Nfo ovđe i sada

Neformalno obrazovanje

OVĐE I SADA Podgorica, 2012.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

IZDAVAČ: NVO Centar za obuku i obrazovanje Crne Gore COO NGO Education and training centar Montenegro ETC Tel: +38220 656 695 E-mail coo.montenegro@gmail.com etc.montenegro@gmail.com Web: www.etcmne.com

ZA IZDAVAČA: Ivana Vujošević Prelom i štampa: „IVPE“ Cetinje Tiraž: 500

Projekat se realizuje kroz finansijsku podršku Uprave za mlade i sport, i to u cilju realizacije Nacionalnog plana akcije za mlade, tj. Akcionog plana za 2011.

Podgorica, 2012.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

OVĐE I SADA

mr Sava Kovaĉević Aleksandra Radoman Kovaĉević Jelena Nikĉević

Neformalno obrazovanje

AUTORI:

Neformalno obrazovanje – OVÄ?E I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

SADRŢAJ: Uvod: Ĉisto neformalno ...................................................................................................................... 5 I dio: OD NEFORMALNOG OBRAZOVANJA DO CJELOŢIVOTNOG UĈENJA 1.1.

Koncept cjeloţivotnog uĉenja .............................................................................. 9 1.2.

Karakteristike neformalnog obrazovanja ............................................................ 13 1.3.

Princip neformalnog obrazovanja ...................................................................... 14 1.4.

Uĉenje usmjereno na zadatak i proces .............................................................. 15 1.5.

Kompatibilnost formalnog i neformalnog obrazovanja ....................................... 17 II dio: ULOGA NEFORMALNOG OBRAZOVANJA I CJELOŢIVOTNOG UĈENJA U RAZVOJU KLJUĈNIH KOMPETENCIJA 2.1. Od ideje do realizacije ............................................................................................ 24 2.2. Iz ugla neformalnog obrazovanja ............................................................................ 26 2.3. Nauĉiš, a knjigu ne otvoriš! ..................................................................................... 28 2.4. Neformalno obrazovanje, cjeloţivotno uĉenje i kljuĉne kompetencije .................... 30 III dio: KLJUĈNE KOMPETENCIJE ZA CJELOŢIVOTNO UĈENJE 3.1. Kljuĉne kompetencije .............................................................................................. 36 3.2. Okviri za kljuĉne kompetencije ............................................................................... 38 3.3. Pregled kljuĉnih kompetencija ................................................................................ 39 3.4. Definicije domena kljuĉnih kompetencija ................................................................ 42 IV dio: PRAĆENJE I OBEZBJEĐIVANJE KVALITETA NEFORMALNOG OBRAZOVANJA 4.1. Kvalitativno praćenje ............................................................................................... 56 4.2. Neformalno obrazovanje i vrste rada ...................................................................... 56 4.3. Vrijednost i principi rada ......................................................................................... 58 4.4. Metodološki pristup ................................................................................................. 61 4.5. Profesionlaci ........................................................................................................... 62 4.6. Kvalifikacije ............................................................................................................. 63 4.7. Mjerljivi rezultati i indikatori ..................................................................................... 65 V dio: PROGRAMI NEFORMALNOG OBRAZOVANJA ZA MLADE U CRNOJ GORI 4.1. Zakonska regulativa ................................................................................................ 68 4.2. Programi neformalnog obrazovanja za mlade u Crnoj Gori .................................... 72 Prilozi ...................................................................................................................................... 115 Literatura ................................................................................................................................ 119

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Neformalno obrazovanje – OVÄ?E I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

...ĈISTO NEFORMALNO...

Evropa se suoĉava sa krupnim izazovima modernog doba, koji se sastoje u promjeni ekonomskog koncepta, ali i promjeni sastava društva, koje je sada multietniĉko u mnogim zemljama Evrope. Kao nuţna posljedica ovih promjena, dolazi do promjene koncepta obrazovanja, koji postaje moderni obrazovni koncept "uĉenja za cio ţivot".

Evropa izraţava uvjerenje da formalno obrazovanje više nije u stanju da odgovori na ove izazove koristeći iskljuĉivo sopstvene snage i vrijednosti, već mu je potrebno "ojačanje u vidu neformalne obrazovne prakse" 1 Neformalno obrazovanje, iako prisutno u obrazovnom sistemu Crne Gore kako putem zvaniĉnih programa, kao i onih podrţanih od strane meĊunarodnih i lokalnih organizacija, još uvijek nije shvaćeno, prepoznato, kao ni njegov pravi znaĉaj za razvoj mladog ĉovjeka.

Razumjevanje neformalnog obrazovanja kao i kvalitet ponuĊenih programa od strane predstavnika institucija i organizacija nisu ujednaĉeni i standardizovani što stvara dodatnu prepreku u daljoj kvalitativnoj primjeni neformalnog obrazovanja i brojnih programa preporuĉenih od strane Evropske unije u cilju modernizovanja obrazovnog sistema.

Osnovno nastojanje Radne grupe za neformalno obrazovanje pri Savjetu Evrope je formiranje jasnih standarda i kriterijuma za kvalitet NFO i to na evropskom nivou preciziranje liste znanja, vještina, kompetencija trenera (edukatora) u okviru NFO, kao i kriterijuma za ocjenu kvaliteta samog obrazovanog procesa tj. znanja koja se stiĉu ovim putem.2 Publikacijom se u ukazuje na znaĉenje pojma neformalnog obrazovanja, kao i fenomena cjeloţivotnog uĉenja i kljuĉnih kompetencija.Ima za cilj da pomogne razriješavanje dilema u vezi sa prirodom i znaĉajem NFO u Crnoj Gori i da podstakne mlade da uzmu uĉešća u neformalnom obrazovanju i tako postanu aktivni akteri u unaprijeĊenju svojih znanja, sposobnosti, vještina, unaprijeĊenju svojih stavova i vrijednosti koje će im omogućiti da budu dio savremene zajednice.

Uprkos tome što trendovi u savremenom svijetu idu prema uvaţavanju, afirmaciji i vrednovanju programa neformalnog obrazovanja, oni nijesu dovoljno afirmisani u našem društvu, iako su zakonski prepoznati kao vid obrazovanja. Situacija u Crnoj Gori se ne razlikuje mnogo od zemalja u okruţenju: iako se zna da se priliĉan broj nevladinih 1

Izvještaj Komiteta za kulturu i obrazovanje pri Savjetu Evrope, 1999. godine.

2

http://www.it-akademija.com/ITakademija-Zasto-Evropa-insistira-na-neformalnom-obrazovanju-_582 / 12.05.2011/12:00h

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

organizacija bavi neformalnim obrazovanjem (NFO), ĉije su ciljne grupe mladi ljudi, ne postoji evidencija o ovim programima, njihovom kvalitetu, kao ni o broju mladih koji su obuhvaćeni programima.

Rezultati evidentiranjaprograma neformalnog obrazovanja iz 2006. godine nisu do danas sumirani na struktuiran naĉin tako da je teško doći do pravih informacija.

Tokom istraţivanja programa neformalnog obrazovanja u Crnoj Gori susreli smo se sa velikim problemom u vezi sa nerazumijevanjem pojma neformalnog obrazovanja. Još uvijek ne postoji jasna slika uticaja i znaĉaja neformalnog obrazovanja u Crnoj Gori, zbog toga ne moţemo govoriti o prepoznavanju kvalitetnih programa neformanog obrazovanja za mlade. Još manje moţemo govoriti o kvalitativnim kriterijima na kojima neformalni program za mlade mora da se temelji da bi zadovoljio potrebe, interesovanja mladih kao korisnika programa. Veliki dio programa i ovoj publikaciji se smatraju neformalnim obrazovanjem. Ova publikacija sumira programe neformalnog obrazovanja za mlade koje provode NVO u Crnoj Gori, koje su se odazvale pozivu za uĉešćem. ) Ovakvo stanje neće doprinijeti suštinskoj primjeni neformalnog obrazovanja, prepoznavanju dobrobiti i afirmaciji neformalnog obrazovanja, cjeloţivotnog uĉenja i sticanju kljuĉnih kompetencija koj mogu znaĉajno pomoći mladima da se izgrade u kompletnije liĉnosti i postanu konkurentniji kako na domaćem tako i na evropskom trţištu rada.

Formalni obrazovni sistem sam po sebi ne moţe da odgovori stalnim tehnološkim, društvenim i ekonomskim promjenama u društvu. Neformalno i informalno obrazovanje imaju vaţnu ulogu jer obezbjeĊuju vještine koje mladi ljudi moraju sticati u radu i u ţivotu zajednice.

Dokazano je da da dobijanje posla i promjene radnog mjesta ne zavise samo od pośedovanja diplome; kontinuirano sticanje znanja, vještina i kompetencija van formalnog sistema obrazovanja (npr. vještine steĉene volontiranjem) od velikog su znaĉaja. Iz tih razloga, priznavanje neformalnog i informalnog uĉenja su kljuĉni elementi aktivnosti i podrške Evropske unije obrazovanju i obuĉavanju u Crnoj Gori, a sve u skladu sa Evropskim kvalifikacionim okvirom.

HELENE SKIKOS, International Policy Officer for Albania, Montenegro, Serbia, Belarus, Moldova and Ukraine International Cooperation, Europian Union

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

OD NEFORMALNOG OBRAZOVANJA

KA CJELOŢIVOTNOM UĈENJU Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

OD NEFORMALNOG OBRAZOVANJA KA CJELOŢIVOTNOM UĈENJU Ključna stvar u neformalnom obrazovanju je raditi SA mladim ljudima, ovĎe i sada, poštujući njihove potrebe, interesovanja i mogućnosti.

Poduĉavanje je jako odgovoran i teţak zadatak svake osobe koja prenosi znanja i vještine. Svaki poduĉavalac odgovara na sljedeća pitanja kada razmišlja o osobama koje primaju znanje:   

ŠTO uĉesnici/e trebaju da znaju?

KAKO će uĉesnici/e to nauĉiti?

KAKAV vid uĉenja uĉesnicima/ama treba?

Ako se u procesu uĉenja izostavi odgovor na jedno od ovih pitanja uĉenje nije svrsishodno i neće odgovoriti na potrebe mladih koji su najvaţniji u procesu uĉenja.

Ukoliko nam je cilj da mladi ljudi dobiju znanja, vještine, a pri tom ispituju svoje vrijednosti i stavove onda je primjena i uĉenje pomoću neformanog obrazovanja naĉin da to kvalitetno ostvare.

Neformalno obrazovanje posebnu paţnju poklanja stilu rada, procesu uĉenja, inovativanim i fleksibilanim pristupima i sadrţini. Ono nam omogućava uĉenje koje pdstiĉe razmišljanje, povezivanje i zakljuĉivanje, tako da lakše doseţemo do suštine i ona ostaje u trajnijem pamćenju. Zadatak neformalne metodologije je da nas provede kroz uĉenje, a da od toga uzmemo najviše što moţemo i onoliko koliko nam treba.

Neformalna metodologija rada vodi raĉuna o znanjima, vještinama, stavovima, a najviše o osobi, njenim ośećanjima i postignućima. Fokus je na pojedincu ili grupi ljudi koji ţele prvo da nauĉe o sebi, da uĉe od drugih i da to primijene u svojim zajednicama kao odgovorni ĉlanovi društva. Uĉenje na neformalan naĉin vaspitava mlade u odgovorne, svjesne i savjesne ljude koji proaktivno doprinose zajednici u kojoj ţive.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

1.1. Koncept cjeloţivotnog uĉenja Uĉenje je stalan proces. U procesu razvoja tehnike i tehnologije, u kome se brzo dešavaju promjene, uĉenje je stalno i promjenjivo. Pojedinac koji ţeli da se unapreĊuje i razvija na aktivan naĉin treba pośedovati stav koji odrţava i podstiĉe uĉenje tokom cijelog ţivota. Uĉenje je proces koji tokom razvoja doţivljava promjene tako da se pojedinac prilagoĊava sopstvenim potrebama i stilovima uĉenja. Pojedinac se opredjeljuje za jedan od vidova cjeloţivotnog uĉenja.

Grafik 1: Koncept cjeloţivotnog uĉenja

Sistem sticanja znanja kroz formalno, neformalno i informalno obrazovanje predstavlja koncept cjeloţivotnog uĉenja. Proces cjeloţivotnog uĉenja poĉinje sa vašim roĊenjem i ne završava se.

U kontekstu cjeloţivotnog uĉenja, ĉinjenica je da mladi ljudi stiĉu znanja na razliĉite naĉine. Osnovni vid obrazovanja dobijaju u formalnom sistemu tokom redovnog školovanja i taj vid obazovanja je formalno obrazovanje. Na kraju formalnog obrazovanja dobijaju diplomu kao rezultat uĉešća i postignuća u formalnom sistemu

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

obrazovanja. Uporedo sa formalnim obrazovanjem svakodnevno se upoznajemo i istraţujemo sadrţaje koje sami ţelimo, a koji nijesu usmjereni formalnim obrazovnim instrukcijama. Na ovaj naĉin stiĉemo jedan drugi infromalni oblik obrazovanja. Tokom uĉenja razmjenjujemo mišljenja i stavove u saradnji sa drugim ljudima, vjeţbajući kako to izgleda u praksi, a koje je organizovano da odgovara neformalnom obrazovnom kontekstu.

Na ovom nivou moţemo reći da formalno obrazovanje obezbjeĊuje sistem sa svojom metodologijom rada, u informalnom obrazovanju samostalno stiĉemo znanja, a u neformalnom obrazovanju je akcenat na socijanom uĉenju, strukturi i metodologijama koje su usmjerene na pojedinca i postignuća.

Neformalno obrazovanje je sastavni dio cjeloţivotnog uĉenja tj. koncepta koji osigurava da mladi ljudi i odrasli stiĉu i odrţavaju vještine, sposobnosti, znanja da se prilagode stalno promjenjivom okruţenju. One mogu biti steĉene na liĉnu inicijativu svakog pojedinca kroz razliĉite aktivnosti uĉenja koje se odvijaju u ili izvan formalnog obrazovnog sistema. Vaţan dio neformalnog obrazovanja se realizuje od strane nevladinih organizacija ukljuĉenih u zajednici i radu s mladima. Neformalno obrazovanje se takoĊe odvija i u obrazovnim institucijama i/ili u okviru formalnog obrazovanja u sluĉajevima kada profesionalci sa iskustvom jednog i drugog obezbjeĊuju prilike za uĉenjem primjerenim potrebama svojih uĉenika, studenata, polaznika.

Neformalno obrazovanje moguće je posmartati sa dva aspekta: 1. Prvo stanovište se odonosi na pristup tokom uĉenja i sticanje znanja. Uĉenje se temelji na stvarnim potrebama i mogućnostima pojedinaca i grupe mladih ljudi.

2. Neformalno obrazovanje omogućava drugaĉije sticanje znanja praćeno iskustvenim uĉenjem i interaktivnom metodologijom uĉenja. Pored znanja koje stiĉemo na razliĉitim nivoima i kroz inovativne teme ono nam omogućava i sticanje vještina, kao i ispitivanje stavova i vrijednosti.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Grafik 2: Efekti neformanog obrazovanja

Prvobitno, neformalno obrazovanje je nastalo iz potrebe da se mladi ljudi udruţuju i da uĉe jedni od drugih to je tkz. socijalno obrazovanje. Kada primijenimo (vještine) u praksi i interakciji sa drugima znanja steĉena u neformalnom obrazovanju dobijaju svoj pravi smisao. Znanja steĉena primjenom neformalnih metodologija rada su trajnija i primjenjivija zbog njihove povezanosti sa onim što je osoba, dakle, negovim mišljenjem koje se testira i razvija u interakciji sa mišljenjima drugih, i znanjima koja se nude. Mladi ljudi ispituju svoja mišljenja, uporeĊuju ih sa drugim mladim ljudima i formiraju svoje vrijednosti i stavove, što je podrţava razvoj odgovornog i snaţanog pojedinca u zajednici.

Ono što sam nauĉila u neformalnom obrazovanju niĊe drugo nisam imala priliku da steknem. Smatram da je to potrebno svakoj osobi, kako bi postala kompletnija i izgraĊenija liĉnost. To je inzvanredno iskustvo i za studije. Ono mi je pomoglo i pri prijavljivanju za studiranje u inostarstvu, Ċe se izuzetno cijeni rad i uĉešće u NVO. Tijana Vujović, studentkinja

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

1. 2. Karakteristike neformalnog obazovanja „Obrazovanje treba da obezbjedi da uĉenici nauĉe KAKO da rješavaju probleme, a ne da znaju koja su moguća rješenja, jer se situacije sa kojima se ljudi suoĉavaju u svom ţivotu svaki put odvijaju drugaĉije.”

John Dewey Suštinske karakteristike neformalnog obrazovanja koje se mogu izdvojiti meĊu brojnim karakteristikama su3: dobrovoljno uĉešće; liĉni i profesionalni razvoj; uĉenje sa grupom, u grupi i od grupe; program baziran na potrebama društva i uĉesnika; proces uĉenja je veoma vaţan; obuĉeni i kvalifikovani edukatori; fleksibilna struktura (planovi, program...); baziranost na demokratskim vrijednostima (ljudska prava, participacija...); podijeljena odgovornost za rezultate; uĉenje izmeĊu voditelja i grupe; osnaţivanje uĉesnika.

Grafik 3: Karakteristike neformalnog obrazovanja

FLEKSIBILNA STRUKTURA (planovi i program)

PODIJELJENA ODGOVORNOS T ZA REZULTAT PROMOVIANJE DEMOKRATSKI H VRIJEDNOSTI

UČENJE PO MJERI POJEDINCA

OSNAŽIVA NJE UČESNIKA

3

Grupa „Hajde da...“, Neformalno obrazovanje u Evropi – korak ka prepoznavanju neformalnog obrazovanja u SCG, Beograd, 2005, str. 12.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Set principa, vrijednosti i metoda koje neformalno obrazovanje odreĊuje ĉine ga sve relevantnijim za odgovore na potrebe i zahtjeve društva koje se bazira na znanju, ekonomiji i fleksibilnosti.

1.3. Princip neformalnog obazovanja Kako da učenje postane svobuhvatnije i kvalitetnije? Do koje granice sežu naša znanja?

Koliko su naša znanja primjenjiva u praksi? Kako se ośećam tokom učenja? Da li želim da nastavim sa učenjem? Je li teško učiti?

Ovo su pitanja na koja moramo dati odgovor kada se bavimo radom iz domena humanistiĉkih profesija. U interesu svakog pojedinca jeste da stekne što bolja znanja koja su primjenjiva u praksi i od kojih i drugi mogu da uĉe. U ovom kontekstu neformalno obrazovanje se prvenstveno bazira na liĉni razvoj pojedinca. U interekciji sa drugima meĊusobno se razvijaju sopstvene socijalne vještine. Kada se broj ovakvih pojedinaca povećava, oni utiĉu na razvoj zajednice u kojoj egzistiraju. Zajednica postaje mjesto koje kreira motivišući ambijent za uĉenje svakog pojedinca i grupe pojedinaca.

Grafik 4: Djelovanje neformalnog obrazovanja

Razvoj socijalnih vještina Timski rad Rješavanje konflikata Analiza problema Zajedničko donošenje odluka Organizovanje događaja

Razvoj samopouzdanja, refleksije, fleksibilnosti, introspekcije, inventivnosti

Društoveno odgovorno ponašanje

Planiranje i odgovornost

Zajednica po mjeri pojedinca

Ośedaj za inkluziju i integraciju

Uspostavljanje standarda

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

1.4. Uĉenje usmjereno na zadatak i proces Znanje stiĉemo na razliĉite naĉine. Ĉak i sada dok ĉitate ovaj tekst vi usvajate odreĊen broj i izvjestan kvalitet informacija. Na ovaj naĉin vi zadovoljavate jedan formalni dio uĉenja. Kada biste ţeljeli da ovaj sadrţaj nauĉite, ĉitali bi ga više puta, onda ponavljali i zatim dio zaboravili, pa opet ponovili i sl. Ovakav naĉin uĉenja nam nudi formalni sistem obrazovanja.

Uĉenje u neformalnom obrazovanju se odvija na dva nivoa i to:  zadatak – Šta učimo? To je pitanje koje podrazumijeva mnogo ĉinjenca i informacija koje pojedinac usvaja. U neformalnom obrazovanju je akcenat na tome koje su to nove informacije i kako dolazimo do njih. U ovom kontekstu pojedinac se odvodi u istraţivaĉke vode koje nude mnogo pitanja i koraka ka njihovim odgovorima. Na ovaj naĉin pojedinac se uvodi u svijet sticanje znanja kroz istraţivaĉki usmjereni rad.  proces – Kako učimo i koliko samo naučili? Na ovom nivou posmatramo motivaciju pojedinaca, kao i pojedinca u interakciji sa drugima, pri tom vodeći raĉuna o ośećanjima i potrebama u procesu uĉenja. Proces je jako bitan segment uĉenja, jer se tada dešava razvoj liĉnog i socijanog uĉenja.

Grafik 5: Balans zadatka i procesa tokom učenja

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Primjenom metodologije neformalnog obrazovanja se sublimira zadatak i proces tokom uĉenja. Uĉenje koje je usmjereno na zadatak i proces prolazi kroz odreĊene faze koje smo predstavili sljedećim grafikom.

Grafik 6: Faze učenja primjenom neformalne metodologije rada

U neformalnom obrazovanju:  poĉinjemo primjenom aktivne i dinamiĉne metodologije  radimo sa procesima sa pojedincem i sa grupom  kroz koje i pomoću kojih će informacija, analiza i kritiĉki odraz stvarnosti naći put do uĉesnika i uĉesnica za  pozitivnu interakciju sa ljudima iz drugih kultura u njihovom svakodnevnom ţivotu  smisliti strategije za transfer i inkluziju znanja i vještina u individualne ili kolektivne akcije.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

1.5. Kompatibilnost formalnog i neformalnog obrazovanja Globalizacija i razvoj novih tehnologija su uticali na sve sfere ţivota, pa i na sferu obrazovanja. Pojedinac koji je samo stekao znanja u formalnom sistemu obrazovanja više nije konkurektan na trţištu rada. Poslodavci sve više zahtijevaju iskustva i praksu, kao i stepen razvijenosti pojedinih vještina koje moţete usavršiti kroz programe neformalnog obrazovanja. Ostvarivanje uspješnih rezultata na trţištu rada je uslovilo pojavu neformalnog sistema obrazovanja, koji zajedno sa formalnim treba da funkcioniše (kao „cjeloţivotno uĉenje“, zajedno sa informalnim obrazovanjem), a ne da se sukobljava.

Ono što mi nazivamo neformalnim obrazovanjem, u Škotskoj bi mogli nazvati obrazovanjem zajednice ili učenjem zajednice. U Njemaĉkoj bi se to nazvalo socijalnom pedagogijom, a u Francuskoj animacijom. Isto tako, briga i zanimanje neformalnih edukator/ica za pravdu i demokratiju, bi ih mogla pribliţiti narodnim edukatorima/cama u Juţnoj Americi. Mogli bismo raspravljati o tome kako nazivamo ono što radimo u Crnoj Gori, kroz priliĉno razliĉite programe. Mogli bismo se previše fokusirati na razlike, a nedovoljno na sliĉnosti.

U knjizi Neformalno obrazovanje – razgovor, demokratija i učenje, Tony Jeffs i Mark Smith se bave ovom terminologijom. Mnogi autori stavljaju formalno i neformalno obrazovanje jedno nasuprot drugog. Oni takvog mišljenja, kaţu da je:  Neformalno obrazovanje cjeloţivotni proces u kojem ljudi uĉe iz svakodnevnih iskustava i  Neformalno obrazovanje organizovana obrazovna aktivnost van formalnog sistema.

Razlika na koju se ukazuje je u velikoj mjeri administrativne prirode. Formalno obrazovanje je povezano sa školama i institucijama za obuĉavanje, a neformalno sa grupama u zajednici i drugim organizacijama. (Coombs i Ahmed 1974.)

U ovom kontekstu postoji veliki otpor prihvatanja neformalnog obrazovanja kao drugaĉijeg i efektivnijeg vida rada. Savjet ministara Evropske unije je 2005. godine oformio Radnu grupu za izradu nacrta strategije za neformalno obrazovanje, a 2008. godine donio Strategiju o uvoĎenju neformalnog obrazovanja u formalni obrazovni sistem što dovoljno govori o znaĉaju njegove primjene na svim nivoima obrazovanja.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Principi rada u NFO

Ishodi za POJEDINCA

Ishodi za GRUPU

Interaktivo uĉenje

Razvoj samostalnog sticanja znanja; zna kako se uĉi; Razvoj ljubavi prema uĉenju; paţljivo i samostalno kreirana aktivnost koja podstiĉe istraţivaĉki duh i stvaralaštvo.

Uĉe jedni od drugih; Razvoj diskusije i razmjene iskustava; Motivišuća atmosfera za uĉenje; Zajedniĉko dolaţenje do zakljuĉaka.

Uĉenje usmjereno ka pojedincu

Uĉenje je programirano prema Zadovoljan i potrebama i mogućnostima pojedinca; doprinosi grupi.

Razvoj ljubavi prema uĉenju.

Vjeţbanje socijalnih vještina

Vjeţbanje vještina slušanja, prihvatanja Uĉe jedni od drugih i pri tom se razvija drugaĉijeg mišljenja, rješavanja poštovanje i uvaţavanje, prilagoĊavanje problema, analize situacije. i mijenjanje svog mišljenja, razvija se fleksibilnost, razumijevanje drugog empatija

Uĉenje „ovĊe i sada“

Blagovremeno uĉenje, uĉim ono šta mi Razvoj odgovornog ponašanja prema treba na osnovu dosadašnjeg iskustva, sebi i svom razvoju. blagovremeno djelovanje na probleme.

Procesni rad

Prepoznavanje i definisanje ośećanja, Svaka osoba se razvija, podsticajni samoprocjenjivanje i refleksija. individualni rast i razvoj koji doprinosi razvoju grupe.

Vršnjaĉko uĉenje i podrška

Uspostavljanje granica i razvoj Razvoj humanih odnosa meĊu ljudima; odgovornosti; Poštovanje razliĉitosti; Uĉenje na višem nivou – iskustveno Uĉesnici/e bolje upoznaju jedni druge. uĉenje.

Prilagoditi okruţenje za uĉenje

Stvaranje uĉenje.

pozitivne

atmosfere

savjestan

pojedinac

za Motivišuća atmosfera za sve; Organizovanje prostora za uĉenje, istraţivanje potreba i stilova uĉenja.

