ne mogu da kažem, jer ja tu nisam bio Zašto Oliver to nije komercijalizovao? prisutan kada su se scene snimale, jer su se sve te scene sa muzikom živo snimale na licu mesta - Ja njega to zaista nikada nisam pitao, iako i mislim da Branko to nije snimao na licu mesta. smo bili prijatelji, jer ja nisam čovek koji voli takve stvari da pita. Ako on neće sam da mi kaže Čak ni studijski? stvari, ja neću pitati. Međutim, ćuo sam iz - Ne, ne, nije, ne mogu da se setim ko je svirao, takve Jugotona, on je tada u tom periodu već dosta zapravo mislim da su neki vojni muzičari čak radio za Zdenkom Runjićem, Galeb i ja, Skalinada, svirali taj buzuki. Čupa je to zaista prvi snimio Malinkonija i Zdenku odgovaralo da se sada i on je to jako lepo obojio. Međutim kada smo pojavi tu neko drugi nije sa nekom pesmom, koja radili špicu, ipak smo želeli da to bude neko malo bi sada to malo pokvarila, jer nisu mogli da poznatiji, što nam Čupa nije ni zamerio, Bog da

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

105

pretpostave da mu ja možda ne bih nudio i druge pesme itd… Tako da je to bio čisto stav njihov, što je šteta u stvari, ali dobro. Prvi veliki festivalski uspeh postigli ste 1968. u Subotici uz Ljubav na plaži i omaž Šedousima. U Višnji na Tašmajdanu ste takodje bili savremeni, možda čak i u stilu vesterna furiozni. Da li vam se sa ove distance danas, ipak čini da stalno kreativno više ponavljamo i nekako za deceniju u izrazu kaskamo kopirajući “franšize” u “popularnoj” muzici? Zar epoha Silueta, Elipsi, Džentlmena, Smak-a, pa pre toga epoha meksikanske muzike sa Perovićem i Karovićem a potom sedamdesetih Grčke muzike uz Mikija Jevremovića, Kamenkovića, Nanosa, Oliveru Katarinu, Lolu, Natašu Vladetić, ne govore o tome? Zašto ovde toliko volimo prepeve? Čak i Djordje Marjanović i Dragan Stojnić su dobar deo svojih hitova zasnivali na Italijanskim kanconama i Francuskim šansonama, notama Roka Granate i Aznavura. - 1965. sam počeo aktivno da se bavim muzikom, prvo sam i ja svirao u nekim bendovima, u tom momentu nije bilo zapravo originalne domaće muzike i mi smo skidali. Siluete pa ni Elipse nisu imali svoje, svi su svirali tuđe pesme i ljudi su ovde stvarno voleli da čuju te pesme na srpskom jeziku. Zato je tako veliki broj prepeva u svim tada stilovima muzičkim, znači i pesme sa Sanrema i šlageri i Francuski pa i Engleski kasnije. Kuću izlazećeg sunca je snimio Miki Jevremović, Ruže su crvene Ivica Šerfezi, ali to se prodavalo u neverovatnim tada tiražima. Ja se sećam čak nečega što je sada strašno zanimljivo. Festivalu u Sanremu koji je tada bio apsolutno naj, naj, najpopularniji. Subota uveče, jedna televizija u crno belom uz direktni TV prenos. Ljudi kod nas sednu i snimaju to, nekako, ne znam kako, bili su valjda neki kasetofoni, nemam pojma. Nekoliko dana kasnije u Domu sindikata se održava koncert na kome naši pevači pevaju na srpskom jeziku sve najbolje pesme sa Sanrema. Što je potpuno neverovatno, mislim kako su stigli još to i da spreme? Tako da tada, u momentu kada još nije bilo kvalitetne domaće muzike, bio je tada taj jedan trend vezan za Italijansku kanconu, bio je tada i onaj drugi vezan za početke rokenrola u Engleskoj i Americi i treći ovaj MeksikanskoGrčki koji je takođe bio vrlo snažan. I onda su počele da se prave postepeno domaće kvalitetne pesme, koje nisu bile kopirane ali su bile u stilu i u fazonu tog vremena. Ja, kada sam radio muziku za film Višnja na Tašmajdanu, ja sam tada imao 21 godinu. Tada su Šedousi bili izuzetno popularni i njihovi Apači i mi smo prosto skinuli zvuk te gitare i to su ljudi prosto dobro prihvatili. Kada je počela da se pojavljuje naša muzika ti prvi Opatijski festivali 57’-58’ moram reći da je ona korenspodirala po kvalitetu sa tom stranom

muzikom. Ništa to nije bilo lošije, naprotiv. Kada danas slušate snimke, stare, one analogne, inače ne volim digitalne, više volim analogne snimke. Kada slušate te snimke to apsolutno ne zaostaje za muzikom i snimcima koji su bili zapravo u tom vremenu. Onda je počela varijanta prvo festivalska. Zagrebački, pa i Beogradski kompozitori. Darko Kraljić je tu isto odigrao vrlo bitnu ulogu kao kompozitor. Onda su te pesme nastale koje i dan danas žive. Uzmimo neke pesme iz Opatije ondašnje, Potraži me u predgrađu, koja je nastala pre 50 godina, ona dan danas izgleda kao jedna vrlo dobra šansona. Šta se zapravo može smatrati isključivo našim, da ne kažem danas bogohulno Jugoslovenskim popularnim muzičkim izrazom, uz osvrt na opus autora iz Srbije ali i na Sarajevsku i školu na relaciji Zagreb-Dalmacija? - Ako govorimo o nekim zlatnim godinama za zabavnu muziku sa tih prostora 60-te i 70-te su bile, posebno 70-te su bile izuzetno plodne. Šta je bitno? Tada nije bilo interneta i muzika se uglavnom radila kroz postojanje značajnih organizacija koje su se zvale muzičke produkcije. U našim republičkim i pokrajinskim radijskim stanicama, njih je bilo osam, osim Titograda, oni nisu imali nikada ništa i svuda su bili veliki orkestri. Sve se radilo živo i mi smo tada pisali pesme koje su se snimale u tim aranžmanima raskošnim i podsečale su stvarno na te neke hitove Klaudia Vile, Žilber Bekoa, itd… Vrlo je bio strog kriterijum izbora pesama koje će se snimati i morali su svi koji to pišu, da budu pismeni. (muzički prim. autora) Aranžman se piše za orkestar od 70 ljudi. Nema nikakvih semplovanja, kompjutera, nije tu bilo ničeg. Onda su bile komisije posebne, koje su birale šta će ići od toga na ploču, nije sve išlo na ploču. A opet diskografske kuće koje su kretale tada da rade, prvo Jugoton, pa PGP RTB, su snimale pesme od kojih neke nisu bile dovoljno kvalitetne, da idu na radio i televiziju ali su imale izuzetno dobru prođu. Iskristalisao se taj neki stil Beogradski, koji je malo vukao elemente džeza u sebi. Prvo Darko Kraljić koji je verovatno napravio i najviše pesama koje se i dan danas vrte, Milan Kotlić, Vojislav Simić, naravno neizbežni. U Zagrebu su više bili okrenuti šlagerima i Sanremu i te njihove pesme koje su pisali Stipica i Nikica Kalođera, pa kasnije Zdenko Runjić i Đorđe Novković u svakom slučaju. Kao treći pandan pojavila se i Sarajevska škola koja je bila malo savremenija. Oni su imali kao i ostali revijski orkestar, ali sjajan, u kome su Indeksi bili ritam sekcija i imali su taj neki pop zvuk i znam da su Indeksi tad prvi put 1968. napravili pesmu Pružam ruke, koja je bila na izboru za pesmu Evrovizije. To je zvučalo onako potpuno ispred svog vremena. Slovenci su se uglavnom bazirali na nečemu što je vuklo korene od džeza.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

106

Tako da, kada se sve to spoji, bila je dobra konkurencija koja je bila kreativna, prosto, svi su se trudili da budu bolji od onih drugih. Ti veliki festivali koji su imali izuzetno veliku gledanost i na televiziji, užasno veliki broj emitovanja na radiju i veliki tiraži ploča i jedna društvena klima koja je tada bila drugačija nego današnja, gde su umetnici bili mnogo više cenjeni od vrha vlasti pa na dalje. To je verovatno razlog, što je ta muzika tada izuzetno bila kvalitetna i što dan danas neki od tih snimaka nemasterizovanih zvuče potpuno i ništa na njima ne bi menjali. Da se vratimo festivalu u Subotici. Vašu pobedničku pesmu izvodile su dve pevačice. Milica Štrbac i Selma Koluder (lično mi se više svidela druga interpretacija), zašto je tada bio prisutan taj dualizam i sećate li se ko je bio autor teksta? - Da se sada malo prisetim, zanimljivo je, da sam ja bio autor teksta. Nije to bio baš neki tekst Bog zna kakav. Zašto dve verzije? Mi smo to uzeli sa festivala u Sanremu. Godinama je imao varijantu sa dve verzije, zato što su ljudi valjda želeli da čuju u vokalnom i drugačijem aranžmanu. Tako da su te pesme pevali razni pevači. Kasnije su uveli, što je i Splitski festival uveo, da strani pevači dolaze i pevaju kao što je Serđo Endrigo sa Radojkom Šverko pevao, Kud plovi ovaj brod, što je bilo prosto zanimljivo. To je bilo i skupo i naporno i kada se posle snimaju ploče, nije se više znalo šta se sluša. Mi smo to prosto iskopirali. Elipse su tada bile ritam sekcija festivalskog orkestra i ja sam opet gledao da onu priču, Višnja na Tašmajdanu – Šedouzi, malo pretočim u to, tako da su tu gitare dominirale. Tadašmji Vjesnik u sredu, Zagrebački, imao je jako dobrog jednog muzičkog kritičara, mislim da se zvao Marko Goluža a ja klinac i sećam se kada je izašao taj Vjesnik u sredu koji se kao i sve novine prodavao u velikim tiražima, komentar je bio: „Nešto tako dobro i moderno nismo čuli na našim festivalima za proteklih godinu dana.” Meni kao klincu je to bilo značajno. Ta Subotica je zanimljiva, tamo su mnogi počeli. Tamo je Josipa Lisac počela, Kemal Monteno kao vojnik još. Taj festival je bio zanimljiv, jer je on bio malo moderniji i onda su mladi “levi” mogli sa modernijim zvukom tu da dođu i kasnije naprave dobre karijere. Osim festivala u Sanremu, čini se da su festivali u eri brzog komercijalong konzumentizma, društvenih mreža, raznih torenta, jutjuba, rijaliti pevačkih takmičenja, gotovo izumrli. Planetarno u svim sferama oseća se nedostatak i liderstva, ali i kreativnosti. Ni Evrovizija nakon ukidanja prisustva kompletnog orkestra i dirigenta u prenosu uživo nije više ono što je bila. Hoće li i klasična diskografija usled svega ovoga nestati?

Ostaju li nam samo koncerti i slušalice za android ili postoji način u eri isključivo komercijalnog, da se vrati kvalitet kada je JRT šema edukovala i kreirala ukus gledališta na uštrb onoga što se danas zovu indeksi šera i gledanosti? Mislim na kvalitet koji živi u generacijama koje kod nas još uvek sa ushićenjem čekaju prenos iz Bečke filharmonije prvog Januara ujutru. - Plejbek je upropastio festivale. Kao što je kompjuter može se reći nešto doprineo, tako je i osiromašio muziku. Živo izvođenje ne može se porediti ni sa čim. Pesma Evrovizije je na neki način izgubila svoj muzički kvalitet onog momenta kada je pakovanje postalo važnije od forme. Znači oni laseri koji su već postali zamorni, svake godine isto, stalno su neke gomile reflektora, ovi neki lete, spuštaju se, zvezde padaju, a muzike nigde. Kao što je dozvoljeno i da svi pevaju na engleskom. Imate dvadeset istih pesama sa istim zvukom i više ne znate šta je odakle došlo. Više nemate one hitove kao što je bio Vaterlo Aba, Klif Ričard, Džoni Logan, Toto Kotunjo. Prisustvo plejbeka je u potpunosti upropastilo festival, jer postalo je svejedno. Možete da slušate kod kuće, ne morate da odete tamo. Druga stvar je pitanje kriterijuma. Šta se emituje na medijima koji su sada najvažniji, jer većina ljudi nema pare da ode ni na koncert, ni tamo ni ovamo, i devedeset posto ljudi gleda televiziju. Ova takozvana sloboda-demokratija je dovela do anarhije u suštini. Kriterijumi su popustili. Nekadašnji sistem JRT-a je imao vrlo stroge kriterijume, nije to bila cenzura. To su bili ozbiljni školovani muzički stručnjaci. Vi danas imate muzičke urednike bez dana škole koji su na nekim medijima. Vrlo su pazili šta će da puste i narod se na taj način i edukovao. Nekadašnja RTB 1974. godine bila je jedna od četiri najkvalitetnije TV stanice u Evropi posle Francuza, Italijana i Engleza. Ukus publike se formirao tako što su mediji vrteli kvalitet. Tu je možda bio prisutan i Sovjetski kulturni sistem o kome ja ne mislim bog zna šta, ali u nekim svojim segmentima on je dao veoma dobre rezultate. Mi smo imali svugde domove kulture, ljudi su išli na koncerte,filharmonija je gostovala po celoj zemlji. Onda je došao taj kompjuter nesrećni, taj plejbek i vi to imate u suštini već od može se reći devedesete godine. Znači, već trideset godina traje jedna ozbiljna kriza u svetu popularne muzike koja je zahvatila ne samo nas, to je samo odjek onoga što je u svetu i Francuska, Italija, Engleska i Amerika. Nema više ni u oblasti rok muzike posle grupe Kvin, hajde navedite mi šta se novo desilo. Kao i ovde posle Bajage, Riblje Čorbe i Ekatarine Velike u suštini sve je to već čuto i viđeno. Nema više onih Francuskih šansona, Aznavur, Beko. Festival u Sanremu se održava, ali te pesme nemaju više taj efekat. Kao što nema ni one dobre pop muzike koja je nastajala sa Tom

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

107

Džonsom i sa crnim onim talasom Detroit sound, Sjuprims, Otis Reding i Rej Čarls. Jednostavno toga više nema, ni njihova muzika nije više tako kvalitetna, pa se iz tih razloga izuzetno često poseže za obradama i stare pesme se u nekim novim verzijama sa novim pevačima izvode, tako da je to već in. Što se tiče tonskih nosača, šta je zanimljivo, što se ovde još ne oseća, jako je porastao broj prodatih starih crnih ploča. Ja sam kupio gramofon, evo skoro, Jamahin novi daljinac i strašno mi je žao što sam pobacao neke stare ploče. Jer vi kad stavite ploču na gramofon, ona diše, ona ima neku svoju atmosferu, pa čak kad se čuje i ono krckanje. Kad stavite CD tu je zvuk sabijen, to je kao, mislim vidi se da je veštački. Vi kad slušate jedno isto izvođenje, na primer simfoniju jednu Betovnovu u istom izvođenju koje Karajan diriguje, sa istim orkestrom na vinilu i na CD-u razlika je užasno velika. CD kao da je uprošten, kao da je sve zbijeno, svedeno. To je pitanje analognog ili digitalnog snimanja, jer oni nekadašnji, prvo mikrofoni, živo snimanje, eho, one ploče stare, onda je došao taj leksikon. Zdravko Čolić mnogo bolje zvuči 73. nego sada sa svim ovim, ne govorim o kvalitetu pevanja, govorim o glasu. Sve te produkcije sada u Londonu, bolje je zvučao u Sarajevu u starom studiju.

