Izložba: „SAVRŠENE NESAVRŠENOSTI“
Urednik: Mia Medaković-Topalović
Tekstovi: Maja Škaljac-Stanošević, Mia Medaković-Topalović
Fotografije: Vukan Šukić
Dizajn: Boris Cupać
Za izdavača: Mia Medaković-Topalović
Izdavač: RYL d.o.o.
Tel: +381 64 117 21 41 e-mail: rylmagazne@gmail.com
Beograd, maj 2023.
Nataša Kamaljević, rođena 18. avgusta 1978. godine, u Gornjem Milanovcu. Diplomira je marketing u turizmu na Berkley biznis koledžu u Španiji, a potom se vraća se u Srbiju i zasniva porodicu. Potreba za umetničkim izražavanjem je oduvek prisutna i 2017. Upisuje akademiju strukovnih studija u Aranđelovcu (gradu turizma, keramike i mermera), odsek dizajn za unikatnu i industrijsku keramiku, otkrivajući novi svet i mogućnosti izražavanja. Diplomira 2020. godine i osniva svoj KnartCeramic studio, u kojem aktivno stvara i dizajnira unikatnu keramiku. Živi i radi na relaciji Beograd –Aranđelovac.
Nataša Kamaljević je prvu samostalnu izložbu pod nazivom „Moć metamorfoze“ imala 2022. godine kojom se predstavila beogradskoj publici i osvojila je minimalizmom, čistotom, lepotom i skladom svojih skulptura.
Njene skuplture nalaze se u privatnim kolekcijama u Srbiji i širom sveta.
Glina je moja
vodilja, temelj i primarni materijal stvaranja. Ona mi se prilagođava na različite načine, uslove, opstajala je, pekla se ili nije, pucala je. Ona je esencija moga bića. Na isti način opstajem i ja.
Od izložbe “Moć metamorfoze“ i prvog predstavljanja radova Nataše Kamaljević beogradskoj publici prošlo je godinu dana. Život u prestonici, obilaženje izložbi i susreti sa savremenim primenjenim i likovnim umetnicima uticali su na Natašinu kreativnost, i smelost u eksperimentisanju sa materijalima, formama i provokativnim odnosima boja.
Postavkom “Savršene nesavršenosti“ Nataša proširuje svoj istraživački potencijal sa keramoskulpturama izrađenim njenim omiljenim materijalom - glinom, kojima su, na ovoj izložbi, savršeni pandan i balans zidne instalacije. Svi eksponati odišu nekom moćnom energijom pulsiranja života. Takav efekat koji radovi izazivaju delom počiva i na bojama koje je umetnica koristila za izradu skulptura i slika.
Dosadašnjoj kombinaciji crne i bele boje,ovoga puta Nataša je dodala i crvenu. Crna - mistična,duboka,elegantna i sofisticirana. Bela koja simboliše nadu, čistotu, svetlost i dobrotu. A crvena…. strast ,vatra, krv, toplina… Svedene i decentne skulpture predstavljaju stilizovane ljudske oblike i njihove odnose. Iako su predstavljene bez delova tela koji čine neko lice jedinstvenim, umetnica je uspešno i vrlo vešto dočarala njihova stanja i međusobne relacije. U pokretima i stavovima njihovih tela se uz malo mašte može predpostaviti ko je plesač, ko je srećan, ko se ljuti, a ko je tužan.
Potrebno je velika umešnost u izradi, tehnička preciznost i poznavanje izražajnih mogućnosti materijala, kako bi publika razumela poruku koju umetnica šalje putem ovih apstrahovanih oblika lica i tela. Posebnu pažnju Nataša je posvetila izradi asamblaža i prostornih instalacija u vidu slika različitih formata. Oni su u savršenom sadejstvu sa predstavljenim 3D objektima. Ekspresivnost i sinergija ove dve grupe eksponata temelji se i na korisćenju iste skale boja. Spajajući nespojivo i kombinujući različite tekstilne materijale, a ostajući verna svojoj poetici i autorskom rukopisu, Nataša nam putem slika prenosi jednu drugu priču. Inspiraciju za te kompozicije sa teksturom i amorfnim oblicima koji izlaze u prostor iz okvira slike, autorka je nalazila u prirodi i apstraktnom svetu. Radovi su nastajali spontamo i stihijski, bez predhodnog promišljanja i skiciranja. Osluškujući prirodu i posmatrajući svet oko sebe, utiske nataložene u sebi, prenela je na platna.
U ovom višemesečnom istraživačkom procesu umetnica je neizmerno uživala. Nenametljivo i diskretno sa jedne strane,a sugestivno i nadahnuto sa druge stane, Nataša gradi svoju specifičnu autorsku poetiku i zauzima svoje zasluženo mesto na domaćoj sceni primenjene i likovne umetnosti.
„Moja umetnosti je intrigantan savremena forma, sa ili bez teksture, za posmatranje. To sam ja u svom paralelnom svetu u koji unosim emociju iz ovog stvarnog. Ovaj paralelni me prihvata, leči i teši, ohrabjuje i voli.“