Ohrabren i snaţan pojedinac koji je zna Podjela odgovornosti; Raditi „SA mladim ljudima, a da se nosi sa zadacima i/ili problemima, Razvoj samostalnog istraţivaĉkog rada. jer je imao podršku i podstican je da NE ZA mlade ljude“ djeluje samostalno; Razvoj samopouzdanja.

Istraţivaĉki rad

Osposobljavanje za donošenje zakljuĉaka na osnovu ĉinjenica; Samostalno organizovanje; Razvoj sposobnosti postavljanja pitanja.

Rad u zajednici

Razvoj ośećaja pripadnosti zajednici, Razvoj odgovornog ponašanja prema razvoj proaktivnog stava. ţivotu u zajednici; Razvoj povjerenja i poštovanja.

Podjela uloga u timu i razvoj kooperativnog uĉenja; Zajedniĉko organizovanje uĉenja na terenu; Zakazivanje sastanaka sa struĉnjacima iz odreĊenih oblasti.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Sada ćete reći ''pa ovo su sve tehnike rada koje se koriste u formalnom obrazovnom sistemu''. Da, u pravu ste. To su takoĊe tehnike koje se na formalan naĉin i primjenjuju.

Akcenat je na odgovoru na pitanje KAKO naši uĉesnici usvajaju znanja i KAKO stiĉu funkcionalno tj. upotrebljivo znanje i vještine? Suština je u pitanju KAKO, a ne u samom nazivu tehnike o kojoj govorimo. TakoĊe i u inovativnim riješenjima i temama.

Akcenat u neformalnom obrazovanju je na osobi, njenom socijanom razvoju i primjeni stečenih znanja u praksi uz primjenu odreĎenih vrijednosti.

Prednosti neformalnog obrazovanja su što edukator:  upoznaje potrebe, interesovanja i mogućnosti, kao i stilove uĉenja svojih polaznika/ca, i uĉesnici se upoznaju izmeĊu sebe;  kreira odnos sa uĉesnikom zasnovan na poštovanju i povjerenju i nije opterećen protokolima koji mogu da utiĉu na neotvorenost u komunikaciji;  organizuje uĉenje tako da uĉenici nauĉe da uĉe i samostalno dolaze do zakljuĉaka sa paţljivo promišljenim i programiranim materijalom;  organizuje uĉenje Ċe je potrebno, pa ĉak i na školskom odmoru, školskom dvorištu, ulici i sl.

Ovo sve doprinosi pozitivnoj atmosferi, zadovoljnim uĉesnicima i nastavnicima i boljim rezulatima u uĉenju. Ĉinjenica je da uĉenje koje se odvija samo primjenjujući neformalne tehnike rada ima nedostataka, ali kada postane kompatibilno formalnom obrazovnom sistemu daje veoma dobre rezultate.

Grafik : Veza formalnog i neformalnog obrazovanja       

Sadrţaj Planovi i programi Operativni ciljevi uĉenja Ishodi uĉenja Metodologija rada Korelacija sadrţaja Znanja

 NEFORMALNO OBRAZOVANJE

FORMALNO OBRAZOVANJE

   



Metodologija rada Principi usmjereni na pojedinca Liĉni i socijalni razvoj Razvoj zajednice Uĉešće i stvaranje podrţavajuće atmosfere za uĉenje Vještine i vrijednosti

Naĉin rada „sa onim što se desi i kako se desi“ otvara razliĉite mogućnosti za edukatore/ice. S jedne strane, moţe se desiti da nismo spremni za ono što se moţe

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

dogoditi, a s druge strane, moţemo doći do dragocjenih saznanja. Otvara se mogućnost, na primjer, da se fokusiramo na pitanja i ośećaje vaţne mladim ljudima, radije nego na ono što mi smatramo da bi moglo biti vaţno.

Paţljivo odabran i iskorišten trenutak u odreĊenoj situaciji će nas vjerovatno odvesti u svijet ljudskih ośećanja, iskustava i odnosa. Dok bi svi edukatori/ce trebali/e obraćati paţnju na iskustva i podsticati ljude na refleksiju, edukatori/ce u neformalnom obrazovanju se suoĉavaju sa ovim izazovima. U većini sluĉajeva za ovaj dio ne postoje planovi i programi kojih se pridrţavamo; oni reaguju na situacije. Iz ovog razloga, struktuirano i kvalitetno korišten iskustvo u dotašanjem radu ĉini bitan resurs koji edukator pośeduje sa ciljem što boljeg korišćenja prilika za uĉenjem i razvojem. 4 Takvi razgovori i aktivnosti se mogu dogoditi bilo Ċe. Ovo je ono po ĉemu se neformalno obrazovanje razlikuje od formalnog obrazovanja, koja se dešava u posebnom, školskom okruţenju. Mi se meĊutim, ne bismo trebali previše vezati za fiziĉku sredinu u kojoj djelujemo. I formalno obrazovanje se moţe odigravati u gotovo svakom okruţenju – nauĉiti nekoga, na primjer, da sabira dok kupuje. U neformalnom obrazovanju, vaţno je posebno društveno okruţenje koje kreiramo. Kreiramo atmosferu ili koristimo priliku da bismo mogli obrazovati.

Razlika izmeĊu formalnog i neformalnog obrazovanja je u tome na šta se stavlja naglasak. U neformalnom obrazovanju Iskustvo koje me veţe za neformalno obrazovanje jako je bitno za moj liĉni i vaţna je osoba. Ĉak i u školskom profesionalni razvoj. Priliĉno sam sebe formalnom okruţenju edukator/ka moţe izgradila i stekla vještine i znanja na više saznati o tome što je potrebno Ċeci kojima do sada nikada nijesam radila koja uĉe i kako da uĉenje odgovori tokom svog školovanja.

Kroz neformalne edukacije sam stekla potrebama Ċece. Organizovati nastavu drugaĉiji pogled na znanja kroz razvoj primjenjujući tehnike neformalnog vještina introspekcije, komunikacijskih obrazovaja zahtijeva odreĊen nivo vještina, rješavanje problema, znanja, vještina i spretnosti edukatora. empatije, decentracije...

Najĉešće edukatori iz formalnog Vesna Jovanović, socijalna radnica obrazovnog sistema imaju veliki otpor Merkator Crna Gora, Sluţba za razvoj prema organizovanju uĉenja na neformalan potencijala zaposlenih naĉin. Za njih uĉenje kroz primjenu neformalne obrazovanja nije struktuirano i planirano, stvara buku u uĉionci, najĉešće se Ċeca posvaĊaju, ono zahtijeva više vremena, energije, posvećenosti, koncetracije, fleksibilnosti i sl.

Edukator/ka koji ne pośeduje vještine i znanja za primjenu neformalnog obrazovanja se 44

Poseban osvrt na profil edukatora u neformalnom obrazovanju nalazi se u poglavlju ‘’Praćenje i obezbjeđivanje kvaliteta neformalnog obrazovanja’’.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

moţe naći u sliĉnom problemu. Druga ĉinjenica je da grupa (odjeljenje) mora proći odreĊene faze kako bi postala zrela i kako bi dostigla odreĊeni nivo razvoja da bi mogla da funkcioniše primjenjujući neformalnu metodologiju rada. Sukobi se prevazilaze ako se na njima radi. ''Najlakše'' je edukatorima koji nemaju problema u uĉionici ili imaju potajnih problema koji se ne rješavaju. Ili njihovo nesuoĉavanje sa oĉitim problemima u funkcionisanju grupe, znaĉe izbjegavanje problema, koje na kraju najviše pogaĊa uĉesnike, njihove odnose, atmosferu, razvoj. Sve ono što ĉini bitni dio moderne pedagogije.

U neformalnom obrazovanju je presudno uspostaviti granice sa uĉesnicima. To je istovremeno jako vaţan, i mnogo teţak proces. Balans izmeĊu slobode, odgovornosti i motivacije je temelj jednog uspješnog pristupa u neformalnoj metodologiji rada. Kada uĉenici nauĉe Ċe je granica u svakoj sferi obrazovanja onda moţemo reći da smo uspjeli. Ovo je dug i sloţen proces koji zahtijeva potrebno vrijeme i obuĉene ljude. Kada se odluĉite da utiĉete na razvoj mladih koji su svjesni, savjesni i odgovorni ĉlanovi jednog društva onda ništa nije teško i prvi korak je veliki.

Veliki doprinos neformalno obrazovanje ima za socijalnu ikluziju. Svjesni smo da veliki broj Ċece iz ośetljivih grupa odustaje od školovanja. Jedan od razloga je i pristup uĉenju i nastavi u formalnom obrazovnom sistemu. Najveći problem edukatora je kako zadrţati Ċecu, jer kada su u školi onda mogu i da uĉe. Iskustva govore da Ċeca koja dolaze iz ranjivih grupa mnogo duţe ostaju i zadrţavaju se kada je nastava organizovana primjenjujući tehnike neformalnog rada. Primjenjujući drugaĉiji pristup u nastavi doprinosimo ljepšoj i pozitivnijoj amosferi koja utiĉe na sveobuhvatniji odnos Ċece prema školi i uĉenju.

Kada govorimo o konkuretnom pojedincu na trţištu rada moţemo govoriti o neformalnom obrazovnom pristupu koje nudi uĉenje na razliĉitim nivoma. Uĉenje je usmjereno na znanja, vještine i vrijednosti.

Savremeno doba je okarakterisalo neformalno obrazovanje kao jedno od osnovnih obrazovnih potreba ĉovjeka i kao paralelu formalnom, tradicionalnom obrazovanju.

Svaki savremeni ĉovjek treba da odgovori svojim obrazovnim potrebama, pa se zbog toga usmjerava na alternativne grupe uĉenja. Shodno tome, neophodna je reforma kompletnog obrazovnog sistema, odnosno inkorporacija neformalnog u formalno obrazovanje. Zakljuĉak je da ne moţe biti napretka u drţavi u kojoj se neformalno obrazovanje „ne tretira kao vaţna i strateška komponenta na ljestvici ekonomskog i društvenog razvoja”5. Neformalno obrazovanje nije prijetnja formalnom obrazovnom sistemu već resurs za razvoj mladog ĉovjeka. Zajedniĉki utiĉu na razvoj okvira kljuĉnih 5

Kovačević, S: Aktivnosti međunarodnoh organizacija na primjeni beformalnog obrazovanja u Crnoj Gori – naučno istraživački rad,“ Centar za obuku i obrazovanje, Podgorica, 2012, godine, str. 70.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

kompetencija kod Ċece i mladih koje podrazumijevaju skup znanja, vještina, stavova i vrijednosti. Ovakav pojedinac jedino moţe biti konkurentan na trţištu rada i odgovoriti na potrebe koje savremeno trţište rada traţi. Zbog toga je Evropa – Evropa znanja 2020. godine. Evropa koja je usmjerena na pojedinca koji zna, umije i hoće da uĉi cijelog ţivota.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

ULOGA NEFORMALNOG OBRAZOVANJA I CJELOŽIVOTNOG UČENJA U RAZVOJU KLJUČNIH KOMPETENCIJA MLADIH Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

2.1. Od ideje do realizacije Projekat „Uloga neformalnog obrazovanja i cjeloţivotnog uĉenja u razvoju kljuĉnih kompetencija“ je rezultat potreba mladih ljudi za podizanjem svijesti šire javnosti, naroĉito mladih, o znaĉaju primjene neformalnog obrazovanja i cjeloţivotnog uĉenja i sticanje kljuĉnih kompetencija.

Neformalno obrazovanje, prisutno u obrazovnom sistemu Crne Gore kako putem zvaniĉnih programa, tako i onih podrţanih od strane meĊunarodnih i lokalnih organizacija još uvijek nije shvaćeno, prepoznato i priznato na pravi naĉin.

Na osnovu prepoznatog problema uslijedio je istoimeni projekat ĉiji je opšti cilj: promocija neformalnog obrazovanja, cjeloţivotnog uĉenja i kljuĉnih kompetencija.

Da bismo ostvarili opšti cilj projekta krenuli smo od specifiĉnih ciljeva: *Bolje razumjevanje pojmova neformalnog obrazovanja, cjeloživotnog učenja i ključnih kompetencija, *Povećanje svijesti o značaju neformalnog obrazovanja za lični, socijalni i profesionalni razvoj mladog čovjeka, *Aktivno uključivanje i doprinos mladih u promociji neformalnog obrazovanja, *Uključivanje relevantnih aktera, mladih, institucija i organizacija u definisanju osnovnih standarda za kvalitetno provoĎenje programa neformalnog obrazovanja u Crnoj Gori, *Prikljupljanje podataka o primjeni neformalnog obrazovanja, *Kreiranje publikacije/vodiča o programima neformalnog obrazovanja, primjerima i modelima dobre prakse, i preporukama.

Moje iskustvo vezano za neformalno obrazovanje mi je mnogo pomoglo na studijama kako ovdje, tako i u inostranstvu.

Dok sam bila u srednjoj školi pomoglo mi je da steknem samopouzdanje, slobodu govora i razvijam svoje vještine komunikacije, razvilo je moju maštu i ţelju da nauĉim i proširim svoje vidike.

Tijana Vujović, studentkinja

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Projektne aktivnosti su predstavljene sljedećim grafikom:

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

2.2. Iz ugla neformalnog obrazovanja Neformalno obrazovanje je skup ZNANJA, VJEŠTINA, STAVOVA I VRIJEDNOSTI koje stiĉemo na InTeRaKtIvAn NaĈiN kroz radionice, seminare i aktivnosti otvorenog tipa poštujući prava i slobode pojedinaca.

Grupa mladih ljudi polaznika treninga

Definicija sublimira sve potrebne elemente razvoja neformalnog obrazovanja. Ona je nastala na treningu u grupi mladih ljudi koji su na osnovu svog iskustva sumirali svoja znanja i vještine koje su stekli putem neformalnih programa.

Trening je realizovan u oktobru 2011. godine sa grupom koju je ĉinilo 10 mladih ljudi.

Struktura grupe je podrazumijevala mlade ljude sa iskustvom u neformalnim programima. Dio grupe su mladi ljudi koji kreiraju programe neformalnog obrazovanja za druge mlade ljude, tj. predstavnici nevladinih organizacija, predstavnici obrazovnih institucija i studenti, kao omladinski aktivisti i aktivistkinje koji su imali najmanje 40 sati provedenog u programima neformalnog obrazovanja.

Neformalno obrazovanje u Crnoj Gori mladi ljudi su sticali putem programa nevladinih organizacija ili meĊunarodnih organizacija i institucija. Neformalno obrazovanje je nudilo razliĉite oblike rada u kome su se mladi ljudi ośećali slobodno i uĉili sa zadovoljstvom.

Istakli su da je princip dobrovoljnosti i ravnopravnog uĉešća bez “kazni” ĉinio veliku motivaciju, kao i manji pritisak za uspješnije uĉenje. Kroz programe neformalnog obrazovanja mladi ljudi su nauĉili da “struktuiraju vrijeme” koje doprinosi efektivnosti i efikasnosti u uĉenju. Znaĉajan iskorak za neformalno obrazovanje je što na “vidan” naĉin, kroz interakciju, omogućava uĉenje koje ostaje duboko urezano u pamćenju mladih ljudi. Mladi ljudi istiĉu da su u programima neformalnog obrazovanja imali slobodu da izaberu sadrţaje, a najvaţnije naĉine koji im odgovaraju.

Sve u svemu mladi ljudi kaţu da su nauĉili kako se uĉi kroz planski i struktuiran pristup u kom vode raĉuna o sebi, svom vremenu i zadacima koje su izabrali da rade.

Za njih neformalno obrazovanje je jedan princip u uĉenju koji daje dugoroĉne efekte, a koje su sami predstavili na sljedećoj stranici.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

RJEŠAVANJE PROBLEMA

SAMOPROCJENA

UČENJE KOJE VOLIM TIMSKI RAD ANALIZA I ZAKLJUČIVANJE UČI SA ZADOVOLJSTVOM JEDNAKE PRILIKE ZA SVE RAZVIJANJE SAMOPOUZDANJA

VJEŠTINE KOMUNIKACIJE

KREATIVNO IZRAŽAVANJE MOTIVISANOST

PRIMJENA ZNANJA U PRAKSI

MOGUDNOST IZBORA

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

2.3.

Nauĉiš, a knjigu ne otvoriš!

Čisto neformalno je naziv kampanje koju je grupa mladih ljudi osmislila pod motom: Naučiš, a knjigu ne otvoriš. Moto kampanje predstavlja lakoću uĉenja i sticanja znanja putem neformalne metodologije rada. Cilj kampanje je informisanje mladih ljudi o pojmu neformalnog obrazovanja i cjeloţivotnog uĉenja, kao i upoznavanje o kljuĉnim kompetencijama.

Kampanja je usmjerena na:

Metode koje su korišćene za infrormisanje mladih ljudi su:     

Ĉas Čisto neformlano - prezentacija Štand Čisto neformalno - podjela brošura Plakati Čisto neformalno – info table u školama Skala procjene kljuĉnih kompetencija studenata Radionica Neformalno obrazovanje

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Kampanju su osmislili mladi ljudi koji su kroz samu kampanju na kreativan naĉin ukljuĉili druge mlade ljude u sam proces informisanja o neformalnom obrazovanju. Uĉesnici kampanje su kreirali materijale za kljuĉne kompetencije i kreirali flajere, postere i radionice uz podršku trenera i trenerice koji su koristili neformalnu metodologiju rada.

Tokom kampanje smo razgovarali sa svakim pojedincem i grupom pojedinaca (odjeljenjskom zajednicom). Obuhvaćeno je 100 uĉenika i uĉenica osnovno školskog uzrasta, 120 uĉenika i uĉenica srednjoškoslkog uzrasta i 25 uĉenika i uĉenica školskog parlamenta, koji su kroz radioniĉarski naĉin rada direktno ośetili benefite neformalnog naĉina rada. Podijeljeno je oko 300 brošura, kao i skala procjena o kljuĉnim kompetencijama mladima studentske populacije. Na info tablama u srednjim i osnovnim školama je postavljeno 50 postera.

Uĉesnici i uĉesnice kampanje su veoma zadovoljni, jer su se:  uĉenici zainteresovali oko pojmova koje nijesu imali prilike ĉuti, samo je oteţavajući faktor bilo prisustvo profesora, pa nijesu imali slobodu da ĉesto postavljaju pitanja;  mladi pokazali interesovanje za oblasti o kojima je bilo rijeĉi tokom kampanje;  studenti pokazali veliko interesovanje za programe neformalnog obrazovanja, jer je veoma mali broj studenata/kinja bio upoznat sa pojmovima neformalnog obrazovanja i cjeloţivotnog uĉenja;  studenti/kinje upoznali sa kljuĉnim kompetencijama i direktno se upoznali sa kljuĉnim kompetencijama, radili procijenu svojih kopetencija uz podršku aktivista/volontera.

Neformalno obrazovanje mi je omogućilo da postanem svjesnija, odgovornija i aktivnija osoba. Na fakultetu mi je bilo od ogromnog znaĉaja, jer mi je kao predstavnici studenata pomoglo u rješavanju konflikata, postizanju dogovora i uspješnijoj saradnji sa studentima i nastavnim kadrom.

Dragana Pantović, studentkinja

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

2.4.

Neformalno obrazovanje, cjeloţivotno uĉenje i kljuĉne kompetencije Konferencija ,,Uloga neformalnog obrazovanja i cjeloţivotnog uĉenja u razvoju kljuĉnih kompetencija'' je odrţana 17. novembra 2011.

KONFERENCIJA ,,Uloga neformalnog obrazovanja i cjeloživotnog učenja u razvoju ključnih kompetencija’’

Ciljevi konferencije su bili:  upoznavanje mladih sa mogućnostima koje se pruţaju u okviru Crnogorskog kvalifikacionog okvira,  predstavljanje rezultata primjene neformalnih programa od strane mladih korisnika i NVO-a koji se aktivno i struktuirano bave neformalnim obrazovanjem,  povezivanje razliĉitih interesnih strana na prepoznavanju i jaĉanju kvalitetnog sprovoĊenja neformalnih programa za mlade.

''Kada planirate za godinu, zasadite usjev; Kada planirate za dekadu, zasadite drveće; Kada planirate za život, obučavajte i obrazujte ljude.’’

Kineska poslovica: Guanzi (c. 645BC)

U skladu sa ovim ciljevima konferenciju su ĉinile prezentacije predstavnika/ca Neformalne grupe mladih, NVO Forum MNE, NVO Centar za obuku i obrazovanje, komisije Crnogorskog kvalifikacionog okvira, Centra za stručno obrazovanje, Ispitnog centra, diskusije nakon prezentacija i radni dio u kome je naroĉiti doprinos dala većina uĉesnika putem rada u malim grupama.

AnĊela Vujković, Irena Marunović i Tijana Vujović, predstavnice Neformalne grupe mladih NVO Centra za obuku i obrazovanje koji su organizatori odraţne kampanje „Čisto neformalno“, govorile su o svojim iskustvima u programima neformalnog obrazovanja u Crnoj Gori. Kljuĉni segmenti njihovog izlaganja odnosili su se na dobrobiti neformalnog obrazovanja za njihov liĉni i profesionalni razvoj. Kroz svoju definiciju neformalnog obrazovanja su predstavili da je to resurs za razvoj kljuĉnih kompetencija mladih. Predstavnik UNICEF-a je postavio pitanje koja od kljuĉnih kompetencija je po mišljenju mladih ljudi najmanje razvijena. U mini istraţivanju sprovoĊenom u kampanji Čisto neformalno se pokazalo da mladi ljudi smatraju/procjenjuju da imaju najmanje razvijenu preduzetniĉku kompetenciju.

Neformalno obrazovanje ima veoma veliki znaĉaj u razvoju preduzetniĉke kompetencije, što je u narednom dijelu prezentirano.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Dijana Uljarević, predstavnica Forum-a MNE koja od 2002. godine provodi programe neformalnog obrazovanja i omladinskog rada u Crnoj Gori predstavila je modele rada sa mladima koji obezbjeĊuju sticanje kljuĉnih kompetencija, a koji su u godinama koje su primjenjivani pokazali odliĉne rezultate. Neformalno obrazovanje kao jedan vid obrazovanja mladih ljudi je prepoznato kao resurs za razvijanje kljuĉnih kompetencija mladih. Postavljeno je pitanje na koji naĉin se mladi ljudi mogu obuĉavati za preduzetniĉku kompetenciju. Predstavnici Centra za stručno obrazovanje su iznijeli ĉinjenicu da postoje obuĉeni nastavnici u Crnoj Gori koji bi trebali da vrše obuke ostalih nastavnika za preduzetniĉku kompetenciju i sami da implementiraju isto u školama, što trenutno nije sluĉaj.

Sava Kovaĉević, predstavnik Centra za obuku i obrazovanje, je govorio o „Obrazovanju za budućnost“, povezujući koncept obrazovanja koji jednako ukljuĉuje neformalnog obrazovanja sa ciljevima Evropske Komisije koji su predstavljeni u dokumentu Evropa 2020. Konstatatovano je da je neformalno obrazovanje uslov za cjeloţivotno uĉenje, a cjeloţivotno uĉenje princip kom Iskustvo u neformalnom obrazovanju je svaki mladi ĉovjek teţi. Predstavnik neprocjenjivo. To je definitivno Ministarstva prosvjete i nauke istakao obrazovanje budućnosti. Koliko god da je, u dijelu predviĊenom za diskusiju, se u trenutku prolaska kroz aktivnost da smo mi već u obrazovanoj neke stvari ĉine nebitnim, kasnije upravo budućnosti, jer smo usvojili sve te stvari, koje se na neki suptilan i zakonske okvire koje nalaţe nekada podsvjestan naĉin usvajaju, ĉine strategija Evropa 2020. Postavlja razliku izmeĊu uspjeha i neuspjeha. se pitanje što ovi zakoni i strategije, Smatram da bih bio veoma siromašan u kao i akcioni planovi znaĉe za dalji svakom smislu da nijesam prošao iskustvo neformalnog obrazovanja. razvoj društva ukoliko ne postoji svijest nadleţnih institucija da ih je Suad Šabanović, student potrebno i primjenjivati?! Da li su resursi, u vidu neformalnih programa obrazovanja kao i civilnog sektora koji djeluje u pravcu primjene pomenutih zakona, strategija i akcionih planova, prepoznati u Crnoj Gori i da li postoji istinska svijest da je potrebno uduţeno djelovanje u cilju postizanja pozitivnih promjena u obrazovanju i ostalim oblastima.

Dragica AnĊelić, predstavnica Univerziteta Mediteran i ĉlan komisije za Crnogorski nacionalni okvir kvalifikacija, predstavila je Nacionalni kvalifikacioni okvir6 govoreći o mogućnostima koji je kvalifikacioni okvir propisao kada je u pitanju priznavanje 6

U daljem tekstu NKO

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Neformalno obrazovanje7 prilikom daljeg školovanja i zapošljavanja. Budući da je dokument tek usvojen, potrebno bi bilo obratiti paţnju na njegovu primjenu. Predstavljen je znaĉaj nacionalnog okvira kvalifikacija i mogućnosti primjene neformalnog obrazovanja. Strategija nacionalnog kvalifikacionog okvira propisuje vrednovanje NFO u sistemu kvalifikacija koji kroz cjeloţivotno uĉenje omogućava svakom pojedincu prelazak iz niţe u višu kvalifikaciju uz opšte uslove koje zahtijeva kvalifikacija.

Ljiljana Garić, predstavnica Centra za stručno obrazovanje, osvrnula se na znaĉaj nacionalnog okvira kvalifikacija za organizatore obrazovanja i obuke, pojedinca, za poslodavce i zaposlene. Predstavljeni su uslovi za stvaranje sistema kvalifikacija i tendencije za razvoj raznovrsne obrazovne ponude – za liĉni razvoj. Sistem kvalifikacija daje jednu sliku jednog sistema vrednovanja u kvalifikacionom smislu. On je sada u zaĉetku i njegovi okviri „bi trebalo“ da zaţive u praksi.

Gojko Jelovac, predstavnik Ispitnog centra, govorio je o vrednovanju NFO u obrazovnom sistemu Crne Gore. Predstavljen je proces vrednovanja steĉenih kvalifikacija na neformalan i informalan naĉin. Tokom diskusije govorilo se o priznavanju NFO i kako će taj proces teći. Diskusija je voĊena o naĉinu priznavanja diploma steĉenih na stranim univerzitetima u našoj drţavi, kao što je univerzitetski program za omladinski rad u zajednici koji se sprovodio u Crnoj Gori i Neformalno obrazovanje mi je polaznici kursa dobili diplome Joncoping posebno pomoglo na liĉnom planu.