ceo festival je bio obeležen kao pop festival, hteli smo da bude drugačiji od Beogradskog proleća i srećom da je bio Oliver Mandić sa one svoje dve dobre pesme, i on nam je dao pravu boju. U narodnoj muzici nije bilo te tradicionalne narodne muzike, bila je ova neka malo modernija varijanta, tipa Vesne Zmijanac koja je tu napravila svoju karijeru i Džej Ramadanovski koga smo pronašli na MESAM-u. To su bile kao neke narodne šansone u stvari. Nije još bio ovaj šund, turbo folk, ne bi ga ni pustili, jel da? Bili su neki novi zvuci. Što se tiče Rokija sećam se, to je bio cirkus! Mi nismo ni slutili da će se on pojaviti u nečemu što se zove mantija. Mada, na nesreću moja supruga je tada bila kostimograf festivala, pa se posle u glavnom njoj to obilo o glavu. Beogradska hronika se uključivala na generalnu probu tog koncerta i on je trebao da da neku izjavu i mi nismo imali pojma da će se on tako pojaviti. Znači circus je nastao pre samog festivala, otkud sad, kako, zašto, šta dalje? Pesma je bila dobra i on je to dobro otpevao, ali ovo drugo, ne znam zašto je obukao tu mantiju? I onda je on, na kraju više ispaštao, ne mi, šta sad, već je to bila osamdeset i neka, Tito je umro. Još je to bilo i tako i onako i ovako, ali mislim da je on napravio grešku i taj što mu je to savetovao. On je hteo da napravi ekces da bi se to zapamtilo. To Kada pominjemo nekadašnju važnost festivala, mu je Milan Lango savetovao on je bio novinar, pomenuću i MESAM ali u onom delu koji i nije nešto poput njegovog menadžera, savetnika. bio toliko vaš, iako ste bili rodonačelnik i dugi niz godina prva “violina” tog festivala kolokvijalno Slede dva tzv. ili - ili pitanja, što se vašeg rečeno. Naime u delu posvećenom narodnoj ukusa tiče. Djokista ili Mikista? Bitlsi ili Šedouz? muzici jedne godine je nastupila i pevačka - Radio sam i sa jednim i sa drugim. Pre možda zvezda u usponu, pevač Radoslav Rodić Roki nekih desetak godina, kad smo počeli da radimo (inače roker po vokaciji). I njegov slučaj je možda evergrin koncerte Proleće u Beogradu sa ansami pravi primer, kako su i male srećne ili nesrećne blom Binički. Postavilo se pitanje pesme Zvižduk okolnosti odgovorne za sudbinu uspeha. u osam, koja je tu morala da se nađe. Pošto je Od publike i žirija bio je ocenjen kao najbolji. Za Đorđe imao zdravstvene probleme, imao je onaj njegovu nesreću, moralna kritika ga je dočekala moždani udar i nije pevao već dvadeset godina. na nož, jer je nastupio kostimiran u nešto što Mi smo već spremili varijantu ili da neko drugi je stilski podsećalo na monašku odeždu, a otpeva tu pesmu, a da on sedi u loži ili da čak ako pesma se odnosila na ljubav prema ženi. Njegov hoće izađe, a mi pustimo plejbek. Javi se meni stilista, verovatno je vukao parelelu iz tih godina njegov sin Marko, i kaže: “Đorđe bi hteo da živo popularne serije Ptice umiru pevajući, i lika peva tu pesmu”, kažem: “Pa dobro, šta sada da katoličkog sveštenika koji krije zabranjenu kažem? Nek dođe on prvo kod mene.” Ja sam ljubav sa jednom ženom u tumačenju Ričarda radio tad na Terazijama imao sam klavir u kanceČembrlena. Jedni kritičari “deisti” su ga lariji u pozorištu i kažem: “Hajde dođite vas dvonapadali zbog “prljanja” svešteničke odežde a jica da vidimo malo uz klavir da li on to može?” oni ateistički nastrojeni zbog propagiranja vere. Jer to je užasno teška pesma. Darko je nju pravio U glavnom, njegova karijera krenula je loše, kao instrumental i ima dve oktave raspona u dva nakon velikog festivalskog uspeha. Sećate li se takta. toga? Dođe on uz klavir i otpeva pesmu, kažem: ”Dobro, neka dođe on na orkestarsku probu ima- Te godine kada smo osnovali MESAM mo mi spreman plejbek nije frka.” Čovek dođe i (Međunarodni sajam muzike), naravno da nismo otpeva pesmu celu. Rekosmo, dobro idemo na mogli da izbegnemo ni folk muziku. Mislim nismo koncert pa šta bude. Dođe on na koncert, otpeni želeli da izbegnemo narodnu muziku. Tako da va pesmu tako da je publika ustala na noge i on smo mi paralelno sa ovim imali i to. Prvenstveno, je odmah morao još jednom da ponovi. To se tri

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

108

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

109

godine događalo, za redom se to ponavljalo. U publici sam ja tada video neke žene, koje su bile stari Đokisti a bilo ih je nekih dvadeset u prvom redu sa cvećem. Sve isto kao nekad, jer one su bile pokret. Prvo su bili Đokisti pa onda Mikisti. To su bile šezdesete godine, ja sam još bio klinac, nisam se aktivno ni bavio muzikom. Miki je mnogo bolje pevao od Đorđa. Miki je imao bolji glas, on je i školovao glas kod Stanoja Jankovića. Đorđeve glasovne sposobnosti su bile malo skromnije, međutim on je imao neverovatan šou. On je prvi bacio sako, dok su drugi pevači svi stajali mirno i držali se za mikrofon, tipa Duška Jakšića. On je dosta radio na tome, posle je i on uzimao časove kod Stanoja Jankovića, i uspeo je da taj svoj glas dovede do jednog stadijuma pristojnosti. To su bili klanovi, to su bili klubovi, hiljade ljudi u Rusiji, ovde po celoj Jugoslaviji, oni su imali sastanke, oni su dolazili na koncerte a to je bilo pozitivno. Bio je samo jedan veliki cirkus 1961. bilo je takmičenje pevača, zvalo se Zlatni mikrofon u Domu sindikata, kada su svi pevali živo i žiri je dodelio nagrade ko će da dobije zlatni mikrofon. I te godine su zlatne mikrofone dobili, Lola Novaković, Nada Knežević i Senka Veletanlić, a Đorđe nije dobio zlatni mikrofon. Publika je izašla na Terazije i bile su demonstracije, njega su nosili na rukama. To su bile hiljade ljudi koji su protestvovali zato što Đorđe nije dobio zlatni mikrofon. Pevači su tada bili velike zvezde. Ti klubovi su bili u suštini pozitivni, nije tu bilo nikakve agresije, kao ovi navijači danas, ali to je bila borba do istrebljenja ko je bolji. Bitlsi ili Šedousi?

Grčke... Da li je bilo još nekih inspirativnih prostora? - Mene su ti prostori očigledno inspirisali, prostori u kojima sam boravio, a imao sam jako buran život i razna preseljavanja, životi, brakovi. Kad sam pravio neki rezime svoga rada, definitivno taj crveni atelje, koji se nalazi u ulici Ćirila i Metodija br. 2, tamo gore na vrhu mi je bio neverovatno inspirativan. 1973. godina je u pitanju. Ja sam, posle razmišljao, postoje mesta koja imaju dobru karmu, dobru energiju, e dobra energija, to je suština. Posle sam kasnije saznao da su se u tom ateljeu koji je inače bio vlasništvo Stevana Bodnarova za vreme drugog svetskog rata okupljali skojevci. Zato se i zvao Crveni atelje, znači to je bilo tajno mesto. A moji i otac i majka i stric koji je u ratu poginuo, po kome sam i dobio ime, su bili skojevci. Tako da sam vezan malo za tu crvenu priču i moguće da je nešto imalo uticaj. Onda, ta Grčka jeste užasno inspirativna, kao i more i Rovinj u kome sam boravio još od 1957. godine, još kao klinac. Prisustvovao sam i tome kada su one štale gore, kod crkve u Starom gradu, Beogradski i Zagrebački slikari Olja Ivanjicki i društvo formirali u divne ateljee. Mesto je strašno bitno. Sada, taj Bratuš koji sam otkrio pre četiri godine, slučajno. Šta je zanimljivo? Bratuš je malo mesto koje se nalazi između Makarske i Promajne i pripada opštini Baška Voda i preko puta su Brač i Hvar. Mene, ćerka odvede tamo slučajno. Meni se strašno dopadne i ja odem u tu jednu jedinu kafanu na ručak. Mene, malo stariji kelner prepozna i kaže: “Zanimljivo da ste vi ovde”, ja rekoh: “Slučajno”. On kaže: “Ovde su ceo život proveli Kemal Monteno, Zdravko Čolić, Davorin Popović, čak i Minimaks i Kornelije Kovač.” I ja sretnem u tom mestu čuvenog Hrvatskog muzičara Nikšu Bratoša u Bratušu i pitam ga: “Nikša ti nisi Bratuš?” Kaže mi: “Nisam, ja ovde nisam kupio ništa, ali obavezno svake godine dođem jedno deset dana da odmorim mozak.” To mesto kad se pogleda nema ništa. Mi koji smo tokom godine dosta poslom vezani za saradnju sa stotinama ljudi, nama je dobro da odemo negde gde nema nikoga i da ne čujemo ni muziku, ništa da ne čujemo. (smeh)

- Imam ja još jedan slučaj, Siluete ili Elipse? Bio sam u žiriju druge gitarijade na Sajmu, član žirija bio je i Nikola Nešković, Buca Mitrović koji je tada bio poznati disk džokej i Raša Petrović koji je kasnije na Radio Beogradu vodio emisiju Sav taj džez. Nas četvorica smo bili tada u žiriju, klinci smo bili. U hali Jedan na sajmu bilo je dvadeset hiljada ljudi, naravno publika je bila za Siluete a mi smo nagradili Elipse i mi smo posle morali da se udaljimo sporednim ulazom. (smeh) Ali opet nije štos kao Đoka-Miki. Ja sam sa Zoranom Miščevićem jednu ploču snimio. To je bilo dosta ovako, može se reći skromno, ali on je bio Nastavak intervjua u sledećem broju. šoumen. Elipse su bolje svirale ali su bile tako malo trome, a on je bio šoumen. Miščević ili Simke? Mislim…(smeh) Šedousi su bili instrumentalisti tako da je bolja paralela Rolingstonsi ili Bitlsi, kao Gabi ili Tereza. (smeh) Veći deo vašeg životnog i kreativnog bitisanja i inspiracije vezan je za prostor Dorćola, Terazija, Bulevara revolucije, Crveni atelje, Sarajeva,

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

110

PHOTO: UNSPLASH.COM BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

111

REFRESH

YOUR FEMININITY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

112

TI SI KLJUČ

PIŠE: ELIZABETA M. TOPLAK Prepričana sem, da ste že bili v stanju, ko ste začutili, da bi lahko »gore premikali«, občutili lastno neizmerno energijo, samozavest, žareli v vsej svoji lepoti. Hja, lepo je bilo! Ali vaš povprečen vsakdan ni takšen? Zakaj pa ne? Sedaj je čas za milijon in en izgovorov, za tarnanje, za dokazovanje, razlago, za razvoj malo morje teorij in hipotez, ki tako in tako ne pijejo vode. Vem, da smo ljudje naklonjeni smiliti se samim sebi, obelodaniti lastno trpljenje, ga potencirati in se z njimi ubadati še leta in leta. Celo tekmovati znamo v kategoriji, koga bolj boli in kdo več trpi. Vem, da nas življenje marsikdaj sooči s situacijo, ki si jo niti v sanjah nismo predstavljali, kadar je bolečina prehuda, trpljenje duše pa nevzdržno. Vendar, kakor mine čas, tako mineva tudi vsa veličina in moč obupnega stanja, v katerem smo se znašli. Saj ste že slišali, da »čas celi rane«. Tudi vaše bo. Marsikdaj kadar smo zdravi in v vrtiljaku vsakdanjih obveznosti, kadar nam gre dokaj dobro in bi se lahko pohvalili na vse načine, smo se sposobni še vedno smiliti samim sebi. Poleti

tarnamo, da je prevroče, pozimi pa premrzlo. Če pada dež, nas moti, če piha veter, nas moti, če sosedov pes laja preglasno nas moti, če nam partner ne izkazuje pravo mero ljubezni, nas moti, celo samim sebi znamo iti na živce. OK, torej kdo je neumen? Kratkoročno se marsikdaj zadeve rešujejo kar same od sebe. Pomaga že kakšen dober klepet ob kavi, ogled filma, ustvarjalnost v kuhinji, dopust v lepem kraju, vrt, sprehod, šport …v glavnem malo morje dejavnosti, ob katerih si znova napolnimo baterije. Ob njih se vsaj za nekaj trenutkov počutimo bolje, čeprav se zavedamo, da se težave morda niso rešile, le naš pogled nanje se je spremenil. Lepo je, če smo prišli do stopnje, kadar znamo sami sebe potolažiti, prestopiti lasten prag usmiljenja, si nadeti nasmeh, se motivirati in se podati novim izzivom naproti. Izhajajoč iz Teorije izbire po dr. William Glasseru, ne glede na okoliščine in povezanosti z ljudmi, si sami izberemo našo naravnanost, način, kako bomo določene odnose sprejeli in gledali na zadeve. Pa čeprav vam razne teorije,

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

113

PHOTO: UNSPLASH.COM

nauki, usmeritve, niso blizu, nič zato. Zanašajte se le nase, na svoj notranji glas, saj le ta izbira je ta prava. Globoko tam notri je namreč vse kristalno jasno. Naša prvobit ve, zakaj smo v določeni situaciji, kako se bomo iz nje rešili in predvsem, kaj se bomo iz nje naučili, si pridobili. Vse se dogaja z razlogom, pa čeprav nam le ta sploh ni razumen, si ga ne znamo razložiti, miselno dojeti. Vemo le, kaj je za nas prav, čutimo to. Zmedeni smo lahko tudi, kadar se naenkrat vse pred nami odpre in vse uspeva, smo maksimalno pozitivni. Ker pa tega nismo vajeni, se prestrašimo samih sebe. Našo razigrano dušo kar hitro zapremo nazaj v varno zavetje telesa, pa čeprav istočasno v besedi težimo k sreči. Torej, kdo je tu neumen? Ker pa se v naši družbi ne spodobi biti neizmerno srečen, bogat in zadovoljen (čeprav vsak posameznik nekako teži k temu cilju), ampak je bolj varno ostati »normalen«, se marsikdo odpove lastnemu zadovoljstvu, razcvetu, blaženosti. Noče izstopati iz povprečja, ker to prinaša nove razprave in sodbe okolja, ali pa niti ne ve, kako naj se ta »nova oseba« obnaša, deluje, govori, ukrepa, misli in čuti. Naj vas ne zlomijo hinavske besede, obtožujoči pogledi, zahrbtne igre. Ostanite zvesti sebi, svojim prepričanjem, svojemu jazu, svoji pameti in svojemu srcu. Včasih to ni lahko,

kakor tudi ni lahko biti ptica selivka, ki kljub vsem okoliščinam sledi svojemu poslanstvu, svojemu načinu življenja, za ceno svobode in zadovoljstva. Poti do naše notranje energije, svobode, blaženosti je po mojem mnenju toliko, kolikor je primerkov različnega DNK-ja na planetu. Vsak zgolj le zase ve, da kaj čuti, kaj je zanj prav in kdaj ga je zabiksal. Do te stopnje samospoznanja vodi sicer neskončno število poti, le svojo si izberite in uživajte na njej. Kadar je torej dan siv, kadar je sonce narobe zašlo in se zvezde niso postavile v za nas pravilen vrstni red, kadar imamo občutek, da smo ostali sami na planetu, takrat se zavejmo, da imamo sami sebe. Nikoli nismo sami, saj je naša duša venomer z nami. Le ta je namreč naš izvir vsega, točno ve, kaj in zakaj je nekaj potrebno. Zaupajmo ji, zaupajmo sebi. To je ključ do stanja, kadar lahko premikamo gore in pobiramo zvezde z neba. To je ljubezen do samega sebe, ki niti približno ni senca narcisoidnosti, samovšečnosti, popolnega egoizma, ki prevladuje današnjemu svetu. Je čista, prvinska in večna ljubezen. Doživite jo, vsak dan posebej, znova in znova. Ključ do vaše sreče je namreč v vaših rokah.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

114

PHOTO: PIXABAY.COM PHOTO: MIA MEDAKOVIĆ FOTO: STEVAN ALEKSIĆ BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

115

REFRESH

YOUR WINDOWS

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

116

POZDRAV S MOG PROZORA

SLAVKA ANTIĆ I IVA HAFNER DOŠLE SU NA IDEJU ZA VREME PANDEMIJE KORONA VIRUSA DA NA FB OTVORE GRUPU “POZDRAV S MOG PROZORA”. GRUPA SE PROŠIRILA SVETLOSNOM BRZINOM I SADA BROJI 70.875 ČLANOVA. MOŽDA KADA BUDETE ČITALI OVAJ INTERVJU IMAĆE I MILION PROZORA OVTORENIH KA JEDNOM FB. USKORO MOŽEMO DA OČEKUJEMO I PRVO IZDANJE KNJIGE “POZDRAV S MOG PROZORA” . NARUČITE SVOJE PRVO IZDANJE JER ĆE ONO BITI DOKUMENT PROŠLOSTI. SLAVKA ANTIĆ JE SUBOTIČANKA I O IDEJI PRIČA ZA RYL MAGAZIN.