Univerziteta u Švedskoj, na odjseku za Pomoglo mi je da postanem jaĉa komunikaciju u vrijednosti od 60 ECT osoba koja zna šta ţeli. Itekako utiĉe bodova. Predstavnica Centra za stručno na socijalizaciju pojedinca, te na taj obrazovanje je konstatovala da će se naĉin usmjerava ka definisanju liĉnih pomenuti program vrednovati kao stavova i mišljenja, stvaranju eksterna kvalifikacija. Omladinski rad društvenih mreţa i ostvarivanju svojih ciljeva. svakako zauzima svoje mjesto u sistemu kvalifikacija i da sistem vrednovanja tek predstoji. Licencirana komisija tek treba da bude odabrana, a sam proces će krenuti od Dragana Pantović, studentkinja 1. decembra 2011. godine.

Konferencija je nastavljena radom u malim grupama sa kojih su proistekli sljedeći zakljuĉci i preporuke.

7

U daljem tekstu NFO

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Grupa I: diskutovala je na temu Efekti neformalnog obrzovanja u razvoju ključnih kompetencija. Uĉesnici konferencije, koji su bili razliĉitih obrazovnih i profesionalnih profila, su prepoznali sljedeće: da je u formalnom sistemu praksa kao bitan dio uĉenja nedovoljno zastupljena i da NFO upravo u tom segmentu moţe dati veliki doprinos kvalitetnijem uĉenju i osposobljavanju za rad nakon završene srednje škole i studija; da je potrebno povezati NFO i formalno obrazovanje kako bi imali uĉinkovitije uĉenje; da NFO obezbjeĊuje razvoj liĉnih i socijalnih vještina, stavova, znanja koje se ogledaju u usavrašavanju komunikacijskih sposobnosti (izraţavanja na maternjem i stranom jeziku, ispoljavanja ośećanja, misli, ideja, izlaganje u javnosti, interkulturalne vještine i sl.), samosvjesnosti, samostalnog i timskog rada, preuzimanja inicijative, razvijanja kreativnosti, razvijanja preduzetniĉkog duha, uĉiti kako se uĉi, i i matematiĉkih sposobnosti kao i cjeloţivotnog usavršavanja.

Zbog pomenutih i opštepoznatih dobrobiti NFO za obrazovanje za budućnost kao i iz razloga što postoji veliki broj dokumenata koja obezbjeĊuju ukljuĉivanje i prepoznavanje NFO, ali još uvijek nemamo konkretnu primjenu, potrebno je bilo postaviti odreĊene Modele uključivanja NFO u obrazovni sistem putem konkretne primjene. Ovo je bila tema druge grupe.

Polazeći od toga da obrazovni sistem propisuje neformalni metod rada, a da je on vrlo malo zastupljen u nastavi na razliĉitm nivoima (osnovno, srednje, više i visoko obrazovanje), potrebno je informisanje šire javnosti kao i relevantnih institucija o NFO. Potrebno je koristiti ili prilagoditi postojeće sisteme osiguranja kvaliteta i provjere za studente/kinje, nastavnike/ce i profesionalce/ke, profesore/ice, asistente/kinje u nastavi koje su tokom godina razvile NVO Znanja i vještine koje sam stekla u koje se usko bave NFO putem obuka za neformlanom obrazovanju su mi neformalno obrazovanje i praćenja umnogome pomogla da budem bolji rada. Preduslov ovom modelu su profesor razredne nastave da ih partnerstva sa ministarstvima primijenim i prilagodim u radu sa (Ministrastvo prosvjete i sporta i Ċecom, roditeljima i kolegama.

Ministarstvo socijalnog rada i staranja).

Najveeć bogatstvo je razliĉitost u Ustanovljavanje predmeta NFO na pristupu i metodologijama rada, kao akademskim studijama za i jaka veza sa praksom. profesionalce u nastavi (osnovno, mr Ivana Vujošević srednje, više i visoko obrazovanje) profesor razredne nastave olakašalo bi proces ukljuĉivanja NFO metoda u rad, kao sam kvalitet sprovoĊenja u daljoj praksi. Ovo bi povećalo i

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

kvalitet studija koje ova grupa studenata pohaĊa.

Potrebno je djelovati iz samog sistema kako bi efekti bili dugoroĉniji i kvalitetniji, jer aktivnosti koje sprovode NVO koje se usko bave NFO donose rezultate koji osposobljavaju kadar van zvaniĉnog sistema što ,usporava‟ promjene u obrazovanju. U skladu sa uvoĊenjem predmeta o NFO potrebno je ,saĉuvati‟ dio koji obezbjeĊuje praksu (Ċeca i studenti ,vjeţbaju‟ znanja). Potrebno je umreţavanje NVO koje rade NFO, institucija koje se bave vaspitanjem i obrazovanjem kako bi se pruţilo usmjeravnje i podrška Ċeci/uĉenicima. Trenutno je bitan uticaj na uĉeniĉke i studentske zajednice. Istraţivanje zakonskih legislativa kao osnova za licenciranje treba biti jedan od koraka od strane NVO koje se usko bave neformalnim obrazovanjem.

Kada je u pitanju neformalno obrazovanje potrebno je davati ,odgovore‟ na prave ,probleme‟ u društvu s toga postoji veliki broj NVO-a, kao i institucija i vidova neformalno obraovanje koji provode ove programe, a kriteriji po kojima se radi nisu ujednaĉeni ili u nekim sluĉajevima nisu jasni, ĉak ni prisutni. Iz tog razloga potrebno je postaviti KRITERIJE/STANDARDE kao dio strukture za prepoznavanje i postavljanje kvaliteta NFO-a u CG.

„Neformalno obrazovanje ĉini tako organizovane procese uĉenja usmjerene na osposobljavanje osoba za rad, za raziĉite socijane aktivnosti i za liĉni razvoj.“ Etllng A., The Pennsylvania State University

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

KLJUČNE KOMPETENCIJE ZA CJELOŽIVOTNO UČENJE Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

3.1.

KLJUĈNE KOMPETENCIJE

Evropski Savjet je u Lisabonu, marta 2000, postavio novi strateški cilj za Evropsku Uniju: da postane najkonkurentnija i najdinamiĉnija ekonomija na svijetu, sposobna za kontinuirani ekonomski razvoj sa većim brojem radnih mjesta.

Potrebno je da radna mjesta budu kvalitetnija zajedno sa većom socijalnom kohezijom i što većim nivoima znanja. Evropski sistem za obrazovanje i obuku mora se prilagoditi zahtjevima društva znanja i potrebama unaprijeĊivanja nivoa i kvaliteta zapošljavanja ukoliko ţeli da se ovako velika misija ostvari. Glavna komponenta ovakvog pristupa je promocija novih osnovnih vještina svakog pojedinca koji je konkurentan na trţištu rada na teritorijij Evropske unije. Evropski Savjet u Lisabonu pozvao je zemlje ĉlanice, Savjet i Komisiju da osnuju evropske okvire koji definišu nove i osnovne vještine za dugoroĉno uĉenje. Okviri bi trebali da pokriju sve svere društva pred kojim jedan pojedinac treba da bude sposoban da odgovori savremenom trţištu rada. On u svojim rukama mora pośedovati kljuĉne kompetencija. Evropski Savjet u Štokholmu usvojio je dokument koji identifikuje tri strateška cilja (kvalitet, pristupaĉnost i otvorenost sistema za obrazovanje i obuku), koji su rašĉlanjeni na 13 povezanih ciljeva.

Evropski Savjet u Barseloni je februara 2002. godine usvojio deteljan radni program za postizanje ovih osnovnih ciljeva do 2010. godine. Ovaj detaljan program proširio je listu osnovnih vještina:

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Savjet u Barseloni je, takoĊe, naglasio potrebu za koracima koji će poboljšati ovladavanje ovim vještinama. Posebno je skrenuo paţnju na digitalnu pismenost i strane jezike. Šta više, promocija Evropske dimenzije smatra se esencijalnom u obrazovanju i integrisanju u Ċaĉke osnovne vještine.

Euridika anketa je otkrila povećano interesovanje za kljuĉne kompetencije za koje se smatra da su od vitalnog znaĉaja za uspješno uĉestvovanje u društvu. Mnoge od njih se definišu kao generiĉke ili transverzalne kompetencije koje su nezavisne od predmeta i zasnovane na ciljevima koji proţimaju ĉitav kurikulum. Obiĉno se odnose na bolju: organizaciju individualnog uĉenja, socijalne i interpersonalne odnose i komunikaciju, te odraţavaju generalno pomijeranje naglaska sa poduĉavanja (onoga ĉime se bave profesori) na uĉenje.

Internacionalna anketa Pisa 2000, takoĊe je podvukla vaţnost usvajanja širih kompetencija potrebnih za uspješno uĉenje. Ona je, takoĊe, ocjenjivala generiĉke kompetencije da se upravlja uĉenjem kao što su: motivacija, stav i sposobnost.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Postavljeno je pitanje od ĉega će se sastojati neophodne kompetencije. Okvir za kompentencije treba da se posmatra iz perspektive dugoroĉnog uĉenja, tj. one treba da se steknu do kraja obaveznog obrazovanja, ali takoĊe da se uĉe, aţuriraju i odrţavaju tokom ţivota.

3.2. OKVIRI ZA KLJUĈNE KOMPETENCIJA Radna grupa je definisala okvir koji obuhvata osam domena kljuĉnih kompetencija koje se smatraju neophodnim za obrazovanje društva zasnovanom na znanju.

Principi koji stoje iza definicije okvira za kljuĉne kompetencije:  Okvir je prvi pokušaj na evropskom nivou, sa ciljem da stvori sveobuhvatni i dobro izbalansirani spisak kljuĉnih kompetencija koje su neophodne za liĉno ostvarenje, socijalnu inkluziju i zapošlenje u nauĉnom društvu.  Termini kompetencija i kljuĉna kompetencija se upotrebljavaju radije nego osnovne vještine, za koje se smatra da je suviše restriktivan jer se uglavnom koristio da oznaĉi pismenost i ono što nam je poznato kao ţivotne vještine ili vještine preţivljavanja. Za kompetenciju se smatra da se odnosi na kombinaciju vještina, znanja, sposobnosti i stavova, a i da ukljuĉuje dispoziciju za uĉenje uz snalaţljivost.

Kljuĉna kompetencija je presudna za tri aspekta ţivota:

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Uz pośedovanje specifiĉnih osnovnih vještina za postizanje nekog cilja, potrebne su fleksibilne, generiĉke i transferabilne kompetencije. Iz ovog razloga mnoge definicije opisuju esecijalne komponente koje ĉine kompetenciju i koje su presudne kako se kompetencija razvija od osnovnog nivoa ovladavanja istim do viših nivoa.

Imajući na umu terminološke i lingvistiĉke teškoće, postaje jasno da dok okvir daje pregled neophodnih kompetencija, on treba da se adaptira, onako kako je odgovarajuće, specifiĉnim kulturološkim, lingvistiĉkim i socijalnim okolnostima.

3.3. PREGLED KLJUĈNIH KOMPETENCIJA Kljuĉne kompetencije predstavljaju transferabilni, multifunkcionalni paket znanja, vještina i stavova koje su svima neophodne za liĉno ostvarenje i razvoj, inkluziju i zapošljenje. One treba da se razviju do kraja obaveznog obrazovanja ili obuke, i treba da predstavljaju osnovu za dalje uĉenje kao dio dugoroĉnog uĉenja.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Kompetencija

Komunikacija na maternjem jeziku

Komunikacija stranom jeziku

na

Matematiĉka pismenost i osnovne kompetencije u nauci i tehnologiji

Digitalna kompetencija

Uĉiti kako se uĉi

Definicija Komunikacija je sposobnost da se izraze i protumaĉe misli, ośećanja i ĉinjenice, usmenim ili pisanim putem(slušanje, govor, ĉitanje i pisanje) i da se uspostavi lingvistiĉka interakcija na odgovarajući naĉin u širokom rasponu socijalnih i kulturnih konteksta - obrazovanja i obuke, posla, kuće i vremena za odmor.

Komunikacija na stranom jeziku uglavnom dijeli osnovne dimenzije vještina na maternjem jeziku - zasnovana je na sposobnosti da se razumiju, izraze i protumaĉe misli, ośećanja i ĉinjenice, usmenim ili pisanim putem(slušanje, govor, ĉitanje i pisanje) na odgovarajući naĉin u širokom rasponu socijalnih i kulturnih konteksta - obrazovanja i obuke, posla, kuće i vremena za odmor prema ţeljama i potrebama pojedinca. Komunikacija na stranom jeziku takoĊe zahtijeva vještine kao što su medijacija i interkulturalno razumijevanje. Stepen usavršenosti će varirati izmeĊu ĉetiri dimenzije, izmeĊu razliĉitih jezika i prema lingvistiĉkom okruţenju i nasljeĊu pojedinca.

Matematiĉka pismenost je sposobnost da se koristi sabiranje, oduzimanje, mnoţenje, dijeljenje i odnosi napamet ili pismeno da bi se riješio niz zadataka u svakodnevnim situacijama. Naglasak je više na procesu nego na rezultatu, na aktivnosti više nego na znanju. Nauĉna pismenost odnosi se na sposobnost i volju da se korist korpus znanja i metodologije koji se koriste ne bi li se objasnio svijet prirode. Sposobnost u tehnologiji se posmatra kao razumijevanje i primjena toga znanja i metodologije da bi se modifikovala prirodna sredina kao odgovor na oĉigledne ljudske ţelje i potrebe.

Digitalna kompetencija podrazumijeva pouzdanu i kritiĉku upotrebu elektronskih medija za posao, odmor i komunikaciju.

Ove kompetencije se odnose na logiĉko i kritiĉko razmišljanje, na visok nivo vještine upravljanja informacijama i na dobro razvijene vještine komunikacije.

Na najosnovnijem nivou, kompjuterske vještine podrazumijevaju vještinu multi-medijalne tehnologije da se pronaĊu informacije, procijene, pohrane, proizvedu i razmjene iste, i da se komunicira i uĉestvuje u umreţavanju preko Interneta.

Uĉiti kako se uĉi podrazumijeva dispozicije i sposobnosti da se organizuje i upravlja sopstvenim uĉenjem, individualno ili u grupama. Ono ukljuĉuje sposobnost da se efektivno manipuliše

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Interpersonalne i graĊanske kompetencije

Preduzetništvo

Kulturološka expresija

vremenom, riješe zadaci, steknu, procesuiraju, evaluiraju i asimiluju nova znanja i da se nova znanja i vještine primijene u razliĉitim kontekstima-kod kuće, na poslu, u obrazovanju i obuci.

U opštem pogledu, ova kompetencija jako doprinosi upravljanju liĉnom profesionalnom putanjom i karijerom.

Interpersonalne kompetencije obuhvataju sve oblike ponašanja kojima se mora ovladati da bi pojedinac bio sposoban da uĉestvuje na efikasan i konstruktivan naĉin u socijalnom ţivotu i da riješi konflikte Ċe je to neophodno. Interpersonalne vještine su neophodne za efikasnu interakciju jedan-na-jedan ili u grupama, a koriste se i u javnim i privatnim domenima.

Preduzetništvo ima aktivnu i pasivnu komponentu-ono obuhvata tendenciju da pojedinac sam pokrene neku promjenu ili sposobnost da se pozdravi, podrţi i prilagodi inovacijama koje su izazvali spoljni faktori.

Preduzetništvo podrazumijeva preuzimanje odgovornosti za postupke, bilo pozitivne ili negativne, razvoj strateške vizije, postavljanje ciljeva i ispunjavanje istih, i motivisanost ka uspjehu.

Kulturološka ekspresija podrazumijeva cijenjenje vaţnosti kreativnog izraţavanja ideja, iskustava i emocija u nizu raznih medija,ukljuĉujući muziku, izraţavanje pokretima, knjiţevnost i umjetnost.

Iskustvo u neformlano obrazovanju mi je donijelo samopouzdanje, ţelju da budem aktivnija u svim aspektima ţivota, kako privatno tako i profesionalno.

Zahvaljujući neformalnom obrazovanju, lakše se izborim sa svim poteškoćama.

Zineta Dacić, studentkinja

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

3.4. Definicije domena kljuĉnih kompetencija Mladi ljudi trebaju širi opseg kompetencija više nego ikada kako bi napredovali, u globalnoj ekonomiji i u društvima u kojima postoji sve više razliĉitosti. Mnogi će raditi poslove koji još ne postoje. Mnogima će trebati jeziĉke, interkulturalne i preduzetniĉke sposobnosti. Tehnologija će nastaviti da mijenja svijet na naĉine koje ne moţemo ni zamisliti. Izazovi kao klimatske promjene zahtjevaće radikalna prilagoĊavanja. U ovom sve kompleksnijem svijetu, kreativnost i sposobnost da se nastavi uĉenje i inovira vrijednovaće se jednako , ili ĉak više od, posebnih polja znanja koja imaju tendenciju da zastarijevaju. Cjeloţivotno uĉenje trebalo bi postati pravilo.

DOMEN: KOMUNIKACIJA NA MATERNJEM JEZIKU Kompetencija se sastoji od sljedećih elemenata znanja, vještina i stavova u kontekstu Definicija kompetencije: komunikacija je sposobnost da se izraze i tumaĉe misli, ośećanja i ĉinjenice, usmeno ili pismeno, u širokom spektru socijalnih i kulturoloških kontksta-poslu, kući i odmoru Znanja:    

 

Sigurno znanje osnovnog vokabulara, funkcionalne gramatike i stila, funkcije jezika.

Svijest o raznim tipovima verbalne interakcije(razgovori, intervjui, debate,itd.)i glavnim karakteristikama razliĉitih stilova i registara u govornom jeziku Razumijevanje paralingvistiĉkih karakteristika komunikacije (kvalitet glasa, facijalna expresija, poze i gestikulacija) Svijest o razliĉitim tipovima knjiţevnog teksta (bajke, mitovi, legende, epska, lirska poezija, pozorište, kratke priĉe, romani) i njihovim glavnim karakteristikama kao i o tipovima neknjiţevnog teksta) biografije, prijave, izveštaji, uvodnici, eseji, govori, itd.) i njihovim glavnim karakteristikama Razumijevanje glavnih karakteristika pisanog jezika (formalni, neformalni, nauĉni, novinarski, kolokvijalni,itd.)

Svijest o varijabilnosti jezika i oblika komunikacije tokom vremena i u razliĉitim geografskim, socijalnim i komunikacijskim sredinama.

Vještine: 

Sposobnost da se komunicira, pismeno ili usmeno, i razumije ili omogući da drugi razumiju, razne poruke u raznim situacijama i u razliĉite svrhe. Komunikacija ukljuĉuje sposobnost da se sluša i razumije razliĉiti sadrţaj u raznim

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje



 



komunikacijskim situacijama i da se govori precizno i jasno. TakoĊe podrazumijeva sposobnost da se prati da li se poruke uspješno prenose i sposobnost da se inicira, odrţi i završi razgovor u raznim komunikacijskim kontekstima.

Sposobnost da se ĉita i razumije razliĉiti tekst, usvajanje strategija odgovarajućih za razne ĉitalaĉke svrhe (ĉitanje radi informisanja, uĉenja ili iz zadovoljstva) i za razliĉite tipove tekstova.

Sposobnost da se pišu razliĉiti tipovi tekstova za razliĉite svrhe, prati proces pisanja (od nacrta do recenzije).

Sposobnost da se traţi, sakupi i procesuira pisana informacija, podatak ili koncept da bi se iskoristile u uĉenju i znanje organizovalo na sistematiĉan naĉin. Sposobnost da se u slušanju, govoru, ĉitanju i pisanju razluĉe bitne od nebitnih informacija.

Sposobnost da se formuliše argument u govoru ili pisanju, na ubjedljiv naĉin i da se uzmu u obzir ostali stavovi, izraţeni bilo u pismenoj ili usmenoj formi. *vještine neophodne za korišćenje pomagala (biljeţnica, šema, mapa) da bi se proizveli, prezentovali ili razumjeli kompleksni tekstovi bilo u pisanoj ili usmenoj formi (govori, razgovori, instrukcije, intervjui, debate).

Stavovi   

Razvoj pozitivnog stava prema maternjem jeziku i prepoznavanje istog kao potencijalnog izvora liĉnog i kulturnog obogaćenja.

Dispozicija da se priĊe mišljenjima i argumentima drugih otvorenog uma i da se upusti u konstruktivan i kritiĉki dijalog.

Pouzdanje pri javnim nastupima *ţelja da se teţi estetskom kvalitetu u izraţavanju mimo tehniĉke ispravnosti rijeĉi/fraze. *razvoj ljubavi prema knjiţevnosti *razvoj pozitivnog stava prema interkulturalnoj komunikaciji.

DOMEN: KOMUNIKACIJA NA STRANIM JEZICIMA Definicija kompetencije: komunikacija na stranim jezicima je sposobnost da se razumiju, iskaţu i protumaĉe misli, ośećanja i ĉinjenice, usmeno ili pismeno u odgovarajućem spektru socijalnih konteksta-poslu, domu, odmoru, obrazovanju i obuci-na jezicima koji nijesu maternji i jezicima na kojima se daju uputstva u školi prema ţeljama i potrebama pojedinca Znanja: 

Znanje vokabulara i funkcionalne gramatike, intonacije i izgovora

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

 

 

Svijest o razliĉitim tipovima verbalne interakcije (npr. Razgovor oĉi u oĉi i telefonski razgovor, intervjui, itd.)

Znanje o odgovarajućem spektru knjiţevnih i neknjiţevnih tekstova (kratke priĉe, poeme, ĉlanci u novinama i magazinima, web strane, uputstva, pisma kratki izveštaji, itd.)

Razumijevanje glavnih osobina razliĉitih stilova i registara u govornom i pisanom jeziku (formalni, neformalni, ţurnalistiĉki, kolokvijalni, itd.)

Svijest o socijalnim konvencijama i kulturološkim aspektima i varijabilnosti jezika u razliĉitim geografskim, socijalnim i komunikacijskim okruţenjma

Vještine: 

 





Sposobnost da se sluša i razumije govorna poruka u odgovarajućem spektru komunikacijskih situacija (teme koje su poznate, ili od liĉnog interesa ili bitne za svakodnevni ţivot) Sposobnost da se inicira, odrţi i zakljuĉi razgovor na iste Sposobnost da se ĉita i razumije Crna Gora treba da investira u izgradnju kapaciteta ljudskih resursa. amaterski tekst na razne teme, Krenite naprijed sa primjenom ili u nekim sluĉajevima, planiranih reformi i neće biti problema. profesionalni tekstovi o Obuka nastavnika kako na poĉetnom poznatim temama i da se nivou i nivou usluga je oblast vrijedna pišu razliĉiti tipovi tekstova paţnje, jer bez kvalitetnog natavnika za razliĉite svrhe u nema ni promjene u društvu. odgovarajućem spektru situacija.

HELENE SKIKOS, Odgovarajuća upotreba International Policy Officer for Albania, pomagala (bilješke, dijagrama, Montenegro, Serbia, Belarus, Moldova and Ukraine mapa, da bi se razumio ili International Cooperation, Europian Union proizveo pisani ili govorni tekst.

Sposobnost da se inicira i odrţi odgovarajući spektar autonomnih aktivnosti za uĉenje jezika

Stavovi:  

Ośetljivost na kulturološke razlike i otpor stereotipima Zainteresovanost i radoznalost za jezike uopšte (ukljuĉujući jezike koji su u okruţenju, regionalne, manjinske, znakovne jezike,itd.) i za interkulturalnu komunikaciju.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

DOMEN: MATEMATIĈKA PISMENOST Definicija kompetencije: Matematiĉka pismenost je sposobnost da se koristi sabiranje, oduzimanje, mnoţenje, dijeljenje, procenti i odnosi napamet ili pismeno da bi se riješio niz zadataka u svakodnevnim situacijama Kako se matematiĉka sposobnost dalje razvija, ona ukljuĉuje, shodno kontekstu, sposobnost i ţelju da se koriste matematiĉki modeli razmišljanja (logiĉko i prostorno razmišljanje) i predstave (formule modeli, konstrukcije, grafici, šeme) koji imaju univerzalnu primjenu u objašnjavanju i opisivanju realnosti.

Znanja: 

 

Sigurno znanje i razumijevanje brojeva i mjera i sposobnost da se koriste u razliĉitim svakodnevnim kontekstima je osnova koja obuhvata osnovne metode raĉunanja i razumijevanje elementarnih oblika matematiĉkih predstavljanja kao što su grafici, formule i statistike.

Sigurno znanje matematiĉkih pojmova i koncepata, ukljuĉujući najvaţnije teoreme geometrije i algebre Znanje i razumijevanje vrsta pitanja na koje matematika moţe da ponudi odgovor

Vještine: 





Sposobnost da se primijene osnovni elementi matematiĉke pismenosti kao što su *sabiranje i oduzimanje, mnoţenje i dijeljenje, procenti i razlomci, Teţine i mjere da bi se prišlo i da bi se riješili zadaci u svakodnevnom ţivotu, npr. upravljanje kućnim budţetom (planiranje, štednja itd.), Kupovina (poreĊenje cijena, razumjevanje teţina i mjera, vrijednosti novca),

Vještine koje sam kroz praksu stekla u neformalnoj edukaciji danas mi mnogo pomaţu, jer tu vrstu uĉenja na fakultetu ne dobijamo, a to je povezivanje teorije i prakse. Uĉenje u neformlanom obrazovanju je uĉenje koje traje i koje se ne zaboravlja.

Jelena Nikĉević, socijalna radnica

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

  









Putovanja i odmor (povezivanje razdaljina sa vremenom, poreĊenje valuta i cijena), Sposobnost da se prati i procijenjuju argumenti drugih i da se otkriju osnovne ideje u datom stavu (posebno dokaz, itd.)

Sposobnost da se barata matematiĉkim simbolima i formulama, da se dekodira i protumaĉi jezik matematike i da se razumije njegov odnos prema prirodnom jeziku.

Sposobnost da se komunicira na, sa i o matematici.

Sposobnost da se razmišlja na matematiĉki naĉin (ovladavanje matematiĉkim naĉinima razmišljanja, abstrahovanje i generalizovanje Ċe je to potrebno i matematiĉko oblikovanje korišćenjem i primjenom postojećih modela za postavljeno pitanje; Sposobnost da se razumije i koristi (dekodira, tumaĉi i pravi razlika) izmeĊu razliĉitih vrsta predstavljanja matematiĉkih objekata, fenomena i situacija, birajući i prelazeći na razliĉite predstave kako i kad je to potrebno Dispozicija prema kritiĉkom mišljenju, sposobnosti da se pravi razlika meĊu raznim vrstama matematiĉkih izraza (izmeĊu potvrde i pretpostavke, itd.), razumijevanje matematiĉkih dokaza, kao i mogućnosti i ograniĉenja datog koncepta.

Sposobnost da se koriste pomoćna sredstva (ukljuĉujući kompjutere)

Stavovi:     

Spremnost da se prevaziĊe "strah od brojki" Spremnost da se koristi raĉunanje da bi se riješili zadaci tokom svakodnevnog posla i kućnih obaveza Poštovanje istinitosti kao osnove matematiĉkog razmišljanja Spremnost da se potraţe razlozi koji će podrţati tvrdnje Spremnost da se prihvate ili odbace mišljenja drugih na osnovu vaţećih (ili nevaţećih) razloga ili dokaza

DOMEN: KOMPENTENCIJA U NAUCI I TEHNOLOGIJI Definicija kompetencije: Nauĉna kompetencija je sposobnost i spremnost da se koristi korpus znanja i metodologije u polju nauke da bi se objasnio svijet prirode.Kompetencija u tehnologiji se shvata kao primjena toga znanja da bi se modifikovala prirodna sredina kao odgovor na ljudske ţelje ili potrebe.

Znanja:

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

 

Znanje osnovnih principa svijeta prirode, tehnologije i tehnoloških proizvoda i procesa Razumijevanje odnosa izmeĊu tehnologije i ostalih polja- nauĉnog progresa (npr. u medicini), društvu (vrijednosti, moralna pitanja), kulturi (npr. multimedije), ili sredini (zagaĊenje, odrţivi razvoj).

Vještine:   

Sposobnost da se koristi i manipuliše tehnološkim sredstvima i mašinama kao i nauĉnim podacima i uvidima da bi se postigao cilj ili donio zakljuĉa Sposobnost da se prepoznaju osnovne osobine nauĉnog istraţivanja Sposobnost da se saopšte zakljuĉci i razlozi koji su doveli do njih

Stavovi:   

Radoznalost i kritiĉko poštovanje nauke i tehnologije ukljuĉujući pitanja sigurnosti kao i etiĉka pitanja Pozitivan i istovremeno kritiĉki stav prema upotrebi ĉinjeniĉnih informacija i svijest o potrebi za logiĉkim procesima pri donošenju zakljuĉaka Spremnost da se stekne nauĉno znanje i interesovanje za nauku i nauĉne ili tehnološke karijere

DOMEN: DIGITALNA KOMPENTENCIJA Definicija kompetencije: Digitalna kompetencija ukljuĉuje pouzdanu i kritiĉku upotrebu informatiĉke tehnologije u poslu, odmoru i komunikaciji. Ove kompetencije su povezane sa logiĉkim i kritiĉkim razmišljanjem, do visokog nivoa menadţerskih vještina u informatici i dobro razvijenih komunikacijskih vještina.

Na najniţem nivou one obuhvataju upotrebu multi-medijalne tehnologije da se prikupe, procijene, pohrane, proizvedu, prezentuju i razmijene informacije i da se komunicira i uĉestvuje u umreţavanju putem interneta.

Znanja: 

Sigurno razumijevanje prirode, uloge i mogućnosti informatiĉke tehnologije koju obuhvata u svakodnevnim kontekstima.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

 

 

Razumijevanje glavnih kompjuterskih aplikacija, ukljuĉujući rad sa tekstom, tabelama, bazama podataka, ĉuvanja i upravljanja istim Svijest o mogućnostima koje pruţa internet i komunikacije putem elektronskih medija (e-mail, videokonferencije, ostala sredstva) i razlici izmeĊu stvarnog i virtuelnog svijeta Razumijevanje potencijala informatiĉke tehnologije da pruţi podršku kreativnosti i inovaciji u liĉnom ostvarenju, socijalnoj inkluziji i mogućnost zapošljenja Osnovno razumijevanje pouzdanosti i vaţnosti dostupnih informacija i svijest o potrebi da se poštuju etiĉki principi u interaktivnoj upotrebi informatiĉke tehnologije.

Vještine: Kako informatiĉka tehnologija ima mnoge i rastuće upotrebe u svakodnevnom ţivotu, kao što su uĉenje i odmor, potrebne vještine obuhvataju: 

 

Sposobnost da se traţe, sakupljaju i procesuiraju (stvore, organizuju, razlikuju bitne od nebitnih, stvarne od virtuelnih) elektronske informacije, podaci i koncepti i da se koriste na sistematski naĉin Sposobnost da se naĊe i pristupi websajtu i da se koriste internet usluge poput foruma i e-maila Sposobnost da se koriste informatiĉke tehnologije da bi se podrţalo kritiĉko mišljenje, kreativnost i inovacije u razliĉitim kontekstima kod kuće, na odmoru i poslu.

Stavovi:   

Tendencija da se koristi informatiĉka tehnologija u autonomnom i timskom radukritiĉki i refleksivni stav u procjeni dostupnih informacija Pozitivan stav i osjetljivost za sigurnu i odgovornu upotrebu interneta, ukljuĉujući pitanja privatnosti i kulturološke razlike Zainteresovanost za korišćene informatiĉke tehnologije da bi se proširila gledišta uĉestvujući u komunikacijama i mreţama u kulturološke, socijalne i profesionalne svrhe

DOMEN: UĈITI KAKO SE UĈI Definicija kompetencije: Obuka za uĉenje obuhvata dispozijciju i sposobnost da se organizuje i reguliše sopstveno uĉenje, kako individualno tako i u grupi. Ono ukljuĉuje sposobnost da se

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

vrijeme efektivno rasporedi, riješe zadaci, steknu, procesuiraju, evaluiraju i asimiluju nova znanja, i ista znanja i veštine primijene u raznim kontekstima-kod kuće, na poslu, u obrazovanju i u obuci. U opštem smislu obuka za uĉenje, znaĉajno doprinosi upravljanju i kreiranju karijere.

Znanja:  

Poznavanje i razumijevanje omiljenih metoda uĉenja, jaĉina i slabosti individualnih vještina i kvalifikacija.

Poznavanje raspoloţivih mogućnosti obrazovanja i obuke i kako razliĉite odluke u toku obrazovanja i obuke vode do razliĉitih karijere.

Vještine: 

  

Efikasno samostalno upravljanje uĉenjem i karijerema- sposobnost da se posveti vrijeme uĉenju, autonomiji i disciplini, oĉuvanju i upravljanju informacijama u procesu uĉenja.

Sposobnost koncentracije kako na duţi tako i na kraći vremenski period.

Sposobnost kritiĉkog razmišljanja o predmetu i svrsi uĉenja.

Sposobnost komunikacije kao dijelu procesa uĉenja korišćenjem odgovarajućih sredstava (intonacije, gestikulacije, mimikrije, itd.) da bi se podrţala usmena komunikacija, kao i razumijevanje i proizvodnja raznih multimedijalnih poruka (pisani ili govorni jezik, zvuk, muzika, itd.)

Stavovi: 

 

Koncept samostalnosti koji podrţava spremnost da se promijene i dalje razviju kompetencije kao i samo-motivacija i povjerenje u individualne sposobnosti da se uspije.

Pozitivno poštovanje uĉenja kao aktivnosti koja obogaćuje ţivot i inicijativa za uĉenjem.

Adaptivnost i fleksibilnost

DOMEN: INTERPERSONALNE, KOMPENTENCIJE

INTERKULTURALNE

I

SOCIJALNE

Definicija kompetencije: Interpersonalne kompetencije pokrivaju sve forme ponašanja kojima individua mora ovladati da bi bila u stanju da uĉestvuje na efikasan, konstruktivan naĉin i riješava

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

konflikte i društvenom ţivotu, u interakciji sa drugim individuama (ili grupama) u liĉnom, porodiĉnom i javnom kontekstu.

Znanja:    

Razumijevanje kodova ponašanja i manira generalno prihvaćenih ili promovisanih u razliĉitim društvima.

Svijest o konceptima individue, grupe, društva i kulture i istorijske evolucije ovih koncepata.

Znanje kako odrţati zdravlje, higijenu i ishranu Razumijevanje interkulturalnih dimenzija u evropskim i drugim društvima.

Vještine: 

   



Sposobnost da se konstruktivno komunicira u razliĉitim socijalnim situacijama(tolerisanje pogleda i ponašanja ostalih, svijest o individualnoj i kolektivnoj odgovornosti) Sposobnost da se stvori povjerenje i empatija kod drugih osoba Sposobnost da se izraze sopstvene frustracije na konstruktivan naĉin (kontrola agresije i nasilja ili samo-destruktivnih naĉina ponašanja.

Sposobnost da se odrţi linija razdvajanja profesionalne i liĉne sfere ţivota, i moć da se odupre transferu profesionalnih konflikta u liĉni domen.

Svijest i razumijevanje nacionalnog i kulturološkog identiteta u interakciji sa kulturološkim identitetom Evrope i ostatka svijeta. Sposobnost da se uvide i razumiju razliĉita gledišta uzrokovana razlikama i konstruktivno doprinese sopstvenim pogledima.

Pregovaraĉka sposobnost.

Stavovi:     

Pokazivanje interesovanja i poštovanja za druge Spremnost da se prevaziĊu stereotipi i predrasude Dispozicija ka kompromisima Integritet Nametljivost

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

DOMEN: GRAĐANSKE KOMPENTENCIJE Definicija kompetencije: Raspon graĊanskih kompetencija je širi od interpersonalnih kompetencija po prirodi svog postojanja na socijalnom nivou. Mogu biti opisane kao komplet kompetencija koje individui omogućavaju uĉestvovanje u društvenom ţivotu.

Znanja:  

 

 

Poznavanje graĊanskih prava i ustava zemlje domaćina, raspon njene vlade.

Razumijevanje uloga i odgovornosti institucija vaţnih za voĊenje politike na lokalnom, regionalnom, evropskom i meĊunarodnom nivou (ukljuĉujući politiĉku i ekonomsku ulogu Evropske Unije) Poznavanje kljuĉnih liĉnosti u lokalnim i nacionalnim vladama, politiĉkih partija i njihovih politikama Poznavanje koncepata poput demokratije, graĊanstva i internacionalnih deklaracija koje ih promovišu (ukljuĉujući povelju Fundamentalnih prava Evropske Unije i Zemalja potpisnica) Upućenost u glavna dešavanja, trendove i pokretaĉe promjena u nacionalnoj, evropskoj i svjetskoj istoriji, trenutnu situaciju u Evropi i njenim susjedima Poznavanje migracija i manjina u Evropi i svijetu

Vještine:     

Uĉestvovanje u aktivnostima zajednice kao i donošenju odluka na nacionalnim i evropskim nivoima, glasanje na izborima Sposobnost da se pokaţe solidarnost interesovanjem i pomaganjem u rješavanju problema koji pogaĊaju lokalnu i širu zajednicu.

Sposobnost da se efikasno suoĉi sa institucijama u javnom domenu.

Sposobnost da se profitira od mogućnosti koje pruţa EU Neophodne vještine u jeziku koji se koristi u zemlji

Stavovi:   

Ośećaj pripadnosti jednoj zajednici, zemlji, EU i Evropi u opštem smislu i (sopstvenom) dijelu svijeta Spremnost da se uĉestvuje u demokratskom donošenju odluka na svim nivoima Dispozicija da se volontira i uĉestvuje u graĊanskim aktivnostima i da se podrţi socijalna razliĉitost i kohezija

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

 

 

Spremnost da se poštuju vrijednosti i privatnost ostalih sa tendencijom da se reaguje protiv anti-socijalnog ponašanja Prihvatanje koncepta ljudskih prava i jednakost i kao osnove solidarnosti i odgovornosti u modernim demokratskim društvima Evrope, prihvatanje jednakosti izmeĊu muškaraca i ţena Poštovanje i razumijevanje razlika izmeĊu sistema vrednosti razliĉitih religijskih ili etniĉkih grupa Kritiĉko prihvatanje informacija koje plasiraju masovni mediji

DOMEN: PREDUZETNIŠTVO Defisanje kompetencije: Preduţetništvo ima aktivnu i pasivnu komponentu- tendenciju da se uvede inovacija, ali i sposobnost da se pozdravi i podrţi inovacija izazvana spoljnim faktorima.

Preduzetništvo ukljuĉuje pozdravljanje promjena, preuzimanje odgovornosti za sopstvena djela (pozitivna ili negativna), postavljanje ciljeva i ispunjenje istih i motivacija da se uspije.

Znanja: 

Poznavanje dostupnih mogućnosti da bi se tako identifikovale one koje odgovaraju liĉnim, profesionalnim i/ili poslivnim aktivnostima

Vještine:      

Vještine planiranja, organizovanja, analiziranja, komunikacije, akcije, de-briefing, evaluacije, itd.

Vještine razvoja projekta i implementacije istog Sposobnost da se radi flexibilno i ko-operativno kao dio tima Mogućnost identifikovanja liĉnih snaga i slabosti Sposobnost da se aktivno uĉestvuje i pozitivno odgovori na promjene Sposobnosti da se procijeni i rizikuje kada i kako odgovara

Stavovi:   

Dispozicija da se pokaţe inicijativa Pozitivan stav prema promjenama i inovacijama Spremnost da se identifikuje oblast u kojoj se moţe pokazati pun raspon preduzetniĉkih vještina - kod kuće, na poslu, u zajednici.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

DOMEN: KULTUROLOŠKA EKSPRESIJA Definisanje kompetencije: Poštovanje vaţnosti kreativnog izrašavanja ideja, iskustava i emocija u spektru medija, ukljuĉujući muziku, izraţavanje pokretima, knjiţevnost i umjetnosti Znanja:    

Osnovno poznavanje kapitalnih umjetniĉkih djela, ukljuĉujući narodnu kulturu, kao vaţno svjedoĉenje ljudske istorije Svijest o nacionalnom i evropskom kulturnom nasleĊu i njihovom mjestu u svijetu Svijest o evropskoj kulturološkoj i lingvistiĉkoj razliĉitosti Svijest o o evoluciji narodnog ukusa i vaţnosti estetskih faktora u svakodnevnom ţivotu

Vještine:    

Kapacitet za umjetniĉku samo-ekspresiju kroz spektar medija konsistentnih sa individualnim uroĊenim kapacitetima Sposobnost da se cijeni i uţiva u umjetniĉkim djelima i izvedbama zasnovanim na širokoj definiciji kulture Sposobnost da se posveti sopstvenim kreativnim i ekspresivnim gledištima i manifestacijama istih ljudi koji nas okruţuju Sposobnost da se identifikuju i uvide ekonomske mogućnosti u aktivnostima kulture

Stavovi:   

Otvoren stav prema razliĉitosti kulturološke ekspresije Spremnost da se gaji estetski kapacitet kroz umjetniĉko samo-izraţavanje i kontinuirani interes za kulturni ţivot Jak ośećaj identiteta u kombinaciji sa poštovanjem razliĉitosti

Pripredio i prilagodio: Sava Kovaĉević IZVOR: http://www.europa.eu.int/comm/education/policies/2010/doc/basic-skills_en.pdf EUROPEAN COMMISSION Directorate- General for Education and Culture mplementation of "Education and Training 2010" work programme, Working group on Basic skills, entrepreneurship and foreign languages. Progress Report November 2003.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Neformalno obrazovanje – OVÄ?E I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

PRAĆENJE I OBEZBJEĐIVANJE KVALITETA NEFORMANOG OBRAZOVANJA Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

4.1. KVALITATIVNO PRAĆENJE Programi8 neformalnog obrazovanja omladinskih organizacija obiĉno se dešavaju u kontekstu omladinskog rada i usmjereni su na 2 nivoa: ispunjavanje potreba zajednice i ispunjavanje pojedinaĉnih potreba uĉenja.

Kako bi se utvrdio nivo i kvalitet uĉenja potrebno je prije samog procesa utvrditi standarde za programe neformalnog obrazovanja. Standardi su definisani tako da odgovaraju ispunjavanju minimalnih zahtjeva za uĉenjem na liĉnom i profesionalnom nivou. ,,Kvalitet NFO u omladinskim organizacijama predstasvlja stepen dostignuća i upućenosti na prepoznate potrebe društva i potrebe onih koji uče.''9 Kljuĉno je, dakle, prepoznate problematike obraĊivati i sprovoditi u skladu sa saznajnim potrebama i mogućnostima onih koji uĉe, u ovom sluĉaju uglavnom potrebama, Ċece i mladih.

Potrebno je utvrditi inicijalno stanje i u odnosu na njega pratiti promjene u obrazovnom procesu kao i prilagoĊavati rad stvarnim potrebama korisnika.

Kvalitativno praćenje predstavlja proces kojim se utvrĊuje nivo postignuća indikatora karakteristiĉnih za odreĊeni porogram. Program neformalnog obrazovanja koji odgovara na prave potrebe ciljnih grupa, koji je fleksibilan i otvoren za promjene u cilju usavršavanja i prilagoĊavanja pojedincu dobar je i za zajednicu.

Zašto pratimo i ustanovljamo kvalitet sprovoĊenja neformalnih programa?

Ovaj proces praćenja neophodan je da bi se ispunile stvarne potrebe društva i pojedinaca zbog kojih je program orginilano i nastao. Praćenje nam omogućava transparentnost i dvosmjerno djelovanje, a samim tim i usavršavanje i prilagoĊavanje potrebama koje se stalno mijenjaju.

4.2. NEFORMALNO OBRAZOVANJE I VRSTE RADA Obuke/treninzi, radionice i individualni rad ĉine grupu najuĉinkovitijih metoda neformalnog obrazovanja u postizanju kognitivnih, psiholoških i socijalnih promjena kod mladih i ostalih ciljnih grupa.

8

Policy paper on Non-Formal Education: A framework for indicating and assuring quality, Adopted by the Council of Members / Extraordinary General Assembly, Castelldefels, Catalonia, Spain, 2-3 may 2008, page 5.

9 Policy paper on Non-Formal Education: A framework for indicating and assuring quality, Adopted by the Council of Members / Extraordinary General Assembly, Castelldefels, Catalonia, Spain, 2-3 may 2008, page 2.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Osnovni cilj i postignuće primjene neformalnih metoda rada je promjena karakteristiĉna kako za pojedinca, tako i za grupu. Promjena je veća ukoliko smo uspjeli da prilagodimo neformalne metode rada stilovima uĉenja pojedinca i grupe. S tim u vezi, neformalne metode rada predstavljaju ţiv proces koji ima sposobnost prilagoĊavanja potrebama pojedinaca i grupe i samim tim je vrlo uspješan.

Ovaj vid obrazovanja nadomješćuje nedostatke formalnog obrazovanja koje obiluje teoretskim znanjima. Neformalne metode olakšavaju usvajanje teoretskih znanja, podstiĉu primjenu i uĉenje kroz praktikovanje, iskustveno i samostalno uĉenje kao i inventivnost, inovativnost i kreativnost u procesu uĉenja.

Pojednostavljeno, formalnim metodama rada stiĉemo uglavnom znanja, dok neformalnim metodama rada stiĉemo znanja, vještine, razvijamo vrijednosti i stavove, ispitujemo, potvrĊujemo, odbacujemo ili proširujemo teoriju. Savremeni trendovi primjene neformalnog obrazovanja prisutni su za sve ciljne grupe: Ċecu, mlade i odrasle. Naroĉito su bitni i uĉinkoviti za pojedince i grupe mladih zbog razvojne karakteristike i mogućnosti uticaja na formiranje i razvijanje stavova i vrijednosti. Od posebne je vrijednosti za pojedince i grupe mladih u potrebi10.

U zavisnosti od ciljne grupe tj. uzrasta kao i potreba, vrste, inteziteta uĉenja i sl. koristimo razliĉite metode rada. Najĉešće kvalitativne vrste rada u neformalnom obrazovanju su obuka ili trening, radionica i individulani rad.

Ciljna grupa

RADIONICA

Đeca i mladi

Vrsta uĉenja

*Rad u grupi *Iskustveno, praktiĉna primjena, istraţivanje tema *Procesno orijentisane

Intezitet usvajanja znanja, vještina, stavova i vrijednosti

Postupno, periodiĉno i kontinuirano razvijanje vrijednosti, stavova i sticanja vještina i znanja

Trajanje

Rezultati

Jednom neĊeljno u trajanju do 2h, u ukupnom trajanju od 3 mjeseca do 9 mjeseci

*Razvijanje vrijednosti i stavova *Razvijanje ţivotnih vještina *Razvijanje socijalnih vještina

10

Pod ovim se podrazumjevaju pojedinci i grupe mladih kojima je potreban drugačiji pristup u radu, kao što su npr. đeca i mladi osobe sa invaliditetom, đeca i mladi u riziku od društveno-neprihvatljivog ponašanja, đeca i mladi bez roditeljskog staranja, đeca i mladi pripadnici RAE ili neke druge društvene grupacije nedovoljno prihvadene u društvu kao što su đeca i mladi sa drugačijim seksulanim opredjeljenjem i sl.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

OBUKA / TRENING

Mladi i odrasli

INDIVIDULANI RAD

Svi

*Rad u grupi *Primjena teorije, iskustveno uĉenje *Balans ciljnog i procesnog pristupa rezultatima i radu *Uĉenje kroz razliĉite stilove *Rad sa pojedincem *Iskustveno, zasnovano na podsticanju samorefleksije *Koristi se i za planiranje sopstvenog uĉenja, kao i za liĉni i profesionalni razvoj

Vrlo intezivan rad

Jednodnevne ili višednevne obuke u trajanju od 6 do 8 sati, organizovane po obukama ili u setu od nekoliko obuka (tzv.modulima)

*Obuĉavanje za unaprijeĊenje znanja i vještina *Sticanje teoretskih znanja na praktiĉan naĉin *Osvješćivanje vrijednosti i stavova

Intezivne, planirane i struktuirane konsultacije

Konsultacije traju oko sat vremena do sat ipo, ĉeste su u zavisnosti

*Podstiĉe cjeloţivotno uĉenje i informalno obrazovanje *Upravljanje liĉnim i profesionalnim razvojem

Rezultati gore pomenutih vrsta neformalnog obrazovanja su:  razvoj liĉnih vještina i sposobnosti kao što su samopouzdanje i samopoštovanje, razvijanje stavova, razvijanje vrijednosti, razvijanje kritiĉkog mišljenja, povećanje uĉešća, proaktivnost, analitiĉka sposobnost, podizanje svijesti i sl.  razvoj socijalnih vještina kao što su empatija, razvoj timske saradnje, razvoj komunikacijskih vještina, demokratsko odluĉivanje, praktiĉna znanja i vještine, sticanje i razvoj ţivotnih vještina, razriješavanje problemskih situacija, nošenje sa sukobom, prevazilaţenje sukoba i sl.

4.3. VRIJEDNOSTI I PRINCIPI RADA Vrijednosti u neformalnom obrazovanju ĉine osnovu rada, naroĉito kada govorimo o radu sa Ċecom i mladima.

Jedna od najvaţnijih razloga osvješćivanja vaţnosti i uloge vrijednosti u radu sa mladima je veza izmeĊu naših liĉnih uvjerenja i sistema vrijednosti i naše prakse.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

 Problem definiše osoba koja ga posjeduje11 Problemi bi trebalo da budu samodefinisani. To znaĉi da osoba koja radi sa mladima ne bi trebalo da definiše problem mlade osobe, već bi to trebalo da uĉini sama osoba.

Mlada osoba će biti motivisanija da riješi problem kad ga je ona sama definiše, nego kad joj se kaţe šta treba da radi. Ova vrijednost je poznata kao i ljudsko pravo na «samo - odluĉivanje».  ViĊeti dobro u svakome Trebalo bi da prihvatimo osobe onakve kakve jesu, a ne kao onakve kakvi su mogli postati. Kako se ne bi ograniĉavao rast i razvoj mladih ljudi potrebno ga je posmatrati kao potencijal za samouĉenje i razvoj. Drugim rijeĉima, moramo da volimo i poštujemo sve osobe sa kojima radimo.  Iskrenost Mladi treba da razumiju šta se taĉno dešava, odnosno bitna je jasnoća. Šire posmatramo, otvorenost je takoĊe bitna. Rad bi trebalo da se obavlja u duhu «otvorenosti», a ne zadrţavanja neĉega «pod tepihom». Pored toga, vaţno je biti ono što jesi i priĉati o svojim oṡećanjima i sl.  Dosljednost Omladinski radnici/e bi trebalo da budu dosljedni u radu sa mladima. Ovo je potrebno da bi se postiglo povjerenje mladih. Dosljednost takoĊer ukljuĉuje menadţmentomladinski radnik treba da ima jasno postavljene ciljeve, metode rada i evaluacije, odnosno treba da bude discipliniran u svom pristupu.  Fleksibilnost Profesionalac, pored toga što bi trebalo da bude dosljedan/na, bi trebalo da bude i fleksibilan/na, jer razliĉite osobe i situacije zahtijevaju razliĉite odgovore. To znaĉi da profesionalac ne bi trebalo da zasniva svoj rad na uskoj ideološkoj osnovi, već da ima na raspolaganju širok izbor teorije i prakse.  «Zdrav razum» Zdrav razum bi trebalo da bude primijenjen u svim situacijama, jer, iako su osjećanja veoma vaţna, na njih je vaţno gledati objektivno.

11

Preuzeto i prilagođeno iz ,,Osnovi omladinskog rada u zajednici'', interna skripta, Forum SYD, 2008. Str. 14.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

 Sloboda izbora Odgovornost svakog profesionalca je da ponudi pomoć mladoj osobi, mladi moraju imati slobodu da izaberu da li će tu ponudu i prihvatiti. Ponuda treba da bude takva da povećava liĉnu i grupnu slobodu izbora.  Jednakost Poţeljni odnosi izmeĊu profesionalca su dvosmjerni i obostrani, a ne «voĊeni-voĊa» odnosi. I omladinski radnici/e i mladi ljudi imaju svoje potrebe. MeĊutim, u centru omladinskog rada su potrebe i problemi koje «imaju» mladi i na njima je da ih definiraju.

Uloga omladinskog radnika da pomogne mladima da bolje razumiju svoje potrebe i da preuzmu odgovarajuće akcije i moguća rješenja, moţe biti zasnovana samo na jednakosti.  Povjerenje «Vlasništvo» na problemom (privatnost) mora biti poštovana. Ono što profesionalac ĉuje od mladih o problemu bi trebalo da bude poštovano i da se prenese ostalima jedino ako se za to dobije dozvola.