Kako je došlo do ideje da pokrenete grupu “Pozdrav s mog prozora”? Na društvenim mrežama već godinama postoje neke inicijative deljenja pogleda sa prozora, ali nije bilo ništa za naše ljude. Kada nas je novonastala situacija sa virusom u aprilu zatvorila u četiri zida dovela i dovela u situaciju ne mogu da putujem, rodila se ideja da bi se mogli udružiti naši ljudi koji žive na prostorima šest bivših ex YU republika, ali i svi oni naši ljudi koji su raseljeni po svetu. Mimo virusa, Zagreb je u tom periodu bio pod serijom zemljotresa. Osim što smo u dugogodišnjem stalnom kontaktu, i 10. aprila sam je kontaktirala da čujem kako je i u priči smo došle do zaključka da otvorimo FB grupu „Pozdrav s mog prozora“. Ideja je fenomenalna da MI zatvoreni u svojim sobama za vreme kovida jedino vidimo jedino ono ispred nas kroz prozor. Odakle su sve sve vaši pratioci javljali? Da, upravo je to ono što smo svi videli kada nas je virus zatvorio u četiri zida – uvek isti pogled.

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

117

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGARFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Sve je nekako krenulo spontano. Nasi prijatelji na fb žive na zanimljvim destinacijama. Prvo su oni počeli postavljati fotografije, a onda je to krenulo lančano. Naša grupa za manje od 4 meseca ima preko 67.600 članova. U grupi imamo 140 zemalja gde naši ljudi (članovi i članice grupe) žive po svetu.

Da li su ljudi u tim trenucima bili jedni drugima i najveća podrška, a da ih je ujedinio pogled i prozor? Da, ljudi su bili ogromna podrška jedni drugima, jer kada se nađete u nekoj životnoj situciji ili problemu, čovek ima potrebu da se zavuče u sebe, ostane u 4 zida, da to nekako sam prebrodi, mada je to greška. Mnogo je lakše kada se otvorimo i podelimo to sa sa drugima.

Članovi grupe žive u Omanu, Nepalu, na Maldivima, u Teheranu, Dohi, Kuvajtu, Ujedinjenim Aparskim Emiratima, Meksiku, na Islandu, Aleutskim ostrvima, u Brazilu, na Turks and Caicos ostrvima, Kajmanskim ostrvima, u Peruu, Behreinu, Guamu, Havajima, mala komuna na Dominikanskoj republici, Abu Dhabiju, Zimbabveu, Keniji, Čilu, Meksiku, Tajlandu, Japanu, Kini, Zambiji, Gvatemali, Singapuru, Siera Leoneu, na Balija, Keniji,... a u nekim drugim državama poput – Švajcarske, Italije, Nemačke, Austrije, Norveške, Australije, Finske, Dubaija – je suvišno spominjati.

Mi smo takav narod. Otvorenih duša, srdačni, emotivni… Lako se povezujemo, imamo razumevanja za tuđu probleme, snalažljivi smo, brzi za priskočiti u pomoć gde i kad treba..

Kako ste selektovali fotografije koje ce se postaviti? To je onaj najteži deo održavanja grupe. U timu volontira po 16 sati na dan Dragana Vilus, Subotica; Damir Subotić, Arnhem; Iva Bencun, Zadar; Miljan Brašanac, Beč; Goran Pleše, Poreč, Iva i ja.

Želite da objavite i knjigu „Pozdrav s mog prozora“ kakva će biti selekcija fotografija? Ko će ući u knjigu i koliko fotografija? Posmatrajući fotografije sa opisima, komentare, nostalgiju, privatne poruke, lokacije naših ljudi, trebalo je to sve negde sumirati u glavi i naći način kako uobličiti i „ostaviti“ kada se svi u skorijoj budućnosti vratimo u realan život i kada znatno manje vremena budemo provodili na FB. Tako se rodila ideja da izdamo knjigu. Mnogo je autentičnih priča iza tih fotografija. Uz malo truda i mnogo neprospavanih noći, ova knjiga bi i mogla da ostavi jedno divno svedočanstvo. (kao što je jedna članica napisala: “Ali zamisli samo kakav će to zapis ovog vremena biti kada neka nova deca za 30-40-50 godina budu prelistavala tu knjigu! Oduševljava me!“ )

Fotografije se pažljivo selektuju i zahtevaju koncentraciju u smislu da je sve po pravilima koje smo odredili da bismo imali jedan sadržaj koji je za sve članove atraktivan i razumljiv.

Nismo baš očekivali da ce se ljudi na ovakav način otvoriti i emotivno povezati, jer su nekako od početka počele pristizati reči podrške uz fotografije. Da li imate brojku koliko ste do sada fotografija postovali? Preko 30.000 fotografija (sa prozora i sa izleta).

Svaki član ima pravo na jednu objavu fotografije sa naznakom grada i države i najbitnije je da je u fokusu pogled sa prozora, jer grupa i nosi naziv „Pozdrav s mog prozora“. Bitno je da fotografija nije mračna, mutna, naopako naslikana, da je sa prozora gde član živi, a ne sa tuđeg prozora, da Što se same knjige tiče, koncepta,tema, broja nisu u pitanju fotografije sećanja i slično. stranica, fotografija, autentičnih priča i ko će ući u knjigu još uvek radimo na tome. Svakako ćemo Od osnivanja grupe, organski raste broj obuhuhvati teme koje se vežu i uz vrednosti komentara, članova, fotografija. koje su nama važne, a to su hrabrost, sloboda i Prešli smo brojku od 8 milion komentara. zahvalnost.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

118

Ima jako puno divnih fotografija, ima i onih koje sa me za sebe pričaju priču. A još uz to iza svake fotografije stoji priča koju mi ne znamo. Predstoji nam jako puno posla i oko izbora fotografija i na selekciji najintersantnijih priča. Ima nas više u organizaciji i trudićemo se da napravimo selekcije onih priča i fotografija koje bi čitaocima bile najinteresantnije.

organizacija „Budi human u Srbiji“ i „Ljudi za ljude“ u Hrvatskoj. Da li će se štampati samo knjiga ili još nešto? Ostajemo samo pri jednoj knjizi.

Čula sam da su neki kada su mere popustile, videli i uživo? Jesu, dobro ste čuli. Trenutno skupljate novcana sredstva od članova Susreti su organizovani na jugu Francuske, u grupe koji žele da kupe knjigu širom sveta. Kako Meksiku. Javili su se još članovi iz 4 države koji ide prikupljanje sredstava? Koliko je to obiman bi voleli da u svom mestu organizuju susrete, ali posao i kakav je odaziv? situacija oko virusa je opet nestabilna, pa ćemo sačekati kada se sve stabilizuje. Što se tiče prikupljana sredstava, sada smo na Preko grupe se prenalaze bivši prijatelji, kolege 35% zacrtanog cilja. sa fakulteta, pa čak i – sestra. Kako nemamo previše iskustva u crowdfunding-u, a i takav vid kampanje u našoj regiji nije toliko Tema septembarskog izdanja RYL magazina poznat, tako da i tu imamo puno posla oko nosi naziv „Ti si kljuc“ Da li mislis da svaki čovek objašnjavanja ljudima kako to funkcioniše i na nosi ključ za drugog čoveka ili situaciju? koji način mogu doprineti. A i, naravno, jako je Pre svega, svako od nas nosi ključ u samom puno posla oko toga obavestiti članove. sebi i u ovoj grupi smo već imali priliku pročitati o spoznajama i životnim mudrostima koje se i Imamo još preko mesec dana da prikupimo drugima pomogle. Ovde se radi o autentičnim sredstva. i iskrenim pričama, koje upravo imaju tu snagu i Vidimo da trebamo obaviti dosta edukacije u moć da i u drugima potaknu hrabrost ili refleksije smislu načina plaćanja. kako recimo promeniti životne navike ili životne poglede. Svaki vid donacije i sponzorstvaje je dobrodošao Ova nas je situacija naučila jedno jako važnoj kako bismo mogli ovaj projekat sprovesti i delo činjenici da moramo preuzeti odgovrnost za i kako bi ova grupa i autentične priče iz grupe svoj život, za svoju licnu sreću, da smo mi koji je nastavile da žive i nakon fb. kreiramo. Za online donacije putem kartica, kontaktirajte nas na našoj FB stranici „Pozdrav s mog prozora“ ili na naš mail: pozdravsprozora@gmail.com Deo od donacija će se ulati na račun humanitarnih BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

119

PHOTO: ANIMA MUNDI

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

120

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PIXABAY.COM PHOTO:STEVAN UNSPLASH.COM BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

121

REFRESH

YOUR STORY

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

122

MILA MARČETA, ROĐENA U BEOGRADU JEDNOG OKTOBRA PRE 58 GODINA. KAŽU DA JE PRAVI PRIMERAK SVOG ASTROLOŠKOG ZNAKA VAGE. PO PROFESIJI JE MASTER MATEMATIKE I RAČUNARSTVA SA PMF-A U BEOGRADU. TRIDESET GODINA RADILA JE U IT KORPORACIJAMA U BEOGRADU I BUDIMPEŠTI. KAO PIONIR KARTIČARSTVA U TADAŠNJOJ ZEMLJI, JUGOSLAVIJI, PUSTILA JE U RAD PRVU MREŽU BANKOMATA. NAJDUŽI PERIOD U KARIJERI JE BILA DIREKTOR KORISNIČKOG SERVISA ZA EMEA REGION U VELIKOJ AMERIČKOJ KORPORACIJI I SARAĐIVALA SA NAJVEĆIM BANKARSKIM GRUPACIJAMA IZ EVROPE, BLISKOG ISTOKA I

AFRIKE. BILA JE I JEDINA ŽENA GENERALNI DIREKTOR INOSTRANE IT KOMPANIJE U SRBIJI. OD 2017. VODI SVOJ COACHING CENTAR SIDRO. MILA JE SERTIFIKOVAN BUSINESS I EXECUTIVE COACH, A OD NEDAVNO I LICENCIRANI MEDIJATOR U REŠAVANJU SPOROVA. PRAVI NAKIT U SVOM STUDIJU “MILAMA”. UDATA, MAJKA DVOJE ODRASLIH MLADIH LJUDI. IMA 3 PSA I MAČKU. PIŠE BLOG ZA ORIGINAL MAGAZIN. AUTORKA ZBIRKE PRIČA „DŽINDŽER“, KOJA JE NJENA PRVA KNJIGA.

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

123

DŽINDŽER Koliko si dugo pisala knjigu i šta se krije iza tog naslova? Sam čin pisanja je trajao vrlo kratko. Najveći deo zbirke sam napisala u vreme karantina, na Kosmaju. No, to je samo onaj fizički deo pisanja, materijalizacija svih ideja, emocija i misli koje su se taložile u meni punih 40 godina. Tako da, zapravo, „Džindžer“ je nastajala jako dugo. Imala sam 18 godina kada sam vrlo jasno znala da želim da pišem knjige. Ali, za sve postoji pravo vreme kada treba da se dogodi. Za „Džindžer“ mi je bilo potrebno životno iskustvo i doživljaj emocija koji mogu doneti samo zrelost i mudrost. Zato se „Džindžer“ pojavila baš sada.

moje priče vredne knjige. I nije prestajao da me ubeđuje dokle god nisam konačno rekla: „U redu, hajde da izdamo knjigu.“ Zahvalna sam što je, zatim, u potpunosti ispratio moj ritam. U svemu što mi je važno treba mi jako puno vremena dok donesem odluku. Ali onog trenutka kad tačno znam šta hoću, onda se to mora desiti odmah. Ne prihvatam odlaganje, neefikasnost, neodlučnost. Valjda je to moj matematički mozak i decenije korporativnog iskustva. Izdavač je sa mnom radio upravo tako. Od konačnog izbora priča, preko dizajna korica, preloma, štampe – sve je bilo munjevito i vrlo profesionalno.

Naslov zbirke je i naslov jedne od priča, koja u Koja je zajednička nit priča? sebi nosi eho svih ostalih priča. Priča o istinskoj dubokoj ljubavi prema drugom ljudskom biću. U recenziji, koju je napisala Svetlana Fucić, kaže se, između ostalog: Moja prva knjiga se morala zvati „Džindžer“, jer sam ja prirodna riđokosa i ta specifična boja „Njene priče su slojevite, i često liče na literarni kose i milion pegica koje idu uz nju su umno- triptih – naizgled nevezane, pa ipak povezane u gome uticale i na moj karakter, ali i na moje savršenom skladu ljubavne amplitude prepune poimanje i prihvatanje sebe. „Biti riđokosa nije boja. Iako Mila piše o, reklo bi se, neobičnim stvar boje kose, već stvar naravi“, govorila je dešavanjima, svaka njena priča sadrži dovoljno detalja koji naprosto postaju putokazi – na taj moja baka. način njene pripovesti su žive, opipljive i lako Danas je dosta teško doći do izdavača. Kakav prepoznate kao model u životima mnogih od je bilo tvoje iskustvo? nas.“ Ja sam samo čula da je u Srbiji teško doći do izdavača. Moje iskustvo je potpuno suprotno. Izdavač je našao mene. Nakon što sam objavila nekoliko mini priča na FB, moj poznanik, a kasnije i urednik i izdavač, sa puno uverenosti u ispravnost svog suda, rekao mi je da su

Glavna emocija koja se provlači i dominira je ljubav. Da li si ti sa ljubavlju u pričama na ti ili na vi? Ljubav pišem velikim slovom i poštujem je kao osnovnu meru vrednosti svega. U Ljubavi

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

124

se dobro osećam i bez straha joj se predajem, uvek iskreno i do kraja, bez ostatka. Upravo zato što je poštujem, Ljubav shvatam veoma ozbiljno i njome se ne igram. Ne rasipam je, ali je sa zadovoljstvom delim kroz svoje priče, isto koliko i kroz pažnju i nežnost koju poklanjam ljudima koje volim. Ljubav i ja se dobro poznajemo. U našu bliskost smo puno investirale, puno primile nazad i, ponekad, gubile. Kada podvučem crtu, verujem da je Ljubav investicija koja se isplati. Zašto postoji potreba da se piše o emocijama? Uz poštovanje fiziologije kao ozbiljne nauke, verujem da su emocije čista energija. I sama reč „emocija“ kažu da je izvedena iz latinskog „emotere“, što bi značilo „energija u pokretu“. Ponekad, dođu nam emocije koje su prejake i ne znamo kako da izađemo na kraj sa njima. I u tom neznanju, učinimo ono što je štetno za nas – zakopamo emocije i ne dozvolimo sebi da ih preradimo, doživimo i proživimo. Tako zakopane, emocije postaju naš balast, teret koji nosimo i koji na mnogo negativnih načina utiče na naše odnose sa drugim ljudima, i što je još gore, i na odnos koji imamo prema svome biću. Često se taj emocionalni teret zove „crna torba“, jer tamo gde su zakopane emocije nema svetlosti.

jbolje i najgore. Negde u tom procesu nastaju moje priče. Knjiga nije autobigrafska po događajima, ali jeste po emocijama. Kako emocije struje kroz tebe? Predugo sam živela u okruženju gde je pokazivanje emocija neprimereno. Od direktorke koja barata velikim novcem i zauzima visoki položaj u korporativnoj hijerarhiji očekuje se da bude sve, samo ne emotivna. A ja sam rođena kao emotivna i osetljiva. U tom rascepu izgradila sam svoj način preživljavanja, koji je podrazumevao da emocije struje samo unutar mene, neprimetno za spoljni svet, sve u okvirima socijalno prihvatljivog ponašanja. Tek u svojim zrelim godinama dala sam sebi dozvolu da budem ono što jesam. Dozvolila sam da se čuje kako zvone moje strune kad emocije struje kroz njih. Taj zvuk je mnoge iz moje okoline iznenadio, neke ljude oterao od mene, neke izazvao da me ismevaju kao „njanjavu“. Ljudi se plaše emocija, i svojih i tuđih. Uz mene su ostali oni kojima muzika mojih emocija prija. Srećna sam što tih „mojih“ ljudi ima. A takvi su i ljudi koji čitaju i vole moje priče.