Principe u neformalnom obrazovanju ĉine:  princip dobrovoljnosti,  princip usmjeren na pojedinca,  princip povjerljivosti,  princip uĉešća,  princip ukljuĉenosti, Poruka mladim ljudima:  princip uvaţavanja i Zainteresujte se za to kako vas vaše razumijevanja drugih, obrazovanje priprema za trţište rada,  principi poštovanja kao i kako priprema generacije razliĉitosti, studenta poslije vas da zadovolje  princip interkulturalnog potrebe za zapošljavanjem, s jedne strane, i sa druge kako obrazovanje uĉenja, moţe pomoći vaš razvoj u aktivne  princip demokratiĉnosti, graĊane koji doprinose svom društvu.  princip teorije i prakse.

HELENE SKIKOS, International Policy Officer for Albania, Montenegro, Serbia, Belarus, Moldova and Ukraine International Cooperation, Europian Union

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

4.4. METODOLOŠKI PRISTUP Metodološki pristup u programima neformalnog obrazovanja je na prvom mjestu pristup učenja usmjeren ka pojedincu, usmjeren na uĉenje kroz praksu – iskustveno uĉenje, timski rad i saradnju, projektno orjentisan pristup, pristup razriješenja problemskih situacija i sl. ''Polazeći od ĉinjenice da je cilj programa neformalnog obrazovanja usko vezan za razvoj vještina kombinovanih sa znanjima, stavovima i vještinama neophodnim za omladinski rad, pedagoški pristup podrazumjeva mješavinu kongnitivnih, afektivnih i praktiĉnih dimenzija uĉenja koje rezultira razliĉitošću metoda. U skladu sa multidimenzionalnim karakterom potrebnih kompetencija, ovaj pristup je obavezno holistički i procesno orijentisan.''12 Poseban resurs u grupi predstavlja pojedinac kao i njegova steĉena znanja i vještine, stavovi i vrijednosti. Pojedinac u grupi ĉini ,,ţivot'' grupe karakteristiĉnim svojim uĉešćem i aktivnom ulogom. Ova veza je povratnog karaktera, pa se vrlo ĉesto dešava da pojedinac lakše razvija svoje stavove i vrijednosti u grupi vršnjaka. Svaka grupa tako ima svoje i jedinstveno bilo tj. dinamiku. Karakteristike grupne dinamike posmatrane kroz niz indikatora olakšavaju praćenje kvaliteta rada. Ovo je mnogo kompleksniji zadatak od onoga koji se dešava u formalnom obrazovanju ĉiji su indikatori uglavnom u vezi sa steĉenim znanjima.

Uloga pojedinca, naroĉito u omladinskom radu, ogleda se i u tzv. metodi vršnjačkog obrazovanja (peer education) koja se u dosadašnjoj praksi pokazala vrlo efikasnom.

Kako bi proces neformalnog uĉenja i usvajanja znanja bio zaokruţen koristi se sistem podrške i supervizije. Podrška i supervizja se koristi najĉešće da bi se omogućio dugoroĉni rad i postigli dugoroĉni rezultati. Cilj podrške i supervizije je da sa mladima kroz praktikovanje davanja povratnih informacija i zajedniĉkim radom sa „starijim“ kolegom/inicom stiĉe utemeljenje kvaliteta znanja, a posebno vještina.

12

Helmut Fennes and Hendrik Otten, Quality in non-formal education and training in the field of European youth work, Salto – Youth training and cooperation, Resource centre, Education and Culture and Youth Partnership, September 2008, page 16.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

4.5. PROFESIONALCI/KE Neformalno obrazovanje, kao moderan obrazovni trend, postaje imperativom uĉenja za kljuĉne kompetencije, doţivotnog uĉenja i usavršavanja i razvoja novih pristupa u biznis sektoru radi osposobljavanja zaposlenih i konkurentnosti.

Tako postavljeno, od profesionalca zahtjeva takoĊe stalan proces uĉenja i usavršavanja. Kontekst rada sa mladima, zbog svoje oṡetljive teksture, posebne razvojne komponente, zahtjeva od profesionalca široko znanje pedagoško-psiholoških pristupa, ali isto tako dinamiĉno prilagoĊavanje potrebama pojedinaca i grupa i uĉenje iz novih situacija. U ovom kontekstu neophodan je holistički pristup i dobro poznavanje potreba mladih. Ono što ovog praktiĉara odvaja od ostalih je, da osim širokog i praktiĉnog znanja, potrebno je da ima vrlo jasne i utvrĊene vrijednosti i stavove i mora konstantno raditi na razvoju svojih vještina, naroĉito na onima koje tiĉu samorefleksiju i profesionalni razvoj i usavršavanje.

U Crnoj Gori postoji nekoliko profila profesionalca/ki koji rade u polju neformalnog obrazovanja mladih:  Omladinski radnici/ce,  Omladinski lideri/ke,  Omladinski treneti/rice i radioniĉari/ke za pojedine teme i problematike.

Profesionalci i profesionalke sa usko struĉnim znanjima potrebnim u radu sa mladima – psiholozi/škinje, pedagozi/škinje, socijalni radnici/e, nastavniĉke profesije i sl.

VRIJEDNOSTI -praviĉnost

STAVOVI -pozitivan stav

ZNANJA -osnovna znanja o temi

-fleksibilnost

-suoĉavanje se sa problemima

-dosljednost

-zajedniĉko rješavanje problema -svi smo jednaki

- rada u grupi, dinamike i potreba grupe - rad sa pojedincem/kom

-davanje jednakih prilika -otvorenost

- razbijanja predrasuda

-istraţivanje potreba - potrebe zajednice i potrebe mladih

VJEŠTINE -umješnost prilagoĊavanja teme stilovima uĉenja uĉesnika/ca -praćenje razvoja grupe -komunikacijske vještine -voĊenje diskusije -prepoznavanje i korišćenje resursa u

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

-iskrenost

- otvorenost za nova uĉenja

-viĊeti dobro u drugome

- otvorenost i spremnost na povratnu informaciju

Odgovornost

- objektivnost

Povjerljivost

- demokratiĉnost

Pouzdanost

- razvojne dobi ciljne grupe – npr. karakteristike adolescencije i sl.

- praktiĉna znanja o problematikama: ţenska ljudska prava, nasilje u porodici, prava Ċece i mladih, vršnjaĉko nasilje, manjinska prava i sl.

- organizovanje posla - voĊenje posla

- poznavanje faza sukoba - znanja pripreme i evaluacije radionice, obuke ili individualnog rada

Taĉnost

grupi -senzibilnost

-analitiĉnost

-empatija -sposobnost razumjevanja i razriješavanja sukoba -samokontrole -samostalnog i timskog rada

Decentracija

4.6. KVALIFIKACIJE Steĉene kvalifikacije se u crnogorskom sistemu razlikuju kao što se razlikuje i kvalitet programa neformalnog obrazovanja. Na jednoj strani postoje struktuirani, dugoroĉni programi obuka i obrazovanja sa jasnim rezultatima i akreditovanim programima, dok na drugoj strani postoje kratkoroĉne obuke koje nude izvjestan okvir znanja i vještina.

U odnosu na profil profesionalca/ke postoje sljedeće kvalifikacije: 

Omladinski radnici/ce – Univerzitetski program za omladinski rad i liderstvo, University of Jonkoping, Swewden i Filozofski fakultet u Nikšiću, Univerzitet Crne Gore.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

  

Omladinski lideri/ke – Akreditovani program obuka kroz module za omadinske aktiviste i aktivistkinje, Forum MNE. Omladinski treneri/rice i radioniĉari/ke za pojedine teme i problematike – Obuke za trenere/ice na razliĉite teme i problematike.

Profesionalci i profesionalke sa usko struĉnim znanjima potrebnim u radu sa mladima – psiholozi/škinje, pedagozi/škinje, socijalni radnici/e, nastavniĉke profesije i sl.

Potrebno sati rada

Potrebno vrste iskustva

Potrebno rezultata razvojnog rada

50 h – 90 h

-iskustvo direktnog uĉešća na treningu

-Povećano znanje o odreĊenoj temi, npr. graĊanski aktivizam, potrebno je da razumije pojam i da primjenjuje dio nauĉenog

-trenersko iskustvo Minimalni zahtjevi:

-znanja i vještine steĉene na treningu za trenere/ice -iskustvo kovoditelja u planiranju, voĊenju i evaluaciji treninga Preko 100 h

Poţeljni zahtjevi:

-trenerski angaţman -iskustvo sa temom na sliĉnim treninzima -iskustvo u direktnom radu na treningu - Kreiranje modela samoprocjene,

Vrste neformalnog rada

-Rad u grupi na odreĊene teme, npr. graĊanski aktivizam, aktivizam i sl.

-Rad u malim grupama i primjenjivanje nauĉenog

-Razvijanje stavova -Prezentovanje, i vrijednosti interaktivno, ukljuĉujuće povezanih sa potrebama korisnika programa

-Razvijanje stavova i vrijednosti kroz korišćenje resursa u grupi

-Rad u grupi na odreĊene teme, npr. graĊanski aktivizam, aktivizam i sl.

-Razvijanje potrebnih vještina npr. fasilitacije, medijacije

-Rad u malim grupama i primjenjivanje nauĉenog

-prilagoĊavanje metodologije stilovima uĉenja

-Prezentovanje, interaktivno, ukljuĉujuće -Procesni rad

-kreiranje plana uĉenja i razvoja

-Sposobnost empatije i voĊenja individualnog razgovora koji dovodi do pozitivne promjene

-iskustvo u planiranju i voĊenju konsultacija

-Vještina praćenja i supervizije

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

4.7. MJERLJIVI REZULTATI I INDIKATORI Neformalno obrazovanje omogućava kvalitetan dugoroĉni rad obzirom na razvojnu komponentu koju poṡeduje. Kako je potreba za struktuiranim i dugoroĉnim radom izraţena i u Crnoj Gori tako je mjerljivost ove vrste rada od velikog znaĉaja kada su u pitanju postignuća mladih, ali ostalih ciljnih grupa. Mjerljivost je zbog prirode rada vrlo kompleksna, jer je potrebno odrediti jasne indikatore. Mehanizmi koji se koriste u procjeni su tzv. monitoring i evaluacija programa. Oni sadrţe kvantitativne i kvalitativne pokazatelje i vrlo ih je bitno jasno postaviti na samom poĉetku rada, tj. sprovoĊenja aktivnosti i programa zbog ciljeva.

Potrebno je da svaki cilj i podciljevi imaju jasne indikatore, kao i da ih je moguće lako pratiti i mjeriti. Dizajnirane prema stvarnim potrebama, aktivnosti rezultiraju promjenama kojima teţimo. Bitno je ipak da nijedan obrazovni proces nije isti i da umnogome zavisi ne samo od kompetencija i profila profesionalca, dizajna programa i potrebe na koju se odgovara već u velikoj mjeri zavisi od grupe sa kojom se radi, tj. od svakog pojedinca u ovom jedinstvenom i dinamiĉnom procesu. Ĉesto korišćena tehnika za definisanje ciljeva je SMART analiza. Prema njoj ciljevi trebaju da budu specifiĉni, mjerljivi, dostiţni, realni i vremenski odreĊeni.

Dugoroĉni razvojni rad Dugoročna postignuća

Uticaj na razvoj vrijednosti i Stečena znanja i vještine stavova Npr. Proaktivan stav po pitanju Razvija se pravičnost i Znanja o elementarnim kršenja osnovnih ljudskih prava podstiče kritičko mišljenje ljudskim pravima i kako reagovati radi postizanja konstruktivne promjene Npr. Povedanje samopouzdanja Razvija realističnost prema Znanja o uzrasnim sebi i drugima, povedano karakteristikama i pozitvnim samovrijednovanje modelima razvoja samopouzdanja, vještina samorefleksije i vrijednovanja

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

OSNOVNI STANDARDI ZA SPROVOĐENJE AKTIVNOSTI NEFORMLANOG OBRAZOVANJA  Aktivnosti planirane po principima i vrijednostima NFO.  Problematika odgovara potrebama mladih u zajednici.  Metodologije prilagoĊene individualnim stilovima uĉenja.  Prostor dovoljno prostran, svijetao i prozraĉan u kome se aktivnosti nesmetano realizuju na intraktivan naĉin. Pogodan za razliĉite metodologije rada.  Aktivnosti su jasno dizajnirane, usko povezane sa podciljevima i rezultatima, lako se mogu pratiti i i mjeriti u svakom trenutku. Tokom procesa postoji praćenje i evalauacija svake aktivnosti.  Aktivnost ĉini vidljivim rezultate i ishode uĉenja.  Profesionalac ima razvijen set sposobnosti i znanja.  Koristi resurse na efikasan i efektivan naĉin.  NFO se zasniva na grupnom dogovoru koga se uĉesnici pridrţavaju i koga usavršavaju.  Poštuje se princip povjerljivosti

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

PROGRAMI NEFORMALNOG OBRAZOVANJA ZA MLADE U CRNOJ GORI NEFORMALNO OBRAZOVANJE U CRNOJ GORI

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

5.1. Podrţavajuće zakonske regulative ...OBRAZOVNA MISIJA...

Sistem sposoban da omogući razvoj konkurentnog mladog pojedinca sa jednakim prilikama u pravednom društvu i evropskoj ekonomiji ispunio je svoju obrazovnu misiju.

Neformalno obrazovanje je po svojoj strukturi i prirodi zauzelo znaĉajno mjesto u obrazovnom sistemu Crne Gore. Razvoj se prvo ogledao u povećanju broja organizaija koje su pruţale usluge neformalnog obrazovanja. Nakon toga, je donijet Zakon o nacionalnim struĉnim kvalifikacijama, koji je nastavio razvoj ovog vida obrazovanja, na taj naĉin što je pored ciljne grupe - odrasli, ukazao na vaţnost neformalnog uĉenja za sve i predstavio odgovarajuće opsege standarda znanja, vještina i kompetencija i posluţio za uporeĊivanje i razvrstavanje svih vrsta kvalifikacija (ukljuĉujući i neformalno obrazovanje). U njemu se navodi: neformalno učenje je učenje za koje kod pojedinaca postoji namjera i kao takvo ima struktuirane ciljeve, vrijeme i podršku, ali ne čini dio formalnog sistema vaspitanja i obrazovanja. To se ogleda kasnije u nastanku sve većeg broja nevladinih organizacija koje su u Crnoj Gori nastavile neformalno obrazovanje sa svim ciljnim grupama, bilo kao usavršavanje u sklopu sa formalnim obrazovanjem, ili kao struĉno usavršavanje na poslu, kao pomoć pri traţenju posla i sliĉno. Do kraja marta 2006. godine registrovano je 3.454 nevladinih organizacija kod nas. 13 Kao još jedan dokaz da su mladi ukljuĉeni u proces neformalnog obrazovanja i kao dokaz razvoja samog neformalnog obrazovanja, otpoĉeo je proces razvoja Nacionalnog plana akcije za mlade (NPAM) u julu 2004. godine, na inicijativu Ministarstva prosvjete i nauke, švedske nevladine organizacije Forum Syd Balkans (ranije PRONI) i ameriĉke organizacije za pomoć i razvoj Catholic Relief Services (CRS)14.

Crna Gora rukovoĊena Lisabonskom Konvencijom (11. april 1997) i Bolonjskom Deklaracijom (19. jun 1999) imala je za cilj razvoj akademskih studija i visokog obrazovanja, što znaĉi podrţavala je centralnu ulogu Univerziteta u obrazovanju. Malo kasnije, prema Kopenhagenskoj Deklaraciji (30. novembar 2002), prihvata potrebu jaĉanja i popularizacije struĉnog obrazovanja i obuke, kao i izjednaĉavanje svakog vida obrazovanja. MeĊutim, shvata znaĉaj informalnog obrazovanja i prisvaja stav da informalno obrazovanje poboljšava povezanost opšteg i struĉnog obrazovanja, pruţa 13

Republika Crna Gora, Nacionalni plan akcije za mlade – ostale institucije/NVO sektor, Podgorica, 2006, str. 28.

Kovačević, S: Aktivnosti međunarodnoh organizacija na primjeni beformalnog obrazovanja u Crnoj Gori – naučno istraživački rad,“ Centar za obuku i obrazovanje, Podgorica, 2012, godine, str. 70.

14

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

okvir za vrednovanje neformalno steĉenih znanja, vještina i kompetencija i doprinosi efikasnom funkcionisanju nacionalnih i sektorskih okvira kvalifikacija, prema Mastrihtskim kominikama (14. decembar 2004). Usvajanje pomenutog je, takoĊe, bilo voĊeno jednim drugim dokumentom, kao bazom svega, tj. Lisabonskom Strategijom (2000), zbog potrebe stvaranja jedinstvenog velikog trţišta rada Evropske Unije i zasnovanosti ekonomije na znanju.

UsklaĊujući se sa navedenim dokumentima razvoj na ovom polju je dao sljedeće rezultate:  2005. godine sproveden VET projekat: Izrada Dokumenta o perspektivama (okvir za izradu neformalnog obrazovanja i Zakona o nacionalnim struĉnim kvalifikacijama),  2006. godine oformljena Radna grupa za izradu nacrta strategije za uvoĊenje neformalnog obrazovanja,  2007. godine oformljena Radna grupa za izradu Zakona o nacionalnim struĉnim kvalifikacijama,  2008. godine izrada Strategije uvodjenja neformalnog obrazovanja.  Kao dokument od znaĉaja za zemlje EU, po pitanju kvalifikacija, je EUROPASS, koji treba da omogući svakom pojedincu kvalitetno predstavljanje svoje ponude tj. steĉenih kompetencija, ali Crna Gora, kao zemlja koja još nema status zemlje kandidata za pridruţivanje EU, moţe da otpoĉne procedure i ustanovi institucije za implementaciju EUROPASS okvira.

Savjet Evropske Unije je 12. maja 2009. godine je donio zakljuĉke o strateškom okviru za evropsku saradnju u oblasti obrazovanja i obuke ĉiji se drugi strateški cilj odnosi na „UnapreĊenje kvaliteta i efikasnosti obrazovanja i obuke“ kroz razliĉite vidove neformalnog obrazovanja unapreĊujući kljuĉne kompetencije. Evropska saradnja u obrazovanju i obuci za period 2020. godine treba da ponudi strateški okvir za proširenje sistema obrazovanja i obuke u cjelini, doţivotnog uĉenja u perspektivi, što je predstavlja cilj neformalnog obrazovanja. Evropski obrazovni zvaniĉnici nijesu tu stali. U junu 2010. konferencijom „Novi podsticaj evropske saradnje u struĉnom obrazovanju i osposobljavanju za podršku Evropi 2020.“ je objavljeno da se pojaĉavaju aktivnosti struĉnog obrazovanja i obuke i da ĉlanice mapiraju svoj potencijal u odnosu na evropske inicijative. Nakon toga se definiše strategija 2011 – 2014. godine, koja je donesena u novembru 2011., koja je konkretizovala prioritete obrazovnih sistema u drţavama ĉlanicama.15

15

Kovačević, S: Aktivnosti međunarodnoh organizacija na primjeni beformalnog obrazovanja u Crnoj Gori – naučno istraživački rad,“ Centar za obuku i obrazovanje, Podgorica, 2012, godine, str. 68.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Spisak organizacija koje su uĉestvovale u publikovanju programa neformalnog obrazovanja za mlade su: Organizacija:

Mjesto:

1.

NVO Centar za obuku i obrazovanje

Podgorica

2.

NVO Forum mladi i neformlana edukacija

Podgorica

3.

Kotor

4.

NVO Kompas – Centar za savjetovanje i informisanje mladih NVO Anima

5.

NVO 4life – NVO za borbu protiv narkomanije

Podgorica

6.

NVO Pravi put

Tivat

7.

NVO CAZAS

Podgorica

8.

NVO Preporod

Podgorica

9.

NVO Prima

Podgorica

10.

NVO Mladi vama

Podgorica

11.

Podgorica

12.

OSCE - Organization for Security and Co-operaton in Europe, Mission to Montenegro NVO Juventas

13.

CDT – Centar za demokratsku tranziciju

Podgorica

14.

UNDP Montenegro – United Nations Development Programm NVO VIP – Volonterska incijativa Podgorice

Podgorica

15.

Kotor

Podgorica

Podgorica

Ovom prilikom se zahvaljujemo predstavnicima nevladinih organizacija koji su saraĊivali tokom prikupljanja podataka o neformalnim programima za mlde i istovremeno dale doprinos promociji neformalnog obrazovanja mladih u Crnoj Gori.

Pristup je bio participativan. Imena organizacija koje su poslale svoje programe su objavljena, ukljuĉujući i tabelu sa programima. Prepoznate prepreke u realizaciji ovog dijela publikacije, bile su: nedostatak podataka o NVO (adresa, kontakt, program i sl.), nizak nivo zainteresovanosti organizacija da ''podijele'' i publikuju svoje programe, posebno kada je objavljena prva tabela, koja se sadrţala vezu izmeĊu programa neformalnog obrazovanja za mlade16 i sl.

16

Forma koju su koristile koleginice iz NVO ''Prima'', prikazanom u u nastavku Publikacije.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

NVO Centar za obuku i obrazovanje – COO Broj

1.

2.

3.

Ime i trajanje programa/projekta Medijacija – korak ka uspješnom rješavanju sukoba

Škola za roditelje: Kako da priĉam da bi dijete bolje uĉilo?

Organizovanje slobodnog vremena Moje dijete – prvak Komuniacija roditelj dijete Odeljenjski sastanci – od ideje do realizacije

Tema

Prevencija vršnjaĉkog nasilja

Škola za roditelje

Komunikacija Rješavanje konflikata Predrasude i stereotipi

Vrsta programa (seminar, trening, radionica i sl.)

Radionice – jednom nedjeljno u trajanju od po 2h; ukupno 40 u OŠ „Oktoih“

Zajedniĉke radionice: roditelji – dijete

Radionice – mladi 14 godina

Ciljevi

Ciljne grupe

-Upoznavanje sa procesom medijacije; -Analiza i razrješavanje konflikata -Preuzimanje odgovonosti za ţivot u školi - Razvijanje tolerancije i poštovanja -Razvijanje kohezivnosti, timskog rada saradnje

Mladi osnovno – školskog uzrasta (12 – 13 godina)

-Organizovanje škole z roditelje -Razvoj vještina komunikacije -Prihvatanje razliĉitosti i razumijevanja

Roditelji i djeca

-Razumijvanje znaĉaja odjeljenjskezajednice -Prihvatanje razliĉitosti -Razvijanje vjeţtina timskog rada i saradnje -Preuzimanje odgovornosti za ţivot u školi

30 mladih vršnjaĉkih edukatora

25 roditelj I 25 djece – dugoroĉni rad sa jednom grupom Mladi ljudi osnovo školskog uzrasta 90 mladih

Postignuća/rezultati

-Pozitivna atmosfera u školi; -Pozitivan stav prema konfliktu; -Rješavanje porblema; -Motovosani mladi ljudi za suočavanje sa sukobima.

-Stepen razumijevanja roditelja i djece -Vedi nivo znanja -Prepoznavanje potreba djeteta adekvatno reagovanje -Redovno održavanje časova odjeljenjske zajednice od strane učenika i učenica -Vedi stepen komunikatinvnosti, prohvatanja tazličitosti i razumijevanja

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

4.

5.

6.

Iz ugla neformalnog obrazovanja

Moje vještine

Ĉisto neformlano

Cjeloţivotno uĉenje i neformalno obrazovanje

Preduzetniĉke kompetencije

Neformalno obrazovanje, cjeloţivotno uĉenje, kljuĉne kompetencije

Trening – mladi 18 – 21 godine

Trening – srednjoškolci

Kampanja sa mladima osnovno školskog uzrasta, srednjoškolcima i studentskom populacijom

-Promovisanje neformalnog

*Promovisanje cjeloţivotnog uĉenja i neforrmalnog obrazovanja *Osvješćivanje znaĉaja ućenja za cio ţivot; *Prepoznavanje znaĉaja preduzetniĉke kompetencije i definisanje preduzetništva *Procjenjivanje sopstvenih preduzetniĉkih kompetencija kroz znanja, vještine i stavove

Srednjokolci 18 godina 35 mladih ljudi predstavnika Školskih parlamenata

-Vedi nivo razumijevanja neformalnog obrazovanjam cjeloživotnog učenja i ključnih komeptenija; -Razumijevanje značaja učenja putem neformlnog obrazovanja -Razumijevanje pojma cjeloživono učenje i značaja koncepta učenja za cio život -Vidljivst značaja preduzetničke kompetencije

*Razumjevanje pojmova neformalnog obrazovanja, cjeloživotnog učenja i ključnih kompetencija, *Povedanje svijesti o značaju neformalnog obrazovanja za lični, socijalni i profesionalni razvoj mladog čovjeka, *Aktivno uključivanje i doprinos mladih u promociji neformalnog obrazovanja,

*15 mladih učesnika/ca programa neformalnog obrazovanja, *10 predstavnika škola, *5 predstavnika Udruženja roditelja, *5 predstavnika relevantnih institucija (Zavod za školstvo Crne Gore, Ministarstvo prosvjete i sporta, predstavnici Univerziteta Crne Gore – humanstičkih

*Bolja informisanost o pojmovima neformalnog obrazovanja, cjeloživotnog učenja i ključnih kompetencija mladih i šire populacije *Povedana vidljivosti pozitivnig uticaja neformalnog obrazovanja *Motivisanost i uključenost mladih u aktivnosti promocije neformalnog obrazovanja *Realizovano istraživanje o

obrazovanja, cjeloživotnog učenja i ključnih kompetencija.

-Definisanje neformlnog obrazovanja -Promovisanje ključnih kompetencija; -Samoprocjena ključnih komeptencija

Mladi ljudi od 18 do 21 godinu

10 mladih ljudi, profesionalaca, studenata I predstavnika NVO

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Cjeloţivotno uĉenje

Konferencija

*Razumijevanje pojma neformlno obrazovanje, cjeloživotno učenje i ključne komeptencije; *Uključivanje relevantnih aktera, mladih, institucija i organizacija u definisanju osnovnih standarda za kvalitetno provođenje programa neformalnog obrazovanja u Crnoj Gori, *Prikljupljanje podataka o primjeni neformalnog obrazovanja, *Kreiranje publikacije/vodiča o programima neformalnog obrazovanja, primjerima i modelima dobre prakse, i preporukama.

7.