Sve emocije svih junaka mojih priča sam doživela. Zbog toga je pisanje nekih priča za mene bilo i bolno i lekovito. Zbog toga neke Jedan od načina da se crna torba otvori i ispraz- priče nisam pročitala kad su odštampane. ni je pisanje. U zavisnosti od toga koliko je pisac iskren u svom pisanju i koliko je, kao čovek, Kako biraš naslov? I kada ga daješ? spreman da se suoči sa sopstvenim emocijaProces nastajanja priče se odvija u mojoj mašma, pisanje može biti i svojevrsna katarza. ti, od prve ideje koja ponekad bude samo nejasni titraj emocije, do definisanja strukture priče Gde nalaziš inspiraciju? i načina na koji želim da je ispričam. I pre nego Ne tražim je i ne nalazim, inspiracija mi dolazi. što otvorim laptop i počnem da ređam reči po Sama. Iz najobičnijih i nejneobičnijih pravaca. belom ekranu, priča postoji. I naslov postoji Vremenom sam naučila da budem uvek budna kao neka moja asocijacija. Zbog toga pojavli otvorena da primetim neobične sitnice, detal- jivanje priče u svom materijanom obliku počinje života koji se dešavaju meni ili ljudima oko je naslovom koji uvek napišem velikim slovima, mene. Ponekad čak i potpuno nepoznatim lju- poravnat uz levu marginu. To je neki moj mali dima, jer u prolazu čujem neku rečenicu i, ne ritual kojim dajem sama sebi znak da je priča znajući kontekst, od nje napravim celu priču, spremna da se rodi. dozvoljavajući sebi da nedostajući kontekst – Kako se reagovali čitaoci na tvoje priče? Prvo izmaštam. si ih objaviljivala onlajn na FB-u. Vrlo često sebi postavljam dva, po meni, suštinska važna pitanja, a to su: „A šta ako bi to Bez obzira što pišem oduvek, nikada nisam bilo moguće?“ i „Šta je najgore što može da ništa objavila. Znajući koliko iskrenosti ima u mom pisanju, doživljavala sam deljenje mojih desi?“ reči sa drugima kao neku vrstu emocionalnog Oba pitanja zahtevaju od mene da situaciju u striptiza za koji nisam bila spremna. Isto tako, kojoj sam ih postavila prvo dobro promislim, nisam verovala jednom prijatelju, poznatom a zatim mi daje mogućnost da izmaštam na- piscu, koji mi je rekao da priča kada je podeliš jbolji mogući i najgori mogući scenario, prepoz- sa čitaocima prestaje da bude tvoja i počinje nam kako se osećam i oslobodim se straha od da živi neki svoj život. odluke i od akcije, jer znam da ću podneti i na-

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

125

Dogodilo mi se da se u jednom trenutku u meni sakupilo toliko emocija i toliko reči da je to moralo da pokulja iz mene, jer u meni nije bilo dovoljo mesta da sve to skladištim, kako sam to uspešno godinama radila. Kao u nekom loše režiranom filmu, jedno jutro, krajem februara, ustala sam iz kreveta i potpuno bunovna, pre popijene jutarnje kafe, sela za laptop, otvorila FB, „iz ruke“ napisala priču „Ledadžija“, i bez zadrške impulsivno pritisla „post“. I osetila sam ogromno olakšanje, čestitala sebi na hrabrosti i otišla da popijem kafu. Još pre završetka kafe, počele su da stižu reakcije na priču. Ja nisam „influenserka“ tako da na moje postove reaguje uglavnom mali broj ljudi. „Ledadžija“ je izazvao poptuno neočekivan broj emotikona i još više direktnih poruka u mom inboksu. Da li sam bila iznenađena? To je vrlo skroman opis mog ushićenja koji sam doživela čitajući komentare i poruke.

moglo da tačno verbalizuju svoje osećanje, drugi da im je knjiga pomogla da razumeju zašto su u nekoj situaciji reagovali na određeni način. Izgleda da priče iz knjige nagnaju čitaoce na razmišljanje i ličnu refleksiju. Drago mi je zbog toga. Tema septembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Ti si ključ“. Koji je tvoj životni ključ? Jedna od životnih mudrosti je prihvatiti da se lepota i sreća nalaze u jednostvanim, bazičnim ljudskim osobinama. Dobrota, nežnost, poštovanje su neke od njih u koje ja duboko verujem. Nije lako otrgnuti se od mainstream glorifikovanja materijalnih vrednosti, izabrati istinsku posvećenost ljudskosti i priznati sebi da nam je, suštinski, jako malo potrebno da bismo živeli ispunjen život koji nas čini boljim ljudima.

Ono što je bilo najznačajnije da nastavim sa objavljivanjem priča je što su u komentarima čitateljke delile sa mnom svoj lični doživljaj, ne samo doživljaj moje priče, već svoja iskustva iz sličnih životnih situacija. U tom trenutku sam Ja tvrdoglavo verujem u bezuslovnu ljubav, shvatila da je moj prijatelj pisac bio u pravu. koja je skup svih vrhunskih ljudskih vrednosti koje smo spremni da dajemo – dobrote, poštoZa koga je tvoja knjiga? Ko joj je čitateljka? vanja, iskrenosti, nežnosti, empatije, poštenja. S obzirom na to da priče nisam pisala sa ide- Ljubav jeste investicija, kao što rekoh ranije, ali jom da će od njih nastati knjiga, nisam ni pisala nije trgovina. Ne verujem u razmenu emocija – za neki posebni ili unapred smišljeni profil či- „ja tebe volim samo ako ti voliš mene“. Ja votalaca. Kada je knjiga izašla, posmatrala sam lim ljude za koje verujem da su dobri ljudi. Njikako se knjiga i čitaoci prepoznaju. Za sada, ma sam posvećena, njima dajem svoju pažnju čini mi se da su emocije pronašle svoj put do i nežnost, o njima brinem. Baš kao što je mala Džindžer rekla u istoimenoj priči: „Druge žene čitalaca i one povele i knjigu sa sobom. su te volele zato što im trebaš. Njoj trebaš zato Dobijam komentare u kojima čitaoci potvrđuju što te voli.“ identičnost doživljaja emocija, a u istom obimu i one kako su u sličnim situacijama čitaoci Moj ključ za sva vrata koja vredi otvoriti je uvek doživeli neku drugačiju senzaciju. Najveći broj i samo bezuslovna ljubav. čitalaca mi kaže da im je čitanje „Džindžer“ po E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

126

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

127

REFRESH

YOUR FENCING

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

128

KOMBINACIJA PSIHE, SNAGE I KONDICIJE MAČEVANJE

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

Anđela Miličić, diplomirani sociolog. Završila je studije sociologije u Francuskoj, kao i master psihoanalize. Mačevanje trenira od svoje devete godine. Mačuje za beogradski MK SILNI (trener Danilo Petrović), a član je i mađarskog kluba BEKESSY BELA iz Debrecina. Govori francuski, engleski, uči španski jezik. Radi kao prevodilac. Svoju strast prema mačevanju neguje kroz treninge i takmičenja.

Evrope 2007, 2016, 2018. godine. U Srbiji imamo 10 mačevalačkih klubova, entuzijazam je veliki, pa ovaj sport ima svetlu budućnost. Kako si odlučila da se baviš mačevanjem?

Svoje prve mačvalačke korake sam napravila u osnovnoj školi. U mojoj školi je postojao veliki broj vannastavnih aktivnosti, okušala sam se u nekoliko njih, ali sam se pronašla u mačevanju. Mačevanje je rasprostranjeno u 130 zemalja u Tadašnji trener me je pozvao u klub i ubrzo sam svetu, a u Srbiji je manje popularno. Mačevalački počela redovno da treniram i da se takmičim. U savez Srbije je tri puta bio domaćin Prvenstva početku sam trenirala floret, a posle par godina

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

129

sam se prebacila na mač koji je moja ljubav i takmičara prolazi u drugu fazu – direktne elimidan-danas. nacije. U drugoj fazi borbe se rade do 15 poena ili 3x3 minuta sa minutom pauze između. I u ovoj Kako izgleda sam trening? fazi važi pravilo prednosti ukoliko je rezultat izjednačen. Za razliku od floreta i mača, u sablji Trening uvek započinjemo zagrevanjem, a pone postoji vremensko ograničenje i u direktnim red toga imamo tehničke vežbe koje su nekad eliminacijama se posle osmog poena pravi jedsamostalne, a nekad u parovima. Postoje i ta- nominutna pauza. kozvane ‚‘škole‘‘ sa trenerom koje su takođe jedna vrsta tehničke vežbe gde trener i takmičar u Od čega se sastoji oprema? dirigovanim uslovima uvežbavaju akcije koje se kasnije primenjuju u borbi, a na taj način se U sve tri discipline, pored oružja, osnovnu usavršavaju distanca, tehnika i preciznost. Radi- opremu čine maska, gornji i donji deo odela, rumo i vežbe snage i kondicije i naravno - sparing, kavica, štitnik za grudi, podplastron (deo ispod odnosno borbe. Trening traje u proseku dva i po gornjeg dela odela koji štiti naoružanu ruku i tu sata za takmičare (za rekreativce i početnike tra- stranu tela), štucne, šnur (kabl koji prolazi kroz je sat vremena), a u zavisnosti od perioda u se- odelo i povezuje oružje i aparat za bodovanje). U zoni kombinujemo tipove vežbi po potrebi. Svaki sablji i floretu, postoji i lame koji se oblači preko trening završavamo istezanjem. gornjeg dela i označava važeću površinu, a povezuje se i sa maskom. Koliko sportista mora biti u dobroj fizičkoj kondiciji? Koje sve vrste oružja postoje? Mačevanje je kombinacija psihe, snage i kondicije. Osim što je mačevanje psihički veoma zahtevno (neki ga čak i nazivaju fizičkim šahom), za takmičare na visokom nivou potrebna je velika fizička sprema. Sami treninzi mačevanja mogu biti naporni (traju i do tri sata), a takmičenja znaju i da potraju ceo dan, nekad dva. Kad se uračuna u sve to i napetost u borbama, takmičar se mora osloniti na fizičku spremu kako bi ostao koncentrisan. Iz tih razloga, većina takmičara pored treninga mačevanja radi odvojeno i na kondiciji i snazi. Mene lično, pored kluba MK «Silni», sprema i Nebojša Šakić iz «Akademije snage». Koliko dugo traje borba po zvaničnim propisima i koja su pravila (ukratko)? Takmičenje se sastoji iz dve faze. Prva je grupna faza u kojoj međusobno mačuje 6 do 7 takmičara. Borbe u grupi se rade do 5 poena ili na 3 minuta. Ukoliko je po isteku vremena rezultat izjednačen, nasumično se jednom takmičaru dodeljuje prednost i mačuje se još jedan minut. U zavisnosti od ukupnog broja takmičara, oko 75%

Postoje tri vrste oružja, odnosno discipline: mač, sablja i floret. Osim što se razlikuju po izgledu i po propratnoj opremi, i sama pravila borbe su drugačija. Recimo, u floretu i sablji važi prvenstvo napada, dok u maču postoji obostrani pogodak. I važeće povrśine za pogodak se razlikuju – u maču je celo telo važeća površina, u sablji gornja polovika tela, dok se u floretu važeća površina svodi na torzo. Ove razlike u pravilima utiču na tok i dinamiku borbe. Da li je mačevanje elitistički sport? Istina je da postoji zabluda koja potiče iz srednjeg veka kada su se mačevalački turniri održavali na francuskim dvorovima. Vremenom se situacija izmenila. U Mađarskoj je jedno vreme mačevanje bilo sport radničke klase, a danas im je to nacionalni sport. Mačevanje je u današnje vreme rasprostranjeno na svim kontinentima, u većini zemalja i dostupno je svima. Većina klubova praktikuje pozajmljivanje opreme početnicima, kako bi im finansijski olakšali početak bavljenja ovim sportom.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

130

Gde te je ovaj sport odveo?

svedene na minimum. Pored poneke modrice, uobičajne povrede su iste kao i u ostalim sporU dosadašnjoj karijeri sam posetila većinu ev- tovima. ropskih zemalja. Osim što mačujem za beogradski MK «Silni», član sam mađarskog kluba Tema septembarskog izdanja RYL magazina iz Debrecina «Bekessy Bela», tako da dosta vre- nosi naziv „Ti si ključ“. Mačevanje je individumena provodim i u Mađarskoj. Najudaljenija de- alni sport - kada osetiš tokom borbe svoj ključ i stinacija na koju me je mačevanje odvelo je Du- znaš da ćeš pobediti? bai. Svetska mačevalačka federacija nastoji da rasporedi takmičenja po svim kontinentima, koja U toku borbe razmišljam o različitim akcijama planiram da posetim u budućnosti. Skoro sam koje treba da primenim, to uključuje kretnju, postala i član tima «Levavasseur» iz Pariza, gde ofanzivne i defanzivne akcije, i naravno, trudim se da slušam trenerove savete i da ih prenesem ću se i preseliti kako bih trenirala. u borbu. Trenutak kada osetim svoj ključ je kada Koliko je ovaj sport opasan? Da li mogu da nas- shvatim koje akcije prolaze kod protivnice i kada tanu ozbiljne povrede? ne moram više da razmišljam o načinu izvedbe, već se sve ono što sam uveżbavala pretoči u ruZbog dobre zaštitne opreme koja je sačinjena tinu i svaki naredni poen predosetim. od posebnih neprobojnih materijala, povrede su

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

131

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

132

PHOTO: BOJAN ALEKSIĆ ARSENOVIĆ ČAĐO PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

133

REFRESH

YOUR IDEA

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

134

ŽIVOT MOJIM OČIMA GLEDAN

PIŠE: SILVIJA ARSENOVIĆ PHOTO: BOJAN ARSENOVIĆ ČAĐO

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

135

Kad pomenuh svom životnom saputniku temu ovog broja na koju ću da pišem tekst, reče mi: ”O, pa to je baš tvoja tema. Ti o tome stalno pričaš i pišeš!” ”Da”, rekoh, ”nije slučajno da me baš ova tema pronašla.” A onda pomislih o čemu da pišem, kako da odaberem kada bih mogla cijelu knjigu da napišem na tu temu. Mogla bih da pišem o onomad kada sam na život gledala nekim drugim očima. Kada sam mislila da je taj ključ negdje u nečijim tuđim rukama, a ja posljednja u redu da mi ga (pre) daju. Pa čak, mislila sam, i da dočekam taj red, vjerovatno bi ključ bio veċ toliko zarđao da bi se pri prvom pokušaju slomio u vratima na koja godinama čekam da mi se otvore. Vrata nekog boljeg života. Mogla bih pisati kako se potom jedan takav skeptik od žrtve svog života pretvorio u kreatora svog života. Mogla bih, ali sve je to pripadalo prošlosti, a ja sam poruku da napišem ovaj tekst primila sada, baš ovog momenta, kada sam sjedjela u autu sa svojim voljenim bićem u potpunoj prisutnosti diveći se pejzažima pored kojih smo upravo prolazili. Upravo sada kada smo pričali o tome kako smo mi ti koji stvaramo svoj bolji život. Pa zašto onda ne bih pisala o tome, o sada, o upravo sada. Jer sada i jeste jedan od ključeva mog sadašnjeg srećnog života.

I tako smo mi sada bili na putu za Skagen. Veċ duže vrijeme živimo potpuno prepušteni životu i svim njegovim čarima, srećni što smo se oslobodili mnogih programa i uvjerenja koja su nas ranije sprečavala u tome. Sada svaki svoj slobodan momenat koristimo za naše šetnje po prirodi i razgovore o raznim životnim temama, a najviše onoj koja nas oboje najviše interesuje; duhovnosti. Lijepo je kad ti je tvoj životni drug, ujedno i duhovni učitelj, pa svaka razmjena je još jedan rast u svijesti. I tako smo se mi odnedavno dogovorili da ćemo svaki svoj slobodan vikend da otputujemo negdje gdje do sada nismo bili. I ovaj vikend je odluka pala na Skagen. Mjesto za koje se spremam već čitavih 27 godina. Razumijem sada da sve ima svoje vrijeme, a neka mjesta nas strpljivo čekaju da mi budemo spremni za njih. Doduše, ono što je mene vuklo tamo je bio jedan svetionik. U zadnje vrijeme me iz nekog razloga svetionici fasciniraju. Moram priznati da negdje na pola sedmice pred naš put se nakratko aktivirao program koji mi reče: ”Jesi li sigurna da je ovaj vikend baš pravo vrijeme? Možda da odgodiš…”, i onda mi je ponudio par alternativa. Uspjela sam da ga preduhitrim i da kažem: ”A ne, ne, znaš da više ništa ne ostavljam za sutra, za sledeći mjesec, za sledeću godinu,

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

136

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

137

kad budem odmornija, naspavanjija, sređenija, mršavija, odem u penziju, itd. Ovaj vikend me moj svetionik zove. A ja sam spremna!” Tokom cijele te sedmice je padala kiša. Bilo je ovo jedno tipično dansko kišovito ljeto, koje je više ličilo na neku kasnu jesen. Nije me brinulo, jer sam ja već odavno sklopila mir sa vremenom. To je bila jedna od poslednjih stavki u fazi prihvatanja svega oko sebe. I od tada sam skoro svakodnevno svjedočila čudima, ono što bi naš narod rekao, kad ti vrijeme baš ide na ruku. Nekako se nisam više ja prilagođavala vremenu, već se ono prilagođavalo meni. A jedno takvo čudo nam se upravo dešavalo i upravo smo pričali o tome. Moj partner je konstatovao da kada bismo nekome ispričali ovo o čemu pričamo i u šta duboko vjerujemo, napravili bi nas ludima. Sreća, već odavno držim još jedan ključ u svojim rukama na kome piše “Sloboda od tuđeg mišljenja.”, tako da ću ja ipak ispričati po cijenu da nam niko ne povjeruje. A ne bi bili prvi, dešavalo je se to i većima od nas! Dan kada smo trebali krenuti put Jutlanda gdje ćemo prenoćiti kod familije, pa sutradan nastaviti put ka Skagenu, kiša je lila kao iz kabla. Moj duhovni učitelj mi je rekao da ne vidi smisla da idemo i da odgodimo put za neko bolje vrijeme. Pitao me je da li sam gledala prognozu. Odgovorila sam mu da dobro zna da ja već odavno ne gledam bilo kakve prognoze i da vjerujem da će tog dana vrijeme biti najbolje za nas. I da, znala sam da su kada neko od koga sam se učila vjeri i povjerenju posumnja šanse bile minimalne, ali u tom momentu je moja vjera bila maksimalna. To je onaj momenat kad učenik preraste učitelja. Pitala sam ga gdje je njegova vjera? Tu je, ali ipak treba biti realan, dovoljno je pogledati kroz prozor. Nema veze, ako se moj svetionik i ja trebamo sresti po kiši i to prihvatam, mada. Vizija koju sam imala u glavi nije tako izgledala. I sada na putu ka svetioniku pred nama se prostiralo kristalno plavo nebo, sunce je obasjavalo put, zlatno klasje pšenice pored puta nas je pozdravljalo i kao da je šaptalo – ”odustajanje nije opcija, pa barem vi to znate. Pusti nek’ te srce vodi.” I vodilo nas je. Meni je svaki put sve jače zakucalo kad sam pomislila na moj svetionik i jedva sam čekala da mu stignem u zagrljaj. ”Idemo prvo tamo, pa onda obilazimo ostalo”, rekoh mom dragom. A i vrijeme je bilo upravo idealno za taj susret. Stigli smo. Pred nama se ukazao nevjerovatan prizor. Da mi je neko pričao da ću se na sjeveru Danske naći u Sahari, hodati po pješčanim dinama i gledati prizor kao iz raja, teško da bi mu povjerovala. Prizor od kojeg dah zastaje. Hodali smo bosi po tom sitnom, bijelom pijesku i upijali pogledima prizor koji

je teško riječima opisati. Bjelilo pješčanih dina koje su se spajale sa najljepšom plavom bojom neba koje sam ikada vidjela je učinio da sam na momenat zaboravila zbog čega sam tu. A onda sam počela da ga tražim pogledom. Od mog svetionika nije bilo ni traga ni glasa. Pomalo zbunjeno potražila sam pomoċ Google-a i shvatila da smo na ”pogrešnom” mjestu. Moj svetionik se nalazio nekih 70 km odatle. Pogledali smo se i skoro pa uglas povikali ”Hvala Ti, Bože.” Znali smo da je ova ”greška” bila nagrada za našu vjeru, za našu istrajnost, za naš put srca. I doveo nas je u ovaj Raj. Nisam više žurila u susret svom svetioniku. Znala sam da postoji ono pravo vrijeme za nas i ne bih da u međuvremenu propustim svu ovu ljepotu koja mi je namijenjena. Otišli smo do Skagena, do one najsjevernije tačke, do onog kopnenog špica kojeg sa jedne strane zapljuskuju talasi jednog, a sa druge strane drugog mora. Prirodni fenomen. Dva mora su se spajala u jedno. Pomislih, a zar veċ to nisu. Jedno! Nosili su različita imena, ali sastav im je bio isti. Zar nisu oba od vode i soli sačinjeni?! U svakom slučaju bilo je lijepo gledati ta dva zaljubljena mora kako vode ljubav. Tu nas je dočekala i porodica foki. A onda smo krenuli put mog svetionika. Na tom putu moja vjera je još jednom stavljena na kušnju. U pravcu u kome smo išli pojavili su se crni oblaci. U djeliću sekunde sam sklonila iste takve crne oblake iz moje glave I vratila se svojoj čvrstoj vjeri. Stigli smo. To plavetnilo neba i mora koje nas je dočekalo ne mogu opisati. Taj svetionik koji je tako ponosno stajao tu i kao da je samo mene čekao da mi ispriča sve svoje priče. Gledali smo se dugo kao dva dobra druga koja su se srela nakon mnogo godina. Čekao me je strpljivo da mu se vratim. Jednostavno za mene on ima dušu i naše su se ponovo srele i prepoznale. Saznadoh da mu je donedavno život visio o koncu i da je po svim prognozama trebalo da završi u moru kao ruševina. Sreća, izgleda i on nije pratio prognoze, pa je i njegova ogromna vjera stvorila čudo o kome se i dandanas priča. Spasili su ga inženjeri koji su smislili način kako da ga onako cijelog pomjere i spase od sigurne smrti. Bila sam mu zahvalna što me je dočekao u komadu, a vjerujem da drukčije nije ni moglo biti, jer imala sam osjeċaj da je ovaj naš susret već odavno dogovoren. Dan se bližio kraju. Došlo je vrijeme da krenemo kući. Kako smo se udaljavali od našeg svetionika, plavetnilo neba je zamijenila tamnosiva boja. Svetionik je sada izgledao nekako tužno, pa sam mu obeċala da ćemo mu se vratiti. Sjeli smo u auto i tog istog momenta, kao po nekoj komandi, počela je da pada kiša. Moj partner i ja smo se pogledali i u vjeri čvršćoj

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

138

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

139

nego ikada i još jednom konstatovali da smo mi kreatori svoje realnosti. Da, zaista duboko vjerujemo da smo baš mi tog dana svojom vjerom upravljali vremenom. Nismo pomijerali planine, ali smo zato pomijerali oblake, dozivali sunce i nebo bojili u plavo. A ja sam shvatila da sam ovdje došla po još jedan ključ. Ovaj put zlatni. Na njemu je pisalo velikim slovima VJERA. Taj ključ zaista otvara sva vrata. I neba i zemlje. Ali najvažnije od svega, otvara vrata Raja ovdje na Zemlji. I ne, nije on u rukama Svetog Petra. Taj ključ je zaista u NAMA i našim rukama! Taj ključ sam JA! Taj ključ si TI! Vjerujte mi, javljam se direktno iz Raja!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

140

PHOTO: UNSPLASH.COM FOTO: STEVAN ALEKSIÄ&#x2020; BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

141

REFRESH

YOUR COFFEE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

142

NAMERA JE BITNA

PIŠE: PETER DOBRENOV

Ja sam ključ. Skoro mi je 50. Gledam sebe u ogledalu i osećam snagu, prisutnost i život u žilama. Muzika tibetanskih flauta u ritmu srčanih udara pretvara moje ponosne bore u mekanu površinu koja se reflektira u ogledalu u prvom jutarnjem suncu. Živ sam. Udahnem duboko i krenem do mog vrelog peska koji je spreman da mi skuva jutarnju tursku kafu. Ima nešto specijalno u toj tradiciji kuvanja turske kafe. Svaki sekund je važan. Proces traje nekoliko minuta i svaki mali poduhvat ima svoj značaj. Prisutnost je najvažnija. Čista voda polako vrije, mali mehurići zvuče kao talasići Dunava u pet ujutro, i jedva čeka da se nahrani divnom kafom, istucanom u kao puder finu masu, iz Brazila. Miris kafe oblije svaki atom u mom telu i zatvori mi oči da udahnem dublje. Otvorim oči šire nego ranije, nasmešim se i zahvalim se sebi i životu da imam prilike da budem prisutan, tu i sada.

Hvala teti Safroni, divnoj romskoj baki iz Rumunije i Mađarske. Dala mi je poklon shvatanja života u periodu od moje dvanaeste do petnaeste godine. Gledao sam je kako kuva kafu sa strašću kakvu nisam nikad više video. Gledao sam kako priča sa ljudima, uz blagi dodir ruku i prstima koje su bile pune ljubavi prema životu. Nekako je dodirnula ljude i spolja i iznutra. Njen blagi pogled je bio dubok, kao da u dušu gleda. Naučila me je da budem uvek prisutan. Tada sam osetio da sam tu. Da sam svoj ključ. Ključ koji može i drugima da otvori vrata prisutnosti. To mi je postala navika, svaki dan, makar jedna vrata da otvorim za druge. Makar čak i jedan osmeh. Poslužim kafu svojoj ženi, sednemo na balkon i zajedno popijemo prvi gutljaj. Ne pričamo, budimo se. U tišini jutra, samo ptice cvrče. Polako pričamo, opušteni, svaka rečenica traži konekciju među nama. Imamo je već 20 godina. Nekad je crvena, nekad je crna, a ponekad i

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

143

PHOTO: UNSPLASH.COM

zelena. Sada smo oboje prisutni. Slušamo jedno drugo, pokušavamo da protumačimo šta mislimo kroz reči, kroz poglede, kroz osećaje. Ja sam njen ključ. Deca su sad budna. Trči, spremaj ručkove, pusa svima, vozi… Odlazim na posao, učitelj sam u osnovnoj školi. Svestan sam da svaka rečenica može da skrene dečji život. Shvatam da moje reči, reakcije i prisutnost pomažu deci da izvajaju svoj ključ. Ponekad i vidim senku dečjih ključeva.

Vreme prolazi. Život se živi i kafa se pije. Svaki dan. Ključevi se stvaraju, vrata se otvaraju i ljudi se povezuju. Svaki dan. Namera je najbitnija. Mi odaberemo šta i kako se radi. Mi namerno otvaramo i zatvaramo vrata. Mi smo ključevi svog života.

Završim oko tri, odvozam do prijatelja i skuvam još jednu kafu. Polako, natenane sedimo, pijuckamo kaficu i pričamo o kafi, životu, ljudima, problemima sveta. Prisutni smo. Tu smo. Padne i poneki vic, pa se nasmešimo. Kafa polako nestaje, pa i naš razgovor dođe do kraja. Zahvalim se na razgovoru i zagrlimo se k’o ljudi. Prijatelji su retki. Ljubav prema kafi nas je povezala. Za njega sam ja ključ i on je za mene.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

144

REIKI UMETNOST ISCELJENJA Reiki, japanska tehnika, jedna je od njih, metoda koju možete koristiti za podizanje energije, isceljenje i samoisceljenje, popravljanje fizičkog i psihičkog stanja i duhovni rast.

BRANKO VITAS REIKI majstor, učitelj za sve informacije o Reiki obuci i tretmanima: brankovitas1@gmail.com 060/020-4937

U današnje vreme punog stresa i brzog života, većina ljudi sve manje vodi računa o sebi, udaljavajući se od prirode i od svog unutrašnjeg bića. Brinite o sebi! Glavna svrha Reikija jeste da ohrabri i pomogne osobama da vode harmoničan i jednostavan život praktikujući Reiki i primenjujući Reiki principe. BRANKO VITAS, REIKI majstor, učitelj za sve informacije o Reiki obuci i tretmanima: brankovitas1@gmail.com 060/020-4937

NEGUJ SVOJE TELO - telo kao instrument naše duše - telesni tretman i konsultacije - holistički pristup zdravlju Snežana Rafailović, wellness terapeut snezana.rafailovic@yahoo.com, 064/160-51-08 BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

145

+381 61 6707555 pratitimeunier@gmail.com

NEŽNO DO ZDRAVLJA! Homeopatija i biofeedback, prirodan, nežan put do zdravlja i ravnoteže. Podstiču naše urođene odbrambene snage ka isceljenju. Deluju ne samo na naše fizičko telo, već i na naš um i emocije, dovodeći ih u sklad i balans. Poboljšavaju opšte psiho-fizičko stanje, rade neuro-endokrini balans, podižu nivo energije i doprinose osećanju zadovoljstva i harmonije. Suzana Đokić dipl. homeopata i SCIO biofeedback terapeut moderator Recall Healing edukacije za Srbiju info@svethomeopatije.rs www.svethomeopatije.rs

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

PHOTO: MARINA LUKIĆ

SOMATIC EXPERIENCING® (S.E.) “Empowering Healing, Transforming Lives” A unique, holistic and psychobiological approach for resolving trauma symptoms and relieving chronic stress, re-establishing a natural flow between mind and body and increasing people’s capacity to self-regulate, what is called, Resilience. One to one session lead in English, Spanish, French and Italian Pratiti MEUNIER, S.E. Practitioner “Meditation In Motion” Leader Reiki & Bach Flowers Practitioner

146

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

147

I can help you in exploring what is hiding behind your personal MORE... I can help you in exploring what is hiding behind your personal MORE...