Uloga neformanog obrazovanja i cjeloţivotnog uĉenja u razvoju kljuĉnih kompetencija mladih

9.

Akreditovani programi za nastavnike od strane Zavoda za Školstvo Crne Gore:  Metodologije u sluţbi promjene neprihvatljivog ponašanja Ċece i mladih  Uĉešće roditelja u ţivotu škole  Upravljanje sluĉaja u sluţbi prevencije odustajanja od školovanja  ''Inkluzivni uĉitelj'' U saradnji sa ''Profektus''-om, Hrvatska

nauka) , *5 predstavnika nevladinih organizacija koje se direktno bave neformalnim obrazovanjem.

neformalnom obrazovanju u Crnoj Gori

Institucije, mladi ljudi, osnovne i srednje škole

*Visoka zainteresovanost i uključenost mladih, institucija i organizacija koje rade u polju obrazovanja za promociju neformalnog obrazovanja i unapređenje kvaliteta programa neformalnog obrazovanja u Crnoj Gori *Definisani standardi u realizaciji i primjeni programa neformalnog obrazovanja u Crnoj Gori *Kreirana publikacija o neformalnom obrazovanju u Crnoj Gori *Dobra medijska ispradenost projekta

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

NVO Forum Mladi i Neformalna Edukacija Broj

Ime i trajanje programa/projekta

Tema

1.

Univerzitetski program Liderstvo i omladinski rad u zajednici Trajanje: 2002-2008. godine Donator: Forum Syd

Osnove neformalnog obrazovanja i omladinskog rada u zajednici

Vrsta programa (seminar, trening, radionica i sl.)

Obrazovni kurs (treninzi, pisani zadaci, praktiĉni radioniĉarski rad, sprovoĊenje istraţivanja...)

2.

Program obuke omladinskih

Program

Obrazovni kurs

Ciljevi

Cilj programa „Liderstvo i omladinski rad u zajednici“, koji se u Crnoj Gori sprovodi od 2002 godine, je obrazovanje i obuka profesionalaca/ki koji rade sa djecom i mladima u cilju sticanja znanja i vještina potrebnih za individualni i grupni rad sa mladima na liĉnom i socijalnom razvoju, samopouzdanju, razvijanju vrijednosti i stavova, te komunikaciji, radu na konfliktima i aktivnom uĉestvovanju u izgradnji i razvoju zajednice. Ovaj program polaznike/ice osposobljava da svom radu sa mladima pristupaju studiozno, analitiĉki i da, u svakom trenutku, rade profesionalno. Putem obuke polaznika/ca, program pruţa podršku procesu reforme obrazovanja u RCG, kao i osnivanju struktura za rad sa mladima.

Cilj projekta je obuka omladinskih

Ciljne grupe

Postignuća/rezultati

Svi zainteresovani za rad sa djecom i mladima

6 generacija omladinskih radnika

Mladi ljudi koji

4 generacije

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

aktivista Trajanje: 2008-2011. godine Donator: Forum Syd, FOSI, Save the children

3.

RAZUMIJEVANJE ADOLESCENATA U UĈIONICI – ULOGA NASTAVNIKA

4.

Izrada i implementacija Nacionalne i lokalnih planova akcije za mlade

obuke omladinskih aktivista/kinja nastao je kao odgovor na potrebe mladih i talentovanih vršnjaĉkih edukatora, kao i onih koji ţele da sprovode omladinski rad, ali nemaju mogućnosti da dostignu standarde univerzitetskog programa zbog duţine trajanja, ili akademskih zahtjeva kursa.

Razumijevanje adolescenata u uĉionici

(treninzi, pisani zadaci, praktiĉni radioniĉarski rad, sprovoĊenje istraţivanja...)

aktivista kako bi: stekli osnovna znanja, vještine i stavove o liderstvu, stekli znanja i vještine kako da organizuju omladinske dogaĊaje u zajednici, festivale mladih; omladinske obrazovne kampove; omladinske razmjene; sisteme podrške inicijativama mladih; pisanje prijedloga projekata; imali mogućnost za liĉni i društveni razvoj, te razvoj reflektivnog, analitiĉnog i profesionalnog odnosa prema poslu; Imali mogućnost da kroz liĉni plan uĉenja i razvoja, kao i iskustveno uĉenje, usavršavaju svoja znanja i vještine.

posjeduju liderski potencijal (sa akcentom na mlade marginalnih grupa)

omladinskih aktivistakinja

Trening

„Razumijevanje adolescenata u uĉionici – uloga nastavnika” je program prihvaćen od strane Komisije Zavoda za školstvo na zasjedanju 7. aprila 2008., meĊu 17 prijavljenih za izbor programa struĉnog usavršavanja nastavnika/ca u školskoj 2008/2009 godini.

Program ima za cilj osnaţivanje nastavnog kadra za efikasnije i kvalitetnije izvoĊenje nastave i suoĉavanje sa izazovnim situacijama koje se tiĉu uĉenika.

Nastavnici

5 realizovanih obuka sa oko 60 nastavnika

Odgovor na prepoznate potrebe mladih

Istraţivanje potreba, realizacija aktivnosti akcionih

Koristeći okvir nacionalne strategije za mlade, gradske politike za mlade analiziraju potrebe mladih opštine i

mladi ljudi, donosioci odluka

4 lokalna plana akcije za mlade

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

(Berane, Budva, Kotor, Kolašin) Trajanje: 2008-2012.

Donator: Forum Syd, Uprava za mlade i sport, lokalne uprave

ljudi na lokalnom nivou

planova (seminari, treninzi, javni dogaĊaji, kulturni sadrţaji...)

daju pregled trenutne situacije unutar svake od devet oblasti kojom se dokument bavi; u drugom dijelu dokumenata je zacrtana petogodišnja strategija razvoja brige o mladima u okviru istih oblasti, dok je u trećem prezentovan plan aktivnosti koje prioritetno treba realizovati u prvih godinu dana od dana usvajanja plana.

5.

Omladinski kampovi Trajanje: 2006-2010.

Donator: Forum Syd, FAKT, FOSI, Save the children, Norveška ambasada, Ambasada USA, Britanska ambasada, Kancelarija za mlade

zdravlje, zapošljavanje, kultura, ljudska prava, omladinski aktivizam, omladinska politika.

Radionice

Tradicionalna aktivnost koju realizujemo u sklopu programa omladinskog rada je i projekat omladinskih kampova. Ovaj projekat ponudio je šansu mladim ljudima razliĉitih sredina i identiteta da se ukljuĉe u obrazovni program „‟Sticanje ţivotnih vještina‟‟, koji, osim sticanja ţivotnih vještina, podrazumijeva i sticanje znanja u poljima: zdravlje, zapošljavanje, kultura, ljudska prava, omladinski aktivizam.

Uĉesnici/e na kampovima su bili mladi ljudi koji dolaze iz svih crnogorskih gradova, ali i mladi ljudi zemalja regiona.

Odrţano 20 omladinskih ljetnjih kampova, sa oko 500 mladih ljudi direktno ukljuĉenih u obrazovni program kampova

6.

PROJEKAT “Otpornost mladih” Trajanje: 2007-2011.

Donator: Save the Children

Prevencija trafikinga i riziĉnih ponašanja

Radionice, treninzi, kreativni dogaĊaji, okrugli stolovi, konferencije, publikacije...

Projekat “Otpornost mladih” je višegodišnji projekat realizovan u sklopu regionalnog projekta «Borba protiv trgovine djecom u jugoistoĉnoj Evropi» koji organizuje Save the Children. Forum MNE, kao partner Save the Children-a na ovom projektu u Crnoj Gori, sprovodio je aktivnosti sa mladim Romima iz kampa za raseljena lica sa Kosova u Podgorici i u Djeĉijem domu «Mladost» u Bijeloj, u periodu jun 2007- decembar 2011. Suština

mladi RAE populacije iz kampa za raseljena lica sa Kosova u Podgorici i mladi bez roditeljskog staranja u Djeĉijem domu «Mladost» u Bijeloj

200 mladih ljudi direktno ukljuĉenih u projekat 2 publikacije 30 dogaĊaja 5 okruglih stolova 10 konferencija

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

preventivnog rada, u ovim programima, je da se preduprijedi pojava eksploatacije i zlostavljanja djece sa kojom se radi, ali, takoĊe, i da se mladi pripreme za samostalan ţivot, da im se pruţe potrebne informacije i podrška pri odrastanju.

Projekat je osmišljen na osnovu rezultata istraţivanja objavljenog od strane organizacije Save the Children, koje je ukazalo na glavne rizike i snage mladih, kad je rijeĉ o prevenciji od trafikinga.

7.

Kampanja «Fudbalom protiv rasizma» Trajanje: 2008-2011.

Donator: FARE network

Sport

Fudbalski turnir, izloţba, kampanja

Forum MNE se pridruţio svjetskoj kampanji „Fudbalom protiv rasizma“ 2008. godine akcijom koju su osmislili volonteri/ke organizacije i koja se realizuje u saradnji sa lokalnim i nacionalnim sportskim asocijacijama i institucijama (fudbalskim savezom Crne Gore, FK, srednje skole...). Akcija svake godine šalje jasnu poruku i stav vezan za borbu protiv rasizma, koju aktivisti, navijaĉi, igraĉi i sudije, javno iskazuju kroz poruku „Fudbalom protiv rasizma“

Svi mladi ljudi, igraĉi, navijaĉi, uĉenici, mediji...

4 godine Forum MNE organizuje kampanju, kao dio evropskog pokreta protiv rasizma oko 30 mladih ljudi svake godine uĉestvuje u akciji koja je izuzetno medijski promovisana

8.

Kljuĉne kompetencije – kamen temeljac za cjeloţivotno uĉenje Trajanje: 2009-2010.godine Donator: Balkan Trust for Democracy ALTYO, Advocacy and Lobbying Training for Youth Organizations Trajanje: 2011-2012.

Kljuĉne kompetencije i cjeloţivotno uĉenje

Regionalna kampanja zagovaranja za usvajanje strategija

Podizanje svijesti o vaţnosti kljuĉnih kompetencija za cjeloţivotno uĉenje u zemljama Balkana, kao dio procesa evropskih integracija

obrazovne institucije, zavod za zaposljavanje, mladi ljudi, mediji

regionalne kampanje konferencija publikacija

Zapošljavanje mladih

Obuka, kampanje

Podizanje kapaciteta organizacija civilnog sektora u Crnoj Gori na temu zagovaranja i lobiranja za

Organizacije civilnog sektora, mediji, mladi ljudi

6 realizovanih obuka 5kampanja zagovaranja publikacija

9.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

poboljšanje uslova zapošljavanja mladih ljudi ranjivih kategorija (RAE populacija, mlade ţene, mladi ruralnih sredina, mladi sa invaliditetom, mladi iz institucija)

Donator: EU

10.

“Šta nakon izlaska iz Doma?”

Trajanje 2010-2011.

Donator: Fondacija Institut za otvoreno društvo (FOSI)

Ţivotne vještine za mlade

Obuke, posjete matiĉnim zajednicama, publikacija

Projektom “Šta nakon izlaska iz Doma?”, finansiranom od strane Fondacije Institut za otvoreno društvo (FOSI), se osnaţuju djeca bez roditeljskog staranja, smještena u djeĉijem domu “Mladost“ u Bijeloj, da što uspješnije i svjesnije prihvate promjenu izlaska iz institucije.

Mladi bez roditeljskog staranja

11.

“Omladinski radnik u školi” Trajanje:2010.

Donator: Fondacija Institut za otvoreno društvo (FOSI)

Slobodno vrijeme mladih

radionice, dogaĊaji

Projekat podrazumijeva uvoĊenje profesionalnog omladinskog radnika(ce) u jednu osnovnu školu radi sprovoĊenja vannastavnih aktivnosti sa odreĊenim brojem uĉenika. Cilj projekta je izgraĊivanje kvalitetnih odnosa meĊu ovim mladim ljudima, kao i izmeĊu mladih ljudi i škole.

Uĉeniĉki parlament osnovne škole

Obuke, posjete matiĉnim zajednicama, publikacija

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

NVO Kompas – Centar za informisanje i savjetovanje mladih Broj

Ime i trajanje programa/projekta

Tema

1.

Kulturne potrebe mladih u Boki Kotorskoj (projekat u partznerstvu sa NVO Expeditio)

Kultura I mladi

2.

Omladinski fond Projekat je trajao od januara do juna 2010.

Mladi I ukljuĉenost

Vrsta programa (seminar, trening, radionica i sl.)

Istraţivanje

Javno zastupanje

Ciljevi

Ciljne grupe

Postignuća/rezultati

Cilj ovog projekta je utvrĊivanje potreba vezanih za kulturu mladih sa teritorije opština Kotor, Tivat i Herceg Novi, kao i ugraĊivanje zakljuĉaka istraţivanja u Kulturnu strategiju Boke Kotorke. Projekat finansiran od strane Ministarstva kulture, sporta i medija, a ujedno je i dio veće inicijative Sostenuto, a to je projekat u okviru MED programa na nivou mediteranskih zemalja u Evropi. Uloga Kompas-a u realizaciji ovog projekta je rad na istraţivanju kroz upitnike, ankete, fokus grupe, intervjue.

Projekat je trajao od oktobra do decembra 2009.

Mladi, kulturni radnici

Publikacija o kulturnoj strategiji Boke Kotorske

Cilj projekta je da obezbjedi uticaj na donosioce odluka radi formiranja fonda, posebne budţetske linije, namjenjene za finansijsku podršku projekata kreiranih i implementiranih od strane mladih ljudi na teritoriji opštine Kotor.

Mladi, donosioci odluka

Ovim projektom ćemo obezbijediti priliku mladima da aktivno uĉestvuju i stvaraju pozitivne promjene u društvu i dati im priliku da sami preuzmu inicijativu i realizuju

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

3.

Moj Informator

Mladi I mediji

Radio emisija

(septembar 2010-mart 2011)

Projekat „Moj informator” je projekat koji ima za cilj da obezbjedi i unaprijedi uĉešće mladih u aktivnom ţivotu zajednice kreiranjem medijskih sadrţaja za mlade u saradnji sa lokalnim medijima na teritoriji Boke Kotorske. Ovaj projekat će pruţiti mladima mogućnost da kroz medije (16 radio emisija) realizuju svoje ideje, pokaţu svoju kreativnost, da se ĉuje njihov stav i kritiĉko mišljenje u široj zajednici.

Mladi, javni servisi

ideje u zajednici.

Ovaj projekat je podrţan od strane Fonda za aktivno graĊanstvo (fAKT).

Realizovano 16 radio emisija, objavljena publikacija Informisanost mladih

Projekat podrţava MeĊunarodna organizacija za migracije (IOM), koja sprovodi projekat „‟Društveno osnaţivanje mladih‟‟ u partnerstvu sa Ministarstvom kulture, sporta i medija.

Projekat je finansiran od strane italijanske vlade.

4.

Bruškin Fest - festival alternativne kulture za mlade

Alternativna kultura mladih

Festival, izvoĊaĉke aktiuvnosti

Projekat Bruškin Fest - festival alternativne kulture za mlade ima za cilj da predstavi i promoviše razliĉite tipove kulturnog izraţavanja mladih.

Mladi, kultuirne institucije

Realizovan trodnevni festival za mlade

Ovaj projekat će mladima pruţiti priliku da se predstave kroz muziku, glumu, poeziju, performans, fotografiju, slikanje, grafite, kao i da steknu vještine organizovanja festivala.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Poseban naglasak ovog festivala biće dat na promociji alternativnih i supkulturnih vidova izraţaja mladih koji u Crnoj Gori nisu adekvatno zastupljeni, a mladi su u postojećim istraţivanjima iskazali potrebu za upravo ovakvom vrstom dogaĊaja.

TakoĊe, ţelimo ovim projektom informisati graĊane o razliĉitim tipovima kulturnog izraţavaja mladih koji nisu dovoljno zastupljeni u medijima vodeće struje (TV, radio, dnevne novine), a mlade ljude i njihovu kreativnost predstaviti kao najbitniji potencijal društva i donosioce promjena. Projekat je podrţan od strane Ministrastva kulture, sporta i medija– Kancelarije za mlade, i traje od septembra do decembra 2010.

5.

Virtuelni Informator za mlade (avgust –decembar 2010)

Mladi, mediji

Informisanje, Web sajt

Projekat Virtuelni Informator za mlade ima za cilj unaprijeĊivanje informisanosti mladih kreiranjem web sajta koji će sakupiti sve relevantne informacije za mlade ljude sa posebnim osvrtom na kvalitet informacija i bezbjednost na internetu.

Ovaj projekat će mladiima pruţiti kontinuiranu i kvalitetnu informisanost o vannastavnim aktivnostima, posebnim i dopunskim oblicima obrazovanja, vrstama neformalnog obrazovanja, mogućnostima uĉestvovanja u pojedinim projektima, stipedniranju, zapošljavanju, socijanlnom i zdravstvenomosiguranju, pravnoj zaštiti, mogućnosti volonterskog rada, pomoći u kriznim situacijama, kulturnim i sportskim aktivnostima, zabave, naĉinima za

Mladi

Web sajt

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

6.

“Savjet za mlade Kotor”(oktobar 2010-mart 2011)

7.

Web savjetovalište za mlade (novenmar 2010-jun 2011)

Mladi

Psihološko I vršnjaĉko savjetovanje

postizanje mobilnosti kako u svojoj zemlji tako i u inostranstvu, omladinskom turizmu, itd...Projekat je podrţan od strane Opštine Kotor i realizuje se od avgusta do decembra 2010.

“Savjet za mlade Kotor”- projekat koji se realizuje u saradnji sa Opštinom Kotor, Sekretarijatom za kulturu i društvene djelatnosti. Savjet za mlade je formiran od strane Opštine Kotor kojeg ĉine predstavnici nevladinih organizacija, institucija, podmladaka politiĉkih partija.

Projekat ima za cilj izgradnju kapaciteta Kotorskog savjeta za mlade. Savjet je prošao obuku izgradnje tima, Konsultacije od strane Nacionalnog savjeta za mlade i Kancelarije za mlade, Uprava za mlade i sport, a nakon toga i edukaciju na temu Zastupanje i lobiranje.

Savjet će krajem februara 2011 godine organizovati konferenciju na neku od aktuelnih tema za mlade, Ċe će pored domaćih uĉesnika biti prisutni predstavnici iz Italijanskog grada Novellara (Reggio Emillia).

Projekat je podrţan od MeĊunarodne organizacije za migracije (IOM).

WEB Savjetovalište za mlade partnerski projekat NVO Kompas – Centar za informisanje i savjetovanje mladih i Kancelarije za prevenciju narkomanije, bolesti zavisnosti i rizičnih ponašanja Kotor.

Projekat ima za cilj unaprijeĊivanje kvaliteta profesionalnog i vršnjaĉkog savjetovanja za mlade kreiranjem web sajta koji pored interaktivnog savjetovališta pruţa sve relevantne informacije iz oblasti bolesti zavisnosti, psihoaktivnih supstanci i zdravih stilova ţivota.

Structure za rad sa mladima, omladinske organizacije

Realizovai treninzi za savjet za mlade kao I meĊunarodna konferencija

Mladi, psihološki savjetnik

Web Sajt www.kotormladi.me

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

8.

Mnogo buke ni oko ĉega !!!

(JUN-SEPTEMBAR 2011)

Povezivanje poezije za djecu I rok muzike

Festival, izvoĊaĉke djelatnosti

Ovaj projekat će mladiima preko izrade web sajta pruţiti bezbjedno i dostupno mjesto za dobijanje savjeta i rješavanje problema iz oblasti riziĉnih ponašanja, konzumiranja psihoaktivnih supstanci ali i iz domena problema odrastanja i adolescencije.

Projekat je podrţan od strane komisije za raspodjelu sredstava igara na sreću.

Mnogo buke ni oko ĉega !!! je projekat koji NVO Kompas realzuje u partnerstvu sa Festivalom pozorišta za djecu Kotor. Projekat ima za cilj afirmisanje muzike i poezije za djecu i mlade mlade što širem krugu slušaoca, kao i afirmaciju crnogorske rok scene kroz pribliţavanje rock‟n‟roll muzike najmlaĊoj publici.

Mladi, rok bendovi

Realizovan koncert

M ladi, org I inst za mlade

Realizovano 10 TV emisija za mlade

Ovaj projekat će predstaviti poetsko stvaralaštvo znaĉajnih domaćih pjesnika za djecu, ĉije će pjesme (20tak pjesama) biti obraĊene i na koncertu predstavljene od strane mladih crnogorskih rok bendova .

To predstavlja jedinstven naĉin da se poezija za djecu i mlade koja inaĉe teţe dopire do šireg auditorijuma sjedini sa alternativnijim formama muziĉkog izraza (rok, pank, alternativa, metal, hip hop) i na taj naĉin pribliţi djeĉijem uzrastu muzika mladih.

Projekat je podrţalo Ministarstvo kulture Crne Gore.

9.

Uĉešće za sve !!!

(Jun-Decembar 2011)

Mladi I mediji

Tv emisija za mlade

Projekat Učešće za sve !!! koji NVO Kompas- Centar za informisanje i

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

savjetovanje mladih realizuje sa TV Budvom.

Uĉešće za sve !!! je projekat koji ima za cilj da obezbjedi I osnaţi uĉešće mladih ljudi I graĊana u ţivotu zajednice putem medija. Ovaj projekat će dati šansu mladima da se ĉuje njihov glas, da izraze svoje kritiĉko mišljenje i da kreiranjem interaktivne TV emisije povećaju graĊansku ukljuĉenost.

Informacije o TV emisiji: Projektni ciklus sadrţi 10 emisija koje pod okriljem uĉešća mladih u ţivotu društva kao centralne teme projekta obraĊuju 10 tema koje preporuĉuje Evropska povelja o ukljuĉenosti mladih u aktivan ţivot zajednice. Svaka emisija obraĊuje jednu od navedenih tema, a pored same teme u svakoj emisiji mladi se mogu informisati o znaĉajnim dogaĊajima, seminarima, stipendijama, korisnim web sajtovima.

Teme emisija su sljedeće: Mladi u medijima, Volonterizam, Omladinske organizacije, Informisanje mladih, Mladi i Evropska unija, Politika i demokratija, Mladi i trţište rada, Obrazovanje, Profesionalna orjentacija, Mladi kao graĊansko društvo Emisiju u potpunosti vode i ureĊuju mladi ljudi, volonteri NVO Kompas-a iz Kotora, Tivta i Budve. Projekat

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

podrţava Ameriĉka ambasada kroz komisiju malih grantova.

10.

Da se i naš talas ĉuje (januar-maj 2012)

Javno zastupanje, mladi I mediji

Javni nastupi I radio Projekat Da se i naš talas ĉuje, NVO Kompas realizuje u partnerstvu sa emisije

Mladi, javni radio servis

Projekat je u toku…

Kancelarijom za prevenciju narkomanije Kotor, a podrţan je od strane fAKT-a kroz program podrške mladima.

Opsti cilj je veca participacija i ucesce mladih u lokalnoj zajednici Specificni cilj projekta: je viši nivo svjesti mladih i opšte populacije o spremnosti da mladi preuzimaju odreĊene akcije u lokalnoj zajednici zajedniĉkim mapiranjem stvarnih potreba i uticaja da se iste i sprovedu.

Ovim projektom otvoricemo školu novinarstva a usavrseni kadar ce i u buducnosti moci da se nalazi u kategoriji saradnika loklne radio stanice sto daje mogucnost i jedan vid sigurnosti „ da se i nas talas cuje, sto ce ostaviti prostora da i oni indirektnoukljuceni mladi ljudi postanu svjestni da promjene ne dolaze same po sebi vec se za njih treba izboriti

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

NVO Anima Kvinna Till Kvinna (engl. Woman to Woman) is a Swedish organization founded in 1993 as a result of the Balkan war. It supports women in war and conflict zones with a strong concentration on the Balkans, but is also active in the Middle East and the Caucasus. It works closely together with the people who live in these areas, because Kvinna Till Kvinna believes that democracy can only be built by their inhabitants. The organizations' role is simply to support these women, who are often also gathered in organizations, to build up democracy on the basis of their own needs.

Broj

Ime i trajanje programa/projekta

Program ţenskih studija dvosemetralni program – 6 seminara

Tema

1 Baziĉna znanja iz feminizma 2. Kulturni identitet 3 Religijski identitet 4 Politike seksualnosti 5.

Multikulturalizam, nacija i rod 6. Feministiĉki pristup mirU

Vrsta programa (seminar, trening, radionica i sl.)

70 sati interaktivnog predavanja, 6 filmova i diskusija

Ciljevi

Ciljne grupe

Polaznice koje su usavršile znanja iz feministiĉke teorije i prakse postale senzibilisane na razliĉite oblike rodno zasnovane diskriminacije i nasilja, aktivne u domenima svog djelovanja i spremne na razmjenu znanja i zajedniĉki angaţman u politiĉkoj stvarnosti Crne Gore

Ţene koje imaju srednje obrazovanje, prvenstveno studentkinje Muškarci, nisu iskljuceni, ali Ţene imaju prednost.

Postignuća/rezultati

*Veći broj ţenskih inicijativa na drţavnom nivou *Veći broj zajedniĉkih akcija protiv diskriminacije i nasilja *Veći broj ţena koje su promijenile svoje stavove i stekle dodatna znanja iz politika identiteta *veći broj ţena ukljuĉenih u aktivizam ANIME *Stvaranje sigurnog ţenskog prostora za teoriju i praksu *razvoj civilnog društva

Nenasilna komunikacija

10 radionica

Poboljšanje komunikacije, Ista razumijevanje svojih i tuĊih osećanja

Poboljšana komunikacija

Dekonstrukcija rodnih identiteta

10 radionica

Samoosviješćenje o rodnoj Ista poziciji, poziciji ţena u društvu , seksizmu

Promijenjeni stavovi

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

NVO 4 life Broj

1.

2.

3.

4.

Ime i trajanje programa/projekta

Tema

Rehabilitacija i resocijalizacija zavisnika od psihoaktivnih supstanci programom 12 koraka

Rehabilitacija i resocijalizacija zavisnika od PAS

Pomoć zavisnicima od psihoaktivnih supstanci i širenje svijesti o znaĉaju vanistitucionalnog tretmana

Vrsta programa (seminar, trening, radionica i sl.)

Grupne psihoterapije

Ciljevi

Rad na otklanjanju zavisnosti korisnika i uzroka zavisnosti, prestrukturiranje liĉnosti zavisnika, redefinisanje sistema vrijednosti, usvajanje opšteprihvaćenih normi ponašanja upoznavanje šire javnosti o znaĉaju vanistitucionalnog tretmana

Ciljne grupe

zavisnici od PAS porodica zavisnika šira javnost

Pomoć zavisnicima od PAS i razvoj svijesti o znaĉaju vanistitucionalnog tretmana Podizanje svijesti djece i Razvoj svijesti mladih romske nacionalnosti romske djece I o štetnom uticaju inhalanata mladih o štetnosti i drugih psihoaktivnih PAS na zdravlje supstanci na zdravlje ĉovjeka

Grupne psihoterapije

Predavanja kreativne radionice

iniciranje programa preventivne djeca i mladi prevencije, podizanje svijesti o porodica štetnosti PAS, alkohola, duvana i vaţnosti usvajanja zdravih stilova ţivota, rješavanja konflikta kroz dijalog

Rad sa štićenicima Centra za djecu i mlade “Ljubović”

grupne radionice, individualni tretman druţenje i rad sa volonterima

Podizanje svijesti o mogućnosti i štićenici ustanove znaĉaju voĊenja zdravog ţivota, volonteri-studenti sticanje pozitivnih uzora kroz rad porodica štićenika šira javnost

Resocijalizacija djece i mladih u sukobu sa zakonom

Postignuća/rezultati

zavisnici od PAS porodica zavisnika šira javnost

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

sa volonterima, sticanje prakse volontera kroz rad sa djecom, podizanje svijesti javnosti o znaĉaju rada sa djecom i mladima u sukobu sa zakonom 5.

Klub mladih

Razvijanje svijesti o znaĉaju zdravih stilova ţivota

Druţenja tematske ţurke

Podizanje svijesti kod mladih o Mladi negativnom uticaju PAS, šira javnost alkohola i duvana, usvajanje zdravih stilova ţivota, sticanje novih prijatelja, druţenje u zdravoj atmosferi.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

NVO Pravi put Broj

Ime i trajanje programa/projekta

Tema

Vrsta programa (seminar, trening, radionica i sl.)

1 2009: Lets go show , what you know« »Hajde, pokaţi šta znaš » 12 mjeseci

Primarna prevencija i njegovanje zdravih stilova ţivota.

Radionica

Ciljevi

Ciljne grupe

Postignuća/rezultati

Smanjiti broj novih korisnika Djeca i - Obuĉeno 20 voluntera vršnjaĉkih adolescenti u Osn. droga; edukatora, srednja škoola i I sred. školama : Spreĉiti ili odloţiti prvi 10 os.škola 2463, Rodtelji , - Institucionalizacija kontakta sa drogom; kao i ostali rade prevencije u opštini Podići nivo svesti pojedinca sa ovom Tivat i društva o rizicima od droga populacijom : - Edukacija o zdravim stilovima ţivota 4.500 Mobilisati zajednicu u borbi protiv droga; promovisati ţivot bez droga.

2 2010: ”Be creative” – ”Budi kreativan ” 12 mjeseci

Primarna prevencija i njegovanje zdravih stilova ţivota

Radionica

Uz programe edukacije o uspješnom roditeljstvu, programe za razvoj socijalnih vještina mladih, kao i programe za osnaţivanje djece i mladih, kao i njihovih porodica neophodno je formiranje Opstinske kancelarije - savjetovališta koja bi imala savetodavno informativnu ulogu.

- Obuĉeno 25 voluntera vršnjaĉkih Djeca i edukatora, adolescenti u Osn. - Inicrano otvaranje I sred. školama : Opštinske kancelarije 2463, Rodtelji , za prevenciju u kao i ostali rade opštini Tivat sa ovom Edukacija o zdravim stilovima populacijom : ţivota 4.500

- podići nivo znanja roditelja i staratelja o štetnom uticaju droga.

3

Predškolska

Podići kvalitet vaspitanja

usluge

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

2011: "Living a healthyliving together" - “Ţivjeti zdravo-ţivjeti zajedno” 9 mjeseci

primarna prevncija

Radionica

djece kao osobe koje će se moći na zreli naĉin nositi sa razvojnim i ţivotnim teškoćama. Potsticati zdrave resurse kao buduće zaštitne faktore, uoĉavati riziĉne pojedince i porodice. Rano dijagnosticirati i intervenisatii kod prepoznatih riziĉnih ponašanja, savjetovat I uputiti struĉnim sluţbama, terapijski djelovati. Time doprinjeti sprjeĉavanju bolesti zavisnosti i drugih riziĉnih ponašanja već u ranoj ţivotnoj dobi svakog djeteta i porodici. Projekat obuhvata : stvaranje pozitivne slike o sebi, prihvaćanje razliĉitosti, uĉenje socijalnih vještina, razvijanje odgovornosti, te potsticanje zdravog naĉina ţivota i pozitivnih vrijednosti, što je temeljnji cilj primarne prevencije.

predškolskog obrazovanja koristi ukupno 350 djece od kojih u Tivtu 177 od ĉega u jaslicama 34, u vrtiću 143; u Donjoj Lastvi 127 i to u jaslicama 26 u vrtiću 101.

U Javnoj ustanovi ukupan broj zaposlenih je 41 od tog broja 21 vaspitaĉ jedan struĉni saradnik, 5 medicinskih sestara, i 6 upravno osoblje i 9 , pomoćno osoblje , tome treba dodati preko sedam stotina roditelja.

Kroz radionice prošlo preko 60 –tor djece DV Bambi Tivat - Starija grupa, centar, 30 - Starija grupa , Donja lastva , 30 Odrţana seminar na temu - ”Predškolske prevenciuje” - ”Metodi uĉenja predškolske djece” Za Rukovidioce radionica I vaspitaĉice

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

NVO CAZAS Broj

1

2

3

Ime i trajanje programa/projekta Vršnjaĉka edukacija (1999 – 2010)

Jaĉanje kapaciteta osoba koje ţive sa HIV-om (2009 – 2011) Edukacija osoba pogoĊenih tuberkulozom (2010 - 2012)

Tema

Prevencija HIV-a, promocija zdravih stilova zivota, unapredjenje i oĉuvanje reproduktivnog zdravlja Ţivjeti sa HIV-om u Crnoj Gori

Vrsta programa (seminar, trening, radionica i sl.)

Seminari, radionice

Ciljevi Obuĉiti mlade ljude da kroz vršnjaĉko obrazovanje doprinesu prevenciji HIV-a

Ciljne grupe

Mladi ljudi izmedju 13 – 28 godina

Postignuća/rezultati

Obuceno oko 500 vrsnjackih edukatora kroz seminare Obuhvaćeno oko 200.000 mladih ljudi kroz radionice

2 seminara

Ojaĉati kapacitete zajednice osobe koje ţive sa HIV-om osoba koje ţive sa HIV-om

18 osoba prošlo kroz dva seminara

Ţivjeti sa tuberkulozom

3 seminara, vršnjaĉka edukacija

Prevencija TB-a kroz edukaciju Osobe pogoĊene TB pacijenata i njihovih porodica o TB

75 – pacijenata iz sjevero-istoĉne regije Crne Gore i njihovih ĉlanova porodica edukovano kroz 3 seminara *Obuhvaćeno 150 pacijenata terenskim radom

Obuĉiti terenske radnike za Lijeĉeni zavisnici od sprovoĊenje Programa smanjenja psihoaktivnih supstanci i CAZASštete ovi aktivisti u okviru programa borbe protiv narkomanije Obuĉiti mlade ljude iz RAE Mladi ljudi izmedju zajednice da kroz vršnjaĉko 15 – 30 godina iz obrazovanje doprinesu prevenciji RAE zajednice HIV-a u RAE zajednici u Crnoj Gori

Obuĉeno 40 osoba kroz dva treninga

4

Obuka terenskih radnika za Program smanjenja štete (2007 – 2011)

SprovoĊenje Programa smanjenja štete

2 seminara

5

Prevencija HIV-a I promocija zdravih stilova ţivota u RAE zajednici (2005 – 2011)

Prevencija HIV-a, promocija zdravih stilova zivota, unapredjenje i oĉuvanje reproduktivnog zdravlja

Seminari, radionice, terenski rad

Obuceno 100 RAE vrsnjackih edukatora kroz 5 seminara Obuhvaćeno oko 8.000 pripadnika/ca RAE zajednice u Crnoj Gori kroz vršnjaĉku edukaciju (radionice, terenski rad)

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

NVO PREPOROD Broj

Ime i trajanje programa/projekta Od 2006e do danas “kroz” više projekata koji su podrţavani od Opštine Nikšić, Komisije za raspodjelu sredstava od dijela prihoda od igara na sreću, OSCE, USAID, fAKT, UNDP.

Tema

Vrsta programa (seminar, trening, radionica i sl.)

-Obuĉavanje rehabilitovanih Individualni rad I zavisnika/ca osnovama informatiĉke grupni na pismenosti I kursevi engleskog radionicama jezika; -Vaninstitucionalan tretman zavisnosti od PAS; -Vaninstitucionalna resocijalizacija rehabilitovanih zavisnika/ca I zatvorenika/ca;

Ciljevi

Ciljne grupe

Postignuća/rezultati

Zavisnici/ce, rehabilitovani zavisnici/ce, zatvorenici/ce resocijalizovani zavisnici/ce, oboljeli od hepatitisa i HIVa, ĉlanovi porodica...

-Spašeni ţivoti; -spašene pororodice; -u nekoj mjeri i pozitivan uticaj na cjelokupno društvo…

-Obuka pripadnika Uprave policije vještinama Motivitional interviewinga; -Vaninstitucionalna edukacija roditelja zavisnika/ca; - Vaninstitucionalna edukacija roditelja rehabilitovanih zavisnika/ca;

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Ime programa za mlade: Studentska inicijativa – treninzi za javno zagovaranje i zastupanje prava studenata

Logo organizacije:

Logo donatora programa:

Opis aktivnosti: - Dva treninga za studente na temu javnog zagovaranja i lobiranja za studentska prava - 18 debata na sva tri univerziteta na temu studenstkih prava - Okrugli sto studenata sa rektorima crnogorskih univerziteta - Studentska javna akcija - Pisanje i publikovanja informatora o primjeni Bolonjske deklaracije u crnogorskom obrazovnom sistemu

Trajanje programa: 6 mjeseci Tip programa po dužini trajanja (zaokruţite odgovarajući odgovor): *kratkoročan Ciljna grupa koja je obuhvaćena programom: studenti sva tri crnogorska univerziteta *broj: treninzi 60, debate 200, okrugli sto 30, javna akcija 60, informator svi studenti.

Ukupno: 350 i više *polna struktura: ravnomjerno zastupljena oba pola *starosna struktura: 19 – 29 godina *ostale specifiĉnosti: /

Efekti programa: 

Kako je program uticao na mlade? *kvalitativno: studenti su nauĉili kako da na fokusiran naĉin i javno zagovaraju svoja prava te sami rješavaju pitanja od znaĉaja za studentski status, standard i ostala pitanja od znaĉaja za ovu populaciju. TakoĊe, oni su osnaţeni da traţe odgovore na svoja pitanja kod onih koji imaju moć, to jest kod donosioca odluka. Osim toga, oni su nauĉeno pokazali u praksi kroz organizovanje okruglog stola sa donociocima odluka, kroz javnu akciju kao i kroz rad na informatoru o primjeni Bolonjske deklaracije i sistema studiranja kod nas, ĉime su omogućili brucošima i budućim studentima lakše i jednoznaĉnije upoznavanje sa onim što ih ĉeka na

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

fakultetu. U globalu, na sve ove naĉine, u kvalitativnom smislu, uticalo se na povećanje aktivizma kod studenata. *kvantitativno: Projekat je ukljuĉio ne samo primarnu ciljnu grupu – studente koji su pohaĊali treninge, već je kroz sledeće aktivnosti odmah dao priliku i ostalima da se ukljuĉe, voĊeni onima koji su već obuĉeni. Dva treninga, 18 studentskih debata na sva tri univerziteta, 1 okrugli sto, javna akcija koja je imala 60 aktivista, informator koji je objavljen on-line te je tako dostupan najširem mogućem broju studenata i budućih studenata.

Uticaj na razvoj odreĊenih kompetencija: 1.

2.

3.

4.

Komunikacija na maternjem jeziku Digitalna kompetencija Interpersonalnie i graĎanske kompetencije Kulturološka ekspresija



Koji su vidljivi rezultati programa u zajednici? *kvalitativno: to su, prije svega, aktivniji i preduzimljiviji studenti, koji sami, bez ĉekanja na druge, rješavaju pitanja i probleme od znaĉaja za studentsku populciju. U zajednici su studenti vidljiviji jer su aktivni a ne pasivni, jer organizuju razliĉite dogaĊaje i aktivnosti vezano za pokretanje tema koje se tiĉu ove populacije. *kvantitativno:

Drugi relevantni komentari: Ovim projektom radilo se na realizaciji dva cilja: podstaći studentski aktivizam i obučiti studente za javno zagovaranje i lobiranje, tako da njihov aktivizam ne bude rasplinut već fokusiran i usmjeren ka cilju.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

NVO Mladi vama Broj

Ime i trajanje programa/projekta

1. Neformalni odbori mladih- 4 mjeseca

Tema Uĉešće mladih u ţivotu društva

Vrsta programa (seminar, trening, radionica i sl.)

Ljetnja škola (petodnevna obuka) i radionice kao nastavak obuka sa praktiĉnim radom (organizovanje akcije u MZ) Neformalni odbori mladih (participativan tijela)

Ciljevi

Ciljne grupe

Postignuća/rezultati

Ovim projektom osnaţili su se mladi ljudi koji su formirali neformalna participativna tijela mladih, animirali lokalne institucije i organizacije koje djeluju u njihovim mjesnim zajednicama.

Projekat ,,Neformalni odbori mladih‟‟ imao je za cilj osnaţivanje mladih uzrasta od 14 do 20 godina za aktivno uĉešće i participaciju u procese donošenja odluka u mjesnim zajednicama Stari Aerodrom i Donja Gorica kroz formiranje i rad

Direktna ciljna grupa: 20 mladih ljudi uzrasta od 14 do 20 godina iz mjesnih zajednica Stari Aerodrom i Donja Gorica

• Povećan broj i unaprijedjen naĉin uĉešća mladih u procesima odluĉivanja po mjesnim zajednicama; • Podstaknut aktivizam i volonterski rad meĊu mladima; • Razvijan kritiĉki duh i motivacija za stvaranjem promjene; • Upoznavanje sa naĉinima funkcionisanja društvenog i politiĉkog sistema i radom lokalnih institucija i mjesnih zajednica; • Radilo se na jaĉanju veze izmedju predstavnika lokalnih uprava i mladih;; • UnaprjeĊen kvaliteta informisanosti mladih na nivou lokalnih zajednica • Pojaĉan sopstveni potencijal kod mladih ; • Podstaknuti mladi na preuzimanje odgovornosti za sebe i za druge kao I za lokalnu zajednicu.

Indirektna ciljna grupa: oko 2 stotine osnovaca i srednjoškolaca koji prisustvuju aktivnostima neformalnih odbora u mjesnim zajednicama.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

2. Sad znam – 4 mjeseca

Informisanje mladih

Fokus grupe sa studentima i radionice sa maturantima

3. Zajedno do omladinskog kluba

Slobodno vrijeme

Lljetnja škola(obuka) sa folow up

neformalnih odbora za mlade.

Informisanje budućih studenata o fakultetu, studentskim pravima, ulsovima studiranja i ţivotu izvan nastavnih aktivnosti , kako bi se smanjio broj studenata koji su se povući iz studija već poslije prve godine studiranja kao i kako bi pomogli brucošima u organizovanju njihovog studentskog ţivota u Podgorici i to preko radionica i priruĉnika koji su prilagodjeni mladima tj. Pisani njihovom jezikom

Osnaţivanje mladih uzrasta od 16 do 20 godina iz Mjesne

Direkta ciljna grupa Ĉetiri grupe maturanata - 120 uĉenika ĉetvrtog razredaiz Nikšića, Bar, Roţaja i Berana koji planiraju nastaviti svoje obrazovanje u Crna Gora u školskoj godini 2011-2012 Indirektna cilja grupa : Svi studenti koji će upisati fakultet školskoj godini 2011-2012

Dobijena je podrška za realizaciju radionica i cjelokupnog projekta od strane Ministartsva prosvjete . Takodje je kao i dobijena preporuka za rad od strane Zavoda za školstvo.

• Uticano je na razvoj kritiĉkog mišljenja za buduće studente i to otvorenim diskusijama i individualnim popunjavanjem evaluacionig formi kao i uĉešća u nekim aktivnostima vezanih za maturante liĉno. ,.

• Informisano je 120 maturanata o 7 fakulteta u Podgorici na osnovu uradjenih intervjua sa studentima • Informisano je 120 maturanata o Bolnjskom procesu,studentskim pravima i obavezama kao i uslovima studentskog ţivota u Podgroci • 120 maturanata je razmjenilo medjusobno svoje strahove i oĉekivanja u vezi studiranja • Motivisani su maturanti da nastave školovanje odnosno da upišu fakultet i tako napreduju i to zahvaljujući nekim odgovorima studenata odnosno porukua koje su studenti uputili maturantima.

• Direktno na radionicama je radjeno na medjusobnom savjetovanju kako prevazici strahove koje budući studenti imaju Istraţene su potrebe maturanata za informacijama koje bi im još pomogle pri odabiru.

Dobijene su i direktno prenesene kvalitetne informacije za maturante.

Smatramo da će to i smanjiti broj studenata koji na prvoj godini odustaju.

Direktna ciljna grupa: Od 15 do 20 mladih ljudi uzrasta od 17 do 20 godina

•20 osnaţenih mladih ljudi iz ove mjesne zajednice koji su krenuli aktivno da uĉestvuju i kreiraju ţivot

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

– 4 mjeseca

4. Aktivizam mladih Cetinjana-5 mjeseci

mladih

Aktivizam mladih

aktivnostima(slobodne aktivnosti u MZ)

Trening za pisanje projektnih prijedloga, Trening za traţenje sredstava, Samostalne radionice uĉesnika treninga, Organizovanje Festivala aktivnih Cetinjana

zajednice Stari Aerodrom i pruţanje podrške u lobiranju za omladinski klub, podsticanje aktivizma u zajednici i informisanje o aktivnostima za mlade u zemlji i regionu

iz Mjesne zajednice Stari Aerodrom koji će uĉestvovati na ljetnjoj školi i sprovoditi aktivnosti u svojoj zajednici.

Ohrabrivanje mladih ljudi za aktivno uĉešće u razvoju zajednice i društva kome pripadaju, kroz organizovanje javnih dogaĊaja i realizovanje svojih projektnih ideja. To je otvorilo prostor svim aktivnim, talentovanim i kreativnim mladim ljudima da iskaţu svoje potencijale.

- Projektom će biti obuhvaćeno oko 200 mladih ljudi, direktnih korisnika i oko 1000 mladih ljudi kao indirektni korisnici, kao i oko 1000 ljudi koje predstavljaju porodica, zaposleni u školama, ljudi koji su predstavnici lokalne uprave Cetinje, kao i mediji.

Indirektna ciljna grupa: oko stotinu osnovaca i srednjoškolaca koji prisustvuju aktivnostima grupe aktivista u prostorijama Mjesne zajednice Stari Aerodrom.

- Direktni korisnici / uĉesnici projekta biće birani po kriterijumu zainteresovanosti za uĉešće u kreiranju aktivnosti za rješavanje problema mladih za svoju zajednicu, odnosno oni ĉije aplikacije motivisanosti za to budu najviše odgovarale.

Druga grupa direktnih korisnika već postoji, a to su volonteri naše organizacije sa Cetinja.

- Petnaest volontera sa Cetinja osnaţeni su u prethodnih šest jeseci , kroz radionice Ċe su

svoje zajednice, da prepoznaju znaĉaj omladinskog kluba, da prenose stecena znanja na vrsnjake.

•50 mladih ljudi koji su nastavili da se okupljaju u prostorijama mjesne zajednice i da organizuju aktivnosti.

•Prepoznavanje ovog projekta od strane Ministarstva kulture,sporta i medija kao i drugih relevantnih institucija kao dobre ideja za sprovoĊenje i u drugim mjesnim zajednicama.

- Organizovano 12 radionica sa novim aktivistima -Odrţana 2 treninga o pisanju projekata (za 12 mladih ljudi) -Organizovana 2 veća javna dogaĊaja (oko150 posjetilaca dogaĊaja)- Sajam projekata i Festival mladih -Realizovano 5 manjih projekata u zajednici vodjeni od strane aktivista Direktno ukljuĉeno oko 30 mladih ljudi*radionice, treninzi, sastanci Indirektno ukljuĉeno oko 100 mladih ljudi Cetinja Animirano graĊanstvo Cetinja -Uspostavljena saradnja sa lokalnom zajednicom -Partnerstva sa relevantnim institucijama i organizacijama Cetinja -Mladi ljudi motivisani za pokretanje daljih akcija na Cetinju

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

dobili osnovna znanja i vještine u oblastima: komunikacija, timski rad, aktivizam, liderstvo, organizovanje dogaĊaja, sprovoĊenje istraţivanja i sl.

Ova grupa sada je spremna i voljna da pokreće sopstvene inicijative u svom gradu kroz aktivnosti projekta organizacije ,,Mladi vama'' / „Youth for you“.

5. Prigrami za mlade i promocija omladinskog rada na Cetinju- 7 mjeseci

Omladinski rad

Radionice sa 2 grupe mladih, organizovanje sadrţajnih posjeta mladima iz ruralnih podruĉja i mladima sa smetnjama u razvoju, organozovanje javnih dogadjaja

Razvoj omladinskog rada na Cetinju, njegovo promovisanje i sprovodjenje što više metoda omladinskog rada, kako bi se obezbjedila kontinuirana i kvalitetna briga o mladim ljudima razliĉitih grupa. Ovaj projekat je i bio uvertira za jedan veći cilj tj.otvaranje omladinskog kluba na Cetinju. Nastao je kao odgovor na evidentnu potrebu mladih sa Cetinja za kvalitetnim sadrţajima za provoĊenje slobodnog vremena i za većim uĉešćem mladih u osmišljavanju ovih sadrţaja .

mladi ljudi tj. Osnovci (14 i 15 godina), srednjoškolci (16, 17 godina) stara grupa aktivista, mladi Romi i djeca sa posebnim potrebama iz udruţenja ,,Razvitak‟‟ kao i drugi mladi ljudi, institucije i gradjani Cetinja uopšte kojima će biti prezentovan omladinski rad kroz razne aktivnosti.

35 mladih ljudi koji su direktno uĉestvovali u projektu, stekli su na njima prilagodljiv naĉin znanja iz polja aktivizma i volonterizma, komunikacijske vještine, organizacione kao i prezentacijske vještine,tehnike anketiranja, svejsnost kad je u pitanju liĉna odgovornost, povećanje samopouzdanja, nenasilno rješavanje rješavanje konflikata) Mladi su se upoznali sa metodama omladinskog rada sa osjetljivijim grupama

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Organization for Security and Co-operaton in Europe, Mission to Montenegro No

Name and duration of the programe

Topic

Type of the program (seminar, training, workshops and sml)

Two-day Strategic planning training

Strategic planning

Training

One-day orientation seminar

Local Youth Action Plan

Workshop

The School of Ecological Activism

Waste management in Montenegro- (‟Regional sanitary landfills- permanent or temporary solution?‟, ‟Natural disasters and solid waste- how to influence‟ , „‟Medical waste- challenges in the implementation of the law‟‟ and `Radioactive waste and challenges in the implementation of environmental legislation`)

Training and round table discussions

Aims

To train members of the working group tasked to develop Local Youth Action Plan (LYAP) for municipality of Cetinje on the process of strategic planning To introduce NYAP and process of LYAP development and implementation To raise awareness and enhance involvement of target groups in discussions and decision making processes related to the environmental protection

Target groups

Working group members

Organisation that implemented the program (supported by OSCE MNE) Youth Centre “Proactive”

Working group members

Youth Centre “Proactive”

Media, political parties representatives (young generations) and students

NGO Environmental Movement Ozone

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Journalism school in “Marsal Tito” school in Ulcinj

Training on journalism forms and producing newspapers, radio and TV shows on various topic for kids

Training/workshop The objective is to foster the empowerment and the integration of Roma, Egyptian and other marginalized communities in Montenegro. The specific objective of this project is to promote the values of tolerance, integration and mutual respect among female and male children belonging to different cultures, religions and speaking different languages.

Kids from “Tito Marsal” school, from 10 to 14 years old.

Increasing political participation of women

Three training/workshops for the youth branches of the parliamentary political parties: 1) Gender equality training; 2) Training on media presentation and public speaking; 3) Training on communication and negotiation skills.

Training/workshop The youth from political parties was trained to address their own political parties and underline the importance of gender equality in their work.

youth branches of the parliamentary political parties

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

CIEC Ulcinj (center for information and education for citizents)

NVO Juventas Broj

1.

2.

Ime i trajanje programa/projekta

Tema

Vrsta programa (seminar, trening, radionica i sl.)

Seminari, edukacije, pisanje i sprovoĊenje školskih projekata od strane uĉenika

"Osnaţivanje kapaciteta za efektnu participaciju mladih u procesu donošenja odluka: Izgradnja kapaciteta uĉeniĉkih parlamenata u Crnoj Gori"; donator Balkanski fond za demokratiju; trajanje: od novembra 2010. do maja 2011.

uĉeniĉki parlamenti, participacija I aktivizam mladih

„Participacija mladih – primjeri dobre prakse“; donator Institut za otvoreno društvo, FOSI Crne Gora; trajanje: od aprila 2010. – do

Uĉeniĉki Seminari, parlamenti, konferencije nacionalne unije srednjoškolaca, participacija i aktivizam

Ciljevi

- Osnivanje i osnaţivanje uĉeniĉkih parlamenata u crnogorskim srednjim školama.

- Motivisanje uĉenika da uzmu aktivno uĉešće u procesu donošenja odluka

Ciljne grupe

Postignuća/rezultati

Srednjoškolci, nastavnici i profesori, mladi ljudi u Crnoj Gori.

- Poboljšano uĉešće mladih u procesima donošenja odluka; - Pojaĉan nivo aktivizm mladih u školama i lokalnim zajednicama;

Mladi ljudi, prevashodno srednjoškolci iy Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Bisne i

- Razmjenjena iskustva i znanja iz oblasti participacije mladih u društvu izmeĊu mladih iz Crne Gore Srbije, Hrvatske i Bisne i Hercegovine - Podizanje svijesti o vaţnosti participacije mladih u društvu

- Afirmisanje vannastavnih aktivnosti uĉenika

- Poboljšana interakciju izmeĊu mladih razliĉitog kulturnog i socijalnog porijekla, smanjenje predrasuda i multikulturalno uĉenje svih ukljuĉenih.