The MORE I am offering you: The MORE I am offering you: * Energy balanced coaching * Energy balanced coaching * Aroma therapy * Energy healing (Prana therapy and REIKI) * Aroma therapy Christina Czettl * REIKI initiations (level I and II) * Past life regression 065/476 11 68 * Energy healing (Prana therapychristina.czettl@gmail.com and REIKI) * REIKI initiations (level I and II) * Past life regression One on one sessions possible in Serbian, German and English.

One on one sessions possible in Serbian, German and English. E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

148

PHOTO: UNSPLASH.COM PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

149

REFRESH

YOUR LOVE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

150

ZNAKOVI PORED PUTA

PIŠE: TATJANA MANOJLOVIĆ

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

151

“U tebi mora goreti ono što želiš da zapališ u dru- ko usput. Onda temeljnije. Nema. gima.” Posle dva dana, napravila sam plan - ključevi moAugustin raju biti tu negde, neće oni mene sluđivati. Jedan dan hodnik i dnevna soba, detaljan pretres. PAKAO NIJE KRENUO ISTOG TRENUTKA Narednog dana kuhinja, svaka polica, pregrada, svaki ugao. Nema. Njihova soba, moja spavaća, KADA SAM PRIMETILA DA NEMA TOG SVE- podrumi. ŽNJA REZERVNIH KLJUČEVA. GODINAMA IH Svakim danom sam bivala sve rastrojenija zbog DRŽIM TU, U HODNIKU, NA ČIVILUKU, DESNO toga. Tu su apsolutno svi rezervni ključevi. Dukoji otvaraju sve, čemu bi pristup trebalo OD ULAZA U DNEVNI BORAVAK. KLJUČEVI SU plikati samo nas troje da imamo. ZAKAČENI NA DEBELU ALKU SA CRVENIM, Postajem paranoična. Sumnjičava. Po ko zna KOŽNIM PRIVESKOM, U OBLIKU SRCA. TO koji put postrojavam momke i vrtimo film ko je sve ulazio u kuću. Neprijatno mi je, ali mira neSRCE JE MOJ PRVI POKLON NJEMU. mam. ... Samo kada o tome ne razmišljam, ne nerviram Sećam se da sam otišla u “Monu”, odmah zna- se. la da želim baš to da mu poklonim, bez dileme. Jedva sam čekala večeru kojom smo obeležavali ... naših prvih šest meseci. Tremu sam imala jedino zbog dužine haljine koju sam obukla. Svaki put I dalje na bračni krevet stavljam dva jastuka. U sam imala utisak da prebraja koliko prstiju iznad njegovom delu plakara su oker peškiri, pod kokolena sam podigla porub i diže obrvu. Njegova nac. Njegov veš. Tri odela, deset košulja - tri bele, tri svetlo plave, dve sa diskretnim prugama, dve devojka. Nema zezanja. crne, dve trenerke, T majice...Sve sivo i crno. Be„Monino“ srce mu je izmamilo poluosmeh, polju- sprekorno poređano. Oduvek i zauvek. Moja debio me u kosu i rekao da ga čuvam kod sebe. Za vica. nas. Malo me štrecnulo, ali sam to protumačila kao znak da želi da trajemo. Ja sam ružu koju Na noćnom stočiću Andrićevi „Znakovi pored sam te večeri dobila od njega presovala u Vujak- puta“. Pomaknem je samo kad brišem prašinu. lijinom rečniku i čuvala do prve selidbe. Negde je Danas je otvorim na strani gde je obeleženo. nestala.nakon toga. „Žena se zamori da bude čoveku prijatelj.“ I odmah ispod toga: „Imao sam prilike da vidim ne... koliko žena i nekoliko porodičnih sreća koje one Nisam se uspaničila. Mislila sam da su deca daju, i da osetim, kao zadah pakla, neobjašnjivu otključavala garažu i negde spustila ključeve, slepu zloću žene koja jede samu sebe i truje sve oko sebe.“ I još: „Možda je polovina odvratnih i kako to inače čine. Pitaću kasnije. štetnih stvari koje truju život čoveku i unakazuju Nisu, kažu i jedan i drugi. Nisu danima ulazili lice sveta skovana u bračnoj postelji ili oko nje.“ tamo. A, uostalom, tu je i ovaj ključ koji inače ko... ristimo, na mom svežnju. Sutradan sam već počela da ih tražim. Prvo ona- V. je samo stao jednoga dana. To mi sada tako E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

152

izgleda. Već neko vreme kilogrami su spadali sa njega. Izgubio je apetit. Ali, nikada ga takoreći nije imao. Dok smo nas troje gurmana uživali u bakinim specijalitetima i mojim pokušajima da budem njena dublerka, on je nekako uvek zadržavao distancu. Često sam imala utisak da hranu prezire, da mu se taj čin uživanja u jelu - čini nedostojanstvenim. Ima takvih ljudi. Na moju sreću, naši sinovi imaju moju hedonističku crtu.

Zvono. Ispred lepa (ako kostur može biti lep) plavuša u ekstremno kratkoj suknji, mršava do pomisli o anoreksiji. Za ruku drži devojčicu, svoju kopiju. Jedino oči nisu njene, bademaste, ljubičaste. Oči tog anđela su mi tako, tako zelene, neodoljive, privlačne, čudesne, moje, njegove...

„Dobro jutro. Ja sam Lj. Ovo je verovatno vaše. Poslednji put je ostavio na cipelarniku, zaboravio. To tako nije ličilo ma On je jeo kao ptičica. I inače je bio as- njega. Trebalo je da mi bude signal.“ keta. Odmeren, topao, ali - rigidan, strog U rukama je imala svežanj ključeva sa - pre svega prema sebi. priveskom od crvene kože, u obliku srca. Gubio je kilažu i odbijao da razgovaramo na tu temu. Molila sam ga da odemo za- „M. je sestra Vaših sinova, nije u redu da jedno kod G. na kliniku, na rutinski preg- se ne poznaju.“ led, bar. ... „Nema razloga za brigu. Ja sam takve konstitucije. Sećaš se koliko su u sta- U meni mora goreti ono što želim da rosti bili mršavi i otac i stric? Svakako zapalim u drugima. Poručio Augustin. ću uskoro na redovnu godišnju kontrolu, Vraćam se „Znakovima pored puta“. Nije mislio na mene kada je pisao o toj zloći u firmi. To moram.“ od žene koja jede samu sebe? Da li je „Ti nisi star. A, ja želim da ostarimo jedno V. tog poslednjeg jutra otišao iz našeg kraj drugog. Mnogo radiš. Mnogo ćutiš, doma sa tom mišlju? Da li je za njega ovde, sa nama. Nešto te jede, dušo. Vo- naša bračna postelja bila pakao? lim te i brinem se.“ ... ... Odlična je moja terapeutkinja. I odličan Ne želim da se sećam tog dana od pre metod. Prvi put osećam da ovo radi. Ne, devet meseci. Telefonskog poziva. draga. Nećeš ostatak života vrteti film i Rečenice koju je izgovorio R., njegov uplitati se u griži savesti. advokat i najbolji prijatelj. Razgovor sa inspektorima. Ispraćaj. Izjave saučešća. Svako bira svoj put. Tamo ili ovde. Psiholog. Porodična terapija za decu i Ko je rešio to da uradi - uradiće. Ko želi mene. Neutešni, slomljeni, zbunjeni, lju- da živi - živeće. ti... Zašto? Milion puta - zašto? je kod mene. Moje crveno srce. U Samo je otišao na posao, kao i svakoga Ključ meni gori život. Rasplamsava se. dana. Na prstima. S poluosmehom. Poluprisutan. Oblačim svoju crvenu najkraću haljinu. I u ogledalu vidim onu koja kao da Nisam znala da ima pištolj. Nikada to dalje je došla s Almodovarovog seta. Obuvam nije rekao. najviše potpetice. ...

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

153

PHOTO: UNSPLASH.COM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

154

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

155

REFRESH

YOUR BOOK

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

156

NJEN SAN – OD VLASOTINCA DO BALIJA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

157

ANA VIDOSAVLJEVIĆ, IZ VLASOTINCA, GDE JE ZAVRŠILA OSNOVNU ŠKOLU I GIMNAZIJU, STUDIRALA JE U BEOGRADU, DANAS ŽIVI NA BALIJU I RADI ZA AMERIČKU IZDAVAČKU KUĆU. POD BALINEŽANSKIM SUNCEM, PORED OKEANA, FORMIRALA JE SVOJU PORODICU I NAPISALA DVE KNJIGE NA ENGLESKOM JEZIKU. KAO STIPENDISTA MINISTARSTVA OBRAZOVANJA INDONEZIJE ODLAZI NA STUDIJE INDONEŽANSKOG JEZIKA I KULTURE NA BALIJU. RAJSKO OSTRVO ZA SURFERE, DIGITALNE NOMADE, MLADE, PRETVARA SE U SAN KOJI ANA ŽIVI VEĆ 10 GODINA. Kako bi nam opisala Bali? Bali je jedinstven. Mali, ali bogat kulturno, prirodno i spiritualno. Balinežanska kultura i tradicija već godinama privlače turiste. Balinežani su hinduisti, a kroz svoje religiozne rituale i običaje oni poštuju prirodu. To je pre neko strahopoštovanje. Balinežani su uvek nasmejani, opušteni i srdačni. Nije ni čudo zašto se ljudi zaljube u Bali. Priroda, ljudi i ta zanimljiva i bogata kutlura i tradicija je ono što mnoge natera da se svake godine vrate na ovo ostrvo.

srpsku kulturu i tradiciju je ono što ćete naći u knjizi. Pišem od malena. Moja baka Gordana mi je kupovala neke lepe sveske kada sam bila mala, a ja sam ih ispunjavala crtežima, pesamama i pričama. Da li te vuče neka nostalgija ili je ona davno nestala? Naravno da je nostalgija uvek prisutna. Nje se ne mogu otarasiti. Rođena sam u Srbiji, Srbija je moja zemlja i moji dragi ljudi žive u njoj. Ko zna gde će me putevi sutra odvesti. Možda se vratim, a možda odem i u neku drugu zemlju. Kako bi opisala sebe sada pod uticajem balinežanske kulture? Balinežani kao ljudi su me naučili mnogo toga. Naučili su me da je skromnost jedna od najboljih vrlina. Osmeh otvara mnoga vrata i ulepšava drugima dan, kao i lepa reč. A bez žurbe i stresa se sve može završiti. Šta ti najviše nedostaje iz Srbije? Najviše mi nedostaju moji dragi ljudi. Naravno, nedostaju mi i pozorište, muzeji, hrana i još ponešto.

Bali ima i negativnih strana. To su užasan Zaljubljena u prirodu Balija saobraćaj i zagađenost. Nadam se da će se to Jesam. Oduvek. Priroda ima isceliteljsku moć. promeniti u bliskoj budućnosti. Nema boljeg terapeuta od prirode. Ako mogu Objavila se zbirku pripovedaka o Vlasotincu - o da biram, pre ću izabrati da živim na selu nego čemu se radi i kada se prepoznala u sebi pisca? u gradu, i to u maloj kući sa veliko baštom. Bali jeste ceo priroda. Plaže, džungle, pirinčana pol„Flower thieves“ je osvrt na moje odrastanje u ja, vodopadi, vulkani, jezera. Za ljubitelje prirode, Vlasotincu, u one predratne godine. Bezbrižno pravi raj. detinjstvo, igra, smeh, nestašluci, uz pogled na

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

158

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

159

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

160

PHOTO: PHOTO: PIXABAY.COM UNSPLASH.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

161

REFRESH

YOUR DREAM

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

162

NEKI TRENUCI U ŽIVOTU SE PONAVLJAJU

PIŠE: AMELA KESEROVIĆ

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

163

PHOTO: UNSPLASH.COM

Nisam pristalica instant rješenja. Za sreću naročito. Radeći posao novinara a kasnije i urednika, upoznala sam jednostavne i ugodne karaktere, ali i one vrlo komplicirane, za koje mi se uvijek činilo da najveću štetu nanose sami sebi. Živi i neposredni razgovori toliko puta su me uvjerili da tamo gdje je mnogo filozofije ustvari je malo istinskog života. Okolnosti su me naučile da poštujem jedan princip: „Tuđe rješenje? Da, ali samo ako si s automobilom zalutao u raskrsnici“. Graditi i izgraditi se u stabilnog pojedinca koji se ne plaši unutar sebe tražiti prave životne smjernice naročito je važno danas, u globaliziranom svijetu, kada više izvjesno nije ništa, pa ni sloboda. Jer, vidjeli smo svu krhkost ljudske vrste kad ju je samo jedna odredba sistema ovog proljeća ograničila da se kreće od dnevnog boravka do granapa. I to ako mora. No, govoriti ili ono što bi mi u Bosni rekli „soliti pamet“ daleko je lakše od postajati i mijenjati se. Ne posjeduje svaki čovjek jednaku snagu. Nisu nam ni ukusi ni želje isti, pa zašto bi nam bila jednaka rješenja? U sadašnjim prilikama u kojima veliki „jedu“ male, u neizvjesnoj životnoj utakmici ipak opstaju i izdvajaju se originalni identiteti. Oni koji svojim odlukama i ponašanjem ne inspiriraju samo sebe već i druge. O jednom sam slušala nedavno na zvaničnom Youtube i Instagram kanalu magazina u kojem upravo čitate ove redove. Naime, čovjek, srednjih godina, nekadašnji uspješni sportista, tragajući za smislom života, i doživjevši i sam brodolome, odlučio je krenuti na dalek put, te se sretati i razgovarati sa ljudima koje nikada u svom životu nije vidio. Danas kada se mahom distanciramo jedni od drugih, što zbog naredbi kriznih štabova, što

zbog vlastitih želja, gledam u ljudsko biće koje ide prema drugom ljudskom biću, i pitam se šta njega motivira da sate, ionako kratkog života troši na neznance? Odgovor ne znam. Ali poduhvatu snažno aplaudiram. Jer današnji čovjek mahom je ili rob ili klon. Autentični su rijetki. Možda i zato što se autentičnost ne kupuje na kasi u supermarketu, već se za nju mora mukotrpno raditi na sebi. Grčki filozof Heraklit ustanovio je da je promjena jedina prirodna stvarnost. Ali, koliko je danas ljudi na svijetu istinski spremno da mijenja sebe, a sa sobom i svoj mikrosvijet? Koliko ih se ujutro probudi i gledajući svoj lik u ogledalu obeća sebi kako će danas učiniti nešto korisno, drugačije i bolje, pa barem to bila i sitnica, a da to nije naprimjer uradio jučer? Koliko ih je spremno barem mrvicu svoga dobra dati drugom? Iako nisam pretjerano gladna njegovog rukopisa, zanimljivo mi je kad Paulo Koehlo u svom „Priručniku za Ratnika svjetlosti“ bilježi: „Ratnik svjetlosti zna da se neki trenuci u životu ponavljaju. Zatiče se često u situacijama s kakvima se već suočavao; tada zapadne u malodušje, misleći da uopće nije napredovao, jer iznova nailazi na iste teškoće. „To sam već prošao“, žali se svom srcu. „Doista, prošao si“, odvraća mu srce. „Ali nisi nadišao“. Na to Ratnik shvati da ponovljena iskustva imaju jednu jedinu svrhu: naučiti ga onome što ne želi naučiti. Zamislimo samo da svi ljudi umjesto o ekspanziji teritorija sanjaju naprimjer o ekspanziji sreće. Zvuči kao utopija? Možda. Zamislimo na trenutak...Vidiš, moguće je. Ključ je u tebi, ti odlučuješ koja vrata ćeš otključati. Ti!

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

164

PHOTO: PIXABAY.COM PHOTO: UNSPLASH.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

165

REFRESH

YOUR MINDSET

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

166

DEVET KLJUČEVA

PIŠE: ANA KOS, PROF. KNJIŽEVNOSTI I SRPSKOG JEZIKA

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

167

„Dobrota je u ovom svetu golo siroče“ Ti si ključ – još jedna inspirativna tema jedinstvenog RYL magazina... Da sam o ovome pisala pre par meseci, možda i koji dan ranije, pisala bih, naravno, o ljubavi i strasti – prema porodici, umetnosti, čoveku... Svejedno, sve je to ista vatra. Istina, nema života i stvaranja bez tog užarenog ključa, ali ožiljci koje on ostavlja nose sa sobom i nagoveštaj egoizma i hedonizma. Svi bismo da nas vole. Naravno, biti voljen i posmatrati lepote, čudesno je, ali – voleti i stvarati je božansko.

Negde u istoj ravni su sasosećajnost i skromnost. Narodna lirska pesma „Srpska djevojka“ je učenicima začuđujuće otkrovenje: „Skromnost je nekad bila vrlina?!“ Uvek me zaboli to pitanje. „Još uvek je“, kažem. Skromnost je čudesan ključ. Veliki ljudi najčešće su skromni. Ne zaglušuju nas zamenicom: Ja! Ja! Ja... Mudri su, umeju da slušaju, poštuju... Za vreme Prvog svetskog rata, zadivljen i ganut pevanjem guslara Peruna, Nikola Tesla je ustao i snažno mu stegao ruku. „Ja sam mislio da se velika bića lako ne pokreću“, raznežio se stari guslar. „Ali, znajte da je mene nešto veliko i snažno i pokrenulo“, odgovorio mu je Tesla, „velika i snažna pesma sa guslama čija se snaga ne može izmeriti.“

Zbog toga mi se sve češće prikrada Andrićeva misao: „Dobrota je u ovom svetu golo siroče.“ Imate li i vi takav osećaj? A dobrota je melem za naše ozeble duše, ključ koji se nosi u toplim nedrima, uvek kraj srca, ali odavno nema težinu koju zaslužuje. Kad čujete: „On je dobar čovek“, danas ispod tih reči kao da odzvanja eho sažaljenja. Kao da je to jedino što ostane kad nisi ni moćan, ni uspešan, ni zavodljiv...

Još nešto me prati ovih dana. Usputni komentar izuzetno uspešne poslovne žene francuskonemačkog porekla, kako ne može da čezne za provodom dok hiljade ljudi dnevno umire. Postidile su me ove reči zbog mnogih od nas. U njenoj zemlji je „stabilno“, mirno i sve slobode se podrazumevaju, pa ipak joj nije jedina želja da se domogne egejskih, niti bilo čijih talasa, jer shvata da smo svi mi, i snevači i sanjani, zajedno i isti u

(Ivo Andrić)

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

168

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

169

ovom košmaru. Sloboda je ključ nad ključevima, onaj koji ne otvara samo vrata doma, već kapije najtvrđih bedema. Ali, sloboda je i odgovornost. Morate znati šta ćete s njom ako je u vama i oko vas. A onda – još jedna reč koja tone u zaborav… „Zadužbina... Lepa reč. S prizvukom arhaizma. Skoro izgubljena. Čudno, tako je malo ljudi svesnih kako je uopšte i nastala ova složenica. Ništa neobično, znam. Uostalom, niko realan ne bi ni očekivao da je jednačenje suglasnika po zvučnosti, niti po bilo čemu drugom, omiljena glasovna promena savremenog sveta. Jednostavan spoj prefiksa i korena ove tople reči tako lako otkriva svu njenu suštinu – za dušu... Ali, ljudi danas imaju preča posla od toga da misle na dušu, i na svoju, a kamoli tuđu“, razmišljam ja kroz Davida, junaka mog nedovršenog romana. Duša – ona je sigurno ključ, a to znači – i ti si ključ. I ja sam ključ. Čovek je ključ.

Kako god – osetiće da nas spaja poverenje, a ono otključava i najsmrznutije duše. Dragoceno je i krhko, poput tih mladih bića. Deca su u tom svežnju ključeva onaj najmanji, sićušan i skoro neprimetan, ali jedini koji otvara vrata riznice, budućnosti, snage. A šta radimo s blagom – čuvamo ga i brinemo za njega. Ponosimo se njime. „Zlato kad uzmemo u ruke, nije nam dosta da nam ko kaže da je zlato, no sami razmatramo ima li u sebi znake pravog zlata: je li teško i savija li se kao čisto zlato. A za istinu koja je zlato uma našeg, ne staramo se toliko.“ Tako je govorio prvi ministar prosvete u Srbiji. Najučeniji čovek svog vremena. Prosvetitelj dostojan Svetog Save. Dositej Obradović je znao da je i istina ključ. Možda boli kad se otvaraju zarđala vrata prošlosti, ali možda se baš iza tog jada krije Sunce, a ono je ključ života, oko toga smo bar svi složni.

Eto, imamo svojih devet ključeva, možda i koji više; imamo još uvek Sunce i našu umornu Zemlju. Imamo i jedni druge, možda smo bar to shvatili sada, izgubljeni već dugo i skrivani, čak i od sebe samih, iza monitora i displeja, s jabučicom ili bez nje. Imamo te ključeve čarobnih brojki da satkamo bajku, ne samo za one koje volimo, ne samo za sebe, već za sve nas. Bajke su oduvek tako i stvarane, kao mostovi Ive Andrića „svačiji i prema svakom jednaki“. Kao i njegovi Nemiri. Kao i moji nemiri... Kada bih i ja mogla izmeriti „dugovečnost vatre i radosti na Zemlji, i kada bih se uverila da će dostajati još dugo, dugo – A možda ponovo neće biti žagora na času. doveka – za sva stvorenja“, i ja bih tada oprostila Možda će ih rešavati online. Možda će mi ponovo svojoj „ugašenoj pesmi“ i ispravila se „za celu slati svoje zapise iz dnevnika: „Koliko je lepo biti glavu viša od neba iz priča“. zdrav! Koliko je lepo biti slobodan! Želim svima da to osete! Koliko je lepo ići u školu! Koliko je lepo imati druga! I bicikl, naravno!“ Ne mogu da dovršim taj roman već dugo. Ne mogu da preplićem svoje ideale i izmaštane živote sa stvarnošću koja me okružuje. Ali, pišem nešto drugo, s toliko entuzijazma da me moji već sumnjičavo analiziraju. Nebitno. Rad je sigurno moćan ključ i obrazovanje se ne može otključati bez njega. Kreiram testove za svoje učenike. Poučne, zanimljive i tople. Nadam se da ću gledati njihova lica dok ustreptalo i nestrpljivo pitaju: „Da li je teško?!“ „Da li je teško?“ Ne shvatajući da ništa nije teško kada smo zajedno.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

170

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

171

REFRESH

YOUR HOUSE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

172

VILA KRILA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

173

MINA BABIĆ, PREDUZETNICA KOJA JE NAPRAVILA OAZU ZA BEG OD STVARNOSTI, ODMOR, SUSRET SA SOBOM. ŽENA KOJA JE SVOJIM RUKAMA, MAŠTOM I LJUBAVLJU OTVORILA VRATA “VILE KRILA”, SAMO 30 KM OD BEOGRADA, U LISOVIĆU, U OPŠTINI BARAJEVO. TAMO GDE SE RODILA SNAGA JEDNE ŽENE. KUĆA KOJA MILUJE DUŠU. U LONDONU JE ŽIVELA 15 GODINA GDE JE ZAVRŠILA RUSKI JEZIK NA SCHOOL OF SLAVONIC AND EAST EUROPIAN STUDIES. RADILA JE JEDNO VREME U MODNOJ INDUSTRIJI KAO IMAGE CONSULTANT. RODILA TROJE DECE, OSTVARILA SE KAO MAJKA, POSLOVNA ŽENA. VRAĆA SE 2005. U SRBIJU, ODAKLE JE SVE I POTEKLO I GDE SE NAJBOLJE OSEĆA - NA SVOM IZVORU. PRE DVE GODINE, BAŠ NA PRAZNIK BLAGU MARIJU, PRIMILA JE PRVE GOSTE.

Snaga jedne žene u tvom slučaju projektovala se kroz kreaciju vaše porodične kuće, vile u opštini Barajevo. „Vila Krila“ je poslužila da povratiš devojčicu u sebi, dozvolila si joj da se i dalje igra, da dočekuje svoje goste, vile i vilenjake koji se opet prepoznaju u njoj. Porodična vikendica je bila odlična prilika i platforma za ostvarenje mojih težnji ka lepom, bajkovitom i nadrealnom svetu. Želela sam da od te kuće napravim nešto drugačije od obične kuće. Bilo je toliko potencijala i nadahnuća: okruženje, priroda, sama kuća... Godinama sam osmišljavala i pokušavala da svoju maštu i viziju realizujem. Bilo je i porodičnih projekata koji daju pečat kući. Moj najmlađi sin je jednom rekao: ”Mama, ti od kuće praviš dom.” I to je divno! Uneti sebe na nekonvencionalan način, doneti svoja bogata iskustva sa putovanja, obojiti eklektičnošću svojih utisaka. Izazov!!! Stvorila si svoj mikrokosmos i u njemu živiš svoju istinu. U ovoj etapi života, kada polako počinješ da sumiraš svoj život, spoznaješ da je sam život i težak i lep i da sve zavisi od naše prizme gledanja, prihvatanja i reagovanja. Ranije su bili važni imidž, mnoštvo prijatelja, obilje. A danas sam okružena nekolicinom pravih i iskrenih prijatelja, smanjujem svoje potrebe i troškove i poklanjam. Jer kad poklanjam - dobijam! To je moj mikrokosmos. Živim svoju istinu, a to znači da pratim put svoje duše. Taj put nije nimalo lak i deo je velikog duhovnog preobraženja. Njegovi

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

174

plodovi su slatki, jer donose mir i spokoj. Buditi se sa zahvalnošću, radovati se novom danu, suncu uprkos turobnoj kolektivnoj svesti koja te neprestano zastrašuje. I onda osetiš da ostaviš trag pozitivne vibracije na drugom biću i da se radost života i mala, neuhvatljiva sreća šire. Vila Krila Kuća sadrži fantastičnu verandu od 20-ak metara sa pogledom na kosmajske šume i proplanke. Ima 6 ležajeva i dva kupatila. Bazen je u sklopu dvorišta (4.88 m-2.66 m-1.07 m). Posebno je interesantno ognjište od kamena koje se nalazi ispod bogate leje lavande. Mikrolokacija je odlična, kao i sama infrastruktura. Često se mogu videti srne, fazani koji žive u harmoniji i simbiozi sa kućom i prirodom. Zašto Krila? Naziv ”krila” je simboličan i upućuje na moj enigmatičan svet ezoterije, nestvarnog, neopipljivog, metafizičkog. Moj boravak tamo je uvek ispunjen susretom sa vilama, vilenjacima, anđelima, mistikom onostranog sveta. Meni realnost nije dovoljna. Uvek sam bila radoznala i težila ka višim saznanjima, našoj pravoj svrsi i misiji dok smo samo prolaznici života u tački večnosti. Krila nadahnuto podsećaju da se ako zalepršamo sopstvenim krilima možemo vinuti u nepoznate visine i ispitati svoje granice. Ko su tvoji gosti? Moji gosti dolaze iz različitih sfera društva i profesija. Od profesionalnih do porodičnih ljudi i lutajućih putnika. U tome je i draž susreta. Ja sam otvorena prema svetu i želim da podelim svoju kutiju tajni sa svima koji su ljubitelji prirode i estetike. Svaki čovek ima dva sveta - reči su Džimi Morisona - jedan je ovaj stvarni, a drugi paralelni,

lepršavi, umetnički, najinspirativniji... Kako se snalaziš u svojim svetovima? Moji svetovi su isprepleteni. Odluka da odem i snalazim se kao devojka u Londonu naučila me je da čvrsto stojim na zemlji. Međutim, London je nukleus i centar umetnosti, kulture, mode, tradicije, istorije, avangarde i neprestano je stimulisao umetničku stranu moje ličnosti. Budio kreativnost, ovaplotio moje najtananije unutrašnje procese i rafinirao moj ukus, stav, senzibilitet. Žongliranje realnošću i lepršavošću je moj stil života. To sam ja. Fokusirana, ali nemirnog duha u stalnoj težnji da budem pionir u novim putovanjima i upoznavanju sebe. Taj inspirativni svet mi pomaže da prevaziđem trivijalnosti svakodnevne kolotečine. Taj svet je i nežan i vatren i turbulentan, ali me on hrani da idem dalje. Oba sveta su podjednako važna radi balansa. Tema septembra meseca RYL magazina nosi naziv „Ti si ključ“. Kako se ti osećaš - za šta imaš ključeve u svom životu? Ključ je sprava koja nam omogućava ulaz u prostore, ne samo ovozemaljske, već i u daleke, skrivene u nama. Kako se otključavaju ti svetovi? Moje iskustvo je - konstantnim radom na ličnom rastu i razvoju. To je naš zadatak, dužnost i odgovornost ako smo iole svesni. Često su ti naši poduhvati i želja za promenom bolni, traumatični i čine se kao mravlji koraci, ali i put larve do leptira je mukotrpan. Da bismo i sami postali lepršavi, fluidni, tolerantni, zahvalni, moramo naći svoj KLJUČ! Ne slušati druge, ne pratiti stado, već ići težim putem ka izvoru. Ne prepustiti se kolektivnoj svesti, društvu, sistemu, stigmi, očekivanju. Nije lako stajati na vetrometini i utabavati svoj lični put. Ali zato je vera u sebe pokretač i ključ.

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

175

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

176

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

177

REFRESH

YOUR LIFE

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

178

PRIČA O ŽENI

PIŠE: MONIKA NINKOVIĆ

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

179

PHOTO: UNSPLASH.COM

Hoću da ispričam jednu priču. O jednoj ženi. Žena ima 45 godina. Do skoro se pitala da li je možda ona poslednja osoba na ovom svetu koja može da priča o temi sreće. Na transformaciji još radi. I uči. Ceo život je vodila računa o tome šta će drugi reći, pa se trudila da u svemu što radi bude najbolja najbolji đak, najbolji student, magistarske studije u Srbiji, master studije u inostranstvu, doktorat… Uz sve to vođenje računa o tome da dobro izgleda, da uvek ima frizuru, da pazi na kalorije… A u duši nesrećna. Kao da je zapravo posmatrala sa strane nekog drugog. A lepo je, kada je sa 19 godina bila u Izraelu, za Zid plača napisala ceduljicu sa rečima: “Da budem srećna.” Cilj svih ciljeva. Ultimativni. Kao što je, čini se, već postalo opšte mesto ono što je navodno rekao Džon Lenon da je sreća ključ života i da je njegova želja da kada poraste bude srećan. Razmišljajući o toj temi i čitajući brojnu “self-help” literaturu, žena je shvatila da ponavljanje mantre “ja sam srećna” (iako se i to, da se razumemo, uči), njoj lično nije pomagalo. Zato što ništa nije promenila u svom životu. Poslovnu sredinu koja je nju davila. “Prijatelje” koji su usisavali njenu energiju

i u prisustvu kojih nije mogla da bude ono što jeste. Granice koje nije na vreme postavila svojoj deci, što ih je previše razmazila, pa im se sve podrazumevalo. Suprug im je postavio granice na vreme i gle’te čuda, sa njim su deca imala bolji odnos. Krivila je 21. vek zbog trenda da su konkretno žene superheroji, da su u svemu što rade savršene. Ni njoj samoj, sad kada pogleda unazad, nije jasno koji je to trenutak u kome joj je sve prekipelo, tek dala je otkaz sa posla, prvo sa jednog, pa sa drugog. Preselila se. Sa decom se još uhodava što se tiče granica, ali svakim je danom bolje. Ima dobrih dana, ima i loših. Ako ima rok da završi neki posao za 7 dana, umesto kao ranije da žuri i sve hoće da završi što pre, istog ili najkasnije sledećeg dana, sada sebe tera da pravi pauze. Da prošeta. Da popije na miru tu kafu. Da pojede taj kolač. Nije idealno. Još uvek uči. Ali se oseća živom. I oseća se, po prvi put od kada je bila dete, na mahove istinski zadovoljnom. Leto je… Toplo je… Raduje se jednoj ideji-ako ovih vrelih letnjih dana padne kiša - izaći će napolje bosa… Da li ste vi ta žena?