- Osmišljavanje i sprovoĊenju novih aktivnosti u cilju jaĉanja poloţaja uĉenika Davanje prilike mladim ljudima iz Crne Gore da se upoznaju sa aktivnostima kolega iz regiona (Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske), koje su vezane za rad uĉeniĉkih parlamenata i

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

3.

4.

septembra 2011.

mladih

"Aktivno ukljuĉivanje mladih u proces postizanja socijalne kohezije u prekograniĉnom regionu: Mladi ljudi u zajedniĉkoj akciji"; donator Delegacije EU u Crnoj Gori; februar 2011. – do januara 2012.

Saradnja srednjoškolaca Crne Gore i Bosne i Hercegovine

„Evropske vrijednosti za mlade“; donator Delegacija EU u Crnoj Gori; trajanje: od 15. januara 2011.

– 15. maja 2012.

Promovisanje evropskih integracija u Crnoj Gori meĊu mladim ljudima

unija srednjoškolaca, kao i da na taj naĉin djeluju na poboljšanju participacije mladih u procesu donošenja odluka Seminari, pisanje i sprovoĊenje školskih projekata mladih Crne Gore i Bosne i Hercegovine, istraţivanja, itd.

Seminari, konferencije, istraţivanja, kampanje, pisanje studija javne praktiĉne politiki, itd.

Hercegovine; škole, vladine i nevladine organizacije, mladi uopšte.

- Jaĉanje socijalne kohezije Mladi ljudi iz izmeĊu mladih iz Crne Gore i Crne Gore i Bosne i Hercegovine kroz Bosne i Hercegovine; zajedniĉke projekte; uprava ukljuĉenih - Osnaţivanje mladih pograniĉnog regiona Crne Gore škola, i Bosne i Hercegovine da se ukljuĉe u zajedniĉke inicijative koje će doprinijeti promociji saradnje mladih ove dvije zemlje i razvoju pograniĉnog regiona.

- Osnivanje Unije srednjoškolaca Crne Gore

- Povećanje doprinosa civilnog sektora koji radi sa mladim ljudima u procesu evropskih integracija Crne Gore.

- Davanje doprinosa promociji procesa evropskih integracija meĊu mladima u Crnoj Gori.

- Podignuta svijest mladih ljudi u Crnoj Gori o procesu evropskih integracija;

Mladi ljudi, srednje škole i univerziteti, roditelji, omladinske i nevladine organizacije za mlade, graĊani Crne Gore.

- Osnovano i osnaţeno 10 uĉeniĉkih parlamenata iz 5 crnogorskih i 5 bosanskih srednjih škola; - Uspostavljanje komunikacioni web kanala izmeĊu Bosanskih i Crnogorskih srednjoškolaca; - 10 uĉeniĉkih parlamenata uspješno napisalo i implementiralo zajedniĉke projekte koje se tiĉu pograniĉnog regiona; - Ojaĉana saradnja izmeĊu mladih iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine

- Poboljšani uslovi za aktivno uĉešće mladih u društvu; - Poboljšano znanje uĉenika srednjih struĉnih škola u Crnoj Gori o procesu evrpopskih integracija; - Poboljšani kapaciteti studentskih

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

i omladinskih organizacija na poljima na poljima istraţivanja i analiza sprovoĊenja javnih praktiĉnih politika; - Poboljšan nivo informisanosti mladih u crnoj Gori o mogućnostima za mobilnost mladih.

5.

6.

Volonterski centar „Juventas“

„Mladi u akciji: ''Promovisanje kulturne raznolikosti za odrţivi razvoj''“, donator: Evropska komisija, 01.08.2010 – 01.10.2010.

Neformalna edukacija srednjoškolaca o raznim temama

radionice

Omladinska razmjena

Seminar, radionice

Društvena intergracija Srednjoškolcim mladih kroz razvijanje mladi uopšte vrijednosti otvorenog društva Razvijanje vrijednosti tolerancije i meĊunacionalnog i meĊuvjerskog suţivota kroz sprovoĊenje edukacije srednjoškolaca.

- Podsticanje uĉenja izmeĊu vršnjaka kroz organizaciju radionica.

- Upoznavanje sa vrijednostima otvorenog društva kroz organizaciju gostujućih predavanja - Okupljanje 31 mladih ljudi iz Mladi ljudi razliĉitih sredina iz 6 evropskih zemalja i povećanje njihovog znanja o razliĉitim kulturama, odrţivom razvoju, toleranciji i evropskim vrijednostima, kroz

- Povećan nivo svijesti o vaćnosti odrţivog razvoja meĊu mladim ljudima iz 6 evropskih zemalja; Povećan nivo svijestin o poštovanju kulturnih razliĉitosti

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

devetodnevni intenzivni trening; - Davanje prilike mladim ljudima za razmenu znanja i iskustva; - Vrednovanje kulturnih razlika i odrţivog razvoja - Kreiranje interkulturalne atmosfere u kojoj svaki uĉesnik moţe da izrazi svoje mišljenje i verovanja , kao i da ima priliku da bude pravi predstavnik svoje zemlje.

7.

Obiljeţavanje 10. decembra – MeĊunarodnog dana ljudskih prava; projekat je realizovan u saradnji sa Kancelarijom za mlade, Uprava za mlade i sport i IOMom; trajanje: oktobar, novembar, decembar 2009.

Obiljeţavanje meĊunarodnog dana ljudskih prava meĊu mladim ljudima

Radionice, kampanja

Osnaţivanje, informisanje i Mladi ljudi, edukacija mladih o ljudskim opšta pravima, kao i o mehanzmima populacija njihove zaštite.

meĊu mladima iz 6 evropksih zemalja; - Razmjenjena iskustva i znanja izmeĊu 31 mladih ljudi; - Povećano interesovanje uĉesnika za uĉestvovanje u programu „Mladi u akciji“; -Osnovana web mreţa meĊu omladinskim organizacijama.

- Podignut stepen edukovanosti mladih o ljudskim pravima, - Povećan stepen poštovanja ljudskih prava, - Steĉene vještine mladih za prenošenja znanja o ljudskim pravima kao svojim vršnjacima, tako i odraslima.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

CDT – CENTAR ZA DEMOKRATSKU TRANZICIJU Broj

1.

2.

Ime i trajanje programa/projekta Internship program 2003-2012.

Evropski pravac – siguran put 2008-2012.

Tema

Vrsta programa (seminar, trening, radionica i sl.)

Funkcionisanje Program drţavnih staţiranja u institucija drţavnim institucijama (Skupština, Vlada, Ministarstva, drţavni organi, Predsjednik)

EU i NATO

Interaktivne radionice i treninzi

Ciljevi

Internship program mladim obrazovanim ljudima pruţa priliku da, tokom nekoliko mjeseci, testiraju svoja teoretska znanja i upotpune ih praksom, radeći u drţavnim institucijama i uĉeći od ljudi koji pokrivaju najodgovornije pozicije u drţavi. Pored pruţanja šanse mladima da dopune svoja znanja, CDT kroz Internship program ţeli doprinijeti stvaranju stabilne baze obrazovanih kadrova koji će odigrati znaĉajnu ulogu u veoma vaţnim poslovima koji se nalaze pred našom zemljom.

Postignuća/rezultati

Ciljne grupe Studenti završnih godina fakulteta u Crnoj Gori

Cilj radionica je bio da se uĉenici Maturanti u svim upoznaju sa objektivnim crnogorskim informacijama o NATO-u i opštinama Evropskoj uniji kako bi izgradili kritiĉko mišljenje o pomenutim

 







172 uĉesnika programa 122 mjeseca, 22220 radnih dana i 66660 radnih sati koje su staţisti proveli u drţavnim institucijama najmanje 30% uĉesnika programa zaposleno u drţavnim institucijama

5200 maturanata dobilo najvaţnije informacije o EU i NATO kroz predavanja i radionice Publikacije o EU i

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

temama.

3.

4.

Prvi put biram 2005-2006.

CineEXPRESS 2009.

Izbori

Bezbjednost

Interaktivne radionice i treninzi

Interaktivne radionice

Projekat ima za cilj da doprinese Maturanti u svim demokratskom, slobodnom i fer crnogorskim izbornom procesu u Crnoj Gori opštinama kroz edukaciju novih biraĉa o izbornom sistemu i proceduri glasanja, da poveća aktivno uĉesće mladih u politiĉkim procesima i drustvenom ţivotu Crne Gore i da promovise obrazovanje iz oblasti politiĉkih prava u crnogorskim skolama.



Objašnjavanje koncepra Gimnazijalci, bezbjednosti kroz audio-vizuelne Cetinje medije







5.

NATO Photo Competition 2009-2010.

Bezbjednost

Takmiĉenje u fotografiji

CDT je, kao lokalni partner NATO odsjeka za javnu diplomatiju, u Crnoj

Mladi od od 18 do 27 godina



NATO podijeljene školsim bibliotekama 6000 maturanata dobilo najvaţnije informacije o izbornom procesu i proceduri glasanja kroz predavanja i radionice Publikacije o izborima i izbornim sistemima podijeljene školskim bibliotekama Uĉesnici su imali priliku da steknu nova znanja u sferi audio-vizuelne umjetnosti i pravljenja filma, ali i da razmjene ideje o tome kako mladi u Crnoj Gori i Jugoistoĉnoj Evropi razumiju koncept bezbjednosti.

Uĉesnici su snimili tri kratka video rada koji su na Ljetnjoj pozornici projektovani za širu publiku.

25 nagraĊenih fotografija, od kojih

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Gori promovisao takmiĉenje za najbolju fotografiju pod nazivom „NATO Photo Competition“. Pravila su nalagala da zainteresovani, od 18 do 27 godina, treba da pošalju fotografije koje bi trebalo da „uhvate atmosferu“ nekog dijela Jugoistoĉne Evrope u 2009. godini. TakoĊe, CDT je organizovao niz izloţbi u crnogorskim opštinama, na kojima su predstavljene nagraĊene fotografije.

6.

7.

Otvorena vrata: Društveno osnaţivanje mladih u Pluţinama 2010-2011.

Bez granica, unutar limita:

GraĊanska participacija

Kulturna

Radionice, treninzi, pozorišna predstava

Radionice,

Osnovni cilj projekta jeste Srednjoškolci, pruţanje mogućnosti Pluţine srednjoškolcima za aktivno uĉešće u društveno-politiĉkom ţivotu zajednice kroz dva tipa aktivnosti: *praktiĉne – koje se sastoje u obuĉavanju uĉenika vebnovinarstvu, kao i u ureĊivaju i administriranju veb-sajta koji bi sluţio kao info-servis za njihove vršnjake, ali i za starije sugraĊane koji bi ţeljeli da se informišu o svim vaţnim odlukama opštinske uprave; *kreativne – koje imaju za cilj da podstaknu uĉenike da na maštovit naĉin – konkretno, kroz pozorišnu predstavu – izraze njihovo viĊenje osnovnih društvenih, kulturnih i politiĉkih problema u njihovoj zajednici.

Osnovni cilj projekta jeste Studenti

 



  



su šest autora/ki iz Crne Gore Autori su nagraĊeni putovanjem u Brisel Fotografije su promovisane na izloţbama u više gradova Crne Gore (Podgorici, Nikšiću, Baru, Budvi, Kotoru, Herceg Novom, Bijelom Polju i Pljevljima) i regiona Podignuti individualni kapaciteti 16 srednjoškolaca iz Pluţina koji su direktno uĉestvovali u projektu Ukljuĉivanje srednjoškolaca u ţivot zajednice Kreiranje website-a od strane uĉesnika projekta Priprema i izvoĊenje predstave „Magareće godine“ od strane uĉesnika, pred punom salom u Pluţinama

Podignuti individualni

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Crnogorska omladina izmeĊu EU i pasivnosti

8.

Mreţa mladih Nikšić – Sarajevo 2011.

razliĉitost, borba protiv diskriminacije, graĊanska participacija

treninzi, predavanja, umjetniĉke radionice

GraĊanska participacija, borba protiv diskriminacije, regionalna saradnja, evropske vrijednosti

Edukativne posjete, radionice, treninzi, ljetnja škola

promocija kulturne razliĉitosti kao vrijednosti, borba protiv diskriminacije i motivacija studenata za aktivno uĉešće u crnogorskom društvu.

Osnovni ciljevi: 

uspostavljanje kvalitetnih odnosa izmeĊu mladih ljudi Nikšića i Sarajeva



kreiranje dugoroĉnog prijateljstva izmeĊu ove dvije opštine



podsticanje komunikacije i razmjena iskustava u regionu



razvijanje zajedniĉkim drţave

svijesti ciljevima



Srednjoškolci, Nikšić i Sarajevo





o dvije  

kapaciteti 20 studenata koji su direktno uĉestvovali u projektu Ĉetvorominutni film o društvenoj participaciji kao evropskoj vrijednosti koji su napisali, snimili i montirali uĉesnici projekta.

Podignuti individualni kapaciteti 40 srednjoškolaca iz Nikšića i Sarajeva kroz obuke i treninge Uspostavljena saradnja izmeĊu 4 srednje škole – Gimnazija „Stojan Cerović“ – Nikšić, Ekonomsko ugostiteljska škola – Nikšić, Gimnazija „Dobrinja“ – Sarajevo, Gimnazija i srednja struĉna škola „Istoĉna Ilidza“ – Istoĉno Sarajevo.

Stvorena prijateljstva izmeĊu 40 porodica iz dva grada Website projekta, himna projekta, facebook grupa, kancelarije u 4 srednje škole

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

UNDP - United Nations Development Programm Broj

Ime i trajanje programa/projekta

Tema

Vrsta programa (seminar, trening, radionica i sl.)

Skola

Ciljevi

Upoznavanje razlicitih pojedinaca sa pravima i polozajem osoba s invaliditetom u Crnoj Gori

Ciljne grupe

1.

Skola ljudskih prava osoba s invaliditetom

Ljudska prava osoba s invaliditetom

Studenti, drzavni i lokalni sluzbenici, NVO aktivisti

2.

Radionice sa srednjoskolcima

Inkluzivno obrazovanje

Radionice

Priblizavanje znacaja Srednjoskolci inkluzivnog obrazovanja srednjoskolcima

3.

Trening za predstavnike organizacija osoba s invaliditetom

Ljudska prava osoba s invaliditeta, UN Konvencija o pravima OSI, advocacy, lobiranje

Trening

Jacanje kapaciteta Predstavnici organizacija osoba s organizacija OSI invaliditetom u cilju njihovog osposobljavanja za aktivno zagovaranje i promovisanje prava osoba s invaliditetom

Postignuća/rezultati

17 polaznika je proslo kroz skolu I dobilo znanja o pravima osobama s invaliditetom, sto ce svima koristiti u daljem radu Veliki broj srednjoskolaca je prosao ove radionice sto ce umnogome pomoci prevazilazenju predrasuda prema ucenicima s invaliditetom Polaznici su dobili konkretna znanja iz oblasti promocije I monitoring postovanja ljudskih prava

Neformalno obrazovanje – OVÄ?E I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

NVO VIP – VOLONTERSKA INICIJATIVA Podgorice Broj

Ime i trajanje programa/projekta

1

“Show me how you see it” Septembar 2009 – Januar 2010

2

“Mali princ” Februar – Maj 2010

3

“Recycle the light” April 2011 – Jul 2011

4

“Visible Valued Volunteering” Decembar 2011 – Februar 2012

Tema

Manjine, odnos prema drzavi, interkulturno ucenje Teatar, Istrazivanje knjige Reciklaţa i odrţivi razvoj – edukacija kroz radionice Volonterizam – mogućnosti za mlade i razmjena iskustva

Vrsta programa (seminar, trening, radionica i sl.)

Medjunarodna razmjena mladih, 6 Evropskih zemalja 36 ucesnika

Ciljevi

Razvijanje govornih vjestina na maternjem I engleskom jeziku, interkulturno ucenje, prezentacija o Evropskoj Uniji,

Ciljne grupe

Postignuća/rezultati

Mladi od 18 do 30 godina

Medjunarodna razmjena mladih, 6 Evropskih zemalja 36 ucesnika Medjunarodna razmjena mladih, 8 Evropskih zemalja 40 ucesnika

organizovanje predstave, Mladi od 18 do 30 godina I djeca do izrazavanje, pokreti, ples, gluma 14 godina

Trening

Predstavljanje programa za mlade Evropske Unije

Razvijanje prakticnih vjestina rada Mladi od 18 do 30 sa otpadnim materijalom, godina koriscenje alata u svrhu izrade, muzika I ples, Osobe starije od 18, omladinski radnici, volonteri

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Neformalno obrazovanje – OVÄ?E I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Neformalno obrazovanje – OVÄ?E I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Prilog 1: K LJ U Ĉ N E

KMPETENCIJE

-S A M  P R  C J E N APoštovani/a, Pred vama je skala procjene kljuĉnih kompetencija. Ukoliko ţelite procijenite svoje kompetencije na skali od 1 do 10 (1- najmanji stepen razvijenosti, 10 – najveći stepen razvijenosti). Vodite raĉuna da budete realni prilikom procjene, da ne budete prestrogi, a i ne popustljivi prema sebi. Budite iskreni u procjeni.  POL: _________________________________ GODIŠTE:____________________ ŠKOLA/FAKULTET:_____________________Ekonomski fakultet__________ KOMPETENCIJA Komunikacija na maternjem jeziku Komunikacija na stranom jeziku

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Matematiĉka pismenost i osnovne kompetencije u nauci i tehnologiji

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Digitalna kompetencija

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Uĉiti kako se uĉi

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Interpersonalne i graĊanske kompetencije

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Preduzetništvo

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Kulturološka ekspresija

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Zbir: _______________________

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Pojašnjenje: 8 – 32

33 – 57

58 – 80

Opšta karakteristika: Dobro bi bilo da unapreĊujete svoje kompetencije kako bi bili što konkurentniji na trţištu rada.

Opšta karakteristika: Opšta karakteristika: Iako pośedujete neke od Vi ste veoma kompetentni kljuĉnih kompetencija, bilo u ovom trenutku. bi potrebno da ih razvijate u cjelini i da pratite trendove koji su sve više aktuelni na Evropskom trţištu.

Opis: Vaše kompetencije ste ocjenili sa niskom ocjenom.

Ovo govori da ste moguće osvjestili neke svoje kompetencije ili da Vam ovaj pojam nije u potpunosti poznat.

Opis: Vaše kompetencije ste ocjenili sa srednjom ocjenom. Ovo govori da pośedujete svijest o odreĊenim kompetencijama.

Opis: Vaše kompetencije ste ocijenili sa veoma visokom ocjenama. To ne znaĉi da se vaše kompetencije ne mogu još više unapreĊivati.

Preporuka: Upoznavanje sa tim što ĉini kljuĉne kompetencije i koji su benefiti je prvi korak.

Dalje planiranje unapreĊivanja kljuĉnih kompetencija vas moţe uĉiniti konkurentnim na trţištu rada.

Preporuka: Ukoliko ţelite da se još više razvijate kao osoba, a naroĉito kao profesionalac potrebno da budete svjesni svih kompetencija koje pośedujete i da planirano razvijate one koje će biti bitne za Vaš budući posao i profesiju.

Preporuka: UnapreĊivanje ţivotnih vještina je kontinuiran i stalan proces, tako da bez cjeloţivotnog uĉenja ne moţete biti i stalno kompetentni. UnaprijeĊujte i dalje svoje kompetencije.

Na dobrom ste putu da budete visoko konkurentni na evropskom trţištu.

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

AUTORI/KE: Mr Sava Kovaĉević, program menadţer ''Centar za obuku i obrazovanje'', magistar savremene socijalne politike i savremenog socijalnog rada, (Fakultet politiĉkih nauka Podgorica), profesor razredne nastave, (Filozofski fakultet, Nikšić), Trener i omladinski radnik (meĊunarodni Univerzitetski kurs ''Omladinski rad i liderstvo'', Filosofski fakultet Nikšić i Jonkoping, Sweden).

Aleksandra Radoman – Kovaĉević, izvršna direktorka ''Centar za obuku i obrazovanje'', profesorica engleskog jezika i knjiţevnosti, (Filozofski fakultet, Nikšić), mlaĊa obrazovna ekspertkinja, trenerica i omladinska radnica, (meĊunarodni Univerzitetski kurs ''Omladinski rad i liderstvo'', Jonkoping, Sweden).

Jelena Nikĉević, koordinatorka programa za mlade ''Centar za obuku i obrazovanje'', magistrica savremene socijalne politike i savremenog socijalnog rada, (Fakultet politiĉkih nauka Podgorica), trenerica i omladinska radnica (meĊunarodni Univerzitetski kurs ''Omladinski rad i liderstvo'', Filosofski fakultet Nikšić i Jonkoping, Sweden).

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Posebno se zahvaljujemo mladim ljudima koji su dali aktivan doprinos Projektu i promociji neformalnog obrazovanja tokom trajanja aktivnosti: Redn Ime i prezime: i broj 1.

ZINETA DACIĆ

Mjesto Roţaje

2.

ANĐELA VUJKOVIĆ

Nikšić

3.

DRAGANA PANTOVIĆ

Nikšić

4.

SUAD ŠABANOVIĆ

Roţaje

5.

TIJANA VUJOVIĆ

Podgorica

6.

MARIJA RADUNOVIĆ

Podgorica

7.

IRENA MARUNOVIĆ

Podgorica

8.

JOVANA LUTOVAC

Berane

9.

SANRA HUSOVIĆ

Roţaje

10.

JASNA DAUTOVIĆ

Podgorica

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

LITERATURA:

1. Dearling, A., Armstrong, H., 1980: New Youth Games Book, Intermediate Treatment Resource Centre. New York 2. Gillert A., 2007: T-kit 4 “Intercultural learning”, Council of Europe and European Commission, Strasbourg.

3. Grupa „Hajde da...“, 2006: Set preporuka za prepoznavanje neformalnog obrazovanja – Veliko plavo neformalno nebo – pregled dogaĎanja na projektu „Neformalno obrazovanje u Evropi – korak ka prepoznavanju neformalnog obrazovanja u SCG“, Beograd.

4. Hough, M., 2001: Groupwork Skills and Theory, London.

5. Klašnje, S., Profesionalni razvoj nastavnika u evropskim zemljama, u: van Balkam V.D., 6. Mijatović S. (ur.), Stručno usavršavanje: iskustva edukatora za edukatore, Kanadska agencija za meĎunarodni razvoj / CIDA, 2006.

7. Kovačević, S. 2010, Multikulturalizam – resurs za holistički pristup u vaspitanju i obrazovanju Ďece i mladih, Tempus Projekat, Nikšić 8. Kovačević, S. 2011, Aktivnosti meĎunarodnih organizacija na primjeni neformalnog obrazovanja u Crnoj Gori, Principi učenja i razvoja u socijalnom obrazovanju, Magistarski rad, Univerzitet Crne Gore, Fakultet političkih nauka, Podgorica 9. Marković, S. 2006, Neformalno obrazovanje – nevidljiva snaga društva; Grupa “Hajde da…”, Beograd.

10. Ministarstvo prosvjete i nauke RCG 2001., Knjiga za promjene, Crna Gora.

11. Forum MNE 2010 , MLadi i kjučne kompetencije za cjeloživotno učenje, Podgorica 12. Radoman-Kovačević A., Kovačević S., 2011: Neformalno obrazovanje omladinskih aktivista, Forum MNE, Podgorica 13. Smith M., 1980: Creators not Consumers, London 14. Smith M., 2011: Social Pedagogy, Edinburgh 15. Smolović S., Bulut S., Vujošević D., Kašić A., Đurković K., Novović I., Jušković A., Jovanović S., 2011: Priručnik za vršnjačku edukaciju adolescenata za životne vještine, Forum MNE, Podgorica 16. Policy paper on Non-Formal Education: A framework for indicating and assuring quality, Youth forum Jeunesse, Adopted by the Council of Members / Extraordinary General Assembly, Castelldefels, Catalonia, Spain, 2-3 may 2008.

17. Helmut Fennes and Hendrik Otten, Quality in non-formal education and training in the field of European youth work, Salto – Youth training and

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

cooperation, Resource centre, Education and Culture and Youth Partnership, September 2008.

18. Quality standards in education and training activities of the Directorate of Youth and Sport of the Council of Europe, Prepared by the Education and Training Unit, Council of Europe, May 2007 DJS/G (2007) 12 E. 19. “Qualität in der Schule” (quality in schools; http://www.qis.at/impressum.asp?impr 20. White Paper Quality Development and Quality Assurance in the Austrian School System; see http://www.bmukk.gv.at/medienpool/10093/Weissbuch.pdf, accessed 21.03.2008 21. Osnovi omladinskog rada u zajednici, Interna skripta, Forum SYD, 2008.

22. Nacionalni plan akcije za mlade, Ministarstvo prosvjete i nauke, Ministarstvo kulture, sporta i medija, Proaktiv, Forum MNE, Republika Crna Gora, Podgorica, 2006.

23. Izvještaj Komiteta za kulturu i obrazovanje pri Savjetu Evrope, Brisel, 1999. godine. heraus, accessed 21.03.2008) 24. Dr. Hielscher S., Kastrati V., October 2011: Dealing with school rfefusal & drop-outs. A practice oriented manual. GIZ, Pristina 25. Council conclusions of 12 May on a strategic framework for Europian cooperation in education and training ('ET 2020'), (2009 C 119/02), Official jurnal of the Europian Union 28.5.2009 26. http://www.nfenetwork.eu/index.php?option=com_content&view=article&id=70&It emid=475 /12. 01. 2012., 21:45/ 27. http://www.nfenetwork.eu/index.php?option=com_content&view=article&id=68:ve stibulum-semper-lectus-eget-justo-dapibus-in-mattis-mirhoncus&catid=81:news&Itemid=435 /21. 02. 2012, 13:41/

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

„Neformalno obrazovanje je proces organizovan tako da utiĉe na razvoj svih sfera društva.“ Mark Smith

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

CIP – Каталогизација у публикацији Национална библиотека Црне Горе, Цетињe ISBN 978-9940-641-01-6 COBISS.CG-ID 22486032

Neformalno obrazovanje – OVĐE I SADA | Centar za obuku i obrazovanje

Neformalno obrazovanje – OVÄ?E I SADA | Centar za obuku i obrazovanje