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

180

PHOTO: UNSPLASH.COM PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: ALEKSIÄ&#x2020; PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

181

REFRESH

YOUR WORDS

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

182

VERUJEM SEBI

PIŠE: MARIJA STEVANOVIĆ

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

183

PHOTO: UNSPLASH.COM

Nikada nisam pisala novinski tekst. Ne umem, ali ne znači da ne mogu da probam. Jedan moj drug kaže da se za prijatelje biraju ljudi sa kojima radiš neke interesantne stvari po prvi put, ako toga nema nije zanimljivo! Tako da - na dobrom sam putu.

„Svoju snagu prepoznaćeš po tome

Nisam sigurna ni da li treba da pišem iz ugla konsultanata, tj. poslovno, ili iz ugla jedne Marije. Kako god. Pokušaću. Nisam prošla ni obuke za „life coaching“, nisam išla kod psihologa čak ni kad sam, verovatno, trebala. Šta je u meni čak ni ne znam. Kad god više nisam mogla da izdržim, smirivala sam se zvukom žubora vode, zato su mi Lisine najlepše mesto na svetu, a ne zaostaje mnogo ni vikendica na Velikoj Moravi. Najbitnije: verujem. Verujem u Boga. Preživela sam bezizlazne situacije i uverila se u čuda.

I strašniji i duži

Koliko si u stanju Da prebrodiš trenutak Jer trenutak je teži Od vremena i večnosti.“ (Miroslav Mika Antić)

Za neke trenutke se živi, a neke treba savladati. Bez želje za pametovanjem, iz mog ugla gledano, sve probleme bismo rešili kada bi svako od nas bio zauzet svojim mikrosvetom na način da da od sebe najviše što može. Svako gledanje u tuđe dvorište je korak unazad. Suviše smo mali, Ponavljam da za ono najgore što mi se dogodilo slabi i nemamo vremena da se bavimo drugima u životu nisam bila ni najmanje kriva, a za ono i sudimo. Ako možemo da pomognemo uradimo najlepše nisam bila zaslužna. Nešto se jednos- to, ako ne idemo dalje. Ko zna gde nas put vodi!? tavno dogodi, tako se poklope kockice. Niko od nas ništa ne može da uradi da bi sprečio ili na- Svako od nas je nebrojeno puta bio uređen, mestio događaje. Jače sile od nas postoje. Mi ih povređen i svako ima svoju „Pandorinu kutiju“. ne znamo dovoljno. Zato pokušajmo, pre svega, da razumemo sebe, prihvatimo i oprostimo nama samima, zavolimo Šta možemo!? Da upoznajemo svet i činimo sebe, a tek onda celi svet. To je iskra božanske dobro. To je sve. Čula sam i mnoge pametne energije koja nam je data i koju treba da održavaljude kako izgovaraju da je osnovna filozofija mo, ne da je uništimo. života znati meru u svemu. Moj omiljeni stih je svakako: E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

184

PHOTO: PIXABAY.COM FOTO: PHOTO: ALEKSANDAR ALEKSIĆ RAKIĆ PHOTO:STEVAN PIXABAY.COM BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

185

REFRESH

YOUR ORMAN

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

186

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

187

FALL/WINTER 2020 PIŠE: MARIJA LAKIĆ FOTOGRAFIJE: ALEKSANDAR RAKIĆ

Da li ste spremne za jesen?

Plisirani materijal vekovima važi kao znak nečije elegancije i glamura. Menjamo saten za pliš. VeJesen je predivna, ali za nijansu tužnija od leta. Iz oma lako se ističe figura i kontura tela. Sexy look letnjih haljinica ulazimo u više slojeva garderobe. je opet u trendu. Međutim, kad je moda u pitanju, blogeri i dizajneri jesen dočekaju u punom sjaju. Maslinasto zelena - suknja u kombinaciji sa belom majicom i teksas suknjom. FALL/WINTER 2020 Neka vaš dnevni outfit isprati svakodnevne akPravila za modu ne postoje ove sezone. Trendovi tivnosti na pravi način. Žurite na posao? Budite ove jeseni nam najavljaju boje poput višnje, mas- dama i to ona elegantna. Cipelice kratke potpelinasto zelene, narandžaste, ljubičaste, a džins tice sa mašnom spremne da isprate svaki vaš nastavlja da bude trend broj 1 ulaskom u treću outfit. Osećajte se sigurno u svojoj odevnoj komsezonu ove godine. binaciji. Izdvojila sam par ideja za vas za jesen 2020. go- Jeans dubokog struka u kombinaciji sa vintage dine. džemperom. Neka džemperi dominiraju ove jeseni. Neobični, zemljanih boja, sa raznim prinoKoža je ikona hladnih dana i moj izbor počinje tivima. kožnom camel suknjom. Obožavam ovakve komade. Kožna košulja, pantalone, suknja, mantil... Neka svaki outfit bude vaš lični pečat i odraz Šta god možete naći u svom ormanu. Kombi- vašeg karaktera. Jer trendovi se menjaju, ali vi novala sam suknju sa belom majicom i patika- gradite svoj stil. ma. U koži se osećate moćno, skladno, postojano. Prati sebe i svoj stil. Budi autentična i hrabra ove jeseni, jer će te to izdvojiti od svih. Budi ključ koSako i duboki šorts? Naravno! Na vama je hoćete jim otvaraš svet i ljude. Hrabro samo, jer te jesen li ih upariti sa nekim kaubojkama, patikama, voli, a i ti nju. gležnjačama. Cela odevna kombinacija doprinosi mešavini sports style & femininity. Plisirani komplet boje trule višnje.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

188

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

189

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

190

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

191

REFRESH

YOUR HOROSKOP

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

192

VRATI SE U SRCE

PIŠE: IVANA PAVIĆ, ASTROLOG, NUMEROLOGY, REIKI PRAKTIČAR IG: MOONSPOTTING_

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

193

Godina se čini kao da traje večnost. Strah, nesigurnost, odsustvo vere i poverenja da je plan koji se trenutno sprovodi za naše najviše dobro su neverovatno jaki, ali udružene energije rade na tome da nas osveste i pokažu nam da su promene koje sada izgledaju strašno, neminovne i potrebne svakom od nas. Borba svetla i tame prikazuje nam se kroz prizmu ljubavi i straha, a manipulacija putem straha odvaja nas od istine šta ljubav jeste. Socijalna distanca, zabrana prisnosti, intimnosti i empatije nam se prikazuju kao odgovornost i briga. Bliskost postaje sinonim za društvenu osudu. Sve poznato i naučeno ide u novi krug preispitivanja da bi se rodili novi načini za pomirenje starog i novog. U svakom od nas, da bismo mogli da rekonstruišemo svet u kom zajedno živimo.

propisa i društvenih pravila, razljutiće i probuditi mnoge. Proizvođenje stresnih situacija koje vibriraju nemirom imaju jasnu poruku i svrhu za nas - da nas nateraju da razmislimo zašto „stojimo u mestu“ ili zašto nam rezultati uporno odmiču ako je trud uložen. Ali i da upoznamo gde se u nama krije naše sigurno mesto. Kardinalna energija Marsa i Saturna ruši sve pred sobom, ne obazire se na posledice i ne zna da se zaustavi i stane. Ona je nataloženi bes koji trenutno vrišti u svakom od nas i koji neće biti prijatan i naivan kada mu dođe vreme da eksplodira. Neminovno je da će se pod ovim aspektom mnoge nacije podići i boriti za sopstvene ciljeve i potrebe, koje se suprotstavljaju onome što država kaže. Vidimo da je to već uveliko i počelo da se dešava.

Svaki plan duše sadrži odnose, a plan Zemlje koji se trenutno sprovodi ima za cilj isporučivanje iskustava kolektivu koji na ličnom nivou pomažu da se upoznamo i izgradimo kvalitetne i negujuće odnose sa sobom.

Kombinacija Marsa i Saturna donosi padove, lomove i udarce. Fizičke prirode ili od strane uređenog sistema. Obe planete su nosioci karme koja se manifestuje u materijalnom svetu, a koja trenutno ima zadatak da počisti sve nataložene egzistencijalne strahove i sruši materijalni šablon po kom svet funkcioniše. Mars nas sada zaustavlja u kretanju, odlaže planove i fizički sprečava akcije kojima nije ni vreme ni mesto, jer treba da razvijemo svest o sopstvenom telu i da preispitamo način na koji ostvarujemo svoje ciljeve. Saturn nam isporučuje pravila ponašanja, zakone i kazne da bismo ukapirali da svet koji nas boji strahom više ne treba da ima naš pristanak da u njemu živimo. Energija aspekta nas podseća da budemo oprezni i obazrivi, čuvamo i negujemo svoje telo, naučimo se da prepoznamo kada je pravi trenutak da se deluje. Planete su retrogradne i traže da počnemo od ograničenja u sebi. Koje su to programske tvorevine koje negujemo, a koje nas ne čine srećnim? Rad na sebi traži upornost, vreme i strpljenje, a energija Marsa i Saturna da ne preterujemo u trošenju fizičke snage i naučimo da izgradimo drugačiji vid snage u sebi. Kroz prihvatanje sebe i preuzimanje odgovornosti za svoj život i svoja dela.

Numerološki gledano, nalazimo se u godini četvorke koja je na globalnom planu jako značajna i karmički bitna, jer govori o teškoj godini, punoj bitnih lekcija i iskustava, onih koji su neophodni da bi smo se oslobodili svega starog, nasleđenog i neupotrebljivog što nas sputava da živimo svoje autentično ja. Ovo je godina velike transformacije kolektivne svesti koja na individualom planu hoće da satera u ćošak, nauči strpljenju, zaboli i suoči. Nimalo lak zadatak, ali neophodan za emotivnu transformaciju ljudskog roda koja se na globalnom planu trenutno dešava. Postojanje u materijalnom svetu i vezivanje za identitete iz 3D realnosti bilo je bitnije od toga šta o tom svetu misli ili ima da kaže naša duša. Septembar je mesec u kom je energija četvorke trostruko naglašena i iskustva koja će nam se tada isporučivati neće biti nimalo prijatna ili blaga. Tražiće se tada od nas da preispitamo odnos prema autoritetu, kolektivnom nasleđu, prirodi, sebi i bližnjima. Promišljanje o sopstvenim merilima vrednosti i odvezivanje od svih mentalnih kočnica koje zadovoljavaju interese i potrebe materijalnog sveta. Transformacija kreće čim startuje odvezivanje, ali razumevanje procesa neće ići tako lagano i zato sada Saturn, Pluton, Mars i Jupiter rade zajedno, kako bi uspešno slomili sve otpore i prepreke ka manifestaciji energije više svesti.

Ako vas aspekt spreči, ne igrajte se inata srljanjem u opasnost. Cela ova godina nas tera da pročeprkamo u sebi i preispitamo svaki aspekt našeg bića da bismo videli šta je od svega što se u njemu krije suštinski naše. Cela ova godina nas uči strpljenju, isporučivanjem iskustva koje nas neminovno podseća da se sigurnost postiže kada se istinski umirimo i vratimo u srce. Energije Marsa i Saturna od poslednje nedelje Moć koja odatle izvire jača je od bilo koje moći avgusta, pa sve do decembra, imaju zadatak koju nam nudi slika materijalnog sveta. da nam se obrate nasilno, agresivno, nervozno, fizički grubo i surovo. Represija od strane Nije svet ono što će se krucijalno promeniti, ali političkih struktura i država, kroz silovito name- naša percepcija i potrebe jesu ono je on već tanje sopstvenih stavova u vidu novih zakona, uveliko promenio. Konzumerizam, pohlepnost, E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

194

PHOTO: PIXABAY.COM

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

195

gramzivost i sve ono što je deo potrošačke kulture će kao takvo biti ostavljeno u dobu u kom je i nastalo. Novi svet ne poznaje takva pravila igre i to je ono što je ova godina odlučila da nas nauči. 2020. godina nam pokazuje šta zaista jeste sigurnost. Ona nije nešto što se nalazi u posedovanju, već u bivanju. Stelijum planeta u znaku Jarca je poljuljao svaki fiktivni osećaj sigurnosti u stvarima ili identitetima koje posedujemo i time nam pokazao da stvari i odnosi za koje se vezujemo preko noći mogu da se promene ili nam budu oduzete. Sigurnost nije nešto što se traži iz uma, ona je nešto što se čuje iz dubine naše duše. U njoj leži najveća snaga, ali samo ako smo uspeli da pronađemo gde se sve ona tačno krije u nama. Koji su to kvaliteti koje imamo ili emocije koje smo savladali, a koje sutra umemo i možemo da ponudimo svetu. Sigurnost koju smo naučili stalno ima potrebu da se plaši i često nas vodi u patnju i nemoć onda kada mislimo da nam je sve “oduzeto”. Njena esencija ne poznaje prebacivanje krivice, već zna i razume pojam preuzimanja odgovornosti. Ova 2020. godina nas uči da se vratimo u srce onda kada strah kreće da nam se uvlači u kosti. Takvih situacija je tokom ove godine bilo i biće ih još mnogo, jer nam baš sada sleduje veliko finale. Ostavljanje nekih starih identiteta za sobom nosi sa sobom određena iskustva bola i patnje, ali je potrebno da se naučimo drugačijem odnosu prema sebi. Odnosu koji je pun bliskosti, nežnosti, razumevanja i poverenja, i koji ima svest o moći i snazi svog istinskog bića. Način na koji se promena dešava nije nešto što traži mnogo pitanja, već poverenje i svest da je promena uvek sinonim za nešto dobro. Pružanje otpora će dodatno razljutiti planete i primorati ih da vas nagaze i slome. Godina 2020. nudi ubrzani rast onima koji su spremni da ga prihvate, a događaji koji se budu intezivirali samo će nas podsećati koliko je vraćanje sebi neophodno da bismo obezbedili sopstveni opstanak.

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

196

PHOTO: UNSPLASH.COM

BROJ #64, SEPTEMBAR 2020.

197

LJUBAV Snaga ljubavi je u slobodi, lepoti, dobroti. Ako nije sloboda nije ljubav. Ako nije lepota, nije ljubav. Ako nije dobrota, ona je opet suprotnost. Voli se bićem biće. Voli se snažno, bezrezervno, sigurno, iskreno. Voleti, leteti, sanjati, maštati i sigurno koračati. To je ljubav, kada letiš na emocijama, inspiraciji. To je ono neobjašnjivo, neshvatljivo. Voli sebe da bi te i drugi voleo. Voli drugog kao što voliš sebe. Jedino je to ono isprvno i za zauvek.

ANIMA MUNDI

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

VIDIMO SE U OKTOBRU

PHOTO: NEBOJŠA BABIĆ